Univerzitet u Niu Filozofski fakultet Departman za psihologiju

ZABLUDE O LJUBAVI u knjizi Od kada sam se zavolela VOLIM Ivane Kuzmanovi

Psihologija partnerskih veza

mentor: prof. dr Tatjana Stefanovi !Stanojevi

student: "anja #aki $ %%&'

Ni$ april ()%'

Uvod

#ilj ovog rada je$ pre svega$ prikaz za*luda o lju*avi koje je$ u svojoj knjizi Od kada sam se zavolela VOLIM$ opisala +vana ,uzmanovi - zatim i pokuaj analize tih iskrivljenih elemenata predstave o lju*avi uz pomo dostupne literature o temi kojom se ova knjiga *avi. +skrivljene vizije o lju*avi$ odnosno za*lude$ autorka knjige pre svega vidi kao posledi.u delimi/nog ili potpunog nedostatka lju*avi oso*e prema samoj se*i$ ali i kao posledi.u nedostatka preuzimanja odgovornosti za svoje iz*ore i pre*a.ivanje krivi.e na zna/ajnu drugu oso*u. 0e1utim$ ona zastupa stav da takva situa.ija$ u 2ivotu oso*e$ nije konstanta$ da je svako mo2e promeniti i da tako oso*a$ oslo*o1ena za*luda$ mo2e da spozna pravu lju*av 3 lju*av sa velikim 45 %. Zablude o ljubavi 4ju*av *oli 6ko malo razmislimo o tome koje su teme najvie o*ra1ene u knji2evnosti$ muzi.i$ filmu ili u umetnosti uopte$ vide emo da je lju*av me1u najpopularnijima. 6li ne *ilo kakva lju*av$ ve nesre na lju*av. Stih iz pesme 7or1a 8alaevi a Sve prave ljubavi su tune samo je jedna od re/eni.a koje ponavljamo se*i kada patimo z*og lju*avi. Neguju i ovakve predstave o lju*avi u se*i stvaramo sna2nu aso.ija.iju izme1u lju*avi i patnje i mi$ na osnovu prisustva ili odsustva patnje$ zaklju/ujemo da li smo ili nismo u odnosu lju*avi 90ilivojevi $ ())(:. ,ada neko prihvati ovaj odnos kao ta/an$ on zapravo stvara iluziju da su drame$ sva1e i konflikti$ unutar partnerskog osnosa$ normalna pojava koja je srazmerna strasti i dinami.i lju*avne veze. "eli/ina lju*avi srazmerna je koli/ini patnje. Prema 0ilivojevi u 9())(: odgovor o poreklu ovakve predstave o lju*avi nalazi se naj/e e u detinjstvu. +dentifika.ija s polnom ulogom i preuzimanje uzora verovanja$ ose anja i ponaanja od mame i tate- infantilno iskustvo patnje koje je
1

Termin koji autorka koristi da ozna/i osve enu lju*av. ;4ju*av koja je izvor spokoja$ radosti$ sre e$ harmonije i krea.ije. <na koja svemu daje smisao i koja ve/no traje= 9,uzmanovi $ ()%($ str (>:.

povezano sa lju*avlju prema roditelju$ na osnovu kog dete zaklju/uje da je lju*av samo neko ose anje patnje- traume u pu*ertetskim zalju*ljivanjima koje su *ile tako sna2ne da su uo*li/ile predstavu o lju*avi- predstavljaju rana iskustva z*og kojih nastaje uverenje da je lju*av patnja 9*ol:. 6ko se stvarno zapitamo kada smo u lju*avnom odnosu najvie patili$ vide emo da to nije trenutak kada nam je partner izjavljivao lju*av ili nam je$ na *ilo koji na/in$ pokazao da nas voli$ ve trenutak kada smo posumnjali u njegova ose anja i pomislili da lju*avi nema. Dakle *ole stanja i odnosi *ez lju*avi- *ole nai stahovi i nesigurnosti. 4ju*av ne *oli 3 *oli njen nedostatak. U odnosu u kome je prisutna patnja$ nema nikakve lju*avi. Ni one prema partneru$ ni one prema se*i. 4ju*av je zalju*ljenost
U stomaku ose ate lepet krila na stotine pro*u1enih leptira$ telo vam podrhtava od strasti i 2elje$ pro*lemi kao da su prestali da postoje i .eo svet je poprimio ru2i/aste *oje. ?nergija vr.a u prav.u u kojem po2elite$ a to je naj/e e prava. vae voljene oso*e. @alju*ljeni ste i sre ni to vas je lju*av pronala 9,uzmanovi $ ()%($ str. >%:.

<vakav opis vie odgovara opisu sna$ nego *ilo kom opisu lju*avi. Pre svega zalju*ljenost$ kao i san$ predstavljaju takva stanja u kojima je aktivirana podsvest i o njima ne mo2emo odlu/ivati niti ih voljno *irati. + u snu$ kao i u zalju*ljenosti$ do2ivljaji$ ose anja$ senza.ije zasnovani su na iluziji$ na mati i nad njima nemamo nikakvu kontrolu. 6ko tvrdimo da lju*av nije jednako zalju*ljenost$ onda valja suprotstaviti ova dva pojma i uo/iti njihove razlike$ koje autorka vidi ovako: @alju*ljenost: ! je fenomen zasnovan na iluziji$ na mati$ na sli.i iz nae podsvesti koju projektujemo na neku oso*u$ 4ju*av: ! nije voljna radnja niti mo2e nastati kao posledi.a svesnog iz*ora$ jer se ! je zasnovana na poznavanju i prihvatanju stvarnosti i predstavlja jedan o*lik potpunog vi1enja$ u smislu poznavanja i razumevanja$
'

oso*a$ koja je o*jekat zalju*ljenosti$ realno ne poznaje$

je voljna radnja$ svesni iz*or na osnovu poznavanja oso*e i njenih karakteristika$

pitanju tuga- intenzitet traje sve vreme trajanja zalju*ljenosti. 4ju*av: ! omogu ava oso*i koja voli da *ude svesna se*e$ svoje .elovitosti i sveta koji je okru2uje i sa kojim je povezana ! donosi ose anje *la2enstva$ sre e$ spokoja i miraintenzivna i impulsivna ose anja su retka.

@alju*ljenost: ! usmerava oso*u koja je zalju*ljena isklju/ivo na predmet svog o*o2avanja$ pri /emu sve drugo nema va2nost i prestaje da postoji$ jedino to postoji jeste voljena oso*a$

donosi najintenzivnija ose anja i kada je u pitanju radost i kada je u + drugi autori prave razliku izme1u ova dva pojma$ navode i iste ili sli/ne karakteristike

90ilivojevi $ ())(:. <snovna razlika izme1u ova dva pojma jeste odnos prema realnosti. Ainjeni.u da je iskrivljenje stvarnosti u zalju*ljenosti povezano sa tim da oso*a koja je zalju*ljena$ nema jasnu sliku o samoj se*i$ da nema izgra1en identitet i da ne prihvata stvarnu se*e$ autorka knjige koristi kao argument za svoju tezu da oso*a pre svega mora upoznati$ prihvatiti i zavoleti se*e$ da *i *ila sposo*na da voli druge. 4ju*av se zaslu2uje Pitanje da li se lju*av zaslu2uje ili ne$ pokre e staru pri/u o uslovnoj i *ezuslovnoj lju*avi. + dok jedni tvrde da potpuno *ezuslovna lju*av ne postoji 90ilivojevi $ ())(:$ autorka knjige smatra da se lju*av ne zaslu2uje$ da smo svi jednako vredni lju*avi i da je lju*av dovoljna lju*avi. Potuju i /injeni.u da je najve i *roj odnosa uslovljen$ ona ipak ne odustaje od ideje da tre*a te2iti i u/iti kako da volimo ljude onakve kakvi jesu$ a ne kakvi *ismo 2eleli da *udu tj. tre*a da volimo ne postavljaju i nikakve uslove za pru2anje te lju*avi. 6utorka smatra da$ nastanak uverenja da lju*av tre*a zaslu2iti$ tre*a tra2iti u roditeljskim uslovljavanjima$ koje ona vidi kao nemut pokuaj vaspitanja prenoen kroz genera.ije. Prema
>

njoj$ re/eni.e koje smo sluali u detinjstvu$ B6ko voli mamu$ ti e to uraditi;$ BU/ini to meni za lju*av; ili BNe volim te kad nisi do*arCdo*ra;$ predstavljaju razlog zato smo odrasli sa uverenjem da se lju*av$ ne samo mo2e$ ve i tre*a zaslu2iti. Pored ovakvih iskustava u odnosu sa roditeljima u ranom detinjstvu$ 0ilivojevi 9())(: navodi jo jedan na/in formiranja ovog uverenja. To je slu/aj kada oso*a$ rezimiraju i svoj lju*avni 2ivot u kome je mnogo puta *ez uspeha pokuala da ostvari lju*av$ kreira miljenje da njoj Bnije dato; da *ude voljena i da ona to ne zaslu2uje. Takav stav hrani negativnu sliku oso*e o samoj se*i$ onemogu avaju i joj da prvo razvije lju*av prema se*i$ a onda i prema drugim ljudima. 6ko oso*a shvati da je vredna lju*avi i da je zaslu2uje$ onda mo2e videti i da su je drugi ljudi vredni$ da zaslu2uju lju*av i da pravo na lju*av pripada svima. 4ju*av sa Bpravom; oso*om e nas u/initi .elim "erovanje da se prava lju*av 9a samim tim i Bu.elovljenje;: mo2e do2iveti samo pronalaskom Bprave; oso*e$ veoma je ograni/avaju e za oso*u koja ga zastupa$ tako da ona mo2e imati /itav niz teko a u svom lju*avnom 2ivotu. Teoriju 9ili jo pre.iznije mit: o dve polovine$ oso*a prihvata kroz uverenje da Bnegde tamo na svetu postoji savren mukara. za mene$ koji tako1e traga za savrenom 2enom 9to jest 3 za mnom:; 9,uzmanovi $ ()%($ str. &&: i da je teko a samo u tome da se ona prona1e me1u ljudima. +deja da se savrenstvo i .elina posti2e samo sjedinjavanjem sa zna/ajnim drugim$ samo hrani iskrivljenu misao da smo mi sami po se*i nepotpuni$ nesavreni$ Bne.eli;. Pro*lem se komplikuje kada se u jedna/inu u*a.i da ta Bzna/ajna druga; oso*a mo2e *iti samo jedna jedina na svetu$ koju Bsamo; tre*a prona i. + tako$ u tom traganju$ mi se$ po miljenju autorke$ kre emo u krug i ponavljamo korake koji su proizali iz istog 2ivotnog o*ras.a 9sistema uverenja nastalih u ranom detinjstvu koji umnogome odre1uje nae postupke u 2ivotu:(. +zla2enje iz ovog kruga posti2e se$ prema autorki$ donoenjem odluke o naputanju ovog o*ras.a- zamenom ideje o savrenstvu i .elini koja se posti2e sjedinjavanjem sa drugom oso*om$
2

Postoje istra2ivanja koja ka2u da se sa velikom verovatno om mo2e o/ekivati da oso*a koja u odnosu na roditelje stekne odre1eni o*raza. afektivnog vezivanja$ razvije isti model vezanosti i u odnosu na partnera9Stefanovi ! Stanojevi $ ())(:.

&

sa idejom o u.elovljenju i samootkrivanju- zamenom o/ekivanja sre e kroz partnersku lju*av za/etkom pro.esa individua.ije. 4ju*av tra2i da *ude uzvra ena BTi daj meni$ pa u ja dati te*i;$ BTi poka2i meni$ onda u ja te*i;$ B6ko ti voli mene$ i ja volim te*e; 9,uzmanovi $ ()%($ str. D(:. <vi a*loni koje primenjujemo od rane mladosti zaslu2ni su to uzajamnost i re.ipro.itet dominiraju u svim naim odnosima$ pa samim tim i u partnerskim odnosima. 6utorka smatra da$ ako o/ekujemo neto od druge oso*e z*og toga to smatramo da na to imamo neko pravo ili da smo to zaslu2ili$ izla2emo se*e nesre i$ jer drugi mogu$ i ho e da daju$ samo ono to su u stanju$ a ne ono to mi 2elimo ili od njih zahtevamo.
Savrena 4ju*av *ila *i ona koja daje sve a ne o/ekuje nita. 5er ako /ovek ne o/ekuje nita i ne pita nita$ ne mo2e nikada *iti prevaren ili razo/aran. Tek kada lju*av zahteva$ ona donosi *ol 94eo 8askalja$ prema ,uzmanovi $ ()%( str. D%:.

6ntoni De 0elo 9%EEE: tako1e navodi sli/an stav- da je oso*ina lju*avi njena B*esplatnost; i da Bdrvo$ .vet$ lampa daruju lju*av ne tra2e i nita za uzvrat; 9De melo$ %EEE$ str. D%:. Na/ini ispoljavanja lju*avi razlikuju se od oso*e do oso*e. Svako voli sa nivoa sopstvene svesti$ iskustva i potre*a. 6ko se ljudi me1uso*no razlikuju u manifesta.iji mnogih emo.ija 9 u pokazivanju straha$ oduevljenja$ uznemirenja:$ zato se ne *i razlikovali i u na/inu na koji voleF Svako voli iz ugla svoje predstave o lju*avi. Tra2enje potvrde lju*avi 9ta/no odre1enog ponaanja: od oso*e koja ima druga/iju predstavu o lju*avi je *esmisleno. Ta oso*a ponaanje koje se od nje o/ekuje ne prepoznaje kao pokazivanje lju*avi pa ga samim tim ne ispoljava$ to se pogreno tuma/i kao Bnelju*av;. <d*a.ivanje ve pomenutih a*lona i naputanje kon.epta uzajamnosti je$ po autorki$ neophodno ako ho emo da se oslo*odimo ove za*lude. 4ju*av je kad ne mogu da 2ivim *ez te*e

<so*e koje lju*av do2ivljavaju kao osnovnu 2ivotnu vrednost$ kao smisao njihovog postojanja$ dr2e do uverenja da ne mogu da 2ive *ez voljene oso*e$ to u njima /esto izaziva nemir i strah od mogu eg gu*itka. ,ada oso*a koja izjedna/ava lju*av sa smislom 2ivota$ u jednom trenutku svog 2ivota izgu*i lju*av$ ona nije izgu*ila samo lju*av$ ve i svoj smisao 2ivota tj. smisao svog postojanja 90ilivojevi $ ())(:. Tako se stvara jedan odnos u kome je oso*a zavisna od svog partnera$ jer ne mo2e da zamisli samostalni 2ivot *ez voljene oso*e. Strah koji ose a od mogu eg gu*itka je tako sna2an da oso*a radi sve kako do toga ne *i dolo. Spremne su da se odreknu svega to mo2e ugroziti lju*avni odnos 9prijatelja$ porodi.e$ karijere: kao i nekih svojih oso*ina$ gu*e i tako svoj li/ni identitet. 6utorka pominje i situa.iju u kojoj nemanje sopstvenog identiteta ove oso*e nadomeste oso*inama svog lju*ljenog 9ili lju*ljene: i po/inju da je oponaaju$ to jest ponaaju$ misle i govore na sli/an na/in. ' U nekom trenutku$ gu*itak identiteta 9i prisvajanje tu1eg:$ mo2e da zasmeta samoj oso*i$ ali ona ostaje u vezi jer je i takva veza *olja od usamljeni/kog 2ivota punog *esmisla. U svakom odnosu$ a naro/ito lju*avnom$ partnerskom odnosu$ postoji manji ili ve i stepen vezanosti. 0e1utim Bvezane; oso*e 9za razliku od malo pre opisanih zavisnih: ne ose aju strah od gu*itka partnera$ jer su svesne da e pre2iveti taj gu*itak$ ali *iraju da ostanu u vezi dokle god to odgovara o*ema stranama. BDvoje ljudi se vole onda kada su sposo*ni da 2ive jedno *ez drugoga$ ali su iza*rli da 2ive zajedno; 9Skot Pek$ prema ,uzmanovi $ ()%($ str. DG:. 4ju*av je po2rtvovanost
<na *i volela mene po .enu svoje sre e i ja *ih voleo nju po .enu svoje sre e. + tako$ imali *ismo dve nesre ne oso*e$ i sve to u ime lju*avi 96ntoni De 0elo$ prema ,uzmanovi $ ()%( str. G&:H

<so*e koje poistove uju lju*av sa 2rtvovanjem$ tim /inom prikrivaju stvarne motive koji stoje iza negiranja njihovih potre*a i 2elja zarad tu1ih. 6utorka smatra da je re/ o tri podsvesna$ odnosno neosve ena motiva.
3

<vakvo ponaanje odgovara mehaniznu od*rane pod nazivom poistove enje 9identifika.ija:$ ta/nije jednom njegovom modalitetu poistoveenje sa voljenim objektom gde se li/nost formira putem usvajanja karakteristika voljene oso*e$ to smanjuje strah od odvajanja i napetost koju izaziva am*ivalen.ija 9,ondi i 4evkov$ %EE(:.

Prvi 3 o/uvanje idealne predstave o se*i$ nastale u primarnoj porodi.i i so.ijalnom miljeu u kojem je oso*a rasla$ Drugi 3 2elja i o/ekivanje da se Bprinoenjem 2rtve; lju*av zado*ije i zaslu2i$ pored /ega se jo o/ekuje priznanje$ zahvalnost i uzvra anje$ Tre i 3 la2na superiornost$ odnosno ose aj mo i i domina.ije- jer se prekomernim i nese*i/nim davanjem stvara iluzija i se*i i drugome da imaju sve u izo*ilju. 0ilivojevi 9())(: tako1e nalazi korene ovakve predstave o lju*avi u ranom detinjstvu. <n navodi dve situa.ije u primarnoj porodi.i koje mogu *iti razlog ove za*lude. 5edna od njih je kada dete$ kroz poruke koje konstantno prima od svojih roditelja ! da ih ne voli jer nita za njih nije u/inilo ! nau/i da je lju*av onda kada se odri/e svojih potre*a i kada zadovoljava potre*e roditelja. <so*e koje su odrasle u ovakvim uslovima razvijaju generalizovan o*raza. uga1anja drugim ljudima u nadi da e *iti prihva eni i voljeni$ pa i u kontekstu partnerskih odnosa 2rtvovanjem i stalnim odri.anjem dokazuju se*i i parneru da stvarno vole. Da ovakve situa.ije$ i odnos sa roditeljima u ranoj mladosti$ mogu umnogome odrediti i odnos izme1u partnera dokazuju mnoga istra2ivanja koja kao zaklju/ak navode da se$ sa velikom verovatno om$ mo2e pretpostaviti da Stanojevi $ ())I:. U drugoj situa.iji 0ilivojevi 9())(: navodi da dete usvaja verovanje o lju*avi kao o 2rtvovanju kroz identifika.iju sa roditeljem koji je svojim 2rtvovanjem dokazivao svoju lju*av prema partneru. <so*e koje lju*av pokazuju li/nom 2rtvom 9i dr2e do uverenja da je to ispravno:$ potajno tra2e zahvalnost i priznanje za tu 2rtvu. 0e1utim one tu svoju 2elju nikada ne artikuliu jer ona nije u skladu sa 2eljom da nese*i/no pru2aju$ pa *i samo priznanje te 2elje umanjilo ono to one smatraju svojom vrlinom. @*og toga to nikada ne do*iju Bpotvrdu; lju*avi$ oni *ivaju nesre ni i za tu nesre u krive partnere. Svaljivanje krivi.e na partnera$ autorka vidi kao pre*a.ivanje odgovornosti za nau sre u na druge oso*e$ kada ona$ ustvari$ zavisi samo od nas. 6ntoni De 0elo 9%EEE: tako1e zauzima stav da u svetu ne postoji nijedna oso*a niti stvar koja poseduje sposo*nost da nas u/ini sre nim e oso*a preneti ponaajni o*raza. iz detinjstva na partnersku rela.iju$ odnosno da rana iskustva o*likuju kasnije 2ivotne odnose 9Stefanovi !

ili nesre nim- na nama je da odlu/imo da li emo *iti sre ni$ zavisno od toga koliko se u pojedinim situa.ijama Bka/imo;> za o*jekte od kojih smo zavisni. 4ju*omora je mera lju*avi
4ju*omora je vrsta straha koji su*jekt ose a kada pro.enjuje da postoji opasnost da oso*a koju on voli$ zavoli nekog tre eg 90ilivojevi $ %EE'$ str. &I>:

4ju*omora se javlja samo u odnosu lju*avi. Dakle$ ako nema lju*avi$ nema ni lju*omore. Strah od gu*itka lju*avi mo2e se javiti iz razli/itih razloga 9s o*zirom da oso*a mo2e prestati da voli iz razli/itih razloga:$ ali kada se oso*a plai da e lju*av izgu*iti z*og neke tre e oso*e onda je re/ o ose anju lju*omore. Pozitivna funk.ija ovog ose anja jeste u tome to ono motivie oso*u na ak.iju kojom e sa/uvati lju*av voljene oso*e. 0e1utim$ poto se lju*omora javlja samo u odnosu lju*avi mnoge oso*e veruju da je lju*omora jednaka lju*avi$ te da je intenzitet lju*omore jednak intenzitetu lju*avi. <so*e tako pojavu svoje ili partnerove lju*omore shvataju kao Bdokaz; lju*avi$ a njen nedostatak kao dokaz da lju*avi nema. Preklapanje lju*avi i lju*omore nije nova tvorevina ve se mo2e na i i u Zakoniku ljubavi5 jo iz J++ veka u kome dva /lana govore o tome 9*eleke sa predavanja na predmetu Psihologija partnerskih veza:: Alan (% ! @*og prave lju*omore$ lju*avna naklonost uvek raste$ Alan (( 3 Sumnja i lju*omora koja iz nje proizilazi pove avaju lju*avnu naklonost. 6utorka knjige smatra da je lju*omora$ kao i zalju*ljenost$ ose anje zasnovano na iluziji$ pretpostavkama$ projek.ijama$ zamiljanjima i fantazijama. <na se javlja kada oso*a procenjuje da *i voljena oso*a mogla svoju lju*av usmeriti prema nekom tre em i lju*omora se nastavlja *ez o*zira da li je pro.ena ta/na ili pogrena. <so*a koja je sklona lju*omori mo2e da prona1e razne povode za razvijanje i projektovanje mogu ih s.enarija. Na osnovu toga autorka zaklju/uje da je ose anje lju*omore nerealno$ jer ne zavisi od situa.ije$ ve od zna/enja koje oso*a toj situa.iji pridaje.

Termin koji autor koristi da o*jasni emo.ionalno stanje izazvano u*e1enjem kako *ez odre1ene oso*e ili stvari ne mo2emo *iti sre ni. 5 ,odeks uputstava i propisa o tome ta je lju*av. Kezultat je rada Sudova lju*avi u Fran.uskoj u J++ veku.

,ako lju*omora$ prema autorki$ izaziva ose anja koja su neprijatna$ uznemiruju a$ nekonstruktivna$ nefunk.ionalna i veoma /esto dovode do su2enja nae svesti$ ona navodi nekoliko tehnika koje mogu da umanje ili otklone neprijatnosti izazvane lju*omorom: Distan.a 3 zauzimanje distan.e od situa.ije koja nam se /ini pro*lemati/nom$ odnosno$ u kojoj se nalazi izvor nae uznemirenosti$ to nam dozvoljava da ostanemo *udni$ prisutni i da se odupremo talasu koji 2eli da nas preplavi. Svesnost 3 svesni iz*or izme1u kretanja u prav.u sve ve eg u2asa koji donosi lju*omora i zauzimanja stava i *iranja sopstvene reak.ije na datu situa.iju. ,omunika.ija 3 razgovor sa voljenom oso*om u kome se$ sa to manje emo.ija i koriste i prvo li.e jednineD$ saoptava partneru do kakvih neprijatnosti je dovela data situa.ija. 4ju*av prema se*i i drugome 3 kori enje sposo*nosti imagina.ije za izazivanje pozitivnih reak.ija i misli 3 pre nego troenje energije na lju*omoru i kori enje mate za pothranjivanje negativnih s.enarija. Prihvatanje 3 svako ima pravo iz*ora i$ ako je partner iza*rao nekog drugog$ *ar energija nije potroena na lju*omorne s.ene i unutranja kidanja koja proizvode jo nekoliko neprijatnih ose anja koja onemogu avaju ose aj sre e. Seks je lju*av
Seks i lju*av su dva razli/ita fenomena ljudske egzisten.ije$ koji tokom individualnog psihi/kog razvoja posti2u me1uso*nu integra.iju u pu*ertetu i adoles.en.iji 90ilivojevi $ ())($ str. (%I:.

+ako postoji opirna literatura koja se *avi seksualno u i njenom povezano u sa lju*avlju$ pojam seks i pojam lju*av se jo uvek dovode u razli/ite korela.ije koje mogu da dovedu do za*luda. Dok jedni potpuno izjedna/avaju ova dva pojma$ drugi ih potpuno razdvajaju. Dok jedni koriste seks kao sredstvo za do*ijanje lju*avi$ drugi ga vide kao na/in ispoljavanja iste. 6utorka$ kroz ovo poglavlje$ razmatra sve /etiri situa.ije. Seks je ljubav 3 <so*e koje preklapaju ova dva pojma seksualnu$ sna2nu erotsku privla/nost koju ose aju prema partneru$ izjedna/avaju sa lju*avlju. Suprotno tome$ nedostatak privla/nosti$ tuma/e kao nedostatak lju*avi. <vim oso*ama nikako nije jasno kako neko mo2e
6

Tehnika ;5a!govora= koja se koristi u svim situa.ijama konflikta kao deo asertivne komunika.ije.

%)

da ima seksualne odnose sa oso*om koju ne vole$ s o*zirom da je za njih seks doslovno Bvo1enje lju*avi;. ,od ovakvih oso*a merilo lju*avi je kvalitet i intenzitet seksualnih odnosa$ pa e one smanjenje ovih /inila.a tuma/iti kao prestanak lju*avi. To je uzrok raskida lju*avnih odnosa jer kad ovi ljudi ose aju da nisu seksualno 2eljeni to izjedna/avaju sa tim da nisu voljeni 9Kijave. i 0iljkovi $ ())E:. Seks je seks, ljubav je ljubav 3 <so*e koje potpuno razdvajaju ova dva pojma nekada rade to do te mere da isklju/uju mogu nost seksualnog u2ivanja u iskrenom i potpunom lju*avnom osnosu$ i o*rnuto$ ne vide mogu nost opLstanka /iste lju*avi u B.arstvu; /ula i po2ude. Neintegrisanost fenomena lju*avi i seksa dovodi do nemogu nosti spajanja lju*avnog i seksualnog ponaanja prema istom o*jektu. Poto lju*av i seks ne tre*a meati$ za seksualne partnere *iraju se oso*e koje nikada ne mogu voleti i koje slu2e za utoljavanje seksualne gladi i pohote. Seks je put do ljubavi 3 To su oso*e koje seks vide kao sredstvo za do*ijanje lju*avi. U njih je utkana predstava o tome da /inom seksualnog optenja one svom partneru neto Bdaju;$ a to to se Bdaje; sim*olizuje lju*av davao.a za koju sa pravom o/ekuju$ ili se *arem nadaju$ da e *iti uzvra ena$ tj. da e za uzvrat od onoga koji Buzima; tako1e do*iti lju*av. Potre*a za ne2no u i *lisko u se trenutno nagra1uje 9seksom:$ a jednoga dana e se to pretvoriti u lju*av i to je prirodan sled doga1aja u koji veruju ove oso*e. Seks kao na in ispoljavanja ljubavi 3 <so*e koje pokazuju svoju lju*av kroz lju*avne 9seksualne: igre jer do2ivljavaju to polje ispoljavanja kao *ez*edno i udo*no. Seksualnu predanost partnera$ tako1e$ tuma/e kao ispoljavanje lju*avi. 6ko se *liskost vidi kao znak lju*avi$ samo ako je prisutna tokom seksualnog odnosa$ a ne i u drugim o*li.ima razmenjivanja$ postoji mogu nost da je samo re/ o ispoljavanju strasti i 2udnje$ ali ne i lju*avi.
Seksualno spajanje dva *i a koja se vole$ lju*av oplemenjena telesnom i duhovnom predajom$ strastveno erotsko me1uso*no darivanje i primanje 3 predstavlja najveli/anstvenije zemaljsko iskustvo 9,uzmanovi $ ()%($ str. ED:.

4ju*av je *riga

%%

8riga predstavlja *ojazan$ strepnju ili strah da se neto to 2elimo ne e ostvariti ili$ naprotiv$ da e se ostvariti neto to ne 2elimo. <na mo2e da se odnosi na doga1aje$ druge ljude i nas same. 8riga se manifestuje kao pritiskaju i ose aj nemira$ kao tesko*a i neprijatnost$ /esto pra ena nemogu no u da zaustavimo misli koje su pre svega pesimisti/ne. 0ilivojevi 9())(: navodi kao osnovni prin.ip lju*avi prema nekome princip saoseanja. 6 saose ajnost se$ u partnerskoj vezi$ mo2e shvatiti kao delovanje lju*avne *rige$ kao te2nju oso*e da njenom partneru *ude do*ro. 0e1utim$ kada kod nekih oso*a *riga kao *itna komponenta odnosa lju*avi postaje predominantni o*lik njihovog voljenja$ onda oni drugoj oso*i nude isklju/ivo lju*av!*rigu i tada kod njih dolazi do Blogi/ne; konstruk.ije: B*rinem$ zna/i volim;$ Bto vie *rinem$ to vie volim;. 6utorka smatra da *riga$ osim to je u svom ispoljavanju neprijatna$ oduzima sposo*nost konstruktivnog delanja$ jer su nam misli toliko zaro*ljene mogu im ishodima *rige da nismo u stanju da mislimo ni o /emu drugom$ a kamoli da radimo. 8riga izra2ava nepoverenje$ odnosno neveru$ sumnju da e sve ispasti kako tre*a$ tj. da e ishod nekog doga1aja *iti pozitivan. <vakav stav$ smatra autorka$ unosi negativnu energiju i prema zakonu privla enjaG pove ava mogu nost da se Bzle slutnje; o*istine. Poto *riga is.rpljuje$ umara$ unosi nespokoj$ gui i sputava 9i z*og toga teko da mo2e da *ude konstruktivna: kao zamenu za nju autorka predla2e empatiju i to kreativnu empatijuI. U stvarnosti$ mi titimo$ poma2emo i volimo svojim konstruktivnim$ kreativnim delanjem$ pri*rano u i poverenjem$ a ne *rigom. 8riga samo mo2e da smeta. 6ko volim se*e$ ne mogu voleti druge 6utorka naglaava da pre svega tre*a napraviti razliku izme1u samolju*avi i samolju*lja$ koje predstavlja nekriti/ko o*o2avanje samog se*e. <so*a koja voli se*e poznaje se i ima svest i znanje o pozitivnim i negativnim aspektima sopstvenog ispoljavanja. <na poznaje svoje mogu nosti$ a one mogu *iti mentalne$ emo.ionalne i duhovne. <so*a kod koje je razvijeno samolju*lje ne poznaje se*e$ svoje autenti/no 5a$ i nije u stanju da voli ni druge ni se*e$ jer je
7

5edan od tri univerzalna zakona. <n glasi: Sli no privla ni sli no 3 zakon koji uti/e na sve$ u svakom trenutku. Ne postoji nita to nije pod uti.ajem ovog zakona 9Miks i Miks$ ())I:. 8 Tre i nivo empatije 9pomaganje saose anjem: koji uklju/uje ra.ionalnu 9vidim i znam kako se ose a: i emo.ionalnu 9ose am kako se ose a: empatiju plus svesnost oso*e da time poma2e$ svesnost razmene uz prisustvo ra.ionalnih$ konstruktivnih$ kreativnih saveta 9@oran Nrui/i $ prema ,uzmanovi $ ()%(:.

%(

zalju*ljena u svoju idealizovanu sliku$ a drugi su joj potre*ni da *i je o*o2avali i hranili njenu sujetu i samolju*lje. <so*a koja ima uverenje da ako voli se*e ne mo2e voleti druge$ u se*i ima predstavu da su lju*av prema se*i 9samolju*av: i lju*av prema drugome dva kraja jedne lju*avi$ i da su to zapravo dihotomni konstrukti. <na z*og toga veruje da ili mo2e voleti drugog ili mo2e voleti samu se*e. Na osnovu tog verovanja ona *ira da li e lju*av pokloniti nekom drugom ili se*i$ a taj iz*or je upravo posledi.a pogrene dihotomije 90ilivojevi $ ())(:.
+stina je da tek kada volim se*e mogu voleti druge i druge mogu poznavati i voleti samo u meri i na na/in na koji poznajem i volim se*e. <so*a koja voli se*e je ona oso*a koja je se*e prihvatila u svoj svojoj nesavrenosti i time postala sposo*na da prihvata druge ljude i u svakom 2ivom *i u sagleda *o2ansku prirodu 9,uzmanovi $ ()%($ str. %)D:.

Zakljuak +vana ,uzmanovi se u svojoj knjizi Od kada sam se zavolela VOLIM pre svega *avi otkrivanjem Staze 4ju*avi$ a zatim i za*ludama o lju*avi i strahovima koje nosimo u se*i kao preprekama na toj stazi. Oto se ti/e za*luda kojima se ovaj rad *avi$ ona ne daje njihovu potpunu listu i ne *avi se svim za*ludama koje se mogu javiti$ ve onima koje su za nju glavne i o kojima mo2e svedo/iti sopstvenim ili primerima svojih prijatelja. ,njiga Od kada sam se zavolela VOLIM je za kratko vreme do2ivela *rojna izdanja 9izdanje koje sam ja /itala je estaesto po redu: i proglaena je za jednu od deset najprodavanijih knjiga u ()%%. godini do*ivi priznanje !it libris. U komentarima$ na forumima sajtova izdava/a i autorke$ mogu se na i samo re/i hvale. To je$ izme1u ostalog$ *io razlog zato sam iza*rala *a ovu knjigu. 6ko se neko na1e u situa.iji da pati z*og izgu*ljene lju*avi i 2eli da pokua da shvati kako je do toga dolo$ ova knjiga daje dovoljno informa.ija da se oso*a ne oseti izgu*ljenom i samom. 6ko ipak neko 2eli vie od toga$ 2eli da ima detaljne informa.ije o tome kako se ove iskrivljene predstave o lju*avi javljaju$ kako se ukorenjuju u nau li/nost$ kako rukovode naim 2ivotom i$ na kraju$ kako da radi na se*i da ih ukloni$ preporu/ila *ih neke druge knjige. Prednost dajem knjigama @orana 0ilivojevi a.

%'

Literarura De 0elo$ 6. 9%EEE:: "ut ljubavi$ 8eograd: 0ono i 0aPana Press. ,ondi $ ,. i 4evkov$ 4j. 9%EE(:: "rvi# deset $odina$ 8eograd: #entar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Sr*ije. ,uzmanovi $ +. 9()%(:: Od kada sam se zavolela VOLIM$ 8eograd: 4aguna. 0ilivojevi $ @. 9%EE':: "si#oterapija i razumevanje emocija$ Novi Sad: Prometej. 0ilivojevi $ @. 9())(:: %ormule ljubavi$ Novi Sad: Prometej. Kijave.$ 0. i 0iljkovi $ D. 9())E:: Srce moje i tvoje u ljubavi stoje$ Aa/ak: 4egenda. Stefanovi !Stanojevi $ T. 9())(:: 8liske partnerske veze$ "si#olo$ija$ "ol '& 9%!(:$ '!('. Stefanovi !Stanojevi $ T. 9())I:: &ano iskustvo i ljubavne veze$ Ni: Filozofski fakultet. Miks$ ?. i Miks$ D2. 9())I:: Zakon privla enja$ 8eograd: 4eo .ommer.e.

%>