Naslov originala:

Ephraim Kishon,
KISHON FUR TOURISTEN UND ABENTEURER

Copyright by Ephraim Kishon 1999., 2002
Copyright za Srbiju i Crnu Goru IP Book 2011






obrada : Lena & Miss Smila
www.balkandownload.org
Putovanja u inostranstvo pripadaju nezamenljivim zadovoljstvima
svakog graanina ba i zbog toga to mu uvek iznova omoguuje
neopisive radosti povratka kui.

UMESTO PREDGOVORA


U svekolikoj svetskoj knjievnosti uobiajeno je da autor, piui
roman, novelu ili pozorini komad, a na kraju i pesmu, moe
napisati sve to mu padne na pamet. Samo se u putopisu jedino se
u putopisu mora pridravati injenica. Autor ovog putopisa
izraunao je da bi, kada bi hteo da udovolji tom zahtevu da se
strogo pridrava injenica, morao bi da utroi deset do petnaest
najboljih godina svog ivota kako bi prouio sve potrebne izvore,
kako bi iveo u pojedinim nacionalnim sredinama koje opisuje, kako
bi istraio njihovu istoriju, statistike podatke i sve ostale stvari. Ali
njemu to ne pada na pamet. Za to nema ni potrebnog vremena ni
potrebnog novca. Osim toga, on je vrsto uveren da upravo prvi
utisci koje ovek stekne kad napusti avion, brod ili voz, daju jedinu
pravu sliku jedne zemlje i njenog naroda. Ukratko, ko napravi tu
greku da se due zadri u nekoj zemlji, da malo-pomalo pone
shvatati ta mu govore, da mu panju privuku kojekakve
znamenitosti, da otkrije izvrsne restorane i da upozna simpatine
ljude, taj neminovno izgubi sposobnost da posmatra sve oko sebe
bez predrasuda, sposobnost koju je posedovao u punoj meri kada je
stigao u tu zemlju.
Nama na naim putovanjima nije pretila takva opasnost jer smo se
drali principa da nigde ne ostanemo due od nekoliko dana. Otuda
neverovatna snaga i neposrednost ove knjige, njena enciklopedijska
zaokupljenost naoko sporednim sitnicama, njena besprekorna
pouzdanost, nezavisna od injenica i brojki. U literarnom smislu ova
knjiga pripada kategoriji takozvane Science fiction, opravdano tako
veoma cenjene u anglosaksonskom svetu.
Hvala vam lepo na vaoj ljubaznoj panji.

AMERIKA
KREDO PROSENE AMERIKANKE
Mislim da bi trebalo da postoji prirodna trodelna podela dana:
osam sati spavanja, osam sati rada i dvanaest sati sedenja pred
televizorom. Mislim da jedan prvoklasni igra bejzbola opravdano
zarauje vie od predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava ili ak
od Pola Enke; da budunost treba planirati i novac tedeti za onaj
dan kada ponu da padaju atomske bombe; da ameriki brak bez
petoro amerike dece dva amerika deaka i tri amerike devojice
nije pravi ameriki brak; da samo u Americi ima stejkova; da se
sve moe nauiti iz broura, pa i kako postati predsednik u deset
lakih lekcija; i da Bog voli Amerikance, bez obzira na rasu ili
religiju, ali da uzima u obzir njihov socijalni status.
NJUJORK
Ako igde na ovom naem sve manjem svetu postoji drava u
dravi, onda je to grad Njujork u dravi Njujork u Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Njujork ima vie stanovnika, vie
saobraajnih nezgoda, vie izlobi, vie novogradnji i vie poroka
nego ijedan drugi grad na svetu. Osim toga, u njemu prebivaju i
ujedinjeni narodi, Barbra Strejsend i sin ujka Sema. Njujork dosee
do oblaka i otvoren je 24 sata dnevno.
Samo je jedan Njujork, hvala Bogu.
OSIGURANI
Nakon uzbudljivog leta preko okeana, vie avionskim rupama
nego avionom, sreno smo se spustili u Ameriku. Na aerodromu su
nas doekali stric Hari i tetka Truda i ganuti nam pali oko vrata.
Kako ste putovali? upitala je tetka Truda.
Ne pitajte odgovori moja ena. Iznad okeana zapali smo u
takvo nevreme da smo pomislili da neemo preiveti...
ekajte malo upade stric Hari. Jeste li se osigurali?
Da. Uplatili smo osiguranje.
Onda niste imali ega da se bojite!

*

Stric Hari je, naime, odmah poto je prihvatio ameriko
dravljanstvo, postao i perfektan Amerikanac. To znai da se
osigurao na sve, za sve, i protiv svega. U tome i jeste tajna njegovog
sigurnog dranja, neiscrpne unutranje snage i vitalnosti. Ve mu je
pedeset pet godina, ali kada ga ovek pogleda onako ivopisno
sportski odevenog, sa arenom kravatom i sjajnobelim vetakim
zubima, ne bi mu dao vie od ezdeset pet.
ega bih se ja bojao u ivotu? pitao me je stric Hari. ivotno
sam osiguran na 200.000 dolara za sluaj prirodne ili nasilne smrti,
samoubistva, nesree, zatvora i ludila... I onda?
S ponosom mi je pokazivao svoju kuu u tipiziranom njujorkom
kvartu sa vilama. Samo ga je centralno grejanje kotalo 15.000
dolara, a garaa, na kojoj se vrata beumno otvaraju pomou foto-
elija 5.000 dolara.
Pokustvo je takoe skupoceno, ne seam se vie koliko je kotalo,
a na zidovima visi nekoliko starih holandskih duboreza 2.000
dolarske kole. Usput reeno, duborezi su osigurani na 15.000
dolara za sluaj da se otkrije da su falsifikati. arolika biblioteka
osigurana je protiv poutelih listova, vatre, knjinih moljaca i bilo
kakve upotrebe. Fantastian pogled koji se prua iz kue osiguran je
protiv zemljotresa, tornada i stampeda bizona. Ptice u vrtu mogu
cvrkutati do mile volje, jer su i one osigurane protiv slinavke, apa,
papagajske bolesti i sokolova.
Osigurao sam i enu na 100.000 dolara apnu mi stric Hari na
uho. Inae se ne bi isplatilo. Samo me je njen razvod od prvog
mua kotao 30.000 dolara...
SOCIJALNA DRAVA SAD
Napojnica unapreuje drutvenu jednakost. Konobar koji ujutro
poseuje berberina u njegovom salonu preko puta, oprata se od
njega bogatom napojnicom, a kada berberin u podne rua u
restoranu preko puta, vraa mu bogatu napojnicu. Time se postie
savrena ravnotea izmeu dve razliite klase i prevaljuje vaan
korak u smeru besklasnog drutva.
SUPERMARKET NA BENZINSKOJ STANICI
Trebate li mrave?
Sloiete se da takvo pitanje moe oveka da zbuni. Iako potujem
te male, vredne ivotinjice kada nam se ba ne vrzmaju po kuhinji
nemam s njima ama ba nikakve veze. ta da ponemo s mravima
ovde na putu, stotinu kilometara severno od Njujorka?
Stoga sam se nagnuo prema prodavcu benzina i rekao:
Oprostite, ne razumem vas.
Preostalo mi je jo nekoliko kutija objasnio je dok nam je, da bi
pokazao dobru volju, prao prednje staklo. To je sada jako u modi.
Svako eli da ima mravlju farmu. Zabava za celu porodicu. Deca
jednostavno luduju za tim. Satima posmatraju kroz stakleni
poklopac kako mravi grade puteve. Ili mostove. Ili podzemne
eleznice. Sve zajedno kota samo dva dolara. Mravi su vam
badava. U gradu ete platiti najmanje tri.
Hvala odgovorih jo uvek pomalo zbunjen. Ovog trenutka
nisu mi potrebni nikakvi mravi. Nisam odavde, znate. Stranac sam.
Doao sam u posetu.
Stranac? Evo odmah! pucne prstima, nestane u prodavnici i
vrati se s tucetom poput harmonike sloenih autokarata, te ih
rasprostre po haubi automobila.
Kola su vam zaputena napomenu usput i stade najlonskom
etkom da isti sedita. U meuvremenu, moete da dobijete
najbolje najlonske etke. U svim bojama.
Najlepe hvala. Moj stric radi u toj struci.
Zar ovde imate strica? Onda ga moramo iznenaditi lepim
poklonom! Vaza za cvee? Abaur za lampu? Harmonika? Sapun za
brijanje? Papigica?
Toliko mi moj stric ne vredi. Zapravo ga i ne volim.
U pravu ste!
U znak odobravanja, ovek poe minijaturnim usisivaem da mi
eta po telu.
Nikada ne treba zavisiti od roaka. Nadam se da ne stanujete
kod njega. Moja agencija za stambene...
Ja sam skoro uvek na putu.
Na koje novine ete da se pretplatite?
Nijedne.
Ponite da uite da pleete.
Znam da pleem.
Deonice nafte?
U to se ne razumem.
Onda u redu. Dolar i po.
ta?
Mravlja farma.
Rekao sam vam ve da ovog trenutka ne znam ta bih sa njom.
Pa, dobro... ta e te onda da kupite? Uzdahnu, izvue ealj i
struno me oelja. Setih se da sam ovamo doao samo po benzin i
da se napokon moram otarasiti ovog napadnog trgovakog genija.
U stvari rekoh neodluno bavim se milju da kupim koncertni
klavir...
Prodavcu se lice ozari. Nestao je i zaas je ve stajao preda mnom
sa snopom prospekata u ruci.
Za hiljadu dvesta dolara isporuiu vam prvoklasan klavir.
Nemaki proizvod. Dostaviu vam ga pravo u stan.
A ta ako vam na stepenicama padne?
To ne moe da se dogodi. Meni ne. Ali, kako biste vi bili
spokojni, od mene ete za dvanaest dolara dobiti kompletno
osiguranje protiv tete. Ja sam najpouzdaniji agent za osiguranje u
ovom kraju. Svirate li vi klavir? Ili vaa ena?
Ni ona ni ja. Samo odavno sanjamo o tome da na sin...
Izvrsno! Nabaviu vam uitelja klavira koji ima poloen dravni
ispit! Osam sati meseno za osamnaest dolara!
Ko zna... moda mali i ne eli da ui klavir?
Sedamdeset pet dolara u tri rate... i imate najboljeg dejeg
psihologa u Americi! Taj e malog ve srediti!
Hm. Jo uvek ostaje jedan problem. Mi nemamo dece.
Samo hrabro! Jedinstveni, garantovano uspeni savet priznatog
strunjaka ne kota vas nita vie od...
ekajte! prekinuh ga jer mi je iznenada pala na pamet
spasonosna ideja. Preuzimate li i pisanje putopisa?
Naravno. Hiljadu pet stotina dolara za 220 stranica rukopisa.
Dvostruki prored, ezdeset pet znakova u svakom redu.
Ali treba da bude duhovito!
Nema problema. Petnaest dolara zarade po tamparskom
tabaku.
I tako se dogodilo da je kao to vrli italac verovatno ve
nasluuje ovu knjigu napisao prodavac na benzinskoj stanici u
dravi Nju Hejven.
IZVETAJ
oveanstvo se takorei s kanjivom ravnodunou naviklo na to
da se na autoputevima na zemaljskoj kugli svakodnevno dogaa oko
hiljadu tekih saobraajnih nesrea. U tehniki razvijenim zemljama
kao to su Sjedinjene Amerike Drave taj je pomor dosegao takve
razmere da su uoi praznika, kada ima najvie nesrea, uvedeni
specijalno konstruisani kompjuteri kojima je zadatak da izraunaju
taan broj oekivanih nesrea, predvide svako mesto nesree i
navedu imena i adrese svih rtava.
LJUBAZNI ULINI RAZBOJNIK DO
Ima tome ve nekoliko godina od kako je nasilje postalo moderan
nain reavanja linih i optih problema i otada je na juri osvojilo
zapadni svet. Izjutra te u Severnoj Irskoj mogu napucati s bilo koje
od neprijateljskih strana, u podne moe naleteti na jedan od niza
atentata u Italiji, a navee ti mogu izbiti zube u Grkoj ili Turskoj.
Nasilje ne poznaje nacionalne granice. Pa ipak, nesumnjivo sredite
istog reklo bi se, klasinog nasilja jo uvek je legendarni
Njujork, u kome nasilnici barem imaju duha.

*

Kada sam pozvonio na vrata stana tetka Trude, u samom srcu
Brodveja, u pijunki na vratima ugledah njeno prestraeno oko.
Jesi li sam? upita me uspanieno. Da li se unja neko za
tobom po stepenitu?
Uverio sam je da sam sasvim sam, nakon ega je tetkica dva puta
obrnula klju u bravi, razmaknula tri reze, skinula lanac,
privremeno iskljuila elektrini alarmni ureaj i, drei drhtavom
rukom zapetu pitoljinu, otvorila vrata.
Brzo ree mi umesto pozdrava. Pouri!
Nakon to je ponovo namestila barikadu, Truda mi objasni da su
pre nepuna tri dana na spratu iznad njenog stana mokrim pekirom
zadavili kuevlasnika. Stoga smo odluili da ovih etrnaest dana,
koliko ostajem u Njujorku, uopte ne izlazim iz njenog stana.
Ja ve dva meseca nisam izala nastavi tetka Truda. Zbog
ega da se izlaem opasnosti? Dole na ulici ubijaju ljude u po bela
dana. U Njujorku svakog trenutka neko moe da ti zabije no u
lea, pa je bolje da ostanemo ovde na miru, gledamo televiziju i
kuvamo poslastice.
Nije trebalo izlaziti ak ni po namirnice. Sve se dostavljalo na
kunu adresu. Za svaki sluaj kada bi dostavlja iz supermarketa
pozvonio, moja bi mu tetka otvorila tek poto bi nazvala prodavnicu
i uverila se da je na vratima njihov ovek a ne bostonski davitelj.
Uprkos svemu tome ja sam supruzi morao da kupim torbidu, crnu
lakovanu runu torbicu od krokodilske koe. Tri dana i tri noi moja
tetka je pokuavala da me nagovori da pozovem oblinju
prodavnicu torbica i naruim da mi nekoliko uzoraka poalju u stan.
Ipak sam se etvrtog dana uputio tamo sam, unjajui se uza zidove
poput senke.
Bilo je rano i Njujorani behu jo uvek pomalo omamljeni pilulama
koje su progutali prethodne noi. Susreo sam brojne pijance, otresao
se desetak prostitutki i nekoliko profesionalnih gradskih nemani, te
se iv i zdrav dokopao prodavnice. Vlasnica me je najpre dobro
osmotrila kroz staklo, a potom telefonski proverila kod Trude jesam
li to zaista ja. Napokon je odkrinula vrata.
Oprostite ree ali prole nedelje su preko puta provalili u
delikatesnu radnju, a prodavaice ekserima prikovali za plafon.
Pomalo sam ve izgubio poverenje u delotvornost javne zatite u
Njujorku, pa sam hteo to pre da obavim kupovinu. Na brzinu sam
izabrao torbicu od crne lakovane krokodilske koe.
Imamo mi i lepih ree vlasnica. Ova plava sa zlatnom
kopom, na primer, prekrasno bi vam stajala.
Ne kupujem to za sebe odvratih joj ve za suprugu.
Oprostite izvinila se vlasnica. Danas je tako teko razaznati
ko je muko a ko ensko. Kako ste kratko oiani, mislila sam da ste
ensko.
To se dogodilo na povratku kui. Proao sam mimo tri
pornografske ustanove a da mi ni dlaka nije s glave spala, ali se na
uglu 43. ulice ispred mene preprei neki divovski, nemarno odeveni
crnac, i gurnu mi aku pod nos.
Zdravo ree. Lovu na sunce!
Setih se saveta koji sam proitao u nekom izraelskom turistikom
vodiu u neprijatnim situacijama uvek govori hebrejski.
Adoni oslovih golemog crnca naim drevnim jezikom. Pusti
me na miru dok sam jo dobre volje. ta te je spopalo?
Produio sam svojim putem prema kui tetka Trude i proteturao
kroz njena vrata silno uzbuen i ohrabren neobinim doivljajem.
uvi moju priu, tetka preblede.
Boe dragi! proaputala je pre nego to se skoro onesvestila.
Zar te nisu upozorili da im se nikada ne sme suprotstaviti? Mogao
je na mestu da te ubije.
Nije bio naoruan.
Ne mora ni da bude. Oni svejedno ubijaju. Zapamti da se u
Njujorku ne prepire ve jasno prosuuje: Osma avenija, crnac, ljutit,
plaaj! Drugi put mu daj sve to ima. Uostalom, najbolje je da ne
izlazi iz kue.
Ipak sam izaao iz kue. Pod izgovorom da moram da potvrdim
avionsku rezervaciju, izaao sam na sve vazduh i bezbrino etao
avenijom. Nigde nisam zastajkivao, osim ispred nekoliko filmskih
reklamnih fotografija, tek toliko da osveim seanje kako se prave
deca. Priznajem, bilo je vrlo pouno, ali na uglu 43. ulice opet me
presretne onaj pogolemi crnac. Ovoga puta vrsto me epa za
okovratnik kaputa.
Zdravo ree dahui. Lovu!
U takvim situacijama obino brzo reagujem. Munjevitim pokretom
izvadih novanik.
Zato? rekoh. Zato?
Crnac mi se unese u lice. Nos mu je bio spljoten, a oi
zakrvavljene.
Zato? ree otegnuto. Zato to si ti obina bela svinja, eto
zato!
Prostor oko nas je opusteo. Prolaznici su potrali u zaklone, a
dvojica policajaca na drugom kraju ulice nestala su na vrhovima
prstiju. Tutnuo sam crncu dva dolara u aku, oslobodio ga se i
odjurio nazad u stan.
Platio sam mu! rekoh tetki. Dao sam mu dva dolara.
Truda opet zamalo da padne u nesvest.
Dva dolara? proaputa ona. Usudio si se da mu da dva
piljiva dolara?
I to bespovratno progunao sam. Vie nisam imao kod sebe.
Da se vie nikada nisi usudio izai iz kue a da nema bar pet
dolara u depu! eli li da ti preree grkljan? Je li bio visok?
Tako, oko metar devedeset.
Zaboga, ponesi deset dolara!
U utorak sam se iunjao da kupim nekoliko duda varalica strane
proizvodnje za svoju erkicu. U 40. ulici pokuala je da me zaustavi
neobrijana spodoba koja je prikupljala dobrovoljne priloge za neku
davno zaboravljenu akciju. Glatko sam ga se otarasio.
alim, ali ve su me opljakali u 43. ulici.
Postoji tu neka vrsta sporazuma o dvostrukom oporezivanju.
Plaa ili u 40. ili u 43. ulici, ali nikada u obe.
Produio sam prema uglu 43. ulice, ali se moj golemi crnac nije
pojavio. Pomalo sam bio razoaran jer sam mu pripremio novih
novcijatih deset dolara. Traio sam ga po svim okolnim barovima.
Na kraju ga otkrih na ulazu bara za homoseksualne nudiste. Sedeo
je prekrtenih nogu, naslonjen na zid, i pretei kolutao oima.
Zdravo, bela svinjo! dobaci mi. Daj mi jo love!
Nemam sada. Moda sutra.
Nije navaljivao. Tada ustanovih kako u stvari i nije bio veliki.
Mogao bi da bude otprilike moje visine, a u ustima je imao tek
nekoliko gornjih zuba. Na suprotnoj strani ulice neko je silovao
ensku koja je histerino vritala i svi su se naokolo razbeali.
Rekoh samom sebi: tvoja je srea to je Do tako uzdran.
Efraime ree mi tetka koji dan kasnije trebalo bi opet da
poe kod onog crnca jer e nam inae nagrnuti ovamo. Znam ja
takve.
Sloio sam u dep ukavu novanicu od pedeset dolara i poao na
sastanak u 43. ulicu. Na putu onamo niko me nije uznemiravao. ak
me ni podvodai nisu vukli za rukav jer su svi ve znali da sam
Doova stalna muterija. ekao me je ispred restorana u kojem su
sluile konobarice u toplesu.
Zdravo, bela svinjo dobaci mi opet.
Jesi li doneo lovu?
Jesam rekoh.
Daj je ovamo, bela svinjo!
ekaj malo rekoh. Je li to pljaka do gole koe ili treba
odreenu sumu?
Bela svinjo odgovori Do treba mi dvadeset pet dolara.
Imam samo novanicu od pedeset.
Do zgrabi novanicu, odgega se u brlog u kojem su puili hai, a
bio je kamufliran kao bordel za homoseksualce, i nakon nekog
vremena vrati se i prui mi 25 dolara kusura.
Shvatio sam da je u stvari fer i spontano ga upitah ne bih li mogao
kod njega nedeljno da se pretplatim ili tako neto.
Do tome nije bio dorastao.
Bela svinjo ree ja sam tu svakog dana.
Traio sam da mi da svoj telefonski broj, ali on nije imao telefon.
Umesto toga izvukao je iz zadnjeg depa zarali no i prvi put, uz
prijateljski smeak, iskezio ostatak zuba poutelih od duvana. Sve u
svemu, taj Do je bio skroz simpatian mali pljaka, visok moda
metar i ezdeeet pet, koga je mladost ve bila napustila, ali je i dalje
ostao vrlo dobroudan.
Na dan mog odlaska tetka Truda me je ispratila do
zabarakadiranih vrata stana. Celu no je proplakala pri samoj
pomisli da se uskoro vraam u nesigurno podruje gde vlada rat.
Ipak se sloila da mi je mesto u vlastitom domu.
Sada, kada piem ove redove u Tel Avivu uarenom od sunca,
moram da priznam da mi Do nedostaje. Razumeli smo se. Seti li se
on katkad, izmeu dva dima haia, svoje bele svinje? isto
sumnjam. Nisu svi romantini kao ja.
PRAVNA DRAVA SAD
U dravi Alabami zabranjeno je svake prestupne godine prodavati
kokice. U susednoj dravi Misisipiju deca mlaa od osam godina
smeju da se igraju tate i mame samo pod nadzorom ovlaenog
lica. Nebraska proteruje sve neenje starije od trideset godina
(izuzeti su samo piloti i roleri). U Koloradu je zabranjeno pletenje
vunenih dempera. U Oregonu primaju u slubu samo potare koji
su poloili ronilaki ispit. U Ohaju nijedna ena ne sme na pozornici
da se skine, u Njujorku sme, a u Nevadi mora...
RULET U LAS VEGASU
Ko se nae u Holivudu a ne ode u Las Vegas, kae stara
muslimanska poslovica, ili je lud ili je ve tamo bio.
Las Vegas u dravi Nevadi s pravom smatraju Monte Karlom
SAD. U Severnoj Americi igre na sreu svuda su zabranjene osim na
berzi i u Nevadi, koju nije briga za zakone ostalih amerikih drava.
Nevada je, osim toga, najsiromanija od svih amerikih drava. Bolje
reeno, bila je najsiromanija pre nego to smo moja ena i ja stigli
tamo.
Razumljivo je da smo znali ta nas tamo eka. Mi emo, govorili
smo sami sebi, reskirati deset dolara na rulet, ni centa vie. Deset
dolara i kraj!
Kada smo sleteli avionom usred pustinje u Nevadi, imao sam
povratne karte u depu pomou kojih bi trebalo etiri sata kasnije da
stignemo u Nju Orleans. Svaka opasnost, dakle, bila je iskljuena.
Las Vegas ine jedna velelepna ulica i nijedna, inae uobiajena,
sporedna ulica. Glavna ulica sastoji se od stotinu kockarnica i hiljadu
igraa na sreu.
Uosmo u jednu kockarnicu. Zvala se Sands
{1}
, to je u nama
pobudilo nostalgiju. Podsetilo nas je na pustinju Negev.
U velikoj dvorani guralo se nepregledno mnotvo ludaka oko
automata, kartalo i, naravno, igralo rulet.
Automati su nas posebno privlaili. Levom rukom ubaci novi a
desnom pritisne ruicu, nakon ega se iza jedne staklene ploe
ponu divlje da vrte tri valjka na kojima je naslikano razliito voe.
Posle nekog vremena valjci se zaustave, pa ako tada sva tri pokau
isto voe, Fortuna iz svog roga obilja saspe kiu malih i velikih
novia dobitniku u dep. Jedino treba tano znati kada treba
pritisnuti ruicu, i kada je pustiti: esto traje satima, pa i danima dok
do toga doete. A kada to saznate, shvatiete zato u Nevadi ima
toliko ljudi tunog pogleda i preterano razvijenih miia desne ruke.
Ipak treba priznati igra nije suvie pametna. Tu smo se zadrali
cela tri minuta. Ta nismo deca!
Sa preostalih pet dolara seli smo za jedan rulet i kupili deset
etona po pedeset centi.
Igraemo po najsigurnijoj metodi predloih. ulthajs je tako
pre nekoliko godina dobio 1.520 dolara. Treba neprestano stavljati
na istu boju. Ako dobije, dobro je. Ako ne dobije, udvostrui ulog.
Ako i opet izgubi, udvostrui jo jednom. I tako sve dok ne dobije.
A jednom mora da dobije.
Svi e se sloiti da je to naizgled vrlo jednostavno i uverljivo, skoro
nauno.
Uloili smo pedeset centi na crno. Ja sam hteo da stavimo na
crveno ali je najbolja supruga na svetu bila uporna.
Izalo je crveno. Nita strano. Udvostruili smo ulog drei se
najpouzdanije metode. I opet crveno. Sad je na ulog na crno
iznosio ve dva dolara. Izalo je crveno.
Jesam li ti rekao da bi trebalo da stavimo na crveno? siktao
sam. Kako uopte od svih boja moe da se izabere upravo crna?
Kupili smo od krupijea deset etona po jedan dolar i odmah
poloili etiri dolara za sledei ulog, ovoga puta na crveno. Izalo je
crno. Sad je tek moja ena zasiktala.
Glupane! bogoradila je. Otkad se usred igre menja boja?
Sledeih deset etona po jedan dolar uloili smo lepo, posluno na
crno. Ispalo je crveno. uvaj se, ulthajs, kad te sretnem!
esnaest dolara na crno. I ta je izalo? Zna se.
Hladan znoj oblio mi je elo. to se moje ene tie, njen izraz lica
bio je neka vrsta meavine bledila, straha i jedva prikrivene mrnje.
Zloinaki brlog! Upali smo meu same zlikovce. A tek onaj
krupije s nepokretnim licem!
Sigurno je jo do pre nekoliko dana bio voa gangsterske bande.
Moda je to jo i sada? Dokle god ti pogled see, sve sam zloinac
do zloinca. To je Amerika. Nita od dekadencije i opijuma za mase.
Fuj!
Kupio sam etone za trideset dva dolara i stavio sve na crno.
Krupije je zavrteo rulet i kuglica je poela da se kotrlja. Odjednom
sam znao, znao sam sa svom svojom nedvosmislenom sigurnou da
e sada stati na crveno. Teko je objasniti taj nepogreivi oseaj. Ili
ga ima ili ga nema. To je kao da ti se mrena digla sa oiju i neki
unutranji glas apue ti na uho: Crveno! Gurnuo sam etone na
crveno.
Ne! kliknu najbolja supruga na svetu i dohvati etone. I ve su
bili na crnom.
Zapoela je nema, oajnika bitka. Ja sam, naravno, kao mukarac,
pobedio. U poslednjoj sekundi odgurao sam etone na crveno polje.
Prekasno! zakreti krupije i gurne sve etone nazad na crno.
Nije trebalo to da uini. Ispalo je crno i dobili smo 64 dolara. Rulet
je sjajna igra. Ne samo da je uzbudljiva i zabavna nego je ista dobit
za onoga ko ima pouzdan predoseaj i koji ume da epa sreu za
vrat. Prijateljski sam klimnuo glavom krupijeu, neobino dragom
mladom oveku, i izraunao koliko smo zaradili.
Zaradili smo jedan dolar.
Ali nam je zato ostalo etona za 64 dolara.
Presporo mi je ovo udvostruavanje uloga izjavi najbolja
supruga na svetu. Igrau na brojeve.
Rulet ima 36 brojeva, a broj koji dobije donosi 36-struko uloeni
novac. Na ploi koja visi na zidu mogli smo da proitamo kako je
1956. godine neki kauboj razbio banku u ovoj kockarnici i napustio
Las Vegas sa 680.000 dolara u depu. ta moe kauboj moemo i
mi.
Moja ena stavi dolar na 25. Spopao me je bes. Zato ba na 25?
Poludela si! Stavi na 19! Garantujem ti za 19!
Vie se nije trudila da prikrije mrnju.
Uvek mi sve pokvari. Nije trebalo da te povedem. Nije trebalo
ni da se udam za tebe. Sve mi uvek pokvari.
Budui da je ona raspolagala etonima, dalje nisam vie nita
preduzimao ve sam je prepustio sudbini. Da vidimo ta e uariti!
Ja sam pak sebi kupio etone za pet dolara i stavio ih jasno i
vidljivo na 19. Napetost je bila nepodnoljiva. Bez daha smo pratili
kuglicu kako se kotrlja. Na kraju se zaustavila.
Zaustavila se na 25. Jo ni dan-danas ne shvatam kako je to moglo
da se dogodi. Moja ena je uarila 36 dolara. Nisam se osetio tako
ponieno jo od najranijeg detinjstva. Pred njom se naslagalo brdo
okruglih etona a preda mnom je sve bilo prazno. Uz to je jo
dobacila jedan dolar pour les employes.
{2}
Mrzeo sam je.
Zar ne zna pametnije da troi svoj novac? upitah je uzdrano
i uglaeno.
Moe ti da se pali, ali bio je njen neuporedivo manje uglaen
odgovor sa svojim novcem mogu da radim ta hou. I gubi se
napokon! Staro je pravilo da baksuz ne sme da bude u blizini kada
nekome krene srea.
Udaljio sam se duboko povreen i vrsto uveren da je 19 pravi
broj, a da je 25 ispalo sasvim sluajno.
Zastao sam kod stola za bakaru, izvukao iz novanika novanicu
od 20 dolara, stavio je na sto i ne gledajui gde. Ne znam ni gde ni
zato. Nisam poznavao igru. Bankar mi je dao dve karte a sam uzeo
dve. Zatim je okrenuo svoje karte. I ja sam okrenuo svoje. Ja sam
izgubio, a on je prigrabio moj novac.
Vratio sam se ruletu i naao enu skoro izbezumljenu od
uzbuenja: pred njom su na stolu stajala brda etona, prava mala
brda. Ostao sam razjapljenih usta od radosnog uzbuenja. Moi
emo sada da ostanemo barem tri nedelje u Nju Orleansu. Kakvu ja
divnu enu imam! Rumeni joj se obrazi zaarili, a bademaste oi
sevale dok je divnim, gracioznim rukama doticala plen. Bog je
poiveo u zdravlju do sto i dvadesete...
Mucko gugutao sam. Kai, kako si to uspela?
Ne pitaj me takve gluposti odvrati mi promuklo. Kupila sam
etone za sto dolara.
Njeno izoblieno lice potvrdilo je stranu istinu. Kunem se da sam
znao da e to udovite sve da izgubi. Kako samo tu sedi! Oi uprla
u kuglicu, prstima grevito dri novanik zaista, jedva da lii na
ljudsko bie. A u novaniku je sav na novac. Ona je to lakoumno
proerdala, rtvovala demonu ruleta u znoju lica naeg teko
steene, i po zvaninom kursu razmenjene dolare. Nema sumnje
poludela je! Kada ste uli da neko razuman moe da ulae na broj
pet? Ili pak na tri, kao to ona upravo radi?
Hrpica etona koja je stajala pred njom bivala je sve manja i manja.
Letiminim raunanjem ustanovio sam da je kvota gubitka dva
dolara u minutu.
Pogledao sam na sat. Na avion za Nju Orleans polee za sat i po.
Kako stvari sada stoje mogli bismo tamo da provedemo jo najvie
tri dana.
Zatim je opet stavila na 25. Zar ene nikada ne znaju da izvuku
pouku iz svojih greaka?
Neto valja preduzeti. Ne mogu samo da stojim i gledam kako se
naa budunost rui brzinom od dva dolara u minutu.
Draga proapnuh joj. Hajdemo neto da kupimo.
Idi sam!
Jednu tanu. Kupiemo ti lepu tanu.
Prodavnica je, procenio sam, odavde udaljena pet minuta, znai,
deset minuta tamo i nazad, to iznosi dvadeset dolara neto, a to je,
ak i ako odbijem cenu tane, jo uvek sasvim lep dobitak. Ve dugo
nisam tako lako doao do novca. Tanije, ne bih tako lako doao do
novca da je moja ena pristala. Umesto toga, ponovo je od krupijea
kupila brdo etona.
A niotkuda onog unutranjeg glasa da mi priapne naredni broj.
Umesto toga, samo mi ape: adio, Nju Orleans, adio...
Doneo sam eni oljicu aja. Dobitak od jednog minuta i dva
dolara, ako odbijemo porez na napitke.
Sledei pokuaj:
Poimo na automate.
Tamo, naime, minut kota najvie jedan dolar.
Ona nee. Ona eli rulet. Ona ulae i to istovremeno na 8, 9 i
10, na transverzalu 4-6, nulu, crveno, prvo tuce. Ispada 22, crno,
drugo tuce. Da je barem izaao broj 19 na koji sam ja povremeno
stavljao!
Ali kuglica je okrugla i na kraju se ispostavilo da nam se srea
osmehnula. Neki nervozni igra izdrao se na moju enu zbog toga
to stalno stavlja na iste brojeve kao i on, i tako mu onemoguuje da
dobije. Moja mu ena uzvrati kako naprotiv on nju onemoguava jer
uvek pre nje stavlja etone na brojeve koje ona eli da igra. Nastane
glasna prepirka, rulet punih osam minuta miruje (16 dolara). Budui
da je moja ena upletena u svau, ne mogu da stojim po strani.
Priao sam jednom naoruanom uvaru i zatraio od njega da izbaci
onu ensku to se tamo dere. Gangster je samo slegao ramenima.
Vikanje nije dovoljan razlog da se neko izbaci. teta! Moglo je da
nam preostane jo za dva dana boravka u Nju Orleansu.
Moralni pad moje ene iao je naglo. Istovremeno je stavila na 18,
nepar, crno, 25, 2 transverzalu 4-6, tree tuce, 6, nulu, zatim 7, 9 i
13. I jo pri tome na crveno... i prvo tuce... i jo na 8.
Panino sam utrao u telefonsku govornicu i iz kockarnice pozvao
kockarnicu.
Molim vas, pozovite gospou Kion. Ona je za drugim stolom
levo. Hitno je.
O emu se radi?
Srani udar u porodici.
Sreom je sto bio daleko od govornice iako je gospoa Kion
brzo dojurila spasio sam ve etiri dolara.
Halo?
Gospoo Kion izgovorih perfektnim engleskim direkcija bi
trebalo da vam objasni da, prema zakonu koji vladaju u dravi
Nevadi, nijedan igra ne sme vie od dva sata neprekidno da igra
rulet. Budui da ste, naalost, ve...
Umukni, glupane! Zar zaista misli da te nisam prepoznala?
I ve je odjurila za sto. Ipak, zaradili smo devet vrednih minuta,
skoro jedan dan u Nju Orleansu. A za pola sata, hvala nebesima,
moramo da budemo na aerodromu.
Vuem na prtljag prema vratima i uurbano maem eni.
Za boga miloga! glas joj podrhtava od uasa.
Gde je moja crna tana?
Nemam pojma. U crnoj tani su, izmeu ostalog, i kozmetike
potreptine moje ene. Poinje potraga u vrednosti od najmanje
dvadeset dolara. Na kraju, nalazimo tanu. Neko ju je sakrio iza
vrata. epam tanu i otvorim je kako bih prebrojao preostali novac.
Nema novca. Nemam ta da brojim. Moja ena je izgubila 230
dolara. Spiskala je 230 dolara ni na ta. Da je barem stavljala na 19,
kao ja onih svojih 350 dolara! Ali moda bismo, uprkos svemu,
mogli da provedemo jo dva dana u Nju Orleansu.
Na aedrodromu nam rekoe da se let odlae za pola sata. Zato?
Ubrzo smo otkrili razlog. U ekaonici postoji dvadeset automata.
Treba samo ubaciti novi... pritisnuti ruicu... skroz jednostavno.
Kako ono kae pesnik? Osuila mi se desnica ako te ikad
zaboravim, o Las Vegasu u Nevadi!
Uostalom: jeste li ikada bili u Nju Orleansu?
Ja nisam.

IZRAEL
DOMORODAKI JEZIK
Hebrejski se moe relativno lako nauiti, skoro isto tako lako kao i
kineski. Ve nakon tri-etiri godine doseljenik je u stanju da se na
ulici obrati prolazniku na tenom hebrejskom, ovim reima: Molim
vas, recite mi koliko je sati, ali po mogunosti na engleskom.
TEL AVIV
Istorija Tel Aviva je u neku ruku zanimljiva. Taj grad postoji samo
pedeset godina. Pre pedeset godina zaglavila se jednom dva
Jevrejina na jednom mestu usred pustinje i jedan od njih je izrazio
miljenje da tu nijedan ovek ne bi mogao da se odri u ivotu.
Drugi je pak ustvrdio: ako postoji volja, postoji i nain. Tada su se
opkladili. I tako je nastao Tel Aviv.
KLIMA
Klima je u naoj zemlji strogo regulisana i skoro uzorno planirana
devet meseci totalnog leta i vedrog neba, dva prelazna meseca, i
samo jedan kiovit mesec koji ne treba preozbiljno shvatiti. Stoga
institucija kiobrana jo nije prodrla do svesti nae nacije. ak i
nekadanji Evropljani koji tu i tamo izau iz kue s kiobranom,
uvek se vrate bez njega.
RAJA IZ TURISTIKOG RAJA
Vlaga. Vlaga u vazduhu. egu jo ovek i moe da podnese ali
vlagu nikako! Vlaga Izraelca tera u severne predele zemlje. Pet dana
se znoji, dahe, pue uskim, sparnim ulicama Tel Aviva i jedina
pomisao koja ga jo odrava u ivotu jeste nada da e se za vikend
osveiti na obali Tiberijskog jezera.
Rezervisali smo dvokrevetnu sobu u najveem hotelu na jezeru i
jedva doekali kraj nedelje. Stigli smo tamo puni nade. Ve sam
pogled na hotel, na luksuz i komfor koji nudi, ukljuujui i ureaje
za klimatizaciju, ispunio nas je neizrecivim oseajem zadovoljstva.
Hladan vazduh, po kome je ovo mesto poznato, prostrujao je
prema nama ve pri susretu sa efom recepcije.
Iskreno alim i izvinjavam se izvinjavao se ali upravo su nam
se najavili uesnici Meunarodnog sajma vina koji je danas zatvoren
i zbog toga, naalost, nemam na raspolaganju nijednu sobu, osim
moda bedni sobiak u starom krilu zgrade. A i taj morate sutra
dobrovoljno da napustite, jer emo u protivnom biti prinueni da
vas izbacimo. Uveren sam, gospodine, da imate razumevanja za
nae potekoe.
Ne, nemam razumevanja i protestujem odbrusih mu. Moj
novac je jednako vredan kao i njihov.
Ali, molim vas, nije u pitanju novac. Naa je patriotska dunost
da im boravak uinimo to prijatnijim. Oni, osim toga, daju i vee
napojnice. Molim vas, gospodine i gospoo, gubite se, i to to je
mogue pre!
Pohitali smo bre-bolje u staro krilo zgrade kako ne bismo dalje
izazivali pravedni gnev efa recepcije jer, napokon, ef recepcije nije
bilo ko ve ef recepcije.
Na sobiak je bio pomalo mraan i zaguljiv, ali jo uvek dovoljno
dobar za domae goste. Ispraznili smo putne torbe, obukli kupae
kostime i veselim korakom poli prema jezeru.
Upravnik hotela nam preprei put.
ta vam pada na pamet da ovako obueni etate okolo? Svakog
asa mogu da naiu turisti. Nazad u sobu!
Kada smo stigli pred nau sobu, tamo je ve stajao hotelski
slubenik koji nam je saoptio da su se, osim vinara, najavili jo i
malteanski uesnici takmienja u gaanju glinenih golubova.
Prtljag su nam ve odneli u neku podrumsku prostoriju blizu
kotlarnice. Zapravo pored nje.
Moete tu da se zadrite do jedanaest sati ree nam slubenik
koji je u dnu due ipak bio dobar ovek ali nemojte da
upotrebljavate toplu vodu. Trebae turistima.
Pomalo smo ve nauili da se kreemo skoro krijui, uglavnom
unjajui se uza zidove. Obuzeo nas je dubok oseaj manje
vrednosti.
Misli da bi mogli da nas javno iibaju ako jo ostanemo tu?
apnula mi je hrabra saputnica moje zle sudbine.
Umirio sam je objasnivi joj da nam ne preti nikakva neposredna
fizika opasnost sve dok se budemo pridravali naredbi viih
organa.
Jednom smo ugledali hotelskog slubenika kako s devetokrakim
biem u ruci patrolira po jevrejskom getu hotela, i veto mu izmakli.
Posle ruka smo nameravali malo da odremamo kad nas je prenula
tutnjava motorizovane kolone. Provirili smo kroz pukotinu u zidu
stiglo je desetak velikih luksuznih autobusa, a u svakome po jedan
kongres. Za svaki sluaj pozvao sam recepciju.
Imate li jo mesta ispod kotlarnice?
Sluajno imamo.
Osim to su nas ometali slepi mievi, na novi zatvor i nije bio tako
lo. Hranu su nam doturali kroz podrumski prozori. Za svaki
sluaj, otili smo na spavanje obueni.
Neto pre ponoi zaista je stiglo jo nekoliko autobusa sa turistima.
Opet su nam dodelili novo boravite, ovoga puta mali splav na
jezeru. Imali smo sree jer je bio skoro nov. Domoroci sa manje
sree morali su da se zadovolje sa nekoliko dasaka. Troje ih se nou
udavilo. Hvala bogu, turisti nisu nita primetili.
TURIZAM
Turizam pripada najunosnijim privrednim granama u svetu. To
posebno vredi za zemlju u kojoj su Mojsije, Isus i Muhamed, samo
zahvaljujui relativno neznatnoj razlici u vremenu, bili spreeni da
uestvuju na simpozijumu Monoteizam i njegov uticaj na turizam.
Stoga se domorocima uvek ponovo objanjava koliko je za privredu
zemlje vano ljubazno ponaanje prema stranim gostima, i zato
zbog toga treba pretrpeti i velike neprijatnosti. to se uljudnosti tie,
mi nismo ba daleko odmakli. Ali sa neprijatnostima izvanredno se
nosimo.
LJUDSKO DOSTOJANSTVO
Napojnice u Izraelu nisu uobiajene zato to se one prema
miljenju gostiju kose s pojmom ljudskog dostojanstva koje su
Ujedinjene nacije potpuno jasno definisale.
Miljenje radnih masa nije tako dogmatino.
UDO OD EILATA
Prolo je ve podosta vremena otkako sam poslednji put bio u
Eilatu i za vreme svog kratkog boravka uivao u svemu u emu
tamo moe da se uiva. Posetio sam rudnike bakra kralja Solomona,
sa ona dva svetski poznata stepenita, kupao se u Crvenom moru,
malo odspavao, pa se ponovo zaputio u rudnike kralja Solomona,
razgledao one stepenice i, posle vrlo prijatnog kupanja u Crvenom
moru, otiao na jedan mali izlet do rudnika kralja Solomona.
Ali ak i ti senzacionalni doivljaji blede kada se uporede sa
krunom vonjom na jednom od onih nezamenljivih amaca sa
staklenim dnom, kroz koje moe da se vidi skroz isto dno mora,
ukljuujui i udesa morskih dubina. Nemali broj turista koji su iz
poetka nameravali da provedu samo jedan dan u Eilatu, odluio je
posle takve vonje zauvek da nestane u Crvenom moru. I ja sam
tada podlegao primamljivosti. staklenih amaca i kupio kartu za
jednu vonju. Moji saputnici bili su jedan kanadski milioner sa
suprugom i jedan mladi ljubavni par. Brodska uprava pobrinula se
za romantinu atmosferu tako to je ostavila drvena sedita u
njihovom prirodnom neobraenom stanju, a stakleno dno amca
bilo je neoieno od pradavnih vremena. Kapetan, stari morski
vuk, besprekorno nas je izvezao na otvoreno more, ije se peano
dno ve posle nekoliko metara kao nekim udom ukazalo pred
naim oima. Pesak, ist pesak pod bisernim zelenilom morske
vode. Nita drugo nego pesak.
Plovili smo oko pola sata ukrug a da se slika peska nije nimalo
izmenila. Nikada u ivotu nisam video tako besprekoran, tako
idealno ravnomeran, ekskluzivni pesak, bez najmanje nepravilnosti.
Nakon neprestanih uzvika oduevljenja, kanadski milioner
napokon je ukljuio kameru.
Odjednom smo od iznenadnog prodornog krika milionerke svi
nauljili ui.
Tamo! uzviknula je ona silno uzbuena, upirui drhtavim
prstom negde dole. Tamo!
Svi smo pogledali na tu stranu i svima nam je zastao dah. Dole, na
samom dnu, videli smo na bletavom, izlomljenom svetlu neto
okruglo i crno, pomalo obraslo morskom travom. Nije bilo sumnje
ono to je lealo skriveno u dubini, potpuno tiho, majestetino
mirno, bila je automobilska guma.
Nastavili smo bajkovitu plovidbu. Katkad bismo uli kikotanje
ljubavnog para. Kanadski milioner ustvrdio je da on na svojim
brojnim putovanjima po svetu nije video toliko utih podvodnih
stena, nikada toliko utih, a milionerka je ushieno zaklimala
glavom.
Meu stenama moglo se razabrati svakakvo arapsko zaarano
blago iz Hiljadu i jedne noi odbaene flae svakakvih veliina,
cele ili razbijene, duguljaste ili trbuaste, sve mogue flae.
Sasvim neoekivano dole se neto pomerilo.
Ribe! uzviknuo sam ja nekontrolisano. Ribe!
Stari morski vuk iskljuio je motor da bismo mogli bolje da
uivamo u tom fantastinom prizoru. Pod samim naim nogama,
ljuljajui se srebrnim krljutima, plivale su pokraj nas tri sardele. I ne
samo to.
Dame i gospodo izvestio nas je stari morski vuk nalazimo se
nad olupinom broda potopljenog u naem oslobodilakom ratu.
Uprkos opasnom naginjanju i napetom zurenju, nismo u prvi mah
nita videli, ali posle nekog vremena izotrio nam se vid pa smo
sasvim lepo videli da tu nema ta da se vidi.
Tokom godina prekrio ga je pesak objasnio nam je kapetan, a
glas mu je podrhtavao od neke vrste istorijskog uzbuenja. Pred
naim duhovnim pogledima iskrsnula je cela ta tragedija koja se
krila u njegovim reima, iskrsnula je pomorska bitka antike veliine
i sa svim istorijskim posledicama. enska polovina mladog
ljubavnog para uzdrhtala je i zatraila da se vratimo na kopno.
Dobro pristao je milioner. Ali samo jo jednom da vidim
Kent.
Kapetan je okrenuo kormilo u smeru vetra ili kako se to ve kae, i
pojurio punom parom prema puini. Nakon to smo jurili najmanje
jedan minut, zaustavili smo se. Milioner se potrbuke bacio na dno
amca.
Kent! zaciao je ushieno. Kent!
I zaista, na vrhu koralnog grebena visila je bela kutija cigareta,
napola otvorena i s jo itavim natpisom, samo su slova nt bila
malko isprana.
Nakon to je milioner ispucao svoje snimke pod svim moguim
uglovima, zaplovili smo opet dalje.
Sutradan sam otputovao. ak ni Eilat nije vie mogao da mi
ponudi vei doivljaj od ove vonje amcem.
GDE JE ZERKOVICEVA ULICA?
U Izraelu svaki turista moe sve lake da nae nego traenu ulicu.
Mi smo narod u ratu i nemamo vremena da se penjemo uz
vatrogasne merdevine i bakemo sa natpisima ulica. Kao opomenu
naim potencijalnim gostima, dozvoliu sebi da vam ispriam ta
sam nedavno doiveo.
Lutam ja tako sa svojim notornim prijateljem Joikom po
Rotildovom bulevaru. Potroili smo ve sav materijal za razgovor, a
nita nam novo nije padalo na pamet. Odjednom opazim kako se
Joika ukoio i zaujem kako izgovara zagonetno ime: Zerkovic.
Odmah zatim pristupi jednom nedunom prolazniku i priupita ga:
Molim vas, moete li da mi kaete gde je Zerkoviceva ulica?
A koji broj traite? upita ga ovek.
Broj 67. Trei sprat.
Zerkoviceva... Zerkoviceva... Vidite li tamo dole onu iroku
poprenu ulicu? Vidite? E pa, Zerkoviceva vam je prva levo.
A nije druga? pita ga Joika.
Zato bi bila druga?
Mislio sam da je moda druga.
Prolaznik poinje da pokazuje lagane simptome nestrpljenja.
Da je druga, onda bih vam ja rekao da je druga. Ali nije nego je
prva.
Otkud vi to znate?
Kako to mislite, otkud ja to znam?
Mislim, da vi moda ne stanujete u toj ulici?
Jedan moj prijatelj stanuje u njoj.
Da nije moda Bobi Grosman?
A ko vam kae da Bobi Grosman nije inenjer?
Oprostite, ali ja uopte ne poznajem gospodina Grosmana.
Svakako da ga ne poznajete. Prva ulica nalevo je, naime,
Birnbaumov bulevar, a ne Zerkoviceva ulica.
Da, to je tano... hm. A koja je onda Zerkoviceva ulica?
Kada Joiku neko neto pita, onda on nastoji i da odgovori. Tako je
bilo i ovog puta.
Zerkoviceva... Zerkoviceva... ekajte malo. Idite samo pravo, pa
skrenite u prvu ulicu nadesno i onda vam je to trea poprena ulica
nalevo.
Hvala vam lepo kae neduni prolaznik koji vie ne zna na
emu je. Oprostite to sam vas gnjavio.
Nita, nita.
I rastanemo se od oveka. Gledamo ga kako ide pravo, pa skree
nadesno kako bi zatim skrenuo nalevo u Zerkovicevu ulicu.
Verovatno e se na broju 67 popeti na trei sprat, i tek e tada
shvatiti da tu nema ta da trai.
Joika i ja sednemo na prvu klupu u parku.
Najgluplje u svemu tome ree mi Joika posle nekog vremena
jeste to to Zerkoviceva ulica uopte ne postoji.
FAJRONT
Gostoprimstvo je na Bliskom istoku jedan od najsvetlijih zakona.
Beduinski eik kod koga ste odseli nee vas ma koliko dugo ostali
kod njega nikad upozoriti da je vreme da odete. Naalost, broj
beudinskih eika sasvim je neznatan meu konobarima u Tel Avivu.

ITALIJA
UIVANJE U SUNCU
Ne znam nita to je lepe od leanja na suncu na nekoj italijanskoj
plai, lica pokrivenog novinama i bez misli u glavi. Drugim reima
predati se slatkoj, mirnoj dokolici, sam sa suncem i vetrom i,
eventualno, s teniskom loptom koja mi, s vremena na vreme, prozuji
pored glave. I s peskom. I s komarcima. I s bunim oporom grlatih
malih anelaka. Zaista je pravo uivanje leati na plai.
VIDETI RIM
Bio je to prekrasan let. Kada smo se pribliili kopnu, reklo bi se da
su ak i motori priguili buku. Nisu vie toliko tutnjali. Toliko buali.
A kada smo sleteli, kada smo lepo, mirno sleteli, jasno sam osetio
kako me naputa nervoza, karakteristina za nae pleme. Veselo
zvidei, uputio sam se u potragu za svojim prtljagom, bez obzira na
silnu egu i nedostatak putokaza.
Zahvaljujui samo svom nagonu, okretao sam se vodei se
optim italijanskim trendom levo i desno. Nakon dobrog lutanja
stvarno sam se obreo u sali za preuzimanje prtljaga. Na dvanaest
ovalno rasporeenih traka izranjale su ni iz ega gomile kofera,
izvodile gravitacijsku rundu i opet nestajale.
U blizini je stajalo nekoliko italijanskih aerodromskih slubenika i
ivo razgovaralo o dnevnim dogaanjima. Pristupih im i rekoh:
El-Al. Izrael. Gde mi je kofer? El-Al.
Gestikulacijom su mi dali do znanja da me ne razumeju, pa su
nastavili razgovor.
ega se dotle jo malo pojaala i odgovarala prosenoj temperaturi
na Mrtvom moru.
Neki od mojih saputnika skinuli su sakoe i koulje pa su, goli do
pojasa, obilazili pokretne trake, od prve do dvanaeste. Jedna starija
dama, verovatno udarena sunanicom, sela je izmeu dva kofera na
pokretnoj traci, koja se polako vukla, i nestala. Niko nije ni pokuao
da je zadri.
to se mene tie, ja sam odjednom pronaao svoj kofer u jednom
udaljenom oku u dvorani. Bio je bez remena, ali je bravica odolela
pokuaju obijanja. Potraio sam pogledom kolica za prevoz prtljaga,
ali ih nije bilo na vidiku. Nije bilo ni nosaa. Verovatno su svi oni
svratili u oblinji bife i osveavali se hladnim pivom.
Kako su me prijatelji upozorili na vremenske prilike u Evropi, i
usrdno mi savetovali da ponesem sa sobom toplu odeu i kaljae,
kofer mi je bio prilino teak. Ipak sam uspeo da ga odvuem do
aerodromske zgrade.
Laknulo mi je, onako okupanom znojem, kada sam video da
napolju stoje mnogi taksiji, dodue bez vozaa. Ipak su turisti stajali
u nepreglednom redu pred njima. Stao sam na kraj reda i strpljivo
ekao oko sat vremena. Tada se u meni polako probudila sumnja da
tu neto ipak nije u redu, jer za sve to vreme nije krenuo ni jedan
jedini taksi.
Pogled mi je pao na grupu tipinih Rimljana koji su se sa strane
okupili i mirno puili.
Zato nema taksija? upitao sam ih. Ja turist. Mio turisto. Hou
taksi.
Na svu sreu, razumeli su moj italijanski, pa su mi odgovorili na
engleskom.
trajk. Vozai, oferi, taksisti tutti trajkuju.
Tada sam se i ja posluio engleskim, prilino ljutitom intonacijom.
Zato onda putaju sve ove ljude da ekaju? Zato im ne kau da
je trajk?
Vincitor del pader mio glasio je negativan odgovor. Sacro
fundamente.
Koliko god volim italijansku operu, na aerodromima mi nije ba
stalo do nje. Odvukao sam svoj kofer dahui do najblieg autobusa
i upitao one srenike koji su u njemu sedeli kuda autobus vozi. Ni
oni to nisu znali. Ispostavilo se da su seli u autobus samo zato to je
u njemu bilo slobodnih mesta. Stoga sam se obratio vozau:
Mio turisto. Mio hotel. Autobus, hotel?
ovek se zabuljio u mene i slegao ramenima. Bilo je oigledno
jasno da nema pojma ta ga ja pitam, i nije mu to trebalo zameriti.
Vidi putnika koji je doleteo avionom, sa koferom u ruci, i uje ga
kako izgovara rei autobus i hotel pa otkud on moe da zna ta taj
hoe?
Izgovorio sam nekoliko maarskih kletvi. To ga je ponukalo da
pomisli kako sam moda stranac. Pokazao mi je prstom kiosku
aerodromskoj zgradi, na kojem je pisalo HOTEL SERVICE i koji je
bio opkoljen oajnikom masom ljudi. U samom kiosku nije bilo
nikoga. Upitao sam jednu oito pospanu damu koliko ve dugo
ovde eka. Od ranog jutra, odgovorila mi je i jedva nekako uspela
da se uspravi. Da bih je oiveo, zapodenuo sam razgovor s njom o
usponu i padu Rimskog carstva. Doli smo do zakljuka da nije
nikakvo udo to je to carstvo propalo.
Tada se u meni probudilo neto to sam procenio da je glad.
Meutim, oveku koji tegli kofer od svojih 35 kila nije ba
jednostavno potraiti hranu. Stoga sam se zavukao pod moderno
izgraene stepenice i priekao da se u Italiji promeni vlast.
Tada se dogodilo udo. Priao mi je prekrasan mladi i neno me
potapao po ramenu.
Hotel? Ti hotel?
Prvi put u ivotu video sam pred sobom anela.
Da uzdahnuo sam. Ja hotel. Ja hotel. Si hotel.
Aneo mi prinese sve svoje prste pod nos, ukupno njih dvanaest.
Dvanaest hiljada ree mi. Dvanaest hiljada lira. Duodeci mille.
Ti razume?
Razumeo sam. Tog asa sam se u sebi proglasio svojim
univerzalnim naslednikom.
Izali smo iz dvorane i upali u anelov automobil, godina
proizvodnje 1964, ali meni je izgledao kao Jupiterova sunana kola.
Putem smo askali koliko smo mogli. Pitao sam ga, recimo, koliko je
daleko hotel, a on mi je odgovorio:
Dvanaest hiljada.
Napokon smo stigli u Rim, veni grad. Sreni trenutak, jo
dvostruko sreniji nakon svega onoga to sam doiveo. Kakvi
kipovi! Kakvi trgovi! Kakvi trgovi! I jo pored toga ona divna buka,
ljudske mase u pokretu, ega, ruevine to se raspadaju! Proli smo
pored Koloseuma gde je Neron hrianske turiste mrcvario. Koliko
je star, upitao sam.
Petnaest hiljada odgovori mi aneo, a uskoro se pokazalo ta to
znai. Kada smo stigli do hotela, zgrabio je moj kofer, odneo ga do
recepcije i obznanio mi da sam mu dvanaest hiljada duan za vonju
i tri hiljade za noenje kofera. Na moju tvrdnju da ja ovo poslednje
nisam od njega traio, odgovorio mi je podugakom operskom
arijom. Pogodili smo se za 14.500 lira i rastali kao prijatelji.
ef recepcije nije nita znao o mojoj rezervaciji, nikad jo nije uo
za moje ime, i nije vie imao slobodnih soba. Ne, naalost, ao mi je,
puni smo...
Odmah sam zatraio da porazgovaram sa svojom putnikom
agencijom u Izraelu.
Molim lepo, ovde vam je telefonska govornica.
Hvala.
Na moje radosno iznenaenje, telefonistkinja je govorila i nemaki.
Pitao sam je koliko bi trebalo da ekam na vezu s Tel Avivom.
To ona ne zna, odgovorila mi je. Kako kada? Zavisi.
Svejedno, istrajavao sam ja. Pet minuta? est sati? Dva dana?
To ona ne zna.
Ima li moda neko ko zna?
To ona ne zna.
Pa ta onda da radim?
To ona ne zna.
Ipak, nije to znala bar na nemakom.
Nedelju dana u telefonskoj govornici prolo je zaudo brzo.
I usluga je bila zaudo dobra.
U etvrtak, odmah posle doruka, dobio sam napokon traenu
vezu.
Pa ta je? zauo sam muelov glas iz Tel Aviva. ta eli?
Kui prostenjah. Nazad, u najlepu najnapredniju zemlju na
svetu gde sve najbolje funkcionie.
Izraelska vlada morala bi da finansira masovna putovanja u Italiju.
Time bi se, svakako, podigao moral naeg graanstva.
PAGETI
Poznato je da svaki narod ima svoje nacionalno jelo. Izraelci, na
primer, imaju arapski ikebab. Italijanima pak pageti nisu samo
nacionalno jelo ve i psihopatoloka, traumatski nasleena prinuda.
Oni jedu skoro bez prestanka i skoro bez prestanka jedu pagete.
Naruite li biftek, konobar e najpre da zagrabi u lonac sa
pagetima. Bez pageta nema ni mesa, ni ribe, ni predjela, ni
deserta, niti pageta.
SPOMENIK
Osim pageta, Italijani imaju jo jednu slabost: kipove konjanika.
Na svakom drugom uglu sreete se iznenada sa nekim herojem iz
rata, koji visoko gore na postolju sedi na konju kao na prestolu,
ispruene ruke i sa isto takvim orlovskim nosom. Podui latinski
natpis izrezan u postolju slavi hrabrost poznatog ratnikog
italijanskog naroda i njegov prezir prema smrti. Nijedna italijanska
porodica koja imalo dri do sebe, nee propusiti da podigne
najmanje jedan do dva takva konjanika spomenika. im proe
vreme alosti, italijanska udovica e se setiti i rei:
Na je Pepino uvek tako rado iao na konjske trke. Trebalo bi da
mu pred prodavnicom podignemo spomenik.
Uskoro zatim pokojni Pepino, sa isukanim maem u desnici, sedi
na bronzanom konju nasred pijace i ispred svoje prodavnice
meovite robe, a oko njegovog podnoja isklesanog u belom
mermeru, muterije podignutih ruku pozdravljaju heroja.
BITKA GONDOLIJERA
Opte poznato je i raireno miljenje da mladenci provode
najsrenije trenutke medenog Meseca u Veneciji. Nije ba sve tako
jer, iskreno reeno, nije lako biti srean u ovom slavnom gradu.
Doljak e ve pri prvom neopreznom koraku pasti pravo iz voza u
prvu lagunu. Gradski oci su, naime, mudro predvidevi sve
potekoe automobilskog saobraaja, ulice zamenili kanalima, a i na
ono malo kopna zabranili svaki saobraaj na tokovima.
Kako moja ena nije neka vrsna plivaica, raspitao sam se jo na
stanici kako moemo da stignemo do hotela.
Poite motornim amcem savetovao nas je slubenik na alteru
za informacije.
Bezbroj njih ete nai pred stanicom. Nikako nemojte da sedate u
gondolu dodao je jer e vas to skupo kotati.
Kada smo sa prtljagom izali ispred stanine zgrade, tamo nije bilo
ni jednog jedinog motornog amca ve samo cela flota gondola. U
crnim, irokim pantalonama i mornarskim majicama, gondolijeri su
se izleavali na krmi i gramzivo gledali unaokolo.
Neka bude ta bude! rekosmo i unajmismo prvu od tih
romantinih plovnih ljuljaki. Neki starac sa dugakom motkom
pomogao nam je za sto lira da uemo, nasmeeni mladi dodao nam
je za dvesta lira prtljag, a trei je za pedeset lira povikao:
Avanti!
Vonja je bila pravo uivanje, uprkos maloj nelagodnosti koju
svaki pristojan ovek osea dok zavaljen na jastuke, gleda blinjeg
svog kako se povija veslajui. Sama gondola podseala je na duge
vikinke brodove kojima su ovi odvani gusari porobili pola Evrope.
U svakom sluaju, gondolu su izmislili jo u doba kada je postojalo
ropstvo a za prtljag se nije znalo.
Na je Viking, moramo da priznamo, uprkos svom naporu, veselo
pevao O, sole mio.... Najbolja supruga na svetu bila je toliko
ponesena pesmom da bi se sigurno zaplakala da je pri svakom
zaveslaju jedan od kovega nije udarao po cevanici. Ja sam pak sve
vreme raunao koliko e nas na Viking odrati i kako da to
izbegnem.
Amico, kazau mu, naleteo si na pogrenu adresu! Moe ti da
pree nekog novajliju ali mene, bogme nee...
Dve hiljade lira! ree gondolijer poto smo pristali uz hotel.
Duemilal
Amico...
Dalje nisam dospeo. Poeo je da me grdi i proklinje, molto prtljaga,
molto umoran, molti bambini kod kue i Santa Maria della Croce!
ovek je drhtao od iskonskog besa. S dubokim prezirom dobacio
sam tom nasilniku 2.000 lira, a kada sam izbacio prtljag, jo i sto lira
pride.
A onda?
ovek strpa novac u dep, podboi se i poe da se smejulji...
Arrivederci odbrusih mu. ta jo eka?
Napojnicu umiljato e on. Malu napojnicu, sinjore.
To sada ve prelazi sve granice! Iako si me opljakao za 2.000
lira, dao sam ti jo sto lira preko.
Da, svakako blago e Viking ali to je bila slubena napojnica.
Obiaj je dati i privatnu.
Bez rei mu okrenuh lea. Nisam mu dao vie od pedeset lira.
Vratar hotela, koji je sve ovo posmatrao iz daljine, zapita me zato
nismo doli motornim amcem. Zar nam niko nije rekao da je ista
ludost iznajmiti gondolu?
Za koliko vas je odrao?
Odrao? Zar mene? rekoh samouvereno. Dao sam mu 1.500
lira i ni paru vie.
Vratar zakoluta oima i pokae mi slubeni gradski cenovnik na
kojem je pisalo:
Ljubavni par sa osam komada prtljaga 800 lira!
U restoranu za rukom nadoknadili smo mali deo gubitka. Nekoj
starijoj gospoi za stolom do naeg ispao je no. Kao dobro vaspitan
ovek smesta sam se sagnuo i dodao joj ga, na ta je ona pokuala da
mi tutne u aku 200 lira.
Grazie urno dobaci moja ena, zgrabi novac i strpa ga u
torbicu. Nakon nekog vremena primeti kako stara vetica i nije
posebno dareljiva...
O cenama u samom restoranu ne elim da govorim iz proste
pristojnosti. Uostalom, i vredi to para kada ti dva konobara u
snenobelim odorama sa zlatnim gajtanima stoje nad glavom, a ef
sale ti lino iz kristalnih boica dodaje ulje na salatu. Jesti se, na
kraju mora, ali vie ni lire nijednom gondolijeru!

*

Jo smo im samo jednom dopali aka. Dogodilo se to posle kratke
kurtoazne posete mesnoj jevrejskoj optini. Umorni od hodanja i
potiteni priseanjem na ajloka, Mletakog trgovca, vukli smo se
du Kanala Grande, kada mi onako usput doe pomisao da bismo
moda ipak, s obzirom na okolnosti, kada smo ve tu...
I pre nego to bi ovek rekao keks, opkoli nas cela eta naoruanih
Vikinga, kao da ita moje misli, i preprei nam odstupnicu. Nije mi
preostalo drugo nego da se pribliim (ostali se razioe uz
strahovite kletve).
Quanto costa, koliko? zapitah ga.
Hiljadu devet stotina...
Pokazah mu knjiicu sa slubenom gradskom tarifom od 800 lira,
na ta ovek dobi takav napad smeha da sam se uplaio da se ne
ugui. Okrenuvi mu lea, dobacih svoju poslednju cenu.
Hiljadu tri stotine.
Hiljadu sedam stotina pedeset.
Neka bude hiljadu est stotina.
Hiljadu sedam stotina pedeset.
U redu rekoh ali pod uslovom da to bude konana cena,
ukljuujui i napojnicu, dabine, amortizaciju, porez, osiguranje i
otplatu vesala. Dogovoreno?
Dogovoreno, sinjore odgovori Viking ne trepnuvi.
Hiljadu sedam stotina pedeset i ni lire vie!
Gondola je u napetoj tiini klizila gustom neprozirnom povrinom.
Uprkos svim merama opreza, bili smo zabrinuti i neprestano se
pitali gde je zamka.
Odjednom najbolja supruga na svetu razbi tiinu i proguna:
ta to znai? Zato ne peva?
Potom se obrati gondolijeru:
O sole mio, sil vous plait!
Prego, sinjora odvrati joj Viking i ve mu se istog trena iz punog
grla razvi pesma. Nena nas melodija razgali. Kao da je neka davno
zakljuana, duboka ovenost odjednom smekala grubu uurbanu
gramzivost ovog turistikog grada... kao da je ceo svet pusta
dobrota, pesma i osmeh.
Odjednom se blaeni smeak na licu moje ene pretvori u gr.
O, boe proaputa promuklo a ja sam ga jo molila da peva.
Bilo je prekasno.
Tri hiljade mirno ree Viking kada smo stigli pred hotel.
Hiljadu sedam stotina pedeset za vonju i sve ostalo, a hiljadu
dvesta pedeset za serenadu.
Izazovno, poput naivnog deteta, moja ena stade ispred
gondolijera i, tresui se od straha, upita ta je u toj pesmi bilo
vredno 1.250 lira.
Specialista! spremno odgovori Viking.
Tenore! Molto glas, molto trud, mol ti bambini, Santa Maria...
Dobio je svojih 3.000 lira, i kao napojnicu samo jo 150, i ni lire
vie. Sve ima svoje granice! Uz sve to, on je zadovoljno odveslao,
veselo pevajui O, sole mio....

*

Zakleli smo se da vie nikada neemo sesti u gondolu. Meutim,
sada to vie nije bilo lako ostvariti jer se gradom poput vihora
proneo glas da neki sumanuti par turista plaa svaku cenu za vonju
gondolom. Svakog jutra ve u zoru poelo bi kucanje po naim
vratima:
Una bella vonja celim gradom. Bellisima gondola! Soltanto 2.650!
Ukljuujui i O, sole mio...
U to doba prestali smo da jedemo po restoranima. Problem kako
da se prehranimo ne koristei skupe usluge konobara sa pozlaenim
gajtanima sreno smo reili otkrivi jedan od onih udesnih
automata kojih ve uveliko ima u naprednoj Evropi, sa mnogo
natpisa, dugmadi i proreza za ubadivanje novca. Zaustavili smo se
pred natpisom: Sendvi od sira alla milanese 100 lira!... Ovde ubaci..
Tu povuci... Ovde udari akom.
Kad smo sve to uradili, sendvia niotkud, samo je zasvetleo jedan
magini kvadrat na kojem je pisalo: Jo 50 lira, prego! Dobro doli u
sunanu Italiju!
Ubacio sam samo 20 lira, pritisnuo dugme, povukao ruicu, udario
akom, povukao jo jednom i dobio sendvi umotan u celofan. Bio je
izvrstan. Zahvalno sam ubacio jo 10 lira u automat. Otvorio se neki
poklopac i izbacio ceduljicu na kojoj je pisalo: Grazie.

*

Stigao je dan odlaska u vajcarsku. Za svaki sluaj na vreme smo
naruili motorni amac koji je trebalo da doe po nas sat vremena
pre polaska voza. Bili smo spremni da platimo svaku cenu, pa i vie,
samo da ne moramo da bacamo novac pred one lakome gusare u
gondolama.
amac nije stigao. Ne znam zato, ali jednostavno ga nije bilo.
Dogodi se to. ak i u Italiji.
Pola sata pre polaska voza rastrali smo se kao sumanuti du
hotelskog pristanita viui:
Gondola! Gondola!
Nije ih bilo. Nigde nijedne. Nestale. Propale u zemlju. Na svetu
vie nema gondola. U poslednjem trenutku ugledasmo tik pred
nama starca kako drema. U gondoli. Pourismo ka njemu i poesmo
da ga tresemo viui:
Presto! Tempo! Na elezniku stanicu! Brzo! Brzo!
Stari gusar podie teke obrve i u oima mu zasvetluca broj 5.000.
Skoro da smo uli i zvuk registarske kase.

*

Zakasnili smo na voz!
Bez daha smo oteturali do vieg slubenika u admiralskoj odori i
zapitali ga kada polazi sledei voz za enevu.
eneva? razmiljaoje admiral. eneva... u pet i trideset!
Ha-ha nasmejah mu se u brk. etiri sata najkasnije!
Pet i petnaest!
etiri i dvadeset!
Pet. Ni minut ranije!
etiri i trideset! Ali eto, samo zato to ste to vi...
Nakon jo malo cenkanja pogodili smo se za etiri i etrdeset pet.
Dao sam admiralu malu nagradu, tako da mi je za mainovou
ostalo samo jo 50 lira. Napustili smo Italiju praznog depa u 6 i
23.

RODOS
DOLINA MILIONA LEPTIRA
Tri dana smo se izleavali u lealjkama na palubi luksuznog broda.
Treeg dana prenue nas iz sna radosni usklici to se zaorie celim
brodom.
Kopno! Kopno!
Pred nama se pruio, obavijen jutarnjom izmaglicom,
velianstveno ostrvo Rodos. Putnici na brodu sa zanosom su priali
o njegovim udesnim lepotama: neto jedinstveno, predeo od kojeg
vam zastaje dah, prijatna klima, jeftine elektrine pegle... jednom
reju kao san!
Mi smo ve poodavno bili duhovno pripremljeni za silazak na ovo
bajno tlo. Naime, neposredno poto smo isplovili na brodskoj
oglasnoj tabli okaili su veliki plakat koji nas je pozivao da svakako
posetimo jedno od svetskih uda prirode: Dolinu miliona leptira.
Iskusniji meu nama, koji su ve bili tamo, sanjarski su se priseali:
Nepregledni milioni nenih leptira... areno mnotvo koje
leprajui blista na odsjaju sunca... nezaboravan prizor...
Tek to se brod usidrio, poeli su oko njega da se roje motorni
amci spremni da nas prevezu na ostrvo.
Nagnuo sam se preko brodske ograde i mahnuo postarijem
crnomanjastom morskom vuku koji je pogledom zverao po palubi.
Prisetio sam se upozorenja svetskih putnika i unapred ga zapitao za
cenu prevoza.
How much? Combien? Wieviel? Koliko?
Cinquecento! odgovori mi morski vuk.
Ha-ha-ha! nasmejao sam se podrugljivo za svaki sluaj, jer
italijanski ne znam. est hiljada i ni lire vie!
Bien! zakljui starac pogodbu neoekivano brzo.
Spustili smo se u amac i zauzeli mesta tik uz kormilo. Starac je
strpljivo ekao sve dok se amac nije toliko napunio putnicima da je
pretila opasnost da potone. Tek tada je upalio motor koji nas je
brundajui poveo put obale udaljene 300 metara. Kako je i brzina
amca iznosila 300 metara na sat, stari morski vuk, da ubije vreme,
poeo je u najkraim crtama i na tri jezika simultano da nam
pripoveda o istoriji ostrva.
U davna vremena otpoe starac ovo ostrvo bilo je pod
rimskom vlau. Posle toga zauzeli su nas Vizantijci, sve dok nisu
doli Arapi. Ove su zatim oterali krstai, pa i sami okupirali ostrvo.
Izgradili su utvrenja za odbranu od turske najezde, ali su nas Turci
na kraju ipak zauzeli i ostali na Rodosu sve dok nisu doli Italijani. I
ta mislite, ta su ovi uinili? Osvojili nas. Onda su nas Turci ponovo
na neko vreme okupirali nastavio je starac ali su se Italijani
vratili. Njih su zatim smenili Nemci, pa onda Grci, i tako sve do
danas...
Zapitali smo ga iju okupadiju su najlake podnosili. Starac se
poeao po glavi i odgovorio kako u tome nema neke velike razlike;
najvanije je da si pod okupacijom i to dalje od nezavisnosti u kojoj
samo nabijaju poreze. Sadanje stanje mu odgovara jer je poreklom
Grk, dok su mu sinovi Turci. Moda je i obratno, ko bi to jo mogao
da zna nakon svih tih neprekidnih promena. Zatim nam je objasnio
vanost okupiranog Rodosa u novije doba. Ovde je, na primer, 1948.
godine potpisano primirje izmeu Arapa i onih prokletih Jevreja.
Diskretno smo mu napomenuli kako smo i mi Jevreji, na ta se on
izvinio rekavi da je zbog grlenog akcenta pomislio da smo prokleti
Arapi.
U meuvremenu, stigli smo do obale. Nakon to smo stupili na
vrsto tlo, nestrpljivo smo potraili taksi. Nismo mogli da doekamo
autobus koji je bio iznajmljen posebno za nas. Taksista je cenu
prilagodio naem oduevljenju.
Ni za ta na svetu ne smete da propustite taj jedinstveni doivljaj
uveravao nas je. Turisti iz celog svega, botaniari, ornitolozi,
lepidopterolozi i ginekolozi dolaze ovamo samo da bi videli Dolinu
miliona leptira ..
Neko vreme smo se jo cenkali, to nas je prilino iscrpelo, pa smo,
na kraju krajeva, popustili i krenuli.
Naa oekivanja sve vie su rasla. Voza nam je usput objanjavao
kako je ono to emo videti jedinstveni, natprirodni turistiki
fenomen kojeg nema slinog u svetu. ta, u stvari, tera milione
leptira upravo u tu dolinu... to samo Bog zna! Prema jednima,
drvee dok je u cvatu izluuje neki poseban miris koji privlai leptire
u doba parenja i oni se tada u rojevima sputaju u dolinu, sve dok je
ne ispune poput oblaka koji se preliva u duginim bojama...
Kada smo izali iz auta, drhtali smo od uzbuenja. Pred nama se
prepreio breg proaran vijugavom stazom. Na golemom putokazu
pisalo je:
300 METARA DO DOLINE MILIONA LEPTIRA
Voza nam je savetovao da se previe ne pribliavamo jer bi leptiri
lako mogli da nas napadnu, ali je govorio u vetar. To jest, govorio bi
u vetar da ga je bilo. U stvari nije bilo ni daka, a pripeklo ba
pakleno. Sve nas to nije omelo da odluno ponemo da se penjemo.
Iza krivine nas doeka ovek sa upadljivom trakom oko ruke i
predstavi se kao slubeno ovlaeni vodi. Rekli smo mu da nam
nije potreban, ali je on uporno nudio svoje usluge, ak i kada smo
mu nagovestili da ne nameravamo da mu platimo.
Plaanje? zaudi se on. Ko govori o plaanju?
Kako nismo imali nita posebno protiv njega, dozvolili smo mu da
nam se pridrui. On odmah stade na elo i poe kao iz rukava da
sipa hvalospeve o znamenitoj okolini.
Na desnoj strani, sledite moju desnu ruku, vidite umu. Levo
ubori potok. Uz njega vodi put kojim upravo prolazimo. Nad nama
je slavno plavetnilo rodoskoga neba.
Uspinjali smo se tako oko pola sata divei se skrivenim udima
prirode, a onda jedna saputnica napokon skupi snagu i prodahta:
Kada emo na kraju ugledati te leptire?
Sluajno smo ba zastali pored putokaza na kojem je pisalo:
800 METARA DO DOLINE MILIONA LEPTIRA
Nai preki pogledi zaustavie se na vodiu koji nam ree da ne
moramo da se brinemo. Leptiri su se verovahno povukli u dolinu.
Ali, ako ste umorni dodade moemo i da se vratimo...
Ma nemojte? odvratismo mu podrugljivo. Da se vratimo a da
nismo videli leptire? Napred!
Uspon je bivao sve strmiji, vruina sve jaa, ali mi smo se istrajno
penjali i trudili da prikrijemo nemir.
Pisac ovih redova proao je u svom ne ba jednolinom ivotu
mnogobrojne ume i u svima su leprali leptiri, dodue ne milioni,
ali ipak poneki. A ovde, upravo ovde, u ovoj prostranoj umi ni
jednog jedinog...
Sada je ve vodi pokazivao znake uznemirenosti. Svakog
trenutka otiao bi do nekog stabla i poinjao ljutito da ga trese
isputajui pri tom zov leptirove enke, onako kako su to domoroce
nauili vizantijski okupatori. Odaziva nije bilo.
Kako bi bilo da se ipak vratimo? zapita napokon priguenim
glasom dok mu se u oima ogledao strah kao u ivotinje.
Jasno i glasno mu nagovestismo da nam nije ni na kraj pameti da
se vratimo, makar i za korak, a da pre toga ne vidimo milione
leptira, kako su nam to obeale lokalne vlasti. Na to se vodi bez
rei pope na vrh neke strme stene, zavue ruku do ramena u neku
pukotinu i pone rovariti.
Ma ta je to danas? ree napokon razoarano i izvue ruku.
Tu je uvek bio jedan... s belim prugama...
Gledali smo ga oima punim prekora.
Morise! urlao je ovek u pukotinu. Morise!
Nita se ne dogodi. Nemi, nepokretni, puni pretnje, gledali smo
vodia. Taksi je bio deset kilometara iza nas. U vazduhu se oseala
napetost.
Situaciju je spasila grupa stranih turista koja se polumrtva i
spotiui sputala niz obronak. Neki od njih uspeli su jedva da
izgovore:
Vredi truda. Jednostavno, fantastino! To svakako treba videti.
I odvukli se dalje.
Vodi nas je upozoravao da smo tek na pola puta do doline, ali se
mi nismo dali zastraiti; prezrevi malodunika, krenuli smo dalje.
Stisnutih zuba i oznojeni stigosmo na vrh. Ispod nas je leala
suncem okupana Obeana dolina. Svega u izobilju, hladovina
drvea, sve povetarac, svega, svega... osim neega...
Gde su? povikasmo svi u jedan glas. Gde su leptiri?
Vodi promuklo prostenja, okrenu se i poe beati izmiui nam
poput vetog navalnog igraa, ali ga naa odbrana zaustavi u naletu
i obori na tlo.
Nemaju vremena ree ovek dahui. Spavaju... a moda su
se i odselili...
Drhtavom rukom izvue iz depa koulje uginulog leptira.
Evo... vidite... ovako izgledaju promuca.
Svi su isti. Kada vidite jednog, kao da ste ih videli sve.
Pogledasmo primerak. Bio je to dobro razvijen mujak smeih,
uto obrubljenih krila. Levo mu je bilo povreeno. Okupili smo se i
potreseni zurili u njega.
Zapitao sam vodia koliko turista godinje poseti ostrvo. Raunao
je da ih za vreme sezone leptira proe oko milion. Poao sam prema
starom kvrgavom hrastu i depnim noiem urezao poruku:
PUTNIE, KADA STIGNE U SPARTU, RECI IM DA JE I
POSLEDNJI LEPTIR NA RODOSU UGINUO DOK SU JO OVDE
VLADALI VIZANTIJCI
Nakon to je shvatio da ne nameravamo da ga linujemo, vodiu
se vrati prethodno samopouzdanje, pa ak pokua da izbegne
odgovornost. Niko ne zna, uveravao nas je, kako je dolina dobila
ime. U nju nikada nije doao ni jedan jedini leptir; bie da je negde
usput iscrpljen klonuo.
Hteli smo da saznamo kako to da ba ovde nema leptira. U emu
je tajna? Di-di-ti? Neki drugi insekticidi, ili?
Zaista ne znam mrmljao je jadnik. Mislim, ako s vremena na
vreme ovamo i zaluta neki leptir, on vrlo brzo od silne dosade
odleti...
Dali smo mu napojnicu iz skroz humanih pobuda. ovek je
briznuo u pla. To mu se jo nije dogodilo za sve ove godine koje je
proveo u Dolini miliona leptira.
Na povratku smo se trudili da spazimo barem kakvu muvu ili
komarca, ali nigde nita.
Klatei se onako nizbrdo setili smo se podlaca koji su nas svojim
silnim oduevljenjem podstakli da sa polovine puta krenemo jo
dalje prema Dolini miliona leptira...
Tada sretosmo grupu turista koja se penjala prema nama.
I kako je tamo? vikali su ve izdaleka. Jeste li videli leptire?
Fantastino! odgovorismo. Milioni i milioni u svim bojama!
Naoruajte se tapovima jer bi mogli da vas napadnu...
Stigli smo do taksija puzei na sve etiri. Voza se za vreme naeg
boravka u Dolini miliona leptira nije dosaivao ve je vreme iskoristio
da u nekoliko navrata preveze turiste do Peine urlajuih duhova.
Kada smo mu izneli svoje miljenje o prevari sa leptirima, samo je
slegnuo ramenima i rekao:
Kako bih to mogao da znam? Nikada tamo nisam bio. ta bih
tamo traio?
Tek tada nam je sinulo: zaista, ta bi odrasla osoba tamo i mogla da
trai? Da gleda leptire?
Kojeta!

TURSKA
EH, PUSTO TURSKO
Carigrad je velika metropola, po broju stanovnika skoro vea od
kompletnog Izraela, iako je pravu afirmaciju stekao tek poto su u
njemu snimili film. Bee to triler koji se zvao Topkapi, a u kojem Piter
Justinov drpie carske dragulje. Sigurno se seate tog filma? Stoga i
nije udo to je za vreme nae nedavne posete tom gradu najbolja
od svih ena poelela da vidi lokaciju filmskog snimanja.
Uzeli smo vodia i otili u Topkapi, koji je u meuvremenu
pretvoren u nacionalni muzej, pa smo zapanjeni od divljenja lutali
lavirintom prekrasnih odaja. Mislim da u istoriji nije bilo niega to
bi oveka tako frapiralo osim moda dananjeg Kremlja.
Ove dvorane su prava riznica blaga drevne civilizacije verglao
je slubeni vodi. Ovde su sauvana umetnika dela neprocenjive
vrednosti, ovde je poznata carska biblioteka, ovde je i najvea zbirka
minijatura na svetu. ta biste eleli prvo da vidite?
Harem. odgovorih.
Najbolja od svih ena prigovori mi da sam opet vulgaran, ali je
vodi dobro znao da baki daju muevi, pa nas je odveo pravo u
najlepe krilo celog kompleksa.
Reklo bi se da je celi Topkapi izgraen upravo zbog tog dela. U
haremu je svaka odaja svojevrstan biser, a kreveti sa duecima kao
dua mekani, ne sme ni pomisliti na njih, kao ni na raskone
budoare u kojima su doterivali lepotice kada bi im doao red za zna
se ta.
Ovde je Njegovo velianstvo obino stajalo i posmatralo enski
bazen tamo dole ree nam vodi pa je biralo koju e od njih.
Priao sam tom prozoru i pokuao da zamislim kako je to onda
bilo, ali me najbolja od svih ena prenu iz mojih poligamskih snova i
ree da bi sad htela da pogleda mozaike. Rekoh joj neka ne bude
nestrpljiva, neka se i ona nagleda ovog istorijskog vidika. I dok sam
tako stajao na toj osmatranici i zurio u mamutski bazen kapaciteta
hiljade enskadija, upitao sam se kako li je, pod milim bogom, on,
sultan, to objanjavao svojoj hanumi.
Je li bolan, Abdul Hamide kae mu tako ena jedne veeri
smem li da znam ta ti toliko dugo zviri sa tog pendera?
Je l ja? pita sultan. Ah, draga, samo gledam kakvo e vreme.
A ta su ti sve one enske tamo?
Hm, sve bih rekao da e kia.
Mani to, ja te pitam ta su ti oni buljuci ena tamo dole?
Kakvih ena?
Tih lepotica to se dole kupaju. Jo e mi rei da ih ne vidi?
Duo moja, meni je vano nebo, gledam oblake i zvezde, zato
bih gledao dole? No, kada mi ve to spominje, sve mi se ini da je
ono dole neki hamam il togod slino tome. Ma zna kako je, raja se
mora negde i oprati.
A otkad mi to imamo u saraju hamam za raju?
Da me ubije, ne znam, slatka moja golubice, al u se svakako
raspitati. Zna, ako mi je ta zabrljao onaj baksuz od neimara, dina
mi, nabiu ga na kolac!
Abdul Hamide, neto mi plaho vrda?
Oko moje jedino, ma kako moe posumnjati u mene?
Je li? Pa, dobro, reci mi onda zato svake noi bei u onaj
bakaluk?
Ko, je lja?
Bezbeli ti! Samo api siledek i nema te vie.
Ma idem u enifu, ljubavi moja.
Zar na dva dana?
ta e kada mi dugo treba. A koji put, kad mi san nee na oi,
odem da igram ah sa evnusima. Zna onoga kembavog sa
krivoijom? E, sa njim poslednji put umalo da nisam nadrljao. Imao
je ata vie, al ja njemu turnem kulu pa...
Al dva dana!
Pa se on nameraio na moju ahinju i...
I vratio se ti bez sapa, klecala ti kolena.
I dr ne daj...
A dernek?
Koji dernek?
Zna ti dobro koji! itavi saraj ne mere oka da sklopi od defa,
zurle i talambasa uz trbuni ples.
Misli, ja izvodim trbuni ples?
Ne ti, nego one.
Koje?
Tvoje ajgirue.
Janje moje, ma kako moe?!
Ne burgijaj mi tu! Sino sam s pendera viknula nek prekinu,
glava me boli, a zna ta mi jedan od onih tvojih ankoliza ree, a?
Mui eno!, veli mi on. Ne kvari merak sultanu! ta ti to ima da
znai?
Pojma nemam, majke mi. Bie neka od tih cura ima oveka koji
se zove Sultan. Ko Jusuf Sultan il ta ti ja znam. I bie da je taj uvar
hamama...
Jo nisam videla ni jednog jedinog muke glave tamo dole.
To ti je valjda zbog toga to su sve te cure edne... zna kako je,
rabinat i te stvari..
edne kobajagi. A sve gole ko od majke roene!
Ma ko?
Pa te tvoje uspaljenice.
Nemogue! Hoe da kae da nemaju nita na sebi?
Nisi valjada gluv!
Aman jarabi! E, raereiu tog kavazbau, imana mi! Zar u mom
roenom saraju! Ba dobro to si mi to rekla, jaranide moja! Gole!
Gle ti njih! Iz ovih stopa idem dole da to ispitam, pa ako nemaju
propisnu dozvolu za nudistiku plau, ima da ih...
Abdule, bolan, kuda e u tom siledeku?
Moram odmah tamo, premila moja. Valja mi ispitati te
profuknjae, da vidim ta im je to na umu i tako. Ovo ti je zorli
problem, zna. Pa ja sam oenjen ovek! Grlice moja, evo me nazad
zaas, moda jo ovog meseca, a s prvim lastama svakako.
Krmak jedan!
uemo se, sreo moja, a bude li ita novo, samo mi zvrcni.
Ljubim te, eeru moj preslatki! ao!

AUSTRIJA
FESTIVALI
S vremena na vreme, ak i tako mala zemlja kao to je Austrija
istakne se posetom umetnika svetskog glasa, pogotovo kada je re o
Salcburgu, Beu ili Bregencu. Nastup takvih umetnika svaki put
postigne nezapamen uspeh, i to potpuno opravdano. Jer ulaznice
za te priredbe bezobrazno su skupe da skoro i zbog toga treba pasti
u takvu ekstazu da se nekako opravda enormna novana rtva.
GASTRONOMSKI S.O.S
uo sam za jednog toliko oajnog gosta u restoranu u Salcburgu
za vreme festivala da je ispalio crveno-belo-crvenu raketu ne bi li
privukao panju konobara. A bilo je i pokuaja lasom. U jedan od
najelegantnijih lokala sedeo je pak jednom jedan gost dvadesetak
minuta s rotacionim svetlom na glavi, nadajui se da e stalnim
blinkanjem privui panju konobara na sebe.
BROJ VAE SOBE, SER?
Mi, naravno, ne moemo ozbiljno da konkuriemo Veneciji, pa i
zbog toga to se naim gradovima moe relativno bezbrino kretati
peice. U tom pogledu smo, dakle, nezanimljivi. Ono to nas za
meunarodni turizam ipak ini zanimljivim jeste to to ivimo u
predelu koji pripadnici vie veroispovesti dre Svetom zemljom za
Jevreje je to zemlja njihove istorije, za hriane zemlja u kojoj je
iveo Nazareanin, za muslimane zemlja u kojoj je Arapska legija, a
za Amerikance zemlja naftenih profita.
ak i najlepi, najprivlaniji predeo nita ne vredi ako u njemu
nema luksuznih hotela. Ako neki bogati Jevrejin eli potpomoi
zemlju svojih otaca, neka u njoj sagradi hotel! To je, usput reeno,
dobra investicija. Kada stranci putuju, ni za im toliko ne eznu
koliko da budu opljakani. Izrael u tom pravilu nije nikakav
izuzetak. Ali teko Izraelcu koji se usudi da odsedne u tako
otmenom hotelu!
Ja sam lino napravio tu kobnu greku samo jednom. Uspelo mi je
nekako da spasim nekoliko funti iz kandi poreznika, pa sam
odluio da sebi jednom priutim pravi odmor na visokoj nozi.
Odabrao sam super de-luks hotel sa sopstvenom plaom,
sopstvenim igralitem za golf, kriket i, kao to emo da vidimo, sa
jo vrlo mnogo toga sopstvenog.
Lakej u obeshrabrujue otmenoj livreji otvori vrata taksija, dohvati
moj kofer i zapita:
Koji broj sobe, ser?
To jo ne znam rekoh. Tek sam stigao.
Lakej me sprovede do recepcije koja bee sva u mermeru. Tu mi je
agent tajne slube rekao broj moje sobe: 157. Taj broj lakej je odmah
zabeleio u svoju belenicu. Tajni agent preda mi klju od 24
karatnog zlata, optoen dijamantima. Otiao sam u sobu 157 i poeo
da otpakujem kofer. Kada mi se prohtelo da operem ruke, ustanovio
sam da nema sapuna. Pozvonio sam sobarici. Donela mi je sapun
umotan u celofan.
Koji broj sobe, molim?
157 odgovorio sam.
Sobarica izvadi belenicu i paljivo na istom listu papira upisa
157.
Opravi ruke, uputio sam se u hotelsku salu za ruavanje, gde su
bez suvinih, dosadnih pitanja stavili ispred mene oljicu aja i dve
krike prenog hleba. Kako mi je preni hleb izvrsno prijao, zatraio
sam jo jednu kriku.
Broj sobe? zapitao me je konobar, ukoen poput diplomate
pred penzijom. Broj 157 uredno je zapisao.
Pri povratku u sobu hteo sam da pitam jednog od brigadnih
generala koji ovde slue kao portiri, koliko je tano sati.
Broj moje sobe je 157 rekoh. Koliko je sati?
Pet i trideset dva odgovori brigadir i u jednu debelu knjigu
unese broj 157.
Za veeru sam se presvukao, zatraio etku za odelo (157) i kasnije
di-di-ti protiv komaraca (157). Budui da mi je to knjigovodstvo ve
pomalo ilo na ivce, uputio sam se u odaje direktora hotela koji me
je primio u kancelariju.
Zato, o gospode, moram u svakoj prilici da navodim broj svoje
sobe? upitao sam ga.
Njegova visost me odmeri prekornim pogledom i odgovori
hladnim oksfordskim engleskim:
Sve usluge koje nisu ukljuene u cenu, raunaju se posebno, ser.
Stoga lanovi naeg stoera moraju da znaju broj vae sobe, ser. Koji
je broj vae sobe, ser?
157.
Hvala, ser ree Njegova visost i zapisa: Informacija za br.
157.
Stotinu pedeset sedam postao mi je svakodnevni refren. Skoro da
se nisam usudio nikoga da oslovim a da odmah ne spomenem i broj
svoje sobe. Kada sam jednom naruio grejpfrut a nisam ga dobio,
zbunio sam konobara pitanjem ne bi li sada trebalo da unese u notes
157 nije dobio grejpfrut.
I ceremonijal prilikom predstavljanja bejae drugaaji, kao da smo
u zatvorskom dvoritu. Kada bih nekom priao, ne bih izgovorio
svoje ime, ve:
157. Drago mi je.
I meni odgovori princ Vajngartner, sekretar hotela, i odmah
zapie u notes: Predstavio se broj 157.
Ali odjednom se cela situacija obrnula. Upravo sam sedeo na
ametistnoj terasi hotela i duboko udisao veernji vazduh pun ozona,
kad mi prie neki nadzornik koji je ve drao notes u ruci.
157 rekoh uljudno. Sve vazduh.
Pedeset sedam zapisa nadzornik. Hvala, ser.
Ve sam se spremao da ispravim tu greku, ali osetih kako me
zadrava neka tajanstvena sila. U glavi su poele da mi se vrte
udne misli, a zaustavile su se najednoj skroz novoj mogunosti...
Uvee sam u trpezariji naruio ekstra veliku porciju telee
digerice prene na ekstra rotilju.
Broj sobe? zapitao me je konobar, nekadanji pukovnik
kraljevske garde.
75 odgovorio sam.
75 zapisa pukovnik. Hvala, ser.
Tako je to poelo i tako sam sledeih dana udovoljio mnogim
svojim eljama o kojima sam do tada mogao samo da sanjam pod
opijumom. Dva puta sam samo za sebe iznajmio otmenu jahtu (75),
tri puta naruio duet indijskih trbunih plesaica (75), a jednom
druinu Liliputanaca. Biram si najbolje od najboljeg! Kada je ovek
ve na odmoru, ne treba da bude sitniav! Ako si sitniav, radije
ostani kod kue ili kupi sebi plantau pomorandi!
Poto sam tako proveo dve prekrasne nedelje, napustio. sam hotel.
Princ Vajngartner uruio mi je raun koji je svojeruno potpisala
Njegova visost direktor. Raun je iznosio 390 funti. U tu svotu bile
su uraunate i usluge koje nisu ukljuene u cenu hotela, kao sapun
(65), informacije (3.10), veernje udisanje vazduha (4.90) i nekoliko
drugih sitnica.
vrstim stiskom ruke oprostio sam se od osoblja. Brigadiru sam
dao 100 funti, njegovom pomoniku 50.
Dok sam ulazio u taksi, na recepciji se odigravala neprijatna scena.
Neki debeli elavac upravo je dobio napad besa, cepao raune u
sitne komadie i isprekidano uzvikivao kako mu ne pada na pamet
da plati 2.600 funti za 29 porcija teleih digerica na aru, koje nije
ni naruio ni pojeo, i sve ostale kojetarije. Zaista sramotno! Zar
zbog takvih sitnica toliko neodgovorno galamiti?
BEKI ZAKONI DAVANJA NAPOJNICA
U restoranima se obino daje napojnica od deset posto od
ukupnog rauna, u pozoritu petnaest posto od irine okovratnika
prodavca karata, a za obavetenje o tome gde se nalazi traena ulica
pet posto od godina davaoca informacije.
Ko eli da ide na sigurno, neka daje napojnicu u sitnim
novanicama, i to dok god primalac ne pone da se smeka. S
taksistima to moe da bude pogubno jer se taksisti nikada ne
smekaju. Njima treba plaati dok god ne prestanu da psuju.
BEKI VALCER S TITULAMA
Samo to je na avion sleteo na beki aerodrom, iz zvunika se
zau:
Molimo profesora Kiona da se javi na alter za informacije.
Hvala unapred.
Dok smo obavljali carinske formalnosti, ponovo se zau prijatni
glas:
Gospodina doktora Kiona oekuju na izlazu. Molimo gospodina
profesora doktora Kiona da se uputi ka izlazu. Hvala lepo.
Nemam mnogo smisla za ovakvu vrstu ala u javnosti i to sam
odmah na izlazu natuknuo odboru za doek:
Lepo od vas to ste doli, momci! rekoh neusiljeno. Uostalom,
ja nisam profesor a ni doktor.
Da, naravno. Voa delegacije, otmenog dentlmenskog
izgleda, sa sedim zaliscima, klimnu mi odobravajui glavom.
Smem li sada, dragi profesore, da vas upoznam sa svojim
asistentima...
I on povede mene i moju hrabru enicu prema paliru koji je
odbor za doek u meuvremenu formirao, neusiljeno i otmeno.
Doktore Kione, ovo je dvorski savetnik Manfred Vaserlauf...
Dozvolite, profesore Kione, da vam predstavim gospodina
trgovakog savetnika, profesora doktora tajnah-Irdinga... A ovo je,
profesore Kione, na strunjak za gradski prevoz, savetnik voznog
parka doktor Vili...
Dr Vili je bio, kao to se ubrzo ispostavilo, na ofer, ali nas je, kao
i svi ostali, doekao u tamnom odelu sa srebrnosivom kravatom.
Besprekorno se naklonio pre nego to se nagnuo nad ruku moje
supruge, koja je pocrvenela od glave do pete, i uz zvonko: ljubim
ruke, milostiva, to i uinio.
Oni su foliranti priapnuo sam svojoj saputnici. Nije mogue
da misle ozbiljno.
Varate se ree mi trgovaki savetnik prof. dr tajnah-Irding na
tenom hebrejskom. Takav je ovde u Beu obiaj. Moraete na to
da se naviknete.
Dok smo se vozili u hotel, rasvetlio nam je donekle jo neke
injenice.
Zovem se zapravo tajn ree. Moe tajn. Doao sam ovamo
poslom iz Izraela pre tri godine. I ja sam se na poetku bunio kada
bi me nazivali profesorom. S vremenom sam se prilagodio. Postalo
mi je ve besmisleno. Posle sam svom imenu, da bih ga
pojednostavio, dodao ono ah-Irding. Za roendan sam od svog
uraka, koji radi u skuptini, dobio doktorsku titulu.
Ali vi ste trgovaki savetnik, zar ne?
Naravno. Otvorio sam u centru grada malu prodavnicu tekstila.
Bivi Moe tajn nam je nadalje objasnio kako, od dana kada se
barokna austrijska feudalna monarhija pretvorila u demokratsku
republiku, stanovnitvo te zemlje osea neutenu nostalgiju za
iezlim vremenima.
Ovde, na primer, ne postoji potar. On se zove potanski
nadslubenik tumaio nam je trgovaki savetnik profesor doktor.
Nema konobara; oni su oberi. inovnici su tajni savetnici. Svaki
od njih, uz svoju slubenu titulu, ima jo najmanje jednog doktora
ili profesora.
A gde mogu da se dobiju te titule?
Postoji vie izvora. U poetku, profesorsku titulu dodeljivao je
predsednik drave na osnovu preporuke nekog javnog tela ili jedne
od dve koalicionih stranaka. Posle su gradonaelnici veih gradova
poeli za svoj raun da dele doktorate. Danas u Kertnertrase imate
ve i knjiaru gde bez imalo muke moete da dobijete titulu
privatnog savetnika za knjievnost.
Pa sve ove titule postaju bezvredne kada ih ve svako ima! Zar
vam to, gospodine, nije palo na pamet?
U tome ste, moda, u pravu. Ipak, ako smem da vas zamolim,
oslovljavajte me sa profesore.
Poto smo stigli u hotel, ispunio sam prijavu. Nadleni upravni
savetnik za hotelska pitanja, u mnogim zaostalim zemljama nazvan
portir, uzeo mi je obrazac iz ruku i, prekorno me pogledavi,
dopisao ispred mog imena profesor. Nakon to je mojoj supruzi
poljubio ruku, koju mu je ona za svaki sluaj nemarno pruila,
uputio nas je prema liftu.
Oprostite, ekselencijo, na koji sprat? upitao me je liftboj.
Trei sprat, profesore.
Ve smo pomislili da smo se donekle uigrali, ali mi se odmah zatim
potkrala gruba greka. Po povratku u predvorje, pristupili smo
jednom lanu odbora za doek. .
Dozvolite mi, profesore rekoh pokazujui mu na svoju suprugu
da vam predstavim predstavnicu mog linog sekretarijata.
Na moje iznenaenje, ovek je samo povrno poljubio mojoj
supruzi ruku i, oigledno besan, okrenuo nam lea.
Savetnik za doek tajn, koji je primetio ovu malu scenu, hitno
nam prie.
Jeste li ovog gospodina, moda, oslovili sa profesore? zapitao
me je uzbueno.
Jesam.
Do avola! Time ste ga smrtno uvredili. Zato to je on zaista
profesor...
Oigledno smo prebrzo prihvatili austrijski stil i nismo vie ni
pomislili da negde jo uvek postoje ljudi koji predaju na
univerzitetima i zaista su profesori.
Kako je trebalo da ga oslovim? zapitao sam preplaeno.
Najmanje sa: dvorski savetnik privatni docent doktordoktor.
To je apsolutni minimum.
Smesta sam priao osobi koju sam tako teko povredio i naklonio
se.
Visokopotovani gospodine dvorski savetnie, univerzitetski
profesore, privatni docentu, doktordoktore... kako ste?
Dobro odvrati on, sada ve odobrovoljen.
Hvala, profesore. Vi ste po svoj prilici ovde tek odnedavno, zar
ne?
Da, tako je, gospodine dvorski savetnie, univerzitetski
profesore, privatni docentu, doktordoktore...
Sada sam ve udario u pravu icu. Bilo je poneto naporno, ali
imalo je ari. Malo-pomalo poeo sam da shvatam zato su
Austrijanci danas toliko sreniji nego pre rata. A posle dva dana ve
sam jasno oseao antipatiju prema svima koji bi mi uskratili moju
doktorsku ili profesorsku titulu. Svakom svoje, molim lepo! I moja
supruga, najbolja na svetu, navikla se da, kad god bi se povela re o
meni, nenapadno ubaci moj mu, nadsavetnik za knjievnost. A ja
sam joj uzvraao sa: doktorice muzikologije (ona pomalo svira
klavir).
Titule imaju svoje ari, to ne moe da se porekne. Sedite, na
primer, u hotelskom predvorju a nailazi vrlo mlad profesor u
lakejskoj livreji, nosi u ruci plou i uzvikuje:
Profesor doktor Efraim Kion neka se javi na telefon, molim!
Tome nema ta da se zameri. Pustite ga da nekoliko puta protri
predvorjem i radujete se pozivu. Ako ba hoete, moete i sami sebe
pozvati kako bi vas prozvali.
Nije ni udo to nam je srce prepuklo kada smo morali da
napustimo glavni grad Austrijske Republike.
Profesore ree mi ena dok smo se uspinjali u El-Alov avion
ovde je zaista lepo.
Prekrasno, gospoo doktor odvratio sam i poljubio joj ruku.
Dok smo leteli nad Sredozemljem, utonuo sam u dubok levantinski
dreme. U snu mi se ukazala presvetla prilika cara Franje Josipa I, u
bletavoj odori optoenoj ordenjem.
Velianstvo promucao sam i sav se najeio...
Carsko-kraljevsko apostolsko velianstvo... milostivi gospodine...
Mani se gluposti prekinu me pokojnik. Zovi me jednostavno
Francek.

NEMAKA
KAKO ZASTRANITI U SENT PAULIJU
Jo pre dve godine u hamburkim graanskim domovima svetlo se
gasilo u pola deset. Danas su ve u sedam i petnaest stanovi
zamraeni. Ako tako potraje, uskoro e na kejovima noni mir
zapoinjati ve poslepodne, a za neko vreme vie nee biti ni
ustajanja.
Stranca koji posle devet sati uvee prolazi ulicama Hamburga,
obuzima priguen oseaj da je jedini preiveli u izumrlom gradu.
Moda na nekom uglu nabasa na jednu ili dve spodobe u
mornarskom odelu koje se njiu u hodu, ali i to su stranci. U tom
dvomilionskom gradu nema posle devet uvee nikakvog znaka
organskog ivota. Osim...
Osim u Sent Pauliju. Tamo je na okupu sve ono to se u drugim
gradovima nalazi u raznim etvrtima i ulicama. Tamo ima ljudi,
buke i muzike sve do ranih jutarnjih sati.
Sent Pauli je zanimljiva meavina Las Vegasa i Sodome. Prepune
kockarnice zamenjuju se sa striptiz lokalima, od ijih bi seksualnih
pouka krv navrla u uto lice i najokorelijem singapurskom evnuhu.
Narkomanske jazbine za transvestite i transvestitske jazbine za
narkomane, a struno voene orgije za nasukane pomorce,
upotpunjuju program.
estiti graani Hamburga, naravno, ne ele ni da uju za Sent
Pauli, i o njemu ne govore. Ako pak stranac to ipak spomene,
doekaju ga oinski obzirno, pozivajui se na neminovnu injenicu
da je Hamburg ipak luki grad i da to, svakako, ima za posledicu i
neke neeljene pojave s kojima se, hoete-neete, morate pomiriti.
Uzmimo na primer upravnika hotela u kojem sam odseo:
Ja lino rekao je ni za ta na svetu ne bih poao na
Reeperbahn. U vaem sluaju je to, gospodine moj, neto sasvim
drugo. Vama je, kao stranom novinaru, ak i dunost da upoznate
sve ega ima u naem gradu. Ali ni u kom sluaju doda
opominjui me ne smete sami u Sent Pauli. Gangsteri i lopovi iz
podzemlja, kojih je tamo gomila, odvee vas u prvi haustor i
opljakati do poslednjeg feninga.
Zahvalio sam mu, dirnut njegovom zabrinutou, i zapitao da li
bih mogao nai nekoga ko bi me tamo pratio.
Hm, to je ve neto tee. Naravno, pratiti vas moe samo neko
ko je ve iskusan, svetski ovek. Neko ko se stvarno dobro snalazi,
kao na primer ja. Razmiljao je trenutak a onda se okrenuo ka
svojoj eni: ta ti misli draga?
Mislim da bi trebalo da poe s gospodinom spremno odgovori
ona.
Ne, ne, Gertrudo! upravnik se stresao od gnuanja. Sve, samo
to ne!
Katkad je potrebno za svoje goste i rtvovati se usprotivi se
Gertruda.
Nakon jo malo natezanja upravnik ipak smeka, zagleda se u svoj
rokovnik ne bi li pronaao sat-dva slobodnog vremena, i obavesti
me da ima vremena.
Kada? upitah ga.
Sad odmah.
Nestrpljivo se premetao s noge na nogu. Uopte nisam bio
spreman na ovako brz razvoj dogaaja. Osim toga, morao sam
najpre da savladam unutranje prepreke svog humanistikog
vaspitanja. Na muke lezbejke u enskoj odei, enske ni u kakvoj,
igrae opijuma i puae ruleta nisam ba navikao. Dadoh na znanje
svom dobrotvoru da u o tome jo razmisliti.
Kako god elite odvrati mi. A sutra? Ili prekosutra? Kada?
Kada?
Sreom, tog trenutka neko me je pozvao na telefon. ovek s druge
strane ice predstavio se kao Izraelac, sluajno je u Hamburgu, u
stvari ve due vreme, tako da zaista moe za sebe da tvrdi kako
poznaje grad.
Sigurno i vi elite da upoznate grad dodade. Posluajte savet
iskusnijeg i ne idite sami Sent Pauli! Upravo sam jue o tome
govorio sa svojom enom. Ona se sasvim slae sa mnom. Ne smemo
da dozvolimo da na zemljak upadne u ralje hamburkog
podzemlja, barem ne dok sam ja tu. Ja sam, dodue, strano
zaposlen, tako da jedva mogu da predahnem... ali, ako ba elite da
vas pratim...
Hvala vam rekoh. Ve u se nekako snai.
Iskljueno! Ni za ivu glavu ne potcenjujte one besramne ene
koje vas tamo vrebaju iza svakog oka. Iznenada se pred vama
skinu i viu da ste vi pocepali odeu sa njih. I ve su tu njihovi
makroi, ti gangsteri i koljai. Ne, nikako ne mogu da vas pustim
tamo samog! Jeste li veeras slobodni?
Dogovorili smo se da emo se uzajamno pozivati na svakih etvrt
sata. Upravnik hotela pratio me je u stopu i neprestano ponavljao
kako nikom ivom ne smem da verujem osim njemu. Posle etvrtog
telefonskog poziva dotra lakej iz hotelskog predvorja. Tu su ljudi sa
radija koji ele sa mnom da naprave originalan intervju, ne ovde u
hotelu ve negde etajui gradom, bilo gde... Moda u Sent Pauliju?
Mogli bismo tamo da pronaemo neki od onih smrdljivih striptiz
lokala i tako snimimo ivu zvunu kulisu.
Predlog mi se prilino dopao, ali me je ovoga puta ne upravnik
ve portir svojski uveravao kako je ovim momcima sa radija
zapravo samo do toga da nau bilo kakav izgovor kako bi otili u
bordel, i kako se u tako neto nikako ne bih smeo da upustim. On,
portir, zavrava posao oko jedanaest uvee, a to je najbolje vreme da
se ide u Sent Pauli.
Vama je, svakako, potrebna dostojna i poverljiva pratnja ree.
Ja u odmah pozvati svoju enu da joj kaem kako hitno moram da
vodim jednog stranog novinara, pa u zakasniti nekih pola sata,..
Tor trenutka uruili su mi hitan telegram mog izraelskog zemljaka
koji je glasio:
AKO TREBA SPREMAN SAM ODMAH DA DOEM PO VAS U
HOTEL. STOP. DOLAZIM ZA DESET MINUTA.
Upravnik me je nemim pogledima preklinjao da ga ne izneverim.
Urednitvo uglednog dnevnog lista najavilo mi je posetu novinara
i fotoreportera: gospoda e me sprovesti zanimljivim delom
Hamburga, najbolje Sent Paulijem, zapisati i snimiti sve to budem
doiveo. Pridruie nam se ak i glavni urednik. I sportski urednik. I
urednik za knjievnost sa svojom ekipom. Pukim sluajem prisutan
je i ef tamparije, pa e i on da poe sa svojim pastorkom.
Situacija je ve pomalo dobijala pretee razmere. Nisam znao za
koga da se odluim a koga da odbijem. Na hotelskom ulazu skupila
se ve pristojna gomila portvovanih pratilaca.
Stadoh ispred njih i upitah:
Kako bi bilo da poete bez mene u Sent Pauli?
Iskljueno! odgovori predstavnik delegacije. Mi smo pristojni
graani i uopte nas ne zanima sve ono to se navodno dogaa u
Sent Pauliju. elimo jedino da spreimo da jedan tako ugledan gost
poput vas stekne pogrean utisak o naem gradu.
Iz limuzine koja je stala desno od hotelskog ulaza mahao mi je moj
nepoznati izraelski prijatelj, i znakovima me obavetavao da
moemo odmah da krenemo. Nita nije pomagalo... Moram neto
da odluim. U protivnom izneveriu pola Hamburga.
Dobro, onda viknuh. U etvrtak!
U gomili se zau klicanje i moja odluka se brzo poput munje
pronese gradom. Teleprinteri su otkucavali, slale su se ifrovane
vesti, a Severnonemaki radio objavio je u veernjim vestima ceo niz
saobraajnih ogranienja za sledei etvrtak.
Konvoj koji je krenuo u zakazano vreme inio je tuce privatnih
automobila i nekoliko autobusa punih odvanih graana, odlunih
da bdiju nad mojom sigurnou. Na nekima se jasno videlo da su
prvi put u Sent Pauliju i da pojma nemaju ta bi tamo trebalo da
rade. Vodio sam ih mranim ulicama, ne obazirui se na prostitutke
i makroe kojih je bilo u rojevima, ali od kojih me ipak niko nije
odvukao u haustor, jer sam imao tako dobre uvare. Upravnik
hotela, tik uz mene, kad god bi ugledao ensku priliku, pljesnuo bi
rukama od oduevljenja, a oi bi mu bile pune suza radosnica. Ostali
pratioci pomalo se izgubie, svaki prema svojim sklonostima.
Kada smo se ponovo okupili kraj nae automobilske kolone,
pokazalo se da smo neke uesnike izgubili, meu njima jednog
muzikog kritiara i njegovog bratia nali su unosno zaposlenje u
jednom striptiz baru za transvestite.
Ja sam lino sklopio ugovor sa jednom turistikom agencijom i od
tada radim pod ifrom Jedna no u Sent Pauliju kao vodi za
domae turiste.

VAJCARSKA
DOMORODAKI JEZIK
vajcarska je trojezina zemlja, ako izuzmemo Retoromane koji
govore vlastitim jezikom ali se u hotelima strancu obraaju iskljuivo
na engleskom.
vajcarsku nastanjuju: nemaki vajcarci, francuski vajcarci i
italijanski vajcarci. Nemci govore francuski i italijanski. Francuzi
francuski a Italijani govore o svojim pravima. Nemaki vajcarci
preziru francuske vajcarce, francuski vajcarci preziru nemake
vajcarce, i jedni i drugi preziru italijanske vajcarce a svi zajedno
preziru strance.
SWISS MADE
Putnik koji u Milanu ue u voz koji ide prema severu posle
nekoliko sati vonje e zapaziti udnu promenu: vagoni odjednom
vie ne tandru, putnici grozniavo doteruju svoju spoljanjost,
skupljaju se papirie s poda, pa ak i prozori, kao nekim udom,
postaju providni.
Onda voz prolazi jednim od onih neminovno beskrajno dugih
tunela; kada izae iz njega, eto nas u vajcarskoj.
Putnici se sada drugaije ponaaju. Reklo bi se da svi pripadaju
onoj grupi sa ivotnim standardom od preko deset hiljada. Toliko je
ta vajcarska iznad ostalih. Majka je bila baronica, otac veliki
francuski fabrikant, svi su roaci milioneri, osim jedne jedine crne
ovce, strica u Italiji, koji se u razgovoru otmeno preutkuje.
vajcarska je san malograana. I velegraana. I socijalista. I
revolucionara, i konzervativaca, i nihilista. vajcarska je, ukratko,
pojam svih ljudskih enji. vajcarska znai isto to i mir .
Kuda god pogleda, svuda mir, red, disciplina, higijena, rad i
moral.
Zar to nije uasno?
PRIBEITE ISTOE
Prvi susret sa neverovatnom vajcarskom istoom doiveli smo u
svetski poznatoj cirikoj Bahnhofstrasse. Prolazili smo kroz jednu od
oblinjih robnih kua, dospeli pokretnim stepenicama koje su
radile besprekorno na etvrti sprat i tu kupili dva besprekorno, u
celofan umotana okoladna kolaa sa tanjiriima od kartona i istim
takvim viljukama. Na putu do hotela nismo mogli da se suzdrimo;
otvorili smo ih i slatko pojeli. Bili su izvrsni. Jo nikada u ivotu
nismo jeli tako dobar okoladni kola osim, moda, dva dana pre
toga u Italiji.
Tek to smo progutali poslednji zalogaj, kad li nam za leima
odjeknue uzbueni povici. Neko nas sustie.
Oprostite dahtao je neki naizgled bogati gospodin. Izgubili ste
tanjirie.
Pred nosom nam je drao oba ona okoladna zaprljana kartona
koje smo na vrhuncu nae gozbe nemarno odbacili.
Oprostite rekoh i ja. Mi to nismo izgubili, oprostite.
Nego ta?
Kako to mislite? Kako, nego ta?
A kako bih onda ja to naao na trotoaru?
U tom trenutku najbolja supruga na svetu istrgnu potenom
nalazau iz ruku taj lepljivi otpadak, uz jedno kratko hvala lepo, i
odvue me dalje.
Jesi li poludeo? siktala je. Zar si zaboravio?
Prebledeo sam. Da, zaboravio sam da smo u istunskoj vajcarskoj,
u preistoj ulici njihovog najistijeg grada. Nigde nije mogao da se
vidi ni najmanji baeni papiri. Tek tu i tamo pokoja izbledela mrlja
na trotoaru koju perai ulica nisu uspeli da operu. U daljini je jedan
dobro obueni ista antiseptikom metlom unitavao mrvice hleba.
Inae, niega osim istoe, istoe i opet istoe. I ja sam se usudio
da ovu nepomuenu panoramu oskrnavim tako to sam bezboniki
bacio dva zamrljana kartona!
Razapet izmeu stida i grie savesti, pomno sam zalepio oba
ostatka.
Za sada je u redu rekoh eni, koja je zadovoljno klimala
glavom. Ali, ta sada? Ne mogu ovo sve vreme da vuem sa
sobom. Zaboga, jo smo dve nedelje u vajcarskoj...
Ne brini, valjda emo nai neko mesto gde emo se toga reiti na
propisan nain. Neko javno smetlite ili slino.
Rekla je to u jedanaest pre podne. U dva po podne jo uvek sam
drao ona dva kartona u rukama zamrljanim od znoja i okolade.
Kada bismo barem nali neki papir da to zamotamo! Uzalud smo
eznutljivim pogledima traili neto slino.
Popeli smo se u prikolicu ve poslovino istog cirikog tramvaja i
seli uz otvoren prozor. Tu smo u ivom razgovoru mahali rukama
ekajui da naie pogodna krivina. Na jednoj takvoj krivini brzim
pokretom bacio sam onu kau od kartona kroz prozor.
Zakripae konice. Posle nekoliko metara tramvaj se zaustavi.
Posluno sam siao kako bih pokupio vredan predmet koji mi je
ispao i zahvalio se vozau.
Vrlo ste ljubazni. Sreom, nita se nije dogodilo. Mnogo vam
hvala.
Sada nas je ve pomalo uhvatila panika. U nastupu oajnike
hrabrosti, obratio sam se nekom starijem gospodinu koji je sedeo
blizu i upitao ga ta bi on uradio kada bi hteo da se rei umazanog
komada papira. Stariji gospodin se zamislio i izrazio miljenje kako
je sluaj koji sam spomenuo toliko neverovatan da on to ne moe ni
da zamisli, ali govorei potpuno teoretski, on bi taj komad papira
poneo kui i u nedelju ga zapalio. Otkrio sam mu svoju tajnu i
dodao da papirnati predmet o kojem je re spada u kategoriju
otpad. On mi dade svoju adresu i pozva nas da doemo kod njega
sutradan poslepodne. Mogli bismo kod njega da ostanemo nekoliko
meseci kao gosti; njegovoj eni bilo bi veoma drago...
Bio sam vie nego spreman da prihvatim taj poziv, ali sam se
blagovremeno setio da uopte ne nameravamo da toliko dugo
ostanemo u vajcarskoj. Zahvalio sam mu se veoma srdano i
obavestio ga da u prihvatiti njegov poziv samo ako se naem u
nepredvieno tekoj situaciji. U meuvremenu, palo mi je na pamet
jedno drugo, blie reenje; poslau tu stvar potom u Izrael kao
uzorak bez vrednosti.
Ali ta ete sa tim u Izraelu? zabrinuto me je upitao moj
teoretski domain.
Baciu to u Jordan.
To ga je smirilo, pa smo se rastali sa suzama u oima.
Iskrcali smo se kraj nekog drvoreda u kvartu sa vilama. Pokazalo
se, naalost, da je nemogue sprovesti moj plan. Naime, plan je
saekati mrak i zakopati papirnati smotuljak pod drvetom.
Meutim, sva stabla bila su okruena reetkama od kovanog
gvoa. Pognute glave koraali smo nazad prema gradu.
Odjednom, tu u sreditu grada, ugledah kako na jednoj ulinoj
svetiljci visi sanduk za otpatke, pravi, stvarni, arobno uto obojen
sanduk sa natpisom:
Odravajte Cirih istim! Otpaci ovde!
Doteturah se i uhvatih za sanduk kao begunac za traak spasa,
ubacih karton i jecajui zagrlih enu, ije je lice zrailo
vanzemaljskim smekom potpune sree. Uhvativi se za ruke,
krenusmo put naeg hotela.
Oprostite ree policajac koji nas je zaustavio nakon nekoliko
koraka. Moraete da izvadite taj papiri. To je skroz novo sandue
za otpatke. Hteli bismo da ostane isto.
Da... ali... promucah i malaksalim pokretom pokazah na natpis.
Tu izriito pie: Otpaci ovde!
To vai samo za poienu prainu, ali ne i za otpatke ili bilo
kakve vrste predmete. Odravajte Cirih istim!
Spustio sam ruku duboko u sandue i izvukao kartone. Oseao
sam se kao ranjena srna. Glasom koji se i meni samom uinio tu,
progovorih najboljoj supruzi na svetu:
Ne preostaje nam nita drugo. Moramo to da pojedemo.
Zaboga miloga! Da se nisi usudio da tu prljavu stvar stavi u
usta!
Dobro proaputah. Onda u to da skuvam.
Sa tim reima utrah u gostionicu kraj koje smo upravo prolazili.
Priao mi je ef sale.
Papirnati otpadak? zapita profesionalno.
elite li ga dinstanog ili peenog?
Peenog molim. Napola, engleski.
Kao i obino potvrdi konobar, stavi papir na srebrni
posluavnik i odnese ga u kuhinju.
Za deset minuta donese ga nazad, vrueg i garniranog sa
povrem. Uzeh prvi zalogaj i ispljunuh ga.
To je zagorelo povikah. Uopte ne moe da se jede.
Skoismo na noge i izletesmo napolje.
U duhu nam se prikaza dobri, stari Bulevar Rotild u Tel Avivu, sa
stotinama malih gomila smea koje veselo blistaju u sjaju
sredozemnog sunca.
MORAL
uo sam da vajcarci ostavljaju svoje bicikle nezakljuane na
ulici. Da li je to istina?
Naravno, gospodine.
A da li se nekada dogodi da im bicikl ukradu?
Naravno da se dogodi. Ali, ko god ostavi svoj bicikl nezakljuan
na ulici, nije ni zasluio nita bolje.
ISTORIJA
Svaki vajcarac pati od kompleksa manje vrednosti, jer je
poslednja zabeleena vojna operacija u istoriji ove zemlje bila ona u
kojoj je Vilijam Tel strelom pogodio jabuku na glavi svoga sina.
Uprkos tome ili moda upravo zbog toga vajcarci sebe
smatraju ratnikim narodom. I treba priznati da se ve tri stotine
godina neumorno pripremaju za Veliki patriotski rat. Nekoliko puta
su bili ve blizu cilja, ali bi se uvek neto ispreilo, pa bi se sve
izjalovilo. Jednostavno, ljudi nemaju sree.
NAIN IVOTA
Znate li onaj? progovorih. Dva Jevreja Voze se u vozu...
Oprostite upade mi u re moj vajcarski prijatelj. Koji Jevreji?
Hou rei, odakle su ta gospoda?
Svejedno odakle su.
Iz Palestine?
Nije vano. Dobro, iz Palestine. Ili moda iz Izraela.
Razumem. Hoete rei da se to dogaa nakon to je stvorena
drava Izrael?
Tano. Ali to zapravo nema nikakve veze s priom.
Dva Jevreja voze se u vozu...
Kuda?
Svejedno kuda. U Haifu. To je zaista potpuno svejedno. Voz
odjednom ue u dugaak tunel i onda...
Samo trenutak. Zar na putu za Haifu ima tunela?
E pa, onda putuju u Jerusalim. U redu? Dakle, voz...
Oprostite, gospodine, ali bojim se da ni na putu za Jerusalim
nema tunela. Moj brat bio je sa misijom Crvenog krsta u Palestini
dok je ona jo bila pod britanskom upravom, i nikada mi nije priao
ni o kakvim tunelima.
Ma to uopte nije bitno, ve sam vam rekao. U mojoj prii je
sasvim svejedno gde se njih dvojica voze u vozu. Uzmimo da se
voze u nekom vozu u vajcarskoj i...
A, u vajcarskoj? A smem li da pitam o kojem se tunelu radi? O
Simplonu? O Sent Gotardu? Ili moda...
Sada je na mene bio red da oveku upadnem u re.
Uopte nije vano koji je tunel povikah.
to se mene tie, moe da bude i lezingerov tunel!
lezingerov tunel? Izvrsno! Izvrstan vic! Oprostite, moram to
odmah da ispriam svojoj eni, lezingerov tunel! Ha-ha-ha...
FITNES
esto citirana vajcarska istoa, kako rekoh, nema granica. U to
sam se mogao uveriti kada sam uao u plivaki bazen u Sent
Moridu.
Ve sam na prvi pogled mogao da ustanovim da je voda ista kao,
recimo, utaja poreza. Videlo se sve do samog dna bazena na kojem
nije bilo ni najmanjeg stranog tela, nikakvog baenog papiria ili bilo
kakvog drugog otpatka, sve sama istoa i civilizacija.
Na prstima sam se pribliio blagajni.
Molim vas lepo jadnu ulaznicu.
Grtiezi, gospodine ree mi blagajnik. Mi ovde svakog
pozdravljamo s grtiezi.
Grtiezi rekoh i pocrveneh od srama dok sam mu pruao novac
za ukusno obojenu ulaznicu.
Na putu do kabine zaustavio me je zagluujui zviduk. Huiii
huiii, odjeknulo je tako otro u mom uhu da sam se stresao i stao
kao ukopan.
Bio je to zviduk zvidaljke kupalita.
Molim vas da u kabini obuete kupae gaice dovikne mi on.
Naravno odgovorih. Upravo idem u kabinu.
Onda vas molim, gospodine, da malo pourite.
I okrenu se od mene i zaokrui opet pogledom sa svoje
osmatranice po bazenu, poput reflektora kome nita ne moe da
promakne.
U kabini sam se svukao, obesio odeu na vealice od plastike i
predao ih mladom spretnom uvaru kabina, koji mi se biranim
reima uljudno obrati:
Da li biste vi, gospodine, radije zakopali koulju? Inae bi mogla
da padne sa vealice, a to bi bila teta, zar ne?
Zahvalno sam ga posluao i preuzeo od njega okrugli metalni broj
koji mi je pruio poelevi mi prijatan boravak i dobro zdravlje.
Tek to sam se oprostio od njega, ponovo me iznenadi prodoran
zviduk uvara kupalita. Ree mi da je iz higijenskih razloga
zabranjeno prilaziti bazenu u sandalama. Ujedno mi je objasnio da je
ta mera preduzeta u interesu gostiju zbog opasnosti od gljivinih
oboljenja na stopalima. Bez pogovora skinuo sam sandale i poneo ih
dalje u ruci.
Ako sam i pomislio da je sada sve u redu, zaas me je podsetio
prodoran zviduk da nisam u pravu.
Nikakva obua ne sme da se nosi sa sobom do bazena, ak ni u
ruci poui me nadzorni organ sa svoje visine.
Nije mi preostalo nita drugo nego da sandale odnesem opet do
spretnog momka da ih priuva. Dok sam se vraao, ponovo me je
presekao u hodu zviduk i opomena uvara kupalita:
Ne elite li se moda, gospodine, istuirati?
Njegovo obzirno pitanje nije znailo nita drugo do upozorenje da
je zabranjeno ulaziti u bazen bez prethodnog tuiranja.
Jo dok sam se tuirao, razlegao se opet onaj isti zviduk. Ovoga
puta je zvida siao sa svog postolja i strogo mi se obratio:
Oprostite, gospodine, ali ini mi se da vae gaice ne prianjaju
dobro uz vae telo. Molim vas da odaberete druge gaice koje nee
spasti sa vas. I molim vas da to to pre uradite.
Smerno sam klimnuo glavom i uputio se do mesta gde se
iznajmljuju kupai kostimi, rekao griiezi i zamolio da mi daju gaice
s napetim lastiem, a kada sam ih obukao i poao opet do bazena,
uskoro sam zauo zviduk koji je pretei zvuao: Huiiihuiii.
Nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim da je to opet uvar
kupalita. Rekao mi je da svako ko napusti podruje oko bazena
automatski stie status pridolice, tako da ponovo moram da idem
pod tu. Posle ponovnog tuiranja, hteo sam malko da se odmorim
na jednoj od lealjci koje su bile rasporeene oko bazena, ali je opet
odjeknuo zviduk. Tada sam saznao da je zabranjeno leati na
lealjci u mokrim gaama.
Pomalo potiten, odunjao sam se do bifea i kupio sendvi kojim
sam se eleo, ponovo u suvom stanju, okrepiti na lealjci. Ali ni od
toga nije bilo nita. Ponovo se razlegao huiiihuiii i obavestio me
da se bilo kakva hrana sme konzumirati samo u bifeu. Jedan rob
uvara kupalita oterao me je sa lealjke i poprskao dezinfekcijskim
sredstvom mesto koje sam zloupotrebio.
U to vreme su se javili kod mene prvi znaci manije gonjenja.
Odbauljao sam do krae strane bazena i naao jedno mesto izmeu
ivice bazena i vode, gde sam se sakrio iza debelog betonskog stuba
tako da sam jo video plavetno vajcarsko nebo, a mene niko iv. Tu
sam se oseao donekle siguran, pa sam i zaspao.
Nimalo se nisam iznenadio kada me je probudio otar zviduk
huiii-huiii. Jedino sam se iznenadio to mi je zviduk odjeknuo
pored samog uha.
Preda mnom je stajao on i neno me prodrmao.
Ne smete, gospodine, ovde da spavate. Izlaete se opasnosti da
dobijete sunanicu. Skoite radije u vodu!
Moju nameru da odmah izvrim tu zapovest spreio je opet huiii-
huiii iza mojih lea.
Prvo u toalet!
Ali nije mi...
Svejedno, morate!
Otiao sam, zadrao se u veceu tri minuta i hteo da se bacim u
vodu ne bih li izbegao jo jedan huiii-huiii, ali sam zakasnio.
uvar kupalita me je pozvao k sebi i pregledao me sa svih strana
kako bi ustanovio da nisam, moda, u meuvremenu oboleo od
neke zarazne bolesti.
Iako nije nita otkrio, ponovo me je poslao pod tu. Dok su niz
mene tekli blagi mlazovi vode, probudila se u meni sumnja da sam
dospeo u pakao a da to nisam primetio zato to je sve higijenski
prerueno.
Polako da ne bih izazvao nikakvu intervenciju, priao sam bazenu
i spremao se da skoim na glavu kadli se razlegnu onaj prokleti
huiii-huiii.
Skae se samo sa skakaonica. Sve drugo je zabranjeno.
Napokon izgubih strpljenje.
Do avola! zaurlah. ta je uopte dozvoljeno ovde?
Huiii-huiii odgovori mi uvar kupalita.
Samo bez galame i vike oko bazena!
Pokunjeno sam oborio glavu, otiao na drugu stranu, nenapadno
uao u vodu i zaronio, nadajui se da me uvar nee videti.
Ali mi je uzorna istoa pomrsila raune. Tek to sam izronio,
prolomio se opet onaj zviduk.
Ne smete da plivate otvorenih oiju. Voda je hlorisana.
Plivao sam zatvorenih oiju.
Huiii-huiii nemojte da prskate!
Ne mogu ja da plivam a da ne prskam.
Onda radije nemojte da plivate.
Prestao sam da plivam i udavio se.

FRANCUSKA
SAVOIR VIVRE
Neposredno poto voz pree francusku granicu putnik se osea
poput astronauta koji je napustio Zemljino gravitaciono polje; skoro
da vie i ne postoji. Fiziki, svakako, jo postoji: die, jede, ak se i
kree ali to kao da niko ne primeuje. Niko ga ne ljivi, on je
vazduh, on je samo obian turista. U jeku turistike sezone samo se
u Pariz sjati i do milion stranih turista. Nije stoga ni udo to su
Francuzi navikli na to aroliko, viejezino mnotvo, pa i ne trzaju
na turiste. Osim toga, turistu oekuje razoaranje kada vidi da ga je
kolski uitelj francuskog jezika poteno prevario kada ga je uio
francuski, kojim se, u najboljem sluaju, moe sporazumeti sa
Italijanom ali nipoto sa Francuzom.
IENJE NAOARA
Povezao sam se autobusom na Monmartr, iskrcao se i blaeno
prepustio arolikoj struji umetnikog sveta. Drugim reima, seo sam
u kafanu, naruio vermut i posmatrao opti mete oko sebe. I to
kakav mete! Za susednim stolom upravo je neka mala blajhana
plavua jecala na ramenu nekog bradatog cvikeraa a neto podalje
seks-bomba u poodmaklim godinama priala je nezainteresovanoj
grupi o svojoj propaloj mladosti. Pored njih neki neobrijan ovek u
doleviti drao je iskljuen tranzistor na uhu i divlje gledao oko
sebe. Ovde su estorica dugokosih mladia raspravljala o nekoj
sopstvenoj zamisli krstaa izmeu neodadaizma i Kafke, tamo su se
dve nepomine, nafrakane enske spodobe u nemom zagrljaju
pripremale na naredne udarce sudbine. Neka polugola, prekrasna
prodavaica sela je pored afrikog mornara, izvukla knjigu i poela
da ita. U jednom oku setni student je pokuavao gutanjem
viljuke da izvri samoubistvo, ali je na vreme doleteo konobar,
odgovoran za brojno stanje pribora za jelo. Dve glumice nisu vie
mogle da izdre vruinu i poele su da se svlae, pa je konobar
odmah pozvao policajca kako bi i ovaj mogao da uiva u prizoru.
Neki je vajar, koji sigurno pati od elefantijaze, uspeo pomou
minijaturne flaute da proizvede elektrinu muziku; jedna poznata
pesnikinja vodila je enku buldoga od stola do stola i skupljala
milostinju za navodni jueranji kujin okot; sedokosi harmonika
sentimentalnim melodijama pratio je zagrljaje ljubavnog para;
cigarete i ibice letele su vazduhom; amor i smeh probijali su se
kroz slojeve dima i alkohola. Usred te orgije uzajamne pripadnosti i
ivotne radosti, samo je jedan ovek usamljen sedeo za stolom. To
sam bio ja.
Jo nikada u ivotu nisam se oseao tako usamljen, tako
zaboravljen, naputen i izgubljen. Da po vruini (koja je tog dana
vladala) nisam obino nosio sportsku koulju preko pantalona
nikada ne bih uspostavio dodir sa svojom okolinom.
Odmah da kaem, nije to bio nimalo zabavan susret. Odjednom
sam, naime, jasno osetio kako se levi donji kraj moje koulje koja
je, kako rekoh, visila preko pantalona odmie od mene. Oprezno
se okrenuh i stvarno: moj komija sa drugog stola levo doepao se
moje koulje i njome brisao naoare, velika debela stakla u crnom
ronatom okviru. Tor gospodina nikada u ivotu nisam video. A
sada tu sedi i mojom kouljom isti naoare!
Jedan minut otprilike vladao je muk, isprekidan samo umom
trljanja u ritmu. Tada sam skoio.
Gospodine! rekoh. ta vam pada na pamet?
Pa zar ne vidite? glasno je odgovorio. I zato buljite tako
blesavo?
Moda biste svoje naoare mogli da obriete i sopstvenom
kouljom?
Moja sopstvena koulja je u mojim sopstvenim pantalonama. To
vidite i sami...
On podie naoare prema svetlu kako bi ustanovio da li su
dovoljno oiene. Oigledno nisu bile. Kada sam primetio da
namerava da nastavi ienje, hteo sam da mu uskratim svoju
koulju, ali lepo sam se proveo!
ta je? povikao je. Dozvolite mi da oistim naoare!
Ali ne mojom kouljom!
Zato da ne?
Na primer, zato to vas ne poznajem.
Bosko. Sused lagano klimnu glavom i predstavi se.
Sada, kada smo se lino upoznali, bilo je ve mnogo tee uskratiti
mu koulju.
Da, ali... promucao sam. To mi je sasvim nova ista koulja...
Moram da priznam da nisam upotrebio bogzna kakav ubedljiv
argument ali mi nita bolje nije palo na pamet. To to su sa susednih
stolova u mene bili uprti neprijateljski pogledi, nije mi nimalo
olakavalo poloaj. Bosko, koji je odmah shvatio da je taktiki u
prednosti, rukom je drao ivicu moje koulje, spreman na akciju.
Da koulja nije ista, ne bih ni brisao njome naoare. To su vrlo
skupa i osetljiva stakla. Da znate!
Onda je barem nemojte vui opomenuh ga slabanim glasom
dok je on nastavljao da isti.
Ko vue? zapita Bosko ljutito i izvadi iz depa svoje koulje
druge naoare, s tamnozelenim staklima.
Ne! odluno rekoh. Ni sluajno naoare za sunanje...
Dosaujete mi odvrati Bosko. Smirite se napokon!
Sad mi je ve cela stvar ipak postala preglupa. Na kraju krajeva, ja
sam turista, stranac, podiem im turistiki promet, zapravo sam ak
i gost u njihovoj zemlji. Boska jedva da poznajem, a svakako ga ne
poznajem dovoljno da bih mogao da mu dozvolim da o moju koulju
oisti svu svoju zalihu naoara. Ali javno mnjenje je, naravno, na
njegovoj strani, i to nedvosmisleno pokazuju lica onih to sede
naokolo.
Ti bedni autsajderu, govore njihovi pogledi. Ti uljezu! Ti
egoisto! Ti naduti, nesocijalni uobraenko! Misli da je tvoja koulja
neto najvrednije na svetu? Budi srean to je jednom posluila
neemu korisnom. Uopte nema oseaja za kolektivnu
odgovornost, za solidarnost. Ne zasluuje da tu sedi, ti dolutala
dronjava nitarijo!
Kad mi je prekipelo, skupio sam svu snagu i izustio:
Dosta! Ne dam vie!
A zato?
Na to nisam duan da vam odgovorim. Ili bih moda trebalo
svima da dozvolim da briu naoare o moju koulju?
Svima? Zato svima? dobacivali su mi sa svih strana gnevne
povike. Ko je osim Boska istio naoare? Kome drugom treba vaa
glupa koulja? Zato govorite o svima, kad je samo Bosko...
Ostalo vie nisam uo. Bio sam ve na vratima. Tu sam zastao,
okrenuo se i izazovno polako ugurao koulju u pantalone.
PROSENI FRANCUZ
Proseni Francuz ne voli stranca jer se osea prevareno od celog
sveta (pa i sunca i meseca). On voli Francusku i sijamske make, divi
se Napoleonu i De Golu, ali zato mrzi vladu, rat, turizam, kiu,
Francuze i samog sebe. Po mom miljenju, razlog tom
neraspoloenju je u tome to su stepenice u metrou previsoke, ali
moda i u tome to je te godine kad sam ja bio u Francuskoj na trci
Tour de France pobedio Belgijanac. ak su skinuli i imena s vrata
stanova da ih niko iv ne bi naao.
Jo nijedan stranac nije uao u stan prosenog Francuza, osim da
mu eventualno opere prozore.
GASTRONOMIJA
Jedan pravi francuski restoran moe se nedvosmisleno prepoznati
po tome to ima ili previe ili premalo konobara.
BAKINA TAKA
Veina turista ima sasvim pogrenu predstavu o bletavoj
metropoli na Seni. Oni poistoveuju Pariz s ljubavlju i porokom, s
uskim sporednim ulicama razgranatim poput paukove mree, gde u
zaguljivim, polumranim nonim lokalima ampanjac tee u
potocima i gde uz muziku razgoliene plesaice celu no nude
erotiku.
Meutim, postoji i drugi Pariz!
Taj drugi Pariz nije moda toliko zaguljiv i toliko skuen, ali onaj
ko se potrudi da ga otkrije, bie bogato nagraen. U tom drugom
Parizu onom pravom, venom ulini prodavci ne prodaju
apui umetnike aktove, tu nema vabitelja koji mame naivnog
stranca u polumrane none lokale, nema oblaka dima i
ampanjskih para, pa ni jeftinog striptiza. Ne! Ni govora! Tu, u tom
drugom Parizu, velianstveni su hramovi umetnosti s otmeno
ureenim gledalitima, u kojima turista sedi u udobnim lepim
foteljama, gde obnaene plesaice uz pratnju lude dez muzike po
celu no izvode erotske plesove.
To je onaj drugi Pariz o kome elim da govorim.
Dogodilo se udo: dobili smo dve karte za ve godinama unapred
rasprodatu mamutsku muziku reviju, o kojoj se u celom svetu
uveliko prialo. Neki turista iz Latinske Amerike morao je u
poslednjem trenutku da vrati karte koje je kupio jo krajem prole
godine, i da otputuje kui jer je prevideo da datum predstave pada
upravo u vreme mesenih trajkova u njegovoj zemlji. Tako se
dogodilo da smo moja ena i ja sedeli u prvom redu doslovce pred
nogama odabranih lepotica, sa najboljim moguim pogledom na
detalje koreografije i bogatu dekoraciju (kostima nije bilo). Devojke
su predstavljale ive slike istorijskih linosti iz opte istorije
oveanstva, pa tako i iz istorije naeg naroda, na primer Juditu i
Holoferna, Josifa i njegovu brau, Putifarku i Salomin ples s
velovima. To nam je laskalo i ispunjavalo nas samopouzdanjem.
Nisu nam smetali ak ni povici iza nas, poput onog: Sedite!.
Nismo ni slutili da je istorija Izraela tako blistava.
Tada se spustila baka...
Dolebdela je s natplafona slavnog Mjuzik hola u zlatnom kavezu,
posebno sagraenom za tu svrhu, a celi ansambl je slikovito
okupljen, neki na kolenima, neki na vrhovima prstiju pruao
prema njoj ruke i uz sveani kreendo ponavljao refren: Evo je
stie, najlepa na svetu! Na sebi je imala crne mreaste arape,
krzno pantera tesnopripijeno uz telo, na glavi krunu plave kose,
duge vetake trepavice, bletave zube. Izrez na njenim grudima
odavao je sav ar njenih 70 godina. (Najbolja supruga na svetu
kladila se, premda dodue apui, da joj je ak 71).
Da se razumemo, pojam baka za mene je svetinja. Po mom
miljenju, baka ima izvanredno vaan zadatak u krugu porodice,
kao baka-servis za decu, ili po tome to pamti stare, vredne
kuvarske recepte koji bi bez nje nestali. Ukratko, bake mogu da
raunaju na moju ljubav i potovanje. Moda je i to razlog zato tako
osetljivo reagujem kada odjednom na pozornicu dolebdi baka, i pod
bletavim svetlima reflektora izlae se zblanutoj gomili. Uz to, ova
izuzetna baka nije bila tek neka taka u programu, ve zvezda
revije, boanska primadona, neuporedivo svestrana umetnica,
nacionalna svetinja. I zaista, s glasom je jo prilino ilo, ali je bakica
poto-poto htela da pokae i svoje plesake sposobnosti. Vie nikoga
nije putala ispred sebe, divlje je skakutala naokolo, stajala na glavi,
prevrtala se preko glave, priala dvosmislene viceve i uopte,
ponaala se onako kako bake ne bi smele da se ponaaju.
Verovatno je, pomislio sam, direktorova supruga ili ima izvrsne
veze u sindikatu zabavljaa?
Ubrzo sam shvatio da ona taj svoj povlaeni poloaj ima
zahvaljujui neemu sasvim drugom, naime svojoj vetini u
kontaktu sa publikom. U tome joj niko nije bio ravan. To bee
njeno podruje nain kako uzima mikrofon u ruku... kako silazi
meu gledaoce... prolazi izmeu redova... zaustavlja se kod nekog
stranog turiste i razmenjuje sa njim nekoliko rei na njegovom
maternjem jeziku.,.. kako se u prolazu s nekim naali ili neto
letimice ponudi... kako oveka koji mirno sedi ljubi u elo... sve to
bee izuzetno.
Te kobne veeri pokupila je trojicu mukaraca koji su trebali da joj
poslue na sceni, i to dugajliju Amerikanca, oniskog panca i
podebljeg Italijana. Nakon to je savladala njihov otpor i dovukla ih
na pozornicu, gde su ih devojke doekale smekajui se, podboila
se stavivi ruke na krzno od pantera, prela pogledom po sali i
objavila:
Treba mi jo jedan!
Nije da se hvalim, ali mogu rei da sam se vie puta naao u
ivotnoj opasnosti. Pobegao sam iz nekoliko logora, borio se u ratu i
jednom ak uestvovao na mirovnom kongresu Lige za
razumevanje meu narodima. Ali jo me nikada nije obuzela takva
panika kao u trenutku kada se baka uputila prema mom seditu u
prvom redu. Bilo je strano. Crveneo sam i bledeo. Zgrio sam se i
oajniki traio zaklon. Pred oima mi sevnue najbolnija seanja iz
mog tunog detinjstva.
Divno! prosikta kraj mene zmija kojom sam se oenio. Dolazi
po tebe!
Sledeeg trenutka bakica je ve stajala preda mnom! Zavapio sam
prema nebu, ali ona se ve nadvila nada mnom i iz crvenog proreza
na njenoj groznoj maski dopre pitanje:
Odakle si, mali moj?
Zavukao sam se pod sedite i zanemeo. Na kraju krajeva, gde pie
da ja moram da razumem pitanja na francuskom?
On je iz Izraela odgovori umesto mene glasno i jasno zmija kraj
mene, dok su pogledi hiljaduoke nemani od publike bili sa svih
strana uprti u mene.
Bakica zanjie kukovima.
Izrael! ponovi s uivanjem. O-la-la! Salom.
Obavila me je svojim kracima.
U tom trenutku sam shvatio zato mi danas proivljavamo verski
preporod. ovek je usamljen. Usamljen je i okruen neprijateljima,
preputen samom sebi. Potrebno mu je neko vie bie u koje moe
da veruje, u kojem e nai zatitu pred nedaama sudbine. Ali ja
sam im sad bio preputen na milost i nemilost.
Bakica prui svoju staraku ruku iaranu plavim ilama prema
zmiji i zapita:
To vam je gospoa?
Ja sam tvrdoglavo utao, ali zmija prijatno potvrdi glavom. Zatim
je bakica htela da zna da li je gospoa ljubomorna.
Okani se gluposti i poi kui apnuo sam na hebrejskom bakici
u uho. ekaju te naputena unuad. Gladni su hleba. Pusti me
namiru i idi...
Grevito sam pokuavao da izbegnem njena kleta. Time sam
jedino dolio vodu na njen klopotavi mlin. Uz gromoglasni pljesak
cele sale pritisla me je uz sedite i svalila mi se s prirodnim
francuskim armom u krilo. Ne bih eleo potanko da opisujem taj
dogaaj. Dovoljno je rei da mi je bakica, uprkos mom snanom
otporu, pritisla glavu na svoj dekolte i zapitala hrapavim glasom:
Vidi li dobro, mali moj?
Vidim grozotu! procedio sam na jedvite jade, borei se protiv
napada kalja koji su izazivali oblaci njenog pudera. Skinite mi se s
kolena ili u da zovem u pomo...
Ah, cheri!
{3}
ustade baka dok su joj pucketale kosti, poljubi me u
nos i htede da me odvue na pozornicu. Pri tom se pokazala prilino
miiava. Ustanovio sam to po tome to mi je stisak kojim sam se
vrsto drao za naslon stolice, sve vie poputao. Mop chonx
{4}

cerekala se, a orkestar je na njen znak zasvirao ivahni kankan, na
ta mi najbolja supruga na svetu iza lea licemerno doapnu:
Sve e pokvariti! Ne misli ona nita loe! Svi uestvuju u igri.
Samo ti nee!
U meuvremenu je bakica znalakim pokretima oslobodila moje
prste od naslona, jedan po jedan. Gledaoci su klicali. Ali ja se jo
nisam predavao. Otkrio sam pod seditem gvozdenu preku i vrsto
se zakaio nogama.
Gubi se, stara vetice! dahtao sam. Mrzim te.
Mop amour
{5}
uborila je bakica, uspravila me brzim, spretnim
pokretom i odvukla na pozornicu. Dalje se priseam dogaaja samo
kroz maglu. Prema reima supruge, stajao sam pored ostalih bakinih
rtava, sasvim oamuen, razjapljenih usta i klatio rukama. Dozvolio
sam da mi jedna gerla stavi na glavu papirnu kapu na kojoj su se
njihale crvene peruke, i dok je bakica tapala u ritmu, plesao a-a-
a.
Kada sam se vratio na svoje mesto, najbolja supruga na svetu
doekala me je neprijateljski:
Stidim te se ree. Kako moe da pravi od sebe takvu
budalu?
Posle nekoliko dana polako sam poeo da ustajem iz kreveta i
pomalo etao. Sluajno sam sreo poznanika iz Izraela, strunjaka za
narodne plesove. U razgovoru mu spomenuh i bakicu.
Ma poznajem ja nju zasmejao se. Ve godinama izvodi uvek
isti trik. Iz gledalita izvue na pozornicu nekoliko turista i pusti ih
da pleu. Publika, naravno, nema pojma da su to njeni plaeni
saradnici.
Ko? zapitah. Ko je plaen?
Ti navodni turisti. Oni su za to posebno angaovani. Retko se
dogaa da se neki pravi posetilac stvarno navue na takvu
budalatinu. Zato pita? Nemoj samo da mi kae da je tebe
obrlatila.
Mene? nasmejah se samouvereno i glatko odbacih tu
pretpostavku. Da li si ti poludeo?

PANIJA
KO RIDA NA KORIDI
Korida je u paniji nacionalni specijalitet kao to su, recimo, u
Teksasu odresci. Moglo bi se ak u svemu tome nai i velike
slinosti, samo to panci u svom odresku uivaju dok je jo na
papcima. Razbesneli bik postao je kod njih svakodnevni potroni
artikl, pa ak i nezaslueni dravni grb. Nije stoga ni udo to smo,
im smo sleteli u Barselonu, uzbueno upitali prvog carinika:
Ima li danas koride?
Si odgovori ovek i to je poslednja ove godine. Imate sree!
Tako smo saznali da je dolaskom prvih jesenjih kia panskom biku
dozvoljeno da malo predahne, a mi smo stigli trenutak pre nego to
su se vrata arene zatvorila pred zimski san.
I ne znate kakvu sreu imate, senjor rekoe mi zaarenih oiju
katalonski sinovi.
U gradu je Migel!
Migel! Ime je pobuivalo velike nade.
Moj stari poznanik, ugledni advokat u Barseloni, pobrinuo se da
dobijemo vrlo dobra mesta, neposredno ispred okiene loe
poasnog predsednika koji e maramicom, posebno predvienom za
tu svrhu, mahnuti Migelu kada da dokraji bika.
Najmanje 60.000 ljubitelja mesa i igara ispunilo je ogromnu arenu.
Polovinu njih inili su ameriki turisti, a meu njima bee i jedan
preplaeni Jevrej. Atmosfera krajnje napeta. Svima je bilo jasno da je
sudar izmeu bika i Migela neizbean.
edne sinjorite vrane kose mahale su lepezama, a u njihovim
oima ogledala se krvoednost. Ja sam, ve prilino uznemiren,
pokuavao da mirno vaem vaku.
Evo ga! povika advokat. Dolazi Migel!
U arenu najpre ujahae lako naoruani konjanici, za njima
matadorovi pomonici, a onda i sam Migel. Na sebi je imao bogato
izvezeno svileno odelo, ali mi se uinio malo premrav. Zastade
pred predsednikom loom i duboko se nakloni. Ja sam mu samo
klimnuo glavom. Moj advokat je u meuvremenu prelistavao
program i prouavao listu bikova, u kojoj su bili svi njihovi podaci:
ime, teina, brano stanje.
O, boe! proaputa moj prijatelj. Ovo su vrlo opasni bikovi!
Upitao sam ga da li moda mrzi bikove. Malo porazmislivi,
advokat mi odgovori kako ih u stvari ne mrzi, ali ih prezire jer su
nasilni i podmukli. Upitao sam ga jo ta bi se dogodilo s bikom koji
bi, recimo, bio pacifista i ne bi hteo da se bori. Saznao sam da bi
takav bik smesta bio lien svih graanskih prava. Najpre bi uveli
neku privlanu kravu koja bi ga odmamila iz arene. Zatim bi takav
miroljubivi bednik mesecima ekao, nestrpljivo udarajui papkom o
tlo kako bi mu se opet pruila prilika da ga istraniraju.
Sreom, na bik bio je tvre vrste. Stutio se u arenu i navalio na
crvene marame kojima su marljivo mahali pikadori ili kako se ti
ljudi ve zovu. Ovi pak nisu izgubili prisebnost ve su se razbeali u
samrtnom strahu i poskakali preko ograde.
Arenom se prolomi bura negodovanja. Mukarci poskakae na
noge besno maui akama prema krvoednoj zveri, dok su ene
bacale poljupce nepravedno progonjenim pikadorima.
Kor avola si tako navalio? vikao je moj advokat na bika. ta
ti umilja, ko si ti, kurvin sine?
Bik na tren zastade i zagleda se u nas.
ta bulji, glupane? urlao je advokat.
Hajde, napadaj, do avola!
Bik spusti glavu i usmeri se rogovima na nekog livrejisanog slugu.
Zaustavite ga vikao je advokat. Ovaj bik je ubica!
I zaista, nije ba bilo lepo gledati bika ovako neprijateljski
raspoloenog prema ljudskoj rasi, i to samo zato to mu sa svih
strana u mesto zabadaju koplja, kuke i zastavice. Evo, sad je zamalo
okrznuo rogovima mladog sportistu koji mu nije nita naao uradio,
osim to mu je pred nosom mahao crvenom krpom.
Publika je kiptela od mrnje; atmosfera lina sve je vie rasla. U
arenu su ubaena pojaanja naoruana kopljima, titovima i
automatima. Nad arenom su poeli da krue prvi helikopteri, za
svaki sluaj opremljeni raketom vazduh-zemlja.
Bik se zaustavio i, teko diui, naslonio na zid.
Kukavico! dovikivao mu je moj advokat. Zar su te uili da se
tako bori?
Bik podignu prema njemu pogled, kao da pita: Zar ja elim da se
borim?
Da, ti odgovori mu advokat i, obraajui se ivoderima, viknu:
Ubijte ga, momci, smesta ga ubijte, jer u, tako mi Device Seviljske,
sam skoiti i dokrajiti ga.
Ve je bio spreman da skoi, ali je u poslednjem trenutku,
prisetivi se svog drutvenog poloaja, odustao.
Zaue se fanfare i u arenu ue vitez u oklopu. ene su opet slale
poljupce.
Je li to Migel? upitao sam.
Nije. Bik jo nije dovoljno izmoren objasnie mi okolni gledaoci
i nastavie da proklinju. Hajde, kopile prokleto! Kravo jedna
obina! Da te vidimo koliko vredi!
I mnogi drugi prihvatie zadirkivanje dovikujui:
Kravo!
Bik iznenada navali na jednog konja, ovaj zbaci jahaa iz sedla i
pade preko njega.
Policija! zaori svetina. To nije bik! To je javna pogibija!
Moj advokat skoi na noge.
Napada nedune konje, je li? Platie to skupo, bednie!
Bik oigledno nije podnosio advokate. Ve se jedva drao na
nogama, a primeivalo se da silno pati od manije gonjenja. Odluio
sam stvari da posmatram iz njegovog ugla i ustanovio da je njegov
poloaj, ovde, na tuem terenu, pred neprijateljskom i brojano
kudikamo jaom publikom, zaista obeshrabrujui. Meutim, nije bilo
vremena za filozofska razmatranja. ene su odjednom pale u
ekstazu, orkestar je zatretao, a u arenu je uao Migel s velikim
maem u ruci i zlatom optoenim platom preko ramena.
Celokupnom svojom pojavom odavao je snagu, sranosti mirnou.
Najpre je pomou crvene marame izveo nekoliko klasinih baletnih
egzibicija, to je u publici izazvalo brojne uzdahe zadovoljstva.
Ponajvie se trudio da otmeno izbegne bikove nasrtaje, a pri tom bi
svaki put podvrisnuo ole. Uz to je i zadirkivao bika:
Doi, doi, biiu! Doi ikici Migelu i pokai ta zna! Opa,
bato! Samo me probaj taknuti, sasei u te na komadie, ole!
ene su ga obasipale cveem. Migel je digao ma i pripremio se za
dostojanstveno ritualno krvoprolie.
Ma mora jednim jedinim zamahom da probije plua, srce,
bubrege i creva objasni mi advokat.
Za to je potrebno veliko znanje.
Migel se poput baletana prope na prste i uzdrhtalom biku zabode
ma u lea. Meutim, inilo se da nije pogodio sve zadate mete jer
bik ne samo da nije klonuo nego kao da se donekle i oporavio.
Svetina je urlala u pomamnoj mrnji.
Hej, ta je? dovikivala je biku. Smesta da si pao mrtav! Padni
ve jednom!
Moj advokat smotao je program i bacio mu ga ravno na rog.
Zabuantu! drao se. Ponaaj se kao ovek, majmune jedan!
Biku je prekipelo. Dokaskao je do predsednikove loe i povikao:
Senjor, skinite mi tog komarca s vrata ili vie neu da se igram s
vama!
Predsednik je samo odmahnuo rukom:
S bikovima ne razgovaram. Ubijte ga!
Migel se jo jednom uspravi u celokupnoj svojoj veliini i zamahnu
maem, na ta se njegovi pomonici bacie na bika, upotrebivi
suzavac i dvadesetak otrovnih strelica.
Priznajem, nije lako dokrajiti krvoednu zver koja se i posle svega
jo dri na sve etiri.
To je kraj kliktao je proroki advokat. Sad e da dobije ono
to je zasluio.
Uspe li toreru da veto ubije bika, predsednik mu, u znak
priznanja, daruje uho ivotinje. Ubije li ga pak izvanrednom
vetinom koja prevazilazi sva propisana pravila, ima pravo i na
bikov rep. panski toreri su, inae, milioneri s najveim brojem
oboavatelja. Mukarci su presreni kada im mogu dodirnuti rub
kaputa a ene im piu ljubavna pisma koja onda oni sriu u
veernjoj koli. Ti hrabri Migeli doimaju se poput pravih akrobata
kada onako uspravni i gordi probadaju razbesnelo udovite koje je
ve na ivici snage.
Pazi, sad e da vidi neto to jo nikada nisi ponovo je
proricao advokat. Migel e se spustiti na kolena i izvesti takozvanu
veroniku, to jest u poslednjem trenutku e se izvanredno veto i
promiljeno izmaknuti i sa strane zabosti ma ravno u srce besnoj
zveri.
Veselu koranicu koju je svirao orkestar prekinuo je reski zvuk
bubnja. Migel kleknu a bik krenu u napad, tano onako kako je bilo
planirano. U poslednjem trenutku Migel odskoi u stranu. To isto
uini i bik. Migel zajedri vazduhom i zabode nos u vrui pesak.
Gledaoci izgubie strpljenje.
Dosta! vikali su biku. Kakva grubost! Ubico!
uli su se i povici:
Doktora! Doktora!
Bik poe vrlo obzirno da kotrlja Migela ispred sebe, zatim ga nabi
na rogove i baci visoko u vazduh.
Sada sam i ja skoio na noge.
Ole! povikao sam oduevljeno iz sveg glasa.
Advokat me ubitano oinu pogledom, ali mene vie nita nije
moglo da zadri.
Bravo! urlao sam. Pokai mu! Ne tedi kukavicu! Ole, i jo
jednom ole!
Bacao sam hrabrom biku poljupce, zatim kravatu, koulju i
napokon cipelu, a kada je legendarni Migel i trei put preleteo
arenu, rastrgao sam program na komadie i u zanosu ga bacio u
vazduh.
Prema tvrdnjama nekih oevidaca, ak sam u falsetu zapevao
koranicu iz opere Karmen, no moje pevanje je zagluila buka
oklopnih vozila koja su dovela novo pojaanje. Svei, odmoreni
toreadori s isukanim maevima zauzeli su poloaje u areni. Vie
nisam mogao da izdrim ostavio sam svog advokata koji je bio sav
utuen, i pobegao. Dok sam prolazio ispod svodova arene, uo sam
pobedniki urlik rulje i shvatio da su bika, na kraju krajeva, uspeli
da dotuku usredsreenom baranom vatrom iz minobacaa.
Toreador je verovatno dobio dobar komad repa, a bika su tri
umorna kljuseta odvukla iz arene. Meutim, video sam i kako
velikog Migela trpaju u ambulantna kola, pa mi je malo laknulo. Jo
vie mi je godilo saznanje da moj sin Amir nikada nee postati
toreador jer je crvenokos.
REZERVISANJE SOBE
Iz svoje hotelske sobe u Barseloni pozvao sam recepcionara, i evo
kako je tekao na razgovor i to na engleskom jeziku koji je
recepcionar samo natucao.
Ja sutra ujutro letim u Madrid zapoeo sam. Molim vas da mi
tamo rezerviete sobu sa kupatilom.
ekajte, ja pogledam, gospodine odgovori mi recepcionar i
odloi slualicu. Nakon nekog vremena ponovo mi se javi: ao
meni gospodine. Nemamo slobodna soba. Probajte sledee nedelje.
I spusti slualicu.
Pozvao sam ga ponovo.
Niste me dobro razumeli. Meni treba soba u Madridu a ne ovde.
Meni ao, gospodine, vi se muiti opet mene zvati iz Madrid.
Nemamo slobodna soba. Probajte druge nedelje, gospodine.
Uno momento! uzviknuh na svom najboljem panskom. Nisam
ja u Madridu. Ja bih samo hteo da rezerviem sobu u Madridu.
Jasno, gospodine. Ali ovaj hotel nije u Madrid. Ova hotel u
Barselona.
Ma znam ja to.
Zato?
Zato to ovde boravim.
Vi boravite?
Da. Ovde. Kod vas.
I soba nije dobra?
Dobra mi je soba, ali ja sutro ujutro moram u Madrid.
Vi bi da vam ja doi po prtljagu?
Da, ali sutra. Ne sada.
U redu, gospodine. Laku no, gospodine.
I opet spusti slualicu, a ja ga opet pozovem.
Opet ja. Onaj koji sutra putuje u Madrid. Ja sam vas zamolio da
mi rezerviete sobu sa kupatilom.
ekajte, ja pogledam, gospodine. Ponovila se pauza kao i proli
put. Ja pogledao. Meni ao, gospodine. Sve nae sobe zauzete. Vi
probajte druge...
Ne treba meni soba u ovom hotelu. Ja imam ve ovde sobu. Sobu
broj 206.
206? Moment, gospodine... Ne, meni ao. Soba 206 zauzeta.
Svakako da je zauzeta. Ja sam u njoj.
Vi bi druga soba?
Ne. Ja sutra odlazim u Madrid i molio bih vas da mi rezerviete
sobu...
Za sutra?
Da.
ekajte, ja pogledam... Sa kupatilom?
Da.
Vi sree imali, gospodine. Ja imam sobu za vas za sutra.
Hvala bogu.
Soba 206 sutra slobodna.
Hvala.
Molim lepo, gospodine. Treba jo neto, gospodine?
Jednu ljutu.
Evo odmah, gospodine.

ENGLESKA
GEOGRAFSKI POLOAJ
Geografski, Engleska je deo Evrope. U stvari, ona je deo sebe same
i nieg vie.
KLIMA
Po pravilu, postoje etiri godinja doba: prolee, leto, jesen i zima.
To vai i za Englesku. Jedino to oni sva etiri godinja doba imaju u
istom danu. Ujutro leto, u podne zimu, uvee jesen i prolee.
LEPI MANIRI
U Francuskoj je ivot uzbudljiv, u Izraelu je naporan, u Engleskoj
je prijatan. Svaki ovek u Engleskoj govori svakom oveku kako je
prijatno iveti u Engleskoj. Jer, Englezi su disciplinovani i dobro
vaspitani ljudi. Dodue, komformisti meu njima a koliko sam ja
razumeo, svi su oni komformisti ne oseaju naklonost ni prema
kome i ni prema emu, osim prema svom kaminu, uz iju prijatnu
toplinu provode mnoge vrue letnje dane, i prema svom psu s kojim
satima raspredaju o aktuelnim dnevnim problemima. Ali sve to ne
menja nita na stvari da su oni narod lepih manira. Ne postoji
nijedan povod a da Englez ne kae: Hvala. Ponekad, ak i onda
kada nema povoda, na primer kada ga pitate koliko je sati, on e
vam odgovoriti:
Ne znam. Hvala.
U Engleskoj treba prema nepoznatima biti uljudan, to je zakon koji
se ne sme prekriti. Kada neko kae: Lepo vreme danas, zar ne?
onda treba odgovoriti: Da, vrlo lepo, zar ne? pa makar vas ve u
sledeem trenutku iznenadni vihor bacio o zid prve kue. Kada se
ponovo naete na nogama, nepoznati e: Zaista lepo vreme, zar
ne? na ta treba odgovoriti: Da, zaista, zar ne?
To moe potrajati satima, jer stroga pravila igre zahtevaju da se
svaka reenica zavri sa zar ne?, dakle pitanjem, a uobiajeno je
meu dobro vaspitanim ljudima da se na pitanje i odgovori.
POSLE VAS, MOLIM
Kako bih svom vrlom itaocu pokazao konkretan sluaj britanskog
dobrog vaspitanja, opisau svoju posetu ili, bolje reeno, oprotaj
posle posete Ministarstvu za podizanje i izgradnju kulturnih odnosa,
ili neeg slinog.
ef ureda, neki mister Mekferlend, ljubazno me je primio i ugostio
(ajem, ako se ne varam). Na kraju me je otpratio do vrata visoko
nadsvoene prostorije s tamnim hrastovim parketom, za koju se
znalo da je izgraena 1693. godine.
Kada smo stigli do vrata, obojica zastadosmo na istoj udaljenosti od
vrata.
Samo izvolite ree mister Mekferlend. Posle vas, ser. Pri
tom je izveo odgovarajuu kretnju rukom. Pre toga sam ve dva
dana proboravio na britanskom tlu i ve napola upoznao nain
ophoenja meu civilizovanim ljudima.
Ali, molim vas, mister Mekferlende stajao sam ja i dalje. Posle
vas.
Vi ste moj gost, ser. Ja sam ovde kod kue.
Godine ivota vrede vie od lepote naalio sam se. Posle vas.
Taj dijalog, bogat raznovrsnim replikama, potrajao je nekoliko
minuta. Meni se urilo, ali nisam hteo da povredim mister
Mekferlendova oseanja. Pre svega, bio je Englez, a osim toga, bio je
zaista podosta stariji od mene.
Molim vas, mister Mekferlende rekoh i blago ga gurnuh kako
bih mu dao prednost.
Ni po koju cenu odgovori mister Mekferlend, dohvati mi ruku i
okrenu je vetim dudo zahvatom prema vratima. Nemojte me,
molim vas, dovoditi u nepriliku!
Vi ste stariji navaljivao sam, a slobodnom rukom mu
jednostavno zakrenuo vrat i povukao ga prema vratima.
Posle vas, mister Mekferlende!
Ne... ne... to je... moja kancelarija. Mister Mekferlend je stao da
dahe jer je moj zahvat poeo da mu pravi smetnje pri disanju.
Skoro sam pomislio da sam pobedio. Odjednom mi on podmetnu
nogu tako da sam se zateturao. Ali hitro sam se uhvatio za neki
goblen koji je visio na zidu, tako da sam opet stekao ravnoteu i
spasio se od odsudnog gubitka pozicije.
Ja ostajem pri svome, mister Mekferlende. Posle vas.
Za vreme te nae razmene uljudnosti, moj levi rukav raspao se u
krpe a mister Mekferlendove pantalone raspukle su se na vie
mesta. Neko vreme dahui smo stajali jedan naspram drugog
pomerajui se.
Tada se mister Mekferlend naglo odlui na skok glavom prema
mom stomaku. Skoio sam u stranu i on se uz tresak zabio u ormar
za spise.
Posle vas, ser! Ustao je sa penom na ustima, dohvatio stolicu i
zavitlao je kroz vazduh.
Posle vas, mister Mekferlende! Ustao sam ne isputajui ga iz
vida, pa dohvatih ara.
Kancelarijska stolica preletela mi je preko glave. Velika slika
Vinstona erila, koja je uramljena i u staklu visila na zidu, raspala
se na komadie. Ali ni ja se nisam pokazao bogzna kakvim strelcem
putanja mog araa bila je uzrok nestanka svetla.
Posle vas, ser uo sam mister Mekferlenda kako kreti u
mraku. Ja sam ovde kod kue.
Ali vi ste stariji odgovorio sam i zamahnuo stolom u smeru iz
kojeg je dolazio njegov glas. Ovoga puta sam ga pogodio. Kriknuvi
iz sveg glasa, Mekferlend se srui na pod. Probio sam se kroz
ruevine do njega, digao mu nepomino telo i otkotrljao ga u
hodnik.
Razume se, samo po sebi, da sam ga preko praga kotrljao ispred
sebe. Znam ja ta je pristojnost.
TRADICIJA
U Engleskoj je tradicija uvek na prvom mestu. Svako pakovanje
keksa koji barem malo vredi mora na sebi da ima ovakav natpis:
Odobrenje za izradu ovog keksa izdao je kralj arls u vreme
opsade grada Glazgova, kada se Njegovo velianstvo odmaralo od
ratnih napora uivajui u naem ukusnom proizvodu.
Na drugoj strani pakovanja nalazi se kraljev portret sa zadovoljnim
izrazom lica.
ENGLESKI HUMOR
Na londonskim ulicama svata moe da se vidi. Prvih dana naeg
boravka moja ena i ja uvek smo ponovo imali velikih muka da ne
prasnemo u smeh kad god bismo ugledali opor mladih brkatih
Engleza obuenih sasvim u crno, sa crnim polucilindrom na glavi, sa
crnim kiobranom u desnici i obaveznim Tajmsom u levici. Da
pukne od smeha!
Posle nekoliko dana navikli smo se na taj prizor i stideli se svog
detinjastog ponaanja.
Zatim smo jedne veeri poli u pozorite. Prikazivali su neku
englesku komediju. Na pozornici se pojavio glumac obuen kako
sam rore opisao, a tako je bila obuena i veina gledalaca, na ta su
gledaoci prasnuli u grohotan smeh koji se stalno iznova prolamao,
tako da su biletari morali da dele pilule za umirenje. Uostalom, u
engleskim pozoritima moe se za vreme predstave dobiti sve i
svata kolai, odresci, jastuci, knjige, slike, slikovnice, ako treba i
ampon za kosu. Ali zato Engleze toliko zabavlja kada na pozornici
ugledaju sopstvenu odeu koja im, kada je sami nose, uopte nije
smena to je jedna od mnogih tajni engleskog humora.
Priznajem da zavidim Englezima na njihovom humoru, isto kao to
im zavidim na neuporedivoj snazi njihovog jezika. Ipak, najvie
zavidim engleskim humoristima. U stvari, zavidim im na publici
koja je udesno spremna da se nasmeje. Nije to samo zahvalna
publika ve je i pojam za sebe. Onaj ko je ikada doiveo orkanske
salve smeha koje izazivaju proseni varijetetski programi i
popularne emisije BBC, taj e to shvatiti. Mi u Izraelu imamo tu
prednost to moemo iz dana u dan da sluamo te emisije,
ukljuimo li britansku vojnu radio-stanicu na susednom ostrvu
Kipru. Poetak bahanalija smeha na kratkim talasima prepoznajem
po gromoglasnom pljesku To je znak da su oba protagonista te
urnebesne zabave izala na pozornicu. Nakon to se pljesak stiao,
prvi pita drugog s onim irokim, neponovljivim, koknijevskim
naglaskom:
ta ti je arli?
Salva smeha koja se posle toga razlee, ubrzo se priini kao
smeteno kaljucanje u poreenju s orkanskom reakcijom koju izazva
odgovor onog drugog:
Danaske mi strano zuji u glavi, ba zuji.
A ta to, arli? zapita prvi. ta to zuji u tvojoj glavi, ta zuji?
Na tom mestu gr smeha dobija razmere neobuzdane masovne
histerije. Radio-aparat preti da e se raspasti na komadie. Tu i tamo
zacie poslednji urlici ena koje padaju u nesvest. U pozadini se uju
sirene kola za spasavanje.
To jo uvek nije vrhunac. On dolazi tek nakon sledeeg odgovora
koji glasi:
ta zuji? Okle bi ja znao?
Tu nastaje neopisiv dumbus. Urnebesan, mahnit smeh, koji se
nikakvim megafonskim merilima ne moe izraunati, prelazi u
ritmian pljesak propraen prodornim zviducima odobravanja kao
kontrapunktom. Prvi glumac mora nekoliko minuta da eka kako bi
se barem napola ula sledea pretpostavka:
Valjda noaske nisi dobro spavo, arli?
A kako bi spavo kada mi tako zuji u glavi, a?
Publika nakon toga skroz pomahnita. I poslednji stubovi
poslovine britanske uzdranosti rue se uz tresak. Re potres tek
je nedovoljan nagovetaj kako bi se oznailo ono to se zatim
dogaa. Samo maksimalnim angaovanjem svih raspoloivih
biletara, organa bezbednosti i pomonih trupa, moe se spreiti
potpuni haos.
Pre nego to poslednja itava cev radio-prijemnika pregori, spiker
promuklim glasom objavljuje dva smrtna sluaja.
Za to vreme slualac u inostranstvu sedi pred ostacima radio-
aparata koji se jo pui, i uzalud se u udu pita ta se zapravo
dogodilo, ta je bio uzrok takvih orgijastinih proloma smeha.
Sada smo to znali. Ako nam od nae posete Engleskoj ne ostane
nita drugo nego samo ovo saznanje isplatilo se. Sad znamo oba
protagonista verovatno su nosila polucilindre.

POVRATAK KUI


Ne znam zbog ega, ali povratak kui je uvek nezanimljiv. Srdano
smo se oprostili od roaka, Kipu slobode stisnuli slobodnu levu
ruku, rezervisali dva dobra mesta u avionu, tik uz pilota, platili
viak teine za naih deset pohabanih kofera, preleteli Atlantik i
spustili se u enovu.
Ceo dan smo proveli u tom velikom lukom gradu. Sve je teklo po
planu, i uvee smo leali u krevetima hotela udaljenog tek nekoliko
stotina koraka od naeg broda, kadli se najbolja supruga na svetu
usred noi uspravi u krevetu i prebledevi ree:
Zaboga, zaboravili smo da kupimo poklone!
Hajde, molim te promrmljah u polusnu. Kao da je to neto
strano! Ne uzbuuj se.
Ona se, meutim, ve ushodala po sobi i krei ruke jadikovala:
Ne lupaj gluposti, ovee! Nakon ovako dugog putovanja svaki
roak i svaki poznanik oekuje da im donese neku vrednu sitnicu.
udno odgovorih svi moji roaci i poznanici putuju irom
sveta ali se ne seam da mi je iko od njih ita doneo.
To nije istina! Zar ti teta Ilka nije iz Danske donela onaj lepi
zeleni pulover kojim stalno pere auto! Osim toga, ako drugi ne
znaju ta je pristojnost, to ne znai da i mi moramo da budemo kao
oni.
A, molim te, zato ne bismo bili kao oni? Zato?
Najbolja supruga na svetu sede na ivicu kreveta i sastavi prvu
oglednu listu onih kojima treba kupiti poklon.
Feliks Selig, teta Ilka, sova Lipic, ministar finansija, Rebeka,
mlekar, Joika, Baeba Rotild, bivi prodavac limuna Sprotiek, Kiti
Goldfinger, ragele, braa Grosman, ulthajs, moj prijatelj Kurt,
Podmanicki, Mundek, MariaLuisa, profesor lezvik-Holtajn,
Ciglerovi, Paltiel ben Sai. Sva srea da je ulcbaum bio ba u
Njujorku.
Ali kako da to obavimo u jednom danu? svejedno je jadikovala
moja ena. Kako sve to da obavimo u jednom danu?
Poeo sam da proveravam listu. Najpre sam bez oklevanja
precrtao Kiti Goldfinger, eninu najbolju kolsku drugaricu, koju
nije videla od mature. Zatim su doli na red Ciglerovi, koji ive u
nekom zabaenom kibucu i po svoj prilici nemaju pojma o naem
putovanju. ena se borila kao lavica za svako ime na spisku,
preklinjui me da svakome kupimo poklon jer emo inae navui na
sebe toliko neprijatelja da emo morati da se iselimo iz zemlje. Jedini
za kojeg je pristala da ga otpiemo bio je Paltiel ben Sai, i priznala
je da nema pojma ko je to i kako je dospeo na spisak.
Trebalo je jo odluiti ta kupiti golemom, pohlepnom mnotvu.
Moramo svakome da kupimo neki poseban poklon odlui
sastavljaica spiska. Neto za ta smo uvereni da to on nema, a
zatim se mora videti da je iz inostranstva i mora da izgleda skuplje
nego to jeste.
U pravu si rekoh. Ili originalno ili nita.
Dobro, ta onda da kupimo?
Uzeli smo spisak i poeli da razmatramo svakog posebno. Znali
smo, na primer, da je Feliks Selig jednostavno lud za sportom i da
ne proputa nijednu fudbalsku utakmicu. U obzir, dakle, dolaze:
teniski reket (12.000 lira), kajak (104.000 lira); tegovi (21.000 62.000
lira), pulover (520 lira).
Dugo smo razmiljali ta bi od svega toga najbolje odgovaralo
njegovom karakteru.
Ja sam za pulover odluih naposletku. To je praktina stvar
koja je oveku uvek potrebna. Kad se oznoji od navijanja za svoj tim
bie dobro bude li uza se imao pulover...
Ne elim da budem sitniar kad je u pitanju ivot mog prijatelja.
Dobro... za poetak je dosta... ostalo emo sutra... kad krenemo u
kupovinu...
Ove poslednje rei moja ena izgovorila je ve u polusnu, a i ja
sam sluao tek na pola uha.
Ve rano izjutra krenuli smo u kupovinu.
Uli smo u prvu robnu kuu i za 490 lira kupili komiji prekrasan
uti sportski pulover od istog pamuka, originalni italijanski Santi
Frutti. Cenu smo, svakako skinuli, kao to se i oekuje.
S njim smo, dakle, gotovi ree ena i na spisku precrta Seliga.
A ta emo s tetom Ilkom kad smo ve toliko potroili na njega?
Taj problem kao poseban odloili smo za kasnije. Naoj kunoj
pomonici Rebeki, koja voli arke boje, kupili smo zgodan areni
pulover za 450 lira. Zatim je doao red na Lipica. ime bismo u
turobni ivot ove usamljene sove mogli da unesemo malo svetla i
topline? Da mu kupimo vajcarski sat? Radio? Fotoaparat? Dugo
smo razmiljali i odmeravali ta bi mu od svega Tora najbolje
odgovaralo. Sasvim neoekivano, samo od sebe, iskrslo je jedno
jedino reenje:
Moda on sve to ve ima, ali jo jedan pulover nije nikada
naodmet.
Kupili smo mu pulover crne boje, s dugim rukavima za 580 lira
(koliko e nam jo preostati za teta Ilku). Usput smo nali zgodan
pulover bez rukava za Mundeka koji oboava svog psa, pa e se
sigurno tome radovati. Joika, strastveni filatelist, zadao nam je
mnogo muka, ali se pred izlogom jedne prodavnice problem reio
sam od sebe. Plava boja pulovera stajae mu savreno.
Malo-pomalo, i preli smo ceo spisak. Sluaj je hteo da bismo uvek
iznova otkrili kako svakome od njih najbolje odgovara pulover.
Jedino smo kod brae Grosman bili na trenutak u nedoumici, ali
smo na kraju odluili da im, s obzirom na to da su otprilike jednako
graeni, kupimo samo jedan, koji oni posle mogu da nose
naizmenino. Sreom nismo imali problema s novcem jer smo od
Gradskog fonda za darodavce pozajmili 50 dolara, te smo mogli da
kupimo i dva nova kofera kako bismo imali gde da spakujemo
poklone.
Kada smo sve to obavili, laknulo nam je. Dobro raspoloeni,
krenusmo s tovarom put broda.
Odjednom, istovremeno s brodskom sirenom, moja ena panino
kriknu i uhvati se za glavu.
Strano! Zaboravili smo na teta Ilku!
Dok je brodska sirena i dalje zavijala, otrali smo to smo bre
mogli u najbliu robnu kuu i, na na uas nali prazne police. Svi
puloveri bili su rasprodati.
Danas, znate, dva broda plove u Izrael objanjavala nam je
prodavaica ali mogu da vam ponudim vrlo lep mali seizmograf.
Mnogi turisti to kupuju.
Seizmograf za teta Ilku? ta bi ona s njim? Brodska sirena oglasila
se po drugi put. Zavei ve jednom!
Ne dolazi u obzir procedi moja ena kroz zube. Jo e da
pomisli da joj se rugamo to hre.
Na brod smo stigli u poslednji tren i ostalim poklonima dodali i
ruiasti pulover koji smo skinuli sa prodavaice.
Ostatak prie sasvim je nedramatian. Na brodu smo iz puke
dosade isprobali sve pulovere i ustanovili da nam savreno stoje.
Nekoliko dana nismo o tome prozborili ni re. Tek dva sata pre
nego to e brod da pristane u Haifu, moja ena primeti:
U stvari, kada bolje razmislim, ne vidim zato bismo svakome od
tih gotovana koje poznajemo morali neto da poklonimo. Gde to
pie?
Potpuno si u pravu, draga sloih se s njom ali u tom sluaju
ne smemo nikome nita da damo jer e nam mnogi grdno zameriti...
I tako je ispalo da niko nije dobio nita. Neka nas samo ogovaraju
ako im se svia! Ba nas briga! Onih dvadeset pulovera, hvala bogu,
dobro e i nama doi. Iskreno reeno, ve je bilo krajnje vreme da
obnovimo garderobu.
POSEBNO UPOZORENJE
Nikad ne zaboravi da ti nisi ovek nego turista. Ne daj se
nasamariti od prividnih protivdokaza. Pristojnost domorodaca zavisi
od tvog novanika, a ne o tebi. Ti za njih nisi nita drugo do izvor
brze, lake zarade. Tebe lino ne podnose, pogotovo ako bolje
govori njihov jezik nego oni sami. Zbog toga postaju nepoverljivi i
pribojavaju se da e ih raskrinkati...
TA BEZUSLOVNO TREBA PONETI SA SOBOM
Ne zaboravi da ponese nekoliko sijalica od dvesta vati.
Neverovatno ali istinito, ak i u najluksuznijim hotelima rasveta je
tako slaba da na jedvite jade uspe da proita glavne naslove u
novinama, koje si sasvim nepotrebno jo noas kupio.
I ne zaboravi ujutro da odrafi svoju sijalicu. Kako je u sobama
zabranjeno kuvati i jesti, mora se pobrinuti da neprimetno ukloni
ostatke jela. Najbolje e biti da napravi od njih tvrde kuglice i oko
ponoi baci ih kroz prozor. Mnogo je tee neprimetno uneti
namirnice potrebne za kuvanje. Najtee je s flaom mleka. Stoga ti
preporuujem da ponese sa sobom veliku doktorsku torbu ili
violinsku futrolu. Elektrino kuvalo na kome e pripremati hranu,
nikada ne skrivaj u koferu. Tamo e ti ga nai svaka sobarica. Radije
ga sakrij u ormar jer njega ionako nikad ne iste...
MUZEJI
Kada u glavnoj ulici naie na veliki ulaz na kojem sa strane stoje
dva kamena lava, nemoj se ustruavati da ue, jer to ti je muzej.
Kada si ve unutra, ne pouzdaj se u svoj instikt nego se prikljui
grupi turista koje vodi iskusan vodi koji im sve lepo redom
objanjava. Bude li vodi na tebe bacao ljutite poglede, uzvrati mu
istom merom. Kada zavri voenje kroz muzej, ui sa ostalima u
autobus putnike agencije i razgledaj sa njima grad. Inae pazi da ne
ue ni u jedan muzej a da ne ponese sa sobom hranu za dva dana.
Vie puta se ve dogodilo da su lakomisleni posetioci muzeja zalutali
u dugim dvoranama i na kraju skapali u njima od gladi. U
Britanskom muzeju, na primer, pri svakom prolenom velikom
spremanju pronau nove kosture...
RESTORANI
Nikada pazi ta ti kaem, nikada, ama ba nikada ne ulazi u
restoran u kojem posluuje vie od jednog mravog konobara, ili u
kojem tanjire greju odozdo sveama! Svaka kap vode skupo e te
kotati, a kako ih mnogo ima, dobie raun koji nee moi da
plati.
Iz istog razloga nikada ama ba nikada nemoj nita da narui
to na jelovniku pie samo na francuskom jeziku, na primer
Canapes d oefus durs ai sel a la Chateaubriand jer e dobiti dve
polovine tvrdo kuvanog jajeta. Umesto toga, uzmi eir, ako ga jo
ima, i vetar u pete.
U Francuskoj to, svakako, ne vai, ali tamo ima jedna druga, jo
pogubnija zamka. Nju e prepoznati po natpisu: Jeftini turistiki
meniji.
PREDELI
Predeli su besplatni, osim u vajcarskoj, gde e za svaki kubni
metar vazduha platiti zakupninu od najmanje jednog i po franka,
raunajui od nadmorske visine. Zakupnina raste prema visini
planine. I ne zaboravi da planinski vazduh pospeuje apetit, pa ti
onda jo vie novca treba za hranu.
POZORITE
S pozoritem je ve neto lake. Neposredno pre nego to se
digne zavesa, naglo prii jednom od one dobro vaspitane gospode
koja grizu nokte pred ulazom u dvoranu i obaspi ga bujicom
hebrejskih rei u kojima e, s vremena na vreme, ubaciti izraze
poput artist... kritika... studio... sve dok ti dotini gospodin, uveren
da si arapski kritiar, ne da besplatnu ulaznicu. Ovaj trik jedino ne
pali u lokalima sa striptizom. Tamo e morati da odrei kesu, ali u
nekim prilikama ak i ja zaboravljam na tedljivost...

PREKOMERNA TEINA


Ne bojte se, ovde nee biti rei o dijeti i kalorijama. Re je o
prtljagu ili, bolje rei, o aljenju vrednoj navici meunarodnih
vazduhoplovnih kompanija da putnike koji imaju prtljag tei od 20
kilograma kanjavaju visokim novanim kaznama. Gde su tu ljudska
prava? ta preduzimaju Ujedinjene nacije protiv te otvorene
diskriminacije? Ljudeskara od putnika koji ima, na primer, 115 kila
ive vage, sa svojih doputenih 20 kila prtljaga, nesmetano prolazi
kroz slubenu kontrolu putnika, a obian ovek sa svojih 70 kila koji
zajedno sa koferom tekim 25 kila tei 95 kila, strogo se kanjava na
licu mesta.
Iz vlastitog iskustva znam da je ukupna teina prtljaga uvek vea
od 20 kilograma. Pri odlasku iz zemlje moda jo i nije, ali svakako
je tako pri povratku kui. I to bez kine kabanice koju povratnik
nonalantno nosi prebaenu preko ruke, bez elektrine pegle u
depu kaputa i japanskog tranzistora u drugom depu.
Zaudo, prekomerna teina prtljaga uopte ne zavisi od
elektriciteta ni od Japana. ak i ako niste u inostranstvu nita kupili,
kofer vam je tei za kilogram. Znalci tvrde da se specifina teina
domaih proizvoda u tuini poveava. Neki smatraju da je tome
kriva atomska bomba. Bilo kako bilo, avionski putnik optereen
prekomernom teinom prtljaga ima uvek isti problem kako da
izbegne plaanje kazne. Uvek nastoji meu damama na alterima za
primanje prtljaga da nae najprijatnije lice, iz ijih oiju zrai
nagovetaj ljudskosti a iz ijeg glasa zatim izbije iskreno aljenje
kad kae: ao mi je, gospodine, ali vi imate pet kilograma
pretekog prtljaga. Molim vas da platite razliku na drugom alteru
levo.
Nema rei kojima bi se opisala mrnja koja u takvim trenucima
obuzme oveka. ta, u stvari, ona umilja? Zar samo zato to na
aviokarti pie da je zabranjeno nositi sa sobom vie od 20 kilograma
teine? Zabranjeno je poeleti enu blinjeg svoga, ali se niko na to
ne obazire. Kuda nas to vodi?
U konkretnom sluaju to nas vodi do deurnog upravnika
avionske kompanije na aerodromu, dobro vaspitanog, glamuroznog
slubenika, koji pristojno saslua tvoju opravdanu albu, pa te lino
otprati do dvorane sa alterima i, nakon kraeg razgovora s onom
betijom na alteru, ponudi kompromis da plati kaznu za pet i po
kilograma prekomerne teine na drugom alteru levo.
Jedno je sigurno: s ovom kompanijom vie nikada nee da leti.
Neka se radije pripaze ti vazduni gusari! Svata se, uostalom, pria
o stanju njihovih aviona. A tek o ponaanju i postupanju s
putnicima!
Da se razumemo: nisam ja ogoren zbog dodatnog plaanja nego
zbog poniavanja to su me uhvatili na delu. Ono nekoliko funti
koje treba da platim zaista ne igraju nikakvu ulogu. Odnosno, ne bi
igrali ulogu kada bi zaista u pitanju bilo samo nekoliko funti. Ali u
stvarnosti, svaki kilogram prekomerne teine kota te najmanje 20
funti, a kilogrami se zbrajaju. Neporoni otac koji se vraa iz
dijaspore kui donosi svom sirotom siniu igraku a ona mu furija
na alteru odrapi kaznu od 320 funti, ba kao da Izrael nije sa svih
strana opkoljen samim neprijateljima. To tera Izraelca da na neki
nain pomogne samom sebi. I tako kupuje malu runu torbu u koju
stavlja pet kokosovih oraha za porudbinu i jo jedan bicikl. Ova
torba, gospoice? Samo neki upotrebni predmeti za putovanje... Ali
u istom trenutku kada podigne torbu ne sme pokazati da je
teka, jer je u njoj samo nekoliko upotrebnih predmeta, zar ne,
etkica za zube, maramice, kokosovi orasi u tom istom trenutku
dama rendgenskih oiju baci pogled na vagu, koja pokazuje da je
torba tea od 20 kilograma, pa ti gugue s aneoskim smekom:
Molim vas, gospodine, da stavite torbu uz svoj kofer na vagu...
Pokazuje se da ti je torba tea od kofera. Tome su najvie kriva ona
prokleta dva svenjaka.
Stoga se preporuuje da se runa torba ostavi u jednom oku sale
pre nego to se poe do altera. Na svim aerodromima na svetu ima
na pretek ostavljenih runih torbi.
Ipak ono najgore tek dolazi. Gospoica rendgenskih oiju prua ti
specijalnu etiketu na vrpci koju treba privrstiti na pregledanu
runu torbu. Tek je nakon toga sme poneti sa sobom u avion.
Iskusni putnici s prekomernom teinom prtljaga doskoili su tom
aktu sabotae takozvanom strategijom garderobnih ormaria. Ona
se sastoji u tome da se u jedan od onih garderobnih ormaria u koje
se ubacuju novii, kakvih ima na svim aerodromima, pohrani
sadraj rune torbe pa se ode do altera s praznom torbom koja se
spremno stavi na vagu, te se dobije prekopotrebna etiketa i privrsti
na torbu. Zatim se ovek vrati do ormaria i potrpa prekomerni
teret u torbu, te lepo poe s torbom do aviona i ivot je opet
vredan ivljenja. Oznojeni Izraelci koji u grozniavoj urbi trpaju
sadraj iz ormaria u torbe s etiketom pripadaju svakodnevnim
prizorima na meunarodnim aerodromima. Jezik kojim se govori u
tim prostorijama obino je hebrejski. A kada se boing pri poletanju
malko nagne na jednu stranu, odmah se zna da na toj strani sede
izraelski putnici. Istini za volju, nema nieg lepeg nego kada nisi
nita platio za prekomernu teinu svog prtljaga. Najnovija
psiholoka istraivanja pokazala su da je potreba da nita ne plati
za prekomernu teinu prtljaga na drugom mestu ljudskih potreba,
odmah iza polnog nagona. Kako bilo da bilo, nezamenljivo je
uzvien oseaj kada se ukrca u avion sa 32 kilograma neplaenog
prekomernog prtljaga. to se mene tie ja upravo zbog toga
najvie i putujem.

O AUTORU


Efraim Kion (19242005) izraelski je humorista, dramaturg, filmski
reditelj i scenarista. Roen je u Budimpeti pod imenom Ferenc
Hofman. Posle rata zavrava vajarstvo na Likovnoj akademiji u
Budimpeti i poinje da pie pozorine komade i satire.
Godine 1949. odlazi iz Maarske u Izrael, gde mu pod zanimljivim
okolnostima menjaju ime, te postaje Efraim Kion. Jedan je od
najpoznatijih svetskih satiriara a knjige su mu prevedene na 37
jezika i prodate u preko etrdeset miliona primeraka.
Vie od 40 godina bio je u braku sa Sarom, a nakon njene smrti
eni se poetkom 2003. godine austrijskom knjievnicom Lisom
Vitasek.


SERIJA KNJIGA EFRAIMA KIONA OD 7 DO 77


Kion za zaljubljene
Kion za turiste i avanturiste
Kion za gurmane
Kion za znalce
Kion za mame
Kion za laku no
Kion za uurbane
{1}
Pesak
{2}
Za slubenike
{3}
Dragi!
{4}
Milo Moje!
{5}
Moja ljubav!