1.

UNIVERZALNI PROSTOR
Univerzalni prostor obuhvata prostor metagalaksije (astronomski prostor) i prostor
izvan metagalaksije. Univerzalni prostor je beskonacan,a beskonacnost zavisi od
ljudskog saznanja, nauke i tehnicko-tehnolokih mogunosti coveka.
2. GEONOMSKI PROSTOR
Geonomski prostor je prostor koji obuhvata zemlja sa svojom atmosferom (do, oko,
3700km od povrine Zemlje), odnosno tj. to je prostor koji se protee u svim pravcima
kosmosa sve dok materijalnost zemlje i njeno energetsko dejstvo moe da se
konstatuje savremenim naunim metodama. Geonomski prostor predstavlja samo
fiziki objekat u astronomskom, odnosno Univerzalnom prostoru. To je fiziki prostor
koji ima svoje realne dimenzije i oblik. Karakterie ga koncentrian raspored
prostorne struktuiranosti zbog ega su elementi njegove strukture podeljeni na sfere.
Osnovna podela geonomskog (planetarnog) prostora je na: geoloki prostor i
geografski prostor. Granica izmeu ovih prostora nije topografska povrina Zemlje,
ve Zemljina kora sa podzemnim vodama, koja istovremeno pripada i jednom i
drugom prostoru.
U geonomskom prostoru nalazi se geonomosfera ili planeta Zemlja, koja se sastoji iz
dve sfere: geosfere (geografski prostor) i geoloke sfere ili terasfere (geoloki prostor).
Ove dve sfere sadre litosferu sa podzemnim vodama (deo hidrosfere) jer se
meusobno proimaju i u litosferi zalaze jedna u drugu.
3. GEOLOKI PROSTOR (TERASFERA)
Geoloki prostor je vrsti deo (sa podzemnim vodama), geonomskog prostora, prostor
koji zauzima Zemlja (elipsoid, geoid), sa prosenim poluprenicima od 3671,2 km.
Terasfera je heterogen system i u materijalnom i u energetskom pogledu, odnosno
postoji kontinuitet kroz razvoj strukture i diskontinuitet u materijalnoj grai Zemlje.
Terasfera se deli na tri osnovne sfere (litosfera, omota jezgra i jezgro). Njihova
deljivost se dalje nastavlja, tako to se osnovne sfere dele na manje omotae i slojeve.
4. GEOGRAFSKI PROSTOR (GEOSFERA)
Geografski prostor obuhvata prostor koji zauzimaju litosfera, hidrosfera i atmosfera,
prostor koji zauzima ivi svet (ivotinje, biljke i mikroorganizmi) i prostor koji
zauzima ovek (antroposfera). Prema tome, geografski prostor obuhvata ekoloki
prostor i preostali deo geografskog prostora.
Geosfera obuhvata sfere neive prirode (litosferu, hidrosferu i atmosferu), biosistem
(sferu ivih organizama) i natposferu.
5. EKOLOKI PROSTOR (EKOSFERA)
Ekoloki prostor obuhvata litosferu (maksimalno u dubinu do 22 km), celokupnu
hidrosferu, atmosferu (maksimalno do 22 km visine od povrine Zemlje), prostor
ivog sveta i prostor antroposfere. Deo ekolokog prostora bez antroposfere je prostor
koji zauzima biosfera, odnosno ekoloki prostor se sastoji iz dva prostora: prostor koji
zauzima biosfera i prostor koji zauzima antroposfera.

Ekosfera je deo geosfere sa delovima sfera neive prirode (litosfera do 22 km u dubini,

hidrosfera i atmosfera do 22 km visine), biosistemom i antroposferom, tj. sastoji se iz
biosfere i antroposfere.
6. BIOSFERA
Biosfera se sastoji iz dva prostora i to: prostor koji zauzima neiva priroda (abiotiki
prostor-hidrosfera i delovi litosfere i atmosfere) i prostor ive prirode (biotiki prostorivotinje, biljke i mikroorganizmi).
7. ANTROPOSFERA
Prostor antroposfere obuhvata prostor koji zauzima ovek i ljudsko drutvo
(socioekonomska sfera) i prostor koji zauzimaju tvorevine ljudskog uma, rada i
aktivnosti (tehnosfera).
8. IVOTNA SREDINA
Predstavlja deo sveopteg prostranstva, Univerzalnog prostora. Iz prostorne
struktuiranosti Univerzalnog prostora odreujemo mesto ivotne sredine u tom
prostoru, kao i njene prostorne odnose sa ostalim elementima prostora. To je polazna
taka pri istraivanju strukture ivotne sredine.
ivotna sredina po obimu moe da bude neka konkretna ivotna sredina, raznih
razmera i obima, do globalne ivotne sredine (ekosfera) koja zauzima ceo ekoloki
prostor.
9. ABIOTIKA IVOTNA SREDINA
Kako su sfere i sredine sinonimi, onda imamo i sledeu terminologiju: geosfera je
geografska sredina, ekosfera je ivotna sredina, biosfera je prirodna ivotna sredina,
neiva priroda biosfere je abiotika ivotna sredina, iva priroda biosfere je biotika
ivotna sredina, antroposfera je ovekova ivotna sredina, socioekonomska sfera je
socijalna ivotna sredina, tehnosfera je vetaka ivotna sredina.
10. BIOTIKA IVOTNA SREDINA
Biotika ivotna sredina je iva priroda biosfere.
11. TEHNOSFERA
Tehnosfera je vetaka ivotna sredina.
12. RADNA SREDINA
Radna sredina je deo ivotne sredine, ambijent, u kome se odvija radna delatnost, kao i
prostor van radnih mesta i drugi objekti, odnosno ukupan prostor unutar radne
organizacije. To je zatvoreni ili otvoreni prostor (radilite, rad u poljoprivredi itd.) u
kome se odvija svrsishodna delatnost u cilju stvaranja upotrebne vrednosti koji
podrazumeva fiziku sredinu i njene faktore, odnos covek-maina, kao i meuljudske
odnose (socijalna radna sredina). Radna sredina je vetaka ivotna sredina oveka

(tehnosfera), odnosno ukupnost materijalnih inilaca proces rada, meuljudskih

odnosa i proizvoda rada.
13. KLASIFIKACIJA FAKTORA RADNE SREDINE
Radna sredina sastoji se iz tri grupe falktora: prirodni, faktori materijalne radne
sredine, drutveno-ekonomskih odnosa.
14. FAKTORA MATERIJALNE RADNE SREDINE
Faktori materijalne sredine: tehniko-tehnoloki faktori, organizaciono-kadrovski,
higijensko-medicinski.
15. TEHNIKO-TEHNOLOKI FAKTORI RADNE SREDINE
U tehniko-tehnoloke faktore radne sredine spadaju: nivo mehanizacije i
automatizacije, kvalitet sredstava za rad (oprema, maine, ureaji, instalacije, objekti,
sredstava transporta), kvalitet i konstruktivna svojstva proizvoda, tehnoloka svojstva
proizvodnje, odrzavanje sredstava za rad, ergonomski nivo, lina zatitna sredstva itd.
16. ORGANIZACIONO-KADROVSKI FAKTORI RADNE SREDINE
Organizaciono-kadrovski faktori materijalne radne sredine obuhvataju: organizaciju
procesa proizvodnje, organizaciju radnih mesta, raspored radnika u radnim mestima
prema sposobnostima (znanje, vetina, navike, radno iskustvo, struna sprema itd.) i
zdravstvvenom stanju, reim rada (radno vreme radnika, duina godinjeg odmora),
duina radnog staa i granina starost radnika, radna disciplina, zakonodavnonormativna ureenost itd.

17. HIGIJENSKO-MEDICINSKI FAKTORI RADNE SREDINE

U higijensko-medicinske faktore radne sredine spadaju: kolektivna higijena (higijena
radnih prostora i radnih mesta), individualna higijena (higijena tela, odee i hrane),
preventivni lekarski pregledi (prethodni pregledi, sistematski pregledi, kontrolnoperiodini pregledi, pregledi zaposlenih ena i omladine).
18. FIZIKA ZAGAENJA IVOTNE SREDINE
Fiziko zagaenje ivotne sredine je fiziko polje i to: prirodno magnetno polje,
suneva svetlost, kosmiki zraci, toplota, vlaga, strujanje vazduha i vestaka buka,
vibracije, mikroklima, koje predstavlja opasnost za oveka, ivi svet, neivu prirodu,
materijalna dobra.
19. HEMIJSKA ZAGAENJA IVOTNE SREDINE
Hemijsko zagaenje ivotne sredine je supstanca koja nastaje u prirodi ili procesima
koji stvara ovek u nekoj sferi ivotne sredine, u odreenom prostoru, koliini i
vremenskom intervalu, koja predstavlja opasnost za oveka, ivi svet, materijalna
dobra i neivu prirodu.

Hemijska zagaenja ivotne srediine na osnovu sfere neive prirode u kojima se

nalaze, klasifikuju se na sledei nain:
Zagaenja atmosfere ili vazduha
Zagaenja hidrosfere ili vode
Zagaenje litosfere ili zemljita.
20. BIOLOKA ZAGAENJA IVOTNE SREDINE
Bioloko zagaenje ivotne sredine je zagaenje od oveka i ivog sveta (virusi,
bakterije, protozoe, paraziti, alergeni itd.) u vazduhu, vodi ili zemljitu, koja izazivaju
razne bolesti, poremeaje, povrede i septika stanja.
21. HEMIJSKA ZAGAENJA ATMOSFERE
Hemijska zagaenja atmosfere su supstance (iste ili smee), u bilo kom agregatnom
stanju, u odreenoj koliini, vremenskom intervalu i prostoru u atmosferi iznad neke
teritorije, koje se prenose ili reaguju sa komponentama istog vazduha ili sa drugim
zagaujuim supstancama, i predstavljaju opasnost za oveka, ivi svet, neivu
prirodu i materijalna dobra.
22. HEMIJSKA ZAGAENJA HIDROSFERE
Hemijska zagadjenja hidrosfere su supstance (iste ili smee), u bilo kom agregatnom
stanju, u odreenom prostoru, koliini, vremenskom periodu, koja dospevaju u
zemljite, posredno ili neposredno, iz vode ili vazduha i predstavljaju opasnost za
oveka, ivi svet, neivu prirodu i materijalna dobra.
23. HEMIJSKA ZAGAENJA LITOSFERE
Hemisjka zagaenja litosfere su supstance (iste ili smee), u bilo kom agregatnom
stanju, u odreenom prostoru, kolicini, vremenskom periodu, koja dospevaju u
zemljite, posredno ili neposredno, iz vode ili vazduha i predstavljaju opasnost za
oveka, ivi svet, neivu prirodu i materijalna dobra.
24. AEROZAGAENJA
Pored vodene pare, vazduh sadri i promenljive koliine zagaenja, to zavisi od
okoline i prirode ovekove aktivnosti. To je razlog to vazduh nije svuda istog sastava.
Postoje velike razlike izmeu vazduha sa raznih mesta i razliitih prostorija: planinski,
umski i morski vazduh, vazduh gradova i sela, vazduh radnih prostorija, vazduh
stana, kola, kancelarija itd. ovo je neobino vano za ljudsko zdravlje.
Prema agregatnom stanju aerozagaenja se dele u dve osnovne grupe:
Gasovi i pare i
Aerosoli.
25. GASOVI I PARE
Gasovi i pare ne mogu se u vazduhu razlikovati jer se jednako ponaaju po fizikim
zakonima. Supstance u gasovitom agregatnom stanju kao sto su gas ili para su
najopasnije jer vrlo lako dospevaju preko organa za disanje u krvotok.

26. AEROSOLI
Aerosoli se na osnovu agregatnog stanja tetnih (zagaujuih) supsatnci klasifikuju na:
Praine,
Magle i
Dimove.
27. TETNE SUPSTANCE
Sinonim za termin ''tetna supstanca'' upotrebljavaju se sledei izrazi: toksikant,
toksini agens, hemijski agens, toksina materija, tetna materija, tetna hemikalija,
opasna materija, otrov, otrovna supstanca, materija opasna po ivot, noksa, polutant,
kontaminat, zagaiva, zagaivanje itd. Kako nauka pravi razliku izmeu termina
materija i supsatnca, iz razloga to pojam materija obuhvata i supstancu i fiziko polje,
treba iz svih izraza izbaciti termin materija.
S obzirom da tetne supstance obuhvataju posebne podgrupe supstanci (eksplozivne,
oksidacione, redukcione, zapaljive, samozapaljive, nezapaljive, toksine, korozivne,
otpadne, radioaktivne i ostale supstance) oigledno je da ovi termini nisu sinonimi.
Isto tako izraz otrov je dosta neelastian i statian termin to je rezultat njegove
istorijske upotrebe, tako da danas postoji irok asortiman supstanci, koje ne mogu da
se uklope u njegov obim i sadraj, ako to su aditivi, lekovi, poljoprivredna hemijska
sredstva, biotoksini itd.
tetne supstance su supstance (eksplozivne, zapaljive, samozapaljive, nezapaljive,
toksine, oksidacione, redukcione, volatilne, korozivne, radioaktivne itd.), koje u
zatvorenom ili otvorenom prostoru, pod odreenim uslovima postaju zagaenja i
dovode do oteenja biosistema, neive prirode i materijalnih dobara.
28. TOKSINE SUPSTANCE
Toksina supstanca je tetna, ista supstanca (hemijski element ili jedinjenje), koja
uneta na razliite naine (oralno, inhalaciono, perkutano), odjednom ili za due vreme,
u organizam odreene bioloke vrste, ili se u njemu stvara u takvoj masi, delujui na
njega hemijski i/ili fizikohemijski, pod odreenim uslovima (spoljanje sredine i u
organizmu), sposobna da prouzrokuje patoloke promene sa lakim ili teim
posledicama ili prestanak egzistencije ivog organizma.
Toksinost je veoma znaajna osobina i dolazi do izraaja na razliite naine u
zavisnosti od uslova same primene. Neke supstance skoro pa uopte nisu toksine ili
su vrlo malo toksine, a ima i srednje toksinih i najtoksinijih supstanci. Postoje
supstance koje nisu toksine za ivotinje, ali za ljude jesu. Toksina dejstva nekih
supstanci mogu se razlikovati i po dejstvu na pojedine organe i organizme. esto se
javlja da jedna supstanca poseduje vie opasnih osobina.

29. OSOBINE SUPSTANCI (POJAM KLASIFIKACIJE)

Sam termin ''osobina'' podrazumeva neku matematiki izraunatu kvantitativnu
karakteristiku prouavane supstance.

Hemijske supstance koje svakodnevno susreemo u radnoj i ivotnoj sredini su sve

brojnije i raznovrsnije. iste hemijske supstance sadre odreene karakteristike na
osnovu kojih odreujemo njihov kvalitet i primenu. Supstance esto raspolau
opasnim osobinama koje mogu da dovedu do oteenja zdravlja oveka, unitavanja
ivotne sredine i takve supstance nazivamo tetne ili opasne supstance. Opasne
osobine koje sadre supstance su: eksplozivnost, zapaljivost, toksinost,
radioaktivnost, samozapaljivost i dr. Veoma mali broj supstanci nema ove osobine.
Supstanca obino ima dve ili vie povezanih osobina. Broj supstanci koje karakterie
zapaljivost je dosta vei od samih eksplozivnih supstanci, to znai da su nam
neophodni podaci o zapaljivosti supsatnci sa kojima radimo.

30. FIZIKE OSOBINE SUPSTANCI

Razlike u fizikim osobinama jedinjenja omoguava odvajanje, karakterizaciju,
identifikaciju supstance. Izuavanje i poznavanje fizikih osobina je vano, jer na
osnovu vrednosti konstanti, naina na koji se menjaju u razliitim uslovima, mogue
je orijentisati se u naini primene, vremenu zadravanja u zemljitu, vodi, dejstva na
oveka, uvanju, transportu, detekciji, ukazivanju pomoi i dr.
31. KLASIFIKACIJA
FIZIKIH
OSOBINA
SUPSTANCI
(NIVO
ORGANIZACIONE STRUKTURE)
Klasifikacija fizikih osobina na osnovu nivoa organizacije strukture supstance
smatramo komplikovanom, mada se i sada moe menjati. Po ovoj klasifikaciji fizike
osobine se dele na:
1) Osobine karakteristine za iznad molekulski nivo organizacije supstance (molarna
slobodna energija, molarna entropija..);
2) Osobine karakteristine za molekul:
- Osobine vezane za strukturu molekula: molekulska masa, specifina masa,
molarna zapremina...
- Osobine vezane za kinetiku ili potencijalnu energiju: elektrini kapacitet, talasna
duina elektromagnetnog zraenja..
- Osobine vezane za energiju molekula unutar molekula: taka kljuanja, taka
topljenja, pritisak, proizvod rastvorljivosti, prenik molekula, koeficijent
viskoznosti, latentna toplota...
3) Osobine karakteristine za atomsko-elektronski nivo: indeks prelamanja, dipolni
moment, dielektrina konstanta...
32. KLASIFIKACIJA FIZIKIH OSOBINA SUPSTANCI (SPECIFINE I
NESPECIFINE)
Fizike osobine nekog jedinjenja mogu se podeliti u dve osnovne grupe: specifine
(emisioni spektri) i nespecifine (molekulska masa, indeks prelamanja). Direktna
indentifikacija supstanci se vri merenjem specifine osobine, merenjem nespecifinih
osobina supstanci odreujemo nedvosmisleno.

33. KLASIFIKACIJA FIZIKIH OSOBINA SUPSTANCI (NA OSNOVU

OBLASTI FIZIKE HEMIJE)
Fizike osobine moemo da klasifikujemo u grupama na osnovu oblasti fizike
hemije:
Opte osobine: agregatno stanje, masa, zapremina (tenosti ili gasova);
Mehanike osobine: brzina prostiranja zvuka (u gasu), povrinski napon, specifina
masa (ili gustina), viskozitet;
Osobine koje obuhvataju meusobno dejstvo mase i energije zraenja: apsorpcija
energije zraenja, difrakcija x-zrakova i elektrona, emisija energije zraenja,
fluorescencija i fosforescencija, indeks prelamanja, Raman-ov efekat, refleksija,
nuklearna magnetna rezonanca, skretanje ravni polarizovane svetlosti, zamuenost
(turbidost).
Elektrine i magnetne osobine: dielektrina konstanta, elektrina provodljivost,
elektrodni potencijal, magnetna susceptibilnost.
Termike osobine: taka kljuanja, taka topljenja, toplota reakcije, toplotna
provodljivost.
Nuklearne osobine: radioaktivnost.
34. HEMIJSKE OSOBINE SUPSATNCI
Pored poznavanja fizikih i fizikohemijskih osobina supstanci, neophodno je
poznavanje i hemijskih osobina da bi moglo da se objasni ponaanje toksine
supstance pre ulaska u ivi organizam (pri proizvodnji, transportovanju, uvanju itd.) i
ponaanje supstance u organizmu tj. da se definie toksini efekat supstance na
organizam kao celinu, kao i posebne promene na organima i tkivima.
Poznavanje hemijskih osobina supstanci omoguuje orijentaciju, odreivanje ili
predvianje ponaanja supstanci van ivog organizma, odnosno u pogledu vremena
zadravanja i transformacijama u vazduhu, vodi, zemljitu i hrani, kao i kod uvanja,
skladitenja, transporta, detekcije, dekontamionacije, mera zatite, ukazivanja prve
pomoi itd.
35. AGREGATNO STANJE SUPSATNCI
Agregatno stanje je makroskopski oblik postojanja materije, uniformnih fizikih
osobina i uniformnog hemijskog sastava u kojem estice (atomi, molekuli, joni...)
imaju karakteristian prostorni raspored i karakteristine oblike kretanja.
Promena agregatnog stanja je striktno fiziki proces bez hemijskih reakcija.i moe biti
skokovita (topljenje leda, sublimacija joda, isparavanje vode) ili kontinualna
(omekavanje stakla). Na temperaturi apsolutne nule skoro sve supstance su u vrstom
stanju. Na ekstremno visokim temperaturama skoro sve supstance prelaze u plazmu.
Fiziki oblik (agregatno stanje) supstance igra vanu ulogu u postizanju kvaliteta i
kvantiteta efekta na radnu i ivotnu sredinu. Utvreno je da jedna ista supstanca u
razliitim agregatnim stanjima moe da izazove razliita tetna dejstva. Supstance,
pod normalnim uslovima, mogu da se nalaze u radnoj i ivotnoj sredini u tri agregatna
stanja: vrsto, teno i gasovito.

36. GASNO AGREGATNO STANJE SUPSATNCI

U gasovitom stanju privlane sile meu esticama znatno su slabije od njihove
toplotne energije pa se estice skoro slobodno kreu ispunjavajui celokupan
raspoloivi prostor.
Gas je svaka supstanca (elastino telo, stiljivi fluid) tj. stanje materije kaja ne postaje
tenost ili vrsto telo pod normalnim uslovima, tj. nema ni odreeni oblik ni odreenu
zapreminu. Iz definicije gasa se vidi da su to supstance koje, pod normalnim uslovima,
egzistiraju samo u gasovitoj fazi, tj. nalaze se iznad kritine temperature. Gasovi i pare
ne mogu se u vazduhu razlikovati jer se jednako ponaaju po fizikim zakonima.
37. TENO AGREGATNO STANJE SUPSATNCI
U tenom stanju raspored estica je poput onoga u amorfnom s time to je doputeno i
translatorno kretanje estica. estice mogu da razmenjuju poloaje i da stvaraju nove,
meutim, privlane sile su dovoljno velike u odnosu na termalnu energiju da dre
estice
na
bliskim
rastojanjima.
Otuda
tenosti
imaju
konstantnu zapreminu ali ne i oblik.
Teno agregatno stanje je stanje materije u kome molekuli relativno slobodno menjaju
svoje poloaje do granice dejstva kohezionih sila, koje ih dre na okupu, tako da
odreena masa tenosti ima odreenu zapreminu.
38. VRSTO AGREGATNO STANJE SUPSATNCI
Supstance u vrstom stanju mogu biti kristalna i amorfna. U kristalnim telima atomi su
pravilno rasporeeni u prostoru i samoosciluju oko ravnotenih poloaja. U amorfnim
telima estice isto osciluju oko ravnotenih poloaja ali je njihov prostorni raspored
neureen.
Stanje materije u kome ona ima odreen oblik i zapreminu je vrsto agregatno stanje.
U ovom stanju relativno kretanje atoma, molekula ili jona je mnogo vie ogranieno
nego kod tenosti. Ako su atomi, molekuli ili joni pravilno rasporeeni tako da grade
kristal, tj. kristalnu reetku, onda je re o kristalnom agregatnom stanju. Iz ovoga se
vidi da vrsto i kristalno stanje materije nisu identini pojmovi. Do danas je utvreno
sedam kristalnih sistema i etrnaest tipova kristalnih reetaka. vrsta jedinjenja esto
imaju pravilan geometrijski oblik. Od svih kristalnih jedinjenja samo odreeni broj
supstanci ima karakteristian kristalni oblik, koji se lako uoava i po tome moe da se
jedinjenje identifikuje. Precizno utvrivanje kristalografskih konstanti jedini je put za
jednoznano odreivanje supstance.
39. PRAINA
Pojam praina obuhvata prisustvo vrstih estica koje mogu due ili krae vreme da
lebde u vazduhu i ija je veliina, preteno iznad koloidalnog podruja.
40. MAGLA
Magla je aerosol (disperzoid ili kondenzoid) sainjen od tenih cestica nastalih
rasprskivanjem tenosti, kondenzacijom gasovite faze ili agregacijom molekularne
razdeljene supstance u vee estice, u atmosferskom vazduhu.

41. DIM
Dim je fino raspodeljen aerosol pirogene prirode sastavljen od vrstih ili meavine
vrstih i tenih estica.
42. TEMPERATURA KLJUANJA
Taka/temperatura kljuanja neke tenosti je ona temperatura na kojoj je pritisak pare
tenosti jednak atmosferskom pritisku na povrini tene faze, odnosno, na kojoj tena
supstanca kontinuirano prelazi u parno stanje (kljua). Prema tome, na toj temperaturi
su u ravnotei njena tena i gasovita faza. Normalna taka kljuanja je temperatura na
kojoj pritisak pare tenosti dostie vrednost normalnog atmosferskog pritiska (101325
Pa).
Taka kljuanja zavisi od prirode supstance zbog ega je za svako jedinjenje razliita.
Isto tako, taka kljuanja zavisi i od atmosferskog pritiska jer se zapremina naglo
menja pri prelazu tenosti u gasno stanje. Iz ovog razloga pri navoenju take
kljuanja treba navesti i vrednost odgovarajueg atmosferskog pritiskaa. Atmosferski
pritisak i taka kljuanja, po Gej-Lisakovom zakonu, proporcionalni su, ukoliko
pritisak raste i taka kljuanja se poveava i obratno.
43. PRITISAK PARE (NAPON)
Pritisak (napon) pare je parcijalni pritisak pare supstance iznad tenosti. Pritisak pare
moemo da izraunamo jednainom idealnog gasnog stanja ili Daltonovim zakonom.
Taka kljuanja i pritisak pare su proporcionalni. Pritisak pare, iznad tenosti, ima
svoju vrednost za svaku temperaturu ispod take kljuanja, koji, omoguava prevoz
odreenog broja molekula sa povrine tenosti u gasnu fazu. Ako poveamo
temperaturu raste pritisak pare, a sa sniavanjem temperature opada, tj. dolazi do
kondenzacije. Prelaenje tene faze u gas ili paru (isparavanje) vri se samo na
povrini tenosti na temperaturi do take kljuanja. to je vie temperatura isparavanje
je bre. Na odreenoj temperaturi, kada se pritisak pare izjednai sa atmosferskim
pritiskom, nastaju pare i unutranjosti tenosti a ne samo na povrini. Ta temperatura
je taka kljuanja koja je indentina temperaturi tenosti, a ne samo na povrini. Ta
temperatura je taka kljuanja koja je identina temperaturi kondenzacije, jer kad se
para ohladi prelazi u tenost pri istoj temperaturi. Povezanost pritiska pare i take
kljuanja objanjava se kohezionim silama u tenosti. Bez obzira to za sada ne postoji
jedinstvena teorija za teno stanje materije utvreno je da su u tenostima molekuli
bliski, ali labavo zdrueni u kretanju. Relativno su slobodni da menjaju svoje poloaje
ali ih kohezione sile dre na okupu, tako da odreena masa tenosti ima odreenu
zapreminu. Energija kretanja molekula, koja zavisi od temperature tenosti tei da
molekule iz tene prevede u gasnu fazu, a njoj se suprostavljaju kohezione sile i
atmosferski pritisak koji molekule zadravaju u tenoj fazi ili tee da ih vrate iz pare u
tenosti. Kljuanje nastaje kada energija kretanja nadjaa sile koje se suprostavljaju.
44. POSTOJANOST SUPSTANCE I TEMPERATURA KLJUANJA

Postojanost neke supstance u odreenim uslovima dosta karakterie taka kljuanja,

jer se jedinjenje krae vreme zadrava na zemljitu, u vodi, na delovima biljaka, na
tehnolokim postojanjima ili u njima, tj. bre isparava i za krae vreme postie veliku
koncentraciju u atmosferi radne i ivotne sredine. Supstance sa visokom takom
kljuanja usporeno isparavaju i ne postiu visoke koncentracije para u vazduhu.
Povienje temperature kljuanja razblaenih supstanci T(K), neelektrolita direkno je
proporcionalno molalnoj koncentraciji rastvora.
T=E
E ebulioskopska konstanta (Kkg
)
molalna konstanta rastvora (mol
).
45. PRIMESE I TEMPERATURA KLJUANJA
Uticaj primese u nekom jedinjenju na taku kljuanja supstance zavisi od prirode
primese kao i od razlike u taki kljuanja supstance i primesa (ako su iste take
kljuanja nema uticaja).
Povienje temperature kljuanja razblaenih supstanci T(K), neelektrolita direkno je
proporcionalno molalnoj koncentraciji rastvora.
T=E
E ebulioskopska konstanta (Kkg
)
molalna konstanta rastvora (mol
).
46. ISPARLJIVOST
Pod isparljivou se podrazumeva maksimalno postignuta koncentracija gasne faze
neke supstance pri odreenom pritisku i temperaturi. Prema tome, maksimalna
koncentracija zasienja predstavlja onu masu supstance koja ispari do zasienja u 1 m3
vazduha, pod noramlnim pritiskom, na odreenoj temperaturi. Maksimalna
koncentracija se izraava g/m3 ili mg/dm3. To je, prema tome, funkcija pritiska pare i
temperature:
Cmax=f(P,T).
Stvaranje i postizanje odreene koncentracije pare neke supstance moe se izraunati
jednainom:
Cmax =

(mg/dm3), gde je:

M molekulska masa (mg/dm3)

R pritisak pare (kPa)
T temperatura (K).
Isparljivost predstavlja karakteristinu konstantu za svaku supstancu, a zavisi od niza
faktora ako se posmatra u dinamikim uslovima radne i ivotne sredine: prirode
supstance, atmosferskog pritiska, pritiska pare, temperature, take kljuanja, toplote
isparavanja, oblika i veliine povrine isparavanja, povrinskih pojava, brzine kretanja
vazduha, difuzije, vlanosti vazduha, meteorolkih uslova, ventilacije u radnim
prostorijama itd.

Zbog navedenih uslova pri primeni supstance koja isparava praktino je nemogue
oekivati maksimalnu koncentraciju para u vazduhu, a realno je da te koncentracije
budu 10 do 50 puta manje.
47. ISPARAVANJE
Isparavanje nastaje kada se pojedini molekuli vrste ili tene supstance odvajaju od
ostale mase i odlaze u atmosferski vazduh stvarajui gas ili paru. Za prevoenje
molekula iz vrste ili tene faze potrebna je odgovarajua energija (toplota
isparavanja). To je koliina toplote potrebna da se odreena koliina (g ili mol)
supstance prevede iz tene u gasovitu fazu. Kao jedan od kriterijuma za ocenivanje
isparljivosti nekog jedinjenja uzima se njegova taka kljuanja, odnosno to je nia
temperatura kljuanja, vea je isparljivost. Prema tome, supstance koje imaju visoku
taku kljuanja i visokim pritiskom pare. Sa promenom temperature isparljivost se
ponaa proporcionalno, tj. za poveanje temperature a 1S isparljivost se relativno
poveava za oko 10 %.
48. BRZINA ISPARAVANJA
Brzina isparavanja neke supstance zavisi od isparljivosti, temperature, veliine
povrine isparavanja, pokretljivosti atmosfere (vetar), vlanosti vazduha itd. Pod
brzinom isparavanja podrazumeva se masa supstance koja ispari sa jedinice povrine u
jedinici vremena na odreenoj temperaturi, bez vetra i pri vlanosti vazduha od 50%.
Ona moe da se izrazi i kao relativna brzina isparavanja. Relativna brzina isparavanja
je odnos vremena koje je potrebno za isparavanje jedinice zapremine ispitivane
tenosti, prema vremenu potrebnom za isparavanje iste zapremine etiletra. Brzina
isparavanja etiletra, kao najisparljivije supstance iznosi 1. Brzina isparavanja
supstance, ako je potrebno, moe se smanjiti dodatkom visokomolekularnih jedinjenja,
a efekat je vei to je vei viskozitet dodate supstance.
49. KLASIFIKACIJE SUPSTANCI NA OSNOVU ISPARLJIVOSTI
Na osnovu isparljivosti moemo izvriti klasifikaciju supstanci. Ako je kriterijum
taka kljuanja tene organske supstance mogu da budu, isparljive (taka kljucanja
ispod 100 C) srednje isparljive (100-150 C) i teko isparljive (iznad 150 C). Prema
relativnoj brzini isparenja tene supstance se dele u tri grupe: lako isparljive (do 10),
srednje isparljive (10-35), i teko isparljive (iznad 35).
50. TEMPERATURA TOPLJENJA
Taka topljenja je temperatura pri kojoj supstanca iz vrstog agregatnog stanja prelazi
u teno, to je karakteristina konstanta za svaku supstancu. Ona je obino jednala
taki ovravanja. Take topljenja i ovrivanja dobro su definisane samo za
kristalne materijale. Amorfni materijali, npr. Staklo, ne tope se na odreenoj
temperaturi ve sa porastom temperature omekavaju.
51. KOHEZIONE SILE

Kohezione sile dre na okupu estice vrste supstance i zato ovo agregatno stanje
karakterie odreen oblik i zapremina. Od prirode kohezionih sila zavisi temperaturni
nivo take topljenja. Kristalno stanje supstanci ima geometrijski oblik zato to su
kristalne estice (joni ili molekuli) vrlo pravilno i simetrino rasporeeni. Taj pravilan
razmetaj estica se mnogo puta ponavlja u kristalu. Topljenje nastaje kada je
postignuta temperatura (taka topljenja) na kojoj sile vibracije, usled toplotne energije
pojedinih estica, postaju vee od kohezionih sila koje tee da zadre vrsto stanje.
Prema tome, proces topljenja je razlaganje kristalne reetke jer pri tome estice
naputaju pravilan raspored i prelaze u stanje negeometrijskog rasporeda (teno
agregatno stanje). Pri prelazu iz vrstog u teno stanje deavaju se vrlo male
zapreminske promene i zato taka topljenja malo zavisi od pritiska.
52. TEMPERATURA TOPLJENJA (ORGANSKE SUPSATNCE)
iste kristalne organske supstance obino imaju tano odreenu taku topljenja ili vrlo
uzak temperaturni interval u kome cela vrsta masa pree u tenost (oko 1 S). Vrlo
male koliine primesa sniavaju taku topljenja i do 2 S, a supstance sa veom
koliinom primesa se tope u mnogo veem i niem temperaturnom intervalu. Ima i
jedinjenja kod kojih ne moe da se osredi taka topljenja jer se raspadaju, ali i takav
nain topljenja daje odreenu karakteristiku ispitivanoj supstanci. Taka topljenja kod
smea se ponaa drugaije. Kod smea se javlja depresija take topljenja. To je pojava
koja se javlja pri meanju dveju istih, kristalnih organskih supstanci; nastala smea
ima taku topljenja niu i za 20-30 S, u odnosu na supstancu sa najniom takom
kljuanja.
Kod organskih supstanci taka topljenja se kree od ispod -150 S do iznad 300 S. Na
osnovu ovog supstance moemo da klasifikujemo u tri grupe: sa niskim (-150 S do 0
S), srednjom (0 S do 150 S) i visokom (150 S do 300 S) takom topljenja. Veina
organskih supstanci je sa srednjom takom topljenja.
53. GUSTINA
Pod gustinom za vrste i tene supstance podrazumeva se masa jedinice zapremine,
odnosno veliina odnosa mase supstance (m) i njene zapremine (V) na odreenoj
temperaturi:
=
- gustina kg/m3, m- masa tela, V zapremina..
Gustine elemenata i istih jedinjenja su karakteristine konstante koje zavise od
temperature. Na gustinu neke materije utie sastav, temperatura, agregatno stanje,
alotropski oblik, elektrino polje itd.
54. APSOLUTNA GUSTINA
Gustina (normalna, apsolutna) pare ili gasa predstavlja masu jedinice zapremine na
temperature od 0 C (273K) i pritisku od 101325 Pa. Odreivanje gustine gasova i para,
za precizna istraivanja, zahteva osetljive i savremene instrumente, a mase gasova ili

para moraju se preraunavati na odgovarajuoj nadmorskoj visini i geografskoj irini

(45 stepani ). Jedinice gustine izrazavaju se u: g/cm3, g/dm3, kg/dm3, kg/m3.
55. RELATIVNA GUSTINA
Relativna gustina (specifina masa) d je veliina odnosa gustine ispitivane supstance i
gustine standardne (referentne) supstance pri odreenim fizikim uslovima. Za tene i
vrste supstance obino se kao standardna supstanca uzima se voda na temperature od
4 C i pritisku od 101325 Pa. Relativna gustina se obeleava d t kroz to :indeks t
oznaava temperature ispitivane supstance, a indeks t0 temperaturu standardne
supstance (za vodu t0=4 C):
Relativna gustina tenosti se izraava i u Baumeovim (Bome) stepenima. Za gasove i pare
relativna gustina se uporeuje sa gustinom nekog standardnog gasa (vazduh-1,29 g/cm3,
vodonik-0,089 g/cm3, kiseonik-1,429 g/cm3) na istoj temperaturi i pri istom pritisku. Tako
definisana relativna gustina za gasove i pare istovremeno je i odnos molekulskih masa:
pri emu je Mr molekulska masa gasa ili pare na koji se svodi. Relativna gustina je
bezdimenzionalni broj.
Relativna gustina tenosti se izraava i u Baumeovim (Bome) stepenima. Za gasove i
pare relativna gustina se uporeuje sa gustinom nekog standardnog gasa (vazduh-1,29
g/cm3, vodonik-0,089 g/cm3, kiseonik-1,429 g/cm3) na istoj temperaturi i pri istom
pritisku. Tako definisana relativna gustina za gasove i pare istovremeno je i odnos
molekulskih masa:
dr= =

, pri emu je Mr molekulska masa gasa ili pare na koji se svodi. Relativna

gustina je bezdimenzionalni broj.

56. RASTVORLJIVOST
Rastvorljivost neke supstance u rastvarau predstavlja najveu koliinu supstance koja
se moe rastvoriti u datoj koliini rastvaraa, odnosno koliinu rastvorene supstance
koja je u ravnotei sa vikom nerastvorene supstance (zasien rstvor). Rastvorljivost
gasa je odnos koncentracije gasa u rastvoru prema koncentraciji gasa iznad rastvora.
Smatra se da je neka supstanca, po konvenciji, rastvorljiva u izvesnom rastvarau ako
se u njemu rastvori, na sobnoj temperaturi, najmanje 3%.
57. RASTVARANJE
Rastvaranje, odnosno graenje rastvora poinje disperzijom estica jedne supstance u
drugoj. Do koje granice su razliite supstance rastvorene jedna u drugoj zavisi od
odnosa privlanih sila izmeu estica iste vrste i estica razliite vrste. Graenje
rastvora poinje kada su sile privlaenja izmeu estica rastvaraa i rastvorne
supstance jae od sila privlaenja izmeu estica rastvaraa i estica supstance koja se
rastvara. Kohezione sile koje deluju izmeu istih molekula spreavaju rastvaranje, a
adhezione sile, koje deluju izmeu molekula rastvaraa i molekula rastvorene

supstance, omoguuju rastvaranje. Kohezione i adhezione sile mogu biti razliite

prirode. Proces rastvaranja je sloeniji od procesa topljenja jer ovde treba uzeti u obzir
i promene koje nastaju u strukturi samog rastavaraa. Pri rastvaranju vrste supstance
ili tenosti dolazi do razdvaranja njihovih estica (joni, molekuli), a prostor meu
njima ispunjavaju estice rastvaraa. Prema tome, kao i pri topljenju i kljuanju
moraju se nadjaati intermolekulske sile. Energija potrebna za kidanje kohezionih
veza kompenzuje se nastajanjem adhezionih veza. Stare privlane sile zamenjuju se
novim.
58. KRISTALIZACIJA
Kristalizacija je proces ponovnog taloenja estica rastvorene supstance iz rastvora na
povrini kristala. Rastvaranje i kristalizacija su dva suprotna procesa i nalaze se u
stanju dinamike ravnotee. Zasien rastvor, pod odgovarajuim uslovima, se dobija
kada se brzine rastvaranja i kristalizacija izjednae.
59. PRAVILA RASTVORLJIVOSTI
Pravila rastvorljivosti:
- jedinjenja slinog hemijskog sastava istrukture bolje se meusobno rastvaraju;
- polarna jedinjenja se rastvaraju u polarnim rastvaraima, a nepolarna u
nepolarnim rastvaraima;
- jedinjenja koja imaju slian unutranji pritisak bolje se meusobno rastvaraju;
- rastvorljivost vrstih supstanci u tenom rastvarau opada sa porastom njihove
temperature topljenja;
- rastvorljivost vrstih supstanci u tenim rastvaraima utoliko je manja, ukoliko
je vea njihova molekulska masa.
Ova pravila slue samo kao orijentacioni kriterijum pri izboru rastvaraa i ne
omoguuje predvianje rastvorljivosti sa velikom tanou.
60. HENRIJEV ZAKON
Bilo koji gas ili para u neposrednom kontaktu sa povrinom neke tenosti rastvara se u
toj tenosti srazmerno parcijalnom pritisku tog gasa u gasnoj fazi iznad povrine
tenosti. U stvari pod odreenim uslovima uspostavlja se dinamika ravnotea izmeu
procesa rastvaranja i isparavanja gasa. Po henrijevom zakonu ovaj odnos se moe
prikazati jednainom:
C1/C2=K, gde je C1 - molarna koncentracija gasa u gasnoj fazi, C2 - molarna
koncentracija gasa u tenoj fazi. K - konstanta rastvorljivosti, odnosno koeficijent
distribucije.

61. GRAHAMOV ZAKON

Difuzija gasova kroz polupropustljive membrane plunih alveola nastaje zbog razlika
u parcijalnim pritiscima nekog gasa sa jedne i druge strane membrane. Brzina difuzije
se ponaa po Grhamovom zakonu. Prema tome, gasovi e prolaziti kroz membranu u

smeru od vieg ka niem parcijalnom pritisku, dok se ne uspostavi dinamika

ravnotea:
=

gde je: 1 i 2 srednje brzine gasova, Mr1 i Mr2 relativne molekulske mase, d1 i d2
relativne gustine. Prema tome Grahamov zakon glasi: Brzine difuzije gasova su
obrnuto proporcionalne kvadratnom korenu njihovih relativnih molekulskih masa (ili
relativnih gustina).

62. FIZIKA HEMIJA (DEFINICIJA I OBLAST PROUAVANJA)

Fizika hemija predstavlja vezu izmeu fizike i hemije, ali i biologije i kao
interdisciplinarna nauka bavi se prouavanjem fizikih osobina hemijskih sistema na
svim nivoima, od makroskopskog do subatomskog.
Obuhvata iroke oblasti, od strukture i grae supstance preko njenih svojstava do
meudejstava uesnika u razliitim agregatnim stanjima, od procesa koji se odvijaju u
ravnotenim ili neravnotenim stanjima do energetskih bilansa takvih procesa, od
objanjenja zato je neto takvo kakvo jeste u datim uslovima a ne drugaije, do
tumaenja zato se neto desilo na takav a ne na neki drugi nain i na kraju od naina
definisanja stanja sistema i parametara koji utiu na njegovu promenu do naina
postizanja eljenog stanja i njegove praktine primene.
63. FIZIKA HEMIJA U OBLASTI RADNE I IVOTNE SREDINE
Fizika hemija u oblasti radne i ivotne sredine omogucuje orijentaciju, odreivanje
ili predvianje ponaanja tetne supstance van ivog organizma, odnosno od izvora do
receptora. To podrazumeva njeno praenje u pogledu vremena, zadravanja i
transformacija u vazduhu, vodi i zemljitu, kao i kod uvanja, skladitenja, transporta,
detekcije, dekontaminacije i kontraminacije, mera zaite, ukazivanja prve pomoi itd.
64. FIZIKOHEMIJSKI PARAMETRI
Fizikohemijski parametri koji se razlikuju kvalitativno i mogu da se odrede
kvantitativno bie izloeni po oblastima fizike hemije: agregatna stanja materije
(gasno, teno, vrsto), hemijska termodinamika, hemijska kinetika, ravnotea u
homogenim i heterogenim sistemima, pojave na granici faza, koloidna hemija,
struktura materije, nuklearna hemija, optika svojstva materije, elektrohemija.
65. KINETIKA TEORIJA GASOVA
Kinetika teorija gasova, polazei od jednostavnog modela gasovitog stanja, povezuje
makroskopska svojstva gasova (npr. pritisak i temperatura) sa makroskopskim
svojstvima molekula gasa (npr. masom, brzinom). Kinetika teorija gasova zasnovana
je na sledeem modelu idealnog gasa:
gas je predstavljen skupom identinih estica mase m u stalnom kretanju pri
emu su svi pravci i smerovi kretanja podjednako verovatni;
zapremina estica je zanemarljiva;

molekuli se kreu ne delujui jedni na druge;

svi sudari se elastini, to znai da je ukupna translaciona kinetika energija
molekula nakon sudara neizmenjena.

66. VANDERVALSOVA JEDNAINA

)(

Konstante a i b su vandervalsove konstante i karakteristine su veliine za svaki gas.

Kada su ove konstante jednake 0, jednaina prelazi u jednainu idelanog stanja. to su
vrednosti ovih konstanti vee, to je vea ponaanja u ponaanju gasa u odnosu na
idelno gasno stanje.
Ukupna zapremina molekula Vm, upravo je srazmerna broju pristutnih molekula,
odnosno broju molova gasa, n:
Vm=b*n, gde je b konstanta.
Privlana sila srazmerna je ukupnom broju molekula koji udaraju u zid posude i onih
koji neposredno deluju na te molekule. Ukupan broj molekula srazmeran je gustini
gasa p, pa je sila koja deluje suprotno od udara molekula o zid suda srazmerna gustini,
r:
F=a*p2, gde je a konstanta.
Kako je gustina srazmerna broju molova u jedinici zapremine, to je:
F=a*( ) Prema tome pritisak realnog gasa treba poveati za iznos sile F koja se zove
i unutranji pritisak.
67. TOPLOTA ISPARAVANJA
Da bi pri kljuanju temperatura tenosti ostala konstantna, potrebno je dovoditi
toplotu. Koliina toplote koju je potrebno dovesti na 1mol tenosti na temperaturi
kljuanja zove se latentna molarna toplota isparavanja, ili promena molarne entalpije
isparavanja, vapH.
68. KLAUZIJUS-KLAPEJRONOVA JEDNAINA
Zavisnost napona pare os temperature izraena je Klauzijus-Klapejronovom
jednainom:
=

), gde su: p1 i p2 naponi pare na temperaturama T1 i T2; vapH

promena molarne entalpije isparavanja za temperaturni interval od T1 do T2.

69. PREVOENJE GASOVA U TENO STANJE
Pri prevoenju gasova u teno stanje, dolo se do zakljuka da za svaki gas postoji
jedna najvia temperatura iznad koje se on ne moe pretvoriti u tenost, ma koliko
visok pritisak bio upotrebljen. Ova temperatura se naziva kritina temperatura, njoj
odgovara kritini pritisak, pc, ao dgovarajua zapremina za 1mol supstance naziva se
kritina zapremina, Vc.

Taka K se naziva kritina taka. Kritino stanje se moe definisati kao stanje
odreeno temperaturom i pritiskom pri kojima gas i tenost postaju tako slini, da vie
ne mogu postojati kao odvojene faze, iznad kritine temperature supstanci moe
postojati samo gas. Molarna toplota isparavanja tenosti opada sa porastom
temperature i pri kritinim uslovima postaje jednak 0. Kritine veliine su u vezi sa
konstantama u Vandervalsovoj jednaini realnog gasnog stanja i koriste se za njihovo
odreivanje.
70. VISKOZNOST TENOSTI
Viskoznost predstavlja merilo unutranjeg trenja tenosti u kretanju i zavisi od
temperature i hemijskog sastava fluida. Tenost koja ima veu viskoznost je manja,
dok ona sa manjom viskoznou je vie pokretna tenost.
Viskozitet se klasifikuje na:
- apsolutnu (dinamiki i kinematiki) predstavlja viskozitet fluida koji struji
laminarno i u kome se izmeu dva paralelna sloja, udaljena 1m, sa razlikom u
brzinama strujanja od 1m/s javlja napon smicanja od 1Pa
- relativnu viskoznost predstavlja odnos viskoziteta ispitivane i neke
standardne supstance.
Sila trenja kojom 2 sloja tenosti deluju jedan na drugi pri meusobnom kretanju
proporcionalna je dodirnoj povrini S i razlici V=V2-V1, a obrnuto proporcionalna
njihovom rastojanju F=*

. Velicina V koja zavisi od prirode tenosti i njene

temperature specificna je za svaku tenost i naziva se viskoznost: =

71. POVRINSKI NAPON

Granini sloj izmeu dve faze bitno se razlikuju po fizikohemijskim osobinama od
graninih slojeva u unutranjost jedne faze. Ta razlika je uslovljena razliitim
sadrajem energije u unutranjosti jedne faze i na graninoj povrini izmeu dve faze.
Sila koja deluje normalno na duinu u povrinskom sloju tenosti naziva se povrinski
napon (). Matematiki se definie izrazom:
= , gde je F sila koja deluje na duinu (l). Iz jednaine sledi i jedinica povrinskog
napona (Nm-1).
72. VRSTO AGREGATNO STANJE (KRISTALNO I AMORFNO)
Glavno svojstvo kristala je ureenost estica od kojih su izgraeni. estice su pravilno
i periodino poreane, tako da postoji ureenost kroz ceo kristal. Upravo zbog takve
strukture kristali imaju svojstvo anizotropije; to je zavisnost fizikih svojstava (npr.
provoenje toplote idr.) od pravca u kristalu. Kristali koji imaju ovakva svojstva
nazivaju se mono kristali. Amorfni materijali se odlikuju time, da su im estice u
prostoru rasporeene bez reda. Njihovo osnovno svojstvo je da su izotropni, tj. da su
im svojstva u svim pravcima jednaka, to je karakteristino za tenosti i gasove. Za

razliku od kristala amorfne supstance nemaju odreenu taku topljenja, ve se

karakteriu irokim intervalom razmekavanja.
73. TOPLJENJE I OVRAVANJE
Koliina toplote koju je na temperaturi toplljenja potrebno dovesti 1mol-u supstance
da bi prela u teno stanje naziva se molarna toplota topljenja (H).
Proces suprotan topljenju je ovravanje. Kada su u pitanju kristalne supstance prelaz
materije iz tenog u vrsto stanje, naziva se kristalizacija.
74. TERMODINAMIKA (DEFINICIJA)
Termodinamika se bavi prouavanjem promena energija koja prate hemijske i fizike
procese. Ona prouava zakonitosti kojima podleu ove promene, a naroito one koje
se odnose na transformaciju toplotne energije u sve ostale oblike energije i obrnuto.
75. PRVI I DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE
Prvi zakon ternodinamike se bavi koliinom rada koji se moe dobiti ili izvriti pri
fizikom ili hemijskom procesu, kao i koliinom toplote koja se pri tome oslobodi ili
apsorbuje.
Drugi zakon termodinamike prouava tok prirodnih procesa, odnosno pitanja u vezi sa
mogunostima odigravanja spontanih procesa.
76. OSNOVNI POJMOVI TERMODINAMIKE
Osnovni pojmovi termodinamike su:
termodinamiki sistem,
svojstva ili promenljive,
stanje sistema,
parametri stanja,
ravnotea,
proces.
77. IZOLOVAN, OTVOREN I ZATVOREN SISTEM
Izolovan system je onaj kod koga ne postoji nikakva interakcija sa okolinom. U njemu
granica izmeu sistema i okolne onemoguuje razmenu supstance i energije. Zatvoren
sistem je kada u toku neke promene stanja u sistemu nema razmene supstance sa
okolinom, a dolazi do razmene energije.
Otvoren sistem je onaj u kome postoji razmena mase i energije izmeu sistema i
okoline.
78. HOMOGENI I HETEROGENI SISTEM
Sistem je homogen kad su mu svojstva ista u svim delovima ili se kontinuirano
menjaju od take do take. Npr. homogen sistem je gas ili smea gasova, ista tenost,
pravi rastvor.

Kada sistem nije potpuno uniforman, tj. kada unutar sistema postoje take u kojima se
neko svojstvo naglo menja kae se da je sistem heterogen. Heterogen sistem se moe
sastojati od veeg broja homogenih delova. Faza predstavlja homogeni deo sistema
koji je od ostalih delova odvojen graninim povrinama. Takav sistem koji se sastoji
od dve faze je npr. sistem tenosti i para, 2 nemeljive tenosti idr.
79. INTEZIVNE I EKSTEZIVNE VELIINE
Intenzivne veliine su fizike karakteristike sistema ija brojna vrednost ne zavisi od
kolicine materije u sistemu. Intenzivne veliine su temperatura, pritisak, gustina,
povrinski napon itd.
Ekstenzivne veliine zavise od koliine materije u sistemu i upravo su joj
proporcionalne. Ukupna vrednost neke ekstenzivne veliine jednaka je zbiru vrednosti
za pojedine delove u koje se sistem moe podeliti, tj. ekstezivne veliine imaju
aditivni karakter. Ekstenzivne veliine su zapremina, energija, entalpija idr.
Intezivne veliine zovu se jo i faktori intenziteta, a ekstezivne veliine faktori
kapaciteta.
80. PARAMETRI TERMODINAMIKOG SISTEMA
Stanje termodinamikog sistema definisano je
parametrima sistema. etiri
termodinamika svojstva koja se mogu neposredno meriti tako da primarno definiu
sistem predstavljaju parametere stanja. To su koliina supstance (n), pritisak (p),
zapremina (V) i temperature (T). Izmeu parametara sistema postoji odreena
funkcionalna zavisnost, najjednostavnija funkcionalna zavisnost je poznata jednaina
idealnog gasnog stanja: pV=nRT.
81. TERMODINAMIKA RAVNOTEA
Sistem u kome se nijedno termodinamiko svojstvo ne menja, nalazi se u stanju
termodinamike ravnotee. Ovaj pojam obuhvata postojanje 3 razliita tipa ravnotee:
termiku, mehaniku, hemijsku. Termika ravnotea podrazumeva da je temperatura u
svim delovima sistema ista. Mehanika ravnotea podrazumeva da nema
makroskopskih kretanja u sistemu ili sistema u odnosu na okolinu. Hemijska
ravnotea podrazumeva da hemijski sastav u svim takama sistema mora biti isti i ne
sme se menjati.
82. FUNKCIJE STANJA TERMODINAMIKOG SISTEMA
Termodinamike funkcije stanja su veliine iju apsolutnu vrednost nije mogue
odrediti. U termodinamikim razmatranjima dovoljno je poznavati promene ovih
funkcija. Funkcija stanja i njihove promene zavise od uslova pri kojima su definisane.
83. STANDARDNI USLOVI
Da bi se izbeglo oznaavanje uslova pri kojima se promene izvode, a takoe i da bi se
poredile promene funkcija stanja za razliite procese, konvencijom su usvojeni
standardni uslovi: pritisak od 100 kPa (1bar), koliina supstance od 1mol,
koncentracija rastvora od 1mol dm -3.

84. UNUTRANJA ENERGIJA

Svaki sistem sadri u sebi odreenu koliinu energije u sebi koja se naziva unutranja
energija. Unutranja energija (U) predstavlja zbir ukupne energije estica iz kojih se
sistem sastoji i uslovljena je kretanjem i uzajamnim dejstvima tih estica. Ona
obuhvata kinetiku energiju toplotnog kretanja estica (molekula, atoma, jona),
potencijalnu energiju estica uslovljenu njihovim uzajamnim dejstvom
(meumolekulskim silama), kinetiku i potencijalnu energiju protona i neutrona u
atomskim jezgrima.

85. IZOHORSKI PROCESI

Izohorski proces (V=const.) je proces koji se vri bez promene zapremine. Opti izraz
za Prvi zakon termodinamike dobija oblik primenjen na izohorski proces U=Qv.
86. IZOBARSKI PROCESI
Izobarski proces (p=const.) za proces koji se vri bez promene spoljanjeg pritiska
Prvi zakon termodinamike vai u obliku: U=Qp-pV tj. Qp=U+pV.
87. IZOTERMSKI PROCESI
Izotermski proces (t=const.) pri izotermskom procesu unutranja energija sistema se
ne menja, jer je temperatura konstantna. Jednaina Prvog zakona termodinamike
dobija se Q=W.
88. ADIJABATSKI PROCESI
Adijabatski procesi (Q=0) su takvi procesi u kojim nema razmene energije u obliku
toplote izmeu sistema i okoline. Iz opte jednaine Prvog zakona termodinamike uz
uslov da je Q=0 dobija se jednaina za adijabatski proces U=W.
89. TOPLOTNI KAPACITET
Toplotni kapacitet se definie kao koliina toplote koju je potrebno dovesti sistemu da
bi mu se temperature povisile za 1. Toplotni kapacitet (C) zatvorenog sistema, dat je
izrazom: C= , gde je C toplotni kapacitet, Q koliina toplote dovedena sistemom,
a T promena temperature sistema. Toplotni kapacitet zavisi od prirode supstanci
koju ine sistem, od mase, od vrste izvedenog procesa.
90. MOLARNI TOPLOTNI KAPACITET
Toplotni kapacitet izrazen po jedinici koliine supstance naziva se molarni toplotni
kapacitet ili molarna toplota. Molarni toplotni kapacitet definie se kao koliina
toplote potrebna da se 1mol molekula supstance zagreje za 1. Oznaka za molarni
toplotni kapacitet je Cm.

91. ENTALPIJA
Entalpija je mera totalne energije termodinamikog sistema. Ona se sastoji od
unutranje energije, koja je energija neophodna da bi se formirao sistem i koliine
energije potrebne da bi se obezbedio prostor za sistem potiskivanjem njegove okoline i
uspostavili njegova zapremina i pritisak.
Toplota (entalpija) stvaranja jedinjenja se odnosi na 1mol supstance na temperaturi od
25 C i pritisku od 101,3 kPa. Pod toplotom (entalpijom) stvaranja podrazumeva se
toplotni efekat reakcije pri kojoj nastaje 1 mol sloene supstance iz prostih supstanci.
Ukupna promena entalpije je stalna i ne zavisi od toga da li se reakcija odigrava u
jednom stepenu ili vie stepena, ako se polazi od istih komponenata i dobijaju isti
proizvodi reakcije sa istim agregatnim stanjem. Toplotni efekat reakcije (ili promena
entalpije reakcije) jednak je algebarskom zbiru entalpije stvaranja proizvoda
umanjenom za sumu stavaranja polaznih supstanci (reaktanata).
92. EGZOTERMNI I ENDOTERMNI PROCESI
Hemijske reakcije pri kojima se oslobaa izvesna koliina toplote nazivaju se
egzotermne, sistem tad odaje toplotu okolini.
Reakcije pri kojima sistem apsorbuje odreenu koliinu toplote okoline nazivaju se
endotermne.
93. REAKCIJE PRI STALNOJ ZAPREMINI
Reakcije pri konstantnoj zaprenimi mogu da se vre pod sledeim uslovima:
reakcije u zatvorenom sudu,
reakcije izmeu vrstih i tenih supstanci pri kojima ne dolazi do oslobaanja
gasa,
reakcije izmeu gasovitih supstanci kod kojih je broj molova pre i posle
reakcije isti.
Kod takvih reakcija promena unutranje energije sistema jednaka je apsorbovanoj
ili osloboenoj toploti: U=Qv.
94. REAKCIJE PRI STALNOM PRITISKU
Veina hemijskih reakcija vri se pri kostantnom pritisku. Toplotni efekat Qp reakcija
pri stalnom pritisku jednak je promeni entalpije sistema Qp=H.
95. ENTALPIJA RASTVARANJA
Entalpija rastvaranja zavisi od prirode supstance, prirode rastvaraa i koncentracije
nagraenog rastvora. Sam proces rastvaranja obuhvata dva procesa: uzajamno
delovanje molekula rastvaraa i supstance koja se rastvara i raskidanje postojeih veza
u molekulima supstance.
Standardna molarna entalpija rastvaranja neke supstance predstavlja promenu entalpije
procesa rastvaranja 1mol supstance u velikoj koliini rastvaraa pri standradnim
uslovima.

96. ENTALPIJA NEUTRALIZACIJE

Promena standardne entalpije neutralizacije (rH) je promena entalpije reakcije u
kojoj 1mol vodonikovih jona, odnosno (H3O+), jona reaguje sa 1mol-om OH- jona u
veoma razblaenom rastvoru.
97. ENTALPIJA SAGOREVANJA
Standardna entalpija sagorevanja je promena entalpije reakcije u kojoj 1mol elementa
ili jedinjenja reaguje potpuno sa kiseonikom pri standardnim uslovima. Izraava se po
molu supsatnce koja se oksiduje. Toplota sagorevanja je podatak koji treba znati za
supstance koje slue kao goriva.
98. HESOV ZAKON
Hesov zakon glasi: ukupna promena entalpije hemijske reakcije je ista, bez obzira u
koliko stupnjeva se reakcija izvodi.
99. ENTROPIJA
Entropija je izvedena kao veliina preko koje se moe izraziti spontanost nekog
procesa. U termodinamikim sistemima toplota spontano prelazi od sistema na
okolinu samo ako je temperatura okoline nia od temperature sistema. Znai da
entropija kao velicina koja treba da izrazi spontanost termodinamikih procesa, mora
da sadr i toplotu i temperaturu sistema: S= .
100.
GIPSOVA SLOBODNA ENERGIJA
Definie se izrazom G=H-TS, gde je H - entalpija, S entropija, a T - termodinamika
temperatura. Slui kao kriterijum za spontanost procesa ili ravnoteu pri uslovima
konstantne temperature i pritiska.
101.
HEMIJSKA KINETIKA (OBLAST PROUAVANJA)
Hemijska kinetika prouava brzinu i mehanizam hemijskih reakcija i zavisnost brzine
od razliitih faktora. Razliite hemijske reakcije se odvijaju razliitim brzinama. Neke
se odvijaju u deliima sekunde, a neke traju godinima. Ako reaktanti daju vie
razliitih produkata, hemijska kinetika prua podatke o uslovima u kojima e se
reakcija odvijati u eljenom smeru.

102.
BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE
Promena koncentracije reagujuih estica sa promenom vremena definie brzinu
hemijske reakcije, ija je jedinica[mol
].
Da bi dolo do reakcije potrebno je da se estice sudare dovoljnom energijom i da
imaju pogodnu orjentaciju, broj uspenih sudara u brzini vremena je brzina reakcije.
Na brzinu reakcije utiu koncentracija reaktanata, katalizatori, i dodirna povrina
reaktanata.

103.
FAKTORI BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE
Faktori koji utiu na brzinu reakcije su: koncentracija reaktanata, temperatura, priroda
reaktanata, uticaj pritiska (kod gasova), prisustvo katalizatora, uticaj svetlosti na neke
reakcije.
104.
ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD KONCENTRACIJE
REAKTANATA
Zakon brzine glasi: Brzina hemijske reakcije srazmerna je proizvodu molarnih
koncentracija supstanci, pri emu je svaka koncentracija stepenovana odgovarajuim
redom reakcije.
105.
ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD TEMPERATURE
Pri izvoenju razliitih eksperimenata zakljuujemo da povienje temperature ubrzava
hemijske reakcije. Iako sa povienjem temperature kinetika energija estica raste,
ipak poveanje brzine reakcije nije srazmerno broju sudara.
106.
ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD DODIRNE
POVRINE
Reaktanti mogu meusobno da reaguju samo ako su u dodiru. to je vea dodirna
povrina to je vea mogunost za reakciju, a time je vea i brzina reakcije. Drugi nain
da se povea dodirna povrina jeste usitnjavanje reaktanata.
107.
ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD PRIRODE
SUPSTANCE
Povienjem temperature poveava se brzina i egzotermnih i endotermnih reakcija, jer
ono utie na poveanje broja aktivnih atoma. Energija aktivacije predstavlja faktor
koji pokazuje uticaj prirode reagujucih supstanci na brzinu reakcije. Ukoliko je
energija aktivacije mala, brzina reakcije je obino velika.
108.
ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD KATALIZATORA
Glavne karakteristike katalizatora i katalitikih reakcija su sledee: delovanje
katalizatora je selektivno, katalizator moe da ubrza samo reakciju koja je mogua, ali
ne moe izazvati reakciju, po zavretku reakcije katalizator ostaje hemijski
nepromenjen, katalizatori ubrzavaju hemijsku reakciju jer smanjuju energiju
aktivacije, odnosno reakciju vode energetski povoljnijim putem, katalizator ne utie na
poloaj ravnotee.
109.
ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD ZRAENJA
Energija potrebna za aktiviranje reaktanata u nekom sistemu moe se dovesti u obliku
energije zraenja. Hemijske reakcije koje se deavaju pod uticajem energije zraenja
nazivaju se fotohemijske reakcije.
110.
KLASIFIKACIJA HEMIJSKIH REAKCIJA
Hemijske reakcije mogu se podeliti na: sloene i proste ili elementarne.

111.
MOLEKULARNOST REAKCIJE
Molekularnost reakcije odreena je brojem estica reaktanata koje uestvuju u
elementarnoj reakciji. Drugaije, molekularnost je zbir broja molekula reaktanata
ijim se istovremenim uzajamnim delovanjem ostvaruje hemijska promena. Poznate
su jedno, dvo i tromolekulske reakcije.
112.
REAKCIJE PRVOG REDA
Reakcije prvog reda su one reakcije ija brzina zavisi samo od koncentracije jednog
reaktanata. Konstanta brzine reakcije prvog reda predstavlja se k=-

log

, gde je c0

poetna koncentracija, ct koncentacija posle vremena t. Pored konstante, brzinu

reakcije karakterie i poluvreme reakcije (). To je vreme za koje odreaguje polovina
poetne koliine supstance k=

113.
REAKCIJE DRUGOG REDA
Reakcije drugog reda su reakcije koje se najee deavaju. Za reakciju
A+B=produkti, brzina je data izrazom v=k2*CA*CB, odnosno zbir eksponenata na
koncentracijama je dva, pa je to reakcija 2 reda.
114.
POVRATNE REAKCIJE
Povratne reakcije se odvijaju u oba smera. Brzina pretvaranja supstance A u supstancu
V odreena je razlikom brzina suprotnih reakcija v=k1CA-k2CB.
115.
PARALELNE REAKCIJE
Paralelne reakcije su one reakcije kod kojih se dva ili vie procesa odvijaju uporedo.
Brzina kojom se smanjuje koncentracija supstance A odreena je izrazom: v=k1CB
+k2CA.
116.
UZASTOPNE REAKCIJE
Uzastopne reakcije su takve reakcije tokom kojih na putu od poetnog do konanog
stanja nastaje itav niz meuprodukata. Brzina reakcije zavisi od brzine najsporijeg
procesa. Posebnu vrstu uzastopnih reakcija predstavljaju lanane reakcije kao to su
radioaktivni procesi idr.
117.
HEMIJSKA RAVNOTEA
Hemijska ravnotea je stanje gde je brzina reakcije u pravcu
stvaranja
proizvoda
jednaka brzini reverzibilne reakcije. U stanju ravnotee masa i koncentracija
reaktanata i produkata se ne menja, iako reakcija jo uvek tee. Konstanta ravnotee
(Ks) je kolinik proizvoda reakcionih proizvoda i prozvoda reaktanata i zavisi samo
od temparature.
Ukoliko je Kc vee od 1 produkti reakcije su u viku, a ukoliko je manje reaktanti su u
viku.
Povienjem temperature ravnotea se pomera u pravacu endoterme, a smanjenjem u
pravcu egzoterme reakcije.

Promena pritiska ima uticaj samo na gasne reakcije kod kojih je broj molova sa leve i
desne strane razliit, odnosno kod kojih se zapremina posle reakcije smanjuje ili
poveava. Poveanje pritiska pomera ravnoteu u pravcu manje, a njegovo smanjenje
u pravcu vee zapremine sistema.
nA + mB -----> sC + pD
Kc=[A]n * [B]m/ [C]s * [D]p
118.
HEMIJSKI POTENCIJAL
Gibsova energija pri konstantnom pritisku i temperaturi zavisi od koliine supstanci
koje ine sistem. Hemijski potencijal je faktor intenziteta hemijske energije, a faktor
ekstenzivnosti je koliina supstance.
119.
RAVNOTEA U HOMOGENOM SISTEMU
Homogene reakcije se odigravaju u sistemima koji sadre s
a m o j e d n u f a z u , a heterogene u dvo- ili viefaznim sistemima. Homogene i
heterogene reakcije mogu biti:
konane ili nepovratne
ravnotene ili povratne.
Na osnovu Zakona o hemijskom dejstvu masa koji s u formulisali
Guldberg iWaage, izveden je matematiki izraz koji je poznat kao
zakon o hemijskoj ravnotei.
120.
LE ATELIJEOV PRINCIP
Ako se nekom od spoljnih inilacakoji utiu na ravnoteu promeni vrednost (T, R
koncentracija reaktanata) sistem uspostavlja novo stanje ravnotee tako da se odupre
promeni.
121.
UTICAJ PROMENE KONCENTRACIJE NA RAVNOTEU
U sistemu koji se nalazi u stanju dinamike ravnotee, pri konstantnom pritisku i
temperaturi, promena koncentracije jedne supstance uticae na poloaj ravnotee, ali
ne i na urednost konstante ravnotee.
122.
UTICAJ PROMENE PRITISKA NA RAVNOTEU
Promena pritiska ima uticaja samo na one ravnotene reakcije u kojima uestvuju
gasovite supstance. Poto pritisak gasa zavisi od broja gasnih estica u odreenoj
zapremini, Le ateljeov princip predvia da poveanje spoljanjeg pritiska sistem
moe da umanji smanjivanjem broja molekula. To znai da e se u sistemu odvijati
ona reakcija kojom e se smanjiti broj molekula gasa.
123.
UTICAJ PROMENE TEMPERATURE NA RAVNOTEE
Promenom temperature sistema u stanju ravnotee menja se poloaj ravnotee, kao i
vrednosti ravnotenih konstanti Ks i Kp. Prema Le ateljeovom principu povienjem
temperature pomera se poloaj ravnotee u smeru koji umanjuje povienje temperature
apsorbovanjem toplote. Pomeranjem ravnotee ka produktima ostvaruje kod

egzotermnih reakcija sniavanjem temperature, a kod endotermnih povienjem

temperature.
124.
UTICAJ PROMENE KATALIZATORA NA RAVNOTEU
Postojanje ili odsustvo katalizatora nema uticaj na poloaj ravnotee jer katalizator
podjednako utie na brzinu reakcije u oba smera. Poto katalizator u nekom
reakcionom sistemu deluje samo na smanjivanje energije aktivacije za reakcije u oba
smera, uvoenje katalizatora u system koji jo nije dostigao ravnoteu pomoi e da se
ona bre uspostavi. Katalizator moe da promeni brzinu dostizanja ravnotee, ali ne
menja ravnotene koncentracije, niti vrednost konstante ravnotee.
125.
RAVNOTEA U HETEROGENOM SISTEMU
Ravnotea u sistemu koji se sastoji od dve ili vie faza naziva se heterogena ravnotea.
Na reakciji u heterogenom sistemu mogu se primeniti zakoni koji vae za homogene
reakcije, ali samo ako su, osim vrstih ili tenih supstanci, uesnici reakcije i gasovi.
Konstanta ravnotee neke heterogene reakcije u kojoj uestvuju gasovite supstance
jednaka je odnosu njihovih parcijalnih pritisaka. Poloaj ravnotee ne zavisi od
koliine vrstih ili tenih uesnika reakcije.
126.
SLOBODNA ENERGIJA I KONSTANTA RAVNOTEE
Hemijski proces je samo jedna specifina vrsta termodinamikog procesa i na njega se
mogu primeniti opte termodinamike reakcije.
Hemijske reakcije se najee izvode pri izotermsko-izobarskim uslovima, tj. T=const.
i p=const.. termodinamiki uslov za spontano odvijanje jednog takvog procesa je
smanjenje Gibsove energije sistema.
Hemijska reakcija e se spontano odvijati s leve prema desnoj strani hemijske
jednaine ako Gibsova energija sistema s napredovanjem reakcije opada.
127.
FIZIKA RAVNOTEA
O fizikoj ravnotei je re kada se u posmatranom sistemu odvijaju reverzibilni fiziki
procesi. Takvi procesi su fazne transformacije i rastvaranje.
128.
DISPERZNI SISTEMI
Sistemi u kojima je jedna supstanca u vidu vrlo sitnih estica rasporeena u drugoj
nazivaju se disperzni. Takvi sistemi se sastoje od disperzne faze i disperznog sredstva.
Disperznu fazu ini supstanca ije su estice rasporeene u drugoj supstanci koja se
naziva disperzno sredstvo ili disperziona sredina.
129.
GIPSOVO PRAVILO FAZA
Pri definisanju termodinamikog sistema objanjeno je znaenje pojmova faza i
komponenta.
Faza (R) je svaki homogeni deo sistema uniforman po svojim fizikim i hemijskim
svojstvima u celoj zapremini.

Broj nezavisnih komponenata (S) u sistemu predstavlja najmanji broj nezaviisno

promenljivih sastojaka neophodnih da se odredi sastav svake pojedinane faze.
Broj stepeni slobode (F) predstavlja najmanji broj uslova koji se mogu menjati
nezavisno u odreenim granicama, a da se broj faza u ravnotei ne menja. Pri tom su
uslovi koji se mogu menjati: temperatura, pritisak i sastav.
Izmeu broja stepeni slobode, komponenta i faza postoji odreen kvantitativni odnos,
koji je prvi ustanovio Gibs. Taj odnos je poznat kao pravilo faza.
Broj stepeni slobode dobija se iz razlike ukupnog broja intenzivnih veliina potrebnih
da se opie stanje sistema i broja veliina koje su zavisno promenljive zbog uslova da
je sistem u ravnotei:
F=ukupan broj promenljivih (broj zavisno promenljivih).
Ukupan broj koncentracija za izraunavanje sastava itavog sistema od R faza je R(S1). Poto je za opisivanje stanja sistema potrebno definisati temperaturu i pritisak,
ukupan broj promenljivih R(S-1)+2. Broj zavisno promenljivih veliina za svih S
komponenata sistema je S(R-1). Stoga je broj stepeni slobode:
F=P(C-1)+2-C(P-1),
F=C-P+2,
to predstavlja Gibsovo pravilo faza.
130.
MASENI UDEO
Izraava se preko masenog udela rs predstavlja odnos izmeu mase date supstance i
ukupne mase rastvora.
rs=

mrs masa date supstance

mr masa rastvaraa (vode)

mrr ukupna masa rastvora (mrs+mr)

131.
KOLIINSKI UDEO
Molski (koliinski) udeo izraava se preko molskog udela Xrs koji predstavlja odnos
izmeu broja molova date supstance nrs i ukupnog broja molova svih supstanci u
rastvarau nrr.
Xrs =

nrr ukupan broj molova u rastvarau (nrs+nr).

132.
ZAPREMINSKI UDEO
Izraava se preko zapreminskog udela

koji predstavlja odnos izmeu zapremine date

supstance Vrs i ukupne zapremine supstance u rastvoru Vrr.

=

Vrr zbir zapremina date supstance i rastvaraa (Vrs+Vr)

133.
MASENA KONCENTRACIJA
Masena koncentracija predstavlja masu supstance rastvorene u jedininoj zapremini
rastvora.
B=
134.
KOLIINSKA KONCENTRACIJA
Predstavlja broj molova rastvorene supstance i zapremine rastvora Vrr. Obeleava se
] koji se moe obeleavati sa M.
sa C i ima jedinicu [
C=
135.
ZAPREMINSKA KONCENTRACIJA
Zapreminska koncentracija se koristi u sluaju rastvaranja tene supstance i
predstavlja zapreminu rastvorene supstance po jedinici zapremine rastvora, zbog ega
je bezdimenzionalna.
136.
MOLALNOST
Molalnost predstavlja koliinu supstance rastvorene u 1kg rastvaraa. Simbol za
molalnost je , sa naznakom supstance na koju se odnosi.
137.
KONCENTRACIJA (p-vrednost)
Koristi se za izrazavanje koncentracije razblaenih rastvora. Ova vrednost definisana
je kao negativan logaritam koncentracije odreivane supstance.
138.
KONCENTRACIJA JONA
Koncentracija jona u rastvoru zavisi od koncentracije elektrolita, stepena njegove
disocijacije i broja istoimenih jona koji nastaju disocijacijom jednog molekula
elektrolita: [Mn+]=cn
139.

NUMERIKA KONCENTRACIJA

140.
METROLOGIJA (OBLAST PROUAVANJA)
Metrologija je oblast saznanja koja se odnose na merenja.
Predmeti glavnih oblasti prouavanja:
Merne jedinice i njihovi etaloni (ostvarivanje, reprodukcija, uvanje i
prenoenje jedinice koju reprodukuje),
Merenja (metode, sprovoenje, procena tanosti itd.),
Merni instrumenti (svojstva instrumenata ispitivana sa gledita njihove
namene),
Posmatrai (njihova umeanost za izvoenje merenja, npr. za itanje
pokazivanja mernog instrumenta).

141.
-

VELIINE (VRSTE)
Smisao: veliina u optem smislu, veliina u odreenom smislu;
Mernost: merna i uticajna.

142.
BROJNE VREDNOSTI VELIINA
Brojna vrednost velicine je ist broj u izrazu za odreene veliine. Oznaava se sa {}.
Npr. {P}=312
143.
VELIINSKA JEDINICA
Veliinska jednaina je jednaina u kojoj upotrebljene slovne oznake predstavljaju
odgovarajue veliine.
F=m*a
pH=-log[H+]
144.
MERNA JEDINICA
Merna jedinica (jedinica mere) je vrednost neke veliine za koju je dogovorom
usvojeno da ima brojnu vrednost 1.
Napomene:
a) Merna jedinica neke veliine se utvruje da bi se omoguilo
meusobno kvantitativno poreenje razliitih vrednosti te iste veliine.
b) U praksi se umesto sintagme ''merna jedinice'' moe koristiti samo
''jedinica''. Pri tome trebamo praviti razliku jedinicu neke veliine od
njene jedinine vrednosti.
145.
MERENJE
Merenje je skup eksperimentalnih operacija iji je cilj odreivanje vrednosti neke
veliine.
146.
METODE MERENJA
Metoda merenja je nain uporeivanja primenjen u toku merenja. Primeri: metoda
merenja poreenja, nulta metoda merenja.
Direktna metoda merenjaje metoda merenja u kojoj je vrednost merne veliine
dobijena direktno, bez potrebe dopunskog proraunavanja.
Indirektna metoda je metoda merenja u kojoj se vrednost merne veliine dobija
merenjem drugih veliina direktnim metodama, koje su sa veliinom koju treba
izmeriti vezane poznatom relacijom.
147.
MERNI INSTRUMENT
Merni instrumenti su tehnika sredstva namenjena za merenje. Oni mogu biti:
materijalizovane mere i
merni ureaji.

148.

MERNI UREAJ

Merni ureaji su instrumenti koji slue za pretvaranje neke veliine u neko

pokazivanje ili neku ekvivalentnu informaciju.
149.
SKALE MERNOG INSTRUMENTA
Skala je ureeni skup repera naznaenih na pokaznoj napravi mernog instrumenta.
150.
NUMERIZACIJA SKALA
Numeracija skale je skup brojeva ispisan na skali.
151.
PODRUJE SKALE
Podruje skale je skup podeljaka obuhvaen izmeu dva odreena repera na skali.
152.
OPSEG SKALE
Opseg skale je podruje obuhvaeno izmeu dva repera koji odgovaraju najmanjoj i
najveoj vrednosti na skali.
1. Snienje napona pare rastvaraa iznad rastvora
Eksperimentalnim merenjima relativnog snienja napona pare razblaenih rastvora francuski
fiziar Raul, doao je do zakljuka poznatog kao Raulov zakon: relativno snienje napona
pare rastvaraa iznad rastvora jednako je molskom udelu rastvorene supstance:

= XB,

gde je pA napon pare istog rastvaraa, pA napon pare rastvaraa iznad rastvora, XB
molski udeo rastvorene supstance u rastvoru.
2. Snienje take mrnjenja
Snienje temperature mrnjenja rastvora upravo je srazmerno molarnoj koncentraciji:
Tf = Tf Tf = Kf * b,
gde je Tf (K) snienje temperature mrnjenja rastvora, Kf krioskopska konstanta, b
molalna koncentracija rastvora.
Krioskopska konstanta predstavlja snienje temperature mrnjenja jednomolarnog rastvora.
3. Povienje take kljuanja
Povienje temperature kljuanja rastvora upravno je srazmerno njegovoj molalnoj
koncentraciji:
Tb = Tb Tb = Kb * b,
gde je Tb (K) povienje temperature kljuanja rastvora, Kb ebulioskopska konstanta, b
molalna koncentracija rastvora.
Ebulioskopska konstanta predstavlja povienje temperature kljuanja koje izaziva 1 mol
supstance rastvorene u 1 kg rastvaraa. Tako se merenjem temperature kljuanja odnosno
mrnjenja rastvaraa I rastvora moe takodje odrediti i molarna masa rastvorene supstance.
4. Primena Raulovog zakona na rastvore elektrolita
Snienje napona pare rastvora elektrolita vee je od snienja napona pare neelektrolita iste
koncentracije. Elektroliti imaju vie temperature kljuanja, a nie temperature mrnjenja,
takoe u odnosu na rastvore neelektrolita iste koncentracije. Kada su u pitanju rastvori jakih
elektrolita Vanfohov faktor je jednak broju jona koji nastaju disocijacijom jednog molekula
rastvorene supstance. Deo disosovenih molekula, od ukupnog broja molekula elektrolita

naziva se stepen disocijacije. Stepen disocijacije na odredjenoj temperaturi zavisi od prirode

rastvorene supstance i rastvaraa.
5. Primena Raulovog zakona na smee dveju tenosti
Raulov zakon se ne primenjuje samo za rastvore koji se sastoje od tenog rastvaraa i
rastvorene vrste neisparljive supstance, Raulov zakon se moe primeniti i na rastvore koje
ine dve tene komponente. Ovi sistemi, poznati kao smee dveju tenosti, imaju vanu ulogu
u procesima i stanjima u radnoj i ivotnoj sredini, tehnolokim procesima, naroito u
organskoj hemijskoj industriji. Sistemi mogu biti:
- sistemi kod kojih se komponente potpuno smeaju,
- sistemi kod kojih se komponente delimino smeaju i
- sistemi kod kojih se komponente ne meaju.
6. Osmotski pritisak
Osmotski pritisak se najbolje moe objasniti na primeru kada se rastvor i ist rastvara ili dva
rastvora razliitih koncentracija odvoje polupropustljivom membranom doi e do spontanog
prelaenja molekula rastvaraa kroz polupropustljivu membranu u rastvor ili u rasvor sa
veom koncentracijom. Ovaj proces se naziva osmoza. Prelaenjem, molekuli rastvaraa
poveavaju nivo rastvora i time stvaraju dodatni hidrostatiki pritisak koji je dovoljan da
zaustavi proces osmoze i pritisak naziva se osmotski pritisak. Za odredjivanje osmotskog
pritiska koristi se Van Hofova jednaina P=cRT i on se koristi samo za razblaene rastvore
dok se kod jakih dobijaju priblini rezultati.
7. Idealni sistemi
Svaka tenost pri povienju temperature izbacuje paru i to je veoma vazno svojstava jedne
tenosti tj napon njene zasiene pare. Pri odreenoj temperaturi u zatvorenom prostoru parna i
tena faza nalaze se u ravnotei i napon pare ima odreenu vrednost. Kada je tena faza smea
dveju tenih komponenata obe e komponente isparavati i faza pare takoe biti smea. Uee
svake komponente u parnoj fazi odnosno parcijalni napon njene pare zavisi od koncentracije
te komponente u tenoj fazi. Ova zavisnost definisana je Raulovim zakonom: Parcijalni napon
pare jedne komponente u smei jednak je proizvodu molskog udela te komponente u rastvoru
i napona pare iste komponente.
8. Sistemi kod kojih se komponente potpuno meaju
Svojstva sistema u kojima se komponente potpuno meaju zavise od sila uzajamnog delovanja
njihovih molekula. Ti sistemi se razvrstavaju na idealne, sisteme sa maksimalnom
temperaturom kljuanja i sisteme sa minimalnom temperaturom kljuanja.
9. Sistemi sa minimalnom temperaturom kljuanja
Kod nekih smee tenosti imaju napone para vee nego sto to predvia Raulov zakon i
pokazuje pozitivno odstupanje od ponaanja idealnih rastvora. U tim smeama privlane sile
izmeu razliitih molekula slabije su od privlanih sila izmeu istih molekula. Tenja
komponenata ka isparavanju je vea nego u idealnom rastvoru.
10. Sistemi sa maksimalnom temperaturom kljuanja
Pri pretpostavci da su meumolekulske sile jae izmeu komponenata kada su u rastvoru nego
kada su u istom stanju i tada e tenja ka isparavanju komponenata u rastvoru biti manja
nego u istom stanju. Kod takvih smea su naponi pare manji nego to predvia Raulov
zakon, odnosno one pokazuju negativno odstupanje od idelanog ponaanja.

11. Sistemi tenosti koji se delimino rastvaraju

Teni sistemi tj njihove komponente u odreenoj oblasti temperature samo se delimino
rastvaraju jedna u drugoj. Na uzajamnu rastvorljivost komponenata, temperatura moe uticati
na slian nain: sa povienjem temperature poveava se rastvorljivost, sa povienjem
temperature smanjuje se rastvorljivost, u jednom intervalu temperature rastvorljivost se
poveava sa porastom temperature, u suprotnom opada.
12. Tenosti koje se ne meaju
Ako se svojstva dve tenosti znatno razlikuju na primer ulja i vode one se u tenom stanju
praktino nee meati. Komponente u smei obrazuju dve tene faze, pri emu svaka od njih
nezavisno od prisustva one druge, uspostavlja ravnoteu sa svojim parom. Ukupan pritisak
nad tenom smeom jednak je zbiru napona pare komponenata pri odreenoj temperaturi.
Kada se ukupni napon pare izjednaci sa spoljasnjim pritiskom tada dolazi do kljuanja pri
konstantnoj temperaturi tako da temperatura u sistemu ostaje kostantna sve dok sistem ima u
ravnotezi dve tene faze i njihovu paru.
13. Dvokomponentni sistemi
Dvokomponentni sistemi su sistemi u kojima se javlja i vrsta faza posmatraju se pri
konstantnom najee atmosferskom pritisku, tako da su promenljive pri kojima se posmatra
ravnotea faza temperatura i sastav jedne od komponenata. U uslovima u kojima se posmatra
ravnotea faza prisustvo pare je zanemarljivo malo, tako da je i uticaj pritiska neznatan. U
tom sluaju Gibsonovo pravilo faza primenjuje se u obliku: F=C+1-P, a sistemi se nazivaju
kondenzovani.
14. Povrinski napon
Povrinski napon se javlja kao posledica postojanja unutranjeg pritiska, pa zbog toga tenost
tei da smanji povrinu na minumalnu pri datim uslovima, tj. da zauzme oblik lopte (kapi
tenosti) jer je povrina lopte najmanja povrina za datu zapreminu i energija e biti
minimalna. Da bi se povrina poveala neophodno je da se utroi rad, odnosno da se molekuli
iz unutranjosti tenosti dovedu na povrinu. Rad se troi na savladavanje molekulskih sila da
bi molekuli doli na povrinu. Molekul u unutranjosti tenosti okruen je sa svih strana istim
takvim molekulima tako da je rezultujua meumolekulska sila nula. Nesimetrino polje oko
molekula na povrini dovodi do pojave povrinskog napona koji predstavlja silu koja
tangencionalno na povrinu[N/m].
15. Adsorpcija
Adsorpcija oznaava promenu koncentracije neke od komponenata na graninoj povrini faza
heterogenog sistema i do adsorpcije dolazi spontano, to znai da e se na granici faza
adsorbovati one komponente sistema ijim prisustvom se smanjuje povrinska energija
sistema. Adsorpcija predstavlja spontano poveanje koncentracije neke supstance na
graninoj povrini izmeu dve faze. Supstanca na ijoj povrini dolazi do poveanja
koncentracije druge supstance naziva se adsorbent, a supstanca koja adsorbuje je adsorbat.
Dobri adsorberi su vrste supstance sa veoma razvijenom povrinom, kao sto su aktivni ugalj,
silika-gel, aluminijum (III)-oksid.
16. Adsorpcija na vrstom adsorbentu
Na vrstom adsorbentu mogu da se adsorbuju komponente iz tenosti i gasovite supstance.
Kod vrstih supstanci, kao i kod tenosti u povrinskom sloju meumolekulske sile nisu
uravnoteene. vrste supstance tee da neutraliu neuravnoteene privlane sile molekula na

taj nain to za svoju povrinu vezuju molekule gasova ili molekule i jone iz rastvora kada se
nalaze u dobru s tima rastvorom.
17. Fizika i hemijska adsorpcija
Fizicka adsorpcija nastaje kao posledica vezivanja adsorbata sa adsorbent privlanim silama
kao sto su Vandervalsove sile. Adsorpcija je egzoterman proces: promena entalpije je oko 40
kJ mol-1. Odvija se velikom brzinom i reverzibilna je. Adsorbat moe da se adsorbuje u vie
molekulskih slojeva.
Kada je u pitanju hemijska adsorpcija ili hemisorpcija, adsorbat se vezuje za adsorbent
hemijskim vezama. U poreenju sa fizikom adsorpcijom hemijska adsorpcija se odvija sporo
i najee je nepovratna.
18. Faktori koji utiu na koliinu adsorbovane supstance
Na koliinu adsorbovane supstance utiu vise faktora: priroda adsorbata, priroda i relativna
povrina adsorbenata, pritisak (kod gasova) ili koncentracija (kod rastvora), temperatura.
Kada je re o adsorpciji iz rastvora priroda adsorbata utie na koliinu adsorbovane supstance,
uglavnom kroz polarnost molekula kako adsorbovane komponente tako i molekula rastvaraa.
Gasovi se utoliko vie adsorbuju ukoliko se lake kondenzuju. Koliina adsorbovane
supstance srazmerna je veliini povrine adsorbenta ali zavisi i od prirode samo adsorbenta.
Povienjem pritiska kada su u pitanju gasovi, ili koncentracije kada je re o rastvorima
poveava se koliina adsorbovane supstance.
19. Adsorpcija na povrini tenosti
Povrinske aktivne supstanci ine veliku grupu sredstva za pranje, odnosno sapuni i
deterdenti. Njihovom adsorpcijom na povrini tenosti omogueno je pranje. Povrinski
napon na granici faza bie smanjen, pa zato rastvori sapuna lako obrazuju penu. Slino vai i
za deterdente s tim to oni moraju imati razliite hidrofilne grupe.
20. Nernstov zakon raspodele
Ukoliko se u sistem koji se sastoji od dve tenosti koje se ne meaju uvede supstanca
rastvorljiva u obe tenosti, ona e se raspodeliti izmeu te dve tenosti srazmerno svojoj
rastvorljivosti u svakoj od njih. Ako su C1 i C2 ravnotene koncentracije supstance u prvom i
drugom rastvoru, onda vai sledea jednaina:
C1/C2= K,
gde je K konstanta ravnotene raspodele ili koeficijent raspodele.
Jednaina predstavlja matematiki izraz Nernstovog zakona raspodele koji glasi: Kada je
jedna supstanca raspodeljena izmeu dva rastvaraa koji se ne meaju, odnos njenih
koncentracija u dva posmatrana rastvora u ravnotei je konstantan.
21. Klasifikacija disperznih sistema
Disperzni sistemi se klasifikuju prema stepenu disperzije. Termin stepen disperzije oznaava
stepen usitnjenosti estica koje ine disperznu fazu. Prema stepenu disperzije, razlikuju se tri
vrste disperznih sistema: grubo disperzni ili suspenzije, koloidnodisperzni i molekulskodisperzni ili pravi rastvori.
22. Koloidno-disperzni sistemi (sol)
Koloidni sistemi u kojima je disperzno sredstvo teno, a disperzna faza vrsta. Ovakvi
sistemi nazivaju se koloidni rastvori ili soli, odnosno hidrosoli - ako je disperzno sredstvo
voda. Istom tipu koloidnih sistema pripada i gel, kod kojeg su estice disperzne faze
meusobno povezane tako da obrazuju mreastu strukturu ije slobodne meuprostore

ispunjava disperzno sredstvo. Primer jednog takvog koloida je elatin. Zagreje gel od njega
nastaje sol i ovakvi sistemi se nazivaju povratnim ili reverzibilnim.
23. Neorganski i organski koloidi
Organska jedinjenja velikih molekula koji se nalaze disprgovani u nekom disperznom
sredstvu naziva se molekulski koloidi. Makromolekul molekulskih koloida moe da sadri od
10 do 109 atoma vezanih primarnum valentnim vezama. Neorganski koloidi nazivaju se i
disperzoidi. To su sol zlata, neki metalni hidroksid i dr. Oni su veinom liofobni i ireverzibini
koloidi.
24. Braunovo kretanje
Slino esticama pravih rastvora, koloidne estice pokazuju Braunovo kretanje. estice se
haotino kreu u rastvoru jer poseduju izvesnu kinetiku energiju.u toku pravolinijskog
kretanja koloidne estice sa energijom sudaraju molekule ili jone disperznog sredstva. Ti
sudari menjaju pravac kretanja koloidne estice i putanja dobija izgleda nepravilne izlomljene
linije. Takvo haotino kretanje prvi je otkrio engleski botaniar Braun, i zbog toga je dobilo
naziv Braunovo kretanje. Ovim kretanjem pokazano je da se koloidni rastvori po
molekularno-kinetikim svojstvima u sutini ne razlikuju od pravih rastvora.
25. Ultrafiltracija
Koloidne estice prolaze kroz obinu filter-hartiju ali ne i kroz opne od celofana, kolodijuma
iji su otvori veliine 106 cm. Te opne nazivaju se ultrafiltri, a odvajanje koloidnih od pravih
rastvora ultrafiltracija.
26. Dijaliza
Postupak kojim se dovodi do preiavanja koloida naziva se dijaliza. Najjednostavnija
aparatura za dijalizu sastoji se od suda A, sa ulivnom i izlivnom cevi, i suda B, sa
celofanskom membranom. U sud B sipa se smea pravog i koloidnog rastvora, a kroz sud A
cirkulise voda. Mikropore membrane propustaju pravi rastvor, a zadravaju koloidni.
27. Tindalov efekat
Tindalov efekat se obino odnosi na efekat rasejanja svetlosti na esticama u koloidnom
sistemu, poput suspenzija ili emulzija. Tindalov efekat se koristi u razlikovanju razliitih
tipova meavina naime rastvora, koloida i suspenzija. Tindalov efekat sreemo kada upalimo
farove vozila u magli. Svetlosni zraci kraih talasnih duina bivaju bolje rasejani, tako da boja
rasejanog svetla dobija plavkaste nijanse. Ovaj efekat je i razlog zbog koga nebo izgleda
plavo.
28. Elektroforeza
Liofilni proteini stiu naelektrisanje pri pH vrednostima koje su vie ili nie od pH vrednosti
njihove izoelektrine take. Prema tome, koloidne estice e se kretati u elektrinom polju i to
kretanje se naziva elektroforeza. Neki koloidi kreu se ka anodi, a neki ka katodi. Dok se joni
elektrolita kreu i ka anodi i ka katodi. Ona ima bitnu ulogu u zivim bicima kao sto su krv,
blanevina, plazma su koloidni sistemi. A proizvodi koji su isto tako koloidi su celuloza,
vuna, kauuk, svila, skrob itd,u koloide spadaju i sintetiki polimeri.
29. Radioaktivni izvori
Element koji nastaje kao proizvod radioaktivnog raspadanja obino je i sam radioaktivan.
Tako se raspadanje nastavlja u nizu elemenata sve dok ne nastane stabilan atom. Kad je re o
prirodnoj radioaktivnosti, postoje 3 niza: niz urana, torijuma I aktinijum-urana.

30. Atomsko jezgro

Otkrie elektrona i pojava radioaktivnog raspadanja elemenata pokazali su da atomi nisu
nedeljive estice, ve da se sastoje od jo manjih estica. Atom se sastoji od pozitivno
naelektrisanog jezgra oko kojeg krue elektroni poput planeta oko Sunca. Samo jezgro je
sastavljeno od elementamih estica protona i neutrona, tzv. nukleona. Protoni ulaze u sastav
svih atomskih jezgara. Broj protona jednak je broju elektrona Neutron je neutralna estica,
protoni su pozitivno, neutroni negativno naelektrisane estice.
31. Radioaktivni izvori
Element koji nastaje kao proizvod radioaktivnog raspadanja obino je i sam radioaktivan.
Tako se raspadanje nastavlja u nizu elemenata sve dok ne nastane stabilan atom. Elementi
takvog niza razlikuju se po fizikim i hemijskim svojstvima. Kad je re o prirodnoj
radioaktivnosti, poznata su tri takva niza: niz urana, niz torijuma i niz aktinijum-urana.
32. Stabilnost jezgra
U prirodi je poznato 92 elementa. Meutim, zahvaljujui postojanju izotopa poznato je oko
1500 razliitih atomskih jezgara. Od tog broja samo su 264 jezgra stabilna. Stabilna jezgra se
ne raspadaju i ne menjaju s vremenom. Stabilnost jezgra zavisi od odnosa neutron-proton. Za
elemente malog atomskog broja taj odnos je jedan n/p = 1, to znai da jezgra imaju isti broj
protona i neutrona. Iznad 20 atomskog broja stabilna jezgra imaju vise neutron nego protona,
a odnos je neutron-proton 1.5 n/p = 1,5.
33. Zakon radioaktivnog raspada
Brzina radioaktivnog raspadanja definisana je brojem raspadnutih atoma u jedinici vremena i
upravno je srazmerna ukupnom broju radioaktivnih atom:
V = - N/t = k * N,
gde je: v-brzina radioaktivnog raspadanja, N-broj raspadnutih atoma u jedinici vremena, t,
k-konstanta brzine raspadanja, N-ukupan br radioaktivnih elemenata. Znak minus pokazuje da
brzina tokom vremena opada. Radioaktivno raspadanje spada u reakcije prvog reda. Zakon
radioaktivnog raspadanja je opti zakon reakcije prvog reda:
Nt = N0 * e-kt ili 2,3 logNt/No = -kt,
gde je: N0 poetni broj radiaktivnih atoma, Nt broj atoma radioizotopa posle vremena t.
34. Nuklearne reakcije
Ako dodje do promene u atomskom jezgru koje dovode do pretvaranja jednog elementa u
drugi nazivaju se nuklearne reakcije ili nuklearne transmutacije. Radioaktivno raspadanje
predstavlja jedan vid nuklearnih transmutacija. Uran (U-238) trpi 14 transmutacija dok se ne
pretvori u stabilan izotop olova (P-206). Do transmutacije dolazi i kada estice velike energije
bombarduju atomska jezgra. Cestice (projektili) mogu da budu protoni, neutroni ili -estice.
35. Transuranski elementi
Elementi sa atomskim brojevima veim od 92 nazivaju se transuranski elementi jer se u
periodnom sistemu elemenata nalaze iza urana. Nijedan od njih se ne javlja u prirodi i svi su
radioaktivni.
36. Vetaka radioaktivnost
B+He=N+n S obzirom na to da element dobijen vetaki izazvanom transmutacijom ima
radioaktivna svojstva, pojava je nazvana vetaka radioaktivnost.

37. Nuklearna fisija

Jezgro izotopa urana U-235, bombardovano sporim neutronima, zahvata neutron i gradi
nestabilan izotop U1-236. Ovaj izotop se raspada na dva fragmenta, koji predstavljaju nove
elemente i 2-3 neutrona, pri emu se oslobaa energija. Osloboene neutrone hvataju druga
jezgra U-235, nastavljaju fisiju kao lananu reakciju. Lanana reakcija u kojoj se poveava
broj neutrona je nekontrolisana.
38. Nuklearna fuzija
Nuklearna fuzija predstavlja reakciju u kojoj se laka atomska jezgra spajaju u jezgra vee
mase. Da bi dolo do spajanja, jezgra moraju imati takve brzine da mogu savladati uzajamne
odbojne sile. Dovoljnu brzinu za ostvarivanje fuzije estice postiu na veoma visokim
temperaturama, reda veliine 1070 C. Zbog toga se reakcije fuzije nazivaju termonukleame
reakcije.
39. Energija veze i stabilnost jezgra
Ako se jezgro obrazuje od pojedinanih nukleona energija se oslobada i tako je jezgro
stabilnije od drugog. S druge strane, da bi se nukleoni razdvojili, energija se mora uneti u
jezgro, mora se izvriti rad, kako bi se savladale sile koje nukleone dre zajedno to su vee
ove vrednosti, jezgro je stabilnije. Energija koju treba utroiti da se jezgro rastavi na odvojene
nuldeone naziva se energija veze. Treba naglasiti da ta energija nije akumulirana u jezgru,
naprotiv, ova energija mora biti uneta u jezgro da bi se ono rastavilo. U primeru izotopa C-12
izraunata je energija veze preko razlike masa jezgra ugljenika i masa razdvojenih nukleona.
Vee vrednosti energije veze znae veu jainu veze nukleona koji popunjavaju jezgra.
40. Radijacione jedinice
Zakon o merama i mernim jedinicama propisuje, izmeu ostalog, jedinice za aktivnost
radioaktivnih izvora i za apsorbovanu dozu jonizujuih zraenja. Radijacione jedinice i
granice ozraivanja zasnivaju se na preporukama Medunarodne komisije za zatitu od
jonizujueg zraenja. Preporuke su izraene na osnovu sveukupnih naunih saznanja i
iskustava iz svih oblasti koje su od znaaja za zatitu od zraenja.
41. Aktivnost radioaktivnog izvora
Aktivnost radioaktivnog izvora koja se obelezava sa A definisana je brojem raspadnutih
atoma u jedinici vremena. Od broja raspadnutih atoma zavisi koliko e radioaktivni elemenat
da emituje estica, odnosno kakva je njegova aktivnost. Jedinica za aktivnost radioaktivnog
izvora je bekerel, a oznaka Bq. Bekerel je aktivnost radioaktivnog izvora u kome se deava
jedan raspad radioaktivnog jezgra u jednoj sekundi (1Bq = s-1).
42. Apsorbovana doza jonizujueg zraenja
Svaka vrsta radioaktivnog zraenja karakterie se time koliku energiju predaje supstanci u
interakciji sa njenim molekulima. Veliina kojom se izraava ta karakteristika naziva se
apsorbovana doza jonizujueg zraenja (D). Apsorbovana doza jonizujueg zraenja je
koliina energije koju je apsorbovala jedinica mase ozraenog materijala. Jedinica za
apsorbovanu dozu je grej (grau) - Gy. Grej je apsorbovana doza u telu ija je masa jedan
kilogram, a kome je jonizujuim zraenjem predata energija od jednog dula (1 Gy = 1 J/kg).
43. Jaina apsorbovane doze
Veliki znaaj ima i vreme za koje e primljena odreena doza zraenja. Jaina apsorbovane
doze (D) je apsorbovana doza u jedinici vremena. Jedinica za jainu apsorbovane doze je grej

u sekundi, ija je oznaka Gy/s ili J/kg * s. Kako je J/s = W (vat), to je jedinica jaine
apsorbovane doze vat po kilogramu (W/kg).
44. Ekvivalent doze
Apsorbovana doza jonizujueg zraenja zavisi od prirode i svojstava zraenja i supstance kroz
koju zraci prolaze. Tako -zraci mnogo vie osteuju elije zbog vee jonizacione sposobnosti
nego ista doza , ili x-zraka. Ovu injenicu uzima u obzir veliina nazvana ekvivalent doze
(H). Ekvivalent doze dobija se kada se apsorbovana doza pomnoi odgovarajuim
koeficijentom (faktorom): .
H=D * K.
Vrednost tog koeficijenta zavisi od vrste zraenja. Jedinica za ekvivalent doze je sivert,
oznaka SV. Sivert se izraava istim jedinicama kao i grej (1 Sv = lJ/lkg).
45. Optike metode
Optike metode omoguuju brzo i tano odreivanje, analizu izuzetno malih koliina uzorka,
analizu bez prethodnog odvajanja i ispitivanja razliitih agregatnih stanja. Ove karakteristike
daju im veliku prednost nad klasinim metodama hemijske analize.Optike metode dele se na
refraktometrijske, polarimetrijske, kolorimetrijske i spektrohemijske metode analize u
zavisnosti od toga koje je svojstvo svetlosti primenjeno.
46. Osnovna jednaina transverzalnog kretanja talasa
Osnovna jednaina transverzalnog kretanja talasa kae da je proizvod talasne duine i
frekvencije konstantan i jednak brzini svetlosti u vakumu:
c = * v (ms-1)
gde je: c (ms-1) - brzina svetlosti u vakuumu, - talasna duina i v (s-l) - frekvencija.
Navedena relacija jasno pokazuje da kada talasna duina raste frekvencija opada i obratno.
47. Korpuskularna i talasna priroda svetlosti
Korpuskularna priroda svetlosti je svojstvo koje je bilo predmet Njutnovih istraivanja.
Njutnova teorija posluila je kao polazite Planku, Ajntajnu i Boru da bi objasnili pojave
vezane za energiju crnog tela, fotoelektrini efekat i nastajanje spektra. Njihova osnovna
zamisao je da je svetlost mali iznos energije koji se ponaa kao estica. Ova istraivanja
kasnije je upotpunio De Brolji teorijom zasnovanom na ponaanju estice, odnosno materije
kao talasa, na emu se temelji kvantna mehanika. Energija kvanta odreene svetlosti po
Planku direktno je srazmerna frekvenciji prema izrazu: E=h * v(J),
gde je v frekvencija zraenja (s-1), a h Plankova konstanta koja iznosi 6,626 * 10-34 Js.
48. Fotoelektrini efekat
Emitovanje elektrona sa povrine metala pod dejstvom svetlosti nazvano je fotoelektrinim
efektom. Kvant svetlosti (h * v) oslobaaju elektrone koji se nazivaju fotoelektroni.
49. Indeks prelamanja
Odnos brzine svetlosti u vakumu i brzine svetlosti u nekoj sredini predstavlja apsolutni indeks
prelamanja za datu sredinu. Obeleava se malim slovom n i bezdimenzionalna je veliina:
n=c/v. Kako je c konstantna veliina i uvek vea od v, to je indeks prelamanja n za bilo koju
sredinu vei od 1. Najmanji apsolutni indeks prelamanja svetlosti ima vakuum. to je indeks
vei, to je vea optika gustina sredine na koju se odnosi indeks, a brzina prostiranja svetlosti
kroz nju manja.
50. Dakars-Snelijusov zakon

Ovaj zakon dat je sledeim izrazom:

n2/n1= sin/sin koji kae da je odnos sinusa ugla 1 i sinusa 2 obrnuto srazmeran indeksima
prelamanja za te dve sredine. Zakon prelamanja svetlosti moze se formulisati kao relativni
idneks prelamanja dve sredine n1,2 jednak je odnosu apsolutnih indeksa prelamanja sredine
n2 i sredine n1, takodje je jednak odnosu sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla i odnosa
brzina u sredini V1 i sredini V2 i konstantan je pri konstantnim uslovima.
51. Refrakcija
Specifina refleksija data je izrazom r =

[m3kg-1], a molarna ratifikacija predstavlja

proizvod specifine refleksije i molarne mase:

[m3mol-1],

gde je gustina supstance, n indeks prelamanja, a M molarna masa sredine za koju se

definiu specifina i molarna refrakcija..
52. Polarizacija svetlosti
Polarizovana svetlost je ona u kojoj su ravni oscilovanja paralelne, odnosno ona svetlost u
kojoj zrak osciluje sarno u jednom smeru normalnom na pravac irenja. Ljudsko oko ne pravi
razliku izmeu polarizovane i nepolarizovane svetlosti, ali se skretanje ravni oscilovanja lake
uoava ako je svetlost polarizovana. Zato je potrebno od nepolarizovane svetlosti dobiti
polarizovanu svetlost. Taj proces izdvajanja sarno jednog srnera oscilovanja naziva se
linearna polarizacija.
53. Optiki aktivne supstance
Supstance koje imaju sposobnost da obrnu ravan linearno polarizovane svetlosti nazivaju se
optiki aktivne supstance. Supstance koje ispoljavaju takvo svojstvo dele se u 2 grupe i to na
supstance koje imaju asimetrinu kristalnu strukturu i supstance koje imaju asimetrinu
molekulsku grau.
54. Ugao rotacije
injenica da razliite optiki aktivne supstance obru ravan polarizacije za razliit ugao
dovele su do zakljuka od ega zavisi ugao rotacije ravni polarizacije. U rastvoru optiki
aktivne supstance ugao rotacije a zavisi, pored prirode supstance i od njene koncentracije, od
debljine sloja kroz koji prolazi polarizovana svetlost, od talasne duine upotrebljene svetlosti i
od temperature rastvora. Uglavnom se radi sa svetlou odreene talasne duine i na stalnoj
temperaturi (20C ili 25C). Tada je zavisnost ugla rotacije ravni polarizacije mogue
predstaviti izrazom: = m * m * 1/V gde je V zapremina rastvora, 1m debljina sloja i m
koeficijent proporcionalnosti koji se naziva specifina mo optike rotacije a m/V je masena
koncentracija rastvora.
55. Specifina mo optike rotacije
Specifina mo optike rotacije predstavlja ugao rotacije polarizacione ravni rastvora masene
koncentracije 1 kg optiki aktivne supstance u 1 m3 rastvora, pri emu polarizovana svetlost
prolazi kroz sloj rastvora debljine 1m. Znaaj specifine moi optike rotacije je pre svega to
omoguava poreenje optiki aktivnosti raznih supstanci.
56. Lanber-Berov zakon
Kada snop svetlosnih zraka padne na ploicu obojenog kristala ili na kivetu (posuda ravnih
zidova od optikog stakla) sa obojenim rastvorom, intenzitet upadne svetlosti I0 moe se
podeliti na tri dela. Jedan njegov ceo deo se odbija (reflektuje) od povrine kivete, odnosno
ploice - intenzitet Ir. Prolaskom ostatka svetlosti kroz obojen sistem deo te svetlosti se

apsorbuje - intenzitet Ia. Na kraju, deo svetlosti koji nije apsorbovan bie proputen intenzitet It. Ber je zakljuio da koeficient, a zavisi kako od vrste tako i od koncentracije
ispitivane supstance ako se radi o rastvoru, pa je onda a = * c.
57. Molarni koeficijent apsorpcije
Molarni koeficijent apsorpcije brojno je jednak recipronoj vrednosti debljine sloja i koju bi
rastvor koncentracije 1 mol dm3 morao da ima da bi propustio 10-ti deo upadnog intenziteta
svetlosti.
58. Unutranja gustina transmisije
Unutranja gustina transmisije A (raniji naziv apsorbancija ili ekstincija):
A = log = log (10-cl) = log 10cl,
i konaan izraz:
A = c l.
Unutranja gustina transmisije je bezdimenziona veliina sa vrednostima od 0-2.
59. Spektri
Niz znaenja poreanih po vrednosti talasnih duina predstavlja spektar elektromagnetnog
zraenja. Svi delovi spektra ne izraavaju se podjednako. Spektri se mogu podeliti na vie
naina, ali su glavne podele izvrene prema talasnoj duini, makroskopskom izgledu,
mehanizmu nastajanja i prema nosiocima spektra.
60. Podela spektra prema talasnoj duini
Poznata elektromagnetna zraenja zauzimaju interval talasnih duzina od 10-4 do 1013 nm, tako
da prva podela izvrena je na osnovu vrednosti talasnih duina.
61. Podela spektra prema mehanizmu nastajanja
Prema mehanizmu nastajanja spektri mogu biti emisioni i apsorpcioni.
Emisioni spektar nastaje kada se kroz prizmu propusti svetlost koju isijava ispitivana
supstanca. Da bi supstanca emitovala spektar, potrebno je da se dovede u pobudeno,
ekscitovano stanje (prelazak elektrona). U zavisnosti od toga kolika je energija potrebna
pobudivanje se moe izvesti na razliite naine. Najvie se u tu svrhu koriste plamen (H2-O2,
acetilen - vazduhi drugi) ili elektrini luk. Emisioni spektar predstavlja obojene linije ili trake
koje odgovaraju odreenim talasnim duinama izmeu kojih su tamna polja.
Apsorpcioni spektar nastaje kada se svetlost nekog izvora propusti kroz ispitivanu supstancu,
pa kroz prizmu. I u sluaju nastajanja ovih spektara supstanca mora biti ekscitovana.
Apsorpcioni spektar predstavlja crne linije ili trake na obojenim poljima, pri emu obojeno
polje oznaava odgovarajue spektralno podruje.
62. Podela spektra prema makroskopskom izgledu
Spektri se dele: na kontinualne i diskontinualne. Kontinualni spektri nastaju zraenjem
uarenih vrstih tela i gasova koji su pod veoma visokim pritiskom. Diskontinualni spektri su,
za razliku od kontinualnih, karakteristika supstance koja ih zrai. U ovu grupu spadaju linijski
i trakasti. Linijski potiu od atoma ili jednoatomnih jona gasova i para male gustine. Trakasti
nastaju zraenjem ili apsorpcijom molekula i vieatomnih jona usijanih gasova i para male
gustine.
63. Podela spektra prema nosiocu spektra
Spektri mogu biti atomski, molekulski i agregacioni.

Atomski spektri, iji su nosioci atomi, nisu nita drugo do linijski bez obzira na to da li je re
0 emisionim ili apsorpcionim. Pa se prema oblasti zraenja u kojoj se javljaju na UV, IC i
druge atomske spektre.
Molekulski spektar, kao to i sama re kae, nastaje zraenjem ili apsorpcijom od strane
molekula, to se poklapa sa definicijom trakastog spektra. Molekulski spektar, pored pojava
koje ispoljava atomski spektar, ispoljava i pojave koje zavise od veza atoma u molekulu.
Agregacioni spektar je pojam koji se vezuje za spektar koji potie od odreene grupe
molekula. Grupa molekula se javlja u vie supstanci daje uvek isti veoma sloen spektar.
64. Uopte o elektrolitima
To su supstance koje imaju svojstvo da provode struju nazivaju se provodnicima i dele se na
dve grupe - provodnike prve i provodnike druge vrste.
Provodnici prve vrste su oni provodnici koji provode struju pomou e1ektrona, pri emu ne
do1azi do njihove hemijske promene. U ovu grupu provodnika spadaju metali, grafit i neki
oksidi i sulfidi u vrstom stanju.
Provodnici druge vrste ili elektroliti vrste su ili tene supstance koje provode struju pomou
jona. Nazivaju se jo i jonski provodnici. U ovu grupu spadaju rastvori kiselina, baza i soli,
rastvori soli, vrsti halogenidi srebra, barijuma, olova i nekih drugih metala.
65. Provodljivost elektrolita
Elektricna otpomost R (omega) ma kog provodnika zavisi od njegove duzine 1 (m),
poprenog preseka S (m2) i prirode materija1a od koga je naprav1jen. Ova zavisnost
definisana je izrazom: R=ro*1/S. Jedinica za provodnost je: -1 i naziva se simens.
1/R=1/ro*S/1
66. Molarna provodljivost
Jer je provodljivost 1 cm3 elektrolita prema definiciji provodljivost K, to se moe rei da je
provodljivost ovih V kocki jednaka proizvodu V * k. Kako se u toj zapremini rastvora nalazi
1 mol elektrolita, ta provodljivost naziva se molarna provodljivost. Obeleava se sa A ( ) i
ima dimenzije -1cm2mol-1; =V*k.
67. Kolrausovo pravilo kvadratnog korena
Na osnovu niza merenja providljivosti Kolraus je empirijski doao do jednaine poznate pod
nazivom pravilo kvadratnog korena koje prestavlja jednainu prave za jake elektrolite i glasi:
= 0 - ac. Ova relacija predstavlja linearnu zavisnost molarne provodljivosti od kvadratnog
korena koncentracije i slui za odradjivanje granicne provodljivosti jakih elektrolita.
68. Zakon o nezavisnom putovanju jona
Zakon o nezavisnom putovanju jona koji je definisao Kol Raus glasi:pri beskonanom
razmnoenju molarna provodnljivost 0 nekog elekrolita predstavlja zbir 0 katjona i 0
anjona, pri emu je granina provodljivost jedne jonske vrste odreena pokretljivou tih
jona: 0 = U B * z * F.
69. Pokretljivost jona
Pokretljivost jona definie se kao brzina date jonske vrste u vodenom rastvoru na 25C pri
padu potencijala od jednog volta po metru. Odreuje se po formuli: U B = S * 1/U * t.
70. Elektrodni potencijal
Jednainu na osnovu koje se moe izraunati elektrodni potencijal izveo je Nernst 1888.
godine. lzvoenje je zasnovano na razmatranju rada koji se izvri pri prelasku jednog mola

jona kroz dvojni elektrodni sloj. Naime da bi jedan mol jona preao iz metala, u kome se
nalazi u stanju atoma, u elektrolit, on mora da savlada potencijalnu razliku izmedu elektrode i
elektrolita. Isto vai i za suprotan smer kretanja jona.
Rad koji je potrebno izvriti za prenoenje jednog mola jona naelektrisanja z da bi se
savladala potencijalska razlika E iznosi: W = z F * E. Metali koji se nalaze na pocetku
elektrohemijskog niza lako se oksidiraju dok metali na kraju niza predstavljaju relativno
plamenite metale.
71. Elektromotorna sila
Elektromotorna sila predstavlja razliku elektrodnog potencijala na elektrodama kada kroz
galvanski spreg ne protie struja. Obelezava se sa EMS i izraava u voltima. EMS=Ep-En
gde je Ep-potencijal pozitivnije elektrode a En-je potencijal negativnije elektrode.

72. Pretvaranje elektrine energije u hemijsku

Sistem u kome se elektrina energija pretvara u hemijsku energiju naziva se elektrolitika
elija ili elektrolizer. Osnovni delovi elektrolitike elije isti su kao kod galvanskog elementa:
elektroda i elektrolit. Meutim, procesi na elektrodama elektrolitike elije nisu spontani kao
u galvanskog elementa. Elektrode su od metala ili nekog drugog provodnika prve vrste i
predstavljaju krajeve spoljasnjeg elektricnog kola na kojima se odigravaju procesi redukcije i
oksidacije. Proces oksidacije se odigrava na anodi a redukcije na katodi ali polaritet je obrnut
od onoga kakav je u galvanskom elementu sto znaci da je anoda pozitivna a katoda negativna.
Kada se elektrode urone u elektrolit vezu se sa kolom izvora jednosmerne struje. Joni prisutni
u elektrolitu koji su nastali disocijacijom i koji se krecu haoticno, tada bivaju privuceni
suprotno naelektrisanom elektrodom.
73. Gustina struje
Za svaki proces elektrolize postoji optimalna vrednost gustine struje pri kojoj ce brzina
elektrolize biti najvea. Gustina struje definie se kao jaina struje i po jedinici povrine
elektrode S.
Obeleava se sa J i ima dimenzije A m-2 ili A cm-2, j=I/S.
74. Faradejevi zakoni elektrolize
Faradej je postavio kvantitativne zakone elektrolize zahvaljujui zakljucima da se
elektrohemijski procesi pokoravaju strogim stehiometrijskim odnosima kakvi postoje u
obinim hemijskim reakcijama. F faradijeva konstanta iznosi: f=e*l [c mol-1]. Ako se radi o
oksidaciji ili redukciji dvovalentnog jona. Faradijev zakon elektrolize glasi: q = n * z * f.
75. Polarizacija elektroda
Svako odstupanje elektrodnog potencijala poluelije ili napona izmeu 2 elektrode
elektrohemijske elije od ravnotene vrednosti pri prolasku jednosmerne struje naziva se
polarizacija. Za elektrodu se kae da je polarizovana kada se njen potencijal razlikuje od
ravnotenog potencijala, odnosno kada kroz nju protie struja. Dovoenje elektrode u takvo
stanje naziva se polarizacija i ona predstavlja razliku izmeu potencijala elektrode kada je ona
pod strujom i potencijala kada je struja jednaka 0.
76. Napon razlaganja
Najmanji napon pri kojem se trajno odvijaju procesi na e1ektrodama tokom e1ektrolize nekog
elektrolita predstavlja napon razlaganja tog elektrolita. Ako su reakcije sa elektrodama

dovoljno brze da se elektrode mogu smatrati nepolarizovanim, napon razlaganja elektrolita

jednak je razlici ravnoteznih potencijala elektroda koje se formiraju u posmatranom
elektrolitu.
77. Nadnapon
Viak potencijala za koji je potrebno katodu uiniti negativnijom, a anodu pozitivnijom od
ravnotenog potencijala neke reakcije da bi se ona mogla odigravati nekom realnom brzinom
naziva se nadnapon te reakcije, to znai da se definie isto kao i polarizacija, ali se vezuje za
odreenu reakciju. Kada se na elektrodi odigrava samo jedna dobro definisana reakcija koja
pomera potencijal elektrode od ravnotenog potencijala, umesto pojma polarizacije koristi se
pojam prenapetost ili nadnapon. Obeleava se sa i izraava u voltima. Pri tome se razlikuju
anodna prenapetost, koja je uvek pozitivna, i katodna, koja je negativna.
Poto nadnapon predstavlja brojnu vrednost polarizacije elektrode, to se razmatranje uzroka
nadnapona svodi na razmatranje uzroka otklanjanja elektrodnog potencijala od ravnotene
vrednosti. Posmatrana reakcija koja se odigrava na elektrodi sastoji se od vie etapa. Jasno je
da e najsporija faza predstavljati glavnog uzronika pojave nadnapona. Faze, odnosno,
potencijalni uzronici nadnapona pri izdvajanju metala na katodi jesu: prolazak jona iz dubine
elektrolita ka elektrodi, oslobaanje jona od H2O, tj. dehidratacija, razmena elektrona izmeu
jona i elektrode kroz granicu dodira i ugraivanje atoma u kristalnu reetku metala.
U sluaju kada se na elektrodi izdvaja gas faze su sledee: kretanje jona ka elektrodi,
dehidratacija jona, razelektrisavanje jona, formiranje molekula od atoma i odlazak molekula
gasa sa povrine elektrode.
78. Fizicke i hemijske promene
Sve promene koje se na supstancama vre samo dotle dok traje spoljni uzrok, pri kojima se
sutina supstanci bitno ne menja, ve zadravaju svoje osobine koje su i male pre promene,
nazivamo fizikim promenama. Promene pri kojima dolazi do hemijskih reakcija, pretvaranja
jednih supstanci u druge, nazivamo hemijskim promenama. Ove promene prouava hemija.
79. Poluprenik atoma
Poluprenici atoma izraunavaju se na osnovu podataka dobijenih merenjem rastojanja
izmeu jezgara atoma u kristalima ili gasovitim molekulima. Izraunati poluprenici atoma
istog hemijskog elementa mogu se meusobno dosta razlikovati; zavisno od toga koje su
vrednosti uzete kao osnova za izraunavanje.
80. Masa atoma
Atomi su izvanredno sitne estice ije se mase ne mogu neposredno izmeriti. Za odreivanje
mase atoma koriste se posredni, veoma sloeni postupci. Kilogram je isuvie velika i
neprikladna jedinica za izraavanje mase atoma. Stoga se one iskazuju pomou unificirane
atomske jedinice mase (u), koja je jednaka 1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa C-12.
81. Jezgro atoma
Jezgro atoma je pozitivno naelektrisano i nalazi se u samom sreditu atoma. U njemu je
skoncentrisana skoro sva masa atoma. U odnosu na veliinu atoma jezgro je veoma sitnonjegov prenik je oko 10.000 puta manji od prenika atoma i reda veliine 10 -14m. Jezgro
atoma se sastoji od protona i neutrona. Proton je pozitivno naelektrisana estica koja nosi
najmanju moguu koliinu pozitivnog elektriciteta. Neutron je elektrino neutralna estica
ija je masa priblino jednaka masi protona.
82. Izotopi

Atomi istog hemijskog elementa koji u jezgru grade razliit broj neutron, a usled ega se
razlikuju po svojoj masi, nazivaju se izotopi. Veina hemijskih elemenata u prirodi javlja se u
obliku dva ili vie stabilnih izotopa. Izuzeci su npr. fluor, natrijum, fosfor koji se u prirodi
sreu samo u obliku jednog izotopa. Broj neutron u jezgrima atoma jednog istog elementanije
uvek stalan kao sto je slucaj kod kalcijuma koji se sastoji od tri vrste atoma koji u jazgru
sadrze 20,22 ili 23 neutrona, vodonikovi izotopi su protium, deuterijum, tritijum. Hemijske
osobine svih izotopa su istih elemanata su iste jer zavise od atomskog broja, a ne od mase.
Medjutim brzina hemijske reakcije zavisi od mase pa se po tome razlikuju-izotopski efekat.
83. Elektronski omota elektrona
Elektronski omota atoma sastoji se od odreenog broja elektrona koji se velikom brzinom
kreu u prostoru oko atomskog jezgra. Elektron (e) je negativno naelektrisana estica ija je
masa 1836 puta manja od mase protona. Elektron nosi najmanju moguu koliinu negativnog
elektriciteta. Elektroni u atomu su zavisno od svoje energije rasporedjeni na jednom ili vise
energetskih nivoa. Energetski nivoi atoma u osnovnom stanju obelezavaju sa vrednostima
glavnog kvantnog broja n=1,2,3,4,5,6,7. Prvi kvantni broj predstavlja pozitivne cele prirodne
brojeve kao sto smo rekli od 1 do 7 a njegove elektronske ljuske se obelezavaju sa
K,L,M,N,O,P,Q. Sto je veca vrednost n to je ljuska dalja od jezgra, a udaljeniji elektron
posedije vecu energiju. Maksimalan broj elekektrona koji se moze naci na nizim energetskim
nivoima (do n=4) izracunava se po jednacini N=2n^2 (K=2, L=8, M=18...). Drugi kvantni
broj definise energetske podnivoe u okviru glavnog energetskog nivoa tj definise opste oblike
putanje elektrona po orbitalama unutar pojedine ljuske i ima vrednost od 0 do 1. Orbitale su
oznacene sa s,p,d,f a vrednost e u njima 0,1,2,3. Treci kvantni broj govori o prisutnosti i
uticauju elektricnog i magnetnog polja koje potice iz jezgra. On se obelezava sa m ima
vrednost od -1 do+1 i uz pomoc njega izracunavamo broj elektrona u orbitali. U orbitalama
broj elektrona koji se moze naci je 2,6,10 i 14. Elektroni u orbitali teze da popune prvo sve
orbitale sa jednim elektronom a posle u svakoj podorbitali se dodaje jos jedan e- suprotnog
spina Hundovo pravilo. Cetvrti kvantni broj je spinski kvantni broj i oznake s spin elektrona
se veoma uprosceno moze predstaviti kao obrtanje e- oko sopstvene ose. Ima vrednost od -1/2
i +1/2. U jednoj orbitali mogu se nalaziti najvise dva e- i to suprotnih spinova i ne mogu imati
sva 4 kvantna broja ista (moraju se razlikovati bar jedan od njih)- Paulijev princip iskljucenja
(zabrane).
84. Energija jonizacije
Energija jonizacije (Ei) je ona energija koja je potrebna za udaljavanje elektrona iz najvieg
energetskog nivoa slobodnog atoma, u gasovitom stanju tj energija koju je potrebno dovesti
atomu u gasovitom stanju da bi odpustio jedan elektron. Proces jonizacije atoma nekog
hemijskog elementa moe se prikazati na sledei nacin: E(g)= E+(g) e. Atomi koji imaju vise
elektrona poznate su sa vise energija jonizacije: 1.(Ei,1) 2. (Ei,2) 3. (Ei,3) sto odgovara
njihovom udaljavanju. Elementi sa malom energijom jonizacije su elektro-pozitivni elementi
(metali) dok visoku energiju jonizacije imaju nemetali tj elektro-negativni elementi. Drugim
recima ako se posmatra periodni sistem najmanju energiju imaju elementi na pocetku periode
(alkalni metali), a kako raste atomski broj elemenata rastu i njihove energije do najvece
vrednosti koji odgovara plemenitom gasu.
85. Afinitet prema elektronu
Energija koja se oslobaa pri vezivanju elektrona za neutralni atom u gasovitom stanju naziva
se afinitet prema elektronu, tj energija afiniteta (Ea) je ona koja se oslobodi kada atom u
gasovitom stanju primi jedan elektron. Moe se predstaviti na sledei nacin: E(g)+e=E^(g)+Ea. Ako posmatramo periodni sistem afinitet prema elektronu elemenata u periodama

raste sa porastom njihovih atomskih brojeva. U grupama najvei afinitet prema elektronu
najee ima element koji se nalazi na poetku grupe. Halogeni elementi imaju najvei
afinitet jer im nedostaje samo 1 elektron do stabilne elektronske konfiguracije odnosno
konfiguracija najblizeg plemenitig gasa. Zbog ove osobine oni lako vezuju elektrone
86. Hemijski ekvivalent
Hemijski ekvivalent su kolicine hem elemenata u kojima se oni medjusobno sjedinjuju.
Dalton je prvi upotrebio kao jedinicu za hem ekvivalent vodonik i prema njemu je odredjivao
hem ekvivalente drugih poznatih elemenata. Svakom hemijskom elementu moemo nai neki
broj koji pokazuje koliko se grama tog elementa jedini sa 1,0079 grama vodonika ili 8,00
grama kiseonika, a koji nazivamo hemijski ekvivalenat. Elementi se jedine u odnosu svojih
hem ekvivalenata iz cega smo i i zvukli prethodni zakljucak. Danas se upotrebljava
ugljenikova jedinica (hem ekvivalent 3) za odredjivanje hem ekvivalenata.

87. Valenca
Sposobnost nekog elementa da se jedini sa odreenim brojem atoma nekog drugog elementa
naziva se valentnost. Pri nastajanju molekula atom jednog elementa moe da se jedini sa
jednim ili vie atoma drugog elementa. Pri odredjivanju relativnih atomskih masa elemenata
dobijaju se vrednosti hem ekvivalenata i uporedjivanjem tih vrednosti uocava se da su jednake
ili je hem ekvivalent 2,3 ili vise puta manji od relativne atomske mase. Kolinik relativne
atomske mase (Ar) i hemijskog ekvivalenta (HE) predstavlja broj koji pokazuje koliko se
hemijskih ekvivalenata nalazi u relativnoj atomskoj masi nekog elementa i zove se valenca
(V). V=Ar/HE. Na primer kod O2 r.a.m.=16 a h.ekv = 8; a kod N2 r.a.m. = 14 a h.
Ekv=2,3,4,ili 5 puta manje od r.a.m. kod jednog velikog broja elemenata moze se govoriti o
valenci kao konstantnoj velicini i cesto se nije moglo utvrditi koji su atomi davalaci a koji
primaoci e-. Ove nedostatke otklonila je e- teorija valence, prema kojoj valentnost prestavlja
br e- koji neki atom koristi, tj angayuje ya gradjenje hemijske veye sa 1im ili vise atoma
drugog elementa. Ako atomiangayuju da bi gradili veyu vise e- to su polivalentni elementi,
ako koristi 1 e- onda je to jedno valentan ili monovalentan element, a oni elementi koji su
raylicito valentni su multivalentni.
88. Oksidacioni broj
Oksidacioni broj je oksidaciono stanje elemenata koje zavisi od broja primljenh ili odpustenih
elektrona. Valencu atoma koja proizilazi iz stehiometrijskog odnosa meusobno spojenih
atoma nazivamo stehiornetrijskom valencom (oksidacioni broj, oksidaciono stanje, stepen
oksidacije). Od svih naziva najvie se koristi termin oksidacioni broj, jer pokazuje u kom se
oksidacionorn stanju dati elemenat nalazi. Ovo predstavlja samo formalnu velicinu koja ne
pokazuje stvarno stanje elektrona u molekulima jer ne predstavlja realno i eksperimentalno
svojstvo elemenata.
89. Pravila za odreivanje oksidacionog broja
Oksidacioni broj odredjuje se po pravilima: 1.oksidacioni broj bilo kog elementa u
elementarnom stanju je 0 (Na,Al, H2); 2.oksidavioni broj H je +1u svim jedinjenjima osim u
hitridima metala gde je -1 (NaH); 3.oksidacioni broj O je -2 u svim jedinjenjima osim u
peroksidima gde je -1 (Na2O2);4.algebarski zbir oksidacionih brojeva u jedinjenjima jednak
je nuli;5.ako jedan hem element ima veci broj razlicitih oksidacionih brojeva najpre pisemo
o.br.drugih elemenata koji ulaze u sastav tog jedinjenja (cije o.br.znamo) a zatim pisemo
nepoznati o.br.elemenata kao dopunu zbira tj do 0. Oksidacioni broj moe imati pozitivnu,
negativnu ili nultu vrednost. Vrednost oksidacionog broja oznaava se arapskim ili rimskim

brojevima iznad sirnbola elementa sa pozitivnim ili negativnim predznakom ispred broja za
razliku od naelektrisanja jona gde se predznak stavlja iza broja.Svaki elemenat ima najmanje
dva oksidaciona broja (stanja): nulu i najmanje jednu pozitivnu ili negativnu vrednost.
90. Dipolni momenat
Ako su kovalentnom vezom povezana dva ista atoma, koji imaju isti afinitet prema elektronu,
zajedniki elektronski parovi e biti simetrino raspodeljenu. Prostoru izmeu atomskih
jezgara. Takva veza naziva se nepolarna kovalentna veza.
U sluaju kada su kovalentnom vezom povezana dva razliita atoma, zajedniki elektronski
parovi su pomereni ka atomu koji ima vei afinitet prema elektronu. Usled toga dolazi do
asimetrine raspodele negativnog elektriciteta u prostoru, tj. stvara se elektrini dipol. Takva
veza naziva se polarna kovalentna veza, a molekul u kome se ona javlja - polarni ili dipolni
molekul. Sto je dipolni momenat molekula veci kovalentna veza imaveci udeo jonskog
karaktara a samim tim i vecu energiju. Polarnost molekula eksperimentalno se odreuje
merenjem njegovog dipolnog momenta ()[Cm]. Ova fizika veliina definie se na sledei
nain : = q * 1. q-apsolutna vrednost naelektrisanja elektrona (1.6*10^-19 C), l-rastojanje
izmedju centara dipolnih molekula (duzina dipola)
91. Elektronegativnost
Elektronegativnost je empirijska veliina koja nam slui za procenu sposobnosti atoma da u
molekulu privlai zajednike elektronske parove sa drugim atornima. Drugim reima u
molekulima izgraenim od razliitih atoma, zajedniki elektronski parovi e biti pomereni ka
atomu najvee elektronegativnosti. Elektronegativnost elemenata brojano se izraava
pomou koeficijenta njihove relativne elektronegativnosti. Sto jeelektronegativnost nekog
elemenata veca, to imaju vecu sposobnost da jace privlace elektrone. Posto se
elektronegativnost vezanih elektrona razlikuje uzima se delta lamda sto predstavlja kriterijum
za procenu karaktera veze. Ako je ona veca od 1,7 jedinjenje je jonskog karaktera ukoliko je
manja onda je kovalentnog karaktera. Sama elektronegativnost se obelezava sa lamda.
92. Duina kovalentne veze
Kovalentna veya nastaje kao reyultat teynje atoma da postignu stabilnu konfiguraciju
najblizeg plemenitog gasa, gde se udruzuju nesparenih e- iz najblizeg energetskog nivoa
atoma u yajednicke ele.parove. Sama duzina kovalentne veze zavisi od rastojanja izmeu
jezga atoma vezanih kovalentnom vezom. To rastojanje moe se izraunati sabiranjem
kovaleninih poluprenika vezanih atoma. Izraunate duine veza u molekulima nepolarnih
elementarnih supstanci (npr. Ch i F2) slau se sa eksperimentalno dobijenim vrednostima.
Ako je u pitanju raznorodna kovalentna veza(izgradjena od razlicitih atoma) odredjene duzine
veza su manje od izracunatih, sto se tumaci polarizacijom k.veza i imaju jonski karakter pa su
ove vaze krace i cvrsce.
93. Energija veze
To je energija potrebna za raskidanje odreene vrste veze u molekulu koji se nalazi u
gasovitom stanju, tj energija veze je merilo jaine kovalentne veze. Obicno se pod energijom
veze podrazumeva molarna energija veze, koja se odnosi na 6,02 * 1023 veza, koja se dobija
mnoenjem energije jedne veze Avogadrovom konstantom. Izraava se u kJ/mol. Na energiju
veze uticu polarizacija, stepena prekrivanja orbitala ( najveca je kod sigma veze), i koko su
vezani atomi, tj da li su u pitanju jednostruke, dvostruke ili trostruke veze. Ako je molekul
izgradjen od 2 razlicita atoma energija veze se izracunava sabiranjem doprinosa svakog od
vezanih atoma eneriji veze.

94. Relativna molekulska masa

Po analogiji sa relativnom atomskom masom, relativna molekulska masa se definie kao
odnos mase molekula (mf) i atomske jedinice mase u: Mr=mf/u. Relativna molekulska masa
izraunava se tako to se saberu relativne atomske mase atoma koji ine dati molekul
(odnosno formulsku jedinku). (Mr) je broj koji pokazuje koliko
je puta masa nekog molekula vea od 1/12 mase atoma C-12. .: Mr(H2O) = 2*Ar (H) +
Ar (O) = 2+16= 18, Ar prestavlja relativnu atomsku masu tj broj koji pokazuje koliko puta je
masa nekog atoma vea od 1/12 mase atoma C-12. Ar nema jedinicu. Pie se u uglu
hemijskog simbola.
95. Koliine supstance
jedinica za koliinu supstance (n) je mol, jedna od sedam osnovnih SI-jedinica. Mol je
koliina supstance koja sadri onoliko estica (atoma, molekula, jona i sl.) koliko ima atoma u
12g ugljenikovog izotopa C-12.
U 12 g ugljenikovog izotopa C-12 nalazi se 6,02 * 1023 atoma. Avogardov broj je konstanta
koja pokazuje da u 1 mol supstance ima 6x10^23 cestica NA = 6x10^23 1/mol.Znai da 1 mol
bilo koje iste supstance sadri 6,02 * 1023 estica.
Kod izrazavanja kolicine cestica u nekom uzorku, treba naznaiti o kojim cesticama je rec. To
se cini tako to se u zagradi pored simbola n navede znak cestica. Na primer:
n(CI) oznacava kolicinu atoma hlora,
n(Cl2) oznacava kolicinu molekula hlora, n(Cl-) oznaava kolicinu jono hlora.
Brojnost cestica u nekom uzorku, N i kolicina supstance, n su proporcionalne velicine;
konstanta proporcionalnosti je Avogadrova konstanta, NA:
N =nNA.
96. Molarna masa
Molarna masa M[kg/mol] ili [g/mol] je fizika veliina koja se definie kao odnos mase iste
supstance, m i koliine te supstance, n(B).
M(B)=m/n(B).
Molarna masa neke supstance izraunava se mnoenjem njene relativne atomske, odnosno
molekulske mase mernom jedinicom g/mol. M=Ar*g/mol, tj. M=Mr*g/mol.
97. Molarna zapremina
predstavlja odnos zapremine supstance i njene koliine (ona pokazuje koliko dm3 zauzima 1
mol nekog gasa), pri odreenoj temperaturi i pritisku. Vm=22,4dm3
Molarna zapremina supstance B, V m(B) definie se kao odnos zapremine te supstance, V i
njene koliine, n(B). Vm(B)=V/n(B). Molarna zapremina zavisi od pritiska i temperature.
Idealni gas pri normalnim uslovima ima zapreminu 22.4 dm3/mol.Molarna zapremina nije
uvek 22,4dm3/mol ve se njena vrednost menja sa promenom pritiska i temperature. Ako je
3
/mol, to se dobija iz jednaine
idealnog gasnog stanja: pV=nRT. Avogardov zakon: Isti broj molekula dva razliita gasa pri
istim uslovima zauzimaju istu zapreminu.
98. Arenijusova teorija
Osnovne postavke Arenijusove teorije jonizacije su: 1. Broj pozitivnih ili negativnih
naelektrisanja svakog jona = je njegovoj valenci. 2.Molekuli elektrolita (kiseline, baze, soli)
pri rastvaranju u vodi razlau se na suprotno naelektrisane jonove: katjone i anjone; broj
pozitivnih ili negativnih naelektrisanja svakog jona jednak je njegovoj valenci; zbir pozitivnih
i negativnih naelektrisanja jona jednak je nuli; jonizacija je povratan proces na koga se moe
primeniti zakon o dejstvu masa; svaki jon ima specifine fizicko-hemijske osobine.

Arenijusova kiselina je svako neutralno jedinjenje koje disocijacijom u vodenom rastvoru daje
pozitivne jone vodonika i
druge
negativne
jone
(negativne
jone
kiselinskog
ostatka).Arenijusova baza je svako neutralno jedinjenje koje disocijacijom u vodenom
rastvoru daje negativne hidroksidne jone i druge pozitivnejone (pozitivne jone metala,
uslovno). Drugaije reeno, po njemu, kiselina je svaka supstanca koja poveava
koncentraciju H+ jona u rastvoru, dok je baza supstanca koja poveava koncentraciju OHjona u rastvoru. Soli su jedinjenja koja u vodenom rastvoru joniyuju na katjone metala i
anjone kiselinskog ostatka 3. Zbir pozitivnih i negativnih naelektrisanja jona u svim
stupnjevima jonizacije = je nuli.
99. Stepen jonizacije elektrolita
Stepen jonizacije predstavlja odnos broja jonizovanih molekula (molova) /B+/ i broja
molekula (molova) c, koji bi se u rastvoru nalazio kada ne bi bilo jonizacije. Stepen jonizacije
obeleava se grkim slovom . Prema tome stepenu jonizacije matematiki moemo
predstaviti: =(B+ /c) * 100%. Stepen jonizacije zavisi od prirode elektrolita i rastvaraca,
koncentracije rastvora i temperature. Kako razlice rastvorene sup u rastvoru (vodi) imaju
razlicite stepene jonizacije moze se zakljuciti da je ta razlika zbog karaktera veza izmedju
atoma u molekulu elekrolita. Jonizacija je potpuna ako su veze elektrolita jonske. Sto je veca
dielektricna konstanta rastvaraca jedan isti elektrolit na odredjenoj temperaturi iste molarne
koncentracije imace veci stepen jonizacije. Moze se zakljuciti da je stepen jonizacije
elektrolita obrnuto proporcijalan njegove koncentracije u rastvoru (s.jon.se povecava
razblazivanjem rastvora tj smanjuje se koncentracija i obrnuto.
100. Konstanta jonizacije elektrolita
Primenom zakona o dejstvu masa na povratnu reakciju, tj. na jonizaciju binarnog slabog
elektrolita sastava BA, dobijamo konstantu ravnotee: K=(B+)(A-)/(BA) Konstanta jonizacije
predstavlja ravnoteznu konstantu u slucaju jonizacije koja je na konstantnoj temperaturi i kada
je nastupila h.ravnoteza jednaka odnosu proizvoda koncentracije jona (katjona i anjona) i
molarne koncentracije ne jonizovanih molekula. Konstanta jonizacije vazi za slabe elektrolite
jer se ne menja promena u koncentraciji elektrolita jer jaki elektroliti odstupaju od zakona o
dejstvu masa. Ona raste sa povecanjem temperature, na zavisi od koncentracije elektrolita ali
zavisi od njihove prirode. Moze se reci da je ona merilo jacine elektrolita odnosno sto je veca
njena brojna vrednost to je elektrolit jaci.
101. Osvaldova jednaina razblaenja
K=alfa c*alfa c/c-alfa c=alfa na 2 c/1 alfa gde K predstavlja konstantu jonizacije elektrolita.
Ovaj izraz povezuje stepen jonizacije, molarnu koncentraciju i konstantu jonizacije
elektrolita. Ako je stepen jonizacije veoma mali tada je 1-alfa priblizno 1 pa prethodni izraz
ima oblik K=alfa na 2 c.
102. Jonski proizvod vode
Hemijski ista voda je izrazito slab elektrolit, te je samo vrlo malo jonizovana na vodonikove
i hidroksilne jone. Autojonizaciju vode moemo predstaviti jednainom:
h20+h20povratna reakcijah30+ + Oh-. prema jednaini koncentracije H jona i Oh jona u vodi
je ista. Na osnove ekspreimentalnog merenja je utvreno da na 25 C iznosi: /H+/=10-7
mola/dm3. Primenom zakona o dejstvu mase na ravnoteu dobijamo konstantu jonizacije
vode: Kh2O=/H+/ /OH-/ kroz H20.
103. Vodonikov jonski eksponent pH

pH je vodonikov jonski eksponent koji je jednak negativnom dekadnom logaritmu

koncetracije jona vodonika i pise se u obliku pH= -log [H+] a hidroksilni jonski eksponent
koji je analogan pH jednak je negativnom dekadnom logaritmu koncentracije hidroksilnih
jona i pise se u obliku pOH= -log[OH-]. Nekada su se koncentracije jona u nekom rastvoru
izrazavale graficki (na jednoj osi dekartovog sistema) sto je predstavljalo odredjena
poteskoce. Iz ovih razloga i radi lakse prakticne primene predlogom danskg hemicara
koncentracija jona je pocela da se izrazava u obliku negativnog dekadnog logaritma
koncentracije jona. Upravo taj negativan logaritam nazvan je jonski eksponent i obelezava se
sa p (potencija).
104. Hidroliza
Hidroliza se moze shvatiti u uzem i sirem smislu. U uzem predstavlja razlaganje soli pod
uticajem vode a u sirem razlaganje slozenih jedinjenja vodom u jednostavnije supstance. Pri
hidrolizi ako uzmemo za primer cistu vodu dolazi do razlaganja na vodonikove i hidroksilne
jone pri cemu se pomera ravnoteza sa leva na desno.Drugim recima dolazi do dalje jonizacije
vode pri cemu se oba jona dalje vezuju sa jonima rastvorene soli i stvara neko jedinjenje.
Hidroliza vode pise se na sledeci nacin H2O=H+ +OH- . Reakcije vodenih rastvora soli megu
biti kisele neutralne ili bazne sto zavisi od osobina soli (sastava soli) i od nacina reakcije jona
jer joni u nekim slucajevima mogu i da ne reaguju. Obrnuti proces hidrolize je neutralizacija
koja sjedinjava (ako uzmemo primer vodu) vodonikove i hidroksilne jone u slabo jonizovane
molekule vode. Sve kombinacije kiselina i baza mogu da se hidrolizuju sem kada su u pitanju
jake kiseline i jake baze jer je reakcija njihovog rastvora neutralna i ne dolazi do hidrolizacije.
105. Hidroliza soli slabih kiselina i jakih baza
One u vodenom rastvoru reaguju bazno npr NaNO2, K2CO3...ako je pisemo u obliku B^+ +
A^- +H2O=B^+ + HA+OH^- primenom zakona o dejstvu masa i proizvodu dva stalna broja
koja je jednak konstanti (konstanta hidrolize, KH) dobijamo KH=(HA)(OH-)/(A-)=Kw/Ka...
106. Hidroliza soli jakih kiselina i slabih baza
107. Hidroliza soli slabih kiselina i slabih baza
108. Proizvod rastvorljivosti
Znajuci pravila proizvoda rastvorljivosti mozemo izracunati koncetraciju jona tesko
rastvorljivih soli u zasicenom rastvoru, rastvorljivost, koncentraciju reagensa potrebnu za
talozenje itd. Rastvorljivost zavisi od same supstance, kako ce se ona rastvoriti u rastvorima u
rastvorima. Ako se potpuno rastvori dobicemo homogenu sredinu i znati proizvod
rastvorljivosti. Medjutim heterogeni sistemi se sastoje iz vise faza npr cvrsta faza-tecna faza
se sastoji iz tesko rastvorenog elektrolita i njegovog zasicenog rastvora. Ako to posmatramo u
opstem slucaju BA na odredjenoj temperaturi uspostavlja se dinamicka ravnoteza izmedju
njegovih molekula (cvrsta faza,talog) i slobodnih jona u rastvoru (tecna faza): BA
(talog)=gore rastvaranje na stelici dole talozenje=B+ + A- (rastvor). Brzina rastvaranja kada
se izjednaci sa brzinom talozenja uspostavlja se dinamicka ravnoteza tj isti br molekula BA se
rastvori (reakcija ide sleva na desno ) koliko se u istom vremenu sjedinjavaju B+ i A- natalozi
(reakcija ide sa desna na levo). Koncentracija rastvorenog dela na zavisi od kolicine taloga a
zavisi od prirode elektrolita i temperature. Ako primenimo zakon o dejstvu masa K=(B+)(A)/(BA) BA je konstantna velicina i proizvod (BA)K konstantan inaziva se proizvod
rastvorljivosti (P) i pise se : PBA=K(BA)=(B+)(A-).
109. Puferski sistemi

Puferski sistemi su rastvori iji se pH veoma malo menja pri dodatku male koliine kiseline ili
baze. To su obino smee rastvora slabih kiselina i njihovih soli, odnosno slabih baza i
njihovih soli. Te smee imaju sposobnost da vezuju dodane H+ (odnosno OH- jone), i tako
odraavaju pH rastvora priblino konstantnim. Granice do koje se puferski sistemi odupire
promeni pH naziva se kapacitet pufera. Smanjenjem koncentracije puferskog rastvora
smanjuje se njegova sposobnost regulisanja pH pri dodatku kiseline ili baze.
110. Sagorevanje
Sagorevanje je, prema tome, hemijski proces goriva sa kiseonikom, pri emu se izdvaja i
odreena koliina toplote, a moe da bude i esto je praceno plamenom. Ukoliko su sva tri
pomenuta uslova ispunjena, sagorevanje se normalno i kontrolisano odvija, dok se regulamost
procesa narusava, ukoliko dod1e do poremecaja u nekom od pomenutih uslova. Potpuno
nekontrolisano sagorevanje je pozar.
111. POZARI
Kao i za proces kontrolisanog sagorevanja, i za pozar je neophodno da budu ispunjena tri
osnovna uslova: postojanje rnaterijala koji sagoreva, prisustvo vazdusnog kiseonika koji je
neophodanza sagorevanje, kao i postojanje izvora toplote koji omogucuje da proces otpocne i
da pozar uzme maha. Da bi pozar mogao da se razvija spontano, uz povecano uz izdvajanje
toplotne energije, ispunjavanje dva od pomeriutih uslovaje veoma lako. Naime, vazdusni
kiseonik je prisutan redovno u dovoljnim kolicinama da bi omogucio sagorevanje i dalji
razvoj pozara. Isto tako, ni preduslovi koji su neophodni zaopocinjanje procesa sagorevanja
ne predstavljaju nikakvu retkosti mogu se lako ostvariti (sibica, opusak cigarete, usijani
provodnik, varnica itd.). da li ce doci do nekontrolisanog procesa sagorevanja, tj pozara zavisi
od prisustva materijala koji moze da sagoreva, a sam intenzitet ovog procesa zavisi od
osobina ovog materijala.
112. GRUPE ZAPALJIVOSTI
Materije se po svojoj zapaljivosti dele na nezapaljive, tesko zapaljive i zapaljive, a zatim i na
odgovarajuce podgrupe. Ovaj podatak predstavlja osnovni podatak pri proceni opasnosti od
pozara, a samim tim i za utvrdivanje protivpozarnih mera. Klasifikacija u usvojene grupe
zapaljivosti se vrsi na osnovu kvalitativnih procena i sluzi za grubo i veoma brzo
procenjivanje opasnosti od zapaljivosti i pozara.
113. TEMPERATURA ZAPALJIVOSTI
Proces sagorevanja u homogenim smeama zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i
zapaljivih praina sa vazduhom ili kiseonikom mogu je samo u odreenim granicama
njihovog sastava. Pomenute granice se oznaavaju kao koncentracione granice zapaljivosti
(eksplozivnosti). Najmanja koncentracija zapaljive komponente u vidu gasa, pare, magle ili
praine, koja u smei sa vazduhom ili kiseonikom moe da se zapali, oznaava se kao donja
granica zapaljivosti. Za razliku od ovoga, najvea koncentracija zapaljive komponente u vidu
gasa, pare, magle ili praine, koja u smei sa vazduhom ili kiseonikom jo uvek moe da se
zapali, oznaava se kao gornja granica zapaljivosti. Interval izmeu donje i gornje granice
zapaljivosti oznaava se kao interval zapaljivosti. U svakoj njegovoj taki, uz postojanje
pogodnog izvora paljenja, moe doi do paljenja. Smee sa koncentracijama zapaljivih
komponenata ispod donje i iznad gornje granice zapaljivosti ne mogu da se zapale i
oznaavaju se kao bezopasne.
114. TEMPERATURA PALJENJA

Pod temperaturom paljenja se podrazrtmeva ona najnza temperatura na kojoj smesa vazduha i
pare zapaljive tecnosti nastavlja da sagoreva kad se inicijalno upali u otvorenom sudu. Obicno
je temperatura paljenja visa od temperature zapaljivosti. Temperature paljenja je svojstvena
samo zapaljivim materijama I materijalima I karakterizuje njihovu sposobnost za samostalno
zagrevanje pored eksperimentalnog, moze da se izracuna na osnovu empirijskog izraza za
izracunavanje temperature zapaljivosti, s tim sto se za konstantu metode odredjivanja
preporucuje vrednost Ab=4000, a u slucaju izracunavanja ove vrednosti za fosfororgansa
jedinjenja, primenjuje se vrednost Ab=10000.
115. TEMPERATURA SAMOPALJENJA
Pod temperalurom samopaljenja se podrazumeva ona temperatura na kojoj se materija (ili
njena optimalna smesa sa vazduhom) pali sama od sebe, bez varnice ili plamena, pri cemu
nastavlja da sagoreva. Pri zagrevanju materije do ove temperature, egzotemme reakcije se
jako ubrzavaju, sto i dovodi do pojave plamena. Ova pojava je zavisila od mnogih faktora,
kao sto su: brzina zagrevanja, uslova prenosa toplote, mase unutar reakcionog suda, razmene
toplote sa spoljnom sredinom, kolicine izdvojene toplote, kolicine reakcionih medjuprodukata
koji nastaju pre momenta samopaljenja. Kod cvrstih materija znacajnu ulogu imaju: i velicina
cestica, zatim oblik zagrejane povrsine materijala itd.
116. Granice zapaljivosti
Smese gasova, para ili fino raspodeljenih cvrstih cestica u vazduhu mogu inicijalno da se
zapale, pri cemu se sagorevarije dalje siri na smesu. Konstatovano je da do inicijalnog
paljenja ovakvih smesa moze da dode samo u odredenim granicama koncentracija, koje su
karakteristicne za svaku materiju.
Ovaj opseg koncentracija u kome se materija u smesi sa vazduhom pali i nastav1ja da
sagoreva naziva se oblast zapaljivosti ili granice zapaljivosti, a, isto tako, cesto se koriste i
termini granice eksplozivnosti ili granice eksplozivnih smesa. Oblast zapaljivosti se
karakterise donjom i gomjom granicom i obicno se izrazava u zapreminskim procentima
zapaljive materije u vazduhu. Vrednosti koje se navode obicno se daju za normalne uslove
pritiska i temperature, ukoliko nije drugacije navedeno. Podaci o granicama zapaljivosti
koriste se pri proracunima ventilacije. Za izracunavanje granica zapaljivosti u zapreminskim
procentima( fi zapr%) koristi se potencijal zapaljivosti (pi^0zap) na osnovu izraza:
fizap%=100/ 1-0.1047delta pi ^0 zap+5.9mc+104mh-3.5mo gde su mc,mhi mo br ugljenika,
vodonika i kiseonika u molekulu jedinjenja.
117. Temperaturne granice zapaljivosti para u vazduhu
Temperaturne granice zapaljivosti para u vazduhu predstavljaju one temperature na kojima
ravnotezna koncentracija para neke materije u vazduhu sa tecnom ili cvrstom fazom odgovara
donjoj, odnosno gomjoj granici zapaljivosti. Ukoliko tehnoloski uslovi namecu da se u
uredaju odrzava temperatura u opasnim granicama, opasnost od paljenja smese para i vazduha
se otklanja ubacivanjem inertnih gasova, specijalnih flegmatizatora ili pak nekih drugih
inertnih sredstava. Temperatrne granice zapaljivosti zasicenih para u vazduhu se izracunavaju
na osnovu eksperimentalnih podatilka za odredivanje koincentracionih granica zapaljivosti,
koriscenjem jednacine: t=B/A-log (fi*p/100) - CA.gde su t-temperaturne granice capaljivosti
u stepenima celzijusa, fi-koncentracione granice zapaljivosti gasa ili pare u vazduhu, ppritisak u paskalima, A,B,CA konstante zavisnosti pritisaka zasicene pare od temperature.
Granice yapaljivosti se mogu izracunati i na osnovu vrednosti temperature kljucanja pa je
t=k*tkljuc.-l gde su k i l parametri za koje su vrednosti za odredjene grupe jedinjenja
navedene.

118. minimalno eksplozivno opasni sadrzaj kiseonika

Ovaj sadzaj kiseonika predstav1ja minima1nu koncentraciju kiseonika u smesi sa
flegmatizatorom; koji jos omogucuje da se zapali smesa vazduha i gasa, para i aerosola
zapaljive materije. Ova vrednost je posebno varna pri utvrdivanju bezopasnog rezima rada
uredaja sa zapaljivim materijama, kao i pri gasenju pozara. Za odredivanje ove vrednosti
koriste se aparature i metode koje se inace koriste i za utvrdivanje koncentracionih granica
zapaljivosti, s tim sto se vazduh razblafuje nekim nezapaljivim ili tesko zapaljivim gasom. Sa
porastom koncentracije nezapa1jivog gasa obicno dolazi do porasta donje granice zapaljivosti,
dok gomja granica obicno opada. Pri odredenoj koncentraciji obe granice se slivaju u jednu i
sadrzaj nezapaljvog gasa.u vazduhu koji odgovara ovoj tacki je poznat kao minimalna
flegmtizujuca koncentracija (beta1), a sadrzaj kiseonika - minimalni eksplozivno opasni
sadriaj kiseonika (betaO2).
119. Temperatura spontanog zagrevanja
Izvesne materije mogu da reaguju sa vazdusnim kiseonikom, pri cemu se odigravaju razliCiti
egzotermni procesi oksidacije, razlaganja itd. Pri ovakvim procesima je varno uociti najmzu
temperaturu na kojoj egzotermni proceszapocinje i kada dolazi do spontanog zagrevanja
materije. Ukoliko se izdvojena toplota ne odvodi brze nO sto se oslobada, postoji opasnost da
se materija spontailo upali i dovede do pojave pozara, a naroCito ukoliko su prisutni lako
zapaljivi otpaci. Utvrdivanje ove temperature je narocito znacajno da bi se definisali
bezopasni uslovi za duze zagrevanje. Materije, koje su inace sklone spontanom zagrevanju,
mogu da se zagreju bez opasnsti i iznad ove temperature ali samo za kratko vreme.
120. Temperatura tinjanja
Temperatura na kojoj dolazi do sagorevanja supstance bez pojave plamena i bliska je
temperaturi paljenja, prestavlja temp. tinjanja. Temperatura tinjanja (temperatura gorenja bez
plamena) predstavlja onu temperaturu na kojoj se jako ubrzavaju egzotemme reakcije
oksidacije cvrstih materija, tako da dolazi do pojave sagorevanja bez plamena. O ovoj
vrednosti se vodi racuna pri ispitivanju uzroka pozara, kao i pri utvrdivanju opasnih uslova
zagrevanja cvrstih materija. Ona je najniza temp. na povrsini zagrejane podloge pri kojoj
dolazi do paljenja 5mm debelog sloja natalozene povrsine.
121. Minimalna energija paljenja
To je najmanja kolicina energije elektricne varnice koja je u stanju da zapali najlakse
zapaljivu sinesu datog gasa, pare ili fino raspodeljenih cestica neke materije sa vazduhom.
Poznavanje ove velicine je neophodno pri klasifikaciji zapaljivih smesa, zatim pri
proracunavanju bezopasnih strujnih kola itd.Minimalna energija paljenja zavisi u velikoj meri
od koncentracije oksidacionog sredstva u zapaljivoj smesi, kao i ad pritiska. Isto taka,
minimalna energija paljenja veoma mriogo zavisi i od vrste zapaJjive materije. Za vodonik
ona iznosi 0,017 mJ, za etan 0,24 mJ, a za amonijak 680 mJ. Ova velicina se eksperimentalno
odreduje u posebno konstruisanim uredajima, i to, kako za gasove i pare, tako i za aerosole
tecnih i cvrstih materija, kao i tehnickih smesa razlicitih materija u vazduhu.
122. Normalna brzina gorenja
Pod normalnom brzinom gorenja podrazumeva se brzina sagorevanja smese zapaljive
materije sa vazduhom,koja se odreduje na osnovu pomeranja granice izmedu sagorelih i
nesagore1ih gas ova. Ova vrednost se koristi pri proracunima brzine porasta eksplozivnog
pritiska smese gas ova i para sa vazduhom. zatilll pri proracunu kriticnog precnika gasenja,
kao i za izracunavanje minimalne energije paljenja. Metode za eksperimentalno odredjivanje
ove velicine nisu standardizovane I najcesce se koristi metoda Bunzenovog plamenika. Ona

zavisi od koncentracija materije koja sagoreva i oksidacionog sredstva u smesi, vrste materija.
U oblasi donje granice zapaljivosti brzina gorenja raste od minimalne do maks u oblasti
stehiometrijskih odnosa materije i oksidacionog sredstva. Sa porastom koncentracije brzina
gorenja opada, a sa porastom temperature raste.
123. Brzina sagorevanja
Kolicina materijala koji izgori u jedinici vremena po jedinici povrsine gorenja predstavlja
brzinu sagorevanja. Brzina sagorevanja je odraz intenziteta sagorevanja materije u uslovima
pozara i neophodno je poznavanje ove velicine radi proracuna trajanja pozara u rezervoarima,
intenziteta oslobadanja topiote i temperaturnih rezima pozara.Ova velicina zavisi od prirode i
agregainog stanja goriva, ali, isto tako, u velikoj meri i od uslova prenosa toplote i mase u
zoni pozara. Za gasove koji sagorevaju u vidu baklje i istieu kroz odredeni otvor, pod brzinom
sagorevanja se podrazumeva kolicina gasa koja sagori ujedinici vremena, pri cemu se faktor
povrsine ne uzima u obzir, dok kod tecnosti se uzima. Kod tecnosti na brzinu sagorevanja
utice temperatura, debljina sloja i dr faktori. Kod cvrstih je stvarna brzina sagorevanja
izracunata prema punoj povrsini gorenja i svedena brzina sagorevanja, koja se obracunava u
odnosu na jedinicu povrsine pozara. Kod njih utice mogucnost razmene gasova iz zone pozara
i okolne sredine na brzinu sagorevanja.
124. Maksimalni pritisak eksplozija
Pomenuti pritisak je najveCi pritisak koji se ostvaruje pri deflagraeionoj eksplozijismese gasa,
pare ili prasine sa vazduhom u zatvorenom sudu, pri pocetnom pritisku smese od 101,3215
kPa (1 atm).Ova vrednost se koristi pri proracuniriiaiidrZljivosti aparatura za rad 'sa
zapaljivim gasoviina, tecnostima i praskastim materijama, za proracune sigumosti ventila i
membrana, kao i antieksplozivnih obloga elektricnih uredaja.
Maksimalni pritisak eksplozije, sracunat ili utvrden eksperimentalnim putem, moze cesto da
bude znatno nizi zaodredenu smesu od pritiska koji moze da se ostvariu aparaturama u
realnim tehnoloskim uslovima. Ovakve pojave mogu da se objasne prelazom deflagracionog u
detonaciono sagorevanje, pri cemu je pritisak cak i do nekoliko puta visi nego pri
deflagracionom sagorevanju. Drugi razlog moze da bude neravnomemost pritisaka nepotpuno
sagorele smese u uskim delovima suda, kao i na pre1azimaiz suda u sud. Maksimalni pritisak
eksplozije se odreduje u specijalno konstruisanim uredajima, a sracunava se na osnovu
poznate maksimalne temperature eksplozije i podataka o pritiscima smese produkata
sagorevanja na odgovarajucim temperaturama.
125. Brzina porasta pritiska pri eksploziji
Uobicajeno je da se obiacunavaju srednja i maksimalna brzina porasta pritiska pri
eksplozijama smesa gasova, para ili prasine sa vazduhom u zatvorenom sudu. Pri
izracunavanju srednj e brzine kao prirast se smatra razlika izmedu maksimalnog
ostvarenogpritiska pri eksploziji i pocetnog pritiska u sudu pre eksplozije, imajuci u vidu
vreme za koje se pritisak povecao. Za. izracunavanje maksimalne hrzine koristi se lineama
zavisnost pritiska eksplozije od vremena. Brzina porasta pritiska pri eksploziji se koristi za
proraeunavanje sistema za prigusivanje eksplozije i za proracune zastitnih uredaja.
126. Potencijal zapaljivosti
Potencijal
zapaljivosti predstavlja poseenu termodinamieku velieinu koja prikazuje
razliku izmedu energije neophodne i dovoljne, za odrzavanje samostalnog sagorevanja
datematerije u defmisanoj oksidaeionoj sredini i energije koja se izdvaja pri sagorevanju
najbolje sagorljive smeseu istoj oksidaeionoj sredini. Potencijal zapaljivosti se koristi kao
kvantitativna mera pri oceni zapaljivosti goriva, grupe zapaljivosti razlicitih materija,

utvrdivanju sastava smesa odredenog stepena zapaljivosti, donje granice zapaljivosti itd. Ona
ima negativnu vrednost za goriva, a pozitivnu za nezapaljive i tesko zapaljive materije. Zavisi
od temperature, pritiska, koncentracije oksidacionog sredstva u sistemu, i dimenzije suda u
kome materijal sagoreva. Potencijal zapaljivosti se smanjuje povecanjem temperature,
pritiska, povecanjem precnika suda, a povecava povecanjem koncentracije kiseonika u
oksidacionoj sredini. Za eksperimentalna odredjivanja potencijala zapaljivosti obicno se
koristi standardna aparatura za odredjivanje koncentracija dranica zapaljivosti.
127. Minimalna gasiva koncentracija
Ova koncentracija predstavlja najmanju koncehtraciju . gasa ili pare u' vazduhu, koja
obezbeduje prakticno trenutno gasenje difuzionog plamena materije pri gasenjl.,l pozara
izolovanjem. Ovaj podatak se koristi pri prbracunu potrosnje sredstva pri gasenju pbzara
izolovanjem. Smatra se da je neophodno da se za gasenje predvidi ne manje od 130%
minimalne koncentracije sredstva za gasenje. 1nteresantno jc zapazanje da je za gasenje
difuzionog plamena izolovanjem inertnim gasovima ili parama potrebna manja koncentracija
inertnog sredstva, nego sto se to postize flegmatizacijom homo gene smese
128. Kriticni precnik
Plamen moze da se prenese na zapaljivu smesu i kroz razlicite vrste otvora, kako po obliku,
tako i po velicini. Posto na mogucnost prenosa plamena kroz otvore bitnu ulogu ima i velicina
otvora, odreduje se maksimalni precnik otvora cevi koji moze da obezbedi da se plamen ne
prenese na zapaljivu smesu. Ovaj podatak je posebno interesantan pri konstrukcji zastitnih
pregrada i mreza koje sprecavaju rasprostiranje plamena. Sem toga, posto i eksplozivni talas
moze da se prenosi kroz pukotine i zazore, na osnovu ovog podatka se moze izvesti i
zakljucak o kategoriji eksplozivnosti razlicitih smesa. Ovaj fenomen se objasnjava
snizavanjem temperature gorenja u uskim kanalima, razvlacenjeni zone gorenja i
smanjivanjem brzine rasprostiranja plamemi, sto dovodi do gubitka toplote. Kada gubitak
toplote dostigne kriticnu, vrednost, brzina gorenja se do te mere smanjuje da postaje
nemoguce dalje rasprostiranje plamena. Kako je odvod toplote iz zone reakcije usmeren ka
zidovima kanala, od razmera i oblika kanala zavisi da Ii ce biti ispunjen uslov odvodenja
dovoljnih kolicina toplote da se dostigne kriticna vrednost, tj. da se onemoguci dalje
rasprostiranje plamena. Precnik kanala koji obezbeduje gasenje plamena naziva se kriticni
(gasivi) precnik (dkr).
129. Kiseonicni indeks
Kiseonicni indeks predstavlja miilimalnu koncentraciju kiseonika u azot-kiseonicnoj smesi, u
kojoj je je moguce samostalilo sagorevanje materijala svetlim plamenom. Kiseonicni indeks
se koristi pri kontroli zapaljivosti, a, isto tako i pri priprelmi materijala smanjene zapaljivosti.
Kiseonicni indeks je pokazatelj koji je veoma osetljiv na promenu zapaljivosti materijala i
stoga se' veoma mnogo koristi za brzu procenu zapaljivosti c,vrstih materijala. Odreduje se
eksperimentalno u specijainim uredajima, koji omogucuju da se prati brzina sagorevanja
uzoraka odredenih dimenzija, u tacno definisanim usiovima kao sto su temperatura, vlaznost
uzorka, sadrzaj kiseonika u smesi kiseonik - azot. U cilju orijentacione procene vrednosti
koristi se jednacina: KI=795.5/Qn. Gde je Qn-specificna toplota sagorevanja materije [kJ/g]
130. Indeks rasprostiranja plamena
Indeks rasprostiranja plamena predstavlja pokazatelj koji sluzi za klasifikaciju konstrukcionih
materijala, povrsinskih premaza, tkanja i folija, prema sposobnosti da se po njihovoj povrsini
rasprostire plamen u uslovima pozara. Prema indeksu rasprostiranja plamena materijali su
podeljeni u tri kategorije: materijala bez rasprostiranja plamena ciji je indeks < ili = od 1;

materijali sa umerenim rasprostiranjem plamena od 1 do 20; materijali sa brzim

rasprostiranjem plamena preko 20.
131. Koeficijent nastajanja dima
Koeficijent nastajanja dima se odreduje merenjem smanjenja intenziteta osvetljenosti koja je
prouzrokovana nastajanjem dima, pri sagorevanju 1 kg materijala u prostoriji od 1 m3.
Intenzitet osvetljenja se meri na rastojanju od 1 m. Ovaj pokazatelj sluzi pri klasifikaciji
materijala, kao i za proracune sistema za protivdimnu zastitu objekata.
Koeficijent nastajanja dima (Dm[Np*m2/kg]) se izracunava iz izraza: Dm=(Vpr/lm)*ln
(Eo/Emin).Vpr-zapremina komore za sagorevanje [m3], l-duzina svetlosnog zraka u
zadimljenoj sredini [m],m-masa,Eo,Emin-osvetljenost u sredini baz dima [lx]. Koeficijent
nastajanja dima nam odredjuje osnovne kategorije materijala kao sto su malodimni <50,
umereno dimni od 50-500 i visoko dimni >500.
132. Pokazatelj toksinosti dima
Iskazuje se kao srednja smrtonosna koncentracija dima, isparljivih produkata sagorevanja i
termickog i oksidacionog razlaganja materijala. Ovaj podatak se koristi za uporedjivanje
relativnih toksicnosti produkata sagorevanja razlicitih materijala u uslovima pozara, moze da
se iskoristi i za organozvanje sistema zastite ljudstva pri pozarima.toksicne materije koje se
mogu ocekivati u dimu istovremeno su podatci za LC 50 i MDK. Sumarni kriterijumi
toksicnosti Lcsum[kg/m3] izracunava se po formuli LCsum=sumaWi/(suma Wi/LC50i) gde
je Wi-koncentracija ite toksicne materije u vazduhu posle 5min gorenja a LC50i-kriterijum
toksicnosti ite supstance tj srednja smrtonosna koncentracija.
133. Toksicnost
Toksicnost je veoma znacajna osobina hemijskih supstanci. Vaznost ove osobine posebno
istice cinjenica sto u zavisnosti od uslova, dolazi do izrazaja na razlieite nacine. Supstance se
medusobno mnogo razlikuju po svojoj toksicnosti, sto je u skladu sa njihovon prirodom. Tako
raspon stepena toksicnosti se krece od supstanci, koje uopste nisu toksicne, preko supstanci za
koje se kaze da su toksicne, do izuzetno toksicnih supstanci kod kojih kontakt sa njima
predstavlja ozbiljnu opasnost. Toksina supstanca je tetna, ista supstanca (hemijski element
ili jedinjenje), koja uneta na razliite naine (oralno, inhalaciono, perkutano), odjednom ili za
due vreme, u organizam odreene bioloke vrste, ili se u njemu stvara u takvoj masi, delujui
na njega hemijski i/ili fizikohemijski, pod odreenim uslovima (spoljanje sredine i u
organizmu), sposobna da prouzrokuje patoloke promene sa lakim ili teim posledicama ili
prestanak egzistencije ivog organizma. Toksicnost je osobina koja pod odredjenim uslovima
stupa u interakciju sa zivim organizmom i sposobna je da izazove toksicni efekat.
134. Vrste toksicnosti
Vrste toksicnosti delimo u zavisnosti koji se aspekt uzima u obzir iz odnosa zivog organizma i
toksicne supstance. Apsolutna, dvofazna, specificna, nespecificna, fizicka, akutna toksicnost,
hronicna I geno toksicnost. Apsolutna predstavlja reciprocnu vrednost udahnute koncentracije
odgovorne za toksicno dejstvo supstance. Dvofazna predstavlja odnos Co/Cili Po/P.
Specificna podrazumeva toksicno dejstvo samo na jednom organu ili jednom tkivu.
Nespecificna je ukoliko deluje na vise organa. Fizicka je u slucaju kada su za trovanje fizicke
osobine supstance odgovorne za toksicnost. Akutna nastupa neposredno posle unosenja
srazmerno velike kolicine toksikanata. Hronicna se ispoljava nakon odredjenog vremena sa
slabijim toksicnim efektom. Genotoksicnost dovodi do ostecenja struktureDNK.

135. Toksini efekat

Toksicni efekat se javlja kao posledica interakcije imedju toksicne supstance i organizma, gde
dolazi do zbira promena: biokinetickih i biodinamickih. On zavisi od koncentracije toksicne
supstance(doze) i duzine izlaganja t.supstanci. Male doze mogu biti nestetne ako se umereno
izlazemo njima, ali duzi vremenski period, pri visekratnom izlaganju stvara t.efekat(hronicno
trovanje) Obrnuto ovome, pri jednokratnom izlaganju visokim koncentracijama t.sup. nastaje
akutno trovanje. Zavisnost izmedju koncentracije, vremena njenog dejstva i toksicnog efekta
je prikazano j-nom (Haberov zakon= za unosenje t.sup. preko disajnih organa: D=c*t gde je
toksicni efekat - D upravo proporcionalan koncentraciji c toksicne sup. U atmosferskom
vazduhu i vremenu t ekspozicije. Sa porastom koncentracije raste t.efekat, jer t.sup. reaguje
sa izvesnim receptorima na membrani i u unutrasnjosti celije, a daljim porastom stagnira.
136. Klasifikacija toksinih efekata
KlasifIkacijul toksicnih efekata ako izvrsimo na osnovu ekspozicije, onda se toksicni efekti
dele ucetiri osnovne grupe: ekspozicije koje ne dovode do pojave toksicnog efekta;
ekspozicije koje mogu izazvati reverzibilne efekte na zdravlje, ali ne izazivaju definitivna
ostecenja od oboljenja; ekspozicije koje rnogu izazvati reverzibilna oboljenja; ekpozicije koje
mogu izazvati ireverzibilna oboljenja ili smrt. Ako se u radnoj ili zivotnoj sredini nalazi vise
supstanci, onda toksicni efekat moze da bude: nezavisan(komponente smese izazivaju
razlicite efekte i ne ometaju se medjusobno), sinergetski( koji moze biti = zbiruefekata svakog
toksikanata aditivni efekat, ili veci od zbira efekata toksicnih supstanca u smesipotencirajuci efekat), i antrogonisticki( manji od zbira efekata svakog pojedinog toksikanata).
137. Uopste o toksicnim parametrima
Osnovni zadatak toksikologije je, da pri izucavanju bilo koje toksicne supstance, nezavisno od
cilja preduzetog istrazivanja, da toksicne osobine supstrance pored kvalitativnog i
kvantitativno defInise. Toksicne osobine supstanci kvmititativno se defInisu toksicnim
paratnetrima (pokazatelji), koji se uzimaju kao kriterijimi toksicnosti date supstance i njene
potencijalne opasnosti. Pravilan zakljucak o stepenu toksicnosti neke supstance moze da se
donese samo pod uslovom da su parametri toksicnosti precizno i jednoznacajno
odredjeni(jednoznacno- polazna tacka z aodredjivanje veze i zavisnosti fizickohemijskih
osobina i strukture sup., i toksicnog dejstva sup). Osnovni parametri su: doza- D,
koncentracija-C, maksimalno dozvoljena koncentracija za radme prostorije MDKrp, i za
naseljena mesta MDKnm.
138. Neefektivna doza
Najmanja kolicina supstance koja ne prouzrokuje nikakav efekat, a prisutna je u organizamu,
naziva se neefektivna doza. Kolicina supstance koja je veca od neefektivne doze, kojom se
postize neki efekat u organizmu naziva se efektivna doza(ED). Veca kolicina od efektivne
doze koja izaziva toksican efekat naziva se toksicna doza(TD). Jos veca doza koja izaziva
smrt naziva se smrtna doza (LD).
139. Terapijska doza
Terapijska doza se u udzbel1icima farmakologije definise leao kolicina leka kojom se postize
takva njegova koncentracija na mestu delovanja koja je u stanju da unisti uzrok bolesti
odnosno da bolesllo starDe organizma prevede u nolmalno stanje. Terapijska doza moze biti
pojedinacna(kolicina leka koja se daje pacijentu odjednom), dnevna(ukupna kolicina leka u
24h koju pacijent unese) i ukupna (ukupna doza za celu terapiju). Posto velicina terapijske
doze nije kod svih pacijenata ista ona se deli na: Najmanje, srednje i najvece terapijske doze.

140. Efektivna doza

Najmanja efektivna doza je ona kolicina koja prouzrokuje terapijski efekat kod 1% ljudi ili
zivotinja. Srednja efektivna doza je ona kolicina koja ispoljava kod 50% terapijski efekat.
Najmanja kolicina leka koja sigurno izaziva kod svih ljudi/zivotinja lekovit efekat naziva se
maksimalna efektivna doza. Pored ovih postoje i druge efektivne doze. ED29, ED74, ED99.
141. Toksicna doza
Toksicnost neke supstance kvantitativno se oznacava toksicnim dozama. Najveca netoksicna
doza (NNTD) ili maksimalno tolerantna doza (MTD) je najve6a kolicina neke supstance koja
ne . izaziva toksieni efekat i koja se ne sme prekoraciti. Vrednost NNTD-e se nalazi izmedu
vrednosti rnaksimalno terapijske' i minimalne toksicne doze. Doze odredene supstance koje
prouzrokuju toksicni efekat, ali nedovode do sIlliii nazivaju se toksicne doze. Najmanja
toksicna doza je ona kolicina koja kod 1% tretiranih organizama izaziva toktiksicne efekte.
Srednja toksicna doza kod 50% organizama izaziva trovanje. Najveca toksicna doza je
najmanja kolicina koja sigurno izaziva toksicni efekat kod svih tretiranih organizama.Kolicina
t.sup. koja je veca od toksicne doze i koja moze dovesti i do smrtnog efekta je smrtna doza.
Doza koja izaziva smrt naziva se visoka toksicna doza. U industijskoj toksikologiji doze
delimo u 2grupe: one koje izazivaju akutno trovanje, subakutno trovanje, hronicno trovanje, i
maksimalno dozvoljene doze (bezbedne kolicine toksicne supstance pri radu). LD50 je jedan
od najvaznijih kriterijuma toksicnosti supstance.
142. Terapijski indeks
Terapijski indeks predstavlja odnos srednje letalne doze (LD50) i srednje terapijske doze
(ED50). TI=LD50/ED50. To je raspon kolicina leka izmedju terapijske doze kojom se postize
terapijski efekat i letalne doze, koja uzrokuje smrt. Iz izraza se vidi d ace lek biti sigurniji za
upotrebu ukoliko je vrednost terapijskog indeksa veca. Vrednost terapijskog indeksa se krece
od 1 pa do nekoliko hiljada. Ali ova veli cina nije dovoljna pa se koriste i drugi parametri kao
sto su: faktor sigurnosti (odnos izmedju LD10 i ED90) i faktor apsolutne sigurnosti (odnos
TD1 i ED100)
143. Metode odredjivanja toksicnih efekata
Do vrednosti za toksicne parametre dolazi se na vise nacina: istraiivanjem na osnovu podataka
dobijenih pri delovanju toksicnih supstanci u proslim ratovima, do zadesnih trovanja,
dobrovoljaca itd. Najveci broj vrednosti za toksicne parametre se izracunava transformacijom
podataka sa eksperimentalnih zivotinja na Ijude po dosta komplikovanom matematickom
mehanizmu.. Bez obzira koja je doza u pitanju (ED, TD, LD) najpouzdaniju kvantitativnu
karakteristiku daje srednja vrednost.
144. Vrste toksicnih koncentracija
Kao i doze,. i koncentracije mogu da budu: neefektivne (NC), terapijske (EC), toksicne (TC) i
letalne (LC). Na osnovu vrednosti kriterijuma toksicnosti LD50 toksicne supstance se
klasifikuju na : vanredno toksicne (05 mg/dm3), visokotoksicne ( 0,5 5 mg/dm3), umereno
toksicne (5 50 mg/dm3) i malo toksicne supstance (50mg/dm3)
145. Maksimalno dopustene koncentracije
Pod MDK se podrazurnevaju one prosecne koncentracije toksicnih supstanci . (gasovi, pare,
aerosoli), koje pri svakodnevnom osmocasovnom radu, za vreme radnog veka, ne dovode do
patoloskih promena ili oboljenja (koja se mogu utvrditi savremellim medicinskim metodama),
pod normalnim mikroklimatskim uslovima, neforsiranom disanju,za srednje teske fizicke
poslove,za radnike kod kojih pre stupanja na radno mesto nisu lekarskim pregledima

utvrdjene nikakve zdravstvene smetnje za rad sa toksicnim supstancama I bez upotrebe licnih
zastitnih sredstava.
146. Mogunost primene MDK
Ili ti maksimalno dozvoljena koncentacija: Vrednost MDK nam je korisna za ocenu stepena
opasnosti pri ocenjivanju stepena opasnosti, pa se moze smatrati da je MDK orjentacioni i
indikativni parametar.
147. MDK za smese toksicnih supstanci
Vrednosti MDK vaze samo za prisustvo jedne toksicne supstance. uradnoj atmosferi vrlo se
retko nalazi samo jedna toksicna supstanca, vec smesa vese njih. U ovakvoj slozenoj situaciji
stetno dejstvo neke toksicne supstance ne moze da se proceni samo uporedjivanjem nadjene
koncentracije I njene MDK. Znaci treba odrediti zajednicko stetno dejstvo cele toksicne
smese u radnoj atmosferi.

148. Nezavisni efekat toksicnih supstanci.

Kada jednoj toksicnoj supstanci u smesi radne atmosfere, ostale toksicne supstance ne
onmetaju toksicno dejstvo I obrnuto, onda smesa ima nezavistan efekat i predstavlja se
jednacinom C/M=C1/M1gde je C- koncentracija smese, C1- koncentracija toksicnih sup., MMDK, M1- MDK pojedinacnih toksicnih supstanci. Iz jednacine se moze zakljuciti da je C/M
<1-MDK smese manja je od MDK ya pojedinacnu sup. ; C/M=1- u istoj su visini i C/M>1MDK smese je vece od MDK pojedinacnih supstanci. Svw koncwntracije iyrayavaju se u
cm3/m3 ili zapreminkim procentima.
149. Adicioni efekat toksinih supstanci
Najcesce zajednicko stetno dejstvo smese je efekat sumacije. Adicioni efekat smese dve ili
vise toksicnih supstanci dat je jednacinom: C/M=C1/M1+C2/M2...+cn/mn, gde je Ckoncentracija smese, C1- koncentracija toksicnih sup., M-MDK, M1- MDK pojedinacnih
toksicnih supstanci. Kao sto vidimo iz jednacine toksicna dejstva supstanci u smesi se
sumiraju. Jednacina efekta sumacije omogucava izracunavanje mdk smese i dozvoljenu
koncentraciju pojedine supstance u smesi.
150. sintergetski efekat toksicnih supstanci
Sinergetski efekat smese javlja se u slucaju kada jedna toksicna supstanca pojacava toksicno
dejstvo druge supstance, tj druga toksicna supstanca ima veci intenzitet toksicnog delovanja
od onog kada se ne bi nalazila u smesi. Ovaj efekat dat je jednacinom: C/M=C1+f(C2) sve
kroz M1, gde je f-koeficijent (eksperimentalno je odredjen) C- koncentracija smese, C1koncentracija toksicnih sup., M-MDK, M1- MDK pojedinacnih toksicnih supstanci. Ovaj
efekat je vrlo redak.
151. antagonisticki efekat toksinih supstanci
kada jedna toksiena supstanca utiee na slabljenje intenziteta toksienosti druge supstance u
smesi, ree je o antagonistiekom efektu. Ovaj efekat dat je jednacinom: C/M= C1 -f(C2)/M1
C1/M1gde je f-koeficijent (eksperimentalno je odredjen) C- koncentracija smese, C1koncentracija toksicnih sup., M-MDK, M1- MDK pojedinacnih toksicnih supstanci.Kod
antagonizma MDK smese se moze povecati, jer se smanjuju toksieni efekti pojedinih
komponenti smese. Klasifikacija toksicnih supstanci prema aditivnim efektima je: narkotici,
respiratorni otrovi i iritansi, sistematski otrovi.

152. Bioloske MDK toksicnih supstanci

Osnovni zadatak industrijske toksikologije je da utvrdi da li postoji ekspozicija radnika nekoj
toksicnoj supstanci radi preuzimanja mera za njegovu zastitu I nalazenje medicinskih resenja
za njegovo ozdravljenja. Razlog uvodjenja toksikoloske analize bioloskog materijala je taj sto
unetu kolicinu toksicne supstanceu organizam ne mozemo da odredimo. Smatra se da rezultat
toksikoloske analize bioloskog materijala realnije predstavlja stepe zaganjenosti radne
atmosfere od rezultata analiza radne atmosfere. Prekoracenje bioloskih MDK ynaci i
prekoracenje MDK u radnoj sredini, jer koncentracije toksicnih supstanci ili njihovih
metabolita u biooskom materijalu odgovaraju ekspoyiciji radnika MDK vrednostima u radnij
atmisferi.
153. Biomarkeri
Bioloski momtoring u toksikologijipredstavlja procenu ukupne ekspozicije hemijskim
toksienim supstancama, na osnovu merenja pogodnih pokazatelja (biomarkera) u bioloskim
uzorcima sakupljenih od eksponiranih osoba u odredenom vremenskom periodu. Merenje
pogodnih pokazatelja podrazumeva analizu hemijskih toksicnih jedinjenja, njihovih
metabolita ili njihovih specificnih efekata u bioloskom materijalu (tkivima, sekretima,
ekskretima i izdalmutom vazduhu). Klasifikacija biomarkera: biomarkeri ekspozicije,
toksicnogefekta, osetljivosti.
154. Biomarkeri ekspozicije
Biomarkeri ekspozicije prate koncentracije jedinjenja unesenih u organizam, njihovih
metabolite ili reakcionih produkata u telesnim tecnostima ili tkivima. Primenjuju se za
odredjivanje nivoa ekspozicije I pracenje efekata preterane ekspozicije.. mogu se primeniti
samo za hemijske stetnosti sa poznatim mehanizmom biotransformacija I moraju biti
dovoljno specificni I osetljivi da pokazuju pozitivnu korelaciju sa ekspozicijom u radnoj
sredini. U biomarkere ekspozicije spadaju: hemijske supstance u bioloskom materijalu I
bioloski pokazatelji fiziolosko-toksicnog odgovora.
155. Biomarkeri toksicnih efekata
Biomarkeri toksicnih efekata mere napredovanje bolesti, odnosno, stepen trovanja, npr.
biomarkeri ranog gubitka trudnoce, proizvodnje antigena, sekrecije tumora, supresije gena i
benzo - piren - DNA. Ovi biomarkeri otkrivaju biohemijske, fizioloske, bihevioralne I dr
promene organa I sistema u organizmu I procenjuju rizik od genotoksicnih I negenotoksicnih
materija. Isto tako koriste se za identifikaciju profesionalnih bolesti.
156. Biomarkeri osetljivosti
Biomarkeri osetljivosti otkrivaju pojedinacni genotip ili polimorfizam (kao sto su genetski
markeri osetljivosti za kancere) ili moze nagovestiti bolest kao sto je prekancerozni polip.
Markeri osetljivosti su povecana ili smanjena enyimska aktivnost. Oni mogu ukazati na
prisustvo potencijalne subklinicke bolesti ili mogu ukazivati na potencijalnu zastitu protiv
negativnih zdravstvenih efekata ekspozicije.
157. Uopste o atmosferi
Atmosfera prestavlja deo geografskog prostora, sloj gasova koji oruzuju planetu zemlju i koji
zadrzava zemljina grevitacija. Sadrzi 4/5 N2, 1/5 O2 i ostale gasove u tragovima. Ona stiti
zivot na zemlji apsorbujuci UV zrake. Ona se ne zavrsava naglo vec visinski postaje sve redja
i postepeno nestaje u svemiru. Na visini od 90 do 140 km potpuno nestaje O2, N2 na od 80 do
170km, a izvan ovih zona ima samo H2 i lakih gasova.Atmosfera je u sirem srmslu naziv za

gasni omotac oko nebeskih tela, dok se u uzem srnislu atmosferom naziva gasoviti omotac
oko Zemlje, u visini (debljini) do 3000 km. Prostor koji ispunjava ta sfera delimo na tri glavna
sloja: homosfera (do 100 krn), heterosfera (100 km - 700km) i egzosfera (700 km - 3000 km)
Homosfera se sastoji iz sledecih podslojeva: troposfera (do 12 km), stratosfera (12 km -50km)
i mezosfera(50km-100km).
158. Hemijski sastav atmosfere.
Atmosferski vazduh koji udisemo sastoji se iz:
1.suvog vazduha,
2.vodene pare,
3.aerozagadenja.
Suvi vazduh je fizicka smesa gasova sa prakticki nepromenljivim sastavom, jer koncentracije
pojedinih gasovitih komponenti, analizirane na bilo kom mestu Zemlje u blizini nivoa mora
priblizno su jednake. Koncentracije vodene pare I aerozagadjenja u atmosferskom vazduhu
su promenljive, ali vrlo male, tako da bitno ne uticu na sastav suvog vazduha. Suvi vazduh je
odredjen srednjim vrednostima koncentracija pojedinih gasova u smesi, izmerenih na mnogo
mesta na zemlji.

159. Azot u atmosferi

Gas sa najvccom procentualnom zastupljenoscu u sastavu vazduha.
Izuzetno je znacajan u biosferi za sintezu proteina u biljkama. Pri pritisku od 1 atmosfere ne
utice na organizam coveka i zivotinja. Inertan je gas. Azot je gas bez boje, ukusa i mirisa, ne
gori i ne podrzava gorenje, nije otrovan, specificna masa mu je manja od specificne mase
vazduha. Azot se u vodi znatno slabije rastvara od kiseonika. Lako se jedini sa odgovarajucim
alkalnim i zemnoalkalnim metalima, gradeci odgovarajuce nitrite. Na visoj temperaturi azot
se brzo vezuje sa kiseonikom i stvara azotne okside. On sa jedne strane prestavlja zagadjenje,
a sa druge je modulator i medijator mnogih procesa u fizioloskim uslovima.
160. Kiseonik u atmosferi
U prirodi se neprekidno trosi i stvara procesima fotosinteze, bez znacajnijeg utlcaja coveka na
taj proces. Sadrzaj kiseonika u vazduhu se bitno ne menja. Nazalost, covekove aktivnosti u
prirodi sve vise smanjuju zelene povrsine, koje su direktni generatori kiseonika. Istovremeno
stalno raste potrosnja kiseonika pri sagorevanju fosilnih goriva i pri raznim industrijskim
procesima. Dovoljne kolicine kiseonika na Zemlji su jedan od osnovnih uslova zivota u
biosferi. Danas jos nije bitno izmenjen sadrZaj kis'eonika u slobodnoj prirodi.
U zatvorenim prostorijarna, gde boravi veCi broj ljudi ili zivotinja, cesto se koliCina
kiseonika u vazduhu smanjuje, ako se ne vrsi adekvatno provetravanje. Prvi simptomi
nedovoljne kolicine kiseonika u prostoriji se javljaju pri koncentraciji od 16% do 18%.
Organizam pokusava da obezbedi dovoljnu kolicinu kiseonika za celije putem ubrzanijeg
disanja i ubrzanjem rada srca. Ozbiljnije narusavanje zdravlja organizma sa izrazenom
anoksijom i anoksemijom nastaje kada koncentracija kiseonika pada ispod 12%. Pri
koncentraciji ispod 7% dolazi do srnrti zbog anoksije celija.
161. Ugljen dioksid u atmosferi
U biosferi se neprekidno trosi i stvara, on je normal an sastojak vazduha u koliCini od 0,03 do
0,04%. Dospeva u vazduh kao posledica sagorevanja i oksidacije organskih materija, disanja,
fermentacije, medusobnog dejstva mineral a u zemlji. Ugljendioksid je neophodan za proces
fotosinteze u biljkama a samim tim i kruzenje materija u prirodi. Smanjenje zelenih povrsina

na Zernlji kao i povecana emisija u cilju dobijanja sto vise energije dove1i su poslednjih
desetina godina u velikim gradovima do porasta kolicine ugljendioksida i do 0,8%. Njegovi
slojevi reflektuju IR zracenje i povecavaju toplotnu energiju na zemljinoj povrsini. On se
dobro rastvara u vodi, deo iz vazduha se vezuje atmosf.padavinama, a drugi deo sa vodenim
povrsinama. Ako je porast njegove koncentracije veci smatra se zagadjenjem.
162. Vodena para u atmosferi
Kolicina vodene pare u vazduhu je direktno zavisria od procesa koji se odvijaju u prirodi ili
zatvorenom prostoru. Vlaznost vazduha je izuzetno znacajna za osecaj komfora u prostoru.
Za razliku od suvog vazduha, vodena para je promenljiv sastavni deo atmosferskog vazduha.
Sadrzina vlaznosti vazduha varira do 5% zapreminskih sa promenom klimatskih i
metereoloskih uslova: umereni predeli (l - 3%), tropski krajevi (do 5%), polami (ispod 0,01
%). Glavvni izvori atmosferske vode su: okeani, jezera, reke, sume, snezna polja itd. Povoljno
delovanje vodene pare desava se kada je covek u mogucnosti da kontrolise vlaznost vazduha.
Vlaznost vazduha se moze izraziti kao parcijalni pritisak vodene pare ili kao apsolutna vlaga.
Maksimalnu masu vodene pare u jedinici zapremine vlaznog vazduha, koju moze da primi pri
odredjenoj temperaturi, naziva se maksimalna vlaga, a vazduh koji je sadrzi je zasicen vazduh
vodenom parom.
163. Aerozagaenja
Aerozagadjenje je cesto naziv za zagadjen varduh. Ono podrazumeva prisusvo primesa
(toksicnih i netoksicnih) koje su posledica covekovih proizvodnih aktivnosti, a dospele u
atmosferu. Javljaju se u vidu gasova, para i aerosoli. Posledice zagadjenog vazduha su
najcesce: smanjena vidljivost, neprijatan miris, izvor prljavstine, korozija metala..
Aerozagadjenja se lako mogu preneti na velika rastojanja od mesta izvora, bilo da se emituju
na nivou tla ili visokih dimnjaka, emitovane z.materije dospevaju do visina koja zavisi od
uslova u atmosferi. Ona stetno deluju na coveka putem respiratornog sistema. Prema poreklu
zagadjenje moze biti prirodno i vestacko, a prema sastavu zagadjenja mogu biti organske i
neorganske prirode. Hemijska aerozagadjenja delimo prema mestu gde se nalaze na hem. Z.
Radne i hem .z. zivotne sredine.
164. Fizikohemijske osobine vazduha
kako se sve velicine koje odredjuju kvalitet vazduha izrazavaju u odnosu na normalne uslove
treba i njih definisati: t=273 k(0 stepeni celzijusovih), p=101325 pa. zapreminska masa tj
gustina vazduha pod normalnim uslovima je oko 1,29 kg/m na 3. specificna toplotna
provodljivost vazduha je 6,11-10 na -3 kj/cm na 288,7 k povecava se ravnomerno do
vrednosti od 12,8 * 10 na -3 kj/cm na 810,96 k.
165. Vertikalna i horizontalna kretanja vazduha
Posebna odlika atmosfere je njena velika pokretljivost.Smatra se da je vrem:e vertikalnog
mesanja atmosferedo 80 dana, a horizontalnim strujanjima u stratosferi vazduh se izmesa za
daleko krace vreme (brzina strujanja vazduha na 25 do 30 km visine je oko 50 m/s).
Pomeranje vazduha u atmosferi je uzrokovano prijemom Sunceve energije i modifikovano
rotacijom Zemlje. Veca zagrejanost vazduha na ekvatoru nego na polovima pokrece vazdusne
mase od ekvatorijalnnh oblasti ka vecim geografskim sirinama, a veca zagrejanost Zemljine
povrsine nego vazduha iznad nje glavni je uzrocnik vertikalnih kretanja, jer se vazduh tada
penje uvis.
166. Turbulencija i difizija gasova

Turbillencija je slozeno kretanje koje prouzrokuje difuziju. Dva su osnovna oblika

turbulentnih kretanja: telmalna turbtilencija, koja nastaje usled razlicltnh lokalnih zagrevanja
pojedinih delova vazduha, i mehanicka turbulencija, koju prouzrokuje kretanje vazduha preko
neravnog terena. Difuzijom se ujednacavaju osobine supstanci prisutnih u atmosferi. Ova
kretanja su uvek u pravcu smanjivanja gradijenta posmatrane osobine i ukljucuju kako
prirodne komponente atmosfere tako i one antropogenog porekla.Kao posledica turbulencije
javlja se difuzija samog vazduha, sto dovodn do ujednacavanja svih karakteristi.k.il
svojstvenih vazduhu, kao sto su:boja, hemijski sastav, mirisi, sadrzajvodene pare itd. Deliei
vazduha takode poseduju razliCitu toplotu, gustinu itd. Sva ova svojstva prenose se i
ujednacavaju kroz vazduh difuzijom. Haoticno kretanje molekula na veeimvisinama, koje je
rezultat kineticke enetgije gasova,predstavlja molekulsku difuziju.
167. Vrtlozna kretanja vazduha
Najbrze ujednacavanje .. pomenutih osobina obavlja se pomseu vrtloZnih kretanja velikih
razmera. Velicina svih vrtlogaide od dela ceritimetra do vise desetina kilometara. Efekat
vrtloznog kretanja je veoma vazan za razblazivanje primes a u vazduhu. Elemenat zapremine
vazduha pomeren sa jednog nivoa na drugi prenosi sa sobom momenat kolicine kretanja i
toplotnu energiju, a takode i sve sto je ispu~teno u vazduh iz izvora zagadenja. Na taj nacin
se, usled efekata turbulencije, vrsi razblazivanje gasova i dima i u vertikalnom i u
horizontalnom pravcu.
168. Temperatura inverzije.
Pod normalnim uslovima pokretljivost atmosfere je dovoljna da razredi zagadujuce
supstancije i spreCi njihovo nagomilavanje. Temperatuma struktura atmosfere odreduje
vertikalna strujanja vazduha, a ako je on zagaden, kontrolise i vertikalna kretanja zagadujueih
materija. Temperatume inverzije znatno uticu na disperziju zagadujueihsupstanci jer ometaju
vertikalni transport vazdusnih masa. To je pojava u atmosferi kada temperatura vazduha sa
visinom raste, urriesto da opada. Do inverzija najcesce dolazi iz dva razloga. U toku vedrih
noci,kada je temperature tla niza od temperature okolnog vazduha, prizemni sloj se brze hladi
od visih slojeva,I ako nema vetra stvaraju se uslovi za temperaturnu inverziju. Na drugi nacin
inverzija nastaje kada se vazduh sa vecih visina krece ka povrsini tla.
169. Procesi rastvaranja u atmosferi
U atmosferskoj vodi rastvaraju se soli, cvrste supstance i gasovi. Od posebne je vaznosti
rastvaranje onih gasova koji uticu na promenu pH atmosferske vode i u primetnim
koncenracijama su prisutni u vazduhu. Za rastvaranje gasova u tecnostima vazi Henrijev
zakon m(aq)= khp gde je henrijeva kost. Kh, po kome je masa gasa m(aq) rastvorenog u
tecnosti srazmeran njegovom parcijalnom pritisku.
170. Uopte o hemijskim procesima u atmosferi
Hemijski procesi inicirani apsorcijom svetlosti su vazni za razgradnju mnogih zagadjujucih
sup. U atmosferi, vodi, zemljistu, vegetaciji. Fotohemijski procesi su ukljuceni u hemijske
procese, praceni nestankom velikog broja slobodnih radikala. U hemijske procese spadaju
procesi u troposferi(ozon, Ohradikali, isparljiva organska jedinjenja IOJ), reakcije uz ucesce
SO2 (formiranje aerosoli) i procesi u statosferi (destrukcija ozonskog sloja)
171. Aerozagadjenja i temperatura vazduha
Problem kombinovanog dejstva stetnih supstanci i povisene temperature vazduha ne javlja se
sarno kao problem metalurgije, masinogradnje i hemijske industrije; vec je prisutan i pri
primeni pesticida u poljoprivredi, posebno u toplijim, juZnim oblastima. Visoka temperatura

vazduha po pravilu ubrzava razvoj toksikacije, a moze doprineti i pojavi specificnog dejstva
otrova koje je sko1'o nezapaieno na obicnim temperaturama, ali isto tako moze ubrzati
reakcije hemijske transformacije toksicne supstanci. Druga karakteristika nalazi se u cinjenici
da visoka temperature zivotne sredine povecava osetljivost organizama na dejstvo skoro svih
toksicnih supstanci koje se mogu naci u njoj.
172. Aerozagadjenja i vlaznost vazduha
Visoka vlaznost vazduha bitno menja (u nizu slucajeva pojacava) razdrafujute i opste.
toksicno dejstvo supstanci koje se lako hidrolizuju. Promene u njihovom dejstvu s jedne
strane se objasnjavaju specificnim delovanjem nastalih produkata hidrolize, a s druge
kombinovanimdejstvom na organizam ne sarno konacnih vet i intermedijernih proizvoda, od
kojih neki mogu biti toksicniji od polazne supstancnje. Osim navedenog, treba imati u vidu da
i visoka vlaynost,slicno visokoj temperaturi vazduha, moze doprineti pregrevanju organizma i
pojacanju osetljivosti nadejstvo zagadujutih supstanci.

173. Aerozagadjenja buka i vibracija

Istrazivanja dejstva stabilne buke i zagadujucih supstanci na organizam,ukazala su na
znacajnije promene u nervnom sistemu u odnosu no. njihovo pojedinaenodejstvo. Kod
eksperimentalnih zivotinja pored smanjenja prirasta i snizavanja arterijskog pritiska
registrovane su i promene nekih biohemijskih pokazatelja. Slicni rezultati dobijeni su i pri
proucavanju kombinovanog dejstva zagadujucih supstanci i vibracija.
174. Aerozagadjenja i svetlost
Pod uticajem suneeve i kosmicke radijacije odvijaju se fotohemijski procesi, odnosno do
reakcije vazdusnih supstanci, pri cemu nastaju atomi, radikali, joni itd., koji su reaktivniji od
molekula od kojih su nastali. Mehanizmi ovih slozenih reakcija u najvetoj meri zavise od
stepena i intenziteta radijacije i od prirode, koliCine, agregatnog stanja i dr. prisutnih
supstanci.
175. Transport aerozagaenja
Pisati o vertikalnom i horizontalnom strujanju vazduha, ruzi vetrova...
176. Emisija aerozagadjenja
Emisija aerozagadenja je ispustanje (emitovanje) zagadujuCih supstanci u atmosferu. Tennin
emisija ima dvostruku funkciju jer oznacava dva pojma: proces ispustanja aerozagadenja iz
izvora i mCise ispustenihzagadujueih supstanci. Opsta (globalna) emisija aerozagadenja
podrazumeva emitovanje zagadujuCih supstanci iz svih emitera na planeti Zemlji u
atmosferu. Posebna emisija odnosi se :q.a ispustanje aerozagadenja iz jednog ili vise emitera
na odredenoj teritoriji (lokalna, regionalna, drZavna, kontinentalna) u odgovarajueedeo
atmosfere te oblasti.
177. Hemijski parametri emisije
Hemijskj parametri. emisije. Hemijski parametri emisije odreduju se kvantitativno merenjem
ili izracunavanjerh. Masena emisija je masa emitovanih zagadjujucih supstanci u jedinici
zapremine atmosferskog vazduha. Stepen emisije predstavlja masu zagadjujucih supstanci u
jedinici vremena. Standard emisije je utvrdjeni stepen emisije koji se ne sme prekoraciti jer je
normativno uredjen. Factor emisije predstavlja masu emitovane zagadjujuce supstance u
jedinici sirovine, medjuproizvoda I finalnog proizvoda. Fluks emisije predstavlja stepen

emisije I jedinice povrsine nekog izvora emisije. Stepen emitovanja predstavlja odnos
emitovane mase neke zagadjujuce supstance I mase iste supstance koja je usla u proces.
178. Katastar emisije
Stanje zagadenosti neke oblasti odreduje se katastrom emisije.
Katastar emisije je javna knjiga sa kompleksom podataka: spisak svih izvora zagadivanja
neke oblasti, geografski polozaj izvora, vrste izvora, vrste i agregatna stanja emitovanih
supstanci, mase zagaduju6ih supstanci (emisioni faktori i1i koncentracije zagaduju6ih
supstanci u nose6em gasu koje ispusta izvor), naCin i uslovi emitovanja, trajanje emisije i
njena ucestalost (ako je emisija povremena).
179. Imisija aerozagadjenja
Imisija je proces primanja zagaduju6ih supstanci od strane atmosfere.
Imisija podrazumeva nivo koncentracija zagaduju6ih supstanci, odnos.no rezultantu svih
emisija u atmosferi odredene teritorije. To je prizernna koncentracija cvrstih, tecnih ili
gasovitih aerozagadenja, merenana utvrdenoj visilli, koja zavisi od kretanja vazdusnih masa i
sunceve energije. lmisija se izrazava ujedinicama: mg/m3; g/m3. Opsta imisija je ukupan
process primanja svih zagadjujucih supstanci iz svih izvora na Zemlji, od strane zemljine
atmosfere. Posebna imisija aerozagadjenja ej primanje ispustenih zagadjujucih supstanci od
jednog ili vise izvora na odredjenoj teritoriji ododgovarajuceg dela atmosfere te oblasti.
180. Hemijski parametri imisije
Hemijski parametri imisije odreduju se kvantitativno merenjem ili matematicki.
Stepen imisije predstavlja masu zagaduju6ih supstanci u jedinici vremena kojaje u kontaktu sa
receptorom. Jedinice stepena imisije su: mg/h; g/h.
Fluks imisije predstavlja step en imisije po jedinici povrsine receptora.
JediIJjce fluksaimJsije sU:1?lS/h 'lJ]\g!JJ. . m2 .... Doza imisije predstavlja ukupnu imisiju u
toku nekog interval vremena. Standard imisije je normativno utvrdjen stepen imisije, koji se
ne sme prekoraciti.
181. Posledice aerozagaenja
Zagadjivanje vazduha i sredine u kontaktu s njim, praceno je mnogobrojnim negativnim
posledicama. Kao najnegativnija posledica zagadjivanja vazduha javlja se steta koja se nanosi
coveku, zivotinjskim i biljnim vrstama. Stetno dejstvo zagadjujucih supstanci vazduha danas
se u modernim gradovima smatra ciniocem koji neprekidno ispoljava dejstvo na zdravlje
ljudi. Po dimenzijama zahvata covecanstva ono prevazilazi epidemije infektivnih bolesti.
Mnogobrojna istrazivanja pokazuju da intenzivno delovanje ljudi, i zbog toga povecana
emisija zagadjujucih supstanci, moze dovesti do izmene planetarne atmosfere. Vez duzi nis
godina brojni strucnjaci s pravom ukazuju na klimatske i hidroloske posledice zagadjivanja
atmosfere.
182. Rasprostranjenost vode na zemlji
Prema trenutnim saznanjima zalihe vode na zemlji iznose 26,6 triliona tona.od ove kolicine
cak 94,7 nalazi se u litosferi. Na povrsini najveca kolicina medjusobno povezane vode nalazi
se u morima I okeanima. U unutrasnjosti zemlje podzemna voda se nalazi u razlicitim
promenljivim oblicima. Kolicina bioloski vezane vode u organizmima biljaka I zivotinja je u
odnosu na spomenute vode beznacajna. U atmosferi se nalazi kao nevidljiva para ili
kondenzaciona voda u oblacima.
183. Kruenje vode u prirodi

Isparavanjem vode sa povrsine zemlje obrazuju se atmosferske vode u obliku vodene pare.
Posto se ohladi u gornjim slojevima atmosfere vodena para se kondenzuje uz formiranje sitnih
kapljica vode ili kristala leda, koji se pod dejstvom sile zemljine teze vracaju na zemlju u
obliku atmosferskih padavina. Isparavajuci sa povrsina mora i okeana i vracajuci se u vidu
padavina na njihovu povrsinu voda se ukljucuje u malo kruzenje. U slucaju da atmosferske
padavine padnu na povrsinu kopna jedan deo dospeva neposredno u reke i jezera, a veci deo
se procesom filtracije kroz zemlju obogacuje mineralnim i organskim supstancama i obrazuje
podzemne vode. Zajedno sa oticanjem povrsinskih voda one dospevaju u reke a odatle se
vracaju u okean. Voda koja isparava sa povrsine kopna obrazujuci atmosferske vode, u vidu
padavina takodje moze da dospe u okean. Tako se zatvara njeno veliko kruzenje. Pri tom
ukupna kolicina vode na zemlji ostaje stalna.
184. Povrsinske i podzemne vode
Povrsinske I podzemne vode I jezera, izuzev mineralnih I termalnih vada I voda obalnog mora
prema nameni I stepenu zagadjenja rasporedjuju se u klase I podklase. Vestacka jezera se
razvrstavaju u onu kategoriju u koju je razvrstan vodotok na kome se jezero nalazi, tj I klasu.
Kao pokazatelji za povrsinske I podzemne vode sluze sledeci elementi: suspendovane
materije, ukupni ostatak pri isparavanju, rastvoreni kiseonik, vidljiva otpadna materija
Postoje 4 klase.
185. Razlicite klasifikacije vode
Po mestu pojave u prirodi: atmosferska voda, podzemna I izvorna voda, povrsinska
voda,kristalna voda; po stepenu preciscenosti: sirova voda, cista voda, omeksana
voda,destilovana voda, kondenzna voda,; po upotrebi: voda za parne kotlove,hladjenje,
pranje,pice.
186. Molekul vode
Molekul vode sastoji se iz dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. lako su moguce 42
razlicite kombinacije ovih atoma u moleku1u vade, same je onih 9 stabilnih koji nastaju
kombinacijom stabi1nih izotopa vodonika i kiseonika. U prirodi se srecu i drugi izotopi
vodonika (deuterijum i tricijum) i kiseonika.
187. Anomalija vode
Na 0 c (273,15 K) voda pretvara se u led cija gustina na toj 0 temperaturi iznosi 0,9168
g/cm3 Za vade je karakteristicno postojanje nekoliko polimorfnih oblika leda. U zavisnosti
od temperature i pritiska pri' kojima dolazi do formiranja kristalne faze, razlikuje se 13 oblika
leda.Pri obicnim uslovima stabilan je led koji ima heksagonalnu strukturu.
188. Fizickohemijske osobine vode
Na obicnoj temperaturi voda jedna od svih tecnosti, osim zive, 0 ima maksimalan povrsinski
napon. Ova osobina opredeljuje povrsinske pojave i ima vaznu ulogu u odvijanju
biohemijskih procesa. Kod pritiska od 101,325 kPa voda mrzne na 0 C, a kljuca na 100C.
Specificna toplota joj je 4,18 kJ/kg. Specificna masa vode iznosi 1,0, dokjoj je gustina na
+4e takodje 1,0 kg/dm3. Viskozitet vode na 20 C je dogovomo usvojenkao 1 mPas. Po
fizickim osobinama cista voda je providna, bezbojna, a u debljem sloju ima boju nebeskog
plavenila. Voda nema ni ukusa a ni mirisa. Voda ima malu toplotnu provodljivost, veliku
specificnu toplotu, I veliku toplotu isparavanja.
189. Voda kao rastvarac

Voda je idealan rastvarac,posto ima veliku dielekiricnu konstantu. Zahvaljujuci tome, u

prirodi prakticno uopste nema hemijski ciste vode, vec su u njoj uvek rastvorene manje ili
vece kolicine razlicitlh soli, gasova iIi pak orgallskih jedinjenja. Voda je izuzetan rastvarac iz
sledecih razloga: dobar je rastvarac velikog broja jedinjenja, elektrolita, neelektrolita; cista
voda vrlo slabo provodi struju, vodeni rastvori elektrolita odlikuju se naprotiv veoma dobrom
provodljivoscu, voda kao rastvarac ucestvuje u mnogobrojnim solvolitickim reakcijama
190. Mutnoca vode
Grubo disperzione primese uzrokuju mutnocu vode. Ona moze da bude izazvana takvim
neorganskim cesticama kao sto su pesak I glina I organskim komponentama. Mutnoca je
svojstvena povrsinskim vodama sa velikom brzinom proticanja. Velicina mutnoce zavisi od
nacina snabdevanja rezervoara vode, osobina mineral obala, klimatskih I vremenskih uslova.
Maksimalna mutnoca vode se zapaza u vreme poplava. Vode koje sadrze beznacajnu kolicinu
suspendovanih cestica su prozracne. Voda za pice ne sme da ima mutnocu vecu od one koju
bi prouzrokovalo 10mg silikatne gline a od 10mg/dm3 ova voda mutna
191. Boja vode
Boja vode potice od rastvorene soli gvozdja huminskih I fulvokiselina kao I algi. Nijanse
zuckasto do zuto-mrke boje poticu od organskih materija, crvenkasto-mrki tonovi ukazuju na
obilje humusne materije,zuckasto-crvena boja potice od hidroksida gvozdja, a tamni tonovi od
jedinjenja mangana..
192. Miris i ukus vode
Miris i ukus prirodne vode poticu od rastvorenih soli, gasova i organskih jedinjenja nastalih
procesom zivotnih aktivnosti vodenih organizama. U zavisnosti od porekla mirisi se dele na
prirodne i vestacke. Prirodni mirisi (ribe, mocvare, plesni, trulezi) pastaju rezultatom zivotnih
aktivnosti vodenih organizama, a takode i pri razlaganju organskih materija. Vestacki mirisi
(fenoIni, hlorfenolni i drug i) javljaju se pri zagadivanju otpadnim vodama.
193. Temperatura vode
Temperatura vode se znacajno koleba. Vecina izvora vodosnabdevanja ima odredjeni
dijapazon kolebanja temperature uslovljen klimat uslova. Najprijatnija temperatura vode za
pice krece se od 7 do 12C. Tempenitura, osim organoleptickih osobina, ukazuje i na poreklo
vode. Temperatura povrsinskih voda zavisi i od sezonskih i dnevnih kolebanja temperature,
kao i od odnosa atmosferskih i podzemnih voda koje stvanlju povrsinski tok. Temperatura
podzemnih voda je stabilnija i zavisi od klimatskih uslova.
194. Ostale fizicke osobine vode
gustina vode zavisi od rastvorenih supstanci I temperature. Sa povisenjem temperature,
smanjenjem koncentracije soli gustina se smanjuje a ako se smanji temperature I povecaju
koncentracije soli, gustina se povecava. Viskozitet je otpor koji se javlja pri kretanju cestica
ili slojeva tecnosti. Pokreti vode mogu biti izazvani vetrom, zemljinom gravitacijom, uticajem
meseca... Providnost vode zavisi od doba dana, meteroloskih prilika, ugla padanja suncevih
zraka.. Utvrdjivanjem elektroliticke provodljivosti mogu se dobiti podaci o koncentraciji svih
jonizovanih sastojaka vode.
195. pH vode
U prirodnim vodama pH obicno regulise ravnoteza CO2 I karbonata, I nalazi se u interval od
4,5 do 8,5. Na pH uticu I huminske materije, bioloska aktivnost biljaka, soli koje mogu da

hidrolizuju s druge stane pH menja I hemijska I bioloska svojstva vode, utice na koroziju
cevi I negativno deluje na sisteme za preciscavanje vode.
196. Kiseonik u vodi
Kao prvo za bilo kakav zivot potreban je kiseonik jer bez njega nebi ni bilo sveta. Kada je rec
o kiseoniku u vodi on dospeva difuzijom iz vazduha u vodu ili procesima fotosinteze biljaka.
Kod povrinskih voda koncentracija zavisi od temperature voda i nasmorke visine. Kiseonika
najvise ima u popodnevnim casovima a najmanje nocu. Sadrzaj kiseonika opada se porastom
dubine tj sa porastom dubine proces fotosinteze se smanjuje jer nema dovoljno svetlosti.
Maksimalni sadrzaj kiseonika je leti a minimalan je zimi.
197. Ugljenik (IV)-oksid i karbonatna kiselina u vodi
Znamo da osnovni izvori ugljen (IV)-oksida nalaze u povrsinskim vodama i nastaju iz
biohemijskih procesa razlaganja organskih meterija. On se rastvara u vodi stupajuci delimicno
u reakciju sa njom, uz obrazovanje karbonatne kiseline. Pored toga sto se moze naci u
povrsinskim vodama najvise ga ima u morima i okeanima cak ga imaa 60 puta vise nego u
atmostferi. On je neophodan za zivotnu aktivnost biljnih organizama u vodi. Sadrzaj slobodne
karbonatne kiseline u vodama zavisi od sadrzaja soli, pH, temperature i koncentracije jona
Ca+. Pri niskim vrednostima pH u vodi je prakticno prisutna samo slobodna karbonatna
kiselina. Pri visim vrednostima pH u vodi se u ravnotezi nalaze slobodna karbonatna kiselina i
hidrokarbonati.
198. Sumporvodonik u vodi
Vode koje ne sadrze rastvoren kiseonik nastaju uslovi za pojavu sumporvodonik. On nastaje
rastvaranjem sulfidnih minerala pod dejstvom karbonatne kiseline, pri biohemijskom
razlaganju organskih jedinjenja koja sadrze sumpor u odsustvu kiseonika. S obzirom da je
sumporvodonik toksicno jedinjenje koje vodi daje neprijatan miris, koji se javlja vec pri
koncentracijama veciom od 0,3 mg/dm3 prisustvo sumporvodonika u vodi je nepozeljno.
Pored toga sumporvodonik izaziva koroziju gvozdja i doprinosi razvoju bakterija.
199. Biogeni elementi u vodi
U ovoj grupi nalaze se jedinjenja neophodna za odvijanje zivotnih aktivnosti vodenih biljaka,
kao I proizvodi njihovog metabolizma. To su pre svega mineralna I organska jedinjenja azota.
Organski oblici azota predstavljeni su belancevinama I produktima njihovog raspadanja.
Neorganska jedinjenja azota mogu nastati pri razlaganju organskih jedinjenja koja sadrze azot
ili dospeti u povrsinske vode atmosferskim padavinama koje spiraju djubriva iz zemljista. U
vreme poplava povecava je koncentracija azota u vodama zbog spiranja organskih ostataka sa
povrsine zemlje. Pored azota i fisfor takodje spada u biogene elemente. Jedinjenja
dvovalentnog gvozdja nalazi se samo u podzemnim vodama koja nastaju rastvaranjem
minerala koji sadrze u sebi gvozdje.
200. Organske materije u vodi
Osnovni deo organske materije u prirodnim vodama cine humusna jedinjenja,koja se obrzuju
pretezno pri razlaganju biljnih, a u manjoj meri I zivotinjskih ostataka. Vodeni humus sadrzi u
osnovi lignin-proteinska jedinjenja. U njegov sastav ulaze I ugljovodoonici, masti,.. Zemljisni
humus u sebi sadrzi nerastvorene humane, humusne kiseline I dr proizvode raspadanja
slozenih organskih materija.
Elementi ciji je sadrzaj u vodi manji od 1 mg/dm3 pripadaju grupi mikroelemenata.
Mikroelementi u prirodnim vodama mogu da se nalaze u obliku jona, molekula, koloidnih
cestica I suspenzija I da ulaze u sastav mineralnih I organskih kompleksa. Mogu se podeliti na

tipicni katjoni, joni teskih metala, amfoterni, tipicni anjoni, posebnu grupu cine radioaktivni
elementi.
201. Mikroelementi u vodi
elementi ciji je sadrzaj u vodi manji od 1 mg/dm na 3 pripadaju grupi mikroelemenata.
mikroelementi u prirodnim vodama mogu da se nalaze u obliku jona, molekula, koloidnih
cestica i suspenzija i da ulaze u sastav mineralnih i organskih komplekasa.mikroelementi se
mogu podeliti na: tipicni katjoni, joni teskih metala, amfoterni sposobni da obrazuju
komplekse, tipicni anjoni. posebnu grupu cine radioaktivni elementi.
202. Potrosnja kalijum-permanganata u vodi
Potrosnja kalijum-permanga-nata predstavlja merilo sadrzaja organskih supstanci u vodi.
Kalijum permanganate je jako oksidaciono sredstvo koje deluje na niz organskih materija,
redukujuci se pri tome. Potrosnja kalijum-permanganata predstavlja iznos kiseonika potreban
za oksidaciju nestabilnih materija u uzorku u kiseloj sredini I na povisenoj temperaturi.
203. Hemijska potrosnja kiseonika
Termin potrosnja kiseonika definisan je kao kolicina kiseonika koja je potrebna da se pod
odredjenim uslovima izvrsi oskidacija organskih I neorganskih supstanci u vodi.
HPK se podrazumeva masa kiseonika neophodna za potpunu oksidaciju svih zagadjujucih
supstanci u 1 dm3 otpadne vode, koje se mogu oksidovati odredjenim oksidacionim
sredstvom. Tehnoloska voda nije zagadjena ako je HPK< 20 mg/dm3.
204. Biohemijska potrosnja kiseonika
Pod BPK5 se podrazumeva kolicina kiseonika izrazena u mg, koja je potrebna
mikroorganizmima da oksiduju organske supstance u 1 l vode pod aerobnim uslovima. Ova
potrosnja kiseonika ne ukljucuje potrosnju kiseonika na nitrifikaciju.
205. Toksicna jedinjenja u vodi
Medju toksicnim jedinjenjima cija se kolicina mora ogranicavati u vodama zap ice nalaze se
jedinjenja bora, berilijuma, molbidena, kadmijuma, zive, stroncijuma, urana,mangana,olova,
arsena I srebra.
206. Zagaivanje zemljita
Kao prvo povrsinski sloj zemlje mazivamo zemljiste, i od njegovog sastava zavisi buducnost
ljudskog roda. Covek zivni na povrsini zemljine kore, obradjuje je, gradi stanove, industrije,
saobracajnice i dr. Ali on svojim mnogobrojnim delatnostima neposredno zagadjuje zemljiste
po povrsini i dubini. Zagadjivanje povrsinskih i dubinskih slojeva zemlja utice u prvom redu
na zagadjivanje vodonosnih tokova. Voda koja prodira u zemlju unosi razne vrste zagadjenja i
procedjuje se da dubinskih slojeva. Proccedjivanje ili filtracija zavisi od sastava zemljista,
kolicine i vrste zagadjenja, kolicine atmosferskih padavina. Za ocenu zemljista sa ekoloskog
aspekta vazni su sledeci pokazatelji: kolicina vazduha u zemljistu, sastav zemljista, brzina
procedjivanja vode sa povrsine na dublje slojeve, zagadjenost zemljista po vrsti i
koncentracijama.
207. Vazduh u zemljistu
Vazduh se nalazi u porama zemljista. On je neophodan za rast biljaka, za normalan razvoj I
delatnost bakterija pri procesima mineralizacije organskih materija. Vazduh u zemljistu se po
svom sastavu razlikuje od atmosferskog jer sadrzi vise ugljendioksida, a manje kiseonika, sto
je posledica oksidacije. Vazduh u zemljistu sadrzi jos I azot,metan, amonijak,sumpor

vodonik,ako je zemljistejako zagadjeno. Vazduh u zemljistu sadrzi I vecu kolicinu vodene

pare, pa se relativna vlaznost krece od 70-100 %.
208. Voda u zemljita
Imamo razne vrste zemljista tako da i imamo razlicite sposobnosti da se zadrzi ili propusti
voda sa povrsine do nepropustljivih slojeva. Propustljivost zemljista je jako bitna jer ako je
zemljiste manje propustljivo voda ce se zadrzavati na povrsini zemljista. Ono zavisi od
poronosti zemljista i od velicine pora koje se nalaze u njemu. Sitnozrna zemljista sporo
propustaju ali dobro filtriraju vodu sa povrsine, a krupnozrna zemljista propustaju vodu brze
ali ima je filtraciona moc smanjena.
209. Temperatura zemljista
Zemljiste se zagreva od suncevog zracenja. Temperature zemljista zavisi od godisnjeg
doba,orijentacije zemljista prema stranama sveta,sastava, vlaznosti, dubine I zagadjenosti.
Temperature zemljista je veoma vazna, utice naklimu I mikroklimu, na rast poljoprivrednih
kultura Zemljiste okrenuto prema jugu, jugoistoku I jugozapadu se bolje zagreva od
zemljista okrenutog prema severu. Zimi je temperature zemljista veca od temperature od
vazduha, a leti obrnuto. Zemljiste se smrzava na odredjenoj dubini u zavisnoati od klimatskih
uslova koje vladaju na povrsini. Vlaznija zemljista se mrznu i do vecih dubina. U nasim
uslovima zavisno od podrucja smrzavanje pocine od 0,3-1,2m dubine.
210. Hemijski sastav zemljista.
U normalnom zemljistu ima najvise kiseonika 50 %, silicijuma 30 %, aluminijuma 7%,
gvozdja 3.8%, ugljenika 2%, kalcijuma 1,9% I manjih kolicina kalijuma, natrijuma, hlora,
sumpora, selena, hroma..prisustvo mikroelemenata u zemljistu ima veliki znacaj za coveka.
Hem sastav zemljista utice na biljke i sastav vode za pice a iz toga sledi da deluje i na coveka.
211. Jonoizmenjivacke karakteristike zemljista
Jonoizmenjivacka sposobnost zemljista zasniva se na glinama I organskim komponentama.
Uloga glina u jonoizmenjivackoj sposobnosti zemljista je ipak dominantna jer one poseduju
velike povrsine nakojima se odvijaju reakcije sa jonima iz tecne faze kojaprodire u zemljiste.
Gline u kojima su Si zamenili Al jonima imaju anjonski karakter tako da pri visokim pH
vrednostima OH grupe gube H+ jon odnosno H+ joni mogu da se zamene katjonima.
212. Kiselost zemljita
u zavisnosti od katjona koji dominira u zemljistu uspostavljaju se njegove razlicite ph
vrednosti. i u ovom procesu ucestvuju gline jer najvecim delom iz njih mogu da se oslobode
ili da se za njih vezu katjoni. svi ostali fizickohemijski procesi kao na primer rastvorljivost
tesko rastvorenih soli ,ne uticu bitno na ph zemljista.
213. Elementi u tragovima u zemljitu
U zavisnosti od stena prekursora od kojih je zemljiste nastalo, ono moze da ima vece ili manje
koncentracije pojedinih mikroelemenata. Ultrabazicne i bazicne stene obicno su bogatije sa
co, cr, cu, ni, v i zn, ali zato siromasnije u odnosu na alkalne i zemnoalkalne metale. Kod
kiselih stena situacija je obrnuta.
214. Organske materije u zemljitu
Orgenske materije u zemljistu humus je veoma plodno zemljiste u kome se nalaze od 2-5%
organskih materija koje imaju veoma veliku ulogu u kvalitetu i osobinama zemljasta. Zivotni
ciklus u novonastalon sistemu ekosistema omogucava da se ubrza proces razlaganja biomase i

sekundarne sinteze organskih materija u zemljistu. Za nastanak humusa potrebno je od 2001000godina. Humin predstavlja nerastvoreni deo humusnog materijala u zemljistu dok su
huminske i fulvokiseline rastvorene samo u laboratorijskim uslovima. Vazna osobina
huminskih materija je ta sto mogu da se oblikuju i vezuju za razne organske materije
vestackog porekla koje covek dodaje zemljistu.
215. Ekoloka funkcija zemljita
U bisferi zasniva se na sledecem. Kao prvo, zemljiste sluzi kao sredina za zivot i fizicki
oslonac za ogroman broj organizama, a kao drugo, zemljiste se javlja kao neophodna,
nezamenljiva karika i regulator svih biogeohemijskih ciklusa tj kroz zemljiste prolaze i
zemljiste regulise kretanje svih elemenata u biosferi. Glavna funkcija zemljista jeste
obezbedjivanje zivota na zemlji. Ova funkcija zasniva se na cinjenici da se u zemljistu
koncentrisu biofilni elementi neophodni organizmima i to u obliku njima dostupnih hemijskih
supstanci.