Sadraj:

Uvod.....................................................................................................................................2

Priprema vaspitaa za sluanje muzike................................................................................3

Metodski postupak za sluanje muzike................................................................................3

Ponovo sluanje...................................................................................................................4

Zadaci vaspitaa...................................................................................................................4

Meseina Aktivnost sluanja i doivljavanja muzike......................................................5

Uvod
Sluanje muzike ima veliki znaaj za razvoj muzikih sposobnosti dece. Smiljenim i
dobro organizovanim sluanjem muzike utiemo na emocionalni ivot deteta, njegovu estetsku
kulturu,muzike sposobnosti i doprinosimo svestranom razvijanju.
Sa decom sluamo muziku da bismo u njima razvili radost sluanja, a zatim i proirili njihova
muzika iskustva.Izbor muzike za sluanje
Izboru kompozicije treba posvetiti posebnu panju jer odabrana kompozicija mora da ima
odreenu umetniku vrednost, da je primerena dejem shvatanju i da pri sluanju bude zastupljen
princip postupnosti.
Imajui na umu uzrast i sposbnosti dece, u poetku biramo lake, kratke kompozicije, u
trajanju od dva do tri minuta, a dela sloenijeg sadraja i dueg trajanja uvodimo postepeno.
Deca rado sluaju pesme, uspavanke, koranice, narodna kola, valcere, polke, klavir,harmoniku,
violinu, gitaru, udaraljke ili trubu. Pesme za sluanje su: narodne pesme, deje pesme, pesme o
likovima iz prie, biima izsveta ivotinja, posebno mesto zauzimaju uspavanke, nene, prijatne
pesme iz kojih zrai ljubav.

Priprema vaspitaa za sluanje muzike

Dokazano je da su utisci iz ranog detinjstva najdublji i da se najdue zadravaju u seanju
oveka. Zato moramo nastojati da utisci o muzici, koje deca tada stiu, budu duboki i snani.Uz
roditelje vaspita je linost koja najvie utie na formiranje muzikog ukusa dece. Za pravilno
sluanje muzike sa decom potrebna je svestrana priprema vaspitaa, koja podrazumevai pravilan
izbor kompozicije. U tom cilju vaspita e toliko puta odsluati izabranu kompoziciju, kako bi je
lino doiveo, da li je vesela ili tuna, ivahna ili nena, da li je osetna ili odluna. Da bi deci
omoguio da doive prijatno, odabranu kompoziciju, vaspita prvo obraa panju na karakter
kompozicije, glasova koji se uju u njoj, tempo i dinamiku i mogunosti povezivanja izabrane
muzike sa ostalimvaspitno-obrazovnim podrujima.

Metodski postupak pri sluanju muzike

Prvi susret sa kompozicijom je veoma vaan. Glavni posrednik izmeu muzike i dece je
vaspita, koji mora nai najprikladniji nain da decu pripremi, zainteresuje i uvede u sluanje.
Vaspitau treba da se dopada kompozicija. Vaspita mora dobro da upozna kompoziciju. Mora
da isplanira nain da najbolje motivie decu i pobudi interesovanje

Ponovno sluanje
U cilju proirivanja muzikih znanja, iskustava i odravanja dejih emocija, vaspita
treba da organizuje ponovo sluanje iste kompozicije
Ponovnim sluanjem i analizom dela, deca zapaaju nove osobine i stiu nova iskustva
koja se nadovezuju na ve steena. Analizu dela moemo izvesti i ako ga uporedimo sa delima
slinih ili suprotnih osobina. U analizi dela uestvuju sva deca, koja najpre paljivo sluaju a
zatim odgovaraju na pitanja i izraavaju svoje utiske. U mlaoj grupi, usmerena aktivnost traje
oko 15 minuta. U srednjoj grupi, usmerena aktivnost traje 20-25 minuta. U starijoj grupi,
usmerena aktivnost traje 30 minuta.
Ponovno sluanje iste kompozicije treba da bude krae od sluanja nove kompozicije.
Sluanje muzike treba da postane sastavni deo svakodnevnih aktivnosti. Muzika dete doekuje
pri ulasku u vrti, prisutna je za sve vreme boravka u njemu, do dolaska kui.

Zadaci vaspitaa
Pred vaspitaa se postavlja niz zadataka a to su:
1. Da otkriva deci svet muzike, budi interesovanja i ljubav prema muzici
2. Da obezbeuje deci povoljne uslove za paljivo sluanje muzike
3. Da u poetku planira kratke i vedre kompozicije, zatim deje i narodne pesme ivog
ritma
4. Da upozna decu sa delima velikih majstora
5. Da zadovoljava deje muzike elje, da usmerava decu na muziku visokog kvalite

"Meseina" - aktivnost sluanja i doivljavanja muzike

Kod ljudi koji su manje upoznati sa metodikom muzikog

vaspitanja i obrazovanja, muzike aktivnosti za predkolski uzrast dece se esto izjednaavaju sa
pevanjem. To nije nimalo udno, jer je pevanje vana aktivnost, neodvojiv deo muzikog
vaspitanja i osnova za razvoj muzike kulture kod dece. Pevanje se u najmlaem dobu deteta
istie kao nain izraavanja koji se razvija pod uticajem porodice i neposredne okoline, a zatim
nadograuje u vrtiu i koli. To je muzika aktivnost deteta iji je rezultat jasniji u odnosu na
druge procese uenja u istoj oblasti. Stoga nije udno to se na priredbama i manifestacijama u
kojima uestvuju mlaa deca, iz muzike oblasti prikazuju pevake (solistike ili horske) take,
kao dostignue, odnosno rezultat uenja. Izvoenje pesme je osmiljeno delo, prezentacija koja
ima poetak i kraj, tokom koje treba kontrolisati niz deavanja. Da bi se taj niz uspostavio,
odnosno da bi dete razvijalo i ispoljilo muzikalnost te "lepo" pevalo (ili u kasnijem uzrastu,
sviralo),

potrebno

je

razvijati

i sposobnost

sluanja

doivljavanja

muzike.

Proces kojim se te sposobnosti razvijaju se na javnim manifestacijama ne moe prikazati, niti bi

publici bio interesantan. On se deava na samom asu, u interakciji dece i nastavnika, te je
mogunost percepiranja slike o razvoju vetine sluanja muzike vrlo ograniena. Verujem da bi
roditeljima bilo drago da uju i vide ono to se deava na asu, te prisustvuju neponovljivom
doivljaju, momentima u kojima se deava "uenje". Mnogi vaspitai i uitelji su mi rekli da bi,
pored pevanja, eleli da u muzike aktivnosti ukljue i sluanje muzike, to zahteva
obimnije pripreme. Ukoliko se deci samo pusti muzika, bez plana, voenja panje i cilja, to se ne
moe nazvati aktivnou kojom bi se usmereno razvijale slune sposobnosti. Ponekad, takvo
delovanje moe imati i kontra-efekat. Ukoliko je panja usmerena na drugu aktivnost (npr. igru
deteta sa drugarima) um ne moe da procesira previe ulnih drai te tei da izbaci, anulira one
koje su manje vane (primer su zvuci oko nas koje "ne ujemo" jer smo se na njih navikli zujanje friidera, klime, kompjutera). Ako bi se to esto deavalo, deji um bi se navikavao da

"ne uje", odnosno ne obraa panju na muziku, to bi se moglo odnositi i na zvuke iz okoline, te
bi moglo unazaditi prirodan, zdrav razvoj slunih sposobnosti. Putanje muzike kao "usputno"
sluanje u deijim aktivnostima treba razlikovati od putanja i sluanja muzike koja ima za cilj
stvaranje odreene atmosfere, kao to je npr. tiha, nena i sporija muzika koja e umiriti telo i
duh i pripremiti decu za spavanje ili iva, energina, koja e ih dovesti u aktivno stanje.
Stoga, evo prikaza jedne od aktivnosti koja se moe podvesti pod kategoriju sluanja i
doivljavanja muzike, ali i inkorporiranje likovnih u muzike aktivnosti, odnosno integrisanja
umetnikih, audio-vizuelnih elemenata za razvoj kreativnosti kod dece. Dovoljno je univerzalna
da se moe realizovati kod kue, u vrtiima i u niem kolskom uzrastu dece, a u zavisnosti od
opredelenja naglasak moe biti vie na muzikom i/ili vizualnom doivljaju i/ili saznanju, kao i
stvaranju. Nama je za realizaciju kompletne aktivnosti na asu, sa grupama razliitog uzrasta (3 7 god.) trebalo oko 25-30 minuta. Priprema je bila dua- kako se veina idejnih reenja za nae
asove kreira godinu dana unapred ali dopunjuje i menja u odnosu na okolnosti, materijali su bili
spremni nedelju dana ranije. Dobra ideja je znaajna za pripremu asa, ali je jednako vana
organizacija i realizacija samog toka aktivnosti, odnosno kreativnost nastavnika u implementaciji
ideje.
Aktivnost

1) Za inkorpororanje,

smo

nazvali

"Meseina":

sluanja muzike i likovne aktivnosti,

pripremili smo vodene boje. Na tvrem papiru su belom votanombojom nacrtani krug i odsjaj
meseine u

zamiljenoj

vodi.

2) Kako se na belom papiru bela votana boja ne vidi, naslikana

je talasasta linija koja e odvajati perspektivu nonog neba od vode, koju e deca naslikati.

3) Pripremili smo bioskopsku atmosferu i gledali insert iz

animiranog

filma

sa

muzikom

"Clair

de

Lune

4) U iseku iz filma nema specifine radnje, ve je kroz

nijansiranja boje i svetlosna prelamanja prikazana mirna nona atmosfera, a muzika dominira.
Deca su sa velikom panjom I zadovoljstvom pratila tok muzike i video prikaza.
5) Nakon odgledanog filma, posluali smo jo jednom "Clair de Lune" u klavirskom izvoenju,
to je doprinelo atmosferi i koncentraciji za likovnu aktivnost. Priali smo o likovnoj perspektivi,
naravno, jezikom koji deca razumeju i o bojama koje smo zapazili na filmu.

smo deci da smo pripremili specijalan, "aroban" papir, u

6) Objasnili

stilu muzike, na kojem se ne vidi mesec, ve treba da se pojavi tek kada etkica sa bojom pree
preko njega. Upitali smo decu koje boje bi najvie odgovarale za gornju polovinu papira (nono
nebo), a koje za donju (vodu). Inspirisan filmom i muzikom, a potaknut razgovorom, svako je
mogao da odabere boje koje eli. Veina dece se opredelila za crnu boju u prikazu noi, a za
oslikavanje

vodene

povrine

maliani

su

odabirali

plavu,

zelenu

ljubiastu.

7)
Kako se etkica sa bojom kretala sa jedne strane papira na drugu, poeo je da se pojavljuje
mesec..

8)

Uz

muziku,

maliani

su

bili

veoma

fokusirani...

Literatura
1. Voglar, M. (1989.): Kako muziku pribliiti deci. Beograd, Zavod za udybenike i nastavna
sredstva.
2. Grupa autora (1989.): Muzicko stvaralatvo u dejem vrtiu. Beograd, Republika
zajednica deje zatite SR Srbije
3 Domonji, I. (1986.): Metodika muzikog vaspitanja u predkolskim ustanovama.
Sarajevo, Svjetlost OOUR. Zavod za udybenike i nastavna sredstva