Dr Sran Damnjanovi

Jahte i starlete, a ne zvona i praporce!

Letimian pogled na obilje domaih tv programa ostavlja muan utisak. Svi su oni u slubi kapitala i to ne samo onog koji direktno stoji iza ki produkcija i neprozirnog vlasnitva, nego uopte: sluba kapitalu sastoji se u kreiranju program shodno ukusu onih koji ne ive od svoga rada, nego od prisvajanja vika vrednosti, kako je to definisala marksistika politika ekonomija ili od ugraivanja, kako su to izvoleli sami imenovati, shodno kapicitetu vlastite moi razumevanja. Taj ukus nije iskljuivo umetnike, nego ekonomske prirode. Uivanjem u posmatranju tv programa ili medijske scene uopte (a jo vie njihovim kreiranjem), utiemo na to da bogati postaju jo bogatiji, a siromani sve siromaniji. Premda se ona druga strana koja stoji na tasu medija, politiki establiment, kune da je njena misija upravo da tom kapitalu stane nogom zavrat i da omogui izgradnju socijalno odgovornog drutva, svaki njen iskreni ili neiskreni pokuaj uvaljuje nas u jo dublje blato. A rtve i promotorke multimedijalne kontrakulture (spona zabave, ute tampe i interneta), tzv. starlete, nisu nita drugo do politkomesarke nove klase iznikle na mutnom kapitalu ugraivanja, ba kao to su komesarke i komesari prethodne nove klase bili zamenjeni profesorima i uiteljicama koji tumae zvaninu varijantu srpskog nacionalizma i voditeljkama opskurnih tv emisija u kojima se komunicira sa publikom koliko i sa gostima i njihovim mranim idejama. Zato funkcija starleta, tog lunpenproleterijata medijskog sveta, nije nimalo naivna. Ili kako je to video Herbert Markuze: represija je na delu ba kada je u pitanju tzv. osloboenje erosa, odnosno re je o mehanizmu represivne desublimacije. Termin represivna desublimacija skovao je Herbert Markuze u delu ovek jedne dimenzije, da bi

oznaio nain na koji je princip zadovoljstva inkorporiran u princip realiteta, dok je seksualnost osloboena (ili, preciznije, liberalizovana) u drutveno konstruktivne forme. Funkcija starlete je i te kako konstruktivna odnosno liberalizovana, kada je kapital u pitanju. iri koncept represivne desublimacije objanjava kako je mogue da se spontano prihvata ono to se nudi i to na osnovu, kako misli Markuze, veeg stupnja seksualne slobode. To je mogue, izmeu ostalog, zato to ona postaje trina vrednost i deo drutvenog ponaanja. Zato je starleti doputeno da izloi svoju seksualnost na razliite naine, provokativno, okatno, neukusno i sl, ali uvek u skladu sa zakonima cirkulisanja kapitala i stavaranja vika vrednosti. I nae starlete, ma koliko sebe predstavljale kao linosti koje kre drutvene tabue i pomeraju granice slobode, zapravo se kreu unutar tog ablona. Represivnom desublimacijom se umanjuje stvaralaka, produhovljena, sublimirana ili naprosto, erotska energija, a intenzivira seksualna energija, ali na kapitalu prihvatljiv nain. Istovremeno, tehnoloka stvaranost, kao vaan faktor u sistemu represivne desublimacije, umanjuje potrebu za sublimacijom. Zauzvat, pojedinac se mora i moe adaptirati u svetu kliea. Na taj nain vea sloboda deluje u prilog odranja status quoa opte represije, a ne protiv njega, vodei stvaranju autoritarne linosti naeg vremena, veruje Markuze. Ukoliko je to tano, utilo ute tampe ili manipualcija pozadinom neke starlete vanija su pojava, u ideolokom smislu, od npr. Krstarice Potemkin. Odnosno, to je red pred javnom kuhinjom dui, starlete e biti sve bestidnije. Komunikacija i feti komunikacije, ili zato su dobri aci ispali iz igre? A sve je poelo tako poletno. Na sve strane slavila se komunikacija i njena mo. Komunikacija e nas osloboditi i raarati kada otvorimo komunikacione kanale i potrudimo se da oni ne poslue samo kao oduak, nego kao sredstvo razmene ideja i transformacije sveta. Tako je i Habermasova teorija komunikativnog delovanja, koja ispituje demokratski ili emancipatorski karakter racionalnosti i tehnologije, u toj meri postala popularna, da se na osnovu nje uvrstio i feti komunikacije, premda je za fetiizaciju komunikacije sam Habermas ponajmanje kriv. Naprotiv, dobro je predvideo slom komunikacije i bujanje njenih patolokih formi. Format Velikog brata ali i slinih tv programa savreno se uklopio u novi (emancipatorski) model komunikacije, gde se na osnovu argumenata i realnih postupaka suoavaju linosti koje bi teko u svakodnevnom ivotu bile blie povezane. Za prve serijale Velikog brata u Srbiji moglo bi se tvrditi da su bili bliski konsenzualnoj komunikaciji i komunikaciji zasnovanoj na naelima komunikativnog delovanja. Komunikativno delovanje, kako je to video Habermas, poiva na skupu javnih pravila ali uesnici Velikog brata, pogotovo u razliitim varijantama. favorizuju nezvanina pravila. Onosnosno, postoji nezvanino pravilo svaaj se to vie, i tako da se uesnici koji su u jednom krugu bili odstranjeni zbog nasilnikog ponaanja, u drugom vraaju u serijal. Ba kao u tranzicionoj ekonomiji! Ma koliko nas neko pljakao i bio osuen zbog toga, opet e nas saekati u nekom mranom uglu i optuue nas to smo naivni, slabi ili glupi. Postoje zvanina pravila, a ko se bude samo njih pridravao, sigurno ispada, jer trijumfuje onaj ko dobro poznaje nezvanina pravila i sistem moi koji je daleko delotvorniji od zvaninog, ali koga zvanini sistem, ne samo da tolerie, nego i podrazumeva, neguje i stvara. Tako je nastao obrazac patologije medijske komunikacije.

Naoko se zalaui za ove ili one zvanine vrednosti, nai mediji, pogotovo sijaset televizijskih kanala preko kablovske televizije, promoviu logiku i ukus korupcionakog, meetarskog, a ponekad i razbojnikog kapitala. I Habermas nalazi da je sasvim mogue zagovorati emancipatorske vrednosti, a na osnovu upravo tog zagovaranja zadovoljiti iskljuivo sebini interes. Dananji mediji i televizijski programi sadre jedan naglaeno racionalno-instrumentalan stav, usled koga je mogue vriti generalno strategijski uticaj na odluivanje drugih uesnika posredstvom premoavanja (bypassing ) procesa konsenzualno orijentisane komunikacije. Funkcionalna racionalnost monetarizacije i birokratizacije iri se preko domena imperativa, jezika, vrednosti i normi, koji su zasnovani na sistemima i stratekim akcijama koje zasiuju svet ivota, zamenjujui jeziku komunikaciju simbolikom generalizacijom nagrade i kazne. Zato svet ivota vie ne zahteva koordinaciju i akciju nego potpada pod jedan subsistem meu drugima. Habermas je jo pre tridesetak godina sugerisao da smo dostigli reprodukcionu krizu, uznapredovali kapitalizam situiran je s one strane drave blagostanja, a pojedinci i grupe identifikuju vlastite interese sa optim. Odnosno, producenti tv programa kao to je Veliki brat, mogu se pozivati na emancipatorsku mo komunikacije, ba kao to se i vlasnicei ute tampe pozivaju na pravo graana da sve sazna. Radi se o formuli koje drutvo ini modernim na nain delotvornosti i ispunjavanja ciljeva bogatih u sistemu novca i moi. U uslovima moderne drave savremenog kapitalizma, vrednosti instrumentalnog i komunikativnog frekvetno stupaju u kolizije graninih kriza. Odnosno, pobeuje onaj ko svesno i sraunato izigra sistem, ali sam sistem poiva na tom momentu, na mogunosti da bude izigran. Zato, izmeu ostalog, politiki establiment, rukovoen ulom da se snae i preivi, uvek bira mangupe u sopstvenim redovima, a nikako ne dobre ake. Recimo, ko bi normalan primio preletaa iz druge stranke, koji je u miraz doneo niz poverljivih informacija da li se od njega ita dobro moe oikvati?. Da li je ef stranke normalan? Naravno da jeste, on postupa po opisanoj logici. Kao to i tv programi ne funkcioniu po meri smisla oveka koji ivi od svoga rada, nego po meri onoga koji se ugrauje. Otuena komunikacija ili zato onaj drugi ne zna ta govori Prema Lakanu, svaka komunikacija je otuena komunikacija. Jezik je tu koliko da bi se pronali u Drugome, koliko i da bi nas spreio da se razumemo. Feti komunikacije prikriva sve napetosti realnog. Odnosno, mediji funkcioniu na pretpostavci da publika ne samo da ne zna ta govori, nego i zahteva nekog drugog da je osvesti i da u njeno ime organizuje komunikaciju. Zato producenti i vlasnici bestidno promoviu ideju da je u naem interesu da sve znamo kao i da zavirimo u svaki kutak neijeg tela. Na osnovu ovog primera mogue je shvatiti da se iekova (po poreklu lakanovska teorija) i Habermasovo uenje nalaze u odnosu protiv-blizanca. To znai da dele izvesne zajednike pretpostavke, ali i sadre izvesne nespojive pa i meusobno iskljuujue karakteristike. Na primer, iek nedvosmisleno diskvalifikuje komunikativnu paradigmu zato to ona iskljuuje univerzalnost za koju se ona zalae, premda treba istai da Habermas, kako to je pokazano, naglaava patologiju i dekadenciju komunikatcije. Iz lakanovske perspektive, nije prihvatljiva ideja da se drutvom upravlja mimo volje graane, nego je prihvatljivija ideja da se iskljuivanje i esksploatacija odvijaju upravo u skladu sa voljom graana, koji izmeu ostalog, postoju

slepi za vlastitu iskljuenost, ili kako je to na jednom mestu formulisao Slavoj iek: Dominantno liberalno shvaanje demokracije takoer se bavi Iskljuenima, ali to ini na radikalno drugaiji nain: usredotouje se na njihovo ukljuivanje, na ukljuivanje svih onih glasova manjine. Treba posluati sve stavove, uzeti u obzir svaije interese, svima zajamiti ljudska prava i potivati sve kulture, naine ivota. Ovakva demokracija opsjednuta je zatitom svih vrsta manjina: kulturalnih, religijskih, spolnih, itd. Formula demokracije ovdje glasi: strpljivo pregovaranje i kompromis. Pritom se gubi iz vida pozicija proletera, odnosno pozicija univerzalnosti utjelovljene u onima koji su Iskljueni.. Ne samo da, npr. Veliki brat i televizijski programi poivaju na principu iskljuivanja iz trke za dobiti uz dodeljivanja utenih nagrada (npr. ukoliko skroz propadnete, moete iveti na selu), nego se iza navodne zatite i ukljuivanja u komunikaciju krije jo jedna manipulacija. Publika nastoji da se identifikuje sa pobednicima serijala, ostajui sasvim slepa za svoju potpuno iskljuenost i desupstancijalizovanost, isto kao to publika osuuje gaenje javnih kuhinja, ali ne i razloge zbog kojih hiljade naih sugraana postaje nesposobno da se prehrani. Stanija ili zato je urak blii od kape Komunikacija koju favorizuju nai mediji je instrumentalnog karaktera, a nikako ne komunikativnog, protagoniste naih medija motiviu egzibicionizam i grabeljivost, i zato su oni servilni prema vlasniku kapitala i onda kada od toga nemaju neposredne koristi. Dakle, sve je podreeno ukusu eksploatacije. Poloaj starlete se moe uporediti sa poloajem lumpenproleterijata. Ne mislim pri tome na deklasirane slojeve drutva, nego na klasu pripadnika zavisnika od mrvica (ili od skupih poklona) sa kapitalistike trpeze. Premda pripadaju radnikoj klasi, oni su s obzirom na svoj nain ivota zainteresovani da se ispune ciljevi bogatih. Najamni radnik prodaje svoju radnu snagu vlasniku zemlje, fabrika, orua za rad. Jedan deo radnog dana radnik upotrebljava za to da pokrije trokove za izdravanje sebe i svoje porodice (nadnica), a drugi deo dana radnik radi besplatno, stvarajui viak vrednosti za kapitalistu, odnosno radei radi profita i bogatstva kapitalistike klase.U tom se poloaju nalazi i naa junakinja, npr. Stanija Dobrojevi, koja e nam posluie kao oigledan primer: U diskursu Velikog brata Stanija Dobrojevi je eksploatisana starleta, pa makar bila i srpska starleta no. 1, odnosno buntovnik i primiritelj istovremeno. Buntovnitvo je tu da nas uvede u zadani klie: Njena beskrajna sloboda i buntovniki duh uneli su veliki preokret i skandal u njen ivot, kada su njene obnaene fotografije, na kojima se sama slikala u ogledalo, dospele na internet. Popularnost je buknula preko noi, fanovi su je prozvali serbian sex bomb. Postala je glavna tema internet diskusija mnogih foruma, Facebooka, Twittera... naroito naeg najveeg foruma Burek gde njena tema ima preko milion pregleda. Ukraden identitet, virtuelni imid, doneo joj je titulu prve srpske internet zvezde. A ta starleta no. 1 kae o sebi: Ja sam jo pre Farme reila da stavim taku na golotinju jer imam 28 godina i smatram da je to vreme prolo. Ja sam primer mladim devojkama da ive punim pluima, da putuju, zarauju... a kada dou deca, da se onda lepo smire. Buntovnitvo ima svoje jasne granice. Nakon jasnog razlikovanja identiteta udate ene i ene van brane zajednice, podrazumeva se da ikona majinstva svojim sjajem moe da odagna sve smelosti i slobode predbranog ivota. U stvari, radi se o

uvrivanju postojeeg poretka, jer on i poiva na suspenziji morala i javnih pravila. Odnosno ja mogu i greiti, to se podrazumeva a i zahteva, ukoliko ogreenje uvruje postojei simboliki poredak. To je zapravo, nalazi Slavoj iek, ono Lakanovo veliko Drugo, simbolika supstancija naih ivota: ne samo eksplicitna simbolika pravila koja reguliraju drutvenu interakciju, nego i zamrena pauina nepisanih implicitnih pravila koja zapravo reguliraju na govor i postupke. Plat buntovnitva zapravo otkriva injenicu prihvatanja objektivacije tela, koje postaje predmet, ne sada buntovnitva i uivanja, nego materinstva: Imam prava na uivanje, jer moe se greiti, ali pre materinstva, ili, ukoliko ono vodi naem cilju, kao to smo to ve naveli. Pravilo vai uz tajni izuzetak. Zato je najbolji nain da upropastite vlastiti ivot jeste da budete dobar student, linost koja potuje zakon, slobodu i istinu i da delujete u skladu sa eksplicitnim simbolikim pravilima koja reguliu drutvenu interakciju. Nasuprot tome, proboj i socijalna promocija mogui su na osnovu snalaenja odnosno poznavanja zamrene pauine nepisanih, implicitnih pravila, koja obezbeuje munjevit uspeh. Ovaj uvid nije poznat samo linostima sklonim apstraktnim konceptima teorijske psihoanalize Slavoja ieka, nego svima onima koji su nadrljali 1948, 1968, 1971, 1988, 1991..., odnosno onima koji su se pozvali na eksplicitni simbliki sistem, umesto na rezon urak je blii od kape. A toje implicitno naelo po kome funkcioniu nai mediji, sprovodei nemilosrdnu starletizaciju medijskog prostora. Kanali koji na kablovskoj televiziji emituju porodine i umetnike filmove zamenjuju ovim drugim, koji nedvosmisleno promoviu geslo iz naslova ovog teksta.