Dr Sran Damnjanovi

FUSNOTE, FETIISTI I PSIHOPATE

U copy-paste kulturi bavljenje fusnotama i citatima izgleda beznadeno staromodno1. Pogotovo kada se u naim kolama tehnika pisanja (i miljenja!) obrauje negde tamo na postdiplomskim studijama, jer elektronska obrada teksta obezbeuje bezbolno prepisivanje i kopiranje (krau). Fusnotom u obliku broja, zvezdice, navodimo obino krai komentar koji ne pripada tekstualnom toku (neki vaan rukavac, asocijaciju i sl), ili navodimo izvor, iz koga smo preuzeli izvestan citat. Postoje fusnote znaajnije od samih knjiga, kao to je to sluaj sa analizom vremena u Hajdegerovom delu Bivstvo i vreme. Moju, s godinama sve intenzivniju, ljubav prema fusnotama i citatima inicirao je Radoje Domanovi pripovetkom Voa. U itanci za vie razrede osnovne kole, osamdesetih godina prolog veka, naziv ove antologijske pripovetke bio je obeleen fusnotom uz komentar autora udbenika koji je glasio otprilike ovako: Radnja ove pripovetke odvija za vreme nenarodne dinastije Obrenovi, krajem devetnaestog veka. Ne samo da je fusnata nepravilno upotrebljena (treba izbegavati fusnote u samom naslovu, podnaslovu i sl), nego je i neistinita. Radnja pripovetke odvija se u svim vremenima ovoga sveta, kad se usled fetiizacije (obogotvorenja pojma, predmeta i oveka) voi pripisuju neprirodna svojstva, u skladu sa tendencijom autoritarnog karaktera, koji nalazi da su slepilo i utanje oznaka mistinog autoriteta. Iz jedne ravo primenjene fusnote moe se mnogo toga nauiti o karakteru pripovetke, o odnosu prireivaa prema tekstu (autocenzura), o duhu vremena, o generacijama koje su miljenje zamenile (i jo uvek zamemnjuju) dogmatskom verom. Ova fusnota, ma koliko bila rava, pobuuje nae uenje i daruje nam radost saznanja. Fetiko citiranje Fetikim citiranjem navodimo tue misli nebi li dokazali svoje, ali ne s obzirom na snagu argumenta, nego shodno auri autora:
Sve ene vole bogatae, jer je ena uvek siromah. Pametnih se boje, napisao je mudri Jovan Dui. ena e zato uvek vie potovati bogatog nego mudrog.

Ovde feti Duievog imena treba da obezbedi vaanje seksistikog stereotipa o enama. Kada citatom neposredno podupiremo nae stavove, ili na osnovu citata izvodimo zakljuak koji unapred pretpostavljamo (petitio principii, circulus vitiosus), citiranje postaje fetiko miljenje. Fetiko citiranje raa se iz elje da magina aura nedohvatljivog autoriteta obasja i nae misli, a tada naprotiv: Svoju mrtvu, ablonsku misao potkrepljujemo jaom, kanoniziranom, sterilizujui svoj i tui duh (M. Selimovi). Kada citiramo radi poreenja i ispitivanja, analize i (samo)kritike, citat nosi lini peat ukoliko je saznajno vredan, tj. ukoliko proiruje ili problematizuje nae znanje. Ali, da li je nae citiranje Selimovia fetiko?
1

Fusnta beleka ispod teksta koja objanjava neto u vezi s izloenim tekstom. Obino se oznaava sitnom brojkom ili slovom iznad poslednjeg slova u reenici koja se eli objasniti, dok je citat tekst doslovno prenesen iz nekog drugog teksta i obeleen znakovima navoda.

U logici bi se fetiko citiranje moglo podvesti pod argumentum ad autoritatem, odnosna na necelishodno pozivanje na autoritet. Oblik: Autoritet veruje da je R (ne)istinito, dakle R je (ne) istinito. Pozivanjem na autoritet moemo vlastite stavove uvrstiti i podupreti, ali samo slaganje ideja ne predstavlja vrst dokaz, jer meusobna koherentnost stavova jo ne garantuje i njihovu istinitost. Premda upotreba autoriteta sama po sebi nije pogrena, greka se javlja kada autoritet na koga se pozivamo nije kompetentan za tu oblast, ili kada je pozivanje na autoritet samo formalno. Misli citirane van konteksta mogu se lako braniti, osporavati ili ismejavati:
Ipak se mora odati potovanje sadanjem nemakom Voi, koji je kao prost zanatlija i ovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. (Nacionalizam Svetoga Save, predavanje Nikolaja Velimirovia odrano na proslavi Nedelje pravoslavlja u Beogradu 1935)

Ukoliko se izvuku iz konteksta misli lie na proizvode iz sitniarnice ideja, koje se posle jednokratne (zlo)upotrebe bacaju. Kao i u sluaju fetikog citiranja, unapred se pretpostavlja ono to se dokazuje (circulus vitiosus). Na osnovu ove misli kritiari dokazuju da je Nikolaj Velimirovi bio faista, dok se branitelji pozivaju na istorijski kontekst i na delo u celini. Citiranjem van konteksta, prvi zapadaju u greku The Hitler Card (Npr: Hitler je propagirao proizvodnju vozila za narod, dakle jeftino vozilo za radniku klasu je faizam), dok drugi kontekstualizujui nude prikrivenu nagodbu sa saveu, jer navodnim razumevanjem opravdavaju uspostavljanje svake veze izmeu nacionalizma i faizma posredstvom religijske sankcije. Na kraju i jedni i drugi isputaju ono to je bitno (deficitarnost nacionalizma). Danas postoji manija kopiranja tekstova sa interneta, koja celokupnu misaona aktivnost svodi se na tri koraka: cut, copy, paste, odnosno na slaganjem tekstualnih kockica po principu vozi Miko. Tako se raaju tekstovi koje sam nazvao cigle, prema pesmi Pink Flojda, koja upuuje na vladavinu zatvorenih formacija znanja, ali i prema triku naih uliara, koji su nekad prisiljavali sluajnog prolaznika da za soma otkupi ciglu. Dok su Flojdovci u figuri zlog uitelja videli tu represivnu formaciju znanja, danas sam skloniji zakljuku da je to svako od nas ko gradi svoju misaonu zgradu od cigala.. Kako citirati valjano? Umesto opirnih navoda, bolje je krae parafrazirati tekst, a citirati samo karakteristian, upeatljiv ili najznaajniji deo argumenta. Vano je pogoditi citat, odnosno citarati ono to je za stvar miljenja bitno. Citat ima vrednost samo ukoliko smo argumente analizirali svojom glavom. Ne smemo se stideti, potcenjivati, strahovati da nae misli nisu dovoljno snane i vane, gromopucatelne. Ponekad je dovoljno ukazati i na emotivni odnos (dopadanje i nedopadanje). To je dobar trik, jer vodi pitanju zato nam se u stvari neto (ne) dopada? Manje je vano ta smo i koga smo citarili od toga ta smo sa citatom uradili. Izmeu ostalog, citat i slui da bismo razgraniili vlastitu misao od tue. Danas se, ve neto ree, preporuuje navodjenje literature na dnu stranice, sa prezimenom, delom i stranicom, dok se na kraju teksta navodi iscrpnija adresa:
Za obrazovanje su, veruje Aristotel, neophodna tri preduslova: prirodna obdarenost, rad i neprestano vebanje, a Laertije mu pripisuje i sledei stav: Vaspitai koji obrazuju decu zasluuju vie nego roditelji. Roditelji poklanjaju samo ivot, a vaspitai se trude da im on bude i lep1
_______________________________

Laertije, ivot i miljenja.., str. 140.

Ili u savremenijoj ali ne i jedino valjanoj varijanti:

Za obrazovanje su, veruje Aristotel, neophodna tri preduslova: prirodna obdarenost, rad i neprestano vebanje, a Laertije mu pripisuje i sledei stav: Vaspitai koji obrazuju decu zasluuju vie nego roditelji. Roditelji poklanjaju samo ivot, a vaspitai se trude da im on bude i lep (1979:140)

Ukoliko se autor citata doslovno ne spominje, unutar zagrade se ispisuje i njegovo prezime: (Laertij, 1979:140) Na kraju teksta se uvodi posebno poglavlje, Bibliografija sa kompletnim podacima:
Laertije, D. (1979). ivoti i miljenja istaknutih filozofa, Beograd: BIGZ.

Ukoliko je autor u toku godine publikovao vie dela, ili jedno delo u vie tomova, onda se u uglaste zagrade i bibliografiju iza godine izdanja dodaju slova a,b,c.. radi lakeg snalaenja:
Ta dimenzija se moe pokazati posredstvom uesnika koji koordiniu njihove akcije tako to intersubjektivno prepoznaju kritiku validnost ciljeva... podrazumevajui zajednitvo same socijalne grupe i osnaenje integrativnosti same grupe (Habermas, 1987b:137).

Razume se, posle citata sledi njihovo problematizovanje i ispitivanje. Pedantni istraivai ili, kako ih studenti i aci nazivaju, psihopate, paljivo navode u bibliografiji zbornike, predgovore, pogovore, prikaze, osvrte, recenzije renike i leksikone, kao i raznovrsnu izvornu grau (arhivsku grau, lanke u novinama, intervjue, internet sajtove), ali to je ve stvar metodologije izrade naunog teksta unutar posebnih nauka. Na kraju, manje je vano odakle neka ideja potie, vanije je ta e se sa njom uiniti. Da li je ona dovoljno snana da podri nae stavove, ili ih, pak, opovrgava: moe li se njenom kritikom obezbediti rast naeg znanja, ili e njena eksperimentalna provera zatajiti? Nije li izvestan citat sainjen od zbrkanih i nepovazanih ideja, gde je snaga retorike zamenila argumentativnu valjanost? Ovladati tehnikom citaranja zapravo je prvi korak u vetini kritikog miljenja. Naalost, sve je vie sutinski ravog miljenja, a sve vie tehniki savrenih citata, pa se u savremenim naukama moe govoriti i svojevrsnoj citatomaniji.