VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA-VIER, BEOGRAD STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE SPECIALISTIKE STUDIJE PREDMET:

SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

BESPREKIDNA NAPAJANJA: TIPOVI, TOPOLOGIJE i KOMPONENTE

PREDMETNI PROFESOR: Dr eljko Despotovi, dipl.el.in

UVOD
Nagli gubitak napajanja moe znaajno poremetiti poslovanje, ali to nije jedini kvar u mnotvu kvarova u napojnoj mrei koji moe imati razorne posledice Mnoga elektrina optereenja, kao to su raunari su veoma osetljivi i na druge tipove kvarova Koji su to tipini kvarovi koji mogu imati tetan uticaj?

POJAM KRITINIH OPTEREENJA

Naponski propadi (voltage sags) Kratkotrajni naponski pikovi (voltage spikes) Naponski udari i prenaponi (surge voltage) umovi i radio frekventna interferenca (electrical noise and EMI interference) Promena uestanosti napojne mree Optereenja osetljiva na ove uticaje se nazivaju KRITINIM OPTEREENJIMA i za njihov kontinualan rad je potreban stabilan i pouzdan izvor napajanja, mnogo stabilniji od napojne mree, kako bi se garantovala njihova funkcija

NEKI TIPOVI POREMEAJA U MRENOM NAPONU

TIPOVI KRITINIH OPTEREENJA

RAUARI (procesiranje podataka i kontrolni sistemi) INDUSTRIJSKA PROCESNA OPREMA MEDICINSKA OPREMA (operacioni blokovi i medicinski monitoring) TELEKOMUNIKACIONA OPREMA BANKARSKI SISTEMI TRGOVAKI SISTEMI BERZA i BIZNIS TRANSAKCIJE INTERNET

EFEKTI NEADEKVATNOG NAPAJANJA

UGROENOST LJUDSKOG IVOTA (ispad medicinskih ureaja) PREKID POSLOVANJA GUBITAK SOFTVERA I PODATAKA UNITENJE HARDVERA I NJEGOVIH KOMPONENTI ZASTOJI u PROIZVODNJI UGROENOST KONTROLNIH SISTEMA U INDUSTRIJI GUBITAK TELEKOMUNIKACIJA

PROBLEMI NAPAJANJANAPONSKI PIKOVI

NAPONSKI PIKOVI su kratkotrajni povieni naponi koji se superponiraju na talasni oblik mrenog napona Oni mogu biti pozitivni i negativnih vrednosti to generalno moe dovesti do unitenja elektronskih komponenata Obino su prouzrokovani naglim prekidanjem velikih induktivnih optereenja Mogu nastati i usled indukcionog dejstva udara groma Dovode do trajnog unitenja hardvera Dovode do unitenja PODATAKA i datoteka u softveru SUZBIJANJE: varistori, priguivai tranzijentnih napona (transient voltage suppressors), tranzorberi, brzi odvodnici prenapona, itd...

PROBLEMI NAPAJANJAELEKTRINI UM
Common mode noise Posledica poremeaja izmeu napojnih vodova i uzemljenja Normal mode noise Posledica poremeaja izmeu line-line petlje i line-neutral petlje (moe biti prouzrokovan udarima groma, prekidanjem optereenja, prekidom kablova, uticaje radio frekventne opreme Visoke uestanosti po uzemljenju mogu da utiu na osetljiva kola, pogotovu ako je ono vezano na masu kontrolne logike Uticaj komunikacionih kablova i drugih spoljnjih veza Elektrini um moe dovesti do padanja raunara i gubitka podataka SUZBIJANJE: odgovarajuim filtrima i metodama ekranizacije i oklapanja, to kvalitetnijim uzemljenjem

PROBLEMI NAPAJANJAPRENAPONSKI TALASI I UDARI VOLATGE SURGES To su prenaponi iznad normalnih vrednosti napona koji traju vie perioda mrenog napona Posledica su iskljuenja velikih optereenja ili prebacivanja optereenja u trafostanicama Zbog relativno dugog trajanja prenapon moe dovesti do degradacije napajanja raunara i do njihovog prevremenog otkaza

PROBLEMI NAPAJANJANAPONSKI PROPADI

VOLTAGE SAGS To su padovi odnosno propadi mrenog napona koji mogu trajati nekoliko ciklusa Posledica su ukljuenja velikih optereenja (klimatizaciona oprema, elektrini motori, elektrolune pei i sl.) Propadi mogu izazvati ponovno ukljuenje raunara (tzv. re-booting) ako napon padne dovoljno nisko

PROBLEMI NAPAJANJAHARMONICI
Posledica nelinearnih optereenja ija struja koju uzimaju iz mree, se karakterie pikovima Ispravljaki blokovi sa kapacitivnim optereenjem koji su postavljeni prema mrei (monofazni i trofazni) Harmonici izazivaju nesrazmeran porast struje to dovodi do porasta temparature i pregrevanja PC raunari sadre ove ulazne ispravljae i poveavanjem raunara u sistemu ovaj efekat postaje vei Naroito je veliki uticaj ovih harmonika na napojne sabirnice Zahtev za malim ukupnim sadrajem harmonika-TOTAL HARMONICS DISTORTION (THD) THD<10%

PROBLEMI NAPAJANJA: PROMENA UESTANOSTI Promena uestanosti takoe moe tetno da deluje na potroae Uestanost mree je obino u opsegu tolerancije 1% ili u boljem sluaju 0.5% Usled nagle promene tokova aktivnih snaga u sistemu moe da doe do veih promena uestanosti Vrlo retko se radi o trajnim promenama Vrlo esto o kratkotrajnim

PROBLEMI NAPAJANJA-brownouts Identini naponskim propadima ali su znatno dueg trajanja Nazivaju se esto i trajni padovi napona Mnogo su ozbiljniji od naponskih propada Javljaju se kada glavno napajanje nije u stanju da se izbori sa optereenjem, tako da dolazi do pada napona, ali ne i njegovog nestanka Mogu trajati i po nekoliko sati

PROBLEMI NAPAJANJAblackouts

NESTAICE BLOKADA NAPAJANJA Potpuni gubitak napajanja Posledica greki u napojnim vodovima Incidentne situacije i prirodne katastrofe Uslovljene vremenskim (ne) prilikama Imaju razarajui efekat

TOLERANCIJA RAUNARSKIH NAPAJANJAISKUSTVO Raunarska napajanja toleriu ulazni napon u granicama +/-5% i +/-10% zavisno od proizvoaa Raunarska napajanja toleriu kratkotrajne pikove ulaznog napona to su kraeg trajanja dozvoljena ekskurzija napona je vea i obrnuto Raunarska napajanja toleriu propade i prekide napajanja u intervalu do MAX 10ms Ovo je posledica sposobnosti DC meukola koje sadri znaajne elektrolitske kondenzatore 220uF- 1000uF

BESPREKIDNO NAPAJANJE
Kritina optereenja zahtevaju kvalitetno i NEPREKIDNO napajanje Reenje je UPS UPS (Uninterruptible Power Supply) IZVOR BESPREKIDNOG NAPAJANJA Obezbeuje KONTINUALNU, OBRAENU i ISTU energiju

 BESPREKIDNA NAPAJANJA (Uninterruptible Power SupplyUPS) se koriste za trajnu i stabilnu isporuku elektrine energije u sluaju kvara na distributivnoj mrei ili ak kao samostalni izvori napajanja. Nalaze veoma veliku primenu u napajanju medicinske opreme, telekomunikacione opreme, ali u najveem broju sluajeva, u sistemima raunarskih napajanja. Osetljivi potroai se najee dovode u vezu sa problemima kvaliteta napajanja elektrinom energijom. Oni ne toleriu dugotrajno vreme bez napajanja.ak i kratkotrajni ispad od 50100ms moe dovesti do katastrofalnih posledica (ispad operacionog bloka u bolnicama, gubitak podataka u raunarskim centrima, bankama, ispad upravljakog sistema na elektranama i sl.) Najprostiju konfiguraciju besprekidnih napajanja ine ispravlja, rezervni izvor energije (baterija), statiki prekida i invertor. Zbog harmonijskih izoblienja koje u napojnoj mrei prouzrokuje ispravlja, nove topologije ispravljaa sadre kola za korekciju faktora snage i eleiminisanje uticaja viih harmonika.

Osnovni princip rada besprekidnog napajanja je da se rezervni izvor energije (baterija ) preko mrenog ispravljaa puni jednosmernom strujom. Baterija potom napaja invertor koji pretvara njenu jednosmernu energiju (DC) u naizmeninu energiju (AC) i kao takvu je dostavlja potroaima. Ovakav sistem je najee predvien za rad od nekih desetak minuta, ali da bi se minimizirala veliina baterije, neki sistemi za snabdevanje raunarskih sistema rade tano onoliko vremena koliko je potrebno da bi se hardver automatski iskljuio i da bi se sauvali bitni podaci. Statiki prekida je takoe veoma bitna komponenta za to kvalitetnije funkcionisanje.On moe biti izveden kao elektromehaniki ili kao poluprovodniki (antiparalelna veza tiristora). U oba sluaja upravljako kolo mora da aktivira prekida kada izlazni napon padne ispod neke odreene vrednosti od svoje nominalne. Vreme komutacije elektromehanikih prekidaa iznosi od oko 50-100ms. Ovo vreme kanjenja moe da dovede do iskljuenja potroaa ili ak do kvara na njima. Upotrebom tiristorskih statikih prekidaa moe da se postigne vreme komutacije u trajanju od oko 5ms, to je sasvim dovoljno za veinu potroaa da nastave da funkcioniu normalno.

TA JE USTVARI BESPREKIDNO NAPAJANJE -UPS?

IZVOR (BESPREKIDNOG) NEPREKIDNOG NAPAJANJA SPREGA IZMEU MREE I OPTEREENJA UVAR OPTEREENJA OBEZBEUJE KVALITETNO NAPAJANJE
-TO JE STATIKI SISTEM, KOJI ZAMENJUJE ROTACIONE SISTEME -NEMA MEHANIKE (DINAMIKE) -NEMA ROTACIONIH DELOVA -BAZIRA SE NA ENERGETSKIM PRETVARAIMA I ENERGETSKOJ ELEKTRONICI

OSNOVNI PARAMETAR UPS-a: SNAGA (VA,kVA)

Proizvoai uglavnom daju vrednost prividne snage S(kVA) VA ili kVA nam kau koliko je maksimalno optereenje koje moe napajati UPS kada doe do ispada mrenog napajanja Pri izboru UPS-a veoma je bitno da optereenje ne prelazi njegovu izlaznu snagu Ako je optereenje dato u W ili kW radi korektnijeg dizajna treba izvriti konverziju u VA ili kVA Da li su W(kW) u optem sluaju isti sa VA(kVA)

VA=W za linearna kola (optereenja)

ODNOS AKTIVNE I REAKTIVNE SNAGE =1

WVA za nelinearno kola (optereenja)

P.F=0.8

ODNOS AKTIVNE I REAKTIVNE SNAGE 1

ODNOS AKTIVNE I REAKTIVNE SNAGE= FAKTOR SNAGE

POWER FACTOR (P.F)=P(kW)/S(kVA)

OPSEG SNAGA KOMERCIJALNIH UPS

50VA-3MVA MIKRO SISTEMI: do 250VA MINI SISTEMI: 500-2000VA SISTEMI SREDNJIH SNAGA: 3-2kVA SISTEMI VELIKIH SNAGA:30-400kVA SISTEMI EKSTREMNO VELIKIH SNAGA: >400kVA

TIPOVI SISTEMA BESPREKIDNOG NAPAJANJA

UGLAVNOM JE PODELA SVEDENA NA TRI TIPA KOJA SE NAJEE SREU U PRAKSi: PASIVNI (STAND BY) ili OFF-line MRENO INTERAKTIVNI AKTIVNI ili ON-line

TIPIAN BLOK DIJAGRAM SISTEMA BESPREKIDNOG NAPAJANJA

ZAJEDNIKO ZA SVE SISTEME JE DA MORAJU IMATI BATERIJSKU BANKU KOJA SKLADITI ENERGIJU KADA JE MRENO NAPAJANJE DOSTUPNO KADA MREA NIJE DOSTUPNA, POSREDSTVOM BATERIJE I INVERTORA, SE DOBIJA IZLAZNO AC NAPAJANJE GLAVNE KOMPONENTE PORED BATRIJE SU: PUNJA/ISPRAVLJA I INVERTOR INVERTOR SE AUTOMATSKI ISKLJUUJE KADA DC NAPAJANJE PADNE ISPOD ODREENOG NIVOA VREME ZA KOJE OPTEREENJE MOE BITI PODRANO KADA SE DESI PREKID MRENOG NAPAJANJA ZAVISI OD KAPACITETA BATERIJE I PROCENTA PRIMENJENOG OPTEREENJA VREME REZERVE BATERIJE VREME AUTONOMIJE

BAJPAS SISTEM:OBEZBEUJE POVEZIVANJE KRITINOG OPTEREENJA U SLUAJU ISPADA INVERTORA ODNOSNO DC NAPAJANJA, NA MRENO NAPAJANJE ULOGA STATIKOG PREKIDAA: POUZDANO I BRZO PREBACUJE NAPAJANJE OPTEREENJA SA INVERTORA NA MREU STATIKI PREKIDA MOE BITI RELEJ (ZA SLUAJ MALIH SNAGA) ILI POLUPROVODNIKI PREKIDA (ANTIPARALELNA VEZA TIRISTORA) ZA VEE SNAGE

PASIVNI-Off line SISTEMI BESPREKIDNOG NAPAJANJA

TRI SLUAJA SE RAZMATRAJU 1. NORMALNI REIM 2. NESTANAK MREE 3. NESTANAK DC NAPONA ILI ISPAD INVERTORA

NORMALNI REIM
IZLAZ DOBIJA NAPAJANJE IZ MREE PREKO PREMOENJA I STATIKOG PREKIDAA

INVERTOR JE ISKLJUEN
BATERIJA SE PUNI IZ MREE PREKO PUNJAA

ISPAD MRENOG NAPAJANJA

-DC NAPAJANJE INVERTORA SE OSTVARUJE IZ BATERIJE -OPTEREENJE DOBIJA NAPAJANJE IZ INVERTORA I PREKO STATIKOG PREKIDAA

ISPAD BATERIJSKOG (DC) NAPAJANJA ili INVERTORA

BATERIJA- low state

INVERTOR-off

-OPTEREENJE DOBIJA NAPAJANJE IZ MREE, A PREKO STATIKOG PREKIDAA -UKOLIKO DOE DO NESTANKA MRENOG NAPAJANJA, POTRONJA OSTAJE TRAJNO BEZ NAPONA I TO PREDSTAVLJA VELIKI PROBLEM

MANE PASIVNIH OFF-line sistema

Jedan od ozbiljnih nedostataka OFF-line sistema je taj to optereenje mora biti veoma brzo prespojeno sa invertora na LINIJU PREMOENJA (Bypass) i obrnuto Ako je tolerancija napona optereenja uskog opsega, prilino esto e dolaziti do ovih prebacivanja Ovim se poveava potronja baterije, broj ciklusa optereivanja i time se ugroava njen ivotni vek, Imamo dakle neadekvatno optereivanje baterije Drugim reima stvaraju se uslovi za podravanje ispada celokupnog napajanja KAKO RETI OVAJ PROBLEM?

MRENO INTERAKTIVNI SISTEMI To su hibridni ureaji koji pokuavaju da prue bolje performanse od standardnih pasivnih offline sistema U bypass liniji, odnosno liniji premoenja se uvodi funkcija regulacije napona Najee se to izvodi pomou transformatorske sprege Pomou transformatora u dve mogue varijante : naponski sputa/podiza (buck-boost) ili ferorezonantni transformator

TRANSFORMATOR sputa/podiza
Sb

2 1

Prekidaem i izvodima u sekundarnom namotaju transformatora se obezbeuje funkcija podizanja/sputanja bajpas napona (tzv. buckboost) u cilju da se izlazni napon odri u zahtevanim granicama Tipini opseg napona koji se postie ovim napajanjem -30% do +20%. Kada napon mree raste prekida Sb je u poloaju 1 Kada napon mree opada prekida Sb je u poloaju 2

U ovom sluaju transformator je iskljuen Optereenje dobija napajanje iz invertora i preko statikog prekidaa Invertor se napaja iz baterije USLOV: baterija mora biti prethodno napunjena

ALTERNATIVA TRANSFORMATORU PODIZAU SPUTAU JE FEROREZONANTNI TRANSFORMATOR

-MAGNETNO KOLO IMA IZRAENU KARAKTERISTIKU ZASIENJA -SADRI PRIMARNI, SEKUNDARNI I DVA POMONA NAMOTAJA -KONDENZATOR JE DODATNI AKUMULATOR ENERGIJE -EKVIVALENTNA EMA I FAZORSKI DIJAGRAM?

FEROREZONANTNI TRANSFORMATOR u SISTEMU BESPREKIDNOG

NAPAJANJA Ovim nainom se obezbeuje regulacija izlaznog napona, eliminacija uticaja i poremeaja (elektrini um) u opsegu 3% od nominalnog napona kada bajpas napon (mrea) varira u opsegu -40% do +20%

INVERTOR-OFF aktivno punjenje baterije- radi PUNJA

Ferorezonantni transformator takoe skladiti deo energije i olakava zadatak baterijskom napajanju Bi-direkcioni pretvara (u njemu su integrisane tri funkcije: ispravlja/punja i INVERTOR) Odlikuje se veom brzinom rada i prebacivanja napajanja na izlaz od klasinog sistema koji se ima u pasivnim sistemima

Nema mree, te stoga nema ni punjenja baterije

aktivan INVERTOR

U ovom sluaju ferorezonatni transformator je iskljuen Optereenje dobija napajanje iz Bi-direkcionog prekidaa koji sada ima ulogu invertora, a preko statikog prekidaa Invertorski deo se napaja iz baterije USLOV: baterija mora biti pouzdana i prethodno napunjena

ON-line SISTEMI BESPREKIDNOG NAPAJANJA

U odnosu na prethodno opisane sisteme u ovim sistemima blok PUNJA je zamenjen integrisanim blokom ISPRAVLJA/PUNJA Ovaj integrisani blok predstavlja ustvari dve zasebne jedinice (jedna je ispravlja, a druga punja) Kada je glavno napajanje prisutno ovaj blok puni bateriju i snabdeva invertor jednosmernim naponom U odsustvu mree punja se iskljuuje i DC napajanje invertora je obezbeeno iz baterije koja se sada prazni Konekcija izmeu bloka ispravlja/punja i invertora se esto naziva DC-bus

-Ovi sistemi zahtevaju izvor pomonog napajanja -U normalnom ON-LINE reimu bypass linija koja je vezana na pomono napajanje je iskljuena -Na mrenom napajanju je blok ISPRAVLJA/PUNJA: ISPRAVLJA obezbeuje napajanje INVERTORA PUNJA obezbeuje punjenje baterijske banke -STATIKI PREKIDA prosleuje napon invertora ka potroaima TA E SE DESITI KADA DOE DO ISPADA MREE???

-Napajanje potroaa preuzima invertor koji se sada napaja iz baterijske banke -Statiki prekida prosleuje napon invertora ka potroaima -Uestanost napajanja je sada odreena radnom uestanou invertora -Ova uestanost moe vie da se menja u poreenju sa mrenom uestanosti -Invertor je osetljiviji na promene optereenja od mree -Bypass linija je iskljuena TA E SE DESITI KADA DOE DO ISPADA INVERTORA ILI DO PRANJENJA BATERIJE ILI AK NJENOG ISPADA???

-Kada doe do ispada invertora ili baterije, STATIKI PREKIDA automatski ukljuuje pomoni izvor napajanja preko bypass linije -Ukoliko doe do ispada pomonog napajanja potroai trajno ostaju bez napajanja elektrinom energijom -Ovo predstavlja ozbiljan problem!!!!!

ZAJEDNIKO BAJPAS NAPAJANJE

-Zajedniko bajpas napajanje je mogue ostvariti u kombinaciji mrenog napajanja i dizel agregata (generatora) -Obino je obezbeena automatika za prebacivanje, odnosno izbor napajanja -UPS sistem ostaje kao u prethodnim sluajevima -Vea redundantnost se moe ostvariti odvojenim bajpas napajanjem

ODVOJENO BAJPAS NAPAJANJE

izborna automatika

-U ovom sluaju imamo dva odvojena sistema napajanja -Jedan sistem ine mrea i dizel generator -Drugi odvojeni sistem je pomono bypass napajanje koje ne ide preko automatike za izbor napajanja, ve ide direktno u UPS sistem -Ovim je postignuta znatno vea redundansa u odnosu na sistem sa zajednikim napajanjem (prethodni slajd)

EFEKAT ISPADA BESPREKIDNOG NAPAJANJA

Greka, odnosno ispad sistema besprekidnog napajanja se ogleda u nesposobnosti invertora da obezbedi odgovarajui napon i uestanost na izlaznim prikljucima Kontrolno kolo e detektovati neispravan izlazni napon ili uestanost kao kvar i odmah ukljuiti statiki prekida koji vri prebacivanje napajanja na bajpas liniju Meutim ako invertor nije sinhronizovan sa bajpas napajanjem nee biti mogu prenos bez prekida napajanja (imae se kratka pauza u napajanju) Optereenje e biti izloeno kratkotrajnom prekidu Da li potroa tolerie ovaj prekid? Kada doe do ispada bajpas linije nee biti mogue obezbediti neprekidno napajanje

UTICAJ PREOPTEREENJA
Kada se desi preoptereenje, jedan od naina je da se preko statikog prekidaa ukljui mreno napajanje preko bajpas linije, a da se invertor iskljui Nakon iezavanja preoptereenja, kada se resetuje kvar, ponovo se ukljuuje invertor Ako nema bajpas linije onda dolazi do ispada sistema Stoga se sistemi besprekidnog napajaja projektuju tako da invertor moe podneti preoptereenje odreeni period vremena (obino do 30s, a u nekim sluajevima i do 50s) Jedno reenje je da se napon invertora smanji dok traje preoptereenje, to znai i da e isporuena snaga biti manja Ako preoptereenje due potraje, u krajnjem sluaju dolazi do iskljuenja izlaza posredstvom osiguraa ili automatskih prekidaa

ODRAVANJE, SERVISIRANJE i ULOGA BAJPAS LINIJE

Obezbeuje napajanje preko pomonog izvora dok je UPS modul izolovan radi servisa i popravke Neki UPS moduli ga standardno sadre Neki UPS moduli se oslanjaju na spoljanje bajpas kolo odravanja koji se dodaje u instalaciji Stoga razlikujemo: UNUTRANJI BAJPAS ODRAVANJA i SPOLJANJI BAJPAS ODRAVANJA

UNUTRANJI BAJPAS ORAVANJA

Cilj: izolovati UPS u potpunosti radi opravke i odravanja, a preko bajpasa odravanja obezbediti napajanje potroaa Ovo se izvodi sistemom rastavljaa i prekidaa S1,S2,Sout

SPOLJANJI BAJPAS ODRAVANJA

Potpuna izolacija UPS-a se ostvaruje preko prekidaa SW1-SW3, koji se ekesterno nalaze u energetskom ormanu koji je spolja dislociran, ali se nalazi u blizini sistema UPS-a Ovo se naziva popularno WRAP AROUND konfiguracija

PARALELNI SISTEMI BESPREKIDNOG NAPAJANJA

Podrazumevaju sisteme sa dva ili vie modula koji napajaju kritino optereenje Generalno se koriste za srednje i vee snage u ON-LINE sistemima Potrebno je izvriti sinhronizaciju izmeu pojedinih modula Potrebno je upravljakom logikom izvriti deljenje optereenja meu modulima Stoga je potreban i pouzdan komunikacioni interfejs meu modulima Moduli su vezani preko odreene BUS komunikacije i imaju svoj protokol o komunikaciji Pogrean pristup je da neki moduli rade sa invertorom a drugi preko bajpas linije Pravi pristup je da se potronja napaja ili samo preko invertora ili samo preko bajpas linije

TRI MODULA U PARALELI

Ovom topologijom je ostvarena meusobna sinhronizacija izmeu modula Upravljanjem se postie ravnomerna podela struje optereenja Moduli su vezani preko BUS komunikacije Razmotriemo efekte neravnomerne raspodele opteretne struje po pojedinim modulima

RAVNOMERNO DELJENJE OPTEREENJA Normalna podela optereenja izmeu UPS-eva, odnosno izlaznih invertora ta se deava kada jedan od invertora ispadne iz nekog razloga? Druga dva e raditi u preoptereenju!! Da li je to sreno reenje?
57kVA+57kVA+57kVA=171kVA NEMA PREOPTEREENJA!!

PREOPTERENJE

85kVA+85kVA=170kVA Obe jedinice su preoptereene 25% poto su im nominalne snage po 60kVA

Reenje je prebacivanje svih pojedinanih napajanja na bajpas liniju, odnosno napajanje Invertorski izlazi za svako od napajanja su relaksirani Preostale dve jedinice ravnomerno dele optereenje preko bajpas linije Kada se rei problem na invertoru koji je u kvaru ili koji je ispao iz pogona, odnosno kada sva tri modula sa stanovita INVRTORA postanu ponovo pogonski spremni, sistem se prebacuje sa bajpas napajanja na invertorski sistem KAKO REITI PROBLEM PREOPTEREENJA?

REDUNDANTNI SISTEM
Jedno od reenja PROBLEMA PREOPTEREENJA je korienje redundantnog sistem sa vie izvora besprekodnog napajanja odnosno izlaznih invertora (3+1) Obino se dodaje jo jedan koji bi pokrio uticaj preoptereenja ta e se u ovom sluaju desiti kada doe do preoptereenja?

43kVA+43kVA+43kVA+43kVA=172kVA NEMA PREOPTEREENJA!!

REDUNANTNI SISTEM SA JEDNIM NEISPRAVNIM MODULOM

Kada u ovom redundatnom sistemu od etiri UPS-a, doe do ispada jednog od njih, odnosno jednog invertorskog Izlaza, ostala tri dele ravnomerno optereenje Sada nema preoptereenja preostalih ispravnih modula

57kVA+57kVA+57kVA=171kVA NEMA PREOPTEREENJA!!

REDUNANTNI SISTEM SA DVA NEISPRAVNA MODULA

Kada u ovom redundatnom sistemu od etiri UPS-a, doe do ispada dva od njih, odnosno dva invertorska izlaza, ostala dva dele ravnomerno redukovano optereenje od 100kVA I u ovom sluaju nema preoptereenja preostalih ispravnih modula

50kVA+50KVA=100kVA

KOMPONENTE SISTEMA BESPREKOIDNOG NAPAJANJA

ISPRAVLJA PUNJA BATERIJA INVERTOR STATIKI PREKIDA

SISTEMI SA DVOSTRUKOM NAPONSKOM KONVERZIJOM

MONOFAZNI SISTEM 220/110V, 50Hz

PROBLEM: Da bi se dobio izlazni napon 220V,50Hz napon DC meukola mora iznositi 600VDC!!!! KAKO REITI OVAJ PROBLEM?

TRADICIONALNO REENJE- MONOFAZNI TRANSFORMATOR PODIZA NAPONA

Za monofazne potroae

TRADICIONALNO REENJE- TROFAZNI TRANSFORMATOR PODIZA NAPONA

Za trofazne potroae

Zapaziti!!! Koja je sprega transformatora?

sprega transformatora: -Y -Izlazni transformator obezbeuje galvansku izolaciju -Sprega Yna sekundaru obezbeuje pristupanu neutralnu taku -Ova neutralna taka se spaja na neutralnu taku bajpas napajanja -Ovim je obezbeena zajednika referenca izmeu dva izvora napajanja -Izlazni filtar O/P u kombinaciji sa sekundarom transformatora (induktivni namotaj) potiskuje vie harmonike struje i napona na izlazu, dajui ist sinusni izlaz

BATERIJSKI NAPON DC meukolo (busbar)

Pravilo koje vai za baterije, a koje se odnosi na napon po jednoj eliji: kada je baterija napunjena (preko ulaznog ispravljaa) napon po eliji iznosi 2.25V, dozvoljeni napon pranjenja (kada je invertorski stepen isprazni) takoe po jednoj eliji je reda veliine 1.65V Pomenuti pragovi napona variraju zavisno od tipa baterija ali i od proizvoaa baterija U tipinom UPS sistemu ovaj napon e varirati do 30% kada je baterija u normalnom radu Donja granica napona pri kraju pranjenja baterije e biti ograniena izlaznim naponom invertora Razmotrimo jedan primer iz prakse

PRIMER: Napon DC meukola

U veini praktinih UPS sistema napon DC meukola je tipino 325Vdc Ovaj napon treba obezbediti kada su pojedinane elije na donjoj granici ispranjenosti, odnosno kada im je napon 1.65V/eliji Dakle broj potrebnih elija je 325V/1.65V/=197 elija Za ovih 197 elija napon DC meukola pri stepenu napunjenosti 100% (kada je napon po eliji jednak priblino 2.25V) je jednak 1972.25V=443Vdc Ako je ulazno napajanje trofazno 3x400V, 50Hz i ako se napon DC meukola dobija preko trofaznog diodnog ispravljaa, tada je napon DC meukola priblino jednak 560Vdc. Ovaj napon od 560Vdc je nestabilisan i neregulisan, ali je i mnogo vei od potrebnog napona 443Vdc i moe dovesti do prepunjavanja baterijske banke, pa ak i do njenog trajnog unitenja Da bi se ovaj problem izbegao potrebno je kontrolisati punjenje, odnosno stabilisati napon i struju punjenja baterije Ovo se reava kontrolisanim ispravljaima tranzistorskim i tiristorskim Kola koja su neobino popularna i koja se standardno koriste jesu monofazni ili trofazni tiristorski ispravljai Ova kola obezbeuju stabilan i kontrolisan napon DC meukola od 445Vdc

REGULACIJA IZLAZNOG NAPONA INVERTORA Obzirom da se napon DC meukola menja u opsegu 325Vdc (ispranjena baterija) do 445V (napunjena baterija), a da izlazni napon invertora mora ostati u dozvoljenom opsegu 115V10%, potrebno je korektno u upravljakom algoritmu invertora kompenzovati ovaj uticaj Poveanje broja baterija i podizanje napona DC meukola nije najsrenije reenje Jedan od najprihvatljivijih naina da se rei ovaj problem je primena irinsko-impulsne modulacije u upravljakom algoritmu invertora PWM (Pulse Width Modulation) algoritam e biti opisan kasnije

PODIZANJE ULAZNOG DC NAPONA INVERTORA BEZ TRANSFORMATORA

PREKIDAKI ELEMENAT

SW
-PODIZA NAPONA (DC boost) JE REALIZOVAN SA IGBT PREKIDAEM -SPUTA NAPONA JE REALIZOVAN SA DC/DC PRETVARAEM (PUNJA BATERIJE)

325Vdc....445Vdc

NORMALI REIM

SW-off

-Normalni reim se ima kada je prisutno mreno napajanje -Prekida SW je iskljuen -Preko ispravljaa se dobija neregulisano DC napajanje -DC/DC podizaem napona (DC boost) se dobija regulisani DC napon invertora, a preko njega stabilan AC izlaz (UPS out) -Iz DC regulisanog napona peko DC/DC sputaa napona (punjaa) se ostvaruje punjenje baterijske banke (stabilnim naponom bez talasnosti )

ISPAD MRENOG NAPAJANJA

SW-on

-Sada je baterija vezana na neregulisani DC bus i preko podizaa napona obezbeuje regulisani DC napon invertora, odnosno preko njega i AC izlaz ka potroaima -Prekida SW je ukljuen -Punja baterije je iskljuen

PREDNOSTI TOPOLOGIJE SA PODIZAEM U DC MEUKOLU

U ODNOSU NA REENJE BESPREKIDNOG NAPAJANJA SA TRANSFORMATOROM PODIZAEM (N1/N2=1:2) TOPOLOGIJA SA DC/DC PRETVARAEM- PODIZAEM NAPONA NUDI NIZ PREDNOSTI:
- EFIKSANIJA JE - JEFTINIJA JE - LAKA ZA MANIPULACIJU I RUKOVANJE - FLEKSIBILNIJA U POGLEDU PLANIRANJA - REDUKUJE GENERISANJE HARMONIKA U NAPOJNU MREU - POSEBNOM TEHNIKOM JE OMOGUENA KOREKCIJA FAKTORA SNAGE -OVO POSLEDNJE DOVODI DO SMANJENJA OPERETIVNIH TROKOVA

ISPRAVLJAKI BLOK U SISTEMU BESPREKIDNOG NAPAJANJA

Ispravljaki blok ima zadatak da obezbedi DC regulisano napajanje (DC regulisanu sabirnicu) Korienje transformatora podizaa napona podrazumeva korienje tiristorski fazno kontrolisanih ispravljaa (PRINCIP FAZNE KONTROLE) Korienje novog dizajna DC regulisanog napajanja bez transformatora podrazumeva korienje DC/DC prekidakog pretvaraa-podizaa napona (boost) U ovom delu e biti ukratko opisani principi tiristorski fazno kontrolisanih i tranzistorskih prekidakih pretvaraa za obezbeenje DC regulisanog napajanja u sistemu besprekidnog napajanja

OSNOVNI PRINCIP RADA TIRISTORA KAO KONTROLISNOG PREKIDAA

OSNOVNI PRINCIP FAZNE KONTROLE

OSNOVNI PRINCIP 6-PULSNOG FAZNO KONTROLISANOG ISPRAVLJAA

ANODNA GRUPA TIRISTORA: R+,Y+,B+ KATODNA GRUPA TIRISTORA: R- ,Y-, B-

UVEK VODI TIRISTOR SA NAJPOZITIVNIJOM ANODOM U ANODNOJ GRUPI I TIRISTOR SA NAJNEGATIVNIJOM KATODOM U KATODNOJ GRUPI !!!!

UTICAJ ISPRAVLJAA NA MREU

-U toku pozitivne poluperiode napona faze R imamo dva prekidna strujna impulsa koji su posledica provoenja tiristora R- i B- u ostale dve faze -Pored osnovnog harmonika 50Hz imamo i vie harmonike struje -Osnovna komponenta 50Hz je u fazi sa naponom

MAGN (%)

-Ostale vie harmonijske komponente nisu u fazi sa naponom i prouzrokuju reaktivne VA odnosno VAr (reaktivnu snagu) -Ovi harmonici struje u interakciji sa mrenom impedansom dovode do izoblienja linijskog napona -Ovi harmonici takoe dovode do smanjena celokupnog faktora snage UPS sistema (gledano sa ulaznih prikljuaka), poveavaju ukupno optereenje u odnosu na mreu i dovode do dodatnih gubitaka -Niska impedansa izvora napajanja e smanjiti naponsku distorziju ali nee delovati na izvorni problem

red harmonika

12-pulsni ispravlja

Problemi sa 6-pulsnim ispravljaem se mogu reiti korienjem tro-namotajnog transformatora i dva trofazna 6-pulsna ispravljaa koji rade sa meusobnim faznim pomerajem od 30(12 pulsni ispravljaki sistem) Fazni pomeraj je ostvaren preko odgovarajueg tro-namotajnog transformatora Izlazi ispravljaa su vezani preko znaajnih magnetnih prigunica koje peglaju struju optereenja i olakavaju razmenu struja U ovom sluaju 12-pulsnog ispravljaa je THD reda veliine 10% to je znaajno bolje u odnosu na klasini 6-pulsni ispravlja

-Za 12-pulsni ispravlja i dodatnu opremu (tronamotajni transformator, izlazni filtar,...) veliina a prema tome i cena mogu da budu znaajne, pogotovu kada se radi o sistemima besprekidnih napajanja veih snaga -Ispravlja i dodatna oprema e zahtevati dodatni energetski orman koji e zauzeti za ko 50% vie prostora od energetskog ormana samog UPS-a -OVO NE SAMO DA UTIE NA UKUPNE
TROKOVE VE I POVEAVA DIMENZIJE CELOKUPNOG SISTEMA BESPREKIDNOG NAPAJANJA IME SE OZBILJNO NARUAVA FLEKSIBILNOST INSTALACIJE !!!!

100%

50%

POBOLJANJE ULAZNOG FAKTORA SNAGE

Kod fazno kontrolisanih ispravljaa ulazna struja progresivno zaostaje za ulaznim naponom kako se ugao voenja (trajanje struje) u ispravljau smanjuje Ovo dovodi do redukcije DC izlaznog napona Ulazni faktor snage je dakle znatno manji od 1 kako se ugao voenja u ispravljau smanjuje Harmonici koji se generiu takoe dodatno doprinose veoma niskom faktoru snage Tipian kontrolisani 6-pulsni ispravlja e imati faktor snage oko 0.8 kada radi pri punom optereenju i puni bateriju Kada se koristi 12-pulsni ispravlja, koji smanjuje ulazni THD na 10%, e imati bolji faktor snage i on e iznositi tipino 0.86. KAO REENJE POBOLJANJA FAKTORA SNAGE (a tenja je da on bude to blii 1) SE NAMEE AKTIVNA KOREKCIJA FAKTORA SNAGE

TA JE FAKTOR SNAGE???

Power Factor Correction-PFC KOREKCIJA FAKTORA SNAGE

UTICAJ DIODNOG ISPRAVLJAA NA MREU

OTRI IMPULSI STRUJE TRAJANJE IMPULSA 1ms-2ms KAPACITIVNA STRUJA VII HARMONICI

REALAN SNIMAK STRUJE I NAPONA JEDNOG DIODNOG ISPRAVLJAA

OCILOSKOPSKI SNIMAK VRNA VREDNOST ULAZNE STRUJE 10A TRAJANJE STRUJNOG PIKA OKO 1ms

SADRAJ HARMONIKA

KOLIKA JE VRNA VREDNOST STRUJE POJEDNOSTAVLJENA RAUNICA

Pretpostavimo da imamo prekidaki izvor napajanja bez PFC , ija je aktivna snaga 220W Napaja se iz 220V, 50Hz Efektivna vrednost ulazne struje je 1A Ako impuls struje traje 1ms, a trajanje poluperiode je 10ms, zakljuujemo da je vrna vrednost strujnog impulsa 10A Ovo sve vai kako za (+)periodu tako i za (-) periodu Zamislimo da je na jednoj fazi povezano 200 PC raunara Ukupna vrna struja po poluperiodi je 200x10A=2kA Problemi: strujni udari, padovi napona, naponski propadi ili sagovi, generisanje viih harmonika....
PROBLEMI SE MOGU REITI KOREKCIJOM FAKTORA SNAGE!!!!

DIODNI ISPRAVLJA NAPAJAN SA MREE

POTROA: -UPS -PC NAPAJANJE -TELEVIZOR -TAMPA -TELEFAX -FREKVENTNI REGULATOR ....... ........

220V, 50Hz(60Hz)

?
POTROA

U ODNOSU NA MREU OVAJ DEO SE U PRINCIPU PONAA KAO KAPACITIVNO OPTEREENJE

KAKO SE U ODNOSU NA MREU PONAA OVAJ SKLOP??? KAKO SE ODREUJE FAKTOR SNAGE U OVOM SLUAJU???

DIODNI PUNOTALASNI ISPRAVLJA SA R-C FILTROM KAO OPTEREENJEM

Dominatan je osnovni (prvi ) harmonik ulazne struje

TA U OVOM SLUAJU PREDSATVLJA FAKTOR SNAGE???

DIODNI PUNOTALASNI ISPRAVLJA SA R-C FILTROM KAO OPTEREENJEM I ULAZNOM PRIGUNICOM

Dominatan je osnovni (prvi ) harmonik ulazne struje

TA U OVOM SLUAJU PREDSATVLJA FAKTOR SNAGE???

HARMONIJSKI SASTAV ULAZNE STRUJE DIODNOG GRECOVOG ISPRAVLJAA

Furijeov red

FAKTOR SNAGE DIODNOG ISPRAVLJAA

Popt < Vm Im

PR = Vm Im

OPTI IZRAZ ZA IZRAUNAVANJE FAKTORA SNAGE

PRIVIDNA SNAGA

UOBIAJENE OZNAKE ZA FAKTOR SNAGE

POSMATRAJMO PRVI HARMONIK(DOMINANTNI) U ULAZNOJ STRUJI GRECOVOG ISPRAVLJAA

PRETPOSTAVKA: MRENI NAPON JE SINUSOIDALAN

Veff efektivna vrednost mrenog napona v(t) Ieff efektivna vrednost ulazne struje i(t) I1 efektivna vrednost prvog harmonika (dominantnog) ulazne struje i(t)

PRIA O FAKTORU DISTORZIJE

faktor snage prvog harmonika

FAKTOR DISTORZIJE Distorsion Factor (engl.)-DF

TOTALNA HARMONIJSKA DISTORZIJATHD faktor

FAKTOR DISTORZIJE ZA SINUSNE TALASNE OBLIKE

KADA NEMA DISTORZIJE TALASNOG OBLIKA

I1=Ieff

= 1
g=DF=1
I TADA JE FAKTOR SNAGE:

= cos

TROUGAO SNAGA
PRIVIDNA SNAGA mVA, VA, kVA, MVA

REAKTIVNA SNAGA

P=S cos Q=S sin

P
AKTIVNA SNAGA mW, W, kW, MW CILJ je OSTVARITI

mVAr, VAr, kVAr, MVAr

S =P + Q

Q=0

P=S cos =1

ANALOGIJA SA PIVOM PF= PF= kW kVA kW

(kW)+ (kVAR)

<1

kW- pivo (beer) kVAR- pena (foam)

KOREKCIJA FAKTORA SNAGEANALOGIJA SA PIVOM

kW=kVA

CILJ JE POSTII:

kVAR=0 kVA kW = = 1 PF= kVA kVA PF=

PIVO PIVO

=1

ZATO UOPTE KOREKCIJA FAKTORA SNAGE?

POVEANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREE -nii gubici na mrenoj impedansi -manje izoblienje napona (cross-coupling) -vea raspoloiva snaga izvora REDUKCIJA ZAGAENJA NAPOJNE MREE TETNIM HARMONICIMA -nisko frekventni i visokofrekventni harmonici USAGLAAVANJE SA STANDARDIMA IEC 555, IEC61000, EN6055, IEEE 519, .... itd.

POVEANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREE

LIMITI HARMONIJSKE EMISIJE PO STANDARDIMA IEC61000-3-3 i IEC 555-2

KLASA A: -simetrini trofazni prijemnici -dimeri za svetiljke -audio oprema KLASA B: -Portabilni alati KLASA C: -oprema za osvetljenje KLASA D: -PC raunari -PC monitori -TV prijemnici do 600W

KAKO RETI PROBLEM????

Izmeu punotalasnog ispravljaa i kondenzatora (hold-up) se postavlja aktivno elektronsko kolo -podiza napona BOOST konvertor Potreban USLOV da bi se obezbedila sinusna ulazna struja je da moramo realizovati podiza (boost) napona elimo da ostvarimo sinusnu struju umesto otrih impulsa, a da efektivna vrednost ostane ista

POREENJE KLASINOG I SAVREMENOG ULAZNOG ISPRAVLJAA

TIPINO NAPAJANJE SA KOREKCIJOM FAKTORA SNAGE

START NAPAJANJA I POETNO PUNJENJE KONDENZATORA U DC MEUKOLU

NTC je nelinearni otpornik ograniava poetnu struju punjenja kondenzatora U poetnom trenutku t+0 napon na kondenzatoru je jednak 0V Stoga je kondenzator KRATAK SPOJ U POETKU Nakon njegovog punjenja kolo je spremno za START

PODIZA NAPONA - BOOST PRINCIPSKA EMA

OPTEREENJE DC MEUKOLO UREAJA ZA BESPREKIDNO NAPAJANJE

KLJUNE KOMPONENTE: L, D i S PRIGUNICA L (DC struja) BRZA DIODA D PREKIDA S (MOSFET, IGBT) OPTEREENJE-UPS napajanje

PFC kontroler????? KAKVA JE NJEGOVA ARHITEKTURA JEDNO MOGUE REENJE

DETALJNI PRIKAZ PFC UPRAVLJAKOG KOLA

OPTEREENJE DC MEUKOLO UREAJA ZA BESPREKIDNO NAPAJANJE

UPRAVLJAKI BLOKOVI: -sinusna referenca -mnoa -komparator (poreenje naponske rampe i izlaza mnoaa) -naponski pojaava -RS flip flop -generator takta (clock)

KONTROLA VRNE (peak) VREDNOSTI STRUJE

Posmatra se jedna poluperioda. Pozitivna!!! Sve to vai za pozitivnu poluperiodu vai i za negativnu poluperiodu.

Ulazna struja je sinhronizovana sa mrenim naponom (u fazi je sa njim) Izlazni PWM (Pulse Width Modulation) signal se dobija na izlazu RS flip flopa

ANVELOPA ULAZNE STRUJE JE SINUSOIDA KOJA JE U FAZI SA MRENIM NAPONOM

PFC KONTROLA SREDNJE (average) VREDNOSTI STRUJE

PFC HISTEREZISNA KONTROLA ULAZNE STRUJE

KOREKCIJA FAKTORA SNAGE KADA JE ULAZNI NAPON TROFAZNI

-TRI PODIZAA NAPONA -ZAJEDNIKI PREKIDAKI ELEMENAT, DIODA -ZAJEDNIKO DC MEUKOLO (kondenzator Cd) -ULAZNI TROFAZNI L-C FILTAR -BOOST PRIGUNICE La2, Lb2, Lc2

TROFAZNI KOREKTOR FAKTORA SNAGE SA TRANZISTORSKIM PREKIDAKIM MOSTOM

-BOOST PRIGUNICE NA AC STRANI -NEMA PROBLEMA SA ZASIENJEM i DC REIMOM -MAGNETNO KOLO PRIGUNICE MOE BITI ZA NISKE UESTANOSTI

KARAKTERISTINI TALASNI OBLICI ZA TROFAZNI PFC

(a)- BEZ KOREKCIJE FAKTORA SNAGE

(b) SA KOREKCIJOM FAKTORA SNAGE

INVERTOR KAO ELEMENAT SISTEMA BESPREKIDNOG NAPAJANJA

ZADATAK INVERTORA (dc/ac pretvaraa) JE DA KONVERTUJE NAPON NA DC SABIRNICAMABATERIJSKI NAPON U NAIZMENINI SINUSNI NAPON NA IZLAZU IJA JE VREDNOST 50Hz INVERTORSKI PREKIDAI SU NEKADA BILI REALIZOVANI SA BIPOLARNIM TRANZISTORIMA-BJT, DOK SE SADA IZVODE SA MOSFET ili IGBT tranzistorima RADNE UESTANOSTI PREKIDAE SE KREU OD 5kHz-50kHz TIPINO ZA IGBT TRANZISTORE 10kHz, a za MOSFET i do 100kHz

DA BIO SE NA IZLAZU DOBIO SINUSNI NAPON ODNOSNO SINUSNA STRUJA PRIMENJUJU SE TEHNIKE MODULACIJE I ALGORITMI PO KOJIMA RADE PREKIDAI U INVERTORU

POSMATRAJMO JEDNU FAZU INVERTORA

-Jedna faza (jedna vertikala trofaznog mosta) se sastoji od dva tranzistora koji rade u opoziciji (kada je TR1 ON, drugi komplemetarni TR2 je OFF, i obrnuto) -Pobudni talasni oblici tranzistora su komplementarni POBUDA_TR1=POBUDA_TR2 -Zajedniki spoj ova dva tranzistora je izlaz koji daje napon koji je irinsko-impulsno modulisan (PWM). -Kada su ukljuena oba tranzistora imamo u tom trenutku kratak spoj na DC sabirnicama -Ovo predstavlja problem, te se stoga u pobudne impulse uvodi tzv.mrtvo vreme (dead-time) u toku kojeg su oba tranzistora iskljuena.Ovo vreme je vrlo kratko (10-20us)

SREDNJA VREDNOST 66%

pobuda 2:1

Razmotrimo tri sluaja koji se odnose na tri razliita odnosa pobudnih impulsa konstantne uestanosti (tipino 10kHz) koji se dovode na baze tranzistora TR1 i TR2 (oni mogu biti tipa BJT, MOSFET, IGBT, SiC....)

pobuda 1:1

SREDNJA VREDNOST 50%

1) Pobuda 2:1 ton(TR1)=2ton(TR2) 2) Pobuda 1:1 ton(TR1)=ton(TR2) 3) Pobuda 1:2 2ton(TR1)=ton(TR2) Ovim odnosima odgovaraju srednje vrednosti izlaznog napona 66%, 50%, 33% respektivno INAE JE MOGUE POSTII KONTINUALNU REGULACIJU SREDNJE VREDNOSTI

pobuda 1:2
SREDNJA VREDNOST 33%

m:s=2:1

+ BUS

m s
- BUS

OSNOVNI PRINCIP DELOVANJA FILTRA

m - mark s - space

m:s=2:1

srednji napon

Filtriranje odnosa m:s se ostvaruje nisko propusnim filtrom (integrator) Srednja vrednost je integral irine impulsa:

m:s=1:2 srednji napon

u = L di/dt i = 1/L

u(t)dt

IRINSKO IMPULSNA MODULACIJA Pulse Width Modulation-PWM

PRIKAZ A -proireni prikaz pozitivnog Sinusnog polutalasa sa osam diskretnihvrednosti u trenutcima t1-t8. Ove vrednosti se poklapaju sa centrima irine impulsa na prikazu B PRIKAZ B- irine impulsa P1-P8 koji odgovaraju srednjim vrednostima na Prikazu A

PRIKAZ C- U intervalu P3 je prikazana promena irine impulsa, promenom odnosa mark/space (m:s) i njen uticaj na srednju vrednost u tom intervalu Osnovna uestanost Typ-50Hz Modulaciona uestanost Typ-20kHz

IZLAZNI NAPON INVERTORA

PRE FILTRA POSLE FILTRA

-Povrina ispod sinusnog polutalasa je jednaka zbiru povrina ispod svakog pojedinanog pravougaonog impulsa -Kontinualnim podeavanjem irine impulsa se postie kontinualna promena trenutne vrednosti sinusnog talasa (ovo vai za kako za pozitivnu, tako i za negativnu poluperiodu

PWM regulacija pri poveanom naponu DC bus (450Vdc)

PWM regulacija pri snienom naponu DC bus (360Vdc)

PRIKAZ TROFAZNOG INVERTORSKOG IZLAZA

Konfiguracija sa tri monofazna transformatora iji su sekundari meusobno vezani u spregu ZVEZDA sa izvedenim zvezditem (nultim provodnikom Ova konfiguracija podrava i nesimetrino trofazno optereenje, drugim reima pojedine faze mogu biti neravnomerno optereene, tako da svaki invertorski most obezbeuje regulaciju napona pripadajue faze i regulaciju uestanosti

PRINCIP RADA JEDNE INVERTORSKE FAZE SA PUNIM TRANZISTORSKIM MOSTOM

Single Ended-konfiguracija Struja invertora se deli izmeu dve paralelne grane, a primar transformatora je u sprezi TROUGAO Snaga po jednoj fazi je 92kW

Double Ended-konfiguracija Svaki primar se napaja iz svog invertora Ova konfiguracija nudi 1.73 puta veu snagu. Snaga po jednoj fazi je dakle 160kW

STATIKI PREKIDA
Blok koji se naziva STATIKI PREKIDA (STATIKA PREKOLPKA) ima dva ulaza i jedan izlaz, dok svaki od ulaza sadri antiparalelnu vezu tiristora Umesto tiristora mogu se koristiti prekidai, koji imaju manje gubitke u stanju voenja, ali im je mana to su znatno sporiji od tiristora (SCR)

BYPASS napajanje

UPS out

INVERTORSKO napajanje

Tokom normalnog rada invertorski napon se prosleuje preko SCR3-SCR4, dok su SCR1-SCR2 iskljueni. U sluaju problema sa DC bus napajanjem (baterijom), invertorom ili preoptereenjem invertora, kontrolno kolo statike preklopke e identifikovati problem i prebacie kritino optereenje (UPS out) na BYPASS napajanje, odnosno vri se prebacivanje voenja sa SCR3,4 na SCR1,2 bez prekida

Trigerovanje (okidanje) tiristora se izvodi u trenutcima prolaska napona kroz nulu (tiristori imaju ulogu nulte sklopke). Trigerovanjem SCR1,SCR2 dok jo vode SCR3, SCR3 se dobija situacija da su u jednom kratkom vremenskom intervalu prisutni i BYPASS napajanje i INVERTORSKO napajanje

Pre nego to se ostvari prenos voenja sa jedne na drugu tiristorsku grupu mora se ostvariti sinhronizacija napajanja Da bi se izbeglo naruavanje isporuke elektrine energije kritinom optereenju, ako sistem nije sinhronizovan NEBI TREBALO DOZVOLITI TRANSFER SA JEDNE NA DRUGU GRUPU TIRISTORA I OBRNUTO!!!!

ULOGA STATIKE PREKLOPKE-primer na elektranama

U elektranama postoji potreba za stalno prisutnim naponom 220 V 50 Hz koji treba da napaja elemente distribuiranog sistema za upravljanje. Taj osnovni zahtev se realizuje pomou invertora, koji jednosmerni napon akumulatorskih baterija pretvaraju ueljeni naizmenini, koji je onoliko besprekidan koliko je besprekidan jednosmerni napon dobijen sa akumulatora. Poto postoji mogunost kvara invertora u toku rada, ili ispadanja jednosmernog napona iz nekog drugog razloga, jer se taj jednosmerni napon takoe razvodi po elektrani pa moe da se injektuje smetnja iz nekog drugog ureaja u poljima razvodnog postrojenja, uvodi se statika preklopka, kao poseban ureaj.

AC/DC

DC/AC

Statika preklopke (SPR) omoguuju besprekidno prebacivanje napajanja potroaa sa invertora na rezervni izvor i obrnuto. One takoe svojim delovanjem na glavni oscilator invertora odravaju sinhronizam izmeu invertora i rezervnog izvora.
Rezervni izvor moe biti mrea ili kuni generator. U sluaju gubitka napona sa rezervnog izvora, invertor radi sa svojom frekvencijom. Po pravilu su potroai spojeni na invertor, ako je on u radnom stanju. Reenje gde su potroai spojeni stalno na rezervni izvor a invertor je u praznom hodu i spreman je da preuzme teret, nije dobro, zato to u trenutku gubitka napajanja sa rezervnog izvora moe doi i do gubitka sinhronizma, a time i do kratkotrajnog gubitka napona na potroaima.

TA SE KAO REENJA NAMEU U KONKRETNOJ PRAKSI?

Korienje dva invertora. Poto u energetskim objektima ve postoje dve akumulatorske baterije, sa pripadajuim ispravljaima. Time se poveava pouzdanost u napajanju potroaa besprekidnim naponom, ali se uvodi novi reim rada, paralelni rad dva invertora. Time se takoe dolazi do zahteva za sinhronizaciju jednog invertora na drugi i zahteva za jednako deljenje tereta. Korienje dva rezervna izvora napajanja. Time se takoe postie poveanje pouzdanosti, jer u sluaju kvara oba invertora i nestanka jednog rezervnog izvora napajanja ostaje drugi . Problem koji se uvodi ovim reenjem je da naponi rezervnih izvora ne moraju meu sobom biti sinhronizovani, pa se mora uvesti prioritet jednog rezervnog izvora u odnosu na drugi. Takoe, problem koji se javlja u praksi je da je napon rezervnog izvora nedovoljno kvalitetan, to se deava kod dizel elektrinih agregata i kod malih hidro agregata, ako im je turbinski regulator slabih karakteristika. Posledica toga su varijacije napona i frekvencije, to utie kvalitet i odravanje sinhronizma izmeu invertorskog napona i napona rezervnog izvora.

Da bi se postigle zahtevane karakteristike i poveala pouzdanost u radu, obino se koristi reenje sa dve statike preklopke koje su upravljane pomou C koje meu sobom razmenjuju informacije radi postizanja sinhronizacije invertorskih napona na odgovarajue reference. Svaki C vodi rauna o lokalnom saobraaju signala za sinhronizaciju, o postignutom sinhronizmu i o tome koja grupa antiparalelnih tiristora treba da dobije nalog za paljenje. Saobraaj signala za sinhronizaciju je tako reen da se oba invertora sinhronizuju na onaj ulazni napon sa kunog agregata koji postoji, odnosno ima prioritet. U sluaju gubitka oba ulazna napona sa kunih agregata, sinhronizuje se invertor II na invertor I.

Deljenje tereta je ostvareno pomou transformatora za izjedna avanje struja uzetih iz invertora.

PARALELAN RAD DVA IZVORA I IZJEDNAENJE NJIHOVIH STRUJA

Transformator Tr na svojim krajevima ima razliku trenutnih vrednosti napona izvora V1 i V2, i projektuje se tako da mu je prenosni odnos 1:1 i nazivni napon oko 10% nazivnog napona izvora. U radnom stanju kada izvori rade paralelno, tiristori simultano dobijaju pakete impulsa za paljenje. Tada je takoe potrebno da greka sinhronizacije napona izvora V1 i V2 bude to manja. Ve relativno mala fazna razlika moe dovesti do zasienja transformatora za izjednaavanje struje, Tr i time do havarije statike preklopke. Obino je maksimalno dozvoljena greka sinhronizacije ispod 500 s, a teko je postii sinhronizaciju sa grekom manjom od 100 s. Sve dok se transformator za deljenje struje ne zasiti, ampernavojci jednog namotaja su jednaki ampernavojcima drugog namotaja, pa su onda jednake i struje koje se uzimaju iz izvora

 Proizvoai besprekidnih napajanja treba da daju detaljne podatke o sinhronizaciji i nainu na koji se ona izvodi Mrena uestanost je relativno stabilna (u opsegu 0.5%) Meutim ukoliko STAND-BY generator napaja UPS onda je veoma vano obezbediti stabilnost njegove izlazne uestanosti (do max 5%) kako bi se mogla izvriti korektno sinhronizacija

ZATITA U SISTEMIMA BESPREKIDNOG NAPAJANJA

Osnovni standard koji se koristi u sistemima zatite besprekidnih napajanja je CEI EN 620401-1 Problem selektivnosti Razmotriemo nekoliko primera zatite kao i tipove zatitnih elemenata (prekidaa, osiguraa, FID sklopki) koji se najee koriste Od interesa su dva reima rada sistema besprekidnog napajanja: ostrvski rad i rad na mrei

Zatitni Ureaj Diferencijalne Struje ZUDS ili FID SKLOPKA

ZUDS (zatitni ureaj diferencijalne struje), ili poznatiji pod nazivom FID sklopka je ureaj koji reaguje na pojavu diferencijalne struje. Glavni delovi ZUDS -a su: diferencijalni transformator sklopni aparat. Izgled konstrukcija zatitne diferencijalne strujne sklopke prikazan je na slici.

Pritiskom na taster T se simulira kvar koji dovodi do delovanja sklopke. Ponovno ukljuenje sklopke se postie podizanjem preklopnog prekidaa koji se nalazi ispod tastera.

Zatitnu Ureaj Diferencijalne Struje (ZUDS) - princip rada

Kod diferencijalnog strujnog transformatora svi fazni provodnici i nula prolaze kroz jezgro transformatora. U normalnom pogonu vektorski zbir struja kroz primarni deo transformatora jednak je nuli.U tom sluaju jednak je nuli zbir magnetnih flukseva, pa se zbog toga u sekundarnom kolu transformatora nee indukovati nikakav napon. Ako doe do kvara na ureaju ili u instalaciji iza ZUDS a, deo struje se zatvara kroz zatitni provodnik, a deo se vraa nultim provodnikom. Ta razlika struja e izazvati pojavu magnetnog fluksa u jezgru diferencijalnog transformatora, pa e se u sekundaru indukovati struja koja e preko mehanizma za okidanje povui (otvoriti) kontakte sklopke. U instalacijama zatitne strujne sklopke svi provodni delovi ureaja koji normalno nisu pod naponom moraju biti uzemljeni tako da se na njima ne sme pojaviti napon vei od 65 V. Neutralni provodnik ne sme se spojiti sa uzemljenim delovima.

Zatita trofaznog UPS-a u skladu sa standardom CEI EN 62040-1-1. Zatita od indirektnog dodira se ostvaruje diferencijalnim ureajem tipa B (greka F1). Konfiguracija prelazi u izolovani ostrvski reima rada obzirom da se otvara prekida 1. Sistem tada postaje IT i stoga pri prvoj narednoj greci F2 (zemljospoju) nijedan od diferencijalnih prekidaa 2 nee moi obezbediti zatitu.

U ostrvskom radu usled nedostatka napajanja (greka na SN strani) i kada je prekida 1 zatvoren, prekidai 2 ukljueni korektno , dok zatitni element 1 deluje iskljuivo u sluaju rada mrenog napajanja.

Ako u by-pass liniji imamo transformator, u sluaju zemljospoja F2 na optereenju deluje iskljuivo diferencijalni prekida 2. Sa ovom konfiguracijom , u sluaju ostrvskog rada zbog otvaranja prekidaa 1 diferencijalna zatita 2 deluje regularno ako se desi zemljospoj.

U normalnom radu, u sluaju kratkog spoja od invertora, kada statiki prekida prebacuje on line, tako da struje kratkog spoja mogu dostii veoma visoke vrednosti. U ostrvskom radu struje kratkog spoja dostiu vrednosti 2-3In u toku 1s, nakon ovog vremena, ako greka nije otklonjena, invertor se iskljuuje

Konfiguracija sa dva transformatora, .jedan na ulazu u UPS siatem a drugi na izlazu invertora. UPS i njegovi korisnici su povezani na sistem TN-S. U normalnom radu (ne ostrvskom) u sluaju kvara F1 deluje diferencijalna zatita 1, a ako se desi kvar F2 deluje Iskljuivo diferencijalna zatita 2, ukoliko se kordinira sa stanovita selektivnosti sa zatitnim prekidaem 1. U sluaju ostrvskog rada diferencijalna zatita 1 deluje , poto je ovaj rad nezavisan od mrenog napajanja.

Prema CEI EN 62040-1-1 u sluaju trofaznog ulaza i monofaznog izlaza neophodno je postaviti na poetku linije diferencijalnu zatitu tipa B (za kvar F1) ako pribegavamo zatiiti od indirektnog dodira putem diferencijalne zatite. to se tie greke usled zemljospoja (greka F2) sistem tada postaje IT i nijedan od difernecijalnih prekidaa 2 nee moi obezbediti zatitu.

LITERATURA
W.Kaight, A.King, Uninterruptible Power Supplies , McGraw-Hill, 2004 A.Kusko, Emergency/standby power systems, McGraw-Hill, New York, 1989 UPS theory, A.B.C training manual Issue 1, January 2002 D.Rajkovi, .Janda, Sistemi za besprekidno napajanje elektrinom energijom, Agencija Spridonovi, Beograd, 1999 .Janda,P.Ninkovi, R.Prole, Mikroprocesorski voena statika preklopka sa paralelnim radom invertora, Institut N.Tesla, X Simpozijum Energetska Elektronika 1999, N.Sad Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije niskog napona, demska misao, Beograd, 2008. N.Pandi, Novi pristupi projektovanju sistema za besprekidno napajanje, INFOTEH- Jahorina, 2009.

APRIL 2013