UVOD Plastini materijali se ve godinama sve vie upotrebljavaju za izradu ambalae, iako predstavljaju problem sa aspekta zatite ivotne

sredine. Razlozi za sve veu primenu su mnogobrojni. To su, izmeu ostalih, niska cena sirovina, mala masa i razliite mogunosti prerade. Osim toga, specifini utroak energije (utroak energije po jedinici upakovanog proizvoda) pri proizvodnji plastinih materijala, koji se koriste za izradu ambalae, mnogo je manji nego to je pri proizvodnji na pr. stakla ili aluminijuma. Reavanje problema plastinog otpada se najee zavrava njegovim odlaganjem na deponije, ali naalost, zbog ljudske nebrige i van deponija. Deponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktino su popunjene, a nove se zbog visokih cena ne grade odgovarajuom brzinom. Ovakav nain uklanjanja otpada je naroito nepovoljan za plastini ambalani otpad iz vie razloga (zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti, nerazgradivost tih materijala pod uticajem atmosferilija i odlaganje koritenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodreeno vreme). Za razliku od materijala ije se recikliranje iz ekonomskih razloga vri jo od davnih vremena, recikliranje plastinih materijala je tehnoloki i ekonomski problematino, a u pojedinim podrujima jo je predmet intenzivnog istraivanja. U naoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje, razvrstavanje i efikasnu preradu plastinog otpada. POJMOVI I DEFINICIJE Nacrt Zakona o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom definie:

preradu ambalanog otpada kao iskoriavanje njegovih vrednih svojstava i sastojaka u svrhe proizvodnje (ukljuujui i reciklau), u energetske svrhe, u svrhu smanjivanja koliine i obima ambalanog otpada i deliminog ili potpunog odstranjivanja opasnih karakteristika i reciklau kao procesiranje ambalanog otpada za prvobitnu namenu.

Prema Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 94/63/EC o ambalai i ambalanom otpadu pod reciklaom se podrazumeva:

ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za originalne svrhe ili za druge svrhe ukljuujui organsku reciklau, ali iskljuujui ponovno dobijanje energije, ponovno dobijanje energije podrazumeva korienje spaljivog ambalanog otpada u svrhu proizvodnje energije putem direktne incineracije (spaljivanja) sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i

organska reciklaa jeste aerobni (kompostiranje) ili anaerobni (biometanizacija) postupak, pod kontrolisanim uslovima i sa korienjem mikroorganizama, biodegradabilnih delova ambalanog otpada, koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.

Recikliranje tehnikih proizvoda definisano je kao " ponovna upotreba ili iskorienje proizvoda ili delova proizvoda u sklopu krunih tokova ". U ovoj definiciji se po prvi put spominje kruni tok to i ima smisla s obzirom na poreklo rei recikliranje; (eng. recycling: re... "ponovo..., natrag..." + cycle "kruni tok, ciklus"). PLASTINI MATERIJALI Primena plastinih materijala je poslednjih godina sve vea. Ovi materijali su u velikoj meri zamenili metale, staklo i celulozu od drveta kao sirovine.

PRIKUPLJANJE PLASTINOG OTPADA Plastini otpad koji se nae u vrstom komunalnom otpadu (koji je po sastavu vrlo heterogen) je zaprljan i pomean sa ostalim vrstama materijala. Da bi se takav otpad mogao iskoristiti, neophodno ga je prvo prikupiti i pripremiti. U okviru pripreme za recikliranje, plastini otpad je neophodno odvojiti od drugih vrsta otpada, zatim ga identifikovati i razdvojiti po vrstama, usitniti, oprati, osuiti i regranulirati odnosno preraditi ponovo u ambalau ili neke druge proizvode. Za izvoenje ovih operacija potrebna je specifina oprema pa je i cena dobijanja reciklata visoka. Ustanovljeno je, da bi odvojenim sakupljanjem po kontejnerima, itav proces prerade bio jeftiniji i jednostavniji. Izdvajanje korisnih materijala iz otpada se moe organizovati na dva naina:

od strane samih graana (u domainstvima, kolama, trgovinama, neproizvodnim preduzeima, ulicama i dr.) i centralizovanim sistemom u posebnim postrojenjima - fabrikama sa kompletnim tehnolokim linijama.

RAZVRSTAVANJE PLASTINOG OTPADA Istovrsnost materijala ima u postupku recikliranja centralni znaaj. Ta istovrsnost se pravilu moe postii prethodnim relativno skupim razvrstavanjem. Da bi se dobile visoko kvalitetne plastine mase, trebalo bi preraivati samo istovrsne plastine mase. Separacija plastinih materijala se moe ralaniti na prepoznavanje i razdvajanje.

Prepoznavanje - Karakterizacija i potpuna identifikacija plastinih materijala je obiman posao, koji zahteva sloene analitike procedure i najsavremeniju opremu. Meutim, u nekim sluajevima je dovoljna samo procena ili orijentaciono utvrivanje vrste ispitivanog plastinog materijala. Za takve svrhe su razvijene i usvojene jednostavne i brze metode identifikacije. Prepoznavanje iskoriene polimerne ambalae je najjednostavnije ako se na njoj nalazi oznaka za reciklau sa navedenom vrstom polimernog materijala od koga je izraena. Razdvajanje - Kod razdvajanja plastinih masa, usitnjeni plastini materijal se sortira prema njegovim fizikalnim osobinama kao to su gustina, umreenost i elektroprovodljivost. Za industriju su od posebnog znaaja postupci razdvajanja na osnovu razlike u gustini. Pomou ovih postupka mogu se iz meavine plastinih masa izdvojiti frakcije i do 98 % istoe. Tekoe nastaju kod razdvajanja mekih PVC vrsta. Princip hidrociklonske tehnike zasniva se na razdvajanju frakcija razliite specifine mase (gustine) u polju dejstva centrifugalne sile. Pored ovih naina razdvajanja, poznati su i postupci razdvajanja flotacijom, razdvajanje na bazi razliite elektroprovodljivosti (elektrostatiki ureaji za sortiranje) itd. POSTUPCI PRERADE AMBALANOG OTPADA Iskoriene plastine proizvode mogue je ponovo upotrebiti ili preraditi pomou razliitih postupaka, zavisno od postavljenog cilja, a sve zbog smanjenje mase za deponovanje. Koji postupak prerade e se primeniti, zavisi od stepena neistoe odnosno sortiranosti otpada i eljenog kvaliteta krajnjeg proizvoda. Plastini otpad se moe preraditi na vie naina:

topljenjem, pri emu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura. hemijski, hidrolizom ili alkoholizom mogue je dobiti monomere, ili se hidrogenovanjem iz poetnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao to su gasovi i ulja, kontrolisanim spaljivanjem, pri emu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid (CO2) i voda (H2O).

Na slici su prikazane mogunosti prerade plastinog otpada.

Slika . Mogunosti prerade plastinog otpada Prerada topljenjem - Regranuliranje termoplasta je jedan od najstarijih i najeih postupaka recikliranja. Osnova ovakvog naina recikliranja je sposobnost ponovnog topljenja to je mogue kod termoplasta. Na slici . prikazana je ema postrojenja za regranuliranje plastinog otpada. Nakon usitnjavanja i presovanja plastinog otpada pomou posebnih ureaja i zakljunim razdvajanjem i pranjem, izlazni materijal se regranulira, skladiti i dalje koristi u razne svrhe.

Slika ema postupka regranuliranja Preradom materijala (postupkom topljenja) se od istovrsnog i istog plastinog otpada mogu dobiti visokokvaliteni reciklati, koji mogu biti upotrebljeni kao zamena originalnim sirovinama, istog ili slinog kvaliteta. Takav otpad nastaje u proizvodnji plastinih materijala i pri izradi ambalae.

Hemijska prerada - Postupci hemijske prerade mogu se podeliti u dve grupe:

postupci prerade kod kojih se makromolekulske (polimeri) prevode u niskomolekulske supstance. Tako se polimeri dobijeni reakcijama polikondenzacije ili poliadicije mogu razgraditi do polaznih monomera u prisustvu odreenih reagenasa. Na ovaj nain se mogu preraditi mnoge vrste plastinih materijala kao to su poliestri, poliamidi, poliuretani, polikarbonati itd., jer poseduju hemijske aktivne i lako deljive veze. Ovi postupci se mogu obuhvatiti optim pojmom solvoliza. U zavisnosti od toga u prisustvu kog rastvaraa se reakcija odvija (alkohol, voda,...) govori se o hidrolizi, alkoholizi, glikolizi, aminolizi ili metanolizi . Primena reciklata dobijenih ovim postupcima za sada je jo ograniena. Poznata je primena postupka metanolize ili glikolize kod prerade boca za pie od PET. Ovim postupkom se dobiju sirovine za proizvodnju higijenski istog PET ili PUR, koji se moe upotrebiti i za ambalau za ivotne namirnice. postupci prerade kod kojih se od makromolekula koje sadri plastini otpad mogu dobiti ugljovodonici u obliku gasa ili ulja, koji se dalje mogu preraivati petrohemijskim postupcima u rafinerijama. Ova grupa postupaka moe se izvoditi reduktivnim (na pr. hidrogenovanje ili piroliza) ili oksidativnim (na pr. dobijanje sinteznog gasa) nainom. Ovi postupci poznati su pod nazivima: degradativna ekstruzije, hidrogenovanje, piroliza i gasifikacija.

Dobre strane hemijske prerade su: mogunost prerade meanog i esto zaprljanog plastinog otpada, uteda fosilnih goriva i obezbedenost trita za proizvode. Meutim, cena hemijske prerade jo je visoka i ne pokriva trokove recikliranja.

Spaljivanje plastinog otpada - Cilj ovog naina iskoriavanja plastinog otpada je dobijanje energije. Direktna upotreba nafte za proizvodnju energije, gledano sa aspekta "odrivog razvoja" u duem vremenskom periodu, ne bi imala smisla. S obzirom da je u plastinim proizvodima sauvana praktino ukupna energija nafte, od velike koristi je da se energija nafte akumulirana u plastinim proizvodima, koristi u energetske svrhe, ali tek na kraju njihovog upotrebnog ciklusa. Ovakav nain iskorienja plastinog otpada bi se trebao primenjivati samo u sluaju kad otpad vie nije mogue reciklirati na druge naine. Deponovanje - S obzirom da su plastini materijali relativno novi materijali jo vek ima mnogo otvorenih pitanja u vezi njihovog deponovanja na dui period. Ispitivanja su pokazala da na proces raspadanja ima uticaj debljina plastinog materijala. Dok su kod folija i tanjih delova nastupili procesi raspadanja, deblji

delovi nisu pokazivali vidljive pojave razgradnje. Takoe se ispitivanjima ustanovilo da mikroorganizmi nemaju nikakav uticaj na razgradnju pojedinih vrsta plastinih materijala kao to su PP i PE, dok su kod drugih vrsta na pr. kod polistirena ili poliuretana oni ubrzavali proces razgradnje. Za sada se plastini materijali zajedno sa drugim otpadom deponuju na deponije za vrsti komunalni otpad. Moe se pretpostaviti da e zbog sve manjeg prostora u budunosti naglo rasti trokovi deponovanja i da se dananja reenja za zbrinjavanje otpada nee moi zadrati. Treba naglasiti, da su plastini materijali u ureenim deponijama najmanji zagaivai vodotokova (ne rastvaraju se u vodi) i ne zagauju vazduh. Problematian je otpad iz domainstava koji je heterogen i u kome se nalaze meani, a u zavisnosti od sistema prikupljanja, razliito zaprljani plastini materijali. Trokovi prerade ovakvog otpada, za dobijanje visokovrednih proizvoda, u pravilu prevazilaze cenu novog materijala. Zbog injenice da plastini otpad najee nije sortiran (zbog zahtevnog i skupog postupka sortiranja i nedovoljno sprovedenog razdvajanja od strane potroaa), nalo se reenje za preradu meavine plastinog otpada. Meutim, ovakvim nainom prerade dobiju se reciklati manjeg kvaliteta. Takvi reciklati na tritu ne mogu da konkuriu novim materijalima. Zato i proizvodni pogoni nisu ba spremni da proire svoj proizvodni program i na bazi reciklata. Razmatrani postupci prerade predstavljaju samo jedan od naina sa kojim se ozbiljan ekoloki problem moe u znaajnoj meri ublaiti, ali mora i moe biti profitabilna industrijska delatnost.

Simboli za oznaavanje plastike Plastine boce, posude i druga ambalaa imaju jedan od najstarijih i najrazraenijih sistema za oznaavanje. Iako se u svetu koriste vie sistema oznaavanja, moe se rei da se svi oni uglavnom baziraju na standardu ISO 1043-1 i sa malim modifikacijama izgledaju kako je to dato u tabeli dole. Simboli imaju dvostruku ulogu. Potroaima oni uglavnom ukazuju da se ambalaa moe reciklirati, a onima upuenijima i onima koji se bave reciklaom ukazuju i na vrstu primenjene plastike.

Simbol Znaenje Polyethylene Terephthalate (PETE) Najrairenijia vrsta plastike jer se uglavnom koristi za boce za vodu, sokove i sl, posude za prehrambene proizvode, ostalu ambalau. High Density Polyethylene (HDPE) Koristi se za boce za mleko, jogurt, sokove, vodu, deterdente i druge hemijske preparate ... Polyvinyl Chloride (PVC) Koristi se za boce za deterdente, ampone i druge hemijske preparate, kablove i drugi graevinski materijal ... Low Density Polyethylene (LDPE) Koristi se za fleksibilne boce, kese za hleb, smrznutu hranu ... Polypropylene (PP) Koristi se za boce za jgurt, sirupove, keap, medicinske boce, zatvarae za boce ... Polystyrene (PS) Koristi se za vru ambalau, tanjire, ae, kutije za lekove ... Ostalo Plastina ambalaa i drugi proizvodi gore ne pomenuta

SISTEMI ZA SAKUPLJANJE PET AMBALAE OPCIJE ZA SRBIJU Projekti koje je finansirala vlada 2003 Recikaa poli(etilen tereftalata) ili PET kao sekundarna sirovina 2004 Strategija sakupljanja PET i edukacija stanovnitva o ponovnoj upotrebi PET 2005 Generalni projekat za pogon za proizvodnju r-PET granulata kvaliteta za prehrambenu ambalau iz sekundarne sirovine PET Situacija u svetu

Koline PET koje se uvoze u nau U Srbiji se ne proizvodi PET! Uvezene koliine su ve znaajno premaile 40 000 tona godinje!

Morfoloki sastav otpada u Beogradu

Prosean sastav otpada u veim gradovima u Republici Srbiji

Osnovna primena PET/ boce od 2 litre

Evropska Direktiva koja se odnosi na ambalau i otpad od ambalae (94/62/EC) utvruje uslove da zemlje lanice moraju da uspostave sistem sakupljanja iskoriene ambalae, u cilju njene reciklae. Meutim,svaka zemlja ima pravo izbora metode za sakupljanje otpada od ambalae, a koji odgovara nacionalnoj politici, strategiji i uslovima. EU Directive 94/62/EC Direktiva mora da se sprovede u roku od 10 godina nakon ukljuivanja zadatih ciljeva u nacionalni zakon.

Reciklovani PET moe da se preradi u - vlakna - folije - ambalau neprehrambenu prehrambenu Cene PETa su: 900 - 1000 reciklovani > 200 balirani 1100 - 1400 novi cena (Euro/t) PET Beograd ima oko 1 700 000 stanovnika. Sva ostala mesta imaju 300 000 ili manje stanovnika. Srbija ima ravniarske, brdovite I planinske regije sa vrlo razliitom gustinom naseljenosti. S obziromna nisku svest stanovnitva o zatiti ivotne sredine i estog vandalizma nad kontejnerima za sakupljanje komunalnog otpada, optimalan program sakupljanja je sistem sakupljanja sa finansijskom stimulacijom uesnika. Sakupljaki centri su pogodni sistemi za sakupljanje materijala koji mogu da se recikliraju. Lako se uvode i, kada se odravaju, predstavljaju adekvatan mehanizamza stanovnitvo da odlae PET boce, a kasnije i druge sekundarne sirovine. Poto jo uvek ne postoji razvijena mrea velikih supermarketa I potroai nisu stekli navike da sakupljaju otpadni PET, centri bi mogli da se nalaze u okviru gradskih zelenih i robnih pijaca.Na taj nain: - bi bili dostupni iroj javnosti; - bi se nalazili na lokacijama gde ve postoji neka praksa donoenja odvojenog kunog otpada (stare novine i papir) - ne bi postajala potreba za angaovanjem nove radne snage, s obzirom da postoje lica za odravanje pijaca. Sistem kaucije Boce se prodaju sa odreenim procentom uraunatim u cenu, koji se moe povratiti. Ovaj procenat se vraa u momentu kada se boca vrati trgovcima. Ovaj procenat moe da se naplati i za pojedinanu flau, kao i za flau koja se ponovo moe puniti. Sistem sakupljanja PET ambalae sa sistemom kaucije obino dostie velike procente sakupljanja (90%). Dodatna prednost ovog sistema je to je veoma nizak stepen kontamiranog materijala

Sakupljanje treba da bude podrano kako od strane lokalne i republike vlasti kroz odgovarajui zakon, tako i od strane medija, kako bi se razvijala javna svest. Uz takvu podrku i sa dobro organizovanim sistemom sakupljanja PET, moe se vremenom oekivati sve vee uee graana u ovoj I drugim akcijama reciklae sekundarnih sirovina. 1/4 ukupnog otpada Indije se uopte ne pokupi, zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. Takode tlo (zemlja) nije zatieno, tako da ovaj otpad zagauje i vodu za pie. Zadnjih godina potroako trite se razvija drastino i koristi proizvode u konzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo nakoditi prirodi. Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastine ambalae i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lake i jeftinije rukuje. etiri glavne kategorije otpada: 1. Prirodni otpad - ostaci od obroka, povre i voe, cvee, lie 2. Otrovni otpad - stari lekovi, farbe, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve to ima baterije, ubriva i pesticidi, paste za obuu, toplomeri i termometri 3. Reciklani otpad - papir, staklo, metali, plastika 4. Natopljen otpad, bolnicki otpad - poput zavoja i odee natopljene krvlju, uloaka i dr. telesnim tenostima. Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razloili Materijal Hrana, cvee i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamuna odea Vuneni predmeti Drvo Konzerve Plastina kesa Staklena flaa priblino vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 1 milion godina nikada

Plastika - poseban problem !

Plastika sa svojim kvalitetom, da je lagana, a jaka i jo jeftina, zaposela je na svakodnevni ivot. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglaena za materijal udo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se bioloki razgradi, postala veliki ekoloki problem. Naalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira. Nepaljivo odlaganje plastike zaustavlja proputanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. Plastika izaziva poremeaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene, ako se progutaju izazivaju smrt. Obojena plastika sadri u sebi veoma otrovne teke metale, pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Koristi se bezbojna plastika. Plastine kese takode mogu zagaditi hranu toksinim materijama koje kese sadre i prenosei bakterije. Veliki potroai plastike: Domainstvo - kupovne kese, flae, kutije, kese za ubre... Bolnice - pricevi, boce za glukozu, kese za mokrau, creva i rukavice... Hoteli, kune dostave hrane - kutije od hrane, i prevoznici plastine flae, tanjiri, ae i kaike...

"Brzan-Plast" O.D. - 34228 Brzan direktor Rade Simi tel: 034/861-082, 861-391, 861-402 fax: 034/861-401 e-mail: office@brzanplast.com Nae predstavnitvo u Beogradu, je: predstavnik: Igor Ili ul. Vojvode Stepe 140, tel. 011/ 2473-942 fax: 011/ 3974-389, e-mail: beograd@brzanplast.com - Preduzee OD "BRZAN-PLAST" Brzan, Optina Batoina osnovano je 1990 .god. a od 2001.god. preduzee se opredeljuje i obavlja osnovne delatnosti - reciklau otpadne amabalane plastike i proizvodnju proizvoda raznih namena od dobijenog regranulata. Preduzee OD"BRZAN-PLAST" Brzan je preduzee, jedino u Srbiji ija je osnovna delatnost reciklaa otpadne plastike. Preduzee organizuje sakupljanje, otkup, preradu (seenje, pranje, suenje, proizvodnju regranulata) i proizvodnju novih proizvoda za potrebe pre svega privrede, naroito poljoprivrede, a takodje i stanovnitva. Za prvi stepen prerade plastinog otpada od momenta sakupljanja je presovanje, za tu potrebu konstruisali smo mobilnu presu za baliranje na elektrini i dizel pogon. POTREBAMA TRISTA, proizveli mlin za mlevenje PET ambalae koji je na madjunarodnom sajmu komunalne opreme u Leskovcu osvojio prvu nagradu za inovaciju. Mlin je po konstruktivnom reenju izuzetnih karakeristika, a po ceni znatno jeftiniji od mlinova za ove namene koji postoje u zemljama Evropske unije. Takodje, serijska proizvodnja mlina za mlevenje PET ambalae je jako interesantna, obzirom da ona prestavlja prvu fazu razreavanja problema PET ambalae na gradskim deponijama ,a omoguava dobijanje izvoznog artikla za kojim postoji znaajno interesovanje u zemljama EU i zemljama dalekog Istoka. I u ovom poslu postoji spremnost preduzea na sve oblike saradnje sa ino partnerima, pogotovu to preduzee poklanja izuzetnu paznju razvoju sopstvene proizvodnje

maina i opreme za reciklazu. U potpunosti su se posvetili programima reciklae otpadne ambalane plastike i proizvodnje opreme za reciklau. Stoga. poslovna poruka je - ZA ISTU SRBIJU. Od poetnih kapaciteta (10-30 kg/h) za 14 godina razvili smo kapacitet na prostoru 2 fabrike, i poveali proizvodnju od 1 500 t folije na godinjem nivou. OPREMA Poseduje i koristi jedinstvene linije za reciklau plastinog otpada projektovane i opremljene na osnovu dosadanjeg iskustva i steenih znanja. U sastavu opreme dominira ekstruderska oprema novije generacije. TRITE I DISTRIBUCIJA Svoje proizvode plasiramo linom dostavom veleprodajnim objektima irom Srbije i Crne Gore. Nai najei naruioci su: graevinska stovarita, poljoprivredne apoteke, javna i komunalna preduzea, ribarnice, prodavnice boja i lakova.... RAZVOJNI CILJEVI Namera nam je da proirimo svoje postojee kapacitete za reciklau uvodjenjem novih linija za reciklau i linija za proizvodnju folija do 8 m irine kao i proizvodnju vieslojnih folija.Procenili smo i idejnim projektom zacrtali izgradnju nove proizvodne hale od minimum 3.000m. Za funkcionisanje novog planiranog programa potrebno jedodatno uposliti jo novih 50 radnika. Jadan od prioritetnih ciljeva nam je da organizovanim prikupljanjem i otkupom starih plastinih folija zamenom nove za staru, obezbedimo znatno jeftiniju sirovinsku osnovu i sauvamo prirodu od bacanja i paljenja dotrajalih folija koje sada ine preko 5% svih otpada na deponijama.

PROIZVODI FABRIKE BRZAN PLAST O.D. TERMO SKUPLJAJUA FOLIJA Trenutno moemo da Vam ponudimo graevinsku foliju do 4m. Foliju pravimo od regranulata. Folija od regranulata je do 50% jeftinija od folije koja se pravi od granulata.

TA JE REGRANULAT? Regranulat je dobijen reciklaom folije od granulata (odnosno od stare, iskoriene folije). KOJA JE RAZLIKA IZMEU FOLIJE OD GRANULATA I REGRANULATA? Jedina razlika je u ceni i nijansi boje, folija od regranulata je 40% jeftinija, folija je providna ali nije isto bela ve je malo sivkasta. Ostale karakteristike, izdrljivost, debljina i sl. karakteristike su iste, odnosno nema razlike. Debljina folije irina Duina kese a b 0,04 - 0,200 mm 4m po elji

Prodajna cena graevinske folije: Ime proizvoda Debljina Koliina Cena (din) 80,00

Folija od regranulata 0,150 mm 1 kg (1,6m)

PROIZVODNJA PLASTINIH DAKOVA, VREA I PLASTINIH KESA Za Vae potrebe organizujemo proizvodnju plasticnih dakova razliitih debljina, veliina i namena sa i bez tampe. Takoe izraujemo treger kese, torbe i druge proizvode za pakovanje i prenos. U velikim serijama izraujemo i dakove za smece u crnoj ili u nekoj drugoj boji. Sve proizvode izraujemo od granulat a i od regranulata, to je znatno jeftinije. GDE SE SVE KORISTE PLASTINI DAKOVI? Plastini dakovi se koriste za graevinske potrebe, poljoprivrednim potrebama, ribarnicama, pijacama i sl.

Debljina folije irina folije Duina kese Tip vara

a b

0.002-0.20mm 200-650 mm + falte 1.500 mm Var na dnu

Cena daka zavisi od: duine, irine i debljine.

PRESA ZA BALIRANJE Najbolje rezultate je postigla na presovanju PET ambalae gde izvri minimizaciju 12 15 puta. Prese se izrauju iskljuivo mobilne, postavljene na svojoj prikolici koja moe da se vue od putnikog automobila do bilo kojeg teretnog vozila. Po zahtevu kupca mogle bi da budu i statine.

Dimenzije prese Teina kompletno sa podvoskom Pogon Kapacitet Vrste materijala koje balira

3700x1470x1500 400 kg elektro motor snage 5kw ili dizel motor sanage 12 ks od 500-1000 kg-1h u zavisnosti od vrste materijala PET ambalaa, polietilenska folija, sve vrste limenki i upljih tela do veliine 5 litara, papir, karton i druge sline materijale

mobilnasa elektro pogonom mobilna sa dizel motorom Modeli presa za baliranje statina sa elektro motorom statina sa dizel motorom RECIKLAA Preduzee "Brzan plast" o.d. iz Brzana, kao vodei preraiva otpadnih sirovina od PETambalae i ambalane plastike u Srbiji, zapoelo je u 2005. god. novi postupak modernizacije i usavravanja ove delatnosti, u kom cilju smo preduzeli brojne po svemu uspene poslovne korake.Jedan od prioritetnih ciljeva nam je da organizovanim prikupljanjem i otkupom starih plastinih folija i sauvamo prirodu od bacanja i paljenja dotrajalih folija i PET ambalae koje sada cine preko 5% svih otpada na deponijama. PROZVODI Trenutno moemo da Vam ponudimo graevinsku foliju do 4m. Foliju pravimo od regranulata. Folija od regranulata je do 50% jeftinija od folije koja se pravi od granulata. Za Vae potrebe organizujemo proizvodnju plasticnih akova razliitih debljina, veliina i namena sa i bez tampe. U velikim serijama izraujemo i akove za smece u crnoj ili u nekoj drugoj boji. Sve proizvode izraujemo od regranulata, to je znatno jeftinije

MAINE "BRZAN PLAST,, OD je pokrenuo serijsku proizvodnju presa za baliranje plastinog otpada ( posebno PET ambalae) i u tom pravcu ima izuzetno dobrih rezultata. U najkraem, poetkom ove godine osvojili smo proizvodnju nove maine za presovanje otpadne plastike svih vrsta (iskljuivo mobilne prese sa elektro i dizel motorom), koja bi

po nasem planu trebalo da postane osnova sakupljanja velikih koliina otpadne plastike koja se nalazi svuda oko nas. Ova presa je u probnom radu postigla izvanredne rezultate u presovanju pre svega PET ambalae (smanjujui njenu zapreminu do 15 puta!), to nam daje za pravo da razmiljamo u pravcu angazovanja ovih presa na mnogim punktovima u Srbiji.

MLIN ZA MLEVENJE PLASTINOG OTPADA (PET) Na inicijativu Agencije za reciklau Republike Srbije, a u cilju razreavanja izrazenog problema sakupljanja i deponovanja otpada od PET ambalae u Republici Srbiji ,preduzee OD "Brzan plast", proizvelo je mlin za mlevenje korienih plastinih boca svih veliina - PET amabalae,koji je na medjunarodnom sajmu komunalne opreme u Leskovcu u julu mesecu 2004.godine dobilo prvu nagradu za inovaciju. Prezentacija mlina za mlevenje PET ambalae u Leskovcu i Beogradu bila je propraena odgovarajuom mediskom kampanjom, koja je rezultirala izuzetno interesovanje, pre svega javnih komunalnih preduzea cistoce svih veih gradova u Republici, a takodje i velikog broja preduzetnika-fizickih lica koji su u ovoj inovaciji uocili mogucnost obezbedjenja zarade koja pruza mogunost egzistencije lanovima njihovih porodica, pogotovu injenica da je obezbedjen otkup i prevoz.

Mlinovi se izrauju sa dve vrste pogona: - stabilni mlinovi koriste elektro pogon, - mobilni mlinovi koriste dizel agregat i postoji mogunost montae na svojoj prikolici ili na teretno vozilo.

Prva nagrada za inovaciju na sajmu komunalne opreme u Leskovcu 2004. god. dodeljen od strane Agencije za reciklau Republike Srbije.

Mlinovi su namenjeni za mlevenje svih plastinih otpada ( PET boca, ulivci, pogae i drugih profila). - Smanjuje zapreminu otpada i do trideset puta - Priprema otpadnog materijala za reciklau - Konstrukcija moe biti mobilna ili stabilna - Niska potronja elektrine energije - Visoka efikasnost - Izuzetna isplativost - Mogunost prikljuivanja na agregat - Automatska signalizacija - Miran rad bez neeljenih vibracija - Buka pri radu manja od 90 dB - Jednostavna montaa i upotreba - Male dimenzije - Niska cena

TEHNIKE KARAKTERISTIKE Instalirana snaga Broj noeva Teina maine Dimenzije maine 10,5 KW 108 kom. 1.200 kg 1200 x 2000 / 2000

Kapacitet

250 - 300 kg/h

MLIN ZA RECIKLAU PLASTINOG OTPADA Mlinovi se izrauju sa dve vrste pogona:

PRESA ZA BALIRANJE PLASTINOG OTPADA Modeli presa za baliranje:

MREASTI KONTEJNE PLASTINI OTP

-mobilnasa elektro pogonom, - stabilni mlinovi koriste elektro pogon, - mobilni mlinovi koriste dizel agregat i postoji mogunost -mobilna sa dizel motorom, -statina sa elektro motorom, montae na svojoj prikolici ili na teretno vozilo. -statina sa dizel motorom. Mlinovi su namenjeni za mlevenje svih plastinih otpada ( PET boca, ulivci, pogae i drugih profila). Presa smanjuje PET ambalau do 15 puta. Rekordno (ostvarena) za sada izbalirana koliina za 8 minuta je 50 kg folije.

Kontejneri su pogodni za skl PET ambalae, plastine fo

Proizvodnji prosecni kapacitet linije za mlevenje i pranje polietilenskih folija je 300 kg/h ( cca. 90- 120 T / mesecno u dve smene). - Potrosnja vode: 1 litar/kg preradjene sirovine - Instalisana snaga elektricne energije : 400 Kw/h - Prosecna potrosnja elektricne energije : 200 kw/h LINIJA ZA MLEVENJE I PRANJE POLIETILENSKIH FOLIJA SA EKSTRUDEROM

LINIJA ZA MLEVENJE I PRANJE POLIETILENSKIH FOLIJA SA EKSTRUDEROM

TEHNOLOSKI OPIS

PROIZVODNE I TRZISNE KARAKTERISTIKE

Proces izrade regranulata od plasticnog otpada u liniji - potpuna prerada otpadne plastike u regranulat kao finalni za mlevenje i pranje polietilenskih folija je sledeci: proizvod, - sirovina: polietilenske folije plasticna ambalaza i Prva faza prerada otpada za mlevenje da bi ambalazna plastika sa strec folijom , se doslo do sitno iseckanog materijala nalik na - kapacitet linije min 1.100 1.440 T godisnje pahuljice koji se dalje transportuje u liniji do - isplativost linije - min 200 EUR/T - dimenzije linije: 49,1 m x 0,8 2,3m x max 3,8m ( l x d x Druga faza predpranje, pranje i ispiranje h) materijala, do max period otplate investicije :18-24 meseca Treca faza cedjenje , do - napon: 220/380 V Cetvrta faza potpuno susenje materijala - oprema na liniji je MADE IN SRBIJA postupkom miksiranja, do - vreme izrade od potpisivanja ugovora: max 120 radnih dana Peta faza topljenje materijala i njegovog - isporuka: EXW Brzan, Srbija pretvaranja u testasto stanje koji se istiskuje kroz filter sita da bi na kraju kroz izlaznu glavu - montaza i pustanje u rad po ugovoru (max. 7 radnih dana) - obuka radnika za rad max 15 dana ( nisu sadrzani u i seckalicu dobio oblik granulata ponudi, po ugovoru) - cena linije: 319.990.- EUR - garantni rok: 1godina - servis: obezbedjen - preporuceni SET rezervnih delova (nisu sadrzani u ponudi, po ugovoru) Folija od regranulata Folija od 4m pravi se od 50-150 mikrona. U 4m x 1,6m iznosi 1kg. VP cena: 1kg = 80 din Folija od orginala Folija od 4m pravi se od 50-200 mikrona. U 4m x 1,6m iznosi 1kg. VP cena: 1kg = 150 din Crna folija Crna folija irine 0,8m, 1m i 1,2m pravi se od 20-50 mikrona. VP cena: 1kg = 150 din Dak za smee Cena : 5 din/kom. Dakovi od regranulata 50-150 mikrona. Cena : 90 din/1kg. Cena daka u crevu: 80 din/1kg. Dak od orginala 40-200 mikrona. Cena : 120 din/1kg. Cena daka u crevu: 110 din/1kg.

Folija u boji Folija od 4m pravi se od 50-150 mikrona. U 4m x 1,6m iznosi 1kg. VP cena: 1kg = 80 din Tregerice Regranulat Cena 1kg: Trenutno nema u prodaji. Male Cena : 1,60 din/kom Velike Cena : 2,00 din/kom Butik kesa Cena : 110 din/kg.