VIA TEHNOLOKA KOLA U APCU

Odsek: Hemijska tehnologija

Nikola Belobaba


POSTROJENJE ZA PREIAVANJE
OTPADNIH VODA


DIPLOMSKI RAD




















abac, septembar 2006.





VIA TEHNOLOKA KOLA U APCU
Odsek: Hemijska tehnologija













POSTROJENJE ZA PREIAVANJE
OTPADNIH VODA


DIPLOMSKI RAD








Student: Mentor:
Nikola Belobaba Mr Slavica Ili
Indeks br:71/03







abac, septembar 2006
1







EVROPSKA POVELJA O VODI



Voda ne poznaje granice.

Voda je ljudski problem.

Bez vode nema ivota. Ona je dragoceno dobro,neophodno u svakoj ljudskoj delatnosti.

Slatkovodni resursi vode nisu neiscrpni. Neophodno ih je sauvati, kontrolisati i ako je
mogue poveati.

Menjati kakvou vode znai ugroavati ivot oveka i ostalih ivih bia koja od nje zavise.

Kvalitet vode mora se ouvati do nivoa prilagoenog njenom korienju, koji predvia i
zadovoljava posebne zahteve narodnog zdravlja.


Ako se voda po upotrebi vraa u prirodnu sredinu, to ne sme biti na tetu drugih korisnika,
bilo javnih bilo privatnih.

Odravanje odgovarajueg biljnog pokrivaa, prvenstveno umskog, od velike je vanosti za
konzervisanje vodenih resursa.

Vodeni resursi moraju biti predmet investiranja.

Dobro upravljanje vodom mora biti predmet jednog plana ozakonjenog preko nadlenih
vlasti.

Zatita vode trai zajedniki napor u naunom istrivanju, u formiranju specijalista za javne
informacije.

Voda je opte nasledstvo, iju vrednost moraju svi poznavati. Zadatak je svakog da snjom
ekonomie i da je briljivo koristi.

Upravljanje vodenim resursima mora se, pre svega, vriti u okviru sliva, a ne unutar upravnih
i politikih granica.

Voda ne zna za granice. To je jedan opti izvor koji trai meunarodnu saradnju.











2






UVOD


Voda predstavlja jedan od najveih uslova opstanka i ivota oveka na Zemlji. Ona
zauzima posebno mesto meu mnogobrojnim ekolokim faktorima, neophodnim za ivot i
zdravlje oveka . Voda, u ivotu oveka, igra veoma vanu ulogu, pre svega, kao neophodna
ivotna namirnica. Re je o vodi odreenog sastava i kvaliteta. Izmenjeni pokazatelji kvaliteta
i higijenske ispravnosti vode za pie i druge potrebe, neposredno ili posredno ugroavaju
ivot i zdravlje oveka. Osim to ugroavaju zdravstveno stanje, oni utiu na kvalitet ivota i
privreivanja ljudi.
Voda je takoe znaajna i kod primarne proizvodnje hrane. Koristi se za navodnjavanje,
posebno u sunim podrujima. Voda za navodnjavanje treba da je bez prisustva toksinih
materija, posebno tekih metala i organskih komponenata. Voda se koristi za uzgoj riba i
koljki tako da ova proizvodnja predstavnja veoma znaajnu privrednu granu. Za ove potrebe
voda mora da bude odreenog klvaliteta. Uzgoj koljki je posebno osetljiv na toksine
materije, tako da voda (morska) treba da je visoke istoe.
Pod zdravom i pitkom vodom podrazumeva se ona voda, koja u sebi ne sadri toksine,
patogene mikroorganizme, koja je bistra, bez mirisa i boje, normalnog ukusa i normalne
temperature i u kojoj koncetracija sadranih radionuklida ne prelazi graninu vrednost. Ona
mora biti dobrih organoleptikih osobina i sa adekvatnim sadrajem mikro i
makroelemenata. Preciznije reeno: da bi voda mogla da se koristi za pie, ona mora da ima
takve fizike, hemijske i mikrobioloke osobine da, ni pri dugotrajnoj upotrebi, ne dolazi do
oteenja organizama ili bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporuuje dve vrste standarda
internacionalne i evropske. Oigledno je da se nastoji da se u Evropi i razvijenim zemljama,
primenjuju stroiji kriterijumi od onih u zemljama u razvoju.
Po preporuci WHO voda za pie mora biti bez hemijskih supstanci i mikroorganizama,
koji zdravlje mogu dovesti u opasnost. Pored toga, ona mora da ima i odreena fizika
svojstva: temperaturu, mutnou, miris i ukus, da nije korodivna, da je pitka i da nije skupa.
Zahvat vode, rezervoari i vodovodna mrea moraju biti takvi da onemoguavaju svako
naknadno zagaivanje vode za pie.
Malo je vode idealnog kvaliteta. Nadalje, ne postoji ni tehnologija kojom bismo vodu
mogli, da dovedemo u idealno stanje. Konano, do sada nije utvreno ta je to idealna voda i
koje su metode za detekciju i odreivanje idealnih svojstava vode. Sva negativna dejstva na
vodu prouzrokuju znaajne promene u kvalitetu i higijenskoj ispravnosti vode, to umanjuje
fizioloki, zdravstveni, higijenski, epidemioloki, odrambeni, rekreativni, privredni i drugi
znaaj vode za ivot i zdravlje oveka.












1. O VODI UOPTE

3


1.1. VODA U PRIRODI

Voda pokriva zemljinu povrinu i proima zemljinu koru. Prisutna je u atmosferi,
hidrosferi, kriosferi (led na polovima i visokim planinama), biosferi i litosferi.
Najvei deo zemljine povrine, 70,8 [%], prekriven je slanim vodama okeana i mora.
Prosean salinitet slane vode je 3,5 [%] to znai da u svakom kubnom kilometru vode ima
36 x10
6
[t] vrste materije.
Prema literaturnim podacima, a na osnovu nekih prorauna koji se mogu uslovno
prihvatiti kao relativno tani, smatra se da ukupna koliina vode na planeti Zemlji iznosi 15 x
10
8
[km
3
]. Pod ekonomskim prihvatljivim uslovima, ova masa vode je potpuno nedostupna za
upotrebu.
Od ukupne koliine vode 2,53 [%] pripada slatkim vodama, od ega 70 [%] otpada na led
Artika, Antartika i lednika. Oko 30 [%] slatke vode nalazi se u vodopropustnim stenama koje
su vaan rezervoar vode. Koliina podzemnih voda je 3000 puta vea od koliine vode u
svim rekama. Ovaj podatak ukazuje da je podzemna voda veoma znaajna za
vodosnabdevanje naselja, o emu treba voditi rauna.
Atmosferskim padavinama voda se na Zemlji obnavlja. Veliina padavina zavisi od
mnogih faktora, od geografske irine i duine, nadmorske visine, morfologije terena, blizine
mora...Pored geografske neravnomernosti u raspodeli padavina, prisutna je neravnomernost
u vremenu, od godinjih doba. Koliina padavina takoe se menja u viegodinjim periodima,
te se govori o vremenskom ciklusu.
Zbog neujednaene raspodele vode na Zemlji, vodosnabdevanje stanovnitva nije
ravnomerno. Najmanje su vodom obezbeeni aridni i poluaridni pojasevi Indije, Avganistana,
Mongolije, mnoge zemlje Afrike, Amerike i Evrope, odnosno oko treina stanovnika osea
nedostatak pitke i upotrebljive iste vode.


1.1.1. KRUNI TOK VODE U PRIRODI

Voda u prirodi neprekidno krui, pri emu se zatvara tzv. hidroloki ciklus (slika 1.1.).
Isparavanja vode sa vodenih povrina, tla i vegetacije vri se pod uticajem suneve energije i
vetra. Isparena voda odlazi u atmosferu formirajui oblake, iz kojih se u vidu padavina
ponovo vraa na Zemlju (kia, led, sneg) odakle ili ponovo isparava natrag u atmosferu pod
dejstvom suneve svetlosti, ili se upija u povrinske slojeve zemlje i zatim isparava, ili se
sliva u povrinske vodne resurse i na kraju moe da prodire u dublje slojeve zemlje dok ne
doe do vodonepropustljivih slojeva u kojima obrazuje podzemne akumulacije vode iz kojih
se moe eksploatisati crpljenjem, ili iz kojih ponovo dospeva na povrinu zemlje (vrela,
bunari...). Deo vode ostaje na povrini zemlje u vrstom stanju (veiti sneg, polarni led,
gleeri...) tako da se privremeno za dui period izdvaja iz hidrolokog ciklusa, i samim tim,
gubi kao potencijalno izvorite za vodosnabdevanje.
Kruenje vode u prirodi opisuje se jednainom vodenog bilansa:
P E Q = +
gde je: P - atmosferske padavine;
E - isparavanje;
E Q oticaj (povrinski i podzemni).
Globalno posmatrano, ukupna koliina padavina je jednaka koliini isparene vode plus
oticaj. Meutim, distribucija padavina i isparenja nije jednaka iznad mora, okeana i kopna. Sa
mora i okeana vie ispari vode, a manje se vraa u vidu padavina, dok je iznad kopna
obratno.

4

Slika 1.1.: Kruni tok vode u prirodi - hidroloki ciklus.


1.1.2. JEDNAINA HIDROLOKOG BILANSA

Za potronju u industriji i domainstvu voda se dobija iz razliitih izvora: jezera, reka,
bunara... Korienje vode iz mora jo uvek je neznatno, sem za sluajeve hlaenja brodskih
motora, jer je obrada morske vode zbog njenog sastava veoma skupa.
Raspoloiva voda u izvoritu, odnosno u vodenom resursu, ne sme se koristiti u
neogranienim koliinama. Koliina vode koja se u datom intervalu vremena (t) moe uzeti iz
nekog izvorita se moe odrediti na osnovu tzv. jednaine hidrolokog bilansa, koja glasi:
( ) ( )
t t t t t t
W E N T D r =

gde je:
t
W ukupna koliina vode uzeta iz izvorita u vremenu t,
t
N novoprispela voda u izvorite u vremenu t,
E
t
- koliina vode vraena u izvorite u vremenu t, kao otpadna voda,
t
T gubici vode u vremenu t evapotranspiracijom,
t
D gubici vode u vremenu t putem isticanja (potoci, kanali i sl.),

t
r
neto promena rezervi vode u izvoritu (podzemnom ili nadzemnom) prirodnim ili
vetakim putem.
t t
W E neto koliina vode uzete iz izvorita;
( ) ( )
t t t t
N T D r - neto koliina vode koja pristie u izvorite u datom
vremenskom intervalu vremena,














1.2. PODELA VODE
5


Vode se mogu podeliti prema:

- Mestu pojave u prirodi:
1. Atmosferske (padavinske) - kia, sneg, magla, inje, grad, rosa
2. Povrinske reke, potoci, prirodna jezera
3. Podzemne pukotinske, mineralne
4. Kristalne hemijski vezana
5. Hidratacione.

- Sadraju rastvorenih soli:
1.Slane
2. Slatke.

- Stepenu preienosti:
1. Sirova voda (bez preiavanja)
2. ista voda (mehaniki preiena)
3. Omekana voda (delimino ili potpuno ; hemijskim postupcima, npr. soda-kre
metoda, jonska izmena, termika obrada)
4. Destilovana voda
5. Kondezna voda (voda dobijena kondenzacijom vodene pare nakon primene
za zagrevanje ili iz parnih maina)
6. Deferizovana voda (voda iz koje je uklonjeno rastvoreno gvoe)
7. Dekatjonizovana voda (voda iz koje su menjaima jona uklonjeni svi katjoni
osim vodonikovog)
8. Demineralizovana voda (voda bez soli)
9. Otpadna voda.

- Upotrebi:
1. Voda za pie
2. Voda za pranje
3. Voda za tehnoloki proces
4. Voda za hlaenje
5. Voda za parne kotlove.

Prilikom podela, prema upotrebi, moe se ii i na ralanjavanje voda, zavisno od
zahteva koji se pred njih postavljaju. Tako, na primer, kod voda za tehnoloki proces moe
se napraviti podela prema vrstama industrijske proizvodnje (voda za hemijsku industriju,
voda za prehrambenu industriju...)


1.3. SASTAV PRIRODNIH VODA

1.3.1. SASTOJCI KOJI SE NORMALNO SREU U VODI

Vode, iz razliitih izvorita, meusobno se mogu razlikovati, jer voda u prirodi dolazi u
dodir sa razliitim supstancama.
Sastojci u prirodnim vodama su raznovrsni.

Poreklo pojedinih sastojaka vode:
- Rastvoreni gasovi. Kiseonik, azot i ugljendioksid najee dospevaju u vodu
neposrednim rastvarnjem, prilikom prolaska kapi kie, pahuljica snega... kroz atmosferu.
Nastaju i prilikom kondenzacije, npr. rose. Sadraj kiseonika zavisi od vie faktora (godinjeg
doba, dubine vode, aktivnosti mikro i makroorganizama, uslova reakcije), a snienje
koncetracije moe da ukae na zagaenje vode. Amonijak obino dospeva u vodu prilikom
njenog kontakta sa organskim supstancama, u fazi raspadanja. Njegovo prisustvo u vodi,
6

najee je znak fekalnog zagaenja vode. Posledica je njenog dodira sa uginulnim
ivotinjskim organizmima ili oneienjima iz komunalnih otpadnih voda.
- Organske supstance. Ove supstance najee ulaze u vodu na slian nain kao i
amonijak. One su posledica mikrobiolokog raspadanja biljnih i ivotinjskih organizama. Od
organskih materija, u prirodnim vodama, najrasprostranjenija su humusna jedinjenja. To su
nerastvorni humini, huminske kiseline i drugi proizvodi raspadanja sloenih materija.
- Suspendovane estice. Najee se javljaju u povrinskim vodama. U njih dospevaju
ispiranjem iz zemljita ili erozivnim delovanjem vode u vodotokovima. U nekim sluajevima
moe doi i do zamuenja podzemnih voda suspendovanim esticama. Tako na primer,
prilikom obilnih kinih padavina, u krakim predelima, ili prilikom zemljotresa i slino.
- Rastvorene soli. Najveim delom, dospevaju u vodu putem neposrednog rastvaranja
minerala iz Zemljine kore. Na ovaj nain se u vodi javlja veina soli alkalnih metala, sulfati i
hloridi kalcijuma i magnezijuma. S druge strane, soli mogu nastati kao posledica
metabolikih aktivnosti mikroorganizama, biljaka i ivotinja ( npr. nitrati).
Na osnovu hemijskog sastava vode iz podzemlja, odgovarajui strunjaci
(hidrogeolozi) esto izvlae zakljuke o sastavu slojeva zemljine kore sa kojima je voda
dolazila u dodir, ili putevima kretanja vode u podzemlju.


1.3.2. KLASIFIKACIJA PRIRODNIH VODA

Zatita vodnih resursa je od velikog znaaja ne samo sa aspekta ouvanja zdrave
ivotne sredine, nego i sa aspekta snabdevanja svih oblasti ljudske delatnosti vodom.
Polazei od toga, zakonodavstvo u skoro svim zemljama regulie kvalitet sirovih i obraenih
voda, naroito voda za pie.
Vode meunarodnih vodotoka i meudravne vode, osim mineralnih i termalnih
voda, prema njihovoj nameni i stepenu istoe , razvrstavaju se u etiri klase:
1. Prva klasa vode koje se u prirodnom stanju, uz eventualnu denzifekciju, mogu
upotrebljavati za pie i u prehrambenoj industriji, a povrinske vode i za gajenje plemenitih
vrsta riba.
2. Druga klasa vode koje se u prirodnom stanju mogu upotrebljavati za kupanje i
rekreaciju graana, za sportove na vodi, za gajenje drugih vrsta riba, ili koje se uz uobiajne
metode obrade mogu upotrebljavati za pie i u prehrambenoj industriji.
3. Trea klasa vode koje se mogu upotrebljavati za navodnjavanje, a posle uobiajnih
metoda obrade i u industriji, osim u prehrambenoj industriji.
4. etvrta klasa vode koje se mogu upotrebljavati za druge namene samo posle
odgovarajue obrade.

1.4. ZAGAIVANJE PRIRODNIH VODA

Prirodnoj vodi preti:
- Zagaenje radioaktivnim materijama
- Nepredvieni broj hemijskih zagaenja
- Veliki obim biolokog zagaenja
Od koliine i vrste primesa, zavise hemijske, fizike i mikrobioloke karakteristike
vode i stepen njene upotrebljivosti.
Fizike osobine su veoma znaajne, jer se lako utvruju ak i naim ulima, a u
sluaju nezadovoljavajuih fizikih osobina, moe se posumnjati u kvalitet vode i u njenu
epidemioloku stranu. U zagaenoj vodi promenjene su sledee fizike osobine: boja, miris,
ukus, mutnoa i temperatura.
tetne materije u vodi menjaju sledee hemijske osobine vode: tvrdou, sadraj
gasova, tekih metala, gvoa, azotnih jedinjenja, sulfata, hlorida, silicijumove kiseline, suvi
ostatak, potronju kiseonika, pH.
U zagaenoj vodi povean je sadraj mikroorganizama (Tabela 1.1.).

Tabela 1.1 : Vrste mikroorganizama koje voda najee sadri [1]
7

Vrste mikroorganizama u vodi
Bakterije patogene ; uslovno patogene; saprofitne
Virusi enterovirusi
Paraziti ciste dizenterine; jaja deije i rudarske gliste

Zagaena voda je manje pogodna za korienje, nego to je bila u svom prirodnom
stanju.
U svetu se godinje koristi oko 3600 kubnih kilometara vode. Privreda troi 67[%],
industrija 27[%] a stanovnitvo 6[%]. Posle upotrebe navedene koliine vode, na otpadne
vode otpada 50[%].
Najznaajnije koliine otpadnih voda potiu iz naselja, industrije, poljoprivrede i
stoarstva pri emu najvee ukupno zagaenje emituje industrija.

Zagaenje podzemnih voda izvorita koja se nalaze ispod povrine zemlje, se
tee zapaa i to, tek onda kada je izvrena hemijska i bakterioloka analiza. One se
ugroavaju na razliite naine: otpadnim vodama, odlaganjem smea i otpadnih materija van
deponija, formiranjem deponija na zemljitu koje se nalazi iznad izvorita, neispravnim
septinim jamama, raspadanjem vee koliine stajskog ili vetakog ubriva ili pesticida.
Produkti razgradnje biljnih i ivotinjskih otpadaka, ubriva i pesticidi zagauju podzemne
vode, jer lako prodiru kroz tlo. Poslednji izvetaji Evropske unije govore da se podzemne
vode u evropskim dravama toliko zagauju pesticidima, korienim u poljoprivredi, da se
moe oekivati da e u sledeih 50 godina glavni podzemni rezervoari pitke vode (oko 60000
kubnih kilometara) postati neupotrebljivi.
Zagaenje podzemnih voda, u blizini velikih urbanih sredina i industrijskih kompleksa
nastaje prodiranjem otpadnih voda, kroz porozno zemljite. U peskovito-ljunkastim
slojevima kretanje podzemne vode je laminarno, te moe da izostane meanje otpadne vode
i podzemne vode.
Kretanje podzemne vode u zemljitu koje obiluje pukotinama je turbulentno i izvorita
se veoma brzo zagauju.


Zagaivanje atmosferske vode vri se putem padavina (kia, sneg, grad), koje
sadre u sebi zagaujue i otrovne materije.

Povrinske vode se lako zagauju i ono se zapaa po karakteristinom zamuenju,
promeni boje i mirisa. One se najee zagauju naftom i njenim derivatima, hemijskim
materijama i jedinjenjima, radioaktivnim materijama, vetakim ubrivima. Otpadne vode
predstavljaju posebnu opasnost za povrinske vode . To je povod da im se posveti vie
prostora.
Nafta i njeni derivati su najvei zagaivai povrinskih voda. Zbog sve veeg
korienja nafte, neophodnost njenog transporta do rafinerija i mesta korienja, poveava
se rizik od zagaenja povrinskih voda. U otpadnim vodama (nakon razdvajanja) uvek
ostaje izvesna koliina nafte koja ukoliko se ne preiava zagauje povrinske vode.
Otpadne vode iz rafinerija i drugih preraivaa nafte i njenih derivata veoma su opasne i
veliki su zagaivai povrinskih voda.
Pesticidi, u povrinske vode, dospevaju spiranjem sa zemljita i biljaka. Oni menjaju
organoleptike osobine vode i ostaju due vremena nepromenjeni. Dok su u vodi, menjaju
hidrohemijski i hidrobioloki reim povrinskih voda.
Zagaivanje povrinske vode radioaktivnim materijama mogue je naroito u
uslovima korienja vode za hlaenje reaktora u nuklearnim elektranama.
2. OTPADNE VODE

Ne postoji opteprihvaena definicija otpadne vode. Jedna od moguih je i sledea:
Voda oneiena na bilo koji nain tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu. U optem
sluaju otpadna voda je oneiena rastvorenim i nerastvornim organskim i neorganskim
materijama, i mikroorganizmima.
8


2.1. PODELA OTPADNIH VODA

Prema poreklu otpadne vode se dele na:
- Atmosferske
- Komunalne
- Industrijske
- Poljoprivredne

Atmosferske otpadne vode nose sa sobom zagaujue supstance iz vazduha,
rastvorene okside, a, soli i sve zagaujue materije rasute po tlu, sa krovova i fasada
kua, smetlita i ulica

Komunalne otpadne vode (otpadne vode naselja) nastaju kao rezultat ivotne
aktivnosti stanovnitva i od pratee delatnosti koje je opsluuju. One uglavnom sadre:
- organske materije, (ostaci hrane, fizioloke izluevine ljudi i dr.)
- neorganske materije (sredstva za pranje i higijenu, soli i vrsti otpaci razliitog
sastava).
Otpadne vode naselja karakterie velika bakterioloka zagaenost koja najveim
delom potie od ljudskih fekalija. One mogu da sadre uzronike zaraznih bolesti i parazita,
naroito ako potiu iz klanica.

Industrijske otpadne vode nastaju upotrebom vode u tehnolokom procesu, tj. potiu
iz proizvodnih procesa i obuhvataju procesne, rashladne, sanitarne i otpadne vode od
ienja opreme. Specifine su za svaku granu industrije. Industrijske otpadne vode dele se
na dve grupe:
- Prva grupa bioloki razgradljive i mogu se meati sa komunalnim otpadnim
vodama;
- Druga grupa bioloki nerazgradljive i mogu se meati sa komunalnim (kunim)
otpadnim vodama, ali uz upotrebu hemijskog predtretmana.
Otpadne vode iz prehrambene industrije, koara i fabrika hartije smanjuju kiseonik
rastvoren u vodi recipijenta, ime se smanjuje mo samopreiavanja vodotoka i nastaju
delimine promene ivotnih uslova.
Termoelektrane koriste, za hlaanje svoji agregata, vodu pri emu nastaje otpadna
voda poviene temperature.
U Tabeli 2.1. dat je pregled zagaenja otpadnih voda koja odgovaraju najvanijim
industrijskim granama.

Poljoprivredne otpadne vode su procedne i povrinske vode, sa zemljita gde se
primenjuju agrotehnike mere i postupci, sa stonih farmi,...
Karakteristike poljoprivrednih otpadnih voda su visoka NRK, tvrdoa vode, sadraj
fosfora, nitrata i pesticida. Re je o visokom organskom zagaenju, sa prisutnim organskim
materijama u talonom obliku i sadraju amonijaka.
9


Tabela 2.1. Pregled zagaenja otpadnih voda koja odgovaraju najvanijim ind. granama [2]
Vrsta proizvodnje Poreklo najvanijih efluenata Osobine
Poljoprivredna i prehrambena industrija
Konzerve voa i povra;
ind. krompira

ienje, presovanje, poliranje i suenje voa
i povra
Veliki sadraj S.M., koloidnih i
rastvorenih org. materija: rN ponekad
bazian, skrob

Konzerve mesa i usoljenih
namirnica

Skladite, klanice, prerada mesa, kondenzati,
masti i voda od pranja
Velika konc. rastvorenih i
suspendovanih org. materija (krv,
proteini, masti, kuhinjska so).

Stona hrana
Otpaci pri centrifugovanju i presovanju,
kondenzat pri evaporaciji i voda dobijena
prilikom pranja
Veoma velika BPK, samo organske
materije, miris, rastvarai.

Mlekare
Razvodnjeno isto mleko, mleko sa kojeg je
skinuta pavlaka, pavlaka, surutka
Velika konc. rastvorenih org. materija,
uglavnom proteina, laktoze i masti
eerane Pranje i transport repe; difuzija, prenoenje
eerne pene, kondenzati evaporacije,
regeneracija izmenjivaa jona
Velika konc. rastvorenih i
suspendovanih org. materija (eeri i
proteini)
Pivare i fabrike alkohola Kvaenje i presovanje zrna, ostaci prilikom
destilisanja alkohola, kondenzati evaporacije
Veliki sadraj rastvorenih org. materija
koje sadre eer i fermentalni skrob
Fabrika kvasca Ostaci dobijeni pri filtrovanju kvasca Veliki sadraj S.M.materija (naroito
organskih) i visoka BPK, jaka kiselost
Fabrike ulja,
fabrike margarina
Ekstrakcija i rafiniranje Masne materije, velika kiselost i
salinitet, veoma visoka BPK.
Hemijska industrija i industrija sintetike
Fosfati, fosforna kiselina i
fosforna ubriva
Pranje, proceivanje i flotacija rude,
superfosfati
Gline, mulj i ulja, mali rN, povean
sadraj suspend. materija, kao i jed. Si i F
Sintetike boje Anilinske i nitratske boje Veoma kisele vode, fenoli, nitro
jedinjenja, jaka HPK

Pesticidi

Sredstva kojima se vri pranje i
preiavanje
Povean sadraj org. mat., benzola,
materija koje su toksine za bakterije i
otrovne za ribe, kiseline

Rafinerije nafte i petrohemija

Voda iz raznih procesa, kreking sa parom,
katalitiki kreking
Alifatini i aromatini ugljov. koji su
emulzionirani, sulfidi, suspendovane mat.,
mala BPK

Eksplozivi

Pranje TNT i pamunog praha u cilju
preiavanja
Boja, kiseline, mirisi, prisustvo org.
kiselina, alkohola i celuloznih jedinjenja,
velika HPK
Razne organske sinteze Hloracetilenska jedinjenja, alkoholi, aldehidi
estri
Poveana bazinost ili kiselost, velika
HPK


Povrinska obrada metala
Dekapiranje, obrada fosfatima, nanoenje
metalnog sloja postupkom elektrolize,
anodiranje, bojenje, elektroforeza
Kisela ili bazna voda koja sadri hromate,
cijanide, fluor, kao i korozivne materije,
pigmente, tenzo-aktivne materije
Guma i sintetiki polimeri Pranje lateksa, koagulisana guma,
eliminacija neistoe iz sirove materije koje
ulaze u sastav jedinjenja
Velika BPK, jak miris, povean sadraj
suspendovanih materija, promenjiv rN,
povean sadraj hlorida

Proizvodnja vlakana

Sintetika vlakna, viskoza, poliamidi,
poliestri, vinili
Prisustvo rastvaraa, produkti
fermentiranja, koloranti, neutralne vode
sa izraenom BPK
Beljenje Pranje tkanina Poveana bazinost i povean sadraj
org. materija; deterdenti
10


Prema stepenu bioloke razgradljivosti otpadne vode se dele na:
- Svee otpadne vode bioloka degradacija jo nije uznapredovala;
- Odstajale vode ne sadre kiseonik, jer je potroen za bioloku razgradnju otpadne
organske materije;
- Trule (septike) vode bioloka razgradnja organske materije je visoka i odvija se
anaerobno i uspostavljena je ravnotea izmeu razgraivaa i organske materije.


Podela otpadnih voda prema agresivnosti:

Grupa
otp. vode
Sadraj otpadnih materija Promene u vodotoku

Prva
Soli arsena, bakra, olova, metalni oksidi,
hidroksidi i druga sumporna jedinjenja
Fizike i hemijske osobine
recipijenta (boja, miris, ukus,
prozranost, rH)
Druga
Suspendovane mineralne mat. u vidu finih
materija
Boja i prozranost vode


Trea
Org. materije (mahom prehrambene ind.)
bez izrazitog toksinog dejstva.

Toksini produkti (gasovi ili jedinjenja)
javljaju se tokom delovanja mikroorganizama
na organske materije.


Prozranost, boja, deficit
kiseonika, rH, VRK


etvrta

Organske materije (fenoli, smole, boje,
derivati nafte, brojna organska i neorganska
jedinjenja, jedinjenja tekih metala olova,
arsena...)
Miris, ukus, prozranost (fenoli)

Spreavaju kontakt sa
vazdunim kiseonikom (organske
materije koje plivaju po vodi
najee tenzidi.)


2.2. KARAKTERISTIKE OTPADNE VODE

2.2.1. FIZIKE KARAKTERISTIKE

Bitnije fizike karakteristike za otpadne vode su:
Suva materija sadraj suve materije (SM) se definie kao ostatak nakon suenja
uzorka na 103-105 C.
Boja na osnovu boje moe se grubo proceniti stanje otpadne vode . Tako su
''svee'' otpadne vode uglavnom sive boje, dok kod ''odlealih'' otpadnih voda, nakon
utroenog celokupnog rastvorenog kiseonika delovanjem aerobnih mikroorganizama i nakon
nastanka septikih uslova boja prelazi u crnu.
Miris miris otpadne vode obino potie od gasova koji nastaju u procesu raspada
organskih materija. Neke industrijske vode imaju miris koji je karakteristika tehnolokog
procesa od koga potiu.
Temperatura temperatura otpadne vode je znaajna karakteristika jer utie na
biosferu vodotokova u koje se isputaju takve, zagrejane, otpadne vode, prvenstveno zato
to se na viim temperaturama rastvorljivost kiseonika u vodi smanjuje.
Od veeg znaaja mogu jo biti: mutnoa, ukus, elektroprovodljivost i sadraj
flotirajuih materija.





2.2.2. HEMIJSKE KARAKTERISTIKE
11


U zavisnosti od porekla otpadne vode, naroito kada je o industrijskim otpadnim
vodama re, razlikujemo niz hemijskih karakteristika. Opta podela ovih karakteristika je na
organske i neorganske materije.

ORGANSKE MATERIJE: Svakako najznaajnija hemijska karakteristika otpadne
vode je sadraj organskih materija. Pri tome se po pravilu odreuje ukupan sadraj, a ree
se analiza obavlja na pojedine grupe organskih materija (npr. fenoli) ili na specifina
organska jedinjenja (npr. pojedini pesticidi). Kako je najvanije znati koji je deo organske
materije biorazgradljiv aerobnom mikroflorom vodotokova (jer se na taj nain troi rastvoreni
kiseonik iz vode to ugroava ribe i ostali ivi svet vodotokova), to se obino odreuje
biohemijska potronja kiseonika (BPK). Kao mera organskih matrija koje mogu da budu
bioloki oksidisane odreuje se hemijska potronja kiseonika (NRK) i ukupni organski
ugljenik (TOS)

1. Biohemijska potronja kiseonika (BPK) je mera koliine kiseonika koja je
potrebna mikroflori samog uzorka otpadne vode da oksiduje u prvom redu organski ugljenik
(delom i organski azot), a samim tim se indirektno odreuje i sama koliina organske
materije.
Najee se BPK odreuje u toku 5 dana na temperaturi od 20 [C]. tzv. BPK
5
, pri
emu se smatra da se tom analizom obuhvata oko 60 do 70 [%] biorazgradljivih organskih
materija
2. Hemijska potronja kiseonika (HPK) je naziv za koliinu kiseonika iz jakog
hemijskog oksidanta kojim se oksiduje organska materija u vodi (najee se koristi kalijum
permanganat u kiseloj sredini, a postie se 95 100%-ni uinak oksidacije veine organskih
jedinjenja). HPK se koristi umesto BPK za analizu otpadnih voda, obino industrijskih, koje
sadre toksine i / ili teko bioloki razgradljive komponente, i za analizu preienih
otpadnih voda.
Sa HPK se odreuju praktino sve organske materije, i biorazgradljive i teko i sporo
bioloki razgradljive, a sa BPK samo materije koje e se bioloki razgraditi.
3. Ukupni organski ugljenik je mera sadraja organski vezanog ugljenika u
otpadnoj vodi (slui kao dopunski parametar za definisanje organskog zagaenja). Odreuje
se merenjem SO
2
nastalog oksidacijom organskog ugljenika.

Proteini, ugljeni hidrati, ulja i masti. Sem poznavanja ukupnog sadraja organskih
materija u otpadnoj vodi moe biti od znaaja da se znaju udeli nekih od najvanijih
organskih jedinjenja: proteina, ugljenih hidrata, ulja i masti, s obzirom na njihov razliit uticaj
na ekosistem i na razliito ponaanje prilikom preiavanja.

Specifina organska jedinjenja. Otpadne vode, u zavisnosti od porekla, mogu da
sadre veoma razliita organska jedinjenja, od kojih su povrinski aktivne materije, pesticidi i
fenoli samo tipini predstavnici. Broj tih organskih materija je, uporedo sa razvojem industrije
i poveanjem standarda, sve vei. Mnoge od njih su sporo bioloki razgradljive ili ak
nerazgradljive, a esto i veoma toksine, tako da njihovo isputanje sa otpadnim vodama
dramatino naruava ivi svet recipijenta, a teko ih je uklanjati i biolokim postupcima
preiavanja.

NEORGANSKE MATERIJE: Ukupan sadraj neorganskih materija u otpadnim
vodama (izuzimajui efluente pojedinih fabrika ili pogona) je retko toliki da bi zahtevao
njegovo generalno uklanjanje, ali zato pojedine neorganske materije negativno utiu na
recipijente i moraju se uklanjati preiavanjem.
Azot i fosfor spadaju u najvanije biogene elemente, te njihovo znaajnije unoenje
sa otpadnim vodama izaziva prekomeran rast vodenog bilja i tzv. eutrofikaciju
(zabarivanje) vodotokova. Azot se nalazi u razliitim oblicima u otpadnim vodama
(organski, amonijani, nitritni i nitratni azot) ili se prilikom samopreiavanja vodotokova
odnosno biolokog preiavanja otpadnih voda prevodi iz jednog oblika u drugi; u zavisnosti
od forme razliit je i negativan uticaj na recipijent. Sumpor se iz sulfata redukuje u
12

anaerobnim uslovima (kakvi esto vladaju u kanalizacionim vodovima i u mulju na dnu
vodotokova) do vodoniksulfida, koji je izrazito neprijatnog mirisa i veoma toksian a moe se
i oksidovati do veoma korozivne sumporne kiseline.

rN, alkalitet, kiselost. Veoma vana karakteristika otpadne vode je i njen rN, jer e
ekstremni rN otpadne vode, bilo nizak, bilo visok, oteati njeno bioloko preiavanje i
negativno uticati na ivi svet recipienta u koji bi se takvva voda ispustila. Dok je rN kvalitativni
pokazatelj, sadraj alkalija/kiselina (tzv. titracioni alkalitet/kiselost) je kvantitativni pokazatelj,
neophodan u procesima hemijske obrade vode.

Teki metali, toksine supstance. U pojedinim industrijskim otpadnim vodama
nalaze se nedozvoljeno velike koncentracije tekih metala (olovo, kadmijum, hrom, iva, itd.)
i raznih toksinih supstanci (npr. cijanidi, hlorovana organska jedinjenja ...) ijim
dospevanjem u recipijent se upotreba tako kontaminirane vode dovodi u pitanje. Zbog toga
se prisustvo ovih materija u otpadnim vodama mora identifikovati i odrediti tana
koncentracija kako bi se definisao najbolji nain preiavanja odnosno utvrdile tete koje
nastaju isputanjem takvih otpadnih voda u recipijente.


2.2.3. BIOLOKE KARAKTERISTIKE

Biologija otpadnih voda je izuzetno sloena oblast. Za utvrivanje kvaliteta otpadne
vode pre i posle preiavanja moraju se znati i odreene bioloke karakteristike.
Mikrobioloka ispitivanja za utvrivanje tzv. sanitarnog kvaliteta vode, mora se
znati koji indikatorski mikroorganizmi i u kom broju se nalaze u vodi. U prvom redu to se
odnosi na patogene mikroorganizme izazivae tekih bolesti (tifusa, kolere...) za ije
prisustvo u vodi su indikatori koliformne bakterije, te fekalne streptokoke koje ukazuju na
fekalno zagaenje.
Bioloka ispitivanja se koriste u prvom redu da bi se odredila toksinost otpadne
vode na biosvet vodotokova, jer se toksinost ne moe oceniti samo na osnovu fizikih i
hemijskih karakteristika otpadne vode. Na osnovu biolokih ispitivanja se utvruje i uinak
pojedinih postupaka preiavanja. Za bioloke testove se koriste odreene grupe
mikroorganizama: plankton, alge, ribe...


2.3. KRITERIJUMI ZAGAENOSTI OTPADNE VODE, OPTEREENJE

Kriterijumi zagaenosti slue za procenu tete koje bi nepreiene otpadne vode
izazvale u recipijentu, i za izbor naina preiavanja.
Ukoliko u otpadnoj vodi nema toksinih supstanci (koje su veoma tetne za recipijent
i u vrlo malim koncentracijama) ili patogenih organizama ili poveanih koncentracija
neorganskih materija, kao gotovo opti kriterijum, na osnovu koga bi se otpadne vode
razvrstale na slabo, srednje i jako zagaene, uzima se potronja kiseonika za oksidaciju
organskih i nekih neorganskih materija iz otpadne vode, tj. VRK.
Da bi se mogle uporeivati industrijske otpadne vode sa komunalnom otpadnom
vodom uveden je tzv. ekvivalent stanovnika, ES (procenjena koliina po glavi stanovnika u
toku dana).
Za dimenzionisanje i procenu performansi postrojenja za preiavanje pored
koncentracije zagaenja neophodno je poznavanje i koliine zagaenja koje se unosi, tzv.
optereenje. Optereenje se izraava preko zapremine otpadne vode (tzv. hidrauliko
opereenje) ili preko koliine zagaenja (npr. VRK
5
optereenje, optereenje suspendovanim
esticama, i sl.). Vrlo esto se optereenje rauna jo i po jedinici zapremine ili povrine
ureaja za preiavanje:
3 3 3 2
/ , / ,... m m h m m h ( (




2.4. KARAKTERISTIKE GRADSKIH OTPADNIH VODA
13


Zagaenost neke gradske kanalizacione vode ceni se prema koliini, koncetraciji
materija u suspenziji i biohemijskoj potrebi za kiseonikom.
Smatra se da, u zavisnosti od uslova snabdevanja vodom, ivotnog standarda i
naina ukljuivanja u kanalizacionu mreu, jedan stanovnik odbacuje prosenu koliinu
zagaenih materija iji je sastav ustaljen i konstantan (osnovni ekvivalent je stanovnik).
Naravno da ova prosena koliina zavisi od zemlje i kraja u kome taj stanovnik ivi.

1. Koliina vode
- Srednja asovna koliina otpadne vode,
d
Q :

3
/14 /
d i
Q Q m h ( =

, [2]

gde je:
i
Q dnevna koliina, [m
3
/h].

d
Q moe da varira izmeu /12
i
Q i /18
i
Q zavisno od lokalnih uslova i od koliine
industrijskih otpadnih voda.

- Srednja asovna koliina tokom celog dana,
m
Q :

3
/ 24 /
m i
Q Q m h ( =



- Maksimum u sunom periodu,
p
Q se moe izraunati pomou sledee formule:

( )
1, 5 2, 5/
p m m
Q Q Q = +

pri emu su
p
Q i
m
Q izraeni u
3
/ dm s (

.
Smatra se da je maksimum otpadne vode u vlanom periodu najee 3 - 5 puta vei od
prosene koliine
m
Q .


2. Optereenost izraena u BPK
5

Sa porastom ivotnog standarda zapaa se i porast zagaenja, kao i poveanje
koliine otpadnih voda po korisniku (pri tome koliina vode ipak raste bre od zagaenja, pa
otpadne vode imaju tendenciju poveanja uz manju koncetraciju).
Koncetracija BPK
5
varira tokom dana.
Veoma esto dolazi do poklapanja vrnih koliina i koncetracija; u tom sluaju se
moe oekivati da maksimalno asovno zagaenje dostigne desetrostruku vrednost
prosenog asovnog zagaenja.
14

3. Optereenost suspendovanim materijama
Dnevne koliine vrstih materija po jednom stanovniku, koje sa sobom donosi
nepreraena voda, obino se procenjuje prema sledeoj tablici: [2]

vrste materije Neorganske, |g| Organske, |g| Ukupno, |g|
Mat. koje se mogu istaloiti 20 40 60
Mat. koje se ne mogu istaloiti 10 20 30
Ukupno 30 60 90

4. Uticaj neistoa industrijskih otpadnih voda
Udeo industrijskih otpadnih voda u gradskim otpadnim vodama stalno se poveava;
prerada meavine ovih voda je esto ekonominija nego odvojena prerada, ali ako u
otpacima ima toksinih materija ili biolokih inhibitora, neophodno je izvriti predhodnu
preradu u samoj fabrici.
Industrijska zagaenja se mogu izraziti ''koeficijentom ekvivalentnosti broja
stanovnika'', tj. jedinicom koja predstavlja BPK
5
dnevne koliine otpadne vode iz
domainstva po stanovniku. Ovo izraavanje ekvivalentom BPK
5
je zgodno, ali nedovoljno.
Potrebno je isto tako utvrditi i ekvivalent stanovnik u funkciji od S.M. i koristiti jedan ili drugi u
zavisnosti od toga koji je znaajniji prilikom dimenzionisanja razmatranog ureaja.
Koliine industrijskih otpadnih voda i uticaj koji one vre na gradski efluent mogu se
proceniti uporeivanjem osobina gradskog efluenta koji sadri industrijske otpadne vode sa
osobinama efluenta u kojem ovih voda nema. Pri tome se uzimaju u obzir sledei kriterijumi:

- Biodegradibilnost
Ako u efluentu ima organskih materija koje veoma sporo degradiraju ili se pak uopte
ne mogu degradirati dolazi do poveanja teorijskih odnosa HPK / BPK
21
i uobiajenog
odnosa HPK / BPK
5
koji otkriva da u vodi ima industrijskih polijanata. Kod ovog tipa voda
javlja se opasnost da HPK i posle prerade ostane nenormalno velika.
I vrednost BPK
5
organskih materija moe ukazati na to da li u vodi ima industrijskih
otpadaka. U gradskim otpadnim vodama, u kojima nema industrijskih otpadaka BPK
5
se
priblino deli na:
- 66% BPK
5
suspendovanih koloidnih materija;
- 34% BPK
5
rastvorenih materija.
U optem sluaju procenat ''rastvorenog'' BPK
5
raste sa poveanjem industrijskih otpadnih
voda u efluentu.

- Prisustvo amonijaka i amonijanog azota u otpadnim vodama
U gradskim otpadnim vodama koje ne sadre industrijska zagaenja sadraj
amonijanog azota je reda 20-30 |mg/dm
3
|. Poveani sadraj azota moe biti znak prisustva
industrrijskih otpadnih voda.

- Uticaj rN
rN gradskih otpadnih voda koje ne sadre industrijske polijante je najee skoro
neutralan, tj. od 7-7,5. Ako rN odstupa od ovih vrednosti, znai da u vodi ima industrijskih
zagaenja. Bioloko preiavanje se moe vriti onda kada se vrednost rN kree od 6,5
8,5.

- Oksidacioni potencijal (eN) i redoks potencijal (rH)
Oksidacioni potencijal dovoljno sveih gradskih otpadnih voda je obino reda + 100 |
mV |, to odgovara vrednosti rN od oko 7 i vrednosti rH od 7-21. Za reduktansku sredinu
(septine vode, vode u kojima dolazi do truljenja, vode u vezi sa septinim jamama, vode u
kojoma ima hemijskih redukanata) karakteristian je potencijal ija je vrednost +40 | mV | (sa
rH=15 i rN=7) ili negativni potencijal. Potencijal ija je vrednost vea od +300 | mV | ukazuje
na to da je u pitanju preterano oksidujua sredina.

- Toksinost
15

Ako u vodi ima tekih metala Cu
2+
, Cr
6+
, Cd
2+
, makar i u malim koliinama, delovanje
bakterija moe da bude potpuno onemogueno.
Sulfidi, u koncetraciji od 25 |mg/dm
3
|, potpuno zaustavljaju bioloke procese u
neaklimatizovanom aktivnom mulju. Adaptiranje u trajanju od nekoliko dana poveava stepen
tolerancije i do 100 |mg/dm
3
|.
Postoji vekiki broj toksinih materija; njihovo izlivanje u kanalizacionu mreu, a
pogotovo njihovo izlivanje u prirodnu sredinu je zakonom zabranjeno (cijanidi, hidroksilna
diklina jedinjenja, itd.).
I neke farmaceutske materije mogu tetno da deluju na razvoj bakterija (antibiotici...)

- Ravnomernost ishrane bakterija
esto se deava da u industrijskim otpadnim vodama nema dovoljno azota i fosfora.
Ponekad je neophodno da se takvim vodama dodaju hranjivi sastojci da bi se na taj nain
uspostavili odnosi:
BPK
5
/ N 20 i BPK
5
/ R 100
koji omoguuju bioloko preiavanje.

-Temperatura
Temperaturne promene takoe utiu na proces preiavanja

5. Ulivanje neistoa iz septinih jama u gradske kanalizacije
U gradu postoje izvesni delovi naselja koji su do prikljuivanja na optu kanalizacionu
mreu vezani za nunike i septine jame. Prilikom pranjenja ovih jama obino se nailazi na
znatne koliine peska, ponekad i ljunka i drugih materija, koje ometaju proces
preiavanja. Njihov sastav je:
BPK
5
: 4 000 10 000 |mg/dm
3
|

HPK: 6 000 16 000 |mg/dm
3
|
S.M.: 5 000 17 000 |mg/dm
3
|
NH
4
: 1 500 5 000 |mg/dm
3
|.
Pre nego to se pomeaju sa sirovom vodom koja je namenjena preradi u nekoj
stanici za preiavanje, ove materije moraju proi kroz proces prethodne obrade:
- proceivanje i odstranjivanje peska,
- razblaivanje uz dobro meanje sa sirovom vodom u maksimalnom odnosu 1:100, i to
neposredno pre ulivanja u primarnu talonicu (ponekad je potrebno izvriti i predhodnu
aeraciju).















3. PREIAVANJE OTPADNIH VODA

3.1. KLASIFIKACIJA NAINA PREIAVANJA

16

Zadatak preiavanja je da ukloni zagaenje otpadne vode do te mere da obraena
otpadna moe da se isputa u recipijent bez tetnih posledica ili da se moe ponovo
upotrebiti.
Izbor naina preiavanja zavisie u svakom konkretnom sluaju od niza inilaca: od
karaktera zagaenja otpadne vode, od zahtevanog stepena preienosti, od ekonominosti
pojedinih postupaka preiavanja, i sl.


Tabela 3.1.: Postupci uklanjanja zagaenja otpadne vode |6|

Zagaenje Nain uklanjanja
Suspendovane estice Taloenje
Proceivanje (sita, kominutori)
Filtracija
Flotacija
Biorazgradljive organske materije Fiziko-hemijski postupci uklanjanja
Aerobna bioloka razgradnja
Anaerobna bioloka razgradnja
Bionerazgradljive organske materije Adsorpcija
Ozonizacija (tercijarna obrada)
Rastvorljive neorganske materije Jonska izmena
Reverzna osmoza
Elektrodijaliza
Teki metali Hemijsko taloenje
Jonska izmena
Nutrijenti
Azot




Fosfor

Nitrifikacija
Striping amonijaka
Jonska izmena
Hlorisanje preko zavrne take

Dodatak soli metala
Koagulacija kreom / taloenje
Bioloko-hem. postupci uklanjanja
Patogeni mikroorganizmi Hlorisanje
Ozonizacija (dezinfekcija)
17




Slika 3.1. Mogua podela naina preiavanja otpadnih voda |6|
18

3.2. POSTUPCI PREIAVANJA GRADSKIH OTPADNIH VODA

Normalno (najee korieno) preiavanje gradskog efluenta obuhvata sledee
postupke:
1. Fiziko preiavanje:
- Prethodna prerada (proceivanje, odstranjivanje peska);
- Primarana dekantacija, koja omoguuje eliminaciju suspendovanih materija, koje su
dekantibilne, plivaju ili lebde u vodi;
2. Bioloko preiavanje, koje omoguuje potpunu eliminaciju organskih polijanata
posredstvom bakterija;

3. Prerada i suenje mulja (primarnog mulja koji se taloi u primarnoj talonici i vika mulja
dobijenog tokom bioloke prerade.

U nekim stanicama za preiavanje srednje veliine prerada se moe poboljati
korienjem sledee osnovne eme: izostavljanje primarne dekantacije, simultana aerobna
bioloka prerada vode i mulja (produena aeracija, itd).
Ako treba samo delimino preistiti vodu, i sam proces fizike prerade moe biti
dovoljan.
Nasuprot tome, kada se trai visok stepen preiavanja ili pak eliminacija otpadaka
materija koje se ne mogu bioloki degradirati, treba primeniti tercijarnu preradu, na primer:
-zavrnu preradu BPK i S.M.
-odstranjivanje fosfora,
-odstranjivanje azota,
-eliminisanje tenzo-aktivnih materija,
-hlorisanje.
U izvesnim sluajevima kada treba ostvariti prelazan stepen preienosti, koji se
nalazi izmeu bioloke preienosti i obine primarne prerade, treba predvideti fiziko-
hemijski postupak prerade vode koji sadri flokulaciju (pomou koagulanata i polielektrolita) i
dekantaciju. Fiziko-hemijski postupci preiavnja nalaze svoju primenu i u sluajevima
kada je potrebno postii visok stepen preienosti, na primer, u stanicama za preradu sa
sezonskim poveanjem zagaenja (banje i turistiki centri). U svakom sluaju mora se voditi
rauna o uslovima eliminisanja mulja i trokovima eksploatacije.
Da se ureaji za preradu ne bi predimenzionisali, preporuljivo je, naroito kada su u
pitanju jedinstvene mree, sukcesivno ograniavanje maksimalnog debija:
-za bioloku preradu,
-za primarnu preradu,
-eventualno, za prethodnu preradu.
Prilikom velikog porasta proticaja za vreme kie, esto i sama reka koja prima talog
ima poveani proticaj, pa samim tim njena sposobnost samopreiavanja postaje vea.


3.2.1. UINAK PREIAVANJA

1. Svojstva koja treba da dobije preiena voda
Cilj prerade otpadne vode je dobijanje preienog efluenta, ija e zagaenost biti
svedena na takvu meru da njegovo izlivanje ni najmanje nee koditi fauni i flori recipijenta.
U svakoj zemlji sanitarna pravila predvaju granina dozvoljena zagaenja efluenta
koji se izlivaju u reke.
Kriterijume preienosti treba odreivati za svaki sluaj posebno, a u zavisnosti od
globalne zagaenosti svih efluenata na jednom podruju. Granini stepen zagaenja neke
reke zavisi od njenog mesta u optoj klasifikaciji:
- reke koje se koriste kao prijemnici otpadnih voda sa sadrajem rastvorenog
kiseonika O
2
< 4 |mg/dm
3
|;
- reke ciprinida (aran, smu...) u kojima je O
2
> 4 |mg/dm
3
|;
- reke salmonida (pastrmka, klen) u kojima je O
2
> 7 |mg/dm
3
|;.
19

Preieni efluent sadri i neorganske (azotne i fosforne) i organske polijante koji se
ne mogu degradirati (deterdente, pesticide i dr.). Stoga se ponekad primenjuje i tercijarna
prerada vode.

2. Uinak preiavanja razliitim postupcima prerade
Uinak preiavanja zavisi od mnogobrojnih faktora, a posebno od:
- ujednaenosti proticaja i zagaenja efluenta za preradu,
- udela industrijskih otpadnih voda,
- koncetracije nepreraene vode ,
- temperature vode.
-
Stepen eliminacije u procentima:

a) Primarno taloenje za iskljuivo gradske otpadne vode iznosi:
-eliminacija BPK je reda 35 [%],
-eliminacija S.M. koje se mogu degradirati je reda 90[%].
Ako u vodi ima industrijskih polijanata, uinak eliminacije BPK moe pasti i na 10[%].

b) Bioloko preiavanje: Biolokim preiavanjem se moe u velikoj meri poveati
uinak smanjenja BPK (vie od 95[%]) na klasinim ureajima sa malim koeficijentom
optereenosti mase. Da bi se uinak poveao, treba poveati potronju energije naroito u
sluaju kada je potrebna nitrifikacija.
Ali, sa druge strane, treba naglasiti da proces biolokog preiavanja sadri u sebi
aeraciju i taloenje koji ine nerazdvojnu celinu. Kvalitet taloenja isto toliko utie na
utvrivanje uinka kao i kvalitet obavljenog procesa aeracije.

Tabela 3.2. Uinak eliminacije u odnosu na preraenu vodu [2]
Korieni postupci

S.M.
|%|
BPK
|%|
HPK
|%|
Azot
|%|
Fosfor
|%|
Kolifor.
bakt., |%|
Samo primarno taloenje 40 - 70 15 - 40 15 - 35 ------ < 20 ------------
Taloenje sa hem. flokulacijom 60 - 90 35 - 65 30 - 55 ------ < 30 ------------
Bakterijski sloj, velike
optereenosti sa primarnim
taloenjem

85 - 95

60 - 85

50 - 80

~ 30

< 30

------------
Aktivni mulj velike optereenosti sa
primarnim taloenjem


85 - 95

60 - 90

50 - 80

~ 10

< 30

------------
Aktivni mulj sa malim
optereenjem mase
85 - 95 75 - 95 60 - 85 < 90 < 30 ------------
Aktivni mulj sa malim
optereenjem + filtriranje +
hlorisanje

< 99 < 97 < 92 < 90 < 30 > 99,99
Aktivni mulj sa malim
optereenjem + filtriranje na
pesku + filtriranje na
aktivnom mulju + hlorisanje
< 99,5 < 99,5 < 97 < 90 < 30 > 99,999
Aktivni mulj sa malim
optereenjem + hlorisanje
85 - 95 75 - 95 65 - 90 < 90 < 30 > 99,9
4. POSTROJENJE ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA

4.1. TEHNIKI OPIS PROCESA SA PRORAUNIMA

4.1.1. BAZNI PODACI
20


a) Kapacitet postrojenja

Kao osnova za dimenzionisanje postrojenja (velike stanice za preiavanje otpadnih
voda; preko 50000 ES) usvojeni su sledei podaci: [3]
- Maksimalni asovni protok,
max.h
Q | m
3
/h | : 2 340
- Maksimalni dnevni protok,
max.dan
Q | m
3
/h | : 1 656
- Srednji dnevni protok,
. sr dan
Q | m
3
/h | : 1 170
- Broj ekvivalentnih stanovnika, BES: 126 000

b) Kvalitet otpadne vode

Otpadne vode koje nastaju na teritoriji veih naselja su po poreklu delom komunalne,
delom prethodno preiene industrijske otpadne vode i delom vode od infiltracije.
S'obzirom na nedostatak podataka o kvalitetu otpadne vode u gradskoj kanalizaciji
(kod nas) vrednosti o kvalitetu su na osnovu iskustva i literaturnih saznanja pretpostavljene.
Za sadraj BPK
5
kao i suspendovanih materija usvojena je vrednost koncetracije od
. S M
c =
220 | mg/dm
3
|.
Kvalitet industrijskih otpadnih voda koje se uputaju u gradsku kanalizaciju utvren je
''Pravilnikom o tehnikim i sanitarnim uslovima uputanja otpadnih voda u gradsku
kanalizaciju''. Granina vrednost koncetracije suspandovanih materija iznosi 300 | mg/dm
3
|.
Koncetracija BPK
5
ne sme prei vrednost od 300 |mg/dm
3
| (pojedinim industrijama je
dozvoljeno uputanje otpadnih voda sa BPK
5
500 | mg/dm
3
|)

v) Organsko optereenje

Za dimenzionisanje objekata i opreme na linijama tretmana otpadne vode,
neophodno je definisati ukupno organsko optereenje (YOO), koje se izraava u BPK
5
po
danu, a koje potie od stanovnitva i industrije. Za infiltraciju je usvojeno da ne doprinosi
organskom optereenju. Raunski je izveden standard organskog optereenja od 0,060 |Kg|
BPK
5
po ekvivalentnom stanovniku dnevno.

YOO = Broj stanovnika x standard organskog optereenja, | Kg BPK
5
/dan| :

| |
5
126000 0, 060
7560 /
YOO
YOO Kg BPK dan
=
=


g) Definisanje tehnologije preiavanja otpadnih voda

Prilikom definisanja procesa preiavanja posebna panja posveena je zahtevima
da proces bude efikasan, fleksibilan i da se procesom moe adekvatno upravljati. S'obzirom
na injenicu da su glavni ciljevi procesa preiavanja uklanjanje suspendovanih materija i
smanjenje organskog optereenja, usvojena je tehnologija koja ukljuuje sledee grupe
procesa preiavanja:
- Primarni / fiziki tretman;
- Sekundarni / bioloki tretman sa inkorporiranim procesima nitrifikacije i denitrifikacije;
- Tretman mulja.

Primarni / fiziki tretman otpadne vode podrazumeva uklanjanje grubih i inertnih
materija na grubim i finim reetkama i peskolovu kao i uklanjanje primarnog mulja
(sedimentnih i suspendovanih estica) i vika mulja iz bioaeracije u primarnim talonicima.
Izdvojeni kombinovani mulj se prebacuje na liniju tretmana mulja. Grubi i inertni materijal se
odvoze na saniternu deponiju.
21


Sekundarnim / biolokim tretmanom otpadne vode vri se uklanjanje organskih
materija u procesu aktivnog mulja sa recirkulacijom. U bioloki tretman je inkorporirano
uklanjanje azota, i to proces sa prethodnom nitrifikacijom i denitrifikacijom u aerisanom delu
bazena. Radi efikasnog funkcionisanja sistema uvedena je recirkulacija vode iz aerisanog
dela bioaeracionog bazena u deo za denitrifikaciju. Potreban kiseonik u ovom procesu se
obezbeuje aeracijom bazena komprimovanim vazduhom putem difuzora. Stvorena biomasa
se izdvaja iz sistema kao viak mulja i preko primarnih talonika transportuje na liniju
tretmana mulja. Proces aktivnog mulja karakterie velika fleksibilnost.

Tretman mulja, nastalog tokom procesa, poterbno je izvriti da bi se mulj do
odreenog stepena stabilizovao, kada je pogodan za odlaganje na sanitarnu deponiju ili za
upoterebu uz dodatne procese stabilizacije. Predviena je anaerobna stabilizacija u toku koje
nastaje biogas kao produkt digestije. Anaerobna stabilizacija se vri u digestorima sa
kompletnim meanjem. Stabilizovani mulj se na kraju tretmana obezvodnjava i odvozi na
sanitarnu deponiju.

d) Kvalitet preiene vode

Nakon sekundarnog tretmana efluenta parametri kvaliteta vode su:
- Koncetracija suspendovanih materija < 30 |mg/dm
3
|,
- Koncetracija BPK
5
< 20 |mg/dm
3
|.


4.1.2. TEHNIKI OPIS POSTROJENJA

4.1.2.1. PRIMARNI TRETMAN

Primarni tretman obuhvata:
- Uklanjanje grubog materijala na grubim i finim reetkama;
- Uklanjanje inertnog materijala na peskolovima;
- Uklanjanje sedimentnih i suspendovanih materija u primarnim talonicima.

a) Uklanjanje grubog materijala

Za uklanjanje grubog materijala koriste se grube i fine reetke. To je prvi proces u
sistemu obrade, a primenjuje se u cilju zatite pumpi, ventila i armature od oteenja i
zapuavanja. Nakon reetki voda se centrifugalnim pumpama sa potopljenim motorom
prebacuje na peskolov.

Grube reetke

Grube reetke se koriste za uklanjanje najgrubljeg materijala iz otpadnih voda.
Reetke pregrauju kanalizacioni vod, a postavljaju se normalno na tok vode, ili, da bi se
olakalo ienje, pod uglom od 30 - 60.


Slika 4.1: Kosa reetka sa runim ienjem, na glavnom kanalizacionom vodu i boni vod
za sluajeve hidraulikog preoptereenja sa ugraenom kosom reetkom, [4]
22


Projektni kriterijum

- broj komada: 2
- rastojanje izmeu ipki: 0,1 | m |
- irina ipki: 0,01 |m |
- dubina vode: 0,6 |m|
- brzina vode: 1,3 |m/s|
- irina reetki: 0,5 |m|

Fine reetke

Ove reetke se koriste za uklanjanje grubog i inertnog materijala. Ravna automatska
reetka se sastoji od elinih ipki koje su postavljene u ram ija irina odgovara irini
kanala. Koliina otpada koji se izdvaja na reetki zavisi od razmaka izmeu ipki i od
kvaliteta otpadne vode. Reetke su postavljene pod uglom od 70. ienje se obavlja
automatski, a ullonjeni materijal se odlae u kontejnere.

Projektni kriterijum

- broj komada 2
- rastojanje izmeu ipki; 0,025 |m|
- irina ipki: 0,01 |m|
- dubina vode: 0,6 |m|
- brzina vode: 1,2 |m/s|
- irina reetki: 0,7 |m|


b) Uklanjanje inertnog materijala na peskolovima

Aerisani peskolovi

Funkcija aerisanog peskolova u procesu preiavanja otpadne vode je smanjenje
optereenja primarnih talonika i eliminacija materija koje mogu da dovedu do abrazije
mehanike opreme u njima. Smanjenje optereenja obavlja se uklanjanjem inertnog
materijala ije estice imaju veu brzinu taloenja od estica organskih materija. U inertan
materijal spadaju estice peska, ljunka, manji komadi mineralnih materija i nerazgradljive
organske materije, kao to su zrna kafe, vone peteljke i semenke.
Koliina i sastav inertnog materijala imaju znaajan uticaj na izbor metode
preiavanja. Kada otpadna voda doe u peskolov estice se taloe na dno razliitom
brzinom, u zavisnosti od veliine, specifine teine i brzine kretanja kroz peskolov.
Dovoenjem vazduha kontrolie se brzina taloenja estica i pad pritiska kroz jedinicu.
Izabrani aeracioni peskolov je bazen u kome je spiralno kretanje vode postignuto
kombinacijom uvoenja otpadne vode sa strane i poprenim kretanjem vode izazvanim
uvoenjem vazduha du jedne strane komore. Na ovaj nain, odgovarajuom kontrolom
koliine vazduha postie se odravanje organskih materija u suspanziji i njihovo iznoenje a
taloenje teih, inertnih estica, u kanalu na dnu komore, odakle se uklanjaju nekim
mehanikim ureajem (puni transporteri...), muljnim ili mamutskim pumpama. Transport
izdvojenog peska vri se kamionom.

Prednosti aeracionog peskolova su:
- dodatno uklanjanje suspandovanih materija,
- smanjenje pada pritiska,
- uklanjanje inertnih materija definisanog prenika,
- dobijanje vrlo istog taloga,
- izdvajanje masnoe usled efekta flotacije dispergovanim vazduhom.
23




Slika 4.2.: Spiralni tok vode u aerisanoj komori, [4]

Osnovni projektni kriterijum pri dimenzionisanju aerisanog peskolova je uklanjanje
inertnih estica prenika od 0,2 |mm| sa stepenom efikasnosti od 90 |%|. Sa Kalbshoff- ovih
dijagrama [3] se za ovaj uslov oitavaju dva sledea projektna kriterijuma:
- vreme zadravanja 4/60 |h|,
- dozvoljeno povrinsko optereenje 28,1 |m
3
/ m
2
h|.

Pri proraunu korien je, kao merodavan, maksimalan asovni protok od 2340 |m/h|.

Ukupna zapremina peskolova:
3
max. . P h uk
V Q t m ( =


gde je:
max.h
Q maksimalni asovni protok, [m
3
/h],
t vrema zadravanja, [h].

.
3
.
4
2340
60
156
Puk
Puk
V
V m
=
( =



Usvojena su dva peskolova sa hvataem ulja i masti, poprenog preseka 4 |m
2
| i duine 24
|m|. Efektivna zapremina jedinice za uklanjanje inertnog materijala iznosi 192 |m
3
|.
Maksimalno vreme zadravanja:
| |
max
max.
p
h
n V
t h
Q

=
gde je: n - broj peskolova
P
V - zapremina peskolova, | m
3
|
max.h
Q maksimalni asovni protok, [m
3
/h],

( )
| | | |
max.
max.
2 4 24
2340
0, 082 . 4, 92 min
t
t h tj

=
=


Potrebna koliina vazduha za aeraciju peskolova se oitava sa Kalbshoff-ovih
dijagrama. Za peskolov duine 24 |m| ona iznosi 144 |m/h|. Za aeraciju peskolova usvaja se
jedna duvaljka, napora 300 |mbar|.
24

Evakuacija peska iz paskolova vri se pomou mamut pumpi. Svaki peskolov ima po
jednu mamut pumpu. Performanse pumpe su:
- napor 700 |mbar|,
- kapacitet 10 20 |dm
3
/s|.
Potrebna koliina vazduha za mamut pumpu iznosi maksimalno 250 |m
3
/h| ,
odnosno, u zavisnosti od usvojenog vremena pranjenja konusnog dela peskolova, izmeu
115 i 234 |m
3
/h|.
Usvojena je jedna rezervna duvaljka za aeraciju mamut pumpi sledeih
karakteristika:
- kapacitet 250 |m
3
/h| ,
- napor 700 |mbar|.
Takoe, usvojena je jedna rezervna duvaljka za aeraciju peskolova sledeih
karakteristika:
- kapacitet 5,11 |m
3
/min|,
- napor: 300 |mbar|.

Projektni kriterijum

- broj komada: 2
- jedinini presek x duina: 4 m
2
x 24 m
- vreme zadravanja (prema maksimalnom asovnom protoku): 4,9 |min|
-protok vazduha za aeraciju (po peskolovu): 144 |m
3
/h|
-kapacitet mamut pumpe (maksimalno) : 10 -24 |dm
3
/s|
-protok vazduha za mamut pumpe (maksimalno): 250 |m
3
/h|


v) Taloenje

Primarni talonici

Primarni talonici se koriste za uklanjanje suspandovanih i sedimentnih materija iz
sirove otpadne vode i vika mulja iz procesa bioaeracije.
Suspanzija koja se preiava dolazi u talinik preko ulazne zone, a zatim se
ravnomerno rasporeuje po preseku bazena, pri emu se kinetika energija ponitava
turbulencijom i trenjem u ulaznom sistemu.
Talonici sa zgrtaem se projektuju po pravilu kao horizontalni protoni pravougaoni
ili kruni bazeni. Zbog efikasnosti i jednostavnijeg odravanja odabran je kruni tip talonika.
Suspendovane materije iz vode koje dotiu dno, taloe se na dnu bazena i
kontinualnim krunim kretanjem zgrtaa potiskuju ka sredini u levak za mulj. U visini nivoa
vode postavlja se skida pene i plivajuih materijala. Sve plivajue materijale potiskuju se
prema depu na ivici bazena ili prema posudi koja se nalazi ispod mosta zgrtaa.
Konstrukcija zgrtaa zavisi od raspona. Za raspon preko 25 |m| koriste se zavareni mostovi
sa punim zidovima. Most je spolja oslonjen na vozni mehanizam koji krui po zidu bazena. U
sredini bazena je leaj sa loptastim obrtnim spojem. Zgrta za mulj obeen je na nosae cevi
mosta koji ga pri svakom krunom kretanju vue za sobom, oslanja se na dno talonice
preko kotrljajuih tokova (obloenih gumom). Zgrtai imaju pregrtalice.
Voda se uvodi u talonike kroz centralni deo objekta preko Stengelovih elemenata,
tako da se radijalno rasporeuje u struji prema prelivnom koritu, koje je postavljeno po obodu
talonika.
25


1 - ulaz vode
2 - rotirajue grabulje
3 kanal za distribuciju
4 izlaz preiene vode
5 izlaz mulja
6 preliv

Slika 4.3.: Uproeni prikaz krunog taloniika [5]

Prilikom dimenzionisanja talonika proraun je izvren za:
- maksimalni asovni protok,
max.h
Q ;
- maksimalni dnevni protok,
max.dan
Q
- srednji dnevni protok,
. sr dan
Q
Usvojena su dva primarna talonika:
- prenik talonika (d
p.t
) 26 |m|
- visine vodenog stuba (N
p.t
) 3,5 |m|.

Hidrauliko optereenje :
3 2
. .
/
A
p t p t
Q
Y m m h
m S
( =

gde je: Q- protok otpadne vode, | m
3
/h |
. . p t
m - broj talonika
. . p t
S - povrina talonika, | m
2
|
2
. .
. .
2
. .
2
. .
4
26
4
531
p t
p t
p t
p t
d
S
S
S m
t
t

=
( =



- Maksimalno asovno hidraulino optereenje:
3 2 max.
, max.
. . . .
/
h
A h
p t p t
Q
Y m m h
m S
( =

,max.
2340
2 531
A h
Y =

3 2
,max.
2, 2 /
A h
Y m m h ( =



- Maksimalno dnevno hidraulino optereenje:

26

3 2 max.
, max.
. . . .
/
dan
A dan
p t p t
Q
Y m m h
m S
( =

,max.
1656
2 531
A dan
Y =

3 2
,max.
1, 56 /
A dan
Y m m h ( =


- Srednje dnevno hidraulino optereenje:

3 2 .
, .
. . . .
/
sr dan
A sr dan
p t p t
Q
Y m m h
m S
( =

, .
1170
2 531
A sr dan
Y =

3 2
, .
1,1 /
A sr dan
Y m m h ( =




Vreme zadravanja: | |
. . . .
. .
p t p t
p t
m V
t h
Q

=
gde je:
. . p t
V - zapremina talonika, | m
3
|

| |
. . . .
. .
max.
max.
p t p t
p t
h
h
m V
t h
Q

=
( )
| |
. . . . . .
. .
max.
max.
p t p t p t
p t
h
h
m S H
t h
Q

=
( )
.
max.
2 531 3, 5
2340
p t
h
t

=
| |
.
max.
1, 6
p t
h
t h =

( )
| |
. . . . . .
. .
max.
max.
p t p t p t
p t
dan
dan
m S H
t h
Q

=
( )
. .
max.
2 531 3, 5
1656
p t
dan
t

=
| |
.
max.
2, 24
p t
dan
t h =

( )
| |
. . . . . .
. .
.
.
p t p t p t
p t
sr dan
sa dan
m S H
t h
Q

=
( )
.
.
2 531 3, 5
1170
p t
sr dan
t

=
| |
.
.
3,18
p t
sr dan
t h =


Vaan projektni kriterijum je i optereenje na prelivu,
L
Y [m
3
/m h], jer stepen
izdvajanja suspendovanih materija zavisi upravo od te vrednosti:

27

Optereenje na prelivu:
3
. . . . .
/
L
p t p t pr
Q
Y m m h
m O
( =

gde je:
. .
.
p t
pr
O - obim preliva | m|

3 max.
, max.
. . . . .
/
h
L h
p t p t pr
Q
Y m m h
m O
( =

( )
3 max.
, max.
. . . .
/
1
h
L h
p t p t
Q
Y m mh
m d t
( =



( )
, max.
2340
2 26 1
L h
Y
t
=


3
, max.
14, 9 /
L h
Y m mh ( =



3 max.
, max.
. . . . .
/
dan
L dan
p t p t pr
Q
Y m m h
m O
( =

3
, max.
10, 5 /
L dan
Y m mh ( =



3 .
, .
. . . . .
/
sr dan
L sr dan
p t p t pr
Q
Y m m h
m O
( =

3
, .
7, 45 /
L sr dan
Y m mh ( =





Projektni kriterijum:

- broj jedinica: 2
- prenik talonika: 26 |m|
- visina vodenog stuba: 3,5 |m|
- hidrauliko optereenje (za maksimalan asovni protok): 2,2 |m
3
/ m
2
h|
-vreme zadravanja (za maksimalan asovni protok): 1,6 |h|
-optereenje na prelivu (za maksimalan asovni protok): 14,9 |m
3
/m h|
28

4.1.2.2. SEKUNDARNI TRETMAN

Sekundarni tretman otpadne vode obuhvata procese bioloke aeracije u
bioaeracionim bazenima i sekundarnog taloenja u sekundarnim talonicima.


a) Bioloka aeracija

Bioloka aeracija otpadnih voda moe da se vri u bioaeracionim bazenima,
aerisanim lagunama, ili biofiltrima. Izabran je postupak preiavanja u bioaeracionim
bazenima (proces sa suspendovanom mikroflorom, odnosno proces sa aktivnim muljem).
Aktivni mulj je vodena sredina u kojoj se, pri konstantnom meanju otpadne vode i
recirkulisanog mulja, razvijaju brojni mikroorganizmi, pri emu su najvie zastupljene
heterogene bakterije, fungi i protozoe. Rad postrojenja sa aktivnim muljem zavisi od
sposobnosti mikroorganizama da uklone i utroe (razgrade) otpadne materije, da se flokuliu
i istaloe u sekundarnom taloniku. Za ivot mikroorganizama je potrebna odreena koliina
supstrata, odnosno otpadne vode koja u sebi sadri suspendovane koloidne i rastvorene
organske i neorganske materije, i odreena koliina vazduha, odnosno kiseonika.
Kvalitativne biohemijske reakcije za stabilizaciju organske materije u aktivnom mulju mogu
se prikazati jednainom:[3]

Inertne materije + organske materije + kiseonik + hranjive materije + mikroorganizmi = novi
mikroorganizmi + CO
2
+ dodatne inertne materije

U bioaercionim bazenima se odvijaju metabolike reakcije sinteze i respiracije, pri
emu se formira mikrobioloki flok koji se hrani organskim materijama iz otpadne vode.
Pored mikrobiolokog floka u bioaeracionim bazenima se nalaze i inertne i nerazgradljive
materije. Mikroorganizmi se uglavnom sastoje od 70 90 % organske i 10 30 %
neorganske materije. Njihovo formiranje i koliina zavise od sastava otpadne vode.
Flokule aktivnog mulja sastoje se iz velikog broja u vie slojeva rasporeenih
bakterija koje mogu biti obavijene slojem sluzi. Zbog svoje velike povrine i negativnog
naelektrisanja, mulj ima znatnu apsorpcionu mo i sadri puno vezane vode (do 80%).
Iza aeracionih bazena nalaze se sekundarni talonici u kojima se taloenjem odvaja
mikrobioloki flok, koji se zatim recirkulie u bioaeracione bazene da bi populacija
mikroorganizama u njima bila konstantna.

Bioaeracioni bazeni predstavljaju sr sistema sa aktivnim muljem. Za odvijanje
reakcija u bioaeracionim bazenima neophodno je prisustvo vazduha kojim se vri razlaganje
supstrata i dobija potrebna energija za sintezu i disanje elija. Na proces bioloke aeracije
izuzetno tetno utiu i male koncetracije tekih metala kao i otrovne materije (prikazane u
Tabeli 4.1.), koje uglavnom potiu iz industrijskih otpadnih voda, pa je iste potrebno ukloniti
odgovarajuim predtretmanom, ukoliko doe do poveanja njihovih koncetracija u
vodoprijemniku.











Tabela 4.1. [3]
Zagaiva MDK, |mg / dm
3
|
29

Aluminijum 15 - 26
Amonijak 480
Arsen 0,1
Kadmijum 10 - 100
Kalcijum 2500
Hrom
6+
1 - 10
Hrom
3+
50
Bakar 1
Cijanidi 0,1 - 5
Gvoe 1000
Olovo 0.1
Mangan 10
iva 0.1 - 5
Nikl 1 - 2.5
Srebro 5
Cink 0.08 - 10
Fenoli 200



Sledei savremene svetske tendencije, predvieno je uklanjanje azota u okviru
biolokog dela tretmana pomou procesa nitrifikacije denitrifikacije. U komunalnim vodama
preteno se nalazi amonijani i organski vezan azot. Uklanjanje azota iz otpadnih voda moe
se postii biolokim i hemijskim postupcima. Izabrano je bioloko uklanjanje azota
integracijom nitrifikacije i denitrifikacije u klasian proces sa aktivnim muljem.
U toku procesa nitrifikacije amonijani azot se u aerobnim uslovima u prisustvu
mikroorganizama Nitrosomonas prevodi u nitrite, a zatim pomou Nitrobacter u nitrate:

2NH
3
+ 3O
2
2NO
-
2
+ 2H
+
+ 2H
2
O

2NO
-
2
+ O
2
2NO
-
3

Druga faza uklanjanja azota jeste proces denitrifikacije u kome, pod uticajem
mikroorganizama i u anoksinim uslovima, dolazi do redukcije nitrata do elementarnog azota
koji se desorbuje iz vode. Izvor ugljenika za razvoj mikroorganizama je organsko zagaenje
prisutno u otpadnoj vodi. U proces denitrifikacije uvedeno je meanje radi uniformnije
raspodele sadraja po zapremini bazena:

6NO
-
3
+ BPK 5CO
2
+ 3N
2
+ 7H
2
O + 6OH
-


Poto je kanalizacioni sistem opteg tipa znai da bi u kinom periodu na postrojenje
mogao doi ''dry weather flow (vremenski priliv) multipliciran nekoliko puta. Znai
komplentna linija tretmana otpadne vode je dimenzionisana na ''dry weather flow.
Hidrauliki problem se reava izgradnjom retenzije koja bi primala viak vode u tom prvom
udaru, a kasnije bi se ta voda kontrolisano vraala na sam poetak procesa (ispred grubih
reetaka odnosno na primarnu preradu).
Koncetracija BPK
5
na ulazu u postrojenje iznosi 189,2 |mg/dm
3
|. Na primarnim
talonicima se odvaja 30% BPK
5
.
U Tabeli 4.2. su date vrednosti BPK
5
na ulazu u postrojenje, nakon primarnih
talonika i nakon bioaeracije za ''dry weather flow Q i za razblaenja 2Q, 3Q, 4Q, 5Q.

Tabela 4.2. [3]
Razblaenje
Ulazni BPK
5

|mg/dm
3
|
BPK
5
nakon primarnih
talonika |mg/dm
3
|
BPK
5
nakon bioaeracije
|mg/dm
3
|
Q 189,2 132,5 13,25
30

2Q 94,6 66,2 6,62
3Q 63,07 44,1 -
4Q 47,3 3,1 -
5Q 37,8 26,46 -



U procesu aktivnog mulja se uklanja 90[%] BPK
5
. S'obzirom da su pri dvostrukom
razblaenju procesni parametri jo uvek u preporuenom opsegu, BPK
5
efluenta e za ''dry
weather flow iznositi 132,5 |mg/dm
3
|, a u sluaju dvostrukog razblaenja 66,2 |mg/dm
3
|.
ak i da proces radi sa manjom efikasnou, stepen preiavanja je dovoljan da se svede
BPK
5
efluenta na propisan nivo.
U sluaju velikih razblaenja (5 i vie) treba iskljuiti recirkulaciju mulja i vode. Stepen
razblaenja i mehaniki tretman e svesti BPK
5
efluenta na prihvatljiv nivo. Procesi
nitrifikacije i denitrifikacije se nee odvijati, nee biti dovoljno aktivnog mulja, i anaerobnom
digestijom se nee formirati biogas zadovoljavajueg kvaliteta to e se odraziti na
podmirivanje energetskih potreba postrojenja.
U sluaju trostrukog i etvorostrukog razblaenja , preporuka je da se ubrza uvoenje
linije za uklanjanje fosfora i da se doziranjem aluminijum-sulfata i polielektolita izvri hemijski
tretman i na taj nain ukloni prisutno organsko zagaenje.

Za proraun procesa bioaeracije potrebno je definisati i usvojiti sledee parametre
(oznake usvojene prema amerikoj tehnologiji): [3]

- MLSS oznaava koncetraciju mikrobiolokog floka, odnosno suspendovanih
materija u bioaeracionim bazenima. Ova vrednost varira u zavisnosti od izabranog
podtipa procesa sa aktivnim muljem. Kako je ovde izabran integralni proces
nitrifikacije, denitrifikacije vrednost MLSS treba da se kree u opsegu 2500 - 3500
|mg/dm
3
|.
- RASSS, WASSS, [mg/dm
3
] - oznaavaju koncetraciju suspandovanih materija u
recirkulisanom i viku mulja, respektivno.
- RAS, WAS, [m
3
/h] ili skraeno R ili W su protoci recirkulisanog i vika mulja,
respektivno.
- SRT predstavlja oznaku za vreme zadravanja mulja u sistemu za bioaeraciju, i u
zavisnosti od naina voenja procesa iznosi 5 15 dana.
- OM je optereenje mulja koje zavisi od SRT i odnosa koliine suspendovanih
materija i BPK
5
izraeno u |Kg/Kg dan|.
- Rm protok mulja koji recirkulie u bioaeracione bazene, [m/h].
- Rv protok vode koji recirkulie u bioaeracione bazene, [m/h].
- ROs koliina kiseonika potrebna za uklanjanje organskog ugljenika, [Kg/dan].
- PO
N
koliina kiseonika potrebna za uklanjanje azota [Kg/dan].
- N
D
broj difuzora




Potrebna zapremina bazena za proces nitrifikacije:
3 max. 5 dan
N
Q BPK
V m
MLSS OM

( =

gde je:
max.dan
Q = 460 |dm
3
/s|, tj. 39 744 |m
3
/dan|,
5
BPK = 132,5 |mg/dm
3
|
31

MLSS = 3 000 |mg/dm
3
|
OM = 0,2 |Kg/Kg dan|

39744 132, 5
3000 0, 2
N
V

=

3
8776,8
N
V m ( =




- Usvaja se zapremina nitrifikacionog dela (
N
V ) od 8 800 |m
3
|
- Zapremina denitrifikacionog dela (
DN
V ) iznosi 3600 |m
3
|

Ukupna zapremina bazena:
3
r n DN
V V V m ( = +


3
r b b v
V n S H m ( =



-
b
n - broj bazena 4
-
v
H - visina vodenog stuba 5 |m|,
-
b
S - povrina horizontalnog poprenog preseka po bazenu je 620 |m
2
|.

Aktivni mulj predstavlja flokulatnu tvorevinu koja je obino mrke boje. Tamna boja
oznaava da se on nalazi blizu septikih uslova, dok je svetla boja posledica nedovoljne
aeracije. Aktivni mulj u dobrom stanju ima karakteristian miris koji nije neprijatan. Lako se
stabilizuje, sam ili u smei sa primarnim muljem. Mulj se taloi u sekundarnim talonicima i
recirkulie u bioaeracione bazene radi odravanja koncetracije suspendovanih materija u
njima, s' obzirom da je to uslov da efikasnost procesa bude visoka. Pored recirkulacije mulja,
radi postizanja optimalnih uslova za procese nitrifikacije i denitrifikacije, vri se i recirkulacija
dela toka nakon bioaeracionih bazena. Jedan deo mulja iz sekundarnih talonika se, kao
viak mulja transportuje u primarne talionike i na taj nain izdvaja iz sistema.
Koliina, zapravo protoci recirkulisanog mulja, vika mulja i recirkulacionog toka
zavise od organskog optereenja, hidraulikog optereenja, sadraja suspendovanih
materija i azota u bioaeracionim bazenima, kao i sadraja suspendovanih materija u
povratnom mulju.
Vrednost protoka recirkulisanog i vika mulja, kao i recirkulisanog toka odreeni su
postavljanjem masenog bilansa za sistam bioaeracionih bazena, sa integrisanim procesima
nitrifikacije i denitrifikacije, i sekundarnih talonika:

2 2.5
m v
R R
Q
+
=
Odnos
( ) /
m v
R R Q + (odnos zbira recirkulisanog mulja i recirkulisanog toka i protoka
otpadne vode) moe varirati u opsegu 2 2,5. Zato su predviene aksijalne pumpe sa
potopljenim motorom za recirkulaciju mulja i vode, maksimalnog kapaciteta 816 |dm
3
/s|.
Na osnovu bilansa bioaeracionog sistema odreuje se i dnevna koliina vika mulja.
Za transport vika mulja na primarne talonike, koristi se potopljena centrifugalna pumpa,
plus jedna rezervna, kapaciteta po 24 |m/h|.

Aeracija bazena u procesu sa aktivnim muljem vri se vazduhom. Kiseonik se uvodi u
deo bazena gde se odvijaju procesi nitrifikacije i uklanjanja organskog zagaenja.
Potrebna koliina kiseonika ( PO) jeste zbir potrebnih koliina za razgradnju
organskih materija i za oksidaciju amonijanog do nitratnog azota:
| |
2
/
C N
PO PO PO KgO dan = +
32

max. C C dan
PO k Q = O
max. N N dan
PO k Q = O

( )
. C N mah dan
PO k k Q = + O
gde je:
C
k = 0,54
3
2
/ kgO m dan (

- dnevna potreba kiseonika po m
3
vode za razgradnju
organskih materija

N
k = 0,23
3
2
/ kgO m dan (

- dnevna potreba kiseonika po m
3
vode za oksidaciju
amonijanog do nitratnog azota

O - hidraulino vreme zadravanja otp. vode u bazenu, |dan|
max.
r
V
Q dan
O =
r N DN
V V V = +
| |
| |
8800 3600
39744
0, 312
7, 5
dan
h
+
O =
O =
O =

gde je:
r
V - zapremina bazena, |m
3
|
N
V - zapremina bazena za proces nitrifikacije, 8 800 |m
3
|
DN
V - zapremina bazena za proces denitrifikacije, 3 3600 |m
3
|

( ) 0,54 0, 23 0,312 39744 PO= +
| |
2
9548 / PO KgO dan =



Koliina vazduha:
3
/
PO
PV m vazduha h
c
( =


Za sadraj c = 69,6 |g O
2
/m vazduha| (0,0696 |Kg O
2
/m vazduha|) potrebno je:

3
3
9548
0, 0696
137184 /
5716 /
PV
PV m vazduha dan
PV m vazduha h
=
( =

( =



Za etiri bioaeraciona bazena usvojena su dva radna kompresora, sa jednim
rezervnim, kapaciteta 52 |m/min|. Vazduh se u bioaeracione bazene uvodi putem difuzora.
Koliina vazduha po bazenu:
b
b
PV
PV
n
=

3
5716
4
1429 /
b
b
PV
PV m h
=
( =


33


Usvojena je proizvodnost difuzora (
d
p ) od 4 |m/h|.

Broj difuzora,
d
n po bioaeracionom bazenu iznosi:

1429
4
357, 25
b
d
d
d
d
PV
n
p
n
n
=
=
=

Usvojeno je 400 difuzora po bazenu.

PROJEKTNI KRITERIJUM:

- broj bioaeracionih bazena: 4
- vreme zadravanja za ukupnu zapreminu (za
. ma dan
Q ): 7,5 |h|
-dimenzije bazena: 620 m
2
x 5 m
-mealica u delu za denitrifikaciju:
-tip: propelerna
-snaga: 11kW
-komada: 4
-konc. suspendovanih materija u bioaeracionom bazenu: 2500-3500 |mg/dm
3
|
-aksijalne pumpe za recirkulaciju mulja i vode kapaciteta 816 |dm
3
/s|
-broj komada:1+1
-centrifugalne pumpe za viak mulja:
-kapacitet: 24 dm
3
/s
-broj komada: 1+1
-kompresori za aeraciju bazena:
-kapacitet: 52 |m/min|
-broj komada: 2+1
-ukupan broj difuzora u bioaeracionim bazenima: 4 400


b ) Sekundarno taloenje

Funkcija procesa taloenja nakon bioaeracije je:

- Postizanje koncetracije suspandovanih materija na izlazu u skladu sa zahtevima
projektnog zadatka;
- Postizanje koncetracije BPK
5
na izlazu u skladu sa zahtevma projektnog zadatka:
- Odvajanje preiene otpadne vode od aktivnog mulja;
- Skupljanje i uguivanje mulja;
- Skladitenje aktivnog mulja pri poveanom optereenju u aeracionim bazenima.

Sekundarni talonici

Za uklanjanje aktivnog mulja iz postupka biolokog preiavanja otpadne vode
koriste se sekundarni talonici. Za razliku od primarnih talonika, kojima je osnovna funkcija
izbistravanje otpadne vode, sekundarnim talonicima je podjednako vana i funkcija
uguivanja mulja. Po konstrukciji se sekundarni talonici ne razlikuju bitno od primarnih
talonika, s'tim da je kod sekundarnih talonika najvea panja posveena mehanizmu za
uklanjanje mulja koji su veih kapaciteta.
Usvojena su dva sekundarna talonika krunog oblika.
34


Smesa mikrobiolokog floka, male koliine suspendovanih materija i nerazgradljivih
biolokih materija, nastalih taloenjem u sekundarnom taloniku se jednim delom recirkulie
u aeracione bazene. Ostatak mulja se alje u primarni talonik, a zatim u uguiva i liniju
mulja. Ovakvi sekundarni talonici moraju imati konstantno odvoenje mulja da u njima ne bi
dolo do stvaranja anaerobnih uslova. U visini nivoa vode postavljena je letva ija je funkcija
da uklanja penu i plivajue materijale. Sve plivajue materije potiskuju se prema kanalu na
ivici bazena, a pomou zgrtalice se odvode u aht i dalje cisternama na deponiju.
Zgrta za mulj je obeen na nosee cevi mosta, koji ga pri svom krunom kretanju
vue za sobom, a oslanja se na dno talonice preko kotrljajuih tokova. Most je u sredini
bazena vezan za centralni leaj sa loptastim obrtnim spojem. Zakrivljenost zgrtalice
odgovara logaritamskoj spirali koja se protee od ivice bazene do centralnog levka za mulj.
Voda se uvodi u talonike u horizontalnom toku kroz centralni deo graevine preko
ulaznih elemenata, tako da se radijalno rasporeuje u struji prema prelivnom koritu.
Osnovni problem u radu sekundarnih talonika su pojave flotiranja i bujanja mulja.
Flotiranje mulja koji je dobrih talonih osobina, nastaje zbog izraene denitrifikacije u
sloju mulja: nastali mehurii azota flotiraju flokule mulja na povrinu. Problem se reava
smanjivanjem starosti mulja i smanjivanjem dubine sloja istaloenog mulja.
Bujanje mulja je posledica njegovih slabih talonih osobina i male kompatibilnosti, do
ega dolazi iz dva razloga:
(1) zbog rasta flamentoznih organizama i
(2) zbog porasta hidratacionog omotaa bakterija u sastavu flokula to dovodi do
smanjenja gustine flokula i spreavanja taloenja. Najei uzrok bujanja mulja je nedovoljna
koncetracija rastvorenog kiseonika u vodi usled nedovoljne aeracije. Bujanje mulja se
neutralie otklanjanjem uzroka te pojave ili u incidentnim sluajevima, i to samo ako je
nastalo zbog rasta flamentoznih organizama, bujanje mulja se spreava dodatkom biocida,
obino hlorisanjem.

Prilikom dimenzionisanja talonika proraun je izvren za sledee protoke:
- maksimalni asovni protok,
max.h
Q
- maksimalni dnevni protok,
max.dan
Q
- srednji dnevni protok,
. sr dan
Q
Usvojena su dva sekundarna talonika:
- prenik talonika, (d
s.t
) 38 |m|
visina vodenog stuba (H
s.t
) 3,5 |m| .

Hidrauliko optereenje :
3 2
. . . .
/
B
s t s t
Q
Y m m h
m S
( =

gde je: Q- protok otpadne vode, | m
3
/h |
. . s t
m - broj talonika
. . s t
S - povrina talonika, | m
2
|
2
. .
. .
2
. .
2
. .
4
38
4
1134
s t
s t
s t
s t
d
S
S
S m
t
t

=
( =




- Maksimalno asovno hidraulino optereenje:

35

3 2 max.
, max.
. . . .
/
h
B h
s t s t
Q
Y m m h
m S
( =

,max.
2340
2 1134
B h
Y =

3 2
,max.
1, 03 /
B h
Y m m h ( =



- Maksimalno dnevno hidraulino optereenje:

3 2 max.
, max.
. . . .
/
dan
B dan
s t s t
Q
Y m m h
m S
( =

,max.
1656
2 1134
B dan
Y =

3 2
,max.
0, 73 /
B dan
Y m m h ( =



- Srednje dnevno hidraulino optereenje:

3 2 .
, .
. . . .
/
sr dan
B sr dan
s t s t
Q
Y m m h
m S
( =

, .
1170
2 1134
B sr dan
Y =

3 2
, .
0, 52 /
B sr dan
Y m m h ( =




Vreme zadravanja: | |
. . . .
. .
s t s t
s t
m V
t h
Q

=
gde je:
. . s t
V - zapremina talonika, | m
3
|

| |
. . . .
. .max.
max.
s t s t
s t h
h
m V
t h
Q

=
( )
| |
. . . . . .
. .max.
max.
s t s t s t
s t h
h
m S H
t h
Q

=
( )
. max.
2 1134 3, 5
2340
s t h
t

=
| |
. . max.
3,39
s t h
t h =

( )
| |
. . . . . .
. . max.
max.
s t s t s t
s t dan
dan
m S H
t h
Q

=
( )
. . max.
2 1134 3, 5
1656
s t dan
t

=
| |
. . max.
4, 79
s t dan
t h =

( )
| |
. . . . . .
. . .
.
s t s t s t
s t sr dan
sr dan
m S H
t h
Q

=
36

( )
. . .
2 1134 3, 5
1170
s t sr dan
t

=
| |
.
.
6, 79
s t
sr dan
t h =

Optereenje na prelivu:
3
. . . . .
/
L
s t s t pr
Q
Y m m h
m O
( =

gde je:
. . . s t pr
O - obim preliva | m|
3 max.
, max.
. . . . .
/
h
L h
s t s t pr
Q
Y m m h
m O
( =

( )
3 max.
, max.
. . . .
/
1
h
L h
s t s t
Q
Y m m h
m d t
( =



( )
, max.
2340
2 38 1
L h
Y
t
=


3
, max.
10, 07 /
L h
Y m mh ( =



3 max.
, max.
. . . . .
/
dan
L dan
s t s t pr
Q
Y m m h
m O
( =

3
, max.
7,13 /
L dan
Y m mh ( =



3 .
, .
. . . . .
/
sr dan
L sr dan
s t s t pr
Q
Y m m h
m O
( =

3
, .
5, 04 /
L sr dan
Y m mh ( =





PROJEKTNI KRITERIJUM:

-broj jedinica 2
-prenik talonika 38 |m|
-visina vodenog stuba 3,5 |m|
-hidrauliko optereenje (za
max.dan
Q ) 0.73 |m/h|
-vreme zadravanja (za
max.dan
Q ) 4,79 |h|
-optereenje na prelivu 7,13 |m
3
/m h|


4.1.3. TRETMAN MULJA

U procesima taloenja formira se mulj, koji ima veoma veliki sadraj vlage. Da bi se
odloio na deponiju, potrebno je stabilizovati ga i smanjiti mu procenat vlage.

Procesi na liniji tretmana mulja su:
- primarno uguivanje;
- digestija;
- sekundarno uguivanje i kondicioniranje;
- obezvodnjavanje mulja.
37

Ukupnu dnevnu koliinu mulja koju treba dalje tretirati ine mulj iz primarnih talonika
i viak aktivnog mulja koji se kao tok odvaja od recirkulisanog i dovodi do primarnih talonika.
Na osnovu vrednosti optereenja na prelivu primarnih talonika izraava se efikasnost
uklanjanja suspendovanih materija u ovom procesu. Za konkretan sluaj ona iznosi 60%.
Dnevna koliina suspendovanih materija iz procesa primarnog taloenja:
( )
( )
| |
. . . . . . .
max.
24
. . 0, 6
24
. . 0, 22 531 3, 5 2 0, 6
2, 24
. . 5257 /
S M p t p t p t
dan
S M c S H m
t
S M
S M Kg dan
=
=
=


S obzirom da se odreena koliina suspendovanih materija izdvoji i u aeracionim
peskolovima usvaja se da je
| |
. . 4516, 25 / S M Kg dan = |3|

Iz procesa bioaeracije dnevno se uklanja i odreena koliina (4737,6 |Kg BPK
5
/dan|), viak,
mulja.

Koliina suspendovanih materija (
. .
. .
v m
S M ) iz vika mulja:
| |
. . 5
5
. .
/
. . 0, 6 4737, 6 /
/
. . 2842, 56 . . /
v m
v m
Kg SM d
S M x Kg BPK d
Kg BPK d
S M Kg S M dan
=
=

(usvojeni faktor stabilizacije iznosi 0,6)

Ukupna dnevna koliina suspendovanih (
.
. .
uk
S M ) materija je zbir koliine iz primarnog mulja i
koliine iz vika mulja.
| |
.
.
. . 4516, 25 2842, 56
. . 7358,81 /
uk
uk
S M
S M Kg dan
= +
=


Prema podacima iz prakse i literaturnim podacima, koncetracija mulja iz primarnih
talonika iznosi 4 |%|. Viak mulja, koji se dovodi u primarne talonike, pogorava talone
karakteristike primarnog mulja tako da je usvojena koncetracija od 2,5 |%|.
38

Maseni protok mulja,
M
m :
| |
7358, 81 100
2, 5
2943 524 /
M
M
m
m Kg dan

=
=

Zapreminski protok mulja,
M
Q :
M
m
M
m
Q

= ,
3
1030 /
M
Kg m ( =


3
294352, 4
1030
285, 78 /
M
M
Q
Q m dan
=
( =



Mulj se pomou centrifugalnih pumpi sa potopljenim motorom prebacuje iz ahta kod
primarnih talonika, na primarni uguiva. Za transport mulja predviene su jedna radna i
jedna rezervna pumpa kapaciteta 57 | m/h| . Mulj se na primarne uguivae prebacuje
diskontinualno.


4.1.3.1. PRIMARNO UGUIVANJE MULJA

Izdvojeni sirovi mulj iz primarnih talonika zajedno sa vikom aktivnog mulja, koji se iz
sekundarnih talonika prebacuje u primarne talonike prepumpava se u primarni uguiva.
Odabrano je gravitaciono uguivanje. U uguivau dolazi do kompresije mulja produenim
vremenom zadravanja, ime se postie optimalna koncetracija mulja za digestiju.

Primarni uguiva

Usvojen je gravitacioni, kruni uguiva, koji radi kontinualno. Mulj iz primarnih
talonika se uvodi u centralni deflektor iz kog se radijalno rasporeuje po uguivau. Na
uguivau je lociran most na kome se nalazi greba sa centralnim pogonom. Ruke grebaa
imaju pogon preko vertikalne osovine. Greba gura mulj po dnu sa nagibom ka centralnom
delu gde je lociran levak za mulj. Odavde se mulj pumpama prebacuje na digestore.

Usvojen je jedan uguiva prenika (
U
d ) 11 |m| i visine vodenog stuba (
. v U
H ) 4 |m| .

- Optereenje mulja,
M
O :
2 .
. .
. . /
uk
M
U
S M
O Kg S M m dan
S
( =


gde je:
U
S - povrina uguivaa, | m
2
|:


2
2
7358,81
11
4
77, 47 . . /
M
M
O
O Kg S M m dan
t
= =

( =


39

- Vreme zadravanja mulja u uguivau,
U
t : | |
U
U
M
V
t dan
Q
=

gde je:
U
V - zapremina uguivaa, | m
3
|
| |
2
11
4
4
285, 78
1, 33
U
U
t
t dan
t

=
=



Mulj nakon procesa uguivanja ima koncetraciju od 5 |%|.

- Koliina mulja,
. . M U
Q :

3 .
. .
. .
/
0, 05
uk
M U
M
S M
Q m dan

( =

. .
3
. .
7358, 81
1030 0, 05
142, 89 /
M U
M U
Q
Q m dan
=

( =




285,78 | m
3
/dan| - 142,89 | m
3
/dan| = 142,89 | m
3
/dan|
ulaz mulja izlaz mulja supernatant

Supernatant iz procesa primarnog uguivanja, u dnevnoj koliini od 142,89 | m
3
|

se vraa

na poetak procesa.

Za prebacivanje mulja sa uguivaa na digestore, usvojene su ekscentrine pune
pumpe, jedna radna i jedna rezervna, kapaciteta 13 36 |m
3
/h|, koje rade diskontinualno.


PROJEKTNI KRITERIJUM

- pumpe za transport mulja na uguiva:
-tip: centrifugalne potopljene
-komada. 1+1
-kapacitet: 57,24 | m
3
/h |
- uguiva:
-tip: gravitacioni kruni
-broj komada: 1
-prenik: 11 | m|
-visina vodenog stuba: 4 | m|
-optereenje: 77,47 |Kg S.M / m
2
dan|
-vreme zadravanja: 1,33 |dan
- pumpe za transport mulja na digestore:
-tip: ekscetrine pune
-komada: 1+1
-kapacitet. 13 36 |m
3
/h|

4.1.3.2 . ANAEROBNA DIGESTIJA

40

Anaerobna digestija je viestepeni bioloki proces kojem podleu razliiti tipovi
organskih materija, u toku koga dolazi do razlaganja jedinjenja do metana, ugljendioksida i
biomase kao krajnih proizvoda. Proces se odvija kao niz sukcesivnih koraka: prvo se
procesom hidrolize razlau organski polimeri u manje molekule, koji dalje podleu procesu
fermentacije. Fermentacioni produkti su isparljive masne kiseline, ugljendioksid, vodonik i
etanol, koji se u sledeem koraku hemijski transformiu do siretne kiseline, ugljendioksida i
kiseonika. Finalni korak anaerobne stabilizacije mulja je metanska fermentacija koja kao
krajnje produkte daje ugljendioksid i metan. Cela grupa reakcija moe da se posmatra kao
mikrobioloki lanac ishrane, gde produkt metabolizma jedne grupe slui kao hrana drugoj.
Fiziko-bioloki faktori koji utiu na stepen stabilizacije mulja su:
- temperatura;
- hidrauliko vreme zadravanja;
- vreme zadravanja vrstih materija;
- optereenje vrstim materijama;
- tip mulja.
Hemijski faktori koji obezbeuju funkcionisanje anaerobnog procesa, po svojoj prirodi
biohemijski, su:
- rN;
- alkalitet;
- isparljive kiseline;
- nutritijenti;
- toksina jedinjenja;
- elementi u tragovima.

Proces se odvija u anaerobnim digestorima, trulitima. Usvojeni su reaktori sa
kompletnim meanjem.
Operacije koje se odvijaju u trulitu obuhvataju:
- dovoenje sirovog uguenog mulja;
- zagrevanje, meanje i izdvajanje nastalog gasa;
- odvoenje nadmuljne tenosti (supernatant);
- odvoenje stabilizovanog mulja.

Anaerobnim tretmanom organskog mulja se postie razgradnja do stabilizovanog
proizvoda, smanjenje njegove mase i zapremine, dobijanje korisnih nusproizvoda i
denzinfekcija prevrelog mulja u odreenoj meri. U anaerobnom digestoru dolazi do vrlo
slabog prirodnog meanja koje nastaje usled izdvajanja gasnih mehurova u mulju i usled
termike konvekcije do koje dolazi nakon dodavanja zagrejanog mulja. S'obzirom da je
potrebno formirati homogenu masu mulja u digestoru i koristiti kompletnu zapreminu za
odvijanje procesa, predvieno je meanje sveeg mulja i biomase pomou komprimovanog
biogasa. Meanje moe biti stalno ili povremeno, ali mora da obezbedi ravnomernu
raspodelu sadraja u digestoru. Idealno je da meanje bude stalno, osim prilikom isputanja
supernanta.
Da bi koncetracija mulja bila konstantna, potrebno je dnevno izdvojiti mulj iz
digestora. Odvoenje mulja iz digestora se obavlja sa dna digestora. Stabilizovani mulj se
prepumpava u sekundarni uguiva, gde se vri njegovo skladitenje pre obezvodnjavanja.
Nadmuljna tenost je tena faza koja je u digestor uneta zajedno sa sirovim muljem,
ili se oslobaa tokom procesa. Ima visok sadraj BPK
5,
suspendovanih materija i amonijum
jona, i jak

miris, brzo se raspada. Njeno izdvajanje se vri do nivoa mulja u digestoru.
Finalni produkt anaerobne razgradnje organske materije, pored biomase, sainjava
biogas sastavljen iz metana, ugljen dioksida i drugih primesa, koji se moe koristiti kao
gorivo. Ukupna koliina gasa koji se proizvodi procenjuje se na osnovu koliine isparljivih
vrstih estica koje se razlau. Proizvedeni biogas se izdvaja i skuplja u kupoli digestora, na
kojoj je postavljen sistem za odvoenje biogasa ka rezervoaru, odakle se koristi za
sagorevanje u gasnom motoru za proizvodnju elektrine energije. Ukoliko gas nije
zadovoljavajueg kvaliteta spaljuje se na baklji.
41

Gas generator je agregatorsko postrojenje ija je prevashodna namena proizvodnja
elektrine struje sagorevanjem biogasa. Elektrina energija se koristi za snabdevanje
lokalnih potroaa, ime se postie znaajna uteda. Kao produkat sagorevanja se stvara
toplotna energija i to od hlaenja motora i od hlaenja izduvnih gasova. Ova toplota se u
sistemu izmenjivaa koristi za snabdevanje potroaa.
Biogas se koristi i u kotlarnici, gde se sagorevanjem dobija toplota za zagrevanje
potroaa, pri emu se interventno moe koristiti i lo ulje kao alternativno gorivo u sluaju
da nema biogasa.

Koliina mulja koja dolazi na digestiju iznosi 142,89 | m
3
/dan |.

Kao glavni kriterijum pri proraunu procesa digestije, korieno je optereenje
digestora isparljivim materijama (VSS). Za 5%-tni sirovi mulj usvojeno je optereenje VSS
(
VSS
O ) od 2,64 | Kg VSS/m
3
dan|.

Potrebna zapremina digestora:,: | |
3
m
O
Q
V
VSS
mat isp
D
= :
gde je:
| |
. .
5151,16 /
isp mat
Q KgVSS dan = - dnevna koliina isparljivih materija, |3|

3
5151,16
2, 64
1951, 2
D
D
V
V m
=
( =



Usvojena su tri digestora efektivnog prenika i visine 10 |m| i 15 |m| respektivno. Zapremina
po digestoru iznosi 1177,5 |m
3
|.
Stabilizacijom mulja tokom digestije se smanjuje udeo isparljivih materija u mulju, dok
koncetracija mulja ostaje ista, pa je koliina mulja nakon ovog procesa:

Q
M
=
3
. .
5151,16
100 /
1030 0, 05
M D
Q m dan ( =

- Protok supernatanta iznosi 42,89 |m
3
/dan| .

142,89 100 = 42,89 | m
3
/d |

Opseg temperatura u kome treba voditi proces digestije iznosi 34 37 |S|. Za
zagrevanje sveeg mulja i za pokrivanje gubitaka toplote u digestorima vri se zagrevanje
mulja u recirkulaciji i uguenog mulja koji ulazi u proces, u razmenjivau toplote.
Potrebna koliina energije za zagrevanje sveeg mulja iznosi (bilans je postavljen za
zimski tj. nepovoljni period):

E = x C
s
x Q
M.U.
(T
1
T
2
) | | 3
gde je:
- gustina mulja
(

3
m
Kg

C
s
- specifina muljna konstanta
(

s
m
3

Q
M.U
- specifini toplotni kapacitet mulja
(

K Kg
J

42

T
1
- T
2
- razlika temperature | | K


E = 1030 x 1,163 x 10
-3
x 6 x 42

E = 301 | kW |


4.1.3.3. LINIJA GASA

Kao produkt razlaganja isparljivih organskih materija u procesu nastaje biogas koji se
skuplja u kupoli digestora. Digestori i rezervoar biogasa rade kao spojeni sudovi na malom
nadpritisku, tako da gas slobodno odlazi u rezrvoar do upotrebe. Koliinu nastalog biogasa je
potrebno meriti, ali i stalno kvalitativno kontrolisati preko sadraja ugljen dioksida.
Biogas je smea gasova i sastoji se u zapreminskom udelu iz 65 75 |%| metana, 25
30 |%| ugljen dioksida i male koliine azota, vodonika, vodonik-sulfida i kiseonika.
Produkcija gasa |P
G
| varira u zavisnosti od sadraja isparljivih materija u mulju i bioloke
aktivnosti u digestoru, a kree se u opsegu 17 28 |dm
3
/ ES dan|. Za proraun raspoloive
energije biogasa usvojena je vrednost p
G
= 25 |dm
3
/ ES dan|, kao i energetska vrednost
biogasa od e = 22 |kJ/dm
3
|.
Produkcija gasa,
G
P :
3
/
G G
P BES p m dan ( =


P
G
= 126000 x 25 x 0.001 m
3
/dm = 3150 |m
3
/d|

to je ekvivalentno koliini energije od:
| |
G
E P e kW =

E = 3150 x 22 x1 000 x | |
1 1
802
24 3600
x kW =

Biogas se pre upotrebe ili spaljivanja na baklji, skladiti u rezervoaru, zapremine 1050
| m
3
|. Rezervoar je s'obzirom na iskustvene parametre proizvodnje i potronje biogasa,
dimenzionisan na osmoasovnu proizvodnju:

Usvojen je jedan rezervoar za biogas, zapremine 1600 |m
3
|, membranskog tipa.
Iz digestora gas izlazi i zajednikim vodom prolazi kroz liniju preiavanja, koja se
sastoji od keramikog filtra i filterske baterije za uklanjanje sulfida iz gasa na katalitikoj
ispuni.
Biogas nastao u digestorima se koristi za pogon gasnih motora generatora elektrine
energije i za stvaranje toplotne energije u kotlu, a eventualni viak e se skladititi u
rezervoaru za biogas.
Da bi se sistem obezbedio od prekomernog poveanja pritiska na cevovod koji spaja
digestore i rezervoar prikljuena je baklja kapaciteta 230 |m
3
/h| koja se automatski ukljuuje i
sagoreva viak gasa.
U unutrnjosti rezervoara je membrana koja odvaja gornji vazduni od donjeg gasnog
prostora. Rezervoar je zatien od prepunjavanja (poveanja pritiska) hidraulikim ventilom
sigurnosti, rezervoar je opremljen indikatorom pritiska u gasnom prostoru i ureajem za
zatitu od vakuuma.
U kotlarnici je smeten toplovodni kotao koji slui kao alternativni izvor toplote u
periodu kada se ista iz bilo kog razloga ne moe dobiti hlaenjem gasnog generatora kao
osnovnog izvora toplote. U okviru kotlarnice smeteni su ekspanziona posuda sa
membranom, kao i razdeljiva i sabirnik tople vode sistema 80/60 |S|. Gas generator kao
osnovni i kotao kao rezervni izvor toplote vezani su paralelno na razdeljiva i sabirnik.
43

Gas generator je agregatsko postrojenje za proizvodnju elektrine energije. Pored
proizvodnje el. en., toplota hlaenja motora se koristi za primenu tople vode za tehnoloke
potrebe i grejanje infrastrukturnih objekata. Pogonsko gorivo je biogas koji se skladiti u
rezervoaru biogasa i dovodi iz razdelnika biogasa smetenog u prostoriji keramikih filtera.
Pre upotrebe gas prolazi kroz keramike filtere kapaciteta dovoljnog da u potpunosti preiste
ukupnu produkciju biogasa, opremljene obilaznim vodom i prikljukom za drenau
kondenzata. Biogas se posle prolaza kroz keramike filtere uvodi u razdelnik od kog polaze
gasovodi za gas generatora i kotao.
U sluaju pojave vika gasa u sistemu, ili gasa neodgovarajueg kvaliteta, potrebno je tean
gas spaliti. Za spaljivanje se koriste baklje, dimenzionisane tako da su u mogunosti da
spale maksimalnu proizvodnju gasa:

126000 ES x 0.028 m
3
/ES d x
d h / 24
1
= 147 |m
3
/h|

0.028 m
3
/ES/d - produkcija biogasa

Usvojena je jedna baklja, za spaljivanje gasa kapaciteta 230 m
3
/h.

PROJEKTNI KRITERIJUM:

-broj digestora: 3
-zapremina po digestoru: 1177,5 | m
3
|
-efektivni prenik: 10 | m |

-efektivna visina tene faze: 15 | m |
-optereenje: 2,64 | Kg VSS/m
3
/dan |
-vreme zadravanja: 16,4 | dan |
-prosena produkcija gasa: 3150 | m
3
/dan |
-rezervoar biogasa:
-zapremina: 1600 | m
3
|


-vreme zadravanja: 12,19 | h |
-energetska vrednost biogasa: 802 | kW |
-potrebna energija za zagrevanje mulja: 310 | kW |
Kapacitet baklje za spaljivanje biogasa: 230 | m
3
/h |


4.1.3.4. SEKUNDARNO UGUIVANJE

Funkcija ovog procesa je uguivanje digestiranog mulja i egalizacija pre transporta
na trakaste filter prese.

Sekundarni uguiva

U procesnoj liniji se nalazi iza digestora. Po procesnim karakteristikama identian je
primarnom uguivau.

Koliina mulja koja nakon digestije, Q
MD
dolazi na uguiva iznosi 85,73 |m
3
/dan|.

Protok suspendovanih matrija,S.M
.uk
je 4415,3 |Kg S.M./dan|, respektivno.

Usvojen je gravitacioni kruni uguiva, prenika 10 metara i visine vodenog stuba 4 metra.
Vreme zadravanja i povrinsko optereenje se raunaju prema sledeim izrazima:
- Optereenje mulja,
M
O :
44


2 .
. .
. . /
uk
M
U
S M
O Kg S M m dan
S
( =



gde je:
U
S - povrina uguivaa, | m
2
|:


O
M
=
2
4415, 3
56, 25 . . /
78, 5
Kg S M m dan ( =




- Vreme zadravanja mulja u uguivau,
U
t : | | dan
Q
V
t
MD
U
U
, =
gde je:
U
V - zapremina uguivaa, | m
3
|

t
U
= | |
314
3, 66
85, 73
dan =

Mulj nakon procesa sekundarnog uguivanja ima koncetraciju suspendovanih
materija 5,5%.

- Koliina mulja,
. . M U
Q :


. . M U
Q = | | dan m
x
SM
M
UK
/ ,
055 , 0
3

. . M U
Q = 94 , 77
055 , 0 / 1030
/ 28 , 4415
3
=
x m Kg
d gSM
| | dan m /
3


Supernatant iz procesa se recirkulie na poetak procesa u koliini od:

85,73 |m
3
/dan| - 77,94 |m
3
/dan| = 7,79 |m
3
/dan|

PROJEKTNI KRITERIJUM:

- broj uguivaa 1
- prenik 10 |m|
- visina vodenog stuba 4 |m|
- vreme zadravanja 3,66 |dan|
- povrinsko optereenje 56,25 |Kg SM /m
2
dan|






Obezvodnjavanje mulja

Pre konanog odlaganja mulja potrebno je izdvojiti to veu koliinu vode.
Stabilizovani mulj se kondicionira polielektrolitom i zatim se transportuje na obezvodnjavanje.

Trakaste filter prese konstruisane su tako da se po duini sastoje iz tri zone:
- zone oceenja
45

- zone pritiska
- zone lomljenja
U njima se mulj oslobaa vode dejstvom gravitacije, mehanikim pritiskom gornje uz donju
traku i cik-cak kretanjem i lomljenjem.
Trakasta filter presa radi pet dana u nedelji.

Koliina mulja q
MP
, iznosi:

q
MP
=
. . M U
Q x
5
7

q
MP
= 77,94 m
3
/d
7
x
5
7
= 109,12 |m
3
/d
5
|

Potujui operativni zahtev da se obezvodnjavanje mulja vri u prvoj i drugoj radnoj smeni,
usvojena je trakasta filter presa kapaciteta = 12 |m
3
/h|.

Broj radnih sati prese,
P
t dnevno je:

P
t =

MP
q
| | h

P
t =
| |
3
5
3
109,12 /
9
12 /
m d
h
m h
~

asovni ''dotok'' suspendovanih materija na filter presu iznosi 485,57 |Kg SM / h|. Usvajajui projektni
kriterijum od 450 |KgSM /m h| potrebna irina trake, B iznosi:

B = | |
485, 57
1, 08
450
m =
Usvaja se standardna irina trake od 1,2 metra.

Garantovana koncetracija suspendovanih materija u obezvodnjenom mulju iznosi 20%, pa je
zapremina mulja koja izlazi iz postrojenja, V
IM
:

V
IM
=
MD
Muk S

. .
, |m
3
/d
5
|
V
IM
= 03 , 21
2 , 0 / 1050
/ 3 , 4415
3
5
=
x m Kg
d KgSM
|m
3
/d
5
|,
MD
- gustina mulja nakon primarnog uguivanja, | |
3
/ m Kg , [3]

Na poetak procesa, u liniji vode, vraa se procedna voda:

109,12 |m
3
/d
5
| - 21,03 |m
3
/d
5
| = 88,09 |m
3
/d
5
|

Transport mulja

Iz sekundarnog uguivaa se mulj pumpama transportuje na trakaste filter prese.
Usvojene su ekscentrine pune pumpe, maksimalnog kapaciteta 12,5| m
3
/h|, jedna radna i
jedna rezervna.

Kondicioniranje mulja
46


Kondicioniranje je postupak kojim se postie bolje izdvajanje vode iz mulja prilikom
uguivinja i obezvodnjavanja, time to se menja konzistencija mulja: od amorfne mase
sline gelu, mulj se prevodi u materijal koji daleko lake oslobaa vodu.
Cilj hemijskog kondicioniranja (dodatkom organskih ili neorganskih koagulanata i
flokulanata) je da se ukrupne suspandovane estice ime se stvara porozna struktura mulja
od krupnijih i manje hidratisanih estica. Radi lakeg i efikasnijeg odvijanja procesa
obezvodnjavanja mulja, vri se njegovo kondicioniranje katjonskim polielektrolitom.
Hemikalija se dozira na potisu ekscentrinih punih pumpi za transport mulja sa
sekundarnog uguivaa. Doza elektrolita, D
E
je 0,25 |Kg/m
3
mulja|. Linija doziranja se
sastoji od dva rezervoara za pripremu i sazrevanje rastvora , vakuum transportera i dozir
pumpi.

Kapacitet linije za doziranje, G iznosi:

G = D
E
x |Kg/h|, gde je:

- kaacitet filter prese [m
3
/h]

G = 0.25 Kg/m
3
x 12 m
3
/h = 3 |Kg/h|

Koristi se 0,5%-tni rastvor polielektrolita. Rastvor se razblauje do koncetracije od 0,25%,
neposredno pred doziranje u cevovod.

Rastvor se dozira klipnim pumpama kapaciteta, V
KP
:

V
KP
=
3 3
3
3
250 / 12 /
600 /
5 /
g m x m h
dm h
g dm
( =


Uz radnu pumpu montirana je i rezervna dozir pumpa istog kapaciteta.

Potrebna koliina polielektrolita, G
E
za mesenu rezervu na skladitu iznosi:

G
E
= 3 Kg/h x 9 h/dan x 30 dan/mesec = 810 |Kg/mesec|

G
E
= 35 vrea po 25 kilograma

Nakon tretmana na trakastim filter presama obezvodnjeni muljni kola se sakuplja u
kontejnere i odvozi kamionima do ureene sanitarne deponije gde se konano odlae.
Tipini sastav suve materije filter kolaa dat je u tabeli br: 4.1








Tabela 4.1. [3]
ELEMENT Sadraj suve supstance muljnog kolaa, (% sagorljivih)
Ugljenik 55
Vodonik 10
Kiseonik 30
Azot 3
Sumpor 1
Toplotna vr., [kJ/Kg] 18600-23260
47



Pre konanog odlaganja, anaerobno stabilizovan i obezvodnjen mulj moe biti
podvrgnut procesima suenja toplotom, spaljivanja ili kompostiranja uz dobijanje korisnih
nusproizvoda.

Svrha suenja je uklanjanje vlage, redukcija ukupne zapremine mulja, zadravanje
fertilizacionih sposobnosti vlanog mulja, unitavanje patogenih mikroorganizama i dobijanje
krajnjeg produkta bez neprijatnog mirisa. Neophodno je obezbediti izvor toplotne energije ne
samo za zagrevanje ulaznog mulja do 100 |C|, ve i za deodorizaciju izlaznih gasova iju
temperaturu treba podii na 650 do 760 |C|, kao i za pokrivanje gubitaka zraenjem koji su
neminovni. Mulj se nakon suenja moe koristiti kao ubrivo.

Terminalna redukcija mulja ukljuuje:
- potpunu ili deliminu konverziju organskih materija do krajnih proizvoda oksidacije,
prevashodno ugljendioksida i vode spaljivanjem ili oksidacijom vlanim vazduhom, ili
- deliminu oksidaciju i volatizaciju organskih materija procesom pirolize do krajnih produkata
sa odreenom toplotnom vrednou. Procesima termalne redukcije se podvrgavaju
obezvodnjeni netretirani muljevi. Stabilizacija mulja ne samo da je nepotrebna, ve moe
smanjiti efikasnost procesa spaljivanja.

Kompostiranje je proces u kom organski materijal podlee biolokoj degradaciji do
stabilnog krajnjeg produkta. Oko 20-30 |%| volatilnih suspendovanih materija se konvertuje
do ugljendioksida i vode, a kako se proces kompostiranja odvija u termofilnom
temperaturtom reimu, dobijeni mulj je pasterizovan. Kompostiran mulj se moe koristiti za
ubrenje zemljita.

PROJEKTNI KRITERIJUM

-trakaste filter prese:
-komada: 1+1
-kapacitet: 12 | m/h |
-irina trake. 1,2 | m |
-broj radnih sati: 9 | h |

-transport mulja na prese:
-tip pumpe: ekscentrine pune
-komada: 1+1
-kapacitet: 12,5 | m/h |

-kondicioniranje mulja;
-hemikalija: katjonski polielektrolit
-doza hemikalije: 250 | g/m |
-kapacitet dozatora: 3 | Kg/h |
-kapacitet dozir pumpe: 600 | dm
3
/h |
-mesena rezerva na skladitu: 875 | Kg |
4.2. TEHNOLOKI OPIS PROCESA; KONCEPCIJA POSTROJENJA

Na odreivanje koncepcije postrojenja utiu mnogi faktori kao to su koliine i kvalitet
otpadnih voda, dinamika optereenja postrojenja, lokacija postrojenja, potrebna povrina
zemljita za izgradnju postrojenja, faznost izgradnje, zahtev za kvalitetom preienog
efluenta, stanje i kvalitet recipijenta, mogunost odlaganja i trajne dispozicije muljeva,
energetski zahtevi postrojenja, ekoloki uticaj postrojenja na okolinu i ivotnu sredinu i jo
itav niz inilaca o kojima se mora voditi rauna pri definisanju naina prerade otpadnih
voda.
48

Imajui u vidu ove faktore, prikazana je koncepcija koja obuhvata komplentno
preiavanje otpadnih voda, kombinacijom fiziko-hemijskih i biolokih metoda
preiavanja, kao i anaerobnu obradu mulja sa njegovom dehidratacijom, gde se kao
rezultat dobijaju stabilizovan mulj koji se moe koristiti kao ubrivo u poljoprivredi ili odlagati
na sanitarne deponije i biogas kao kvalitetan izvor energije.
Znai ova koncepcija ima kvalitativno nov pristup, gde se otpad ne tretira kao otpad,
ve kao resurs za dobijanje ubriva i energije. Dobijenom energijom mogu se u velikoj meri
podmiriti potrebe ostalih energetskih potroaa na postrojenju.
Iz ovako definisane koncepcije postrojenja, proizilaze osnovne tehnoloke celine,
ukompovane u jedinstveni tehnoloki proces preiavanja otpadnih voda.
Ta celine su:
- linija vode (prilog br. 1);
- linija mulja sa energetskom linijom (linijom biogasa), (prilog br. 2).
Kao to je ve reeno, svaka od ove dve linije moe se tretirati kao zaseban
tehnoloki proces i u daljem tekstu e na takav nain i biti opisane.[3]

4.2.1 LINIJA VODE

Linija vode, kao tehnoloki proces preiavanja otpadnih voda, se sastoji od
sledeih faza:
- proces grubog proceivanja na grubim mehanikim reetkama;
- prepumpavanje centrifugalnim pumpama na fine mehanike reetke;
- proces finog proceivanja na finim mehanikim reetkama;
- proces izdvajanja peska i grubog suspandovanog materijala u aerisanim
peskolovima;
- prempumpavanje otpadne vode na primarne talonike;
- proces primarnog taloenja u primarnim talonicima;
- proces bioloke aerobne obrade u bioaeracionim bazenima sa recirkulacijom
aktivnog mulja;
- proces sekundarnog taloenja u sekundarnim krunim talonicima;
- proces dodatne koagulacije pomou aluminijum sulfata;
- krajnje uguivanje i filtriranje mulja u komornim filter presama;
- isputanje vode u recipijent.
-
Tehnoloke eme linije vode i linije mulja (prilog br.1 i prilog br.2) e posluiti za opis
procesa preiavanja.
Otpadna voda se kanalizacionim kolektorom dovodi do ulaznog dovodnog kanala (1)
u koji su smetene grube mehanike reetke (2). Na njima se obavlja grubo proceivanje
otpadnih voda. Potom se punim pumpama voda prebacuje na fine mehanike reetke (3)
gde se odvija proces finog proceivanja. Zatim se kanalom voda odvodi u skladite sirove
otpadne vode (4). Nakon skladita sirove vode voda se centrifugalnim pumpama sa
potopljenim motorom prebacuje na aerisane peskolove (5). U ovim ureajima se vri
sedimentacija peska i grubog suspendovanog materijala, kao i odvajanje ulja, masti i ostalog
plivajueg matrijala koji formira povrinski sloj plivajueg mulja. Sakupljeni pesak i mulj iz
sabirne komore se pomou mamut pumpi (6) prempumpavaju u rezervoar za pranje peska
gde se vri njegovo ispiranje i taloenje. Transport izdvojenog peska vri se kamionom.
Uvoenje vazduha u aerisani peskolov se postie preko distributivnih poroznih cevi , dok se
sam vazduh obezbeuje pomou kompresora . Isti kompresori snabdevaju vazduhom i
mamut pumpe. Iz peskolova se voda prelivom odvodi do razdelnog aparata sa pumpom za
dizanje vode na primarne talonike (8). Kruni primarni talonici su ureaji sa paketima za
razdvajanje koji obezbeuju efikasan proces dekantacije i taloenja najfinijeg
suspendovanog materijala. Zgrta za mulj je obeen na nosae cevi mosta koji ga pri
svakom krunom kretanju vue za sobom i oslanja se na dno talonice preko kotrljajuih
tokva. Voda se uvodi u talonike kroz centralni deo objekta preko Stengelovih elemenata,
tako da se radijalno rasporeuje u struji prema prelivnom koritu, koji je postavljen po obodu
talonika. Mulj se sakuplja u koninom delu talonika u kome se vri i dodatno ''sabijanje'' i
49

uguivanje izdvojenog mulja. Izbistrena voda se centrifugalnom pumpom odvodi do
bioaeracionih bazena (11) a viak mulja u skladite primarnog mulja (16). U bioaeracionim
bezenima (11) se obavlja aerobna bioloka obrada, tj. redukcija organskog zagaenja,
zahvaljujui aktivnom mulju. Kako je bakterijskoj kulturi potreban za normala rast, pored
hrane (organsko zagaenje), vazduh (kiseonik), to se u bioaeracione bazene vazduh uvodi
preko aeratora . Ove aeracione ploe se polau po dnu bazena, dok im se vazduh dovodi
razvodnim cevovodima od kompresora (13). Ovim nainom obavljanja aeracije se
obezbeuju najfiniji mehuri vazduha u vodi, a time je i transport vazduha u vodu maksimalno
mogu. Iz bioaeracionih bazena se voda odvodi prelivom do sekundarnih talonika (17) koji
su iste konstrukcije kao i primarni. U ovim talonicima se iz vode odvajaju flokule aktivnog
mulja koji se taloi u koninom delu talonika- uguivaa. Voda se uvodi u talonike u
horizontalnom toku kroz centralni deo graevine preko ulaznih elemenata, tako da se
radijalno rasporeuje u struji prema prelivnom koritu. Mulj se u konusu dodatno ''sabija'' i
uguuje a izbistrena voda se pumpama dalje odvodi na dodatnu obradu u koagulatore (18).
Istaloeni aktivni mulj iz sekundarnih talonika (17) biva zahvaen recirkulacionom
pumpom (14) i transportivan u centralno skladite za recirkulaciju mulja (15) iz kojeg se
vraa nazad u bioaeracione bazene. Povremeno se viak aktivnog mulja prempumpava u
skladite za viak mulja (7) iz kojeg se vraa na primarne talonike u cilju eliminacije iz vode
i odvoenja na dalju obradu. Ovom recirkulacijom je obezbeeno korektno odvijanje
biolokog aerobnog procesa razgradnje organskog zagaenja u bioaeracionim bazenima.
Iz sekundarnih talonika se voda prepumpava u koagulatore (18) gde se odvija
proces koagulacije pomou aluminijum-sulfata. Nastala suspenzija se prebacuje u
uguiva mulja (19) i na kraju se filtriranjem u komornim filter presama (20) odvaja
preiena voda od novonastalog mulja.
Pre isputanja preiene vode u recipijent vri se merenje protoka i koliine preraene
vode.

4.2.2 LINIJA MULJA SA LINIJOM BIOGASA

Linija mulja

Linija mulja, kao tehnoloki proces anaerobne fermentacije, se sastoji iz sledeih faza
(prilog br. 2 -tehnoloka ema linije mulja sa linijom biogasa):
- uguivanje izdvojenih muljeva (primarni mulj + viak aktivnog mulja) u primarnom
uguivau;
- prepumpavnje uguenog mulja u digestore;
- proces kiselinskog vrenja u digestorima za kiselinsko vrenje;
- proces metanskog vrenja u matanskom fermentoru;
- uguivanje prevrelog mulja u sekundarnom uguivau;
- proces dehidratacije na trakastoj filter presi;
- odvoz muljne pogae i njena krajnja dispozicija na deponiji ili korienje kao
visokovrednog ubriva u poljoprivredi.

Muljevi koji se u postrojenju izdvajaju iz vode, na prvom mestu primarni mulj i viak
aktivnog mulja, se zahvataju pumpom i prepumpavaju u primarni uguiva mulja (1).
Meanje i homogenizacija mulja, kao i zgrtanje uguenog mulja u centralnu komoru, se
obavlja pomou zgrtaa sa centralnim pogonom. Nadmuljna voda se prelivom odvodi u
postrojenje na poetak procesa, dok se ugueni mulj zahvata centrifugalnim potopljenim
pumpama i transportuje u digestore kiselinskog vrenja (1 i 2). Sirovi mulj se pre ulaska u
digestore mea sa recirkulacionim tokom mulja iz digestora i zagreva kao smea do
definisane temperature.
Prva dva digestora su digestori kiselinskog vrenja, dok se u treem digestoru (3)
odvija proces metanske fermentacije. Sami digestori su eline konstrukcije sa pojasevima
dvostrukog omotaa kroz koje struji topla voda i greje supstrat. Meanje supstrata je
obezbeeno mealicom, odnosno barbotiranjem biogasa, koji se u digestore uduvava preko
kompresora. Digestori su izolovani slojem mineralne vune i opiveni aluminijumskim limom.
Od merno regulacione opreme, koja obezbeuje kvalitetno praenje i automatsko voenje
50

procesa anaerobne fermentacije, digestori su opremljeni meraima temperature, meraima
pritiska biogasa, rN- metrima za merenje rN vrednosti mulja, i hidrostatikim meraima nivoa
tenosti za kontinualno praenje nivoa supstrata u digestoru.
Prevreli mulj se pumpama prepumpava u sekundarni uguiva (5). U njemu se vri
uguivanje fermentisanog mulja i njegova priprema za proces dehidratacije. Nadmuljna
voda se vraa nazad u postrojenje, dok se ugueni mulj zahvata centrifugalnim pumpama i
transportuje na dalji proces obrade.
Radi poboljanja efekta uguivanja, mulju se dodaje katjonski polielektrolit. Doziranje
polielektrolita se vri pomou dozir pumpi, dok se sam polielektrolit priprema, rastvara i
skladiti u rezervoaru (6).
Dehidratacija mulja se obavlja na trakastoj filter presi (7). Dobijena tena faza filtrat se
vraa na poetak procesa. Ovim se postie dobijanje mulja u obliku koji je lako transportovati
na deponiju, ako je ona krajnje odlagalite.
vrsti sadraj koji se izdvoji na grubim i finim reetkama se skuplja u kontejnere. To
su komunalni kontejneri koji se, kada se napune, odvoze komunalnim vozilima na deponiju.
Sadraj tog materijala ine paradi drveta, plastini predmeti, metalni predmeti, lie, guma,
tekstil, papir, ostaci hrane i slino. Ovaj materijal je okvaen ali je to prevashodno vrst
otpad.

Linija biogasa

Produkti anaerobne fermentacije mulja su u najveoj meri gasovi, ija se smea
jednim imenom naziva biogas, i mulj koji je u velikoj meri stabilizovan i osloboen organske
materije i zauzima znatno manju zapreminu i kao takav je znatno pogodniji za dalju konanu
preradu o emu je ve bilo rei.
Sa priloene eme (prilog br. 2) se vidi da se linija biogasa sastoji od sledeih
tehnolokih faza:
- izdvajanje biogasa u digestorima;
- filtriranje biogasa kroz keramiki filter i filterske baterije;
- sakupljanje i skladitenje biogasa u rezervoaru za biogas;
- energetska konverzija biogasa u elektrinu ili tplotnu energiju, sagorevanjem u
gasnom kotlu, na ije je vratilo prikljuen generator.

Pratei tehnoloku emu, vidi se da se izdvojeni biogas iz digestora, preko filterskog
seta (8) odvodi do rezervoara za biogas (9). Rezervoar za biogas je lagane eline
konstrukcije, reetkastog tipa u kome se nalazi gasna membrana rezervoara za biogas. Iz
rezervoara za biogas sledi njegova dalja distribucija i primena. Biogas biva zahvaen
kompresorima i delimino se vraa u digestore. Ova recirkulacija ima dvostruku ulogu:
barbotiranjem biogasa u masi supstrata postie se njeno kvalitetnije meanje, dok je sam
biogas odlian katalizator procesa fermentacije. Drugi deo gasa se, preko meraa protoka i
koliine biogasa, dovodi gasgeneratoru (10). Gasgenerator je agregat koji je sastavljen od
gasnog OTO motora, u kojima se vri sagorevanje biogasa, na ijem je vratilu preko spojnice
vezan sinhroni generator za proizvodnju elektrine energije. Ovim sagorevanjem biogasa u
motoru vri se konverzija njegove energije jednom delom u toplotnu energiju, iji su nosioci
voda za hlaenje motora i ulja i izduvni gasovi. Drugi deo je elektrina energija dobijena na
polovima generatora. Toplotna energija se preko izmenjivaa toplote koristi za zagrevanje
digestora i zagrevanje upravne zgrade postrojenja (13). Elektrina energija se koristi za
podmirivanje elektrinih potroaa samog postrojenja.
U sluaju pojave vika gasa u sistemu, ili gasa nedovoljnog kvaliteta , potrebno je
takav gas spaliti. Za spaljivanje se koriste baklja (12) dimenzionisana tako da je u
mogunosti da spali maksimalnu proizvodnju gasa.

Potreban vazduh

U vie faza procesa preiavanja otpadnih voda je neophodan vazduh. Na prvom
mestu je to proces aerobne bioloke obrade sa aktivnim muljem, gde je vazduh neophodan
zbog ivotnih funkcija bakterijske populacije. Pored bioaeracionih bazena, vazduh se uvodi i
51

u peskolov gde mu je uloga provetravanje vode i obezbeivanje spiralnog strujanja vodene
mase u peskolovu.
Vazduh se dovodi i na mamut pumpu, gde slui suspenziji peska iz peskolova i njeno
transportovanje u rezervoar za pranje peska.




































5. ZATITA NA RADU

5.1. Princip zatite od poara i eksplozije

Na osnovu prikazanog tehnolokog postupka moe se zakljuiti da je primenjena
tehnologija, osim linije biogasa poarno bezopasna. S'obzirom da metan ini 60 70 [%]
biogasa, deo postrojenja u kome se biogas proizvodi, skladititi i koristiti svrstava se u prvu
kategoriju ugroenosti od poara.
U cilju prevencije neophodno je obezbediti kontinualnu kontrolu koncetracije gasa u
prostorijama u kojim moe doi do procurivanja.
Prostorije u kojima moe doi do pojave eksplozivnih smesa su gas generator,
kotlarnica, kompresori i filtri. Potrebno je predviditi ureaje za detekciju gasa i eksplozivnih
smesa na centralnom i lokalnom nivou.
Takoe neophodno je obezbediti adekvatnu gromobransku zatitu na objektima
poput rezervoara biogasa i digestora, koja je u skladu sa stepenom ugroenosti ovih
objekata.
52

Na ogranku cevovoda koji spaja digestore i rezervoar biogasa se nalazi baklja na
kojoj se spaljuje dobijeni biogas, ako doe do poremeaja u procesu anaerobne digestije i
produkcije gasa sa manjim sadrajem metana to poveava mogunost eksplozije ili u
sluaju kad je proizvodnja vea od potronje, a rezervoar za biogas je pun.
Svaki digestor je snabdeven sigurnosnim ventilom koji omoguava nadpritisak vei
od 50 |mbar| i isputa gas u atmosferu.
Usvojen je automatski ureaj za sagorevanje u kotlu sa blokadom vezama koje
obezbeuju prethodno provetravanje loita kotla pre paljenja.
U kotlarnici, filterskoj prostoriji i prostoriji gas generatora treba obezbediti ventilaciju
kojom e se obezbediti zona sigurnosti i stalno odvoenje toplote disipacije. Pre putanja u
pogon gas generatora vri se prethodna ventilacija sa petostrukom izmenom vazduha radi
eliminacije moguih koncetracija biogasa u prostoriji.
Zabranjeno je puenje i upotreba otvorenog plamena. Radovi i opravke se mogu
izdvojiti samo nakon pranjenja instalacije i produvavanja inertnim gasom, uz upotrebu alata
koji ne varnii. | | 3

5.2. Zatita od buke

Prilikom nabavke orua za rad i ureaja, uz dokumentaciju koja se prilae, moraju se
pribaviti podaci o njihovim akustinim osobinama iz kojih e se videti da buka na radnim
mestima i u radnim prostorijama nee prelaziti doputene vrednosti. Ako je za ispunjenje
uslova o doputenim vrednostima buke potrebno preduzimanje posebnih mera (priguivai
buke, elastina podloga i dr.) iste moraju biti naznaene u pomenutoj dokumentaciji i
ispotovane.
Glavni izori buke su kompresorska stanica, crpne stanice i postrojenja sa
filterpresama. U crpnim stanicama glavni izvor buke su pogonski mahanizmi pumpi
(elektromotori i reduktori). Da bi se spreila pojava vibracija svi vijci, naroito fundametalni
moraju biti dobro pritegnuti. Ose vratila motora i crpki moraju se poklapati u granicama
tolerancije koju propiu proizvoai opreme. Nivo buke u crpnim stanicama je daleko ispod
dozvoljenih granica.
Buka u prostoriji sa filter presama je isto daleko ispod dozvoljenih granica.
Glavni izvor buke u kompresorskoj stanici su kompresori odnosno duvaljke za
aeraciju peskolova i bioaeracionih bazena. Radi smanjenja buke i vibracija, kompresor je
privren za pod preko elastinih oslonaca, od potisnog cevovoda odvojen je fleksibilnim
gumenim crevom, a poseduje i priguiva zvuka. Da bi se spreila pojava vibracija, svi vijci,
a posebno fundametalni moraju biti dobro pritegnuti. Pored svih preduzetih mera moe se
oekivati znatan nivo buke (preko 90 |dB|) pa treba obavezno koristiti titnike za ui prilikom
ulaska u kompresorsku stanicu. [3]
5.3. Neprijatni mirisi

Mirisi u otpadnoj vodi su najee uzrokovani gasovima koji nastaju razgradnjom
organskih materija. Prisustvo neprijatnih mirisa se smatra pitanjem broj jedan u odnosu
javnosti prema izgradnji i lokaciji postrojenja za preradu otpadnih voda. Vanost mirisa za
ljudski organizam je vezana prevashodno za psiholoki stres koji prouzrokuju. Intezivni mirisi
mogu izazvati pad apetita, smanjeno unoenje tenosti, loiju respiraciju, povraanje...
Za karakterizaciju mirisa vanu ulogu igraju etiri nezavisna faktora:
- karakter - vezan za mentalnu asocijaciju subjekta;
- detektabilnost - broj razblaenja potreban da se smanji miris do praga minimalne
dekatibilne koncetracije mirisa;
- intenzitet - uglavnom povazan sa koncetracijom;
- hedonika - relativna prijatnost ili neprijatnost koju miris izaziva kod subjekta.
Najei uzroci neprijatnih mirisa su jedinjenja poput amina, amonijaka, diamina,
vodonik sulfida, merkaptana, organskih sulfida... Sva ova jedinjenja se mogu nai ili razviti u
otpadnim vodama.
53

Izvori neprijatnih mirisa su: otpadna voda koja sadri vodonik sulfid, neopran pesak,
pena na primarnom taloniku, bioloki proces preoptereen organskim materijama,
uguivai za sirov i digestiran mulj, procesna jedinica za obezvodnjavanje mulja.
Adekvatnim izabranim optereenjem prilikom dimenzionisanja jedinica, paljivim
voenjem postrojenja, spaljivanjem izduvnih gasovsa na preporuenim temperaturama,
razvijanje uobiajnih mirisa na postrojenju ne bi trebalo da predstavlja problem.
Ukoliko doe do pojave neprijatnih mirisa treba odmah preduzeti neophodne korake
za njihovo uklanjanje i kontrolu. Ovo esto podrazumeva dodatak hemikalija poput hlora,
vodonik peroksida, krea ili ozona. U ekstremnim sluajevima moe biti neophodno
pokrivanje nekih jedinica, sakupljanje i tretman izdvojenog gasa.

Generalno, metode za kontrolu mirisa se mogu svrstati u:

- fizike - spaljivanje, adsorpcija na aktivnom uglju ili pesku, injektiranje kiseonika
(vazduha), dodavanje maskirajuih agenasa, specijalno dizajnirani skruberi;
- hemijske - skruberi sa razliitim alkalijama, hemijska oksidacija, hemijska
precipitacija;
- bioloke - trikilingfiltri, bioaeracioni bazeni sa aktivnim muljem. | | 3

























REZIME

Postrojenje za preiavanje otpadnih voda postupkom aerobnog biolokog
preiavanja sa aktivnim muljem ima brojne prednosti u odnosu na ostale sisteme
preiavanja meu kojima su svakako najvanija ekonomska opravdanost izgradnje
postrojenja kao i i ispunjeni svi ekoloki aspekti u skladu sa svetskim zakonima.
Opisano postrojenje moe se koristiti za preiavanje gradskih (komunalnih) i
prethodno tretiranih industrijskih otpadnih voda.
Kapacitet postrojenja je 126000 ekvivalentnih stanovnika, a izlazni rezultati e
zadovoljiti sve zahteve za isputanje u recipijent druge kategorije.



54

Kljune rei: voda, otpadne vode, preiavanje otpadnih voda, bioloka obrada,
postrojenje, aktivni mulj.
































55


56


57
















Legenda

Linija vode:

2. ulazni kanal
3. grube reetke
4. fine reetke
5. cenralno skladite sirove vode
6. aerisani peskolovi
7. mamut pumpe
8. centralna stanica (c.s.) za viak mulja
9. - razdelni aparat
10. primarni talonici
11. razdelni aparat
12. bioaeracioni bazeni
13. aeratorske ploe
14. kompresori
15. razdelni aparat
16. c.s. za recirkulaciju mulja
17. c.s. za primarni mulj
18. sekundarni talonici
19. koagulatori
20. uguiva mulja
21. komorna filter presa
22. odvodni kanal, u recipijent
23. retenzija
















58




















Legenda

Linija mulja sa linijom biogasa:

1. primarni uguivai mulja
2. digestor
3. digestor
4. digestor
5. sekundarni uguiva
6. - rezervoar za polielektrolit
7. trakaste filter prese
8. keramiki filteri
9. rezervoar biogasa
10. gasgenerator
11. gasni kotao
12. baklja
13. upravna zgrada





















59









LITERATURA

1. Prof dr. Jovanovi P. , EKOLOGIJA VODE , Aranelovac, 2002.

2. Degremont, G, TEHNIKA PREIAVANJA VODA PRERADA VODA
GRADSKIH KANALIZACIJA (GLAVA 20) ; PRERADA INDUSTRIJSKIH
OTPADNIH VODA (GLAVA 21) , Prevod sa francuskog, Graevinska knjiga,
Beograd, 1976.


3. IDEJNI PROJEKAT ZA PREIAVANJE INDUSTRIJSKIH I KOMUNALNIH
OTPADNIH VODA SA PODRUJA GUP-a GRADA APCA DO 2020. GODINE ,
Energoprojekt, Beograd 1998.

4. Prof. dr ukovi J., doc. dr uki B., doc. dr Lazi D., mr Marseni M. :
''TEHNOLOGIJA VODE'', Tehnoloki fakultet Zvornik, Beograd, 2000.

5. eerov Sokolovi R., Sokolovi S. : ''ZATITA OKOLINE OD ZAGAENJA
HEMIJSKE INDUSTRIJE I DEO METODE PREIAVANJA OTPADNIH
VODA'' , Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 1994.

6. Gaea S., Klanja M. : ''TEHNOLOGIJA VODA I OTPADNIH VODA'',
Jugoslovensko udruenje pivara, Beograd, 1994.

7. Prodanovi D. : ''EKOLOGIJA I ZATITA VODE OD ZAGAIVANJA'' , Beograd
Aranelovac , 1998.

8. Kugurovi M., Petrov A. : ''ZATITA IVOTNE SREDINE'', SMEITS i Mainski
fakultet, Beograd,1994

9. Smiljani Stevanovi S. : ''POSTROJENJE ZA PREIAVANJE OTPADNIH
VODA tehniko reenje i tehniki proces'' , seminarski rad, Via tehnoloka
kola, abac 2004.

10. INTERPLAN d.o.o. otpadne vode , 16.03.2005
URL: http://www.gradimo.hr/1889.aspx (26.06.2006)

11. Centar za ekologiju i energiju Tuzla, voda, otpadne vode, 26. jun 2006.
URL: http://www.ceetz.org/voda_otpadne.php (03.07.2006).

12. WASTEWATER TRATMENT PLANTS (12.06.2006)
URL: http://photos.innersource.com/group/8557 (12.07.2006).






60



SADRAJ

UVOD.....................................................................................................................................2
1. O VODI UOPTE...........................................................................................................3
1.1. Voda u prirodi........................................................................................................3
1.1.1. Kruni tok vode u prirodi.................................................................................3
1.1.2. Jednaina hidrolokog bilansa........................................................................4
1.2. Podela vode..............................................................................................................5
1.3. Sastav prirodnih voda...........................................................................................5
1.3.1. Sastojci koji se normalno sreu u vodi............................................................5
1.3.2. Klasifikacija prirodnih voda..........................................................................6
1.4. Zagaivanje prirodnih voda...................................................................................6
2. OTPADNE VODE.............................................................................................................8
2.1. Podela otpadnih voda.............................................................................................8
2.2. Karakteristike otpadne vode................................................................................10
2.2.1 Fizike karakteristike......................................................................................10
2.2.2. Hemijske karakteristike....................................................................................11
2.2.3. Bioloke karakteristike...................................................................................12
2.3. Kriterijumi zageenosti otpadne vode...............................................................12
2.4. Karakteristike gradskih otpadnih voda.............................................................13
3. PREIAVANJE OTPADNIH VODA.....................................................................15
3.1. Klasifikacija naina preiavanja.................................................................15
3.2. Postupci preiavanja gradskih otpadnih voda.............................................18
3.2.1. Uinak preiavanja........................................................................................18
4. POSTROJENJE ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA....................................19
4.1. Tehniki opis procesa sa proraunima.............................................................19
4.1.1. Bazni podaci.......................................................................................................19
4.1.2. Tehniki opis postrojenja.................................................................................21
4.1.2.1. Primarni tretman...........................................................................................21
4.1.2.2. Sekundarni tretman........................................................................................28
4.1.3. Tretman mulja......................................................................................................37
4.1.3.1. Primarno uguivanje mulja..........................................................................38
4.1.3.2. Anaerobna digestija........................................................................................40
4.1.3.3. Linija gasa........................................................................................................42
4.1.3.4. Sekundarno uguivanje mulja.......................................................................43
4.2. Tehniki opis procesa; koncepcija postrojenja................................................48
4.2.1. Linija vode..........................................................................................................48
4.2.2. Linija mulja sa linijom biogasa.......................................................................49
4.3. Zatita na radu......................................................................................................52
4.3.1. Princip zatite od poara i eksplozije........................................................52
4.3.2. Zatita od buke...................................................................................................52
4.3.3. Neprijatni mirisi.............................................................................................53
REZIME...............................................................................................................................54
Prilog 1 ..............................................................................................................................55
Prilog 2...............................................................................................................................56
Literatura...........................................................................................................................59
Sadraj.................................................................................................................................60
Bibliografski podaci.......................................................................................................61


61
















BIBLIOGRAFSKI PODACI

UDK
Nauno podruje: Tehnike nauke
Nauna oblast: Hemijska tehnologija
Institucija: Via tehnoloka kola, abac
Mentor rada: mr Slavica Ili
Broj stranica: 61
Broj slika: 5
Broj tabela: 9
Broj priloga: 2
Broj literaturnih referenci: 12
Datum odbrane: Septembar, 2006.
Komisija za odbranu:
1. mr Slavica Ili
2. dr Milomir Stojni
3. mr Milan Isakovi


Rad je odloen u biblioteku Vie tehnoloke kole u apcu