Racunarske Mreze

. Pitanje: Na kom sloju OSI modela radi IP protokol?
Odgovor: IP protokol radi na mrenom sloju OSI modela

2. Pitanje: Kada govorimo o protokolima, termin "connectionless" znai da:
Odgovor: Uspostava veze pre prenosa podataka nije obavezna

3. Pitanje: IP paketima se prenosi sve to odrade:
Odgovor: TCP, UDP, ICMP i IGMP protokoli

4. Pitanje: Privatne IP adrese
Odgovor: Su jedan od naina utede IP adresa

5. Pitanje: Veliina polja "Ukupna duina", u IP paketu je:
Odgovor: 2^16-1 bajtova

6. Pitanje: IP paketi se isporuuju:
Odgovor: Bez utvrenog redosleda

7. Pitanje: Ukoliko se alju dva IP paketa (1 i 2) na isto odredite:
Odgovor: Paket 2 moe da stigne pre paketa 1

8. Pitanje: Najzastupljeniji format zaglavlja IP paketa danas, je:
Odgovor: IPv4

9. Pitanje: Najzastupljenija tehnika adresiranja danas je:
Odgovor: Besklasno adresiranje

10. Pitanje: Prilikom podmreavanja, na podmreni deo i deo za hostove delimo:
Odgovor: Deo IP adrese, rezervisan za hostove

11. Pitanje: Da bi ukazali ruteru da ne treba da vri deobu paketa:
Odgovor: Polje DF u IP poglavlju se postavi na vrednost 1

12. Pitanje: Da bi omoguili automatsko dodeljivanje IP adresa u nekoj mrei ta mrea treba da ima:
Odgovor: DHCP server

13. Pitanje: Pretvaranje IP adrese u adresu koji koristi sloj veze vri:
Odgovor: ARP protokol

14. Pitanje: ARP protokol se koristi da bi se:
Odgovor: Pronala nepoznata MAC adresa stanice kada je poznata njena IP adresa

15. Pitanje: Jedinica podataka (PDU) na mrenom sloju je:
Odgovor: Datagram

16. Pitanje: Termin "datagram" se koristi za:
Odgovor: Sisteme bez uspostave veze

17. Pitanje: Polje TTL oznaava:
Odgovor: Vreme ivota paketa u mrei i vrednost ovog polja se dekrementira na svakom ruteru

18. Pitanje: Kada TTL polje paketa dostigne vrednost 0 onda se:
Odgovor: IP paket odbacuje i alje ICMP poruka

19. Pitanje: Polje TTL u IP zaglavlju:
Odgovor: Predstavlja ukupan broj rutera kroz koje e paket proi pre nego to se odbaci

20. Pitanje: Mreni sloj obezbeuje uslugu
Odgovor: Transportnom sloju

21. Pitanje: Adresno polje IPv6 protokola je:
Odgovor: 16 bajtova

22. Pitanje: Ruter prihvata paket, smeta ga u lokalnu memoriju i proverava kontrolni zbir i ukoliko je paket
bez greke ruter:
Odgovor: alje paket sledeem ruteru sve dok ne doe do odredine stanice

23. Pitanje: Ako elimo da napravimo podmreu onda se za podmreu rezerviu:
Odgovor: Bitovi najvee teine onog dela koji je dodeljen adresi stanice (hosta)

24. Pitanje: Kada postoji virtuelno kolo to znai:
Odgovor: Da paket uvek ide istom putanjom

25. Pitanje: Unikast adresa je adresa:
Odgovor: Namenjena jednoj stanici

26. Pitanje: Multikast adresa je adresa:
Odgovor: Namenjena grupi stanica

27. Pitanje: Brodkast adresa je adresa:
Odgovor: Namenjena svim stanicama

28. Pitanje: Ako su u adresnom delu hosta svi bitovi postavljeni na 1, radi se o:
Odgovor: Brodkast adresi

29. Pitanje: Kada se paket alje na sve adrese (brodkast), onda je odredina adresa:
Odgovor: 255.255.255.255

30. Pitanje: Koja od adresa se koristi kao brodkast adresa:
Odgovor: 255.255.255.255

31. Pitanje: Koja od adresa se koristi kao "loopback" adresa?
Odgovor: 127.0.0.1

32. Pitanje: IP protokol je (pitanje sa vise odg):
Odgovor: Datagram tipa / Bez uspostave veze

33. Pitanje: Koja su od ponuenih polja deo IPv4 zaglavlja? (pitanje sa vie odg)
Odgovor: Izvrna dresa / TTL / IHL / DF

34. Pitanje: Odrediti kalse ponuenih IP adresa
Odgovor: 64.36.29.87 - Klasa A
190.168.23.57 - Klasa B
192.168.26.57 - Klasa C
224.0.0.9 - Klasa D
242.242.42.24 - Klasa E

35. Pitanje: Odrediti opsege klasa adresa:
Odgovor: Klasa A - od 0.0.0.0 do 127.255.255.255
Klasa B - od 128.0.0.0 do 191.255.255.255
Klasa C - od 192.0.0.0 do 233.255.255.255
Klasa D - od 224.0.0.0 do 239.255.255.255
Klasa E - od 240.0.0.0 do 247.255.255.255

36. Pitanje: Vrednosti za dodatna zaglavlja kod IPv6 protokola su sledee:
Odgovor: 43 - zaglavlje IPv6 rutiranja
44 - zaglavlje IPv6 delova
50 - zaglavlje sigurnosti podataka
51 - zaglavlje o IPv6 autentifikaciji
59 - nema sledeeg zaglavlja
60 - zaglavlje odredinih opcija

37. Pitanje: Koliko klasa IP adresa postoji?
Odgovor: 5

38. Pitanje: Klasom "C" adresiraju se:
Odgovor: Mree sa relativno malim brojem stanica

39. Pitanje: Kolike je veliine polja za adresu mree kod IP adresa klasa A:
Odgovor: 1 bajt

40. Pitanje: Kolike je veliine polje za adresu stanice (hosta) kod IP adresa klase A:
Odgovor: 3 bajta

41. Pitanje: Kolike je veliine polja za adresu mree kod IP adresa klasa B:
Odgovor: 2 bajt

42. Pitanje: Kolike je veliine polje za adresu stanice (hosta) kod IP adresa klase B:
Odgovor: 2 bajta

43. Pitanje: Kolike je veliine polja za adresu mree kod IP adresa iz klase C:
Odgovor: 3 bajta

44. Pitanje: Kolike je veliine polje za adresu stanice (hosta) kod IP adresa klase C:
Odgovor: 1 bajt

TEST 15 DRUGI DEO

1. Pitanje: Ako je mrena adresa 172.20.0.0/24 u njoj moemo adresirati:
Odgovor: 254 hosta

2. Pitanje: Ako je mrena adresa jedne LAN mree 163.100.16.0/25 u njoj moemo maksimalno adresirati:
Odgovor: 126 hostova

3. Pitanje: Ako je mrena adresa jedne LAN mree 175.10.16.0/25 u njoj moemo adresirati:
Odgovor: 62 hosta

4. Pitanje: Adresa podmree je 158.15.1.0/24. Daljim podmreavanjem treba napraviti podmree sa po 12
adresa za hostove. Koliko podmrea je mogue napraviti, a da se pri tom zadovolji uslov zadatka?
Odgovor: Ukupno 16 podmrea

5. Pitanje: Adresa mree je 195.16.5.0/24.Treba podmreiti datu adresu tako da u jednoj podmrei ima
adresa za 30 hostova. Koja je maska podmree u tom sluaju:
Odgovor: 255.255.255.224

6. Pitanje: Adresa mree je 199.19.9.0/24. Treba napraviti 9 podmrea. Koja je adresa 5 podmree:
Odgovor: 199.19.9.80

7. Pitanje: Odrediti adresu drugog hosta iz desete podmree, na osnovu parametara mree IP adresa
mree: 124. 240.0.0/16 , podreena na 12 podmrea:
Odgovor: 124.240.160.2

8. Pitanje: Koja je adresa poslednjeg hosta, iz sedme podmree, za mreu 162.251.0.0/16 (mrea je
podmreena na 50 podmrea)
Odgovor: 162.251.31.254

9. Pitanje: Odrediti broj mree na osnovu parametara jednog lana mree. IP adresa: 227.79.238.152
Mrena maska: 255.255.252.0 :
Odgovor: 227.79.236.0

10. Pitanje: Odrediti broj mrea koja bi koristile navedenu mrenu masku kao i broj adresa u svakoj od njih.
Mrena maska: 255.255.248.0:
Odgovor: 2^21 mrea- 2^11 adresa

11. Pitanje: Koja je adresa prvog hosta iz pete podmree za mreu 130.5.0.0/16, mrea je podmreena na
100 podmrea:
Odgovor: 130.5.10.1

12. Pitanje: Adresa mree 60.0.0.0/8. Treba napraviti 55 podmrea. Sa koliko bitova bi adresirali podmreu u
tom sluaju i koja bi bila maska podmree.
Odgovor: Sa 6 bitova, maska podrmee bi bila 255.252.0.0

13. Pitanje: Imamo adresu mree iz klase B sa podrazumevanom maskom i zahtev da napravimo 500
podmrea. Koliko bitova bi u tom sluaju ostalo za adresiranje hostova u podmrei:
Odgovor: 7 bitova

14. Pitanje: Da bi napravili 12 podmrea koliko bitova treba uzeti iz adrese hosta:
Odgovor: 4

15. Pitanje: Adresa mree 132.190.0.0/16.Treba napraviti 60 podmrea. Koja je adresa 45 podmree i koja je
nova maska podmree:
Odgovor: Adresa podmree 132.190.90.0, maska podree 255.255.254.0

16. Pitanje: Adresa jednog hosta je 172.16.100.129/24. Koja je adresa podmree i brodkast adresa za
podmreu kojoj pripada ovaj host.
Odgovor: Adresa podmree je 172.16.100.0 a broadkast adresa je 172.16.100.255

17. Pitanje: Koja je brodkast adresa za mreu 150.10.10.0 i masku 255.255.255.0:
Odgovor: 150.10.10.255

18. Pitanje: Odrediti broj mree na osnovu parametara jednog lana mree. IP adresa 113.240.113.15, a
mrena maska 255.255.240.0:
Odgovor: 113.240.112.0

19. Pitanje: Koji je mreni deo adrese 25.2.1.5/16
Odgovor: 25.2.0.0

20. Pitanje: Koji mreni deo adrese 192.168.1.150 sa maskom podmree 255.255.255.0
Odgovor: 192.168.1.0
21. Pitanje: Dodeljena vam je mrea B klase, a vama je potrebno 100 podmrea. Koju ete od ponudjenih
mrenih maski upotrebiti, da biste dobili 100 podmrea sa maksimalnim brojem adresa za radne stanice.
Odgovor: 255.255.254.0

22. Pitanje: Koju biste masku podmree upotrebili ako ste u klasi B ceo bajt rezervisali za podmreu:
Odgovor: 255.255.255.0

23. Pitanje: Imamo adresu iz klase C i treba da napravimo 28 podmrea, a da pri tom svaka podmrea ima
bar 12 korisnih adresa. Da li je to ostvarivo?
Odgovor: Ne

24. Pitanje: Dodeljena vam je mrea C klase, a vama je potrebno 10 podmrea. Koju ete od ponuenih
mrenih maski upotrebiti, da biste dobili 10 podmrea sa maksimalnim brojem adresa za radne stanice
Odgovor: 255.255.255.240

25. Pitanje: Decimalni zapis sa takama 192.112.0.18 odgovara binarnom zapisu:
Odgovor: 11000000 01110000 00000000 00010010

26. Pitanje: Koje su adrese od ponuenih IP adresa privatne:
Odgovor: - 172.20.14.39
- 172.31.148.40
- 192.168.42.34
- 10.248.23.17

27. Pitanje: Data vam je sledea adresa mreze: 192.168.15.0/24. Datu mreu treba podeliti na 24 podmree:
Odgovor:
Koliko bita je potrebno pozajmiti da bi se dobio odgovarajui broj podmrea: 5
Koja je nova maska podree: 255.255.255.248
Koliko ukupno podmrea se dobija sa tim brojem pozajmljenih bitova: 32
Koliko bitova ostaje u delu za adresiranje hostova: 3
Koliko upotrebljivih adresa hostova ce biti u svakoj podmrei: 6
Koja je adresa 6. podmreze: 192.168.15.48
Koja je prva upotrebljiva adresa u izdraunatoj podmrei: 192.168.15.49
Koja je poslednja upotrebljiva adresa hosta u izraunatoj podmrei: 192.168.15.54
Koja je brodkast adresa za izraunati podmreu: 192.168.15.55

28. Pitanje: Data je sledea adresa mree: 180.25.0.0/16. Datu mreu podeliti na 90 podmrea:
Odgovor:
Koliko bita je potrebno pozajmiti da bi se dobio odgovarajuci broj podmreza: 7
Koja je nova maska podmreze: 255.255.254.0
Koliko ukupno podmreza se dobija sa tim brojem pozajmljenih bitova: 128
Koliko bitova ostaje u delu za adresiranje hostova: 9
Koliko upotrebljivih adresa hostova ce biti u svakoj podmrezi: 510
Koja je adresa 10. Podmreze: 180.25.20.0
Koja je prva upotrebljiva adresa hosta u podmrezi: 180.25.20.1
Koja je poslednja upotreljiva adresa hosta u podmrezi: 180.25.21.254
Koja je brodkast adresa za izracunatu podmrezu: 180.25.21.255

TEST 15 TREI DEO

1. Pitanje: Podrazumevani mreni prolaz (default gateway) se koristi:
Odgovor: Ukoliko odredina IP adresa nije na istoj podmrei (mrei) kao i izvorina

2. Pitanje: Kod BOOTP je protokola, dodeljivanje adresa je:
Odgovor: Unapred odreeno u BOOTP tabeli

3. Pitanje: Koji protocol omoguava povezivanje MAC i IP adrese:
Odgovor: ARP

4. Pitanje: DHCP za komunikaciju koristi:
Odgovor: UDP protocol

5. Pitanje: Koje sve informacije moe dobiti klijent od DHCP servera? (Pitanje sa vie odg)
Odgovor: - informacije o IP adresi
- informacije o adresi podrazumevanog meumrenog prolaza
- informacije o DNS serverima

6. Pitanje: Iz koliko faza se sastoji proces konfigurisanja DHCP klijenta?
Odgovor: Nista od ponudjenog

7. Pitanje: RARP protokol koriste klijenti da bi:
Odgovor: Pronali svoju IP adresu za poznatu MAC adresu

8. Pitanje: BOOTP prokotol :
Odgovor: Ne sadrzi dodatne informacije, osim IP adrese

9. Pitanje: Tip poruke sa kojom klijent zahteva adresu od DHCP servera je:
Odgovor: DHCP request

10. Pitanje: DHCP je skracenica za:
Odgovor: Dynamic Host Configuration Protocol

11. Pitanje: Za dinamicku dodelu IP adresa se koristi:
Odgovor: DHCP protocol

12. Pitanje: DHCP je:
Odgovor: Sledbenik BOOTP protokola
13. Pitanje: Prilikom razmene DHCP poruka izmeu klijenta i servera, DHCP Discover je poruka koju alje:
Odgovor: DHCP klijent

14. Pitanje: Prilikom razmene DHCP poruka izmeu klijenta i servera, DHCP ACK je poruka koju alje:

15. Pitanje: Da bi omoguili automatsko dodeljivanje IP adresa u nekoj mrei, ta mrea treba da ima:

16. Pitanje: Na Windows operativnim sistemima, da bi oslobodili dinamiki dodeljenu IP adresu moemo
koristiti komandu:
Odgovor: ipconfig /release

17. Pitanje: Na Windows operativnim sistemima, da bi zahtevali novu IP adresu od DHCP servera moemo
koristiti komandu:
Odgovor: ipconfig /renewTEST 16

1. Kod procesa rutiranja, odredina MAC adresa se:

Izaberite jedan odgovor:
-menja na svakom ruteru
-menja samo na izvoritu
-menja samo na odreditu
-ne menja nikada
-ne znam

2. Ruter odluuje o preusmeravanju na:

-prvom sloju
-drugom sloju
-treem sloju
-ne znam

3. Oznaite netaan odgovor. U RAM memoriji rutera se uvaju:

-konfiguracioni fajlovi
-softver za dijagnostiku koji je koristi prilikom ukljuivanja rutera
-tabela rutiranja
-ARP ke
-ne znam

4. Pri svakom prolazu kroz ruter polje TTL se:

-ne menja se
-poveava za 1
-smanjuje za 1
-ne znam

5. Adresno polje IPv6 protokola je:

-4 bajta
-16 bajtova
-32 bajta
-48 bajtova
-ne znam

6. Ruter koristi tabelu rutiranja:

-kao mapu za otkrivanje putanje od izvorita
-kao mapu preko koje otkriva najbolju putanju do odredita
-kao mapu za otkrivanje odredine adrese i odredinog porta
-kao filter preko koga odreuje da li paket sme da napusti izvorinu mreu
-ne znam

7. IGP je protokol za rutiranje:

-u lokalnim mreama IEEE 802.16 tipa
-u okviru autonomnih sistema
-izmeu autonomnih sistema
-ne znam

8. Interfejsi na ruteru:

Izaberite jedan ili vie odgovora:
-pripadaju razliitim mreama
-imaju iste IP adrese i maske podmree
-su hostovi na razliitim IP mreama
-mogu da pripadaju jednoj ili vie mrea
-imaju IP adresu i masku podmree na razliitim mreama
-ne znam

9. Da bi otkrio najbolju putanju za zadatu adresu odredita, ruter koristi:

-tabelu rutiranja
-protokol za rutiranje
-IP protokol
-ne znam

10. Vrednosti za dodatna zaglavlja kod IPv6 protokola su sledee:

51-zaglavlje o IPv6 autentifikaciji
44-zaglavlje IPv6 delova
43-zaglavlje IPv6 rutiranja
50-zaglavlje sigurnosti podataka
59-nema sledeeg zaglavlja
60-zaglavlje odredinih opcija
0-zaglavlje opcije korak po korak
http://www.cisco.com/en/US/technologies/tk648/tk872/technologies_white_paper0900aecd8054d37d.html
(Verica knjiga 229)

11. Kod rutera:

-MAC adrese se koriste samo na Eternet interfejsima
-MAC adrese se koriste na svim interfejsima, bez obzira na to koja se tehnologija prenosa koristi
-WAN interfejsi koriste MAC adrese na sloju veze bez obzira na tehnologiju prenosa koja se koristi
-WAN interfejsi koriste svoje sopstvene adrese sloja veze u zavisnosti koja se od tehnologija
prenosa koristi
-ne znam

12. RIP je protokol za rutiranje, a oznaka je skraenica od:

-routing interconnection protocol
-reverse information protocol
-routing interconnection precadense
-routing information protocol
-ne znam

13. Ruter je:

-raunar
-skup protokola
-operativni sistem
-ne znam

14. Koji od navedenih protokola pripada Distance-Vector protokolima za rutiranje?

-OSFP
-RIP
-BGP
-EIGRP
-ne znam

15. Odredina IP adresa:

-se menja na svakom ruteru
-se menja od strane privilegovanih rutera
-ne menja se nikada
-se menja samo kada ruter ne pronae odredinu mreu
-ne znam

16. Kod rutera, operativni sistem rutera se uva u:

-RAM memoriji
-Flash memoriji
-ROM memoriji
-NVRAM memoriji
-ne znam

17. BGP protokol za rutiranje:

-koji se koristi pri povezivanju autonomnih sistema
-u okviru jednog autonomnog sistema
-ne znam

18. Ako ruter dobije Eternet ram kod koga je u polje Type upisana vrednost 0x800, on zna da je u
delu za podatke smeten:

-ICMP paket
-ARP request
-IP paket
-ne znam

19. MAC adesa se:

-menja na svakom ruteru u adresu sledeeg rutera ili stanice
-menja na izvoritu
-menja na odreditu
-ne menja nikada
-ne znam

20. Pri prenosu govora u mreama za prenos podataka koji od parametara zasluuje najvie panje?

-propusni opseg
-kanjenje
-pouzdanost
-presluavanje
-ne znam

21. Adresno polje IPv6 protokola je:

-4 bajta
-16 bajtova
-32 bajta
-48 bajtova
-ne znam

22. Koji od navedenih protokola pripada Link-State protokolima za rutiranje?

-OSFP
-RIP
-BGP
-IGPR
-ne znam

23. Tabela rutiranje ne sadri i izlazni interfejs preko koga se preusmerava paket:

-pogreno
-tano
-ne znam

24. Ruter je putem RIP protokola dobio dve razliite informacije-rute o jednoj te istoj udaljenoj mrei.
Koju informaciju e ruter koristiti za usmeravanje paketa ka toj mrei?

-koristi se ruta koja je stigla od next hop rutera
-koristi se ruta koja je stigla iz istog autonomnog sistema
-koristi se ruta koja je prva prispela
-koristi se ruta sa boljom metrikom
-koriste se obe informacije radi raspodele optereenja

25. ime se zaguenje u mrenom saobraaju moe ublaiti:

-rekonfigurisanjem mrea
-veim brojem MAC adresa
-korienjem IP adresa iz klase D
-poveanjem broja koncentratora na mrei
-ne znam

26. Statiko popunjavanje tabele rutiranja znai:

-da se tabele rutiranja popunjavaju automatski kada se ruter ukljui
-da odreeni ruteri imaju pravo da ih menjaju
-da se tabele rutiranja konfiguriu prilikom podizanja sistema i ne mogu se menjati
-da samo administrator to runo moe da uradi
-ne znam

27. Kada ruter odreuje najbolju putanju za neki paket, on ispituje:

-samo odredinu IP adresu u tom paketu
-izvorinu i odredinu IP adresu u tom paketu
-samo izvorinu IP adresu u tom paketu
-ne znam

28. Kod procesa rutiranja, odredina IP adresa se:

-menja na svakom ruteru
-menja samo od strane privilegovanih rutera kojima je dato to pravo
-nikad ne menja pri prolasku kroz ruter
-menja na odreditu
-ne znam

29. OSFP je protokol za rutiranje, a oznaka je skraenica od:

-open shared path first
-open shortest path first
-open shared feature protocol

30. Za dinamiku dodelu IP adresa se koristi:

-DNS
-DHCP
-TTL
-ne znam

31. Iz koliko faza se sastoji proces konfigurisanja DHCP klijenta?

-2
-3
-6
-5
-nita od ponuenog
-ne znam

32. Koje sve informacije moe dobiti klijent od DHCP servera?

-informacije o zaguenjima na mrei
-informacije o adresi podrazumevanog meumrenog prolaza
-informacije o protokolu za rutiranje koji je u upotrebi
-informacije o IP adresi
-informacije o DNS serverima

33. DHCP za komutaciju koristi:

-ICMP
-TCP
-RTP
-UDP
-ne znam

34. Metrika je vezana samo za: (Verica str 303)

-cenu
-irinu opsega i za kanjenje i za pouzdanost i za cenu
-udaljenost
-ne znam

35. Kada se eli paket poslati na sve adrese (brodkast) onda je odredina adresa:

-255.255.255.255
-1.1.1.1
-0.0.0.0
-ne znam

36. DHCP je skraenica za:

-dynamic host computer protocol
-data host configuration protocol
-dynamic host configuration protocol
-ne znam

37. U IPv6 protokolu, sandardizovana duina adrese je:

-64 bita
-32 bita
-128 bitova
-ne znam

38. Kod RIP protokola za rutiranje ta se koristi kao metrika za opis rute?

-bandwidth i delay
-hop count
-maska podmree
-ne znam

39. ARP protokol se koristi da bi se:

-da bi ruter obavestio izvorini raunar da IP paket koji je stigao do njega nije pronaao svoje odredite
-pronala nepoznata IP adresa stanice kada je poznata njena MAC adresa
-pronala nepoznata MAC adresa stanice kada je poznata njena IP adresa
-ne znam

40. Koji protokol omoguava povezivanje MAC i IP adrese:

-ARP
-ICMP
-IGMP
-ne znam

41. Ako je mrena adresa jedne LAN mree 175.10.16.0/26, u njoj moemo maksimalno adresirati:

-63 hosta
-61 host
-59 hostova
-ne znam

42. Metrika je pojam koji se vezuje za:

-dinamike protokole za rutiranje
-IEEE 802.3
-statike protokole za rutiranje
-ne znam

43. Kojoj vrsti protokola pripada RIP protokol za rutiranje?

-BGP
-EGP
-IGP
-ne znam

44. Ako je mrena adresa jedne LAN mree 163.100.16.0/25, u njoj moemo maksimalno adresirati:

-128 hostova
-127 hostova
-125 hostova
-ne znam

45. Kod rutera, operativni sistem rutera se uva u:

-NVRAM memoriji
-ROM memoriji
-Flash memoriji
-RAM memoriji
-ne znam

46. Ruteri su ureaji koji:

-preusmeravaju pakete na osnovu odredinog broja porta
-preusmeravaju pakete na osnovu izvorine IP adrese
-preusmeravaju pakete od originalnog izvorita do krajnjeg odredita
-preusmeravaju pakete na osnovu izvorinog broja porta
-ne znam

47. Kod RIP protokola za rutiranje ta se koristi kao metrika za opis rute?

-broj skokova
-maska podmree
-propusni opseg
-kanjenje
-ne znam

48. MAC adresa se:

-menja na svakom ruteru u adresu sledeeg rutera ili stanice
-menja na izvoritu
-menja na odreditu
-ne menja nikada
-ne znam

49. Tabela rutiranja ne sadri i izlazni interfejs preko koga se preusmerava paket:

-pogreno
-ne znam
-tano

pitanju paket koji ne treba rutirati:

-netano
-ne znam
-tano

51. Odreivanje najbolje putanje rutera ukljuuje evaluaciju vie putanja ka istoj odredinoj mrei i
odabir optimalne ili najkrae putanje kojom se moe doi do te mree.

-netano
-tano

52. Svi interfejsi na ruteru:

-pripadaju razliitim mreama
-ne znam
-mogu pripadati istoj mrei
-mogu pripadati istoj LAN mrei ali ne i istoj WAN mrei

delu za podatke smeten:

-ICMP paket
-ne znam
-ARP request
-IP paket

54. Primeri WAN (Wide Area Network) interfejsa na ruteru su:

-serijski interfejs
-gigabit ethernet interfejs
-ISDN interfejs
-ethernet interfejs
-frame relay interfejs

55. ta od sledeeg predstavlja vrstu autonomnog sistema?

-sistem povezan sa vie drugih sistema koji ne prihvata tranzini saobraaj
-sistem sa vektorom udaljenosti
-sistema koji ima samo jednu vezu sa drugim sistemima
-sistem koji nije povezan ni sa jednim drugim sistemom
-ne znam
-sistem povezan sa vie drugih sistema koji prihvata tranzitni saobraaj
-sistem sa stanjem veze koji koristi TCP za razmenu informacija

56. Za povezivanje rutera na lokalnu raunarsku mreu koriste se:

-frame relay interfejs
-serijski interfejs
-ethernet interfejs
-ISDN interfejs
-gigabit ethernet interfejs

57. Metrika je pojam koji je vezan za:

-udaljenost
-irinu opsega, kanjenje, pouzdanost i cenu
-cenu
-propusni opseg
-ne znam

58. Ukoliko odredina IP adresa ne pripada ni jednoj mrei direktno povezanoj sa ruterom:

-ruter odbacuje paket i alje ICMP poruku izvoritu
-ruter mora da odbaci paket jer nije naao putanju do odredita
-ruter odbacuje paket i alje ICMP poruku odreditu
-ruter mora da preusmeri ovaj paket ka drugom ruteru
-ne znam
1. Pitanje: Koji od navedenih je primer tipa mree "svako sa svakim"?
Odgovor: Radio mrea.

2. Pitanje: Informacija nastaje kada se podaci:
Odgovor: Interpretiraju.

3. Pitanje: Koji od navedenih je primer mree sa komutacijom kanala?
Odgovor: Javna telefonska mrea.

4. Pitanje: Internet spada u mree sa komutacijom:
Odgovor: Paketa.

5. Pitanje: Kako se oznaavaju pristupne take usluge?
Odgovor: SAP.

6. Pitanje: Koliko faza kod uspostavljanja komunikacija postoji u sistemu sa komutacijom kanala?
Odgovor: 3 faze.

7. Pitanje: Ako je vor van funkcije kod mrea sa datagramom:
Odgovor: Paketi se preusmeravaju.

8. Pitanje: Na emu se baziraju savremeni komunikacioni sistemi?
Odgovor: Baziraju se na komutaciji paketa.

9. Pitanje: Koji tip mree je svako sa svakim (brodkast)?
Odgovor: Zvezda.

10. Pitanje: Koje vrste komunikacionih mrea postoje?
Odgovor: Sa komutacijom kanala, poruka, paketa.

11. Pitanje: Prenos podataka u oba pravca istovremeno naziva se:
Odgovor: Potpuni dupleks.

12. Pitanje: Koja je glavna odlika komutacije kanala?
Odgovor: Za vreme trajanja veze zauzet je kanal izmeu dve stanice.

13. Pitanje: Koja je glavna karakteristika tehnike pristupa sa virtuelnim kolima?
Odgovor: Uspostavljanje rute pre prenosa podataka je obavezno.

14. Pitanje: Tipovi mrea sa komutacijom su:
Odgovor: Mree sa komutacijom kanala, poruka, paketa.

15. Pitanje: Komunikacionu mreu ine:
Odgovor: Stanice, vorovi, transmisioni medijumi.

16. Pitanje: Kod komutacije paketa postoje:
Odgovor: Virtuelno kolo i datagram.

17. Pitanje: Koji skup predstavlja primitive usluga?
Odgovor: Zahtev, identifikacija, odgovor i potvrda.

18. Pitanje: Tipina mrea sa komutacijom kanala je:
Odgovor: Telefonska mrea.

19. Pitanje: Kakav ureaj treba da ima radna stanica da bi se mogla povezati na mreu?
Odgovor: Mreni adapter.

20. Pitanje: Koji se skup komunikacionih protokola koristi na internetu?
Odgovor: TCP/IP.

21. Pitanje: Lokalna mrea je komunikaciona mrea koja povezuje stanice:
Odgovor: U zgradi ili bloku zgrada.

22. Pitanje: Ako je vor van funkcije kod mrea sa virtuelnim kolima:
Odgovor: Ponovo se uspostavlja veza.1. Pitanje: Navesti funkciju aplikacionog sloja:
Odgovor: Aplikacioni sloj omoguava aplikacionom procesu da pristupi OSI okruenju.

2. Pitanje: Kakva je uloga protokola?
Odgovor: Razmena podataka izmeu dve celine na razliitim sistemima.

3. Pitanje: Referentni OSI model se odnosi na:
Odgovor: 7 slojeva.

4. Pitanje: Gde je neophodno adresiranje?
Odgovor: U bilo kom sloju gde postoji vie odredita.

5. Pitanje: Koliko je komunikacionih portova potrebno stanici za komunikaciju u brodkast komunikacionim
mreama?
Odgovor: 1 port.

6. Pitanje: Koji referentni model je standardizovan od strane ISO organizacije?
Odgovor: OSI.

7. Pitanje: Prema OSI modelu, sloj N na jednoj maini komunicira sa slojem:
Odgovor: Sa slojem N na drugoj maini.

8. Pitanje: Nabroj tri mrene arhitekture
Odgovor: OSI, TCP/IP, ATM.

9. Pitanje: Glavna karakteristika fizikog sloja je:
Odgovor: Mehanika, elektrina, funkcionalna i proceduralna.

10. Pitanje: ta je protokol?
Odgovor: Skup konvencija.

11. Pitanje: Vremenska sinhronizacija ukljuuje?
Odgovor: Podeavanje brzina i sekvencioniranje.

12. Pitanje: Proces parnjak razmilja o svojoj komunikaciji kao da je:
Odgovor: Horizontalna.

13. Pitanje: Koji sloj obezbeuje dijalog izmeu aplikacija?
Odgovor: Sloj sesije.

14. Pitanje: Koji je prvi sloj u OSI referentnom modelu?
Odgovor: Fiziki sloj.

15. Pitanje: Mreni sloj obezbeuje servis:
Odgovor: Transportnom sloju.

16. Pitanje: Skup konvencija naziva se:
Odgovor: Protokol.

17. Pitanje: Kljuni elementi svakog protokola su:
Odgovor: Sintaksa, semantika i vremenska sinhronizacija.

18. Pitanje: Sintaksa protokola se odnosi na:
Odgovor: Formate podataka i nivoe signala.

19. Pitanje: ta predstavlja SAP (Service Access Point)?
Odgovor: Mesto gde sloj N moe pristupiti ponuenom servisu sloja N+1.

20. Pitanje: Na kom sloju OSI modela radi IP protokol?
Odgovor: Na treem sloju.

21. Pitanje: TCP protokol je protokol:
Odgovor: Sa uspostavom veze.

22. Pitanje: Parnjak celine (peer) su:
Odgovor: Isti slojevi na razliitim mainama.

23. Pitanje: Koliko slojeva ima ATM standard?
Odgovor: 3 sloja.

24. Pitanje: ta obezbeuje sloj veze?
Odgovor: Nain da se uspostavi, odri i raskine veza.

25. Pitanje: Gde je neophodno adresiranje?
Odgovor: U bilo kom sloju u kom postoji vie odredita.

26. Pitanje: Koji od navedenih standarda se odnosi na fiziki sloj?
Odgovor: RS-232.

27. Pitanje: OSI referentni model je:
Odgovor: Podloga za definisanje standarda za povezivanje heterogenih mrea.

28. Pitanje: Ako N-ti sloj jedne maine alje podatke direktno N-tom sloju druge maine:
Odgovor: Re je o fizikom sloju.

29. Pitanje: Navesti funkciju aplikacionog sloja.
Odgovor: Aplikacioni sloj omoguava aplikacionom procesu da pristupi OSI okruenju.

30. Pitanje: Protokol je skup pravila koji omoguava razmenu podataka izmeu:
Odgovor: Dve parnjak celine.

31. Pitanje: Koji je prvi sloj u OSI referentnom modelu?
Odgovor: Fiziki sloj.

32. Pitanje: Semantika protokola se odnosi na:
Odgovor: Upravljake informacije i voenje rauna o grekama.

33. Pitanje: Protokoli izmeu krajnjih stanica su protokoli:
Odgovor: 4, 5, 6 i 7 sloja.

34. Pitanje: Kakvi protokoli postoje u raunarskim mreama namenjeni prenosu podataka?
Odgovor: Protokoli sa i bez uspostave veze.

35. Pitanje: Funkcija svakog sloja je da obezbedi uslugu sloju:
Odgovor: Iznad sebe.

36. Pitanje: Koji se skup komunikacionih protokola koristi na internetu?
Odgovor: TCP/IP.

37. Pitanje: Koji je glavna uloga protokola?
Odgovor: Razmena podataka izmeu dve celine na razliitim sistemima.

38. Pitanje: Kako se oznaavaju pristupne take usluge?
Odgovor: SAP.1. Pitanje: Ako pojaava dvostruko pojaa signal, onda se odnos izlazne i ulazne snage moe
predstaviti kao:
Odgovor: +3 dB

2. Pitanje: Ako je signal oslabljen na nekoj deonici za 0 dB, a ulazna snaga je 1mW, to znai da je snaga na izlazu
jednaka:
Odgovor: 1 mW

3. Pitanje: Informacija nastaje kada se podaci:
Odgovor: Iterpretiraju.

4. Pitanje: Standardni frekvencijski opseg govornog kanala je:
Odgovor: od 300 Hz do 3400 Hz.

5. Pitanje: Karakteristike prostoperiodinog signala koje ga jednoznano odreuju su:
Odgovor: Amplituda, faza i frekvencija.

6. Pitanje: Ako snaga signala na kraju neke deonice transmisionog medijuma opadne na 50% ulazne snage onda se
to moe izraziti kao:
Odgovor: -3 dB.

7. Pitanje: Koja matematika disciplina slui kao osnov za koncept frekvencijskog domena:
Odgovor: Furijeova transformacija.

8. Pitanje: Furijeova analiza pokazuje da je svaki signal sastavljen od sinusoidalnih komponenata razliite:
Odgovor: Amplitude i faze (GLUPOST! Frekvencije i faze je taan odgovor)

9. Pitanje: Decibel je mera:
Odgovor: Relativne razlike snaga dva signala.

10. Pitanje: Koji su osnovni delovi komunikacionog modela?
Odgovor: Ulazni sklop, predajnik, transmisioni medijum, prijemnik i izlazni sklop.

11. Pitanje: Formula za izraunavanje signal-um glasi:
Odgovor: (S/N)dB=10Log(snaga signala/snaga uma)

12. Pitanje: Signal moe da bude u funkciji:
Odgovor: Vremena.

13. Pitanje: Snaga signala kod inih medijuma opada sa rastojanjem:
Odgovor: Eksponencijalno.

14. Pitanje: Kojom jedinicom se izraava logaritamski odnos snaga dva signala?
Odgovor: Decibel.

15. Pitanje: Ako elimo da nam signal koji je oslabljen za 13 dB ostane neizmenjen, treba ga pojaati za:
Odgovor: + 13dB

16. Pitanje: Furijeova transformacija govori o:
Odgovor: Rastavljanju sloenog signala na prostoperiodine komponente.

17. Pitanje: Ukoliko imamo tri deonice i svaka oslabi signal za 3, 8, 11 dB respektivno, sveukupno slabljenje je:
Odgovor: 22 dB.

18. Pitanje: Kako se uporeuju snage X i Y signala u prenosnim sistemima?
Odgovor: 10log(X/Y)

19. Pitanje: Osnovni zahtev od sistema za prenos podataka:
Odgovor: Da prenese podatke bez greke.

20. Pitanje: Ako posmatramo komunikacione sisteme za prenos, onda moemo da kaemo da njihovi ulazni signali
mogu da budu:
Odgovor: Analogni i digitalni.

21. Pitanje: Koji je glavni problem pri prenosu podataka?
Odgovor: Greke koje se javljaju pri prenosu.

22. Pitanje: U konfiguraciji sa vie taaka (multipoint):
Odgovor: Vie stanica koristi isti medijum.

23. Pitanje: Periodini signali se u potpunosti opisuju sa:
Odgovor: Amplitudom, fazom i frekvencijom.

24. Pitanje: Ako postoji direktna veza izmeu dva ureaja i samo oni dele medijum konfiguracija se zove:
Odgovor: Taka-taka konfiguracija.

25. Pitanje: Prenos podataka samo u jednom pravcu naziva se:
Odgovor: Simpleks.

26. Pitanje: Snage signala se predstavljaju kao:
Odgovor: 10log

27. Pitanje: Od ega zavisi kvalitetan prenos signala?
Odgovor: Zavisi od kvaliteta transmisionog medijuma i kvaliteta signala koji se prenosi.

28. Pitanje: Informacija je:
Odgovor: Znaenje koje ovek dodeljuje podacima.

29. Pitanje: Idealan transmisioni medijum unosi slabljenje od:
Odgovor: 0 dB

30. Pitanje: Amplituda signala je:
Odgovor: Maksimalna vrednost signala.

31. Pitanje: Faza je mera:
Odgovor: Relativne pozicije u vremenu u okviru jednog perioda signala.

----------------------------------------------------------------------------------

32. Pitanje: enon je uzeo u obzir:
Odgovor: Termiki um.

33. Pitanje: Za brzinu prenosa 2000 b/s koliki je frekvencijski opseg sistema dovoljan za dobru reprezentaciju?
Odgovor: 4000 Hz

34. Pitanje: Koji se ureaj koristi da bi se digitalni signali pretvorili u analogni signal?
Odgovor: Modem.

35. Pitanje: Kada signali razliite uestanosti dele isti transmisioni medijum moe da doe do pojave:
Odgovor: Intermodulacionog uma.

36. Pitanje: Nikvist je posmatrao kanal:
Odgovor: Bez ikakvog uma.

37. Pitanje: ta je odnos signal-um?
Odgovor: Odnos snage signala prema snazi koja se sadri u prisutnom umu i izraava se u dB.

38. Pitanje: Nikvistov kapacitet je definisan jednainom:
Odgovor: C=2Blog2M

39. Pitanje: Kako se prevazilazi slabljenje prilikom digitalnog prenosa signala?
Odgovor: Ripiterima.

40. Pitanje: Koji je efekat intermodulacionog uma?
Odgovor: Proizvodi uestanosti koje su suma, razlika ili multipl originalnih uestanosti.

41. Pitanje: enonov kapacitet je definisan jednainom:
Odgovor: C= B log2(1+S/N)

42. Pitanje: Koja vrsta uma je osnovni izvor greaka u digitalnim komunikacijama?
Odgovor: Impulsni um.

43. Pitanje: Impulsni um je osnov greke u:
Odgovor: Digitalnim sistemima prenosa.

44. Pitanje: Koji se ureaj koristi da bi se analogni signal pretvorio u digitalni signal?
Odgovor: Koder.

45. Pitanje: Nedostatak potrebnih visokih uestanosti u spektru signala znai:
Odgovor: Da treba poveati gornju granicu opsega prenosnog sistema.

46. Pitanje: Ako se signal sastoji od prostoperiodinih komponenata 3MHz, 5MHz, 7MHz i 9MHz onda je opseg
tog signala:
Odgovor: 6 MHz.

47. Pitanje: Kapacitet kanala po enonu sa 30dB umom je:
Odgovor: 30 Kb/s

48. Pitanje: Ako se kae beli um misli se na:
Odgovor: Termiki um.

49. Pitanje: Pojam Pupinizacije se odnosi na poboljanje karakteristike:
Odgovor: Slabljenja kanala.

50. Pitanje: Za brzinu podataka R, trajanje bita je:
Odgovor: 1/R

51. Pitanje: Presluavanje je:
Odgovor: Neeljeno ukrtanje prenosnih puteva.

52. Pitanje: Kriva slabljenja govornog kanala u zavisnosti od uestanosti poeljno je da bude:
Odgovor: Ravna.

53. Pitanje: Nedostatak potrebnih visokih uestanosti u spektru signala znai:
Odgovor: Da treba poveati gornju granicu opsega prenosnog sistema.

54. Pitanje: Ako je trajanje signala 1Mb/s onda je trajanje jednog bita:
Odgovor: 1 mikrosekunda.

55. Pitanje: Signal je unipolaran ako:
Odgovor: Svi signalizacioni elementi imaju isti znak ili su nula.

56. Pitanje: Nedostatak visokih uestanosti u prenetom signalu znai da je potreban:
Odgovor: Vei propusni opseg sistema za prenos.

57. Pitanje: Poveanje propusnog opsega:
Odgovor: Omoguava poveanje brzine podataka.

58. Pitanje: Termiki um zavisi:
Odgovor: Od temperature i ne moe se eliminisati.

59. Pitanje: Ako svi signalizacioni elementi imaju isti algebarski znak, kakav je to signal?
Odgovor: Unipolaran signal.

////////////////////Proveriti!!///////////////////////////

60. Pitanje: ta znai oznaka dBmW?
Odgovor: Snaga signala u odnosu na 1mW.

61. Pitanje: Spektar signala je:
Odgovor: Opseg uestanosti koje signal sadri.

62. Pitanje: Uspean prenos podataka zavisi od:
Odgovor: Karakteristika prenosnog medijuma.

63. Pitanje: Ako je prenos preko transmisionog medijuma poludupleks to znai da:
Odgovor: Obe krajnje stanice mogu da alju podatke, ali ne istovremeno.

64. Pitanje: Ako kroz kanal propusnog opsega 1MHz propustimo digitalnu povorku naizmeninih jedinica i nula
brzine 4Mb/s, na njegovom izlazu:
Odgovor: Nee se pojaviti ni jedan harmonik

65. Pitanje: Brzina podatka, ili bitska brzina je izraena sa:
Odgovor: 1/Tb gde je Tb = trajanje jednog bita.

66. Pitanje: Za propusni opseg kanala od 3000Hz, kapacitet kanala za M=2 je:
Odgovor: C=6000b/s

67. Pitanje: Ako se na ulaz niskopropusnog filtra granine uestanosti 2kHz dovede signal sa harmonicima 1kHz,
3kHz, 5 kHz na njegovom izlazu e se pojaviti:
Odgovor: Harmonik 1kHz

68. Pitanje: Koja je osnovna uloga podataka?
Odgovor: ?Stvaranje informacija

69. Pitanje: Ako je brzina povorke naizmeninih jedinica i nula 4Mb/s onda je prvi harmonik:
Odgovor: 2 MHz

70. Pitanje: Najprostiji komunikacioni model sastoji se iz:
Odgovor: Predajnika, transmisionog medijuma i prijemnika.//Stari moodle
1. Koji od transmisionih medijuma ima najiri propusni opseg?
a. STP kabl
b. UTP kabl
c. Koaksijalni kabl

2. Koji od navedenih transmisionih medijuma prua najveu brzinu za prenos podataka?
a. Koaksijalni kabl
b. UTP kabl
c. Optiki kabl

3. Refrakcija se javlja kada elektromagnetni talasi:
a. Prelaze iz jednog tipa medijuma u drugi
b. Prelaze razliit put
c. Nailaze na prepreke

4. Kod CAT5 kablova irina opsega je:
a. Do 20 MHz
b. Do 16 MHz
c. Do 100 MHz

5. Koaksijalni kablovi imaju propusni opseg od:
a. Nekoliko stotina KHz
b. Nekoliko stotina MHz
c. Nekoliko stotina GHz

6. Izotropska antena emituje:
a. Zavisi od uestanosti emitovanja
b. U svim pravcima podjednako
c. Samo u jednom pravcu

7. Antena je elektrini sistem iji je zadatak da elektromagnetnu energiju:
a. Prima
b. Predaje
c. I predaje i prima

8. Koja vrsta transmisionog medijuma omoguava prenos velikim brzinama?
a. Koaksijalni kabl
b. Optiki kabl
c. UTP kabl

9. Elektromagnetska izolacija je najbolja kod:
a. SFTP kablova
b. Koaksijalnih kablova
c. UTP kablova

10. Brzina koja se moe postii kroz optika vlakna je:
a. Vea od 1Gb/s
b. Oko 64 Kb/s
c. Maksimalno 10Mb/s

11. Od ega se sastoji koaksijalni kabl?
a. Od cevi obmotane cilindrinom provodnom mreom unutar koje je provodna ica
b. Dve izolovane bakarne ice upredene ravnomernim korakom upredanja
c. Optikog vlakna koje ima visok indeks prelamanja obavijenog materijalom sa niim indeksom prelamanja

12. Upredene parice mogu da prenose:
a. I digitalne i analogne signale
b. Samo digitalne signale
c. Samo analogne signale

13. Koje dve vrste optikih kablova postoje?
a. Singlmodni i sa upredenim jezgrima
b. Monomodni i singlmodni
c. Monomodni i multimodni

14. Kod oznake UTP Cat h, Cat h se odnosi na:
a. Na kategoriju UTP kabla, od rga direktno i zavisi propusni opseg
b. Na kategoriju UTP kabla, koji moe da bude FTP i STP
c. Broj parica koji taj kabl sadri

15. Koaksijalni kablovi zahtevaju ripitere na razmaku oko:
a. 1km
b. 50km
c. 10km

16. Na dva kraja beine veze se obino:
a. Koristi isti tip antene
b. Obavezno koristi razliit tip antene
c. Ne koristi isti tip antene

17. Kod beinih medijuma, koji propusni opseg se odnosi na omnidirekcionu vrstu prenosa:
a. do 1MHz
b. do 40MHz
c. do 1 GHz

18. Parabolina antena se koristi za
a. Omnidirekcioni prenos
b. Radio "broadcast"
c. Satelitske i zemaljske mikrotalase

19. Kod kog transmisionog medijuma se javlja pojam "korak upredanja" ?
a. Optikih vlakana
b. UTP kablova
c. Koaksijalnih kablova

//Novi moodle
20. Oklopljene telefonske parice nose oznaku:
a. TP
b. UTP
c. STP
d. OTP
e. Ne znam

21. Usmereni beini medijumi koriste opsege od:
a. 2 GHz - 40 GHz
b. 30 MHz - 1 GHz
c. 1THz - 200 THz
d. 4GHz - 10 GHz
e. Ne znam

22. Koliko parica ima UTP kabl?
a. 1 paricu
b. 2 parice
c. Nema parice
d. 4 parice
e. Ne znam

23. Kao izvor signala kod optikih vlakana se mogu koristiti:
(pitanje sa vie tanih odgovora)
a. TTL diode
b. otki diode
c. LED diode
d. Zener diode
e. Laserske diode
f. Ne znam

24. Karakteristike optikih kablova su:
a. Velika irina propusnog opsega
b. Slabljenje signala je znaajno vee
c. Optiki kablovi su znaajno tanji i laki od kablova sa upredenim paricama i koaksijalnih kablova
d. Elektromagnentna izolacija je loa, to dovodi do gubitka signala
e. Vei razmak izmeu ureaja za obnavljanje signala
f. Sistemi za prenos sa optikim vlaknima su podloni interferenciji, impulsnom umu i presluavanju.
g. Ne znam

25. Koja vrsta transmisionog medijuma ima najiri propusni opseg
a. UTP kabl
b. Tanki koaksijalni kabl
c. Optiki kabl
d. Debeli koaksijalni kabl
e. Ne znam

26. Kolika je priblina otpornost UTP kabla?
a. Oko 100 oma
b. Oko 10 oma
c. Oko 150 oma
d. Oko 50 oma
e. Ne znam

27. Transmisioni medijum moe biti?
a. Simpleks i dupleks
b. Simpleks, polu-dupleks i dupleks
c. Simpleks, polu-simpleks, polu-dupleks i dupleks
d. Polu-simpleks i polu-dupleks
e. Ne znam

28. Kod CAT 6 kablova irina opsega je:
a. Do 10 MHz
b. Do 20 MHz
c. Do 50 MHz
d. Do 200 MHz
e. Ne znam

29. Kod beinog prostiranja signala, za povrinske talase najbolji efekat se postie sa uestanostima:
a. Preko 2 GHz
b. Do 2 GHz
c. Do 200 MHz
d. Do 2 MHz
e. Ne znam

30. Elektromagnetska izolacija je najbolja kod:
a. Koaksijalnih kablova
b. UTP kablova
c. STP kablova
d. Optikih kablova
e. Ne znam

31. ta najbolje definie pojam transmisionog medijuma?
a. ini provodnik izmeu predajnika i prijemnika u sistemu za prenos podataka
b. Bakarna (ili aluminijumska) ica ili optiki kabl
c. Fiziki put izmeu predajnika i prijemnika u sistemu za prenos podataka
d. Beini sistem prenosa podataka
e. Ne znam

32. Kod prenosa podataka u infracrvenom opsegu:
a. Primopredajnici moraju biti u liniji vidljivosti
b. Primopredajnici ne smeju biti u pravcu reflektovanih talasa
c. Primopredajnici ne smeju biti u liniji vidljivosti, jer moe doi do gubitka podataka
d. Nije potrebno da primopredajnici budu u liniji vidljivosti, jer se infracrveni talasi prostiru u svim pravcima
podjednako
e. Primopredajnici moraju biti u pravcu reflektovanih talasa
f. Ne znam

33. Brzine kanala kod VSAT sistema su:
a. Direktan kanal brzine 192Kb/s, povratni kanal brzine 256Kb/s
b. Direktan kanal brzine 19,2Kb/s, povratni kanal brzine 1024Kb/s
c. Direktan kanal brzine 19,2Kb/s, povratni kanal brzine 512Kb/s
d. Direktan kanal brzine 512Kb/s, povratni kanal brzine 128Kb/s
e. Ne znam

34. Koji izvor svetlosti omoguava najvee brzine optikih vlakana?
a. Laserske diode
b. LED diode
c. Zener diode
d. TTL diode
e. Ne znam

TEST 7
1. Ukoliko su svi signalizacioni elementi pozitivni ili negativni signal je:
-tropolaran
-ne znam
-unipolaran
-bipolaran
-viepolaran

2. ta je modulisani signal?
-ulazni signal modulatora
-signal koji se dobije kvantizacijom
-ne znam
-rezultat modulacije nosedeg signala
-rezultat kvantizacije nosedeg signala

3. Prema teoremi odabiranja minimalna frekvencija odabiranja mora da bude:
-jednaka sa maksimalnom uestanosti signala
-dva puta veda od minimalne uestanosti u spektru signala
-dva puta veda od maksimalne uestanosti u spektru signala
-ne znam
- dva puta manja od minimalne uestanosti u spektru signala

4. Promena signalizacionih nivoa na liniji zove se:
-modulaciona brzina
-bitska brzina
-ciklina brzina
-bajtska brzina
-ne znam

5. Kod QPSK svaki signalizacioni element prenosi:
- 4 bita
- 1 bit
- 2 bita
- 3 bita
-ne znam

6. Kod ASK je obino:
-amplituda modulisanog signala jednaka nuli i za binarno 1 i za binarno 0
-amplituda moduiudeg signala jednaka je jedan i za binarno 1 i za binarno 0
-ne znam
-amplituda modulisanog signala jednaka nuli za binarno 0
-amplituda modulisanog signala jednaka jedan za binarno 0

7. Da li je FSK manje osetljiva na greke od ASK?
-da
-zavisi od signala koji se prenosi
-zavisi od samog sistema
-ne znam
-ne

8. Kod PSK binarno 1 se predstavlja:
-slanjem signala promenjene amplitude u odnosu na predhodni signal
-slanjem signala razliite faze od faze signala za binarno 0
-ne znam
-slanjem signala iste uestanosti u odnosu na poetni signal
-slanjem signala promenjene uestanosti u odnosu na poetni signal

9. ta su ASK, FSK i PSK:
-tri osnovna parametra kod filtriranja
-kola za prenos analognih podataka
-tehnike za kodiranje signala
-tri razliite modulacione tehnike
-ne znam

10. Gde se koristi Manester kod:
-u lokalnim raunarskim mreama
-ADSL modema
-ISDN modema
-analognog prenosa govora u javnim telefonskim mreama
-ne znam

11. ta se dobija na izlazu kodera kod PCM sistema?
-ne znam
-digitalno analogna reprezentacija analognog signala
-kontinualni nalogni signal
-kontinualni digitalni signal
-digitalna reprezentacija analognog signala
12. ta je signalizaciona brzina podataka:
-brzina u megabajtima u sekundi
-brzina u kilobajtima u sekundi
-uestanost signala
-broj promena linijskog signala u sekundi
-ne znam

13. Kako se zove ureaj koji pretvara digitalne podatke u analogni signal (i obratno) za prenos preko telefonskog
kanala:
-kompador
-modem
-demodulator
-ne znam
-koder

14. Koji parametri signala nosioca mogu da nose podatke?
-samo amplituda
-samo frekvencija
-ne znam
-amplituda i faza
-amplituda, faza i frekvencija

15. Kod QAM64 ako je linijska brzina 2400 boda onda se moe preneti:
-ne znam
-19200 b/s
-9600 b/s
-14400 b/s
-56000 b/s

16. U diferencijalnom Manester kodiranju:
-logiko 1 se predstavlja promenom samo na poetku signalizacionog elementa
-0 se predstavlja promenom naponskog nivoa na poetku signalizacionog intervala a logiko 1 izostajanjem
promene
-ne znam
-logiko 1 se predstavlja promenom samo na kraju signalizacionog elementa
-logika 0 se predstavlja promenom samo u sredini signalizacionog intervala

17. Kakva se greka javlja u koderu kod PCM sistema?
-termiki um
-um kvantizacije
-um usled presluavanja
-ne znam
-impulsni um

18. Izaberite najtaniji odgovor:
-ASK je manje osetljiva na greke nego PSK
-ASK je manje osetljiva na greke nego FSK
-FSK je manje osetljiva na greke nego ASK
-FSK i ASK nisu osetljive ne greke
-ne znam

19. Kada je promena amplitude nosedeg signala u skladu sa promenom moduliudeg signala re je o:
-ne znam
-kodnoj modulaciji
-faznoj modulaciji
-amplitudskoj modulaciji
-frekvencijskoj modulaciji

20. Promena faze nosedeg signala u ritmu signala koji treba preneti je:
-fazna modulacija
-frekvencijska modulacija
-amplitudska modulacija
-kodna modulacija
-ne znam

21. Kji opseg spektra govornog signala se prenosi?
-od 20Hz do 20KHz
-od 300 Hz do 3400Hz
-od 0 do 8000 Hz
-od 400 Hz do 4000Hz
-ne znam

22. HDB3 predstavlja tehniku:
-odmeravanja
-umetanja bipolarnosti
-modulisanja
-kvantizovanja
-ne znam

23. Sinhronizovanje prijemnika i predajnika se moe obezbediti:
-dovoenjem posebnog takt signala
-povedanjem broja kvantizacionih nivoa
-povedanjem uestanosti odmeravanja
-smanjivanjem broja kvantizacionih nivoa
-ne znam
24. Kako se naziva brzina promene signalizacionih nivoa?
-brzina kvantizacije
-modulaciona brzina
-brzina kodiranja
-ne znam
-uestanost odmeravanja

25. Smanjenje uma kvantizacije kod procesa kvantizacije PAM signala u PCM sistemima se postie?
-povedanjem broja kvantizacionih nivoa
-smanjenjem broja kvantizacionih nivoa
-povedanjem frekvencije odabiranja signala
-ne znam
-smanjenjem frekvencije odabiranja signala

26. QPSK koristi signale koji se meusobno razlikuju za:
-60 stepeni
-45 stepeni
-180 stepeni
-90 stepeni
-ne znam

27. Osnova za analognu signalizaciju je kontinualni signal konstantne uestanosti, koja se naziva:
-modulisani signal
-modulacioni signal
-signal nosilac
-kvantizacioni signal
-ne znam

28. Skradenica BER oznaava:
-bit error rate
-ne znam
-bydirectional error rate
-binary error rate
-bipolar error rate

29. Kako se predstavljaju stanja u bipolarnoj signalizaciji?
-razliitim naponskim nivoima istog znaka
-tranzicijom jednog naponskog nivoa u drugi u toku trajanja bita
-jedno stanje pozitivnim, a drugo negativnim naponskim nivoom
-ne znam
-tranzicijom jednog naponskog nivoa u drugi na kraju bita

30. Od ega zavisi vremenski period izmeu dva odmerka?
-od karakteristika ureaja kojim se vri odmeravanje
-od najnie uestanosti u spektru signala koji se odmerava
-ne znam
-od najvie uestanosti u spektru signala koji se odmerava
-od frekvencijskog opsega transmisionog medijuma preko koga se signal prenosi

31. Modulacija QAM16 predstavlja:
-i frekvencijsku i amplitudsku modulaciju
-samo amplitudsku modulaciju
-samo faznu modulaciju
-i faznu i amplitudsku modulaciju
-ne znam

32. Koliko iznosi vremenski interval izmeu dva uzastopna odmerka govornog signala:
-12,5 ms
-125 mikrosekundi
-1 s
-ne znam
-125 ms

33. Sinhronizacija se kod digitalnih tehnika kodovoanja gubi ako nema:
-dovoljan broj kvantizacionihnivoa
-dovoljno velikog propusnog opsega
-dovoljan broj prelazaka sa jednog naponskog nivoa na drugi
-ne znam
-dovoljan broj odmeraka

34. ta najblie opisuje pojam kodiranja?
-sabiranje signala
-preslikavanje signala
-odmeravanje signala
-razlaganje signala
-ne znam

35. Koju tehniku predstavlja B8ZS:
-modulisanja
-ne znam
-odmeravanja
-umetanje prekraja bipolarnosti
-kvantizovanja

36. Kod Manester kodiranja linijska brzina je:
-ista kao bitska brzina
-ne znam
-etiri puta veda od bitske brzine
-dva puta veda od bitske brzine
-dva puta manja od bitske brzine

37. Koji kodovi zahtevaju bar jednu tranziciju u bitskom intervalu?
-ne znam
-AMI
-bez povratka na nulu
-unipolarni
-Manester

38. Modulaciona brzina se izraava jedinicom?
-KB/s
-radijan
-bod Bd
-ne znam
-decibel dB

39. Koja je od metoda kodiranja najotpornija na greke?
-ASK
-FSK
-ne znam
-PCM
-PSK

40. ta je modulacija?
-proces sinhronizovanja signala
-ne znam
-proces utiskivanja izvornih podataka u signal-nosilac
-proces kvantizacije signala
-proces uklanjanja uma iz analognog signala

41. Na uspean prijem utiu:
-odnos signal/um, brzina podataka i frekvencijski opseg prenosnog sistema
-odnos signal/um, brzina podataka
-samo snaga signala
-ne znam
-samo odnos signal/um

42. Ako u konstelacionoj ravni imamo 128 taaka to znai da se moe preneti:
-ne znam
-128 bita po signalizacionom elementu

43. Modulisani signal moe biti:
-analogni i digitalni
-samo analogni
-samo digitalni
-analogni, digitalni i moduliudi signal
-ne znam

TEST 8

1. Kod multipleksiranja po talasnim duinama
a. Svetlosni zrak se sastoji od vie boja a svaka boja koristi se kao poseban kanal za prenos podataka
b. Svetlosni zrak se sastoji od vie boja i svaka od boja koristi se za prenos podataka iz istog kanala
c. Svetlosni zrak se sastoji od jedne bojae kojom se podaci prenose iz razliitih kanala podataka
d. Svetlosni zrak se sastoji od jedne boje kojom se podaci prenose iz istog kanala podataka.
e. Ne znam

2. ta je vremenski slot kod PCM sistema?
a. Duina trajanja PCM rei
b. Razmak izmeu dva PAM uzorka signala
c. Ukupna duina svih PCM rei koje se prenose
d. Razlika izmeu dva PCM uzorka signala
e. Ne znam

3. Na slici je prikazan:

a. Optiki modulator sa difrakcionom reetkom
b. Optiki demultiplekser sa prizmom
c. Optiki demultiplekser sa difrakcionom reetkom
d. Optiki modulator sa prizmom
e. Ne znam

4. Multipleksiranje kod TDM sistema je omogudeno zahvaljujudi:
a. Neiskoridenom vremenu izmeu dva susedna odmerka PAM signala
b. Tehnici kodiranja digitalnih podataka
c. Broju kvantizacionih nivoa kodera
d. Broju odmeraka digitalnog signala
e. Ne znam

5. Interfejs SONET ima za cilj da obezbedi koridenje svih prednosti digitalnih prenosnih sistema sa:
a. Optikim vlaknima
b. Usmerenim mikrotalasnim vezama
c. Satelitskim vezama
d. Usmerenim vezama u infracrvenom opsegu
e. Ne znam

6. PCM 30 sistem zahteva
a. etvoroinu vezu
b. Dvoinu vezu
c. Jednoinu vezu
d. Troinu vezu
e. Ne znam

7. Uloga niskofrekventnog filtra u PCM sistemu je:
a. Da ogranii spektar govornog signala na uestanosti od 4000 do 8000 Hz
b. Da ukloni jednosmernu komponentu
c. Da ogranii spektar govornog signala na uestanosti od 400 do 800 Hz
d. Da ogranii spektar govornog signala na uestanosti od 300 do 3400 Hz
e. Ne znam

8. Osnovni koraci za konverziju analognog signala u digitalni kod PCM sistema su:
a. Ogranienje frekventnog opsega signala i kodiranje
b. Kodiranje
c. Ogranienje frekventnog opsega signala i odmeravanje
d. Ogranienje frekventnog opsega signala, odmeravanje i kodiranje
e. Ne znam

9. Sinhronim vremenskim multipleksiranjem prenose se:
a. I digitalni i analogni signali
b. Samo analogni signali
c. Samo digitalni signali
d. Digitalni, analogni i modulisani signali
e. Ne znam

10. Brzina kompozitnog signala kod sinhronog vremenskog multipleksa:
a. Jednaka je zbiru brzina svih pojedinanih signala
b. Jednaka je brzini najsporijeg signala koji se prenosi
c. Jednaka je razlici brzina svih pojedinanih signala
d. Jednaka je brzini najbreg signala koji se prenosi
e. Ne znam

11. Demultiplekser kod PCM sistema slui za:
a. Razdvajanje govornih kanala iz frekvencijski multipleksiranog signala
b. Konverziju analognog signala u digitalni
c. Konverziju digitalnog signala u analogni
d. Razdvajanje govornih kanala iz vremenski multipleksiranog signala
e. Ne znam

12. Koji se PCM sistemi koriste u Evropi i SAD-u?
a. PCM 32 i PCM 26
b. PCM 30 i PCM 24
c. PCM 36 i PCM 24
d. PCM 16 i PCM 24

13. Treba preneti tri govorna signala (samo gornji boni opseg) koristedi frekvencijski multipleks i nosioce
uestanosti 68kHz, 72kHz, 76kHz. Obeleiti odgovarajude pozicije za dobijani kompozitni signal sa slike

Pozicija 1: 68kHz
Pozicija 2: 72kHz
Pozicija 3: 76kHz
Pozicija 4: 80kHz
14. Koja je namena prvog vremenskog slota kod PCM 30 sistema
a. Dodatni govorni kanal
b. Servisna re i signal za sinhronizaciju izmeu multipleksera i demultipleksera
c. 1 govorni kanal
d. Dodatni kanal za uspostavljanje veze
e. Ne znam

15. Oznaiti komponente na slici:

Komponenta 1: Donji boni opseg
Komponenta 2: Nosilac
Komponenta 3: Gornji boni opseg

16. Ripiteri u PCM sistemu prenosa koriste se za:
a. Regeneraciju signala
b. Istovremeni prenos vie signala
c. Linearno povedanje snage signala
d. Eksponencijalno povedanje snage signala
e. Ne znam

17. Koliko govornih kanala moe da prenese T1 sistem?
a. 16
b. 32
c. 30
d. 24
e. Ne znam

18. Obeleiti uestanosti za amplitudski modulisan govorni signal sa nosiocem 64kHz.

Uestanost oznaena sa 1: 60

19. Koja su dva do sada najede koridena naina za multipleksiranje?
a. QPSK i QAM
b. FSK i PSK
c. Kodno multipleksiranje i po talasnim duinama
d. FDM i TDM
e. Ne znam

20. Kod statistikog vremenskog multipleksa
a. Vremenski delovi nisu unapred dodeljeni odreenim izvorima podataka
b. Vremenski delovi su unapred dodeljeni odreenim frekvencijama na kojima se vri modulacija signala podataka
c. Vremenski delovi su tano dodeljeni odreenim podacima
d. Vremenski delovi su unapred dodeljeni odreenim izvorima podataka
e. Ne znam

21. Na slici je prikazan ram E1 sistema. Kako se koriste kanali:

Oznaka 1: Servisna re ili signal za sinhronizaciju
Oznaka 2: Telefonski kanali od 1 do 15
Oznaka 3: Signalizacija ili dodatni govorni kanal
Oznaka 4: Telefonski kanali od 17 do 31

22. Kod PCM sistema multiplekser se zasniva na:
a. Faznom multipleksiranju
b. Frekvencijskom multipleksiranju
c. Kodnom multipleksiranju
d. Vremenskom multipleksiranju
e. Ne znam

23. Ako je PCM sistem sa oznakom PCM 30, na ta se odnosi broj 30?
a. Broj govornih kanala
b. Brzina u Mb
c. Broj odmeraka digitalnog signala
d. Broj vremenskih slotova
e. Ne znam

24. Koje su osnovne uloge kodera u PCM sistemima?
a. Izvravanje multipleksiranja digitalnog signala
b. Uzimanje odmeraka digitalnog signala
c. Uzimanje odmeraka analognog signala
d. Izvravanje kvantizacije i kodiranje PAM signala
e. Ne znam

25. Kolika je brzina prenosa podataka po jednom kanalu kod PCM 30 sistema?
a. 32 Kb/s
b. 56 Mb/s
c. 2 Mb/s
d. 64 Kb/s
e. Ne znam

26. Na slici se nalazi video signal. Koja vrsta modulacije se koristi

a. Amplitudska modulacija
b. Frekvencijska modulacija
c. Kodna modulacija
d. Fazna modulacija
e. Ne znam
27. Kod frekvencijskog multipleksa, kao nosilac se koristi:
a. Analogni signal
b. Digitalni signal
c. Jednosmerni signal
d. Signal sa najmanjom uestanosti u spektru
e. Ne znam

28. Oznai blokove sa slike:

Blok 1: Niskofrekventni filtar
Blok 2: Odmeravanje
Blok 3: Kodiranje (bilo ponueno i modulator)

29. Predpostavimo da multiplekser na slici ima 8 ulaza i takt generator za upisivanje od 2MHz. Kolika treba da bude
uestanost takt generatora za oitavanje i slanje na liniju?

a. 16 MHz
b. 2 MHz
c. 8 MHz
d. 24 MHz
e. Ne znam

30. Osnov vremenske hijerarhije u Evropi je:
a. E1 sistem koji obezbeuje istovremeni prenos 32 govornih poziva, sinhronizaviju i signalizaciju
b. T1 sistem koji obezbeuje istovremeni prenos 24 govornih poziva, sinhronizaviju i signalizaciju
c. T3 sistem koji obezbeuje istovremeni prenos 36 govornih poziva, sinhronizaviju i signalizaciju
d. E1 sistem koji obezbeuje istovremeni prenos 30 govornih poziva, sinhronizaviju i signalizaciju
e. Ne znam

31. Interfejs SDH ima za cilj da obezbedi koridenje digitalnih prenosnih sistema sa:
a. Koaksijalnim kablovima
b. Optikim vlaknima
c. Satelitskim vezama
d. Usmerenim radio-relejnim vezama
e. Ne znam

32. Multipleksiranje dozvoljava da:
a. Podaci iz vie izvora dele veliki prenosni kapacitet
b. Podaci iz jednog izvora koriste veliki prenosni kapacitet
c. Podaci iz vie izvora koriste razliit prenosni kapacitet
d. Podaci iz jednog izvora koriste razliite prenosne kapacitete
e. Ne znam

33. PAM signal se u PCM sistemima dovodi na ulaz
a. Dekodera
b. Demultipleksera
c. Multipleksera
d. Kodera
e. Ne znam

34. Na ijem izlazu se javlja PAM signal?
a. VF filtra
b. NF filtra
c. Elektronskog prekidaa
d. Kodera
e. Ne znam

35. Koliko se obino koristi kvantizacionih nivoa za kodiranje govora?
a. 128
b. 8
c. 16
d. 256
e. Ne znam

36. Na slici je prikazan sinhroni vremenski multipleks

Tano

37. Koliko vremenskih slotova sadri E1 sistem?
a. 30
b. 32
c. 16
d. 24
e. Ne znam

38. Oznaka SONET se odnosi na:
a. Synchorous Optical Network
b. Statistical Omnidirection Network
c. ne vidi se
d. ne vidi se
e. Ne znam

9
1. :

)
) -
)
)

2. ADSL-?
) Discrete multi-tone modulation
) Pulse Code Modulation
) HDB3
) Non Return to Zero

3. ?
)
) -
)
)

4. HDSL :
) 2 Mb/s
) 1024 Mb/s
) 512 Mb/s
) 1024 Kb/s

5. CMTS :
) Composite Modulation Testing System
) Cable Modem Testing System
) Composite Modulation Termination System
) Cable Modem Termination System

6. VHDSL :
) Very High Digital Rate DSL
) Very High Distance Rate DSL
) Very High Data Rate DSL
) Very High Distance DSL

7.
28.8 kb/s 4:1.
:

1: 115.2 kb/s
2: 28.8 kb/s
3: 28.8 kb/s
4: 115.2 kb/s

8.
.
:

1: VDSL 2 ( 30MHz)
2: VDSL ( 12MHz)
3: ADSL 2+ ( 2.2MHz)

9. EuroDOCIS :
)
)
) ISDN
)

10. V.90 :
)
)
)
)

11.
:
) DSLAM
) CMTS
) DVB-RC
) DMTS

12. ADSL-?
) 128
) 1024
) 512
) 256

13. ?

) 1
) 2
) 3
) 1100 Hz

14. ADSL ?

1:
2: (up link)
3: (down link)

15. 1, 2 3 :

1:
2:
3:

16. 1 2?

)
) ADSL
)
) ADSL

17. ? :

) Digital Video Broadcast
) Digital Subscriber Line Access Multiplexer
) Cable Modem Termination System
) Cable Modem Access Line

18. :

1: ADSL
2:
3: (Network Telephone Device)

19. VDSL :
) 100 m
) 1.4 km
) 4 km
) 10 km

20. ADSL- :
)
)
)
)

21. , 4 dB.
([] = *[]) ?
) 4
) 8
) 16

22. SDSL :
) 1
) 2
) 3
) 4

23. HDSL :
) 1 km
) 100 m
) 4 km
) 10 km

24. VDSL :
) 1
) 2
) 3
) 4

25. 1 mW :
) -20 dBW
) 30 dBmW
) -30 dBW

26. ADSL-?
) 3 kHz
) 4 kHz
) 6 kHz
) 8 kHz

27. :
)
)
)
)

28. 10 dB.
, 5 W?
) -7 dB
) 50 W
) 5 dBW

29. ?

1:
2:
3: CMTS
4:
5:

30. ADSL-?
) DMT
) PCM
) HDB3
) QPSK

31. MNP :
) Microcom Networking Protocol
) Microsoft Networking Protocol
) Modem Networking Protocol
) Modulation Networking Protocol

32.
1:1, 3200 Bd, 28.8 kb/s.
:

1: 28.8 kb/s
2: 3200 Bd
3: 3200 Bd
4: 28.8 kb/s

33. DMT :
) Data Mode Transmission
) Data Mode Terminal
) Discrete Multitone
) Discrete Mode Terminal

34. . 100 W.
100 W. dB? (
)
) -0.457 dB
) -1.475 dBW
) +0.457 dBW

35. 1000 W :
) 20 dBW
) 30 dB
) 30 dBW

36. , ASCII :
) 11
) 4
) 8
) 12

36. , ASCII :
) 8
) 4
) 11
) 12

37. HDSL :
) High Digital Rate DSL
) High Data Rate DSL
) Hardver Digital Rate DSL
) High Data ADSL

38. VDSL :
)
)
)
)

39. :
)
)
)
)

40. HDSL :
) 1

) 2
) 3
) 4
10
1. ?
a)
)
)
)

2. :
a)
)
)
)

3. :
a)
)
) ,
) ,

4. ASCII :
) 16
) 8
) 32
) 24

5. ISDN :
) Integrated System Digital Network
) Integrated Service Digital Network
) Integrated System Data Network
) Integrated Service D Network

6. :
a)
)
)
)

7. ?
a)
) , ,
)
)

8. :
a)
)
) ,
) ,
9. DTE :
) Data Terminal Equipment
) Digital Timing Equipment
) Digital Terminal Equipment
) Data Timing Equipment

10. ?
)
)
)
)

11. ?
a)
) ()
)

12. V.24 / EIA 232 F?
) QPSK
) NRZ_L
) PCM
) QAM

13. :
)
)
)
14. DCE :
a) Digital Carrier - Terminal Equipment
) Data Circuit - Terminal Equipment
) Data Carrier - Terminal Equipment
g) Digital Circuit - Terminal Equipment

15. :
a)
)
)
)

16. V.24 / EIA 232 F?
a) 9600 b/s
) 19200 b/s
) 56000 b/s
) 33800 b/s

17. (n,k), :
a)
) k/n
) k/n
18. :
a) ,
) ,

) ,

19. Request to Send :
a) DCE
) DTE

)

) DTE

20. (n,k), :
a) n
) n-k
) k

21. p :
a) p - 1
) p
) p + 1

22. V.24 / EIA 232 F?
a) 25
) 6
) 8
) 32

23. ?
a) IEE 802.16

) CRC 32
) IEE 802.3
) EIA 232F

24. - ?
a) 8 16
) 5 8
) 2
) 4

25. ,
:
a) 2,
) 4,
) 1,

26. :
a)
)
)
)

27. :
a)
)
)

28. ?
a)
)
)
)

29. ?
a)
)
)
)
30. (4,7) :
a) 7
) 4
) 2

31. :
a)
)
)

32. ?
a) CPA
) PCM
)
)

33. :
a)
)
)

34. , 5 :
a) 16
) 5
) 32

35. 7 :
a) 4
) 1
) 3

36. ARQ:
a) FEC

)
)

37. :
a)
)
)

38. :
a)
)
)

39. (n,k) , (1 k/n)
:
a)
)
)

40. p :
a) p - 1 (p - 1)/2
) p p
) p (p - 1)/2

41. :
a)
)
)
)

42. :
a)
)
)
)

43. ?
a)
)

)
)

44. :
a)
)
) ,
) ,

45. ,

46. V.24 / EIA 232 F?
) 15 m
) 50 m
) 1 km
) 10 km

47. , , :
a)
)
)
)

48. ?
a)
) ()
)
)

49. :
a)
)
)
)

50. :

) EIA 45
) EIA 232
) RJ 11
) RJ 45

51. ?

1: 8- ()
2:
3:
4:
5: 8- ()

52. 1 2 :

)
)
)
)

53. :

)
)
) -
)

54. :

)
)
) -
)

55. :

) -
) ISDN
) ADSL
) ATM 1. Da bi se umanjila mogucnost sukoba kod metoda visestrukim pristupom
transmisionom medijumu korsiti se sledeci nacin pristupa:
CSMA
2. Dinamicko dodeljivanje kanala vezano je za sisteme:
ALOHA sisteme ili CSMA/CD (nikad nece biti ponudjeno zajedno)
3. Ako stanica korisi CSMA mehanizam za slanje podataka ona:
Prvo proverava da li je transmisioni medijum zauzet pa onda salje podatke
4. Kolizija na transmisionom medijumu
Je nepozeljna pojava u mreznom saobracaju
5. Da bi se uspostavila veza izmedju 2 stranice u bezicnim mrezama pomocu MACA protkola, stranica inicijator
treba da posalje signal koji se oznacava sa:
RTS
6. Ako u jednoj lokalnoj racunarskoj mrezi N stanica koristi FDM system za deljenje transmisionog medijuma, a u
drugoj N stanica koristi CSMA/CD system onda je pri istom intenzitetu saobracaja odnos kasnjena:
N puta veci kod FDM sistema
7. Metodologija prosledjivanja poruke naziva se:
Logicka topologija lokalnih racunarskih mreza
8. IEEE 802.3 koristi na MAC podsloju protocol:
CSMA/CD
9. Staticko dodeljivanje kanala vezano je za sledece sisteme:
TDM
10. Kod mehanizama pristupa sa prolaskom zetona:
Stanica moze da pristupi transmisionom medijumu dok na nju ne dodje red
11. U sekvencijalnoj metodi prosledjivanja poruka:
Medjustanice prosledjuju poruke svom sledecem susedu
12. CSMA/CD je protocol koji obezbedjuje da svaka stanica:
Sama se izbori za pristup transmisionommedijumu ispitujuci kada je on Slobodan
13. Metod CSMA/CD (osluskivanje nosioca, visestruki pristup i otkrivanje sudara) siroko je rasprostanjen:
U zicnim lokalnim racunarskim mrezama
14. Najefikasniji mehanizam za pristup transmisionom medijumu u lok. rac. mrez. Sa saobracajem malog intenziteta
je:
CMSA/CD
15. Kod racunarskih mreza CSMA metodom sta se desava ukoliko 2 ili vise stanica pocu u isto vreme da salju
podatke:
Dolazi do sukoba
16. Po standard IEEE 802.5 na MAC podsloju je protocol:
Token ring
17. Koji od iskaza su tacni za podsloj LLC:
Protokol je za upravljanje logickom vezom
Postavljen iznad IEEE 802.3 protokola
Format, interfejs i protocol zasnovani na HDLC protokolu
Opisani su standardom IEEE 802.2
Skracenica je od Logical Link Control
18. Mreza sa zetonom su one u kojima:
Samo stanica koja dobije slobodan zeton ima pravo da salje podatke
19. Po standard IEEE 802.4 na MAC podsloju je protocol:
Token Pass
20. Kod kog metoda za pristup transmisionom medijumu primenjen je sl princip: kada stranica zeli da salje podatak
ona prvo proverava da li je neka druga stanica vec zauzela transmis. Medijum:
CSMA
21. Logicka topologija lokalne racunarske preze je:
Metodologija prosledjivanja poruke
22. Prenosni medijum sa frekvencijskim miltipleksom za N korisnika:
Se deli na N jednakih delova
23. CSMA je skraceniza za:
Carrier Sense Multiple Access
24. Standardi IEEE se odnose na:
IEEE 802.2 -> Upravljanje logickom vezom (Logical Link Control)
IEEE 802.3 -> Visestruki pristup sa detekcijom kolizija (CSMA/CD)
IEEE 802.4 -> Magistrala sa zetonom(Token bus)
IEEE 802.5 -> Prsten sa zetonom (Token ring)
IEEE 802.11 -> Bezicne pracunarske mreze
IEEE 802.16 -> Sirokopojasne mreze
25. Mreze sa zetonom su one u kojima
Samo stanica koja dobije slobodan zeton ima pravo da salje podatke
26. Da bi u eternet lokalnoj mrezi 2 najudaljenije stanice sigurno detektovale koliziju potrebno je da protekne vreme
jednako:
Dvostrukom vremenu propagacije izmedju 2 najudaljenije stanice
27. Metod CSMA/CD:
Pripada podsloju za pristup ransimisionom medijumu
28. Terminatori se koriste na krajevima mreze sa topologijom:
Magistrale
29. MACA je skracenica za:
Multiple Access With Collission Avoidance
30. Stranica koja zeli da salje podatke a primila je Slobodan zeton:
Postavlja bit zauzetosti zetona -> iz slobodnog statusa u zauzeti
Postavlja kao odredisnu adresu(destination adr) -> adresu stanice kojoj se salje ram
Postavlja kao izvorisnu adresu (source adr) -> svoju adresu
Prelazi u stanje -> Predaje podataka (transmit mode)
31. Arhitektura Eternet okale racunarske mreze je sledeca:
Metod pristupa medujimu je: CSMA/CD
Logicka topologija je: jedan ka svima (broadcast)
Fizicka topologija je: tradicionalno magistrala, danas najcesce zvezda
32. Model CSMA/CD cine periodi
Slanja sukobljavanja i neaktivni periodi
33. Kod bezicnih lokalnih racunarskih mreza stanice:
Mogu ili da salju ili da primaju podatke
34. Vreme ranjavanja je jednako:
Maksimalnom vremenu propagacije (prostiranja) izmedju najudaljenijih stanica
35. Kod mehanizma pristupa uz pomoc zetona:
Ne dolazi do sudara na transmisionom medijumu
36. Kako se naziva vremesnki interval u kome moze da dodje do kolizije izmedju 2 stanice:
Vreme ranjavanja
37. U sekvencijalnoj metodi prosledjivanja poruka:
Medjustanice prosledjuju poruke svom sledecem susedu
38. Za mrezni saobracaj visokog intenziteta i kratog trajanja:
Optimalna je metoda dinamickog dodeljivanja kanala
39. Prolazak zetona je mehanizam pristupa
Unapred odredjenim redosledom
40. Da bi se mogucnosti kolizije umanjile, kod velikog intenziteta saobracaja u Eternet racunarskim mrezama:
Kod svake kolizije stanice povecavaju svoje kasnjenje
41. Kod sekvencijalne logicke topologije:
Podaci se salju od jedne stanice do druge stanice

42. Kod logicke topologije od jednog ka svima (broadcast) svaki cvor odlucuje da lu je paket podataka upucen bas
njemu. Ukoliko nije:
Poruka se jednostavno ignorise
43. Kod Eternet lok. Rac. mreza na MAC podsloju je protocol:
CSMA/CD
44. Kod logicke topologije od jednog ka svima (broadcast):
Podaci se salju istovremeno ka svim cvorovima u mrezi
45. Prolazak zetona obezbedjuje da svaka stanica kada salje podatke ima:
100% kanala na raspolaganju
46. Arhitektura localne racunarske mreze po standard IEEE 802.4 je:
Metod pristupa -> Sa prosledjivanjem zetona
Logicka topologija je -> sekvencijalna
Fizicka topologija je -> tradicionalnda magistrala, danas uobicajeno zvezda
47. Arhitektura localne racunarske mreze po standard IEEE 802.5 je:
Metod pristupa -> Sa prosledjivanjem zetona
Logicka topologija je -> sekvencijalna
Fizicka topologija je -> tradicionalna prsten, danas uobicajeno zvezda
48. Karakteristike sistema koji su zasnovani na standard IEEE 802.3u su:
Format rama -> IEEE 802.3
Metod pristupa transmisionom medijumu -> CSMA/CD
Brzine -> 10Mb/s i 100 Mb/s
Aktivni elementi -> koncentratori i komutatori
Srece se pod nazivom -> brzi eternet
Minimalna velicina polja za podatke -> 46 bajtova
Maksimalna velicina polja za podatke -> 1500 bajtova
49. IEEE 802.3an je standard za Eternet lok rac mreze sa upredenim paricama brzine:
10Gb/s
50. Gigabitni Eternet sa UTP kablovima kategorije 5 (1000 baseT):
Koristi tehniku kodiranja 4D/PAM5
51. Status rama kod IEEE 802.5 sadrzi:
Bit koji ukazuje da je adresu odredista stanica prepoznala kao svoju
Bit koji ukazuje da je ram uspesno iskopiran u memoriju odredisne stanice

52. PoE tehnologija se koristi:
Da bi se obezbedilo energetsko mapajanje u Eternet mrezi preko upredenih parica
Za energetsko napajanje IP telefonije, pristupne tacke, Web kamere
53. Standard IEEE 802.3an odnosi se na:
Eternet rac mreze brzine 10Gb/s preko upredenih parica
54. Za FDDI rac mreze (Fiber Data Interface, standard ANSI X3-T9) vazi sledece
Koriste se opticka vlakna
Tehnologija dvostruki prsten
Protokola je IEEE 802.5
55. Koliki je maksimalni domet specifikacija:
10GbaseS -> 300m
10GBaseL -> 10km
10GBaseE -> 40 km
10GBaseLX4 -> 10km
56. u oznaci 10BaseF slvo F ukazuje da je rec o mrezi:
Sa optickim vlaknima
57. Za brzi Eternet vazi sledece
Oznaka je 100BaseT
Oznaka standard je IEEE 802.3u
58. Skraceniza SSAP oznacava:
Source Service Access Point
59. Od cega potice skracenica DTR u rac mrezama:
Directed Token Ring
60. Kod standard IEEE 802.5:
Polje RIF se korsiti kod mostova sa izvrsnim rutiranjem
61. Topologija prsten sa zetonom korisit se za:
Lokalne racunarske i mreze gradksih podrucija
62. Skracenca DSAP oznacava:
Destination Service Access Point
/////////////////////////////////////////////////
63. Koji transmisioni medijumi se koriste kod sledecih standard:
1000baseLX -> opticka vlakna(jednougaona i viseugraona), talasne duzine 1310nm (long)
1000BaseSX -> viseugaona opticka vlakna, tlasne duzine 850 nm (short)
1000BaseT -> UTP kablovi kat 5
64. Sekvancijalna topologija poznata je kao:
Topologija prstena
65. Lokalne rac mreze je standardizovala ogranizacija
IEEE
66. Kod Eternet lok rac mreza koristi se
a. CFDM modulacija
b. DSSS modulacija
c. Mancester kod
d. Trelis kod
????????????
67. Kod fizicke topologije zvezde:
Ukoliko se centralizovana stanica pokvari, cela rac mreza je vam funkcije
Ukoliko je bilo koja stanica van funkcije to nema uticaja na rad ostalih delova rac mreze
68. Kada je saobracaj veceg intenziteta, povecan broj sudara i ponovnog slanja podataka doprinosi da su rac mreze
koje koriste metod pristupa transmisionom medijumu sa zetonom efikasnije:
Tacno
69. Upariti odgovore LLC podlsoja:
Kood SAP (Service Access Point) oznacava: protkol koji su proizvodjaci usaglasili sa organizacijom IEEE
Tip protokola: odredjen je tackama pristupa usluzi odredisnoj (DSAP) i izvorisnoj SSAP
Tackama pristupa usluzi odgovara: polje Type u ramu Eternet II
Za protokole koji nisu usaglaseni sa IEEE: razvijen je protocol SNAP (Subnetwork Access protokol)
70. Termin RTS u bezicnim mrezama skracenica je za:
Request To Send
71. Gigabitni Eternet sa UTP kablovima kat 5 (1000 BaseT):
koristi tehniku kodiranja 8B/10B
72. Kod fizicke topologije magistrale stanice se:
Povezuju na zajednicki transmisioni medijum
73. Podsloj LLC podrzava 3 tipa usluga:
Pouzdanu sa uspostavom veze
Nepouzdanu bez uspostave veze
Bez uspostave vee sa potvrdom

73.

1. Koje klase IEEE 802.11 ramova postoje:
Podaci, upravljanje i nadzor
2. Koliko ukupno adresa sadrzi zaglavlje IEEE 802.11 rama?
4
3. Teorijski upotrebom opreme prialgodjenje IEEE 802.11g standardu mogu se postici brzine do:
54Mb/s
4. Glavna prednost celularne mreze je:
Moguc prelazak korisnika iz celije u celiju bez prekida u prenosu
5. Na fizickom sloju IEEE 802.16 koristi:
QAM
6. Prenos podataka samo u jednom pravcu naziva se:
Simpleks
7. Koja modulacija se koristi kod IEEE 802.11a standarda:
OFMD
8. Ad Hoc nacin povezivanja u bezicnim lok rac mrezama je tipa:
Svako sa svakim
9. PAN predstavlja skracenicu za:
Personal Area Network
10. Standard IEEE 802.16 spada u kategoriju:
Mreza gradskog podrucija (MAN)
11. Pod pojmom celularna mreza podrazumeva:
mreza sa vise celija gde u svakoj celiji postoji jedan AP
12. Oznaka WLAN odnosi se na:
lok rac mreze logicki povezane u jedni, a koje su fizicki dislocirane
13. Na sta ukazuje postavljen bit W u IEEE 802.11 ramu podataka:
Ukazuje da je sadrzaj rama sifrovan WEP algoritmom
14. Pored IP rutiranja, standard IEEE 802.11s omogucava rutiranje i na:
MAC sloju
15. Koji se frekvencijsku opseg koristi kod IEEE 802.11b standarda?
Od 2.4 GHz do 2.4835 GHz
16. Povezati standard iz serije IEEE 802.15 sa njihovom namenom
Standard IEEE 802.15.1 -> usaglasen sa prva 2 sloja IEEE802 sa Bluetooth specifikacijom
Standard IEEE 802.15.2 -> Odnosi se na istovremeni rad WPAN i WLAN sistema
Standard IEEE 802.15.3 -> odnosi se na rad persnalnih uredjaja velikih brzina
Standard IEEE 802.15.4 -> odnosi se na rad uredjaja malih brzina i male potrosnje
17. Bluetooth koristi concept:
Gospodar sluga
18. Uspesan prenos podataka zavisi od:
Karakteristika prenosnog medijuma
19. Koji od navedenih standard se odnosi na bezicne lok rac mreze:
IEEE 802.11
20. Koji od navedenih nacina povezivanja u bezicnu rac mrezu ne zahteva ozicavanje:
Ad Hoc
21. Pikonet mreza je osnovna jedinica
Bluetooth sistema
22. Na sta uakzuje postavljen bit MF u IEEE 802.11 ramu podataka:
Da postoji jos fragmenata koji slede izatekuceg (more Fragmenst)
23. Standard IEEE 802.11i specificira sigurnost i Wi-Fi mrezama:
Tacno
24. Ad Hoc mreza predstavlja grupisanje stranica u:
Jednu BSS celinu
25. Standard IEEE 802.16 je definisao 4 klase usluga i to:
usluge bitskim brzinama koje zadovoljavaju sisteme u realnom vremenu
usluge sa konstantnom bitksom brzinom
Usluge bitskim brzinama za sisteme koji ne rade u realnom vremenu
najbolja moguca usluga
26. Standard IEEE 802.16:
Nije definisao podsloj za sigurnost
27. QPSK koristi signal koji se medjusobom razlikuju za:
90 stepeni
28. Standard IEEE 802.16 odnosi se na:
Sirokopojasne bezicne sisteme
29. Tehnike prosirenog spectra koje se koriste kod bezicnog prenosa su:
DSSS i FHSS
30. Koje vrste veza postoje kod Bluetooth sistema:
ACL Asynchronous ConnectionLess
SCO Synchronous Connectio Oriented
31. Skracenica koja ozncava bezicnu lok rac mrezu je:
WLAN
32. Protokol za otkrivanje usluga kod Bluetooth sistema skraceno se oznacava sa:
SDP
33. Izaberite najtacniji odgovor:
FSK je manje osetljiva na greske nego ASK
34. Kako se naziva brzina promene signalizacionog nivoa:
Modulaciona brzina
35. Standard Bluetooth je slican standard:
IEEE 802.15
36. Koliko ukupno usluga definise IEEE 802.11 standard koje treba da pruzi bezicna lok rac mreza?
9
37. HDB3 je tehnika:
Umetanja bipolarnosti
38. Koji od standard se koristi za WLAN:
IEEE 802.11Q
39. Standard za sirokopojasne mreze poznat je pod nazivom:
IEEE 802.16
40. Koje su vazne funkcije L2CAP sloja:
Formiranje jednog (ili vise) ramova od paketa koje dobije od visih slojeva
Multipleksiranju i demultiplex. Paketa iz razlicitih izvora
Vodi racuna o usaglasavanju velicine paketa izmedju stanica
Rukovodi zahtevima za kvalitet (QoS)
41. Kod celijse (celularne) mreze:
Celije se preklapaju delimicno
42. Amplituda signala je:
maksimalna vrednost siganala
43. Oznaciti koje kodne seme se koriste za koje brzine kod standard IEEE 802.16
Za najblize korisnike sema QAM64 -> brzina od 150Mb/s
Za srednje udajene kodna sema 16 QAM -> brzina do 100 Mb/s
Za najudaljenije sema QPSK brzina do 50 Mb/s
44. Mancester kod se koristi kod:
U lok rac mrezama
45. Ramovi nadzora kod IEEE 802.11 standarda razmenjuju:
Iskljucivo unutar jedne celije
46. Koji od navedenih grupa frekvencija ne pripada ICM opsegu:
11GHz 66 GHz
47. Sirina kanala kod IEEE 802.11n standard je:
40 MHz
48. Domet Bluetooth sistema je:
1m sa predajnikom snage -> 0 dBm
49. Kod tehnike kodiranja NRZ_L bez povratkana nulu
Nivo je konstantan za vreme signalizacionog interval i razlicitog polariteta za logicno 0 i logicko 1
50. IEEE 802.16 ramovi su obavezno sifrovani
Pogresno
51. Standard IEEE 802.11p se korsiti u sistemima za navodjenje vozila
Tacno
52. Pod pojmom celularna mreza se podrazumeva:
Mreza sa vise celija gde u svakoj celiji postoji jedan AP
53. Arhitetkutu protokola po standard IEEE 802.16 cine:
Fizicki sloj sa 2 podsloja
Sloj veze sa 3 podsloja
54. IEEE 802.11n predvidja koriscenje MIME prenosa. MIME oznacava:
Multiple input Multiple output
55. POlje CRC u IEEE802.11 ramu predstavlja:
Kontrolni zbir.
56. Kako se uporedjuju snage X i Y signala u prenosnim sistemima:
10 log (x/y)
57. Sinhronizacija se kod digitalnih tehnika kodovanja gubi ako nema
Dovoljan broj prezaka sa jednog naponskog nivoa na drugi
58. Njaveca mana bezicnog povezivanja putem IR difuzne tehnologije je:
Relativno mala oblast pokrivenosti
59. Sirina podkanala kod IEEE 802.11n standard je:
40 MHz
60. Sprekat signala je:
Opseg ucestanosti koje signal sadrzi
61. IEEE 802.11 koristi na MAC podsloju protokole:
CSMA/CA
62. Kod Eterneta se koristi protocol CSMA/CD, akod bezicnih lok rac mreza protocol:
CSMA/CA
63. Signralizaciona brzina podataka je:
Broj promena linijskog signala u sekundi
64. Kod QPSK svaki signalizacioni elemnt prenosi
2 bita
//////////////////////////////////////////////////////////////
65. :

66. IEEE 802.15.4
:
-
-
-

67. IEEE 802.15.4:
-
- CSMA/CA
-

68. ICM:
-
69. IEEE 802.15.4-2006 je standard koji se koristi kao osnova kod specifikacija
ZigBee
MiWi
Wireless HART
70. IEEE 802.15.4-2006 je standard koji specificira:
MAC sloj
Fizicki sloj
71. U ZigBee mrezi definisana su:
3 vrste uredjaja: coordinator, ruter i krajnji uredjaji
72. Kod ZigBee protokola, IEEE 802.15.4 MAX podlsoj odgovoran je za pruzanje pouzdane komunikacije izmedju
uredjaja i njegovog suseda:
implementacijom CSMA/CA
73. Kod ZigBee protokola, sigurnosni sloj (SSP Secutiry Service Provider):
Obezbedjuje sigurnosne mehanizme
74. Koji sve pristupi razvoju IEEE80.16x postoje:
Fiksni pristup
Nomadksi pristup
Pristup koji omogucava prenosivost
Pristup koji omogucava mobilnost
75. ZigBee specifikacijom definisani si slojevi protokola iznad fizickog sloja i MAC (Media Access Control)
podsloja:
Tacno
76. Kod IEEE 802.15.4 standarda, osnovni okvir je komunkacija obalsti od 10m sa brzinom od:
250 kbit/s
77. Senzorska mreza uobicajeno formira bezicnu ad hoc mrezu:
Tacno
Netacno
?????????
78.Kolike je velicine polje za aresu stanice kod IP adrese klase B
2 bajta
79. IP paketima se prenosi sve sto odrade:
TCP, UDP, ICMP i IGMP protokoli
80. Ako su u adresnom delu hosta svi bitovi postavljeni na 1 radi se o:
Brodkast adresi
81. Kada TTL polje paketa dostigne 0 onda se:
IP paket odbacuje i salje ICMP poruka
82. IP paketi se isporucuju:
Bez utvrdjenog redosleda
83. Koji su od ponudjenih polja deo IPv4 zaglavlja:
Izovrisna adresa
TTL
IHL
DF
84. Kada se paket salje na sve adrese (broadcast) onda je odredisna adresa:
255.255.255.255
85. Polje TTL u IP zaglavlju:
Predstavlja ukupan broj rutera kroz koje ce paket proci pre nego sto se odbaci
86. Polje TTL oznacava
Vreme zivota paketa u mrezi i vrednost ovog polj a se dekrementira na svakom ruteru
87. Klasom C adresiraju se:
Mreze sa relativno malim brojem stanica
88. Unikast adresa je adresa:
Namenjena jednoj stanici
89. odrediti opsege klasa adresa:
Klasa D -> od 224.0.0.0 do 239.255.255.255
Klasa E -> od 240.0.0.0 do 255.255.255.255
Klasa C -> od 192.0.0.0 do 223.255.255.255
Klasa B -> od 128.0.0.0 do 191.255.255.255
Klasa A -> od 0.0.0.0 do 127.255.255.255
90. Koje je velicine polje za adresu mreze kod IP adrese iz klase A
1 bajt
91. Koja od adresa se koristi kao loopback adresa:
127.0.0.1
92. Termin datagram se koristi za:
Sistem bez uspostave veze
93. IP protocol je:
Datagram tipa
Bez uspostave veze
94. Najzastupljeniji format zaglavlja IP paketa danas je:
IPv4
95. Najzastupljenija tehnika adresiranja danas je:
Beskllasno adresiranje ???
96. Koja od adresa se koristi kao brodkast adresa:
255.255.255.255
97. Ruter prihvata paket, smesta ga u lokalnu memoriju, proverava kontrolni zbir i ukoliko je paket bez gresaka
ruter:
Salje paket sledecm ruteru sve dok se ne dodje do odredisne stanice
98. .Zigbee je bezicni komunikacioni protokol viseg sloja:
namenjen WPAN mrezama s malom propusnoscu i malom potrosnjom energije
99. U beinoj senzorskoj mrei vor je elektronski ureaj:
-koji meri fizike veliine i konvertuje ih u elektrini signal

100. Namena IEEE standard 802.15.4 je da ponudi osnove za nie slojeve za beine line mrea koji je fokusiran
na:
-nisku cenu proizvodnje elemenata mree
-male brzine komunikacije
-malu potronju energije
101. Karakteristike IEEE 802.15.4:
-podrka u realnom vremenu rezervacijom garantovanih vremenskih celina
-zaobilaenje kolizije protokolom CSMA/CA
-integrisanje podrke za sigurnu komunikaciju

102. U ZigBee mrezama krajnji uredjaji:
ne mogu da obavljaju funkcije rutiranja
Mogu da prenose ili primaju podatke
103. U ZigBee mrezama obicno se korsiti algoritam rutiranja zasnovan na:
Protokolu vektora udaljenosti
104. Aplikacioni sloj (APL) predstavlja najvisi sloj ZigBee skupa protokola i sastoji se od:
Aplikacionig okvira, aplikacionog podsloja, aplikacionog objekta , ZigBee objekta uredjaja
105. Odaberite najtacniji odgovor
Svaki cvor u senzorskim mrezama obicno ima jedan ili vise senzora, radio primopredajnik, jedan ili vise
procesora, izvor energije
106. Radio frekvencijski spektar i dostupni kanali ZigBee (802.15.4) i WiFi (802.11b/g) se ne preklapaju
Netacno
107. U bezicnoj senzorskoj mrezi, cvor je elektronski uredjaj
Koji meri fizicke velicine i konvertuje ih u elektricni signal
108. Namena IEEE 802.15.4 standarda je da ponudi osnove za nize slojove za bezicne licne mreze koje su
fokusirane na:
male brzine komunikacije
Malu potrosnju
nisku cenu proizvodnje elemenata mreze
109. IEEE 802.15.4:
-
- CSMA/CA
-
110. Ramovi nadzora se kod IEEE802.11 standarda razmenjuju:
Iskljucivo unutar jedne celije1. Most prosledjuje pakete na odrediste na osnovu:
Tabela sa MAC adresama koje poseduje
2. Komutator sloja 2 analizira:
MAC adrese
3. Koju adresu analizira most (bridge):
Most analizira adresu sloja veze
4. Ripiteri su uredjaji koji rade na
Fizickom sloju
5. Sadrzaj zaglavlja poslatog rama analizira:
Most
6. ripiteri (obnavljaci) su uredjaji koji:
POjacavaju (ili onavljaju) signal koji doalzi na ulaz salju ga na svoj izlaz i ne zalaze u strukturu ramova
Poznaju samo naponske ili strujne nivoe i o njima void racuna
Ne analiziraju sadrzaj zaglavllja
7. Da bi odredio kuda da prosledi paket, sta analizira ruter kada dobije paket
Analizira IP adresu odredista
8. Svaki most ima:
jedinstven fizicki (serijski) broj
9. Lok rac mreze u kojima se koristi komutator nazivaju se mrezama:
Trece generacije
10. Koncentrator je uredjaj koji radi sa:
Jednim kolizionim domenom
11. Komutator ne moze da zapocne sa prosledjivanjem rama pre nego sto je on potpuno pirmljen:
Pogresno
12. Standardi IEEE 802.11 i IEEE 802.16 obezbedjuju usluge na razlicite nacine:
Lok rac mreze IEEE 802.11 mogu da rade sa centralizovanom funkcijom
Lok rac mreze IEEE 802.16 mogu da koriste veze sa konstantnim brzinama prenosa
Lok rac mreze IEEE 802.3 ne podrzavaju concept kvaliteta usluge
13. Algoritam koji se koristi kod transparentnih mostova je:
Algoritam ucenja unazad

14. Portovi mosta se mogu naci u sledecim stanjima:
Osluskivanje (Listening): Uredjaj obradjuje jedinicu podatka mosta BPDU
Ucenje(learning): Uredjaj pravi tabelu sa zapisima kojoj MAC adresi odgovara koji port
Preusmeravanje (Forwording): Na jednom portu mosta se primaju podaci a an drugom salju (noramalan
rad)
Zaustavljanje(blocking): Podaci se ne salju ka portu koji prouzrokuje petlju niti sa njega primaju
15. Komutatori moraju da razresavaju problem preopterecenja. Jedan od mehanizama koji se koristi je povratni
pritisak. Tada:
Kada komutator pocne da prima rad maenjen preopterecenom portu on je u stanju da generise ometajuci
signal na prijemnom portu, pri cemu posiljalac prestaje sa slanjem
16. Da bi obavili preusmeravanje podataka:
Mostovi ispituju adresu sloja veze bez ispitivanja sadrzaja dela za podatke
17. Ukoliko je nepoznato u kojoj lok rac mrezi se nalazi stanica sa odredisnom MAC adresom za njeno pronalazenje
most koristi:
Algotritam plavljenja
18. Most je uredjaj koji radi na:
Sloju veze
19. Procedura preu smeravanja za dolazeci ram zavisi od lok rac mreze sa koje dolazi i lok rac mreze na kojoj se
prosledjuje pri cemu:
Ukoliko je odredisna adresa lok rac mreza nepoznata koristi se algoritam plavljenja
Ukoliko se odredisna adresa i izvorisna adresa lik rac mreza razlikuju ram se prosledjuje
Ukoliko je odredisna i izvorisna lok rac mreza ista mreza, ram se odbacuje
20. Ako primenimo princip onemogucene zatvorene petrlje, od jedne lok rac mreze ka drugoj postoji:
Samo 1 put
21. Mostovi se mogu koristiti:
Za segmentiranje lok rac mreza
22. Most koji povezuje N razlicitih lok rac mreza trebalo bi da ima
N razlicitih MAC podslojeva
N razlicitih fizickih slojeva, za svaku vrstu po 1
23. U trenutku prikjucivanja mosta na rac mrezu, tabele sa zapisima MAC adresa su:
Prazne
24. Sadrzaj zaglavlja poslatog rama analizira:
Most
25. Standard za virtuelne rac mreze nosi oznaku:
IEEE 802.1Q
26. Komutator (switch):
Radi sa vise kolizionih domena
27. Vreme potrebno da se rekonfigurise ok rac mreza zbog promene u njojh naziva se:
Vreme oporavka
28. Ruteri mogu da rade sa vise protokola treceg sloja:
Tacno
29. uredjaju drugog sloja su:
Most
Komutator(switch)
30. Sta ruter radi sa MAC adresama:
Ruter uopste ne vidi MAC adrese
31. Uredjaj treceg sloja je:
Ruter
////////////////////////////////////////////////////////////////////////
32. Zasto su bolji komutatori od mostova i obnavljivaca
1. Zato sto portovi komutatora formiraju svoje sopstvene brodkast domene
2. Posto ne moze da dodje do kolizije koja bi dovela do ponovnog slanja ramova (retransmisije)
3. Nisu bolji od mostova i obnavljivaca
4. Zato sto je nivo kolizije sveden na minimum
????????????????????????????????
Mislim da je pod 4
33. Kako dolazi do pojave emisione olije:
To znaci da je kapacitet lok rac mreze zauzet ramovima upucenim svim stanicama a da same stanice veliki
deo svog vremena posvecuju obradi i odbacivanju istih
34. Sta je to koren razgranatog stable?
Most sa najmanjim serijskim brojem
35. Koji se standard koristi za distribuirani algoritam:
IEEE 802.1D
36. Komutator je slozeni most sa vecim brojem interfejsa:
Tacno
37. Mostovi se koriste za medjusobno povezivanje razlicitih tehnologija prenosa
Tacno
38. Kod lok rac mreza vreme oporavka je:
Vreme oporavka mreze usled kolizije
39. Koja je razlika izmedju komutatora treceg i drugog sloja:
Komutator treceg sloja radi sa IP adresama
40. uredjaju prvog sloja su:
Obnavaljac(ripiter)
Koncentrator (hub)
41. Port mosta moze da:
Osluskuje
uci
Bude zaustavljen
42. Jedan od razloga zbog kojih administrator rac mreze grupisu korisnike tako da se preskikava organizaciona
struktura, a ne njihov fizicki raspored u zgradi je:
Sigurnost
43. Sta definise standard IEEE 802.1ad
Namena je da se proctor identifikatora virtuelnih mreza prosiri dodavanjem nove oznake n avec oznacene
remove
44. Kada se pojave ramovi koje generise ARP protocol, ili multicast saobracaj komutator prosledjuje (preplavljuje)
te remove:
Na sve portove osim sa koga je ram pristigao
45. Koja je uloga rutera u VLAN mrezama?
Ruteri su uredjaji od kojih se ocekuje da medjusobno povezuju domene
46. Koji uredjaji ne propustaju brodkast saobracaj:
Obnavljac
Koncentrator

Test 17
1. Koji broj porta je dodeljen Telnet protokolu?
a) 23
b) 21
c) 80
d) 25

2. Za raskid TCP veze potrebna je:
a) dvostruka razmena upravljackih segmenata
b) trostruka razmena upravljackih segmenata
c) cetvorostruka razmena upravljackih segmenata
d) petostruka razmena upravljackih segmenata

3. Koji broj porta je dodeljen HTTP protokolu?
a) 23
b) 21
c) 80
d) 25

4. Odrediti stanja kod TCP protokola
SYN RCVD predstavlja stanje iscekivanja prijema potvrde zahteva za uspostavom veze
TIME WAIT predstavlja cekanje da protekne dovoljno vremena da bi bili sigurni da je udaljeni...
CLOSE WAIT predstavlja iscekivanje zahteva za okoncanjem veze od lokalnog korisnika
FIN WAIT2 predstavlja iscekivanje zahteva za okoncanjem veze od udaljenog TCP procesa
Tanenbaum str. 519 (Ima ih 11), Verica str. 322
CLOSED Nema aktivne veze, niti ekanja na vezu
LISTEN Server eka zahtev za uspostavljanje veze
SYN RCVD Zahtev za uspostavljanje veze je stigao; ekanje potvrde
SYN SEND Aplikacija je poela da otvara vezu
ESTABLISHED Normalno stanje za razmenu podataka
FIN WAIT 1 Aplikacija saoptava da je zavrila
FIN WAIT 2 Druga strana se slae s raskidanjem veze
TIMED WAIT -ekanje da svi paketi izumru
CLOSING Obe strane su pokuale da istovremeno zatvore vezu
CLOSE WAIT Druga strana je inicirala raskidanje veze
LAST ACK ekanje da svi paketi izumru

5. Redosled primitiva u vremenu je sledeci:
a) zahtev, indikacija, potvrda, odgovor
b) indikacija, zahtev, potvrda, odgovor
c) zahtev, indikacija, odgovor, potvrda
d) indikacija, zahtev odgovor, portvrda

6. Sta oznacava stanje ESTABLISHED u dijagramu stanja transportnog sloja?
a) da je veza izmedju dva procesa na transportnom sloju na razlicitim hostovima uspostavljena
b) da je veza izmedju dva procesa u susednim slojevima istog hosta uspostavljena
c) da je veza izmedju dva procesa u transportnom sloju istog hosta uspostavljena
d) da je veza izmedju dve aplikacije istog hosta uspostavljena

7. Broj potvrde AN je polje velicine:
a) 32 bita
b) 24 bita
c) 16 bita
d) 8 bita

8. URG fleg je:
a) polje koje ukazuje na pocetak hitnih podataka
b) polje koje ukazuje na duzinu hitnih podataka
c) polje koje ukazuje na velicinu otvora prozora za hitne podatke
d) polje koje ukazuje na kraj hitnih podataka

9. Casovnik za otvor klizajuceg prozora se koristi:
a) da ukaze da treba ponovo da se posalje segment koji nije potvrdjen
b) da se ukaze da treba prekinuti vezu posto nijedan segment nije potvrdjen
c) da se postavi minimalno vreme za zatvaranje jedne i otvaranje druge vez sa istom odredisnom adresom
d) da se postavi maksimalno vreme izmedju dva segmena ACK/CREDIT
e) da se postavi vreme izmedju dva pokusaja da se veza uspostavi i otvori

10. Casovnik za retransmisiju Syn segmena se koristi:

11. Velicina polja izvorisni odnosno odredisni port u TCP zaglavlju omogucava postojanje
a) maskimalno 32768 portova
b) maksimalno 65536 portova
c) maksimalno 1024 porta
d) maksimalno 16777216 portova

Pogledaj 4
CLOSED ukazuje da ne postoji TCB zapis a samim tim ni veza
SYN SENT predstavlja iscekivanje odgovarajuceg zahteva za uspostavom veze posle slanja zahteva za
uspostavom veze
ESTABLISHED predstavlja uspostavljenu vezu. Podaci koji se dobijaju mogu se isporuciti korisniku. Ovo je
normalno stanje...

13. Sta sacinjava prikljucak (socket)?
a) socket je par MAC i IP adrese
b) socket je par port i IP adrese
c) socket je par port i MAC adrese
d) socket je par IP adrese i aplikacije

14. Casovnik za retransmisiju se koristi

15. Oznacite elemente sa slike

1. transportna adresa
2. aplikaciono transportni interfesj
3. TPDU
4. transportno mrezni interfejs
5. mrezna adresa

16. Oznaka RST postavljena na 1 kosristi se:
a) za prihvatanje neocekivanog zahteva
b) odbacivanje neocekivanog zahteva
c) kada casovnik za retransmisiju istekne
d) kada su razlicite velicine otvori prozora na prijemnoj o predajnoj strani

17. Otvor prozora je polje velicine
a) 32 bita
b) 24 bita
c) 16 bita
d) 8 bita

18. Koja oznaka (fleg) se postavlja u zaglavlju TCP segmenta kao obavestenje da je u mrezi doslo do zagusenja?
a) RST
b) FIN
c) PUSH
d) ECN

19. Prilikom analize mreznog saobracaja uhvatili ste paket sa sledecim karakteristikama
transportni protokol TCP
izvorisna adresa 152.12.252.1
odredisna adresa 72.14.215.104
izvorisni port 3852
odredisni posrt 80
setovani flegovi SYN
Sta predstavlja ovaj paket?
a) zahtev za raskidanje veze koja je uspostavljena sa nekim WEB serverom
b) zahtev za uspostavu veze sa nekim FTP serverom
c) zahtev za uspostavu veze sa nekim WEB serverom
d)zahtev za raskidanje veze sa nekim FTP serverom
e) nista od ponudjenog

20. Redni (sekvencni) broj segmenta u TCP zaglavlju je polje velicine
a) 24 bita
b) 32 bita
c) 16 bita
d) 8 bita

21. Za uspostavu TCP veze potrebna je:
a) dvostruka razmena upravljackih segmenata
b) trostruka razmena upravljackih segmenata
c) cetvorostruka razmena upravljackih segmenata
d) petostruka razmena upravljackih segmenata

Pogledaj 4
LAST ACK predstavlja iscekivanje potvrde zahteva za okoncanjem veze prethodno poslatog udaljenom TCP
procesu...
LISTEN predstavlja iscekivanje (osluskivanje) zahteva za uspostavom veze od udaljenog TCP procesa ili porta
CLOSING predstavlja iscekivanje potvrde za okoncanjem veze
FIN WAIT1 predstavlja stanje iscekivanja zahteva za okoncanjem veze od udaljenog TCP procesa ili potvrdu na
zahtev...

23. Broj potvrde oznacava:
a) prvi sledeci bajt koji se ocekuje
b) poslednji bajt koji je uspesno primljen
c) prvi bajt koji je uspesno primljen
d) poslednji bajt koji se ocekuje

24. Casovnik za prekid se koristi:

25. URG fleg je:
a) polje koje ukazuje na pocetak hitnih podataka
b) polje koje ukazuje na duzinu hitnih podataka
c) polje koje ukazuje na velicinu otvora prozora za hitne podatke
d) polje koje ukazuje na kraj hitnih podataka

26. U odnosu na protokole nizih slojeva transportni protokol je
a) slozeniji
b) nema razlike u slozenosti
c) manje slozen

27. Kako se oznacava jedinica podataka transportnog sloja?
a) SPDU
b) NPDU
c) TPDU
d) EPDU

28. Na koji servis se odnosi skracenica SMTP?
a) servis za nadzor veze
b) servis za elektronsku postu
c) servis za uspostavu veze
d) servis za rutiranje

29. Izvorisni i odredisni port su polja velicine
a) 32 bita
b) 24 bita
c) 16 bita
d) 8 bita

30. Protok podataka transportnog sloja predstavlja
a) fizicku vezu izmedju krajnjih tacaka veze i obezbedjuje transportnu uslugu od izvorisne stanice do odredista
b) logicku vezu izmedju aplikacija i obezbendjuje transportnu uslugu od izvorisne stanice do odredista
c) fizicku vezu izmedju krajnjih tacaka veze i obezbedjuje mreznu uslugu od izvorisne stanice do odredista
d) logicku vezu izmedju krajnih tacaka veze i obezbedjuje transportnu uslugu od izvorisne stanice do
odredista

31. Three-way handshake procedura za uspostavu definise razmenu tri TCP paketa izmedju A i B transportne
celine
a) A salje TCP segment sa setovanim Syn bitom, B potvrdjuje sa Syn i Ack, A potvrdjuje sa Ack
b) A salje TCP segment sa setovanim Ack bitom, B potvrdjuje sa Syn i Ack, A potvrdjuje sa Syn
c) A salje TCP segment sa setovanim Syn bitom, B potvrdjuje sa Ack, A potvrdjuje sa Syn i Ack
d) A salje TCP segment sa setovanim Ack bitom, B potvrdjuje sa Syn i Ack, A potvrdjuje sa Syn i Ack

32. ECE i CRW flegovi unutar TCP zaglavlja se koriste za:
a) za izvestavanje o zagusenju
b) za uspostavu veze
c) za otkrivanje neaktivnih veza
d) za raskidanje veze

33. Kolika je velicina zaglavlja TPDU-a?
a) 20 bajtova
b) 25 bajtova
c) 32 bajta
d) 40 bajtova

34. Prilikom analize mreznog saobracaja uhvatili ste paket sa sledecim karakteristikama
transportni protokol TCP
izvorisna adresa 92.4.15.204
odredisna adresa 152.12.252.1
izvorisni port 25
odredisni port 2991
setovani flegovi SYN, ACK
Ovim paketom:
a) SMTP server potvrdjuje zahtev za uspostavu veze koji je primljen sa akrese 152.12.252.1
b) WEB server potvrdjuje zahtev za uspostavu veze koji je prmljen sa adrese 152.12.252.1
c) SMTP server inicira uspostavu veze sa 152.12.252.1
d) WEB server inicira uspostavu veze sa 152.12.252.1
e) nista od ponudjenog

35. Kada se posmatra transportni sloj, sta od navedenog ne sluzi za sprecavanje pojave prepunjenje bafer koju
preduzima transportna celina:
a) mehanizam kredita
b) protokol klizajuceg prozora
c) provera parnosti

36. Da li je proces rutiranja u nadleznosti transportnog sloja?
a) jeste, samo u slucaju kada se koristi Ipv6 adresiranje
b) jeste
c) nije

37. Izvrsavanjem primitive Active Open korisnik time:
a) salje Syn segment udaljenoj strani sto predstavlja zahtev za uspostavu veze
b) obavestava udaljenu stranu da je spreman da primi zahtev za uspostavu veze, odnosno da se nalazi u LISTEN
stanju
c) salje Syn segment udaljenoj strani sto predstavlja zahtev za raskidanje veze

38. Multipleksiranje na dole podrazumeva se kada:
a) ne postoji na transportnom sloju multipleksiranje
b) kada jedan TSAP koristi vise NSAP
c) kada vise TSAP koristi jedan NSAP

39. Koju ulogu imaju flegovi unutar TCP zaglavlja?
a) odredjuju tip TCP paketa
b) signaliziraju na nastalu gresku pri prenosu TCP paketa
c) sluze kao informacija mreznom sloju kako TCP treba da bude rutiran

40. Sta je to port?
a) port je TCP ime za Transport Service Access Point
b) port je LLC ime za Link Level Service Access Point
c) port je IP ime za Network Service Access Point

41. Polje otvor prozora u TCP zaglavlju se koristi:
a) za informacije koje se prosledjuju mreznom sloju a ticu se rutiranja
b) za kontrolu toka
c) za odlucivanje kojoj aplikaciji treba isporuciti paket

42. UDP protokol je
a) sa uspostavom veze
b) bez uspostave veze
c) zavisi od tipa servisa; moze i jedno i drugo

43. Kada klijent (transportna celina) zeli da uspostavi vezu sa serverom, izvrsava primitivu:
a) Established
b) Active Open
c) Passive Open

44. TCP protokol je:
a) sa uspostavom veze
b) bez uspostave veze
c) zavisi od tipa servisa; moze i jedno i drugo

45. Pod pojmom multipleksiranje na gore smatra se:
a) ne postoji na transportnom sloju multipleksiranje
b) kada jedan TSAP koristi vise NSAP
c) kada vise TSAP koristi jedan NSAP

46. Transportni sloj obezbedjuje servis:
a) aplikacionom sloju ili sloju sesije
b) mreznom sloju
c) sloju veze
1. Pitanje: DNS zona moe da obuhvata samo:
Odgovor: Jedan domen ili jedan domen i njegove poddomene.

2. Pitanje: Odgovornost za odravanje DNS baze je:
Odgovor: Odgovornost za delove stabla je delegirano.

3. Pitanje: Potpuno kvalifikovano ime FQDN (Fully qualified domain name) se dobija navoenjem:
Odgovor: Labele vora i svih ostalih labela do korena.

4. Pitanje: DNS server:
Odgovor: Moe da uva zapise o vie zona.

5. Pitanje: com, gov, mil, org se nazivaju:
Odgovor: Top level domeni.

6. Pitanje: Sistem imena domena DNS (Domain Name System) predstavlja:
Odgovor: Distribuiranu bazu podataka koja obezbeuje mapiranje izmeu IP adrese i imena raunara.

7. Pitanje: emu slui DNS?
Odgovor: Za razreavanje imena raunara u IP adresu.

8. Pitanje: ta se deava sa upitom koji server dobije a za koji nije autoritativan?
Odgovor: Odgovara da resurs ne postoji i klijent nee traiti upit od drugih servera.

9. Pitanje: Prostor imena domena je hijerarhijska struktura kod koga:
Odgovor: Svaki vor u stablu moe biti jedinstveno identifikovan na osnovu svog potpuno kvalifikovanog
imena.

10. Pitanje: DNS zona je:
Odgovor: Deo DNS stabla koje se uva na jednom jedinom mestu i za koje je odgovorna jedna organizacija.

11. Pitanje: U iterativnom upitu server imena kome je upuen upit vraa najbolji mogui odgovor koji moe biti:
Odgovor: Razreeno ime ili referenca na drugi server, koji moe da odgovori na originalan klijentov zahtev.

12. Pitanje: Za root kod DNS-a je odgovoran:
Odgovor: InterNIC.

13. Pitanje: Rekurzivan upit znai da:
Odgovor: Kada DNS server dobije upit o resursu za koji nije autoritativan on alje upit drugim serverima
umesto svog klijenta i kada razrei alje klijentu odgovor.

14. Pitanje: Dva tipa upita koja DNS resolver mogu da naprave ka DNS serveru su:
Odgovor: Upit koji izvrava host ka lokalnom DNS serveru i upit koji izvrava lokalni DNS server ka ostalim
serverima.

15. Pitanje: Transfer zona je proces kod koga se:
Odgovor: Vri prebacivanje informacija sa primarnog DNS servera na sekundarni.
///////////////////////////////////////////

16. Pitanje: Kako se zove HTTP metod kojim klijent zahteva stranicu od servera?
Odgovor: GET

17. Pitanje: Delovi HTML dokumenta koji ukazuju na druge HTML stranice nazivaju se:
Odgovor: hiperlinkovi

18. Pitanje: Ako u statusnoj liniji zaglavlja HTTP paketa stoji broj 200 to znai:
Odgovor: da je zahtev bio uspeno odraen i da je sadraj (ako postoji) vraen.

19. Pitanje: hosts datoteka sadri
Odgovor: Povezivanja (mapiranja) izmeu imena raunara i IP adrese tog raunara.

20. Pitanje: Na koji nain bi WEB aplikacija mogla da prati akcije korisnikog agenta u toku nekoliko HTTP
zahteva i odgovora?
Odgovor: Uvoenjem etona - cookies

21. Pitanje: Ako je veb sajt koji se nalazi na IP adresi 41.199.222.3 prikljunica koja odgovara HTTP serveru na taj
sajt e biti:
Odgovor: 41.199.222.3:80

22. Pitanje: Hosts datoteka je centralizovana "ravna" baza.
Odgovor: Tano

23. Pitanje: Ako u statusnoj liniji zaglavlja HTTP paketa stoji broj 500 to znai:
Odgovor: da zahtev nije uspeo zbog greke na strani servera.

24. Pitanje: Jedinstven identifikator resursa (URI) podeljen je u dve kategorije
Odgovor: URL i URN

25. Pitanje: TTL se odnosi na:
Odgovor: Vreme trajanja paketa.

26. Pitanje: Skraenica DNS se odnosi na:
Odgovor: Domain Name System.

27. Pitanje: U TCP/IP okruenju sistem imena domena DNS
Odgovor: + Je distribuirana baza podataka
+ Obezbeuje vezu (mapiranje) izmeu IP adrese i imena raunara

28. Pitanje: Koje dve vrste HTTP proksi servera postoje?
Odgovor: ?Transparentni i netransparentni.

29. Pitanje: emu slui sistem imena domena?
Odgovor: Za razreavanje imena raunara u IP adresu

30. Pitanje: Koje vrste HTTP poruka postoje?
Odgovor: Zahtev i odgovor.

31. Pitanje: Koje tipove upita DNS resolver moe da poalje ka DNS serveru?
Odgovor: +Rekurzivan upit
+Iterativan upit
32. Pitanje: Kako se zove protokol koji se koristi za prenos Web dokumenata izmeu servera i klijenta?
Odgovor: HTTP

33. Pitanje: Za prenos datoteka sa jednog na drugi sistem koristi se:
Odgovor: FTP

34. Pitanje: Sa strane aplikacije pristup bazi DNS se moe ostvariti preko
Odgovor: Pretraivaa (Resolver)

35. Pitanje: U OSI referentnom modelu DNS je protokol:
Odgovor: Aplikativnog sloja

36. Pitanje: U DNS sistemu prostor imena domena je
Odgovor: +Svaki vor u stablu moe biti jedinstveno identifikovan.
+Hijerarhijska struktura.

37. Pitanje: Koji se od ovih oznaka odnose na top-level domene
Odgovor: +org
+rs
+net

38. Pitanje: Server imena moe da bude nadlean za jednu ili vie zona.
Odgovor: Tano

39. Pitanje: Kako se zove metod za jedinstveno identifikovanje Web dokumenata na Internetu?
Odgovor: URL

40. Pitanje: Iterativni DNS upit je upit koji
Odgovor: Izvrava lokalni DNS server ka ostalim DNS serverima.

41. Pitanje: URL adresa sastoji se od dva dela
Odgovor: Metoda koji se koristi da bi se pristupilo resursu i adrese (lokacije) resursa.

42. Pitanje: Jezik koji slui za kreiranje Web dokumenata zove se:
Odgovor: HTML

43. Pitanje: Koje od ponuenih komponenti se smatraju sutinskim kada se opisuje veb sistem
Odgovor: +HTTP protokol
+HTML jezik
+Jedinstveni identifikator resursa - URI

44. Pitanje: U prostoru imena domena, koren stabla je:
Odgovor: Specijalni vor bez oznake.

45. Pitanje: DNS je usluga
Odgovor: Koja omoguuje povezivanje imena stanice na Internetu i njegove numerike adrese.

46. Pitanje: Svaki vor u stablu prostora imena domena moe biti jedinstveno identifikovan na osnovu svog
Odgovor: Potpuno kvalifikovanog imena - FQDN (Fully qualified domain name)

47. Pitanje: Na kom portu podrazumevano slua Web server?
Odgovor: 80

48. Pitanje: Ako u statusnoj liniji zaglavlja HTTP paketa stoji broj 400 ti znai:
Odgovor: da zahtev nije uspeo zbog greke na strani klijenta.

49. Pitanje: Zona je deo DNS drveta koji se administrira nezavisno. Za pruanje usluga u svakoj zoni zaduen je:
Odgovor: ?Odgovarajui server imena.
-Administrator organizacije
-Odgovarajui top-level server.

50. Pitanje: Oznaiti ispravan redosled koraka u HTTP komunikaciji:

Odgovor:
1. Zahtev klijenta
2. Zahtev posrednika
3. Odgovor posrednika
4. Odgovor posrednika

51. Pitanje: Na slici je prikazan:

Odgovor: Iterativan upit

Racunarske Mreze

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Racunarske Mreze

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

. Pitanje: Na kom sloju OSI modela radi IP protokol?

Odgovor: IP protokol radi na mrenom sloju OSI modela

You might also like