Teorijski Pristupi U Tumacenju Nastanka - Razvoja Ekoloskog Pokreta1

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta
Najoptije gledano, dva su osnovna uzroka neprihvatljive ekoloke degradacije prirode, i tiu se
nekontrolisanog rasta populacije (to prati siromatvo globalnog Juga - naa opaska) i
obrazaca prekomjerne potronje na globalnom Sjeveru ".1
Svakodnevno rastui problemi ekologije uslovili su nastanak zasebne naune discipline ekonomike okoline, (Environmental Economics), odnosno ekoloke ekonomike (Ecological
Economics), koja izuava odnos eksploatacije (iscrpljivanja) prirodnih resursa i posljedica
razliitih zagaenja. Pri ovom, drutveno-ekonomski rast dugorono je ostvariv jedino u
okvirima koncepta odrivog razvoja, uz pravednu raspodjelu dohotka i efikasnu alokaciju
resursa.2
Posebno treba istai da ekoloka problematika sve vie postaje predmet ozbiljne brige i panje
vlada svih zemalja, meunarodnih institucija (Svjetska trgovinska organizacija - STO,
Meunarodni monetarni fond -MMF, Svjetska banka i dr.), kao i brojnih nevladinih organizacija,
pokreta i udruenja. Danas postoji vie od 200 razliitih meunarodnih sporazuma, konvencija i
sl., koji se odnose na problematiku ekologije,3 a neke od njih navodimo u sljedeoj tabeli:
Tabela I: Znaajniji globalni ekoloki sporazumi4
Pokrivenost/Zatita
Naziv
Godina
usvajanja
Konvencija iz Ramsara, Iran
Movare
1972.
UNESCO - Svjetska batina
Kulturna i prirodna batina
1972.
UNEP Konferencija,
Opi okoli
1972.
Ugroene vrste
1973.
tokholm
CITES, Vaington DC
Sporazum o zagaenosti mora, London Zagaenje mora od brodova
1973.
UN Konvencija o zakonu o moru
Morske vrste, zagaenje
1982.
Beki protokol
Ozonski omota
1985.
Montrealski protokol
Ozonski omota
1987.
U izvjetaju organizacije World Wildlife Fund (WWF) za 2006. godinu kae se da e nam 2050. godine trebati
nova planeta slina Zemlji, ukoliko nastavimo sa sadanjom potronjom prirodnih resursa, to je iznijeto sa
stanovita uticaja potronje ovjeanstva na globalni ekosistem, a direktor ove organizacije (WWF-sa) R. Little na
konferenciji u Kejp Taunu upozorio je da, kada bi svi graani irom svijeta ivjeli kao prosjean Amerikanac,
trebalo bi nam est planeta da bi se odrala tekua potronja.
2
R. Costanza: An Introduction to Ecological Economics, International Society for Ecological Economics,
Florida, 1997, s. 79.
3
Prema, A. Bogunovi: Ekonomske integracije i regionalna politika, Ekonomski fakultet, Zagreb, 2001, s. 412.
4
Prema, M.B. Steger: op. cit., s. 90. i Zbornik radova: Odrivi razvoj i ouvanje biodiverziteta, Panevropski
univerzitet Apeiron, Banja Luka, 2011, s. 292.
Ekoloki pokreti i organizacije
Bazelska konvencija
Opasan otpad
1989.
Bergenska ministarska deklaracija o Proklamacija pojma odrivi razvoj"

odrivom razvoju
1990.
UN-ov Samit u Riu" o okoliu
Promjena klime, bioraznolikost
1992.
Mandat iz Dakarte
Raznolikost mora i obalnog podruja
1995.
Protokol iz Kjota
Globalno zagrijavanje
1997.
Berlinska deklaracija o biolokoj Ouvanje prirode i bioloke raznovrsnosti 1997.

raznovrsnosti i odrivom turizmu
Roterdamska konvencija
Industrijsko zagaenje
1998.
Svjetski samit u Johanesburgu
Ekoloka odrivost, zagaenje
2002.
Ekoloki pokret
Ekoloki pokret nastaje u opoziciji prema bazinoj logici modernog drutva, koja poiva na
neogranienoj akumulaciji profita, industrijskog i tehno-tehnolokog rasta, ak i po cijenu
unitenja ivotne sredine, a samim tim i egzistencije ovjeka i drugih ivih bia. Pokret
podravaju milioni ljudi, i on uiva veliko povjerenje graana irom sveta, koji, kao to
istraivanja pokazuju, imaju veliko povjerenje u ono to pokret govori i radi, a vrlo malo
povjerenja o ono to vlade govore i rade kada je rije o ekolokim pitanjima5. Pokret doivljava
naglu ekspanziju ezdesetih godina prolog vijeka zajedno sa drugim, alternativnim pokretima,
iako njegovi zaeci mogu da se nau u XIX vijeku, kada se javljaju protoekoloki pokreti kao to
su konzervacionistiki i pokreti ouvanja prirode (Conservation and Preservation Movement).
Njih jo ne moemo nazvati drutvenim pokretima budui da nemaju karakteristike i oblike
djelovanja karakteristine za drutvene pokrete, ali se javljaju ideje i vrijednosti suprotstavljene
savremenom urbanom i industrijskom razvoju oko kojih e se kasnije kristalisati i pravi ekoloki
pokret. Za razliku od drutvenih pokreta, konzervacionisti i prezervacionisti su imali ogranien
diskurs, u svojim idejama su slavili prirodu po sebi i nisu vidjeli ire drutvene uzroke i
posljedice unitenja ivotne sredine. Njihove aktivnosti su bile kratkorone i pragmatine,
koristili su konvencionalne politike metode i imali oligarhijsku organizacionu strukturu6.
Uprkos tome, postigli su i odreene uspjehe u svom djelovanju, tako je 1872. u amerikoj dravi
Vajoming proglaen prvi nacionalni park u svetu - Jeloustonski nacionalni park (Yellowstone
National Park), a kada je na mjesto amerikog predsednika 1901. doao Teodor Ruzvelt
Christopher Roots, Enviromental Movements, in: David Snow, Sarah A. Soule and Hanspeter Kriesi (Eds.): The
Blackwell Companion to Social Movements, Blackwell Publishing, Malden, Oxford and Carlton, 2006., 2nd edition.,
p. 608
6
Christopher Rootes, op. cit., p. 612
(Theodore Roousevelt), on je ubijedio Kongres da izglasa nekoliko konzervacionistikih

zakona7.
ezdesetih godina prolog veka, ekoloki pokret dobija novi zamah pojavom knjige Rejel
Karson (Rachel Carson) Tiho proljee (Silent Spring) 1962. koja je postala bestseler. Ubrzo
dolazi do odravanja protestnih asova posveenih zatiti prirode u amerikim kolama i
univerzitetima, organizuju se ekoloki protesti i mitinzi, i formiraju brojne ekoloke grupe, kao
to su: Fond za odbranu okoline (Environmental Defense Fund), Prijatelji zemlje (Friends of the
Earth), Zeleni mir (Greenpeace)8. Brojne ekoloke grupe se umreavaju, razmjenjuju iskustva i
prave zajednike strategije, i razvija se specifian identitet ekolokog pokreta. Takoe, a to je
ujedno i najznaajnije kada je rije o drutvenim pokretima, dolazi do masovne politike
mobilizacije aktivistista, pristalica i graanstva koji sve vie prate i podravaju aktivnosti
pokreta. Na globalan uspon i znaaj pokreta uticao je njegov univerzalistiki diskurs- naime,
ekoloki problemi su globalne a ne lokalne prirode, i kako je u ekosistemu sve povezano i u
meusobnom odnosu, ekoloki problemi i katastrofe ne poznaju nacionalne granice, ideoloke i
razlike u bogatstvu. Razvoju pokreta su doprineli i porast naunih saznanja o tetnim uticajima
na ivotnu okolinu, irenje visokog obrazovanja meu populacijom to je omoguilo porast
drutvene svesti o vanosti ekolokih problema, otvaranje novog politikog spektra pod uticajem
studentskih protesta iz '68. i ideja Nove ljevice9. Nova ljevica je, kritikom kapitalistikog sistema
i potroakog drutva, i razvojem kontrakulture omoguila da ekoloki pokret napusti nekadanji
reformski pravac, uputi se u dublju analizu ekolokih pitanja i razvije specifian identitet.
Novi znaajan period u razvoju ekolokog pokreta dolazi sedamdesetih godina, kada se javlja
koncenzus izmeu drutva i politiara o vanosti ekolokih pitanja. Ustanovljava se Dan zemlje,
to je inicirao senator Nelson, a 1970. je organizovano prvo masovno obiljeavanje ovog dana, u
emu su uestvovali brojni graani, lokalne zajednice, obrazovne institucije, mediji i politiari10.
Takoe, dolazi do institucionalizacije pokreta neposredno sa donoenjem brojnih zakona o zatiti
prirode, uspostavljanjem vladinih agencija za zatitu ivotne sredine i sl. u brojnim zemljama, i
pokret gubi na svojoj kritikoj otrini. Kao reakcija dolazi do pojave tzv. dubinske ekologije
(Deep Ecology), koja otvoreno odbacuje antropocentrinu sliku sveta koja je bila karakteristina
i za reformski pokret, budui da on probleme posmatra sa aspekta njihove tetnosti po ljudski
rod. Dubinska ekologija pak razvija ekocentrinu sliku sveta, a izraeno nepoverenje pa ak i
neprijateljstvo prema ljudskom rodu je navelo pristalice ove ideje da vie razviju razliite oblike
direktne akcije, a harizmatske linosti okupljene u ovom pravcu su manje zainteresovane za
njegovo znaajnije omasovljenje11. Devedesetih godina, ekoloki pokreti posebnu panju
posveuju situaciji u zemljama tzv. Treeg sveta, u kojima postoji direktna veza izmeu
ekstremnog siromatva i rapidnog unitavanja ivotne sredine. Pritisnute ekonomskim potrebama
svog stanovnitva, interesima domaeg i stranog kapitala i politikih elita, ove zemlje
7
Bryn O'Callaghan, op. cit., p. 83

Vukain Pavlovi, op. cit., str. 231
9
Christopher Roots, op. cit., 613
10
Vukain Pavlovi, op. cit., str. 236
11
Christopher Roots, op. cit., 615
8
nezaustavljivo iscrpljuju vlastite prirodne resurse. Meunarodni ekoloki pokret, u saradnji sa

lokalnim organizacijama u ovim zemljama, promovie ideju odrivog razvoja. Ona se razvija
nasuprot staroj paradigmi o ekonomskoj konkurentnosti koja se definisala kao pristup
najjeftinijim faktorima proizvodnje- kapitalu, radnoj snazi, energiji i sirovinama. U paradigmi
odrivog razvoja, ekonomska logika povezuje zatitu ivotne sredine, produktivnost resursa,
uvoenje inovacija s ciljem prilagoavanja ekolokim standardima i regulativi, i konkurentnost u
glabalnoj privredi12. Meutim, mnogi kritiari istiu da se tu zapravo radi o reaktivnom
prilagoavanju postojeeg sistema degradacije ivotne sredine, i da je neophodna radikalna
promena svesti i proaktivan stil voenja ekoloke politike. injenica da mnogi finansijeri na Vol
Stritu angauju naunike/ce da bi na najbolji mogui nain uloili sredstva usled klimatskih
promena13, ukazuje da se postojei ekonomski i politiki sistem veto (pa i perverzno!)
prilagoava ekolokim izazovima bez da dovodi u pitanju temeljnu logiku na kojoj poiva, a
koja sve vie i vie ugroava opstanak ekosvere.
Istorijski pregled i kontekstualizacija teme
Ekoloki pokret nastaje kao odgovor civilnog drutva na rastuu ekoloku krizu kao
nuzposledicu imperativa ekonomskog rasta u savremenom drutvu. Godina 1962., kada je
objavljena knjiga Rejel Karson (Rachel Carson) Tiho prolee (Silent Spring)1, uzima se za
prekretnicu u jasnijem profilisanju zabrinutosti za ivotnu sredinu. Ova knjiga je skrenula panju
javnosti na ekoloke probleme u Americi, pre svega na one koje su prouzrokovale velike
hemijske kompanije. Jaanje ekoloke svesti se odrazilo i na pro-ekoloku praksu, te od sredine
1960-ih godina ekoloke inicijative postaju sve ee. I u naredne dve decenije, ameriki
ekoloki pokret nastavlja da raste i jaa - kako po broju lanova, organizacija i udruenja koja ga
sainjavaju, tako i po uticaju koji poinje da ima na dravnu politiku, obrazovni sistem i ukupno
delovanje civilnog drutva. U priblino istom vremenskom razdoblju, slini procesi poinju da se
javljaju i u Zapadnoj i Severnoj Evropi gde se, inspirisane Tihim proleem i drugim spisima, kao
i sve jasnijim uvianjem negativnih posledice industrijalizacije po ivotnu sredinu, zapoinju
mnoge aktivnosti usmerene na zatitu ivotne sredine. Jaanje meunarodnih zahteva za
reavanjem ekolokih problema, podstaklo je politike lidere da 1972. godine organizuju
konferenciju Ujedinjenih Nacija o ivotnoj sredini u tokholmu. Na ovoj konferenciji je ne samo
priznat zanaaj globalnih ekolokih pitanja, nego je i ekoloki pokret stekao legitimitet. Istaknuta
je potreba za uvoenjem odgovarajueg zakonodavnog okvira na nacionalnom i
internacionalnom nivou, dok je nevladinim ekolokim organizacijama pruena prilika da se
poveu i organizuju oko zajednikih ciljeva. Posle tokholma, dolo je do nastanka velikog broja
novih ekolokih nevladinih organizacija (ENVO) kao i rasta broja lanova u njima. Meutim,
iako su vlade veine evropskih zemalja odmah zapoele sa uvoenjem pro-ekoloke legislative,
globalna recesija, koja je usledila tokom 1970-ih godina, u mnogome je uticala na slabljenje
12
Zelenilo i konkurento, Fondeko svijet, Sarajevo, 2008., br. 25.,god. XII, str. 5
Robert J. Brulle, Habermas and Green Political Thaught: Two Roads Converging, in: Piers H. G. Stepehns et all.
(Eds.): Contemporary Environmental Politics: From Margins to Mainstream, Routledge, London and New York,
2006., p.53
13
takvih inicijativa u korist oivljavanja privrede. Novonastala situacija je izazvala nezadovoljstvo

dela javnosti to je istovremeno podstaklo jaanje delovanja ekolokih pokreta, ali i formiranje
partija zelenih. Ekoloke katastrofe koje su usledile tokom osamdesetih godina 20.veka, meu
kojima su svakako najozbiljnije bile one u Bopalu (Indija) i ernobilju (Sovjetski Savez),
dodatno su podstakle proekoloko delovanje i proteste irom razvijenog dela sveta. Aktivisti su
konceptualizovali ove nesree u kategorijama rizika koje one predstavljaju za celokupno
stanovnitvo, pojaavajui na taj nain graansko nezadovoljstvo i pritisak na politiare da se
pozabave ekolokim problemima ako ele da budu reizabrani (Dalton, 1994). Danas ekoloki
pokret predstavlja stalnu komponentu zapadnih demokratija u kojima se protestna politika,
samonikle inicijative i graanska participacija u donoenju odluka ne mogu vie smatrati
nekonvencionalnim" ve normalnim delom politikog procesa. Kritiari su skloni da osude
rastuu institucionalnizaciju i profesionalizaciju ekolokog pokreta, koja se nadovezuje na
njegovu normalizaciju" u politikom smislu. Meutim, takve kritike zanemaruju svee zahteve i
inicijative koje neprestano dopiru odozdo", iz svakodnevice obinih ljudi suoenih sa
ekolokim rizicima. Ovakve inicijative ne dozvoljavaju pokretu da se okameni i postane
neprijemiv za probleme sa kojima se susreu marginalizovani slojevi drutva. Ekoloki pokret,
u tom smislu, i dalje postavlja izazove pred stvaraoce dravnih politika i suprotstavlja se
odlukama i planovima koji ugroavaju interese ivotne sredine i deprivilegovanog stanovnitva.
Ovaj kratak istorijski pregled nastanka i razvoja ekolokog pokreta obuhvata uglavnom ameriko
odnosno drutvo Severne i Zapadne Evrope. U zemljama Istone i Centralne Evrope, tokom
socijalistikog perioda autoritarnost reima je onemoguavala stvaranje bilo kakvih struktura
paralelnih dravnim, te i uprkos postojanju zakona i dravnih institucija koje su se bavile
zatitom i ouvanjem prirodne sredine, ekoloke inicijative nisu imale mogunost da se
kristalizuju u obliku integrisanog ekolokog pokreta. Delovanje na zatiti ivotne sredine je bilo
tolerisano samo u okvirima dravnih ekolokih organizacija koje su se bavile ili naunim
(prirodnjakim) radom na zatiti prirodne sredine shvaene kao nacionalno bogatstvo", ili
organizovanjem izleta i kampovanja u prirodi za mlade (Fagan, 2004, Sarre, Jehlicka, Podoba,
2005, Jehlicka&Smith, 2007). Lokalne graanske inicijative i ekoloki protesti su se srazmerno
retko javljali, najee kao posledica drastinog zagaenja u naseljima u neposrednoj blizini
postrojenja teke industrije. Takve inicijative su ostajale izolovane i veoma brzo bile
zaustavljanje intervencijom policije ili posredovanjem drugih mehanizama dravne represije.
Tek krajem 80-ih godina XX veka, sa procesima uruavanja socijalistikog sistema, zelene ideje
dobijaju na (politikom) znaaju u mobilizaciji graanske javnosti, i slue kao sredstvo za
izraavanje graanskog nezadovoljstva (ne samo zagaenjem ivotne sredine ve i politikim
ustrojstvom i nedostatkom demokratske klime) (Doyle&McEachern, 2008, Jancar-Webster,
1998, Fagan, 2004, Waller & Millard, 1992, Pavlinek & Pickles, 2000). Meutim, sa
otpoinjanjem procesa postsocijalistike transformacije, u okolnostima teke ekonomske krize
koja je pogodila itav region Centralne i Istone Evrope (CIE), prioriteti ekonomske
revitalizacije su u potpunosti marginalizovali pitanja zatite ivotne sredine - kako u dravnim
politikama, tako i u okvirima civilnog drutva. Pitanja nezaposlednosti i podsticanja ekonomskog
rasta su se nametnula kao najurgentnija. Tek sa intenziviranjem procesa evropskih integracija, sa
postavljanjem zahteva za potovanjem evropskih standarda iz oblasti zatite ivote sredine kao i
sa prilivom meunarodnih finansijskih sredstava namenjenih izgradnji ekolokih kapaciteta",
dolazi do jaanja nevladinog sektora koji preuzima kljunu ulogu u bavljenju ekolokim
pitanjima. Tada se stvaraju poetni uslovi za nastanak odnosno razvoj ekolokog pokreta u ovom
delu Evrope. Meutim, znaajnu prepreku u tim procesima predstavlja vetaki karakter
novouspostavljenog ENVO sektora koji, strogo se pridravajui zahteva donatora, vrlo esto u
obzir ne uzima najurgentnije potrebe datog regiona. S druge strane, samonikle inicijative su
najee isuvie slabe i kratkotrajne (usled nedostatka materijalnih resursa, znanja i vetina, te
tradicije civilnog sektora) da bi se pojavile kao znaajan faktor na javnoj i politikoj sceni.
Takoe, povezivanje elitnog" ENVO sektora i samoniklih inicijativa i grupa vrlo esto izostaje
(Jancar-Webster, 1998, Fagan, 2004, 2006, Carmin&Jehlicka, 2005, Hicks, 2004).
Slino kao i u drugim dravama CIE, i u Jugoslaviji su, pod dravnim pokroviteljstvom, tokom
socijalistikog perioda, delovala udruenja i organizacije koja su se bavile zatitom ivotne
sredine. Ekoloki protesti su bili srazmerno retki. Jedan od znaajnijih je bio organizovan protiv
izgradnje hidrocentrale u kanjonu reke Tare. Ipak, najvie panje privukle su najave vlasti o
planovima za izgradnju novih nuklearnih postrojenja. Tada u naunim i akademskim krugovima,
ali i u iroj javnosti, jaaju antinuklearne inicijative. One su se dodatno pojaale nakon nesree u
ernobilju, i bile uspene u postizanju moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana. Uprkos
postojanju ovakvih inicijativa irom bive Jugoslavije, meutim, nije dolo do povezivanja
ekolokih grupa i aktera iz razliitih republika, ponajvie usled meusobnog nepoverenja (npr.
ekoloke aktivnosti u Sloveniji su u drugim republikama bile dovoene u vezu sa separatistikim
tenjama). Za razliku od veine drugih zemalja Centralne i Istone Evrope, ekoloka pitanja nisu
dobila na veem znaaju u poetnim fazama procesa postsocijalistike transformacije (tu ulogu
je preuzela masovna mobilizacija na nacionalnim osnovama).
Motivi za odabir teme
Nauno-istraivake pobude za odabir navedene teme za doktorsku disertaciju se grubo mogu
podeliti u 4 grupe: znaajnost samog fenomena, njegova teorijska izazovnost i plodotvornost,
trenutna aktuelnost ali i neopravdano slab nauni interes za bavljenje ekolokim pokretima u
domaoj sociologiji.
Kako primeuje Stiven Jirli (Steven Yearley), ekoloki pokret je poseban iz najmanje tri razloga:
on uspostavlja intimne veze sa naukom, postavlja praktine zahteve za meunarodnom
solidarnou i sposoban je da prui kritiku ali i alternativu industrijskom kapitalizmu. Ekoloki
pokret postavlja stalni izazov pred neprikosnoveni status moderne nauke, a, ipak, uspeva da se
koristi njenim saznanjima. Po svom karakteru on je istinski globalan, jer svoje delovanje
usmerava na ouvanje najoptijih osnova na kojima poiva sveukupna civilizacija. On, takoe,
prua moda najubedljiviju kritiku trokova koje kapitalistiki sistem ima po celokupno
oveanstvo i planetarni ekosistem (Yearly, 1994). Sve ovo zasigurno predstavlja dovoljan
razlog da ekoloki pokret zadobije posebnu naunu panju.
Tema ekolokih pokreta je za sociologe znaajna i iz teorijskih razloga. Nauno bavljenje

ovakvim predmetom zahteva povezivanje svih nivoa analize: od mikro socijalno-psiholoke
perspektive, preko uvaavanja mezo varijabli (grupa, organizacija i mrea) do utvrivanja uticaja
makro struktura drutva. Takoe, izuavanje ekolokih pokreta zahteva balansirano i
kombinovano korienje akterskih i strukturalnih teorijskih pristupa koje sociolozi esto
(neopravdano strogo) razdvajaju. Istraivanje ekolokih drutvenih pokreta podrazumeva ne
samo stalno pomeranje po razliitim teorijskim planovima (mikro-mezo-makro) i dimenzijama
drutva (politika, kulturna, ekonomska, ekoloka), ve i kretanje po razliitim empirijskim
kontekstima (lokalni-nacionalni-nadnacionalni). Takav rad esto zahteva zalaenje u polja
razliitih subdisciplina u okvirima sociologije - politike sociologije, sociologije okruenja kao i
prelaenje preko tradicionalnih disciplinarnih granica i komuniciranje sa srodnim disciplinama
poput politikologije, socijalne ekologije, ekoloke filozofije, itd. Takoe, analiza fenomena
ekolokog pokreta podrazumeva i ulaenje u pitanja distribucije drutvene moi, promena
dominantnih drutvenih vrednosti (od materijalnih ka postmaterijalnim), ustaljenih obrazaca
ponaanja (usvajanje ekoloki svesni(ji)h praksi), jaine i razvijenosti graanskog drutva,
socijalnih veza i drutvenog kapitala, odnosa drave i trita tj. politike, ekonomije i ekologije,
itd. Tema nastanka i razvoja ekolokih pokreta u postsocijalistikim zemljama je posebno
izazovna jer zahteva povezivanje koncepata razvijenih u okvirima teorija postsocijalistike
transformacije, globalizacije i ekoloke modernizacije to dodatno naglaava sloenu
uslovljenost nastanka i delovanja ekolokih pokreta u ovom kontekstu.
Sa deblokadom procesa postsocijalistike transformacije, sa izvesnim poboljanjem na
ekonomskom planu i normalizacijom" politike sfere, kao i pod uticajem meunarodnih
organizacija, u Srbiji teme ivotne sredine postepeno dobijaju na znaaju, a u okvirima svee
formiranog graanskog sektora poinju da niu ekoloke nevladine organizacije. Ekoloki
akivizam i delovanje predstavljaju novinu u Srbiji i nedovoljno su istraeno podruje, to
predstavlja dodatni razloga za bavljenje ovom temom.
Tema ekolokih pokreta, uprkos svom znaaju, aktuelnosti i velikom bogatstvu teorijskih i
empirijskih saznanja razvijenih u amerikoj i evropskoj sociologiji, nije bila znaajniji predmet
bavljenja drutvenih nauka u Srbiji. Svakako, jedan od razloga je doskoranje relativno skromno
interesovanje strune ali i ire javnosti za pitanja ivotne sredine. Manjak interesovanja se
odrazio i na nastavne programe, te su kursevi koji se bave socijalnim aspektima ivotne sredine
(socijalna ekologija, sociologija okruenja, politika ekologija, ekoloka politika itsl.) na
fakultete uvedeni relativno skoro. Slaba institucionalna podloga bavljenja ovim temama se
odslikava i na nauni rad, pa je broj strunih radova i udbenika2 koji se bave drutvenim i
filozofskim osnovama brige za ivotnu sredinu, relativno skroman. Ovo posebno iznenauje s
obzirom na jaku katedru za socijalnu ekologiju i postojanje specijalizovanog naunog asopisa
Socijalna ekologija u susednoj Hrvatskoj . Jedan od motiva za bavljenje temom ekolokih
pokreta, i u okviru nje pitanjima vezanim za odnos drutva prema svom prirodnom okruenju,
javio se upravo iz uvianja potrebe za pridavanjem veeg znaaja ovoj temi u srpskoj sociologiji.
Ni fenomenu drutvenih pokreta nije posveivana vea panja u domaoj naunoj zajednici.
Izuzev dve monografije i veeg broja tekstova politikologa Duana Pavlovia (Drutveni pokreti
i promene, 2006 i Civilno drutvo i demokratija, 2009. godine idr.), doktorske disertacije
Miroslava Jevtovia Socioloko-politikoloki aspekti ekolokog pokreta" odbranjene 1996.
godine na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, monografije Generacije u protestu (1998)
Anelke Mili i Lilijane ikari, Zbornika radova sa konferencije "1968 i novi socijalni pokreti
u Jugoslaviji" i teksta Ivane Spasi u zborniku Kritiki pojmovnik civilnog drutva (2003),
veina tekstova je objavljena tokom 80-ih godina XX veka (u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Crnoj
Gori). Radovi nastali u toku poslednje dve decenije su znatno rei. U tom smislu emo pokuati
da ovim radom pruimo izvestan doprinos irem teorijskom bavljenju fenomenom drutvenih
pokreta kod nas.
3
Ivan Cifri je svakako najzasluniji za razvoj socijalne ekologije Hrvatskoj.
II KONCEPTUALNI OKVIR: OSNOVNI POJMOVI I TEORIJSKI PRISTUPI Osnovni

pojmovi
Razvoj i jaanje drutvenih pokreta i drugih formi kolektivne akcije, pratila su nauna
istraivanja ovih fenomena u okvirima razliitih disciplina i subdisciplina (sociologija,
politikologija, politika sociologija, opta sociologija, sociologija okruenja, urbana sociologija
itd.), kao i u okvirima razliitih naunih tradicija.
Kada je teorijski aspekt u pitanju, problem nastaje usled postojanja dve udaljene tradicije u
pristupu fenomenima kolektivne akcije odnosno drutvenih pokreta. Na jednoj strani se nalaze
tzv. ameriki pristupi kolektivnom delanju, koji se nadovezuju na iru anglosaksonsku
socioloku tradiciju, koju karakterie metodoloki individualizam, mikrosocioloki pristup
drutvenim fenomenima, naglasak na akterima i naklonjenost empiriji. U skladu sa tim, kole
razvijene u okvirima ovog pravca (klasini pristup kolektivnom ponaanju, teorija mobilizacije
resursa) poseban naglasak stavljaju na razloge iz kojih individualni akteri odluuju ili odbijaju
(free ryder") da uestvuju u kolektivnom delovanju. Oni, primera radi, ispituju uzrono dejstvo
frustracija i nezadovoljstava, potom racionalne kalkulacije dobiti i trokova ili raspoloivosti
resursa za individualno uee u kolekivnoj akciji (Pavlovi, 2006, Giugni, 1996,
Princen&Finger, 1994, Doyle&McEachern, 2008). Na drugoj strani se nalaze evropski pristupi
(iji je najpoznatiji predstavnik kola novih drutvenih pokreta"), koji stavljaju naglasak na ire
okvire, odnosno strukturalne inioce koji utiu na nastanak, razvoj i nestanak drutvenih pokreta
sa javne scene. Predstavnici ove kole tragaju za vezama izmeu makrodrutvenih procesa i
nastanka i karakteristika novih drutvenih pokreta, koji se posmatraju kao izraz konflikata u
okvirima tzv. programiranog", postindustrijskog drutva" (dok je radniki pokret tipian
primer drutvenog pokreta industrijskog doba). Ovakvo sagledavanje drutvenih pokreta u
skladu je sa makro-strukturalnom i teorijskom orijentacijom evropske socioloke tradicije.
Uprkos bogatom empirijskom radu i obilju literature, studije drutvenih pokreta pate od
pojmovne nepreciznosti i pratee teorijske neusklaenosti i empirijske neuporedivosti. Postojanje
dva odelita (mada ne i inkompatibilna) pristupa drutvenim pokretima nainila je pukotinu u
teorijskim konceptima, to je dovelo do mnotva razliitih, ad hoc odreenja drutvenih pokreta.

Nedovoljna odreenost osnovnog koncepta uslovljava i nedovoljnu uporedivost empirijskih
studija koje se bave razliitim fenomenima ireg pojma kolektivne akcije (kao to su revolucije,
religiozne sekte, politike organizacije, kampanje, protesti, itd.), a ne drutvenim pokretima u
striktnom smislu. Poslednjih godina, u okvirima studija drutvenih pokreta dolo je do
pribliavanja inicijalno udaljenih teorijskih tradicija. Jedan od znaajnih pomaka na polju
integracije nainio je sociolog italijanskog porekla Mario Diani (Mario Diani). On je pokuao da
premosti jaz izmeu razliitih kola i ponudi idealnotipsko odreenje fenomena drutvenog
pokreta. Prema njegovom miljenju, takvo odreenje treba da bude, s jedne strane, dovoljno
sintetiko da obuhvati razliite tradicije (pronalaenjem najmanjeg zajednikog imenitelja), a sa
druge, dovoljno diskriminatorno da napravi jasnu razliku izmeu drutvenih pokreta i srodnih
fenomena kao to su koalicije, serije protesta i kampanja, organizacije, partije, itd. Na osnovu
temeljne analize razliitih teorija drutvenih pokreta, Diani je zakljuio da se, uprkos povrinske
heterogenosti ovih pristupa moe uoiti implicitan konsenzus. Na osnovu zajednikih elemenata
razliitih pristupa, on je konstruisao idealno-tipski, sintetiki model drutvenog pokreta koji je
formulisao na sledei nain : drutveni pokreti su mree neformalne interakcije izmeu mnotva
individua, grupa i organizacija, ukljuenih u politiki ili kulturni konflikt, na osnovama
zajednikog kolektivnog identiteta" (Diani, 1992:13). Drutveni pokreti nisu posebni ni zato to
usvajaju radikalne oblike akcije, ni zato to su zainteresovani za nova pitanja, niti zato to ih
karakterie labava organizaciona struktura. Oni su specifini zato to se sastoje od formalno
nezavisnih aktera koji delaju u odreenom kontekstu, imaju zajedniki identitet, vrednosti i
orijentacije, i rade u pravcu ostvarenja postavljenih ciljeva, i koji su, pritom, meusobno
povezani kroz razliite oblike konkretne kooperacije i/ili meusobnog prepoznavanja, ime
ostvaruju vezu koja prevazilazi bilo koju specifinu protesnu akciju, kampanju i sl. (Diani,
2003a).
Imajui u vidu dato odreenje drutvenog pokreta, idealno-tipski model ekolokog drutvenog
pokreta4 bi se mogao formulisati na sledei nain: Ekoloki pokret se sastoji iz individua, grupa i
organizacija, ukljuenih u nebrojeno mnogo inicijativa usmerenih na zatitu ivotne sredine a
protiv drutveno utvrdljivih neprijatelja ", koje dele iroki identitet i mogu da poveu
specifine akcije u iri narativ i obuhvatnije kolektivno mi" (Diani, 2003a:303). Dogaaji koji
bi inae mogli biti rezultat ad hoc koalicija i izrazi NIMBY5 kampanja tako stiu novo znaenje i
postaju percipirani kao deo ireg, dugoronijeg, kolektivnog napora.
U skladu sa navedenim odreenjima, izdvajaju se sledei osnovni elementi koje jedan oblik
kolektivne akcije treba da poseduje da bi se mogao nazvati ekolokim/drutvenim pokretom: 1.
individualni akteri - pojedinci, grupe, organizacije; 2. mree povezanosti i neformalne interakcije
izmeu pojedinanih delatnika; 3. deljeni identitet/ekoloka zabrinutost aktera ukljuenih u
kolektivno delovanje; 4. konfliktni karakter delovanja.
U okvirima ekolokog drutvenog pokreta, na manje ili vie povezan nain deluju razliiti
pojedinci, grupe i organizacije.
Ljudi aktivno ukljueni u reavanje pitanja ivotne sredine ine ivu" supstancu ekolokog
pokreta. Od njihovog ukupnog broja i karakteristika kao i od brojnosti onih koji bi potencijalno
mogli da se angauju, zavisi jaina pokreta. Istraivanja koja se bave drutvenim
karakteristikama ekolokih aktivista i lanova nevladinih organizacija ukazuju na postojanje
znaajnih razlika meu njima. Na jednoj strani se izdvaja rukovodstvo/zaposleni u najjaim
organizacijama pokreta, meu kojima su disproporcionalno zastupljeni visokoobrazovani i
zaposleni u sektoru obrazovanja, kreativnim delatnostima i u oblasti pruanja socijalne podrke i
pomoi, kao i pojedinci iji su roditelji takoe visokoobrazovani (Cotgrove 1982; Kriesi 1989).
Meutim, ekoloki aktivisti nisu regrutovani samo iz redova elitnih" srednjih slojeva. Veliki
broj aktivista se mobilie iz niih slojeva neposredno ugroenih ekolokim rizicima i
problemima. Re je pre svega o uesnicima samoniklih ekolokih inicijativa, akcija i pokreta,
koji dolaze iz mnogo irih drutvnih slojeva nego to je to sluaj sa lanovima / liderima elitnih
ekolokih organizacija (Freudenberg&Steinsapir, 1992). Ipak, s obzirom da je razumevanje
sloenih globalnih ekolokih problema ogranieno na visokoobrazovane pojedince, ne treba da
iznenadi da oni dominiraju u akcijama ekolokog pokreta na globalnom planu, dok je delovanje
nie obrazovanih vie vezano za lokalni nivo (Rootes, 1999). Uestvovanje u samoniklim
ekolokim pokretima je znaajan izvor uenja o ekolokim pitanjima i kola graanske
participacije, a, takoe, i vaan kanal za prodor novih aktivista i upliv sveih ideja. Ovakve
inicijative spreavaju da se ekoloki pokret okameni, preterano hijerarhizuje, te omoguavaju
njegovu revitalizaciju, kao i to da ostane reprezentativan za najiru populaciju (Carmin, 1999).
Mario Diani (2003a) kao organizacije drutvenog pokreta (ODP) odreuje sve one organizacije
koje smatraju sebe delom pokreta, a koje i drugi tako prepoznaju i identifikuju. Iako se drutveni
pokret ne moe izjednaiti sa organizacijama drutvenog pokreta, svaka ODP koja zadovoljava
kriterijume interakcije, kolektivnog identiteta i konfliktnosti, moe se smatrati delom pokreta.
To, dalje, znai da bi deo pokreta mogle da ine i politike partije6 i birokratski organizovane
interesne grupe.
Robert Brule (Robert Brulle) pravi razliku izmeu dve vrste organizacija drutvenog pokreta. Na
jednoj strani se nalaze tzv. samonikle (grassroots) organizacije kao autentini predstavnik
zajednice koje odlikuje demokratska struktura i participacija lanstva u donoenju odluka. Sam
naziv grassroots (koren trave) upuuje na to da je re o organizaciji koja vue svoje poreklo iz
ivota same zajednice, i zastupa njene interese kao njen legitimni zastupnik. Samonikle ekoloke
grupe i organizacije se uglavnom bave lokalnim pitanjima kao to su skladitenje otpada,
spreavanje emisije toksinih materija iz fabrikih postrojenja, zatita interesa grupa natproseno
ugroenih ekolokim rizicima, itd. Ovakve organizacije se tek povremeno i veoma labavo
povezuju sa drugim tipom organizacija, koje Brule naziva "astroturf" (engl. vetaka travnata
podloga) organizacijama. Ove organizacije, iako mogu da lie na samonikle grupe, predstavljaju
vetaku tvorevinu koja ne uspostavlja organsku vezu sa zajednicom. Takve organizacije nisu
autentnini niti legitimni predstavnik zajednice. Najee se zasnivaju na ekonomskom i
politikom sponzorstvu, i imaju zatvorenu (neparticipativnu) strukturu. Politike koje one
zastupaju su razvijane od strane zaposlenih i borda direktora, a njihovo prihvatanje od strane
10
lanova se bazira na masovnoj komunikaciji putem reklama ili slanja obavetenja putem pote.
Ovakve elitne organizacije su podlone trinoj i/ili dravnoj kontroli, te su samim tim
ograniene u delovanju usmerenom na reavanje ekolokih problema (Brulle, 2000).
Slino Bruleu, Kejbl i Benson (Cable & Benson, 1993) izdvajaju sledee karakteristike
samoniklih" ekolokih organizacija:
1. fokus na lokalnim ekolokim problemima (naspram zainteresovanosti za korekcije nacionalne
ekoloke politike vetakih" organizacija).
2. reaktivno delovanje - nastaju kao odgovor na zagaenje koje proizvodi lokalni biznis i
najee ne trae donoenje novih ekolokih zakona ve primenjivanje onih ve postojeih.
Ovakve grupe nastaju onda kada drava (tj. njeni mehanizmi regulacije) ne uspeva da kontrolie
ilegalno ili tetno delovanje lokalnih zagaivaa (zloin belog okovratnika", korporativni
kriminal). Drugim reima, ovakve organizacije nastaju onda kada ljudi smatraju da tradicionalni
mehanizmi socijalne kontrole vie ne funkcioniu i predstavljaju odozdo" inicirani odgovor na
neuspeh drave da zatiti dobrobit zajednice. S druge strane, vetake" organizacije su
zainteresovane za uee u formulisanju nacionalne ekoloke politike, unoenje izmena u
postojee zakonske okvire, razvijanje dobre ekoloke prakse". Takvo delovanje emo nazvati
proaktivnim.
3. veina lanova samoniklih" organizacija dolazi iz redova pripadnika deprivilegovanih slojeva
neposredno ugroenih lokalnim izvorom zagaenja (naspram pripadnika nove srednje klase"
koji sainjavaju veinu lanova/zaposlenih u vetakim" organizacijama). U skladu sa tim, oni
ne zahtevaju ekoloku reformu (promenu odnosa prema ivotnoj sredini) ve ekoloku pravdu
(smanjenje izloenosti odreene grupe ljudi ekolokim rizicima).
.
U skladu sa navedenim, osnovni
kriterijumi za razvrstavanje ekolokih organizacija u
kategorije samoniklih" odnosno vetakih", su sledei: 1. donosilac kljunih odluka : lanstvo
(neposredna participacija) / zaposleno osoblje (direktor)
2.opseg delovanja: primarni fokus na lokalne/ nacionalne (i/ili regionalne) ekoloke probleme
3. tipian oblik delovanja: reaktivno / proaktivno
4. lanstvo: deprivilegovani slojevi neposredno ugroeni zagaenjem/ pripadnici nove srednje
klase"
5. osnovni izvor prihoda: lanarine (lina sredstva lanova)/ sponzorstvo
6. odnos prema dravnim strukturama: sukob (protest) /saradnja (partnerstvo)7
Mree neformalne interakcije povezuju razliite pojedince, grupe i organizacije u drutveni
pokret. One obezbeuju protok ideja i uverenja izmeu razliitih aktera u pokretu, koji ih potom
prevode u zajedniku akciju (Diani, 1992). Mree neformalne interakcije su ono to razlikuje
drutveni pokret od agregata pojedinanih dogaaja, kao to su meusobno nepovezane
kampanje, demonstracije, protesti i druge aktivnosti inspirisane slinim temama. Iako takvi
dogaaji mogu predstavljati manifestacije drutvenog pokreta, oni se sa njim ne mogu
11
izjednaiti. Da bi se moglo govoriti o drutvenom pokretu, izmeu razliitih manifestacija (kao

to su protesti ili kampanje) mora da postoji smisaona i fizika veza. Te veze se ostvaruju preko
aktera koji udrueno deluju i daju zajedniki smisao svojoj aktivnosti (na osnovu ega se formira
ili jaa kolektivni identitet). Mree pokreta, odnosno razmena informacija, znanja, materijalnih i
drugih resursa izmeu razliitih aktera u pokretu, dodatno osnauju kolektivni identitet i jaaju
korpus onoga to je zajedniko svim lanovima. Neformalna struktura mrea razlikuje drutveni
pokret od organizacija, kao koordinisanih formi interakcije sa ustanovljenim kriterijumima
lanstva i mehanizmima interne regulacije. Ipak, iako su mree nune one same nisu dovoljne da
bi se neko kolektivno delovanje okarakterisalo kao drutveni pokret. Za to je potrebno da razliiti
akteri razviju kolektivni identitet.
Kolektivni identitet (deljene vrednosti, oseaj pripadnosti i solidarnost), s jedne strane, povezuje
razliite individualne delatnike u isti kolektivni napor, a, sa druge, njihovom delanju daje
objedinjavajui smisao. On, takoe, odreuje granice do kojih se prostiru mree drutvenog
pokreta jer podrazumeva odreeni stepen slaganja aktera oko toga ko tu pripada, a ko ne.
Naravno, identitet ne treba shvatiti kao zadatu kategoriju, ve veoma fluidno i fleksibilno, jer je
on stalni predmet pregovaranja i oblikovanja od stane razliitih uesnika iji partikularni
identiteti i interesi utiu na formiranje ireg kolektivnog identiteta. Identitet se razvija kroz
procese interakcije izmeu razliitih jedinica koje ine deo pokreta. Kolektivni identitet je uvar
vatre" pokreta, jer mu omoguava da preivi faze latencije kada nema aktivnosti na javnoj sceni.
Na taj nain, postojanje kolektivnog identiteta uspostavlja vezu izmeu povremenih eksplozija
protesta, kampanja i drugih aktivnosti, koji se inae ne bi mogle objasniti. Postojanje deljenog
identiteta razlikuje pokret od koalicije, u koju su akteri povezani ne na osnovama zajednikih
ideala, meusobne solidarnosti i oseaja pripadnosti, ve iz interesa koji ih u ogranienom
vremenskom periodu stavlja na istu stranu drutvenog konflikta.
Kako primeuje Kristofer Ruts (Christopher Rootes), strogo odreenje kolektivnog identiteta
pokreta moe predstavljati problem u analizi ekolokog pokreta koji se sastoji iz grupa sa veoma
raznorodnim shvatanjima ekolokih, drutvenih i politikih pitanja , tako da je relativno malo
onih elemenata koji bi mogli da ine korpus zajednikog identiteta pokreta. Stoga je, po ovom
autoru, uputnije umesto o kolektivnom identitetu ekolokog pokreta govoriti o deljenoj
zabrinutosti za ivotnu sredinu (engl. environmental concern) (Rootes, 1997). Donekle
uvaavajui ovu kritiku opasku, u naem istraivanju emo ekoloku zabrinutost tretirati kao
okosnicu kolektivnog identiteta pripadnika ekolokog pokreta, to ne znai da se (u konkretnim
uslovima) ire osnove kolektivnog identiteta ne mogu formirati.
Istaivanja ekoloke zabrinutosti su ustanovila da se ona javlja u dva oblika koja se meusobno
razlikuju po prateim vrednosnim orijentacijama, osnovnim preokupacijama, nainima delanja,
karakteristikama socijalnih aktera kao nosilaca ekoloke zabrinutosti, kao i po lokacijama na
kojima se ispoljavaju (tabela 1.).
Tabela 1. EKOLOKA ZABRINUTOST
12
Braon " zabrinutost
Zelena " zabrinutost
Zagaenje i ekoloki rizici
Ouvanje prirodnog okruanja
Line pritube
Globalna zabrinutost
Na primer, znaajne razlike kako po fokusu tako i po ideolokim osnovama postoje izmeu
delova ekolokog pokreta koji zastupaju radikalne ideje dubinske ekologije, reformistiki
orijentisanih ekologa bliskih dravnim strukturama, praktino usmerenih zatitara, boraca za
ekoloku pravdu, itd.
13
Materijalizam
Postmaterijalizam
Reaktivno delovanje
Ekoloki
aktivizam
(proaktivno delovanje)
Nii drutveni slojevi
Vii drutveni slojevi
Juna i Istona Evropa
Severna i Zapadna Evropa
Pakulski i Kruk (Pakulski & Crook, 1998) prave razliku izmeu braon" tema koja se odnose na
zagaenje i ekoloke rizike, i zelenih" tema, povezanih sa tenjama za ouvanje prirodnog
okruenja. Slina ovoj je i podela na line pritube" (personal complaints) na lo kvalitet
ivotne sredine i mogue zdravstvene posledice ekoloke degradacije, i globalnu zabrinutost"
(global concern) za stanje planetarnog ekosistema (Hofrichter & Reif, 1990). Ovo dihotomija se
donekle podudara sa Inglhartovim (Ronald Inglehart) razlikovanjem materijalizma i
postmaterijalizma. Prema ovom autoru, rast ekolokog aktivizma se moe dovesti u vezu sa
irenjem postmaterijalistikih vrednosti u najrazvijenijim zemljama Zapada. S druge strane,
reaktivni oblici delovanja se najee javljaju kada se dosadanji (materijalni) uslovi ivota bitno
narue, ili se oekivanja za boljitkom iznevere (Inglehart, 1977).
Nalazi empirijskih istraivanja ukazuju na to da je ekoloka zabrinutost u Evropi podeljana
dvema osama - jedna koja ide od severa ka jugu, a druga od zapada prema istoku. Meutim, to
ne znai da su ljudi vie zainteresovani za ekoloka pitanja na severu i zapadu nego na jugu i
istoku - ekoloka zabrinutost je gotovo univerzalna i visoka. Razlike postoje u vrstama
zabrinutosti, znaaju koji se pridaje ekolokim pitanjima i formama akcije koje su ljudi spremni
da preduzmu usled njihove zabrinutost za ivotnu sredinu (Rootes, 1997). U Junoj i Istonoj
Evropi, velika veina stanovnitva izraava zabrinutost za ivotnu sredinu, ali ona mnogo ee
nego to je to sluaj u Severnoj i Zapadnoj Evropi uzima oblike line pritube" na zdravstvene
posledice, nego to iskazuju jednu globalnu zabrinutost" za ivotnu sredinu. (Hofrichter & Reif,
1990). Takoe, line pritube i braon" zabrinutost su ee prisutni kod pripadnika niih
drutvenih slojeva, to ne treba da udi ako se ima u vidu to da su oni mnogo ee nego vii
slojevi direktno i vidljivo izloeni ekolokim rizicima poput deponija, fabrikih postrojenja itsl.
(Rootes, 1997). Razliite idejne osnove kao i nosioci delovanja utiu na stvaranje podela unutar
ekolokog pokreta.
13
Iskustvo drutvenih pokreta je neraskidivo povezano sa javnim izraavanjem drutvenog

konflikta. Kao promoteri ili oponenti drutvenih promena, drutveni pokreti ulaze u konfliktne
odnose sa drugim drutvenim akterima (dravne institucije, privredni subjekti, kontrapokreti,
itd.) suprotstavljajui se nejednakoj distribuciji moi i resursa (politiki konflikt), kao i
zvaninim diskursima odnosno nainima interpetacije stvarnosti (kulturni konflikt). Ovde
politiki odnosno kulturni karakter konflikta treba shvatiti u najirem smislu, kao sukob za
kontrolu nad materijalnim ili simbolikim ulozima koji se moe javiti u razliitim drutvenim
sferama (socijalnoj, politikoj, ekonomskoj, kulturnoj) (Diani, 2000). Politiki konflikt se odnosi
na razliite oblike konvencionalne" politike usmerene na mobilisanje politikih partija,
lobiranje za promene zakonske regulative odnosno uticanje na najvanije politike institucije i
proces donoenja odluka. S druge strane, kulturni aspekt je vezan za politiku svakodnevnog
ivota i odnosi se na konflikte oko kulturnih znaanja, te dovoenje u pitanje (izazivanje) nekih
crta dominantnog kulturnog koda (Ne, 2006, Doherty & Doyle, 2006). Konfliktnost razlikuje
drutvene pokrete od pokreta koji akcenat stavljaju na konkretno delovanje kao to je rekreacija,
ivljenje u skladu sa nekim duhovnim vrednostima, humanitarni i filantropski rad, itd.
U zapadnom diskursu, ivotna sredina je koncipirana kao politika, ekonomska, pa i pravna
kategorija, kroz koju se reflektuju razliiti poloaji moi. Borba za ivotnu sredinu tako postaje
borba za resurse, mo i pravdu. U kulturnoj sferi, potreba za promenu znaenja i vrednosti koje
se pridaju prirodnoj sredini stvara napetosti izmeu antropocentrinih pristupa, koji primat
stavljaju na vrednost koju priroda i ivi svet imaju za oveka i njegovu dobrobit, i biocentrinih
pristupa koji zahtevaju priznavanje autonomne vrednosti prirode i temeljnu redefiniciju odnosa
prema njoj. U politikoj i ekonomskoj areni konflikt se manifestuje kroz zahteve za
redistribucijom moi i praktinim promenama odnosa prema prirodnoj sredini. Konflikti
najee izbijaju usled sukobljenosti ekonomskih i ekolokih ciljeva (zadovoljavanja potreba u
ijoj je slubi privreda i ouvanja ivotne sredine kao najoptijeg okvira egzistencije). Ekoloki
konflikti mogu nastati i usled nejednakog poloaja koji razliite drutvene grupe imaju u odnosu
na ekoloke rizike, odakle se razvija pokret za ekoloku pravdu. Usvajanje odreenog pogleda na
prirodu ekolokih odnosa u svoj njihovoj sloenosti (ovek-priroda, siromani - bogati - ivotna
sredina, ekonomski rast - ekoloka degradacija, zeleni Sever i Zapad - crni Jug i Istog isl.) stvara
osnovu ireg znaenja konfliktnog delovanja. To dalje omoguava povezivanje aktera koji se
nalaze sa iste strane", te prepoznavanje i pokretanje akcije protiv zajednikih neprijatelja", a
sve u cilju razreenja konflikta vezanog za neki aspekt odnosa prema ivotnoj sredini koji je
sporan.
U doktorskoj disertaciji emo slediti Dianijevu odrednicu pojma ekolokih drutvenih pokreta iz
nekoliko razloga. Pre svega, smatramo da je ona sposobna da napravi razliku izmeu drutvenih
(ekolokih) pokreta, s jedne strane, i slinih fenomena, s druge. Dalje, njoj polazi za rukom da
obuhvati sve sutinski vane elemente iz kojih se sastoje drutveni pokreti, i da na taj nain
pomiri razliite teorijske tradicije u izuavanju drutvenih pokreta. S obzirom da e ovaj rad
imati analitiko-sintetiki pristup fenomenu ekolokog pokreta u Srbiji, i da e iz tog razloga
koristiti razliite teorijske pristupe fenomenu drutvenih pokreta (politiko procesna teorija,
14
pristup novih drutvenih pokreta", teorija mobilizacije resursa, itd.), sutinski je vano da
poetna odrednica pojma pokreta bude usklaena sa odreenjima pokreta od kojih polaze ovi
pristupi. Takoe, definicija je operativna, tako da se moe primeniti u empirijskom istraivanju.
Na kraju, zbog svojih kvaliteta, Dianijevo odreenje drutvenih pokreta je iroko prihvaeno u
naunim krugovima.
Teorijski pristupi u tumaenju nastanka /razvoja ekolokog pokreta
U okvirima razliitih teorijskih pristupa: teorija (ekoloke) modernizacije, politiko procesna
teorija, teorija mobilizacije resursa, teorija novih drutvenih pokreta, klasini pristupi drutvenim
pokretima, izdvojio se veliki broj objanjenja/faktora za koje se pretpostavlja da utiu na
nastanak, razvoj i delovanje ekolokog pokreta. Ova objanjenja smo (prema faktoru koji
naglaavaju) razdelili u 4 grupe: 1.ekonomistika, 2. politikoloka, 3. kulturoloka, 4. socijalnoekoloka. U nastavku teksta emo ukratko rei neto o svakoj kategoriji. Naravno, treba imati u
vidu da ponuena lista nije iscrpna, ve da sadri objanjenja najee pominjana u literaturi.
Takoe, neki inioci su primenljivi za tumaenje nastanka novih drutvenih pokreta uopte, dok
su neki specifini za ekoloki pokret.
1. Ekonomistika objanjenja - nivo socioekonomskog razvoja i dostupnost resursa
Prema tumaenjima razvijenim u okvirima teorije modernizacije, socio-ekonomski razvoj
obezbeuje irenje resursne baze koja, potom, olakava politiku mobilizaciju te nastanak novih
drutvenih pokreta. Bogata drutva imaju infrastrukturu potrebnu za iroku mobilizaciju (visok
nivo urbanizovanosti, guste komunikacijske strukture), kao i relativno veliki udeo graana koji
poseduju socijalno-demografske karakteristike koje olakavaju njihovu angaovanje na reavanju
ekolokih pitanja (visoki nivoi obrazovanja, visok materijalni poloaj). Prema pretpostavkama
ove teorije, iako se ekoloki aktivizam ne javlja samo u razvijenim dravama, drutvena
modernizacija odnosno vea dostupnost neophodnih resursa ga olakava. To potvruju i rezultati
empirijskih istraivanja koji pokazuju da je lanstvo u ekolokim grupama brojnije u drutvenoekonomski razvijenijim nego u manje razvijenim zemljama (Dalton, Recchia, Rohrschneider,
2003, Norris, 2003). Istraivanje Rasela Daltona (Russel Dalton, 2005) je utvrdilo postojanje
pozitivne korelacije izmeu visine drutvenog proizvoda per capita i udela lanstva u ekolokim
organizacijama. Jedno drugo istraivanje organizacija drutvenih pokreta pokazuju da su one
ranije osnivane i da je njihov broj rastao mnogo bre u bogatim industrijskim demokratijama u
poreenju sa ekonomski manje razvijenim drutvima (Smith&Wiest, 2005).
Iako resurse9 ne treba shvatiti samo u ekonomskom smislu (mada se ovaj aspekt pokazuje kao
najvaniji), smetamo ih u kategoriju ekonomskih inilaca, pre svega, zbog ekonomistikog
pristupa koji je svojstven teoriji mobilizacije resursa. Ova teorija polazi od pretpostavke da su
nezadovoljstvo i socijalni konflikti inherentni svakom drutvu, a da za mobilizaciju pokreta nije
dovoljno samo postojanje interesa, ve moraju da postoje i odgovarajua sredstva (resursi).
Pokretanje kolektivne politike akcije je skup posao, a resursi su od kljunog znaaja za
stvaranje trajnijih organizacija pokreta koje e omoguiti njegovo funkcionisanje. Do stvaranja
pokreta ne dolazi usled javljanja drutvenih problema, ve onda kada jedna grupa (lideri) uspe da
15
mobilie akumulisane resurse. Lideri, kao preduzetnici drutvenog pokreta, kombinuju

raspoloive resurse i tako stvaraju situaciju u kojoj je pokret mogu. Prema miljenju Mejera
Zalda (Mayer Zald) i Dona Mekartija (John McCarthy), kljuni faktor za uspenu mobilizaciju
resursa predstavljaju organizacije drutvenog pokreta. Njihov razvoj je doveo do
eksponencijalnog rasta drutvenih pokreta od ezdesetih godina XX veka. Pored rastue
profesionalizacije organizacija drutvenog pokreta, drugi faktor koji je doprineo rastu aktivnosti
drutvenih pokreta je opti porast materijalnog blagostanja razvijenih drutava (McCarthy&Zald,
1977, 1987).
2. Politikoloka objanjenja - struktura politikih mogunosti, demokratske institucije i socijalni
kapital
Politiko procesni pristup poseban naglasak stavlja na strukturu politikih mogunosti koja moe
da deluje stimuliue ili da oteava nastanak i razvoj drutvenih pokreta. arls Tili (Charles Tilli,
1978) istie da drava, kao najmoniji politiki inilac u modernim industrijskim drutvima,
selektivno potiskuje ili pomae delovanje drutvenih pokreta u skladu sa onim to dravne elite
smatraju sopstvenim interesom. Odreene pokrete i organizacije poput teroristikih organizacije
drava zabranjuje, neke druge ne tolerie (one koje se direktno suprotstavljaju vlasti), dok tree
dozvoljava, pa ak i podstie, ime one dobijaju rutinski pristup procesu donoenja odluka (Ne,
2006).
Herbert Kielt (Herbert Kitschelt,1986) pravi razliku izmeu otvorenih i zatvorenih politikih
sistema u odnosu na mogunost politikih autsajdera da utiu na proces odluivanja. Otvorenost
politikog sistema je u funkciji njegove (teritorijalne) centralizovanosti - to je vei nivo
decentralizacije vie je i mesta pristupa procesu odluivanja. Takoe, od stepena podele vlasti na
legislativnu, egzekutivnu i sudsku (kao i u okviru njih) zavisi otvorenost politikih struktura, a
samim tim i mogunosti za delovanje drutvenog pokreta. Postojanje podele vlasti stvara
povoljnije prilike za prodor spoljnih uticaja.
Dag Mekadam (1996) izdvaja sledee kljune elemente strukture politikih mogunosti:
1. mogunost pristupa javnosti politikom sistemu (procesu donoenja odluka) - ova
karakteristika jednim delom zavisi od stepena decentralizacije odluivanja o emu govori
Kielt (1986).
2. konstelacija odnosa moi u okvirima elite (politike, ekonomske, medijske, vojne) - za
delovanje ekolokog pokreta posebno je vaan odnos izmeu politikih i privrednih elita - u
sluaju isprepletanosti odnosno uske povezanosti ove dve elite, ekoloka pitanja zapadaju u drugi
plan (iza ekonomskih, koje privredna elita nemee kao prioritet).
3. postojanje saveznitva izmeu pripadnika pokreta i nekih predstavnika elite (opozicione
stranke i/ili stanke na vlasti) - ukoliko je prisutno moe da olaka delovanje pokreta.
16
4. spremnost i kapacitet drave da se na represivan nain suprotstavi delovanju pokreta. U

dravama koje se suzdravaju od nasilja, pokreti e slobodnije delovati i izraavati svoj protest
na javnoj sceni. U suprotnom e njihovo delovanje biti pritajeno i umereno.
5. nezavisnost i efikasnost sudstva kao vaan faktor prethodno nabrojanim elementima pridodaju
Valstrom i Peterson (2006) - ovde se pre svega misli na nezavisnost i efikasnost sudstva u osudi
krivaca za ekoloku degradaciju.
Sa globalizacijom ekolokih problema i strategijama njihovog reavanja znaajni delovi
ekolokog pokreta postaju globalni. U cilju analize transnacionlanog ekolokog delovanja, u
okvirima politiko procesne teorije je razvijen koncept meunarodnih struktura politikih
mogunosti (MSPM). Kao najznaajnije delove MSPM, istraivai izdvajaju Ujedinjene Nacije
(UN), Evropsku uniju (EU), Svetsku banku (SB) i Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Dok
EU i UN podstiu participaciju veeg broja ekolokih lobi grupa, iji domaaj ostaje relativno
ogranien, SB i STO provociraju nekonvencionalne akcije sa potencijalno veim uticajem (van
der Heijden, 2006). Na nadnacionalnom nivou dolazi i do povezivanja ekolokih pokreta iz
razliitih zemalja, mada, kako primeuje Kristofer Ruts jo uvek se ne moe govoriti o
evropskom ili svetskom ekolokom pokretu (Rootes, 2004). Stvaranje globalnih drutvenih
pokreta u budunosti moe podstai injenica da reavanje sve veeg broja problema zahteva
globalno angaovanje, potom, razvoj transnacionalne komunikacije i umreavanja, emu
posebno doprinose moderne tehnologije, sve izraenije masovne migracije stanovnitva, kao i
izmenjeni poloaj nacionalne drave (Ne, 2006).
Stepen demokratske razvijenosti drutva se izdvaja kao vaan inilac koji oblikuje nastanak i
delovanje drutvenog pokreta. Demokratska drutva su sklonija da ljudima prue naine da
izraze svoje politike interese, mobiliu podrku i delaju kroz konvencionalne politike kanale.
Demokratska pravila igre olakavaju slobodu razmene ideja, pruaju mogunost formiranja
grupa, predviaju mehanizme na koje se opozicione snage mogu na ustaljen nain suprotstaviti
vladajuoj politici. Na drugoj strani se nalaze nedemokratski reimi koji unapred spreavaju
nastanak bilo kakvih zvaninih alternativa. Takva sredina primorava pokrete da ostvaruju
neformalne, poluprikrivene mree i organizacije, koriste se subverzivnim ali umrenim metodama
koje, kada se prilike promene, mogu da prerastu u radikalno antisistemsko/antireimsko
delovanje (Dalton, Recchia, Rohrschneider, 2003, Dalton, 2005). Daltonovo (2005) istraivanje
je ustanovilo postojanje pozitivne korelacije izmeu stepena demokratskog razvoja (meren
Freedom house indeksima) i brojnosti lanstva u ekolokim grupama.
Pristup politikog zatvaranja/regulacionistiki pristup naglaava znaaj civilnog drutva
(njegovih karakteristika, razvijenosti) kao mesta nastanka ekolokih pokreta. Prisutne tendencije
stvaranja korporativistikih politikih aranmana u kojima se privatni biznis, predstavnici velikih
sindikalnih organizacija i drava partnerski povezuju i tako, zaobilazei demokratske procedure,
donose vane politike i ekonomske odluke iza zatvorenih vrata, rezultovale su, izmeu ostalog,
velikom ekolokom degradacijom (pogotovo usled stavljanja naglaska na obezbeivanje
ekonomskog rasta i pune zaposlenosti). Ekoloki pokret je izrastao u graanskoj sferi, izvan
17
glavnih politikih tokova, kao izraz nezadovoljstva ekolokim unitavanjem koje korporativna
drava sistematski marginalizuje. Njegovo delovanje je, pored zatite ivotne sredine, usmereno i
na oivljavanje demokratskih politikih veza izmeu drave i graana (Scott, 1990, Hannigan,
1995).
Socijalni kapital predstavlja vaan preduslov za ostvarivanje kolektivnog delovanja, odnosno
stvaranja drutvenog pokreta. Robert Patnam (Robert Putnam), pod socijalnim kapitalom
podrazumeva oblike drutvenog ivota koji uesnicima omoguavaju da efikasnije deluju u
ostvarivanju zajednikih ciljeva. Najjednostavnije reeno, ako ljudi mogu komotno da
komuniciraju, ako su solidarni i veruju jedni drugima i ako su spremni da se udruuju, onda
postaje verovatno da e na osnovu toga uspeti u reavanju zajednikih problema. Patnam razlae
socijalni kapital na tri osnovne dimenzije. Prvu ine uoptene norme uzajamnosti i kontinuiranih
odnosa saradnje i razmene. Drugu dimenziju predstavljaju mree graanskog angamana, pri
emu je vano naglasiti da je re o horizontalnim vezama meu akterima ekvivalentnog statusa i
moi, nasuprot vertikalnim vezama koje ukljuuju nejednake aktere. Generalizovano poverenje u
druge je moda najvanija dimenzija socijalnog kapitala, i predstavlja osnovu socijalnog
konsenzusa u modernim drutvima. Ono je, pre svega, vid horizontalnog poverenja i odnosi se na
poverenje u pripadnike nae politike zajednice koje ne poznajemo i sa kojima nismo dolazili u
neposredan kontakt. Poverenje stvara reciprocitet i vodi povezivanju na dobrovoljnoj osnovi, a
oni, za uzvrat, stvaraju i jaaju poverenje (Putnam, 2003, 2008, alaj, 2005, Siisiainen, 2000).
Socijalni kapital omoguava saradnju graana i na taj nain dovodi do reavanja zajednikih
problema i postizanja
zajednikih ciljeva (Putnam, 2003, 2008, Norris, 2002).
Kako primeuje Robert Patnam, drutveni pokreti i drutveni kapital su tako usko povezani da je
nekada teko rei ta emu prethodi. Po njegovom miljenju, drutvene mree, pre nego svest o
urgentnosti reavanja nekog pitanja, drutveni ideali ili lini interes, odreuju ko e pristupiti
drutvenom pokretu (Putnam, 2008).
I u okvirima evropske kole drutvenih pokreta istie se vanost mrea kao definiueg faktora
pokreta. Umesto da se mree pletu oko ve postojeih ciljeva, postojanje mrea je preduslov za
formiranje simbolikog identiteta na kome poiva ustrojstvo pokreta (Diani, 1992). Alberto
Melui (Alberto Melucci) smatra da drutveni pokreti opstaju u nevidljivim mreama ispod
povrine" uronjenim u svakodnevni ivot kroz koje se stiu nova iskustva i formiraju kolektivni
identiteti. Kroz mree cirkuliu resursi, informacije i druge vrednosti, koje omoguavaju
drutvenom pokretu da raste, razvija se i ostvaruje ciljeve (Ne, 2006). Takoe, mree se
pojavljuju kao vane i u mikromobilizacijskim procesima, jer omoguavaju da se preko
prijatelja, poznanika, kolega ili roaka novi lanovi regrutuju u pokret (Snow et al., 1980).
Drutveni pokreti takoe stvaraju drutveni kapital, oblikujui nove identitete i proirujui
drutvene mree. Drutvena infrastruktura stvorena kroz jedan pokret se moe u nekom kasnijem
trenutku aktivirati za potrebe nekog drugog, srodnog graanskog angaovanja. Ukratko,
drutveni pokreti sa samoniklim angaovanjem otelovljuju i stvaraju drutveni kapital (Putnam,
18
2008). Na primeru Italije, Patnam (Putnam, 2003) uspeno pokazuje da je u onim drutvima u
kojima ne postoji tradicija graanske saradnje (odnosno socijalni kapital) tee ostvariti
kolektivno delovanje.
3. Kulturoloka objanjenja
Teorije kulture pruaju ideoloko objanjenje nastanka ekolokog pokreta. Prema
pretpostavkama ovih teorija, sa drutvenom modernizacijom dolazi i do transformacije
vrednosnih sistema te usvajanja novih pogleda na odnos oveka i prirodne sredine. Rili Danlap
(Riley Dunlap) i Vilijem Katon (William Catton) (1979) u tom smislu govore o nastanku i
irenju tzv. nove ekoloke paradigme", koja naglaava intrinsine vrednosti prirode, te tesnu
povezanost drutva i ivotne sredine kao i vanost njihovog uzajamnog delovanja. Usvajanje
novog odnosa prema ivotnoj sredini podstie promene u ponaanju, te pokretanje kolektivne
akcije usmerene na reavanje ekolokih problema.
Prema Ronaldu Inglhartu (Inglehart, 1990, 1995), u razvijenim industrijskim zemljama,
generacije stasale nakon II svetskog rata su, usled postizanja do tada nezabeleenog stepena
ekonomske sigurnosti, poele sve vie da se okreu ostvarivanju postmaterijalnih" ciljeva
(lino ostvarenje, oseanje pripadnosti, poboljanje uslova fizikog okruenja, itd.). Vea briga
postmaterijalista za kvalitet ivota, kao i prihvatanje alternativnih, anti-ekonomskih
(industrijskih) vrednosti ih je dovela do snanijeg interesovanja za ekolokih pitanja, te
zauzimanja kritikog stava prema vrednosnoj paradigmi zapadnih industrijskih drutava koja
naglasak stavlja na ekonomski rast (Hannigan, 1995, Ne, 2006). S druge strane, participativna
kultura povezana sa postmaterijalistikom vrednosnom orijentacijom, podstie pojedince da
postanu ekoloki aktivni (Inglehart, 1990). Empirijska istaivanja su potvrdila vezu izmeu
ekolokog aktivizma i postmaterijalizma (Rootes, 1997, Dalton, 1994, Rohrschneider, 1990).
Meutim, kao to smo ve pokazali, javna zabrinutost za ivotnu sredinu nije ograniena samo
na razvijene industrijske zemlje ve postoji na globalnom nivou (Hannigan, 1995, Rootes, 1997).
Takoe, ekoloka zabrinutost i delovanje se moe javiti i iz materijalnih" pobuda - kao to je
zabrinutost za lino zdravlje.
Najee povezana sa postmaterijalistikim gleditem, javlja se hipoteza nove srednje klase"
koja naglasak stavlja na drutvenu poziciju onih koji usvajaju ekoloku etiku. Prema ovom
objanjenju, ekoloki aktivisti se disproporcionalno regrutuju iz redova drutvenih i kulturnih
specijalista" - nastavnika, socijalnih radnika, novinara, umetnika, profesora koji obavljaju
kreativne ili poslove orijentisane na pruenje javnih usluga. Ove grupe su, zbog svoje profesije,
socijalno smetene tako da se neposredo susreu sa viktimizacijom nemonih i posledicama
industrijskog razvoja. Na ovakvo primarno iskustvo se nadovezuju postmaterijalne vrednosne
orijentacije (Hannigan, 1995). Uz to, pripadnici ove klase raspolau materijalnim resursima,
znanjima i vetinama vanim za politiki aktivizam. Alternativna objanjenja tvrde da pripadnici
nove srednje klase nisu toliko inspirisani altruistinim pobudama koliko su orijentisani na
ostvarivanje sopstvenih interesa, to postiu kolektivnim delovanjem kroz organizacije
drutvenih pokreta (Berger, 1986).
19
Nedostatak ovog objanjenja, slino kao i postmaterijalistike teze, je taj to se lanstvo

ekolokog pokreta regrutuje iz mnogo irih osnova nego to je nova srednja klasa.
Dejvid Snou (David Snow), nadovezujui se na Gofmanovu (Erving Goffman) ideju okvira",
analizira naine na koje akteri pregovaraju o znaenjima i opredeljuju se da uzmu uee u
drutvenim pokretima. Drutveni akteri kroz okvire" definiu nepravdu, oblikuju kolektivne
identitete, tumae mogunosti za delovanje. Okviri kolektivne akcije" deluju tako da
naglaavaju nedopustivost odreenog aspekta drutvenog stanja i definiu ga na nain koji
zahteva kolektivnu akciju. Drutveni pokreti regrutuju pristalice tako to povezuju tumaenja
pojedinaca sa tumaenjima pokreta (proces usklaivanja okvira"). Stvaranje inovativnog okvira
kolektivne akcije je, po miljenju Dejvida Snoua, kljuno za masovnu mobilizaciju. Uspeh
pokreta, s druge strane, zavisi od postizanja i odravanja ravnotee izmeu usklaenosti poruke
pokreta sa postojeom politikom kulturom odnosno tumaenjima rasprostranjenim u javnosti.
Pojedinci su motivisani za uee u pokretu samo ukoliko to za njih ima smisla (Ne,
2006).
Ovde treba pomenuti i pretpostavke kole novih drutvenih pokreta, koja poseban naglasak
stavlja na kulturne odnosno na inioce identiteta. Novi drutveni pokreti nastaju iz potrebe da se
povrati izgubljeni/poljuljani identitet u uslovima krize, naglaavajui vrednosti kao to su
autonomija, uvaavanje, solidarnost i dr. Proces izgradnje kolektivnog identiteta obuhvata
kontinuiranu komunikaciju i pregovaranje o znaenjima izmeu pojedinanih delatnika. Upravo
formiranje kolektivnog identiteta stoji u osnovi stvaranja pokreta kao takvog. Simbolike i
kulturne funkcije pokreta su posebno znaajne, kako za lanove tako i za ire drutveno
okrunje. Novi drutveni pokreti predstavljaju kreatore drugaijih vrednosnih orijentacija i
politike kulture (Pavlovi, 2006, Ne, 2006). Kako istie Alen Turen (Alain Touraine), ukoliko
akteri ne dele iste vrednosti zajednika osnova borbe ne postoji, pa se ni konflikt ne moe
definisati kao drutveni. U okviru drutvenih pokreta se razvijaju alternativni naini ivota i
tumaenja stvarnosti koji izazivaju dominantne drutvene obrasce pa se borba se ostvaruje, pre
svega, u kulturnoj sferi (Melucci, 1989, 1995).
4. Socijalno-ekoloka objanjenja - hipoteza odraza i drutveno-konstruktivistiki pristup
Prema hipotezi odraza ekoloka degradacija u zapadnim industrijskim zemljama je naglo poela
da raste nakon II svetskog rata, dostiui svoj zenit tokom 60-ih godina XX veka. Nagli rast
ekoloke svesti i pokreta koji je usledio tokom 1970-ih godina predstavlja direknu reakciju na
uoeno pogoranje situacije (Dunlap and Scarce, 1990, Jehlicka, 1992). Ovakva shvatanja se
nadovezuju na (dosta kritikovana) klasina tumaenja nastanka drutvenih pokreta kao reakcije
na nepovoljne prilike, u ovom sluaju ekoloke. Po ovim tumaenjima, neto ozbiljno loe mora
da se dogodi da bi se ljudi pokrenuli na masovnu kolektivnu akciju i formirali pokret. Meutim,
kako kritike uspeno dokazuju, ljudi se pre bune onda kada postoje narasla a izneverena
oekivanja, nego u trenucima krize (Gurr, 1970).
Kritike hipoteze odraza ukazuju i na injenicu da javna percepcija ekolokih problema nuno ne
odslikava realnost ve se formira na osnovu uvida strunjaka, politiara, ekolokih aktivista,
20
novinara, itd. Takoe, kako sugerie drutveno-konstruktivistiki pristup, politiki, drutveni i

kulturni procesi su ti koji ekoloke uslove definiu u kategorijama neprihvatljivog rizika, te
neeg zarad ega bi trebalo preduzeti kolektivnu akciju. Ekoloki problemi nisu neto to postoji
nezavisno od drutva ve su produkti procesa drutvenog definisanja, pregovaranja i priznavanja
u privatnoj i javnoj sferi (Hannigan, 1995). Nivo ekoloke svesti i zabrinutosti u jednom drutvu
zavisi kako od znaaja koji se ekolokim pitanjima posveuje u politikoj sferi tako i od naune i
medijskih prezentacija ovih problema.
Konstruisanje ekolokih problema je sloen, drutveno uslovljeni proces koji se odvija u
nekoliko etapa. U prvoj se problem otkriva", imenuje te se uspostavljaju osnovni parametri za
njegovo praenje i procenjivanje. U ovoj fazi kljunu ulogu imaju naunici iz oblasti prirodnih
nauka. U drugoj fazi se potencijalni problem prezentuje iroj javnosti putem sredstava masovnih
komunikacija. Tako problem zadobija svoj legitimitet i panju javnosti. Trea etapa se odvija u
politikoj areni, gde se nalae pokretanje akcije i mobilisanje ire podrke za reavanje
problema. Da bi postao drutveno relevantan, potencijalni ekoloki problem mora da zadobije
legitimitet u vie arena: nauna zajednica, mediji, politike strukture, najira javnost (Hannigan,
2006).
III KONTEKSTUALNI OKVIR ISTRAIVANJA
Istorijski posmatrano, za razumevanje karakteristika savremenog srpskog drutva kljune su 4
etape kroz koje je ono prolo od poetka 20.veka do danas. Re je o predsocijalistikom periodu,
periodu dravnog socijalizma na jugoslovenski nain", potom o fazi (blokirane)
postsocijalistike transformacije, i njenoj deblokadi nakon 2000. godine. Predsocijalistiku
epohu je, izmeu ostalog, odlikovao dominantno agrarni karakter zemlje i zakasnela
industrijalizacija, nerazvijenost graanske sfere kao i dominacija politikih (stvaranje i odbrana
nacionalne drave) nad drugim tema u javnom diskurs (ali, 2004, Lazi, 2005). Na temeljima
ovakvog predindustrijskog" drutva, u godinama nakon II svetskog rata uspostavljen je
autohtoni model jugoslovenskog samoupravnog socijalizma sa elementima trita, relativno
liberalnim reimom i izvesnom otvorenou prema Zapadu. Modernizacija po socijalistikoj
recepturi nametnula je prioritete intenzivne industrijalizacije i urbanizacije sa ciljem prestizanja
nivoa ekonomskog razvoja dostignutog na Zapadu, zanemarujui, pritom, posledice koje ovakav
razvoj ima po ivotnu sredinu (Berend, 2001, Pavlinek&Pickles, 2000). Meutim, uprkos velikoj
ekolokoj degradaciji, u kontekstu totalizujueg politikog sistema koji nije dozvoljavao
politike aktivnosti izvan dravnih struktura, i posledine nerazvijenosti civilnog drutva,
ekoloki pokret nije imao mogunosti da se razvije. Ekoloki protesti su se irom Centalne i
Istone Evrope, do pred sam kolaps socijalistikog reima, retko javljali i uglavnom se
zadravali u lokalnim okvirima. Ekoloke teme dobijaju na irem znaaju tek krajem 1980-ih
godine, kada ih opozicione grupe koriste u svrhe izraavanja prikrivene kritike reima i zahteva
za demokratizacijom drutva. Usled liberalnije atmosfera, kritiari reima u Jugoslaviji nisu
morali da se skrivaju iza zelene maske", te su otvorenije iznosili svoje zahteve za
uspostavljanjem demokratskog ureenja i reavanjem nacionalnog pitanja (zanemarujui
ekoloku tematiku). Dok je irom CIE, zatita ivotne sredine zajedno sa uvoenjem trita i
21
demokratskih institucija postavljena kao prioritet prvih postsocijalistikih vlada, u Srbiji

ekoloke teme nisu dobile vei znaaj.
Postsocijalistika transformacija predstavlja proces reintegracije srednjoevropskih i
istonoevropskih zemalja u kapitalistiki (svetski) sistem" (Lazi, 2005:122). Ona podrazumeva
usvajanje demokratskih vrednosti i institucija kao i oivljavanje trinih mehanizama. Proces
postsocijalistike transformacije u Srbiji je tekao veoma usporeno. Tokom itave decenije
vladavine Slobodana Miloevia, ovaj proces je bio blokiran". Blokirana transformacija
podrazumeva drutveno kretanje tokom kojeg je totalizovani drutveni monopol, u
socijalistikom poretku vladajue kolektivno-vlasnike klase (...), zamenjen uzajamno
podravanom ekonomskom i politikom dominacijom u osnovi iste drutvene grupacije, iji je
cilj bio da se odloi ve zapoeto uspostavljanje trine ekonomije i politikog takmienja"
(Lazi, 2005: 123). Period blokirane transformacije u Srbiji je odlikovala izuzetno teka politika
i ekonomska situacija, meunarodna izolacija i sankcije kao posledice ratova irom bive
Jugoslavije. Ovakve prilike su kao prioritet postavile teme pojedinanog i nacionalnog
preivljavanja". U takvim okolnostima, uprkos daljoj ekolokoj degradaciji koja se nadovezala
na tetu koju je ivotna sredina pretrpela u godinama intenzivne socijalistike industrijalizacije,
insistiranje na ouvanju prirodne okoline je zvualo gotovo uvredljivo" (Nadi, 2007).
Deblokada procesa postsocijalistike transformacije zapoinje pobedom opozicionih snaga na
lokalnim izborima 1996/7., a zavra se 2000. godine kolapsom Miloevievog reima (Lazi,
2005). Tek sa odmrzavanjem transformacijskih procesa, sa relativnim poboljanjem ekonomske
situacije, jaanjem procesa demokratizacije, pokretanjem inicijativa za integraciju u evropske
tokove, dolazi do oivljavanja interesovanja za ivotnu sredinu i posledice koje je na nju ostavio
prethodni period. U novim okolnostima, slino kao i u drugim zemljama CIE (deceniju ranije)
dolazi do jaanja ekolokog NVO sektora podstaknutog prilivom stranih donacija namenjenih
izgradnji ekolokih kapaciteta". U istom periodu, politike strukture poinju postepeno (mada
veoma usporeno) da se otvaraju prema inicijativama koje dolaze iz civilnog drutva, novi
zakonodavni okvir predvia mogunosti za graansku participaciju u donoenju odluka, i
formiranje udruenja i nevladinih organizacija. Uglavnom pod pritiscima meunarodnih
institucija, pitanjima zatite ivotne sredine poinje da se poklanja odreena panja, a odnosi u
ovoj oblasti se nastoje regulisati donoenjem tzv. zelenog paketa zakona". Ovakve promene
pruaju poetne (formalne) osnove za formiranje ekolokog pokreta. Ipak, daleko od toga da su
prepreke nastanku ovakvog ali i drugih drutvenih pokreta sasvim iezle. Uzimajui u obzir
kontekst srpskog drutva nakon 2000. godine, ovim radom emo nastojati da ispitamo u kojoj
meri i na koji nain postojee okolnosti, ali i faktori dueg trajanja, predstavljaju prepreku
odnosno pruaju mogunost za razvoj ekolokog pokreta u Srbiji.
Ekonomski kontekst nakon 2000. godine
Prema procenama ekonomista, privredna recesija u postsocijalistikim zemljama u periodu 19901995., uporediva je sa velikom depresijom koja je zadesila Evropu i Ameriku u vreme izmeu
dva rata (Milanovi, 1998). Ekonomska kriza u veini ovih zemalja trajala je sve do kraja
22
devedesetih godina, odnosno poetka dvehiljaditih, kada su dostigle nivo GDP iz 1989. godine.
Srbija jo uvek nije izala iz transformacijske recesije (primera radi jo nije dostignut GDP iz
1989. godine), a posledice prethodne decenije se i dalje oseaju. Tokom 90-ih godina, u
kontekstu dravnog raspada, meunarodne izolacije / sankcija, ratova i bombardovanja Srbije,
dolo je do kolapsa ekonomskog sistema i, uporedo s tim, do masovnog osiromaenja
stanovnitva, praenog uveavanjem materijalnih nejednakosti. Prema rezultatima istraivanja
sprovedenog tokom druge polovine 1990-ih, u Srbiji je tih godina 40% stanovnitva bilo
siromano, dok je sledeih etrdeset posto ivelo na ivici siromatva (Lazi, 2000:17). Iako je u
periodu 2003-2007. godine apsolutno siromatvo u Srbiji prepolovljeno, u 2008. godini trend
pada apsolutnog siromatva je zaustavljen, a finansijska kriza je uticala na ponovno poveanje
broja siromanih. Dok je 2008. godine 13,2% ljudi ivelo ispod linije siromatva, taj broj se
naredne godine poveao na 13,6% (Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji, 2010). Pored
visokog udela siromanih, u Srbiji je sa procesima postsocijalistike transformacije dolo i do
porasta materijalnih nejednakosti (kako usled uvoenja trinih mehanizama i otvaranja prema
svetskom tritu tako i zbog ekstremnog bogaenja pripadnika bive nomenklature, kriminalaca i
ratnih profitera). U Srbiji je 1996. godine nejednakost bila vea nego u veini post-socijalistikih
zemlja sa izuzetkom Rusije, da bi se nakon 2000. godine opet pribliila vrednostima prosenim
za post-socijalistiki blok (Boli,
2002:40).
Teka ekonomska situacija postavlja ekonomski razvoj kao osnovni prioritet to ima viestruko
negativne posledice po ivotnu sredinu. Osim tete koju ekspanizija privrede neminovno nanosi
ivotnoj sredini, prioritet ekonomske revitalizacije smanjuje dravna izdvajanja namenjena
reavanju ekolokih problema. Samim tim, manje finansijskih sredstava stie do onog dela
nevladinog sektora koji se bavi ivotnom sredinom. S obzirom na ogranienost sredstva koja se
iz budeta izdvajaju za ekologiju kao i na skromno lanstvo (te veoma male prihode od
lanarina), ekoloke organizacije u Srbiji su u velikoj meri zavisne od, takoe limitirane, strane
pomoi. Meutim, ni dobijanje stanih sredstava ne ide bez potekoa, jer se kao prepreka kod
konkurisanja za strane projekte javlja nepostojanje minimalnog poetnog kapitala kao i
nedostatak znanja i vetina potrebnih za sloeni postupak apliciranja. Nedostatak resursa, osim
to oteava rad i trajnost ekolokih organizacija, podstie i kompeticiju izmeu njih (Petrovi
&Vujovi, 2010, Kora&Miloradovi, 2006).
Politiki kontekst
Prema stepenu razvijenosti demokratskih institucija, Srbija spada u kategoriju tzv. nepotpunih
demokratija (Keki, 2007). Podaci Freedom House Nations in TransitReport-a za 2010. godinu,
svedoe o postepenom razvoju demokratskih institucija u Srbiji (demokratska uprava, slobode
medija, razvoja civilnog drutva, izborni proces, itd.). Ipak, po stepenu demokratskog razvoja
Srbija i dalje zaostaje za veinom drugih postsocijalistikih zemalja (Peek&Nikolajevi, 2010).
U periodu nakon oktobarskih promena 2000. godine, veina politikih partija se zalagala za
decentralizaciju vlasti. Uprkos tome, i dalje je prisutan zastoj u prenoenju nadlenosti sa
23
dravnog na lokalni nivo (Milosavljevi et al., 2006). U izvetaju Freedom House-a za 2005.
godinu (Nations in Transit Report, 2005), ocenjeno je da je Srbija centralizovana drava, iako su
primeeni pomaci ka veoj decentralizaciji. U najnovijem izvetaju ove organizacije se
konstatuje da je dolo do izvesnog napretka u pogledu decentralizacije u odnosu na prethodnih
pet godina ali da se Srbija i dalje nalazi iza veine postsocijalistikih zemalja
(Paek&Nikolajevi, 2010).
Izgradnja civilnog drutva se u Srbiji odvija postepeno i isprepletano sa postsocijalistikom
transformacijom - nastanak civilnog drutva joj neposredno prethodi, a sistemske promene
omoguavaju i ubrzavaju rast ovog sektora (Lazi, 2005: 8). U okvirima civilnog sektora, sa
pobedom opozicije na lokalnim izborima 1996/7, poinju da se formiraju nevladine organizacije.
Meutim, delovanje NVO sektora je dugi niz godina oteavao nepovoljni zakonski okvir. Tek je
2009. godine donet Zakon o udruivanju koji je usklaen sa standardima Evropske unije, a vlasti
su najavile osnivanje posebne kancelariju za saradnju sa civilnim drutvom (Paek&Nikolajevi,
2010). Uee graana u donoenju odluka je zakonski ureeno 2007. godine donoenjem novog
Zakona o lokalnoj samoupravi. Pravo graana na uee u donoenju odluka koje se tiu ivotne
sredine je dodatno naglaeno ratifikacijom Arhuske konvencije (2009. godine).
Jedan od znaajnih problema sa kojim se susree civilno drutvo Srbije je injenica da nevladine
organizacije uglavom nemaju autonomni karakter (zavise od donacija drave i meunarodnih
organizacija) i udaljene su od graana koji im ne veruju i ne doivljavaju ih kao svoje legitimne
predstavnike (Mihailovi, 2005b). Pored toga, jedna od karakteristika nevladinih organizacija je
ta da su kratkog veka, obino nastaju za potrebe apliciranja za projekte kod stranih donatora i
prestaju sa radom po okonanju projektnog perioda. Trajnije nevladine organizacije su znatno
ree. One su uglavnom formirane od strane strunjaka, visokoprofesionalizovane, uspene u
privlaenju donacija, orijentisane na realizovanje projektnih zadataka, hijerarhijski ustrojene i
locirane u Beogradu (Lazi, 2005). Ovakve organizacije raspolau resursima (novac, znanje,
vetine) neophodnim za trajnije delovanje. Meutim, one nisu pravi predstavnik graanskih
interesa ve deluju u skladu za zahtevima finansijera. Graani retko kad uestvuju u njihovom
radu, a svoje zahteve i nezadovoljstva najee artikuliu mimo njih kroz kratkotrajne trajkove i
proteste. Na taj nain se pravi podela izmeu Bruleovim terminologijom reeno astroturf"
beogradskih organizacija i kratkotrajih, lokalnih samoniklih" inicijativa. Dok prve organizacije
najee uspostavljaju partnerski odnos sa dravom i deluju kao njena produena ruka (servis),
lokalne inicijative imaju protestni potencijal i esto osporavaju dravne politike. Ovakav rascep
je primetan i kada su u pitanju ekoloke organizacije i inicijative u Srbiji izmeu kojih se teko
uspostavlja saradnje i komunikacija (Kora&Miloradovi, 2006). Osim toga, kao vanu prepreku
za delovanje, nevladine organizacije navode nespremnost za saradnju i nezainteresovanost
lokalnih vlasti, kao prve take pristupa procesu donoenja odluka (Petrovi&Vujovi,
2010).
Forme reaktivnog delovanja prouzrokovane pogoranim uslovima ivota su i dalje mnogo
zastupljenije nego proaktivno delovanje (graanski aktivizam) (Milivojevi, 2006). Nedostatak
24
participativne politike kulture, kao i razliite zloupotrebe postojeih mehanizama participacije

od stane vladajuih struktura, utiu na to da je, uprkos postojanju zakona koji omoguavaju
graansko uee, politika participacija u Srbiji relativno slabo razvijena (Mihailovi, 2005a,
Milosavljevi et al, 2006, Gredelj, 2000).
Za graansko angaovanje vaan preduslov predstavlja razvijenost drutvenog kapitala u
odreenoj zajednici (Putnam, 2008). Prema podacima razliitih istraivanja, socijalni kapital u
Srbiji je, slino kao i u drugim postsocijalistikim zemljama, relativno slabo razvijen (u
poreenju sa razvijenim zemljama Zapada) (Norris, 2002, alaj, 2005). Prema podacima World
Value Survey za period od 1999-2001. godine, poverenje u svoje sugraane ima svega 18,8%
Srba (u poreenju sa 2/3 Danaca i veana, vie od polovine Finaca i Holanana, treine
Belgijanaca, Nemaca i Italijana, i u proseku vie od etvrtine stanovnika bivih socijalistikih
zemalja) (Klesner, 2004).
Kulturoloki i socio-ekoloki kontekst
Bive socijalistike zemlje, u poreenju sa zemljama Zapada, karakterie skromno prihvatanje
postmaterijalistikih vrednosti. Slino kao i u Makedoniji i Crnoj Gori, ni u Srbiji broj
postmaterijalista ne dosee 10%, po emu znatno zaostajemo za Hrvatskom i Slovenijom, gde se
broj postmaterijalista kree oko 20%. Istovremeno, Srbija je meu retkim zemljama u Evropi u
kojoj materijalistika orijentacija ini veinu, dok u drugim evropskim zemaljama meoviti
model predstavlja dominantan obrazac (Pavlovi, 2006a). Stepen prihvatanja
postmaterijalistikih vrednosti raste sa obrazovanjem, visinom prihoda, a opada sa godinama, to
mlade pripadnike srednje klasa izdvaja kao vanog nosioca ovih vrednosnih orijentacija
(Pavlovi, 2008).
U dravnim politikama, ali i u iroj javnosti, u kontekstu urgentnosti reavanja goruih
ekonomskih problema, pitanja zatite ivotne sredine i dalje ne uspevaju da dobiju na znaaju.
Istraivanje odnosa razliitih drutvenih aktera prema ivotnoj sredini iz 2010. godine, pokazuje
da, sudei po stavovima predstavnika lokalnih vlasti, ugroenost ivotne sredine spada u
probleme srednje vanosti i znatno zaostaje za dominantnim temama nezaposlenosti, korupcije,
kriminala i privlaenja stranih investicija. Slino tome, iako veina graana smatra da je stanje
ivotne sredine u Srbiji izuzetno loe, pogotovo u poreenju sa zemljama Zapada, to ipak nije
dovoljno da bi ekoloka pitanja zauzela prva mesta na listi njihovih prioriteta (nezaposlenosti
predstavlja kljuni problem za veinu ispitanika). Razultati ovog istraivanja takoe pokazuju da
su graani Srbije loe informisani o stanju ivotne sredine, da imaju slabo poverenje u nadlene
institucije, retko su graanski angaovani (u proseku se 3% graana redovno ukljuuje u
aktivnosti usmerene na zatitu ivotne sredine), ali im je nivo opte ekoloke svesti relativno
visok (veina ispitanika iskazuje stavove koji ukazuju na razvijenu ekoloku svest)
(Petrovi&Vujovi, 2010). Pored toga, prema rezultatima istraivanja ekolokog fonda Ecotopia,
mediji u Srbiji veoma malo panje posveuju ekolokim temama. Analiza koja je obuhvatila 14
tampanih i 9 elektronskih medija je pokazala da je tzv. "crna hronika" i do 20 puta vie
25
zastupljena od ekolokih tema, dok je taj odnos ak 40:1 kada se u obzir uzme prisutnost na
naslovnim stranama (izvor: www.ecotopia.rs).
Kada je u pitanju zatita ivotne sredine, delovanje meunarodnih institucija u Srbiji je
ambivalentno. S jedne strane, meunarodne organizacije i institucije (pogotovo EU i UN)
podstiu usvajanje ekolokih zakona, obezbeuju finansijska sredstva za zatitu ivotne sredine
te podstiu rad ekolokih nevladinih organizacija. Meutim, s druge strane, ekonomski razvoj se
postavlja kao prioritet broj jedan to esto ima negativne posledice po ivotnu sredinu (Fagan,
2004, 2006).
IV CILJEVI I HIPOTEZE
Istraivaki ciljevi. Prvi cilj rada je deskriptivan to podrazumeva da e jedan deo istraivanja
biti usmeren na prikupljanje podataka neophodnih za dobijanje to preciznijeg opisa elemenata
ekolokog pokreta (ekoloki aktivisti, grupe, organizacije, mree interakcije, ekoloki identitet/
zabrinutost i konflikt), koji postoje u empirijskoj realnosti Srbije. Takav cilj je znaajan jer je
fenomen drutvenih pokreta teko uhvatljiv, i lako se moe pomeati sa slinim oblicima
kolektivnog delovanja, o emu je ranije bilo rei. Navedeni opti cilj se moe razloiti na tri
specifina: 1. utvrivanje postojanja elemenata ekolokog pokreta; 2. opis njihovih
karakteristika; 3. pruanje odgovora na pitanje da li ekoloki pokret postoji u Srbiji odnosno u
kojoj fazi razvoja se nalazi i koje su njegove karakteristike.
Drugi cilj je eksplikativan, to znai da e se u radu panja posvetiti analizi drutvenih faktora
koji oteavaju ili olakavaju nastanak/razvoj ekolokog pokreta u Srbiji, te oblikuju njegove
karakteristike, usmeravaju odabir odreenih ciljeva, strategija, sredstava, itd.
U skladu sa postavljenim ciljevima, u istaivanju emo krenuti od sledeih pretpostavki:
Deskriptivna analiza :
Osnovna hipoteza je da se ekoloki pokret u Srbiji nalazi u poetnoj fazi formiranja. Na osnovu
ove izvedene su i sledee hipoteze:
D.1 Organizacije, grupe i pojedinci koji se bave ekolokim pitanjima predstavljaju
fragmentarne elemente ekolokog pokreta.
D.2 Izmeu ovih elemenata pokreta nisu uspostavljeni kolektivni (kohezivni) elemeni koji
doprinose formiranju pokreta: mrene interakcije, kolektivni identitet/ekoloka zabrinutost i
objedinjavajui ekoloki konflikt.
Eksplikativna analiza:
1. Dominacija ekonomskih problema (visoka nezaposlenost, inflacija, i sl.) i materijalna
oskudica predstavljaju prepreku za nastanak/razvoj ekolokog pokreta u Srbiji. Specifikacija ove
hipoteze obuhvata pretpostavke da:
1.a) Dominantnost ekonomskih problema oteava mobilizaciju graana za reavanje ekolokih
pitanja.
26
1.b) Oskudnost materijalnih resursa ekolokih organizacija: 1.b1) oteava dugoronu odrivost
njihovog rada. 1.b2) oteava meusobno umreavanje.
1.b3) podstie meusobno takmienje za resurse na raun kooperacije i saradnje.
2. Nepovoljna struktura politikih mogunosti oteava nastanak/razvoj ekolokog pokreta.
Specifikacija ove hipoteze obuhvata pretpostavke da: Zatvorenost politikih struktura:
2.a) doprinosi podelama unutar nevladinog sektora, na samonikle" ekoloke inicijative
(kojima je otean pristup procesu odluivanja) i vetake" ekoloke organizacije (koje
su u partnerskim odnosima sa dravnim strukturama i/ili imaju pristup procesu
odluivanja).
Takve podele oteavaju:
2.a1) zauzimanje iste strane u ekolokom konfliktu u odnosu na relevantne institucije. 2. a.2)
formiranje kolektivnog identiteta unutar ovog sektora.
2. a.3) meusobno povezivanje (umreavanje) razliitih organizacija unutar sektora.
2.b) Zatvorenost politikih struktura umanjuje spremnost graana da uzmu uee u ekolokom
pokretu (odsustvo uverenja u svrsishodnost graanskog angaovanja).
3. Nerazvijenost socijalnog kapitala predstavlja prepreku za nastanak/razvoj ekolokog pokreta
u Srbiji.
Specifikacija ove hipoteze obuhvata pretpostavke da:
3.a) Nerazvijenost socijalnog kapitala oteava umreavanje individualnih aktera (pojedinaca,
grupa i organizacija) u ekoloki pokret.
3.b) Nerazvijenost socijalnog kapitala oteava sticanje ireg uporia ekolokog pokreta u
graanskom drutvu.
4. Delovanje meunarodnih organizacija/institucija i stranih vlada/fondova ima ambivalentno
dejstvo na nastanak/razvoj ekolokog pokreta u Srbiji.
Specifikacija ove hipoteze obuhvata sledee pretpostavke
4.a) Usklaivanje domaih propisa sa zakonodavstvom EU u oblasti zatite ivotne sredine
poveava (formalne) mogunosti za nastanak ekolokog pokreta. 4.b) Donacije stranih vlada i
meunarodnih fondova jaaju resursne (materijalne) osnove za delovanje ekolokih organizacija.
4.c) Meunarode donacije smanjuju autonomiju ekolokih organizacija (zastupaju interese
donatora).
4.d) Meunarodno finansirani programi esto nisu dovoljno lokalno specifikovani (ne polaze od
specifinih potreba graana) to smanjuje realni opseg rada ekolokih organizacija.
27
5. Preovladavanje materijalistikog vrednosnog sistema u svesti graana Srbije oteava

nastanak/razvoj ekolokog pokreta. Specifikacija ove hipoteze:
5.a) Preovladavanje materijalistikih vrednosti oteava mobilizaciju graana za proaktivno
reavanje ekolokih problema u Srbiji.
V METODOLOGIJA
Operacionalna definicija ekolokog pokreta i operacionalizacija bitnih eksplikativnih dimenzija
nalae korienje razliitih izvora podataka (primarnih i sekundarnih) i razliitih istraivakih
tehnika. Istraivanje mogunosti i prepreka za nastanak/razvoj ekolokog pokreta u Srbiji emo
zapoeti analizom sekundarnih izvora podataka koja treba da nam prui polazne osnove za dva
planirana empirijska istraivanja (koja su neophodna zato to dostupna sekundarna graa nije
dovoljna za testiranje postavljenih hipoteza).
Sekundarni izvori podataka
Analiza sekundarnih izvora e se sprovesti na osnovu operacionalne definicije ekolokog pokreta
i na osnovu eksplikativnih koncepata koji ukazuju na relevantne dimenzije konteksta odnosno
pojava koje utiu na nastanak/razvoj pokreta, a preko njih i na potrebne indikatore tih pojava
(ekonomske, politike, vrednosne karakteristike, stanje ekolokih problema, nivo svesti i
aktivnosti u drutvu u domenu ekolokih pitanja itd.). Izvori sekundarne grae se mogu podeliti u
sledee kategorije:
1. Baze podataka:
Baza Instituta za socioloka istraivanja (ISI) (Istraivanje stavova graana o rodnoj
ravnopravnosti, zatiti ivotne sredine i evropskim integracijama, sprovedeno prolea 2010.
godine) treba da omogui testiranje hipoteza na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 2000
graana i 400 predstavnika lokalnih vlasti i NVO sektora. Ova baza omoguava da se ispitaju
nivo svesti, informisanosti i spremnosti graana, lokalnih politikih struktura i predstavnika
NVO sektora u pogledu veeg angaovanja u oblasti ivotne sredine, njihova meusobna
percepcija kao i percepcija institucionalnih i zakonskih prepreka veem angaovanju svakog od
aktera, te veza izmeu vrednosti (materijalistike odnosno postmaterijalistike) i ekolokog
aktivizma. Pored toga, ova baza podataka prua mogunost ispitivanja karakteristika odnosa
graana prema nevladinim organizacijama (poverenje u njih i informisanost i procena kvaliteta
njihovog rada u oblasti zatite ivotne sredine), kao i prirode veze izmeu zainteresovanosti
graana za zatitu ivotne sredine, ekoloke svesti i ekolokog aktivizma. Ove podatke mogue
je staviti i u iri komparativni okvir sa meunarodnim bazama podataka World Values Survey i
European Values Study (koje e biti korienje u komparativne svrhe).
Kako je istraivanje ISI sprovedeno sa neto drugaijim fokusom u odnosu na istraivake
ciljeve postavljene u doktorskoj disertaciji i s obzirom na podzastupljenost ispitanika iz
ekolokih NVO, neophodno je sprovesti istraivanja koja e obuhvatiti ostale znaajne dimenzije
i dozvoliti testiranje postavljenih hipoteza (o emu e biti rei u nastavku teksta).
28
2. Izvetaji i veb prezentacije:

Izvetaji relevantnih institucija - (kao to su NGO Directory of South Eastern Europe, REC
(2006), TACSO Izvetaj tehnike podrke organizacijama civilnog drutva, godinji Izvetaj o
zatiti ivotne sredine u Republici Srbiji, Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja,
Environmental Action Programme for Central and Eastern Europe (1998), World Bank),
medijski izvetaji (tampa, elektronski mediji), veb prezentacije i publikacije ekolokih
organizacija - sadre parcijalne podatke o rasprostranjenosti (E)NVO u Srbiji, njihovim
aktivnostima i polju delovanja, prioritetima i ciljevima, finansijskim i drugim resursima, stepenu
umreenosti, odnosu prema graanima, politikim strukturama, predstavnicima privrede, medija.
Ovakvi podaci daju polazne osnove za dubinsko istraivanje karakteristika, ciljeva, mogunosti i
prepreka za delovanje ENVO u Srbiji.
2. Zakonski okvir - uvid u relevantne zakone treba da nam omogui zakljuivanje o formalnim
mogunostima za nastanak/delovanje ekolokog pokreta u Srbiji. Kao relevantne izdvajamo
zakone, propise i strategije iz oblasti zatite ivotne sredine (zakoni RS koji ureuju oblast
zatite ivotne sredine (2009. i raniji), Nacionalna strategija odrivog razvoja (2009), Nacionalni
program zatite ivotne sredine (2010)), Zakon o udruivanju (2009. i raniji), Zakon o lokalnoj
samoupravi (2007. i raniji), zakone EU iz oblasti zatite ivotne sredine, Arhusku konvencija
(1998) (koju je Srbija ratifikovala
2009. godine) itd.
4. Relevantna istraivanja drugih istraivaa - istraivanja civilnog drutva i organizacija u
Srbiji (Milivojevi, 2006, Paunovi, 2006, Grodeland, 2006, Kora&Miloradovi, 2006,
Petrovi, 2002), graanske participacije (Milosavljevi et al, 2006, Mihailovi et al., 2006,
osi, 2008), ekolokih stavova i aktivizma (Petrovi&Vujovi, 2010), prihvatanja
postmaterijalistikih vrednosti (Pavlovi, 2006, 2008) kao i druga socioloka istraivanja koja se
bave relevantnim elementima konteksta (siromatvo i socijalna iskljuenost, postsocijalistika
transformacija i njen uticaj na karakteristike srpskog drutva, socio-ekonomska i socio-politika
istraivanja srpskog drutva, itd.).
Primarni izvori podataka:
I Studije sluaja Bor i Panevo - Studije sluaja dva grada u Srbiji sa izrazitim ekolokim
problemima treba da nam omogue da sagledamo mikrodinamiku procesa ekolokog kolektivnog
delovanja i graanske participacije u pokretanju/reavanju ekolokih problema koja uglavnom
ostaje skrivena u anketnim istraivanjima na nacionalnom nivou (kakav je sluaj sa istraivanjem
ISI, 2010). Bor i Panevo su izabrani kao pogodni iz nekoliko razloga. Pre svega, re je o
gradovima u kojima postoje veliki ekoloki problemi (zagaenje vazduha i tla kao posledica
koncentracije industrije sa zastarelom tehnologijom i NATO bombardovanja), dok sa druge
strane privreda ova dva grada (ali i Srbije) zavisi od kljunih zagaivaa - Rafinerija NIS,
Petrohemija, RTB Bor. Pored slinosti u pogledu izvora zagaenja, Panevo i Bor se razlikuju po
tome to se nalaze u razliitim regionima Srbije (preciznije, Panevo je u neposrednoj blizini
Beograda). Odabir ova dva sluaja je podstakla i potreba da se ispita uticaj razliitih faktora
29
(blizina/udaljenost od prestonice u kontekstu centralizovane drave, uticaj stratekog znaaja

zagaivaa za lokalnu/nacionalnu ekonomiju) na graansko angaovanje u oblasti zatite ivotne
sredine, te mogunosti formiranja (lokalnog ogranka) ekolokog pokreta. Pretpostavka je da,
usled blizine prestonice, reavanje ekolokih problema u Panevu moe da dobije vei znaaj u
odnosu na situaciju u Boru. S druge strane, vei znaaj Rafinerije i Petrohemije za privredu
Srbije u odnosu na RTB Bor (iji pogoni samo delimino funkcioniu) moe da otea reavanje
ekolokih problema u Panevu. Istraivanjem emo nastojati da sagledamo krajnje efekte
suprotnih uticaja na angaovanje graana (postojanje ekolokih problema, uvianje ekonomske
zavisnosti od zagaivaa, udaljenost od centra odluivanja i posledice na percepcije graana o
verovatnoi da njihovo delovanje moe neto da promeni) odnosno njihov pojedinani znaaj u
percepciji graana.
Pored graana, u istraivanje e biti ukljueni i drugi relevantni akteri: predstavnici ekolokih
nevladinih organizacija (lideri i lanovi-aktivisti), predstavnici lokalnih medija, lokalne uprave,
privrednih struktura i akademske zajednice. Ukljuivanje percepcije ovih aktera o znaaju,
medijskom predstavljanju, prioritetnosti reavanja ekolokih problema itd. treba da nam omogui
dobijanje potpunije slike (iz ugla kljunih aktera) o uslovima u kojima ekoloki pokret moe da
nastane/deluje. Akterska perspektiva e biti dopunjena analizom strukturalnih prepreka i
mogunosti za delovanje pokreta (zakonske mogunosti, lokalni planovi razvoja i ekonomska
zavisnost od osnovnih izvora zagaenja, lokalni ekoloki akcioni planovi (LEAP) i njihovo
sprovoenje, itd.).
Istraivake tehnike koje e se primeniti u ovim studijama sluajeva su : anketno istraivanje
graana i dubinski intervjui sa predstavnicima ekolokih nevladinih organizacija, lokalne uprave,
lokalnih medija, akademske zajednice i poslovnog sektora (privatnog i javnog).
1. Anketno istraivanje ekolokih stavova i praksi stanovnika ova dva grada e se sprovesti na
uzorku od 800 ispitanika (450 u Panevu i 350 ispitanika u Boru). Uzorak e biti dizajniran na
osnovu birakih spiskova, s tim da e se voditi rauna o proporcijalnoj zastupljenosti delova
grada sa izrazitim ekolokim problemima (npr. u neposrednoj blizini June zone Paneva) i onih
delova koji su manje" ugroeni. Mislimo da je prostorni aspekt odnosno udaljenost od izvora
zagaanja znaajan za percepciju i uvaavanje ekolokih problema. Upitnici za anketno
istraivanje e sadrati kako zatvorena pitanja tako i vei broj otvorenih pitanja na osnovu kojih
bi se mogli dobiti detaljni podaci o preprekama na koje graani nailaze onda kada pokuaju da se
organizuju na reavanju ekolokih problema. Ovo istraivanje treba da omogui uporedivost ali i
produbljivanje pitanja prethodnog istraivanja ekolokih stavova i delovanja sprovedenog na
reprezentativnom uzorku na nivou Srbije (ISI, 2010).
Podaci prikupljeni aneketnim istraivanjem treba da nam omogue testiranje pretpostavki o
uticaju dominantnosti ekonomskih problema na ekoloku mobilizaciju graana (hipoteza 1.a);
uticaju zatvorenosti politikih struktura na spremnost graana da uzmu uee u ekolokom
pokretu (kolektivnoj akciji) (H 2.b)10; vanosti socijalnog kapitala za irenje osnova pokreta u
civilnom drutvu (H 3.b); uticaju meunarodno finansiranih projekata na delovanje ENVO
30
(sagledano iz perspektive graana kao krajnjih korisnika) (H 4.d); uticaju materijalistikih

vrednosnih obrazaca na ekoloko angaovanje graana (H 5.).
2. Druga tehnika koju emo primeniti u ovoj studiji sluaja je dubinski intervju na 100 odabranih
predstavnika (po 50 iz svakog grada) ekolokih nevladinih organizacija (lideri i
(lanovi/aktivisti), lokalne uprave, lokalnih medija, akademske zajednice i poslovnog sektora
(privatnog i javnog). Najvei broj ispitanika e biti iz ENVO sektora (ukupno 50 lidera
organizacija i lanova (aktivista)) dok e ostatak ispitanika biti iz preostale 4 kategorije.
a) Dubinski intervjui sa predstavnicima ENVO sektora (lidera i aktivista) iz Bora i Paneva e
sadravati lokalno specifina pitanja ali i i pitanja koje se tiu ekoloke situacije u Srbiji. Osnova
intervjua e biti razvijena tako da omogui uporedivost sa podacima dubinskih intervjua sa
liderima ENVO iz drugih delova Srbije (videti u nastavku). Podaci prikupljeni na osnovu
intervjua treba da nam prue uvid u lokalnu dinamiku, strukturalne i akterske prepreke za
delovanje ovih organizacija kao i da nam omogue da testiramo pretpostavke (na lokalnom nivou
Paneva/Bora): da izmeu ekolokih nevladinih organizacija nisu uspostavljeni kolektivni
(kohezivni) elementi koji doprinose formiranju pokreta : mree interakcije, kolektivni identitet,
objedinjavajui ekoloki konflikt (H D.2); da oskudnost materijalnih resursa oteava odrivost,
umreavanje i podstie takmienje izmeu ekolokih organizacija (H 1.b); da zatvorenost
politikih struktura doprinosi podelama unutar civilnog sektora to za posledicu ima tekoe u
formiranju kolektivnog identiteta, umreavanja i zauzimanja iste strane u ekolokom konfliktu
(H 2.a); da nerazvijenost socijalnog kapitala oteava umreavanje i ire mobilisanje graana za
podrku ekolokom pokretu/kolektivnom delovanju. Ovi intervjui, takoe, treba da nam
pomognu da doemo do uvida o tome na koji nain delovanje meunarodnih organizacija
/institucija/stranih vlada i donatora ima na mogunosti nastanka/razvoja ekolokog pokreta (tj.
njegovog lokalnog ogranka) u Srbiji
(H 4.).
b) Dubinski intervjui sa ostalim relevantnim akterima bi trebalo da nam prue detaljnije
informacije o meusobnoj percepciji aktera, (lokalnim) odnosima moi i njihovim posledicama
po ekoloku situaciju i mogunosti delovanja NVO i graana u oblasti zatite ivotne sredine.
Ovi intervjui e biti dopunjeni saznanjima dobijenim iz analize sekundarne grae (lokalni
ekoloki akcioni planovi, srategije i ciljevi lokalnih vlasti, delovanje privrednih aktera na
spreavanju i sanaciji zagaene ivotne sredine (odgovorno poslovanje), medijski izvetaji o
lokalnim ekolokim problemima i akcidentima, delovanje akademske zajednice na promovisanju
znaaja zatite ivotne sredine itd.)
II Pored studija sluaja, za potrebe dobijanja to potpunijih odgovora na postavljena istraivaka
pitanja, u istraivanju prepreka i mogunosti za nastanak/razvoj ekolokog pokreta u Srbiji emo
primeniti i tehniku dubinskog intervjua na uzorku koji e sainjavati lideri ekolokih nevladinih
organizacija iz Srbije. Ovo istraivanje treba da nam omogui da ispitamo validnost postavljenih
hipoteza (iste kao i za intervjue sa ENVO liderima u Boru i Panevu) za celu teritoriju Srbije. U
tom smislu, u uzorak e biti ukljueni lideri ekolokih organizacija iz razliitih delova (regiona)
31
Srbije: Vojvodina, Beograd, Centralna, Istona, Zapadna i Juna Srbija. U uzorku bi trebalo da
se nau ispitanici iz gradskih ekolokih organizacija kao i iz seoskih. Za odabir ispitanika
odnosno organizacija koristie se postojei registri (ekolokih) NVO uz mogunost korekcije u
toku samog istraivanja (npr. ukoliko se u intervjuima neka ENVO vie puta navede kao
znaajni partner ili kao vaan akter ekolokog sektora u Srbiji i ona e biti ukljuena u
istraivanje).
Na osnovu intervjua bi trebalo da se doe do informacija o karakteristikama ovih organizacija
(finansijski i drugi resursi koji im stoje na raspolaganju, osnovni ciljevi i strategije, polje
delovanja, dosadanje aktivnosti, odnosi sa graanima, politikim strukturama, medijima,
akademskom zajednicom, prepreke na koje nailaze u radu) kao i njihovih lanova
(sociodemografske karakteristike, naini regrutovanja itd.). Posebna panja e se posvetiti
utvrivanju stepena razvijenosti i karakteristika meusobnog umreavanja organizacija iz
razliitih
delova
zemlje,
njihovoj
meusobnoj
percepciju
kao
potencijalnih
saradnika/konkurenata, kao i vienju drugih aktera kao saradnika odnosno protivnika ENVO
sektora i pokreta, te prepoznavanju strukturnih prepreka i potencijalna za zajedniko delovanje.
Kombinovanje navedenih istraivakih tehnika i izvora podataka trebalo bi da omogui
mapiranje (elemenata) ekolokog pokreta u Srbiji, opis njegovih karakteristika, strukture,
strategija, ciljeva, kao i utvrivanje dejstva razliitih drutvenih faktora na svojstva ekolokog
kolektivnog delovanja/pokreta u Srbiji.
VI STRUKTURA RADA
1. UVOD
2. POJMOVNO, TEORIJSKO I METODOLOKO ODREENJE
a) Konceptualizacija problema, odreenje osnovnih pojmova i teorijskih pristupa
b) Kontekst istraivanja
c) Ciljevi i hipoteze b) Metodologija
3. EKOLOKI POKRET U SRBIJI - prikaz stanja
a) Akteri ekolokog pokreta - pojedinci, ekoloke grupe i organizacije u Srbiji
b) Umreavanje aktera
c) Ekoloki identitet i zabrinutost za ivotnu sredinu
d) Ekoloki konflikti u Srbiji
e) Da li u Srbiji postoji ekoloki pokret?
4. PREPREKE i MOGUNOSTI ZA RAZVOJ EKOLOKOG POKRETA U SRBIJI analiza kljunih eksplikativnih dimenzija
a) Ekonomska
32
b) Politika
c) Kulturoloka
d) Socio-ekoloka
5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Na sednici Odeljenja za sociologiju odranoj 7.10.2010. godine izabrani smo u Komisiju za
odobrenje teme doktorske disertacije Jelisavete Vukeli: Mogunosti nastanka i razvoja
ekolokog pokreta u Srbiji u kontekstu postsocijalistike transformacije,
pripremljene pod mentorstvom prof. dr Mine Petrovi. Nakon uvida u obrazloenje teme i
razgovora sa kandidatkinjom, Komisija podnosi Odeljenju i Nastavno-naunom Veu
Filozofskog fakulteta sledei:
IZVETAJ O ODOBRENJU TEME DOKTORSKE DISERTACIJE
Predloena tema doktorske disertacije kandidatkinje Jelisavete Vukeli bavi se izuzetno vanom
drutvenom temom u procesima socio-ekonomske transformacije srpskog drutva. Graanski
aktivizam uopte, a posebno u sferi ekologije, nedovoljno je istraena oblast u Srbiji, to
odabranoj temi daje dodatni znaaj. Njena socioloka relevantnost nalazi se u injenici da
zahteva analizu strukturnih i akcionih karakteristika u kljunim drutvenim oblastima (politika,
ekonomija, kultura), i na razliitim analitikim nivoima, kako konceptualnim (mikro-mezomakro) tako i kontekstualnim (lokalni-nacionalni-nadnacionalni). U skladu sa sloenou teme,
kandidatkinja namerava da sprovede opseno empirijsko istraivanje teorijski relevantnih
drutvenih inilaca koji utiu na mogunosti nastanka i razvoja ekolokog pokreta u Srbiji tokom
post-socijalistike transformacije.
Konceptualni i kontekstualni okvir istraivanja je adekvatno postavljen. Kandidatkinja polazi
od definicije ekolokog pokreta, kao tipa drutvenog pokreta, koja je sadrinski dovoljno iroka,
da omogui povezivanje sa razliitim konceptima, a istovremeno i dovoljno operativna za
potrebe empirijskog istraivanja. Sledi iscrpan pregled teorijskih pristupa, koji obuhvata
koncepte poput teorije mobilizacije resursa (ekonomistiki pristup), strukture politikih
mogunosti i socijalnog kapitala (politiko procesni i regulacioni pristup), nove ekoloke
paradigme, postmaterijalizma (kulturoloki pristup), hipoteze ekolokog odraza i drutvenokonstruktivistikog pristupa (socio-ekoloki pristup). Kontekstualizacija teme prati teorijski
relevantne dimenzije drutva u Srbiji unutar koncepta post-socijalistike transformacije.
Predmet doktorske disertacije, formulisan ve samim nazivom teme, specifikovan je
istraivakim ciljevima, na deskriptivnoj i eksplikativnoj ravni. Na deskriptivnom nivou, analiza
je usmerena na precizan opis elemenata ekolokog pokreta u Srbiji, da bi se utvrdile njihove
karakteristike, odnosno u kojoj fazi razvoja je ekoloki pokret u Srbiji. Kandidatkinja polazi od
pretpostavke da se ekoloki pokret u Srbiji nalazi u poetnoj fazi formiranja, koju obeleava
nastanak organizacija, grupa i pojedinca koji se bave ekolokim pitanjima, ali i izostanak
kohezije elmenata pokreta (u vidu mrene interakcije, profilisanog kolektivnog
33
identiteta/ekoloke zabrinutosti i percepcije objedinjavajueg ekolokog konflikta). Na

eksplikativnoj ravni rad se bavi analizom drutvenih faktora koji oteavaju ili olakavaju
nastanak/razvoj ekolokog pokreta u Srbiji i oblikuju njegove karakteristike. Takva analiza je
zasnovana na pet polaznih hipoteza, koje su detaljno specifikovane. One obuhvataju, u skladu sa
razmatranim konceptualnim okvirom, varijable za koje se pretpostavlja da imaju ograniavajui
uticaj na nastanak/razvoj ekolokog pokreta u Srbiji, a odnose se na dominaciju ekonomskih
problema i materijalnu oskudicu, nepovoljnu strukturu politikih mogunosti, nerazvijenost
socijalnog kapitala, karakteristike delovanja meunarodnih organizacija i prevlast
materijalistikih vrednosti.
U metodolokom pogledu re je o veoma kompleksnom istraivanju koje nalae korienje
razliitih izvora podataka (primarnih i sekundarnih) i razliitih istraivakih tehnika. Sekundarni
izvori podataka obuhvataju bazu podataka empiriskog istraivanja Instituta za socioloka
istraivanja posveenog zatiti ivotne sredine (statistika analiza na reprezentativnom uzorku),
analizu zakona i stratekih dokumenata i izvetaja meunarodnih i domaih nevladinih
organizacija (sa elementima analize sadraja), kao i nalaza relevantih istraivanja civilnog
drutva, vrednosti, siromatva, socio-ekonomske i politike transformacije drutva u Srbiji, i sl.
Za potrebe doktorske disertacije organizovae se i terenska istraivanja zasnovana na metodama
ankete i intevjua, u cilju sagledavanja poloaja i (uzajamne) percepcije aktera ekolokog pokreta
(nevladine organizacije i graani), kao i drugih aktera (mediji i predstavnici vlasti i privatnog
sektora), bitnih za razvoj i delovanje ekolokog pokreta u Srbiji. Ova istraivanja osmiljena su
kao dopunsko prikupljanje podataka u odnosu na ve postojee istraivanje ISI, koja treba da
prue produbljena saznanja u specifinim sredinama (Bor i Panevo vrue ekoloke take u
Srbiji) odnosno o specifinim aketrima (ekoloke nevladine organizacije i privatni sektor).
Operacionalizacija koncepata kroz ciljeve i hipoteze, specifikacija hipoteza i povezanost sa
izvorima podataka, kao i predstavljena komplementarnost izvora podataka, govore o
izvodljivosti planiranog istraivanja.
Obrazloenje teme dopunjeno je velikim spiskom preliminarne literature, to ukazuje na
ozbiljnost i kompetentnost sa kojom kandidatkinja pristupa predloenom predmetu istraivanja.
Uzimajui to u obzir, kao i obrazloenu socioloku relevatnost teme, potencijalne teorijske i
metodoloke doprinose predloenog istraivanja, Komisija jednoglasno predlae Veu da
prihvati temu i da Jelisaveti Vukeli odobri izradu doktorske disertacije.
U Beogradu, 15.11.2010. lanovi Komisije:
dr Sreten Vujovi, redovni profesor dr Vladimir Vuleti, vanredni profesor dr Slobodan Cveji,
docent
Mentorka
dr Mina Petrovi, vanredni profesor
Dr Darko Nadi295
34
UDC 512.11 32:502/504

POLITIKA EKOLOGIJA.
PRILOG ZASNIVANJU POLITIKOLOKE DISCIPLINE296
Saetak
U radu se izlae kratak pregled razvoja ekologije i drugih ekolokih nauka. Od opte ekologije,
shvaene kao prirodne nauke, do socijalne ekologije, kao jedne od poddisciplina sociologije.
Uslonjavanje politikih odnosa i ekolokih problema u drutvu XX i XXI veka neminovno je
dovelo do drutvene i naune potrebe da se ovi kompleksni odnosi izmeu drutva i prirode
istrae u okviru jedne nove naune discipline - politike ekologije. U radu se takoe izlau i
naune nedoumice, razliiti stavovi, miljenja i definicije, koje se odnose na pitanja predmeta
prouavanja politike ekologije i njenog mesta u irem sistemu nauka. Jedno od osnovnih pitanja
jeste da li je politika ekologija jedna od disciplina politike ekonomije, geografije i politike
antropologije ili je u pitanju politikoloka disciplina. Autor stoji na stanovitu da je mogue
politiku ekologiju definisati kao disciplinu politikologije koja za predmet svog prouavanja ima
uticaj politike, politikih ideologija, politikih pojava, politikih odnosa, institucija, i drugih
subjekata politikog ivota na odnos drutva prema ivotnoj sredini i kako specifini i
nespecifini ekoloki problemi utiu i menjaju politiku.
Kljune rei: politika ekologija, socijalna ekologija, humana ekologija, ekologija, politika
POJAM EKOLOGIJE I RAZVOJ EKOLOKIH NAUKA
Saznanje da je budunost oveanstva ozbiljno ugroena pokrenula je pravu lavinu formiranja
nauka i naunih disciplina koje su za predmet svojih prouavanja imale i imaju odnos drutva
prema ivotnoj sredini. Poeci ustanovljavanja naune osnove u procesu prouavanja ovog
odnosa doseu do 1866. godine, kada je nemaki biolog Ernest Hekel prvi upotrebio pojam
ekologija u svojoj knjizi Prirodna istorija stvaranja kako bi objasnio sveobuhvatnost odnosa
izmeu ivotinjskih vrsta i njihove organske i neorganske okoline.297 Kako istie prof. Danilo .
Markovi, ekologija nastaje u okviru biologije, ali u naunoj evoluciji pojma ekologija"
dolazilo je i do odreenih promena shvatanja, definicije ekologije, tako da je bioloko znaenje
ekologije postepeno ustupalo mesto irem shvatanju. Pojam ekologije je evoluirao od pojma
ivotinja" ka pojmu iva bia", tako da se (opta) ekologija moe odrediti kao: nauka iji je
predmet prouavanja odnos ivih bia prema njihovoj sredini, njihov meusobni odnos u sredini
i uticaj sredine na iva bia.2998 Time su ujedno odreene i etiri bitne kategorije, odnosa, koje
postoje u ovoj definiciji i koje se mogu uzeti kao osnova za dalja tumaenja i definisanja drugih
ekolokih nauka". To su: iva bia, sredina (okolina), meusobni uticaj ivih bia u sredini
(okolini), i odnos ivih bia i sredine.299
Drugi korak u razvoju ekolokih nauka bila je humana ekologija. Termin humana ekologija"
prvi su upotrebili ameriki naunici Bardes i Park 1921. godine, koji su pod ovom naukom
podrazumevali medicinsku disciplinu koja je prouavala uticaj sredine na oveka. Od Hekelovog
kljunog ekolokog pojma ivotinje" i opteekolokog pojma (oba u definiciji ekologije) iva
35
bia", jedna nova nauka suava ovo na pojam ovek". U tom smislu humana ekologija se
...odreuje kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i drutva sa stanovita procesa
kojima se ljudska populacija prilagoava svojoj sredini, uzimajui pri tome u obzir tehnoloke
sisteme i obrasce drutvene organizacije kojima je ovo prilagoavanje postignuto.300 Humana
ekologija prouava uticaj oveka na svoje prirodno okruenje, ali istovremeno i uticaj prirodne
sredine, ivotne sredine, na oveka. I kao u sluaju (opte) ekologije, i kod humane ekologije se
mogu utvrditi etiri bitne kategorije: stanovnitvo, okolina, tehnologija i organizacija.301
Trei korak u razvoju ekolokog sistema nauka bio je poseban i dugotrajan, i on je doveo do
stvaranja jedne posebne sociologije - socijalne ekologije. Ono to je prethodilo nastanku i
razvoju ovakve jedne socioloke discipline bila su istraivanja u okviru prirodnih nauka i
humane ekologije. Sredinom prolog veka, istraivanja naruavanja ekoloke ravnotee uglavnom su sprovoena u okviru prirodnih nauka. Postojalo je miljenje i stav naune javnosti da
jedino prirodne nauke mogu dati nauan, pragmatian pa i politiki prihvatljiv odgovor na
nastale ekoloke probleme i ekoloku krizu. Osim toga, pojedini naunici su smatrali da je stanje
ekoloke krize samo jedna sporedna i prolazna posledica tehnolokog razvoja. Razne tehniko-tehnoloke inovacije i mere su u to vreme bile ekonomski i politiki prihvatljive (ugradnja filtera
za preiavanje voda i vazduha itd.). Meutim, ovaj pristup je ubrzao dostigao svoj zenit i nije
mogao da prui odgovore i reenja za druge ekoloke probleme koji su u meuvremenu
nastajali.302 Na taj nain, tehnike i prirodne nauke su uspele da samo, na kratko vreme, uspore
dalje irenje ekolokih problema, odnosno da prikriju mogue politike i socijalne posledice.
Istraivanja koja su nastajala u kasnijem periodu uglavnom su imala za cilj prouavanje ljudskog
ponaanja u odnosu na zadovoljavanje ivotnih i drugih potreba. Rezultati su ukazivali da
zadovoljavanje potreba ljudi utie u veoj meri na stepen degradacije prirode. U tim
istraivanjima prirodne nauke su ubrzo zamenjene ekonomskim naukama. Ekonomske nauke su
bile prve koje su opisale razliite ekoloke probleme pruajui pri tome opti ekonomski model
za njihovo reavanje.303 Meutim, ni ekonomske nauke nisu mogle da sagledaju svu sloenost i
ozbiljnost problema degradacije ivotne sredine. Parcijalni pristupi, ekonomski i tehnoloki,
morali su biti integrisani u socioloko prouavanje ekolokih problema i negativnog uticaja
industrijske civilizacije po ivot oveanstva i po ivotnu sredinu. Tehnologija i ekonomija su
bile u mogunosti da reavaju samo postojee probleme bez dubljeg zadiranja u razloge
naruavanja ekoloke ravnotee. Za to vreme, tradicionalna sociologija je bila prilino
nezainteresovana za istraivanje ekolokih problema. Razlozi ovakvom neaktivizmu sociologije
nalaze se u injenici da su u tom trenutku sociolozi govorili o dva, u potpunosti, odvojena
fenomena - o prirodi i o drutvu, ne shvatajui povezanost i uslovljenost jednog sa drugim.
Krajnji rezultat svega toga bio je potpuna ignorisanost ekolokih problema i njihovih drutvenih
posledica od strane sociologije. Meutim, neuspesi u saznavanju uzroka naruavanja ekoloke
ravnotee od strane ekonomskih i tehnikih nauka doveli su do stvaranja nove ekoloke
paradigme" u sociologiji, odnosno da se priroda (a samim tim i problemi njene destrukcije) ne
posmatraju i ne prouavaju kao neka nova tema" u okviru sociologije ve kao radikalno nov
nain razmiljanja o drutvu.304 Razloge ovakvog preokreta u razvoju savremene sociologije
treba traiti i u injenici da sociologija za predmet svog prouavanja ima najoptije zakonitosti
36
o drutvu i nije mogla da se dri po strani od saznanja o odnosu oveka i njegovog

ekosistema".305 Kako istie Huber, sociologija je konano priznala da problem ivotne sredine
predstavlja fundamentalni politiki problem - ekoloki problem - po vanosti uporediv sa
nacionalnim pitanjem, ustavnim pitanjem, i sa drugim drutvenim problemima, ukljuujui tu i
pitanje svetskog razvoja".306 Iako je kasnila u odnosu na tehnike i prirodne nauke, sociologija je
uspela da preko odreenih teoretiara i mislilaca, kao i preko odreenih knjiga, skrene panju
javnosti na ekoloke probleme. Na prvom mestu je to svakako knjiga Hermana Kana O
termonuklearnom ratu i knjiga Rejel Karson Tiho prolee, koja je upozorila na preteranu upotrebu pesticida u poljoprivredi.307 asopis Ekolog" (The Ecologist) 1972. godine objavljuje,
kao specijalni dodatak, Uputstvo za preivljavanje308, brani par Erlih (Ehrlich) objavljuje,
poetkom sedamdesetih, dve knjige koje otvaraju put promiljanju uloge rasta stanovnitva u
stvaranju ekolokih problema (Stanovnitvo, resursi, ivotna sredina - teme u humanoj ekologiji,
i Populacijska bomba).309 Pitanja uticaja tehnologije i industrijalizacije su bila predmetom knjige
Frica umahera Malo je lepo.310 Sve ove knjige imale su jednu zajedniku karakteristiku.
Budunost sveta vie ne moe biti nesazna-tljiva i budunost koju saznajemo nije nimalo svetla.
Naime, veina ovih autora, u elji da upozori oveanstvo na predstojee ekoloke i drutvene
opasnosti, nije izbegla da ne ode u jednu drugu specifinu krajnost - futuri-zam. Budunost koju
su predviali nije bila nimalo optimistika. Zloslutna predvianja i radikalna ekonomska reenja
nisu ipak bila dobar nain da se prepozna sutina ekolokih i civilizacijskih problema u drugoj
polovini dvadesetog veka i da se daju pravilni odgovori. S druge strane, sociologija se poprilino
identifikovala sa futurizmom. Sociologija je pokuala da anticipira budua drutvena deavanja,
ali je to predstavljalo izvesnu zamku i opasnost da ta predvianja budu neostvarljiva a da
sociologija, i njene srodne discipline budu, na neki nain, optuene za iskrivljavanje"
budunosti.311
To su samo neki od razloga koji su doveli do stvaranja socijalne ekologije. Socijalna ekologija je
definisana kao posebna sociologija koja za predmet svog prouavanja ima i specifine veze
izmeu oveka i njegove ivotne sredine, istraujui (u kontekstu opte konceptualizacije
univerzuma ujedinjenog sa specifinim uslovima ivota) uticaj ivotne sredine kao ukupnosti
prirodnih i drutvenih inilaca na oveka, kao i uticaj oveka na njegovu ivotnu sredinu sa
stanovita njenog ouvanja kao okvira ovekovog ivota, kao prirodno-drutvenog bia.312 Jedan
od predmeta prouavanja socijalne ekologije svakako jeste i odnos politike kao drutvene
delatnosti na stvaranje i umnoavanje ekolokih problema, ali i to kako politika moe da sprei
ili da razrei ekoloke probleme. Na ovaj nain pojaavanjem i upotpunjavanjem svoje
socioloke i politikoloke osnove ekologija i socijalna ekologija su se u veoj meri udaljavale od
biolo-gizma. Ovaj pristup otvorio je socijalnoj ekologiji mogunost da se redefinie i da
ekologizuje pojam politike. To znai da politika nije samo delatnost drave i usmeravanje
drutva u odreenom pravcu radi efikasnijeg zadovoljavanja ljudskih potreba i vieg kvaliteta
ivota, gde kvalitet ivota podrazumeva ne samo odreeni nivo ivotnog standarda (shvaenog
kao potroako drutvo) ve i kvalitet ivotne sredine.313 Istovremeno, promiljanje politikih
odnosa i politikih institucija u okviru socijalne ekologije moe znatno da ugrozi njen primarni
predmet prouavanja, pa i samu disciplinu. Stoga je mnogo bolje i racionalnije da se politika i
37
politiki odnosi u kontekstu ekologije i ekolokih problema detaljnije prouavaju u okviru neke
druge discipline, koja bi ostala u simbiotikoj vezi sa socijalnom ekologijom. Imajui u vidu
korienje pojmova politike i ekologije onda bismo tu novu disciplinu mogli da nazovemo
politika ekologija. Meutim, da li bi to ime stvarno odgovaralo sutini predmeta prouavanja te
nauke? Da li termin politika ekologija" zaista moe da izrazi sve veze i odnose koji postoje
izmeu politike i ekologije?
POLITIKA U EKOLOGIJI
U akademskoj debati iroko je prihvaeno shvatanje da termin politika ekologija" upuuje na
socijalne i politike uslove koji obuhvataju uticaje, iskustva i upravljanje ekolokim problemima.
Meutim, postoji i odreena grupa autora koja se u raspravi o pojmu politike ekologije ne
dotie definisanja ta se to zapravo podrazumeva pod ekologijom, isto kao to postoje i odreeni
teoretiari politike ekologije koji uopte ne pristupaju definisanju mesta politike u ekologiji. U
tom smislu imamo dve struje miljenja, pristupa, pa i nauke koje operiu pojmom politika
ekologija, i pri tome podrazumevaju razliite, ak i dijametralno razliite predmete prouavanja
i, naravno, razliite nauke kojima bi ova disciplina trebalo da pripada.
Prva grupa autora smatra da politika ekologija predstavlja objanjavanje ekolokih problema
kao oblika fenomenoloke interakcije biofizikih procesa, ljudskih potreba i iroko shvaenog
politikog sistema.314...Fraza politika ekologija" kombinuje zabrinutost ekologije i iroko
shvaene politike ekonomije. Zajedno, one obuhvataju konstantnu kombinaciju ekologije i
iroko definisane politike ekonomije", kojom se objanjava dijalektika veza izmeu drutva,
prirodnih resursa, klasa i drugih drutvenih grupa...315 Evidentno je da je politika ekologija
jedna od poddisciplina geografije. U geografiji, koja se, u nekim razmatranjima, postavlja kao
osnova za politiku ekologiju, i koja pretenduje kao osniva i utemeljiva politike ekologije,
vana su dva dela: Pirs Blejki (Blaikie) -Politika ekonomija erozije zemljita u zemljama u
razvoju (Political Economy of Soil Erosion in Developing Countries) i knjiga Harolda Brukfilda
(Brookfield) i Pirsa Blejkija -Degradacija zemljita i drutvo (Land Degradation and Soci-ety).
U ovim knjigama Blejki odbacuje kolonijalni model" erozije zemljita koji se objanjava
ekolokim faktorima klime, loim upravljanjem zemljitem, uveanim stanovnitvom i propau
ekonomskog trita u zemljama treeg sveta". Blejki i Brukfild su problem erozije zemljita
doveli u vezu sa problemima marginalizacije, odnosno specifine proletarizacije stanovnitva
nein-dustrijalizovanih zemalja. Ekoloki problem, kao to je na primer erozija zemljita, ovi
autori su predstavili kao klasian politiki problem i doveli ga u vezu sa klasnim odnosima u
globalnom drutvu, ali i u lokalnim i nacionalnim okvirima. Po njima, uzrok degradacije
zemljita, kao ekolokog faktora ali i resursnog faktora u ekonomskoj proizvodnji, jeste
siromatvo, koje stvara situaciju da seljaci unitavaju ivotnu sredinu u pokuaju da odgode
sopstvenu destrukciju, siromatvo i ekonomsku propast na koju ih prisiljava trite. Drugo
shvatanje, politike ekologije u okviru geografije, jeste da politika ekologija za predmet
prouavanja ima ruralnu sredinu i promene koje se u njoj deavaju pod uticajem prirode. Re je
o preteno ruralnim sredinama u zemljama treeg sveta" i u tom kontekstu politika ekologija
figurira kao neka vrsta resursnog menadmenta, to samu politiku ekologiju opasno pribliava
38
ekonomskim naukama. Ovakvo shvatanje politike ekologije je najdominantnije u geografiji i,

po njemu, predmet prouavanja jeste kako drutvena organizovana de-latnost menja prirodnu
sredinu, a to je opet, na neki nain, istrgnuti predmet prouavanja kulturne ekologije.
U polit-geografskom smislu, politika ekologija se izjednaava sa politikom ekonomijom, tako
da geografi" pod politikom ekologijom podra-zumevaju jednu vrstu politike ekonomije koja
izuava kako razliite (dravne i drutvene institucije) u razliitim delovima sveta, kao deo
globalne strukture, eksploatiu jedna drugu. Ovo shvatanje potie od Imanuela Valertajna (Imanuel Wallerstein), koji smatra da je svetski razvoj uspostavljen na osnovu nerazvijanja
(osiromaivanja) neevropskih drutava.316 M'Gonigl (M'Gonigle) u lanku Ekoloka ekonomija i
politika ekologija: Ka neophodnoj sintezi (Ecolo-gical Economics and Political Ecology:
Towards a Necessary Synthesys) istie neophodnost postojanja politike ekologije kao nove vrste
politike ekonomije koja, zapravo, treba da negira klasino razumevanje politike ekonomije
koja se bazira na klasinim ekonomskim kategorijama kao to su trite, vrednost, profit,
besplatni resursi itd. Po njemu, shvatanje klasine ekonomije da su prirodni resursi besplatni je
zastarelo, a politika ekologija bi trebalo da bude ekosistem menadment", odnosno
upravljanje ekosistemima.317 Drugim reima, to bi trebalo da znai uvoenje ekolokih pojmova
u kategorijalni aparat politike ekonomije. Dejms Grinberg i Tomas Park (James Greenberg,
Tho-mas, K. Park), u radu Politika ekologija (Political Ecology), definiu politiku ekologiju
kao drutvenu nauku koja se nalazi u sklopu ekonomskih nauka bez obzira na njene korene
(poto je ekologija prirodna nauka). Po njima, politika ekologija uspostavlja naunu i
metodoloku vezu izmeu politike, ivotne sredine i politike ekonomije, odnosno politika
ekologija je politika ekonomija koja uspostavlja vezu izmeu distribucije (politike) moi i
ideoloke analize bio-ekolokih odnosa. Cilj politike ekologije jeste da da odgovore na pitanja
drutvenih nauka o odnosima ljudskog drutva, kao bio-kulturnog i politikog kompleksa i
humanizovane prirode.318 Pit i Vots (Peet, Watts), u knjizi iz 1996. godine Oslobodilaka
ekologija: Razvoj, odrivost i ivotna sredina u doba trinog trijumfalizma (Liberation
Ecologies: Environment, Develop-ment, Social Movements), definiu politiku ekologiju kao
jedinstvo izmeu ekoloki zasnovanih drutvenih nauka i principa politike ekonomije".319
Kasnije, sam Vots, u radu Politika ekologija (Political Ecology) iz 2000. godine, definie
politiku ekologiju kao razumevanje kompleksa odnosa izmeu prirode i drutva kroz analizu
formi pristupa i kontrole nad resursima i njihove posledice za (ekoloko) zdravlje i odrivo
okruenje.320 Geri Peterson (Garry Pe-terson) u svom radu, Politika ekologija i ekoloki
oporavak (Political Ecology and Ecological Resiliance: An Integration of human and ecological
Dynamics), istie da je politika ekologija jedan multidisciplinaran pristup pomou koga bi se
dolo do integracije prirodnih i drutvenih nauka kako bi se razumeli odnosi izmeu drutvenih i
prirodnih sistema. Ova integracija bi se sprovela kroz politiku ekonomiju.321 U tom konceptu,
politika ekologija bi predstavljala stalnu dinamiku izmeu ekolokih i ljudskih promena, izmeu
razliitih grupa u okviru drutva na skali od individua do celokupne ljudske zajednice na
Zemlji.322
39
Razmatranja o politikoj ekologiji unutar geografije i politike ekonomije dovela su i do

shvatanja da je politika ekologija disciplina antropologije. Arturo Eskobar (Arturo Escobar)
decidirano smatra da politika ekologija pripada antropologiji. On smatra da je politika
ekologija nauka koja treba da prouava, istrauje, prirodu odnosa izmeu oveka modernosti i
prirode u smislu irih odnosa nego to to prua politika ekonomija, odnosno samo proizvodni
odnosi.323 Ali, isto tako, Eskobar smatra da problemi kojima se politika ekologija bavi
podravaju, stimuliu i inspiriu drutvene pokrete koji se bave zatitom ivotne sredine u
lokalnim zajednicama, jer je jedan od glavnih ciljeva politike ekologije prouavanje ekolokih
konflikata i njihovih posledica.324 Endrju Vajda (Andrew Wayda) i Bredli Volters (Bradley
Walters), u svom radu Protiv politike ekologije (Against Political Ecology), smatraju da je
politika ekologija reakcija na humanu ekologiju i ekoloku antropologiju 60-ih i 70-ih godina
prolog veka, odnosno da je politika ekologija nastala kao reakcija na zanemarivanje politikih
dimenzija u odnosu ljudi prema ivotnoj sredini. Meutim, po njima, politika ekologija se
vremenom ekstremizovala tako da se ekologija bez politike pretvorila u politiku bez ekologije. Po
njima, politika ekologija bi trebalo da ima novo ime, kao npr. politika prirodnih resursa, ili
politika antropologija, ili da se posmatra kao deo politikih nauka. To je, po njima, u vezi sa
pitanjima koje forsira savremena politika: kako decentralizacija, privatizacija, nacionalizacija,
odnosno kako ovi ekonomsko-politiki procesi utiu na promene u ivotnoj sredini.325
Sponu izmeu politike ekologije, shvaene kao dela politike ekonomije i antropologije, i
politike ekologije, shvaene kao politiki koncept, dao je Erik Volf (Eric Wolf) u svom
pionirskom radu iz ove oblasti, Vlasnitvo i politika ekologija (Ownership and Political
Ecology). Po njemu, politika ekologija izraava rastuu svest politike dimenzije ekolokih
pitanja, a sama definicija politike ekologije bila bi nepouzdana kao i definicija ta bi to bila
moralna ekonomija". Ipak, sr koncepta politike ekologije se, po njemu, nalazi u znaaju
izmeu odnosa moi i vlasnitva u ekolokom menadmentu.326 U slinom kontekstu je i
shvatanje Stota i Salivena (Stott, Sullivan) koji politiku ekologiju definiu kao nauku koja
identifikuje politike okolnosti koje primoravaju ljude u aktivnosti koje stvaraju degradaciju
ivotne sredine u nedostatku alternativnih mogunosti.327 Volfov, Stotov i Salivenov pristup su
politiku ekologiju predstavili kao nauku koja ne pripada nijednoj do sada grupi spominjanih
nauka, ali je isto tako istaknuto da politika ekologija ima odreene veze sa politikom.
U tom konceptu politike ekologije kao politike ekologije jeste i tumaenje politike ekologije
kao specifine vrste politikog aktivizma, a posebno u korist zelenih" politikih pokreta
(envajronmentalizma i ekologizma) i njihove kritike procesa modernizacije i kapitalizma...
politika ekologija je i skup politikih predloga i ideja na jednoj strani, i na drugoj strani
drutveni pokret proizaao iz ekolokogpokreta" ili kasnijeg Zelenogpokreta". 328
Slinu definiciju politike ekologije daju i Kokburn i Ridvej (Cock-burn, Ridgeway). Po njima,
politika ekologija je: koristan nain opisivanja namera radikalnih pokreta u Sjedinjenim
dravama, u Zapadnoj Evropi i u ostalim industrijski razvijenim zemljama...veoma razliita od
prvobitne aktivnosti eko lobija".329 Pojam politike ekologije" moe biti shvaen i kao metafora za meupovezanost u politikim odnosima. Raset (Russett) smatra da je termin politika
40
ekologija izveden iz opteg pojma ekologije. Naime, on smatra da, budui da je ekologija odnos
organizama i grupe organizama prema njihovom okruenju", isto tako politika ekologija moe
da istrauje odnose izmeu politikih sistema i njihovog socijalnog i biofizikog okruenja.330
Alan Lipic (Lipietz) smatra da politika ekologija moe biti shvaena i kao ira i specifina
analiza materijalizma, prirode i pravde u kapitalistikom sistemu sa ciljem ostvarivanja potenije
distribucije prava i resursa ... politika ekologija, kao i Marksom inspirisan radniki pokret, je
zasnovana na kritici, pa prema tome i na analizi, teorijskom razumevanju reda postojeih
stvari". Konkretnije, Marx i zeleni se veoma precizno fokusiraju na sektor stvarnog sveta: odnos
prirode i drutva, i jo vie konkretnije, na odnose izmeu ljudi koji se odnose na prirodu (ili ono
to bi marksisti nazvali proizvodnim snagama").331 Lipicevo promiljanje politike ekologije
kao kritike" (politike) nauke veoma je blisko onome to je Pol Sirs (Paul Sears) sredinom
ezdesetih godina prolog veka napisao u radu Ekologija - subverzivni predmet (Ecology - a
subversive subject), tvrdei da je ekologija neodvojiva od politikog": Da li je ekologija faza
nauke ogranienog interesa i namene? Ili, ukoliko bi se posmatrala kao ozbiljan instrument
dugorone dobrobiti oveanstva (sic), da li bi to ugrozilo pretpostavke i prakse prihvaene u
modernim drutvima bez obzira na njihova nauna stanovita?.... U samoj svojoj sutini,
ekologija proizvodi stalnu kritiku onoga to ovek ini u okviru ekosistema.332
Sledee miljenje, koje ovom prilikom istiemo, jeste ono koje uopte iskljuuje bilo kakvo
razmatranje ili ukljuivanje pojma ekologija" ve ga za-menjuje pojmom ekoloki problemi".
U tom kontekstu politika ekologija se tumai kao istraivanje unutar politikih snaga, procesa i
posledica ekolokih promena333, odnosno ona predstavlja debatu usmerenu ka interakcijama
izmeu drave, nedravnih subjekata, i fizike sredine, a gde se ekoloka politika tie generalne
uloge drave.334 U tom sluaju, politika ekologija, kao nauna disciplina, predstavljala bi
naunu legitimizaciju ekoloke politike.335 Hempel (Hempel) slino definie politiku ekologiju.
Po njemu je politika ekologija studija o meusobnoj povezanosti izmeu politikih entiteta i
meusobnih veza izmeu politikih entiteta i njihovog okruenja... zainteresovana za politike
posledice ekolokih promena.336 Cilj tako definisane politike ekologije jeste da istrai i objasni
politike akcije na lokalnim i regionalnim nivoima kao odgovor na degradaciju prirode i
oskudice.
EKOLOGIJA U POLITICI
Pre definitivnog odreivanja predmeta prouavanja politike ekologije treba postaviti odreena
pitanja koja imaju metodoloki karakter, ali koja upuuju i na mnoga druga specifina pitanja
koja se mogu ticati ove naune discipline. Prvo pitanje, koje se nuno namee, jeste da li je
mogue konstituisa-ti politiku ekologiju kao samostalnu nauku ili se njen predmet prouavanja
nalazi, ve, u okviru predmeta prouavanja nekih drugih nauka i naunih disciplina. U prvom
redu tu se misli na socijalnu ekologiju, ali i na optu sociologiju, politiku sociologiju,
ekonomiju, antropologiju itd. Drugo pitanje, da li je politika ekologija samostalna ili
eklekticistiki formirana nauka. Isto tako, termin politika ekologija" postavlja pitanje i gde je u
politikoj ekologiji politika uopte a gde se nalazi ekologija u politikoj ekologiji imajui u vidu
relativnu suprotstavljenost predmeta prouavanja ove dve nauke. I na kraju, tree pitanje jeste da
41
li je mogue definisati politiku ekologiju kao politikoloku disciplinu. Ova pitanja ukazuju na
sloenost odnosa izmeu politike i ekologije, ali isto tako ukazuju i na sloenosti odnosa koji
postoje izmeu prirode i drutva.
Prvi rad u kome se uopte spominje pojam politika ekologija jeste rad uvenog britanskog
knjievnika Oldouza Hakslija (Aldous Huxley)337 pod nazivom Politika ekologije. Pitanje
opstanka (The Politics of Survival. The Question of Survival) iz 1963. godine.338 U ovoj brouri,
Haksli je identifikovao nekoliko problema za koje je smatrao da mogu negativno da utiu na
razvoj oveanstva a samim tim da ti faktori, pojave, mogu da dovedu civilizaciju do svoga
kraja. Prvi problem koji za Hakslija predstavlja potencijalnu opasnost jeste problem rasta
stanovnitva. Piui ovaj deo svoga rada u potpunom Maltusovom duhu, Haksli je smatrao da
problem rapidnog uveavanja stanovnitva ostavlja trajne posledice na socijalnom, ekonomskom
i politikom nivou. Po njemu, slino kao i po nekim drugim kasnijim misliocima (Erlih, Midouz,
Pestel, Mesarevi i drugi), rast stanovnitva se vezuje za zemlje u razvoju. Udvostruavanje
stanovnitva vodi ka bedi i nematini, nepismenosti i nemogunosti industrijskog razvoja. A ova
drutvena stanja vode, kako je tvrdio Haksli, ili ka anarhiji ili ka diktaturi. Drugi problem jeste
irenje nacionalizma koji celoku-pnu ljudsku vrstu na Planeti parcelie i sukobljava traei
iracionalne razloge za dominaciju i supremaciju: Koja je najbolja nacija, koja je najbolja
religija, koja je najbolja politika teorija, koji je najbolji oblik vladavine.339 Trei problem jeste
upotreba tehnologije u svrhe koje nisu primenjene ljudskoj vrsti, odnosno voenju ratova i
militarizaciji planete. etvrti problem, koji je Haksli identifikovao, jeste ugroavanje prirode,
odnosno, suoavanje tehnoloko--militaristikih drutava sa ekolokom katastrofom ... Kako
ljudska rasa na-merava da preivi, i, ako je mogue, da puno pobolja intiristiki kvalitet svojih
lanova? Da li nameravamo da ivimo na ovoj planeti u simbiotikoj harmoniji sa naom
sredinom? Ili bi radije da budemo bezobzirno glupi, pa da ivimo kao paraziti ubice i samoubice
koji e ubiti svog domaina i tako unititi sebe... Podreena politika opstanka, sree i linog
ispunjenja trebalo bi da zauzme oduzeto mesto od strane politike moi, nacionalistike idolatrije
i trajne bede.340
Drugi rad, koji ovom prilikom istiemo kao osnovu za formiranje politike ekologije, jeste rad
Hansa Magnusa Encensbergera (Enzensberger), Kritika politike ekologije.341 Osnovna
Encensbergerova ideja u ovom radu jeste kritika klasnog, kapitalistikog, poimanja ekologije i
ekolokih problema. Odnosno, onoga pod im Encensberger podrazumeva pojam politika
ekologija". Tri ideje, odnosno kritike, zastupljene su u ovoj kritici politike ekologije". Prva
kritika govori o prirodi ekolokog pokreta koji je nastao tek kada su podruja u kojima je
stanovala buroazija i njeni uslovi ivota bili ugroeni ekolokim nevoljama koje
industrijalizacija nosi sa sobom.342 Druga kritika obuhvata problem interesa eko-industrijskog
kompleksa i zatitnika tog kompleksa - dravu.343 Trea kritika jeste kritika shvatanja, odnosno
kako Encensberger kae, imperijalistikog" tumaenja demografskih problema.
Imperijalistike nacije shvataju da dolazi vreme kada e one predstavljati neznatnu manjinu u
poreenju sa ostalim delom sveta i njihove vlade se boje da e porast stanovnitva postati izvor
njegove politike i, u krajnjoj analizi, vojne moi... demografska politika nikada nije bila
42
osloboena iracionalnih i rasistikih tragova; ona uvek sadri demagoke elemente..."344

Reenje ovih problema, ekolokih i politikih, sadranih u nazivima, danas klasinoj politikoj
ekologiji, a koje je Encensberger ponudio sredinom sedamdesetih godina prolog veka, ponovo
su aktuelne. Ono to je on tada napisao da Socijalizam, koji je nekad bio obeanje osloboenja,
postao je pitanje opstanka u ivotu. Ako se ekoloka ravnotea poremeti vladavina slobode e
biti udaljenija nego ikada345 u potpunosti je istovetno onome to moemo tvrditi i danas, a to je
da e postojanje ekolokih problema u XXI veku, njihova sistemska i praktina nereivost u
okviru postojeih klasnih osnova znaiti ujedno i evolutivno odumiranje kapitalizma. irenje
globalne ekoloke krize sa sve veim predznacima katastrofinosti samo e ubrzavati taj proces
nestajanja sistema koji je antiprirodan po svojoj sutini."346
PREDMET POLITIKE EKOLOGIJE KAO POLITIKOLOKE DISCIPLINE
Imajui u vidu prethodno iznesena shvatanja o politikoj ekologiji, kako je to tumaeno u
geografiji, politikoj ekonomiji i antropologiji, zadatak politike ekologije bio bi da ne istrauje
samo geografske, ekonomske, ve i politike odnose koji usmeravaju i odreuju odnos drutva
prema ivotnoj sredini. Zato bi politika ekologija trebalo da prouava kako politika, politike
ideologije, politike pojave, politiki odnosi, institucije, i drugi subjekti politikog ivota utiu na
odnos drutva prema ivotnoj sredini, i kako specifini i nespecifini ekoloki problemi utiu i
menjaju politiku. Ova definicija politike ekologije, kao dela politikih nauka, ali i kao
politika" nadogradnja socijalne ekologije podrazumeva da se u okviru ovih grupa politikih
odnosa podrazumevaju i ekonomski ali i svi drugi odnosi koji postoje u nekom drutvu i da se
oni ne mogu ad hoc iskljuiti iz konteksta politike. Politika ekologija uspostavlja naunu i
metodoloku vezu izmeu politike, ivotne sredine i ekonomije, odnosno politika ekologija je
politikoloka disciplina koja uspostavlja vezu izmeu distribucije (politike) moi i ideoloke
analize socio-ekolokih odnosa.347
U tom sluaju, politika ekologija bi bila disciplina politikologije, ali postoje i odreena
shvatanja o tome da, osim politike ekologije, postoje i neke druge politike ekologije" samo
pod drugim imenom. To moe, na neki nain, ugroziti predmetnu odreenost prave politike
ekologije. Nemaki sociolozi, kao to su Miler-Romel (Ferdinand Muller-Rommel) i Majer
(Holger Meyer), istiu postojanje ekolokih politikih nauka ili politike nauke o ivotnoj sredini
(Environmental Political Science), iji je predmet prouavanja specifian u odnosu na socijalnu
ekologiju i sociologiju ivotne sredine. Po njihovoj tipologiji, predmet ekolokih politikih
nauka" jesu: Naela (nacionalni zakoni o zatiti ivotne sredine i regulativa; Nacionalna
ekoloka politika; Ekoloka politika Evropske unije; Meunarodni sporazumi o zatiti ivotne
sredine); Dravni organi, odnosno dravno ureenje, politike institucije i organizacije
(Institucije za zatitu ivotne sredine, npr. Ministarstvo za zatitu ivotne sredine, Agencije za
zatitu ivotne sredine; politike stranke (klasine i ekolo-gistike" - zelene"), Nevladine
organizacije, i Politika (sukobi interesa i spo-razumevanje; odravanje i sticanje politike
moi).348 S druge strane, predmet sociologije ivotne sredine i ekoloke psihologije jeste
ekoloko ponaanje pojedinaca i drutvenih grupa; sredina i drutvo; percepcija ekolokih kriza;
43
posle-dice ekolokih kriza na pojedince i drutvene grupe; obavetenost o ekolokim

problemima; studije rizika itd.349
Drugi pravac upotpunjavanja socijalne ekologije je mogu kroz stvaranje multidisciplinarne,
generalistike, i mogli bismo rei sintetike i eklekticisti-ke nauke -Nauka o ivotnoj sredini
(Environmental Science). Ova nauka bi objedinjavala prirodne nauke (biologiju, medicinu,
fiziku, hemiju, umarstvo, geografiju, matematiku, statistiku i druge) i drutvene nauke (pravo,
ekonomiju, sociologiju, etiku, demografiju, politike nauke, organizaciju i upravljanje
poslovanjem i druge)".350
Meutim, politika ekologija nije usmerena da preuzme ili da u potpunosti pokrije predmet
prouavanja ekolokih politikih nauka", dok skoro da i nema dodirnih taaka sa Naukom o
ivotnoj sredini". Ona svojim predmetom obuhvata samo neke segmente obe ove spomenute
nauke i koje politika ekologija prouava znatno ire i sveobuhvatnije. Zato su bitna etiri
momenta politike ekologije koja mogu detaljnije da odrede njen predmet istraivanja. Prva
dimenzija politike ekologije bila bi da ona istrauje specifinu sektorsku politiku (ekoloka
politika) i posebne politike procese koji utiu na odnos drutva prema ivotnoj sredini, ali i
uticaj specifinih drutvenih grupa, klasa, slojeva, pokreta. U tom smislu, poseban naglasak je
stavljen na proces donoenja i sprovoenja politikih odluka, problem motivacije i motivisanja
donosioca politikih odluka, odnosno nosilaca politike moi u jednom drutvu. Druga
dimenzija jeste ekoloka svest kao posebna politika svest, koja se pita o uzrocima i posledicama
odnosa izmeu drutva i prirode, posledicama tog odnosa, i koja treba da prouava metode i
tehnike poboljavanja i podizanja kvaliteta te politike svesti prisutne kod svih politikih
subjekata u drutvu. Trea dimenzija politike ekologije jeste prihvatanje ekologije (shvaene
kao delatnosti a ne kao nauke) kao permanentne kritike tradicionalne, konzervativne, politike,
gde se ekologija tretira kao subverzivna delatnost ili kao politiki problem koji je daleko manji
po znaaju od ekonomskih ili socijalnih problema. Odnosno, kao kritika stanja i aktivnosti
politike gde ona ignorie kritiku misao politike ekologije. I etvrta dimenzija jeste prouavanje
ideolokih momenata i politike koje ih nose sa sobom, kao ekoloka ideologija koja se javlja u
svoja dva pojavna oblika: ekologizam351 i envajronmentalizam, prisutna kao dva oblika
delovanja ekolokih (ekologistikih) partija i ekolokih pokreta.
Konkretan predmet prouavanja politike ekologije bio bi: Odnos politike prema idejama zatite
ivotne sredine i posledice tog odnosa; Ekologizam i envajronmentalizam, kao zelena politika
ideologija" ili politika ekosofija"; Drutveno, odnosno politiko organizovanje radi zatite
ivotne sredine - u smislu izuavanja ekolokih pokreta, drugih oblika neprofitnog proeko-lokog
organizovanja, kao i tradicionalno politiko organizovanje - ekoloke partije; Ekoloka politika,
u smislu prouavanja donoenja odluka, motiva i motivacija za dravno proekoloko ponaanje;
Specifine i nespecifine ekoloke i ekopolitike pojave, kao to su ekoterorizam, institucionalni
terorizam nad prirodom, prava ivotinja, politika genetski modifikovanih organizama i hrane;
Meunarodni odnosi u cilju zatite globalne ivotne sredine, procesi meunarodnog ekolokog
pregovaranja i ekodiplomatija, i, politiko pitanje prirodnih resursa, posebno energetskih izvora,
u kontekstu istraivanja procesa ekonomske i politike dominacije.
44
LITERATURA
Atkinsion, A., 1991, Principles of Political Ecology, Belhaven Press,, London. Blaikie, P.,
Brookfield, H.C., 1987, Land Degradation and Society, Methuen, London.
Bookchin, M., 1970, Ecology and Revolutionary Thought, New York.
Bryant R., Bailey, S., 1997, Third World Political Ecology, Routledge, London.
Cockburn, A., Ridgeway, J. (Eds), 1979, Political Ecology, New York Thimes Book Company,
New York.
Escobar, E., 1999, After Nature. Steps to an Antiessentialist Political Ecology, Current
Anthropology, Vol. 40, No.1.
Escobar, E., 1998, Whose Knowledge, Whose Nature? Biodiversity, Conservation, and the
Political Ecology of Social Movements, Journal of Political Ecology, Vol. 5.
Freeman, Ch., Jahoda, M., 1980, Budunost svijeta. Velika rasprava, Globus, Zagreb.
Forsyth, T., 2003, Critical Political Ecology. The Politics of Environmental Science, Routledge,
London.
Goldman M., Schurman, A.R., 2002, Closing the Great Divide": New Social Theory on Society
and Nature, Annual Review of Sociology, No. 26.
Greenberg, J., Park, T., 1994, Political Ecology, Journal of Political Ecology, No.1.
Hempel, C., 1996, Environmental Governance: The Global Challenge, Island Press, Washington
DC.
Huber, J., 2002, Environmental Sociology in Search of Profile, Soziologie. Forum derDeutschen
Gesellschaft fur Soziologie, Heft 3.
Huxley, A., 1963, The Politics of Ecology. The Question of Survival, Published by The Center
for the Study of Democratic Institutions at Santa Barbara.
Lipietz, A., 2000, Political Ecology and the Future of Marxism, Capitalism, Nature, Socialism,
Vol 11, No.1.
Markovi, . D., 2005, Socijalna ekologija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
M'Gonigle, M. R., 1999, Ecological Economics and Political Ecology: Towards a Necessary
Synthesis, Ecological economics, No. 28.
Miltojevi D.V., 2004, Ekoloka kultura, Fakultet zatite na radu, Ni.
Muller-Rommel, F. Meyer H., 2001, Social Science and Environmental Science: A State of the
Art Review, Environmental Politics, Vol.10,
Winter. Nadi, D. uvakovi, U., 2010, Politika i biodiverzitet, Ecologica, God. XVII, No. 59,
Beograd.
45
Nadi, D., Milainovi, S., 2009, Politika ekologija energetske bezbednosti, Nauka, bezbednost,
policija, Vol. 14, br. 3,
Nadi, D., 2007, Ekologizam i ekoloke stranke, Slubeni glasnik, Beograd. Nadi, D., 2005,
Ekoloko obrazovanje politikologa, u Zborniku radova, Zatita radne i ivotne sredine u sistemu
nacionalnog i evropskog obrazovanja, XIII nauni skup
ovek i radna sredina, Fakultet zatite na radu, Ni. Peet R., Watts, M., 1996, Liberation
Ecologies: Environment, Development, Social Movements, New York, Routledge.
Peterson, G., 2000, Political Ecology and Ecological Resiliance: An Integration of Human and
Ecological Dynamics, Ecological Economics, No. 35.
Russet B., 1967, International Regions and the International System: A Study in Political
Ecology, Rand Mc Nally Chicago. Sears, P. 1964, Ecology - a Subversive Subject, Bioscience
Vol. 14, No. 7.
Stott, P., Sullivan, S. (Eds.), 2000, Political Ecology: Science, Myth and Power, Arnold, London.
Vayda, P. A., Walters, B.B., Against Political Ecology, Human Ecology: An Interdisciplinarz
Journal, march 1999, v. 27,
Wallerstein, I., 1999, Ecology and capitalist costs of production: no exit, u: Goldfrank,
W., Goodman, D., Szasz, A (Eds.), Ecology and the World System, Wesport, CT, Greenwod
Press.
Watts, M.J., 2000, Political Ecology, u: A Companion to Economic Geography, Sheppard, S.,
Barnes, T., Blackwell, Publishers, Malden (MA).
Wolf, E., 1972, Ownership and Political Ecology, Anthropological Quareterly, No. 45.
PRELIMINARNA LITERATURA
Almond, G., Verba, S. (1965) The Civic Culture, Boston: Little, Brown. Anderson, L, Mellor,
J., Milyo, J.(2005) 'An Experimental Study of the Effects of Inequality and Relative Deprivation
on Trusting Behavior', Working Paper, College of William and Mary, Department of Economics.
Baker, S. (2002) 'Environmental politics and transition', u: Carter, F.W.,Turnock, D.(eds.),
Environmental Problems of East Cental Europe, Second Edition, NY, London: Routledge.
Baker, S. and P. Jehlicka (eds.) (1988) Dilemmas of Transition: The Environment, Democracy
and Economic Reform in East Central Europe, London and Portland, OR: Frank Cass. Barkan,
S.E. (2004) 'Explaining Public Support for the Environmental Movement: A Civic Voluntarist
Model', SocialScience Quarterly, Vol.85, No.4. Baumgartl, B. (1995) 'Green mobilization
against Red politics: environmentalists' contribution to Bulgaria's transition' in W.Rudig (ed.)
Green Politics Tree, Edinburgh: University Press.
46
Baumgartl, B. (1997) 'Environment in eastern Europe', u: Redclift, M., Woodgate, G. (eds.), The
International Handbook of Environmental Sociology, Cheltenham UK, Northampton, MA:
Edward Elgar.
Berend, I. (2001) Istona i Centralna Evropa 1944-1993, Podgorica: CID.
Berger, P. (1986) The Capitalist Revolution, New York: Basic Books.
Boli, S. (2002) 'Post-socijalistika transformacija i drutvene nejednakosti u Srbiji u
komparativnoj perspektivi', u: Boli, S., Mili, A. (prir.) Srbija krajem milenijuma:
Razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, Beograd:ISI FF.
Borzel, T.A., Buzogany,A. (2009) 'Greening the East: Weak States and Even Weaker
societies?', Paper prepared for the EUSA Eleventh Biennial International Conference Los
Angeles, California, April 23-25, 200.9
Branilovi, J., imlea, D. (2007) 'Poloaj i utjecaj ekolokih udruga u Hrvatskoj', u:
Laj, V. Razvoj sposoban za budunost - prinosi promiljanju odrivog razvoja Hrvatske,
Zagreb:Biblioteka Centra za integralnu odrivost i odrivi razvoj.
Cable, S., Benson, M. (1993) 'Acting Locally: Environmental Injustice and the Emergence of
Grass-Roots Environmental Organizations', Social Problems, Vol. 40, No. 4, pp. 464-477.
Canaglia, B.S., Carmin, J. (2006) 'Scholarship on Social Movement Organizations:
Classic Views and Emerging Trends', Mobilization, 10(2): 201-212.
Carmin, J. (1999) 'Voluntary Associations, Professional Organisations and
Environmental Movement in the United States', Environmental Politics, 8:1, 101-121.
Carmin, J. (2003) 'Non-governmental Organisations and Public Participation in Local
Environmental Decision-making in the Czech Republic', Local Environment, Vol.8, No.5, pp
541-552.
Carmin, J., Vandeveer, S. (2004) 'Enlarging EU Environments: Central and Eastern Europe
from Transition to Accession', Environmental Politics, Vol.13, No.1, Spring
2004, pp.3-24
Carmin, J., Jehlicka,P. (2005) 'By the Mases or for the Mases? The Transformation of
Voluntary Action in the Check Union for Nature Protection', Voluntas: International Journal of
Voluntary and Nonproft Organizations, Vol. 16, No. 4.
Carter, N. (2007) The Politics of Environment: Ideas, Activism, Policy, 2nd Edition, New
York:Cambridge University Press.
Carter, F.W.,Turnock, D.(eds.) (2002) Environmental Problems of East Cental Europe, Second
Edition, NY, London: Routledge.
47
Cellarius, B. (1998) Environmental Nongovernmental Organizations at the Local Level: some

preliminary observations from Bulgaria, Colorado: The Aspen Institute. Cifri, I. (2005)
'Ekoloka zabrinutost. Percepcija ekolokih problema kao zabrinjavajuih' Socijalna
ekologija, 14 (2005) , 1-2; 1-28.
Clarke, R. (2002) 'Yugoslavia', u: Carter, F.W.,Turnock, D.(eds.), Environmental
Problems of East Cental Europe, Second Edition, NY, London: Routledge.
Cohen, J. (1985) 'Strategy or Identity: New Theoretical Paradigms and Contemporary
Social Movements, u: Pavlovi', V. (prir.), Obnova utopijskih energija, CID, Beograd.
Costa, D. ,Kahn, M.(2003) 'Civic Engagement and Community Heterogeneity: An
Economist's
Perspective', Perspectives on Politics 1(1): 103-111.
Coy, P.G., Wallimann, I. (eds.) (2001) Research in Social Movements, Conflicts and Change,
Oxford: Elsevier.
ali, M-. (2004) Socijalna istorija Srbije 1815-1941, Beograd: Clio.
Dalton, R. (1994) The Green Rainbow: Environmental Interest Groups in Western
Europe (New
Haven, CT: Yale University Press).
Dalton, R. (2005) 'The Greening of the Globe? Cross national levels of environmental group
membership', Environmental Politics, vol 14, no 4., pp. 441-459. Dalton, Russell, Recchia,
Steve & Rohrschneider, Robert (2003) 'The environmental movement and the modes of
political action", Comparative Political Studies, 36, pp.
743-771.
Dellapenna, J. (2010) 'Behind the Red Curtain: Environmental Concerns and the End of
Communism', Villanova University School of Law School of Law Working Paper Series, paper
152_ http://law.bepress.com/villanovalwps/papers/art152
Della Porta, D. and M. Diani (1999), Social Movements: An Introduction, Oxford: Blackwell.
Diani, M. (1992) 'The Concept of Social Movement', The Sociological Review, 40, str.
1-25.
Diani, M. (1995) Green Networks: A Structural Analysis of the Italian Environmental
Movement,Edinburgh: Edinburgh University Press.
Diani, M. (1997) 'Social Movements and Social Capital: A Network Perspective on Movement
Outcomes', Mobilization: An International Journal, 2(2):129-147
Diani, M. (2000) 'Simmel to Rokkan and Beyond: Towards a Network Theory of (New) Social
48
Movements', European Journal of Social Theory, Vol.3.

Diani, M. (2003a) 'Networks and Social Movements: A Research Programme', in: Mario Diani,
Doug McAdam, Social Movements and Networks - Relational Approaches to Collective Action,
Oxford University Press, Oxford.
Diani, M. (2003b) 'Introduction: Social Movements, Contentious Actions and Social
Newtworks: From Metaphore to Substance', in: Mario Diani, Doug McAdam, Social
Movements and Networks - Relational Approaches to Collective Action, Oxford University
Press, Oxford.
Diani, M. and P. Donati (1999), 'Organisational Change in Western European Environmental
Groups: A Framework for Analysis', Environmental Politics, Vol.8, No.1. Diani, M., McAdam,
D. (eds.) (2003) Social Movements and Networks: Relational Approaches to Collective Action,
Oxford: Oxford University Press
Doherty, B. (2002) Ideas and Actions in the Green Movement, Routledge, London & New York.
Doyle, T, Mc Eachern, D. (2008), Environment and Politics, Routledge, London & New
York.
Dunlap, R.E., Catton, W. R. Jr. (1979) 'Environmental Sociology', Annual Review of
Sociology: 243-273.
Dunlap, R., Scarce, R. (1990) 'The polls: poll trends, environmental problems and protection',
Public Opinion Quarterly 55: 651-6
Ellison, D.L. (2006) Politics and the Environment In Central and Eastern Europe, Conference
of
Europeanists, March 11-13th, 2004.
Fagan, A. (1994), 'Environment and Transition in the Czech Republic', Environmental Politics,
Vol.3, No.3, pp.479-494.
Fagan, A. (2004) Environment and Democracy in the Czech Republic - The Environmental
Movement in the Transition Process, Edward Elgar, Cheltenham, UK, Northampton, MA, USA.
Fagan, A. (2006) 'Neither North nor South: The Environmenta and Civil Society in Post-conflict
Bosnia-Herzegovina', Environmental Politics, 15, 5: 787-802. Fagan, A. (2006a) 'Knowledge
and Policy Learning in Capacity Building: Environmental Movements in Post-Socialist
Europe', Paper prepared for Annual Meeting og the American Political Science Association.
Fagan, A., Jehlicka, P. (2001) 'The Impact of EU Assistance on Czech Environmental Capacity
since 1990', paper presented at the conference: 'Environmental Challenges of EU Eastern
Enlargement', European University Institute Florence, Italy, 25-26 May. Fagan, A., Jehlicka, P.
(2003) 'Contours of the Czech environmental movement: a comparative analysis of Hnuti Duha
49
(Rainbow Movement) and Jihoceske matky (South Bohemian Mothers)', Environmental Politics,
12: 2, 49 70.
Fagan, A., Ostojic, M. (2008) 'The UE and Civil Society in Serbia: Governance rather than
politics', Balkanologie, vol. XI, no. 1-2.
Finger, M., (1994) 'NGOs and Transformation: Beyond social movement theory' u: Princen, T,
Finger, M., Environmental NGOs in World Politics-linking the global and the local, Routledge,
London and New York.
Freudenberg, N., Steinsapir, C., (1992) 'Not in our backyards: the grassroots environmental
movement', in: R.E. Dunlap and A.G. Mertig, eds. American environmentalism: the US
environmental movement, 1970-1990. New York: Taylor and Francis, 27-37.
Gamson, W. and Meyer, D. (1996) 'Framing Political Opportunity', in D. McAdam, J.
McCarthy and M. N. Zald (eds) Comparative Perspectives on Social Movement, Cambridge:
Cambridge University Press.
Goodwin, J., Jasper, J.M. (1999) 'Caught in a Winding, Snarling Vine: The Structural Bias of
Political Process Theory'. Sociological Forum, 14 (1): 27-54. Giugni, M. (1996) 'L'etude de
l'action collective entre deux traditions sociologiques', Swiss Political Science Review 2(1): 1-51.
Giugini, M. (1998) 'Structure and Culture in Social Movement Theory', Sociological Forum,
Vol.13, No.2.
Giugni, M., McAdam, D., Tilly, C. (eds.) (1999) How Social Movements Matter,
Minneapolis/London: University of Minnesota Press.
Gredelj, Stjepan (2000) 'Politika kultura graana Srbije', Filozofija i drutvo br. XVI. Gurr,
T.R. (1970) Why Men Rebel, Princeton University Press, N.J. Hannigan, J.A. (1995)
Environmental Sociology: A Social Constructionist Perspective. London & New York:
Routledge.
Hannigan, J.A. (2006) Environmental Sociology 2nd Edition, London & New York: Routledge.
Hejvud, E. (2004) Politika, Beograd: Clio.
Hicks, B. (2004) 'Setting Agendas and Shaping Activism: EU Influence on Central and Eastern
Europe Environmental Movements', Environmental Politics, Vol.13, No.1 Hofrichter, J., Reif,
K. (1990) 'Evolution of environmental attitudes in the European Community', Scand. Polit. Stud.
13(2): 119-146.
Horak, M (2001) 'Environmental Policy Reform in the Post-Communist Czech Republic: The
Case of Air Pollution': Europe-Asia Studies, Vol. 53, No. 2, pp. 313-327
Howard, M.M. (2002) The Weakness of Civil Society in Post-Communist Europe Cambridge:
50
Inglehart, R. 1977. The Silent Revolution: Changing Values and Political Styles Among Western
Publics. Princeton, NJ: Princeton University Press. Inglehart, R. (1990) Culture Shift in
Advanced Industrial Society, Princeton, NJ: Princeton University Press.
Inglehart, R. (1995) 'Public support for environmental protection: objective problems and
subjective values in 43 societies', PS: Political Science and Politics, 28, pp. 57-72. Istraivanje
- ekoloke tube: Ljudi i priroda bez zatite, Vreme 741, 17. Mart 2005./ Mozaik.
Jancar-Webster, B. (1998) 'Environmental movement and social change in the transition
countries', Environmental Politics, 7: 1, 69 90.
Jehlicka, P. (1992) 'Environmentalism in Europe', Paper presented to the British Sociological
Association.
Jehlicka, P. and J. Kara (1994) 'Ups, and Downs of Czech Environmental Awareness and
Policy:Identifying Trends and Influences', Regional Politics andPolicy, Vol.4, No.1, pp.153-70.
Jehlicka, P., Sarre, P. and Podoba, J. (2005) 'The Czech Environmental Movement's
knowledge interests in the 1990s: compatibility of Western influences with pre-1989
perspectives', Environmental Politics, 14(1),pp. 64-82.
Jehlicka, P., Smith, J. (2007) 'Out of the woods and into the lab: exploring the strange marriage
of American woodcraft and Soviet ecology in Czech environmentalism', Environment and
History, 13(2), pp. 187-210.
Jehlicka,P., Tickle, A. (2004) 'Environmental Implications of Eastern Enlargement: The End of
Progressive EU Environmental Policy?', Environmental Politics, Vol.13, No.1,
pp. 77-95.
Jenkins, J.C., Klandermans, B. (eds.) (1995) The Politics of Social Protest -Comparative
Perspectives on States and Social Movements, Minneapolis: University of Minnesota Press.
Keki, L. (2007) The Economist Intelligence Unit 's index of democracy 2006, Economist
Intelligence Unit.
Kitschelt, H. (1986) 'Political opportunity structures and political protest', British Journal of
Political Science, 16, 57-95.
Klesner, J. (2004) Social Capital and Political Participation in Latin America, Prepared for
delivery at the XXV International Congress of the Latin American Studies Association, Las
Vegas, October 7-9, 2004.
Knoke, D. (1990) Political Networks - The Structural Perspective, Cambridge: Cambridge
University Press.
Koopmans, R. (1999) 'Political. Opportunity. Structure. Some Splitting to Balance the
Lumping', Sociological Forum, 14 (1): 93-105.
51
Koopmans, R., Kriesi, H. (1995) 'Institutional Structures and Prevailing Strategies', in: Kriesi,
H., Koopmans R., Duyvendak J.W., G. Giugni, M.G. (eds.), New Social Movements in Western
Europe: A Comparative Analysis. Minneapolis: University of Minnesota Press, 26-52.
Koopmans, R., Statham, P. (1999) 'Ethnic and Civic Conceptions of Nationhood and the
Differential Success of the Extreme Right in Germany and Italy'. In Marco G. Giugni, Doug
McAdam, and Charles Tilly (eds.), How Social Movements Matter. Minneapolis: University of
Minnesota Press, 225-52.
Kriesi, H. (1995), 'The Political Opportunity Structure of New Social Movements: Its Impact on
Their Mobilization', in J. Jenkins Craig and Bert Klandermans, The Politics of Social Protest,
London: UCL Press.
Kriesi, H. et al. (1995), New Social Movements in Western Europe: A Comparative Analysis,
London: UCL Press.
Kriesi, H. (1989) 'New Social Movements and the New Class in the Netherlands'. American
Journal of Sociology, 94 (5), March: 1078-1116.
Kriesi, H. (1996) 'The Organizational Structure of New Social Movements in a Political
Context'. Pp. 152-184 in Comparative Perspectives on Social Movements: Political
Opportunities, Mobilizing Structures, and Cultural Framings, edited by D. McAdam, J. D.
McCarthy, and M. N. Zald. Cambridge: Cambridge University Press. Kriesi, H. (2007) 'Political
Context and Opportunity', pp. 67-90 in The Blackwell Companion to Social Movements, edited
by D.A. Snow, S.A. Soule, and H. Kriesi. Malden, MA: Blackwell.
Kora, Z., Miloradovi, U. (2006) Registar NVO Srbije iz oblasti zatite ivotne sredine
registar i rezultati procene organizacija civilnog drutva iz oblasti ivotne sredine u Srbiji,
Szentendre: REC.
Kowalewski, David and Karen L. Porter. 1992. 'Ecoprotest: Alienation, Deprivation,
or Resources?'. Social Science Quarterly, 73 (3), September: 523-534.
Kubik, J. (1998), 'Institutionalization of Protest during Democratic Consolidation in
Central
Europe', in Meyer, David S. and Sidney Tarrow (1998), The Social Movement Society:
Contentious Politics for a New Century, Lanham, MD and Oxford: Rowman &
Littlefield.
Kurzman, C. (1996) 'Structural opportunity and Perceived Opportunity in Social Movement
Theory: The Iranian Revolution of 1979', American Sociological Review, Vol. 61, No.1, pp. 153170.
Lazi, M. (2000) (ur.), Raji hod, Beograd: Filip Vinji. Lazi,M. (2005), Promene i otpori,
Beograd:Filip Vinji.
52
Lazi, M., Cveji, S. (2004) 'Promene drutvene strukture u Srbiji: sluaj blokirane
postsocijalistike transformacije' u: Mili, A. (prir.) Drutvena transformacija i strategije
drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, Beograd: ISI FF. Linc, H.,
Stepan, A. (1998) Demokratska tranzicija i konsolidacija- juna Evropa, juna Amerika i
postkomunistika Evropa, Filip Vinji, Beograd.
Maney, G. M. 2001. 'Transnational Structures and Protest: Linking Theories and Assessing
Evidence'. Mobilization: An International Journal, 6 (1): 83-100. McAdam, D. (1982) Political
Process and the Development of Black Insurgency, 19301970, Chicago, IL: University of
Chicago Press.
McAdam, D. (1996) 'Conceptual Origins, Current Problems, Future Directions', pp. 2340 in
Comparative Perspectives on Social Movements: Political Opportunities, Mobilizing Structures,
and Cultural Framings, edited by D.McAdam, J. D. McCarthy, and M. N. Zald. Cambridge:
McAdam, D. and D. Snow (eds.) (1996) Social Movements, Readings on Their Emergence,
Mobilization and Dynamics, Los Angeles, CA: Roxbury.
McBeath, J., Rosenberg, J. (2006) Comparative Environmental Politics, Netherlands: Springer.
Manning, N. (1998), 'Patterns of Environmental Movements in Eastern Europe', Environmental
Politics, Vol.7, No.2, pp.100-34.
McCarthy, John D. and Mayer N. Zald. 1977. 'Resource Mobilization and Social Movements:
A Partial Theory', American Journal of Sociology, 82 (6): 1212- 1241. Melucci, A. (1989)
'Nomads of the Present: Social Movements and Individual Needs in Contemporaty Society',
(eds.) Keane, J., Hutchinson, P.M, Radius: London.
Melucci, A. (1995) 'The New Social Movements Revised: Reflections on a Sociological
Misunderstandin', u L. Meheu (ed.), Social Movements and Social Classes: the future of
Collective Action, Sage: London.
Meyer, David S. and Sidney Tarrow (1998) The Social Movement Society: Contentious
Politics for a New Century, Lanham, MD and Oxford: Rowman & Littlefield.
Mili, A., ikari, Lj. (1998) Generacija u protestu - Socioloki portret uesnika
Studentskog protesta 96/97 na Beogradskom univerzitetu, Beograd: ISI FF.
Mihailovi, S. et al. (2005a) Istraivanje javnog mnenja Srbije, Politike podele u Srbiji
u kontekstu civilnog drutva (Mogunost bazinog konsenzusa i mogunost
konstituisanja demokratskog bloka), Beograd: CESID.
53
Mihailovi, Sreko et al. (2005b) Istraivanje javnog mnenja Srbije: Politike podele u Srbiji pet godina posle (Mogunost bazinog konsenzusa i mogunost konstituisanja demokratskog
bloka), Beograd: CESID.
Mihailovi, S. et al. (2006) Korak ka graanima: vodi kroz mesnu samoupravu u Srbiji,
Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju.
Milanovi, B. (1998) Income Inequality and Poverty During the Transition from Planned to
Market Economy, Washington DC: World Bank.
Milivojevi, Z. (2006) Civilno drutvo Srbije: potisnuto tokom 1990-ih - u potrazi za
legitimitetom, prepoznatljivom ulogom i priznatim uticajem tokom 2000-i, Beograd: Argument i
Centar za razvoj neprofitnog sektora.
Milosavljevi B., Popadi, D., Logar,S. (2006) Uee graana na lokalnom nivou -Analiza
pravnog okvira i politike u Srbiji i drugim evropskim zemljama, Stalna konferencija gradova i
optina, Beograd.
Milosavljevi, M. (ur.) (2008) Finansiranje politikih partija- izmeu norme i prakse,
Beograd: CeSID.
Nadi, D. (2007) Ekologizam i ekoloke stranke, Beograd: Slubeni glasnik.
Ne, K. (2006) Savremena politika sociologija: globalizacija, politika, mo, Slubeni
glasnik: Beograd.
Nikoli, D. (2009) 'Pravna zatita ivotne sredine - stanja i perspektive', Zatita prirode, vol.66,
iss.1-2, pp. 671-681.
Norris, P. (2002) Count Every Voice: Democratic Participation Worldwide, Cambridge
University Press, Cambridge.
Norris, P. (2003) The Democratic Phoenix: Reinventing Social Activism (New York: Cambridge
University Press).
Oberschall, A. (1973) Social Conflict and Social Movements, New Jersey: Prentice Hall.
O'Brien, T. (2005) 'The Environment and Transition in Romania and Hungary', Griffith Journal
of the Environment, Issue 1, June 2005: Ecopolitics XVI Conference; selected papers, Article 2,
pp1-25.
Pakulski, J., Crook, S. (1998) 'The end of the green cultural revolution?', in: Pakulski J., Crook,
S. (eds.) Ebbing of the Green Tide? Environmentalism, Public Opinion and the Media in
Australia, pp. 1-20, Hobart: School of Sociology and Social Work, University of Tasmania.
Patnam, R.D (2008) Kuglati sam- Slom i obnova amerike zajednica, Novi Sad: Mediterran
Publishing.
54
Paunovi, . (2006) Nevladine organizacije - pravni i politiki status NVO u Srbiji, Beograd:
Slubeni glasnik.
Pavlinek,P.,
Pickles,J.
(2000) Environmental
Transitions:
Transfromation
and
ecological defence in Central and Eastern Europe, Routledge, London and New York.
Pavlinek,P., Pickles,J. (2004) 'Environmental Pasts/Environmental Futures in Post-Socialist
Europe', Environmental Politics, 13: 1, 237 265 Pavlovi, V. (2006) Drutveni pokreti i
promene, Slubeni glasnik, Beograd. Pavlovi, V. (2009) Civilno drutvo i demokratija,
Slubeni glasnik, Zavod za udbenike, Beograd.
Pavlovi, Z. (2006a) 'Vrednosti u Srbiji u drugom dobu modernizma', Socioloki
pregled, vol. XXXX (2006), no. 2, str. 247-262.
Pavlovi, Z. (2008) 'Is there a Sociodemographic Model of Acceptance of Postmaterialist Values
in the Case of Serbia?', Sociologija, Vol. LI, No. 2. Peek,S., Nikolajevi, D. (2010) Nations in
Transit Rerport - Serbia, dostupno na www.freedomhouse.org
Petrovi, M., Vujovi, S. (2010) Zatita ivotne sredine na lokalnom nivou u Srbiji -izvetaj,
neobjavljen materijal.
Pickvance, K. (1998), Democracy and Environmental Movements in Eastern Europe, Boulder
CO: Westview.
Pope, V. (1989) A Dam on the Danube: The Greening of Hungarian Politics", APF Reporter,
vol. 12, http://aliciapatterson.org
Princen, T., Finger, M. (1994) Environmental NGOs in World Politics-linking the global and
the local, Routledge, London and New York.
Putnam, R.D. (2003) Kako demokraciju uiniti djelotvornom - Civilne tradicije u modernoj
Italiji, Zagreb: Fakultet politikih znanosti sveuilita u Zagrebu. Pui, Lj. (2009) 'Sociologija
okruenja u traenju svoj akademskog i istraivakog profila', Sociologija i prostor, Vol.47 No.1
Raustiala, K. (1997) 'States, NGOs and International Environmental Institutions', International
Studies Quarterly, vol.41, No.4, pp. 719-740.
Redclift, M., Woodgate, G. (eds.) (1997) The International Handbook of Environmental
Sociology, Cheltenham UK, Northampton, MA: Edward Elgar.
Rice, J. (2007) 'Ecological Unequal Exchange: Consumption, Equity, and Unsustainable
Structural Relationships within the Global Economy', International Journal of Comparative
Sociology 2007; 48; 43.
Rohrschneider, R. (1990) 'The roots of public opinion toward new social movements: an
empirical test of competing explanations', American Journal of Political Science, 34,
pp. 1-30.
55
Rootes, C.A (1997) 'Environmental movements and green parties in western and eastern
Europe', in Michael Redclift, Graham Woodgate (eds.), The International Handbook of
Environmental Sociology, Cheltenham UK/ Northampton, MA, USA: Edward Elgar. Rootes,
C.A. (1999) 'Acting Globally, Thinking Locally? Prospects for a Global Environmental
Movement', Environmental Politics, Vol.8, No.1, pp.290-310.
Rootes, C.A. (2004) 'Is there a European environmental movement?', in: Barry, J, Baxter, B.,
Dunphy, R. (eds.), Europe, Globalization and Sustainable Development, London: Routledge.
Rootes, C.A. (2006) 'Environmental movements' in: Snow D.A., Soule S.A., Kriesi, H., (eds.)
The Blackwell Companion to Social Movements, Oxford: Blackwell publishing ltd.
Rootes, C.A. (2007) 'Acting Locally: the character, contexts and significance of local
environmental mobilisation', Environmental Politics, 16:5, 722-741. Sarre, P., Jehlicka, P.
(2007) 'Environmental movements in space-time: the Czech and Slovak republics from Stalinism
to post-socialism', Transactions of the Institute of British Geographers, 32(3), pp. 346-362.
Scott,A. (1990) Ideology and the New Social Movements, London: Unwin Hyman. Shemtov, R.
(2003) 'Social Networks and Sustained Activism in Local NIMBY Campaigns', Sociological
Forum, Vol. 18, No.2, pp. 215-244
Siisiainen, Martti (2002) Two Concepts of Social Capital: Bourdieu vs. Putnam, University of
Jyvaskyla. www.istr.org/conferences/dublin/workingpapers/siisiainen.pdf; Smith, J., Wiest, D.
(2005) 'The uneven geography of global civil society: National and global influences on
transnational association', Social Forces, 84, 632-652. Snow, D.A., Zurcher, L.A.,EklandOlson, S. (1980) 'Social Networks and Social Movements: A Microstructural Approach to
Differential Recruitment, American Sociological Review, Vol.45, No.5, pp. 787-801.
Snow, D.A, Soule, S.A., Kriesi, H. (eds.) (2004) The Blackwell Companion to Social
Movements, Oxford: The Blackwell Publishing Ltd.
Stopi,M., Dii, N., Zori, J. (2009) Pravci zatite ivotne sredine u Srbiji, Beograd: Centar za
ljudska prava.
alaj, B. (2005) 'Socijalni kapital, demokratsko graanstvo i inkluzivna obrazovna politika',
Politiko obrazovanje, vol. 1, br. 4, str 200-210.
Tarrow, S. (1994) Power in Movement: Social Movements and Contentious Politics,
Cambridge: Cambridge University Press.
Tickle, A., Vavrousek,J. (1998), 'Environmental Politics in the former Czechoslovakia', in A.
Tickle and Ian Welsh (eds.), Environment and Society in Eastern Europe, Harlow, Essex:
Longman.
Tilly, C. (1978), From Mobilization to Revolution, Reading MA: Addison-Wesley. Tim za
socijalno ukljuivanje i praenje siromatva i RSZ (2010) Praenje socijalne ukljuenosti u
Srbiji - pregled i trenutno stanje socijalne ukljuenosti u Srbiji na osnovu praenja evropskih i
56
nacionalnih pokazatelja (2010), Beograd: Vlada Republike Srbije Turnock, D. (2002) 'The
central importance of European Union', u: Carter, F.W.,Turnock, D.(eds.), Environmental
Problems of East Cental Europe, SecondEdition, NY, London: Routledge.
van der Heijden, H.A. (1999), 'Environmental Movements, Ecological Modernisation and
Political Opportunity Structures', Environmental Politics, Vol.8 No.1, pp.199-221. van der
Heijden, H.A. (2002), 'Political Parties and NGOs in Global Environmental Politics'
International Political Science Review, vol.23, No.2, pp 187-201. van der Heijden, H. A.
(2006) "Globalization, Environmental Movements, and International Political Opportunity
Structures", Organization Environment, 19:28
Verba, S. (1967) 'Democratic Participation', Annals of the American Academy of Political and
Social Sciences, vol.373/2, pp.53-78.
Verba, S., Schlozman, K.L., Brady, H., Nie, H.N. (1993), 'Who Participes? What Do They
Say?', The American Political Science Review, Vol.87, No.2.
Vukeli, J. (2008), Neposredno uee graana u donoenju odluka na lokalnom nivou vlasti u
Srbiji, diplomski rad, Filozofski fakultet u Beogradu.
Wahlstrom, M., Peterson, A. (2006) 'Between the State and the Market: Expanding the
Concept of 'Political Opportunity Structure' Acta Sociologica, Vol. 49, No. 4,pp. 363-377
Waller, M. (1989), 'The Ecology Issue in Eastern Europe: Protest and Movements', Journal of
Communist Studies Vol.5, No.3, pp.303-28.
Waller, M and F. Millard (1992), 'Environmental Politics in Eastern Europe' Environmental
Politics, Vol.1, No.2, pp.159-85.
Weigle, M.A., Butterfiled, J.(1992) 'Civil Society in Reforming Communist Regimes: The
Logic of Emergence', Comparative Politics, Vol.25, No.1, str. 1-23. Yanitsky, O. (1991)
'Environmental movements: some conceptual issues in East-West comparisons', International
Journal of Urban and Regional Research, 15, 524-41. Yanitski, O. (1999) 'The Environmental
Movement in a Hostile Context - The Case of Russia', Interantional Sociology, Vol. 14(2):157172.
Zald, M.N., McCarthy,J.D. (1979) ' Social Movement Industries: Competition and Cooperation
Among Movement Organizations' , CRSO Working Paper No. 201. Zald, M.N., McCarthy, J.D.
(eds.)(1987) Social Movements in an Organizational Society : Collected Essays, Transaction
Books: New Brunswick.
Zald, Mayer N. and McCarthy, John (1998) Social Movements in an Organizational Society,
New Brunswick, NJ: Transaction
57

Teorijski Pristupi U Tumacenju Nastanka - Razvoja Ekoloskog Pokreta1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorijski Pristupi U Tumacenju Nastanka - Razvoja Ekoloskog Pokreta1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Konvencija iz Ramsara, Iran

UNESCO - Svjetska batina

Kulturna i prirodna batina

Sporazum o zagaenosti mora, London Zagaenje mora od brodova

UN Konvencija o zakonu o moru

Morske vrste, zagaenje

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Bergenska ministarska deklaracija o Proklamacija pojma odrivi razvoj"

UN-ov Samit u Riu" o okoliu

Promjena klime, bioraznolikost

Raznolikost mora i obalnog podruja

Berlinska deklaracija o biolokoj Ouvanje prirode i bioloke raznovrsnosti 1997.

Svjetski samit u Johanesburgu

Ekoloka odrivost, zagaenje

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

(Theodore Roousevelt), on je ubijedio Kongres da izglasa nekoliko konzervacionistikih

Bryn O'Callaghan, op. cit., p. 83

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

nezaustavljivo iscrpljuju vlastite prirodne resurse. Meunarodni ekoloki pokret, u saradnji sa

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

takvih inicijativa u korist oivljavanja privrede. Novonastala situacija je izazvala nezadovoljstvo

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Tema ekolokih pokreta je za sociologe znaajna i iz teorijskih razloga. Nauno bavljenje

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Ivan Cifri je svakako najzasluniji za razvoj socijalne ekologije Hrvatskoj.

II KONCEPTUALNI OKVIR: OSNOVNI POJMOVI I TEORIJSKI PRISTUPI Osnovni

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

teorijskim konceptima, to je dovelo do mnotva razliitih, ad hoc odreenja drutvenih pokreta.

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

izjednaiti. Da bi se moglo govoriti o drutvenom pokretu, izmeu razliitih manifestacija (kao

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Braon " zabrinutost

Zelena " zabrinutost

Zagaenje i ekoloki rizici

Ouvanje prirodnog okruanja

Nii drutveni slojevi

Vii drutveni slojevi

Juna i Istona Evropa

Severna i Zapadna Evropa

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Iskustvo drutvenih pokreta je neraskidivo povezano sa javnim izraavanjem drutvenog

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

mobilie akumulisane resurse. Lideri, kao preduzetnici drutvenog pokreta, kombinuju

Ekoloki pokreti i organizacije

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

4. spremnost i kapacitet drave da se na represivan nain suprotstavi delovanju pokreta. U

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Teorijski pristupi u tumaenju nastanka/razvoja ekolokog pokreta

Nedostatak ovog objanjenja, slino kao i postmaterijalistike teze, je taj to se lanstvo