Srednje vrednosti statistikog skupa

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U SAOBRAAJU, NI

Seminarski rad
Tema: Srednje vrednosti statistikog skupa Predmet: Poslovna statistika

Profesor: dr Milan Stankovic

Student: Nemanja Vukadinovic 84-P/11

Beograd, 2012.

Srednje vrednosti statistikog skupa

SADRAJ:

1. Uvod.......................................................................................................3 2. Srednje vrednosti..................................................................................4 2.1. Aritmetika sredina ........................................................................5 2.2. Geometrijska sredina......................................................................8 2.3. Harmonijska sredina.....................................................................12 2.4. Modus...........................................................................................13 2.5. Medijana.......................................................................................15 3. Zakljuak.............................................................................................18

Literatura.................................................................................................19

Srednje vrednosti statistikog skupa

1.UVOD
Obrada rezultata pedagokog eksperimenta poinje statistikom analizom, u kojoj se istrauje statistika masa (osnovni skup ili populacija) u stanju mirovanja, odnosno struktura statike mase u datom momentu, ili odreenom vremenskom periodu, u kome je ona posmatrana, s tim to se vreme kao faktor uticanja ne uzima u obzir. Srednji statistiki podaci koji su tabelarno ili grafiki prikazani slue za statistiku analizu, s ciljem istraivanja pravilnosti i zakonitosti posmatranih masovnih pojava. Statistika analiza i ima taj zadatak da primenom razliitih metoda i postupaka ralani i uporedi podatke, otkrije i formulie zakonitosti koje vladaju u posmatranoj masovnoj pojavi Koristei relativne brojeve i raspodelu frekvencija moe se stei izvestan globalni utisak o posmatranoj pojavi i posmatranom statistikom skupu. Ipak za dalju i svrsishodniju analizu potebne su nam preciznije metode kojima emo masu statistikih podataka obraditi tako da postane upotrebljiva u procesu donoenja odluka. Analizu statistikih podataka moemo vriti tako to emo definisati izvesne pokazatelje ili parametre ije ce nam vrednosti izraavati odreene sumarne karakteristike datih podataka. Vrednost sumarnih parametara omoguie donoenje zakljuaka o odreenoj pojavi ili procesu koji su izraeni posmatranim podacima. Prva grupa takvih parametara su tzv. srednje vrednosti ili proseci. Veoma esto se koriste i u svakodnevnom ivotu (npr. prosean lini dohodak ili prosena produktivnost itd.). Ovi parametri pokazuju neku centralnu vrednost posmatranog obeleja X na elementima statistikog skupa. Srednje vrednosti ili mere centralne tendencije prezentuju sredinu statistike serije. Najee se oko te srednje vrednosti grupie najvei broj jedinica. Srednje vrednosti se nalaze izmeu najmanje i najvee vrednosti obeleja. Sednja vrednost je reprezentativna vrednost, koja po datim merilima, zamenjuje sve vrednosti obeleja u datoj seriji. U statistikoj literaturi dobila je naziv reprezentativna vrednost zato to predstavlja i zameljuje sve vrednosti serije, jer iz njih proistie i nosi njihove zajednike karakteristike. Kao reprezentativni pokazatelj serije srednja vrednost karakterie statistiki skup. Ako se posmatra jedan statistiki skup po jednom numerikom obeleju i poe se od individualnih vrednosti tog obeleja, teko e se uoiti bitna i zajednika karakteristika ak i kad su pojedinani podaci, grupisanjem u serije, svedeni na manji broj. Zato se nastoji da se ta serija zameni jednim brojem koji omoguava da se uoi karakteristika posmatranog skupa. Srednje vrednosti: aritmetika, harmonijska i geometrijska sredina, zatim modus i medijana. U zavisnosti od naina definisanja, srednje vrednosti se dele na izraunate i pozicione.

Srednje vrednosti statistikog skupa

2. SREDNJE VREDNOSTI
Srednje vrednosti su vrednosti obeleja koje na specifian nain reprezentuju itavu statistiku masu, odnosno zamenjuju sve vrednosti u statistikoj seriji i karakteriu statistiku masu u celini.1 Srednje vrednosti ili mere centralne tendencije zauzimaju u statistici vrlo znaajno mesto i vrlo se esto primenjuju. Centralna tendencija je tenja ka okupljanju podataka skupa oko jedne centralne vrednosti, koja je opta i reprezentativna za celu distribuciju. Znaaj mera centralne tendencije je u tome to one sintetizuje itav niz pojedinanih vrednosti jednog skupa i njihova uloga je da, zanemarujui individualne razlike izmeu podataka skupa, istaknu onu veliinu koja je za sve njih karakteristina i koja moe da slui kao sredstvo za uporeivanje raznih serija.2 Neophodno je da se srednja vrednost odreuje iz homogenog skupa da bi imala znaaj reprezentativne i tipine vrednosti. U sluaju da je skup heterogen, potrebno je najpre izvriti podelu skupa u homogene delove, a zatim e se posebno odrediti srednje vrednosti za svaki od tih delova. Mogue je nai srednju vrednost i u heterogenom skupu i raunarski i formalno, ali takva vrednost nema znaaj statistike srednje vrednosti kao reprezentativnog pokazatelja. Pri odreivanju i primeni srednjih vrednosti mora biti zadovoljen princip homogenosti statistikog skupa. Prema tome da li se izraunavaju ili odreuju prema poloaju pojedinih vrednosti obeleja, srednje vrednosti se mogu podeliti u dve grupe: potpune srednje vrednosti i poloajne srednje vrednosti. Potpune srednje vrednosti, raunaju se upotrebom svih podataka u statistikom nizu. Potpune srednje vrednosti su: aritmetika sredina, harmonijska sredina i geometrijska sredina. Poloajne srednje vrednosti odreuju se poloajem podataka u nizu. Najvanije poloajne srednje vrednosti su: modus i medijana.3 Svaka od pomenutih srednjih vrednosti odreuje se posebnim statistikomatematikim metodama i ima odreene karakteristike. Srednje vrednosti se ne mogu izraunati kod svih serija. One se izraunavaju, odnosno odreuju samo kod numerikih (rasporeda frekvencija), a mogu se izraunati iz vremenskih serija. Za utvrivanje karakteristika pasporeda frekvencija one predstavljaju polaznu osnovu. Srednja vrednost jedne serije ne moe biti manja od najmanje vrednosti obeleja, niti vea od najvee vrednosti obeleja. Srednja vrednost moe biti i neka vrednost koja uopte ne postoji u seriji. Srednja vrednost moe imati i decimalan broj, i ako se vrednosti obeleja izraunavaju u celim brojevima (na primer: prosean broj lanova domainstva moe biti 3,4). Poeljno je da srednje vrednosti imaju sledee osobine: 1. Ako su sve vrednosti posmatranog obeleja X na statistikom skupu meusobno jednake onda i njihova srednja vrednost treba da je jednaka toj vrednosti. 2. U datom statistikom skupu postoji najmanja i najvea vrednost posmatranog obeleja X. Srednja vrednost treba da je vea od najmanje a manja od najvee vrednosti obeleja X. 3. Srednja vrednost treba da zavisi od svih vrednosti obeleja X na celim statistikom skupu.

1 2
3

www.eccf.su.ac.yu www.supa.pharmacy.bg.ac.rs Dr G. Kvrgi OSNOVI FINANSIJSKE STATISTIKE, Visoka poslovna kola strukovnih studija, aak, str.37.

Srednje vrednosti statistikog skupa

2.1.ARITMETIKA SREDINA
Ovo je najpoznatija srednja vrednost. U svakodnevnom ivotu najvie se koristi aritmetika sredina kao srednja vrednost. Zato se pod pojmom prosek misli na aritmetiku sredinu. Aritmetika sredina niza brojeva je broj koji se dobije kada se njihov zbir podeli sa ukupnim brojem lanova tog niza.4 Aritmetika srednja vrednost ili prosena srednja vrednost ili samo srednja vrednost ima najiru primenu u statistici. Ponaa se kao ravnotena taka u skupu, a nedostatak joj je to na njenu vrednost utiu ekstremne vrednosti (outliers). Srednja vrednost se izraava u istim jedinicama kao i osnovni podaci. 5 Najee upotrebljivana mera centralne tendencije jeste aritmetika sredina. Ona je ujedno i najlaka za razumevanje obzirom da se neretko koristi u svakodnevnom ivotu (najee koristimo re prosek da izrazimo upravo aritmetiku sredinu). Aritmetika sredina predstavlja prosenu vrednost nekog kontinuiranog niza brojeva.6 U statistikoj analizi aritmetika sredina najee se izraunava za vrednosti numerikog obeleja, pa je polazna veliina za izraunavanje aritmetike sredine je zbir vrednosti numerikog obeleja elemenata osnovnog skupa. 7 Neophodan uslov za pravilnu primenu aritmetike sredine jeste da podaci u seriji pokazuju dovoljan stepen homogenosti a kriterijum za odreivanje te homogenosti zavisi od prirode i vrste pojave koja je prikazana u seriji kao i da znamo sutinu i smisao rezultata kojeg elimo da dobijemo. Aritmetika sredina ima dva osnovna naina izraunavanja.

Prema tome da li su podaci grupisani ili ne, razlikuju se: prosta aritmetika sredina , ponderisana (sloena, vagana) aritmetika sredina. 8

Prvi nain odnosi se na izraunavanje iz prostih serija, tj. iz onih serija u kojima se svaki podatak javlja samo po jedanput. 9 Ako se aritmetika sredina odreuje za jedan obian statistiki niz, onda se ona naziva prosta ili jednostavna aritmetika srednja vrednost. Jednostavna aritmetika srednja vrednost izraunava se tako to se zbir svih podataka podeli njihovim brojem.10 Drugi nain izraunava aritmetike sredine primenjuje se kod sreenih serija (serije distribucije frekvencija), tj. kod onih serija u kojima se pojedini podaci (modaliteti) javljaju u nejednakim frekvencijama, i tu se uzima i obzir veliina frekvencije svakog modaliteta. Svaki modalitet se ponderie, vaga, svojom frekvencijom pa se ova aritmetika sredina naziva ponderisana (vagana) aritmetika sredina.11 Ponderisana aritmetika srednja vrednost izraunava se tako to se zbir svih proizvoda numerikih podataka i odgovarajuih frekvencija podeli ukupnim zbirom frekvencija,odnosno ukupnim brojem podataka. 12

4 5 6 7
8

www.statlab0.fon.bg.ac.yu www.supa.pharmacy.bg.ac.rs www.fpn.cg.yu www.foi.hr www.eccf.su.ac.yu www.crnarupa.singidunum.ac.yu www.supa.pharmacy.bg.ac.rs www.crnarupa.singidunum.ac.yu supa.pharmacy.bg.ac.rs

10 11 12

Srednje vrednosti statistikog skupa

Aritmetika sredina moe se raunati i za vie skupova i to je aritmetika sredina aritmetikih sredina. 13 Najiru upotrebu u statistikoj analizi, a i ire, ima aritmetika sredina. Izraunava se tako to se zbir svih vrednosti obeleja podeli njihovim brojem. Ako posmatrano obeleje oznaimo sa X, njegove vrednosti sa x1 ,x2,.... xi,.... xn, imaemo:

=x+ x
1

+...+ N

=1 N

x
i=1

ili prostije

= x
N

Ako, primera radi, pet sluajno anketiranih turista dnevno troe: 320, 330, 360, 380 i 410 dinara, prosena dnevna potronja, odnosno aritmetika sredina iznosie:

= x

= 320 + 330 + 360 + 380 + 410 = 1800 = 360 N 5 5

U ovom prostom primeru uoljivo je da se svaka vrednost javlja jedanput (sa frekvencijom 1). Za sve ovakve negrupisane serije prosek se, kao to vidimo, utvruje jednostavno, re je o tzv.prostoj aritmetikoj sredini. Znatno ee imamo posla sa grupisanim podacima u vidu rasporeda frekvencija, tj.sa skupovima unutar kojih se svaka vrednost obeleja moe javiti vie puta. Ako, u optem sluaju, vrednosti obeleja oznaimo sa x1, x2,.... xi,.... xn, a odgovarajue frekvencije sa f1, f2, ... fi, ... fn , aritmetika sredina e biti:

= f x+fx
1 1 2 n

+ ... + fn

, tj.

1
N

fx
i

ili prostije14

i=1

= f x
N N = f1 +

, gde je
n

+ ... + fn

f
i=1

f.

Ovako utvrena prosena vrednost poznata je kao ponderisana aritmetika sredina jer se sve vrednosti uzimaju u zbir onoliko puta koliko se one i javljaju unutar rasporeda. Ponderacioni faktor je, dakle, frekvencija ( f ).

13
14

www.mfk.ba Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 43.

Srednje vrednosti statistikog skupa

Posmatrajmo, na primer, dnevnu potronju jednog skupa sluajno anketiranih domaih turista. Rezultat ankete u vidu rasporeda frekvencija dat je u tabeli 1. Tabela 1. Struktura skupa stranih turista prema iznosu dnevne potronje ( u dolarima) 15 Dnevna potronja 1 Do 220 220-260 260-300 300-340 340-380 380 i vie Broj turista (f) 2 5 15 45 25 8 2 100 X 3 200 240 280 320 360 400 fx 4 1000 3600 12600 8000 2880 800 28880

U ovom rasporedu vidimo jo jednu mogunost razgranienja grupisanih intervala. Umesto decimalnim brojem (na primer 220 - 259,9), ono je, kao to vidimo, izvreno opisno. Radi izraunavanja prosene dnevne potronje (ponderisane aritmetike sredine) za posmatrani skup turista, moraju se utvrditi sredine grupnih intervala (kolona 3 u tabeli 1.) i pomnoiti odgovarajuim frekvencijama (kolona 2). Imaemo, dakle:
n

1
N

f x = f x = 28880 = 288,80.
i i

i=1

100

Ponderisana aritmetika sredina, tj.prosena dnevna potronja za posmatrani skup turista, iznosi 288,80 dolara, koliko, u proseku, svaki od posmatranih turista troi dnevno, pri emu stvarna potronja svakog pojedinano po pravilu odstupa od ovog proseka. Aritmetika sredina, uz osobine koje karakteriu svaku srednju vrednost, ima i izvesne karakteristike (analitike i matematike prirode) znaajne za njeno izraunavanje i primenu u statistikom radu. 16 Aritmetika sredina, jedan broj koji reprezentuje ceo skup podataka, ima vane prednosti. Prvo, ona je odomaena i intuitivno jasna veini ljudi. Drugo, svi podaci imaju aritmetiku sredinu i to samo jednu. Aritmetika sredina je pogodna za korienje u veini statistikih procedura. Nedostatak aritmetike sredine je to na njenu vrednost utiu ekstremne, jako male i jako velike, vrednosti. Drugi problem to svaki podatak iz serije ulazi u obraun to nije pogodno za serije sa velikim brojem podataka. Trei problem je to ne moe da se izrauna za otvorene klasne intervale tipa "vee od" ili "manje od".17

15 16

Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 43. Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 43. www.knowledge-bank.org

17

Srednje vrednosti statistikog skupa

2.2.GEOMETRIJSKA SREDINA
U analizama vremenskih serija najpogodnija srednja vrednost je geometrijska sredina. Njeno izraunavanje je malo komplikovanije od izraunavanja aritmetike sredine jer zahteva i operacije mnoenja i korenovanja realnih brojeva. Geometrijska sredina niza brojeva je N-ti koren iz proizvoda njegovih lanova. Da bi odredili geometrijsku sredinu za svako N vrednosti obeleja X moraju biti pozitivne. Zato je i upotreba geometrijske sredine ograniena samo na ona obeleja koja su pozitivna. 18 Geometrijska sredina je izraunata srednja vrednost ali se razlikuje od aritmetike sredine i po svojim karakteristikama i po nainu izraunavanja. Geometrijska sredina dobija se kada se iz proizvoda pojedinih vrednosti obeleja date serije izvadi koren iji je izloilac ravan broju svih lanova serije. Geometrijska sredina je Nti koren proizvoda svih vrednosti negrupisanog numerikog obeleja jednog niza. 19 Geometrijska sredina primjenjuje se u analizi vremenskih nizova. Pomou nje izraunava se prosena stopa promene pojave. Geometrijska sredina, kao i svaka srednja vrednost, nalazi se izmeu najvee i najmanje vrednosti niza za koji se izraunava. Brojano se razlikuje od aritmetike sredine, osim ako svi lanovi niza nisu jednaki. Geometrijska sredina je uvek manja od aritmetike. 20 To je srednja vrednost koja izraunava proporcionalne promene izmeu podataka posmatrane serije, za razliku od aritmetike koja izravnava apsolutne razlike izmeu podataka. Ona se, dobija kada se iz proizvoda pojedinanih vrednosti obeleja date serije izraunava koren iji je izloitelj jednak broju lanova te serije. Ako posmatrano obeleje oznaimo sa x , njegove pojedinane vrednosti sa x1, x2,... xn, a njihov broj sa N, onda e po prethodno datoj definiciji geometrijska sredina biti:

G = x * x ...* x ... x *
1 2 i n

Izraunavanje geometrijske sredine ima smisla samo za ona obeleja ije su vrednosti vee od nule. Polazei od ove predpostavke, logaritmovanjem prethodnog izraza dobijamo:
n

log G = 1 ( log x
odnosno
21

log x

+... + log

x) = 1
n

log x i ,

N Antilogaritmovanjem:
n

i=1

G=

1 fi log xi
N
i=1

Dobijamo obrazac za izraunavanje proste geometrijske sredine, sluaj kada se svaka vrednost u seriji javlja samo po jedanput.
18 19

www.statlab0.fon.bg.ac.yu Dr G. Kvrgi OSNOVI FINANSIJSKE STATISTIKE, Visoka poslovna kola strukovnih studija, aak, str.40. www.foi.hr Dr V. olevi Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 48.

20
21

Srednje vrednosti statistikog skupa

Za razliku od negrupisanih podataka (prosta geometrijska sredina), kod rasporeda frekvencija izraunavamo ponderisanu geometrijsku sredinu prema sledeem obrascu:

G=
Gde je: N = f1 +

x
i

f1

x
n

f2

* ... *
n

fn

+ ...

f + ... f

1
N

f log x ,
i i

i=1

Logoritmovanjem dobijamo:

Log

1 G= N

f log x
i

i =1

Odnosno antilogoritmovanjem:

G=

1 N

fi log xi
i =1

Uzmimo za primer, podatke iz tabele 2. na osnovu kojih e ponderisana geometrijska sredina dnevne potronje turista, odnosno logaritam geometrijske sredine biti: Tabela 2. Obraun geometrijske sredine22 Sredine grup.intervala x 200 240 280 320 360 400 Broj turista f 5 15 45 25 8 2 100 log x 2,30103 2,38021 2,44716 2,50515 2,55630 2,60206 f log x 11,50515 34,70315 110,1220 62,62875 20,45040 5,20412 245,61377

Log G = 1
N

f log x =
i=1

1 (5 * log 200 + 15 * log 240 + ... + 2 * log 400) = 100 = 245,61377 = 2,45614. 100

Poto je nama potrebna geometrijska sredina a ne njen logoritam treba izvriti antilogoritmovanje, pa e odavde geometrijska sredina iznositi:
22

Dr V. olevi Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 49.

Srednje vrednosti statistikog skupa G = 2,45614 = 285,8.

Ovo pokazuje da je za izraunavanje ponderisane geometrijske sredine potrebno logaritme vrednosti x pomnoiti sa odgovarajuim frekvencijama i te proizvode sabrati. Kao to vidimo, geometrijska sredina dnevne potronje turista u naem primeru manja je od aritmetike sredine (288,8 dolara). Opte je pravilo da je geometrijska sredina manja od aritmetike za svaki raspored (izuzimajui sluaj kada su sve vrednosti jednake), mada treba istai da se geometrijska sredina, zbog svojih osobina, retko koristi kao pokazatelj centralne tendencije rasporeda frekvencija. Geometrijska sredina je, kao i aritmetika, vea od najmanje i manja od najvee vrednosti u posmatranoj seriji, odnosno:

x < G < x,
1 n

a u sluaju jednakosti ovih vrednosti i ona se sa njima izjednauje:

= ... = xn = a = G.

Kao i aritmetika srednja vrednost i geometrijska ima izvesna specifina svojstva koja odreuju njenu primenu: 1) izraunavanje geometrijske sredine ima znaaja samo za seriju pozitivnih vrednosti u kojoj ni jedan lan nije nula; 2) na njenu veliinu utiu svi lanovi serije, sa tim to manje vrednosti dobijaju srazmerno vei uticaj nego vee; 3) geometrijska sredina je, za istu seriju podataka, manja od aritmetike sredine i 4) dok aritmetika sredina izravnava razlike izmeu vrednosti obeleja, dotle geometrijska sredina izravnava razlike izmeu vrednosti obeleja, dotle geometrijska sredina izravnava njihove odnose. Ako je neki od podataka u seriji jednak nuli, onda se ne izraunava geometrijska, kao ni harmonijska sredina (u tom sluaju je G = H = 0). Osim toga, ako serija sadri neparan broj negativnih vrednosti obeleja, njen prosek ne moe da se izrauna primenom geometrijske sredine.23 Najvanija osobina geometrijske sredine, naroito u ekonomskim istraivanjima, ta je da izraunava odnose, tj.proporcionalne promene podataka, zbog ega je proizvod odnosa geometrijske sredine prema manjim vrednostima posmatrane serije jednak proizvodu odnosa veih vrednosti prema geometrijskoj sredini. Ovo svojstvo je ini naroito korisnom u istraivanju dinamike, gde su vanije razlike u odnosima nego u apsolutnim veliinama. Ako se, na primer, cena jednog turistikog aranmana udvostrui, kaemo da se index cene poveao od 100 na 200. ako se suprotno, cena smanji za polovinu, onda je index opao od 100 na 50. Jasno je da sredina ova dva indeksa treba da bude 100, a geometrijska sredina upravo daje tu vrednost:

G = 200 * 50 = 100
23

Dr V. olevi Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 50.

10

Srednje vrednosti statistikog skupa

Aritmetika sredina bi u ovom sluaju dala pogrenu vrednost (125), zbog ega se geometrijska sredina i koristi za izravnavanje indeksnih brojeva, tj.kao njihova srednja vrednost.

Tabela 3. Promet stranih turista u Evropi od 1990 -1999. godine24

(u milionima)

Godina 1
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

Broj turista 2
188,173 206,339 217,947 235,540 245,567 257,684 279,685 289,893 301,191 325,444 347,232

Lanani indeksi (tempo razvitka u %) 3

109,65 105,63 108,07 104,26 104,93 108,54 103,65 103,90 108,05 106,69

log x 4
2,04001 2,02379 2,03371 2,01812 2,02090 2,03559 2,01557 2,01662 2,03362 2,02812

20,26605

Geometrijska sredina se najee primenjuje za izraunavanje srednjeg tempa razvitka. Primenimo sada geometrijsku sredinu za izraunavanje srednjeg tempa razvitka prometa stranih turista u Evropi od 1990. do 1999. godine, prema podacima iz tabele 3. Da bi se izraunao srednji tempo razvitka prometa stranih turista u posmatranom periodu, potrebno je da se izrauna geometrijska sredina iz tempa razvitka, odnosno, da se izrauna geometrijska sredina lananih indeksa. To znai da se najpre mora nai tempo razvitka u procentima lanani indeksi, a zatim odgovarajui logaritmi za lanane indekse ove serije, koje unosimo u etvrtu kolonu tabele 3. Lanani indeks se dobija kao odnos vrednosti date pojave u posmatranom vremenskom intervalu (godini, kvartalu, mesecu) prema njenoj vrednosti u prethodnom intervalu. Za ilustraciju postupka izraunavanja stope rasta posluiemo se podacima tabele 3., ija poslednja kolona sadri lanane indekse. Podaci u tabeli pokazuju da je turistiki promet u 1991.godini za 9,65% vei nego u 1990.godini, u 1992.godini za 5,63% vei nego u 1991.godini itd. To ukazuje da je turistiki promet nekad rastao vie, a nekad manje u odnosu na predhodnu godinu. Na osnovu ovih podataka izraunae se koliko procenata je promet turista u proseku rastao, i to pomou geometrijske sredine po radnom obrascu:

G=
sa tim to je obeleje

log x ,
N

x tempo razvitka. Prema tome, srednji tempo razvitka iznosi:

G=

log x = 20,26605 = 2,026605 = 106,32%

N 10

24

Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 51.

11

Srednje vrednosti statistikog skupa

a srednji tempo rasta, ili stopa rasta, iznosi 6,32%. To znai da je promet turista svake godine u proseku bio 6,32% vei od turistikog prometa prethodne godine. Sa druge strane, izraunata geometrijska sredina lananih indeksa pokazuje da je relativan rast prometa turista u periodu od 1990. do 1999.godine, iznosio 106,32, to znai da se broj turista u posmatranom periodu svake godine poveavao proseno za 6,32% (raunato kao geometrijska sredina lananih indeksa).25

2.3.HARMONIJSKA SREDINA
Za analizu onih pojava ciji je intenzitet obrnuto proporcionalan vrednostima posmatranog obeleja najpogodnija srednja vrednost je harmonijska sredina. Na primer, pri ispitivanju produktivnosti meri se vreme potrebno za izradu nekog proizvoda ali je produktivnost obrnuto proporcionalna tom vremenu pa je zato harmonijska sredina najpogodnija srednja vrednost za razmatranje. Harmonijska sredina niza brojeva je reciprona vrednost aritmetike sredine recipronih vrednosti lanova tog niza. 26 Mada u daleko manjoj upotrebi nego to su aritmetika i geometrijska sredina, harmonijska sredina nalazi svoju primenu u istraivanju proseka u sluajevima kada se radi o obrnuto proporcionalnim veliinama. Definie se kao reciprona vrednost aritmetike sredine recipronih vrednosti obeleja. 27 Upotreba harmonijske sredine (H) jo je ogranienija od upotrebe geometrijske sredine. Ona se koristi samo u specijalnim sluajevima gde se problem moe postaviti i u obrnutom, recipronom vidu.28 U zavisnosti od toga da li su podaci negrupisani ili grupisani, moe se izraunati prosta ili ponderisana (sloena) harmonijska sredina. Prosta harmonijska sredina je reciprona vrednost proste aritmetike sredine odreene iz recipronih vrednosti obeleja. Ako se sa x1, x2, x3 ... xn oznae vrednosti obeleja, a sa N njihov broj, obrazac za utvrivanje proste harmonijske sredine bie:29

H=

N
N

1
i=1

xi

Harmonijsku srednju vrednost, kao i geometrijsku, ima smisla izraunati samo za ona obeleja ije su vrednosti razliite od nule. Ova mera proseka osetljiva je na male vrednosti lanova serije. Za ilustraciju postupka izraunavanja proste harmonijske sredine neka poslui serija od tri lana: x1 = 4, x2 = 8, x3 = 16.

H=

3 = 3 = 48 = 6,86 1/4+1/8+1/16 4 + 2 + 1 7 16

25 26

Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 52. www.statlab0.fon.bg.ac.yu 27 Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 53. 28 Dr G. Kvrgi OSNOVI FINANSIJSKE STATISTIKE, Visoka poslovna kola strukovnih studija, aak, str. 41. 29 Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 53.

12

Srednje vrednosti statistikog skupa

Za ukazivanje na smisao njene primene moe se uzeti sledei primer: u procesu proizvodnje jedan radnik utoi za izradu jednog proizvoda 3 minuta, a drugi radnik 5 minuta. Koje proseno vreme troe oba radnika? Aritmetika sredina utroenog radnog vremena je: (3+5)/2 = 4 minuta. Ako je za jedinicu proizvoda utroeno proseno 4 minuta, kao to se vidi na osnovu izraunate aritmetike sredine, onda e se u jednom asu proizvesti 15 proizvoda (60/4 = 15), a za jedan radni dan 105 proizvoda (7*17 = 105). Oba radnika proizvee 210 proizvoda. Ako se ovaj obraun sprovede prema individualno utroenom radnom vremenu, prvi radnik sa utrokom od 3 minuta u sedmoasovnom radnom danu proizvee 140 proizvoda (60/3 = 20*7 = 140). Drugi koji troi 5 minuta proizvee 84 proizvoda (60/5 = 12*7 = 84). To znai da e oba radnika prema individualno utroenom vremenu izraziti 224 proizvoda u toku jednog radnog dana. Kako objasniti razliku izmeu rezultata rada ocenjenog pomou aritmetike sredine i stvarnog? Obraun proseka na osnovu aritmetike sredine ne moe da se koristi u ovom primeru, njemu odgovara prosek obraunat po harmonijskoj sredini:

H=

1+1

= 2 1/3 + 1/5

= 30 = 3,75. 5+3 8 15

Sa ovako utvrenim prosekom za jedan radni as radnik proizvode 16 proizvoda, a za sedam asova 112 proizvoda, to znai da dva radnika proizvedu 224 proizvoda, to odgovora obraunu na osnovu stvarnih podataka. Prosena produktivnost ova dva radnika iznosi 16 proizvoda za 1 as, ili reciprono, potrebno je 3,75 minuta za izradu jednog komada. Kod serija iji podaci pokazuju reciprone odnose ili njihove frekvencije nisu iste izraunava se ponderisana harmonijska sredina. Ona e tada biti reciprona vrednost aritmetike sredine recipronih vrednosti obeleja pomnoenih odgovarajuim frekvencijama.30

2.4.MODUS
Kako se i iz naziva moe videti, pozicione srednje vrednosti, za razliku od izraunatih, odreuju se na osnovu mesta pozicije, koju zauzimaju u seriji. Najee koriene meu njima su modus i medijana. Svaka srednja vrednost, izraunata ili poziciona, ima svoje mesto, kako sa aspekta njenog znaaja, tako i sa aspekta njenog izraunavanja, odnosno odreivanja. Koju od njih odabrati kao najpodesniju karakteristiku odgovarajueg rasporeda frekvencija zavisi, u krajnjoj liniji, od cilja istraivanja. Od pozicionih srednjih vrednosti najee se primenjuje modus (). Modus je vrednost statistikog obeleja koje se najee javlja u nekom nizu, tj.vrednost obeleja kojoj pripada najvea frekvencija.31 Modus ili modalna vrednost (obeleava se sa Mo) ne zavisi od same pozicije u statistikom nizu ve od frekvencije. To je ona vrednost koja ima najveu frekvenciju i to je esto jedina informacija o skupu koja se dobija modusom. Statistike grupe mogu biti
30 31

Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 54. Dr G. Kvrgi OSNOVI FINANSIJSKE STATISTIKE, Visoka poslovna kola strukovnih studija, aak, str. 45.

13

Srednje vrednosti statistikog skupa

unimodalne, odnosno da imaju samo jedan modus, bimodalne sa dva modusa ili multimodalne - sa vie modusa, ali je isto tako mogue da u jednom statistikom skupu ne moe uopte da se odredi modus.32 Kod negrupisanih podataka modus se ne izraunava, ve se samo posmatranjem niza iz njega izdvaja ona vrednost koja ima najveu frekvenciju. Na isti nain se odreuje modus kod podataka koji su grupisani kao numerike vrednosti sa odgovarajuim frekvencijama.33 Modus je ona vrednost obeleja X koji ima najveu frekvenciju u posmatranom statistikom skupu ili ona vrednost u ijoj se okolini najee pojavljuju izmerene vrednosti obeleja X na statistikom skupu. Kad je obeleje x grupisano i dato raspodelom frekvencija za modus se uzima sredina onog grupnog intervala koji ima najveu frekvenciju. 34 Modus je vrednost obeleja koja se najee javlja u seriji, tj. vrednost klase sa najveom frekvencijom. Ukoliko se svaki podatak u seriji javlja samo jedanput modus ne postoji. Serije koje imaju jedan modus nazivaju se unimodalne, serije sa dva modusa nazivaju se bimodalne i ako imaju vie od dva modusa nazivaju se polimodalne. Dakle, na modus ne utiu ostale vrednosti obeleja, ve se jednostavno odreuje na osnovu najvee koncentracije jedinica. Modus se oznaava sa Mo.35 Modus je vrednost obeleja koja u posmatranoj seriji ima najveu frekvenciju najee se javlja. To je, dakle, vrednost oko koje se koncentrie najvei broj lanova serije i zato se smatra najtipinijom vrednosti u seriji. Ako se u posmatranoj seriji samo jedna vrednost javlja najvie puta (ima najveu frekvenciju), kaemo da je unimodalna, a ako postoje dve ili vie vrednosti sa istom najveom frekvencijom, serija je bimodalna, odnosno multimodalna. Takoe, moe se dogoditi da neka distribucija frekvencije uopte nema modusa. Za rasporede frekvencija po neprekidnim vrednostima obeleja modus nije tako uoljiv. Treba ga traiti u intervalu sa najveom frekvencijom, tzv. modalnom intervalu. Odreuje se tzv.interpolacijom kroz modalni interval pomou obrasca:

Mo = L1 + f 2 - f1 *i (f2 - f1) + (f2 - f3)

Gde je Mo vrednost modusa, L1 donja granica modalnog intervala, i veliina grupnog intervala a f1, f 2 i f3 frekvencije predmodalnog, modalnog i poslemodalnog intervala respektivno. Za raspored dat u tabeli 3.modalni interval bie trei po redu (260-300) jer je njegova frekvencija f 2 = 45 najvea. Donja granica tog intervala, L1 je 260, frekvencija predmodalnog intervala, f1 = 15, poslemodalnog, f3 = 25, a36 veliina grupnog intervala, i = 40, pa e modus, po prethodno datom obrascu:

Mo = L1 + f 2 - f1 * i = 260 + 45 15 * 40 = 284. (f2 - f1) + (f2 - f3) (45-15)+(45-25)

32

www.foi.hr www.supa.pharmacy.bg.ac.rs

33 34
35

www.statlab0.fon.bg.ac.yu www.knowledge-bank.org 36 Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 56.

14

Srednje vrednosti statistikog skupa

Znai, za posmatrani skup turista najei iznos dnevne potronje je 284 dolara. Modus kao srednja vrednost pogodan je pokazatelj za unimodalne rasporede, i to posebno ako je frekvencija modalne vrednosti velika. U tom sluaju modus je tipina vrednost koja pokazuje u pravom smislu centralnu tendenciju posmatrane serije. Iako se znatno ree primenjuje od aritmetike sredine, modus je za neke vrste istraivanja pogodniji, jer daje jasniju informaciju o tendenciji okupljanja vrednosti obeleja oko srednje vrednosti. Tako, na primer, za sagledavanje turistike tranje jasniju konkretnu informaciju daje broj aranmana koji se najee trai, nego prosean broj koji moe biti i decimalan pa samim tim i nedovoljno informativan. Isto tako, najea cena, cena po kojoj se proda 37 najvei broj aranmana, predstavlja znaajnu karakteristiku turistikog trita i neophodnu dopunu prosene cene. Modus se, za razliku od izraunatih srednjih vrednosti, moe koristiti i kao mera centralne tendencije atributivnih serija. Na primer, ako je meu licima koja trae zaposlenje u preduzeima turistike privrede najvei broj onih koji imaju diplomu Vie turistike kole, onda se zavrena Via turistika kola kao modalitet obeleja kolske spreme moe smatrati modusom. Pri korienju modusa treba imati u vidu, sa obzirom na postupak obrauna, da na njegovu veliinu utie nain grupisanja podataka. Naime, promenom veliine grupnih intervala ili njihovih granica, pri istim intervalima, mogu se dobiti razliite vrednosti modusa. Sa druge strane modus je potpuno neosetljiv na promene frekvencija raznih vrednosti obeleja, ukoliko frekvencija obeleja, koja je jednaka modusu, ostaje i dalje najvea.

2.5.MEDIJANA
Medijana () je poziciona srednja vrednost i nalazi se u sredini serije, iji su lanovi rasporeeni po veliini vrednosti obeleja. Medijana je vrednost statistikog obeleja koja statistiki skup deli na dva jednaka dela.38 Medijana predstavlja drugaiju meru centralne tendencije u odnosu na aritmetiku sredinu. Medijana, takoe, jeste neka vrsta prosene vrednosti. Medijana nekog kvatnitativnog skupa podataka jeste srednji broj u situaciji kada se sve vrednosti poreaju od najnie do najvie ili obrnuto. Ukoliko je niz brojeva neparan, onda je medijana broj u sredini. Ukoliko je broj paran, onda je medijana srednja vrednost srednja dva broja. U nekim situacijama medijana je bolja mera centralne tendencije u odnosu na aritmetiku sredinu. Ovo zato to je medijana manje senzitivna na ekstremno male i ekstremno velike vrednosti.39 Medijana je ona vrednost obeleja koja se nalazi u sredini serije iji su podaci sreeni po veliini od najmanje do najvee vrednosti, odnosno vrednosti koja itav skup podataka serije deli na dva jednaka dela, tako da jedna polovina ima manju, a druga polovina veu vrednost od medijane. Za razliku od aritmetike sredine koja se definie kao tipina vrednost obeleja, medijana je vrednost obeleja za tipinu jedinicu. Zbog ove specifinosti medijana
37 38

Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 57. Dr G. Kvrgi OSNOVI FINANSIJSKE STATISTIKE, Visoka poslovna kola strukovnih studija, aak, str.42. www.fpn.cg.yu

39

15

Srednje vrednosti statistikog skupa

je poziciona mera centralne tendencije. Praktino, ona zavisi od broja lanova u jednoj distribuciji, a ne od njihove veliine. Na iznos ove srednje vrednosti ne utiu ekstremne vrednosti obeleja, pa je zbog toga pogodna kao srednja vrednost u rasporedima frekvencije sa otvorenim intervalima. Generalno, svuda gde vrednosti obeleja u distribuciji znatnije variraju, medijana je bolja mera centralne tendencije od aritmetike sredine. Smisao ove mere nije teko shvatiti. Medijana jednog rasporeda bie vrednost koja odgovara taki apcise jednog histograma frekvencija iz koje povuena vertikala deli povrinu histograma na dva jednaka dela. Pri odreivanju medijane treba razlikovati sluajeve kada je, prvo, broj jedinica neparan, i, drugo, paran. Ako je u pitanju negrupisana serija sa neparnim brojem podataka, tada je njen srednji lan deli na dva jednaka dela. Tako e u seriji podataka o starosti zaposlenih u jednoj turistikoj agenciji, sreenih po veliini: 24, 26, 28, 30, 35 Medijana biti 28, jer se ta vrednost nalazi u sredini ove serije. Dakle, za neparne nizove negrupisanih podataka medijana se odreuje jednostavno traenjem srednjeg lana niza iji su podaci sreeni po veliini.40 Ako je u pitanju negrupisana serija sa parnim brojem podataka, tada se dve vrednosti nalaze u njenoj sredini, pa se njihov prosek (aritmetika sredina) uzima kao vrednost medijane. Ako predhodnoj seriji dodamo, na primer, jo jednu vrednost (38) dobiemo novu seriju podataka o starosti zaposlenih: 24, 26, 28, 30, 35, 38, u kojoj e medijana biti 29, tj.aritmetika sredina dva sredina podatka (28 i 30). Za serije grupisanih podataka, raspored frekvencija po neprekidnim obelejima, medijana se utvruje interpolacijom izmeu donje i gornje granice intervala (medijalni interval) u kome se medijana nalazi:

N - f1 Me = L1 + 2 *i fme

ili

N - f2 Me = L2 + 2 *i fme

gde je Me vrednost medijane, L1 i L2 donja i gornja granica medijalnog intervala, N broj vrednosti u seriji, f1 zbir frekvencija (kumulirana frekvencija ispod) predmedijalnog intervala, f2 zbir frekvencija (kumulirana frekvencija iznad) posle medijalnog intervala fme frekvencija medijalnog intervala, a i veliina intervala. Za seriju podataka tabele 3., koja pokazuje dnevnu potronju 100 stranih turista (N = 100), sredinji lan (50-ti) se nalazi u treem grupnom intervalu (260-300). Njegova donja granica, L1 iznosi 260, gornja, L = 300, irina intervala i = 40, a frekvencija fme = 45. kumulirana frekvencija predmodalnog intervala, tj.frekvencija vrednosti manjih (ispod) od 260 iznosi (5+15) 20. medijana e, prema tome biti:

40

Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 58.

16

Srednje vrednosti statistikog skupa N - f1 Me = L1 + 2 * i = 260 + 50 20 * 40 = 286,6 287. fme 45

Istu vrednost bismo dobili i po dugom obrascu, pri emu treba istai da se u oba sluaja polazi od pretpostavke o ravnomernom rasporedu vrednosti serije unutar svakog grupnog intervala, to nije uvek sluaj. Apcisa take preseka kumulante ispod i kumulante iznad, predstavlja grafiki odeenu vrednost medijane. Medijana se moe odrediti grafiki i na osnovu samo jedne kumulante, bilo ispod ili iznad, kao apcisa take ija ordinata odgovara sredini serije (N/2). Vrednost medijane u naem primeru, odreena na osnovu kumulativa ispod, iznosi 287 dolara. Poto vrednost medijane u najveoj meri zavisi od broja i redosleda vrednosti u seriji, za njeno utvrivanje nije neophodno raspolagati svim vrednostima, ako su one poreane po veliini. Ovo svojstvo dozvoljava mogunost da se, na primer, srednji vek trajanja odreene vrste sredstava za prevoz turista (brodova, autobusa i sl.) odredi i pre rashodovanja svih raspoloivih sredstava, tako to se medijana nae im broj rashodovanih sredstava pree polovinu njihovog broja. Isto tako, u sluajevima kada je teko pribaviti tane numerike vrednosti za sve lanove serije ali ih je lako rangirati, mogue je nai sredinji lan i tano izmeriti njegovu numeriku vrednost, koja onda predstavlja celu seriju u smislu medijane. Medijana se ne moe odrediti kada otvoreni grupni interval sadri vie od polovine svih jedinica. U praksi takvi su sluajevi retki jer je za pravilno grupisanje uslov da otvoreni grupni interval ima to manju frekvenciju. Takoe, ona nee biti podesan pokazatelj rasporeda ako su krajnje vrednosti obeleja ekstremne i karakteristine da posmatranu pojavu. U pogledu svojstava koje ima medijana treba primetiti da na nju ne utiu promene vrednosti obeleja to moe da se tumai i kao odlika i kao nedostatak. Kao odliku treba shvatiti u tom smislu to je ona neosetljiva na ekstremne vrednosti, a to joj je jedna od znaajnih odlika u odnosu na druge mere centralne tendencije. I ona se moe utvrditi za svaki raspored frekvencija, ona je jedinstvena mera centra i u svom odreivanju zahteva minimum raunskih operacija. Otvoreni grupni intervali za nju ne predstavljaju problem. Jedini zahtev koji ona podrazumeva je da su vrednosti obeleja u rasporedu sreene po veliini. Kada se govori o srednjim vrednostima bilo izraunatim ili pozicionim, mora se imati u vidu da u praksi svaka od njih ima svoje mesto, kako sa stanovita znaaja tako i sa stanovita izraunavanja. Koju emo srednju vrednost odabrati kao najpovoljniju karakteristiku rasporeda frekvencija zavisi, u krajnjoj liniji, od cilja istraivanja.41 Medijana ima neke prednosti u odnosu na aritmetiku sredinu. Naprimer, na vrednost medijane ne utiu ekstremne vrednosti, lako se razume i moe se izraunati na osnovu bilo kojih podataka, moe se raunati i za otvorene intervale. Nedostaci medijane su to su procedure u kojima se ona koristi kompleksnije od onih u kojima se koristi aritmetika sredina, podaci se moraju pre odreivanja medijane srediti u rastui niz itd.42

41 42

Dr V. olevi, Dr V. Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd,2007, str. 59-61. www.knowledge-bank.org

17

Srednje vrednosti statistikog skupa

ZAKLJUAK

Statistika istrauje pojave koje su po svojoj prirodi varijabilne, koje imaju masovne karakteristike i ije ponaanje u masi, na naem nivou intelektualnog razvoja, nije unapred odreeno egzaktnim uzrono-posledinim zakonitostima. Posmatranjem i analiziranjem pojava na velikom broju sluajeva, statistika donosi odreene zakljuke o masovnom ponaanju tih pojava, te se najee i predstavlja kao nauni metod kvantitativnog istraivanja masovnih pojava. Kada govorimo o srednjim vrednostima, bilo izraunatim, bilo pozicionim, moramo imati u vidu da svaka od njih u praksi ima svoje mesto, kako sa stanovita znaaja tako i sa stanovita izraunavanja. Koju srednju vrednost odabrati kao najpodesniju karakteristiku distribucije frekvencija zavisie, u krajnjoj liniji, od cilja istraivanja.

18

Srednje vrednosti statistikog skupa

LITERATURA:

Dr Goran Kvrgi OSNOVI FINANSIJSKE STATISTIKE, Visoka poslovna kola strukovnih studija, aak, 2008.god. Dr Vladislav olevi, Dr Violeta Toi STATISTIKA sa primenom u turizmu, BMG-NM, Beograd, 2007.god.

Internet adrese: www.crnarupa.singidunum.ac.yu www.eccf.su.ac.yu www.foi.hr www.fpn.cg.yu www.knowledge-bank.org www.mfk.ba www.statlab0.fon.bg.ac.yu www.supa.pharmacy.bg.ac.rs

19