Zbornik U Čast Profesorki Veri Vasić

ZBORNIK U AST
Veri Vasi
LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS
urednici:
Milivoj Alanovi
Jasmina Drai
Gordana tasni
Gordana trbac
Novi Sad
2013
1
FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NOVOM SADU

Recenzenti:
Darinka Gortan Premk
Svenka Savi
Mirjana Joci
Za izdavaa:
Ivana ivanevi Sekeru, dekan
ISBN 978-86-6065-193-0
SADRAJ
Re urednika......................................................................................................... 9
Nataa J. Beli
Bibliografija radova prof. dr Vere Vasi.............................................................. 11
LEKSIKOGRAFSKO-LEKSIKOLOKA ISTRAIVANJA............................ 29
. -

.................................................................................. 31
Tvrtko T. Pri
Novi renik novijih anglicizama: zato, ta i kako.............................................. 41
.
......................... 59
.
.......................... 75
.
o-
................................................................................................... 93
.
......................................111
.
....................................................... 129
MORFOLOKO-DERIVACIONA I PROZODIJSKA ISTRAIVANJA........ 141

Ana M. Mari
Rozdiel v gramatickom rode substantv v slovenine a srbine....................... 143
.
............. 157
Ranko D. Bugarski
Jedan agresivni srpski sufiks: -ijda................................................................. 169
Duanka S. Vujovi
Fest od vaara do konferencije (o nazivima tipa Tamburica fest)........................ 179
.
.............. 189
Lidija S. Ori
Anglicizmi u univerzitetskim udbenicima ekonomije.................................... 205
.
-(), -
(- )................................................... 217
.
-
18. 19. ................................................................................. 235
Dejan M. Sredojevi
Prozodijska istaknutost poente u mikro i makro strukturi vica......................... 251
MORFOSINTAKSIKA I METODIKA ISTRAIVANJA.......................... 277
.
: .......... 279
.
A ..... 289
6
.
........................................ 301
.

...................................................................................... 315
.

.................................................................................. 327
.

.................................................................. 343
E. , M.
................................................ 353
.
:
............................................................................................................ 369
. -
:
.......................................................................... 389
.
: ........................................... 405
Mirjana M. Joci
Komunikacija putem radija i televizije kontekstualni okvir.......................... 419
.

............................................................................................................. 437
Biljana M. Mii Ili
Pisane izjave o misiji/ciljevima visokokolskih ustanova kao specifian
vid akademskog diskursa.................................................................................. 455
7
Strahinja R. Stepanov
Politiki govor u ogledalu pragmatikih i kognitivnih teorija.......................... 473
.
............................... 495
Duanka Zveki-Duanovi
Iz diskursa imenovanja: nazivi kozmetikih proizvoda u srpskom
i maarskom jeziku........................................................................................... 503
RE UREDNIKA
Odsek za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
priredio je zbornik Leksika gramatika diskurs u ast prof. dr Veri Vasi povodom ezdeset pet godina ivota i uspene univerzitetske karijere.
Ovako koncipiran tematski okvir Zbornika najbolje odraava kljune oblasti interesovanja profesorke Vere Vasi, koje je svojim pregalakim radom afirmisala i u kojima je dala znaajan doprinos. Raznovrsnim naunoistraivakim
radom proirila je i produbila granice saznanja u domenu leksikologije, leksikografije, derivacije, sintakse i analize diskursa. Nesvakidanji dar u kreativnom i
inovativnom pristupu u selekciji i opisu jezikih fenomena posebno se ogleda
u koncipiranju i konkretnoj realizaciji, po temama, sadraju i znaaju za nau
lingvistiku kljunih leksikografskih dela i monografskih studija. Ali ne samo u
njima, ve i u istraivanjima orijentisanim na prouavanje sintakse sloene reenice, te niza diskursnih fenomena, poev od usvajanja i razvoja govora pa sve
do reklamnog i politikog diskursa. S namerom da lingvistiki problemi budu u
sistematizovanoj formi dostupniji studentima i nau primenu u nastavi inicirala
je pokretanje edicije Lingvistike sveske Odseka za srpski jezik i lingvistiku. U
okviru nje su kao trea i peta sveska objavljeni semantiko-derivacioni renici
u kojima je i ona bila jedna od redaktorki. Ovoj ediciji pripadaju i dve sveske
monografskog opisa govora Novog Sada, nastale u okviru istoimenog projekta
kojim je profesorka rukovodila, a koji je realizovan u okviru naunog programa
Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj. Izuzetne organizacione
sposobnosti pokazala je u ureivanju, samostalnom ili u saradnji, zbornika u ast
Melaniji Mike, Svenki Savi, Ranku Bugarskom, te u kreiraranju i realizaciji
studijskog programa Odseka za medijske studije, iji je bila i prva koordinatorka.
U odnosima prema mlaim saradnicima, na profesionalnom i privatnom
planu, ispoljila je nesebinost, briljivost i portvovanost, ukazujui pri tome
uvek na nove ciljeve i zadatke koji ih oekuju u buduem istraivakom radu.
Upravo nekima od njih, nekada buduim istraivaima a sada u ulozi urednika
Zbornika, pripalo je zadovoljstvo da svojoj profesorki, mentorki, potom i prijatelju u ast prirede ovu knjigu. Kako nita u ivotu nije sluajno, ve se deava
po nekom redu i sa nekom svrhom i ciljem, relativno mlai sastav urednitva
svedoi, makar i simbolino, da se sa smenom generacija u naoj lingvistici, ili
barem u njenoj Novosadskoj koli, ne prekidaju, nego jo intenzivnije nastavljaju
ve zapoeta ili pokreu nova istraivanja na razliitim poljima, za ta nemala
9
zasluga pripada i naoj profesorki Veri koja je, u meri u kojoj je to od nje zavisilo,
pomogla sigurniju budunost nae struke.
Ipak, posebno nam je zadovoljstvo to moemo da istaknemo da se oko
ovog prijatnog posla nisu okupili samo nastavnici i saradnici sa naeg odseka i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ve i kolege i prijatelji sa drugih univerziteta
i instituta u Srbiji, ime su i profesorki Veri Vasi i nama ukazali ast i naklonost,
a svojim korisnim i za nas dragocenim radom podrali napore urednitva da se
Zbornik na vreme zakljui.
Na samom kraju ne smemo da zaboravimo ni korisnike i itaoce ove knjige, pre svih nae studente, kojima e radovi u njoj, iskreno se nadamo, biti korisni
orijentiri i zanimljive stanice na njihovim buduim lingvistikim proputovanjima, te koji e i sami doprineti daljoj afirmaciji prozodijskih, leksikoloko-leksikografskih, morfoloko-derivacionih, morfosintaksikih, lingvokulturolokih,
diskursnih i metodkih istraivanja, kako su to umeno uradili i autori priloga u
ovom zborniku.
Urednici
10
Nataa J. BELI
Filozofski fakultet
Seminarska biblioteka Odseka za srpski jezik i lingvistiku
BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI1

I POSEBNA IZDANJA
1983.
Govor sa sestrom i bratom. Novi Sad : Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike, 1983. 203 str. ; 20 cm. (Serija Usvajanje jezika).
Sadraj: Uvod (7); Ponavljanje (14); Ispravljanje (29); Objanjavanje (35); Pitanja
(45); Imperativ (56); Iskaz: srednja duina i sintaksika organizacija (72); Leksika (95); Oslovljavanje i samooslovljavanje (110); Pripadanje: moje, tvoje i nae
(132); Socio-komunikacijski stereotipi (137); Refonologizacija u govoru starije
dece (171); Zakljune napomene (179); Summary (184); Literatura (198).
1995.
Novinski reklamni oglas : studija iz kontekstualne lingvistike / Vera Vasi. Veternik: LDI, 1995. 326 str., [4] presavijena lista : ilustr. ; 24 cm.
Sadraj: 1. Uvod (9); 1.1 Teorijsko-metodoloki pristup (9); 1.2 Kriteriji za izbor
korpusa (12); 2. Tipologija oglasa (15); 2.1 Pojam i definisanje oglasa (15); 2.2
Tipoloke karakteristike (21); 2.2.1 Komunikacijski aspekt (21); 2.2.2 Pragmatiki
aspekt (24); 2.2.3 Semiotiki aspekt (26); 2.2.4 Lingvistiki aspekt (29); 3. Klasifikacija i hronoloki prikaz reklamnih oglasa (33); 3.1 Klasifikacija reklamnih
oglasa (33); 3.2 Hronoloki prikaz reklamnih oglasa u novinama na srpskohrvatskom jeziku (35); 3.2.1 Knjievni oglasi (35); 3.2.2 Reklamni komercijalni oglasi
(42); Oglasi za farmaceutske i kozmetike proizvode (43); Oglasi za hranu, pie
i cigarete (45); Oglasi za odevne predmete (46); Oglasi za tehniku robu (46);
3.2.3 Reklamni usluni oglasi (47); Zanatlijski reklamni oglasi (48); Ugostiteljski
i turistiki oglasi (48); Oglasi za medicinske usluge (49); Advokatski oglasi (50);
Oglasi novanih zavoda (50); 4. Diskurs novinskih reklamnih oglasa (53); 4.1
Tri primera metodoloki okvir analize (53); 4.2 Oglas kao govorni in (61); 4.2.1
Govorni in preporuke (61); Struktura govornog ina preporuke (61); Tipovi govornog ina preporuke (61); Sintaksika struktura govornog ina preporuke (62);
4.2.1.1 Prost govorni in direktne preporuke (64); 4.2.2 Govorni in saveta (70);
4.2.3 Prost govorni in indirektne preporuke (71); 4.2.3.1 Govorni in obaveta-
natasam@ff.uns.ac.rs
11
Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

vanja (73); 4.2.3.2 Govorni in tvrenja (76); 4.2.3.3 Govorni in obeanja (78);
4.2.4 Globalni govorni in preporuke (80); Diskurs novinskih reklamnih oglasa
zakljuna metodoloka napomena (86); 4.3 Tekst oglasa (87); 4.3.1 Parametri
tekstualnosti (87); 4.3.2 Tipovi kohezivnih odnosa (88); 4.3.3 Organizacija teksta (94); 4.3.4 Tekstovne forme (97); 4.3.4.1 Principi klasifikacije (97); 4.3.4.1
anrovska podela (99); Etiketna tekstovna forma (100); Kataloka tekstovna forma (101); Telegrafska tekstovna forma (101); Izvetajna tekstovna forma (102);
Epistolarna tekstovna forma (103); Recepturna tekstovna forma (105); Tekstovna
forma pesme (106); Narativna tekstovna forma (107); Tekstovna forma lanka
(112); Reklamna tekstovna forma (114); Slogan (117); 4.3.5 Diskurs tekst:
zavrna napomena (118); 4.4. Reklamne strategije i tehnike (118); 4.4.1 Reklamne
strategije kao diskursne strategije (118); 4.4.1.1 Skriveni ubeivai (119); Apel na
patriotska oseanja (120); Apel na enu (123); Apel na korist (127); 4.4.2 Reklamne tehnike (128); 4.4.3 Razumevanje diskursa i njegovog socijalnog konteksta
i obratno na primeru reklamnih strategija i tehnika zavrna primedba (131); 5.
Jezik u novinskim reklamnim oglasima (133); 5.1 Metodoloko-teorijska pitanja (133); 5.2 Semantika i sintaksika organizacija teksta oglasa (134); 5.2.1 Sintaksika koordinacija i subordinacija (135); Prosta neintegrisana reenica (135);
Koordinirane klauze (138); Kopulativne klauze (138); Adverzativne klauze (140);
Subordinirane klauze (140); Kauzalna klauza (141); Kondicionalna klauza (143);
Relativna klauza (145); 5.2.2 Kondenzacija reenice (150); Deverbativna imenica
u funkciji kondenzatora (151); Participi u funkciji kondenzatora (158); Gerundi
u funkciji kondenzatora (165); Infinitiv u funkciji kondenzatora (170); 5.3 Fokus
i red rei (172); 5.3.1 Fokus / red rei i tekstovne forme (174); 5.3.2 Dijahroni
aspekt reda rei u reklamnim oglasima (178); 5.4 Leksika, sintagmatika i topika u
oglasima (182); 5.4.1 Leksika i pragmatika funkcija oglasa (183); 5.4.1.1 Leksika oglasa u sociolingvistikom makrokontekstu (188); 5.4.1.2 Oglas kao leksikografski izvor (190); 5.4.2 Sintagmatika u oglasima (192); 5.4.3 Topika u oglasima
(193); 5.4.4 O jeziku na osnovu jezika u oglasima zakljuna napomena (196); 6.
Istorijski prikaz reklamnog oglasnog diskursa (199); Summary (207); Literatura (211); Registar imena (217); Predmetni registar (219); Izvori 1 (223); Prilog
1 (229); Izvori 2 (273); Prilog 2 (275).
II RENICI
1988.
kolski renik standardnog srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Knj. 1, A Lj. [1. izd.]. Novi Sad : Zavod za izdavanje udbenika : Institut za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta, 1988. XII, 900 str. : ilustr. ; 25 cm (u
koautorstvu sa M. Joci).
12

Sadraj: 1. Predgovor (V); 2. Izvori (IX); Renici i prirunici (XIII); 3. Skraenice i simboli (XIV); 4. Renik (XV); 5. Ilustrovani registri (847); Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (849); oveje telo / ovjeje tijelo (851); Rodbinski odnosi (858);
Naselja (860); Stanovanje (870); Zanimanja (875); kolski pribor (887); Igrake (888);
Prevozna sredstva / Prijevozna sredstva (891); Glazbala i muziki instrumenti / Muziki
instrumenti (894); Sportovi i sportai / Sportovi i sportisti (896).
1989.
kolski renik standardnog srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Knj. 2, M
Po. [1. izd.]. Novi Sad : Zavod za izdavanje udbenika : Institut za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta 1989. 856 str. : ilustr. ; 25 cm (u koautorstvu sa M. Joci).
Sadraj: 1. Renik (7); 2. Ilustrovani registri (799); Povrina Zemlje (reljef) (801);
Strane sveta / Strane svijeta (805); Klima (806); Godinja doba (807); Meseci u
godini / Mjeseci u godini (808); Dani u sedmici / Dani u tjednu (808); Delovi dana
i noi / Dijelovi dana i noi (809); Biljke (810); ivotinje (830).
2001.
Renik novijih anglicizama : du yu speak anglosrpski?. Novi Sad : Zmaj, 2001.
275 str. ; 21 cm. (Zmajevi renici) (u koautorstvu sa T. Priem, G. Nejgebauer).
Sadraj: Re unapred (7); Vodi kroz renik (10); Konsultovani renici i drugi
prirunici (17); tampani izvori (19); Renik (23).
2003.
- . . 1: .
: , , 2003. 373
. : ; 23 cm. ( ; 3) ( . . ).
: (87); (126); (130); (169); (182); (188);
(261); (315); (326); (350); (356);
(359); (360); (367); (367); (369); (370);
, , (370); (371); (372); a (372);
(372); (373).
2006.
- . . 2, ,
, , .
: , , 2006. 774
13
. : ; 23 cm. ( ; 5) ( . . ).
: (56); (60); / (105); (111); (303);

(406); (441); (468); (482); (587); (592);
(617); (758).
2011.
Renik novijih anglicizama : du yu speak anglosrpski?. 2. izd. Novi Sad :
Zmaj, 2011. 275 str. ; 21 cm. (Zmajevi renici) (u koautorstvu sa T. Priem,
G. Nejgebauer).
Sadraj: Re unapred (7); Vodi kroz renik (10); Konsultovani renici i drugi
prirunici (17); tampani izvori (19); Renik (23).
III PRIREIVAKI RAD

1990.
Jezika politika i planiranje jezika u Jugoslaviji. Novi Sad : Filozofski fakultet,
Institut za junoslovenske jezike, 1990. 141 str. ; 24 cm.
2004.
. : ,
, 2004. 191 . : . ; 23 cm. (
; 4) ( . . ).
Pusti Ventil Radija 021. Novi Sad : : enske
studije i istraivanja Mileva Mari-Ajntajn, 2004. 144 str. ; 25 cm.
2009.
Viejezini svet Melanije Mike. Novi Sad : Filozofski fakultet : Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 2009. 206 str. : slika M. Mike ; 23 cm. (Zbornik
u ast / Filozofski fakultet, Novi Sad) (kourednitvo sa P. Vlahovi i R. Bugarskim).
Zbornik je posveen prof. dr Melaniji Mike.
2010.
Diskurs i diskursi. Novi Sad : Filozofski fakultet : enske studije i istraivanja,
2010. 415 str. ; 23 cm. (Zbornik u ast / Filozofski fakultet, Novi Sad).
Zbornik je posveen prof. emeritus Svenki Savi.
14
2011.
. . 2, ,
.
: , ,
2011. 719 . : . ; 23 cm. ( ; 9) (
. ).
Jezik u upotrebi = Language in use. Beograd : Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije : Filoloki fakultet ; Novi Sad : Filozofski fakultet, 2011. 382 str. ; 30
cm. (Primenjena lingvistika = Applied linguistics in honour)
Zbornik posveen prof. dr Ranku Bugarskom.
IV STUDIJE I LANCI
1974.
V. A. Zaporoec, M. I. Lisina, Razvoj komunikacije u predkolskom dobu (Moskva, 1974) // Predkolsko dete (Zagreb, Beograd). ISSN 0350-1957. Br. 4
(1974), str. 437-441.
Prikaz.
1975.
Kultura, asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Beograd br.
25, godina 1974 // Polja (Novi Sad). ISSN 0032-3578. God. 21, br. 194 (april
1975), str. 20-21.
Prikaz.
1976.
Verbalna interakcija starijeg i mlaeg deteta u mikrosredini // Jezik u drutvenoj sredini: zbornik radova sa konferencije Jezik i drutvo / uredili Ranko Bugarski, Vladimir Ivir, Melanija Mike. Novi Sad
: Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, 1976. Str. 121-130.
Prikaz.
1977.
Modeli u sintaksi dejeg govora (ed. M. Joci, S. Savi, 1974); S. Savi, Razvojna psiholingvistika, 1976 // International Review of Slavic Linguistics (Edmonton). ISSN 0703-5330. Vol. 2, No 2/3 (1977), str. 457-465.
Prikaz.
15
1979.
A gyermeknyelvrl (A krds krlhatrolsa) // Klnlenyomat A Hungarolgiai
Intzet
Tudomnyos Kzlemnyei (Novi Sad). Sz. 39-40 (1979), p. 7-14.
Lingvistika analiza emisija TV Novi Sad namenjenih deci // Izvetaji i studije
TV Novi Sad. Recenzenti o emisijama TV Novi Sad na srpskohrvatskom i maarskom jeziku namenjenim deci: zbornik recenzija (1979), str. 40-68.
Stowna interakcija wiedzu starozym, mlodzym dzieskim w rodzine // Psychologia wychowawcza (Warszawa). ISSN 0033-2860. T. 20, nr. 2 (1979), str.
116-127.
Tipovi oslovljavanja odrasle osobe u govoru dece predkolskog uzrasta // Godinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije (Beograd). ISSN
0350-8757. Br. 3 (1979), str. [175]-180.
1980.
Kako se obraamo i kako govorimo deci: lingvostilistika analiza 4 (emisije iz
serije Razliak) // RTV: teorija i praksa (Beograd). ISSN 0351-6008. Br. 21
(1980), str. 96-109.
Linguistische Aspekte der Sprachadaptation in der Kindersprache // Folia Linguistica (Berlin). ISSN 0165-4004. Vol. 14, 3/4 (1980), p. 427-431.
Lingvostilistika obeleja naslova // Prilozi prouavanju jezika (Novi Sad).
ISSN 0555-1137. 16 (1980), str. [1]-16 (u koautorstvu sa . uji, D. Ivkovi,
P. Stepanov, V. kori, S. tolba)
Usvajanje priloga za mesto na ranom uzrastu // Godinjak Saveza drutava za
primijenjenu lingvistiku Jugoslavije (Zagreb). ISSN 0350-8757. Br. 4/5
(1980/1981), str. 187-190.
1981.
O usvajanju priloga na ranom uzrastu // Prilozi prouavanju jezika (Novi Sad).
ISSN 0555-1137. 17 (1981). Str. 39-101.
16
Osobine jezikog komuniciranja dete-dete u predkolskoj ustanovi //

/ .
: , 1981. .
86-94.
Jedan pokuaj sociolingvistike i psiholingvistike analize teksta (na primerima ifara malih oglasa enidbeno-udadbenog tipa) //
/ .
: , 1981. . [63-73].
1982.
Konferencija: Jeziki kontakti u jugoslovenskoj zajednici (Ohrid, 21-23. maj
1982) // Zbornik radova Instituta za strane jezike i knjievnosti (Novi Sad).
ISSN 0351-9074. Sv. 4 (1982), str. [447]-448.
O razumljivosti udbenika matematike // Bilten Pokrajinskog zavoda za izdavanje udbenika (Novi Sad). ISSN 0350-7718. Knj. 49/50 (1982), str. 25-36.
1984.
// :
/ . :
: , 1984. . 187-191 (koautorstvo sa K.
Centerham)
1985.
Kako se obraamo i kako govorimo deci // Televizija viena oima istraivaa:
1975-1985 : zbornik istraivanja o programu Televizije Novi Sad / [priredio orije Popovi]. Novi Sad : Radio-televizija, 1985. Str. 274-282.

// Zbornik radova XXXII kongresa Saveza udruenja folklorista Jugoslavije. 1.
Novi Sad : Udruenje folklorista SAP Vojvodine, 1985. Str. 573-576.
17
1986.
O upotrebi leksike u standardnom jeziku i tekstu // Knjievni jezik (Sarajevo).
ISSN 0350-3496. Knj. 15, br. 1 (1986), str. 55-64.
, (
) // ( ).
ISSN 0352-5724. 29, 2 (1986), . 198-202.
.
Srpskohrvatski kao strani jezik: problem varijantnog raslojavajanja // Nastava
srpskohrvatskog jezika kao stranog: zbornik radova sa savetovanja Nastava
srpskohrvatskog jezika kao stranog / [odgovorni urednik Petar Vukovi].
Beograd : Institut za strane jezike, 1986. Str. 13-17.
1987.
Kontrastive grammatik Deutsch-Serbokroatisch, urednici Ulrich Engel i Pavica Mrazovi, A, Jezike studije. Radovi Instituta za strane jezike i knjievnosti,
Sv. 7 (Institut fr deutsche Sprache Mannheim Philosophische Fakultt der
Universitt Novi Sad) Novi Sad //
( ). ISSN 0352-5724. 30, 2 (1987), . 131-144.
// (). ISSN
0350-5480. . 7 (1987), . 145-158.
1988.
Od jezikoslovne normativnosti ka normi // Polja (Novi Sad).
ISSN 0032-3578. God. 34, br. 353/354 (jul-avg. 1988), str. 250.
Nadreeni stv. nasl.: Jezika norma.
Prikaz.
1989.
O jugoslovenskom projektu o jezikoj politici // Nae teme (Zagreb). ISSN
0547-3144. God. 33, br. 4 (1989), str. 707-710.
Povodom knjige Jezina politika Dubravka kiljana
O upotrebi varijanata standardnog srpskohrvatskog jezika // SOL (Zagreb).
ISSN 0352-8715. Br. 7 (1989), str. 93-96.
18
Komparativna analiza itulja // Jazikot i kulturata: zbornik na trudovi od Konferencijata odrana vo Ohrid od 27 do 29 maj 1988 / ureduvaki odbor Ljupo
Stefanovski, Mirka Mii, Marija Madar. Skopje : Sojuz na drutvata za primeneta lingvistika na Makedonija, 1987. Str. 160-166.
1992.
Autoregulacija u upotrebi dijalekta // Folklor u Vojvodini (Novi Sad). ISSN
0353-4111. Sv. 6 (1992), str. 56-62.
:
( , , 1990) //
( ). ISSN 0352-5724. 35, 1, . 257259.
.
Selektivna bibliografija o vremenu i aspektu u modernom srpskohrvatskom jeziku (1900-1992) // EUROTAP Working Papers, Series VI/4, (1993), str. 1-43
(koautorstvo sa S. Savi, Lj. Spasi, T. Vojnovi)
1993.
Svenka Savi, Diskurs analiza (Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet,
1993) // Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad). ISSN
0352-5724. 36, 2 (1993), str. 242-244.
Prikaz.
1994.
Focus and word order in early childhood : pragmatics versus linguistics // International journal of psycholinguistics (The Hague). Vol. 10, no. 3 (1994), str.
[255]-272 (u koautorstvu sa M. Mike).

// ( ). ISSN
0352-5724. 37 (1994), . [109]-118.
Upotrebna vrednost simbola boje i broja // Folklor u Vojvodini (Novi Sad).
ISSN 0353-4111. Sv. 8, (1994), str. 148-152.
19
1995.
//
( ). ISSN 0352-5007. 48/49 (1995), . 298-301.
.
Folklorna graa u jednojezinim renicima (na primeru Renika srpskohrvatskog
knjievnog jezika, I, II Matica srpska Matica hrvatska, III-VI Matica srpska) //
Folklor u Vojvodini (Novi Sad). ISSN 0353-4111. Sv. 9 (1995), str. 159-166.
1996.
: //
(). ISSN 0351-9066. 25, 2 (1996), . 265272 ( . )
Lingvistiki aspekti subordinacije agensa proagentivnog tipa u Vukovom prevodu Novog zaveta // (
). ISSN 0543-1220. . 44, . 1/3 (1996), . 93-104.
// (). ISSN
0354-9259. . 1, . 1/2 (1996), . 32-38.
(.
I-II , III-VI //
:
,
/ ; . :
; :
, 1996. . [89]-95.
- / -, I, -, (

. :
, : ,
1995) // (
). ISSN 0352-5724. 39, 2 (1996), . 245-249.
.
20
1997.

. // (
). ISSN 0352-5724. 40, 2 (1997), . 35-[40].
Josip Buljovi, Filoloki ogledi (NIP Subotike novine, Subotica 1996) // Rukovet (1997). God. 43, br. 1/3 (1997), str. 56-57.
Prikaz.
( - , I) //
( ). ISSN 0488-7557. 35, . 1/2 (1997), . 44-51.
Textual Forms in the Discourse of Advertising // Proceeding of the 16th International Congress of Linguists / editor Bernard Caron. Oxford : Pergamon Press,
1997. Paper No. 0378 (CD).
.
1998.
// ().
ISSN 0350-185X. 54 (1998), . [79]-86.
1999.
Jednojezini renici kao gramatiki korpus dvojezinih //
: , ,
/
. : ; :
: ,
1999. . [281]-288 ( . ).
2000.
Argument autoriteta u Stevanovievoj Gramatici //
( ). ISSN 0352-5724. 43 (2000), .
[91]-97.
Diskurs novinskih reklamnih oglasa, Tri primera; metodololoki okvir analize
(preuzeto iz knjige Novinski reklamni oglas) //
: / .
: [. .], 2000. . 296-311.
21
Kondicionalne klauze sa nekonsekutivnom apodozom //

(). ISSN 0350-185X. 56, 1/2 (2000), . 177-185.
. , . -, . , . ,
1 ; . -, . , . , 2 (, , 2000) //
(). ISSN 1450-9083. . 2, . 5 (2001).
.
2001.
Slobodan Pavlovi, Determinativni padei u govoru severozapadne Boke (Institut za srpski jezik SANU, Biblioteka Junoslovenskog filologa, Nova serija, knj.
16, Beograd 2000) //
( ). ISSN 0352-5724. 44, 1/2 (2001), . 280-282.
2002.
- : (
) //
/
. :
: ; : , 2002.
. [125]-131.
2003.
//
(). ISSN 0351-9066. 31,
1, (2003), . [29]-34.
2004.
Frekvencijski renik // Pusti Ventil Radija 021 / priredila Vera Vasi. Novi
Sad : : enske studije i istraivanja Mileva Mari Ajntajn, 2004. Str. 50-83.
//
(). ISSN 0351-9066. 33, 1 (2004), . [47]-54.
Predgovor // Pusti Ventil Radija 021 / priredila Vera Vasi. Novi Sad :
22
: enske studije i istraivanja Mileva Mari Ajntajn,

2004. Str. 5.
2007.
Az jvidki Egyetem jsgri szak elkpzelse // Audiovizulis jsgr-oktats a Szegedi s az jvidki egyetemen / szerkesztette Ivask Lvia s Mtyus
Imre. Szeged : Szegedi Tudomnyegyetem, Kommunikci- s Mdiatudomnyi Tanszk, 2007. Str. 24-27 (u koautorstvu sa Lj. Suboti)
//
(). ISSN 0351-9066. 36, 1
(2007), . [27]-36.
: 5 wh + h //
: - /
-, , . :
, , 2007. .
[149]-167 ( . ).
- //
( ). ISSN 0352-5724. 50 (2007), . 105-110.
Koncepcija studijskog programa na studijskoj grupi urnalistike na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu // Audiovizuelna obuka novinara na Univerzitetu u Segedinu i Novom Sadu / urednici Lvia Ivask i Imre Mtyus. Szeged : Univerzitet u Segedinu, Katedra za komunikaciju i medijske studije, 2007. Str. 24-28
(u koautorstvu sa Lj. Suboti)
Percepcija govora Novog Sada i stavovi prema njemu //
(, ). ISSN 1451-7124. . 8 (2007), . 8-21 (
. .)
Pragmatika i gramatika komponenta u konstituisanju i interpretaciji reenice //
( ). ISSN 0352-5007. .
71/72 (2007), . 273-282.
23
2008.
: //
/ ,
. : ,
, 2008. . [193]-200.
Serbian Language Treshold Level: Concept and Design // Bosnish Kroatisch
Serbisch als Fremdsprachen an den Universitten der Welt / herausgegeben von
Biljana Golubovi. Mnchen: Verlag Otto Sagner, 2008. Str. 195-203 (u koautorstvu sa V. Rui i Lj. Suboti)
2009.
Bibliografija prof. dr Melanije Mike // Viejezini svet Melanije Mike / urednici
Plemenka Vlahovi, Ranko Bugarski i Vera Vasi. Novi Sad : Filozofski fakultet : Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 2009. Str. 17-36 (u koautorstvu
sa P. Vlahovi)
Termini iz oblasti dvo/viejezinosti u srpskohrvatskom i francuskom jeziku //
Viejezini svet Melanije Mike / urednici Plemenka Vlahovi, Ranko Bugarski i
Vera Vasi. Novi Sad : Filozofski fakultet : Drutvo za primenjenu lingvistiku
Srbije, 2009. Str. 189-206 (u koautorstvu sa P. Vlahovi)
2010.
Uslov istinitosti u medijskom diskursu // Diskurs i diskursi : zbornik u ast Svenki
Savi / urednica Vera Vasi. Novi Sad : Filozofski fakultet : enske studije i i
straivanja, 2010. Str. 337-354.
2011.
Diskursna i metatekstualna kondicionalna klauza u srpskom jeziku //
:
/ . : ;
: . . [313]-321.
// . . 2,
, /
. : ,
, 2011. . 681-691 ( . .
)
24
Modeli kontekstualizacije izbornih flajera // Jezik u upotrebi = Language in Use

/ urednica Vera Vasi. Beograd : Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije : Filoloki fakultet ; Novi Sad : Filozofski fakultet. Str. 201-218.
// , , /
, . : ,
2011. . 71-82.
Teme i informatori za ispitivanje morfosintaksikih, leksikih i pragmatikih osobina govora Novog Sada // Govor Novog Sada. Sv. 2, Morfosintaksike, leksike i
pragmatike osobine / urednice Vera Vasi i Gordana trbac. Novi Sad : Filozofski
fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, 2011. Str. 9-17 (u koautorstvu sa G. trbac)
//
. . 2, , /
. : ,
, 2011. . 441-470.
2012.
Diskursi manjinskih zajednica u govoru Novog Sada // Diskursi manjinskih jezika, knjievnosti i kultura u jugoistonoj i srednjoj Evropi: zbornik radova /
[glavni i odgovorni urednik Miroslav Dudok]. Novi Sad : Filozofski fakultet,
2013. Str. 327-335 (u koautorstvu sa G. trbac)
//
: / . : , 2012. .
7-15.
2013.

: // a [
] / , -,
. : , 2013. . 565-578.
25
PRILOG 1: MENTORSKI RAD

MAGISTARSKE TEZE2
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Branislava Jeli Renik pripovedaka Laze Lazarevia (2003)

Matica srpska, Novi Sad, 2008, 517str.
Milivoj Alanovi Koreferencijalnost agensa u srpskom, francuskom i nemakom jeziku (2004)

Matica srpska, Novi Sad, 2005, str. 151-232.
Ivana Konjik Struktura, funkcija i leksikografska obrada perirfastinih predikata (na primerima iz dnevnih novina) (2005)

Matica srpska, Novi Sad, 2005, str. 219-304.
Jasmina Drai Minimalni jednojezini tematsko-terminoloki renik srpskog
jezika kao stranog (2005)

Filozofski fakultet, Novi Sad, 2008, 209 str.
Zorica Kneevi Semantiko-derivaciona analiza argonizama sa arhisemom
ovek (2005)

Alma, Beograd, 2010, 256 str.
Ivana Crnjak Semantiko-derivaciona analiza imenica intelektualnih svojstava
(2007)
Lidija Ori Anglicizmi u univerzitetskim udbenicima ekonomije (2008)
Strahinja Stepanov Propoziciona struktura i ilokuciona snaga novinskog komentara (2008)
Danijela Stanojevi Metajezike sposobnosti na fonemskom i leksikom nivou jednojezine i dvojezine dece u procesu uenja drugog/treeg jezika
(2009)

Pedagoki zavod Vojvodine, Novi Sad, 2010, 125 str.
Biljana Ljubisavljevi Diskurs preporuka (2009)
Brankica Drakovi Diskurs centralne informativne emisije (TV dnevnik)
(2009)
Dinko Gruhonji Diskurs agencijske vesti (2010)

Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije, 2011, 190 str.
Dragana Graovac Diskurs internetskog foruma (na primerima Foruma B92)
(2010)
Ljiljana Mati Terminologija bibliotekarstva (2010)
2
Bibliografski podaci samo za objavljene monografije i lanke objavljene u celini ili skraene u
lingvistikim asopisima.
26
Senka Bengin Diskursne osobine poslovne prepiske imejlom (2011)

ACIMSI CENTAR ZA RODNE STUDIJE
Veronika Mitro Dnevne novine iz rodne pespektive: predstavljanje politiarki
(2010)
Dragana Dardi Veb-stranice enskih nevladinih organizacija (2011)
DOKTORSKE DISERTACIJE
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Duanka Vujovi Semantiko-derivaciona analiza glagola kretanja (2010)
Ivana Lazi-Konjik Glagoli sa egzistencijalnim znaenjem u srpskom jeziku
(2010)
Milivoj Alanovi Leksiko-gramatika formalizacija kauzativno-manipulativnog koncepta (2010)
Marko Janiijevi Diskurs zakonskih akata: uporedno-dijahronijski pristup
(2010)
Jasmina Drai Leksike i gramatike kolokacije u nastavi srpskog kao stranog:
leksikoloki i leksikografski pristup (2012)
ACIMSI CENTAR ZA RODNE STUDIJE
Gordana Stojakovi Rodna perspektiva u novinama Antifaistikog fronta ena
u periodu 1945-1953. godine (2011)
27
28
LEKSIKOGRAFSKO-LEKSIKOLOKA ISTRAIVANJA
29
30
. -
daragp@yahoo.com
811.163.41374

1
, .
: , , , , , , .
1. . : (
);
, ; , .

.
. ,
, ,
.
, . .
;
, .
;
- , .
, , ;
, ;
1
, , ,
. 21/2 , 1996, 105123.
31
. -: ...
- : , , .
.
;
, -
; ., , , ;
: , , .
- , . ;
,
. ,
,

-, , .
2. , ,
, .
, . . .
, , ,
,
, , ; , , , ,
.
, 1961. . , ,
.
, , .
, , .
, . . .,
, +,
, ++++ ,
,
. , 32
. .
,
. , .,
,
( , ,
, , ., ). , ,

( , , ,
.)
3.
, ,
( : , : ,
: ); 2. ., , , :

; ( )
,
. ;

,
. , , , ,
. (
30 ) , , ; , ,
.
,
; , ;
.3
2
(-, 1997, 5967) , ,

, . (1967, 217235)
. .
3

.
. .,
, , ;
33
. -: ...
4. , .
( ). .
( , , )
, , ,

, , , . ., 2.. ,
2.. , ; , , ; .
.
5. , .
- , , ,
- , ,
. ,

. ., , , , ;
; ; , , , .;
;
. , , , , ,
, .;
.
, ; , , ; , ;
.
(
.
. ,
.
; ,
, , ,
.
34
). (.,
); (., , ,
.).

( ) , .
, ,
. , ; ,
. , , ;
, ;
.4
. . ,
.
6. .
, ( ) .
; ;
( ,
)
, . : , - ,
, , , ,
.
( )
, .
, ,
4

.
; . (2), :
, ;
(. 2, 6 = , .,
, 54, 1939);
.
35
. -: ...
;
, ,
, , , ;
, . , , , ,
.
, ,
. , .
., (
) : .
; . ; . . , ; . . , .

( ). ., . , Felis domestica .
. Felicidae , , , ,
, ,
. .: Felicidae,
, , , .( .: ). ,
. ( .) . Gallidae; Gallus
; . ( .) Galliformes,
. Gallidae; . Gallus domesticus
. Gallidae, ; . : , , , , ,
; , . ;
, .5
5
:
, . .,
.
36
. . ; .,
,
, .
6. , ,
, ,
,
, . .,
; ,
, , ; , .
, ,
; ;
, , ,
( ),
. ;
, , ,
, , , ( ,
, , , , )
., .
, , , ;
;
,
, ( )
. .,
; , ( =
, , = );
, : . ,
, ; .
; . ; . .,
(
) :
37
. -: ...
, , , .
;
.
;
(, , , , , .), (, , ), ,
, , .
, ,
( ,
, , ).
7. . , .
,
. , .
. ,

, ., , , .
8. .
.
,
, , ,
, .
( , )
.
-, . (1997). . :
.
, . (1967). . . 16: 217
235.
, I. : ,
, 1959.
38

Darinka Gortan-Premk
LEXICOGRAPHIC DEFINITION IN THE SYSTEM
OF LEXICOGRAPHIC DEFINITIONS IN MONOLINGUAL DICTIONARY
Summary
The author suggests the different types of lexicographic definitions, on one hand,
those by which the semantic contents of primary lexical units are identified and, on the
other hand, those by which the semantic contents of secondary lexical units are identified;
author suggests the way of arrangement of the secondary identifications as well.
Key words: semantical identification, lexicographic definition, distribution of lexicographic definitions, polysemantic structure, metonymy, synecdoche, metaphor.
39
40
Tvrtko T. PRI
Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
UDK 811.163.41373.45
NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO1

Ovaj rad bavi se pripremanjem novog, proirenog izdanja nekog budueg
Renika novijih anglicizama, koji je prvi put objavljen 2001. godine. Nakon osvrta
na prvobitne ciljeve koje su autori eleli da postignu, te kritikog osvrta na uoene prednosti i nedostatke prvog izdanja, detaljnije e biti razmotrena tri kljuna
aspekta izrade novog izdanja: prvo, zato, koje obuhvata razloge za njegovo sastavljanje; drugo, ta, koje obuhvata njegove strukturne novine; i tree, kako, koje
obuhvata mogunosti njegove tehnike realizacije.
Kljune rei: renik, anglicizam, kontaktna lingvistika, korpusna lingvistika, leksikografija, elektronska leksikografija
1. Uvodne napomene
Jesen 2011. godine obeleila je prvu deceniju od objavljivanja Du yu speak anglosrpski? Renika novijih anglicizama, prvog takve vrste u naoj sredini.
Idejni tvorac i prvi koautor ovog renika bila je Vera Vasi, dedikatkinja ovog
prigodnog zbornika, dok su drugo dvoje koautora bili Tvrtko Pri i Gordana
Nejgebauer, u saradnji s Ljiljanom Suboti, Mladenom Mozetiem i devet naih postdiplomki i postdiplomaca. Renik je naiao na neoekivano dobar prijem
strune i ostale zainteresovane javnosti i medija (za informativne prikaze, v. Bugarski, 2002; Lali, 2002; Piurica, 2002), itav tira vremenom je rasprodat, pa
je u ast ovog jubileja tampano ponovljeno drugo izdanje (Vasi, Pri, Nejgebauer, 2011; za opis teorijskih, metodolokih i praktinih aspekata ovog pionirskog leksikografskog projekta i njegovih rezultata, v. Pri, 2012a, a za kritiku i
samokritiku analizu Renika i njegovih neposrednih i posrednih uinaka u naoj
sredini, uz obimnu literaturu, v. Pri, 2012b).
1
Tvrtko Pri, Odsek za anglistiku, Filozofski fakultet, Dr Zorana inia 2, 21000 Novi Sad,
Srbija.
Dragoj Veri, izuzetnom strunjaku, eruditi i oveku, bez koga ne bi bilo Du yu speak anglosrpski?
Renika novijih anglicizama, a ni mene kao njegovog koautora. Rad je nastao u sklopu Projekta br.
178002, pod nazivom Jezici i kulture u vremenu i prostoru, koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
41
Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO
Zakljuni odeljci obe navedene studije dotiu se pitanja da li je vredelo sastavljati Renik novijih anglicizama, na koje je ponuen sledei odgovor: delom
da, zbog onog dobrog u Reniku i oko njega; delom ne, zbog onog manje dobrog
u njemu i oko njega; delom moda, kada se uravnoteeno i odmereno sagledaju
i da i ne zajedno (Pri, 2012b, 261). Tada je pokrenuto i pitanje inoviranja
Renika, pa je konstatovano da su perspektive sastavljanja novog, proirenog izdanja trenutno jedino u domenu teorijskih razmatranja i, po svim pokazateljima, tako e i ostati, bar to se ovog autorskog tima tie (Pri, 2012b, 261). Iz
ove konstatacije moe se naslutiti kako vrata eventualnom novom, osavremenjenom leksikografskom projektu, s istim ili drugim uesnicima i autorskim timom,
nisu u potpunosti zatvorena. U tom smislu, ovaj prilog valja smatrati nastavkom
potonjeg lanka, ili njegovim dodatkom, u kojem e biti sagledane perspektive
sastavljanja novog, proirenog izdanja Renika novijih anglicizama i ponueni
konkretni odgovori na pitanja zato, ta i kako bi se to moglo i/ili trebalo uraditi
naravno, ukoliko bi se toga uopte vredelo poduhvatiti, s obzirom na splet razliitih objektivnih i subjektivnih okolnosti (up. Pri, 2012a, 2012b).
2. Renik novijih anglicizama vs Novi renik novijih anglicizama
Podseanja radi, u pripremnoj fazi autori su postavili est ciljeva koje su
izradom Renika novijih anglicizama nameravali da postignu ti ciljevi veinom
su i ostvareni, izuzev prvog i poslednjeg, koji su izvan polja njihove odgovornosti
(up. Pri, 2012b, 254).
(1) Komunikativni, i ujedno glavni, cilj: pomoi itaocima da ispravno
razumeju i dosledno koriste novije anglicizme u srpskom jeziku, ukljuivanjem
praktinih podataka o njihovoj formi, funkciji, sadrini i upotrebi, ali i teorijski
relevantnih podataka o izvornim oblicima anglicizama, nainima njihove adaptacije i stepenu njihove integrisanosti u srpski jezik.
(2) Deskriptivni cilj: sveobuhvatno predstaviti upotrebu novijih anglicizama u dananjem srpskom jeziku, kodifikacijom njihove primarne i sekundarne
adaptacije na ortografskom, fonolokom, morfosintaktikom, semantikom i pragmatikom nivou, u skladu s teorijskim i metodolokim principima savremene
kontaktne i kontrastivne lingvistike.
(3) Deskriptivno-preskriptivni cilj: osmisliti semantiko-pragmatiki motivisanu skalu opravdanosti novijih anglicizama u srpskom jeziku.
(4) Preskriptivni cilj: razraditi preporuke za upotrebu novijih anglicizama
u srpskom jeziku, u sluajevima kada postoje varijacije ili pogrene upotrebe,
naroito u pisanju.
(5) Leksikografski cilj: prikazati podatke na efektan i prema itaocima predusretljiv nain, u skladu s tendencijama savremene leksikografije.
42
(6) Sociolingvistiki cilj: podii svest kod korisnika srpskog jezika o anglicizmima u sopstvenom jeziku i kulturi, i izgraditi njihov odgovorniji stav prema
nekritikoj i nedoslednoj upotrebi novijih anglicizama.
Nadalje, kao prednosti Renika novijih anglicizama istaknuta su etiri
njegova svojstva: (a) ponuena prva sveobuhvatna, deskriptivna i preskriptivna,
leksikografska kodifikacija novijih anglicizama u srpskom jeziku, na nivou pisanja, izgovora, oblik, znaenja i upotrebe, (b) razvijen i primenjen lingvistiki
zasnovan, jednostavan i lako nauljiv sistem pravil i preporuk za standardizovano pisanje anglicizama, s funkcijom rei i akronima, u srpskom jeziku, (c)
lansirana re anglosrpski, kao polualjiv naziv za tada nastajui hibridni srpskoengleski jezik ili, tanije, sociolekt, koji se u meuvremenu u zainteresovanoj
akademskoj zajednici ustalio kao struni termin, kao to se i sam jezik ustalio u
itavom naem drutvu i kulturi, i (d) uvedene leksikografske inovacije, naroito
u domenima mikrostrukture, u vidu novih tipova ponuenih podataka Neprihvatljivi pravopisni oblici, Izvorni oblici i njihova adaptacija u srpskom jeziku
i Indeks integrisanosti u srpski jezik, te grafike opreme, u vidu vieparagrafske
strukture renikog lanka i dvobojne, crne i tamnocrvene, tampe (up. Pri,
2012b, 254255). U nedostatke Renika novijih anglicizama ubrojana su dva njegova svojstva: (a) mnogo, moda ak i premnogo, tipova ukljuenih podataka, s
velikim brojem upotrebljenih skraenica i simbola, to prosenom itaocu, koji
esto eli da sazna samo znaenje rei, moe delovati zbunjujue i odbojno iako
svesni ove mogunosti, autori su zadrali celokupan repertoar planiranih podataka, kako bi izali u susret najirem krugu potencijalnih italaca i (b) korpus na
kome je Renik zasnovan trebalo je da bude opseniji i raznovrsniji, da bi potpunije odraavao raznolikost stilova i registara srpskog jezika (up. Pri, 2012b,
255).
Nedovoljno ostvareni prvobitni ciljevi mogli bi se (pokuati) ostvariti, nedostaci mogli ispraviti, a prednosti i ostvareni prvobitni ciljevi mogli dodatno
poboljati i pojaati jedino u novom, proirenom izdanju Renika novijih anglicizama. Zbog toga e u sledea tri pododeljka detaljnije biti govora o tri kljuna
aspekta izrade nekog budueg Novog renika novijih anglicizama, a to su: (a)
razlozi za njegovo sastavljanje zato, (b) njegove strukturne novine ta i (c)
mogunosti njegove tehnike realizacije kako.
2.1. Zato: razlozi za sastavljanje Novog renika
U ovom pododeljku bie ponueni odgovori na pitanje zato treba praviti
Novi renik novijih anglicizama preciznije, koji bi bili razlozi za njegovo sastavljanje. Tri su takva razloga: prvi, i nesumnjivo najbitniji, tie se potencijalnih
odrednica, anglicizama koji su se tokom proteklih desetak godina pojavili u srp43
skom jeziku i iji je stalan dotok iz dana u dan vie nego primetan. Glavnina njih
ve se ustalila u veoj ili manjoj meri, ili se jo ustaljuje, pa bi sve takve anglicizme, koji su postigli bar izvestan stepen formalne i/ili sadrinske integrisanosti u
sistem srpskog jezika, bilo nuno uneti u Novi renik, te ih leksikografski obraditi
i kodifikovati. Na taj nain, po slobodnoj, ali ne i sluajnoj, proceni, ukupan broj
odrednica u odnosu na prvo izdanje, koje sadri 950 odrednica, bio bi najmanje
udvostruen.
Drugi, i ne manje bitan, razlog tie se korisnika Novog renika, onih zainteresovanih italaca, irokog dijapazona uzrasnih i obrazovnih profila, koliko god
da su naizgled malobrojni ali upravo zato izuzetno vani i dragoceni, koji ele,
prvo, da valjano razumeju sve brojnije novije i najnovije anglicizme u srpskom
jeziku, poput pomodne skraenice vs, od engleskog versus, u naslovu ovog odeljka (to je pasivna komponenta jezikog znanja; za rezultate empirijskih istraivanja o stepenu razumevanja anglicizama na koje se svakodnevno nailazi u
medijima, v. Pani Kavgi, 2006; Jerkovi, 2012); i drugo, da ispravno i dosledno
umeju koristiti anglicizme u sopstvenom govoru i pisanju (to je aktivna komponenta jezikog znanja). Na kraju krajeva, ovaj renik nastao je najpre zbog i radi
svojih korisnika, buduih italaca. Svima njima Novi renik trebalo bi da postane
lako i besplatno dostupan putem interneta, to bi umnogome potpomoglo irenje
postojeeg kruga njegovih italaca odnosno korisnika.
Trei razlog tie se podizanja kvaliteta Novog renika, koje bi se sastojalo
u otklanjanju uoenih propusta u prvom izdanju. Uprkos velikom trudu uloenom
u formulaciju definicija, odabir pravih primera i briljivu korekturu celokupnog
rukopisa, neke sitnije manjkavosti i previdi, posebno slovni i stilski, ipak su ostali, pa bi ih zato sve trebalo dosledno ispraviti.
2.2. ta: strukturne novine u Novom reniku
U ovom pododeljku bie ponueni odgovori na pitanje ta treba da bude
novo u Novom reniku novijih anglicizama preciznije, koje bi bile njegove
strukturne novine. Tri su takve novine, u razliitim oblastima. Najmanja, ali i
najupadljivija, u vezi je s naslovom. Kao to je poznato, sadanje izdanje nosi
dvodelni naslov Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama, pri emu
je dvosmisleni i polualjivi nadnaslov bio upotrebljen s ciljem da privue panju
potencijalnih kupaca i, daleko znaajnije, da upeatljivo inaugurie naziv anglosrpski i novoprepoznati sociolekt srpskog jezika, iji su leksiki, gramatiki
i pravopisni aspekti dokumentovani u Reniku (a kasnije teorijski sagledani u:
Pri, 2011). Meutim, ovde se ne nalaze samo anglosrpski elementi, koji su
lingvistiki neopravdani i stoga nepotrebni, jer ne doprinose srpskom jeziku u
pogledu izraajnosti, ekonominosti ili drukije, nego ine sve ilaviju konku44
renciju standardnim obiajima i upotrebama, sa sve jasnijom tendencijom ka njihovom postepenoom istiskivanju. Znatno vie u Reniku su obraeni formalni
i sadrinski aspekti novijih anglicizama, koji su lingvistiki opravdani i stoga
potrebni, jer u veoj ili manjoj meri doprinose izraajnosti i/ili ekonominosti
srpskog jezika i otuda spadaju u standardni srpski, a ne u anglosrpski. Poto bi
novo izdanje zasigurno nastavilo s ovakvim optim opredeljenjem, da opisuje
oba ova tipa anglicizama, sadanji nadnaslov, koji, uprkos svojoj povrinskoj
privlanosti, ne odraava stvarno stanje, bilo bi najbolje ukloniti, tako da novi
naslov, kako je dosad ve nekoliko puta nagoveteno, kratko i efektno glasi: Novi
renik novijih anglicizama.
Druga strukturna novina u vezi je s makrostrukturom Novog renika, tj.
s odabirom, popisom i organizacijom njegovih odrednica (up. Hartmann, 2001;
Hartmann, James, 1998). Na osnovu uvida u korpus prikupljen za prvo izdanje, termin anglicizam moe se definisati kao re iz engleskog jezika, poput
milkejk, bez obzira na njeno etimoloko poreklo i morfoloku strukturu (prosta,
izvedena, sloena ili frazna), ili afiks, poput ko-, ili afiksoid, poput sajber-, koji je
uao u srpski jezik i, adaptacijom na nivou forme i/ili sadrine, ostvario bar izvestan stepen integrisanosti u njegov sistem; takve jedinice imaju status pozajmljene rei, afiksa ili afiksoida. S druge strane, re ili sintagma iz engleskog jezika,
poput by the way, koja se u srpskom jeziku javlja kao povremena interpolacija i
nije jo ni poela proces integracije u njegov sistem ne smatra se anglicizmom,
nego se, kontrasta radi, naziva ingliizmom; takve jedinice imaju status strane
rei ili sintagme.
Makrostrukturu Renika novijih anglicizama ine abecedno rasporeena
etiri tipa odrednica: prvo, to su, naravno, anglicizmi, i to oni oigledni, koji se
po svom grafolokom, fonolokom i morfolokom obliku prepoznaju kao pozajmljenice iz engleskog jezika (up. Pri, 2011, 121; Filipovi, 1986) i koji su se u
srpskom jeziku ustalili u proteklih tridesetak godina (u doba sastavljanja Renika,
1999/2000. godine); drugo, to su morfosintaktike izvedenice, poput bebisiterka i
menaderski, nastale od osnova podvrgnutih sekundarnoj morfolokoj adaptaciji
(up. Filipovi, 1986); tree, to su stariji anglicizmi, poput lider, koji su ponovo preuzeti, ali sada s novim znaenjem u konkretnom sluaju, osoba koja
predvodi neku muziku grupu i tim, proizvod i sl. koji zauzima prvo, vodee
ili najbolje mesto u konkurenciji s drugim timovima, proizvodima i sl., uz ranije znaenje politiki ef ili voa; etvrto, to su semantike izvedenice, poput
marketing, u smislu reklamiranje, naroito na radiju ili televiziji, i prebukirati,
u smislu pretrpati ili preopteretiti raspoloive kapacitete, mogunosti, vreme i
sl., kod kojih je, sekundarnom semantikom adaptacijom, u srpskom jeziku razvijeno novo znaenje, koje je u engleskom nepoznato (up. Filipovi, 1986); i
45
peto, to su pseudoanglicizmi, poput golgeter, rei skovane u srpskom jeziku ili

preuzete iz nekog drugog jezika, u kojem su skovane kombinovanjem engleskih
elemenata, ponekad uz upotrebu elemenata iz domaeg jezika, pri emu rei s
takvim oblikom i/ili znaenjem u samom engleskom jeziku ne postoje (up. Filipovi, 1986; Pri, 2012c; za sveobuhvatnu leksikoloku i leksikografsku obradu
pseudoanglicizama, na primerima italijanskog jezika, v. Furiassi, 2010).
Po navedenim kriterijumima bile bi birane i odrednice za Novi renik. No,
s obzirom na njihovu sve veu zastupljenost u svim vrstama tekstova, kao mogui
kandidat namee se jo jedan tip, dosad neobjanjivo neprimeivan i zaobilaen
skriveni anglicizmi (up. Pri, 2011, 121), poput mapa puta i pametni telefon,
te ohrabriti, u smislu podsticati, podravati, i relaksacija, u smislu labavljenje
primene nekog zakona ili zabrane. Svi ovakvi i slini primeri posledica su direktnog prevoenja i u postojeim srpskim domaim i odomaenim reima kriju
forme i/ili sadrine svojstvene engleskom jeziku; u prva dva primera posredi je
strukturno prevoenje ili kalkiranje, tj. doslovno prevoenje forme i njoj pridruene sadrine polimorfemskih rei, engleskih road map i smartphone, a u druga
dva radi se o presaivanju engleske sadrine na srpsku formu. U ovu kategoriju
spadaju i pragmatiki anglicizmi, poput Mogu li da vam pomognem?, od engleskog Can I help you?, koji predstavljaju doslovno prevedene diskursne formule
s engleskog jezika na srpski (up. Mii Ili, Lopii, 2011). Uprkos tome to
skriveni anglicizmi kao pojedinane rei ine deo odranije poznatnog vokabulara srpskog jezika, njihovi novi i neuobiajeni spojevi i naroito njihova nova i
neprozirna znaenja dovoljno su opravdanje za predlog da se u makrostrukturu
Novog renika novijih anglicizama ukljue i skriveni anglicizmi, koji bi bili posebno obeleeni.
Na taj nain, u skladu s novim jezikim injenicama i njihovim teorijskim
opisom, bio bi redefinisan tradicionalni pojam anglicizma, ogranien na one oigledne, a ujedno bi bio postavljen i primenjen nov opti princip da u sastav Novog
renika treba da uu formalni i/ili sadrinski neologizmi u srpskom jeziku, koji
su ili preuzeti iz engleskog jezika, ili su nastali pod njegovim uticajem, ili su
nastali od njegovih formi i/ili sadrina. Vrlo aktuelan primer za to je anglicizam
skrining, od engleskog screening, u specijalizovanom smislu sistematska analiza
celokupnog zakonodavstva zemlje kandidatkinje radi uporeivanja i usklaivanja sa zakonodavstvom Evropske unije, koji je gotovo zvanino inaugurisan u
informativnim programima najuticajnih domaih elektronskih medija 28. juna
2013. godine, na dan kada je doneta odluka o otpoinjanju pristupnih pregovora
Srbije s Evropskom unijom.
Trea strukturna novina u vezi je s mikrostrukturom Novog renika, tj. s
odabirom, formulacijom i prikazom podataka o njegovim odrednicama (up. Har46
tmann, 2001; Hartmann, James, 1998). U prvom izdanju o odrednicama se daje

devet tipova podataka: Pravopis, Gramatika, Izgovor, Neprihvatljivi pravopisni
oblici, Izvorni oblici i njihova adaptacija u srpskom jeziku, Indeks integrisanosti u srpski jezik, Znaenje, Primeri i Ustaljeni spojevi rei (za detaljan prikaz i
konkretnu primenu ovih podataka, v. Vasi i dr., 2011, 1016; Pri, 2012a). Iako
ovolika koliina podataka moe delovati preteranom, ako ne i odbojnom, a mogla
bi se smatrati i nedostatkom Renika, svi podaci svesno su odabrani, s ciljem da
se o svakom anglicizmu prui celovita informacija o njegovoj formi, funkciji,
sadrini i upotrebi, te da se itaocima omogui ne samo da ga uspeno razumeju
nego i da ga sami valjano koriste, pa i da proniknu u njegovo mesto u leksikom podsistemu srpskog jezika. Svi podaci paljivo su formulisani i tipografski
predstavljeni tako da svako moe da se poslui onim to lino smatra bitnim i
korisnim neko samo znaenjem, neko i gramatikom i izgovorom, a neko svime
to je ponueno.
Mikrostruktura Novog renika zadrala bi, naravno, ve raspoloive podatke, koji bi, po potrebi, bili osveeni kako bi odrazili uoene formalne i sadrinske promene i novine kod postojeih odrednica, posebno onima proisteklim iz
sekundarne morfoloke i semantike adaptacije. Osim toga, sledei i ovde nove
teorijske uvide u jezike injenice, mikrostruktura bi bila obogaena u domenu
Znaenje, uvoenjem posebnih oznaka i objanjenja, prvo, za anglicizme kao
sinonime postojeim reima srpskog jezika, poput fan prema oboavalac (up.
Pri, 2011, pogl. 11; Mili, 2011, 2013); drugo, za anglicizme kao lane parove
(nekim znaenjima) engleskih rei, poput oldtajmer, starinski automobil koji se
uva i ceni kao raritet ili antikvitet, prema engleskom old-timer, stariji ovek s
mnogo iskustva, (asni) starina, veteran takav starinski automobil u engleskom
se naziva classic car (up. Pri, 2012c); i tree, za anglicizme kao uskostrune
termine koji su preli, ili imaju vidljivu tendenciju da preu, u opti jezik, najee posredstvom sredstava masovne komunikacije televizije, radija, tampe
i interneta, poput malopre pomenutog anglicizma skrining, iz diplomatskog registra, i revolving-kredit, iz bankarskog registra. Nadalje, domen Neprihvatljivi pravopisni oblici bio bi preimenovan u Neprihvatljivi oblici, poto bi, pored
pravopisnih oblika oiglednih anglicizama, ukljuivao i: prvo, nadriprevedene
skrivene anglicizme, poput seksualno uznemiravanje, gde je re preslaba, i seksualno zlostavljanje, gde je re prejaka, prema engleskom sexual harassment,
umesto seksualno napastovanje; drugo, besufiksno adaptirane prideve, poput
master (studije), prema engleskom master (studies), takoe, posledica nadriprevoenja, umesto masterske (studije) (za kritiku analizu pojave nadriprevoenja,
sve zastupljenije u prevoenju svih vrsta tekstova, v. Pri, 2011, pogl. 5 i 16).
I na kraju, u domenu Indeks integrisanosti u srpski jezik podatak o opravdano47
sti upotrebe anglicizama bio bi proiren sa sadanje tri vrednosti (nepotreban,

prihvatljiv, potreban) na petostepenu skalu, koja obuhvata sasvim neopravdane,
neopravdane, uslovno opravdane, opravdane i sasvim opravdane anglicizme (up.
Pri, 2011, pogl. 10).
Predloenim kvantitativnim i kvalitativnim mikrostrukturnim novinama,
ija se sutina svodi na potpuniji i celovitiji prikaz doprinosa pojedinanih novijih anglicizama izraajnom potencijalu srpskog jezika, bili bi prueni vani podaci o njihovoj komunikativnoj vrednosti u poreenju s postojeim reima srpskog
jezika, naroito u pogledu njihove argonske i/ili stilske izraajnosti i upotrebljivosti (up. Bugarski, 2006, 2013; Mili, 2013).
Da bi sve informacije u Novom reniku novijih anglicizama bile pouzdane
i utemeljene u stvarnoj upotrebi srpskog jezika, nuno je da on bude jo vre
korpusno zasnovan. Za prvo izdanje bio je izgraen korpus od 5000 jedinica,
starijih i novijih anglicizama u punom reeninom kontekstu, sistematski ekscerpiranih iz odabranih tekstova dnevne, nedeljne i mesene tampe razliitih anrova i tematika, izmeu 1998. i 1999. godine, dok je jedan mali broj prikupljen
nesistematski, u emisijama televizije i radija, te u neobaveznim razgovorima. Nakon paljivo obavljene selekcije i odbacivanja neodgovarajuih jedinica, tj. onih
koje nisu zadovoljavale postavljene kriterijume za ukljuivanje, budui da su bile
uskostruni termini, ingliizmi, stariji anglicizmi i/ili jednokratne upotrebe, ostao
je konaan korpus od oko 3000 jedinica. Iako ovaj korpus odslikava tadanje
tipine uzorke stvarno upotrebljenog jezika, ovakvo njegovo ustrojstvo uzrokovalo je neka i kvalitativna i kvantitativna ogranienja, koja ine glavni nedostatak
prvog izdanja Renika. Kvalitativno gledano, radi se o preteranom priklonu medijskom jeziku, koji jeste najvei rasadnik anglicizama u svakom jeziku, ali nije i
jedini; kvantitativno gledano, radi se ipak o premalom broju raspoloivih jedinica, koji moda ne obezbeuje dovoljnu reprezentativnost, to se smatra najvanijim svojstvom svakog dobro kreiranog korpusa (up. Atkins, Clear, Ostler, 1992).
Imajui ove manjkavosti na umu, korpus za Novi renik trebalo bi, pre svega, da bude znatno obimniji i da u preienom obliku ima najmanje 10.000 jedinica, upravo zato da bi se postigla dovoljna reprezentativnost. Kao drugo, korpus
bi trebalo da bude znatno raznovrsniji i da bude sastavljen od razliitih izvora jednosmerne i dvosmerne komunikacije u razliitim registrima, naroito u onima s
visokom zastupljenou novijih anglicizama: raunarstvo i internet, radio i televizijsko emitovanje, privreda, unutranja i spoljna trgovina, finansije i bankarstvo,
reklamiranje, nauka, medicina, sport, moda, zabava i turizam. Izvori iz kojih bi
novi korpus bio ekscerpiran jesu sledei: (a) dnevna, nedeljna i mesena tampa,
razliitih anrova, tematskih oblasti i ciljnih grupa, (b) originalna, prevedena i
nadriprevedena dela umetnike knjievnosti, razliitih anrova i ciljnih grupa,
48
(c) internetski izvori, ukljuujui vebsajtove razliitih namena, tematskih oblasti

i interesnih grupa, te komunikaciju u okviru drutvenih mrea, askaonica, blogova, foruma i komentara, (d) televizijske emisije, razliitih tematskih oblasti i
ciljnih grupa, s naglaskom na domaim, prevedenim i nadriprevedenim filmovima i serijama, informativnim programima, politikim intervjuima, zabavnim
tok-ouovima, sportskim prenosima, te domaim i nadriprevedenim reklamama,
i (e) ostali pisani i govorni izvori, poput SMS-poruka i neobaveznih razgovora.
Iz ove neformalne tipologije moe se zakljuiti da bi novi korpus trebalo
da obuhvati sve relevantne segmente upotrebe srpskog jezika kako one pisane,
tako i one govorne, te da nastoji da bude koliko-toliko uravnoteena celina, to
ini jo jedno vano svojstvo valjano kreiranog korpusa (up. Atkins, Clear, Ostler,
1992). Pri tome, polovina materijala bila bi iz internetskih izvora, a polovina iz
onih tradicionalnih, od ega bi najmanje treina pripadala govornom medijumu.
Najkrupniju i najkorisniju novinu predstavljalo bi upravo unoenje svakovrsnih
internetskih izvora, u dananje vreme izuzetno rasprostranjenih, razuenih i uticajnih, kojih u prvobitnom korpusu, iz tehnikih razloga, prirodno, nije moglo
biti (za specifinosti komunikacije na internetu, na primerima engleskog jezika,
v. Crystal, 2006). Potonja novina znaajna je i zato to su u meuvremenu tekstovi na internetu poeli da bivaju sistematski eksploatisani kao veb-korpusi i
da pruaju doskora nezamislive kvantitativne i kvalitativne podatke o stvarnoj
upotrebi jezika (up. projekat WebCorp,2 koji nudi materijale i iz srpskog jezika;
Renouf, 2003).
Ovako zamiljen i izveden korpus za Novi renik novijih anglicizama
trebalo bi dodatno da doprinese podizanju kvaliteta, pouzdanosti i verodostojnosti svih ponuenih informacija o ukljuenim odrednicama. Nakon prikupljanja kontekstualizovanih reenica, paljive selekcije jedinica po ve pomenutim
kriterijumima i njihove briljive jezike redakture, korpus bi bio konvertovan u
mainski itljiv oblik, to podrazumeva pretraivost uz pomo kompjutera i pravljenje konkordanci, koje daju uvid u leksiko-gramatiko ponaanje jedinica u
kontekstu. Iz ovako prireenog specijalizovanog korpusa bile bi birane odrednice
za Novi renik, a to su oigledni i skriveni noviji anglicizmi, opti, svakodnevni
i neterminoloki, koji se, sledei opredeljenje iz prvog izdanja, javljaju najmanje
tri puta u razliitim tekstovima razliitih izvora. Preko mainski itljivog korpusa ovaj projekat neposredno bi postao oslonjen na korpusnu lingvistiku, koja se
u proteklih tridesetak godina uvrstila kao nezaobilazan inilac u svakom iole
ozbiljnijem istraivanju, analiziranju i opisivanju konkretne upotrebe jezika na
svim nivoima, a posebno u kompjuterski potpomognutoj leksikografiji (za terminologiju, teorijsko-metodoloke postavke i praktine primene korpusne lingvi2
WebCorp: http://www.webcorp.org.uk/
49
stike, ukljuujui i one u oblastima leksikologije i leksikografije, v. Baker, Hardie, McEnery, 2006; Facchinetti, 2007; Gatto, 2011; Hundt, Nesselhauf, Biewer,
2007; OKeee, McCarthy, 2010).
2.3. Kako: mogunosti tehnike realizacije Novog renika
U ovom pododeljku bie ponueni odgovori na pitanje kako treba izvesti Novi renik novijih anglicizama preciznije, koje bi bile mogunosti njegove tehnike realizacije. Dve su takve mogunosti: prva je klasina realizacija i
podrazumeva tampanu, papirnu knjigu, pripremljenu na nain kako je uraeno
prvo izdanje, uz eventualne dopune i dorade, tamo gde se to pokae nunim. Druga mogunost je elektronska realizacija i podrazumeva digitalnu, kompjuterski
podranu izvedbu, koja se moe javiti u dva oblika kao elektronska knjiga ili
kao elektronski renik.
Elektronska, digitalna knjiga ili, kako se sve ee naziva, e-knjiga (prema
engleskom e-book) predstavlja publikaciju u digitalnoj formi koja se proizvodi,
objavljuje i distribuira uz pomo kompjutera, a moe se itati preko svih vrsta
kompjutera (stoni, laptop, noutbuk, netbuk, tablet itd.), inteligentnih telefona
(kod nas poznatiji kao nadriprevedeni pametni telefoni, nadri zato to pametna mogu biti samo iva bia, ili preuzeti smartfonovi, sve prema engleskom
smartphone) i itaa e-knjiga odn. e-itaa (prema engleskom e-book reader odn.
e-reader), tj. specijalnih elektronskih ureaja za itanje takvih knjiga.3 E-knjige
obino nastaju digitalizacijom klasinih knjiga bilo skeniranjem njihovih stranica, bilo konverzijom fajla namenjenog tampanju u jedan od brojnih formata
za pripremu e-knjiga, od kojih su trenutno najrasprostranjeniji PDF i EPUB. Meutim, u najnovije vreme postoji sve jasnija tendencija da se e-knjige, ali i ostale
sline publikacije, objavljuju samo digitalno, bez klasinog prethodnika, to pokazuju indikativni primeri Enciklopedije britanike (eng. Encyclopaedia Britannica), treeg izdanja Oksfordskog renika engleskog jezika (eng. Oxford English
Dictionary), Macmillanovih pedagokih renika engleskog jezika i amerikog
njuz-magazina Newsweek, koji se vie ne izdaju u tampanom obliku. Novi renik novijih anglicizama doprineo bi ovoj sve jasnijoj tendenciji i bio pripremljen
samo kao e-knjiga, u PDF formatu, budui da je to format koji za ovakvu vrstu
publikacije nudi najvee mogunosti, relativno laku pripremu, oprobano dobre
rezultate i univerzalnu dostupnost, putem kvalitetnih i besplatnih softverskih itaa raspoloivih za sve kompjuterske i mobilne platforme, ukljuujui i one koje
se najvie upotrebljavaju u naoj sredini Microsoft Windows, Mac OS, Linux,
Android, iOS i Symbian.4 Za one itaoce koji vie vole klasine, papirne knjige, a
3
4
Up. http://en.wikipedia.org/wiki/E-book
Up. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_PDF_software
50
takvih nije mali broj, postojala bi mogunost da e-knjigu odtampaju i uveu ili
ukorie, i tako od e-knjige dobiju staru, dobru p-knjigu.
to se izgleda stranica tie, organizacija odrednica u sklopu makrostrukture i raspored podataka o njima u sklopu mikrostrukture Novog renika novijih
anglicizama, ili je to sada ve Novi e-renik novijih anglicizama, ne bi se menjali
u odnosu na prvo, tampano, izdanje, nego bi na odgovarajua mesta bili ubaeni
novi, ranije predstavljeni, tipovi podataka. Pri tome, elektronsko izdanje bilo bi
obogaeno dvema znaajnim novinama koje omoguava novi medijum. Prva je
hiperlink, tj. posebno oznaena re, obino drugim fontom i/ili drugim slovnim
stilom i/ili drugom bojom, na koju se moe kliknuti i time se prebaciti na re
koja je s njom povezana. Ovaj sistem moe posluiti za unakrsna upuivanja,
kojih bi i u Novom reniku bilo tri vrste: neprihvatljive pisane varijante odrednica, odrednice i pododrednice u sklopu definicije i sinonimne odrednice. Druga
novina je bukmark, tj. izdvojen deo teksta, obino naslov poglavlja ili odeljka,
koji se, u vidu menija, prikazuje u zasebnom prozoru, uz levu ivicu ekrana, aktivira se po elji korisnika i nudi sadraj, na ije se delove moe kliknuti i time
se na njih prebaciti. Ovaj sistem moe posluiti za navigaciju i odabir odrednica
i pododrednica, jer bi svaka od njih ponaosob bila hijerarhijski bukmarkovana
poev od svakog slova abecede, preko njemu grozdasto pridruenih odrednica,
pa do njima pridruenih pododrednica. Na ovaj nain, korisnici bi pred sobom
imali jedinstven meni s uvidom u itavu makrostrukturu Novog renika, koju bi
mogli istraivati odrednicu po odrednicu. Informacije bi se jo mogle dobijati i
listanjem stranica napred ili natrag, i prebacivanjem na pojedine stranice, i pronalaenjem konkretnih odrednica, pododrednica ili njihovih oblika pretraivanjem
itavog teksta prema zadatom nizu slova.
Nasuprot ovome, elektronski renik predstavlja renik s podacima u digitalnoj formi, uoblienim u softversku aplikaciju kojoj se moe pristupiti najee uz pomo kompjutera i inteligentnih telefona, ali i ovde postoje specijalni
elektronski reniki ureaji i e-itai u koje su oni ugraeni. Elektronski renici
s kompjuterskim pristupom mogu se javiti u dve glavne izvedbe kao oflajn
izdanja, kada je softver instaliran na kompjuteru, te je renik korisniku stalno
dostupan, i kao onlajn izdanja, kada softver nije instaliran na kompjuteru, nego
je renik dostupan preko pretraivakog programa, samo ukoliko je kompjuter
prikljuen na internet.5 Mada veinom nastaju kao digitalne verzije tampanih
renika, to vie uopte nije pravilo, elektronski renici, posebno oflajn izdanja,
imaju nad klasinim renicima nekoliko ogromnih prednosti, od kojih valja istai sledee: prvo, to je pretraivost teksta po razliitim i brojnim parametrima,
ukljuujui poetak, sredinu i kraj rei, ili njihove kombinacije; drugo, to je tre5
Up. http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_dictionary
51
nutno prelaenje s jednog dela teksta na drugi, pomou sistema hiperlinkovanog

unakrsnog upuivanja; tree, to je multimedijalnost, koja podrazumeva dodatne
audio i video sadraje, odn. govor, zvukove i muziku, te svakovrsne ilustracije i
filmske sekvence; etvrto, to je interaktivnost, koja podrazumeva ulogu korisnika
u odabiru ponuenih podataka i naina njihovog prikaza; peto, to je olakano
periodino godinje, polugodinje ili ee, dopunjavanje novim odrednicama
i/ili podacima, te otklanjanje uoenih propusta; i esto, to je prenosivost i gotovo
univerzalna dostupnost, bez zauzimanja dragocenog fizikog prostora.
Ne treba naglaavati da se karakteristike i mogunosti elektronskih renika iz dana u dan sve vie usavravaju i proiruju, nudei svojim korisnicima
ne samo raznovrsne, pouzdane i efektno predstavljene informacije o reima i
izrazima nego i mone alatke za ispitivanje svih aspekata vokabulara i leksikih
odnosa unutar njega. Za to vreme, kao najnoviji ogranak leksikografije, elektronska leksikografija, u okrilju koje, u vrstom sadejstvu s korpusnom lingvistikom,
nastaju doskora nezamislive inovacije, doivljava pravi bum kako u samoj izradi sve kvalitetnijih elektronskih renika, tako i u istraivanjima radi otkrivanja
sve boljih, savremenijih i nauno zasnovanih principa njihove pripreme, izrade i
upotrebe (za teorijske, metodoloke i praktine aspekte elektronske leksikografije, videti Fuertes-Olivera, Bergenholtz, 2013; Granger, Paquot, 2012; Kosem,
Kosem, 2011).
Od navedenih prednosti, u eventualnom oflajn izdanju Novog renika bile
bi iskoriene sve, osim multimedijalnosti. U skladu s rasprostranjenim, ako ne i
ustaljenim, obrascem, prikaz na ekranu bio bi podeljen u dva vertikalna prozora:
u levom, uem prozoru nalazile bi se odozgo nadole abecedno poreane odrednice i njima pridruene pododrednice, koje bi se birale klikom, dok bi se u desnom,
irem prozoru nalazili podaci o odrednicama, rasporeeni priblino onako kako
je to uraeno na stranicama e-knjige. Iznad ova dva prozora bio bi horizontalni
tanki prozori s poljem za unos parametara po kojima bi se traile odrednice ili
pretraivao tekst, te s komandama za navigaciju kroz tekst. U pogledu odabira i
prikaza podataka, Novi renik imao bi tri moda: prvi, osnovni mod pokazivao bi
samo odrednicu, znaenja i primere; drugi, puni mod pokazivao bi sve raspoloive podatke; i trei, selektivni mod, izmeu ova dva, pokazivao bi, uz osnovne
podatke, i one tipove koje bi korisnik odabrao. Na ovaj nain bila bi sprovedena
(ili implementirana?) interaktivnost i rad Novog renika bio bi podeen prema eljama i potrebama korisnika. Blisko povezano s prethodnim, eventualno njegovo
onlajn izdanje sastojalo bi se jedino od prozoria za upisivanje traene odrednice i ukoliko bi ona bila pronaena, od prikaza podataka o njoj, obino u polju
ispod tog prozoria. Pri tome, kompleksne pretraivosti ne bi moglo biti, dok bi
interaktivnost bila svedena samo na puni mod, i jedno i drugo zbog ogranienja
52
koja trenutno namee softver za izradu onlajn renika.6 Zauzvrat, ovakvi renici
mogu se konsultovati, najee potpuno besplatno, nezavisno od kompjuterske i
mobilne plaforme, te od pretraivakog programa, pod uslovom da je obezbeen
nesmetan pristup internetu.
Da bi ovako zamiljen Novi renik novijih anglicizama mogao biti i ostvaren, potreban je softver pomou kojeg bi digitalni podaci bili uoblieni i pripremljeni za upotrebu putem kompjutera ili inteligentnog telefona. Postoji vie
paketa za pregledanje oflajn renika, kao to su Lexique Pro, Lingoes, MobiSystems, Paragon i iSilo,7 od kojih su neki besplatni, a neki komercijalni, neki
su dostupni za vei broj kompjuterskih platformi, a neki za manji, dok tek neki
korisnicima omoguavaju samostalnu izradu novih renika, a skoro svi zahtevaju da konverziju izvri programerska firma, tj. proizvoa. Ovde treba posebno
istai znaajan leksikografski projekat TshwaneLex (izgovor: /cvaneleks/),8 koji
predstavlja svestran, zaokruen, dobro osmiljen i izuzetno moan komercijalni
programski paket namenjen izradi i oflajn i onlajn elektronskih renika za platforme Microsoft Windows i Mac OS. Paket TLex Suite ine etiri komponente: program za sastavljanje renika (TLex), program za ureivanje baza termina
(tlTerm), program za pravljenje korpusa i konkordanci (tlCorpus) i program za
itanje renika (tlReader). Primenom ovog programskog paketa mogao bi prvo
biti izgraen korpus za Novi renik, onako kako je opisano ranije, a zatim bi bilo
prireeno i njegovo oflajn izdanje, budui da bi ono bilo mnogo fleksibilnije od
trenutno izvodive onlajn verzije.
Kako bi to konkretno moglo izgledati u praksi pokazuje Ilustracija 1, sa
snimkom ekrana Elektronskog renika jezika lusoga (eng. Electronic Lusoga
Dictionary; jedan od glavnih u Ugandi, iz grupe bantu jezika), na kome se, saglasno malopreanjem opisu, vide dva prozora levi s odrednicama, desni s
podacima o njima, a iznad njih je prozori s poljem za pretraivanje, desno, i s
komandama za navigaciju, levo. Jednostavnost, elegancija i efektnost ovakvog
interfejsa, rasporeda i prikaza informacija zadovoljavaju sve vizuelne i funkcionalne kriterijume za izradu modernog i predusretljivog elektronskog renika,
kakav bi Novi renik novijih anglicizama trebalo da bude.
Up. http://ahdictionary.com/ ; http://www.merriam-webster.com/ ; http://www.macmillandictionary.

com/ ; http://oald8.oxfordlearnersdictionaries.com/ ; http://dictionary.cambridge.org/ ; http://www.
ldoceonline.com/
7
Lexique Pro: http://www.lexiquepro.com/ ; Lingoes: http://www.lingoes.net/en/translator/index.
html ; MobiSystems: http://www.mobisystems.com/ ; Paragon: http://www.penreader.com/ ; iSilo:
http://www.isilo.com/index.htm
8
TshwaneLex: http://tshwanedje.com/tshwanelex/
53
Ilustracija 1: snimak ekrana Elektronskog renika jezika lusoga9
Pored opisanih mogunosti tehnike realizacije, vredelo bi razmotriti i eksperimentalnu primenu dva savremena interaktivna naina komunikacije, koji su
zasnovani na internetskim resursima i iji bi cilj bilo animiranje zainteresovanih
italaca za tematiku upotrebe rei i imena iz engleskog jezika u srpskom. Prvi bi
bio blog, tj. nedeljni ili ei napisi o aktuelnim zapaanjima i nedoumicama iz
ove oblasti, podstakuti i pitanjima italaca, s redovnom rubrikom pod naslovom
Anglicizam nedelje, po uzoru na dugogodinju rubriku (ili kolumnu?) J. irilova Re nedelje, u NIN-u ili po uzoru na odlian vebsajt Word Spy,10 posveen
dokumentovanju neologizama u engleskom jeziku. Drugi nain bilo bi otvaranje
specijalne stranice na nekoj od drutvenih mrea, Facebook ili Google+, na kojoj
bi se vodile i/ili usmeravale kompetentne rasprave i razmene miljenja na aktuelne teme iz ove oblasti. U sklopu ove stranice mogao bi biti pokrenut i otvoreni
Izvor: http://tshwanedje.com/gallery/photos/Electronic%20Lusoga%20Dictionary/Lusoga.png
Word Spy: http://www.wordspy.com/
10
54
renik (engl. open dictionary),11 projekat u kojem bi uestvovali itaoci, dostavljanjem novih anglicizama u punom reeninom kontekstu, zajedno s podacima o
izvoru i sopstvenim tumaenjem njihovih znaenja. Ukoliko bi zadovoljili autorske kriterijume, ovi anglicizmi mogli bi posluiti kao odrednice u Novom reniku,
a mogli bi ak postati i jezgro Otvorenog renika novijih anglicizama, u kojem bi
strunu obradu obavljali profesionalci, da bi se izbegli injenini i drugi propusti
koji se ponekad mogu videti u nekim drugim otvorenim renicima, domaim
(Vukajlija) i stranim (Urban Dictionary).12
3. Zavrne napomene
U ovom prilogu ponueno je jedno vienje izrade novog, proirenog izdanja Renika novijih anglicizama, koje je obuhvatilo razloge za njegovo sastavljanje, strukturne novine i mogunosti tehnike realizacije. Kako se dalo zakljuiti, polazei od lingvistikih, jezikih i vanjezikih injenica, i njihovih opisa
u proteklih desetak godina, otkako se pojavilo prvo izdanje, Novi renik novijih
anglicizama bio bi objavljen samo u elektronskom obliku u prvo vreme kao
elektronska knjiga u PDF formatu, a onda moda i kao oflajn elektronski renik.
U oba sluaja, neophodni fajlovi bili bi dostupni besplatno i distribuirani preko
interneta, pod okriljem Digitalne biblioteke Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.13
Objektivne potrebe za jednim ovakvim renikom nesumnjivo postoje:
globalni fenomen engleskog kao odomaenog stranog jezika udruen s lokalnim
fenomenom sindroma irom otvorenih vrata prema uticajima engleskog jezika
na srpski (up. Pri, 2011, pogl. 2 i 16), odgovorni su za sve snaniju anglicizaciju i hibridizaciju srpskog jezika, koje se najvie ispoljavaju u nekontrolisanom
preuzimanju anglicizama, naroito oiglednih, i u njihovoj jo nekontrolisanijoj
upotrebi. Ako se anglicizmi koriste s merom, znanjem i razumevanjem, oni samo
mogu da obogate izraajni potencijal svakog jezika, pa tako i srpskog, ali ako
se oni koriste bez mere, znanja i razumevanja, emu smo svedoci svakodnevno
i ija je najvanija posledica delimino ili potpuno nerazumevanje anglicizama
(up. Pani Kavgi, 2006; Jerkovi, 2012), postie se pogrean i neeljen efekat.
Sistematsko zatvaranje oiju na svim nivoima naeg sadanjeg obrazovnog sistema pred pojavom englesko-srpskih jezikih kontakata, koje e se vrlo verovatno
nastaviti, kao da tih kontakata uopte i nema, dovodie do dalje anglicizacije i hi11
Macmillan Open Dictionary: http://www.macmillandictionary.com/open-dictionary/submit.

html ; Merriam-Webster New Words & Slang: http://nws.merriam-webster.com/opendictionary/ ;
American Heritage Open Dictionary Project: http://ahdictionary.com/word/submitNew.html
12
Vukajlija: http://vukajlija.com/ ; Urban Dictionary: http://www.urbandictionary.com/
13
Digitalna biblioteka Filozofskog fakulteta: http://www.digitalnabiblioteka.tk/
55
bridizacije srpskog jezika, te do daljeg jaanja anglosrpskog, koji ima sve izglede
da postane, svialo se to nekom ili ne, glavni, ako ne i standardni, urbani varijetet
srpskog jezika svakako nikad de iure, ali zato i te kako de facto.
Ako se ovakve perspektive ele preduprediti, krajnje je vreme da se, umesto sada irom otvorenih vrata prema uticajima engleskog jezika, irom otvore
oi onih koji ne ele da ih otvore i u nastavni plan i program (ili je to kurikulum?)
za engleski i srpski jezik, poev od viih razreda osnovne kole, pa do univerziteta, ukljue teme vezane za doslednu upotrebu rei i imena iz engleskog jezika u
srpskom, ime bi otpoelo sistematsko negovanje preko nam potrebne kontaktne
jezike kulture (up. Pri, 2011, pogl. 15) i u sklopu nje razvijanje englesko-srpske kontaktnojezike kompetencije kod svih sadanjih i buduih posebnih korisnika jezika. Ne treba nikako zaboraviti na to da pomodno uenje i uenje
engleskog jezika svuda i na svakom mestu, kako se to danas kod nas ini, ne
moe pomoi tome da se anglicizmi pravilno razumeju i koriste, uz ostalo i zbog
sekundarne morfoloke i semantike adaptacije, te mnogih formalnih i sadrinskih promena koje njihovim delovanjem nastaju i kojima se takvi anglicizmi udaljavaju od svojih engleskih originala stoga, ako se (misli da se) zna engleski, to
nikako ne znai da e se znati i (svi) anglicizmi. Upravo s ovim glavnim ciljem na
umu, da se anglicizmi u srpskom jeziku mogu valjano razumeti i koristiti, uraen
je Renik novijih anglicizama taj cilj nije ostvaren do kraja. Novi renik novijih
anglicizama, s istim ili, izvesnije, drugim uesnicima i autorskim timom, bio bi
raen s istim ovim glavnim ciljem na umu isti taj cilj... ?
LITERATURA
Atkins, S., Clear, J., Ostler, N. (1992). Corpus Design Criteria. Literary and Linguistic
Computing. 7/1: 116.
Baker, P., Hardie, A., McEnery, T. (2006). A Glossary of Corpus Linguistics. Edinburgh:
Edinburgh University Press.
Bugarski, N. (2002). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama, Vera Vasi,
Tvrtko Pri, Gordana Nejgebauer, Novi Sad, Zmaj, 2001, 1277. Knjievnost i
jezik. 49/12: 153-157.
Bugarski, R. (2006). argon. Lingvistika studija (2. izd.). Beograd: Biblioteka XX vek
Knjiara Krug.
Bugarski, R. (2013). Sarmagedon u Mesopotamaniji. Leksike skrivalice. Beograd:
Biblioteka XX vek Knjiara Krug.
Crystal, D. (2006). Language and the Internet (2nd ed.). Cambridge: Cambridge
University Press.
Facchinetti, R. (Ed.) (2007). Corpus Linguistics 25 Years on. Amsterdam New York:
Rodopi.
56

Filipovi, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezinih dodira. Zagreb:
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti kolska knjiga.
Fuertes-Olivera, P. A., Bergenholtz, H. (Eds.) (2013). E-Lexicography. The Internet,
Digital Initiatives and Lexicography. London: Bloomsbury.
Furiassi, C. (2010). False Anglicisms in Italian. Monza: Polimetrica.
Gatto, M. (2011). The Body and the Web: the Web as Corpus Ten Years on. ICAME
Journal. 35: 3558.
Granger, S., Paquot, M. (Eds.) (2012). Electronic Lexicography. Oxford: Oxford
University Press.
Hartmann, R. R. K. (2001). Teaching and Researching Lexicography. Harlow: Pearson
Education.
Hartmann, R. R. K., James, G. (1998). Dictionary of Lexicography. London, New York:
Routledge.
Hundt, M., Nesselhauf, N., Biewer, C. (Eds.) (2007). Corpus Linguistics and the Web.
Amsterdam New York: Rodopi.
Jerkovi, V. (2012). Razumevanje anglicizama u specijalizovanim tinejderskim
asopisima na srpskom jeziku. Diplomski (masterski) rad; neobjavljen. Novi Sad:
Filozofski fakultet.
Kosem, I., Kosem, K. (Eds.) (2011). Electronic Lexicographyin the 21st Century. New
Applications for New Users. Ljubljana: Trojina, Institute for Applied Slovene
Studies. Accessed on 10 July 2013, http://www.trojina.si/elex2011/elex2011_
proceedings.pdf.
Lali, G. (2002). Vera Vasi, Tvrtko Pri, Gordana Nejgebauer: Du yu speak anglosrpski?
Renik novijih anglicizama (Zmaj, Novi Sad 2001, 277 str.). Junoslovenski
filolog. 58: 144148.
Mili, . (2011). Lexicographic Codification of English-Based Synonyms in Serbian.
Sdslavistik Online. 3: 5366. Accessed on 10 July 2013, http://www.suedslavistikonline.de/03/.
Mili, M. (2013). Anglicizmi kao sinonimi u srpskom jeziku. Novi Sad: Filozofski
fakultet. Pristupljeno 10. jula 2013, http://www.digitalnabiblioteka.tk/digitalnabiblioteka?task=view&id=98&catid=13.
Mii Ili, B., Lopii, V. (2011). Pragmatiki anglicizmi u srpskom jeziku. Zbornik
Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 54/1: 261273.
OKeee, A., McCarthy, M. (Eds.) (2010). The Routledge Handbook of Corpus
Linguistics. London New York: Routledge.
Pani Kavgi, O. (2006). Koliko razumemo nove anglicizme. Novi Sad: Zmaj.
Piurica, M. (2002). Vera Vasi Tvrtko Pri Gordana Nejgebauer. Du yu speak
anglosrpski? Renik novijih anglicizama, Zmaj, Novi Sad, 2001, 277 str. Zbornik
Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 45/12: 407409.
Pri, T. (2011). Engleski u srpskom (2. izd.). Novi Sad: Filozofski fakultet.
Pri, T. (2012a). Chapter 6. Lexicographic Description of Recent Anglicisms in Serbian:
the Project and Its Results. In: Furiassi, C., Pulcini, V., Rodrguez Gonzlez, F.
57

(Eds.). The Anglicization of European Lexis. 131148. Amsterdam Philadelphia:
John Benjamins Publishing Company.
Pri, T. (2012b). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama deset godina
posle: da li je vredelo?. U: Guduri, S. (Ur.). Jezici i kulture u vremenu i prostoru
I. Tematski zbornik. 253264. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Pri, T. (2012c). Kako se na engleskom kae oldtajmer? Anglicizmi kao srpsko-engleski
lani parovi. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 55/2: 203220.
Renouf, A. (2003). WebCorp: Providing a Renewable Data Source for Corpus Linguists.
In: Granger, S., & Petch-Tyson, S. (Eds.). Extending the Scope of Corpus-Based
Research. New Applications, New Challenges. 3958. Amsterdam New York:
Rodopi.
Vasi, V., Pri, T., Nejgebauer, G. (2011). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih
anglicizama (2. izd.). Novi Sad: Zmaj.
Tvrtko Pri
NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: THE WHYS, WHATS AND HOWS
Summary
This paper has dealt with the preparation of a new, expanded edition of a future
Renik novijih anglicizama (i.e. A Dictionary of Recent Anglicisms in Serbian), which
was first published in 2001. Following an overview of the original aims the authors
wished to achieve and a critical overview of the perceived merits and demerits of the first
edition, three key aspects of production of the new edition have been discussed in some
detail: firstly, the whys, comprising the reasons for its compilation; secondly, the whats,
comprising its new structural features; and thirdly, the hows, comprising the possibilities
of its technical realization.
Key words: dictionary, anglicism, contact linguistics, corpus linguistic, lexicography, electronic lexicography.
58
.

rajnad@yahoo.com
811.163.1373.163.41373

1

.
.
.
: , , , ,
, .

, , .
. . . o (1963, 170), , , 5000
.1
1.
, , .
, .
, . . (2008, 30) ( ) .
.
.
. (2000, 249), , . ,
1
, , . .
10.000 ,
( 1976, 73; - 2007, 382).
59
. : ...
, .
, ,
.
.
. . . (2008, 3031)
. . (),2
VIVII . . ,
,
IX . . (2000,
246249) . , ,
, ,
,
. ,
VII
, . . ,
. . , VII . . . (2000, 240)
IV
,

.
2.
, ,

. , .
, , , . . (1963, 187189). , ,
, , , .: . 2
. . o (1994, 4) , , , -
.
60
, . (), . () . gola, . ,
. , . . . . ,
-- , . ,
, -- : : tra, .
, : .
3.

, .

. .
(
), . . .
(2008, 33)
3 : 21% ( 804 ).4
964 ( 28% )
, ,
. ,
, 423 11,2%. 5,4% 204 . 6,8% 270 .

(12,4% 468 ), (8,3% 314 ) (6,9% 260 ).
3
, . . .
( )
, . . 1982. . ,
,
. ( *golva) 1979. .
,
. , . .
(1994), . . ,
.
4
700800 (
) . . (1976, 72), . . .
61
. : ...
. . (2008, 33), ,
.
, . . (2008, 25) 3771 ,
22.600 .
(2008, 35) , (
21.000 ). ,
. 4000 (21% ). .
4.
,
. ,
, . .
,
, ,
.
,
.

. , .
( )
, .

.5
: ,
, .6
5
, , . . (1976, 73), ,
10% .
6
. - (2007, 378)
: cesar, kupiti,
knens, bljudo.
62
5. .

. , . .
(2004), . . - (2007,
375)

, . -

,
. . , (- 2007,
375). , . -
, ,
, .
, , (
), , . . a
(2008, 455), ,
. ,
.
. . (2008) . . a (2008) .
. . (2008, 562)

, , ,
, , . . . a (2008, 452)
. , . , , . . .
. : *paliti, *egti, *grti, *goriti,
*ariti, *gorti, *pekti, *topiti, *kaliti, *variti . - . ,
. . . . , . () 63
. : ...
.
*pekti .
, , , , , ( ),
, .
, , , .
, ,
. (
),
*pekti :
, .
( ).
. . (2008) *pust.
, , .
, ,
, , .
.
, , , . *pust-.
6.
(), . . (1998, 239),

, .
.
. (1998).
.
,
, ,

.
,
64

. ,
.
7.
() . . (1971; 1973).
, ,
. , . . . . , ( 1971, 115),
, , ,
.
, . , . ,
.
80 . .
( 1971; 1973), .
,
, .
. . . , . .
,
, . . .

.
( )
. ,
, .
65
. : ...
8.
8.1. , , , .
: (*elovk), (*ludi), (*do), (*dt),

(*dtca), (*dvica), (*dvojka), (*drug), (*druina),
(*gospodin), (*gospodja), (*gost), (*matorc),
(*momk), (*dtinj).
, : (bedro), (*bok),
(*bora), (*borda), (*bordavica), (*bbulica), (*brk),
(*clo), (*ervo), (*ir), (*uper(k)), (*dsna),
(*dolka), (*doln), (*dunik), (*(j)tra), (*glezn/),
(*golva), (*gzica), (*gz), (*grd), (*jzyk),
(*klk), (*kolno), (*korsta), (*kosa), (*kostur),
(*kost), (*koa), (*kry), (*ldja), (*lice), (*made),
(*materica), (modrica), (*mozg), (*mdo); 1.2.1.
: (*gnoj), (*govno).
, , , : (*bgun),
(*csar), (*grnar), (*korl), (*kupc), (*kurva),
(*kmet), (*knz), (*kngyni), (*lkar), (*lovc),
(*modlitel), : (*mitel), (*mdrc),
(*junak).
: (*baba), (*bliznc), (*bratja),
(*dd), (*dver), (*dkti), (*jtry), (*mama),
(*materin), (*matern(j)), (*mati), (*mati), (*matjexa),
(*m).
O : (*bdn), (*bld), (*blizk),
(*bogat), (*bolg), (*bxt), (*brz), (*arn), (*il),
(*stn), (*debel), (*divj), (*divn), (*dobr),
(*dorg), (*dostojn), (*gadn), (*gluh), (*glup),
(*gnusn), (*grozn), (*grb), (*grbav), (*grd),
(*gybk), (*xorbr), (*xrom), (*xytr), (*jak(j)),
je (*jdr), (*kdrav), (*krasn), (*krpk),
(*krotk), (*krupn), (*krxk), (*kr-), (*kylav),
(*laskav), (*ln), (*lp), (lo), (*lkav), (*lud);
(*jalov), (*krasota), (*mal(j), (*mator),
(*milostiv), (*milost), (*milostn(j)), (*mil(j)),
(*mirn(j)), (*mloxav), (*mlitav), (*mogt), (*mogtn),
(*moldost), (mold(j)), (*mn(j)), (*mdr(j)),
(*mdrst), (*mskj), (*mysln), (*mlsav),
(*mrav), (*mrtv).
: (*bs), (*bojati (s)), (*bojazn),
(cniti), (*eznti), (*diviti (s)), je (*d), (*jad),
66

(*gnv), (*kajati (s)), (*luby), (*militi (s)),
(*mrziti), , (*mrzk(j).
: (*dua), (*grex), (*istina),
(l), (*mora), (*mysl), (*uditis), (*dosada),
(*dosaditi), () (*mysliti (s)), (*modlba);
: (*bog), (*bogyni), (*boitj), (*modlitva).
8.2.
: (*agn), (*bolvor),
(*bba), (*bzola), (*byk), (*bela), (*rv), (*elen),
(*esetra), je (*e), ja (*zvc), (glista), (*gnida),
(*govdo), (*guer), (*xrk), ja (*jarc), (*jun),
(*kluse), (*kobyla), (*kon), (*korva), (*kouta),
(*koza), , (*ku-), (*kuna), (*kvrk), (*krpel),
(*lasica), (*lep()tyr), (*lysica), (*lv), (*matica),
(*meka), (*medvd), (*merna), (*metyl),
(*moldunc), (*molc), (*morv); (*krd), (*m-),
(*muxa), (*muica), (*mzk), (*my), (*mrxa),
(*griva), (*klun), (*kopyto), (*kridlo).
: (*jato), (*astrb), (*dropy), (*drozd),
(*galb), (*ga(j)vorn), (*golb), (*gska), ja
(*jarbica), (*jastrb), (*koko), (*kukavica),
(*lastavica).
: (*bljati), (*gakati), (*gukati),
(*krektati), (*kvrkati), (*lajati), (*maukati),
(*meati), (*mekati), (*mukati).
8.3.
: (*bylka), (*bob), (*boky),

(*brlan), (*bzova), (*blnika), (*dtelina), (*()my),
(*gliva), (*gorx), (*grm), (*hmel), (*konopja),
(*kopriva), (*kkol), (*liaj), (*loza), (*luk),
(ln), (*mak), (*mtvica), (*mxovina), (*mrky).
: (*drvo) (*aboln), (*asen/), (*asika),
(*avor), (*berst), (*berza), (*bor), (*buk), (*dern),
(*edla), (*glog), (*lska), (*lipa).
: (*ablko), (*agoda), (*bersky), (*erna),
(*kru(k)a), (*grozdje), (*kpina).
: (*bobica), (*bodl), (*grana),
(*grozd), (*kols), (*korn), (*krona), (*kvt),
(*klica), (*latica), (*list), (*luska), (*mxuna).
67
. : ...
8.4.
; : (*xorna), (*agntina),
j (*jartina), (*govdina), (*aje), (borno), (*xlb),
(*kaa), (*kola), (*lepina), (ltina), (*loj),
(*maslo), (*maslc), (*mast), (*med), (*mel),
(*mkyna), (*mso).
8.5. ,
: (*arm), (*bi), (*borna), (*bbn),

(*brvno), (*britva), (*brod), (*bi), (*cdidlo),
(*cv), (*aa), (*erp), (*esl), (*ln), (*dska),
(*delbto), (*dlbk), (*grda), (*gsl), (*grabula),
(*grivna), (*gvozdje), (*jasli), (*jver), (*jgla),
(*kolda), (*klea), (*klp), (*klu), (*kolbka),
(*konc), (*kopje), (*koryto), (*kosa), (*koara),
(*koula), (*konica), (*kotl), (kuka), (*kvaka),
(*kbl), (*kniga), (*krag), (*krpa), (*lztva),
(*lonc), (*lopata), (*lopta), (*ltka), (*mamc),
(*mera), (metla), (*motka), (*motyka).
: 5.2.1. : (*gordja), (*dom), (*dvor),
(*ktja), (*krov), (most), (*mlin): 5.2.2. :
(*morvin-), (*gnzdo), (*zvina).
: (*bystr),
(*bridk), (*cel), (*st), (*ist), (*itav), (*rstv),
(*rviv), (*gnil), (*dlg), (*ednak), (*gladk),
(*gork), (*gotov), (*gst), (*istj), (*jasn),
(*konn), (*kortk), (*kriv), (*krt), (*krt),
(*krn), (*kysl), (*lagodn), (*ledn), (*lgk),
(*lut), (mastn(j)), (*mk (j)), (*molk), (*mtn(j)),
(*mrsn(j)).
: (*bl), (*crn), (*rven), (*mrk),
(*modr(j)).
: (*berm), (*stica),
(*grum), (*grudy), (molz), (*mrva); :
(*clina), (*eln), (*broj).
: (*kostka), (*krg), (*kork), (*dl),
(*rta).
8.6. ,
, , : (*m), (*berg), bezdan (*bezdn),

(*borzda), (*brdo), (*glina), (*divina), (*dolina),
68

(*dvorie), (*drava), (*jz), (*gaj), (*gord),
(*grob), (*grobje), (*jama), (*kamy), (*kremy),
(*kolnc), (*kopno), (*kr), (*ldina), (*lg);
(*medja), (*granica).
, : (*bana), (*bara), (*bolto),
(*brlog), (*jzvor), (*ezero), (*glib), (*kaluga),
(*lka), (*mul).
: (*bura), (*dga), (*dym), (*gar),
(*grom), (*morz), (*gvzda), ja (*jara), (*kapja),
(*kya), (*led), Me (*msc), (*msina), (*mgla),
(*morz).
: (*dalek),
(*desn(j)), (*dolnj), (*dbno), (*gornj), (*lvj),
(*jug).
8.7.
: (*as), (*etvrtk), (*dn), (*davn(j)),

(*drvn(), (*doba), (*dnevn (j)), (*esen),
(*godina), j (*jutro), (*lto).
8.8.
, , : (*bda), (*bystrina),
(*blistati), (*blsknti), (*blsk), (*blvati),
(*bolest), (*bolti), (*bol), (*bos), (*briditi),
(*bzdti), (*bti), (*brbotati), (*buditi (s)),
() (*initi (s)), (*uti), (*uvati), (*miti), (*m),
(*rstvnti), () (*daviti (s)), (*dymiti (s)),
(*dobyti), (*dogoditi(s)), (*drmati), (*duriti (s)),
(*eiti (s)), (*(j)za), (*gniti), (*gnojiti (s)),
(*gojiti), (*goldovati), (*gold), (*gornti), (*grmti),
(*gol), (*gorti), (*groziti (s)), (*groznica),
(*gubiti), (*gybnti), (*xabati (s)), (*xolditi),
(*xrkati), (jmati), (*izvirati), (*jzenti), (*av),
(*klcati), (*klokotati), (*kolbati), (*kunati),
(*kljati), (*kypti), (*kysnti), (*lebdti),
(*legti), (*letti), (*lpiti (s)), (*liti), (*liti),
(*mnati (s)), (*mte), (*milina), () (*miriti (s)),
(*mirovati), (mir), (*mlaiti (s)), (*modriti
(s)), (*mokr(j)), (*mogti), () (*moriti (s)), (*mork),
(*mitis)), (*mka), () (*mgliti(s)).
69
. : ...
, : () (*aviti (s)), (*baciti),
(*bajati), (*baviti (s)), (*bez ()sditi), (*bati),
(*birati), (blebetati), (*bldti), () (*bogatiti (s)),
(*bortis), (*borniti), (*bosti), (*briti), (*broditi),
(*brojiti), (*brusiti), (*brysati), a (*buati),
(*buliti), (*buniti), (*busatis), (*buiti), (*brkati),
(*brzati), (*brati), (*cditi), (*clovati),
(*cpati), (*arati), (*ekati), (istiti), (*itati),
(*upati), (*rpti), (*rtati), (*stiti), (*darovati),
(*dati), (*dlati), () (dliti (s)), (*dirati), (*dodati),
(*dojiti), (*dojti), (*dokazati), (*doperti),
(*dosgnti), (*dospti), (*dostigti), (*dovesti),
(*drapati), (*draiti), (*drobiti), (*druiti (s)),
(*dunti), (*dvigti), (*dlbiti), (*drmati), () (*drati
(s)), (*sti), (*gadjati), (*gajiti), (*gasiti), (*gatati),
(*gaziti), (*gladiti), (*gldati), (*glumiti),
(*gltati), (*gnaviti), (*goniti), () (*gorditi (s)),
(*gostiti), (*govoriti), (*grabiti), (*grebati), (*gr(ja)
ti), (*griti), (*groxotati), (*gryzti), (*guliti),
(*gvizdnti), (*grbiti (s)), (*griti), () (*grditi
(s)), (*xvaliti (s)), (*xytati), (*jebati), (*(j)cati),
j (*juriti), (*jgrati), (*jzbaviti), (*zbati),
(*jsbyti), (*jzdati), (*kakati), (*kalati), (*kaliti),
(*karati), (*kalati), (*kazati), (*klevetati),
(*klati), (*klizati (s)), (*klukati), (*klcati),
(*kolti), (*koltiti), (*kopati), (*koristiti), (*kositi),
() (*kotiti (s)), (*kovati), (*kpati (s)), (*krasti),
(*kresnti), (*krtnti), (*kriknti), (*krojiti),
(*krotiti), (*kriti), (*kryti), (*kuditi),
(*kukati), (*kupiti), (*kupiti), (*kvariti), (*kvasiti),
(*krcati), (*kriti), (*krzati), (*ksnti),
(*kydati), (*kydnti), (*kytiti), (*laskati), (*leiti),
(*lizati), (*lomiti), (*loviti), (*loiti), (*lipiti),
(*luiti), (*lutati), (*lgati), (*lubiti),
(*lulati), (*maxnti (s)), (*mamiti (s)), () (*mastiti
(s)), (*mazati (s)), () (*mriti (s)), (*msiti),
() (*mati (s)), (*mignti), (*migoliti (s)),
(*milovati), (*moiti), (*modliti), (*mokriti (s)),
(*moltiti), () (*motati (s)), (*mdrovati), () (*mtiti
(s)), (*mulati), () (*mknti (s)), () (*mrdnti (s)),
() (*mnoiti (s)), () (*mrsiti (s)), () (*mritis),
(*mrlati), (*mrviti).
70

, : (*bg), (*bld), (*boj),
(*buna), (*jgra), (*xod), (*kvar), (*kltva), (*lov),
(*bez ()sd), (*kradja).
: (*buka), (*graja), (*groxot), (*gromor),
(*gromot), (*grom), (*xuk), (*klokot), (*klopot),
(*krik), (*lapt), (*lom).
8.9. : (*bolgo), (*cna), (*udo), dar (*dar),
(*dlo), (*dx), (*gols), (*iskra), (*jm), (*kolo),
(*kora), (*lk), (*mra), (*mavina), (*hlmka).
9.

. .
, , . . . .
,
.

, , ,
, ,
. , ,
.7
10.

,
. , .
7
, . . (1976)
.
.
: 1) (, , ,
, , ...); 2) (, , , ...); 3) (, , ,
, , , , ...) 4) (, , , , , ,
, , , , , ...).
71
. : ...
,
,
. ,
.
. , , . ,
. . .
(1988) . (, 1988, 294), , ,
.
. (.
*svoj, : *se-),
. .
,
( ; ). , .
, , . . *se-, ,
. *su- (). . . (1988, 311)
, , , ,
.
, . , ,
, . , ,
( ).
,
, . . , ,
, .
,
.
,
, . . .
,
,
.
72
, . . . , M:
, 1974 .
, . , :
, 2003.
Skok, P. Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika, IIV, Zagreb: JAZU,
19711974.
, . (2000). . : , . (.).
1. : .
246249.
, . (2000). . : , . (.).
1. : . 249.
, . (2000). A. Meillet, Le slave commun. Paris 1924. : , . (.).
2. :
. 5862.
, ., , . (2000).
, : , . (.). 2.
: . 239240.
-, . (2007). .
. :
. 374388.
, . . (2008). , . XIV
. . 1016 2008 . .
. 554575.
, . . (1976). .
. 2: 7186.
, . . (1971). I.
. 1968. . 114156.
, . . (1973). II.
. 1971. . 2057.
, . . (2008).
. . XIV
. . 1016 2008 . .
. 451474.
, . . (1963). . .
V (, 1963).
. 159196.
73
. : ...
, . . (1994).
. . 19911993. 323.
, . . (1988). . :
, . (). .
(, 1988). . 292347.
, . . (2004). .
. . 1. : . 123153.
, . . (2008). . .
: URSS.
*
Bjeleti, . (1998). Praslovenska leksika u Etimolokom reniku srpskohrvatskog jezika.

Prasowiaszczyzna i jej rozpad. Warszawa: Energeia. 239247.
Rajna Dragievi
ON PROTO-SLAVIC LEXIS IN CONTEMPORARY SERBIAN
Summary
The introduction to this paper deals with Proto-Slavic lexis and the Proto-Slavic
languag in general. The second part brings a thematic classification of Serbian lexical
units of Proto-Slavic origin. And the final part presents a recapitulation of the thematic
classification offered.
Key words: Proto-Slavic, Serbian, lexis, lexicology, semantic reconsrtuction,
semantic projection.
74

jasmina@ff.uns.ac.rs
811.163.41371
811.163.41374

1
, ,
.
,
. , .
: , , , .
: , , , ,
, .
1.
1.1. , ,
.
, ,
.
(WordNet),
a (Fontnelle, 2013, 438),
(http://wordnetweb.princeton.edu)

(uroWordNet, BalkaNet .).1
1
: ,
(. 178004),
, .
75
. : ...
,
, , ,
, ,

, , .
1.2.

, , , .
.
, . ,

,
,

, , .
() .

> : {, , },
(. , , ), ( : : * ), ,
( : ;
: ( ) ; :
),
, ,
( / / / / :
, , , ,
: .

, .
.
EuroWordNet 1996.
. () , , ,
1998. , , (Hirst, 1998, 32).
. Kooperativni rad na izgradnji Srpskog VordNeta (Krstev i dr. 2008),
2, . ? Wordnet
(, 2009).
76
; * : ).2
, ,
.
1.3. <>, <; >, <>, <>;
< : >, <+ : >, <+ : >. :
, , ... [] , , ,
, , , .
,
,
, <; > . -
. <+> <> ( / ),
V+Nom/PronAcc+NsnagaNom, <+> <->, = (, , .).
2. -
2.1. , . , .
, , / 3 .
2
/() (potency)
( synset) : {strength#7 potency#2}: (capacity
to produce strong physiological or chemical effects) the toxins potency; the strength of the
drinks; , . : potency,potence(the state of being potent; a
males capacity to have sexual intercourse) (http://wordnetweb.princeton.edu).
3
- ,
25 : {, }; {, }; {,
}; {, }; {}; {}; {, }; {};
{, }; {, }; {}; {}; {, }; {, };
77
. : ...
:
, , , , . [...]

.
(. ) (. ) (Bentivogli, Forner, Magnini, Pianta 2004, 101).
(
)
`inherited hypernym`:
> > > .
,
. , , , .
( : , , ), ,
, : > .

property#2 (a basic or essential attribute shared by all members of a class)a

study of the physical properties of atomic particles
attribute#2 (an abstraction belonging to or characteristic of an entity)
abstraction#6,abstract entity#1 (a general concept formed by extracting
common features from specific examples)
1: -
strength
2.2. - (synsets).
``, ,
{boggy, marshy, miry, mucky, muddy, quaggy, swampy, wet1}.

. ,
. (Fontenelle, 2013).
, , ,

{}; { }; { }; {, }; {, };
{}; {, }; {}; {}; {}; {} (ojat, Bekavac, Tadi 2005).
78
, (. -, 1994, 9).
, . ,
,
,
4 (. , -, 1999, 149).5

, , . :
strength#1(the property of being physically or mentally strong)fatigue sapped
his strength
military capability#1, military strength#1 ,strength#2 military posture#1,
posture#4 (capability in terms of personnel and materiel that affect the capacity
to fight a war)we faced an army of great strength; politicians have neglected
our military posture
force#3, forcefulness#1, strength#3 (physical energy or intensity) he hit with
all the force he could muster; it was destroyed by the strength of the gale; a
government has not the vitality and forcefulness of a living man
forte#1, strong suit#2, long suit#2, metier#, specialty#1, speciality#1, strong
point#1,strength#4(an asset of special worth or utility)cooking is his forte
persuasiveness#1, strength#5 (the power to induce the taking of a course of
action or the embracing of a point of view by means of argument or entreaty)the
strength of his argument settled the matter
intensity#1,strength#6 intensity level#1(the amount of energy transmitted (as by
acoustic or electromagnetic radiation))he adjusted the intensity of the sound;
they measured the stations signal strength
potency#2, effectiveness#2,strength#7 (capacity to produce strong physiological
or chemical effects)the toxins potency; the strength of the drinks
strength#8 (the condition of financial success) the strength of the companys
stock in recent weeks
lastingness#1, durability#1,enduringness#1,strength#9(permanence by virtue of
the power to resist stress or force)they advertised the durability of their products
2: strength .
4
: 1. , , , ().
. (Stubbs, 2002, 3637)
,
.
5
79
. : ...
2.3. ,
- . ,
, ,
.6 . Magn
( ) :
Magn () =
Magn () = (Fontenelle, 2013, 440).

( goverment patterns )

:

/
<+animatno>+U+Adj+snagaLoc
/ /
V<initi>+Adj+snagaInstr / +iz+snagaG
2.4. `lexical chunk`

( : , , ) .
:

,
(Lewis, 2000, 15).
, ,
, 7 (Aitchison, 1987, 7475).
. (, 2005)
6

X Y (,
- 1999, 149150).
60 ( ),
(Lpar) , (Lsint)
.
7
,
: ( ), ( ),
( ) ( ).
80
(, , , 2005): , ,
, , , -,
.
3.
3.1. ,
, , (Kosti-Tomovi, 2010,
32),8
(Zgusta, 1991, 149).9
10 .
, ,
. , ,
, , , , .
( )
,
(De Schryver, 2003).
3.2. , (Fontanelle, 2013)

8
: (1) ; (2)
( , );
(3) , ; (4) ;
(5) ; (6)
; (7) ; (8)
(Herbst, Klotz 2009, 242247).
9
: (1)
, .: () , ; () , ;
() ; () ; (2)

(. . salle a manger : salle de travail ) (.
Zgusta, 1991, 149).
10
collocation (Nuccorini,
2003, 366); Euralex 125 (25
100 ).
81
. : ...

, .
(words shall be known by the company they keep),
. , /

.
3.2.1. - ( )11 . . . . ,
,12 , ,
,
, -
(Bratani, 1993, 359).
:
; ` `;
13 . ,
, , ,
.
-, ,
, -
11
. - ; . explinatory-combinatorial dictionary; .
dictionnaire explicatif et combinatoire.
, 250 , . 990 (. vocable
; , ),
Dictionnaire explicatif et combinatoire du franais contemporain, (1984.
1988), (. Bratani, 1993, 359),
400 (1992, 1999).
12
[...] , ,
, ,
(, , 1999, 149).
13
: X = X;
/X/; Sx, X , X , /X/ ( ), Sx
( ) (Meluk,
1998, 3).
82

- (Bratani, 1993, 362).
3.2.2. .14

[thesurus-based] (ISA, National Tsing Hua University). ,
,
.15
4.
4.1. ,
-, ,
, ,
- , :
(1) - ,
(2) ,
(3) ,
(4) , .
.
4.1.1. ,
, , , , . ,
14
Lexicographica (2008) (ed. Heid, Schierholz et al.) Collocation in European

lexicography and dictionary research. : , - .
,
- . Giacomini, 2010.
15

: . , , ,
, , , ., , ,
.
.
83
. : ...
< :
>, <+ : >, <+ : >.
- ,
, ,
, (, -, 1999, 18).
<>: . /
/; / /; / /
.;
<+>: . / ( )
/; / /; , , ...
: .
= ; =
( : * ).
, <>,
. : , , , ,
, ., , .
, , . <-> ( , ; , ) <+> ( , ; ; ),
<-> ( ,
), :

+
+
+
+
3:
3:

4.1.2. .
84
V <initi> + Det +
Instr /iz+ Gen
Det + Loc
, , / ;
N1 Nom
+ N2 Gen
Adj + N
<1>
4.1.2.
.
V <initi> + Det + N1 Nom + Adj + N

Instr /iz+ Gen
N2 Gen
Det + Loc
, , / ;

/

,
,
<1>
<1>
<2>
,
,
,
<, >
<, >

V + NPcc +
Nom
85
. : ...
/+/
V + cc
/
1/
/-/
( = )
V + NA+ Loc
V + VAN+ Gen
2:
<; >
,
: ,
: , . <+>,
( , , ) , ,
; , ,
. <+>
, : ()
: , , ; () : , , . = , , , ,
(. , , ). , , , ,
86
: , , , .
, , .
, , . / :
/ .
4.1.3. - , .
,
( / ), ( ). - -
<+>: , ; : ,
; , .
,
.
(),
: 75 ,
14 , 5 , 43 , 13 . (57,33%)
(, , ,
).
(N1snaga+N2apstraktna imenica)
, .
N1+N2
Nom
18,66%
; ;
,
Instr
57,33%
; ;
cc
17,33%
3:

87
. : ...
4.1.4.
( ) .
: , , , - . : ()
: (, ); () : ( ),
, : ,
() ( , , .),
(= , ); () : ( ; <+>).
,
, ,
, .:
; , ; ; ;
.
, , .:
[, ]:

#1
, , ;
, ,
;
, , ;
;
, ;
, .
+ ,
, , , ,

[ ]
#2
+ , pl
, , ,

[, ]

V + () + , pl , ,
#3
+ (pl)
, ; ;

[, ]
#4
+ NGen
, , , , ,
, , , ;
[ ]
, , , ,
, + NGen
, , ;
,
88

, 1 + NGen
, ,
2 + NGen
, , ,
[]
#5
V+
, , , ,
[]
Det+ Instr
, , ; ,

Det+ Gen

,
#6
V+

[]
Det+ Loc

,
#7
V+N/PronAcc Nom , ;
#8
V+ Acc , , ,
[]

, ,
,
/
#9
V+
, ,

[]
Na+Loc

(Iz)van+Gen

5.

. ,
,

.
,
. ()
, . , ; ()
;
() . ,
.
, , , ,
89
. : ...
() .
[...] , ,
, .
, , , (, 2011, 80).

: http://korpus.matf.bg.ac.rs.html
, IIII. :
, 19671969. IVVI. :
, 19711976.
A Lexical Database for English: http://wordnetweb.princeton.edu
, . (2011). . : , ., , . (.).
: , , . 7183. :
.
-, . (1994). .
. 22/2: 511.
, ., . . (2005).
. :
.
, . . - (1999). . . . :
.
, . (2009). ? Wordnet
. . http://scindeks-clanci.
ceon.rs/data/pdf
*
Aitchison, J. (1990). Words in the Mind. An Introduction to the Mental Lexicon. Oxford:
T. J. Press.
Bentivogli, L., Forner, P., Magnini, B. Pianta, E. (2004). Revising the WORDNET
DOMAINS Hierarchy: semantics, coverage and balancing. Preuzeto sa http://
delivery.acm.org/10.1145
Bratani, M. (1992). Prema novoj leksikografiji (teorija modela Znaenje-Tekst i
objasnidbeno-kombinatorni rjenik). Suvremena lingvistika. 5666.
90

De Schryver, G. M. (2003). Lexicographers Dreams in the Electronic-Dictionary Age.
International Journal of Lexicography 16 (2). 143199. Preuzeto sa http://
tshwanedje.com/
Fontenelle, T. (2013). Wordnet, Framenet and Other Semantic Networks in the
International Journal of Lexicography the Net Result?. International Journal of
Lexicography. 25/4: 437449. doi:10.1093/ijl/ecs027
Giacomini, L. (2010). A proposal for an electronic dictionary of Italian collocations
highlighting lexical prototypicality and the syntactic-semantic relations between
collocation partners. Preuzeto sa http://www.euralex.org/elx_proceedings/
Euralex2010
Herbst, T. & Klotz, . (2009). Syntagmatic and Phraseological Dictionaries. In: Cowie,
A. P. (Ed.). The Oxford History of English Lexicology. Oxford: Calendon Press.
219245.
Hirst, G. (1998). uroWordNet: A Multilingual Database with Lexical Semantic
Networks. In Vossen, S. (Ed.). Computational Linguistics. Dordrecht: Kluwer
Academic Publishers. 25/4: 628630.
Kosti-Tomovi, J. (2010). Klasifikacija renika i tipologija leksikografskih informacija.
Prevodilac. 2451.
rstev, C. et al. (2008). Kooperativni rad na izgradnji Srpskog VordNeta. Infoteka. 9/12:
5775. Preuzeto sa http://www.getty.edu
Lexicographica (2008). Schierholz, H. et al. (Eds.). Collocation in European lexicography
and dictionary research.
Meluk, I. A. (1998). Collocations and Lexical Functions. In Cowie, A. P. (Ed.).
Phraseology. Theory, Analysis, and Applications. Oxford: Clarendon Press. 2353.
Nuccorini, S. (2003). Towards an ideal Dictionary of English Collocations. A Practical
Guide to Lexicography. Amsterdam-Philadelphia: John Benjamins. 389419.
Stubbs, M. (2002). Words and Phrases. Corpus Studies of Lexical Semantics. Oxford:
Blackwell.
ojat, ., Bekavac, B., Tadi, M. (2005). Zato nam treba hrvatski Wordnet? U: Grani, J.
(Ur.). Semantika prirodnog jezika i metajezik semantike. Zagreb Split: Hrvatsko
drutvo za primijenjenu lingvistiku. 733743.
Teaching Collocation. Further Developments in the Lexical Approach. (2000). Lewis, M.
(Ed.). Hove, England: Language Teaching Publications.
Zgusta, L. (1991). Prirunik leksikografije. Sarajevo: Svjetlost Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
91
. : ...
Jasmina Drai
COLLOCATION FROM THE PERSPECTIVE OF SEMANTIC NETWORKS
IN THE SERBIAN LANGUAGE
Summary
This paper deals with the application of principles for the development of semantic
networks in the design of an electronic database of collocations in Serbian, i.e. the
macrostructure of a thematic dictionary together with a categorization and differentiation
of general semantic and structural features of its microstructure. The framework of this
project consists of the theoretical foundations and practical implementations of the
digitalization of linguistic resources in WordNet and of theMeaning-Text Theoryby I.
Meluk, which both emphasize the importance of the interrelation between paradigmatic
and syntagmatic planes in understanding semantic structures of polysemous words.
These initial concepts are applied to an analysis of a set of synonymous words in Serbian
snaga, sila, jaina, mo(i.e.strength, force, power, might).
Key words: semantic network, collocation, WordNet, synonymy, dictionary,
lexicography, Serbian.
92

gordanastasni@yahoo.com
811.163.41373.611
O-
1

( )
-
.
/,
,
.

,
/.
: , ,
, , .
1. o
, ,
.
, , , .
,
, .
,

. , . ,
, , ,
,
. ,

1 : ,
(178004),
.
93
. : O- ...
.

,
.2
34

- .

.
, ,
( )
, ,
; ( ).
, (D. ipka,
1998, 49).
3
.
, ; . .
( ). . ( )
.
4
(2003, 8) , , .

, (), () , a . , , :
, , .
94

.

70% ,
90% .

, .
2. . .

3.
5
,
, ,
4.
, ,
, . .
,
.
5.. , , ;
. . ;

. . ,
.
5.. .
5. .
6. , .
,
(
2. ).
(4., 5.)
5
,
, . . , , metaforikom konceptualizacijom, i to analogijom prema obliku i u engleskom i u hrvatskom jeziku somatizam knee
oznaava savijeni dio cijevi ili pregib (2012, 90).
95
. : O- ...
(4. 4.; 5.. 5.)

5. 5.. .

,
. ,
(
), )
) . ,
glavno sjedite tjelesne snage... simbol ovjekova autoriteta i njegove
drutvene moi (LANS, 6, 1, 26). Otud i smisao izreka: savinuti koljeno poni
ziti se; prisiliti nekog da savine koljena nametnuti nekom svoju volju, tovie,
ubiti ga; kleknuti pred nekim dokaz odanosti, oboavanja; u koljenima bogova
u njihovoj vlasti; dotai koljena zatraiti zatitu itd. Ve je Plinije Stariji upo
zorio na religiozno znaenje koljena, simbola moi (RS, 1987, 268).6
2.

.
, ,
, -
.7
, , . ,
, ,
, , ,
. , ,
, (
) (http://www.
rastko.rs/filologija/kkoncarevic-monaska.html).
7
(2003, 9) ,
, 300 ,
, 300,
40. , ,
, , , ,
.
33 .
96
2.1.
-
-, -, ,
: 2. ;
. 3. .
: )
; ) ( .)
. -,
, .
( )
(-
-) -
, (
) .
(- -),
- , -
.8
8
. ,
: , , , , , ,
, , , , , , , , , , , , /
, /, , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
, , , , ;
a- : , , , , , , , /,
.

: ) ,
(V + NAcc): - ,
- ; ()
(V + NInstr): - , - ,
, - , , - , -
, ; )
(- , - )
(- () () ),
; )
, (- , , ,
- , , - ).
97
. : O- ...
2.2.

- . . .

.

().
- ,
-
; .
. , ,
.

.
, ,
(, ) ()
.9
3.
. (2008, 147),
, , ,
,
.
, ,
, , , ,

.
,
.10 , ,
9

, ,
(Aitchison, 1987, 7680).
10

: leksike sveze poput trgovaki brod, putniki
brod, ribarski brod, ratni brod jesu kolokacije jer jedna sastavnica uvijek zadrava svoje primarno
znaenje (brod), a druga ga sastavnica samo konkretizira (trgovaki, putniki itd.). Meutim sveze
rijei brzi, dugaki, novi, jeftini, moderni brod pripadaju slobodnim sintagmama jer nemaju ogra
98
Adj + N,
,
,
.
3.1.

.

.
3.1.1. -

:
, ; , + / (
); /
(/ /
/ /); / (
); , + / (
).
3.1.2. -
-
:
// ; // .
,
//
.
( ) .
3.2.

.
supojavljuju u sintagmi na temelju svoje uobiajenosti
(Stoji, Murica, 2010, 115). ,
( ),
nien znaenjski potencijal, pa iz toga proizilazi da i putniki brod moe biti brz, dugaak i nov
(Stoji, Murica, 2010, 113114).
99
. : O- ...
.
,
, (Pri, 2008, 149).
, ,
,11
/,
.
,
. ,
,
( ) (,
2011, 83).
,
,
, -
. -
( ),
( ),
- + .12
.
. (2008, 156),
: , ,
, ,
, .
3.3.

,
11
. , . . .
, , 1. ,
( , , , ); . 2.
( , .).
12

: :
. (http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/DuseHristove/
Lat_DuseHristove31.htm); ( ): ,
-, ,
, . (http://www.
pressonline.rs/info/komentar-dana/paket); :

. (http://www.blic.rs/Vesti/Svet/209119/Brazilski-slikar-na-platnu-ubija-papuElizabetu-II-i-Busa).
100
.
.13
/ (Pri, 2008, 159).14 ,
to obiljeje ipak nema vrijednost apsolutne razlikovnosti jer i znaenje nekih
kolokacija moe biti djelomino preneseno (Stoji, Murica 2010: 115).
,

,
(-, 1987, 30; , 2002, 152;
2012, 107). ,
, , ,
,
(Risti, 2011, 120). ,

,
,
. ,
, , ,
( ,
) (, 2002, 150).
, o /
. ,
.15
13
,
( ) .
14
()
() ,
o , , .
, ,
.
( [ ]
[ ] ). . ,
.
15

(Matei, 1982)
().
101
. : O- ...

(, )
(, )
(, )
()
a
16
,

( ),
( )
(, )
16
,17
,
, , ,
() (
).
: ;
(. ) ( ).
18
, , ;
,
() ((),
, ) ( )
( , )
( )

16
() 18
.
,
,
(-, 1987, 42).
18
.
, , , .
()
(2010, 396399).
17
102

( ,
, .);
( ),
,
.
() (),
()

,
( , , )
( [ ]) (
, , []).

()
( .)
, .
(
, )
,
(, ) () ( )
, ,
. ,
() .
,
( )
.

( ) (
).
(-, 1987, 128).

103
. : O- ...
,
.19 .

(2011, 95).
20
20
1) ,
2) /
(, )
(, ) (,
)
.
.
, ( ,
),
. . (1987, 37),
,

.
, ,
.
.

(, )
(, )

19
. (2013, 105106), ,
/ (
), .
20
/ .
, , , , , . ,,
, ,
, . , ,
,
( . ) (, 2006,
82).
104
. (2009, 363)
.
, , , ,
,
.
,
.
21
()
21
, ,

()

, ,
(,
)

.
+
( + ) + ( + ).

,
.
,
.
,

,
.
21
. ( )

( ) (2009: 75).
105
. : O- ...

, , (
, .)
(, ) (, )
,
,
, , .
4.
, ,
-
,
.

,

.
,
.
,

, .

(),
. ,
( )
(-).

() ().
,
.
:
- ( )
- ( ),
( ) (
; .),
. /
106
:
( ;
), (
),
( ,
( 1) , , 2)
/ ), ,
( , ),
( ).
-
,
, ,
,
.

.

,

.
, . (2011).
. : , ., , . (.).
. . :
. 8391.
-, . (2009). -
. . 65: 359374.
-, . (1987). -
. :
.
, . (2013). (
). . :
.
, I. : ,
, 1959.
(2007). , . (.) : .
107
. : O- ...
, . (2010). .
. 39/I: 387404.
- . 1: . (2003).
-, ., , ., , . (.). :
, .
, . (2002). -
. . 33: 133154.
, . (2006). .
. 49/2: 73102.
, . (2011). . -
. : .
, . (2012). .
. 55/2: 119140.
*
Aitchison, J. (1987). Words in the Mind. An introduction to the Mental Lexicon. Second
Edition. Oxford: Blackwell.
Konarevi, K. Monaka civilizacija i jezik (konfrontacioni lingvokulturoloki pristup).
http://www.rastko.rs/filologija/kkoncarevic-monaska.html
Mrazovi, P. (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci Novi Sad:
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Pri, T. (2008). Semantika i pragmatika rei (2. izd.). Novi Sad: Zmaj.
Risti, G. (2011). Konceptualna analiza nemakih i srpskih somatizama u semantikom
polju strah. U: Novakov, P. (Ur.) (2011). Zbornik za jezike i knjievnosti Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu. I. 119129. Novi Sad: Filozofski fakultet.
RS: Chevalier, J., Gheerbrant, A. (1987). Rjenik simbola. Zagreb: Nakladni zavod
Matice hrvatske.
Stoji, A., Murica, S. (2010). Kolokacije teorijska razmatranja i primjena u praksi na
primjerima hrvatskoga i njemakoga jezika. Fluminensia. 22/2: 111125.
FR Matei, J. (1982). Frazeoloki rjenik hrvatskoga ili srpskog jezika. Zagreb:
kolska knjiga.
ipka, D. (1998). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Matica srpska.
piranec, I. (2012). Prilog supostavnoj analizi somatizama u engleskom i hrvatskom
strukovnom nazivlju. Fluminensia. 24/2: 8597.
108
Gordana tasni
SEMANTIC-DERIVATIONAL POTENCIAL AND LEXICAL LINKS
OF THE LEXEM KNEE
Summary
At the same time, lexem knee, as all somatisms of domestic origin, belongs to
the general and terminologic system. The importance and inductive abilities of separate
semantic components become clear and visible in the results of semantic and derivative
analyses of its secondary meaning and derivatives.
Beside archyseme part of the body, very important differential components of
meaning are connection (function of the knee) and shape (of the knee). Metonymy and
metaphor are the main inductors of differentional meanings in the frame of the primary
meaning and in the secondary meanings ( generaton and biologic type).
The lexem knee appears in different lexical links as part of the structure of a)
syntagma (lepo koleno), b) collocation (klecati kolenima) and c) idiom (s kolena na
koleno). This fact indicates its high level of collocability. The idioms with the component
knee have a very wide range of meaning, mostly inducted by metaphor based on the
association of the position on the human body.
In genaral, the sememes shape and function of the knees have the most important
role in the semantical and derivational variation of the lexem knee. The semem position
of the knee on the human body mostly inducted by the meanining of the idioms with the
component knee.
Key words: lexem knee, semantical content, derivation, semantic derivation,
lexical link.
109
110

strbacsn@eunet.rs
811.163.41373.74

1

:
, , .

.
,
,
, .
,
.
.
: , , , .
1.
,
.
,
(, 1988, 154).
, .
.
,
,
, ,
,
.
,
1
: ,
(. 178004),
, .
111
. :
,2 : , ,
.
Frazeolokog rjenika hrvatskog ili srpskog jezi
ka (
). :
.
;
.

.
2.
,
(Trebjeanin, 2011, 9).

. ,
.
.
, ,
, , .
, ,
(Ekman, 2011, 159).
,
, ,
.
,

, , , . (Ekman,
2011, 159161).
,
.
, ,
,
, , ,
.
, , .
2
, , , ,
, , .
112
(Ekman, 2011, 185186).

,
. ,
,
.
,3
(Ekman, 2011).
3.
,
. (Lakoff, 1987)
.
, , 4 :
1. : ,
;
2. :
;
3. ;
4. : ,
,
;
5. : ,
(Lakoff, 1987, 397398).
,
.
:
1.
.
2. ,

, .
3. ().
, ()
(, 2006, 116).
3
,
(Ekman, 2011, 173).
4
. ,
: The point is that there is no single unified cognitive model of anger. Instead there is a ca
tegory of cognitive models with a prototypical model in the centre (Lakoff, 1987, 405).
113
. :

.
. ,
, ,
, (, 2006, 116117).5
4.
4.1.
.

, , , , , , , ,
, , , .
,
, .: () (), () (), ()
(), (), , (), ().6 , ,

: , , , , ,
, , , . ,
-
. ,

: , , , , , ,
, , , .

,
(Lalevi, 2004).
4.2. .

(, 2006, 117). ,

. . . ,

:
5
. , 2006.
, .: (,
2006, 87).
,
(, 2006, 95).
6
114
. ( , ,
);
. ( );
. ,
( , .)
( );
.

( , ).7
.
4.2.1.
,
, ,
.
,
,
, 8:
, , () , ,
,9 , , (
) .
, :
, , (, ),10
, , .

, / ,
,
, .
( ,
), ,
: , .
7
. (, ,
, ) :
:
(Kvecses, 2000, 161).
8
, ,
.
9
.
10
, .
, : () (, ).
115
. :

: .11
,
, :
() , ( ), ,
, (, , ) .

: / / .

,
-
: / .
: , , (),
, , .
, .
4.2.2.
, ()

( ,
).12

: () , () ,
, .
4.2.3.
,

. ,

( , ),
:
: (, ) (
) , , ,
;
11

, .: (, 2006, 89).
12
.
,
: , .:
(, 2006, 95).
116
:
, ,
, , , (, ,
) , () ,
;
: (, ) ,
, , , .
,

.
: () , ( , ,
) , () .
4.2.4.

.
, .

( / / ,
, , ),
( (, ) ).
.

, .
4.3.

.

.13
4.3.1. ,
,
.

.
- ,

.14
13
. : ,
(Kvecses, 2010, 233).
14
. : ,
1987, 3641.
117
. :
: ,
() , (, , ) ,
, , () , .

, .

, .

.
4.3.2. .
.
4.3.2.1.
er
(. ang
15
is the hea
t of a fluid in the cont ain
er, Lakoff, 1987, 383),

,

(Lakoff, 1987, 383).
,
.
(, ) (, ),
.
,
,
(Lakoff, 1987, 385).16
: ,
.17
15
:
(. the body is a container for the emotions, Lakoff, 1987, 383; vecses, 2000, 161),
(vecses, 2000).
( , 1999, 209).
16
: The contain er with the fluid is the person who is
angry. The fluid in the container is the anger. The prssure of the fluid on the contain er is the force
of the anger on the angry person. The cause of the prssure is the cause of the anger force. Trying
to keep the fluid inside the contain er is trying to control the anger. The fluid going out of the con
tainer is the expression of the anger. The physical dysfunctionality of the contain er is the social
dysfunctionality of the angry person (vecses, 2000, 164).
(vecses, 2000, 164).
17
,
.
118
4.3.2.2.
er is fir e, Lakoff, 1987, 383),
(. ang
.
,
.
,
.

(, ) ,
.

.
,
.
4.3.2.3.
, :
(, ) , ,
, .
4.3.2.4. ()
( , , )
,

, . ,
,

.
4.3.3. .

,
.
4.3.3.1.

(, ) ( )
.

( , 1987, 146).

119
. :
.
, : , ()
(), .
:
,
(Fink-Arsovski, 2002, 12).
,
.

(, )
,
,
().
, (

),
.

: , ; 2. .
, , , , , , ; .
, ; , ; , ().18
(, , , )
,
,
: , , , ,
, , , .19

,20 ,
(Bunk, Opai,
2010, 244).21

18
.
(Fink-Arsovski, 2002, 29), .
( , 1987, 63).
19
.
20

(, 2005, 2008).

. : , 1958; , 1991, 3034; , 1994.
21
(,
, , 1998, 203).
120

,
, //
, .
4.3.3.2.

. (, )

, .
.

.

.
,
, ,
.
.
, , ; ,
,

.
, ,

.
,

, .
4.3.4. . (, ) ,
( )22
.
,
, (, 1994,
288), . , .
(1994, 295) ,
, , ,
22
( , )
.
121
. :
.23 ,
.
,
. ,
,
, ,
() (
, , 2009, 273). ,
, , . ,
, (, , , 1998, 33).
4.3.5. , .
.24
,

,

.
,
.

:
, , , , (),
, , , ,
,
().25
.

, .
().
: , (, ,
) .
(,
.)
(, ). (())
,
() .
23
, , , ,
. , , . .
(19711974) : , , .
24
(Mikoajczuk, 1998: 164).
25
: , ,
().
122
4.3.6. .
,
. . ,
.
,
(/) ,
()
(), () .
()
, , .26

:
.27
( ),
,
, ,
: 1. , ; ; ,
1. , , 2.
, : , ().
4.3.7. .
, , ,
.

( , 1999, 209).

,
.28
26
(, )
, . ,
(
, 2008, 108109).
27
Because of this metaphorical link between insanity and anger, expressions that indicate insane
behavior can also indicate angry behavior. Given the metonymy ins an
e beh
av
io
r stands for ins a
nity and the metaphor ang
er is ins an
ity, we get the metaphorical metonimy: Insane behavior stands
for anger (Lakoff, 1987, 390).
28

, .
123
. :
4.3.8. .

.29

: (, , )
.
- .
,
.
, , ,
,

.

,
.
, .

(, ),
,
: ()
, .
, ,
: , , ,
,
.

,

.

.
(),
,
.
,

,
29
. : ,
, , . (Lakoff, Johnson, 2003, 14).
124
,
,
. .

. , ,

.30
4.3.9./ .

,
, .
.

( )
( ).

.
,
,
.

.
4.3.10. .

, ,
,
. 31
() ,

, .
,
, .
5.

,
. ,
30

: , , A (.
sad is down, Lakoff, Johnson, 2003, 15)
31
(Fink-Arsovski, 2002, 12).
125
. :
: 1. , 2.
, 3.
, 4.
.
.
,
, .

,

.

. ,
, ,
, , ,
.
, . . (2009). -
(, / , ).
. 6: 271279.
, . (1991). 100 . : .
, . (2005). . :
.
, . (2006). . : , . (.).
. 97119. :
.
, . (1958). .
. LXXII.
, . (1988). . : .
, ., , . ., , . (1998). .
: .
, . (1987). -
. : .
, . (2008). . :
.
126

, . (1999).
. : , ., , . .
. : .
, IIII. :
, 19671969. IVVI. :
, 19711976.
, I. : ,
, 1959.
, . (1994). . :
-
. ..
, . (2006). .
. XLIX/2: 73102.
*
Bunk, A. i M. Opai (2010). Prilog kontrastivnoj analizi frazema sa zoonimskom
sastavnicom u hrvatskome i ekome jeziku. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i
jezikoslovlje. 36/2: 237250.
Ekman, P. (2011). Razotkrivene emocije. Beograd: Zavod za udbenike.
Fink-Arsovski, . (2002). Poredbena frazeologija: pogled izvana i iznutra. Zagreb:
Kvecses, Z. (2000). The Concept of Anger: Universal or Culture Specific?
Psychopatology. 33: 159170.
Kvecses, Z. (2010). Metaphor. A Practical Introduction (second edition). Oxford:
Oxford University Press.
Lalevi, M. (2004). Sinonimi i srodne rei srpskohrvatskog jezika. Beograd: Nolit.
Lakoff, G., Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago London: The University
of Chicago Press.
Lakoff, G. (1987). Women, Fire, and Dangerious Things. What Categories Reveal about
the Mind. Chicago London: The University of Chicago Press.
Matei, J. (1982). Frazeoloki rjenik hrvatskoga ili srpskog jezika. Zagreb: kolska
kniga.
Mikoajczuk, A. (1998). The metonymic and metaphorical conceptualisation of anger
in Polish. In: Athananasiadou, A., Tabakowska, E. (d.). Speaking of emotions,
Conceptualisation and Expression. 153191. Berlin New York: Mouton de
Gruyter.
Skok, P. (19711974). Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb:
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Trebjeanin, . (2011). Predgovor: Ekmanovo dekodiranje facijalnih izraza emocije. U:
Ekman, P. Razotkrivene emocije. 926. Beograd: Zavod za udbenike.
127
. :
Gordana trbac
CONCEPTUALISATION OF ANGER IN SERBIAN PHRASEOLOGY
Summary
This work examine serbian idioms which denote anger: uao avo u koga, izbaciti
koga iz takta, iskoiti iz koe, vaditi kome duu. The analysis shows that they mark several aspects of the emotion: 1. the emotional process (duvati kroz nos), 2. the causing of
emotion in other person (vaditi kome duu), 3. expression of the emotion (sevnuti oima)
and 4. characteristics as temporary or permanent human features (ljut kao ris).
The conceptualisation of anger in serbian phraseology includes the usual mechanisms conceptual metaphor and metonymy. The source domain of the analyzed idioms
are: natural phenomenon, animals and plants, religion, physical and mental state etc.
Key words: anger, idiom, metaphor, metonymy.
128

miroslav.dudok@gmail.com
811.162.3373.45
1

.

.
: , , ,
.
1.

. ,
. ,
. ,
. ,
,
. ,
, , , ,
,
, ,

.
. ,
, ,
, .,
.
1
e ,
, 178017,
, .
129
. :
1.1. , , . ,
, (. Wierlacher,
Albrecht, 2003),
, . ,
, ,
, a
,
, ( : . )
, , (
, 2006, 14). ,
o (Dolnk, 2011, 25).
:
? ,
? , ,
,

, , , /
. (

).

, . , ,

.

. . ,
,

. . .

. , ,
, , , , .

. .
, ,
(Dane, 2002).
130
,
, .
2. ()
,

,2 ,
.
, ,
( ), - (
, ).
(, )
. . sloveni
na vlastn [...] prevzat slov zasi 30 jazykov od etiny ponc a virnine,
ntine a perztine koniac3 ( Mistrk, 1976, 269). ,
, ,
,
,
. (
21.
17800 150

(Dudok, 2013).
, ,
,
.
, ,
(.
),
.
,
2

, , , ,
, , , ,
,
(Olotiak, 2012).
3
[...] ,
, .
131
. :
,
. ,
, , ,
.

( ) .
, ,
.
,
, -
(Ruika, 1950 )

() () : aba
tia (+) (SCS 2005, 17), abercia () (SCS 2005, 17), demografia () (SCS
2005, 195), demokracia () (SCS 2005, 195), politika () (SCS 2005, 768), pro
fesor () (SCS 2005, 793), kola, tehla . ,
,
( Krlik, 1994) .

,
, ( . ,
), , ., .

,
. .
, ,
, , (Mistrk, 1976,
261).
.
(Habovtiak, 1981),
(Kopeck et al., 2011).

, ,
, ,
, . ,
, ,
132
,
( . Olotiak, Bil, Timkov, 2006).
()
:
( )
, , (Dolnk, 1999, 75).

.
.
. .
, (Deroy,
1956). .

(Haugen, 1972). , , ,
,
. ,
,
(Dudkov, 2011, 100).
- , ,
, ,

,
.
3.
,
,
,

.
;
.
. ,
( )
,
.
, kivi 20.
(Ivanov-alingov, 1976),
,
133
. :
aktindi (Actinidia chinensis) (SCS, 2005).

,
(kiwi kivi ), ,
, . ,
(, ,
2008; HER, 2002). , ,
, , (
, : Dudok, 2011),
-
, .
,
.
4.

, :
, - ,
.
,
, , .

,
,
.,
.
,

.
, , .
,
(

). (sui, suimi/sushimi,
maki, huramaki, nigiri, nori, tempura, wasabi...),
, (
Slovensk nrodn korpus
). ,
:
(Yamato) ,
134
, wadai
ko ( ) .
,

. ,
,
,
, (Richards, Plat, Platt, 1992) ( .
: Pri, 2005).
(
Grlach, 2004, Sociolingustica. 8. 1994 .).

(. ), .
( )
.
. promcia
( ,
),
() .
( 20.
) promcia .
( ),
.
, a :
...alie zpodujat Roka sHanou Zelinovou sa uskuton 23. februra o16. h. Je
nm promcia Zbornka Literrneho klubu Hany Zelinove. Sme,
10.2. 2009. ...uskuton sa promcia knihy G. Koflera Dotyk spnku. Literrny
tdennk, 1998.
.
promcia 1990.
,
(. promotion).
:

.
:
.
135
. :
genercia
(
), ,
generation,
.
(nov genercia potaov, mobilov, vhadvaov, hernch konzol,
internetu, volantu spevm stredom, hladkch pneumatk, modelu Spark, znovej
Bonell pruiny Prozone...), (nov
genercia vn, nov genercia adovch ajov, nov genercia liekov).

( )
. alternatva

alternative:
Ztroch alternatv medicna, ekonmia, chmia -, na ktor som si podal prihlky,
nakoniec vyla Chemick fakulta Slovenskej vysokej koly technickej.
edcia.
1.
, 2. , 3. a (kritick edcia),
(edition) (
):
Vazstvo ruskho tenistu Marata Safina v 2. kole grandslamovho turnaja vo
Wimbledone nad
tretm nasadenm Srbom Novakom Djokoviom prekvapilo
kadho, nevynmajc jeho sestru Dinaru, finalistku poslednej edcie Roland
Garros. Hospodrske noviny. Spevka Rihanna bude prezentova pecilnu
limitovan edciu produktov znaky Gucci. Hospodrske noviny.

. ,
, ( )
(
). ,
,
: audit revzia, kasting konkurz,
harmonizcia zoslaovanie,
136
tribunl (Haagsky tribunl) sd (Haagsky sd), cup (Davis cup)

pohr (Davisov pohr) .

.
( , sarma
)
(
srma

) , ,
. ,
srma :

( ).

: sarma srma plnen kapusta holbky (
) (Dudok, 2002).

.
.

(alingov, Mankov, 1979, 739).
,
: rahat rachat (SCS, 2005, 823).
(rahat)
. , , :
,
, , (kalji, 1973, 528).
rahatlokum, rahatihalkum.
ratluk, .

,
. regres
20.
, .
(

. : , 1980, 1985).
137
. :
5.

. K
;
,
.
, ,
,
, ,
, .
( ),
. ,
,
.

,
(, , .). ,

(
, , , . edcia, promcia .),
( ,
, . sarma, srma
.).
, M. (2002). .
: , . . (.). .
: . 341352.
, ., , . (2008). . : .
, . (2006). . : , . (.). .
. :
. 1115.
*
Dane, F. (2002). Xenizmy v dnen etin. U: Hladk, Z. Karlk, P. (Eds.). etina
univerzlia a specifika. Brno: Filozofick fakulta Masarykovy univerzity. 4:
2935.
138

Deroy, L. (1956). Lemprunt linguistique. Paris: Les Belles Letres.
Dolnk, J. (1999). Preberanie vrazov a kultivovanie spisovnho jazyka. U: Bosk, J.
(Ed.). Internacionalizcia vsasnom slovenskom jazyku: za aproti. Bratislava:
Veda. 7579.
Dolnk, J. (2011). Lingvistick xenoslovakistika. U: igov, . Vojtech, M. (Ed.).
Slovenina (nielen) ako cudz jazyk v svislostiach. Bratislava: Univerzita
Komenskho. 2533.
Dudkov, J. (2011). Slovensk film vre transkulturality. Bratislava: Obianske zdruenie
Vlna.
Dudok, M. (2013). Aspects linguistiques de la diversit culturelle. U: Mathien, M. (Dir.).
expresion mdiatique de la diversit culturelle en Europe centrale et orientale.
Strasbourg: Universitet de Strasbourg. 5365.
Grlach, M. (Ed. 2004). Eglish in Europe. Oxford: University Press.
Habovtiak, A. (1981). Slov cudzieho pvodu v slovenskch nreiach. Studia
Academica Slovaca. 10: 115133.
Haugen, E. (1972). The Ecology of Language. Stanford: Stanford University Press.
HER (2002). Hrvatski enciklopedijski rjenik. Zagreb: Novi Liber.
Ivanov-alingov, M., Mankov, Z. (1979). Slovnk cudzch slov. Bratislava: Slovensk
pedagogick nakladatestvo.
Kopeck, M. et al. (2011). Staria slovensk lexika v medzijazykovch vzahoch.
Bratislava: Veda
Olotiak, M. (2012). Poznmky ku konceptu interlingvlnej demotivcie. U: Bohunick,
A. (Ed.). Jazykoveda vpohybe. Bratislava: Univerzita Komenskho. 148157.
Olotiak, M., Bil, M., Timkov, R. (2006). Slovnk anglickch vlastnch mien
vslovenine. Bratislava: Jazykov vydavatestvo Kniha-spolonk.
Pri, T. (2005). Engleski usrpskom. Novi Sad: Zmaj.
Richards, J. C., Platt, J., Platt, H. (1992). Longman Dictionary of Language Teachin and
Applied Lingustics. Harlow: Addison Wesley Longman.
SCS (2005). Slovnk cudzch slov. Balov, ., Bosk, J. (Ed.). Bratislava: Slovensk
pedagogick nakladatestvo.
kalji, A. (1973). Turcizmi u srpskohorvatskom-hrvatskosrpskom jeziku. Sarajevo:
Svjetlost.
ir, M. (1980). Strane rei u srpskohrvatskom i slovakom jeziku. U: Kontrstiva jezika
istraivanja. Novi Sad: Filozofski fakultet. 325330.
Tr, M. (1985). Cudze slov vsrbochorvtine a slovenine. Nov ivot. 37: 285291.
Wierlacher, A., Albrecht, C. (2003). Kulturwissenschaftliche Xenologie. U: Nnning, A.,
Nnning, V. (Ed.). Konzepte der Kulturwiessenschaften. Theoretische Grundlagen
Anstze Perspektiven. Stuttgart Weimar: Verlag J. B. Metzler. 280306.
139
. :
Miroslav Dudok
LEXICAL ACTUALIZATION AND XENODISCOURSE
Summary
Xenodiscourse is a legitimate category of language ecology and a standard method
of creating a national linguistic discourse. While using the natural language, speakers
tend to take stands on foreign expressions, ranging from positive to negative attitudes.
On the example of the Slovakian language we analysed the source languages from which
Slovakian borrowed linguistic elements, primarily lexical, during which process there
have been regulatory adaptations to the norms of Slovakian, on the one hand, and the
actualization of xenisms, on the other. The actualization of xenisms does not only reflect
the exosphere (extralinguistic reality), but also signals the linguistic endosphere. We used
concrete examples to illustrate that the process of accepting xenisms in Slovakian has
not been linear in character, but comes from the selective actualization of meanings (neosemanticization, expansion, narrowing, etc.). We have also noticed that the acceptance
and actualization of xenisms is achieved simultaneously in various communicational and
regional spheres.
Key words: xenolinguistics, xenism, lexical actualization, Slovakian language.
140
MORFOLOKO-DERIVACIONA
I PROZODIJSKA ISTRAIVANJA
141
142
Ana M. MARI

Filozofski fakultet
anamaric21@gmail.com
UDK 811.162.3366.52:811.163.41366.52
ROZDIEL V GRAMATICKOM RODE SUBSTANTV V

SLOVENINE A SRBINE1
Spolu s slom a pdom je rod zkladnou gramatickou kategriou substantv.
Gramatick rod m vslovenine klasifikan funkciu. Tak v slovenine, ako aj v
srbine formlnym ukazovateom rodu s tvary nominatvu jednotnho sla. U
v domcej lexike sa vyskytuj substantvne ekvivalenty v odlinch rodoch vo
viacerch kategrich slov. Zmeny v rode cudzch slov prebratch z latininy,
grtiny, francztiny a inch jazykov s ovea vraznejie. Cudzie slov sa bu
preberaj v takom tvare a gramatickom vzname, ak m slovo v pvodnom
jazyku, alebo sa prispsobuj normm preberajceho jazyka. Vo vojvodinskej
slovenine vaka silnmu tlaku dominantnej srbiny ako vinovho jazyka
dochdza vemi asto k rodovej konverzii.
Kov slov: gramatick rod substantv, rozdiel v rode domcich a
cudzch slov, rodov konverzia.
1. Kategria gramatickho rodu

Slovn zsoba sa men a rozvja spolu s vvinom udskej spolonosti,
prispsobujc sa stavu vo vvine spolonosti. Porovnvanm zkladnej slovnej
zsoby sloveniny s inmi prbuznmi jazykmi mono kontatova, e mnoh
slov mali nai predkovia v dvnej minulosti amme ich aj my. Jazykovedci tak
slov poznaj ako praeurpske, indoeurpske, baltoslovansk, praslovansk a
slov prevzat z cudzch jazykov. Pri preberan slov sa prejavuje vplyv domceho jazykovho systmu, priom prevauje forma nad gramatickm vznamom
(Palkovi, 1978, 286). V rmci slovnej zsoby s rozlin slovn druhy. K najpoetnejm vslovnej zsobe patria substantva.
Rod, slo a pd s gramatickmi kategriami substantv vyjadren jednou ohbacou prponou, ktor dopaj lexiklny vznam prslunch slov. Na
rozdiel od gramatickho rodu, ktor je dleitm charakteristickm prznakom
1
Rad je nastao u okviru naunoistraivakog projekta Diskursi manjinskih jezika, knjievnosti

i kultura u jugoistonoj i srednjoj Evropi (broj 178017) koji finansira Ministarstvo za nauku i
tehnoloki razvoj Republike Srbije.
143
Ana M. Mari: ROZDIEL V GRAMATICKOM RODE SUBSTANTV V SLOVENINE ...
vetkch podstatnch mien, prirodzen rod m vznamov platnos tka sa

iba ivotnch substantv ukazujc na rozdiely v pohlav. Spolu s kategriou sla
a pdu vyjadruje gramatick rod zhodu s tvarom prdavnho mena vo funkcii
prvlastku alebo slovm a trpnm tvarom slovesa v prsudku. Rodov povedomie substantva vyplva z typu skloovania a zo vzjomnej sptosti s prdavnm
menom alebo slovm prastm (Dvon, Hork, Miko, Mistrk, Oravec, Ruika,
Urbanok, 1966).
Znikom triedenia substantv poda praslovanskch kmeov sa v slovenine vyvinulo ohbanie poda rodov. Rodov lenenie je v povedom Slovkov silne zafixovan. Zkladnm prejavom lenenia je rodov protiklad, ktor nem za
nsledok vznamov rozdiel, ale orientuje sa na typ skloovania (Miko, 1962).
Rod je klasifikanou kategriou pri skloovan substantv v slovenine,
km v srbine nem tak funkciu. V oboch jazykoch sa formlne prejavuje v
rozdieloch v tvaroch nom. sg. a je produktvnou kategriou.
Spisovn slovenina a spisovn srbina rozliuj trojak gramatick rod
substantv: musk (maskulnum), ensk (feminnum) a stredn (neutrum).
Pre kad substantvum je prznan iba jeden rod, ktor sa nemen. (V starch
gramatikch njdeme, e sa v historickom vvine rod mohol aj zmeni, napr. v
srbine slov mi, peat, rat boli v minulosti enskho rodu a dnes s muskho
[Brabec, Hraste, ivkovi, 1968, 39], km v slovenine s dodnes v enskho
rodu: my, peiatka, vojna. Tam sa tie uvdza, e jednotliv substantva mu
ma dvojak rod, napr. bol a glad s aj muskho aj enskho rodu.) Rodovo
rozdielne substantva maj najastejie vo forme odlin tvary. Stva sa, e sa
substantva jednho rodu vyskytuj vo viacerch tvaroch. V srbine urit poet
ivotnch substantv muskho a enskho rodu, ktor sa vzahuj na urit povolania, je raz v muskom, inokedy v enskom rode maj iba gramatick, nie aj
prirodzen rod. Rod sa uruje poda tvaru alebo gramatickch vlastnost (Stevanovi, 1964). Rodov tvary s pozostatky z minulosti. V sasnch jazykovch
systmoch sloveniny asrbiny rodov tvar uruj prpony v nom. sg.
2. Rodovo odlin substantva
Pri rodovch prponch domcich slov nemono hovori o podstatnch
rozdieloch v tchto dvoch prbuznch slovanskch jazykoch.
Podstatn men muskho rodu tak ivotn, ako i neivotn a zvieracie sa
najastejie konia spoluhlskou maj - pdov prponu, napr.: brat brat,
iak ak, otec otac, uite uitelj; zub zub, kvet cvet; k konj, lev lav,
vrabec vrabac, zajac zec, niekedy prponu -a: gazda gazda, sluha sluga,
sudca sudija a in. (V srbine sa spresuje, e v gen. sg. maj prponu a
[Klajn, 2005, 47], v slovenine je -a/-u.)
144
Pri enskch podstatnch mench je najsilnejia prpona -a v oboch jazykoch, napr.: ena ena, sestra sestra, zima zima, kniha knjiga, veverika
veverica a in. Niektor substantva sa inak konia, napr.: hus guska, ljubav
lska... (V gen. sg. sa v srbine konia na -e/-i avslovenine na -y/-e/-i.)
V strednom rode je na prvom mieste v oboch jazykoch prpona -o alebo -e,
v slovenine je zriedka aj -a, -ie, napr.: mesto mesto, oko oko, mlieko mleko;
more more, pole polje; diea dete, tea tele, tnie trnje a pod. (V gen. sg.
je v srbine -a a v slovenine -a/-ia.)
Pri prirodzenom rode je zva prtomn smantick motivcia svisiaca s
pohlavm ensk musk rod, napr.: ena mu, sestra brat, iaka iak
alebo ena mukarac, sestra brat, uenica uenik... V uritch prpadoch
substantva poda prpony mu ma gramatick tvar enskho rodu, hoci s
prirodzene muskho rodu, pretoe veda nich stoj prdavn meno v rovnakom
tvare, ako je to aj pri gramatickom muskom rode, napr.: prsny sudca, bohat
gazda, dobr vodca oproti prsny otec, dobr iak. Tak je aj v srbine: strog sudija, imuan gazda, dobar voa oproti strog uitelj, dobar ak. In prpad je,
ke s v oboch jazykoch substantva v prirodzenom enskom rode, v slovenine
maj tvar gramatickho enskho rodu s prponou -a av srbine tvar gramatickho muskho rodu s - pdovou prponou, napr.: lska ljubav, choroba bolest. Prdavn meno, ktor ich bliie uruje, je voboch prpadoch enskho rodu,
napr.: prv lska prva ljubav, vna choroba ozbiljna bolest.
Rozdiel v rode uruj vonkajie charakteristiky substantv. Pri smanticky
rovnakch podstatnch mench morfologick rozdiel vyplva z vonkajej formy
substantv muskho, enskho a strednho rodu. Na rozdiel v rodovej prslunosti substantv v spisovnej slovenine asrbine poukeme vuritch svislostiach. Prikonfrontcii budeme vychdza zo sloveniny.
2.1. Homonymick ekvivalenty
Do tejto skupiny sme zaradili rovnako znejce, smanticky zhodn domce substantva vslovenine asrbine, formovo blzke alebo identick, ale rodovo
odlin, napr.: my mi, dla dlan, obyaj obiaj. Substantvam jednho gramatickho rodu vjednom jazyku zodpovedaj vdruhom porovnvanom jazyku
substantva v niektorom z dvoch alch rodov rozlinej frekvencie.
Oproti slovenskm substantvam enskho rodu v srbine s substantva
muskho rodu: kapusta kupus, kukurica kukuruz, podlaha pod, dla dlan,
labu labud, my mi, obyaj obiaj, pito pitolj, oproti substantvam
muskho rodu s ensk: bann banana, hlad glad, chldok hladovina,
moiar movara, odev odea, pomaran pomoranda, prach praina,
rozdiel razlika, sandl sandala, alt salata, oproti substantvam strednho
145
rodu s substantva muskho rodu: uhlie ugalj, stromoradie drvored, poschodie sprat, okno prozor, oproti muskmu rodu je stredn: veer vee,
olej ulje, oproti enskmu rodu je tie stredn: kpea kupatilo, predsie
predsoblje aoproti strednmu rodu je ensk: jablko jabuka, vojsko vojska a
alie.
Doklady: My vybehla z diery. Mi je istrao iz rupe. Moja kpea je
celkom mal. Moje kupatilo je sasvim malo. Pomaran je kysl. Pomoranda je
kisela.
2.2. Synonym
Do okruhu synonm sme zaradili smanticky identick substantva rozlinho tvaru a gramatickho rodu v slovenine a srbine.
Najviu frekvenciu maj substantva, ktor sa vyskytuj vrelcii ensk
rod musk rod: cibua luk, chladnika friider, jaterica guter, mraznika zamrziva, pivnica podrum, poste krevet, povala tavan, prca posao/rad, reaz lanac, skria ormar, skka ispit, sprcha tu, stena zid,
studa bunar, (ovocn) ava (voni) sok, uhorka krastavac, vea toranj,
voavka parfem... Oproti muskmu rodu v slovenine je ensk rod v srbine:
bocian roda, d kia, dom kua, golier kragna, had zmija, chrbt
lea, konr grana, kostol crkva, obraz slika, pohr aa, rok godina,
rook kifla, smtok tuga, stroj maina, tt drava, vtk ptica... Menia
frekvencia je v relcii stredn rod musk rod: brucho stomak, slo broj,
koleso toak, mesto grad, mydlo sapun, nmestie trg, poschodie sprat,
vrece dak, potom musk rod stredn rod: gombk dugme, list pismo,
povraz ue, strom drvo, ensk rod stredn rod: dedina selo, jar prolee,
mka brano, tvr lice a stredn rod ensk rod: neastie nesrea, slovo
re, astie srea, vroie godinjica a in.
Doklady: Urobila som skku. Poloila sam ispit. Cel rok bolo sucho.
Cela godina je bila suna. Tu stlo za vrece zemiakov. Tu je stajao dak krompira.
Uveden doklady potvrdzuj, e vina substantv enskho rodu m v
slovenine v nom. sg. pdov prponu -a, menia as sa kon spoluhlskou,
km v srbine takmer vetky substantva enskho rodu maj prponu -a.
2.3. Plurlia tantum
Slovenskm pomnonm substantvam enskho rodu v srbine najastejie zodpovedaj podstatn men muskho rodu, ktor sa v nom. sg. konia
spoluhlskou: hodiny sat/asovnik, meniny imendan, narodeniny roendan,
przdniny raspust, raajky doruak, Vianoce Boi. (In rodov opozit sa
vyskytuj v menom pote. Mu by naprklad v oboch jazykoch tvary plurli
146
tantum v enskom rode: prsia grudi/prsa, nohavice pantalone, nonice

makaze alebo vrta kapija: m tvar sg. a pl., ale dvere vrata.)
Doklady: Hodiny ukazovali polnoc. Sat je pokazivao pono. Na raajky
sme mali chlieb a mlieko. Za doruak smo dobili hleb i mleko. Tohto roku sme
mali biele Vianoce. Ove godine je za Boi padao sneg.
2.4. Spodstatnen prdavn men
V slovenine si spodstatnen prdavn men zachovvaj tvar prdavnch
mien strednho rodu a ohbaj sa poda adjektvnej deklincie, zatia o v srbine im zodpovedaj podstatn men enskho rodu, napr.: bytn stanarina,
lensk lanarina, potovn potarina, koln kolarina, vstupn ulaznica
a pod.
Doklady: Ete nm zostalo lensk. Jo nam je ostala lanarina. Muste
zaplati potovn. Morate da platite lanarinu. Vstupn do mzea je drah. Ulaznica za muzej je skupa.
3. Zmeny v rode cudzch slov
Vaka internacionalizcii sa do jazykov dostvaj poetn cudzie slov.
Tak v slovenine, ako aj v srbine sa poet prevzatch slov v podstate neli,
ovea s astejie rozdiely v ich smantike. Najstarie cudzie slov sa preberali
z latinskho, grckeho, franczskeho, talianskeho, panielskeho, portugalskho,
ale aj z nemeckho, z maarskho a inch jazykov. V sasnosti s najastejie
prevzatia z anglickho jazyka. Cudzie slovo sa preber asto prostrednctvom
uieho kruhu odbornkov, ktor poznaj prslun cudz jazyk, a preto sa usiluj zachovva pvodn gramatick kategrie danho slova. Ke si prevzat
slovo osvoj irok kruh pouvateov jazyka, z ktorch mnoh prslun jazyk
nepoznaj, vplyvom formy mu niekedy nasta zmeny v gramatickch kategrich prevzatho slova (Palkovi, 1978, 286). Cudzie slov si kad jazyk viac
alebo menej prispsobuje svojmu hlskovmu a gramatickmu systmu. Takto
potom sa neraz stane, e to ist cudzie slovo m v rozlinch jazykoch rozlin
zvukov alebo gramatick vlastnosti (Myjavcov, 2009, 182).
3.1. Cudzie slov zlatininy, grtiny, francztiny, talianiny ainch jazykov sa nie vdy preberali v takom rode, v akom sa vyskytovali v pvodnom
jazyku. Niekedy na urenie rodu vplvala analgia poda zmyslu, inokedy rod
svisel srodom nadradenho pojmu. (Napr. pomiestne nzvy s v spisovnej slovenine najastejie enskho rodu, v srbine s zasa prevane muskho rodu.)
Zmenu v rode obyajne sprevdza aj zmena v zakonen slova bu sa pvodn
pdov prpona odsunie alebo nie.
147
Slov prebrat z latininy a grtiny s v pvodnom jazyku strednho alebo enskho rodu, zriedka muskho. Slovenina ich preber najastejie v rovnakom rode hlavne v strednom alebo v enskom rode, km v srbine dochdza
k zmene rodu vo vine prpadov na gramatick musk rod, zriedka na ensk
(tab. . 1).
Tabuka . 1
Slovenina
148
Srbina
antibiotikum s.
antibiotik m.
trium s.
atrijum m.
afinita .
afinitet m.
alibi s. (neskl.)
alibi m.
centrum s.
centar m.
diplom m.
diploma .
embryo s.
embrion m.
fakulta .
fakultet m.
frum s.
forum m.
gymnzium s.
gimnazija .
laboratrium s.
laboratorija .
mauzleum s.
mauzolej m.
meningitda .
meningitis m.
mzeum s.
muzej m.
percento s.
procenat m.
pdium s.
podijum m.
puberta .
pubertet m.
publikum s.
publika .
rachitda .
rahitis m.
referendum s.
referendum m.
sympzium s.
simpozijum m.
tipendium s.
stipendija .
univerzita .
univerzitet m.
vkuum s.
vakum m.
vzum s.
viza .
Substantva latinskho pvodu na -um si v slovenine zachovali rovnak

tvar a stredn rod. Poda K. Palkovia pri slovch na -um prevzatch z latininy a
na -on z grtiny sa rod nemen vtedy, ke tieto zakonenia v nepriamych pdoch
odpadaj, t. j. pociuj sa tak ako v pvodnom jazyku ich pdov prpona (typ
mzeum, epiteton). Takto zakonen s iba slov z intelektulnej vrstvy slovnej
zsoby. Ich pvodn rod sa zachoval zsluhou dvnejch pouvateov tchto
slov, ktor mali klasick vzdelanie (Palkovi, 1978, 281). Pri ohban sa koncov
-um odsva, zodpovedajce pdov prpony sa pripjaj na tvarotvorn zklad
slova a podstatn meno sa sprva ako podstatn meno strednho rodu: gymnzium gymnzia, kvrum kvorum, mzeum mzea, sympzium sympzia,
tipendium tipendia, referendum referenda a in. Poda M. Myjavcovej vek vina takchto slov je v srbine prispsoben domcim srbskm slovm,
take ani v zkladnom tvare nemaj latinsk koncovku, napr. laboratorija, gimnazija, muzej, publika, centar, viza... (Myjavcov, 2009, 180; Glova, 2012).
V srbine koncov -um zostva aj pri skloovan spolu spdovmi prponami:
kvorum kvoruma, referendum referenduma, simpozijum simpozijuma, simpozijumu, simpozijumom... Slov, pri ktorch s tieto zakonenia sasou zkladu, s muskho rodu tak v slovenine, ako aj v srbine: album, dtum, ypsilon.
Poda K. Palkovia k substantvam muskho rodu sa zaradili grcke substantva strednho rodu po odsunut koncovky -on: meter, prototyp, tie koncovky -a,
napr.: monogram, program, symptm, resp. latinsk substantva strednho rodu
po odsunut koncovho -um: element, fakt... (Palkovi, 1978, 282). plne rovnak stav je aj vsrbine: metar, prototip; monogram, program, simptom; elemenat,
fakt/fakat a in.
Poda K. Palkovia slov latinskho pvodu enskho rodu zakonen na
-s sa do sloveniny preberali v muskom rode (citrus, humus, plebs...), zriedka sa
aj podstatn men strednho rodu preberali v muskom rode (opus). Substantva
na -a grckeho pvodu (drma) sa preberali v enskom rode. Na takto preberanie mohol psobi gramatick systm sloveniny, pretoe substantva zakonen
na spoluhlsku s typick pre musk rod, na samohlsku -a pre ensk (Palkovi, 1978, 281). plne rovnak situcia je v srbine.
3.2. Pomerne vek poet substantv tak vslovenine, ako ajvsrbine m
pvod vo franczskom, talianskom, nemeckom, prpadne vpanielskom jazyku.
V pvodnch jazykoch s to podstatn men muskho alebo enskho rodu,
ktor sa do sloveniny preberaj s gramatickou charakteristikou enskho alebo
strednho rodu, musk rod sa zriedka vyskytuje. Srbina je tu bliia pvodnm
jazykom dominuje musk rod, len zriedka bva ensk rod. V slovenine je
znan poet nesklonnch substantv, hlavne strednho rodu, prevzatch z franczskeho jazyka (tab. . 2).
149
Tabuka . 2
Slovenina
Srbina
ata m. a. (neskl.)
atae m.
bilancia .
bilans m.
broa .
bro m.
defil s. (neskl.)
defile m.
dementi s. (neskl.)
demanti m.
domna .
domen m.
esej .
esej m.
expoz s. (neskl.)
ekspoze m.
fileta .
filet m.
fotel m.
fotelja .
helikoptra .
helikopter m.
kakao s.
kakao m.
kup s. (neskl.)
kupe m.
majonza .
majonez m.
malta .
malter m.
matin s. (neskl.)
matine m.
metro s.
metro m.
menu [-] s. (neskl.)
meni m.
mozaika .
mozaik m.
msli, [misli] s. (neskl.)
musli m.
omeleta .
omlet m.
resum
(neskl.)
rezime m.
[-z-, -zu-] s.
rizoto s.
rioto m.
ablna .
ablon m.
tango s.
tango m.
tir .
tira m.
torndo s.
tornado m.
video s.
video m.
Z uvedenho vyplva, e vina cudzch slov sa v slovenine a srbine

vyskytuje v inom rode. V slovenine je najastej stredn rod av srbine mu150
sk. Na druhom mieste je v slovenine ensk rod v srbine je aj tu musk:

autorita, fakulta, intenzita, kvalita, natalita, rachitda, pecialita, univerzita...
autoritet, fakultet, intenzitet, kvalitet, natalitet, rahitis, specijalitet, univerzitet.
Potom nasleduje v slovenine musk rod a v srbine mu zodpoved ensk
rod: diplom, titul, volejbal, basketbal... diploma, titula... Substantva na -um
s v slovenine takmer vdy v strednom rode iba zopr s muskho rodu: album, dtum, zatia o s v srbine bu v muskom alebo v enskom rode (nezachovvaj vdy koncov -um): antibiotikum, gymnzium, mzeum, referendum,
sympzium, tipendium antibiotik, gimnazija, muzej, referendum, simpozijum,
stipendija a in.
Poda K. Palkovia substantva franczskeho pvodu muskho rodu na
- (typ gar, tir...) sa do sloveniny prebrali v enskom rode, o bolo motivovan tm, e s v slovenine slov na - zva enskho rodu (Palkovi, 1978,
281). V srbine sa to ned tak jednoznane kontatova: garaa je enskho rodu,
ale tira je muskho rodu.
3.3. V sasnosti sa v oboch jazykoch preberaj poetn slov z anglickho a niektorch inch jazykov (tab. . 3). V slovenine s to prevane nesklonn
substantva strednho a enskho rodu, km v srbine ide povinne o musk rod.
Tabuka . 3
Slovenina
Srbina
derby s. (neskl.)
derbi m.
cunami, tsunami [cu-] . i s. (neskl.)
cunami m.
kivi s. (neskl.)
kivi m.
kar s. (neskl.)
kari m.
ou, show [ou] . (neskl.)
ou m.
whisky [vi-] . (neskl.)
viski m.
Urit poet cudzch substantv je v slovenine nesklonn a prevane je

strednho rodu, v srbine im zodpovedaj ohybn podstatn men muskho
rodu: finle, kup, defil, expoz, kli, matin, ragby, rekviem, resum, alibi,
derby, pyr, taxi, el finale, kupe, defile, ekspoze, klie, matine, ragbi, rekvijem, rezime, alibi, derbi, pire, taksi, ele. Len niektor nesklonn substantva s
v slovenine enskho rodu: avenue [aven], revue [rev], jury [ri], ou, show
[ou], whisky [visky] v srbine s avenija i revija enskho rodu a iri, ou, viski
muskho rodu a ohbaj sa.
151
Doklady: Do finle postpili... U finale su se plasirali... Budeme v kup pre

nefajiarov. Biemo u kupeu za nepuae. V resum sa hovor o... U rezimeu se
govori o... V jesennom derby... U jesenjem derbiju...
Poda K. Palkovia cudzie slov sa preberaj v takom tvare av takom gramatickom vzname, ak to slovo m v pvodnom jazyku, zvl ak je to zakonenie v slade s typickm zakonenm prslunho tvaru v slovenine. Netypick
zakonenie me zaprini zmenu gramatickch kategri, napr. rodu, sla alebo aj slovnho druhu. Len zriedka sa v prevzatom slove zachovva gramatick
vznam aj vtedy, ke je zakonenie netypick pre dan gramatick kategriu v
slovenine (gymnzium, epiteton) (Palkovi, 1978, 285).
4. Rodov konverzia cudzch slov vo vojvodinskej slovenine
Pre vojvodinsk sloveninu je prznan urit odklon od normy, ktor sa
uplatuje na Slovensku. Tunajia slovenina, ktor sa vyvja vpodmienkach slovensko-srbskho bilingvizmu, uprednostuje niektor gramatick tvary substantv charakteristick pre srbinu. V tandardnej hovorenej podobe sloveniny vo
Vojvodine sa vyskytuje rodov konverzia v cudzch slovch ako jedna z odchlok
od spisovnej normy. Preberanm cudzch slov prostrednctvom komunikatvne
dominantnho vinovho jazyka sa preber aj jeho charakteristick gramatick
truktra.
Konverzia predstavuje slovotvorn postup, pri ktorom sa pri rovnakom
slovnom druhu urit segment gramatickej kategrie nahrdza inm. V konkrtnom prpade ide o prevedenie substantv z jednho rodu do druhho. Cudzie
substantvum sa adaptuje do sloveniny v rovnakej rodovej podobe, v akej sa
prebralo a ustlilo sa v srbine.
Poda M. Dudka najvraznejm sa tu ukazuje prechod (konverzia) substantv enskho a strednho rodu do systmu muskho rodu (Dudok, 2008).
Poda naich vskumov je na prvom mieste tie konverzia substantv
strednho a enskho rodu do systmu muskho rodu (tab. . 4):
Tabuka . 4
Slovenina na Slovensku
Srbina
Slovenina vo Vojvodine
afinita .
afinitet m.
afinitt m.
antibiotikum s.
antibiotik m.
antibiotik m.
alibi s. (neskl.)
alibi m.
alibi m.
broa .
bro m.
bro m.
cunami s.(neskl.)
cunami m.
cunami m.
152

defil s. (neskl.)
defile m.
defile m.
derby s. (neskl.)
derbi m.
derby m.
expoz s. (neskl.)
ekspoze m.
expoz m.
fakulta .
fakultet m.
fakultet m.
frum s.
forum m.
frum m.
kakao s.
kakao m.
kakao m.
kivi s. (neskl.)
kivi m.
kivi m.
kup s. (neskl.)
kupe m.
kup m.
majonza .
majonez m.
majonz m.
matin s. (neskl.)
matine m.
matin m.
metro s.
metro m
metro m.
mzeum s.
muzej m.
muzej m.
percento s.
procenat m.
percent m.
puberta .
pubertet m.
pubertt m.
resum s. (neskl.)
rezime m.
rezim m.
sympzium s.
simpozijum m.
simpzium m.
ou s. (neskl.)
ou m.
ou m.
torndo s.
tornado m.
torndo m.
univerzita s.
univerzitet m.
univerzitt m.
vzum s.
viza .
vza .
whisky .
viski m.
whisky m.
Na konverziu substantv muskho rodu do substantv enskho rodu tie

vplvala jazykov realizcia v srbine (Dudok, 2008, 132): diplma . < diplom
m.; fota . < fotel m.; titula . < titul m.
Doklady: To mu je u druh diplma. Kpim si koen fotu. Aj vlani zskal titulu najlepieho portovca.
Niektor slov latinskho pvodu strednho rodu na -um sa v srbine realizovali v enskom rode bez koncovho -um: gimnazija, laboratorija, stipendija
a v takom sa dostali i do vojvodinskej sloveniny: gymnzia, laboratria, tipendia... In sa realizovali v muskom rode, napr. referendum, simpozijum a v takej
nenleitej podobe ich preber i vojvodinsk slovenina, zachovvajc koncov
-um pri ohban: referendum na referendume, sympzim na sympziume...
Podstatn men maximum, minimum, pri ktorch -um zostva, sa tie pouvaj
v muskom rode pod vplyvom srbiny.
153
Poda M. Myjavcovej uveden latinsk slova v podmienkach slovensko-srbskho bilingvizmu vo vojvodinskej slovenine bene pouvame tak,
ako je to ustlen v srbine, take vpodstate aj tu ide o vplyv srbiny na nau
ben sloveninu. Z hadiska spisovnej sloveniny ide o nenleit gramatick
podobu tchto slov (Myjavcov, 2009, 180).
Doklady: To je moja gymnzia. Aj moji rodiia chodili do tejto gymnzii.
Kto dostal tipendiu? A kde je t laboratria? Ukzalo sa to hne na referendume. Pouli sme o tom na sympziume.
Silos, percent, mak, rizik treba tie povaova za alie nesprvne vpoiky zo srbiny, hlavne v hovorenej podobe vojvodinskej sloveniny, ktor by
mali znie ako silo, percento, manko, riziko. V srbine s to podstatn men muskho rodu, a v spisovnej slovenine strednho (Myjavcov, 2009; Glova, 2012).
Poda M. Dudka slov franczskeho pvodu enskho rodu, ktor sa konia na nulov morfmu sa vo vojvodinskej slovenine sstavne slavizovali (teda
iposlovenovali) typickou koncovkou pre ensk rod -a: demonta < demont; gara < gar; kampaa < kampa; kilometra < kilometr; masa <
mas; metra < metr; minuta < minut; pla < pl; stra < str;
praxa < prax; syntaxa < syntax... (Dudok, 2008, 132-133). Tak je i pri slovch
mont, report... V spisovnej srbine s tieto substantva tie v enskom rode
a maj prponu -a (demontaa, garaa, kampanja, kilometraa, masaa, minutaa, montaa, plaa, straa, praksa, sintaksa, reciklaa, reportaa...). V spisovnej
slovenine vo Vojvodine sa substantva tohto druhu sklouj poda vzoru dla,
ale vyrovnanm so stavom v srbine formou pripomnaj podstatn men, ktor
sa sklouj poda vzoru ulica.
Doklady: Vo dvore maj garu. Pla bola celkom blzko. Teraz chodm
na praxu. Syntaxa sa vyuuje a na treom ronku. Objednajte si u ns masu.
V reporti sa hovor o zaujmavom jave.
Cieom prspevku bolo poukza na rozdiel v gramatickom rode tak domcich substantv, ako aj substantv cudzieho pvodu v slovenine a srbine.
Ukzali sme i na rodov konverziu vo vojvodinskej slovenine. Zmeny v rode
substantv v tchto dvoch slovanskch jazykoch neraz zapriuj nenleit rodov tvary v komunikcii Slovkov vo Vojvodine a pri prekladoch zo srbiny do
sloveniny.
LITERATRA
Brabec, I., Hraste, M., ivkovi, S. (1968). Gramatika hrvatskosrpskoga jezika. Zagreb:
kolska knjiga.
Dudok, M. (2008). Zachrnen jazyk. Nadlak: Vydavatestvo Ivan Krasko.
154

Dvon, L., Hork, G., Miko, F., Mistrk, J., Oravec, J., Ruika, J., Urbanok, M. (1966).
Morfolgia slovenskho jazyka. Bratislava: Vydavatestvo Slovenskej akadmie
vied.
Glova, J. (2012). Vplyv srbskho jazyka na preberanie cudzch slov (lexiklne prevzatia)
do vojvodinskej sloveniny. U: Dudok, M. (Ur.) (2012). Diskursi manjinskih
jezika, knjievnosti i kultura u jugoistonoj i srednjoj Evropi (7784). Novi Sad:
Miko, F. (1962). Rod, slo a pd podstatnch mien. Bratislava: Vydavatestvo SAV.
Myjavcov, M. (2009). Slovensk jazykov tanka. O slovenskom jazyku vo Vojvodine.
Bsky Petrovec: Slovensk vydavatesk centrum.
Palkovi, K. (1978). Zmena gramatickch kategri pri prevzatch slovch. Kultra
slova. 43/5: 281286.
*
, . (1981). 1. : .
SLOVNKY
Krtky slovnk slovenskho jazyka. (1987). Red. Kaala, J. Bratislava: Veda.
Slovnk cudzch slov. (2005). Ed. Balov, ., Bosk, J. Bratislava: SPN.
*
, ., , . (2006). . :
.
. (2007). : .
Ana Mari
DIFFERENCES IN GRAMMATICAL GENDER
OF NOUNS IN SLOVAK AND SERBIAN
Summary
Gender, number and case are basic grammatical categories of nouns. Grammatical
gender in Slovak has a classifying function. A formal indicator of noun gender both in
Slovak and in Serbian is the form of nominative singular. In the domestic lexical fund there are many equivalents of nouns in these two languages with different genders in certain
categories of words. When words of foreign origin are adopted from Latin, Greek, French
and other languages the changes of gender are much more prominent. Foreign words
are either adopted along with form and grammatical meaning they have in the original
155

language or they are adapted to the norms of the receiving language. In the Slovak language in Vojvodina, due to a strong influence of the dominant, majority Serbian language,
gender conversion frequently occurs. Vojvodinian Slovaks adopt foreign words through
Serbian along with gender which is adapted to the Serbian language. So the words of, for
example, Latin and Greek origin, which are of neutral gender in the original language,
are adapted in accordance with the regularities of the system of the Serbian language as
words with masculine gender and less frequently as words of feminine gender with a full
declension.
Key words: grammatical gender of nouns, differences in gender between domestic
and foreign words, gender conversion.
156
811.161.1373.45:811.163.41373.45

1

.
.
, ,
.
,
,
. ,
, .
.
: , , ,
1.
, ,
. ,

. ,

, .
,
. ,
.
,
1
,
, . ,
,

, , .

.
157
. : ...
, ,
,
, .
, ,
,
. ,
,
, , .
, ,

.
,
,
. , .
,
, ,
.
, ,
. ,
.

,
.
,
,
.
2.
, .
, . ,
,
. ,
, , ,
.
,
. , ,
, . ,

.
, ,
158
,
.
,
(, 1992),

( ., 2009).
,

.
,

.
.

, , ,
. ,
. .

,
.

, ,
. (
. 2009).
, ,

.
,
,
.
(, 2001):
. ,
.

, , , .

,
.
159
. : ...
. .
, . .
. , ,
,
, , : - ,...
, -...
. . ,
, ,
.

, I,
,
.
,
, ,

. ,
,
.
.
, .
, ,
, ,
.

, .

.
, , ,
.
, .

.
3. ,

,
.

,
160
,
, ,
- .

, .

, , ,
, , , , , , ,
.
,
, , .
, , ,
.
- ,
,
. .
,
(, 2012) .
,

,
.

,
.

,
, .
,
,
, .

( , 2009).
3.1.
.

,
.
,
161
. : ...
: -, - / .-, -, - ( .), -, -,
- / - / -, - ., .
:
, , , , / , / ,
, , / ,
/ , / ,
, / , , / ,
, ().
, .
.

. ,
,
. .
-: . , .
( ., 2009) ,
,

. ,
. : ,
, , , , .
- , , ,
.
,
, , , , ,
.

-, ,
, , .
, ,
., - .,

- -: / ,
, .

. , ,
() , , . ,
, , .
162
,
, :
, , , ,
/ , ,
.

: . , ,
, , ,
,
, , , , . ,
, , , ,
; , , , , ,
, , , , .

, ,
- ,
, (,
2002/2003), ( )
-.

// , //
.
3.2.
.
. .
-, -, -, -, -, -, -, -, - .; . -,
-, -, -, -, , -, - . -, ,
, , , , , ,
.
, ,

, .
3.3. ,
,
,
,
, , , . -, -, -, ,
,
, -, -, -, -,
-, -, -, -,
. ,
163
. : ...

( ., 2009).
3.4. ,
, ,
, .

,
.
3.5. ,
,
, , , , , .
, , .
(Bugarski, 2013)
, .
,
(, 2006)
.

, .
,
,
,
.
3.6. : (. out)
, a , , ,
, , .
(= ); -, -, .
3.7. ,
,
,
,
.
3.8. ,
(Vasi i dr., 2001)
, , , ,
, .
,
,
.
164
(, 2004).
,
,
.
,
(, 212) ,
,
. ,
,
,
, .
/
,
,
.
, ,
,
, .

,
(= , .).
. ,
,
.
,
, : (.click) ,
, // , / (. icon), (. mouse),
. .
,

.
4. .

.

.
.
, .
:
165
. : ...
, .
.
,
,
, . ,
, , .
,
.

.
.

,
.
,
.

, ,
,
.
,

, , ,
. , ,

.
.
,
, (, 1992,
, 2002) ,
.

, .
,
, , ,
, .
,
,
, .
166

.

Vasi, V., Pri, T. i Nejgebauer, G. (2001). Renik novijih anglicizama: Du yu speak
anglosrpski?, Novi Sad.
Bugarski, R. (2013). Sarmagedon u Mesopotamaniji: Leksike skrivalice. Beograd:
Biblioteka XX vek Knjiara Krug.
, . . (1992). . : .
, . . (2001). .
.
. .
, . (2002). ,
. : .
, . (2003). ,
. :
.
, . . (2008). .
: .
, . . (2004). .
: .
, . (2002). .
. :
. 163173.
, . (2006).
.
. 31: 242250.
, . (2009). : /
, . . . 9.
. 5: 4664.
, . . . (2009).
. . . 9. . 5: 728.
, . (2012). ? . .
55: 203220.
, . . (2008). . : .
167
. : ...

.

, . , ,
.
K : , , ,
.
168
Ranko D. BUGARSKI
Univerzitet u Beogradu
Filoloki fakultet
rbugarski@fil.bg.ac.rs
UDK 811.163.41373.611
81276.4
JEDAN AGRESIVNI SRPSKI SUFIKS: -ijda1

U ovom prilogu navode se 232 lekseme sa ve neko vreme najproduktivnijim
tvorbenim sufiksom u srpskom jeziku, izrazito argonizovane prirode, koje smo
prikupili (najveim delom iz medija) tokom poslednjih petnaestak godina. One
su kratko definisane i grupisane u nekoliko karakteristinih podruja: (1) Susreti,
igre i druenja, tipino praeni takmienjem (npr. srednjokolijada, brucoijada,
folklorijada); (2) Izlobe, najee prodajne i uz konzumiranje izloenog ili
pripremljenog na licu mesta (npr. piliijada, palainkijada, vinarijada); (3)
Festivali, priredbe i revije (npr. Bugarijada, eirijada, fiijada); (4) Zaplet,
guva, zavrzlame (npr. selektorijada, koalicijada, ariijada); (5)Velika koliina
ili ponavljanje neega (npr. oglasijada, trajkijada, telefonijada); (6) Ironina
ili posprdna karakterizacija nekog dogaaja ili ponaanja (npr. amerikanijada,
diberijada, ludijada); (7) Priredbe ili akcije u spomen na istaknute linosti (npr.
openijada, Gogoljijada, Nuiijada); (8) Razno (npr. kosovijada, stravijada,
inijada). Na kraju se daje objedinjen abecedni spisak svih leksema.
Kljune rei: savremeni srpski jezik, -ijda, sufiksi, produktivnost,
argonizacija.
I. Uvod
Tekst koji sledi proistekao je iz autorovog dugogodinjeg rada na analizi
sufiksalne imenike derivacije argonskog karaktera u dananjem srpskom jeziku. Taj vremenski raspon pokazao se dovoljnim za praenje produktivnosti pojedinih sufiksa. Od ukupno 65 istraivanih sufiksa (ukljuujui i poneki sufiksoid),
tokom devedesetih godina prolog stolea daleko najproduktivnijim se pokazao
sufiks -k/-njk/-ljk, za koji se moe rei da je obeleio tu deceniju, i od koga
je i poelo pievo interesovanje za celu ovu problematiku; njemu je posveen
rad pod Bugarski (1995), a potom je praen i narednih godina. Pokazalo se da
je on ubrzo poeo da slabi, javljajui se u sve manjem broju primera, a u prvoj
deceniji ovog veka vodee mesto zauzeo je, zahvaljujui sve jaoj medijskoj po1
Ovaj rad nastao je kombinovanjem i auriranjem odgovarajuih odeljaka iz knjiga pod Bugarski
(2006) i Bugarski (2013). Sa posebnim zadovoljstvom ga prilaem zborniku u ast Veri Vasi, kao
mali znak seanja na nau saradnju na raznim projektima i razliitim povodima.
169
Ranko D. Bugarski: JEDAN AGRESIVNI SRPSKI SUFIKS: -ijda
drci, sufiks -ijda, koji je u naslovu ovog priloga okarakterisan kao agresivan,
a koji bi po neko osetljivijeg uha ve mogao nazvati i nesnosnim. Pojedinosti o
ovim odnosima, o padu prvopomenutog i usponu drugopomenutog nastavka,
zainteresovani italac moe da pronae u autorovim knjigama iz 2006. i 2013.
godine. U ovoj prilici samo emo navesti da je prvi izvor sadrao 98 primera sa
sufiksom -ijda za ceo prethodni period, a drugi 116 novih do marta 2013. godine, uz jo 18 naknadno zabeleenih do predaje ovog lanka u tampu septembra
ove godine. To ukupno ini 232l ekseme, u velikoj veini argonske, mnoge uz
to okazionalne, a uz poneku verovatno ve na pragu jezikog standarda; one ve
registrovane u renicima standardnog jezika po pravilu nismo ni unosili.
Ovaj materijal emo u odeljku II podeliti u nekoliko grupa prema domenima upotrebe, saeto ukazujui na znaenja pojedinih leksema, da bismo ih potom
u odeljku III predstavili u oblikui ntegralnog abecednog spiska. (Pri tome smo zanemarili za nas nevane morfoloke pojedinosti, pa smo tako, na primer, ukljuili
i nekoliko rei tipa bekrijada, ivijada, iluzijada, kod kojih je segment -ija ve
sadran u osnovi, ali se one semantiki i stilski uklapaju u na sociolingvistiki
motivisani korpus).
II. Primeri sa objanjenjima
(1) Susreti, igre i druenja, tipino praeni takmienjem. Od ove grupe poinjemo jer je ovaj internacionalni sufiks upravo u tom znaenju, u standardnim
reima tipa olimpijada, spartakijada, balkanijada, otvorio put za nove domae
derivate, praene ubrzanom argonizacijom. Tu su najpre gimnazijada, srednjokolijada, brucoijada, univerzijada, filozofijada, pravijada, ekonomijada, elektrijada, medicinijada, mainijada, graevinijada, menaderijada, grafijada (susreti
studenata odgovarajuih fakulteta ili usmerenja), primatijada (ovo nije skup primata nego studenata prirodnih nauka i matematike), Difovijada (sportski susret
studenata fizike kulture, anj), Makabijada (sportsko-zabavna manifestacija
Saveza jevrejskih optina Srbije). Potom se niu domijada, robotijada i drumarijada (sportsko takmienje aka-domaca, robota, odnosno transportnih radnika),
Naftijada (radniko-sportske igre naftne i gasne privrede Srbije), cementarijada (susreti radnika u cementnoj industriji), obanijada (susret obana), komijada (komijsko druenje), papuijada (okupljanje papuia u Vranju), kerijada
(nije susret kerova nego godinji skup itelja subotikog naselja Ker), Srbijada
(okupljanje Srba u dijaspori), Kumovijada (ahovski turnir u Dragaevu gde takmiarii graju u paru sa svojim kumovima), Travoltijada (takmienje u plesanju
na staru disko-muziku u stilu filmova DonaTravolte).
Tu su i onglerijada (takmienje onglera), folklorijada (folklorno takmienje), gitarijada, tamburijada, fankijada (takmienje u sviranju pomenu170
tih instrumenata, odnosno izvoenju muzike fank), biciklijada i rolerijada

(takmienje u vonji bicikla, odnosno rolera); tukijada, smuijada, somovijada
(takmienje u ulovu ovih riba), pa gurmanijada, bekrijada, ivijada, izijada.
Takoe mudrijada, memorijada, vicijada, hitovijada, stihijada, valerijada i laijada (nadmetanje u mudrovanju, pamenju, prianju viceva i dosetki, recitovanju stihova, ljubavnikim uspesima, odnosno laganju), strailijada (takmienje
u pravljenju straila za ptice), amponijada (kolektivno pranje kose), tucanijada
(prvenstvo u tucanju uskrnjih jaja), gusanijada (borba gusana).
Element igre, esto povezan s takmienjem, izraen je i u dejem svetu,
kroz kovanice kao puzijada (takmienje beba u puzanju), lavorijada (brkanje
male dece u lavorima kao zamena za more), igrarijada (program deje zabave),
cirkusijada (predstava za decu [u politikom argonu, miting politikih protivnika]), peskijada (izrada figura od peska), sankanijada (kolektivno sankanje),
klikerijada i balonijada (igre sa klikerima, odnosno balonima), Vrtiijada (takmienje vrtia u Novom Sadu), Vaarijada (priredba dece iz vrtia na Vodovcu u
Beogradu), klincijada (smotra dejeg stvaralatva), klovnijada (deji karneval),
dedamrazijada (povorka Deda Mrazova).
(2) Izlobe, najee prodajne i uz konzumiranje izloenog ili pripravljenog na licu mesta. Pojedinana objanjenja ovde mahom nee biti potrebna, pa
emo uglavnom samo nabrojati lekseme koje smo zabeleili: piliijada, paijada, guijada, jagnjijada, prasicijada, mangulijada, butkicijada, gulaijada,
sarmijada, rotiljijada, peenjijada, kobasicijada, salamijada, kulenijada, slaninijada, prutijada, varkijada, pihtijada, varglijada, kembijada, papkarijada (kuvanje svinjskih papaka, ne papkara), mudijada (takmienje u pripremanju
belih bubrega); pasuljijada, kupusijada, krompirijada, paprikijada, patlidanijada, ajvarijada, ratanijada, bundevijada, maslinijada, bostanijada, kestenijada,
sirijada, pelijada (med, ne pele); pekarijada, pogaijada, picerijada, pitijada,
buregdijada, trudlijada, pekmezijada, vinjijada, kupinijada, ljivijada, ipurijada; poslastiarijada, palainkijada, tortijada, kolaijada; rakijada, pivijada,
pricerijada, vinijada, vinarijada, alkoholijada (ispijanje alkoholnih pia, pijanka), duvanijada (sajam duvanskih proizvoda).
(3) Festivali, priredbe, revije: Kancelarijada (festival Asocijacije kancelarija za mlade u Srbiji), Bugarijada (festival bugarske kulture u Banatu), Zvezdarijada (kulturna priredba mladih Zvezdare u Beogradu), Boemijada (knjievnomuziko vee na ukarici u Beogradu), Euroijada (sportsko-zabavni boravak
u Pragu za novosadske studente), Afrikanijada (manifestacija posveena upoznavanju sa Afrikom), Zatitijada (ekoloka akcija u Sokobanji), Makljanijada
(zabava aljivdija i laova u Gornjem Milanovcu, nazvana po izvesnom Branku
Petroviu Makljanu), zetovijada (priredba u ast dobrih zetova u Prijepolju). Za171
tim Familijada (porodini TV ou), otporijada (koncert u reiji politike organizacije Otpor, moda po modelu protestijade iz 19961997), aprilijada (aprilski
maskenbal), eirijada (revija eira), stripijada (revija stripova), reklamijada
(prikazivanje najboljih reklama u humanitarne svrhe), pandurijada (policijska
smotra). Tu su jo parade vozila fijakerijada, motorijada (motocikli), traktorijada, dipijada, trabantijada, fiijada, bubijada (Folksvagen), minijada (Mini
Moris); te smartijada (izloba minijaturnih automobila Smart).
(4) Zaplet, guva, zavrzlame. Naspram prototipske raomonijade ve niz
godina nalazimo veliki broj aktuelnih neologizama, veinom okazionalnog karaktera: selektorijada (peripetije oko izbora selektora u sportu), izborijada (izborna guva), koalicijada (kombinacije oko stvaranja izbornih koalicija), dafimentijada (beskrajno natezanje oko sudbine Dafiment banke), hagijada (zapleti u vezi
s Hakim tribunalom), dopingijada (afera sa dopingom na Olimpijskim igrama),
penzijada (muke s podelom penzija), malinijada (redovno godinje natezanje oko
cene malina). Zatim vozaijada i autobusijada (peripetije oko vozakog ispita,
odnosno dotrajalih autobusa), busplusijada (komplikacije oko uvoenja novog
sistema naplate u gradskom saobraaju u Beogradu); dekanijada, bolonjijada,
masterijada (zapleti oko izbora dekana, primene bolonjskog procesa, titule mastera), tesponzorijada (uurbana potraga za sponzorima).
Ovakva deavanja esto se vezuju za pojedine imenovane linosti; tako
su se na naem spisku nali eeljijada (afera oko izbora Vojislava eelja na
Pravnom fakultetu u Beogradu), Gotovinijada (dugotrajna potera za hrvatskim
generalom), Fierijada (zavrzlame oko nastupa Roberta Fiera na ahovskim turnirima), Poterijada (frka oko Harija Potera). Potom ormazijada (sporenje oko
mandata poslanika Dragana ormaza), Iliijada (egzibicije ministra Velimira Ilia), ariijada (peripetije u vezi s narko-bosom Darkom ariem), Filaretijada i
Pahomijada (skandal povodom dodele crkvenog odlikovanja vladici optuenom
za pedofiliju), Dodikijada (komentar uz pretenzije Milorada Dodika da sastavlja Vladu Srbije), Jeremiijada (afera u vezi sa trokovnikom Vuka Jeremia za
predsedavanje Generalnom skuptinom Ujedinjenih nacija).
(5) Velika koliina ili ponavljanje neega: aforizmijada, oglasijada, bilbordijada, kartonijada (poplava aforizama, oglasa, bilborda, kartona na fudbalskoj
utakmici), golijada (kia golova), trajkijada (talas trajkova), telefonijada (neprekidno telefoniranje), remizijada (serija remija u ahu), papirijada (visok stepen papirologije).
(6) Ironina ili posprdna karakterizacija nekog dogaaja ili ponaanja:
amerikanijada (ponaanje u amerikom stilu), islamijada (prodor orijentalne muzike u Srbiju), diberijada (demonstracija prostakluka), amarijada (komentar
katastrofalnog poraza naih fudbalera), iluzijada (sejanje iluzija), donkihotija172
da (zaludno nastojanje), komedijada (pretvaranje nekog dogaaja u komediju),

ludijada (ludiranje), majmunijada (ponaanje u majmunskom stilu), avolijada
(traenje avola); zatim urevijada (prenaglaena javna proslava urevdana),
tradicijada (napadno demonstriranje narodnih tradicija), keopsijada (preambiciozna kvazimonumentalna gradnja). Za navodno simboliki vie nego stvarni
karakter dananjeg ivota upotrebljen je termin simbolijada (to nije daleko od
vodviljijade).
(7) Priredbe ili akcije u spomen na istaknute linosti: openijada (godinji
koncert u slavu opena), Betovenijada i Mocartijada (ciklusi Betovenove, odnosno Mocartove muzike), Brocmanijada (festival posveen nemakom dezeru
Peteru Brocmanu), Skovranijada (priredba u ast kompozitora Duana Skovrana), Beketijada i Gogoljijada (pozorine predstave inspirisane delom Samjuela
Beketa, odnosno Nikolaja Gogolja); Nuiijada, Dumhurijada, Kaporijada (priredbe seanja na Branislava Nuia, Zuku Dumhura, Momu Kapora), Eriijada
(TV emisija o pesniku Dobrici Eriu), Vinaverijada (promocija sabranih dela Stanislava Vinavera), Sterijada (naziv katedre vrakih pisaca); slino i Grudenijada
(okupljanje familije Gruden).
(8) Razno. Izvan gornje podele, donekle uslovne zbog mogueg mestiminog preklapanja izdvojenih kategorija, ostao je jedan broj leksema koje bi se teko
mogle smestiti u bilo koju od njih.Ovo ne zauuje ako se ima u vidu eksplozivna
priroda ovog sufiksa, medijskog miljenika koji se jo uvek nezaustavljivo iri na
sve strane, poraajui i pokoju uistinu neoekivanu tvorevinu, pa bi se moglo rei
nema gde ga nema! Stoga emo vie takvih primera svrstati pod razno. Za
teak poloaj preostalih Srba na Kosovu upotrebljen je termin kosovijada (valjda
prema ranijoj jeremijadi, tj. tugovanki). Naili smo i na bibliotekijadu (verovali
ili ne: otvaranje prve srpske biblioteke u Ljubljani, u naslovu izvetaja u uglednom beogradskom nedeljniku). Tu su i bonijada (podela bonova umesto novca) i
rezultijada (telefonski servis za sportske rezultate); veoma smena stvar je piijada, kasnoveernja urka je afterijada, a odlian (strava) provod je stravijada.
Manje prijatna je kajganijada (zasipanje zgrada ili osoba jajima u znak protesta),
dok utvrivanje globalnog indeksa konkurentnosti drava od strane Svetskog
ekonomskog foruma ide pod ne tako zvunim imenom indeksijada.
Nadalje, izuzetni uspeh atletiara Juseina Bolta na Olimpijskim igrama u
Londonu 2012. godine nai novinari su, ve sasvim predvidljivo, propratili etiketom Boltijada. Pozorina predstava po motivima prie o Penelopi i Odiseju
nazvana je Penelopijada (valjda kao pandan ve standardnoj odisejadi). Svetislav
Basara je u NIN-u imao rubriku Basarijada, Aleksandar Baljak je svoju knjigu
aforizama naslovio Demokratijada, a Slobodan kerovi svoj roman amanijada. Zlatko Pakovi je svoju negativnu pozorinu kritiku objavio pod naslo173
vom Ibijada od Pozorja, dok je jedan izbor tekstova na biblijske teme nazvan
Biblijada. Najzad, sasvim skoranjeg datuma je inijada (svetsko prvenstvo
u svojatanju Zorana inia od strane politiara, prema objanjenju u jednom
beogradskom dnevnom listu).
Eto, toliko zasad a nema sumnje da e toga biti jo podosta u narednom
periodu. Naime, izgleda da je postalo gotovo nemogue govoriti o nekom nadmetanju, natezanju, prikazivanju i slinom bez pribegavanja ovoj spasonosnoj
tvorbenoj potapalici, koja naroito medijskim poslenicima priteuje napor oko
nalaenja prikladnog a za iroku publiku dovoljno prijemivog imenovanja pojave o kojoj je re. A nama preostaje jo zavrno postrojavanje prikupljenog leksikog materijala, kojim zakljuujemo ovu kako je nazvati? Ah, pa da sufiksijadu.
III. Abecedni spisak primera
aformizmijada
Afrikanijada
afterijada
ajvarijada
alkoholijada
amerikanijada
aprilijada
autobusijada
balonijada
Basarijada
Beketijada
bekrijada
Betovenijada
biblijada
bibliotekijada
biciklijada
bilbordijada
Boemijada
bolonjijada
Boltijada
bonijada
bostanijada
Brocmanijada
brucoijada
bubijada
Bugarijada
174
bundevijada
buregdijada
busplusijada
butkicijada
cementarijada
cirkusijada
ivijada
obanijada
varkijada
dafimentijada
dedamrazijada
dekanijada
Demokratijada
Difovijada
Dodikijada
domijada
donkihotijada
dopingijada
drumarijada
duvanijada
diberijada
dipijada
Dumhurijada
avolijada
inijada
urevijada
ekonomijada
elektrijada
Eriijada
Euroijada
Familijada
fankijada
fiijada
fijakerijada
Filaretijada
filozofijada
Fierijada
folklorijada
gimnazijada
gitarijada
Gogoljijada
golijada
Gotovinijada
graevinijada
grafijada
Grudenijada
gulaijada

gurmanijada
gusanijada
guijada
hagijada
hitovijada
Ibijada
igrarijada
Iliijada
iluzijada
indeksijada
islamijada
izborijada
jagnjijada
Jeremiijada
kajganijada
Kancelarijada
Kaporijada
kartonijada
Keopsijada
kerijada
kestenijada
klikerijada
klincijada
klovnijada
koalicijada
kobasicijada
kolaijada
komedijada
komijada
kosovijada
krompirijada
kulenijada
Kumovijada
kupinijada
kupusijada
lavorijada
laijada
ludijada
majmunijada
Makabijada
Makljanijada
malinijada
mangulijada
maslinijada
masterijada
mainijada
medicinijada
memorijada
menaderijada
minijada
Mocartijada
motorijada
mudijada
mudrijada
Naftijada
Nuiijada
oglasijada
otporijada
paijada
Pahomijada
palainkijada
pandurijada
papirijada
papkarijada
paprikijada
papuijada
pasuljijada
patlidanijada
pelijada
peenjijada
pekarijada
pekmezijada
Penelopijada
penzijada
peskijada
picerijada
pihtijada
piliijada
piijada
pitijada
pivijada
pogaijada
poslastiarijada
Poterijada
prasicijada
pravijada
primatijada
protestijada
prutijada
puzijada
rakijada
raomonijada
ratanijada
reklamijada
remizijada
rezultijada
robotijada
rolerijada
rotiljijada
salamijada
sankanijada
sarmijada
selektorijada
simbolijada
sirijada
Skovranijada
slaninijada
smartijada
smuijada
somovijada
sponzorijada
Srbijada
srednjokolijada
Sterijada
stihijada
strailijada
stravijada
175

stripijada
sufiksijada
amanijada
amarijada
amponijada
ariijada
eeljijada
eirijada
ipurijada
izijada
kembijada
ljivijada
openijada
ormazijada
pricerijada
vaarijada
vicijada
vinarijada
Vinaverijada
vinijada
vinjijada
vodviljijada
vozaijada
vrtiijada
trajkijada
trudlijada
tukijada
valerijada
varglijada
tamburijada
telefonijada
tortijada
trabantijada
tradicijada
traktorijada
Travoltijada
tucanijada
Zatitijada
zetovijada
Zvezdarijada
onglerijada
univerzijada
LITERATURA
Bugarski, R. (1995). Jedan argonizovani sufiks: sh. -k. Zbornik Matice srpske za
filologiju i lingvistiku. XXXVIII/2: 157167.
Bugarski, R. (2006). argon lingvistika studija (2. izd.). Beograd: Biblioteka XX vek.
Bugarski, R. (2013). Sarmagedon u Mesopotamaniji leksike skrivalice. Beograd:
Biblioteka XX vek.
Ranko Bugarski
AN AGGRESSIVE SERBIAN SUFFIX: -ijda
Summary
This paper presents an analysis of currently the most productive Serbian nominal
suffix of a distinctly jargonised nature, -ijda. While according to the authors earlier research the last decade of the twentieth century was dominated, in this stylistic range, by the
suffix -k/-njk/-ljk (as in bedak, lanjak, dupljak), at the beginning of the present century its popularity was overshadowed by that of -ijda, a formant increasingly favoured by
the media. The corpus of this study consists of 232 nouns of overwhelmingly recent origin containing it, as a rule not registered in dictionaries but collected over the last fifteen
years or so, mainly from various media. These are briefly defined and divided into several
176

groups according to characteristic areas of their use, as follows: (1) Games, contests and
social gatherings, typically involving competition (e.g. srednjokolijada, brucoijada,
folklorijada); (2) Exhibitions of food and drinks, usually offering the exhibits for sale
and on-the-spot consumption (e.g. piliijada, palainkijada, vinarijada); (3) Festivals,
street performances and shows (e.g. Bugarijada, eirijada, fiijada); (4) Extended complications, trouble and confusion (e.g. selektorijada, koalicijada, ariijada); (5) Large
amounts or repetition of items (e.g. oglasijada, trajkijada, telefonijada); (6) Ironic or
derisive reference to events and acts of behaviour (e.g. amerikanijada, diberijada, ludijada); (7) Performances or undertakings honouring eminent individuals (e.g. openijada,
Gogoljijada, Nuiijada); (8) Varia (e.g. kosovijada, stravijada, inijada). The paper
ends with a unified alphabetical list of all the 232 lexemes in the corpus.
Key words: present-day Serbian, -ijda, suffixes, productivity, jargonisation.
177
178
Duanka S. VUJOVI
Filozofski fakultet
vuduns@yahoo.com
UDK 811.163.41373.43
FEST OD VAARA DO KONFERENCIJE

(O NAZIVIMA TIPA TAMBURICA FEST)1
Leksikon jezika je, za razliku od drugih jezikih sistema, otvoren, dinamian
sistem, sistem podloan promenama i inovacijama. Dok neke rei zastarevaju
i prestaju da se koriste, druge ulaze u jezik kao nove tvorevine neologizmi.
Predmet rada su noviji dvolani nazivi razliitih manifestacija koji su najee
tvoreni tako to u prvom delu imaju poziciono indeklinabilnu imenicu u funkciji
determinatora (koja je najee, izvan ovog spoja, deklinabilna), skraenicu ili
pridev, a u drugom delu leksiku jedinicu fest. Tipian primer, a ini se, i onaj
od koga je sve zapoelo, jeste naziv za muziku manifestaciju, odnosno festival
tamburake muzike Tamburica fest.
Kljune rei: neologizam, manifestacija, determinativna re, anglicizam.
1. Uvod
U srpskom jeziku postoji dosta imenica koje nominuju razliite vrste kulturnih, sportskih, privrednih i uopte drutvenih manifestacija. Takve su npr. sajam, vaar, izloba, priredba, sveanost, takmienje, smotra, parada, koncert,
festival. Meutim, izgleda da se poslednjih godina, u imenovanju svih navedenih
vrsta manifestacija, u srpskom jeziku nekontrolisano rairio, postao veoma moderan i stoga ustalio, jedan tip dvolanih spojeva iji je prvi lan obino poziciono indeklinabilna imenica u funkciji determinatora (koja je najee, izvan ovog
spoja, deklinabilna), a drugi lan je leksika jedinica fest. Tipian primer, a ini
se, i onaj od koga je sve zapoelo, jeste naziv za muziku manifestaciju, odnosno
festival tamburake muzike, Tamburica fest.
itajui dnevne i nedelne novine, pretraujui Korpus savremenog srpskog jezika1 (KSSJ) kao i internet, pomou pretraivaa Gugl, u periodu od juna
2012. do septembra 2013. zabeleili smo 112, obino dvolanih, a ree i trola1
Rad je nastao u okviru projekata Standardni srpski jezik: sintaksika, semantika i pragmatika
istraivanja (178004), kojifinansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnoloki razvoj Republike
Srbije.
Korpus savremenog srpskog jezika (D. Vitas i saradnici) (KSSJ): http://www.korpus.matf.bg.ac.
rs/korpus.
179
Duanka S. Vujovi: FEST OD VAARA DO KONFERENCIJE
nih, naziva raznih manifestacija koji su tvoreni po modelu determinativna re

(ili ree dve determinativne rei) + fest. Analizirajui ove nazive pokuali smo
da utvrdimo njihov status na formalno-semantikom planu, kao i status leksike
jedinice fest kao drugog elementa ovih naziva.
2. Ortografski status naziva manifestacija sa leksikom jedinicom fest
U pisanju naziva ovih manifestacija ima raznih kolebanja. Prema Pravopisu nazivi tog tipa kao to je Tamburica fest obino su dvolani spojevi kod kojih
prva re odreuje drugu pa se zbog toga piu rastavljeno, za razliku od onih spojeva kod kojih druga re odreuje prvu, koji se piu sa crticom, npr. ovek-aba,
asistent-pripravnik i sl. (, , , 2010, 8182).
Iako se sastavni elementi analiziranih naziva mahom piu rastavljeno, npr.
Krigla fest, Karaoke fest, Frula fest, unka fest, Koktel fest, Buba fest, ima i onih
naziva u kojima su elementi napisani sastavljeno, kao sloenice, npr. Etnofest,
Lovefest, Sofest, Mefest, Infofest, Winterfest. Neki od naziva se u razliitim izvorima razliito piu pa tako nalazimo jedan te isti naziv nekad napisan rastavljeno,
a nekad sastavljeno. Na primer varak fest i varakfest, Vivisect fest i Vivisectfest, Proza fest i Prozafest. Ova ortografska neujednaenost pokazuje koliko je
jo uvek neodreen status leksike jedinice fest. U sloenikim konstrukcijama
javlja se kao vezana leksika morfema, ali u dvolanim konstrukcijama ima status slobodne leksike jedinice, odnosno lekseme.
U nazivima manifestacija elemenat fest obino se pie malim slovom, meutim, u nekim nazivima je napisan velikim slovom, npr. Gitar Fest Banjaluka,
Bike Fest, Classic Fest, a u nekim se nazivima pie dvojako, i velikim i malim
slovom, npr. moe se pronai Fish fest i Fish Fest, Rakija fest i Rakija Fest, open fest i open Fest, Tesla fest i Tesla Fest, Next fest i Next Fest i sl.
Determinativne rei u inicijalnoj poziciji su esto anglicizmi meu kojima
ima dosta onih koji su neadaptirani, netranskribovani, npr. Fish fest, Bean fest,
Green fest, Dance fest, Bike fest, Next fest, Future fest i sl. Nihovo pisanje takoe
nije ujednaeno, ponekad ak i na zvaninim stranicama na internetu, pa se tako
jedan te isti naziv pie i netranskribovano i transkribovano. Tako nalazimo npr.
Beer fest i Bir fest, Classic fest i Klasik fest, Jazz fest i Dez fest, Fish fest i Fi
fest, Bike fest i Bajk fest, Coctail fest i Koktel fest, Green fest i Grin fest, Winterfest i Vinterfest. Nazivi nekih manifestacija se pojavluju i na engleskom i na
srpskom jeziku, npr. Bean fest i Pasul fest, Chicken fest i Pile fest.
180
3. Semantiki i formalni status leksike jedinice fest

Leksiku jedinicu fest ne belee ni estotomni
Matice srpske () ni jednotomni
Matice srpske (). Nalazimo je u Velikom reniku stranih rei i izraza kao samostalnu re, imenicu, koja je u na jezik ula iz nemakog jez. (nem. Fest). Kao
imenica, ona pripada odreenom imenikom deklinacionom tipu (fest, -a) i ima
leksiko znaenje svetkovina, sveanost, festival (, , 2006, 1316).
Da bismo proverili i potvrdili njen formalni status i znaenje izvan analiziranih
naziva, pretraili smo KSSJ i delimino internet i utvrdili da se leksika jedinica fest ne pojavluje kao apelativ izvan naziva manifestacija. Iako je u reniku
Klajna i ipke nalazimo kao leksemu, odnosno slobodnu leksiku jedinicu, u
upotrebi se pojavljuje kao apelativ jedino vezana uz determinativnu re, unutar
vlastitih naziva razliitih manifestacija, to joj, u izvesnom smislu, daje status vezane leksike morfeme, odnosno vezane lekseme, mada se one, u srpskom jeziku,
obino ne pojavljuju u analitikim formama. Izvan naziva manifestacija fest se
pojavljuje samo kao vlastita imenica u nazivu, ve legendarnog, meunarodnog
filmskog festivala Fest koji se odrava svake godine u Beogradu.
Veina naziva manifestacija sa elementom fest u drugom delu, znaenjski
je prozirna jer se determinativnim delom odreuje vrsta manifestacije, npr. Tamburica fest, Klasik fest, Dez fest, Proza fest, Teatar fest, varak fest, Vino fest,
Fia fest. Manifestacije su na zvaninim internet stranicama kao i u tampi, bez
obzira na to to spadaju u sajmove, takmienja, izlobe, susrete i sl., ma koliko to
za neke nazive ak i paradoksalno zvualo, najee opisane kao vrsta festivala,
npr. festival tamburica / klasike / deza / proze / teatra / varaka / vina / fia i
sl. Zbog toga bismo veinu ovih naziva mogli supstituisati formom festival +
Ngen(sg/pl) unutar koje elemenat fest zamenjujemo imenicom festival, a determinativnu, poziciono indeklinabilnu imenicu, zamenjujemo formom u genitivu
jednine ili mnoine.
Nazivi od ijih se determinativnih imenica moe derivirati pridev mogu se
supstituisati formom Prid + festival, npr. Vojvoanski festival, Rumski festival,
Dunavski festival, Sportski festival, Skijaki festival.
Poto se manifestacije sa festom u drugom delu obino opisuju kao festivali, bez obzira na to koju vrstu manifestacije zapravo imenuju, verovatnije je da
je elemenat fest u tim nazivima leksikalizovana skraenica dobijena od lekseme
festival, a ne germanizam fest. Na osnovu tipova manifestacija koje se imenuju na
ovaj nain, moe se zakljuiti da je imenica festival (lat. festum), ije je osnovno
znaenje u javna sveana priredba kao smotra kulture, umetnosti, sporta
i sl., koja se odrava obino periodino veoma proirila svoje znaenje tako da
osim sveanosti, kulturnih, umetnikih i sportskih priredbi oznaava i takmie181
nja, sajmove, izlobe, smotre, vaare i sl. To dokazuje i povean broj dvolanih
naziva sa imenicom festival u drugom delu koje nisu predmet ovog rada, ali ne
moemo da ne primetimo da su i takvi nazivi postali veoma frekventni tako da su
se osim muzikih, filmskih i pozorinih festivala pojavili i Festival duvan varaka, Festival kuglofa, Haiku festival, Afro festival itd.
U poziciji determinativne rei naziva sa elementom fest najee se nalaze imenice srpskog jezika: tamburica, varak, vino, beton, paprika i sl., kao i
netranskribovane engleske imenice ili pridevi: standup, street, winter, chicken,
bean, next, green. Nazive sa netranskribovanim engleskim reima u poziciji determinativne rei na moemo supstituisati nekom formom koja bi bila odgovarajua u srpskom jeziku ve ih moemo samo prevesti.
Neke od determinativnih rei su razliite vrste skraenica. Nastale su:
skraivanjem na prvi slog, imena mesta u kome se manifestacije odravaju: Sofest (festival u Sopotu), Rufest (festival u Rumi), Korock fest (Kostolaki rok
festival);2 skraivanjem, na prvi slog, determinativne rei koja predstavla vrstu
manifestacije: Lut fest (festival lutkarskih pozorita); a neki su nastali kao akronimi, npr. Bosi fest (Beogradski festival osoba sa invaliditetom), NOU fest (festival
nauke obrazovanja i umetnost), AJDE fest (AJDE = avgust jednog diverzanta).
Neki nazivi manifestacija su trolani, npr. Srem folk fest, Belgrade foam
fest, Balkan teatar fest, Belgrade Street Fest. U trolanim nazivima je prvi deo
obino naziv mesta gde se odvija manifestacija, a drugi deo je specifikuje. Tako
je i sa nazivima festivala na kojima se promovie gitarska muzika kojih ima vie.
Oni u svoj naziv obavezno ukluuju i ime mesta gde se manifestacija odrava
jer je guitar fest postao apelativ zato to se odrava u razliitim gradovima, tako
da postoji Vojvodina guitar fest, Zajear guitar fest, Guitar fest Banjaluka, a verovatno je da e se u budunosti pojaviti jo manifestacija sa ovim nazivom u
raznim gradovima. I ne samo to, pratei pojavu imenovanja manifestacija sa elementom fest u drugom delu oigledno je da se njihov broj uveava tako da e se
sami nazivi dobijeni prema vrsti manifestacije verovatno pribliavati apelativima
a vlastitu formu e dobijati prema imenu mesta u kom se odrava manifestacija.
Jaka analogija sa Festom je verovatno razlog zbog kog se veina filmskih,
pozorinih i uopte kulturnih manifestacija nazivaju festom. Meutim, znaenje
spojeva sa leksikom jedinicom fest se veoma proirilo pa tako one ne oznaavaju
vie samo kulturne manifestacije ve najrazliitije vrste manifestacija, od muzikih festivala preko sajmova i takmienja do vaara. Raznovrsnost manifestacija
sa leksikom jedinicom fest u drugom delu govori o tome da je fest, izgleda,
zamenio veinu imenica kojima se razliite manifestacije mogu oznaavati, tako
2
Naziv Korock je neobian jer je graen slivanjem prvog sloga naziva mesta u kom se odrava
manifestacija (Kostolac) sa vrstom manifestacije (rock).
182
da se smanjuje broj festivala, priredbi, sveanosti, takmienja, parada, izlobi,

susreta, sajmova, skupova, a poveava se broj festova. Da bismo to pokazali,
razvrstali smo sve nazive u grupe prema vrsti manifestacije i dobili sledee: muzike festivale, sportske manifestacije, takmienja u pripremanju hrane, sajmove,
pozorine i filmske festivale, knjievne manifestacije, parade vozila, konferencije
i susrete, vaare i manifestacije sa vie razliitih kulturnih ili obrazovnih sadraja.
U spisku manifestacija je uz navedene nazive dato i objanjenje samo onda kada
sam naziv nije dovolno proziran, a navedene su i varijante naziva.
3.1. Muzike manifestacije se mogu razvrstati u tri grupe.
a) Muzike manifestacije na kojima su koncerti glavni dogaaji: Bir fest,
Arsenal fest, Ritual fest, Demo fest, Etnofest, Srem folk fest, Lovefest, Belgrade
foam fest, Guarana foam fest, Dukat fest, Dombo fest, Karaoke fest, Classic Fest
(Klasik) fest, Kafana fest, Next fest, Future fest, Srbobran fest, Dolina fest, Koktel
Fest (Coctail Fest), Skladite fest, Intro fest, Krigla fest, The Most fest, Music art
fest, Art fest, umadija fest, Jazz fest, Kajak fest, Moto fest, Teodora fest, Korock
fest, Park fest.
b) Muzike manifestacije na kojima se izvodi muzika odreenih poznatih
autora: open fest, Debisi fest.
c) Muzike manifestacije na kojima se promovie muzika koja se svira na
odreenom instrumentu i u okviru kojih se obino muziari i takmie: elo fest,
Tamburica fest, Drum dum fest, Frula fest, Accordion fest, Flauta fest, i vie manifestacija koje promoviu gitarsku muziku: Vojvodina guitar fest, Omi Guitar
fest, Bar Guitar Fest, Gitar Fest Banjaluka .
3.2. Sportske manifestacije imaju nazive: Sport fest (demonstracije
razliitih sportova), Ski fest (takmienje u skijanju).
3.3. Manifestacije u vezi sa hranom ili piem su one na kojima se takmii u
pripremi hrane, degustira hrana ili izlau odreene vrste prehrambenih proizvoda
ili pia. Ove manifestacije mogu da se podele u dve grupe. U jednoj grupi su one
koje predstavlaju takmienje u pripremi hrane i njenu degustaciju i one e biti
predstavlene kao posebna grupa, a u drugoj grupi su manifestacije sajamskog
tipa na kojima se izlau prehrambeni proizvodi ili pia i te manifestacije e biti
uvrtene zajedno sa ostalim manifestacijama u grupu manifestacija sajamskog
tipa. Iako su priprema ili izloba hrane ili pia glavni deo ovih manifestacija, one
su, kao i uostalom veina festova esto praene i razliitim zabavnim, kulturinim ili obrazovnim programima.
183
Takmienje u pripremi hrane ili pia i degustacija razliitih jela: Fish

fest, Bean fest (Pasul fest) (takmienje u kuvanju pasula), varak fest (varakfest), Palainka fest, Gastro fest (masovna radionica kuvanja), Beka fest
(predstavlanje vojvoanskih i bavarskih specijaliteta), Chicken fest (Pile fest)
(takmienje u pripremanju jela od piletine), Paprika fest (pripremanje hrane sa
crvenom, tucanom paprikom), pricerfest (takmienje u ispijanju pricera).
Sajmovi su imenovani sledeim nazivima: Rakija fest, Vino fest, unka
fest, InterFest (sajam vina), WEB fest (sajam interneta), BookIll fest (izloba ilustracija knjiga u okviru sajma), Gadget fest (sajam informacionih tehnologija),
Kolubara fest (sajam poloprivrede, ekologije i seoskog turizma), Cofee fest (sajam proizvoaa i distributera kafe), Auto-moto fest (sajam automobila), Vojvodina fest (sajam vojvoanskih specijaliteta) Kulen fest, Ravangrad Wine fest.
3.4. Pozorini i filmski festivali, kao i knjievne manifestacije imaju sledee nazive: Standup fest, Trema fest, Teatar fest, Ex teatar fest, Tin fest, Lut fest,
Urban fest, Antika fest, Scena fest, Balkan teatar fest, Joakim Inter Fest (Joakim
Interfest); Bosi fest (filmski festival osoba sa invaliditetom), Sofest (filmski festival u Sopotu), Kids fest (deiji filmski festival), Telekom Underhill fest (festival
dugometranih dokumentarnih filmova), Mefest (Meunarodni festival turistikog, ekolokog, sportskog i kulinarskog filma); Proza fest (festival proznog stvaralatva), Satira fest (festival satire).
3.5. Konferencije, susreti, festivali, vaari i parade vozila imaju nazive:
Tesla Fest (festival inovacija, znanja i stvaralatva), Fitnes fest, East weekend fest
(susret internet korisnika koji imaju svoje web sajtove/blogove), NOU fest (festival nauke, obrazovanja i umetnosti) Gimfest (festival nauke i umetnosti gimnazije Sveti Sava u Beogradu) Infofest (festival informatikih dostignua); Belgrade
Street Fest (ulini vaar), Winterfest (novogodinji vaar); Bajk rok fest, Fia fest,
Bike Fest, Biciklana fest, Buba fest.
3.6. U ovu grupu su svrstne manifestacije koje nismo mogli svrstati u prethodne grupe jer se na njima odvija vie razliitih kulturnih sadraja kao to su
koncerti, pozorine predstave, projekcije filmova, izlobe, radionice i sl. Nekima
od njih je glavni dogaaj promovisanje neega to se nalazi u nazivu manifestacije. Zajedniko za veinu ovih manifestacija je to to se na njima ne predstavla
samo jedan tip dogaaja ve su praena razliitim aktivnostima na zadatu temu,
koncertima, filmovima, predavanjima, priredbama, izlobama i sl. to se, obino,
ne vidi uvek iz samog naziva manifestacije:
184
Urban fest (festival modernog stvaralatva mladih), Green fest (Grin fest)
(festival zelene kulture, tj. ekologije), Beton fest (slikanje na betonu), Dance fest
(plesna manifestacije), Rum fest (Rumfest) (turistiko promovisanje Rume), Dunav fest (festival kultura Dunava), Ajde fest (festival kulture, umetnosti, stripa,
muzike, filma), Mamut fest (proslava roendana Kike, kikindskog mamuta), Stripiti fest (izloba i promocija stripa), Vivisectfest (festival ludskih prava), Korzo
fest (kulturni, muziki, pozorini, likovni, sportski i knjievni sadraji), Bambi
fest (festival deijih dramskih, likovnih, muzikih i plesnih aktivnosti).
4. Konkurentna obrazovanja
4.1. Jednom broju naziva sa elementom fest konkuriu izvedenice sa sufiksom -(ij)ada. Pronali smo nekoliko konkurentnih naziva, npr. open fest i
openijada, Rakija fest i Rakijada, Fish fest i Fiijada, unka fest i unkijada,
Pasul fest i Pasulijada, Palainka fest i Palainkijada, Vino fest i Vinijada, Kulen fest i Kulenijada, Guitar fest i Gitarijada. Imenice sa sufiksom -(ij)ada imaju
mnogo iri spektar znaenja i osim u funkciji naziva manifestacija javljaju se i
kao apelativi, dok se nazivi sa elementom fest javljaju samo kao vlastita imena
manifestacija.
Tvorbeni tip N(det. ind.) + N kom pripadaju analizirani nazivi, nije nov.
Imamo odavno horor film, dez pevaa, bluz bend i rok sastav, meutim smatra
se da takve konstrukcije nisu tipine za srpski kao izrazito sintetian jezik sa
razvijenim morfolokim sistemom. Ipak, ini se da postaju veoma produktivne,
bar u sferi imenovanja. Pored naziva sa leksikom jedinicom fest, pojavili su se
nazivi sa imenicom parti u drugom plusloenikom delu, koje mogu da konkuriu nazivima sa festom, npr. pena parti (foam fest), dens parti (dens fest), eko
strit parti (street fest), nonsens parti, lopata parti, pasta parti.
Osim naziva manifestacija, tvorbeni tip N(det. ind.) + N koji u drugom
delu ima imenicu bar postao je veoma produktivan kao naziv restorana i kafia.
Ranije smo imali Piceriju, Restoran Slaviju, Pivnicu, Vinski podrum, a sada imamo Pica bar, Slavija bar, Beer bar, Wine bar, Rakija bar, Red bar, Tapas bar,
Sushi bar, Gerila bar i sl. Sudei po produktivnosti ovakvog tipa naziva ne bi
nas zaudilo kada bi se recimo takmienje u kuvanju pasulja odrano na sajmu
proizvoaa pasulja u restoranu u kome su specijalteti jela od pasulja nazvalo
Pasuljijada na Pasulj festu u Pasulj baru.
5. Zakljuak
Na osnovu analiziranih primera zakljuujemo da formalni status leksike
jedinice fest nije jasno odreen. Ona se nalazi na pola puta izmeu nesamostalne
185
i samostalne leksike jedinice. Poto se pojavljuje u velikom broju naziva manifestacija razliite prirode, njena semantika se proirila od poetne svetkovina,
sveanost, festival tako da njome moe da se nazove skoro bilo koja vrsta manifestacije. Poto se obino parafrazira kao imenica festival verovatno je nastala
njenim skraivanjem i na taj nain postala leksikalizovana skraenica, a zatim,
zbog irokog spektra naziva u kojima se i sama pojavljuje, a delom i pod uticajem
irenja znaenja imenice festival, proirila znaenje te poela da oznaava osim
festivala i razna takmienja, sajmove pa i vaare, dakle sve manifestacije na kojima se okupljaju ljudi radi zabave i promocije neega to je obino iskazano u
determinativnom delu naziva.
RENICI
, IIII. :
, 19671969. IVVI. :
, 19711976.
. : , 2007.
, ., , . (2006). . :
.
LITERATURA
Alanovi, M. (2005). Antepozicija determinatora imenikog tipa. Prilozi prouavanju
jezika. 36: 147157.
*
, ., , ., , ., , . (2007). .
: .
, ., , ., , . (2010). .
: .
, . (1996).
. . :
. 139145.
, . (1997/98). ,
. .
28/29: 87115.
186

Duanka Vujovi
FEST FROM FAIR TO CONFERENCE
(ON NAMES OF TAMBURICA FEST TYPE)
Summary
This paper deals with recent two-element names of various public events which
usually have an indeclinable noun with the determining function in the first position and
a lexical unit fest in the second. A typical example is the name of the tamburitza music
festival, Tamburica fest. The status of the lexical unit fest in such names is not stable,
because it is sometimes written together with the determining word and sometimes
separately. It is in between a dependent and independent lexical unit. Since it is used to
name numerous events of different nature, its semantics has become so broad that it can
stand for any kind of event. As a lexicalized abbreviation, it is influenced by the meaning
of the word festival and appears in a wide spectre of names. It has therefore acquired a
wider meaning than that of a festival and denotes competitions, exhibitions and fairs, i.e.
all events where people gather for amusement and promotion of whatever stands in the
determining position of the expression.
Key words: neologism, events, determinative word, anglicism.
187
188

ajdzanovic@neobee.net
811.163.41373.451688/...

1

1868. . : (1159) (145),
.
.
: , , , -
1.
2 ,
, , 1868. .
, ,
2546 , 1159,
(. , , ). , , ,
,3
1
je . 178004, :
, ,
, .
2
(,
2012, 327338), ,
9.11.2012. . : .
. (), . . , . . . . .
3

, :
(. tebih, 2007, 295).
189
. : ...
, , .4 ,
, 33
. ,5
) , )
) , (142
), /
: (41), (13), (63) (28).
1.1. , - (tebih, 2008),
, (Filipovi, 1986),
. , ,
.
1.2. ,

(tebih, 2008, 245).
.
,
, , ) ) , -5:6
) [] + -5 > ; ) + -5 >
/ / .
4
, ( ,
, : , / / ,
/ , , , , ,
)
. ,
(. , 2012).
5

, , (. tebih, 2007,
2008).
6
, ,
-5 [...] ,
(, 2003, 62).
190
, 3000
,
, (tebih, 2008,
250). , , :7 , ,
(. . resch > . re ; . Fehler > kajk. feler ),8 , , . , , . ,
, ( . -, . . frisch > . friak ),
( -, .: . Zwanziger > . cvancig
20 ) ( , .: . hobeln > . hoblati ).
1.3. ,
, , .

(tebih, 2008, 252) , (. .
Kingelhase > . kingl), , ,
(.
. Halbzyllinder > kajk. halbec).
2.
, , , ,
, ,
(592 = 51%) (563 = 49%), 7
. ,
.
8

,
, (. ).
, , 2 , ,
, /, .
191
. : ...
(, ,9 ) 0,3% .10
, , , :
(), () (, ).
,
: , , ,11 , -, , -.

, KmP.12 , 597 , 582.
-
-, .
2.1.
, . ,
. - (
), - ( ) - ( ).13
- -, , ,
, ,
, .: 35, -3, 15, -5.
, -: . , , , 2006,14
, .
2.2. ,
: , .
9
: .
, , .
11
. , 1963, 223.
12

, 1960.
13
, -,
,
.
14

,
(uri, 1969, 105). , , ,
, .
10
192
, ,
.
() , ,
#%, - #%, -.
2.2.1. , ,
, . , , ,
, , : ,
, ( , 2001) (
, 1991). , (, 1963, 220). ,
, , .15

, ,
, .
2.2.2. : , , (), , (), , , ,

( [] []). ,
. ,
(1991, 445) (), , ,
.16
() (), , , -, : ,
. , . ; , . , . .
2.2.3. , ,
, : II , III, , .
, , , , .
15
, ,
, (. ).
16
, /
:
/ ,
, . , ,
, (, 1963, 210).
193
. : ...
II (. < . ), I ( < . Landschaft f.).17

(,
1963, 214215).18
2.3. ,
101 (69%), (45 = 31%),
. , ,
: , , .
, (, 2001, 437),
, , . ,
, , ,
,
, . . ,
19
, ,
20 .21 .
2.3.1.
: 33 (80%), (69%), 41 (65%) () 18
(64%). , , , , ,
, , /, , , , , ,
, , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
, ; , , , , , , 17
, ,
,
(. . Spargel > , . Ziegel > ).
18
, : ,
,
, () (. ,
.). . () ,

( > ) (. , , 2007).
19
. .
20
.
21
: .
194
, , ; , , /, , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
, , , , , , , ; ,
, , , (), , , , , , , (), , , , , .
,
( ), m,
(, ). , ,
: , , , , . , : /, /.
2.3.2. ,
, , , .
:
(17%), (31%), 23 (37%),
() 11 (44%).

, , , 2
, . ,
. 22
(. tebih, 2007, 302),

.
2.3.2.1. , ,
II , , ,
45
. , , , , , , ; , , , ; , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
22
, 41
.
195
. : ...
, , , , ; , , , , , , , , , .
2.3.3. ,
, , , 23
.24 ,
, , . (1986, 130), .
.
2.3.3.1. ,
(101 : 45),
. , :
, , 592 563. ,
, ,
.
2.3.4. ,
. ,
: )
25 ; ) ,
; ) ,
26 ) .
2.3.4.1. ,
, 82 .
, :
(67): (<. abbevillien m.), (<. Andesit
m.), (<. Anthrazit m.), (<. acheulen m.),

(<. bagyo m.), (<. Basalt m.), / (<. bassin m.),
(<. bloc m.), - (<. bloc diagramme m.),
(<. bocage m.), (<. bolsn m.), 27 (<. [rgime] brise
m.), (< Valentinit m.), (= ) (<. Gletscher m.), /
23
, , ,
(.
, 1963, 215, , : [<. Fleck m.]).
24
, . , , ,
( tebih, 2007, 302).
25
, .
26
.
27
.
196

(<. Gneiss m.), (= ) (<. Graben m.), (<. Granat
m.), (<. Granit m.), (<. Graphit/Grafit m.), (<.
Dazit m.), (<. diamant m.), (<. m.), 28
(<. campos m.), (<. can m., cano
), (<. cap m.), (= /) (<. Karst m.), (<.
Quarz m.), (<. clivage m.), (= ) (<. Kompass m.),
(<. corridor m.), (<Lss/L m.), (<. massif m.),
(<. minral m.), (<. mistral m.), (<.
monte m.), (<. niveau m.), (<. Orkan m.), (<.
pampero m.), (<. pramo m.), (<. Passat m./. ?),
(= = ) (<. m.), (<.
pique m.), (<. plateau m.), (= ) (<. ./
), (<. rafale f.), (<. rgime m.),
(<. rayon m.), (<. relief m.), (<. repre m.),
(<. m.), (<. Solutren m.), (<.
m.), (<. m.), (<. Talweg m.), (<. tomillar m.), (<. tornado m.),
(<. traceur m.), (<. tourisme m.), (<.
ouragan m.), (<. Feldspat m.), (<. Fhn m.), (<.
Firn/ Firnschnee m.), (= ) (<. Horst m.), (<. cirque
m.), (<. m.), (<. m.), (= =
) (<. charriage m.);
(15): (<. gara f.), 29 (<. duna f.),
(<. f.), (<. caldera f.), 30 (<. pampa f.), (= /) (<. pororoca f.), (<. puna f.), 31
(<. savannah . sabana f. . zabana), (<. selva f.),
(<. sierra f.), (<. f.), (<. f.),
(<. fissuration f., fissure f.), (<.
Jalca f.), (<. huerta f.).
:
-
, .
.
28
() .
, .
, .
30
/,
.
31
,
.
29
197
. : ...
2.3.4.2. , , 23, 20
:
(20): (<. bauxite f.), 32 (<. garrigue f.),
(<. diabase f.), (<. diorite f.), (<.

dolomite f.), (<. Landschaft f.), (<. Lot n.),
(<. mlaphyre f.), (<. montmorillonite f.),
(<. Nivellier n., . Nivellierinstrument n.), (<.
Pliozn n.), (<. rafale f.), (<. Revier n.), (<. Ried
n.), (<. Riff n.), (<. Salinitt f.), (<. seiche
f.), (<. Flysch n.), (<. Vorland n.), (<.
Hinterland n.);
(3): (<. [viento] zonda m.), (= /

) ( [Le Jura m.]), (= )
(<. cabotage m.).
2 :
.
,
, (. , 1963, 214).
2.3.4.3.
: 28
20, :
(8): (<. aragonito aragonite m.),
(<. escarpement m.), (<. campos m.), (<. llano m.),

(<. pramo m. ), (<. pridot m.),
(<.33 rancho , m.), (<. Snonien m.,
);
(20): (<. banquise f.), (<. garrigue f.),
(<. Dne f.), (= ) (<. draperie f.), (= ) (<. cascade f.), (<. cote f.), (<.
cristallisation f.), (<. Lawine f.), (<. molasse f.), (<. moraine f.), (<. niche f.), (<. plage f.),
32
, , .
, , 2006 ,
.
33
198

(<. plate-forme f.), (<. prairie f.),
(<. sentine f.), (<. Serpentine f.), (<. f.),
(<. terrasse f.), (<. transhumance f.),
(<. Schraffe f.).

: , ,
, .

, , II (. > ).
2.3.4.5. ,
, (9),
:
(4): (<. andalucita f.), (<. cordillera
f.), / (<. pampa f.), (<. ria f.);
(5): (<. [rgime] brise m.), (<. Globule m.),
(= ) (<. cabotage m.), (<.

nivellement m.), (<. Harnisch m.).
, ,
,
- .

34 (nivellement > ),
. , () (/)
.
2.3.4.6. :
83 (59%)
50 (35%)
9 (6%)
99 (70%)
43 (30%)
34
, . ,
, (tebih, 2007, 308).
199
. : ...
, ,
(90%) , (10%). , (70%), (30%). , , a,35
,
,
(Lot n., Nivellier n., Pliozn n., Revier
n., Ried n., Riff n., Flysch n., Vorland n., Hinterland n.).
2.3.5. ,
prilikom leksikog posuivanja naelno se ne percipira kategorija broja
(tebih, 2007, 304)
(. Keks < . cakes). ,
, , ,
( , 1963, 215216
: [<. maqas], : [<. carozza]).
2.3.5.1. , , : ,
, ( : Atmosphrilien). ,
: ,
, ,
, 2001 , , . , ,

.
; , 2 , : , ,
, /.
2.3.6. , . ,
, . , (. : diamant m.; : caldera f.),
35
() , ,
, ,
, .
200
, (. : Ried n.; : [viento] zonda m.),

( : f.), ( : aragonite/
aragonite m.) ( : nivellement m.).
3.
, , ,
:
f, , (. , , ), KmP. ,
, :
no (, ), n (, ). ,

. , .
.
3.1. ,
, ,
,
. ,
, ,
, , .
3.2. ,
, :
I
II
592
51%
101
69%
563
49%
45
31%
0,3%
3.3. ,
, (82; .: ,
201
. : ...
),
(9; .: , ).
3.4. , ,
, , : , ,
(. : pampero), , , ( :
Atmosphrilien).36 , , ,
(. , ).
K, ., , M. (2006). . : .
, . (2011). . :
.
, . . (2005). . : Book
& Marso. ( : , . . [1876]. : , , , , , ,
, , , , . :
).
, . (2000). . :
.
(2007). : .
, IIII. : , 19671969. IVVI. : ,
19711976.
, . (1966). . . :
. ( : , . [1922]. . . 1. . : , ; , [1931].
. . 2. . : . ).
, . (1991). I. :
. ( : , . [1924]. . . 1. : ,
).
36
,
; . (= ) (<. terme f. pl.).
202

, . (2000). 2. :
.
*
uri, V. (Ur.) (1969). Enciklopedijski leksikon: Mozaik znanja. Tom 18. Geografija.
Beograd: INTERPRES.
ic, J. (1994). Geografska terminologija srpskohrvatskog jezika. Novi Sad Gornji
Milanovac Beograd: Matica srpska Deje novine Vukova zadubina.
, ., , . (2007).
. Probleme de filologie slava. XV: 225237.
, . (2011). -
. : ,
, . : . 327338.
, . (2012).
1868. (- ).
: . .
, . (2012).
1783. 1867. : .
.
, . (1960).
. . . .. 710: 191205.
, . (1963).
. . . . XIII. 35: 208224.
, . (2003). 2. :

.
*
Filipovi, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu (Uvod u lingvistiku jezinih dodira).
Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti kolska knjiga.
tebih, B. (2007). Transmorfemizacija imenikih germanizama u kajkavskome
knjievnom jeziku. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 32: 295
310.
tebih, B. (2008). Morfoloka adaptacija posuenica. Suvremena lingvistika 2. 34: 243
259.
203
. : ...
Milan Ajdanovi
MORPHOLOGICAL ADAPTATION OF GEOGRAPHIC TERMS
OF FOREIGN ORIGIN
Summary
This paper addresses the morphological adaptation of geographic terms of foreign
origin from the earliest periods of constitution of Serbian as a standard idiom (1868) to
date. In order to give a close insight into the subject in question, the author has conducted
the analysis on 1159 terms borrowed from 33 different languages groups of languages.
Key words: Serbian language, geography, terms, morphological adaptation.
204
Lidija S. ORI
Dravni univerzitet u Novom Pazaru

Novi Pazar
orcic.lidija@gmail.com
UDK 811.163.41373.45
ANGLICIZMI U UNIVERZITETSKIM UDBENICIMA

EKONOMIJE
Neosporna je injenica da su anglicizmi rasprostranjeni u optem leksikom
fondu, pa i u strunoj terminologiji, ukljuujui i jezik koji se koristi u udbenicima
visokokolskih ustanova. Cilj ovoga rada je da se ispita u kojoj meri i na koji nain
engleski jezik utie na formiranje renika u oblasti ekonomije. U univerzitetskim
udbenicima zabeleeni su primeri ekonomskih termina i terminoloke upotrebe
leksema iz opteg leksikog fonda, poreklom iz engleskog jezika, kao i one
lekseme koje su preko engleskog jezika ule u srpski. Analizirane su njihove
tvorbeno-morfoloke osobine kako bi se utvrdilo u kojoj meri su pojedini modeli
produktivni. Takoe je procenjena uspenost adaptacije anglicizama da bi se
ustanovilo da li je, i pod kojim uslovima, njihova upotreba opravdana.
Kljune rei: anglicizmi, termini, terminologija, sprski jezik, engleski jezik.
1. Uvod
Engleski jezik je postao prvi jezik meunarodne komunikacije, a prisutan
je i u naunim i strunim oblastima. Njegovo prisustvo i uticaj su oigledni i u
oblasti ekonomije. Propagandni materijali, formulari i natpisi u bankama i slinim institucijama, kao i rubrike o ekonomiji u dnevnim novinama i strunim
asopisima to i potvruju. Ovakva situacija nas je navela da ispitamo u kolikoj
meri se to primeuje i u univerzitetskim udbenicima.
Potrebno je da na poetku definiemo termine koje emo koristiti. U Reniku srpskohrvatskog knjievnog jezika (2007) anglicizam je definisan kao osobenost engleskog jezika, re ili izraz preuzet iz engleskog jezika. Collins English Dictionary (1992) pod anglicizmom smatra re, frazu ili idiom svojstven
engleskom jeziku. S obzirom na veoma veliki i raznoliki uticaj engleskog jezika
u poslednje dve decenije, pojam anglicizma dobija ire znaenje. Tako Shorter
Oxford English Dictionary (2007) pod anglicizmom podrazumeva imitaciju ili
podrku svega to je englesko. S obzirom na to da se bavimo prouavanjem jezika usvojiemo sledeu definiciju:
205
Lidija S. Ori: ANGLICIZMI U UNIVERZITETSKIM UDBENICIMA EKONOMIJE

Pod terminom anglicizam [] podrazumevaju se dve vrste jezikih jedinica: u
uobiajenom znaenju termina, anglicizam predstavlja optu re ili vezanu morfemu (tj. prefiks ili sufiks) iz engleskog jezika koja se upotrebljava u srpskom
(npr. bodibilder, eks-), s razliitim stepenom integrisanosti u njegov sistem. Ali, u
poneto neuobiajenom znaenju termina, anglicizam ini i re, sintagma ili reenica u srpskom jeziku ija upotreba odraava i/ili sledi normu engleskog jezika
ortografsku, fonoloku, gramatiku, semantiku ili pragmatiku (npr. kratka pria,
podignuti sankcije, Mogu li da vam pomognem?) (Pri, 2005, 59).
Pod neologizmom podrazumevamo one rei koje su u novije vreme ule

u leksiki sistem jezika (Stevenson, 2007), a posledica su leksike praznine koja
moe biti trenutna ili stalna (Savi, 1984, 162). Trenutna nastaje kada pojedinac
ne moe da se seti neke rei, a stalna kada novi predmet ili pojava treba da se
imenuje. Meutim, neologizam ne mora da bude uslovljen pojavom nove realije.
Ponekad se ve postojea realija pone nazivati novim imenom, to je karakteristino, na primer, za pomodnu upotrebu rei engleskog porekla, posebno u
bivim istonoevropskim zemljama: menader se koristi umesto rei upravnik,
biznis umesto rei posao i sl. Ponekad neologizmi mogu da budu semantike
prirode, tj. jedna re svoje postojee znaenje proiri na novo, esto metaforino, to predstavlja jednu od kreativnih pojava u jeziku (Injac, 2003, 138). Ako
se neologizmom smatra termin koji podrazumeva novu re ili re koja je dobila
novo znaenje (Stojii, 2006, 15) onda sve anglicizme moemo da smatramo
neologizmima.
S obzirom na to da se u ovom radu bavimo anglicizmima u oblasti ekonomije, potrebno je da definiemo re termin. Termin je re ili fraza koja se koristi
da se precizno definie odreeni entitet ili disciplina (Stevenson, 2007), da se
imenuju i definiu specijalne realije i nauni pojmovi u strunim terminolokim
sistemima i imenuju orua i objekti razliitih praktinih radnji. Termin funkcionie u zatvorenim terminolokim sistemima naunih i drugih specijalizovanih
oblasti (Injac, 2003, 144).
Cilj ovoga rada je da se ispita u kojoj meri i na koji nain engleski jezik utie na formiranje renika u oblasti ekonomije, i kako se to odraava na univerzitetske udbenike. U tu svrhu istraili smo udbenike za marketing, menadment,
bankarstvo i osiguranje (v. Izvori) i zabeleili anglicizme. Korpus sainjavaju
primeri koji nisu obuhvaeni Velikim renikom stranih rei i izraza I. Klajna i
M. ipke. Kao referentni renik novijih anglicizama posluio je Renik novijih
anglicizama (Vasi, Pri, Nejgebauer, 2001), a za terminoloke pojmove Renik
bankarstva i finansija (Simurdi, 2006).
U ovom radu zabeleeni su primeri ekonomskih termina i terminoloke
upotrebe leksema koje su poreklom iz engleskog jezika kao i one koje su pre206
ko engleskog ule u srpski da bi se procenila uspenost adaptacije anglicizama

u ovoj fazi procesa; ustanovilo da li i pod kojim uslovima je njihova upotreba
opravdana; da bi se opisali tvorbeno-morfoloke osobine anglicizama i da bi se
utvrdilo u kojoj meri se moe pratiti produktivnost pojedinih tvorbenih modela.
2. Ortografska adaptacija
Prilikom preuzimanja rei stranog porekla upotrebljavaju se ortografski
znaci jezika primaoca, to je prvi stepen u procesu koji moe i due da traje. Ortografsko prilagoavanje u srpskom jeziku zavisi od toga da li se radi o irilinom
ili latininom pismu i treba da je u skladu sa pravopisnim pravilima (Peikan,
Jerkovi, & Piurica, 2010, 171).
U svim udbenicima koje smo analizirali upotrebljeno je latinino pismo.
Kada se radi o ortografskom prilagoavanju, primeene su neujednaenosti koje
variraju od autora do autora. Primeri mogu da se podele na neadaptirane rei,
adaptirane anglicizme i one kod kojih se javlja paralelna upotreba.
2.1. Neadaptirane rei
Prema Pravopisu srpskog jezika (Peikan i dr., 2010, 171) prilikom preuzimanje rei iz stranih jezika primenjuju se pravila transkripcije. Ako se ne primeni
adaptacija ne moemo da govorimo o anglicizmima, nego o engleskim reima u
srpskom jeziku (Pri, 2005, 12).
Pojava neadaptiranih rei je esta u dnevnoj i popularnoj tampi. To su
engleske rei koje nisu prevedene, a nije ponueno ni objanjenje. Po potrebi
su stavljene u odgovarajui pade. U tim sluajevima moemo da kaemo da je
primenjen metod prepisivanja (Pri, 2005, 210). Poto su napisane kao sastavni
deo reenice, stie se utisak da autor pretpostavlja da su razumljive svim itaocima. Ponekad su naglaene (navodnicima, tampanjem boldiranim slovima ili u
kurzivu) ime se, na neki nain, izdvajaju od ostalog dela teksta.
Neprilagoene rei su ortografski u potpunosti preslikane, a to je indikator
da se radi o nultoj adaptaciji (Pri, 2005, 85). Ortografska neadaptiranost odraava se u prisutnosti grafema koje ne postoje u srpskom jeziku:
w (na primer u cash flow, know-how);
y (na primer u country, stand-by credits; stand-by sporazum; standby
akreditivi);
dvografemsko obeleavanje konsonanata koje se ne nalazi u srpskom (na
primer: sh u cash flow, freeshop, off shore banking, time sharing; ch u
check list);
207
upotreba konsonantske grupe (na primer bb u desk jobber; ll u call centar;

ff u trade-off, off line, off shore banking);
upotreba vokalske grupe (na primer ee u freeshop).
Nailazimo na primere dvolanih spojeva semantikih jedinica (imenica,
glagola, prideva, priloga) koji se kombinuju na nekoliko naina (npr. glagol +
predlog trade-off i stand-by) i napisane su sa crticom kao i u engleskom. U
nekim sluajevima obe rei su neadaptirane (na primer cash-flow, check list, off
line, off shore, on line, stand-by credits, time sharing), ali ima i primera gde je
jedna re adaptirana, a druga nije (na primer call centar, stand-by akreditiv).
Naili smo i na razliitu ortografiju jednog termina kod istog autora (na primer stand-by i standby, ili off shore banking i offshore banking, on line i onlajn,
image i imid, management i menadment u istom tekstu), a postoje i primeri gde
jedan termin autori piu na dva naina (on line naspram online). Neke rei engleskog porekla su adaptirane i ule su u sastav novih renika stranih rei srpskog
jezika, meutim u ovim udbenicima upotrebljene su u neadaptiranom obliku.
Primeri: call centre je ve ustaljen termin kol centar, za checklist koristi se ek lista, freeshop je fri-op, grace period je grejs period, know-how je nouhau, public
relations je pablikrilejn, single je singl.
Iako za neke rei postoji prevod na srpski jezik, neobino je to su upotrebljeni termini na engleskom. Na primer: corporate za zajedniki, udrueni;
country za zemlja; joint venture za zajedniko ulaganje; terms of trade za uslovi
razmene; trademark za izraz koji se ve due vreme koristi zatitni znak.
Ortografska neadaptiranost ne predstavlja nikakvu prepreku prilikom dodavanja padenih nastavaka to dovodi do hibridnog, englesko-srpskog, potpuno
iskrivljenog naina pisanja. Ponekad se nastavci odvajaju crticom (cash-flow-om,
trade-off-a, trade-off-om), a ponekad se samo dodaju na re (na primer desk jobberi, freeshopova, know-howa), to nije u skladu sa pravopisom.
U nekim udbenicima nazivi analiza su navedeni na engleskom bez prevoda (na primer What if analiza, Goal Seeking analiza, Break Even analiza)
i bez objanjenja o kakvoj se analizi radi. U tekstu mogu da se nau i primeri
gde je niz engleskih rei napisan kao sastavni deo reenice (pogoranje terms
of trade na njihovu tetu, po principu just in time). Oigledno je da su rei
samo ubaene u tekst i da se, zapravo, radi o engleskom jeziku u srpskom to
su primeri nulte ortografske adaptacije koji naruavaju pravopis srpskog jezika.
2.2. Adaptirani anglicizmi
S obzirom na to da se radi o novim pojmovima u specijalizovanoj oblasti,
nije neobino da se koriste neologizmi, jer je to jedan od naina proirivanja
208
renika. Meutim, prilikom preuzimanja leksikih ili sintaksikih jedinica iz jezika davaoca u jezik primalac neizostavnu fazu predstavlja fonoloko-grafoloka
adaptacija, tj. prilagoavanje izgovoru i pismu jezika koji pozajmljuje (Bugarski,
2003, 174). Sadrinska inovacija zahteva da se kod prvog navoenja termina
itaocima ponudi objanjenje. Sasvim je mogue da su neologizmi iz oblasti ekonomije poznati strunjacima, ali studenti prve godine, kojima su udbenici namenjeni, verovatno ne razumeju ove termine.
Moe da se pretpostavi da je prosenom studentu poznato znaenje rei
ke, haker i stajling s obzirom na to da se radi o anglicizmima koji su svakodnevno prisutni u tampi, elektronskim medijima i u neformalnom govoru. Meutim,
to ne moe da se kae za rei kao to su forfeting i kliring. Naravno, za svaku
od njih postoji neto specifino to treba da se zna da bi u potpunosti mogla da
se razume materija. Navodimo primer rei gep koju poznavaoci engleskog jezika razumeju, ali nedostaje objanjenje ta ona znai u bankarskom poslovanju.
Ponekad autori u zagradama (odmah iza anglicizma) ponude samo ekvivalent na
engleskom jeziku (na primer, kada se radi o fjuerskim kamatnim stopama ili o
forvards kamatnim stopama), ali ne daju prevod. Retki su sluajevi kada je ponuena definicija i dovoljno koncizno objanjenje novouvedenog termina (kao na
primer u sluaju rei brifing). Dolazi i do meanih izraza, tj. primera u kojima je
anglicizam upotrebljen sa reju na srpskom jeziku ime se dobija novi izraz (na
primer fjuers ugovori, fjuerske kamatne stope, forvards kamatne stope, heding
instrumenti, heding transakcije, lon poslovi, svi poslovi). U ovim primerima
moemo da govorimo i o meovitim anglicizmima (preoblikovanje jednog dela
rei, a prevoenje drugog) (Pri, 2005, 127).
Za nove realije, nove poslove i usluge koje se pruaju u oblasti bankarstva,
osiguranja, ali i za nove vetine i sposobnosti ljudi potrebno je nai/dati odgovarajue ime u jeziku; ovaj problem prevodioci veoma esto reavaju pozajmljivanjem rei, uz njeno fonoloko adaptiranje. U korpusu smo naili na sledee
primere:
(1) nove realije/predmeti (bid-bond < BID BOND; bilbord < BILLBOARD; dank
JUNK BOND; faktoring < FACTORING; fjuers < FUTURES;
bond <
forvards < FORWARDS; gep < GAP);
(2) nove usluge (brifing < BRIEFING; heding < HEDGING; kliring < CLEARING);
(3) nove pokrete (konzumerizam < CONSUMERISM);
(4) nove vidove poslovanja (lon < LOAN; svi < SWITCH; svop < SWAP);
(5) osobe sa novom vetinom (haker < HACKER; deskdober < DESK JOBBER).
209
Bilo da govorimo o adaptiranosti (Filipovi, 1986, 56) ili preoblikovanju

(Pri, 2005, 137) na ortografskom nivou, ova faza uvoenja anglicizama je esto
prisutna i produktivna. Postoje rei kod kojih su izgovor i grafemski oblik jednaki
i u srpskom i u engleskom jeziku. Kod njih adaptiranost nije uoljiva (bid-bond,
fit, input, marketing, top).
Kod ostalih rei je oigledna ortografska adaptacija gde je primenjena transkripcija prema pravopisu srpskog jezika.
Ortografski i fonetski adaptirane rei
210
re u engleskom
re u srpskom
cc k
accumulative
akumulativan
ff f
effectuate
efektuirati
gg g
aggregate
agregat
ll l
allocation
eventually
alokacija
eventualno
mm m
communicate
komunicirati
tt t
attack
atak
pp p
applying
opportune
apliciranje
oportunitetan
rr r
correspond
preferred
korespondirati
preferiran
ss s
assembling
mission
emission
demission
depressed
processual
promissory
asembliranje
misija
emisija
demisija
depresiran
procesualan
promisoran
ck
factoring
cartelize
custody
captive
cluster
clearing
credibility
significant
faktoring
kartelizovati
kastodi
keptiv
klaster
kliring
kredibilitet
signifikantan
ch
switch
svi
j d
junk
dank

wv
forwards
owerdraft
switch
forvards
overdraft
svi
x ks
experimentor
maximization
mix
eksperimentator
maksimizacija
miks
qk
quantity
kvantificiranje
g d
leverage
merging
leverid
merdevanje
2.3. Paralelna upotreba ortografski adaptiranih i neadaptiranih anglicizama

U korpusu se javljaju i primeri u kojima autori nedosledno koriste i adaptirane i neadaptirane oblike rei. Najbolji primer je re imid, anglicizam koji se
smatra stranom, ali prihvaenom rei (Klajn, ipka, 2006). Ipak, autori nedosledno piu ovu re i u adaptiranom i neadaptiranom obliku. Na mestima gde je re
pod navodnicima italac moe da se pita da li se re koristi u ironinom smislu,
da li autor smatra da re ne odgovara u potpunosti ovom kontekstu ili je u pitanju
neto tree.
Kod jednog autora ova re moe da se nae u sledeim oblicima:
(1) image (neadaptirana, pod navodnicima), (2) imagea (neadaptirana, pod
navodnicima, u padenom obliku), (3) image (neadaptirana, bez navodnika), (4)
imid (adaptirana i bez navodnika). Paralelna upotreba prisutna je i kada se radi o
reima on line i onlajn, management i menadment.
Nedosledna primena transkripcije je oigledna i u primeru rei input i output. Kod prve nije potrebna ortografska adaptacija, dok je na drugu (output) potrebno primeniti pravila transkribovanog pisanja.
3. Derivacioni modeli
Osim celih rei (imenica, glagola, prideva, priloga, uzvika) iz engleskog
jezika potiu i neki afiksi (Pri, 2005, 121), koji na razliite naine postaju integralni deo srpskog jezika. Razmotriemo derivacione modele anglicizama i utvrditi koji su tvorbeni modeli produktivni, odnosno koji se iz engleskog jezika, ili
preko njega, primenjuju na domae osnovne ili izvedene rei.
3.1. Prefiksacija
Prefiksacija predstavlja jedan od produktivnih mehanizama za poveavanje renika. U udbenicima se nalaze mnogobrojni primeri latinskih (na primer
intra-, multi-, bi-, supra-, sub- itd.), kao i grkih (na primer makro-, mezo-, mi211
kro-, anti-, poli-, hiper-, mono- itd.) prefiksa koji bogate leksiku naeg jezika. S
obzirom na to da ovde istraujemo rei koje su pozajmljene iz engleskog, koncentrisali smo se na one prefikse koji su najverovatnije uli u srpski putem engleskog jezika. Radi se o prefiksima re-, ko-, kontra-, infra-, inter-, de-, in- itd.
Najbrojnije su rei sa prefiksom re- (lat. ponovo), na primer: reosiguranje (od REINSURANCE), restrukturiranje (od RESTRUCTURING), reafirmacija (od
REAFFIRMATION), redistribucija (od REDISTRIBUTION), refinansiranje (od REFINANCING), refundiranje (od REFUNDING), revalorizacija (od REVALORIZATION),
reprogramiranje (od REPROGRAMMING), redizajn (od REDESIGN), redistribucija
(od REDISTRIBUTION), reintegracija (od REINTEGRATION). Isti model tvorbe uz pomo ovog prefiksa primenjen je i na sledee primere, ali s izvesnim tekoama:
rekreirati (od RECREATE) - ova re ima dva znaenja: 1. osveiti, oporaviti, i 2. ponovo stvoriti, pa je bolje upotrebiti drugi prevodni ekvivalent
samo s jednim znaenjem;
reoblikovati (od RESHAPE) - nastalo je od prefiksa re- i prevoda osnove
shape; s obzirom da je prefiks latinskog porekla, a osnova iz srpskog
jezika, bez obzira to je re transparentna, bolje je da se upotrebi re
preoblikovati;
repozicioniran, -a, -o ne postoji u tom obliku u engleskom, a sastoji se
od latinskog prefiksa re- i engleske rei POSITION, to re ini transparentnom, meutim treba primetiti da se ne nalazi u reniku novih termina;
reeksportan, -na, -no sastoji se od latinskog prefiksa re- i internacionalne
rei EXPORT, tako da je re dovoljno transparentna, to moe da bude razlog da se ovaj neologizam zadri u srpskom jeziku;
po istom sistemu tvorbe rei nastala je i re replasman, ali ni ona ne moe
da se nae u reniku novih termina.
Drugi prefiks latinskog porekla velike tvorbene produktivnosti je ko- (u
znaenju zajedno, sa). Rei korelacija (od CORELLATION) i kooperacija (od COOPERATION) su stare pozajmljenice. Po istom tvorbenom modelu nastala je i re
kofinansiranje, meutim uprkos transparentnosti ee se upotrebljava sufinansiranje.
Jo jedan prefiks latinskog porekla je lako naao svoj put u nove rei i
zamenio ve postojei. Radi se o prefiksu de- (to na latinskom ukazuje na odvajanje, uklanjanje, ukidanje). Na primer, kada se radi o rei definansiranje (privredne grane), bolje bi odgovarao neki drugi termin. Slino je i u primeru rei
deregulacija (od engleske rei DEREGULATE = ukloniti nadzornu kontrolu vlade
nad privredom). U ovom sluaju engleska re nije prevedena na odgovarajui nain, to stvara um u komunikaciji. Re desortiran sastoji se od latinskog prefiksa
212
de- i engleske rei SORT, to znai razvrstati, sortirati. Naalost, re se odnosi

na robu i iz konteksta se ne moe jasno zakljuiti da li se radi o robi koja nije razvrstana u prostoru (na policama), ili o robi koja nije razvrstana prema veliinama
(ne moe da se dobije u svakoj veliini).
Latinski prefiks in- (lat. ne, bez) koristi se u nekim primerima, iako je u
srpskom jeziku ustaljen prefiks za negaciju ne-. Tako imamo re insolventnost od
engleske rei INSOLVENCY = nesolventnost i insolventni od engleske rei INSOLVENT = nesolventan (Simurdi, 2006).
Veoma produktivan prefiks grkog porekla je mega- koji se u srpskom jeziku esto nalazi zajedno sa rei marketing.
Osim stranih prefiksa mogue je nai i prefiks srpskog jezika ali sa leksikom tvorbenom osnovom koja je anglicizam. Primer je re podmiks. Znaenje
prefiksa pod- nam je poznato, ali engleska re MIX ima mnoga znaenja pa u
kontekstu u kojem je upotrebljena sa prefiksom pod-, nije dovoljno transparentna
i italac ne moe da zakljui o emu se radi.
Kada se radi o prefiksima, istina latinskog porekla ali primljenih u srpski
putem engleskog jezika, moemo da konstatujemo da postoje sledei tvorbeni
modeli:
a. prefiks (iz engleskog jezika) + imenica/pridev/glagol iz engleskog jezika:
desortiran = prefiks de- + sortirati
reeksportan = prefiks re- + eksportan
b. prefiks (iz engleskog jezika) + imenica/pridev/glagol iz srpskog jezika:
reoblikovati = prefiks re- + oblikovati
repozicioniran = prefiks re- + pozicioniran
c. prefiks (iz srpskog jezika) + imenica/pridev/particip iz engleskog jezika; primer:
podmiks = pod- + miks.
S obzirom na to da je prefiksacija veoma produktivan nain stvaranja novih
rei moe se oekivati da e izvestan broj rei, koje smo ovde spomenuli a ne
nalaze se u trenutno postojeim izdanjima renika, ipak tamo nai svoje mesto to
e biti znak da su postale sastavni deo leksikog fonda srpskog jezika.
3.2. Konflacije
Konflacija je nova re nastala srastanjem dve (retko tri) rei pri emu se
gubi fonetski i ortografski materijal. Ovako izvedena re spada u neologizam jer
je rezultat tvorbe: ima novi morfoloki oblik sa novim znaenjem. Naini skraivanja su raznovrsni, pa tvorbeni proces daje razliite rezultate (Stojii, 2006,
36-42). Ovako nastale rei obino se piu malim slovima, a ponekad i velikim.
Uvek se izgovaraju kao jedna re.
213
ini se da ovaj proces nije jedinstven, ali paljivim prouavanjem ipak

mogu da se uoe izvesne pravilnosti (Plag, 2003, 121). U udbenicima koje smo
analizirali javljaju se konflacije nastale od rei domaeg porekla ili starije pozajmljenice, na iju je tvorbu i uestalost mogao da utie engleski predloak. To su:
inoakumulacija, inopoverioci, inokreditori, inoobaveze, inosredstva, inodugovi,
inopartner, inoulog, inoizvor. Analiziranjem primera moemo da zakljuimo da
postoje dve grupe. U jednoj dolazi do spajanja dve rei od kojih je jedna inostrani
iz opteg leksikog fonda srpskog jezika, a druga je re adaptirana iz engleskog
jezika, te dolazi do sledeih konflacija:
inostrani + akumulacija inoakumulacija,
inostrani + kreditor inokreditor,
inostrani + partner inopartner.
Druga grupa se sastoji od rei gde su obe rei iz srpskog jezika:
inostrani + poverilac inopoverilac,
inostrani + obaveza inoobaveza,
inostrana + sredstva inosredstva,
inostrani + dugovi inodugovi,
inostrani + ulog inoulog,
inostrani + izvor inoizvor.
Prilikom prevoenja ovih rei na engleski jezik moe se primetiti da je za
sve ove termine potrebno upotrebiti englesku re FOREIGN. Nailazimo na primer
gde je re, prema navedenoj podeli, prela i u drugu fazu, ali se jo uvek prilikom
pisanja koristi i re koja je u prvoj fazi adaptacije. To je re inokreditor (u prvoj
fazi), tj. inopoverilac (pripada drugoj fazi).
Za nekoliko primera postoji vie mogunosti prevoenja na engleski:
inoobaveza = FOREIGN OBLIGATION / FOREIGN DUTY / FOREIGN BOND,
inosredstva = FOREIGN MEANS / FOREIGN ASSETS / FOREIGN RESOURCES,
inoulog = FOREIGN DEPOSIT / FOREIGN INVESTMENT / FOREIGN SHARE.
Mogue je da prefiksoid ino- polako pronalazi svoje mesto i primenu u
jeziku, pa e se ovakvi primeri sve vie nai u dnevnoj tampi, udbenicima, ali i
u praksi, na primer u pisanim dokumentima banaka.
IZVORI
Bjelica, V. (2005). Bankarstvo. Novi Sad: Stylos.
Lekovi, B. (2003). Principi menadmenta. Subotica: Ekonomski fakultet.
Ostoji, S. (2007). Osiguranje i upravljanje rizicima. Beograd: Data status.
Vasiljev, S. (2006). Marketing. Novi Sad: Prometej.
214
RENICI
Collins English Dictionary, 3rd edition (1992). Glasgow: HarperCollins Publishers.
Longman Dictionary of Contemporary English (2003). London: Longman Group Limited.
Simurdi, B. (2006). Renik bankarstva i finansija. Beograd: arko Albulj.
Stevenson, A. (ed.). Shorter Oxford English Dictionary (2007). Oxford: Oxford University
Press.
Vasi, V., Pri, T., Nejgebauer, G. (2001). Renik novijih anglicizama. Novi Sad: Zmaj.
Websters Third New International Dictionary (2002). Chicago: Merriam-Webster.
*
, . (1992). . : .
, ., , . (2006). . :
(2007). : .
LITERATURA
Bugarski, R. (2003). Uvod u optu lingvistiku. Beograd: igoja tampa XX vek.
Filipovi, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti
i umjetnosti kolska knjiga.
Plag, I. (2003). Word-Formation in English. Cambridge: Cambridge University Press
Pri, T. (2005). Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj.
Savi, S. (1984). Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku. U: Jerkovi,
J. (Ur.) (1984). Leksikografija i leksikologija. Novi Sad/Beograd: Matica srpska,
Institut za srpskohrvatski jezik.
Stojii, V. (2006). Morfoloki postupci u tvorbi neologizama u engleskom jeziku. Ni:
*
, . (2003). .
34: 137161. : .
, . , ., . (2010). .
: .
215

Lidija Ori
ANGLICISMS IN UNIVERSITY TEXTBOOKS IN THE FIELD OF ECONOMY
Summary
The Serbian language has been influenced by the English language in the last two
decades. The obvious evidence is numerous anglicisms found in the vocabulary in all
areas of life, including the language used in university text books.
In the research carried out on four university text books used for students at the
Faculty of Economics we wanted to see what these particular influences were. We analyzed the examples of terms that are derived from the English language, or via this language that have entered into Serbian.
The examples we found can be divided according to the level of adaptation: if
spelling rules of Serbian language have not been applied, we talk about zero adaptation.
If spelling rules are more or less applied, we talk about anglicisms. Some words are used
both in adapted and unadapted forms, but no explanation can be given as to why. In the
cases where domestic terms exist anglicism may not be justified, and the use of home
terms is encouraged.
Regarding word-formation processes it can be concluded that in this terminology
the Serbian language has been influenced by prefixation: a model used in English that was
applied even in cases where a domestic prefix had already existed. Blendings are also not
rare, but a strict rule in this word-formation process cannot be detected.
Key words: anglicism, terms, terminology, Serbian, English.
216

stana.ristic@isj.sanu.ac.rs
811.163.41367.623
-(), -

(- )1
-
-() -, ,
,
.
: -(), -,
, , -
, , .
1. -() - ,
: , : , : , : , : ; , , , , ,
, , ., , , .2 /
:
-() -.

-(), ,
1

(.178009),
,
.
2
: ,
(2012).
.
217
. : -(), -
,
, ,
.
. ,
,
,
. ,

,
-.
1.1.
: () (), ( ) ( ), () (
), () ( ), ()
() ., .

. , ,
. : , ,
, , , , ., ,
, ,
(Tafra, 1995, 51).
2. - (. )
. , ( 3 ) ,
, ,
-(), - .
,
.
3
.
(2003),
.
218
2.1. . , ,
: , , . ,
: , , . -() ,4 -(),
. , ,

-,5 . (, 1990, 216221). , -(), . ,

, 6 (. , 1957,
171), .

, : ,
., . ,
, ,
,
.
,
, . ( ),
, , ,
, , -, ( 1990, 215216).7
4
, . , : ,
, ,
(, 1990, 215).
5
,
, .
-(),
, , (Tafra, 1995, 54).
6
(1957, 171), -, :
( , ).
7

,
, ,
219
. : -(), -
2.2. ,
, -,
-().
: ( ) ( , ),
, , , , .
( , ), (, 1957, 171172).
. , ,
, ,
,
(Tafra, 1995, 58).

, , -
, , , , : , (), . (Tafra, 1995, 6162).
2.3.
(, 172
Tafra, 49), .
- ,
, ,
-, : : ,
: , : , : . -,
, , , , , .,
.
, , - , . , , , ., : , , ,
, , , ,
(, 1969, 133 . 133 133134 . , 1973, 398, 510).
- ,
( ) ,
, ,
(. , 172 Tafra, 49).
220
2.4. . - .
-()
,8
, ,
,
(, 1990, 221). ,
, , .
, ,
- , ,
,
, (, 1990, 222).
,
, ,
,
, , ,
.
3. ,
, , ,

,
.
:
(, . 269).
8
,
, . :
(, 2001, 82).
221
. : -(), -
3.1. ,
,
, .

, ,
, . (1995, 4748, 4850) (.
Babi 2002, 451452),
, ,
.

,
. ( ) , , , , ,
, :
(Tafra, 1995, 5051; Babi 2002, 455).
3.2. . (2003) , ,
:
, , , , :

,
: , ,
. (. . 2.3): , , , , /
, .
, , ,

(, 2003, 258), , , .

,
. , 222

,
(, 2003, 259).9
,10
, ,
,
,
- , , , (.
. 5.2; . . 10, 13, 19), (.
. 5.1; . . 18).11
4.
,
(. , 1957, 172 Tafra, 1995, 57),
.12
,
( ) : -() , - ,
, (2003).13
9

-/- (, 1975, 559563),
, ,
-() - (Babi,
2002, 451456).
10
.
-(), -
(, 1990, 215).
11

( 150), .
-()
(, 2001, 7071), (10),
(, 2001, 81).
12
(.
2001, 7172) ,
(Babi, 2002, 450). -() -,
, . Babi, 2002, 451456; , 2001, 7982.
13

, (2003, 262263)
.
223
. : -(), -
-()/-
, - (, 2003, 261)14.

, , ,
.
1
2
, ,
;
, ;
1
2
, ;
, ,
, ;
;
. . ... ;
4
5
1
2
(.) (1 2),
;
,
(3), , , ;
( .) (
, .); ;
, ( , ,
.); , ;
, ( ,
.);
, , ;
. () , () (
);
. (, .) , ,
.
1
1
1
1
4.1.
,
,
,

(.
14
. .
224
, ,
: 4. . ,
: 3. . , , :
, , . ,
,15
( 1, 2,
3, 5) ( 3 4).
1
2
3
3
4
4
5
. (1): , , , ,
, ;
, , (
): , , , ;
( .) . , , :
, , , ,
;
, : ;
( .) . ,
, : , ,
, , ;
, , :
;
, , , : ;
, ... .
4.2.
(. 1, 2, 3 5),
, : , (, ), , ,
, (, , ), ,
(), , , , ,
. 15
-(): , , ,
, , , , , (2003, 262),
, :
, , ,
, , . (Babi, 2002, 450)
225
. : -(), -
16 (. 3 4).

,
, .

: -, -, -, -,
( ),
... , ,
, . ..., ..., ..., ...
., (, . 280),
(. . 4).
4.3. , , , , (),
. ,
(. ). 17
1,
: ,
3; 1 , 2 5 5
: . . (. )
; ,
| , : , .
4.4. ,
, , ,
: , , ;
, , ,
16
. ,
-
(, 1957, 171)
( . .).
17
. .
-(),
: ( ) ( )
, . .
226
, ,
.
,
1 1
(. . . 4), 1, : , , .

,
,
-.
4.5.
, ,
: (. 1) ,
,
,
.
( .: ) 1 . (1),
, : ,
, ;
, : ,
;
,
, , , : ,
, , ;
( )
, , .:
, ;
, , : ,
, , , ;
. . (2)
4.6. , ,
(. 2001, 72, 80), ,
227
. : -(), -
: ,
,
,
( ) ,
( ).

. ,
, (Tafra, 1995, 6061),
.18
4.7. -()
, , ,
,
: ,
:
. . [...] .
. . .
( .) (, . 270),19
... ( .: , -, -)
, : ,
, : ,
, , , .

,
(Tafra, 1995, 58), ,
18
. , .
,
(Tfra, 1995, 6061).
19

, ,
, ,
:
, . ,
: (,
. 270). ,
, , .
228
,
(, , , , .),
- .
5. , ,
(. ,
1975, 559, 560562).
5.1. - , . : , , , , ,
(, 1975, 560). : , , , , , , .; : ,
, , , . (, 2003, 262).
- , ,
- .20
5.2. , -() ,
, ,
: , , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, . (, 1975, 563; , 2003, 272).21
20
(1975, 590), -,
, : , , , (2003, 262)
,
: , , , ,
, . :
, , , , , , , , (
), ( ), , (, 2003, 272),
- : , , ,
, , : , (, 2003, 262).
. (1957, 171), - ,
,
, : ,
, , , , , , , , , , ,
, . ( : Babi, 2002, 452455).
21 -(), , : ,
-() / -(): , , , , , .
-/- -() .
, 2003, 267, - /- : ,
, , , , . , 1975, 562.
229
. : -(), -
5.3. , , , , ,
, , -
, ,22 , : , ,
, , . (, 2003, 271; Babi, 2002, 427).

,
(. , 1984). ( ) . . (. , 2003, 267), 1 5
.
:
,
: ,
. ,
, :
, ,
,
, . (. , 259). , ,
, : 4 ( .)
( ): ,
22
,
:
, -, ( .) 1. ,
: , ; 2. . :
, - , - , : ,
, ,
, -, - 1. , , : ,
, , ; 2. . :
, -, - . 1. . (1): , ,
; 2. . (1): , ,
230
, , 1, 3
( ).23
6. () (), ()
(),
. ,
, . - (
) (), :
1)
, ; 2)
,
,
, ,
3)
-(), , -,
,
(. . 3).
6.1.
,
,
, , , -(), - .
: , ,
, , . ,
,
, ,
23

. , 1984; Babi, 2002, 452.
231
. : -(), -
.
, .
-

.
6.2. -() -, : 1)
-() - ,
;
2)
; 3)
,
; 4)
,
; 5)

,
; 6) ,

-(); 7)

/ .
, . (1990).
. , . . XXVIII/45: 214223.
, . (2001).
( ). : .
232

, . (2003). . .
. :
.
, . (1957).
. . . , . . VIII/56: 171174.
, I. : ,
, 1959.
, ., , . (2012).
. . XLIII/34: 2125.
, . (1975). (
) I ( ). : .
. ( ).
.
, . (1969). ,
(I ). XXVIII/ 12:
321386.
, . (1973). ,
(II ). . XXIX/ 34:
340522.
, . (1984).
. : . (.).
. 209215. :
.
*
Babi, S. (2002). Tvorba rijei u hrvatskome knjievnome jeziku (tree, poboljano
izdanje). Zagreb: HAZU Nakladni zavod Globus.
Tafra, B. (1995). Razgraniavanje opisnih i odnosnih pridjeva (leksikoloki i leksikografski
problem). Jezikoslovna razdvojba. 4263.
Stana Risti
DENOMINAL ADJECTIVES ENDING IN -()N, -NI
(lexicographical-lexicological approach)
Summary
From the lexicographical-lexicological viewpoint, this paper presents the current
issues concerning the categorization of descriptive adjectives ending in -()n, as well as
relational adjectives ending in -ni, which are both derived from nominal bases of domestic
origin. It has been ascertained that word-formation processes underlying the differentiation
233
. : -(), -
between descriptive and relational meanings of these adjectives of contemporary Serbian

language have not become stabilized, so that, from the lexicographical-lexicological
aspect, there is no warrant for presenting the descriptive and relational meanings of
adjectives as separate entries in cases of semantic overlapping, such as kian (rainy), in
the phrase kino vreme, and kini, in the phrase kini mantil; kulturan (cultural), in the
phrase kulturan ovek, and kulturni, in the phrase kulturna manifestacija. Moreover, we
have established that the aspect of adjectives in contemporary Serbian does not play any
role in distinguishing the meanings of these two groups of denominal adjectives.
y words: denominal adjectives ending in -()n, -ni, descriptive meaning of
adjectives, relational meaning of adjectives, lexicographical-lexicological analysis,
definite and indefinite aspect of adjectives, contemporary Serbian language.
234

nsdora1@yahoo.com
811.163.41373.61117/18
811.163.41367.62217/1
-
18. 19. 1
- ,
(17831867). ( + + + ).

, .
: - , , 18. 19.
, .
1.
1.1. - ,
: + + + .

(, 1969; , 1977; , 1991; ,
, 1997; -, 1999; , 19992001; Grkovi-Major,
2003; , 2008; , 2008; , 2012), -
. , ,
, . (,
) - : . ,
1
(178001),
, .
235
. : - ...
. (, 1960, 185186); ,
. (, , 1997, 196), .
(, 2008, 5060), , , . (, 2008, 7779).2
1.2.
- ,
. . , (1)
(2)

.
()
18. .
1.3. ,
18. 19. (17831867).3 (1)
(2)

() , ,
,
() . ,
(. Scalise, Bisetto, 2009), ,
., .
2
-
14. , J. - (2003: 136)
: (1)
(2) ,
, , - : ,
. . - : Therefore, regardless of whether the words
[...] , a n d e x i s t e d i n t h e ( C h u r c h ) S l a v i c l e x i c o n o r
n o t, I believe that the second aproach to the study of the syntatic-semantic relationship between
the parts of the compounds is more justified, since it reveals the deep structure of the relationship in
the given lexeme (2003: 136137; . .).
3

. .
(1979), (,
, , 2010).
236
1.4. - .
18. 19. ,

/ . ,

: (18931912), RJAZU
(18801976), (1935), Kurz, Dostal, Sterbova (195859), ,
(1966), (1969), , et al. (1975),
(19821984), , , (19842005), (1993),
, (1997), (1994).4
2.
2.1. 42
- , 2,5%
(1700). , ,
, , ,
.5
2.2.
2.2.1. -- (---, ---, ---, ---,
---, --- .),
-- (---, ---, ---,
--- .). 1852.
-- 1852.
--.
(. , 2012, 471). -- (---). 4
,
, .
5
. (1986, 319), ,
obinija sloeno-sufiksalna tvorba, nego tvorba istih
sloenica.
237
. : - ...
: -, --, --.6
--, ()
(. Babi, 1986, 31; , 2002, 25)
7: ---, ---.
2.2.2.
.
(1) + + :
, , : , .
8
1783, 1832, 1844,

1852, 1858, 1861,
1864, 1867
---
1804, 1824,
1832, 1845
---
1845
---
1852
1783, 1845, 1852,

1861, 1864
1844, 1852, 1867
1866
---
1844
1861, 1866
---
1804, 1824,
1825
---
1824
---
1804
---
1824, 1844
1783, 1824, 1852,

1864, 1866

(.
, 2002, 2526).
7
, - (Bari,
1980, 20).
8

. , . 2. 4. .
, - .
238
1824, 1844, 1852
1825, 1845, 1852,

1866, 1867
1804, 1825, 1844,

1845, 1852, 1861,
1866; , 1867
---
1845
---
1852
---
1845
---
1852
---
1866
---
1845, 1848,
1852
---
1804, 1824,
1844
---
1861
---
1824
-/- (8)
-9 (5), -10 -11.
. (2002: 51),
, - ( .), - ( .), - ( .), -
(, .), -
(, , ).
, , .
. -
-,12
.
, /

(. , .) (Babi, 1986, 202),
.
10
-, , (. ,
.)
(Babi, 1986, 200).
11
- pojaano
deminutivno ili pjesniki deminutivno ,
(Babi, 1986, 84).
12
- - . Babi (1986, 194195)
(2003, 155160).
239
. : - ...
, , . ()
.13
(2) + + :
, , : , .

---
1845,1852, 1864,
1866
---
1783, 1804,
1844
---
1824
1783, 1824, 1825, 1844,

1864, 1867
---
1852
1825, 1844, 1852, 1861,

1864
---
1854
---
1804, 1824,
1854
---
1852
---
1804, 1824,
1844, 1850,
1858
---
1804
---
1850
1824, 1854, 1861, 1864,

1866, 1867
1864, 1866
- , -, - -
(, 2002, 53).
- (4) -/14 (3),
-, -.
13
,
-/-, , , -. . (2003,
157), ,
- : , , .
14
, ,
() (),
240

(), , (, ),
. ()15 (). . (Zett, 196869, 105)
. (Babi, 1986, 299301)
, : nomina agentis (, , ), nomina instrumenti, nomina loci, nomina temporis,
nomina rei actae, .
nomina actionis, ,
(Zett, 196869, 106109), 18. 19. ,
( / ),
.
-/-
(, )
(). , .
- nomina agentis , ,
.16
(3) + + :
, , : , .

---
1864
---
1844
---
1783, 1804
---
1844, 1867
---
1824
(, .) (Babi, 1986, 134).

15
nomina agentis,
, .
16
, .
(),
- (Babi, 1986, 283).
241
. : - ...
1804, 1825, 1844,

1845, 1852, 1861,
1866; , 1867
---
1844
1825, 1861, 1866
---
1804
1861, 1866
---
1804
- 6 (, , , ),
-.
,
,
, .
-, ,
(2002, 69), .
(4) + + : ,
: .

--
1853, 1854
--
1853
1804, 1824,
1852, 1858,
1866
--
1783, 1824
nomina temporis, , -
(), -/- (, ).
(5) + + :
, , : .
242

,
,

---
1783
---
1824
--
1824
(-), -: , .
().
() - ,
, (. , 2002, 112), , , , .
,
( ).
(6) + + :
, ,
: .
--
1866
. (2002: 90), ,
nomina agentis (, .),
.
2.2.3.
( ).
243
. : - ...

( : ).
2.3. -
2.3.1. ,
, ,
( ) (
) (, 1949; Grkovi-Major, 2003, 137; , 2002,
36). . , ,
.
, ( ) ,
(. , 1993, 184; , 2002, 3336;
Grkovi-Major, 2003; , , 2006, 58; Scalise, Bisetto, 2009).
- , (. , 2002, 33).
, . Gesichtskreis, . - ,
.
2.3.2. .
: . . .
(1) : , , ( , ), (. , ; 1. ,
, ; 2. ,
), (
), (
), , , ,
( ),
(), , , (),
(2) : ( , ),
( ), , ( ,
244
, - ), , ( , ), , , ( ), (3)
: , , , . + +
, + + , / + + , + + .
: , . ,
,
:
(, ), ( ).
,
, .
+ +
+ + .
2.3.3. . - :
(1) nomina agentis,
( )
(, , , , , , .);
(2) , , .
(nomina actionis), ,
(, ).
+ + .
2.4.
, (. ---).
(2002, 90) . , ,
.
245
. : - ...

1864
---
1783, 1844
1824
---
1804
1824, 1850, 1864,

1866, 1867
---
1783
---
1804
---
1844
1864, 1866
2.5.

, . , .
17
1783, 1824, 1850
-17
1866, 1867
1804
2.6.
13. 18.
(. , 1989) . . (1989) , , 6 () -
, 16. ,
18. .18 14. ,
, , .
(. , 2012).

( XVI)
17
,
. meridianus .
18
,
(. ).
246

(XVIII)
3 ( XIV)
( XVI)
( XVIII)
3.
- (, , , , , , .), (, , , , ) (,
, , , ; , .),
, ,
.19
i i .
i. 1783.
- . . . 1804.
-1 . . . 1804.
I. .
-2 . . . 1804.
II. . , , .
. .
. 1814.
. . .
. . 1824.
[...]
. . 1825.
. . . 1832.
.
. . 1844.
19
(.
, 1989, 217).
247
. : - ...
, [...] . .
. 1845.
III
. . . . 1848.
. . . 1850.

. . . 1852.
-
.1.. . . 1853. (
)
.)
. .
. 1854.
[]
. . . . 1858.
. . . . 1861.
. . . . 1862.
. . .
. 1864.
. . 1866. (
).
. . . 1866.
. . . . 1866.
? . . 1867.
A . .
1867.
, . (19992001). .
. 3032: 7176.
, . (1949). .
. .
, . (2012).
( ). : , . (.).
.

. 469484. : .
-, . (1999).
( I 28).
. , , . VII: 178188.
248

, . (1993). . .
, ., , . (2006). (
).
. . :
. . 44.
. 1. . . . 5476.
, ., , . (1966). - . :
.
, . . (1989). . :
. . . DXC.
- . . 64.
, . (1993). .
. XXIX/34: 182197.
, . (2002). . .
. :
.
, . (2003). . .
. :
.
, . (19821984). . III. :
.
, . (1979).
XVIII XIX .
. XXII/2: 95129.
, ., , . (1997). .
. XL/2: 193199.
, . (2008). .
. 39: 4968.
, . ., , . . (.) (1997). .
: .
, . (1935). . :
.
, ., ., , . (2010). .
: .
, . ., , . ., , . . (.) (1984 ).
XVIII . IXIV. : .
. . (18931912).
. 13.
, . (1991). . .
13: 251261.
, . (2008).
. . 39: 69118.
249
. : - ...
, . . (1977). . . .
186284.
, . ., a, ., , . (d.) (1994). (
XXI .). : .
, . ., et al. (Ed.) (1975). XIXVII . :
.
*
Babi, S. (1986). Tvorba rijei u hrvatskom knjievnom jeziku. Zagreb: JAZU.
Bari, E. (1980). Imenike sloenice neprefiksalne i nesufiksalne tvorbe. Zagreb.
Grkovi-Major, J. (2003). Compounds in Varlaam and Ioasaph: Hilandar Slavic
Manuscript No.422. In: Gribble, Ch. E., Matejic, P. (d.). Monastic Tradition.
Selected Proceedings of the Fourth International Hilandar Conference. 129141.
Bloomington. Indiana.
Kurz J., Dostal, A., Sterbova, M. (195859). Slovnik jazyka staroslovenskeh. Praha.
RJAZU Rjenik hrvatskoga ili srpkog jezika. JAZU IXXIII (18801976). Zagreb.
Scalise, S., Bisetto, A. (2009). The classification of compounds. The Oxford handbook of
compounding. In: Stekauer, P., Lieber, R. (d.). Oxford: Oxford University Press.
Zett, R. (196869). O problematici sloenica tipa nogomet. Jezik. XVI/4: 103110.
Isidora Bjelakovi
NOMINAL GEOGRAPHIC COMPOUND-SUFFIXING TERMS IN THE 18TH AND
19TH CENTURY IN SERBIAN LITERARY LANGUAGE
Summary
The main purpose of this paper is an analysis of nominal terms made by compoundsuffixing process, found in the terminology from the field of Mathematical Geography
and Astronomy from the pre-standard phase in the development of the Serbian language
(17831867). The paper presents an analysis of (1) the formation structure, (2) syntactic
and semantic relations among the constituents of terms for the purpose of determining the
extent to which compounds continue the tradition of the Middle Ages and the degree to
which they correspond to the state in modern Serbian. The analysed corpus shows that,
being in competition with internationalisms and made on derivational basis which is not
tipical for structure of Serbian language, most of the nominal terms made by compoundsuffixing process could not survive.
Key words: compound-suffixing process, nouns, terminology, Serbian language,
18th and 19th century.
250
Dejan M. SREDOJEVI
Filozofski fakultet
Akademija umetnosti
dsredojevic@yahoo.com
UDK 801.612:82845
PROZODIJSKA ISTAKNUTOST POENTE

U MIKRO I MAKRO STRUKTURI VICA1
Cilj ovog rada bio je da utvrdimo da li je poenta vica semantiki najistaknutiji deo u strukturi vica istaknuta i na prozodijskom planu. Poenta vica realizovana je kao poslednji iskaz (najee je to i poslednja intonaciona fraza) zavrnog paratona u vicu. Kako se kraj paratona i naglaavanje razliito realizuju na
prozodijskom planu, zanimalo nas je i koja e prozodijska sredstva biti iskoriena
za naglaavanje. U eksperimentalno-fonetskom istraivanju posmatrano je osam
realizacija jednog vica specifine sintaksiko-semantike strukture. Analizirano je
215 intonacionih fraza, a izmereni podaci o prozodijskim karakteristikama podvrgnuti su statistikoj analizi. U mikrostrukturi, postoji tendencija da poenta bude
naglaena duom pauzom, a u odnosu na intonacionu frazu koja joj neposredno
prethodi ona je izgovorena znatno sporije. Izmeu poente i teze postoji silazni
odnos f0max. U makrostrukturi, poenta je naglaena veim rasponom f0 i veim
vrednostima intenziteta, a postoji tendencija da poenta bude naglaena i duom
pauzom i sporijim tempom. Poenta i delovi vica koji je neposredno najavljuju
mogu biti naglaeni i nekim oblikom smeha.
Kljune rei: vic, intonaciona fraza, paraton, naglaavanje, f0, intenzitet,
tempo, smeh.
1. Uvod
Ispitivanju smeha i humora koje traje gotovo dve i po hiljade godina, od pitanja ta je humor? i koji su mehanizmi delovanja humora?, na koje su odgovor pokuali da daju Platon i Aristotel, preko emu se smejemo?, Kanta, openhauera, Hobsa i
Bergsona, i zato i kako se smejemo?, Dekarta, Darvina i Frojda odskora su se prikljuili i fonetiari, s jednostavnim pitanjem kako ispriati neto to je smeno? (Attardo,
1994, 1859; Morreall, 1983, 137; Morreall, 2009, 723; Paulos, 1980, 110). Ovaj
rad treba da bude doprinos toj, i u svetskim okvirima, nedovoljno ispitanoj temi.
1
Rad je uraen u okviru projekta Digitalne medijske tehnologije i drutveno-obrazovne promene

(III 47040), koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
251
Dejan M. Sredojevi: PROZODIJSKA ISTAKNUTOST POENTE U MIKRO I ...
Komini efekat vica poiva na poenti, a smeh, kao reakcija na dobro isprian vic, u najveoj meri zavisi od toga koliko je veto, dobro prezentovana poenta
u govoru. U eksperimentalno-fonetskim ispitivanjima viceva uglavnom se polazi
od pretpostavke da semantiku istaknutost poente prati i prozodijska istaknutost.
Pored toga, ista prozodijska sredstva moraju da prenesu i informaciju o poenti kao zavrnom segmentu vee govorne celine. Prema navodima iz literature,
utisak o naglaenosti govornog segmenta i utisak o zavrenosti govorne celine
ostvaruju se razliitim kombinacijama istih prozodijskih fenomena (Pickering et
al., 2009, 522). Kako bismo utvrdili da li se u govoru mogu istovremeno ostvariti
ovako razliiti akustiki signali, da li je poenta prozodijski uopte istaknuta i
ako jeste u emu se ta istaknutost ogleda, preduzeli smo istraivanje u kome
smo metodama eksperimentalne fonetike analizirali vie realizacija jednog vica
karakteristine sintaksiko-semantike strukture.
Rezultati istraivanja bie predstavljeni na sledei nain. Nakon uvoda, u
drugom poglavlju ukratko e biti opisani pojmovi intonaciona fraza i paraton,
budui da su veoma bitni za nae istraivanje, a u srbistikoj literaturi se retko
koriste i neprecizno definiu. S obzirom na to da elimo da utvrdimo da li je poenta prozodijski naglaena, opisaemo koji su prozodijski korelati naglaenosti
i predstaviemo rezultate nevelikog broja istraivanja prozodije viceva i drugih
humoristikih narativa. U treem poglavlju bie predstavljena struktura analiziranog vica i objanjen logiki mehanizam na kome vic poiva. U etvrtom poglavlju izloiemo podatke o govornicima, posmatranim parametrima, metodama i
tehnikama istraivanja. U petom poglavlju bie prezentovani izmereni podaci i
rezultati statistike analize, kao i tumaenja dobijenih podataka i njihovo poreenje sa rezultatima drugih istraivaa. U estom poglavlju izdvojiemo najvanije
zakljuke istraivanja.
2. Teorijske osnove
2.1. Reenica aktualizovana u odreenom kontekstu, u konkretnoj komunikativnoj situaciji, jeste iskaz (Popovi, 2005, 983). U govoru je iskaz najee
realizovan kroz jedan govorni odseak intonacionu frazu, ali jedan iskaz moe
biti ostvaren i preko vie intonacionih fraza. Pored ovog, najee korienog
termina (Levelt, 1993; Wennerstrom, 2001; Gussenhoven, 2004; Wells, 2006;
Szczepek Reed, 2009), sreu se i drugi termini, gotovo istovetnog znaenja: tonska jedinica (Crystal, 1969; Skandera, Burleight, 2005), tonska grupa (Halliday,
1967a), intonaciona jedinica (Du Bois, 1991; Du Bois, Schuetze-Coburn, Cumming, Paolino, 1993; Chafe, 1994; Fox, 2000; Grice, Baumann, 2007). U pitanju
je fiziki odredljiv pojam, koji moemo opisati na osnovu odreenih akustikih
karakteristika:
252
govorni je odseak objedinjen jedinstvenom intonacionom konturom;

tonska visina2 mu je najee via na poetku, a ka kraju opada;
pored tonskog, intonacionu frazu karakterie i intenzitetski pad, koji je
najuoljiviji na samom kraju;
poetak intonacione fraze moe biti realizovan u neto brem tempu, a
kraj u sporijem;
zavretak govornog odseka nad kojim je realizovana intonaciona fraza
(obino je to poslednji slog) moe biti produen u izgovoru;
kraj intonacione fraze moe biti realizovan drugaijim tipom fonacije i
najee je obeleen pauzom (Du Bois et al., 1993, 47; Chafe, 1994, 58
60; Wennerstrom, 2001, 3031; Grice, Baumann, 2007, 2552; Cruttenden, 2001, 255263).3
Smatra se da intonaciona fraza veliinom odgovara kapacitetu kratkorone
eho memorije (Chafe, 1994, 55), ali i da je ona zapravo realizacija jedne informacione jedinice, kvanta informacije (Halliday, 1967b, 200202). U nastavku rada
pod intonacionom frazom podrazumevaemo one govorne odseke koji imaju
neke od navedenih fonetskih karakteristika, nezavisno od toga kakva im je funkcija u komunikaciji i koje im jezike jedinice lee u osnovi.
2.2. Intonacione se fraze u govoru ne javljaju izolovano, ve povezane u
intonacionoj strukturi vieg reda u govornom paragrafu, odnosno paratonu.
Umesto ranije esto korienog termina govorni paragraf (u radovima na srpskom jeziku razgovorni pasus (Savi, Polovina, 1989, 5859)), kojim se jasno
ukazuje na slinost istih diskursnih jedinica u govorenom i pisanom vidu jezika
(Kadooka, 2008, 27), Entoni Fox [Anthony Fox] 1973. uvodi termin paraton, koji
je postao znatno popularniji kod istraivaa ove oblasti (Brown, 1983; Wennerstrom, 2001), iako je sam Foks kasnije ee koristio termin paratonska grupa
(Fox 2000).4 Kako je nesumnjivo utvrena veza izmeu intonacije i tematske
organizacije diskursa (Crystal, 1969; Cruttenden, 1997; Hirschberg, Grosz, 1992;
Swerts, Geluykens, 1994), za paratone moemo rei da su i semantike jedinice,
tj. skupovi iskaza objedinjenih istom temom (Zadrozny, Jensew, 1991, 171173;
2
Frekvencija osnovnog tona (f0) jeste akustiki odredljiv pojam, a tonska visina njegov auditivni
korelat. U nastavku rada nekad e, vie iz stilskih razloga, biti korien izraz tonska visina, iako
se misli na f0. Kako je istraivanje bazirano iskljuivo na akustikim merenjima, ovo nee uneti
nikakvu zabunu.
3
Sloenost pojma intonaciona fraza najbolje se vidi u sledeem opisu: the intonation unit at
wich the cognition, syntax, physics, phonetics, and phonology of speech converge. Even body
movements tend to coincide with these units... (Wennerstrom, 2001, 2829).
4
U nastavku rada termin paragraf koristiemo samo kada govorimo o jedinici pisanog teksta. Za
usmenu realizaciju ove jedinice koristiemo termin paraton.
253
Van Dijk, 1981, 177), a strukturiranje diskursa njihova je najznaajnija funkcija

(Kadooka, 2009). Ipak, paratoni se pre svega definiu kao govorni odseci specifine prozodijske strukture. Prozodijske karakteristike intonacionih fraza variraju u zavisnosti od poloaja i uloge koju imaju u paratonu (Tseng, 2012). Prva
intonaciona fraza u paratonu poinje veoma visoko, znatno vie nego da se iskaz
koji joj je u osnovi nalazi u sredini paratona ili da stoji samostalno. Ova fraza
realizovana je i veim intenzitetom. Intonacione fraze koje se nalaze u sredini
paratona realizovane su na neto nioj tonskoj visini. Poslednja intonaciona fraza
realizovana je tonski najnie, manjim intenzitetom, artikulacioni pokreti mogu
biti manje precizni, a ona moe biti fonirana na drugaiji nain i najee je sledi
znaajna pauza (Brown, 1983, 101; Tench preko Kadoka, 2008, 28; Cruttenden,
1997, 47; Wennerstrom, 2001, 101). Pojava paratona kao fonolokog diskursnog markera univerzalna je u jezicima sveta (Kadooka, 2008, 39).
2.3. Osnovne jedinice koje emo posmatrati u ovom istraivanju intonacionu frazu i paraton opisali smo preko njihovih prozodijskih obeleja. Distinkcije koje postoje meu prozodijskim obelejima relacione su (Ivi, 1998,
106), a uspostavljaju se poreenjem jedinica u nizu (Lehiste, 1977, 2). Sada emo
objasniti kako izgledaju prozodijske distinkcije kojima se obezbeuje naglaenost govornog segmenta.
Nove, vane informacije u govoru su uglavnom naglaene. One su, i unutar iskaza i izmeu nekoliko iskaza, najee oznaene veom tonskom visinom
(Brown, 1983, 7376; Brown, Yule, 1988, 164169; Selting, 1994, 404; Chafe, 1994, 6061; Swerts, Geluykens, 1994, 3039; Bannert, 1995, 38; Strangert,
Heldner, 1994, 206; Wennerstrom, 2001, 3242; Xu, Xu, 2005). Veina navedenih istraivaa nalazi da su nove informacije realizovane i poveanim intenzitetom. Takoe, informativno novi, vani iskazi, delovi iskaza, realizovani su i
sporijim govornim tempom (Wennerstrom, 2001; Quen, 2007). Segmentne jedinice koje se nalaze u osnovi informativno vanih iskaza najee su preciznije
artikulisane. Pauze su, takoe, vaan pokazatelj informativne strukture diskursa
(Swerts, Geluykens, 1994; Zellner 1994). Ipak, navedene prozodijske karakteristike ne javljaju se uvek zajedno u govoru (Brown, Yule, 1988, 165), a i kad se
jave nisu uvek siguran pokazatelj naglaenosti.5
5
Ovo je sasvim jasno ako se setimo da su prozodijske distinkcije relacione i da se uspostavljaju

poreenjem jedinica u nizu, iz ega sledi da se kao naglaen u govoru moe percipirati i onaj govorni
odseak koji je realizovan, na primer, na manjoj tonskoj visini (ako su ostale strukture tonski vie),
odnosno, kao naglaen moemo percipirati i deo koji je realizovan manjim intenzitetom (ukoliko
su svi okolni govorni segmenti realizovani poveanim intenzitetom) i sl. (Vuleti, 2007, 75). Iako
se ovakve realizacije u govoru ree javljaju, i one su opisane u istraivanjima. Utvreno je da
delovi iskaza koji se percipiraju kao naglaeni nekad imaju niu tonsku visinu od delova iskaza
koji se percipiraju kao nenaglaeni, pri emu samo poveanje tonske visine ne znai da e re
254
2.4. S obzirom na to da je u poenti vica predstavljena nova informacija

ona bi morala da bude istaknuta i prozodijski. Prema uvreenom verovanju,
poenta je u vicevima i drugim humoristikim narativima prozodijski naglaena
viim tonom i pauzom koja joj prethodi (Pickering et al., 2009, 518). Raskin [Raskin], takoe, smatra da poentu vica ne treba prezentovati prerano (1985, 18), dok
Norik [Norrick] zapaa da je poenta ostvarena brim govornim tempom (2001,
260261). S obzirom na to da su dosadanja ispitivanja prozodije humoristikih narativa zaista skromna (Attardo, Pickering, 2011, 235), u istraivanju emo
koristiti i pojedine rezultate fonetskih ispitivanja prianja drugih vrsta narativa.
Poenta je u vicevima i humoristikim narativima obino data u vidu upravnog
govora, a fonetskim ispitivanjima upravnog govora u drugim vrstama narativa
ustanovljeno je da se upravni govor oznaava poveanjem tonske visine i intenziteta, promenom tempa i uvoenjem pauza (Klewitz, Couper-Kuhlen, 1999;
Wennerstrom, 2001). Slinu realizaciju belei i ejf [Chafe] pri opisu klimaksa
u narativu, za koji kae da je jasno istaknut na prozodijskom planu zvonima
i pitaljkama (bells and whistles), ali i poveanim vrednostima intenziteta i
tonske visine, uz duenje nekih segmentnih jedinica (Chafe, 1994, 131).6
2.5. Empirijska istraivanja prozodije humoristikih narativa vre se tek
poslednjih nekoliko godina (Attardo, Pickering, Baker, 2011, 224). Ukratko
emo predstaviti nalaze grupe istraivaa s kojima emo porediti nae rezultate.
U istraivanju Pikeringove i saradnika (Pickering et al., 2009) posmatrane
su fonetske karakteristike govora desetoro studenata koji su pred kamerom priali
jedan unapred zadati vic i jedan vic po sopstvenom izboru. Na osnovu analize
odreenih prozodijskih karakteristika poente i postavke vica, ustanovljeno je da
poenta u odnosu na postavku ima statistiki znaajno niu vrednost f0. Autori
smatraju da izmerene vrednosti f0 u poenti jasno ukazuju na njenu ulogu i poloaj
u strukturi paratona, ali ne i na njenu istaknutost od ostatka vica na semantikom
planu (ovi su rezultati potvreni i na materijalu spontanog (konverzacionog) humora (Attardo et al., 2011)). Poveanje intenziteta u poenti bilo je neznatno i nije
bilo statistiki znaajno.7 Iako je konstatovano neznatno usporavanje u poenti,
ono nije bilo statistiki znaajno. Poenta nije bila istaknuta znaajno duom paubiti percipirana kao fokalizovana (Chafe, 1994, 60; Heldner, 1998). Takoe, delovi iskaza koji se
doivljavaju kao naglaeni nemaju uvek povean intenzitet (Fant, Kruckenberg, 1994, 141).
6
Ipak, moramo napomenuti da Atardo [Attardo] i Pikeringova [Pickering] navode da ejfov pojam
klimaksa ne treba dosledno poistoveivati s poentom vica: oni imaju neke slinosti na prozodijskom
planu, pre svega po kretanjima inenziteta i tona, ali i izvesne razlike budui da se u poenti, za
razliku od klimaksa, menja tempo (bilo usporavanjem bilo ubrzavanjem), a kod poente je prisutna i
pauza kojom je ona odvojena od dela vica koji joj prethodi (Attardo, Pickering, 2011, 237).
7
S obzirom na to da je poslednja intonaciona fraza u paratonu obino realizovana smanjenim
intenzitetom, poveanje intenziteta u ovoj intonacionoj frazi, kao to su zabeleili Pikeringova i
255
zom na svom poetku. Kod jednog dela ispitanika prilikom realizacije poente bio
je prisutan neki oblik smeha, ali on je najee zabeleen i u drugim delovima
vica. Flamson i saradnici (Flamson, Bryant, Barett, 2011), koji su ispitivali spontane, konverzacione humoristike forme brazilskih farmera, nisu nali da se postavka i poenta dosledno razlikuju u posmatranim prozodijskim karakteristikama.
Za potrebe analize japanskih humoristikih narativa (rakugo i ko-banai),
od kojih neki mogu biti izuzetno dugi (prianje traje i vie od sat vremena), Kadoka [Kadooka] uvodi pojam paratona poente (Punch Line Paratone), koji je fonetski i fonoloki slian niskom paratonu (Low Paratone) (Kadooka, 2009, 204),
na nain kako ga definie Venerstromova [Wennerstrom] (ostvaren u malom rasponu f0; slui za realizaciju sporedne teme, podteme, razgovora (Wennerstrom,
2001, 25)). Iako autor ne navodi da je njegova analiza zasnovana na fonetskim
merenjima, on zapaa da je u svim analiziranim primerima poenta realizovana
niim tonom. Autor zapaa da je sniavanje tona jasan pokazatelj kraja narativa,
ali dodaje i da ono izaziva smeh kod slualaca, za ta, naalost, ne daje nikakvu
potvrdu (Kadooka, 2009, 215).
3. Struktura vica
3.1. U strukturi vica, po kojoj se on razlikuje od drugih diskursnih formi
(Savi, Mitro, 1998, 10), izdvajaju se tri dela (Attardo, 1994, 8889). Obavezan
deo u strukturi vica na kome poiva komini efekat jeste poenta (Raskin,
1980, 42, 145). Deo vica pre poente naziva se postavka i ona se sastoji iz dva
dela. Prvi deo, koji moe izostati, jeste uvod (prezentacija, ekspozicija), u kojem
se odreuje situacioni okvir i u kom se upoznajemo s likovima. U nastavku postavke pojavljuje se problem koji treba reiti ili se postavlja neko pitanje (usporavanje ili sadraj (Savi, Mitro, 1998, 11)). Ovaj je deo najee dat u dijalokoj
formi. Na osnovu informacija prezentovanih u ovom delu sluaoci imaju izvesna
oekivanja u vezi s nastavkom vica. Poenta, trei deo vica, izgraena je na oekivanjima datim u postavci i u potpunoj je suprotnosti sa njima.
3.2. Poenta je najee izraena jednom reenicom koja se nalazi na samom kraju itavog vica (Attardo, 1994; Tsakona, 2003, 317). Misao predstavljena u poenti je nova, iznenaujua, neoekivana (Raskin, 1980, 42) i zahteva
ponovno tumaenje, reinterpretaciju, itavog vica. Poenta ne sme da sadri suvine ili pogrene rei, kako bi ostala dovoljno dvosmislena i lako bila povezana sa dvama suprotstavljenim scenarijima narativa (Attardo, 1994, 223). Prema
Hoketu [Hockett], poenta je, moda uz jo poneki kljuni deo, jedino to oni koji
saradnici, moe biti znaajno na perceptivnom planu (ak i kad nije statistiki znaajno). Autori
istraivanja, meutim, nisu dali detaljnije tumaenje ove pojave (Pickering et al., 2009, 530).
256
priaju vic doslovno pamte (Norrick, 2001, 258). Hoket je predloio i praktian
metod za formalno odreivanje poente vica. Reenice se uklanjaju poevi od
kraja ka poetku vica. Reenica ijim je uklanjanjem naruen komini efekat vica
jeste poenta (prema Pickering et al., 2009, 520).
3.3. U radovima na engleskom jeziku, za poentu se koristi izraz punch line
ili punchline (prema jednom tumaenju, izraz je nastao od eng. punch otar,
iznenadni udarac (Filipovi, 1990), udarac pesnicom (Simi, 2005)). Smatra
se, naime, da se u poenti (udarnoj frazi) isticanje ostvaruje glasovnim udarom, tj. udarom intenziteta i viim tonom (http://en.wikipedia.org/wiki/Punch_
line). Veza sa udarcem oituje se i u tome to je telesna reakcija na snaan
udarac na neki nain jednaka reakciji kada ujemo neto smeno (http://www.
worldwidewords.org/qa/qa-pun2.htm). Za nas je znaajan jo jedan deo vica, koji
je poenti slian i na sintaksikom i na semantikom planu, a za koji se u radovima
na engleskom jeziku koristi izraz jab line.8 I ovo je svojevrsna udarna fraza,
samo to je ona po glasovnoj realizaciji, ali i smisaono manje izrazita, ubojita
od (glavne) poente vica, zbog ega emo je u nastavku rada zvati malom poentom. U radovima koji se bave ovom problematikom neopravdano se zanemaruje
znaaj malih poenti (jab line), iako se one veoma esto javljaju u humoristikim
narativima. Tako je u ispitivanju viceva iz grkog i engleskog jezika utvreno da
vie od 70% analiziranih primera sadri barem jednu malu poentu rasporeenu
pre glavne poente, 25% primera imalo je od etiri do sedam malih poenti, a 12%
vie i od toga (Tsakona, 2003, 320). Male poente doprinose kominom efektu
vica, a zasnivaju se na nepodudarnosti dvaju scenarija prezentovanih u vicu (Tsakona, 2003, 323).9 Pored toga, male poente pomau sluaocu da pree sa dobronamernog naina komunikacije (bona-fide communication) na nedobronamerni
nain komunikacije (non-bona-fide communication)10.
3.4. Sada emo pogledati strukturu vica analiziranog u ovom istraivanju.
Tekst koji je bio podeljen glumcima tampan je u uobiajenom formatu, bez kurziva, masnih slova i specifinih simbola (ije je znaenje objanjeno u narednoj
taki).
Eng. jab znai ubod, bockanje, ali i levi direkt (Filipovi, 1990), iznenadni udarac, kratak
direkt (Simi, 2005), odnosno, brz i kratak udarac manjeg intenziteta.
9
Glavna poenta se od malih poenti razlikuje po tome: (a) to je na apsolutnom kraju vica; (b) u
poenti se uvek sree nova nepodudarnost dvaju razliitih scenarija, dok se u malim poentama moe
ponavljati ista nepodudarnost dvaju scenarija; (c) nepodudarnost prezentovana u poenti uvek ima
razreenje, to ne vai i za nepodudarnosti prezentovane u malim poentama (Tsakona, 2003).
10
Polazei od Grajsovih maksima (Grice, 1975, 47), ovakav nain komunikacije karakteristian
za prianje viceva definisao je Raskin (1985, 103).
257

Takmiili se Amerikanac, Rus i Srbin ko ima bolji sluh.
PARATON
Kae Amerikanac:
Sedim ja pre neki dan u fotelji i gledam TV.
tm1
Kad odjednom ujem ja neto pucketa, lupka.

Odem na tavan i imam ta da vidim:
pm1
pauk plete mreu!

Rus kae:
PARATON
Pih! Sluajte vi ovo!

Pijem ja aj pre neki dan
tm2
i ujem ja neto ronda, grebe.

Odem u podrum,
kad ono, zamislite:
pm2
ra nagriza gvoe!
Na to e Srbin:
Pa to nije nita!
PARATON
Leim ja pre neko vee u krevetu,

t
kad odjednom neto udara, tutnji,

misli smak sveta.
Odem do ormara, otvorim ga,
kad ono
moj kaput izlazi iz mode!
3.5. Analizirani vic, pored jasno uoljivog uvoda, ima trodelnu strukturu,
kao to je oznaeno na dijagramu. Istiu se tri paragrafa, koji imaju istu sintaksiku
formu, a veoma su slini i na semantiko-pragmatikom planu. Svaki paragraf
sadri nekoliko iskaza sa manjim stepenom informativnosti, od kojih neki
predstavljaju situacioni okvir, tj. blie odreuju vreme i mesto radnje podteme
(sedim ja sino...), dok drugi iskazi na izvestan nain poveavaju napetost
258
pucketa, lupka
pauk plete mreu
ronda, grebe
ra nagriza
gvoe
udara, tutnji,
smak sveta
kaput izlazi iz
mode
Intenzitet zvuka koji

proizvode iva bia,
procesi, stvari
Subjektivni
doivljaj
buke
tako to odlau razreenje (odem u podrum, kad ono, zamislite...). Pored toga,
paragrafi sadre i dva informativno vana iskaza, koji su na kognitivnom planu
u opoziciji. Naime, u svakom paragrafu po jedan od aktera vica saoptava koji
je nivo buke koji uje; ovakve iskaze zvaemo malim tezama (tm1 i tm2) u prva
dva paragrafa, odnosno tezom (t) u poslednjem paragrafu, kao to je i oznaeno
na dijagramu. Drugi informativno vaan deo ovih paragrafa jeste onaj u kojem
likovi otkrivaju ta je stvorilo tu buku. Ove emo iskaze zvati malim poentama
(pm 1 i pm2) u prva dva paragrafa, odnosno poentom (p) u poslednjem paragrafu.
Poentu smo odredili po ve navedenom Hoketovom modelu, a po istom principu
odredili smo i male poente. Po subjektivnim procenama likova iz vica, nivo buke
tokom vica raste, dok intenzitet zvuka koji proizvode iva bia (pauk), hemijski
procesi (oksidacija gvoa) ili stvari (kaput) opada, odnosno, uopte ga nema u
poslednjem sluaju, kao to je prikazano na dijagramu.
3.6. U prva dva paragrafa komini efekat se postie opozicijom normalno,

oekivano stanje stvari : nenormalno, neoekivano stanje stvari (Raskin, 1985,
111). Podrazumevano znanje nam kae da bi nastao zvuk, mora da postoji
neki pokret koji e izazvati vibriranje estica vazduha, kojim nastaje zvuni
talas. Paukovo tkanje mree i oksidacija gvoa jesu neki oblici kretanja, na
atomskom ili viem nivou, i, samim tim, mogu izazvati nekakva vibriranja estica
vazduha. Dakle, teorijski gledano, ove radnje mogu izazvati nekakav zvuk,
meutim, neoekivano je da tako nastao (infra)zvuk ljudi mogu uti (naroito
je neoekivano da taj zvuk moe stvoriti tako veliku buku). S druge strane, u
treem se paragrafu uvodi nova opozicija mogua : nemogua situacija (Raskin,
1985, 111). Naime, izlazak iz mode jeste jeziki izraz koji znai da neto postaje
zastarelo i ne podrazumeva nikakav stvarni izlazak, nikakvu fiziku radnju, i
potpuno je nemogue da proizvede ikakav zvuk. Preko rei izlazak povezana
su dva scenarija: izlazak fizika radnja, proizvodi zvuk : izlazak apstraktni
259
pojam, ne proizvodi zvuk. Slualac napeto iekuje da uje koji je to zvuk koji
je tii od zvuka koji proizvodi pauk dok plete mreu i sl., dok do olakanja koje
izaziva smeh dolazi kada slualac sazna da lik doivljava kao nesnosnu buku ak
i neto to realno ne postoji.
3.7. U ovom istraivanju posmatrali smo koliko je poenta prozodijski
istaknuta u okviru paratona u kom se nalazi. Kako se utisak o istaknutosti stie
poreenjem jedinica u nizu, jedinica s kojom smo poredili poentu jeste teza, drugi
informativno vaan segment paratona, s kojim je poenta u semantikoj opoziciji.
Meutim, dok sluamo sagovornika, na osnovu prosenih vrednosti f0,
intenziteta, tempa i sl., mi stiemo opti utisak o njegovom glasu i govoru. Govorni
segment koji znaajno odstupa od vrednosti koje opaamo kao uobiajene za
datog govornika, percipiraemo kao naglaen. U istraivanju smo eleli da
ustanovimo da li se realizacija poente, na prozodijskom planu, znaajno razlikuje
od realizacije prosene intonacione fraze.
Za strukturu poente i teze koristili smo naziv mikrostruktura, a za strukturu
itavog vica makrostruktura.11
Specifina organizacija ovog vica omoguila nam je da analiziramo da li su
sintaksiko-semantiki slini delovi vica i prozodijski slino organizovani.
4. Metode i tehnike istraivanja
4.1. Govornici
Grupu govornika inila su petorica profesionalnih glumaca Srpskog
narodnog pozorita iz Novog Sada i Narodnog pozorita iz Sombora i trojica
studenata glume na srpskom jeziku sa Akademije umetnosti u Novom Sadu (u
daljem tekstu: G1, G2... G8). Sedam dana pre poetka snimanja oni su dobili
odtampano uputstvo i tekstove etiri vica. Od govornika je traeno da naue
viceve (ali ne doslovno od rei do rei). U ovom radu bie predstavljeni
rezultati analize jednog vica. Govornici nisu bili upoznati s ciljevima i zadacima
istraivanja, od njih je traeno da to bolje ispriaju vic, tj. da zasmeju one kojima
vic priaju. Savetovano im je da ne dodaju drugi tekst; neke rei su mogli da
menjaju, ali ne tako da znaajno izmene strukturu vica.
Snimanje je izvreno u Fonetskom studiju Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu, uz strunu pomo profesionalnog snimatelja. Vreme reverberacije u studiju
iznosi 0,3 s, to omoguava vernost snimanog govora. Materijal je digitalno
snimljen (frekvencija semplovanja: 44,1 kHz, rezolucija: 16 bita, softver:
Sound Forge 8,0, mikrofon: Neumann U-67). Za audiograme korien je softver
11
Ove pojmove ne treba poistoveivati s Van Dejkovim pojmovima mikro i makro strukture (Van
Dijk, 1980).
260
Audiopingvin, a analiza spektrograma izvrena je uz pomo programa PRAAT

verzija 4.6.06 (Paul Boersma and David Weenink, 2007).
Dobijeni su podaci statistiki obraeni. Kako su u istraivanju koriene
metrike promenljive, a uzorak ima manje od 30 lanova, korien je Wilcoxon
test usklaenih parova za stepen poverenja p = 0,05.
4.2. Frekvencija osnovnog tona
Na osnovu analize spektrograma, za svaku intonacionu frazu izraunate
su maksimalna i minimalna vrednost f0 (f0min, f0max), izraene u hercima [Hz].
Na osnovu tih podataka izraunat je i raspon u kom je ostvarena intonaciona
fraza (R), izraen u polustepenima, to je omoguilo pouzdano poreenje raspona
(Baken, 2000, 148)).
intonacionih fraza razliitih govornika (R =
Za svakog govornika pojedinano analizirano je da li postoje statistiki
znaajne razlike izmeu:
f0max poente i teze;
f0max malih poenti i odgovarajuih malih teza;
Srednje vrednosti f0max svih intonacionih fraza (f0 max) i f0max poente;
) i raspona poente
Srednje vrednosti raspona svih intonacionih fraza
(R
(Rp).
Ukoliko je iskaz u kom je poenta realizovan preko dve intoncione fraze, za
f0max uzeta je vea vrednost, koja se, najee, nalazila u prvoj intonacionoj frazi.
Podaci su oitani za ukupno 215 intonacionih fraza.
4.3. Intenzitet
Na osnovu analize spektrograma, u svakoj intonacionoj frazi odreena je
maksimalna vrednost intenziteta (Imax), izreena u decibelima [dB].
Imax poente i teze;
Imax malih poenti i odgovarajuih malih teza;
Srednje vrednosti Imax svih intonacionih fraza (I max) i Imax poente.
4.4. Pauze
U fonetskim ispitivanjima razlikuju se ispunjene (eng. filled) i neme (eng.
silent) ili neispunjene (eng. empty) pauze (Zellner, 1994). Poslednjim navedenim
pauzama baviemo se u nastavku rada. Pauze se dele prema ulozi koju imaju
(Esposito, Stejskal, Smkal, 2008), ali i prema trajanju (razlikuju se: vrlo kratke,
kratke, znaajne i tematske pauze). Iako istraivai razliito odreuju granine
261
vrednosti trajanja pauza (Attardo, Pickering, 2011, 238; Goldman-Eisler, 1961;

Boomer, Dittmann, 1962; Lallgee, Cook, 1969; Kendall, 2009), pauze, kao i
druge prozodijske fenomene, treba posmatrati u relativnim, a ne u apsolutnim
okvirima. Mogue je da bi kratke pauze u interpretaciji nekog govornika bile
smatrane znaajnim, ukoliko su ostale pauze znatno krae i ukoliko je govorni
tempo izuzetno brz. Zbog toga e trajanje pauze biti posmatrano u odnosu na
srednje trajanje pauze karakteristino za datog govornika (Pickering et al., 2009,
531).
Na osnovu analize spektrograma, u primeru svakog govornika izmerena
je svaka pauza (P), a njeno trajanje izraeno je u milisekundama [ms]. Pauze se
obino posmatraju u svetlu intonacionih fraza kojima prethode, jer, kako smatra
ejf, pauza direktno korelira s pripremom govornika za naredni iskaz (prema
Brown, Yule, 1988, 163). Prema tome, u nastavku rada pauza poente, odnosno
pauza teze jeste pauza koja prethodi ovim intoncionim frazama. Pod nemom
pauzom posmatrali smo svaku tiinu izmeu intonacionih fraza, nezavisno od
njenog trajanja.
P poente i teze;
P malih poenti i odgovarajuih malih teza;
Srednje vrednosti P svih intonacionih fraza (P) i P poente.
4.5. Tempo
Na osnovu analize spektrograma, za svaku intonacionu frazu izraunata je
vrednost tempa (T), kao odnos broja izgovorenih slogova i trajanja intonacione
fraze, izraen u broju slogova u sekundi. Ukoliko je iskaz poente realizovan
dvema intonacionim frazama, za tempo je uzeta srednja vrednost tempa dveju
intonacionih fraza.
T poente i teze;
T malih poenti i odgovarajuih malih teza;
) i T poente.
Srednje vrednosti T svih intonacionih fraza (T
Stalne promene tempa javljaju se usled elje govornika da uz to manji
artikulacioni napor to jasnije saopti (artikulie) poruku, ali i zbog toga to
su jasan prozodijski pokazatelj stepena komunikativnog dinamizma (Janse,
Nooteboom, Quen, 2003). Ipak, nisu sve promene tempa ujedno i perceptibilne.
Najmanja promena tempa izmeu dvaju govornih segmenata koju govornici
262
mogu da opaze naziva se jedva primetna promena (eng. just noticeable difference
(JND)) i iznosi 5% (Quen, 2007).
Da bismo ustanovili da li je pri izgovoru poente dolo do usporavanja ili
ubrzavanja tempa koje bi bilo i perceptibilno, posmatrali smo vrednosti tempa
intonacione fraze koja prethodi poenti i intonacione fraze poente. Ukoliko se
tempo poente i tempo intonacione fraze koja joj prethodi razlikuju za vie od 5%
promena tempa je i perceptibilna.
4.6. Smeh
Komunikaciju ine, pored verbalnih, i brojni neverbalni signali koji se
realizuju na akustikom planu. Oni imaju razliite funkcije u komunikaciji, ali
njima se izraavaju i emocije i stav govornika prema sagovorniku i prema onome
to je predmet razgovora i sl. Od svih neverbalnih akustikih signala smeh je
najei (Trouvain, Truong, 2012, 39). Smeh ima brojne funkcije u komunikaciji:
njime se obeleava kraj nekih vrsta govora, oznaava kraj razmene replika u
diskursu, maskiraju se delikatna mesta u prii ili se sagovorniku pokazuje
razumevanje i sl. (Attardo, 1994, 307308). Pored toga, smeh se univerzalno
prepoznaje kao vidljivi izraz sree (Tartter, 1980, 24).
Prouavanje prianja viceva podrazumeva i posmatranje smeha, budui da
je on najmanji i najjednostavniji odgovor na isprian vic (Attardo, 1994, 307).
Tu, naravno, spada i osmehivanje, koje neki smatraju samo oslabljenim vidom
smeha (Glenn, 2003, 15). Razliiti oblici smeha nisu rezervisani za sam kraj vica,
ve se javljaju i na drugim mestima. U analiziranom materijalu posmatrali smo
razliite oblike smeha, koje smo klasifikovali na osnovu auditivne analize, bez
poreenja s odreenim fonetskim parametrima (Glenn, 2003, 1011; Trouvain,
2001). Posmatrani su: govor s osmehivanjem (smiling voice) (u daljem tekstu
GO), govor kroz smejanje (laughing voice) (GS) i samo smejanje (laughter) (SS).
Ovi su podaci korieni pri izvoenju konanih zakljuaka.
263
5. Rezultati i diskusija
Tabela 1
Br. Parametar Minimum Maksimum
Frekvencija osnovnog tona
1.
2.
3.
4.
5.
Intenzitet
6.
7.
8.
9.
10.
Pauze
11.
12.
13.
264
f0max t
125,90
289,27
223,67
f0max p
118,60
263,53
194,40
f0max tm1
177,88
286,62
220,70
f0max pm1
107,67
231,12
192,05
f0max tm2
152,85
279,58
221,16
f0max pm2
122,96
253,15
198,49
132,49
233,48
189,35
118,60
263,53
194,40
8,56
13,53
12,14
Rp
7,89
18,28
14,36
Imax t
72,56
86,65
80,48
Imax p
71,45
89,95
80,09
Imax tm1
66,71
76,52
72,66
Imax pm1
68,95
92,75
79,31
Imax tm2
70,23
79,62
76,14
Imax pm2
74,74
87,03
78,13
73,60
84,12
77,14
max
f0max p
max
71,45
89,95
80,09
Pt
Imax p
722
327,75
Pp
1241
574,88
P tm1
37
720
429,50
P pm1
414
1112
821,00
P tm2
602
290,38
P pm2
796
352,88
337,86
653,92
483,53
1241
574,88
Pp
Statistiki
znaajno
-2,100
p < 0,05
da
-1,260
p > 0,05
ne
-1,540
p > 0,05
ne
-0,700
p > 0,05
ne
-1,960
p = 0,05
da
-0,140
p > 0,05
ne
-1,680
p > 0,05
ne
-1,680
p > 0,05
ne
-1,960
p < 0,05
da
-1,612
p > 0,05
ne
-2,240
p < 0,05
da
-0,676
p > 0,05
ne
-0,980
p > 0,05
ne
Tempo
14.
15.
16.
17.
Tt
3,21
5,55
4,55
Tp
3,18
6,54
4,5
T tm1
3,02
5,84
4,477
T pm1
3,1
5,74
4,57
T tm2
3,53
4,98
4,22
T pm2
3,42
4,7
4,01
4,72
5,78
5,26
3,18
6,54
4,5
Tp
-0,280
p > 0,05
ne
-0,560
p > 0,05
ne
-1,260
p > 0,05
ne
-1,680
p > 0,05
ne
Tabela 2
G1
G2
G3
G4
G5
G6
G7
G8
30,76
-28,53
50,63
19,92
26,27
9,07
17,26
61,13
Smeh
(poslednji
paraton,
pre poente)
GO
GO
GO
GO
SS
SS
Smeh
(poslednji
paraton,
poenta)
GO
GO
GO
GS
SS
JND T
5.1. Na osnovu analize izmerenih podataka ustanovili smo da poenta u

odnosu na tezu ima statistiki znaajno manju vrednost f0max (Z = -2,100, p <
0,05 (tabela 1, br. 1)). Silaznost intonacije izmeu teze i poente u skladu je s
optim opisom tonskih kretanja u paratonu (Swerts, Geluykens, 1994). Takav
tonski odnos, istina, bez statistike znaajnosti, nalazimo i izmeu malih teza i
odgovarajuih malih poenti (tab. 1, br. 2 i 3). Nai rezultati saglasni su s rezultatima Pikeringove i saradnika (2009, 530), kao i sa nalazom Kadoke (2009),
dok Flamson i saradnici, koji nisu merili maksimalne, ve srednje vrednosti f0,
nalaze da je poenta realizovana neto viim tonom od postavke, ali ta razlika nije
statistiki znaajna (Flamson et al., 2011, 253255). Polazei od pretpostavke
da su naglaeni delovi u govoru obino realizovani viim tonom, Pikeringova i
saradnici smatraju da naene vrednosti f0 poente omoguavaju samo strukturiranje diskursa (kreiranje paratona), ali ne ine ovaj govorni odseak prozodijski
naglaenim. Ni Flamson i saradnici ne nalaze da je na osnovu vrednosti f0 poenta
prozodijski naglaena.
265
5.1.1. ini se da je podatke mogue tumaiti i na drugaiji nain. Naime,

na osnovu istraivanja prozodije u itanom tekstu i primerima spontanog govora
iz kineskog (mandarinskog) jezika, poznato je da se fonoloki nivo kojim se prenose podaci o strukturi diskursa (DS) (podela na paratone i organizacija paratona)
nalazi u osnovi nivoa kojim se prenose podaci o novim/starim (tematsko-rematskim) informacijama (IS) (Tseng, 2012). Kako prozodijski fenomeni istovremeno prenose informacije na razliitim nivoima fonoloke analize, za razliku od
Pikeringove i saradnika, mi pretpostavljamo da je mogue da isti silazni odnos
izmeu f0max poente i f0max teze na DS nivou prenosi informaciju o organizaciji i
zavrenosti paratona, a na IS nivou informaciju o naglaenosti poente u okviru
paratona. Pre nego to obrazloimo svoje tvrenje i analiziramo kako je prozodijski naglaena intonaciona fraza u okviru paratona, podsetimo se nakratko kako
su prozodijski naglaene (prozodijske/fonetske) rei u okviru intonacione fraze.
Naime, f0max fokalizovane rei najistaknutija je u itavoj intonacionoj frazi, to
joj najpouzdanije obezbeuje da bude percipirana kao naglaena. Meutim, kada
se fokalizovana re nae u apsolutno finalnoj poziciji, njena f0max nikad nee dominirati intonacionom frazom, a re e ipak pouzdano biti opaena kao naglaena
(Ivi, Lehiste, 1996; Sredojevi 2011). Objanjenje je da u ovakvim primerima
nedostaje finalno sputanje f0, koje odlikuje nenaglaene rei u finalnoj poziciji,
tako da je svako odravanje tonske visine na istom nivou, ili ak njen blagi rast,
pokazatelj naglaenosti. Isti odnosi koji vae za maksimalne vrednosti f0 vae
i za raspon f0 u kom je realizovana fokalizovana re (Xu, 1999; Xu, Xu, 2005;
Ivi, Lehiste, 1996; Sredojevi, 2011). Naime, fokalizovana re obino ima najvei raspon u itavoj intonacionoj frazi, osim kada je u fokusu finalna re. Njen
raspon je tada priblino jednak rasponu rei koje joj prethode, ali kako izostaje
smanjenje raspona karakteristino za nefokalizovane rei u finalnoj poziciji, re u
finalnoj poziciji ipak percipiramo kao prozodijski naglaenu (Sredojevi, 2011).
5.1.2. Na osnovu toga moemo pretpostaviti da poslednja intonaciona fraza, koja je, semantiki gledano, najistaknutija u strukturi vica, ne mora tonski
da dominira paratonom da bi bila percipirana i kao prozodijski naglaena. Poput
poslednje rei u okviru intonacione fraze, i poslednja intonaciona fraza u okviru
paratona moe biti percipirana kao prozodijski naglaena ako odrava nivo f0
koji je dostignut u prethodnim delovima vica i ako je realizovana u rasponu koji
je priblino jednak rasponima fraza koje joj prethode. Ba takvu situaciju nalazimo u analiziranim primerima: f0max poente vea je od srednje vrednosti f0max
svih intonacionih fraza datog govornika (ova razlika nije statistiki znaajna (tab.
1, br. 4)); raspon f0 u kom je realizovana poenta statistiki je znaajno vei od
srednje vrednosti raspona u kom su realizovane sve intonacione fraze datog govornika (Z = -1,960, p = 0,05 (tab. 1, br. 5)).
266
5.2. Analizirani podaci pokazuju da poenta u odnosu na tezu ima, u proseku, za 0,39 dB manju vrednost Imax i ta razlika nije statistiki znaajna (tab. 1, br.
6).12 S druge strane, male poente u odnosu na odgovarajue male teze imaju vee
vrednosti Imax, razlike mogu biti i veoma velike, ali nisu statistiki znaajne (tab.
1, br. 7 i 8). U makrostrukturi, intenzitet poente statistiki je znaajno vei od
srednje vrednosti intenziteta svih intonacionih fraza datog govornika (Z = -1,960
, p < 0,05 (tab. 1, br. 9)). ini nam se da je ove, na prvi pogled, neujednaene
podatke mogue tumaiti na sledei nain. Naime, jasno je uoljiva tendencija da
se i poenta i male poente realizuju uz poveanje intenziteta (u odnosu na srednje vrednosti intenziteta svih intonacionih fraza govornika). Ova intenzitetska
istaknutost kod malih poenti pokazuje se i u mikro i u makro strukturi (i u okviru paratona i u sklopu itavog diskursa vica). Intenzitetska istaknutost poente,
meutim, zapaa se samo u makrostrukturi (statistiki znaajna razlika), dok se
u mikrostrukturi ne zapaa, jer je i teza, kao deo govora koji ima veliku informativnu vrednost, takoe realizovana poveanim intenzitetom.
Pikeringova i saradnici, kao i Flamson i saradnici, izmeu poente i postavke nalaze minimalne razlike u intenzitetu, koje nisu statistiki znaajne, te
zakljuuju da nema dokaza za tvrdnju da je poenta prozodijski istaknuta veim
intenzitetom (Pickering et al., 2009, 530536; Flamson et al., 2011, 253256).
5.3. Analizom izmerenih podataka ustanovili smo da je pauza koja prethodi poenti dua od pauze koja prethodi tezi, pri emu razlika u trajanju ovih pauza
nije statistiki znaajna (tab. 1, br. 10). Pauze malih poenti takoe su due od
pauza odgovarajuih malih teza (tab. 1, br. 11 i 12). Dakle, jasno se uoava tendencija da segmentima s veim stepenom informativnosti (poenta i male poente)
prethode due pauze nego segmentima s manjim stepenom informativnosti (teza
i male teze), na ta je ve ukazano u nekim istraivanjima (Viola, Madureira,
2008). Vano je istai i to da je pauza pm1 statistiki znaajno dua od pauze pt1
(Z = -2,240 , p < 0,05 (tab. 1, br. 11)). Naime, pm1 (pauk plete mreu) jeste prvi
komini elemenat u strukturi vica, kojim se uspostavlja opozicija scenarija po
modelu normalno : nenormalno stanje stvari (Raskin, 1985, 111) i obezbeuje
prelaz ka nedobronamernom nainu komunikacije (Raskin, 1985, 103). Semantiku istaknutost pm1, kako vidimo, prati i prozodijska istaknutost, ostvarena duom pauzom, koja ovde ima stilistiku funkciju (Vuleti, 2007, 84). Zapaa se i
da je pauza poente dua od srednje vrednosti pauza svih intonacionih fraza datog
govornika, ali razlika meu njima nije statistiki znaajna (tab. 1, br. 13). Dakle,
12
Iako je nae istraivanje u potpunosti zasnovano na akustikim merenjima i nije obuhvatalo

ispitivanje percepcije, napominjemo da naena razlika intenziteta nije perceptibilna, budui da je
manja od 1 dB najmanje promene intenziteta koju moemo da opazimo kao promenu glasnosti
(Everest, 2001, 70). Dakle, sluaoci su poentu i tezu uglavnom percipirali kao iskaze jednake
glasnosti.
267
postoji tendencija da duom pauzom poenta bude istaknuta i u mikro i u makro

strukturi vica.
Za razliku od naih rezultata, Pikeringova i saradnici nalaze da je pauza
poente, u proseku, 94 ms kraa od pauze postavke, no kako razlika nije statistiki znaajna, oni odbacuju polaznu pretpostavku po kojoj je poenta prozodijski
naglaena duom pauzom (Pickering et al., 2009, 531533; Atardo, Pickering,
2011, 242244).
5.4. Na osnovu analize izmerenih podataka utvrdili smo da se vrednosti
tempa poente i teze neznatno meusobno razlikuju, kao i vrednosti tempa malih
poenti i odgovarajuih malih teza, pri emu nijedna razlika izmeu poreenih
vrednosti nije statistiki znaajna (tab. 1, br. 14, 15 i 16). Iako se u ovom istraivanju, kako smo ve rekli, nismo bavili ispitivanjem percepcije, vano je napomenuti da razlika u poreenim vrednostima tempa ne prelazi 5%, to znai da izmeu poente i teze, kao ni izmeu malih poenti i odgovarajuih malih teza nije
mogue uoiti nikakvu promenu brzine. U makrostrukturi, s druge strane, tempo
poente razlikuje se od srednje vrednosti tempa svih intonacionih fraza datog govornika poenta je izgovorena sporije, a razlika tempa nije statistiki znaajna
(tab. 1, br. 17). Pored toga, ako vrednosti tempa poente ili teze uporedimo sa
srednjom vrednou tempa svih intonacionih fraza datog govornika, zapaziemo
da su poenta i teza, kao i male poente i male teze, izgovorene sporije, a razlike su
znatno vee od JND T od 5%. Dakle, fraze u kojima su saoptene nove i vane informacije ne razlikuju se meusobno po vrednosti tempa i, u proseku, izgovorene
su sporije od srednje vrednosti tempa svih intonacionih fraza. Nalaz da vrednosti
tempa zavise od stepena informativnosti iskaza koji su im u osnovi potvren je i
u drugim istraivanjima (Koopmans-van Beinum, Van Donzel, 1996).
Kako bismo ustanovili da li je pri izgovoru poente dolo do izvesnog usporavanja ili ubrzavanja u govoru, tempo poente poreen je sa tempom neposredno
prethodne intonacione fraze. U sedam primera poenta je izgovorena sporije od
fraze koja joj prethodi, a u jednom primeru bre (tab. 2). Sve su promene tempa
vee od JND T od 5%, a kod nekih govornika usporavanje je izuzetno veliko
(50,63% i 61,13%).
U istraivanju Atarda i Pikeringove (2011, 241242), kao i u istraivanju
Pikeringove i saradnika (2009, 533534), utvreno je da je poenta realizovana
neto sporijim tempom od postavke, ali razlika meu njima nije statistiki znaajna. Ni Flamson i saradnici u humoristikim primerima iz konverzacije ne nalaze
statistiki znaajne razlike u tempu izmeu poente i postavke (Flamson et al.,
2011).
5.5. Naa je analiza obuhvatila i beleenje svih oblika smeha koji su se
javili tokom prianja viceva. U polovini primera tokom realizacije poente bio je
268
zabeleen neki oblik smeha. U tri primera poenta je bila realizovana s osmehivanjem, a u primeru G7 smejanje je zabeleeno na poetku, na kraju, ali i tokom
realizacije poente (tab. 2).
Ako prianje viceva u studiju posmatramo kao komunikaciju izmeu dvoje
sagovornika,13 smeh koji se javlja pri realizaciji poente jeste zapravo tipina reakcija onoga koji pria vic. Smeh je ovde paralingvistiki diskursni marker koji ima
za cilj da oznai sluaocima da je ono to sluaju smeno i da im pokae koja je
eljena reakcija na ispriani vic (Glenn, 2003: 88).
5.5.1. Moramo napomenuti da u analiziranom materijalu smeh nije bio rezervisan samo za poentu, ve se javljao i u drugim delovima vica. Smeh je sluio
uglavnom da najavi poentu (Odem do ormara; Otvorim, kad ono; Imam ta da
vidim; Misli smak sveta e; ta je ovo, sunce ti, smak sveta; Odem gore do ormara; Otvorim), ali i itave paratone (Sluajte vi ovo; Kae Srbin). Ovi su delovi
uglavnom realizovani najslabijim tipom smeha osmehivanjem (GO), a kod G7 i
smejanjem (SS). Od osam zabeleenih primera, dva se javljaju kod G1 i G7, koji
su neki oblik smeha imali i u poenti, a dva kod G3, koji je samu poentu realizovao bez smeha. Osmehivanje u ovom delu vica treba da pokae da je onome ko
pria vic prijatno i da on uiva u prii, a da ipak od slualaca ne zahteva aktivniji
odgovor (tj. smeh).
Prema rezultatima Pikeringove i saradnika, tokom ili posle realizacije poente u 60% primera zabeleen je neki oblik smeha, dok se podaci o eventualnom smehu u postavci ne navode (2009, 534535).
5.5.2. Nai podaci pokazuju da postoji tendencija da poenta bude prozodijski istaknuta nekim oblikom smeha. Meutim, bez obzira na to to je smeh
najprepoznatljiviji akustiki diskursni marker viceva i drugih humoristikih narativa, on se, kao ni ostali akustiki signali, ne javlja sam u komunikaciji, ve
je uvek praen vizuelnim govornim signalima: izrazima lica (mimikom) i pokretima glave i tela (gestovima). Iako nam informacije o emocijama govornika
bez sumnje prua akustiki signal (istraivanja pokazuju da je prepoznatljivost
emocija samo na osnovu akustikog signala univerzalna (Banse, Sherer, 1996;
13
Kao to smo rekli, glumci su dobili zadatak da zasmeju one (tj. zamiljene sluaoce) kojima
priaju vic. Neki glumci su vic priali zamiljenim sagovornicima, a drugi autoru istraivanja
(koji se nalazio u studiju iza stakla i kog su jasno videli, ali ije su reakcije uli tek kad bi on
ukljuio zvunike u studiju). Svi su bar na nekom mestu u prii ostvarili dui ili krai kontakt
pogledom sa autorom istraivanja. Zbog toga mislimo da je tanije da itavu situaciju posmatramo
kao komunikaciju izmeu dvoje sagovornika (glumca i autora istraivanja), nego kao komunikaciju
u kojoj uestvuje vie lica (glumac i zamiljeni sagovornici). Ovakvo odreenje je izuzetno vano
zbog tumaenja podataka. Naime, kako navodi Glen [Glenn], kada u razgovoru uestvuje dvoje
sagovornika pri realizaciji poente obino se prvi smeje onaj ko pria vic (87 % sluajeva), dok
se u razgovoru koji ima vie uesnika najee prvi smeje neko od slualaca (83 % sluajeva)
(Glenn, 2003, 88).
269
Pell, Skorup 2008; Pell, Paulmann, Dara, Alasseri, Kotz, 2009; Pell, Monetta,
Paulmann, Kotz, 2009)), neki naunici smatraju da su ipak informativniji podaci
o izrazima lica, koji se prenose vizuelnim kanalom (Ekman, Oster, 1979; Robson, MackenzieBeck, 1999). Ispitivanja su pokazala da pri realizaciji poente vica
govornik menja nain na koji gleda publiku, a menja i stav i poloaj tela (Glenn,
2003, 67). Kako smo u ovom istraivanju koristili samo audio, a ne i video zapis prianja viceva, nemamo podataka na osnovu kojih bismo mogli utvrditi da
li je poenta bila istaknuta specifinom mimikom i(li) gestovima. Podaci koji se
navode u literaturi daju nam osnova da u tom pravcu traimo reenja u buduim
istraivanjima.
6. Zakljuak
U mikrostrukturi, postoji tendencija da poenta bude naglaena duom pauzom, dok po vrednostima intenziteta ona nije istaknutija od teze. Poenta se od
teze ne istie po vrednostima tempa, ali je u odnosu na intonacionu frazu koja
joj neposredno prethodi ona izgovorena znatno sporije. Poenta u odnosu na tezu
ima statistiki znaajno manju vrednost f0max, a ovakvim tonskim odnosom, prema navodima iz literature, jasno se ocrtava struktura/zavrenost paratona, ali ne
i prozodijska istaknutost poente u odnosu na tezu. Miljenja smo da je manji
silazni tonski interval izmeu teze i poente pokazatelj zavrenosti paratona, ali
i istaknutosti poente, jer bi u sluaju da poenta nije istaknuta silazni interval
bio daleko vei. Osnovu za ovakvu pretpostavku daje nam injenica da je poenta
po tonskim karakteristikama istaknuta u okviru makrostrukture, no za izvoenje
preciznijih zakljuaka potrebna su dodatna istraivanja.
U makrostrukturi, postoji tendencija da poenta bude istaknuta viim tonom, duom pauzom i sporijim tempom. U odnosu na prosenu intonacionu frazu, poenta je naglaena statistiki znaajno veim rasponom f0 i veim vrednostima intenziteta.
Postoji tendencija da poenta i delovi vica koji je neposredno najavljuju
budu naglaeni nekim oblikom smeha. U buduim istraivanjima treba utvrditi da
li je poenta osim smehom naglaena i karakteristinom mimikom i gestovima.
Od svih posmatranih prozodijskih parametara, ini se da strukturiranju paratona najvie doprinosi silazni tonski odnos izmeu teze i poente.
Postoji tendencija da se semantiki istaknutiji delovi na prozodijskom planu istiu veim intenzitetom i da im prethodi dua pauza. Naa je pretpostavka da
su ovi delovi i tonski istaknutiji, ali za preciznije zakljuke potrebna su dodatna
istraivanja.
270
LITERATURA
Attardo, S. (1994). Linguistic theories of humor. Berlin: de Gruyter.
Attardo, S. Pickering, L. (2011). Timing in the performance of jokes. Humor: International
Journal of Humor Research. 24: 233250.
Attardo, S., Pickering, L. Baker, A. (2011). Prosodic and multimodal markers of humor
in conversation. Pragmatics and Cognition. 19: 224247.
Bannert, R. (1995). Variations in the perceptual modelling of macro-prosodic organization
of spoken Swedish: prominence and chunking. In: Reports from the Department of
Phonetics, Ume University, PHONUM 3: 3152.
Banse, R., Scherer, K. R. (1996). Acoustic profiles in vocal emotion expression. Journal
of Personality and Social Psychology. 70: 614636.
Baken, R., Orlikoff, R. (2000). Clinical measurement of speech and voice (2nd edition).
San Diego: Singular Thomson Learning.
Boomer, D., Dittmann, A. (1962). Hesitation Pauses and Juncture Pauses in Speech.
Language and Speech. 5: 215220.
Brown, G. (1983). Prosodic Structure and the Given/New Distinction. In: Cutler, A.,
Ladd, D. R. (Eds.). Prosody: Models and measurements. 6777. Berlin: Springer.
Brown, G., Yule, G. (1988). Discourse analysis. Cambridge: Cambridge University Press.
Chafe, W. (1994). Discourse, consciousness, and time: The flow and displacement of
conscious experience in speaking and writing. Chicago: University of Chicago
Press.
Crystal, D. (1969). Prosodic systems and intonation in English. Cambridge: Cambridge
University Press.
Cruttenden, A. (1997). Intonation. Cambridge: Cambridge University Press.
Cruttenden, A. (2001). Gimsons Pronunciation of English. (6th edition). Edward Arnold.
Du Bois, J. W. (1991). Transcription design principles for spoken discourse research.
Pragmatics. 1: 71 106.
Du Bois, J. W., Schuetze-Coburn, S., Cumming. S., Paolino, D. (1993). Outline of
discourse transcription. In: Edwards, J. A., Lampert, M. D. (Eds.). Talking data.
Transcription and coding in discourse research. 4589. Hillsdale: Lawrence
Erlbaum.
Ekman, P., Oster, H. (1979). Facial expressions of emotion. Annual review of psychology.
30: 527554.
Esposito, A., Stejskal, V., Smkal, Z. (2008). Cognitive role of speech pauses and
algorithmic considerations for their processing. International Journal of Pattern
Recognition and Artificial Intelligence. 22: 10731088.
Everest, F. A. (2001). Master Handbook of Acoustics. (4th edition). New York: McGrawHill.
Fant, G., Kruckenberg, A. (1994). Notes on stress and word accent in Swedish. Speech
research summary report STL-QPSR. 35: 125144.
271

Filipovi, R. (1990). English-croatian or serbian dictionary. Englesko-hrvatski ili srpski
rjenik. Zagreb: kolska knjiga Grafiki zavod Hrvatske.
Flamson, T., Bryant, G. A., Barett, H. C. (2011). Prosody in spontaneous humor. Evidence
for encryption. Pragmatics and Cognition. 19: 248267.
Fox, A. (2000). Prosodic Features and Prosodic Structure. The Phonology of
Suprasegmentals. Oxford: Oxford University Press.
Glenn, P. (2003). Laughter in interaction. Cambridge: Cambridge University Press.
Goldman-Eisler, F. (1961). The Distribution of Pause Duration in Speech. Language and
Speech. 4: 232237.
Grice, M., Baumann, S. (2007). An introduction to intonation functions and models.
In: Trouvain, J., Gut, U. (Eds.). Non-Native Prosody. Phonetic Description and
Teaching Practice. 2552. Mouton de Gruyter.
Grice, H. P. (1975). Logic and conversation. In: Cole, P., Morgan, J. (Eds.). Syntax and
Semantics. 3: Speech Acts. 4159. New York: Academic.
Gussenhoven, C. (2004). The Phonology of Tone and Intonation. Cambridge: Cambridge
University Press.
Halliday, M. A. K. (1967a). Intonation and grammar in British English. Mouton, The
Hague.
Halliday, M. A. K. (1967b). Notes on transitivity and theme in English. Journal of
Linguistics. 3: 199244.
Heldner, M. (1998). Is an F0-rise a necessary or a sufficient cue to perceived focus
in Swedish? In: Werner, S. (Ed.). Nordic Prosody: Proceedings of the VIIth
Conference, Joensuu 1996. 109125. Frankfurt am Main, Germany: Peter Lang.
Hirschberg, J., Grosz, B. (1992). Intonational Features of Local and Global Discourse
Structure. In: Proceedings of the DARPA Workshop on Spoken Language Systems.
Arden House: 441446.
Kadooka, K. I. (2008). Paratone as a discourse marker. Estudos Lingusticos. 1: 2740.
Kadooka, K. I. (2009). Punch Line Paratone: A Special Use of Discourse Intonation. The
Ryukoku Journal of Humanities and Sciences. 31: 203216.
Kendall, T. (2009). Speech Rate, Pause, and Linguistic Variation: An Examination
Through the Sociolinguistic Archive and Analysis Project. Department of English,
Duke University. Preuzeto sa: http://ncslaap.lib.ncsu.edu/kendall/kendalldissertation-final.pdf
Klewitz, G., Couper-Kuhlen, E. (1999). Quoteunquote? The role of prosody in the
contextualization of reported speech sequences. Interaction and Linguistic
Structures. 12. Preuzeto sa: http://kops.ub.uni-konstanz.de/bitstream/handle/
urn:nbn:de:bsz:352-opus-4649/464_1.pdf?sequence=1
Koopmans-van Beinum, F. J., van Donzel, M. E. (1996). Discourse structure and its
influence on local speech rate. In: Proceedings of the Institute of Phonetic Sciences.
111.
Levelt, W. J. M. (1993). Speaking: From Intention to Articulation. MIT Press.
272

Janse, E., Nooteboom, S., Quen, H. (2003). Word-level intelligibility of time-compressed
speech: Prosodic and segmental factors. Speech Communication. 41: 287301.
Lallgee, M., Cook, M. (1969). An Experimental Investigation of the Function of Filled
Pauses in Speech. Language and Speech. 12: 2428.
Lehiste, I. (1977). Suprasegmentals (2nd printing). Cambridge Massachusetts London:
The M. I. T. Press.
Morreall , J. (1983). Taking Laughter Seriously. State University of New York Press.
Morreall , J. (2009). Comic Relief: A Comprehensive Philosophy of Humor. WileyBlackwell.
Norrick, N. R. (2001). On the conversational performance of narrative jokes: Toward an
account of timing. Humor: International Journal of Humor Research. 14: 255
274.
Paulos, J. A. (1980). Mathematics & Humor: A Study of the Logic of Humor. Chicago:
University Of Chicago.
Pell, M. D., Skorup, V. (2008). Implicit processing of emotional prosody in a foreign
versus native language. Speech Communication. 50: 519530.
Pell, M. D., Paulmann, S., Dara, C., Alasseri, A., Kotz, S. A. (2009). Factors in the
recognition of vocally expressed emotions: A comparison of four languages.
Journal of Phonetics. 37: 417435.
Pell, M. D., Monetta, L., Paulmann, S., Kotz, S. A. (2009). Recognizing Emotions in a
Foreign Language. Journal of Nonverbal Behavior. 33: 107120.
Pickering, L., Corduas, M., Eisterhold, J., Seifried, B., Eggleston, A., Attardo, S. (2009).
Prosodic Markers of Saliency in Humorous Narratives. Discourse Processes. 46:
517540.
Quen, H. (2007). On the just noticeable difference for tempo in speech. Journal of
Phonetics. 35: 353362.
Raskin, V. (1985). Semantic Mechanisms of Humor. Dordrecht Boston Lancaster: D.
Reidel.
Robson, J., MackenzieBeck, J. (1999). Hearing smiles Perceptual, acoustic and
production aspects of labial spreading. In: Proceedings of the 14th international
conference on Phonetic Sciences. 219222. San Francisco.
Savi, S., Polovina, V. (1989). Razgovorni srpskohrvatski jezik. Novi Sad: Institut za
junoslovenske jezike, Filozofski fakultet.
Savi, S., Mitro, V. (1998). Diskurs viceva. Novi Sad: Futura publikacija.
Selting, M. (1994). Emphatic speech style With special focus on the prosodic signaling
of heightened emotive involvement in conversation. Journal of Pragmatics. 22:
375408.
Simi, D. (2005). Englesko-srpski enciklopedijski renik: 120.000 pojmova. Kragujevac:
Centar za nauna istraivanja SANU i Univerzitet u Kragujevcu.
Skandera, P., Burleight, P. (2005). A Manual of English Phonetics and Phonology. Twelve
Lessons with an Integrated Course in Phonetic Transcription. Tbingen: Gunter
Narr Verlag.
273

Strangert, E., Heldner, M. (1995). The labelling of prominence in Swedish by phonetically
experienced transcribers. Proceedings ICPhS. 95: 204207.
Swerts, M., Geluykens, R. (1994). Prosody as a marker of information flow in spoken
discourse. Language and Speech. 37: 2143.
Szczepek Reed, B. (2009). Units of interaction: Tone units or Turn Constructional
Phrases?. In: E. Delais-Roussarie (Ed.). Conference Proceedings: Interface
Discourse and Prosody. 351363. Paris.
Tartter, V. C. (1980). Happy talk: Perceptual and acoustic affects of smiling on speech.
Perception and Psychophysics. 27: 2427.
Trouvain, J. (2001). Phonetic Aspects of Speech-Laughs. In: Proceedings of the
Conference on Orality & Gestuality (ORAGE). 634639. Aix-en-Provence
(France).
Trouvain, J., Truong, K. P. (2012). Comparing non-verbal vocalisations in conversational
speech corpora. In: Proceedings of the 4th International Workshop on Corpora for
Research on Emotion Sentiment and Social Signals. 3639.
Tsakona, V. (2003). Jab lines in narrative jokes. Humor: International Journal of Humor
Research. 16: 315329.
Tseng, C. (2012). Information Structure by Way of Discourse Prosody. Preuzeto sa: http://
www.ling.sinica.edu.tw/eip/FILES/publish/2012.07.19.368288.964288.pdf
Wells, J. C. (2006). English intonation. An introduction. Cambridge: Cambridge
University Press.
Wennerstrom, A. (2001). The Music of Everyday Speech. Prosody and Discourse Analysis.
Oxford: Oxford University Press.
Van Dijk, T. A. (1980). Macrostructures: An Interdisciplinary Study of Global Structures
in Discourse, Interaction, and Cognition. Hillsdale: Lawrence Erlbaum Associates.
Van Dijk, T. A. (1981). Episodes as units of discourse analysis. In: Tannen, D. (Ed.).
Analyzing Discourse: Text and Talk. Georgetown: Georgetown University Press.
177195.
Viola, I. C., Madureira, S. (2008). The roles of pause in speech expression. Proceedings
of the Fourth Conference on Speech Prosody. (Speech Prosody 2008). 721724.
Vuleti, B. (2007). Lingvistika govora. Zagreb: Filozofski fakultet Sveuilita u Zagrebu,
Odsjek za fonetiku, FF press.
Xu, Y. (1999). Effects of tone and focus on the formation and alignment of F0 contours.
Xu, Y., Xu, C. X. (2005). Phonetic realization of focus in English declarative intonation.
Zadrozny, W., Jensew, K. (1991). Semantics of Paragraphs. Computational Linguistics.
17: 171209.
Zellner, B. (1994). Pauses and the temporal structure of speech. In: E. Keller (Ed.).
Fundamentals of speech synthesis and speech recognition. 4161. Chichester,
England: Wiley.
274

*
, . (1998). , , . 1. .
: .
, ., , . (1996). .
: .
, . (2005). . :
(.). . .
:
.
, . (2011). -
. [ ;
].
Dejan Sredojevi
PROSODIC SALIENCY OF A PUNCH LINE IN THE MICRO AND MACRO
STRUCTURE OF A JOKE
Summary
The aim of this paper was to determine whether a punch line of a joke semantically
the most prominent part of a joke is prominent at the prosodic level as well. The punch
line of a joke is the last utterance (most commonly, it is the last intonational phrase as
well) of the final paratone in a joke. Since the end of a paratone and the saliency are
realised differently at the prosodic level, we wanted to see which prosodic features would
be used for emphasising. Eight realisations of a joke with a specific syntactic and semantic
structure were observed in an experimental phonetic research. 215 intonational phrases
were analysed and different data on f0, intensity, duration, speech rate were measured.
The occurrence of laughter, as a paralinguistic discourse marker, was also analysed. The
data obtained were subjected to the statistical analysis and the conclusions drawn were
compared with the results of similar studies. The prosodic features of a punch line were
analysed as a part of the microstructure of a joke, which means they were compared with
the prosodic features of one specific statement of a paratone (part of a setup which is in
a semantic opposition to it). Also, the prosodic features of a punch line, as a part of the
macrostructure, were analysed, that is, they were compared with the prosodic features of
a speakers average intonational phrase. In the microstructure, there is a tendency to stress
the punch line with a longer pause in speech and in comparison to the intonational phrase
which immediately precedes it the punch line is uttered significantly more slowly.
There is a falling relation f0max between the punch line and the observed statement. In
the macrostructure, the punch line is emphasised with a larger pitch range and higher
275

intensity values and there is a tendency for it to be emphasised by longer pauses and a
slower speech rate. The punch line and parts of a joke which immediately announce it
could also be emphasised by some form of laughter.
Key words: joke, intonational phrase, paratone, saliency, f0, intensity, speech rate,
laughter.
276
MORFOSINTAKSIKA
I METODIKA ISTRAIVANJA
277
278
.

lena.ajdzanovic@gmail.com
811.163.41367.332.7

: 1

, (.
; ;
) / (.
; ).
:
.
, . . ,
; : ;
: .,
. ,
,
() ,
, () ,
, , ()
:
, ()
a.
: , ,
, , , .
1.
1.1. ,
, ( ), , , 1
je . 178004, : , , ,
.
. .
279
. : ...
, ,
. , ,
; . ,
( )
. ( ) ,
, ,
: , . .
, , ,
, ,
:

. 1:
1.2.
, (1974, 326), .
, . , ,
:
,
(, 1981,
289). ,
, ,

. ,
280
, , , ,
. , , ,
. . , ,
; : ;
: ., , , . . ,
.
, .
, ,
?
: ?
? ,
,
. , , , ,
,
, , , . ,
, , ,
, ,
. ,

/
, .
2.
, ,
,
.
281
. : ...
:
/

/ / / / / /
,

/ / /

/ /
/
/ / /
/ / /

/
/ / /
/

/ /
/ / / /
/
/ / /

/

/
/

/ /

(Det) o /
je /
(Det) /
je /
/ ;

/ /

282
/ /


.
/ / /
/ /
/

/ / /
/
/ / /
/ / /
/ / /

/ / /

/
/ / /

/ /
/ / /
/ / / /
/
/ / /
/ / /
/
/ /
/

,
,
, , .
,
: : ;
: ; : ; : ; :
; : . ,
, .
: ; : ; : ; : ; : .,
.
283
. : ...

.
2.1. / / (
)
, , ,
: /
: ; : ; : ;
: . ,
. , ,
.
, , (.
. : ; : ; :
.).
/
, . .
. , ,
(. .
).
, ,
, , ,
, ,
(. . ; ).
2.2.
, (. . :
; : ; : .). ,
( / ; ;
; ; .).2
2
,
(. ),
,
284
2.3.

,
,
: / / / / .
(, 2011);
(); (, 2004);
(, 2001); (, 2011);
(, 2008);
(, 2012).
,
: . / / / / ,
,

. . , ,
,

(, 2012, 56).3 ,
, , (, 2005, 174). , ,
.
,
, (. ., , , ,
, ; , , , , , ,
; []).
3

, . - (1971), . (1978), . (1982,
79105), (1991), . . (, 1991), (2000: 144-145),
, . .
,
(, 1978, 78; , 2000, 144): ,
, .
285
. : ...
(! ! !),4 ( ). :
,
, (.
; .),
(. ;
.) (, 2009, 182).
.
3.

. , , :
. , ,
,
, . . , ,
, . ,

.
. , , ,
, . .

: http://korpus.matf.bg.ac.rs.html.
, IIII. :
, 19671969. IVVI. :
, 19711976.
4
.
(, 2005, 310).

286
, . (2005). ,
.
. 48/12: 151233.
, . (2009). () .
. LI/1: 179190.
A, . (2012). .
: , .
, . . . (1991). . .
. -:
.
, . . (2000). - .
() . :
.
-, . (1971).
. : .
, . . 2.
, ., . (1980).
. : .
, . (1978). .
. 4/VII: 317.
, . . (2005). . .
:
.
, . (1974).
. . 11: 319355.
Ta, . (1982).
. - .
. IX: 65124.
*
Sawicka, I. (1981). . .
. 7/I: 289297.
287
. : ...
elena Ajdanovi
CONSTRUCTIONS PRDICATIVES ADVERBIALES
ET VERBALES EXPRIMANT LES CONDITIONS CLIMATIQUES
ET LES CATASTROPHES NATURELLES
Resum
Le prsent travail vise analyser les constructions prdicatives dont le sens est lie
aux catastrophes naturelles ( ) ou aux conditions
climatiques ( ). Ce champ smantique (lexical) peut prendre
deux formes gramaticales: soit les expressions prdicatives adverbiales, soit les formes
verbales du prdicat. Ces deux types de prdicats peuvent salterner. Tout de mme, si on
compare les phrases....oblacno je / naoblacilo se ....., les ressemblances et les diffrences
de leur sens sont videntes. Le prsent travail aura pour but danalyser particulirement
la relation entre ces deux formes gramaticales et de constater dans quel mesure leur
valeur smantique et stylistique est la mme, si leur conversion est toujours possible sans
consquences sur le plan smantique et pragmatique, laquelle de ces deux structures est
plus frquente et si tous les sous-types smantiques indiqus ont la possibilit de former
les deux structures: adverbiale et verbale.
Mots clefs: langue serbe, constructions prdicatives, conditions climatiques.
288
.

mikinada@yahoo.com
811.163.41366.54
A
1
.

, .
,
.
: , , , .
1. ,
,
(Sapir, 1974, 1956).
, , ,
.
. ()
.
( , )
2, - , . ( ., 2005,
827). , , (, 1985, 33) (),
1
,
(178004), M ,
.
2
,
oj .
289
. : A ...
(,
2010, 141) ( ., 1996, 141).
1.1.
(, , 2011, 29). ,
(, ,
2011, 31), (, 1985; , 2009; -, 2007; , 2010).

.
(Radovanovi, 1978, 102104), .
1.2.
( . , ) , (, 1999, 24; , 2004, . 5).
- , , ,
,
(, 1977; , 1998, 79; ,
, 2011, 30).
, -, ,
(, ,
1999, 20; , 1986, 5). 3 , , , ( ., 1996, 138; , 2004, . 4), (, 2010,
141). ,
()
(, 2009, 88), . , ,
3
(, 2010, 415) ,
(, , , ) ,
.
290
. - (, , 2011,
3031).
2. : ()
(, 1985, 34; ., 1996,
170174; , 1999, 26; 2004, . 4)
(, 2010,
139). . ,
(, 1999, 25; , 2010; , 2010, 140) :
[/ ,
]. ,
()4 ,
, ,
. ,
,
: / () . ,
- ( ., 1996, 150151) ,
.
2.1.
, , ,
(, 2004, . 7).

,
(, )
, ,
. , ,
4
(1988, 48) -
, () ,
() .
291
. : A ...
, ,
,
, , : [ /
, ],
,

, : []
[ / ].
(, 2004,
. 3; , 2010, 138): ) () , . , : ; )
() , ,
, , :
.
3.
( ., 1996, 143). , ,

, ,
. .
: () , ,
, , , ,5 : ,6
.
5
()
,
(1995, 103). ,
(Pranjkovi, 2001, 25) , :
(. ,
II, 91). ,
(, 1995, 144; ., 2005, 171),
(, 1979, 282).
6
(1979, 379) ,
, : (.,
292
() (Pranjkovi, 2001, 25),

,
, ,
, . ,
, () (), ( ) .
3.1. ,
.
, ,
,
.
(, ). () (, , ),
(, , , , ).
4.
, .7 :
, ,
. (, 245);
(, 27);
, . (, 136); ca ,
(, 9); , (, 262); , : (, 69);
. (, 143);
, 148).
7 () , .
, ,
. [ ].
293
. : A ...
, , , ,
(, 26); [...] , [...]
(, 215).
4.1. (
) (
, , ),
, :
(, 6); (, 15); , (, 243);
(, 84);
, (, 144).
4.2. ,
8 () () :
(, 49);
, , (, 182).
, ,
( ),
.
5.
. ,
(, 1995, 117). -
8
(2005, 827), , , 7 .
294
, () ,
.
5.1. ,
, , ,
, :
, , , , (, 172); ,
, (, 63); ,
(, 218);
, (, 155);
(, 192);
, , ,
(, 323).
, , ,
, (,
190); ,
, (, 163); ,
. , , ,
(, 28).
5.2.
( ) . (Pranjkovi,
2001, 5051)
. ,
, ,
- (,
),

. -
. , , -
, ,
, 295
. : A ...

( [] []), :

(,30);
, , ,
(, 291); , , . (, 8);
, (, 124).

(A,22);
(, 118); ,
, (, 143);
(,
195).
5.3. . , , (,
1999, 3033) , , ,
,
:
, (, 21);
, , ,
, ,
(, 82).
6. , - , .
.
,
, (, ,
) (), (), (,
, ).
296

() , , ,
, , , , , (,
1995, 104, 120; ., 2005, 171).
:
, , ,
(, 51); ,
(, 85).

. (, 22); [] , ,
(,1995, 104); [] (, 1995, 104).

( ).
6.1. ( )
, ( ) .
,
:
, , , , , (, 170);

(, 35); (, 76).

(, 237); , ,
,
(, 248).
6.2. ,

, (Pranjkovi, 2001,
297
. : A ...
25)
,9 :
. , ,
. (, 27);
, , ; (, 35);
, ,
(, 59); ,
(, 63); ,
(, 72); ,

(, 49);
, (, 133).
,

,
.

,
( ).
7. ,
.
,

, .
, ., . . , 1981. www.
ebookbrowse.com/ivo-andric-na-drini-ciprija-pdf-d31207186.
9
(1979, 380)
,
, .
(Pranjkovi, 2001, 25)
, .
298

-, ., . . www.ask.rs.
, ., . . www.ask.rs.
, . . (1999). .
. 5: 2445.
, . ., , . . (2011).
. Lingua mobilis. 4/30: 2736.
, . ., , . ., , . ., , . ., , . .,
, , . . (1996). .
. . . . : .
, . (1998). . . LIV:
7986.
. . . (2010).
( ). : ,
. ., , . . (.). :
. 415416. : . . . .
, . (2010). ,
.
. 78: 135149.
-, . (2007). -
: .
. L/12: 271279.
, . (1977). -
. . XXXIII: 116.
, . (2009). . :
. 87109.
, . (1986).

. . 15: 3347.
, . ., , . (1999).
.
. 1: 1737.
, ., , ., , ., , ., , ., , . (2005).
. . , . (.).
:
.
299
. : A ...
, . (1979). II. (
). : .
, . (1995). .
: .
, . . (2004). : ? (
). : , . . (.). ,
. 3: : . 163169. : http://
lse2010.narod.ru/index/0-239.
*
Kovaevi, M. (1988). Uzrono semantiko polje. Sarajevo: OOUR Zavod za udbenike
i nastavna sredstva.
Pranjkovi, I. (2001). Druga hrvatska skladnja. Sintaksike rasprave. Zagreb: Hrvatska
sveuilina naklada.
Radovanovi, M. (1978). Imenica u funkciji kondenzatora. [
. XX/12 (1977): 63144; 81160]. :
.
Sapir, E. (1974). Ogledi iz kulturne antropologije. Beograd: Biblioteka XX vek BIGZ.
Nada Arsenijevi
FORMALISATION OF THE CONCESSIVENESS CONCEPT
BY SERBIAN CASE FORMS
Summary
This paper analyses the system of Serbian case forms which bear the meaning of
concessiveness. A principle of reversed conditioning and a dominant semantic specification of a betrayed expectation have been referred to. In Serbian language, conversive
assymetry, based on attuning two causal relationships which consist of four elements:
existing condition/cause expected aftermath implicite cause actual aftermath, is
represented by prepositional phrases in genitive, dative, and accusative. A different conceptualisation of irrelevancy of an existing condition is formalised by the prepositions
which exclude the given condition (bez, bez obzira na), annul it even when it has a direct
influence ((i) pored, uz, kod), or refer to it being overcome in any sense (preko, mimo,
protiv, protivno, uprkos).
Key words: linguistics, Serbian language, concessiveness, case constructions.
300

pakish@sbb.rs
811.163.41367.623
1
-

.
,

.
,
,
- .
,
.
: , , , ,
, .
1. -

20. .

,
: , , ,
.2
. -
.3
1
: ,
(178004), ,
.
2

(, 2007, 2007, 2011, 2012).
3
. , ,
, , ,
301
. :
,
, -
,
,
.4
,
,

,5 .
1.1.

, (
, , , , , , , .),

,
.
. 6
. .
.
, , ,
( ., 2005, 517).
.
: ,
(grammatical collocation,
) (colligation,
) (, 2006, 157). , ,
, ,
() . , ,
, ,
(. : ., 2005: 537).
4
2013.
, : . (), .
, . . . .
5

,
. , ,
,
,
.
6
K
(www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/login.php).
302

27 .
, ,
.
1.2.

,
.
,
,

.
. . .

, : 1) ,
2) ,
(. , 1977: 41).
/ . ,
:
( , ), -
( , ),
( , ).
( ,
) (. , 1977, 44).
1.3.
, , , .
: (
, 1977, 44). , , :
1)
;
, ,
; , ; 2)
,
: ,
(, 1977, 46).
.7
7
. . .
/ ,
(. , 1977, 50).
303
. :

, ,
. ,
,
(, 1986, 2329).
.

, . ,

.

,
.

.
2.
.
:
) () ,
- ;
) () , ,
;
) ,
.8
,
:
.9
2.1. ,
-
. ,
,
- ,
.

.
8

.
9

.
304
2.1.1. 10
,

, , .

, :
(, , ,
, , , , , , , ,
.),
), .11
, ,
.
,
.
. :
,

.
(, , ,
, , , , , ,
.),
, ,
,
.
,
.
.
10

. : 1) , 2)
,
, 3) 4)
- .
,
.
11
O . : , 1954; , 1972; , 1995;
, 2003, 2003; . ., 2005, 119300.
305
. :
.
,
.
.
, .
, ...
, ,
:
,
(, ),12 .

, ,
;
,
(, , , , ,
.),13 .
;

, . -
(, , , , .),14 .

.

;

(, , , .),15
.
.
12
- :
.
(

), , ,
.
13
.
14

,
.
15
:
.
306
2.1.2. ,
,
, ,

, ,

- .

.
2.1.2.1.
. ,
. :
(
, , , , , .);
,
,16 .
,
. XIII ,
, .
, ,
.
?
/ 17
(, , ,
, , , .);
, .

.
.
, ()
(, , ,
.); , .
16
,
.
17

,
.
307
. :

, ,

,
;
,
() (, , , , ,
, , , , , .);
;18 .
,

;

(, , , , , .);
,
, .
(. ),

. . 4 2.
.
2.1.2.2.
:
,
/ ,
,
(
),
, .
- ,
.
, .19
18
,
, ,
. , ,
:
, .

, : ,
, .
19
2.3.2. .
308

,
, .
.
,
, , .
.
,
(, , ),
.
: .

(, , , , ).
, -
(
, ), , :
.
.

, .
, ...
,
.
, .
(, , ,
, , , , , , , .).

,
:
,
.
,
.
,
: , , ,
, , , , , , ,
309
. :
, , , , , , ,
. ,
,

:
,

.
,
. ,
.
.
2.2.
( )
, ,
.
-
.
,
,
,
.
.
2.2.1.
, .

, ,

, ,
.
.
,
-
.

.
,
.
310

,
.
,
, .
2.2.2.
,
, , ,
,
, .
,
. T ,
, , (), , ,
, , .
-
:

(, , , ,
.); -
, .

.
19. .

, .
5 , , ,
, .

(, , ,
, , );
), .

.
[...] .
/
(, , , , , , ,
311
. :
.);

, .
.
, .

(,
, , , , , .);
, .
, ,
.

.
2.2.3. ,
, , , , ,
,

,
.
:
. .
, ,20

: Cisco 2500,
,
.
3. .
( )
.

. : .
, . .
20
,
,
, .
312
.

,
.

21
,
,
.
, . (2003). (I).
XLVI/1: 107263.
, . (2003). (II).
XLVI/2: 53216.
, . . (1977). . . :
.
, . . (1986). . :
,, .
, . (1954). .
- . : .
, . (2007). .
. 36/1: 413424.
, . (2007). .
(- ). 6. :
. 196202.
, . (2011). .
. . :
. 93102.
, . (2012). O .
: , . :
. 319328.
, . . (2005). . .
: , :
.
, . (2006). (I).
XLIX/1 123217.
, . (1995). .
: .
21
313
. :
*
Batisti, T. (1972). Lokativ u savremenom srpskohrvatskom knjievnom jeziku. Beograd:
Institut za srpskohrvatski jezik.
Nataa Ki
GRAMMATICAL AND SEMANTIC COMPLEMENTS OF ADJECTIVES
Summary
The main aim of this paper is to provide theoretical and terminological framework for identifying types of complements of adjectives in contemporary Serbian. This
syntactic-semantic analysis is based on the correlations between lexical semantic of adjectives and their governing ability. As a result of the research there are two types of
complements, grammatical and semantic, which occur in the delineated semantic classes
and subclasses of adjectives.
Key words: syntaxes, semantics, grammatical collocation, complements, adjectives, adjective phrase, Serbian.
314
.

zeljkomarkovic@sbb.rs
811.163.41367.625:811.163.6367.625

. : ,
(, ), (), ,
. videvati, pogledovati (pogledavati), zagledovati se ozirati s.
,
.
: , ,
, .
1.

(. Vendler, 1967;
Smith, 1991; Orenik, 1994).
(Smith, 1991, 30) aj a oo j
oja: [a], [ajo], [o]
: a, o
oaa, o oaa, oaaj, oaaj.1
a oo aj oj aj o
a .
() ()
, j oa aoj (
1
. oa
: state (= ), activity (= .
), accomplishment (= . ), semelfactive (= . ), achievement (= .
).
315
. : ...
[+o], . : [ ], : [ ]),
joao a, a a
o aa a ( [-o], : :
[ ], : []).
.
. aoj aa o ooo
aoo a. ooj (Smith, 1991, 8587), a
ao oa: aa a oaaa
(multiple-event activities) aaa aa (habitual statives). aa
a oaaa ja
o ooo ao aoo a
( j a ao j oao ;
//
). aaj
aj - oo oaj
: ( ;
).

.
. ,
(, 2003, 325; Orenik,
1994, 75).
( .
Babi, 2002, 531).2
/ videvati, (, ) / pogledovati
() / zagledovati se ( se).
, ozirati
s, , , .
/videvati
. .3
2
,
. , ,
,
, .
,
.
3

. ,
316
2. : videvati

videvati
. ,
, , .
/ videvati .4
/videvati
. :
20 ,
(); ,
, (); Z
nagibajoo se jesenjo si videval dan za dnem z zlatorumenimi in rdekastimi plo
dovi naloene vozove (KN); Med slubovanjem sem videval spopade francoske
policije z demonstranti na parikih ulicah (KN).
( ),
, , :
... ,
... (Markovi, 86) / ... sem na vogalu sreal fanta, ki
sem ga pogosto videval in sem zanj vedel, da je bera... (Markovi, 94).

() ( , ),
,
, :
... ? .
... (Markovi, 253) ; ...e si spoznala Martinovega sina. Seveda sem ga.
Videval ga je prek vikendov... (Markovi, 265).5

(Leech, 1987, 27; Harm, 2000, 92). ,
,
.
4
videvati SSKJ (videvati: vekrat videti).
5

, .: , , ,
, ... (Markovi, 299) / Nje ali oeta, ki sem
ju poznal leta dolgo, nisem mogel istovetiti z doktorjem Dubijejem, ki sem ga videl le nekajkrat v
ivljenju... (Markovi, 313). ,
317
. : ...
, . videvati,
(),
(
).
videvati, ,

(, , . / pogosto, vekrat,
redko .), .
(.: ...
, [...] [...]
[Peki, 302]; V zadnjem asu na naih cestah
videvam veliko avtomobilov, ki imajo na strehi nameen plastini streni kovek...
[KF]), , .
(.: ,
,
[]; Poloil je rokopis na pisalno mizo in potem sem ga tedne in tedne videval ved
no bolj zapraenega na istem mestu, kamor ga je poloil prvi dan [KN]) (
. ., 2005, 765779).
,

(. ,
, ... [];
Dral je pipo, ki jo je Mort videval med njegovimi zobmi na razlinih zabavah v
zadnjih treh letih ali nekaj manj [KN]).
3. (, ) : pogledovati (pogledavati),
ozirati se
(
) pogledovati ( pogledavati)

.
, . /pogledovati
6
/ videvati, , .: Vesel sem, da sva se videla,
bogve kdaj se bova spet... (Zupan, 268269) / ,
... (Zupan, 301); ... [...]
(Markovi, 65) / ...za isto mizo sta sedela loveka, ki sta se [...] videvala
vsak dan, pa se nikoli nista sprla (Markovi, 70).
6
pogledovati SSKJ (pogledovati: vekrat pogledati).
318
. /pogledovati
(
) (
- ).7 ozirati se
.
pogledovati

.8 (
):
: .
, ... (Bulatovi Petao, 161);
,
(Tima, 201);
: (); ...
,
(, 160) / ... dekle pa je bilo raztreseno kot nikdar prej, nenehno
se je oziralo skozi okna hie na Senjaku (Petrovi, 144);
:9 ... ();
... , [...]
... (, 78) / ... je mladeni stal pri oknu in pogledoval zdaj proti
gostilni [...] zdaj k postelji... (Petrovi, 71);
pogledovati: Nerodno je navijal na vilie trenaste testenine [...] in skrivaj pogle
doval toajko (KF).
Zakaj pogledujem proti svojemu avtomobilu? (Zupan, 130) /
? (Zupan, 141);
pogledavati: ... bil je razkutran in jezno je pogledavalmater (KF); ... obstal je na
oglu, sukal glavico ter bistro pogledavalzdaj s tem, zdaj z onim oescem po ele
znih moeh (KF);
7
.
, 2012.
8
ozirati se, ,
.
/ gledati , .:
, (Bulatovi
- Petao, 45) / Vsi se ozirajo navzgor, pa nihe ne vidi modre glave na oblem deblu vratu (Bulato
vi - Petelin, 41);
... . (Bulatovi - Ljudi, 78) / ... so
bili na linolejastem podiju. Od tam so se ozirali po luknji (Bulatovi - Ljudje, 82);
9
, ,
.
319
. : ...
ozirati se: ... vaani so se eljno ozirali proti nebu, ki se ni in ni hotelo pooblaiti
(KF); Oe se je vedno bolj pogostoma oziral skozi okno (Kosma, 89) /
(, 77).
4.
.

.10
, ,
:
... (Markovi, 344) /
Eno smuko je imela nataknjeno in si jo je kritino ogledovala (Markovi, 356);
[...] (Bulatovi - Ljudi, 63) / Nikitin [...]
ga je ogledoval od vseh strani (Bulatovi - Ljudje, 65).
, ,
, , :

(); ... (); ?
(Markovi, 74).
.
, ,
. ,
ogledovati (si) , , (.
),
, zazreti se , zastrmeti se
, , pogledovati:
, , (Bulatovi - Ljudi,
121) / Foreti se je z obudovanjem zazrl v mojo pelerino, kornje in bi (Bulato
vi - Ljudje, 124); ... (Bu
latovi - Ljudi, 160) / ... stara poast jemlje Markoviev palac in se zastrmi vanj
(Bulatovi - Ljudje, 166); (Bulatovi - Petao, 85) / Vsem
pogleduje v oi (Bulatovi - Petelin, 77).
10
,
: . .
, .
320
5. : zagledovati se

zagledovati se

11
. , ,
-
+ Nacc / v + Nacc :
, ...
(); Zagledovala se je v njen kip, v njeno sproeno lepo lice (KF).12
6. , : ozirati se
,
ozirati se,
.13
.

,
.14
11
/ zagledati se,
/ zagledovati se, - (.
, 2002, 253). - ,
, .
, - ,
, . -
, . .
12
/ zagledati se o
/v, , . + Nacc / skozi + Nacc: Da bi se pomirila, se
je zazrla skozi okno kopalnice... (Novak, 22) / ,
... (Novak, 20).
13

,
.
, , .
/ Marko se poasi ozira proti vratom,
/ poasi
. ,
.
14

, .
(. Richards, 1975, 353).
321
. : ...

( , ),
, .: [...]
. ,
(Markovi, 260).15 je
: ... ,
, (Markovi, 119) / ... sem
prenehal in se oziral okoli sebe, kakor da bi me kdo lahko slial (Markovi, 128),
, , :
, , , .
ozirati se a

/(o)krog sebe (okoli sebe), .
() / naokrog (naokoli).

, .:
[...] (Bulatovi Ljudi,
406) / Papkove zenice so zevale [...] Nenehno se je oziral (Bulatovi Ljudje,
406); (Peki, 103) / Panino se je oziral krog sebe
(Peki, 100); ... (, 63)
/ Iskali smo ga dolgo se ozirali okoli sebe... (epanovi, 51);
, (); ...hkrati
pa se ves as oziranaokoli, ker meni, da ga zasledujejo nekakni detektivi (KF).
/ nazaj: ... ();

...ozira se nazaj, nemara zato, da bi se prepriala, ali ji e sledijo... (KF);
+ Nloc / po + Nloc: (Markovi, 20) / Zaman
sem se oziral po stanovanju (Markovi, 23); Vrnila se bo tena in sitna, ali pa bo
taka postala, ko se bo razoarano ozirala po hii... (Zupan, 233) /
15
reagirati: Barkov ti je postavil neko ne
dolno vpraanje (...), ampak ti nisi reagiral. Torej, nekaj si odgovoril in si potem govoril po svoje
(Markovi, 272). ,
, zmeniti se ( za +
Nacc), .: .
(Peki, 483) / Od asa do asa je pod nogami zautil mehkobo lovekega telesa. Ni se zmenil za
to (Peki, 467).
322
, ...
(Zupan, 260);
+ Ndat, + Ndat / proti + Ndat, k + Ndat :
(); eprav posnetek e traja, se vse bolj nestrpen
oziram proti vratom (KF);
+ Ninstr / za + Ninstr: ... , ...
(); Nekajkrat sem se zalotil, da se brez razloga oziram za enskami (KF).16
7.
[ ]

( / videvati)
( ).
[ (
)] () / zagledovati se
[ ] ( ) / ozirati s.

/ pogledovati
( )
.
/videvati
, / zagledovati
se, ( ) / ozirati se
. ( ) / ozirati se
.
, . ( ). :
, 1959.
, . . : , 2005.
, IIII. :
, 19671969. IVVI. :
, 19711976.
16
+ Ninstr / za + Ninstr
/ ozirati se ,
: ?
... ().
323
. : ...
. : , 2007.
, . . : Logos-Art, 2007.
*
Bulatovi, M. Ljudi sa etiri prsta. Beograd: Verzal press, 1998.
Bulatovi, M. Ljudje s tirimi prsti (prevedel Ferdinand Miklavc). Ljubljana: Mladinska
knjiga, 1976.
Bulatovi, M. Crveni petao leti prema nebu. Novi Sad: Stylos, 2000.
Bulatovi, M. Rdei petelin leti v nebo (prevedel Duan Dolinar). Ljubljana: DZS, 1967.
Zupan, Vl. Igra s hudievim repom. Zagreb / Murska Sobota: Globus / Pomurska zaloba,
1985.
Zupan, V. Igra s avolovim repom (preveo ivojin Pavlovi). Beograd: BIGZ, 1987.
Kosma, C. Pomladni dan. Ljubljana: Mladinska knjiga, 1970.
KF FidaPLUS. http://www.fidaplus.net.
Markovi, V. Izranjanje. Beograd: Stubovi kulture, 2001.
Markovi, V. Izplavanje (prevedel Damijan inigoj). Novo Mesto: GOGA, 2004.
Novak, M. Maja kuga. Ljubljana: tudentska zaloba, 2000.
Novak, M. Maja kuga (prevela Alenka Zdear-irilovi). Beograd: Clio, 2002.
Peki, B. Besnilo. Novi Sad: Solaris, 2002.
Peki, B. Steklina (prevedel Ferdinand Miklavc). Ljubljana: DZS, 1992.
Petrovi, G. Trgovinica Pri sreni roki (prevedla Tatjana ener). Ljubljana: Mladinska
knjiga, 2004.
SSKJ Slovar slovenskega knjinega jezika. Ljubljana: DZS, 1994.
Tima, A. Vere i zavere. Beograd: Prosveta, 1997.
epanovi, B. Usta, polna prsti (prevedel Janko Moder). Ljubljana: Mladinska knjiga,
1977.
, . (2002). . .
. :
.
, . (2003). . .
. :
.
, . (2012). .
. LV/2: 7184.
, . . (2005). : .
:
.
324

*
Babi, S. (2002). Tvorba rijei u hrvatskome knjievnome jeziku. Zagreb: HAZU
Nakladni zavod Globus.
Vendler, Z. (1967). Linguistics in Philosophy. Ithaca London: Cornell University Press.
Leech, G. N. (1987). Meaning and the English Verb. London New York: Longman.
Orenik, J. (1994). Slovenski glagolski vid in univerzalna slovnica. Ljubljana: Slovenska
akademija znanosti in umetnosti.
Richards, W. (1975). Visual Space Perception. U: Carterette, E., Friedman, M. (ds.).
Handbook of Perception. V, Seeing. New York etc.: Academic Press. 351386.
Smith, C. S. (1991). The parameter of aspect. Dodrecht: Kluwer Academic Publishers.
Harm, V. (2000). Regularitten des semantischen Wandels bei Wahrnehmungsverben des
Deutschen. Stuttgart: Franz Steiner Verlag.
eljko Markovi
ITERATIVE VERBS OF VISUAL PERCEPTION
IN SERBIAN AND IN SLOVENIAN
Summary
The paper presents Serbian and Slovenian verbs of visual perception that denote
situations being classified as derived situation types multiple-event activities or habitual
statives according to characteristics of their developmental course. In addition to properties relevant for semantic determination of the above-mentioned verbs, the types and
formal characters of their right arguments are also identified.
ments.
Key words: lexical semantics, verbs of visual perception, situation types, argu-
325
326
.

kuresevicmk@sbb.rs
81112
091(=163.41)15

1
, ,

.

,
, :

,
.
, .

.
,
,
16. - .
: , ,
, , , , ,
.
1
,
( 178001).

(. , 2012), 13. 2012.
. . e -,
,
,
.
. ,
. ,
,
.
327
. : ...
1. 14.
( ,
, .), ,
, , ,
, .
, ,
,
4. . . . . 2

.

( 350)
(, 1969, 7).
.

.

,
, e
-
.

13. (
, 2007, 309).
2. .
(2007: 318)
,

, .

.
: , () ,
, , (
) .3
2

, , (.
Kuna 2008: 259260).
3
. . -, 2007, 451453; , 2012; 2013.
328
3.
,4
.
.
o

(, 1965, 195; Lehmann, 1980).
, . , ,
,
,5 -
, (Grkovi-Major, 2010).
O

:
,

.
,
.
,

- , ,
, , .
.

(
).
4. . ,

. ,
.

4
(
1985), 16. - (,
1983, 227),
(, 1969, 291; , 1985, VIII).
5

- ,
.
329
. : ...
.

. ,
, ,

: (
) ( ).

, .
,
a . 6
7 8
.
: ,
,
, .
. ( /
) (
, ,
.)
,
(Nida, 1992).
,
, ,
, , .
( ), ,
( )
6

, . (2002: 384385)
, ,
,
, . ,
, ,

.
7

The Grammar of Discourse . . (Longacre,
1996).
8
, (.
) .
330
( )
.
.

, . ,
(, , .),
,
,
. ,
,

,
.
5.
, , , . ,
,
( ),
.
,
, , ,
(. ).
5.1.

(Longacre, 1996, 21).

, .
,
.
5.1.1.
,

, , /

, .
: || ||
|| ||
(15v/511);
331
. : ...
. . . :
. (15r/ 810);
. . . : | |
| | | |. | | , | | ,
. || .
. .
| | | | ||. || ()
(14v/19).
5.1.2. ,
,
.
,
/
,
(. ),
,
,
(. ).
,
, ,
,
, .
)
: || .
|| ||||
| |
|| || (3r/93v/4);
. . . : ||
. .
. ||() .
|| || ,
(16v/717r/3);
. . . : || | | ( )
|| ()|| ||. || ()||||
() () (82v/49).
)
. . :
()|| | |. || (6v/79);
332

. ||
(170v/15171r/3);
. . :
| | ( ) . (15r/1112);
.
: (7v/413).

, .
. .
||
. . .
|| .
| | . (109v/11
110r/10).
5.1.3.
( 9) (
).
,
. /,

, .
, ,
, .

. ,
, .
,
,
( )
(. -, 1997; , 2012, 76).

, .
/
9

: , ,
.
333
. : ...
,
.
5.2.
, ,
.

. .
,
(. Veerka, 2002, 421; , 2012, 287 288).

,

( /, .
/ /
), ( ) (
, , ),
(. ).
,
,
(. ).
5.2.1.
.
, , ,
-
:
. ,
,

.

, . .
. (107v/58);
: (113r/810); 10 ||
(16r/1213).
10
.
T .
334
, ,
, .
, ,
, , , , .
. ()()|| ()
(25v/58); () ||(). () ( ) ( )
(193v/12).
,
: () || ().
| | ()||()() (85r/13).

, .
||() (39v/810);
| | . || || (240v/811);
||() ||() | | | | ( ) ||
(93v/35); () || () () (),
()(). | | || ()|| (82v/14
83r/2).
, ,
,
,11
,12 .
5.2.2.
.
,
, .
, ,
,
.
11

(. , 2012, 148150).
12
:
,

(-, 2001, 17; Veerka, 1961, 35).
335
. : ...

(
, 1958, 308309; Veerka, 1961, 59; -, 2010, 198199).

,
(. , 2012, 71). ,
*k- ,
(. , 2012, 289, 304).

: ,
, 13 (. , 2010).
(. ,
2012, 304). ( ),

, .
) : ||() . ||
()||. || (SS 12r/10-13);
|| || ||() (91v/710).
) : ()|| .
| | ( ) . (37r/6-9); ,
(217v/12).
/ ,14
,
.
, .
,
13

: , .
, . (ikhenvald, 2004, 3).
14
,
.
. -
, , ,
,

, (, 2012,
9699). . 2010.
336
, , .
,
, .
:
(251v/1113);
(244r/710);
: | | | | ( ) ( )
(160v/16161r/1); . || ()
|| (159r/68); . ||
| | ( ) | | (). || ||()
|| || (9r/1216).
()

(. , 2012, 276285).
5.2.3. (
)
: + () + ,
.
, ,
(, ),

(. -, 2004).

: ()
, () ,
() .
mihi est ,

(-, 2005).
, .
+ () + : ||() .
|| : (211r/15 211v/1);
|| (49r/1215); () ||
, (183r/14183v/1);
: || ,
||() (98r/ 710); ,
. (116r/47);
337
. : ...
() :
||() (191r/11-13);
(191r/910).
5.2.4.
,

,
, , .
6.
,
, ,
.
.

, . ,
,
, . .
,
,

.

, ,
, .
.
,
.

,
,
().
( ),
,
, ,
.
,

(.
338
) (
).
, . ,
: , ,
. .
,
,
(. , 2012, 304)
.
-
.
,

(. , 2006, 164168).
, .
,
,
, .
: . ,
(.). : ( ,
, II), 1985.
-, . (1997). .
. XV/1: 2139.
-, . (2001). .
: .
-, . (2004). .
. 33/1: 249261.
-, . (2005). esse
. . LXI: 3350.
-, . (2007). .
: .
-, . (2010). (
). . LXVI: 187204.
339
. : ...
, . (1983). . (. 352):
, . ( , .
DLIV, , . 35). : .
, . (2010). (
) .
. LIII/1: 7992.
, . (2012). . .
: ( . -).
, . (2013).
(
). . 84. ( ).
, . (1969). : .
(, . XXXI). :
.
, . (2007). :
. : .
, . . (1958). . III. :
.
, . (2006). . :
.
, . (2002). . : .
*
ikhenvald, A. Y. (2004). Evidentiality. Oxford: University Press.
Grkovi-Major, J. (2010). The Role of Syntactic Transitivity in the Development of
Slavic Syntactic Structures. In: Hansen, B., Grkovi-Major, J. (ds.). Diachronic
Slavonic Syntax. Gradual Changes in Focus. 6374. Wiener Slawistischer
Almanach Sonderband. Mnchen Berlin Wien.
Kuna, H. (2008). Srednjovekovna bosanska knjizevnost. Forum Bosnae: kultura znanost
drutvo politika. 45.
Lehmann, W. (1980). he reconstruction of non-simple sentences in Proto-Indo-European.
In: Ramat, P. (d.). Linguistic Reconstruction and Indo-European Syntax. 113
144. Amsterdam: John Benjamins.
Longacre, R. E. (1996). The Grammar of Discourse (second edition). New York
London: Plenum Press.
eje, A. (1965). Uvod u uporedno prouavanje indoevropskih jezika. Beograd: Nauna
knjiga.
Nida, E. A. (1992). Basic Elements of Discourse Structures. In: Hwang Sh.J. J., Merrifield
W. R. (ds.). Language in Context. Essays for Robert E. Longacre. 4751. Summer
Institute of Linguistics University of Texas at Arlington.
Veerka, R. (1961). Syntax aktivnch participi v staroslovntin. Praha: Sttn
pedagogick nakladatelstv.
340

Veerka, R. (2002). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, IV: Die Satztypen: Der
zusammengesetzte Satz. Freiburg: Weiher Verlag.

, .. . ,
. ,
.
,
, , ..
. , .
,
.

, .. , , , - . (, . , . ( ) (1985), , ).

,
.
,
( ) ,
.
, , , ,
341
. : ...
, . , ,
, , ,
, - .
( ) /, ,
, .. ,

. ,
( ) ( , ..
+ + ).
, ( )
. ,
, , ,
.
K : , , , , , ,
, .
342

gordanadragin@yahoo.com
811.163.41282.2(497.113)

1

. :
, -,
// //, , , ,
, , ,
, /, , , , .
- ,
, , , ,
, , , , , ,
, , ,
, , , (3. . . )

.
: , , ,
- , , .
1.
. , ,

(, 1989, 158). :
,
. (, 1989, 158).
, , -

.
1
(148001)
.
343
. : ...
, , , .
,
, . , .
2. , , ,
. .
, ,
. ,

. ,
, . ,
, . ,
.

. (,
, , ) ,

. , ,
. , ,

.

, ,
. , , ,

,
.
3.
( )
2 . 5. 8.
O .3
2
,
, , ,
.
3

, ,

.
344
4.
. ,
( 1966. 4). ,
, , : ,
. :
( ) . 2002.
9598 (90,35%),
.

.
5. - ,
, , .5 1968.

. 7 ,
,

. , . ,
.6
6.
, . ,
,
.
, 11 (
5. )
.
.
6.1.
,7
4
https://sr.wikipedia.org.
. , ( ),
, , 1985, 214.
6
, , ,
, ,
. .
.
.
7

, 2012. . .
5
345
. : ...
, . .

. ,
, .
, .
.
6.2.

,
.
. ,
,
. ,
, .

, ,
, , ,
.

, ,
.
7.
.
7.1. :
1) , 2) - 3)
// //.
7.1.1. .

. , .
, -
(, 1968, 41) ( ,
, )
VII , (, 1968,
42; , , , 1997, 264) ( ,
, , ).
- . ,
()
.
346
7.1.2. - -
(, 1968, 74).
:
, , , , 12 , ,
.
7.1.3. // //. //
: (, 1968, 143) ( , ,
, ), ( )
(, , ,
, ) (, 1968, 144).
// 1. . . .

, : , ,
. ,
.
. . 1994: 189.
7.1.4.
// .
: , ; ,
.
, ,

. , .
50,00%
, 25,00%, 5. 44,00% 8. .
37,50% 5. 72,00% .

, .
: , , (, 1968, 76);
.8
:
// , .9
8.
, , , , .
8
, , -- --. .
.1994, 279. . , 1968, 75.
9
,
. . . 1994, 325.
347
. : ...
8.1. (. , 1968, 166),10

, --,
, ,
(. , 1994, 77)
77% 1. . .
23% .

. . ( ).
.
: (). , ,
.
8.2. ,
( . 1997, 30),
- (, 1968, 170; , 2009, 343). ,

, , -
.
8.3.
(, 1968, 166).
8. :
. , ,
. ,
(, 1968,
166, 196). , (1968, 166)
,
.
8.4.

- -
- .
- (...) (...) , , ,
, ... (, 1968, 167).
:
11 , , ( .
1997, 74).
10
( ) = . -
- , ,
.
11
, , .
348
9.
, , , /, , , ,
.
9.1. 5.
VII
, I , , .

VII ( ;
) ( . 1997, 204).
.12 , ,

.
9. 2. I
: .
(1968, 27).
,
. I
, . VII .
. ,
13 .
, ,
( . 1997, 473).
9.3.
VII III.
je . . , 1968: 200.
- ,
(1985, 352) . , ,
.

(), III .
,
( . 1997, 252).
9.4.
. VII , .
12
-
(, , 1997: 204).
13
(1968: 27),
- (
. 1997, 472, 473).
349
. : ...
, .
(, ,
, , , .) ,
, VI (,
1968, 188). , 14 3. . .
3 ( )
: - (, ) - (, ) - VII ,
.
3. . . ( ). .
, -
, ,
. 10%,
90%. ,
, 50:50, , 56%
, 44%.
, ,

3. . .
10. .
, ,
(, 1979, 14).
,
,
, .
,
, , .
.
, ,
, ,
. . : ,
-, //
//, , , , ,
, , , /,
, , , .

, ,
14
-
, 3. . . .
350
15 . ,

(, 1979, 26). , ,
, ,

.
, . (2009).
.
. 38/1: 341350.
, . (1989). . :
. 3175.
, . (1991). .
. . 37. . 623708.
, . (2012).
( ,
2, 1617. 11.
2012, )
, . (1985). (
). : .
, ., , ., , . (1994). ( ). .
. 40.
, ., , ., , . (1997). ( : , , ,
). . . 43.
, . () (1997). . :
.
, . (1968). .
: .
, .(1979). . : . XX .
, . (1985). . .
. 31. .
, ., , . (1994). ( I, II, III
IV ). : .
15
351
. : ...
Gordana Dragin
COMPETITIVE RELATIONSHIP BETWEEN STANDARD LINGVISTICS
EXPRESSION AND DIALECTSIN SPEECH
OF PRIMARY SCHOOL STUDENTS IN ABALJ
Summry
The author discusses dialectals the phonetic and morphological level in written
assignments and those obtained with the curriculum of fifth and eighth graders in abalj.
Analysis of the dialectals: reflex clusters, summarizing final vowels group -ao, and causin
gloss of consonants /h/ i /j/ paradigmatic characteristics noun , , , ,
and the specificity of conjugation of verbs , , , /
, , , , . Speech abalj is ajkaka voice type
umadija-Vojvodina dialects and dialectals like , ,
, , , , , , , ,
, , ,
, , , (3 l. Pl. Present) indicate that the
standard language and dialect idioms that are incompetition with primary school students
in abalj.
Key words: standard language, dialect, ajkaka type umadija-Vojvodina dialect,
elementary school, abalj.
352
E.

petrovacki@nscable.net
M. 1
2

. ,
, .

.
: , , ,
, ,
1.

() .

,
, ,
.
.
3
,
.
,

1
, 3. ,
, ,
.
2
,
, : ,
(178004).
3
. (2010).
. 110-00-37/2010-11. .
353
E. , M. : ...
, -
.
,
4 .

,
, ,
5.

,
,
( ),

, ,
. , ,

, , ,
.
,
, .
,

.
2.

.
, ,

,
,
. , ,
,

.
4
(1972) .
.
(1997). . 110-00-32/97-01. .
5
354
, ,
- ,
, , .
, .
, .
,
.
(
, ),
,
.
.6
,
.
-
,
,
. , ,
,
+
, .

, , , , ,
, , , , , .
: , ,
, , , .,
( ).
.
, ,
, . , , ,
,
, .
6
, (2005, 803)
, ,
. ,
, ,
,
: , , , , .

, , , , .
355
E. , M. : ...
,

,
,

7.
.
, ,
.
3.

, ,

.

, .
(, , 1999, 324).
,
,
,
.

-
.
,

.
,
7
(2010) ,
: ( );
, , , . (
); , , (
); , (
) , ,
, (
/ ...). , ,
, , ,
, .
356
. ,

, .
.
8
. 1
8 .
.
, .

.

,
.
-

,
.
, ,
, ,
, :
, ; ,
.
,
.

,
( : ,
, ). , ,
,
,
.
8
e.
- (1956).
357
E. , M. : ...
,
,

. , ,
,
.
,

.

, .
9
. 2
.2
.
1. .
2. , , , ,
.
3. , .
4. , ,
, .
5. ,
, , , .
6.
.
7. [...] , , .
8. , , ,
, , ,
.
:
1. ?
2. ?
3. K . 6, 7 8,
?
4. ?
5. ?
, (1987). . : . 15237.
358
, ,
,
.
, ,
.
,
,
,
.

,
.

,
, , ,
, ,
.
, ,
.
, ,
,
,
, .
, ( . 3),
, .
: , ,
, , .
, .

,
.

,

, :
359
E. , M. : ...

1)
2)
3) .
1) 2)
3) .
1)
2) 3) .
1) 2)
3) .

,
,
.

.
:
?
? , ,

,
.

,

.

, ,
, , ,
.
,
,
.
,
,
.
360

.

.10
. , .
1. , [...]
2. , , , [...]
3. [...] , , ,
, , ,
[...]
4. ,
, , , ,
[...]
1. : ,
_______________________.
2. -
, .
______________________________________________
3.
, . _________
________________________________
4.
.
_______________________________________________
10

, (

), (
). , ,

.11
10
, (1985). . : , 5361.
,
,
11
361
E. , M. : ...
, , ,
,
, ,
.

, ,
(, 1998,
53).
,
,
.

, .12
()

: , , ,
: ( )
:
( , )
( , , )
( / )

.
,
.
12
(2009, 673)
, ,
,
,
.
362
.
, ,
, ,
,

.

, ,
- .
,
.
,
.

.
.
, .

.

.
.
.
.
.
.
/ /
.
.
.

,
, , , , , ,

, ,
363
E. , M. : ...
,
.

,
,
,
,
- (
/ / ; /
/ . .).

,
,
,
, , (,
2010, 422).
: , , , , .
,
,
.

, .13
,
.

,

, ,
(, , 1999, 325). ,

, .
- ,
- .
,
.
13
,
(
, , 2007). ,
,
.
364
,
, , .

.
,
,
,
.
,
: , , .14

4.
.
,
.
1.
.
2. . , .
3. , ,
.
4.

.
5. , ,
.
6. , , -

, , , ,
.

, , (
+ ),
14

, ,
+ ,
(, 1998).
365
E. , M. : ...
, .

, .
, ,
.
,

. ,

(: ,
. [ . ]).
4.

.

, .
, ,
, -
- .
, ,
,
,
.

.

,
. - ,

,
,
.
,
.
366
, . (1972). .
. 15/ 2: 115138.
, . (1970). :
. . 13/ 1: 4354.
, . (1998). .
. : .
, . (1998). . :
. 83109.
, ., . (1990).
. :
.
, . (2009). . :
.
, . (2004). .
: .
, ., . (2007).
. . 32: 463471.
, ., . (2010).
. : .
.
, ., ., . (2000). . [
]. :
.
, . . (2005). ( ).
:
.
, . (2010). . .
66: 419433.
, ., . (2010). . :
.
, . (1956). -. : .
.
(2010). 110-00-37/2010-11. : .

. (1997). 110-00-32/97-01. : .
, . (1985). . : , 5361.
, . (1987). . : . 15237.
367
E. , M. : ...
Ljiljana Petrovaki
Milica Savi
CLAUSES FOR EXPRESSING INTENTION IN TEACHING
OF SERBIAN LANGUAGE
Summary
In this papaer we examine how students are introduced to the subordinate clause
as syntactic form for expressing intention in Serbian language. Their features are considered, their modal meaning, constituent values and their compulsory and adjunct valency
functions. Similarities and differences between intention, expressive and causal clauses
are pointed out in order to avoid possible misunderstandings. Therefore, specific methodical models and procedures, which in covering the topic on intention clauses, acquire
active lectures on Serbian language syntax.
Key words: Serbian language teaching methodology, subordinate clause, syntax,
clause for expressing intention.
368
821.963.4113
811.163.41367.625
:

,
.
: , ,
, , , , , .
1.
( )
():
.1
( )
, ,
(. ),
() ( ).
,
, /
. , ,
/ ,
, ,
, (Kleut, 1991; ,
1996, 2354; , 2000; , 2013, 100107).
U prirodnoj komunikaciji za razliku od tehnike jezine se umjetnike tvorevine javljaju u

svojoj normalnoj zvunoj govornoj egzistenciji i u organskoj povezanosti s tzv. izvantekstovnim
elementima: s intonacijom (a i s melodijom), s gestom (a i s plesom), s cijelim situacijskim kon
tekstom prianja i pjevanja (Bokovi-Stulli, 1987, 12). [ ] , ,

, (,
, ) (, 1996: 9).
369
. : : ...
)
: () ,
.
.
2. ,
(
) ()
. ( I, . 26)
,
.2

2. :

1. ,

3.
:
( = )
4.
(< )
5.
,
( > ; = )
6.
7. :

8.
9.
:

( = )
10.
.
11. ,

13.
. ( = ,
)
12. ,
( = ;
= ))
14.
16. :

15. ,

. -, 1971, 343; , 2012, 24.
370

17. :
(( = ,
)
18.
19. ( = )
20. :
(, )
21. :
( = )
22. ,
,

23. ,
:
24. :

25.
: ( =
)
26. ,
; ( =
)
27.
:
28. /

29.
:
( = , )
30.
31.
:
32.
(< )
33.
34.

.3 , ,
. ,
, :
, ;
, ,
,
. (
3
371
. : : ...
; , )
: , .
< > .4
( )
. :

,
.
,
,
, :
( > ), ( > ) ( = )
(, 2011, 68). ( )
( = ).
372
.5
, ,
. (
),
. :
, (
) . ,
;
.
( ) , (
, ) (
/) , .
, ,
: , ,
, .
. ,
, ,
/ ;
; .
, ;
.
(, , )
,
(). ,
, ;
.
:
. , , .
(),
, ,
,
. , ,
.6

(2008) .
6
( , ) ,
, ,
.
373
. : : ...
3.

(-) ,
, ,
. , ,

(2010, 240246),
.
, (. ,
, ),
,
.7 ,

: , , , , ,
, , , , , ,
, , . , ,

(, 2010, 171).

,
, .
, .
(
, II, . 44), ,
( , II, . 29),
, ( , II, .
69) .
( , II, . 48),
( , II, . 76), (
, II, . 26), (
, II, . 65), (
II, . 62), ( , II, . 36),
7
, ,
( II).
(
, ) -
,
.
374
( , II, . 52) 8
()
.
, ,
. ,
,
, , : ,
, ( II, . 38); , , (
II, . 93); ( II, . 72).
: , ( II, .
38); , ( II, . 18),
.
, ,
, ,
.
4.

. , ,
:
: (
, II, . 38), ( ,
II, . 43), ( , II, . 5, 34),
( II, . 64);
: ( , II, . 45),
( , II, . 54;
, II, . 98), ( , II, . 55),
( ( II, . 25),
( , II, . 59),
/ ( , II, . 12;
II, . 67);
( /
, II, . 44; , II, . 34;
, II, . 46).

, ,9
8
, ( II, . 52) .
, , ,
.
9
375
. : : ...
, ;
.
,
.

.
; (
)
. ,
,

/
( II, . 54, 55). .10
(),
.
:
, , ,
.
:
.
, .
(.
, II, . 34) (.
,
, II, . 35)
,
( II, . 46). ,
, .
, ( )

.

(, 2008, 156)
.

,
.
10
.
(2008), .
376
, ,
,
. /
, .
( )
/
. , .
,
, .
,
, ,
. , , ,
( , II, . 66;
, II, . 11).

,
. , , ,
,
, /
.
.
4.1.

()
, .11

, ,
( ).
,

.12
,
.
11
-
,
. , 1996, 722.
12
,
.
377
. : : ...

/ + () / + +
() / + :
/
()
/
()
( II,
.)
30
30
61
61
31
59
25
43
60
47
49
47
45
25
45
52
10
10
67
30
31
43
39
50
54
49
27
378
62
43
24
27
66
30
34
52

,
(. II, . 43).
, ,
() ,
: + () /
+ ( II, .
16; II, . 26), ()
/ + + (
II, . 10; II, .
32).
, ,
,
.13
.
,
, (
) ( ),
.
/
; (
) .
13
( II, . 39),
( II, . 76) ( I, . 39)
( ),
: ,
,
.
379
. : : ...
( )14
,
:
,
, , .15
-
, , , , ,
, , , ,
, ,
, ,
(
), ,
( , II, . 17;
, II, . 30; ,
II, . 66).
,

.
,
:
( II, . 23);
( II, . 30);
( II, . 16);
( II, . 45);
, ( II, . 34);
( II, . 44);
( II, . 40);
( II, . 44);
, ( II, . 40).

, ,
.
:
( II, . 45);
, , ( II, . 44);
( II, . 44).
14
. , -, 1997, 99, 234.

, .
15
380

+ .
II .
27
44
11
34
40
44
40
40
44
56
56

;
,
. ,
,
() .
( , II, . 40;
, II, . 44),
.

:
( , II, . 29), (
, II, . 69), (
, II, . 56), ( , II,
. 44), ( , II, . 44), (
, , II, . 44; ,
II, . 44; , II, . 50;
, II, . 34; , II, . 90),
( , II, . 70),
( , II, . 31), (
381
. : : ...
, II, . 25), ( ,
II, . 29).
(
)
, ,
, ,
: (
) : (, ).
/ 16
/ ()
. :
( ) (
):
( II, . 44);
, ( II, . 32);
, ( II, . 52);
, ( II, . 32);
, ( II, . 44);
( II, . 44);
( II, . 34);
( II, . 29);
, , ( II, . 34);
( II, . 30);
( II, . 67).
/
(/ )

.
(, ,
, , , , , , ,
, , ),

:
, ( II, . 40);
( II, . 40);
( II, . 29);
16
/ :
( II, . 6), ( II, . 25),
( II, . 30).
382

( II, . 66);
( II, . 68);
( II, . 62);
( II, . 44);
( II, . 51).
/
:
( II, . 31);
( II, . 3);
, ( II, . 26);
( II, . 68)
( II, . 43);
( II, . 31);
( II, . 43);
( II, . 48);
( II, . 45).
/
, .

( )
.
,
, ,
,
. ,
, ,
( ) ,
( II, . 56). (
) ,
( II, . 67) .
[...] ,
( II, .
65).
,
( II, . 16).

( )
: , /:
383
. : : ...
( II, . 16);
( II, . 36);
( II, . 36);
( II, . 30);
( II, . 30);
( II, . 26);
( II, . 25);
( II, . 66).
,
, ,

. (
)
:
, .
() , , , ,
/;
/, (
).17
(
). -

,
. ,
, ,
(, 2001: 212, 315).
;
,
( , II, . 18;
, II, . 42; , II,
. 69).
( II, . 43) (
, ) (,
2001: 206 .).
17
,
.
384
***

:
;
.

.

;
, .
385
. : : ...
()
II . , II (1845).
V. : , 1988.
, . (1996). : . : ,
: .
, . (2008). .
CDIX, . 24: 131150. www.mirjanadetelic.
com/Viteske zivotinje u usmenoj deseterackoj epici.pdf. 31. 06. 2013
, ., , . . www.mirjanadetelic.com/e/baze.php.
31. 6. 2013.
-, . (1971). -
. :
.
, . (2013).
.
2013.
, , -, . (1997). . :
.
, . (2000). . , .
(.). :
. : . 1959.
, . (2008). . :
.
, . (2012). : .
: . : Orpheus. 725.
, . ., , . (.) (2001). :
. : Zepter book world.
, . (2011). .
. . :
. 31197.
386

, . (2010). .

2010. , . 22194.
*
Bokovi-Stulli, M. (1987). Povijest hrvatske knjievnosti I. Usmena knjievnost. Zagreb:
Liber Mladost.
Kleut, M. (1991). Concluding Formulas of Audience Address in Serbo-Croatian Oral
Epic. Oral Tradition 6/23: 266277.
Marija Kleut
HEROES SPEAK: COMMUNICATION VERBS IN SERBIAN EPIC FOLK POEMS
Summary
In the introductory part of this paper (Speech inside speech), oral transmission
of epic folk poems is interpreted as a specific speech, direct communication between
performers and listeners. In the second part (Action, speech and silence in the poem
Zidanje skadra), we analyse the relationship between speech and action in one poem in
order to demonstrate the poetic relevance of this relationship. In the third part (Communication verbs in the epics), the traditional corpus of communication verbs, as well as
archaic nature of some them, is being presented. The fourth part (Characters speak) is
about speakers in the folk poems. Mythical creatures and mythical forces (fairy, dragon,
something, dead head), animals (raven, hawk, eagle, horse, snake) and letters speak in
some folk poems, while people speak in all of them. The ability to speak no matter
who or what possesses it has the same functions: to dynamize action and to characterize heroes. Speech of the female characters, as well as that of the side characters, is less
frequent. Oral epics is dominated by male dialogue. The fifth chapter (How the heroes of
epics speak) is dedicated to speech formulas characterized by the tendency to mention all
the important elements of verbal communication in a single decasyllabic verse: speaker,
communication verb and adverb. Some rection complements, especially the ones accompanying the verbs of neutral meaning, are further interpreted.
Key words: communication verb, rection complement, epics, folk poem, speach,
formulaic pattern, character, hero, poetics.
387
388
. -

ivana.konjik@gmail.com
821.163.4114
811.163.41373.47

:
1

.

,
, :
, , (), .

, , , , , ,
, .
: , , ,
/ , , .
1.

( I).2
1

(. 178009)
, .
2
.
(, 1985),
,
, ,
. . -

.
389
. -: ...
1.1.
,
,
: , , (),
(). ,
( )
.
1.2. /
, /
,
(/, )
.
, (2011, 134),

, ,
,
.
2. a e e
, ,
- ,
, , , -
.3

.
2.1.

.4 5
,
, ,
, ,
, . , ,
,
: , 1992; , 1997; , 2006;

, 2008; , 2008; Deteli, Deli, 2012. ,
. , 2001; Radulovi, 2007.
4
.
/ .
5
.
390
, ,
, .
2.1.1. ,

, ()
()
. - ,

/
,
( ).6
- ,
.
3. ,
(, ;
, 1997, 9194),
(. Deteli, Deli, 2012, 30).
,
, , , . ,7
,
,
(. Radulovi, 2007, 138; Deteli, Deli, 2012, 30, 3435).8
3.1. (),
,
(, , , , , .).
/ (, ,
, , ,9 , , , ,10
6
. , 1999,

. , 2003, 2006.
7
- , .

, . -, ,
1984, 119; , http; , 2008, 32, , .: , ,
, | ! | ? |
( I, 286).
, ,
(, 1985, 573).
8
. Deteli, Deli, 2012.
9
. ( I, 462).
10
. ( I, 425).
391
. -: ...
,11 ,12 13 .) (. , 2008, 34; Deteli,

Deli, 2012, 2930), ,
(- ).
(
):
( ) : , ,
, - ! | , | , |
, | , | ! |
| ( I, 469).14
(
, ).15
4. ( )
, , ,

( ),
11
. ( I, 406).
. ( I, 462).
13
. ( I, 436, 437, 438, 595).
14

, :
: | ! ! | ? | , ? |
? | : | , , ! |
! ( I, 532). ( I, 344)
: . - ! | , !,

, ,
. . ( I, 732).
15
.
: , |
: | , | ! |
; | , | ! |
( I, 357). ( I, 365, 366)
. . : ,
| ! | , | ! ( I, 465),
: : , , ! | , ,
, | , , ! | , , ,
| , ! | , , , | ,
, ! | , : , !
( I, 618). ( I,646) .
12
392
.16
,
,
(
, , / , / ,
).17
5.
( I) - ,
( ) (
),
,
() .18
/
,

() (.
16
,
, , . (
) -
, :
: | , , | |
! ( I, 197), :
: | , , ; | , |
, , | , ! ( I, 228),
( I, 204, 205),
( I, 208).
, .
, : , |
: | , , ! | , | ! |
| ? ( I, 456).
17
. , 2004, :
: 1) (/)
, : ; 2) (
) , ; 3) ,
, , ; 4)
, ; 5)
( ,
, , ; ,
- ).
18
.
(. , 1996)
( ) (. -, 1996).
393
. -: ...
), ( , ,
, .):
, ! , | , ; |
, ( I, 51); , ,
, | ! | ,
! ( I, 53); . | ,
! | , ! ( I, 61); (
) , | ; |
, | , | , , | ,
| , | , | , , |
( I, 149); , , |
, - | ! ( I, 634).
5.1.
(/, , , ).
,
, ,
( ).19
/ , .
,

(/, , ),
( , / ,
/ ).
5.1.1. , :
, , | ! | , ,
, | ! | , , , |
! ( I, 64);20 ( )
.21
19

- - -
, , , .
-
, (-, 1996,
158; . , 1996).
20
( I, 728).
21
( I, 373), :
: , | ! | : , |
! | : , | !.
394
:
: | ! |
( I, 206);
, .
.
():
, | ! ( I, 317);
/ /
.
:
-, ! | , ? |
, | , ! ( I, 323).
:
. | , ! | ,
! ( I, 356),22 ( I, 360) ,
: , | ! | , |
!23
:
! | , | ! |
, | ! ( I, 362).24
/ / :
, ! | . ( I,
369).
22
( I, 363, 364, 365, 366). ( I, 357)

. :
, , | , . ( I, 381)
.
23
( I, 534): , !.
24
. ( I, 370) ; ( I, 443,
521).
395
. -: ...
):
(
? - | ! ... | , |
! ( I, 590).25
, :
: | ! |
| ! | , ,
| ! |
, | , , | , ! |
! ( I, 726).26

, :
: | , ! |
, | ! | !
|
, | , |
! | , ( I, 731).
( I, 292)
, ,

. (, )
.
6.

/:
(- )
, | : | ,
! | | - ( I, 749).

. ,
25
26
. ( I, 591).
. ( I, 727).
396
.
/
:
... | : | ,
! | , | ( I,
739).
/ :
, ;
, .

(, )
:
, ! | , ! |
? ... | -; | ,
: | ! | , |
; | , | ,
( I, 733).
6.1. , ,
(), :
... | ! , : | , ,
, | , ! |
! | ... | ! , : |
, , , | , ! |
, | , ! |
, | , , | ,
! ( I, 666).

, (
):27
, | ! ( I, 342);
: | ! | ! |
. ( I, 385); , |
27
. ( I, 675, 698).
397
. -: ...
? | , | , |
! ( I, 371).28
:
, : | , ; | ,
| , ! ( : ) ( I, 417).29
6.2. ,
,
/ , .
:
, ! | , ! |
| , | ( I,
406);30
:
! ; |
, | , , | ( I, 538);31
:
, , ! | ! | , |
, | , | ; |
, | ; | , |
( I, 463);32
, ,
(, .):
! | ? ( I, 587); ,
! | ? | , ? | ,
28
( I, 372).
, , :
| ! ( I, 574).
30
. ( I, 444).
31
( I, 539).
32
.: ; | , ! ( I, 745).
29
398

, | . | , ? ! ( I, 632)33,
, , ! | ( I, 710),
: ! | |
( I, 746); ( ):
, ? ! ( I, 720).
6.3. , ,
, , ,
, ( )
:
| . | : |
! , ! | |
: | ! | ! |
: | , , ; | : | , ,
! | , | ! |
, | ! | , | !
| ! | , | ( ,
) | , | , |
| , | , |
, | , | , |
. ( I, 262),

( I,
289), ( I, 702).34
6.4.

- ,
, ,
33
. ( I, 633).
. , | . | :
; | : ! | , : | ,
; | , . | ... |
: | , ! | , ; |
: | ! | , |
: | , ; | , |
. ( I, 418). ( I, 258)
: ! | , ! |
. | , ! | , , | , !
| | .
34
399
. -: ...
,
, .:
( )
, ! | ! ( I,
254); , ! | !
! , ! ,
! ( I, 776),
:
, ! | , | ,
, | , | , ; |
, | , , |
, | , ; | , |
, , | , | ,
( I, 535),
:
, ! | ! | ; | !
| ( I, 178).35

,
-
- .
I , .:
? | ! ( I, 714);
: | , ! ( I, 715).
7. /
/ (
),
35
, . ( I, 390, 404, 529, 530, 531 .),

, : , |
: | ! | , | ! |
, | ! ( I, 362).
() (. Deteli, Deli, 2012, 3637).
400
, , ,
.36 , , ,
,
,
, /
,
, , , , .
7.1. :
... | | ,
? | ? |
: | , , , | , |
: | , ; | ,
( I, 368).37
, /
, :
, | , |
, | , |
( , VI, 19: 3742, Deteli,
Deli, 2012, 35, . -);
I, 238: : ,
! | , | , |
? | , ! | ,
?
36

. (Deteli, Deli 2012);
: , , , | , | ...|
, | ! | , , | , | , |
. (

): , | !;
, | !; , | !
( , ) , , |
! ( I, 269); ( I, 627) ! /
. ( I, 654).
37
, | : |
, ! ( I, 345).
( ,
): , , | , ! |
( I, 638).
401
. -: ...
7.2. :
: | , ! |
, . ( I, 551); : ?
! ( I, 613); : | ,
! ( I, 715).
7.3. / :
! | ? |
: | , ! ... | |
, ! ( I, 289); , |
: | ! | , |
! | , | ! (
I, 362).
7.4. :
: | ! | ! |
. ( I, 385).
8. /

-
,

.
, . (1992). .
. 24: 193203.
, . . : .
. 13. 2012, http://www.rastko.rs/
knjizevnost/nauka_knjiz/dajdacic-kletva_c.html
, . (2011). . : SlovoSlavia.
, . (1985).
. : Veselinovi ulc, M. (gl. ured.). Zborniku radova XXXII kongresa
402

Saveza udruenja folklorista Jugoslavije. I: 573576. Novi Sad: Udruenje
folklorista SAP Vojvodine.
, . (2001). , .,
, . (.). : Zepter book world.
, . (1996). . : .
, (2004).
.
. .
-, ., , . (1984). . :
.
, . (2006). () . : , .
(.). : . 3: 6785. .
, . (1997).
. . 2/12: 8795.
-, . (1996). : (.).
. : . 1996. [].
. 44/13: 157159.
, . (2001). .
.
, . (1999).
. : , ., -, . . . .
155168. : .
, . (2003).
. . 63: 237253.
, . (2006). . :
. . 1.
: . 262282.
, IIII. :
, 19671969. IVVI. :
, 19711976.
, I. : ,
, 1959.
, . (2008). , .
. 55/12: 1345.
I . 1841.: (.).
. . . : , 1975.
, . (2008). -
. . 13/12: 137148.
*
Deteli, M., Deli, L. (2012.). Modelativni potencijal kletve u usmenoj epici. Poznaskie
Studia Slawistyczne. 3: 2943. Pozna: Adam Mickiewicz University Press.
403
. -: ...
Radulovi, L. (2007). Roditeljska kletva kao nevidljivo nasilje: diskurs antimaterinstva u
tradicijskoj kulturi. Etnoantropoloki problem. 2/2: 137146.
-

:

, , ,
. ,
,
: , , , , .
/
, , , , , , ,
,
.
: , , ,
/ , .
404
.

milivoj.alanovic@sbb.rs
81373.47
8142
: 1
. ,
,
, , ,
, , .

, , ,
,
, ,
.
: , , , ,
.
1.
,
( http),
,
,
.
, . (.
;
),
(, 1997, 94).

(, 2012, 395).
,
,
, , , ,
1
. 178004,
, ,
, .
405
. : :
() () , ,
, (, 1997, 91) , , .
2.

,
.
, , ,
,
. ,
, ,
,
( ), , .
, , ,
, , .,
,
, .
, .

,

,
, .
2.1.
, .
,
,
(, 1989, 463; ,
2007, 893),
( ), ,
, -
( ) ,
, ,
(
). ,
, , ,
406
, ( ,
),
( ) - (
). ,
, , ,
,
(Deteli, Deli, 2012, 37)
(
), .
2.2.
( http; Radulovi, 2007,
137; , 2012, 394; Deteli, Deli, 2012, 32),
.
,
, .
.
,

,
(Radulovi, 2007, 138),
,
. ,
,
, ,
. ,
,
. ,
,
(, 1989, 461; , 2007, 890)
, .
,

, ,
, . , ,
, (Radulovi, 2007, 138;
, 2007, 892),
,
.
(Deteli, Deli, 2012, 42),
407
. : :
. ,
, ,

: . ,

.
,
,
, . ( http; Radulovi, 2007, 139),
, . ,

, , ,
: , .
3.
.
, ,
. ,
,
. ,
,
, ,
.
?
, ,
,
(, 1997, 93).
,
, ,
,
, ,
, ,
,
, :
408

.

.

.

.
.

.

.

.

.
.

.

.

.
.
.
.
.
,
.
.
.
.

.

.
.

1,5 w.
.
.
.
.

.
.
CNN-.

.
,
.

.
.
,
.

, .

, , , ,
,
, ,
. , ,
,

. .
409
. : :
,
, . , ,
, ,
.

,
, (, 1997, 93),
, , ,

, ,
.
, , ,
,
.
3.1.
, ,
. ,

, ,
, ,
, ,
, ,
. , ,
,

, ,
. ,

, .
,

,
, , ,
.
.
410
4.
,
,
,
. , ,
?
,
(, 1997, 94). , ,
,
,
.

,
,
. ,
.
:
)
, , , (. , ,
, , .);
) , . (.
);
)
(. , .);
) , . (. ,
.);
) , , ,
. (. , ,
, );
) ,
, .;
) , , , .
411
. : :

.

.

.

a.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.
,
. ?

(, 1968, 312), .
! ,

, , ,
.

,
. ,
,
, ,

.

?
, . !

,
412
, .

,

, ,
.
, ,
, , ,
, ,
, .

,
.

,
, :
5
.

.

, .

.

.

.
,
,
,
, ,
, , , .

, , ,
,
.
,
,
,
.
413
. : :
, , .
, ,
,
, ,
.
5.

, ,
, ,
, .
,
,
, ,
,
. , ,

, ,
,
, .

.
.
.
.

( ).

.
.
.
.
,
.
.
.
.
414

.
.
,
.
.
,
.
.
.

.
,
.

.

W
W .

.

.

.

.
.

.

.

117.

.
,
, ,
, .
:
)

,
, ,
,
, ,
;
)
,
,
,
,
,
, -;
)

,

;
)
,
,
,
, .;
415
. : :
)
,
:
,
,

;
)

,
;
)
,
, , ,
, .,
, .
,
, ,
, ,
,
,

.
6.
,
,
,

. ,
,

, .
, , ,
,
.
,
, , .
416

, ,

,
,
,
,
,
.
: www.forum.krstarica.com, www.facebook.com, www.ce4forumotion.com, www.serbianforum.org, www.lajknime.info ( 10.11.2012).
, . . .
. . : http://www.rastko.rs/
knjizevnost/nauka_knjiz/dajdacic-kletva.html.
, . (2012). .
. XLII/1: 393404.
, . (1968). .
. 16/2: 312315.
, . (1989). - .
. 18/2: 461467.
, . (1997).
. . 12: 8795.
, . (2007). .
. . L/12:
887898.
*
Deteli, M., Deli, L. (2012). Modelativni potencijal kletve u usmenoj epici. Poznaskie
studia slawystyczne. 3: 2943.
Radulovi, L. (2007). Roditeljska kletva kao nevidljivo nasilje: diskurs antimaterinstva u
tradicijskoj kulturi. . .. 2/2: 137146.
417
. : :
Milivoj Alanovi
MODERN CURSE: BETWEEN HERITAGE AND INNOVATION
Summary
The aim of this study was to explore the so-called modern sebian curse, collected
from various local web sites, and their invariant features, particularly the structural, on
the one hand, and the social, psychological and cultural phenomena. These Phenomena
give rise to weakening of magic and regulatory functions of curse at the expense of
those comical, ironic or satirical function, which is typical for corpus we analysed. This
regularity is achieved by bringing the individual, that should suffer the consequences of
violating a social norm, in the unreal or impossible, almost fantastic situation.
Key words: Serbian language, discourse analysis, curse, social context.
418
Mirjana M. JOCI
Novi Sad
UDK 811.163.41:654
mirajns@eunet.rs
KOMUNIKACIJA PUTEM RADIJA I TELEVIZIJE

KONTEKSTUALNI OKVIR1
Ovaj rad predstavlja pokuaj da se saeto, a to svestranije sa komunikolokog, sociolingvistikog, psiholingvistikog i lingvistikog stanovita prikau
karakteristike i sloenost procesa komunikacije putem radija i televizije kao medija masovne komunikacije, viestruka kontektualizovanost toga procesa i centralna uloga verbalnog, prirodnojezikog koda u njemu.
Kljune rei: komunikacija, kontekst(i), radio, televizija, medijski jezici,
komunikacioni modeli, verbalni kod.
1. Karakteristike komunikacije i komunikacioni model

Pored istovrsne tehnologije prenosa zvuka i slike putem prostiranja elektromagnetnih talasa ili radio-talasa kroz prostor, koja radio i TV svrstava u elektronske medije, njihova bitna karakteristika jeste da su to mediji masovne komunikacije. Masovnim medijima se nazivaju tehnike i sredstva komuniciranja
koja slue kao posrednici u komunikaciji, preko kojih se mogu prenositi poruke,
informacije od izvora ili komunikatora do primaoca odnosno nebrojene mase
primalaca recepijenata. ta se uopte podrazumeva pod komunikacijom? Mada
postoji veoma mnogo definicija (pominje se ak 126 [Dance, Larson, 1976 prema: Littlejohn, 1989, 15]) kojima se definie komunikacija sa stanovita pojedinih struka ili nauka (npr. lingvistika, semiologija, filozofija, sociologija, antropologija, psihologija, komunikologija), sr svih tih definicija moe se oznaiti
kao optenje, odnosno razmena i prenoenje ideja, informacija i znanja, mehanizam pomou kojeg ljudski odnosi egzistiraju i razvijaju se, a ine ga svi simboli
uma, duha, sa sredstvima njihovog prenoenja kroz prostor i njihovog ouvanja
u vremenu. Taj mehanizam ukljuuje kao sredstvo transmitovanja simbola duha
izraz lica, stavove, gestove, ton glasa, raznovrsne zvuke, rei izgovorene, napisane, tampane, emitovane putem radija i obogaene slikom, putem televizije
(u daljem tekstu TV). Humana, ljudska komunikacija, o kojoj je ovde re, podrazumeva optenje meu pojedincima, interpersonalno, u grupi ili pojedinaca ili
1
Rad je posveen dragoj koleginici Veri Vasi kao jednoj od kreatora studija urnalistike na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i prvoj koordinatorki Odseka za medijske studije.
419
Mirjana M. Joci: KOMUNIKACIJA PUTEM RADIJA I TELEVIZIJE ...
kolektiviteta sa masom kojoj je poruka upuena. Za razliku od interpersonalne,

odnosno komunikacije licem u lice, koja je neposredna, a istorijski i genetski
predstavlja primaran oblik komunikacije i zauzima bitan, ak i odluujui deo
u svakodnevnom procesu komunikacije, komunikacija putem medija, kao tehniciziranih i organizovanih oblika komunikacije (tampa, radio, televizija, film i
sl.), odvija se bez neposrednog prisustva partnera. Dakle, glavni akteri, subjekti
masovnog komuniciranja, su meusobno odvojeni i u osnovi anonimni jedni za
druge, a prividno bliski i znani s obzirom na neposrednost kontakta medija, kao
posrednika ili prenosnika, s jedne i recipijenta s druge strane. Mada se radio i
televizija izdvajaju od drugih medija po svojoj tesnoj povezanosti sa pojedincima, prodiranjem u same domove svoje publike i, s druge strane, svepristunim
i trenutnim karakterom njihovog delovanja (Kaznev, 1976, 6), mnoge filozofe,
sociologe, komunikologe, lingviste, zabrinjava to posredniki model preti da
postane dominantan u drutvu. Broj neposrednih ljudskih odnosa izgleda da je
sve manji, a broj posredovanih odnosa sve vei, iako su prvi za nas znaajniji od
drugih [...]. Ako mass-media i dalje nastave da preuzimaju i zamenjuju ivu ljudsku re i neposredan razgovor izmeu ljudi, lepoj tradiciji razgovora doi e kraj.
A umesto neposrednog razgovora gledaemo i sluaemo reirane razgovore, dogovore, nagovore... (unji, 1994, 111 i 113). To to su, dakle, radio-prijemnici,
zahvaljujui savremenoj tehnologiji, postali sveprisutni pratilac oveka (u kui,
u automobilu, u autobusu, vozu, avionu, na izletu i sl.), a televizori postali deo
nametaja, koji takoe moe imati i svoju mobilnu verziju,2 doprinelo je da postanu dominantni mediji masovne komunikacije (pre svega u odnosu na tampu i
film), vani inioci ovekovog ivota, kulture, drutva (bez obzira na tip njegove
organizacije) i irenja posredniko-primalakog modela komunikacije.
Osnovni, klasnini elementi svakog komunikacijskog procesa su: izvor ili
poiljalac poruke poruka (sadraj koji se saoptava) kanal (putem kojeg se
poruka prenosi) kod (sistem signala za odailjanje poruka) primalac (onaj
kome je poruka namenjena) a sve u funkciji ostvarivanja interakcije. Gotovo
svi modeli komunikacije polaze od klasinog modela Kloda enona i Vorena Vivera (prema: Littlejohn, 1989, 44) koji sadri sledee elemente:
Pomenimo samo nove neverovatne mogunosti praenja programa ovih medija putem kompjutera
i mobilnih telefona.
420

Signal received
(prijemni signal)
Signal
Information source
(izvor inform.)
Transmiter
(prenosnik)
Channel
(kanal)
Receiver
(prijemnik)
Destination
(odredite, cilj)
Noise source
(izvor buke)
Ti elementi su i u osnovi masovne komunikacije putem radija i TV, ali

modifikovani prema karakteristikama ovih dvaju medija. Poiljalac poruke ili
komunikator
u komunikaciji
i televizije
obino
kolektiviTi elementi
su i u osnovi putem
masovneradija
komunikacije
putemjeradija
i TV,grupa,
ali modifikovani
tet (Kaznev,
1976,
7),
ree
pojedinac
(novinar),
koja
stvara,
oblikuje
informacije,
prema karakteristikama ovih dvaju medija. POILJALAC poruke ili KOMUNIKATOR u
poruke
ili ve gotovoj poruci menja sadrinu i alje je odreenim kanalima ka
komunikaciji putem radija i televizije je obino grupa, kolektivitet (Kaznev, 1976, 7), ree
primaocima. Pritom poiljalac ili komunikator ili enkoder ne mora obavezno biti
pojedinac (novinar), koja stvara, oblikuje informacije, poruke ili ve gotovoj poruci menja
i izvor informacije; izvori mogu biti razne (domae ili strane) agencije, dravne
sadrinu i alje
je odreenimi grupe,
kanalimafirme
ka primaocima.
Pritom poiljalac
komunikator
ili
ili drutvene
organizacije
koje se reklamiraju
ili ili
oglaavaju
svoje
ENKODER razne
ne mora
obaveznodruga
biti i izvor
informacije;
IZVORI mogu
razne i(domae
ili
proizvode,
priredbe,
sredstva
informisanja,
drugibiti
mediji
sl. Takoe
poiljaoca,i onoga
ko poruku
i u osnovi
je neophodno
praviti
razliku
izmeu organizacije
strane) agencije,
dravne
ili drutvene
grupe, firme
koje sealje
reklamiraju
ili
realizatora
ili
emitora,
onoga
ko
realizuje
poruku
poiljaoca
koji
je enkodira,
i
oglaavaju svoje proizvode, razne priredbe, druga sredstva informisanja, drugi mediji i sl.
se, Takoe
dakle, jedirektno
pojavljuje na radiju ili na TV kao realizator, prenosilac poruke
neophodno praviti razliku izmeu POILJAOCA, onoga ko poruku alje i u osnovi je
posrednik: na primer spiker koji ita vesti koje je sainio novinar ili redakcija,
enkodira, i REALIZATORA ili emitora, onoga ko realizuje poruku poiljaoca koji se, dakle,
ili glumac, peva, koji uestvuje u realizaciji radijske ili televizijske reklame
direktno
pojavljuje
radiju
ili Za
na TV
kao realizator,
prenosilac
poruke upotrebljavaju
posrednik: na
koju
je opet
sainionaneki
tim.
nijansiranje
funkcije
poiljaoca
spiker
koji ita
vesti koje je (sainio
novinar
ili poiljalac
redakcija, ili (Platt,
glumac,Platt,
peva,1975).
koji
primarni
i sekundarni
tercijarni
itd.)
se iprimer
termini
Akouestvuje
se, na primer,
putem
radija
ili
televizije
direktno
prenosi
govor
neke
linosti,
u realizaciji radijske ili televizijske reklame koju je opet sainio neki tim. Za
recimo
predsednika
onda
je predsednik
poiljalac
i realizator.
Ali, ako
nijansiranje
funkcijedrave,
poiljaoca
upotrebljavaju
se i i termini
PRIMARNI
i SEKUNDARNI
na primer, u emisiji tipa vesti novinar govori o govoru predsednika navodei iz
(TERCIJARNI itd.) POILJALAC (Platt, Platt, 1975). Ako se, na primer, putem radija ili televizije
govora ono to on misli da je vano, izostavljajui ono to misli da nije i komendirektno prenosi govor neke linosti, recimo predsednika drave, onda je predsednik i
tariui
sve to je reeno, onda je predsednik primarni poiljalac, a novinar sepoiljalac
i realizator.
Ali, ako
na primer,
emisiji tipa
vesti novinar
govori poiljalac
o govoru
kundarni poiljalac,
a moe
ujedno
biti i urealizator
poruke.
Sekundarni
predsednika
iz govora
to on
misli da
je vano, izostavljajui
tofiltrira
misli daili
moe,
svesnonavodei
ili nesvesno,
da ono
menja
poruku
primarnog
poiljaoca,ono
da je
da joj
sadrinu.
informaciju
govoru predsednika
koju je
novinar
nijeiskrivljuje
i komentariui
sve toAko
je reeno,
onda je opredsednik
primarni poiljalac,
a novinar
napisao
ita
spiker,
onda
je
on
tercijarni
poiljalac
i
ujedno
emitor,
realizator,
sekundarni poiljalac, a moe ujedno biti i realizator poruke. Sekundarni poiljalac moe,
poruke. Posmatrano na primeru reklame na radiju ili na TV, primarni poiljalac
svesno ili nesvesno, da menja poruku primarnog poiljaoca, da je filtrira ili da joj iskrivljuje
je oglaiva (pojedinac ili preduzee, firma koja naruuje i plaa reklamu), sesadrinu. Ako informaciju o govoru predsednika koju je novinar napisao ita spiker, onda je
kundarni
poiljalac je tim specijalizovane agencije ili radio ili TV stanice koji po
on tercijarni
poiljalac
i ujedno
emitor, realizator,
poruke.
Posmatrano
na primeru
reklame na
narudbi
stvara
reklamu,
a tercijarni
poiljalac
je osoba
(osobe)
koja prezentuje,
radiju ili na TV, primarni poiljalac je oglaiva (pojedinac ili preduzee, firma koja naruuje
i plaa reklamu), sekundarni poiljalac je tim specijalizovane agencije ili radio ili TV stanice
421
realizuje, reklamu. Sa stanovita publike, meutim, poiljalac je onaj koga oni

direktno uju ili uju i vide, onaj koji im se direktno obraa.3
Poruke, sadraji koji se ele preneti, informacije u irem smislu, odailju
se putem kanala ili medijuma, odnosno prenosilaca radija ili televizije, kao tehniko-tehnolokih sistema masovne difuzije, konkretno olienih u kompleksnim
formalnim organizacijama, radio-televizijskim kuama, a s druge strane u tehnikim sredstvima prijema radio-prijemniku i TV prijemniku. Kod je tu, pre svega,
prirodni jezik oveka realizovan kao govor ili, ree, kao pisani oblik jezika,
zatim medijski jezik radija uz govor taj jezik ine i zvuni simboli, ukljuujui
muziku, prirodne zvuke i elektronske zvuke, i tiina, odnosno medijski jezik te
levizije pored elemenata imanentnih medijskom jeziku radija, ini ga i sistem
vizuelnih simbola, slika i raznih grafikih znakova, slova i sl., kao i neverbalni
sistem znakova ili neverbalni kod (kinetiki govor ili jezik gestova: poze, gestovi, mimika, kretnje). Krajnji cilj poruka radija i televizije je primalac (odnosno
primaoci), recipijent, odnosno auditorijum koji ini mnotvo, masa, anonimnih i
samo psiholokim vezama povezanih pojedinaca ili uih grupa slualaca, odnosno gledalaca ili slualaca/gledalaca.4
Dakle, funkcionisanje radija i televizije, kao medija masovne komunikacije, sastoji se u oblikovanju ili kodiranju, odnosno enkodiranju poruka putem
simbola iz odabranog koda5 i posredovanje tih razliito oblikovanih poruka putem procesa difuzije ili disperzije ili diseminacije, dakle, irenjem ili rasturanjem
poruka imaginarnoj masi ljudi, irokom auditorijumu primalaca slualaca, gledalaca (pa i italaca) koji treba najpre da dekodiraju poruku, dakle da uoe i
odrede znaenje upotrebljenih simbola, da bi je razumeli.6 Ne postoji, meutim,
mogunost da se kontrolie razumljivost i razumevanje poruke, nema mogunosti neposredne interakcije poiljaoca i primalaca poruke, provere, rasprave, pojanjavanja, ispravljanja, usled ega se ovom tipu komunikacije pripisuje epitet
jednosmerna. Taj epitet zasniva se na injenici da je razmetaj uesnika u ovom
tipu komunikacije takav da ne postoji mogunost direktne i neposredne razmene
poruka, dakle komunikacijske dvosmernosti, meu uesnicima u komunikaciji7
3
Otuda u istraivanjima publike, auditorijuma radija i TV, ispitanici najee i najvie govore
upravo o tim akterima u komunikaciji putem radija i televizije (Joci, 1978).
4
Terminom sluaoci/gledaoci se koristimo za oznaavanje televizijskog auditorijuma.
5
Pri emu je za uspeh komunikacije veoma bitno da to budu odgovarajui i opteprihvaeni simboli
za one kojima je poruka namenjena.
6
Razumevanje poruke mogue je tek nakon uspenog dekodiranja, tek nakon ponovnog
pretvaranja poruke u mentalni sadraj. Dekodiranje je zadatak recipijenta (Radojkovi-Crnobrnja,
1990, 55).
7
Pretpostavke da psiholoki procesi identifikacije i projekcije osiguravaju nivo sprezanja subjekata
komunikativnih inova komunikatora sa recipijentima i obratno da se moda, dejstvom ikonikim
422
i da je odnos izmeu komunikatora (radija, televizije) i recipijenata (slualacagledalaca) obezlien. Stoga se esto govori o informisanju kao u stvari jednoj od
osnovnih funkcija procesa masovnog komuniciranja. U svakom sluaju ta su dva
procesa usko povezana, mada ne sasvim identina.
Neposredna, dvosmerna komunikacija, vezuje se samo za neke tipove emisija na radiju i na televiziji (takozvane kontakt-emisije u kojima uestvuju sluaoci
i gledaoci, zatim razni tipovi intervju-emisija, emisije-razgovori, polemike u studiju, direktno ukljuivanje slualaca i gledalaca u radio i TV emisije putem telefona
i sl.). Neka vrsta odloenog reagovanja ostvaruje se putem raznih pisama slualaca
i gledalaca, putem kritika u javnim medijima, ili uestvovanjem u anketama koje
organizuju istraivake slube radija i TV.8 Odgovor na poruke odaslate putem ovih
medija oituje se, naravno, i u ponaanju ili stavovima nekih recipijenata, ali se
teko moe utvrditi koliko su ba radio i televizija tome doprineli.
2. Drutveni okvir
Od optijih karakteristika komunikacije putem radija i TV treba ukazati
na to da je ta komunikacija javna, to, s jedne strane, znai da je sadraj otvoren svima i rasprostiranje je relativno neslubeno. Terminom javna komunikacija
oznaava se, dakle, verbalno, jeziko saobraanje onim komunikacijskim kanalima koji se nalaze pod nekim oblikom drutvene kontrole. S obzirom na to da
se ta komunikacija realizuje oficijelnim kanalima masovne difuzije poruka, da je
usmerena na ogromnu masu recipijenata, stvarajui komunikativnu podlogu za
istovetni tip drutvenog i kulturnog ponaanja i da u naoj zemlji, kao i u mnogim
zemljama Evrope, ti kanali radio i televizija imaju jo uvek najee nacionalni karakter i zadatak da tite i reprezentuju nacionalni interes, naroito u sferi
kulture i informacija, da se sredstva masovne komunikacije smatraju javnim
dobrom9 i veim delom se nalaze u dravnom vlasnitvu, oni podleu kontroli
drave, odnosno odreenih drutvenih grupa i institucija. To ujedno znai da su
mogua drutvena ogranienja10 i kontrola dostupnosti javne masovne komunisimbolima otvara mogunost toliko suptilnog odazivanja recipijenata na poruke komunikatora da
se maltene beumnim kanalima odvija dvosmerna komunikacija a da pri tom do kraja nisu svesni ni
autor ni publika (orevi, 1979, 227) zaista su veoma suptilne, ali nerealne.
8
Oficijelni centri masovne difuzije poruka poklanjaju jo vei znaaj fidbek reakcijama na
primljene poruke u vidu odgovora koje oekuju od masovnog auditorijuma (orevi, 1979, 225)
i u tu svrhu organizuju razne vrste istraivanja auditorijuma radija i televizije.
9
Tretman radija i TV kao javnog dobra zahteva: kulturni i informativni kvalitet, raznolikost,
nezavisnost, sluenje manjinskim grupama i, delom, sluenje dravi i naciji (Mek Kvejl, 1994,
164-165).
10
Postoje i neplanirana ogranienja koja proistiu iz razlika u jeziku, kulturi, prihodima,
drutvenim, klasnim i tehnikim ogranienjima (Mek Kvejl, l976, 16).
423
kacije. Izuzetna rasprostranjenost, velika sluanost i gledanost u svim sredinama

i grupama, kao i pretpostavljena mogunost uticanja11 putem ovih medija, izazivaju veliku panju vladajuih drutvenih grupa i tenju da kontroliu sadraje tih
medija i stave ih u funkciju odreenog drutvenog i kulturnog koncepta, odreene
politike. To je obavezni deo ireg drutvenog okvira, tanije konteksta, svake javne i masovne komunikacije. Polazei od toga, radio i TV smatraju se politikim
instrumentima.12 Nije neobino stoga da se demokratinost jednoga drutva meri
slobodom masovnih medija u tom drutvu. Pod slobodom medija podrazumeva se
pri tom otvoren pristup komunikacionim kanalima, otpor manipulaciji ili cenzuri, sloboda izraavanja uz potovanje prava drugih i nenaruavanja bezbednosti
drave (Mek Kvejl, 1976, 21).
3. Osnovni komunikacioni kodovi
Da bi postigli iroku difuziju poruka, odnosno raznovrsnih sadraja, informacija, saoptenja, obavetenja i sl., radio i televizija se moraju sluiti sopstvenim
sistemima izraavanja kodovima koji su svakome shvatljivi. Izbor poznatih, zajednikih kodova, ne znai, meutim, da e primaoci dekodirati poruku ba u onom
istovetnom znaenju u kom je poiljalac odaslao. Mogui su i takozvani umovi.13
Osnovni komunikacioni kodovi radija i televizije temelje se na njihovim
medijskim karakteristikama: radio je iskljuivo akustiki medij, dakle usmeren
11
Najnovija tzv. dubinska komunikoloka istraivanja pokazuju kako vrlo malo sadraja koji se
posreduju putem masmedija ostavlja dubljih tragova na emocionalnu i prakseoloku transformaciju
recipijenta (Plenkovi, 1989, 186). Stalno preispitujui mo medija, komunikoloka nauka sve
vie panje obraa kognitivnim posledicama to znai posledicama po informisanost i znanje
pre nego na stavove i ponaanja pa ima nov pristup pitanju drutvene moi (medija, prim. M.
J). Vano je da se zna ije poruke, ija znanja teku komunikacionim kanalima i ko poseduje ili
kontrolie te kanale (Mek Kvejl, 1976, 6).
12
Radio i televizija su politiki instrumenti. Zna se da im izbije revolucija u nekoj zemlji, jedan
od prvih ciljeva pobunjenika je da zaposednu centre za odailjanje. S druge strane, u poslednjem
svetskom ratu rat putem talasa je imao veliki znaaj (Kaznev, 1976, 107108). Danas se to naziva
medijskim ratom, to je modernizovani naziv za intenzivne propagandne aktivnosti i agresivno
delovanje industrije svesti (itaj: masovnih medija, prim. M. J.) radi izazivanja masovnih reakcija
stanovnitva (u zemlji) i drava i vlada (u svetskoj javnosti); po pravilu se medijski rat vodi protiv
nekoga, pri emu se ne bira ni istina, ni civilizovana komunikacija, ni renik koji odgovara takvoj
komunikaciji. A vodi se da bi se u svest mnotva usadilo opravdanje za radikalne korake svoje
vlade, svoje drave, ak svoje partije na vlasti. I da bi se svetska javnost angaovala na svojoj
strani (uri, 1997, 410). Pogubnog delovanja takvog medijskog rata bili smo, naalost, svedoci
traginih devedesetih godina prologa veka i na prostoru nae zemlje i drugih bivih jugoslovenskih
republika, kao i medijskog ratnog tornada koji se iz Evrope i Amerike obruavao na Srbiju.
13
umom se nazivaju raznovrsne smetnje u komunkaciji, remeenje efikasnog prenoenja,
prihvatanja i razumevanja poruke.
424
je ka recepciji ula sluha kod oveka. Zato je osnovni komunikacioni kod radija prirodni ljudski jezik,14 dakle, jeziki, verbalni kod realizovan na radiju kao
govor, a od neverbalnih muzika i zvuni simboli, dakle, zvukovni kod, kao i
tiina, a uz to svakako i visok stepen imaginacije onih koji sluaju. Televizija je
znatno sloeniji medij koji angauje jednovremeno gotovo sva ovekova ula.
Pored zvukovnog koda, u okviru kojeg se realizuje govorna, pre svega, i pisana
(retko) forma ljudskog jezika, zatim muzika i zvuni simboli, televizija se slui
ikonikim, slikovnim kodom koji nije uvek tako izraajan kao to se misli te je
najee propraen verbalnim tekstom jer komunikacije koje tee refeerecijalnoj
preciznosti dobijaju potporu verbalnog teksta (Eko, 1973, 131). I re i slika u
medijskom jeziku televizije obilato su potpomognuti neverbalnim kodom: kinetikim govorom ili jezikom gestova mimika, izraz lica, gestovi, poza, poloaj
tela, kretnje, tzv. proksemiki kod.
Upeatljivost, uverljivost, ivotnost radio i TV poruka ne znae da radio
i televizija mogu pretendovati na potpunu realnost: to je uvek onaj po nekom
kriterijumu odabrani i po raznim tehniko-tehnolokim, drutvenim i komunikacijskim kriterijima pripremljeni, izreirani deo stvarnosti.15 Televizija, kao
izrazito vizuelni medij, naroito zamagljuje razliku izmeu realnosti i drame, izmeu samih dogaaja i njihovih komentara. Ona neutralie vezu izmeu mesta na
kome se gledaoci-sluaoci nalaze i onoga to oni mogu doiveti i videti sopstvenim oima. Kada se tome doda oseaj istinitosti i bliskosti koje izazivaju irom
zemlje ili sveta znana lica koja se u vaoj kui, u vaoj sobi, tu tik uz vas, ba
vama osmehuju, nije udo to je televizija isprednjaila i ispred radija i postala
najdominantniji masovni medij dananjice kontekst unutar koga veina nas doivljava svet, unutar koga razmiljamo o politici, razonodi, novostima, gotovo
o svemu, kontekst koji omoguuje najmasovniju pojavu doivljavanja slinih
iskustava u istoriji civilizacije (Mejrovic, 1989, 58 i 59). Makluan je televiziju
svrstao u hladno optilo jer, kae on, ona odbija da slui kao pozadina16. Ona vas
angauje, s njom morate biti u toku (Makluan, 1971, 378) za razliku od radija
koji je vrue optilo i od svojih korisnika trai visok stepen imaginacije, a moe
14
Govorei o relevantnosti jezika u okviru razliitih medija masovne komunikacije, R. Bugarski,

izmeu ostalog, kae: u predavanju odranom preko radija sva relevantna aktivnost ostvaruje se u
jeziku (Bugarski, 1975, 181).
15
Makluanovo stanovite da sva optila postoje radi toga da u na ivot unesu vjetaka opaanja
i proizovljne vrijednosti maksimalistiko je i stoga neprihvatljivo u takvom obliku, ali identifikuje
sutinu problema.
16
Navike se, meutim, menjaju. Jedna studija pokazuje da veina ljudi gleda televiziju dok radi
druge stvari: jede, igra se, pere sudove, razgovara telefonom, ita, prepire se ili, ak, vodi ljubav
(Mejrovic, 1989, 63). Naravno da u takvim situacijama percipiranje, dekodiranje i razumevanje
poruka biva ugroeno ili se svodi na fragmentarnost.
425
sluiti kao pozadinski zvuk (Makluan, 1971, 378), zvuna kulisa. Dvokanalnost audio i video televizijskog saoptavanja mobilie panju recipijenata
znatno vie nego radio. Ogledi su pokazali da se bolje i due zadrava u pamenju ono to smo i videli na ekranu, a ne samo uli, nego ono to se samo ulo na
radiju. No, treba voditi rauna i o tome da slika moe veoma lako nekim svojim
za razumevanje poruke nebitnim detaljem skrenuti panju i razmiljanje publike
i potpuno onemoguiti praenje i razumevanje celine televizijske poruke.17
3. Kontekst i komunikacija
Bitna odrednica svake komunikacije ili komunikacijskog akta kao oblika
saobraanja meu ljudima jeste kontekst koji znatno uslovljava smisao, funkciju
i informativnost govora. Za svaku ljudsku komunikaciju je komponenta konteksta okruenje koje deluje u svim fazama i kroz sve segmente ovoga procesa
(Radovanovi, 1986, 54).
Sloenost meuzavisnosti konteksta i komunikacija veoma plastino i potpuno detaljno izraena je u emi koju daje M. Radovanovi (1986, 5657) za
humanu komunikaciju.
Za komunikaciju putem radija i TV relevantni konteksti su: kontekst mesta, kontekst vremena, kontekst drutva, odnosno kulture, kao i kontekst teme saoptavanja, kontekst situacije ili situacioni kontekst. Pored ueg, medijskog i ireg drutvenog konteksta, kontekstualni okvir bitno je odreen i pragmatikim
momentom, namerom komunikatora18 ili ciljem odailjanja poruke, kao i karakteristikama recipijenata: psihofizikih sposobnost audio-vizuelnog percipiranja,
razvijenost panje, sposobnost zapamivanja izgovorenog, trenutno raspoloenje
i sl., i kognitivnih sposobnosti znanje, obavetenost, iskustvo, komunikativna i
jezika kompetencija i sl. Mnogi koji se bave radiom i TV-om, naroito psiholozi,
misle da je za pridobijanje publike i sticanje poverenja u poruke koje se emituju
posredstvom ovih medija neophodno najpre se obratiti emocijama te publike:
Pusti oveka da shvati da si ti njegov prijatelj, i nee imati problema da ga ubedi. Pokai mu, pak, da si neprijatelj i bie obezoruan, savetovao je Linkoln
onima koji se obraaju masi. Nova retorika radija i televizije upravo poiva na
17
Dovoljno je, na primer, da za vreme televizijskih vesti neki detalj u izgledu (odea, frizura,
smrknut izraz lica i sl.) ili u govoru (zamuckivanje, nelogina intonacija, nepravilan izgovor nekog
glasa, prebrz tempo govora i sl.) spikera ili novinara okupira panju slualaca-gledalaca i da doe
do uma u praenju i razumevanju informacija.
18
Termin komunikator upotrebljen je ovde u znaenju koje ovaj termin ima u komunikologiji:
pojedinac ili grupa (redakcija) koja oblikuje, stvara informacije, a zatim ih, koristei kanale ili
mreu kanala za informisanje, iri na odreenom prostoru i vremenu. Znai da je komunikator
praktino i jedini pravi subjekt informativne prakse ako je u pitanju jednosmerno informisanje
recipijenata (Leksikon, 1979, 130).
426
dobro razraenoj strategiji kako se ponaati, kako govoriti, koje muzike, vizuelne i jezike kodove upotrebiti, kako izgledati i sl. da bi se pridobila publika.
Pragmatiki aspekt komunikacije putem radija i televizije zavisi od niza pobrojanih okolnosti ili konteksta. Pri tom je bitno voditi rauna i o funkcijama koje
radio i TV imaju u informativno-komunikacionom sistemu, o ideolokom filteru koji je imanentan svakom drutvenom sistemu, a naroito o vrednosnoj kvalifikaciji koju u procesu enkodiranja poruka i proputanja kroz medijski radio ili
televizijski kanal daje poiljalac, odnosno komunikator. Vano je napomenuti
da intencija onoga ko alje poruku, izvora, ne mora da se poklapa sa intencijama
onih koji je prenose. Radio i TV imaju vie funkcija, meu kojima se najee
kao osnovne izdvajaju: informativna, obrazovna, kulturna, zabavno-rekreativna i
reklamna. U zavisnosti od pomenute vrednosne kvalifikacije komunikatora i njegove namere ili cilja, svaka od ovih funkcija, a naroito informativna i reklamna,
moe dodatno biti obogaena takozvanom persuazivnom komponentom,19 koje
se u programima ovih medija najee manifestuje kao propaganda neega ili
nekoga. Propaganda se smatra uobiajenom i bitnom odrednicom komunikacije
putem mas-medija, bilo da se radi o politikoj, ekonomskoj, kulturno-prosvetnoj,
sportskoj, turistikoj ili nekoj drugoj vrsti propagandne delatnosti. Pod propagandom20 se u najirem smislu podrazumeva otvoreno ili prikriveno uticanje na mase
radi njihovog pridobijanja da prihvate neku ideju, program, preporuku i da se u
skladu sa preporuenim i praktino ponaaju.
Viestruka i vieslojna povezanost radija i televizije, kao medija masovne
komunikacije, sa drutvom (ekonomijom, politikom, kulturom itd.) i pojedincima
(grupama, masom), sa svetom i sopstvenom, uom i irom sredinom (gradom,
regionom, dravom), sa svakim trenutkom sadanjosti i razliitim trenucima u
prolosti ili u anticipiranoj budunosti, privlaili su i privlae panju takoe vrlo
razliitih struka i nauka: filozofije, sociologije, psihologije, politikologije, semiologije, informatike, komunikologije21 i raznih, u zavisnosti od primarnog fokusa
19
U najveem delu komunikacionih odnosa koji se uspostavljaju meu ljudima tei se ostvarivanju
poruka iji je cilj da ubede [...] Postoje razliiti stepeni izlaganja iji je cilj da ubede. Izmeu ovih
stepena postoji neprekinut niz nijansi koje idu od asnog i opreznog uveravanja do ubeivanja
kao obmane. Rekli bismo od filozofskog izlaganja do raznih tehnika propagande i masovnog
ubeivanja (Eko, 1973, 9294).
20
Meunarodna enciklopedija drutvenih nauka definie propagandu kao celinu metoda koje koristi
jedna grupa u nameri da masu pojedinaca uini spremnom za aktivno ili pasivno uestvovanje u
akciji (prema uri, 1997), a Harold Lasvel je jo 1934. godine rekao da je propaganda u najirem
smislu tehnika uticanja na ljudsku delatnost manipulisanjem (isticanje M. J.) predstavama: ove
predstave mogu biti u govornoj, pisanoj, slikovnoj ili muzikoj formi (Lasvel, 1934, 38).
21
Komunikologija se, kao nauna disciplina, razvila upravo zahvaljujui razvoju sredstava
masovnog komuniciranja. Zasnovana je sredinom XX veka posle Drugog svetskog rata. Pod
komunikologijom se podrazumeva sistem teorijskih saznanja steenih ili oslonjenih na istraivanja
427
posmatranja, lingvistika: sociolingvistike, psiholingvistike, lingvostilistike, tekst

lingvistike ili analize diskursa, odnosno kontekstualne lingvistike ili pragma lingvistike, odnosno radio-televizijske retorike.22 Jasno je, pored toga, da karakteristike ovih dvaju medija zahtevaju, ukoliko ih na bilo koji nain analiziramo,
izvesnu interdisciplinarnost u pristupu, bez obzira na to koji ugao posmatranja
odaberemo. Visok prosean nivo individualne izloenosti uticaju masovnih medija23 i jaka subjektivna podlonost24 ovom obliku dokolice, koji s jedne strane
obrazuju oveka, obogauju njegov duh, podstiu njegovu imaginaciju i intelektualnu radoznalost, a s druge strane, kako kae Makluan otupljuju i omamljuju
ovekovu svest i uniformiu njegovu misao, zajedniki su osnovni imenitelj raznovrsnih istraivakih interesovanja i postupaka.
4. Verbalni kod na radiju i televiziji
Od svih kodova koji se koriste u komunikaciji putem radija i televizije
primarnu ulogu ima prirodnojeziki, humani, verbalni kod. Taj kod obezbeuje
ono to slika ne moe dati: duge nizove argumenata, uzrono-posledinih odnosa,
logiku analizu, tvrdnje, razne apstrakne pojmove koji se ne mogu opaziti ulima
i sl. ak i kada su u pitanju muzike emisije, neophodno ih je najaviti i odjaviti
procesa komuniciranja meu ljudima pojedincima i grupama koja u polje svoje analize ukljuuje
i mnoge fenomene socijalnog ivota kojima se bave i ostale discipline humanistikih nauka. Ona
obuhvata prouavanje sadraja, oblika i tehnika saoptavanja, ispitivanja smisla poruka i naina
njihovog prihvatanja (Tomi, 2003, 11).
22
Poslednja decenija XX veka karakterie se ponovnim otkrivanjem retorike, ali ne samo kao
vetine ubeivanja, nego i kao tehnike ljudskog rasuivanja od filozofskog izlaganja do raznih
tehnika propagande i masovnog ubeivanja (Eko, 1973, 94). U svakom sluaju, u odnosu na
gramatiku, koja ne ide dalje od reenice, retorika se bavi organizacijom celine govornih poruka,
vodei pri tom rauna i o tome ta se kae i kako se kae. Sve ee se govori o novoj retorici
koja se odlikuje ekspanzijom govornitva, uticajem tehnikih sredstava, veim insistiranjem na
zanimljivosti, na improvizaciji, korienjem novih saznanja psihologije i drugih nauka, manje
krutim pravilima (Stanojevi, Avramovi, 1993, 65). Neki autori govore posebno o retorici malog
ekrana koju donose elektronski mediji, a koja ima logiku posve drugaijeg karaktera (nego retorika
velikog ekrana pod im se podrazumeva javna scena koja je dominirala u starom i srednjem
veku, ili retorika srednjeg ekrana koja je dominirala u parlamentarnim debatama, prim. M. J.), jer
se vie ne temelji na ideologizaciji masa, nego na procesiranju informacija (Plenkovi, 1989, 41).
23
Prema novijim istraivanjima kompanije AGB Nilsen, koja se bavi merenjem gledanosti TV
programa, graani Srbije su postali svetski rekorderi u gledanju televizije: prosean gledalac u
Srbiji provede vie od pet sati dnevno pred malim ekranima(!), a ako se uzme u obzir i tehnika tzv.
paralelne panje da se ivot odvija uz ukljuen TV u pozadini, proseno gledanje TV programa
u Srbiji je ak osam sati dnevno!
24
U poslednje vreme sve ee sluam o pacijentima koji provode izuzetno veliki broj asova
gledajui televiziju, zanemarujui svoj ivot na slian nain kako to ine alkoholiari (Kaplan,
1973, 25).
428
(bilo samo govorom radio, bilo govorom i titlom televizija), a ako je vokalna
muzika ili operska uz muziku ide i tekst enkodiran jezikim kodom. Sve to
odgovara poloaju toga koda u ljudskoj komunikaciji: meu porukama koje se
upotrebljavaju pri ljudskom optenju verbalne poruke imaju dominantnu ulogu.
Uvaavajui sve znakovne sisteme i sve bezglasne jezike kao bitne odrednice
medijskog jezika radija i medijskog jezika televizije, mora se prihvatiti da je za
celo oveanstvo jezik primarno sredstvo komunikacije, i da je hijerarhija komunikacionih sredstava nuno reflektovana i u svim drugim, sekundarnim tipovima
ljudskih poruka, i da ih ini na razliite naine zavisnim od jezika (Jakobson,
1973, 154). Vie od toga: Nita ne moe biti shvaeno ako se prethodno ne
svede na jezik25 kao instrument komunikacije koji je zajedniki i mora biti zajedniki za sve lanove drutva, jer se drutvo (se) odrava kao celina samo
kroz zajedniku upotrebu znakova komunikacije (Benvenist, 1973, 117 i 121).
Dakle, sagovornici koji pripadaju jednoj govornoj zajednici mogu se definisati
kao stvarni korisnici jednog te istog jezikog koda koji obuhvata iste obavezne
znakove. Problemi u komunikaciji i razumevanju uglavnom ne nastaju na nivou
denotativnih znaenja koja su utvrena zajednikim kodom, nego na nivou konotativnih znaenja koja su utvrena potkodovima koji nisu zajedniki za sve
imaoce toga koda nego samo za neke grupe. U svakom drutvu postoje razni
oblici, uloge, drutveno ponaanje i jedinstvena komunikacijska matrica koja
predstavlja sveukupnost uloga svojstvenih odreenom drutvu. Jezik raspolae
razliitim sredstvima kojima opsluuje te razliite socijalne uloge: to je odnos
uloga slubeniji, vii je stepen jezike eksplicitnosti, a to je intimniji nii je
stepen jezike eksplicitnosti i esta je zamena jezikih sredstava parajezikim
sredstvima (pokret, mimika i sl.). Svaki govornik, pored jezike kompetencije
koja podrazumeva znanje o ispravnom ili pogrenom oblikovanju iskaza i o odnosima koji vladaju u jezikim strukturama, poseduje i komunikacijsku kompetenciju koja predstavlja sposobnost govornika da unutar komunikacijske matrice
kojom raspolae odabere onaj jezini podsistem koji je najadekvatniji izvanjezinom kontekstu u kojem komunicira (kiljan, 1989, 47).
25
Na isti nain su vrlo decidirana stanovita U. Eka i E. Morena. Po Ekovom stanovitu Jezik
bi [...] bio sistem koji se sam objanjava pomou uzastopnih sistema konvencija koji se uzajamno
objanjavaju [...] Ovo objanjava u kom smislu [...] lingvistika nije grana semiologije, ve
semiologija grana lingvistike, jer znaci koji nisu verbalni mogu dobiti znaenje jedino ako se
poveu sa verbalnim jezikom (Eko, 1973, 44).
E. Moren je jo eksplicitniji: Budui da je jezik najsavreniji od svih sistema znakova, sa njegovom
dvostrukom artikulacijom i njegovom izvanrednom funkcionalnou i sloenou, ostaje otvoreno
pitanje nisu li svi znakovni sistemi koje semiologija iznosi na videlo atrofirani i kao takvi kusi
primeri u poreenju sa sistemom jezika koji je potpuno zavren i oblikovan model (Moren, 1973,
134).
429
S obzirom na to da je na radiju i na televiziji re o javnoj, dakle slubenoj

upotrebi jezika, odnos uloga je naelno slubeniji, dakle eksplicitniji ali ne podjednako u svim emisijama ili u svim tipovima poruka. U zavisnosti od razliitih
sadraja, namene i tipova poruka, postoji unutranje nijansiranje, razlaganje jezika (upotrebljenog na radiju i na televiziji) na razliite komunikacijske, anrovske
i tematske podtipove.
Upotreba prirodnojezikog koda na radiju i na televiziji specifina je jer
mora da se primeri (navedenim) karakteristikama ovih dvaju medija, intencijama masmedijske komunikacije, razliitim kontekstima, temama i situacijama i
mogunosti izrazito raznorodne i raznovrsne publike. S tim u vezi, esto citirana
Makluanova krilatica Medij je poruka oznaava, u stvari, da je svaka poruka u
velikoj meri odreena sredstvom, medijem komunikacije, kojim se prenosi i da
u zavisnosti od vrste medija jedna ista poruka moe razliito biti doivljena, pa
i shvaena. To zapravo ukazuje na to da je neophodno u komunikaciji putem
radija i TV, da bi se poruka razumela, voditi rauna o kontekstu medija, odnosno
o medijskom jeziku i njegovim karakteristikama. Pored ve navoenih bitnih karakteristika, treba uvek ukljuiti, odnosno ne treba zaboravljati, kontekst mesta
i kontekst vremena: ono to se uje na radiju ili uje i vidi na TV obino se ne
dogaa (sem, na primer, direktnih prenosa npr. neke kulturne ili sportske priredbe, politikog skupa, predstave i sl.) u trenutku kada se o tome govori ili kada se
to prikazuje. Takva sloenost komunikacijskog konteksta uslovljava itav sistem
jezikih potkodova koji se odlikuju razliitim funkcijama.
S obzirom na to da svaki komunikacijski akt sadri est elemenata: poiljalac, primalac, kod, poruka, kanal i kontekst, izvesno je da na lingvistikom nivou
ovim elementima odgovaraju est osnovnih funkcija jezike delatnosti, koje je
jo 1960. eksplicirao R. Jakobson: emotivna (ili ekspresivna), konativna, fatika,
metajezika, poetska i referencijalna.26
U takvom rasporedu referencijalna funkcija usmerava se na kontekst, sa
tendencijom da denotira, da oznai realne stvari; emotivna ili ekspresivna funkcija
usredsreena je na poiljaoca njen cilj je da direktno izrazi govornikov stav o onome o emu govori, o predmetu poruke, i da izazove emocionalne reakcije; konativna
(ili imperativna, Eko,1973, 71) usmerena je prema primaocu i u funkciji je skretanja
panje i izdavanja nareenja primaocu; fatika ili kontaktna (ili vezivna, Eko, o.c.)
iji je cilj da se stupi u kontakt putem fizikog kanala i psiholoke veze izmeu poiljaoca i primaoca, da se proveri ili potvrdi veza izmeu sagovornika, da se odri
26
R. Jakobson je prvi put izneo ovu podelu 1960. godine na Konferenciji posveenoj pitanjima stila
(na Univerzitetu Indiana, SAD). Do tada je bila poznata podela K. Bilera na ekspresivnu, apelativnu
i reprezentativnu funkciju jezika, kojoj je J. Mukarovski dodao i estetsku, a Malinovski fatiku
funkciju (Dezideri, 1987, 49-50).
430
kontakt ili privue panja sagovornika; metajezika se odnosi na jezik-kod i poetska

(ili estetika, Eko, o.c.) usmerena je na poruku sa eljom da obrati panju primaoca
na formu poruke. injenica je da u jednoj jedinoj poruci mogu da koegzistiraju sve
ove funkcije i da su te funkcije prisutne gotovo u svakom govornom aktu. injenica
je, isto tako, da su sve te funkcije svodive na jednu komunikacijsku,27 odnosno
da ta funkcija predstavlja rezultantu svih ostalih. Za jezik na radiju i televiziji ova
funkcija je primarna. Naravno, ovde je re o upotrebi jezika i to u vidu funkcije
govora u datom sociokulturnom i situacionom kontekstu. Takva uloga upuuje na
funkcionalni ili diskursni ili pragmatiki ili kontekstualni ili retoriki aspekt jezike
komunikacije (na radiju i na TV). Pri tom je uvek re o pristupu koji je odreen
upotrebom forme i okruenjem (Filmor, 1976, 87), nastojanjem da se poruke plasiraju na taj nain da ih onaj kome su upuene (slualac gledalac, publika auditorijum masa), razume i prepozna ta je namera (intencija) onoga ko poruku alje
ta njome eli da postigne,28 a da bi to postigao nastoji da poruku plasira to uverljivije. Uverljivost se tie i sadraja i naina saoptavanja i jezikih sredstava koja se
koriste za organizaciju poruka. itava armija novinara, urednika, lektora, reditelja,
snimatelja, organizatora, realizatora, tehniara, spikera i drugih koji funkcioniu kao
kolektivni odailjai ili prenosioci poruka na radiju i na TV, nastoji da to uverljivije
i prihvatljivije, sistematinije, krae, organizuje, oblikuje i predstavi, izloi izgovori veoma razliite poruke zamiljenim sabesednicima. Kad ovek rei da govori,
vano je da ima ta rei, da ima to kome rei i da izabere najbolji i najrazumljiviji
nain da to izrazi. To se odnosi i na govorno-jeziku aktivnost putem radija i televizije. Ali, ono to je za svaku komunikaciju bitno, a za komunikaciju ovih medija ili
kanala naroito bitno, jeste da razumeti poruku ne znai i prihvatiti je (Vunderlih,
1984, 2369). Mehanizmi prihvatanja poruke ne zavise prevashodno od jezika. Za
to je neophodno da auditorijum veruje u istinitost sadraja poruke i da ima poverenje u medije (tzv. kredibilitet medija u komunikologiji) kao komunikatore. Da
bi se obezbedilo prihvatanje poruka, retorika radija i televizije nastoji da mobilie
auditorijum, sluaoce-gledaoce, mase, apelujui i na emocije i na stereotipe, vie
nego na logiku argumentaciju. Takozvana nova retorika ili moderna retorika radija
i televizije odlikuje se ekspanzijom jednog naroitog tipa govornitva zasnovanog
na tekstu i imitaciji neposrednog, razgovornog tipa komunikacije, zatim na uticaju
tehnikih sredstava, veem insistiranju na zanimljivosti, improvizaciji, korienjem
novih saznanja iz psihologije, komunikologije, psiholingvistike i sociolingvistike.
27
Od svih funkcija jezika koje se spominju [...] jednu niko ne osporava to je komunikativna
funkcija (Toovi, 1988, 64).
28
Govorei, ja pokuavam da saoptim neto svome sluaocu, navodei ga da prepozna moju
nameru (intenciju) da mu upravo to saoptim [...] On razume ta ja govorim im u izriaju onoga to
ja govorim prepoznaje moju intenciju kao intenciju da upravo to kaem (Serl, 1991, 96).
431
Iz raznovrsnih funkcija radija i televizije proistiu i veoma raznovrsni

programi, vrlo razliiti radijski i televizijski anrovi, pa i vrlo velika jezika raznovrsnost. Mora se naglasiti da esto upotrebljavane sintagme jezik radija i
televizije kao i jezik tampe, radija i televizije ili jezik mas-medija i jezik
sredstava masovne komunikacije ne oznaavaju neki poseban, jedinstven tip
radio-televizijskog jezika, jezike upotrebe sa jedinstvenim tipom jezike organizacije poruka i leksiko-sintaksikih osobenosti. Pomenute sintagme odnose se
na ve opisane specifinosti komunikacije putem navedenih medija. Kombinacija medijskih specifinosti, vrste emisija, vrste anra i, naroito, teme onoga o
emu se saoptava, situacije u kojoj se saoptava, kao i odnosa meu uesnicima
jezikog kontakta stepen njihove socijalne kohezije, oformljuju poseban funkcionalni stil29 u jeziku odnosno funkcionalno-stilski registar, sa nizom podstilova
(Toovi, 1988), podregistara i varijeteta (Radovanovi, 1986), odnosno funkcionalnih varijeteta koji odgovaraju odreenoj situaciji (Hajmz, 1980), podjezika
(kiljan, 1989), podstilova i anrova (Bahtin, 19801; i Toovi, 1988 i 1991).
S obzirom na to da je jezik radija i televizije namenjen javnoj komunikaciji,
podrazumeva se da je re o funkcionalnoj raslojenosti standardnog, dakle normiranog tipa prirodnog ljudskog jezika u odreenom drutvu, jer taj tip od svih sociolekata ima najiri komunikacijski doseg. Upotreba standardnog jezika na radiju i
na TV uzrokovana je, opet, velikim razlikama u jezikoj kompetenciji primalaca
slualaca i gledalaca, za koje se ne moe pouzdano znati kakav bi im tip jezika
najvie odgovarao.30 Zato se odabira standardni tip kao najraireniji, najneutralniji, odnosno tip kojim veina publike manje-vie vlada izmeu ostalog i zato
to se taj tip jezika organizovano i masovno ui, pre svega, u koli. Velika veina
autora, koji su istraivali uglavnom jezik tampe ree jezik radija i TV, polazila
je od toga da u tim medijima treba upotrebljavati standardni tip jezika.31 Kada je u
pitanju jezik tampe, to je iskljuivo standardni tip jezika (pisanog, naravno). Ali,
29
Ve u programskom tekstu Prakog lingvistikog kruga Teze Prakog lingvistikog kruoka

iz 1929. godine eksplicitno se govori o tome da jeziku treba pristupati kao sistemu funkcija koje
uslovljavaju raslojavanje jezika u obliku takozvanih funkcionalnih stilova. Sociolingvistika
strujanja su 70-ih godina ovoga veka stavila u centar upotrebu apstraktnog jezikog sistema i
sistematsko prouavanje korelacije jezikih i drutvenih sistema. Za razradu funkcionalno-stilskog
pristupa jeziku, a pre svega jeziku masovnih medija, jo preciznije jeziku tampe i publicistike
ili tzv. publicistikog odnosno novinarskog stila naroito su zasluni ruski (Koina, Kostomarov,
Solganjik, Vinogradov, Vasiljeva, Zilbert), kao i eki i slovaki autori (Beka, Jedlika, Mistrik).
30
injenica da milioni ljudi istovremeno sluaju radio-program utie na prihvatanje njegovog
jezika kao standarda (npr. engleski Bi-Bi-Sija) i daje mu najvii status i autoritet u okviru zajednice
(Kristal, 1987, 392).
31
Vidi npr. od stranih istraivaa Li 1966; Vinogradov 1971; Kostomarov 1971; Svetana 1976;
Solganjik 1981; Mistrik 19851 ; ilber 1986; Kristal 1987; Bel, 1993. U sociolingvistikoj literaturi
i u jo uvek malobrojnim istraivanjima ovoga tipa na srpskom jeziku, polazilo se od istog stava.
432
na radiju i na TV i to zavisi od tipa programa, vrste emisije i novinarskog anra: u

informativnim, obrazovnim, naunim programima i programima iz oblasti kulture
(vesti, izvetaji, reportae, komentari, prikazi, beleke i sl.), odnosno u programima koje pripremaju i realizuju, izvode, profesionalni uesnici (novinari, spikeri,
voditelji i sl.)32 smatra se da je obavezna upotreba standardnog jezika; meutim, u
raznim kontakt-emisijama, intervjuima, anketama, emisijama u kojima uestvuju
neposredno neprofesionalni uesnici, u raznim dokumentarnim emisijama, dokumentarnim i igranim filmovima (na TV), kao i u raznim radio i TV dramama, u emisijama o mladima i za mlade, upotrebljavaju se i dijalekti i argoni i kolokvijalni tip
jezika. Danas je masovna pojava jednog kolokvijalno-argonskog tipa, pre svega u
emisijama radija i TV za mlade, zasnovanog na izvornoj upotrebi engleskog jezika
(Joci, 2000). Oite su dakle, dve tendencije: s jedne strane, insistiranje na upotrebi
standardnog jezika radi bolje razumljivosti na veem prostoru, kao i zbog drutveno-kulturne obaveze irenja i negovanja standardnojezikog modela;33 s druge strane, insistiranje na autentinosti, izvornosti i jezikoj raznovrsnosti radi postizanja
vee komunikacijske bliskosti i identifikacije sa auditorijumom, opet radi boljeg
prihvatanja i razumevanja.
S obzirom na irinu i intenzitet uticanja i na veoma raznovrsnu strukturu
njihovih programa i emisija, radio i televizija su u svakom sluaju autentini svedoci jezika odreenog drutva, u odreenom vremenu, na svim jezikim nivoima,
ukljuujui pre svega standardni jezik, kao i neke nestandardne oblike jezika,
govorni jezik i pisani jezik, ali i bitni instrumenti irenja i ukorenjivanja komunikacionih jezikih obrazaca, kojima se slue a koje i sami stvaraju,34 bogate i
iroko populariu.
32
Naroito ako njihovu ulogu posmatramo i kao ulogu retora, govornika, jer Poput Aristotela i
Kvintilijana, Desoar smatra da govorniku nije doputena upotreba dijalekatskog jezika (Petrovi,
1975, 87). Poslednjih godina, meutim, u nekim zemljama, na primer u Engleskoj, dosta se
raspravlja o tome da li treba dati prednost standardnoj nasuprot regionalnoj ili formalnoj nasuprot
neformalnoj upotrebi jezika i u govoru profesionalnih uesnika na radiju i TV.
33
Meutim, u moderno doba, kad su ljudi tako razigrano pokretljivi i kad se publikaciona delatnost
i mediji masovne komunikacije obraaju istovremeno publici u mnogim predelima, dijalekatska
raznolikost se pretvara u objektivnu smetnju. Takve prilike prirodno raaju unifikacionu tendenciju
koja vodi uoptavanju knjievnog jezika umesto teritorijalnih dijalekata [...] U seljakov ivot su
se probili radio i televizija koji uvode jasno izgovorenu re na knjievnom jeziku svakodnevno u
veini seoskih domova (Ivi, 1971, 9293).
34
Svest o tome da je govorno-jeziki kod koji je u upotrebi na radiju i na TV kreativni elemenat
stvaranja, a ne samo irenja, standarda sporije je sazrevala.
433
LITERATURA
Bahtin, M. (1980). Problem govornih anrova. Trei program. 47/IV. Beograd: Radio
Beograd. 233270.
Benvenist, E. (1973). Struktura jezika i struktura drutva. Trei program, leto. 117 i 121.
Beograd: Radio Beograd.
Bugarski, R. (1975). Lingvistika o oveku. Beograd: Prosveta.
Dezideri, P. (1987). Situacioni kontekst. Kultura.7677. Beograd: Zavod za prouavanje
kulturnog razvitka. 4866.
orevi, T. (1979). Teorija informacija. Teorija masovnih komunikacija. Beograd
Ljubljana: Partizanska knjiga OOUR Izdavako-publicistika delatnost Beograd.
uri, D. (1997). Novinarska enciklopedija. Beograd: BMG (Beogradsko mainskografiko preduzee).
Eko, U. (1973). Kultura, informacija, komunikacija. Beograd: Nolit.
Hajmz, D. (1980). Etnografija komunikacije. Beograd: BIGZ.
Jakobson, R. (1973). Jezik i drugi komunikacioni sistemi. Trei program, leto. Beograd:
Radio Beograd. 153164.
Joci, M. (1978). Odnos slualaca-gledalaca prema govoru i jeziku na radiju i na televiziji.
RTV teorija i praksa. 12. Beograd: Radio-televizija Beograd. 226232.
Kaplan, D. M. (1973). Psihopatologija gledanja televizije. Kultura. 21. Beograd: Zavod
za prouavanje kulturnog razvitka. 2535.
Kaznev, . (1976). Sociologija radio-televizije. Beograd: BIGZ.
Kristal, D. (1987). Kembrika enciklopedija jezika. Beograd: Nolit.
Leksikon novinarstva. (1979). Beograd: Savremena administracija.
Littlejohn, W. S. (1989). Theories of Human Communication. Third Edition. Belmont,
California: Humboldt State University, Wodsworth Publishing Company.
Makluan, M. (1971). Poznavanje optila ovekovih produetaka. Beograd: Prosveta.
Mejrovic, D. (1989). Prikriveni izazov televizije. Pogled. 245. Beograd: Ambasada
SAD u Beogradu. 5863.
Mek Kvejl, D. (1976). Uvod u sociologiju masovnih komunikacija. Beograd: GLAS.
Mek Kvejl, D. (l994). Stari kontinent novi mediji. Beograd: Nova.
Moren, E. (1973). Nove tendencije u prouavanju masovnih komunikacija. Kultura. 21.
Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka. 112142.
Platt, J. T., Platt, H. K. (1975). The Social Significance of Speech. Amsterdam: Northholland publishing Company; New York: American elsevier publishing Company.
Petrovi, S. (1975). Retorika. Ni: Gradina.
Plenkovi, M. (1989). Suvremena radiotelevizijska retorika. Zagreb: Stvarnost.
Radojkovi, M., Crnobrnja, S. (1990). Sredstva masovnih komunikacija. Beograd Novi
Sad Titograd.
Radovanovi, M. (1986). Sociolingvistika. Novi Sad: Dnevnik i Knjievna zajednica
Novog Sada.
Serl, D. (1991). Govorni inovi. Ogled iz filozofije jezika. Beograd: Nolit.
434

unji, . (1994). Dijalog i tolerancija. Sremski Karlovci Novi Sad.
Tomi, Z. (2003). Komunikologija. Beograd: igoja.
Toovi, B. (1991). Publicistiki stil u sistemu funkcionalnih stilova. Jezik i stil sredstava
informisanja. Sarajevo: Svjetlost. 720.
Vunderlih, D. (1984). Manhajmske biljeke o pragmatici. Komunikacija i djelovanje.
Nae teme. 11. Zagreb. 23662377.
*
, . (1971). . : .
, . (2000). .
. XLIII: 289294.
, ., , . (1993). .
: .
, . (1988). . : .
, . (1989). . :
.
Mirjana Joci
COMMUNICATION THROUGH RADIO AND TELEVISION
CONTEXTUAL FRAMEWORK
Summary
This paper represents an attempt to concisely but also comprehesively from
communicological, sociolinguistical, psycholinguistical and linguistical aspect present
characteristics and complexity of the process of communication through radio and
television as media of mass communication, multiple contextuality of that process and
the central role of verbal, natural code within it.
Key words: communication, context(s), radio, television, media languages,
communication models, verbal code.
435
436

savka.blagojevic@filfak.ni.ac.rs
8142
811.163.41:811.111

1
,
. ,
, , , .
,

. , ,
,
,

,
,
.
: , ,
, .
1.
, , . (Lyons,
1977, 5) , (Woolgar, 1988a, 1988b;
Denzin,1 1994; Finlay, 1998, 2002; Johnson, Duberley, 2003; del, 2006;
Mauranen, 2007, 2010; Toumi, 2009),
. ,
1
. 178014, ,
.
.
(Denzin, 1994).
437
. : ...

, ,

.
(uranen, 1993),
.

. , , , ,
,
,
(Vande Kopple, 1985; Crismore, 1989, 1990;
Crismore, Farnsworth, 1990; Mauranen, 1993; Markkanen, Steffensen, Crismore,
1993; Hyland, 1996, 1998, 2000; Ventola 1998; Valero-Garces, 1996; Crawford
Camiciottoli, 2003; Dahl, 2004; del, 2006; Blagojevi, 2008; Toumi, 2009;
Bunton, 1999).
,

, , ,
, , , .

(Mauranen, 1993).
2.
,
, ,

(Hyland, 2005, 20).

438
, , , (Vande Kopple, 1985, 83). ,

, . , ,
2, : ,
(Mauranen, 1993, 145155).
, ,

( )
( ). , ,
,
3 (del, 2006, 167179; Mauranen, 2007,
2010). , / , 4, de re de dicto ,
,
. , de dicto (Mauranen, 1993, 145).

,
, (Toumi, 2009, 66).
,
. , : 2
: Vande Kopple, 1985; Crismore, Farnsworth, 1990; Nesh, 1992.

,
, ,

(del 2006).
4
, . ,
(Nesh, 1992, 114115).
3
439
. : ...
(Mauranen,
2010, 19).
3.
,
, , ,
.
,
, , ,
, /
, ,
,
, , .

,
, , , ,5
:
(
, ......, ..., ; : In introduction, , now,
here,... etc.);
,
( ..., ..., ;
: As I have stated earlier, I shall show below);

(: , 2012), , ,
, ( ) , , :
.
440
( ...,
?; : How are we to read this?, Lets consider the
following example);
(,
..., .., ?; : As far as I know, I do not
argue here).
,
, ,
.
3.1.

,
,
, . , ,
, ,
. , ,
, .,
.

, : ,
( , , , , : turn to, show, come to, etc.),
1 1,
,
(, , ...; to recognize, to think, to contemplate),
( 2 2):
1)
.
441
. : ...
1) However, the way we understand the technology and its associated changes at
the threshold of the new millennium, I shall show below, depends not just on who
is presenting the argument on the basis of what interests but also on the temporal
assumptions that are brought to the analysis.
2) , .
2) I shall reflect on the public role of contemporary social theory at the end of
this paper.
, ( ), , 3 3:
3a)
3b) I now turn to an essay written several years earlier.
4.

, , .
, 2010.
2012. .6, (53005500 ).

,
,
6
, : 1) ,
, 2) ,
, , 3) , , ,
, : 1) British Journal of Educational Psychology, London,
2) The journal of Value Inquiry, Kluwer Academic Publishers 3) The British Journal of Sociology,
London.
442
, , ,

.
4.1.

, ,
, , , / ,
: introduction, next section, conclusion, .,
(, / here, now).

, ,
,
(Mauranen, 1993).
: , ,
, , : article, paper, essay, , (
4 4) : , , ,
, : introduction, the first part, the second section, ., 5 5:
4) .
4) There are the techno-power brokers, so defined in this paper.
5)
(- )
5) A key goal of this first section is to elaborate the concept of care, a task which
we regard primarily as centering upon the enhancement of the concepts capacity
to analyse both welfare state variations and change and development
, 6 6, ,
, :
, : , :
443
. : ...
6)
,
.
6) Particular social maps are institutionally propagated, they are based on
an implicit notion of a median social character and they involve a particular
understanding of the correct ordering of social time. This last is understood here
in terms of a schedule of identities.
7) , ,
. ,
.
7) Now, the question is how to explain these results.
4.2.
,
(Crismore, Farnsworth, 1990), , , ( 8 8),
,
, , . , , (,
, , ., : to discuss, to outline, summarize,
. ), (, , : state, say, note,
.) ,
9 9, , 10 10:
8) , , , ,
.
8) However, the way we understand the technology and its associated changes at
the threshold of the new millennium, I shall show below, depends not just on who
is presenting the argument on the basis of what interests but also on the temporal
assumptions that are brought to the analysis.
9) ,
10 6 .
9) Control of time in the production process, as I have suggested above, is an
integral part of the success of industrial capitalism and so is the control of nature
and the gene-technological control of the processes of life.
444

10)

.
10) The parallels between dominant representations of psychological subjectivity
and social structures have been noted before, with psychologys models working
to warrant the contingencies of capitalism as if this was the only possible social
arrangements.
,
, , , : , , .; : the aim of the
paper, the purpose, .):
11) .
11) The main purpose of this article is to elaborate a care-centred concept - which
we name social care -that countenances and develops care as an activity and set
of relations lying at the intersection of state, market and family (and voluntary
sector) relations.
, , /
:
12)

12) This paper presupposes the importance of state provision of state provision
of schooling and is offered as a contribution towards understanding the way in
which the links between this and family relations operate.

, ,
,
.
4.3.

, 445
. : ...
,
, , , ., ,
, ,
. ,
, .
,
, .
/,
13 13,
- ( 14
14), ( 15 15):
13) ?
13) What model of the social are we subscribing to when access to full humanity
is indicated by the confirmation of ones purchasing power?
14)
?
14) Might we not be obliged then - concretely, but differently each time - to resist
withholding any determinate utterance (be it imperative or indicative) from the
play of the address-event?
15) ,
?
15) If we consider all of the factors that have been found in this analysis to promote
or delay leaving home - family background and resources, family structure, and
region of residence in addition to individuals economic resources, can we then
admit that the opportunity structure is but one factor influencing delaying leaving
home in Spain?

a ... Let us... (
16 16), , : ()...
Note... ( 17 17):
16)
.
446

16) Let us look into the results, keeping in mind the previous posed questions.
17) .
17) Note that focusing on this problem will bring a new perspective in dealing
with it.

:
18) ,
,
- , , , .
18) A careful reader may worry that this correlation between ones own
performance and judgments of others may have arisen only because we asked
participants for both statistics in the same experimental session.
4.4.
, ,
, , ,
, ,
, ,
, , ,
.7
,
, ,
. ,

, ,
I We:
19) , , .
7
: Vassileva, 2000 , 2011.
447
. : ...
19) The challenge for social theory as I see it is to expand the temporal gaze
to depth and breadth that had so far fallen outside its field of vision, to touch the
deep structure of social and institutional relations and thus to reach parts and
processes that other social theories cant reach.
20) , , .
, . , ,
, , .
20) We can treat such frameworks as offering helpful reminders that the platform
from which we speak is no more than a ramshackle structure built from the lives
of those we claim to speak about, or (sometimes) for.
, ,
, , ,
.
5.
8,
, .
, , .
, ,
,
,
,
, . ,
,
8
, (Mauranen, 1993)
,
(2012)
.
448
,
.
5.1.

163
212
5,4
7,3
189
263
6,3
8,7
44
69
1,4
2,3
95
127
3,1
4,2
481
671
16,0
22,3
, ,
, ( 16,0 , 22,3 ),
. , ,

,
,
.
449
. : ...

, , (, 2012, 2012),
,
, , ,
,
. ,
,
,
,
, .
6.
, ,

.

, ,
,
,
(Duszak, 994).
, ,
, ,
,
.
(Duszak, 1994; , 1996, 2007; Vassileva, 2000; , 2005; , 2012,
2012),
, ,
.
450
(, 1996, 143),
, ,
, .
, , ,
,
, ,
. ,

, , , .

,
(j, 2007, 75). ,

, .
, . (2011). M .
. LIV/2: 207218.
, . (2012). .
. .
*
del, A. (2006). Metadiscourse in L1 and L2 English. Amsterdam: John Benjamins.
Blagojevi, S. (2012). English and Serbian Academic Discourses Analyzed in the
Light of Explicit Reflexivity Parameters. Discourse and Interaction. Masaryk
University, Faculty of Education. 5/1: 519.
Bunton, D. (1999). The use of higher level metatext in Ph.D. theses. English for Specific
Purposes. 18/supplement. S41-S56.
Chamonikolasov, J. (2005). Comparing the structures of academic texts written in
English and Czech. In: Slovak Studies in English 1. Bratislava: Univerzita
Komenskho. 7784.
451
. : ...
Crawford Camiciottoli, B. (2003). Metadiscourse and ESP reading comprehension: An
exploratory study. Reading in a Foreign Language. 15/1: 2844.
Crismore, A. (1989). Talking with Readers: Metadiscourse as Rhetorical Act. New York:
Peter Lang.
Crismore, A. (1990). Metadiscourse and discourse processes: Interactions and issues.
Discourse Processes. 13/2: 191205.
Crismore, A. and Farnsworth, R. (1990). Metadiscourse in popular and professional
science discourse. In: Nash, W. (ed.). The Writing Scholar: Studies in Academic
Discourse. Newbury Park, CA: SAGE. 118136.
mejrkova, S. (1996). Academic Writing in Czech and English. In: Ventola, Mauranen
(eds.). Academic Writing: Introduction and Textual issues (Pragmatics & Beyond:
New Series 41). Amsterdam Philadelphia: John Benjamins.137145.
mejrkov, S. (2007). Intercultural Dialogue and Academic Discourse. In: Dialogue
and Culture. Marion Grein and Edda Weigard (eds.). Amsterdam B. V.: John
Benjamins. 7394.
Johnson, P., Duberley, . (2003). Reflexivity in Management Research. Journal
ofManagementStudies. 40: 12791303.
Denzin, N. K., Y. S. Lincoln. (1994). Handbook of Qualitative Research. Eds. Thousand
Oaks, CA: SAGE.
Duszak, A. (1994). Academic discourse and intellectual styles. Journal of Pragmatics.
21: 291313.
Finlay, L. (1998). Reflexivity: An Essential Component for All Research? British Journal
of Occupational Therapy. 61: 4536.
Finley, L. (2002). Negotiating the swamp: the opportunity and challenge of reflexivity in
research practice. Qualitative Research. SAGE Publication. 209229.
Lyons, J. (1977). Semantics. Cambridge: Cambridge University Press.
Markkanen, R., Steffensen, M.S., Crismore, A. (1993). Quantitative contrastive study
of metadiscourse: Problems in design and analysis of data. Papers and Studies in
Contrastive Linguistics. 28: 137151.
Mauranen, A. (1993). Cultural Differences in Academic Rhetoric: A Text-Linguistic
Study. Frankfurt a. M.: Peter Lang.
Mauranen, A. (2007). Discourse reflexivity and international speakers how is it used in
English as a lingua franca? Jezik in slovstvo. 52/34: 116.
Mauranen, A. (2010). Discourse reflexivity A discourse universal? The case of ELF.
Nordic Journal of English Studies. 19/2: 1340.
Nash, W. (1992). An Uncomman Tongue. London New York: Routledge
Toumi, N. (2009). A model for the investigation of reflexive metadiscourse in research
articles. Language Studies Working Papers. 1: 6473.
Valero Garces, C. (1996). Contrastive ESP rhetoric: Metatext in Spanish-English
economics texts. English for Specific Purposes. 15/4: 279294.
Vande Kopple, W. J. (1985). Some exploratory discourse on metadiscourse. College
Composition and Communication. 36/1: 8293.
452

Vassileva, I. (2000). Who is the Author? A Contrastive Analysis of Authorial Presence
in English, German, French, Russian and Bulgarian Academic Discourse. Sankt
Augustin: Asgard.
Ventola, E. (1998). Interpersonal choices in academic work. In: Sanchez-Macarro, A.
and Carter, R. (ds). Linguistic Choices Across Genres. Amsterdam/Philadelphia:
John Benjamins. 11736.
Woolgar, S. (1988a). Knowledge and Reflexivity: New Frontiers in the Sociology of
Knowledge. London Beverly Hills: SAGE.
Woolgar, S. (1988b). Reflexivity is the Ethnographer of the Text. In: S. Woolgar (d.).
New Frontiers in the Sociology of Knowledge. London: SAGE.
Savka Blagojevi
DISCOURSE REFLECTIVITY IN ACADEMIC ARTICLES
A CONTRASTIVE APPROACH
Summary
The paper is based on the research conducted in order to compare the presence of
discourse reflexivity as it appears in academic research articles written by Serbian and
English academics and, primarily, to draw attention to it as a cultural and genre-dependant language phenomenon. The paper explains discourse reflexivity as the writers explicit commentary on his/her own text, and as the writers awareness of the potential reader
as the reader of the actual text. Its pragmatic function is seen as the writers contribution
both to the readers successful orientation through the text and to his/her better understanding of the writers stance. The research has comprised the analysis of 60 academic
research articles from humanities (sociology, psychology and pedagogy) of approximately the same length (around 5.300 words), written in Serbian and English (an equal number
of articles in each of them). The discourse reflexivity items have been extracted from the
articles by applying the model based on the functions that discourse reflectivity exhibits
in academic articles, so that all identified items have been classified into four groups,
according to the activity that the author undergoes in order to: 1) indicate the articles
text and its structure, 2) indicate the process of presenting the propositional material, 3)
address his/her reader, and to 4) refer to himself/herself as a writer of the article. The data
obtained by qualitative analysis have been statistically treated and compared in order to
offer a conclusion about the writing habits of the two groups of academic writers. Thus,
a greater number of reflexive units in the articles written by English writers (22.3 items
per article) in comparison to the number of reflexive units in the articles written by Serbian writers (16.0 items per article) indicates different attitudes towards the use of these
linguistic devices in the two writing cultures, especially towards those which indicate the
453
. : ...
authors discourse activities carried out through the text (6.3 items per article in Serbian
corpus vs. 8.7 items per article in English corpus). So, it can be said that, in contrast
to their English colleagues, Serbian academic writers are not commonly accustomed to
using rhetorical strategies by which they facilitate their readers handling through the
text. According to the obtained data, and on the basis of previous research in this field,
it can be concluded that text reflexivity is a linguistic notion which culturally varies, but
at the same time, it is a genre-dependant phenomenon, which is proved by the fact that
the same types of functions have been identified in all researches articles written by the
two groups of academic writers. The academic writers who tend to publish their articles
abroad should be informed about the use of discourse reflexivity in order to better understand academic communication internationally.
Key words: discourse reflexivity, academic research article, Serbian academic discourse, English academic discourse, international readership.
454
Biljana M. MII ILI
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
bmisicilic@gmail.com
UDK 8142
PISANE IZJAVE O MISIJI/CILJEVIMA VISOKOKOLSKIH

USTANOVA KAO SPECIFIAN VID AKADEMSKOG
DISKURSA1
Pisane izjave o misiji i ciljevima univerzitetskih ustanova predstavljaju
novu pojavu u javnom i akademskom diskursu u Srbiji. U radu se analiziraju izjave koje su dostupne na veb stranicama visokokolskih ustanova. Najpre se, na teorijskim postavkama analize anra, identifikuju anrovske karakteristike elementi
formalne strukture ovih tekstova, kao i karakteristina jezika sredstva (leksika
i gramatika) u svakom od identifikovanih segmenata teksta. Kako ovi tekstovi
imaju i neposrednu komunikativnu ulogu, razmatrani su i kao specifian vid diskursa, u drutveno-kulturnom kontekstu u kome nastaju. Kritika analiza diskursa,
kojom se analizira veza izmedju diskursa i drutva i otkriva kako jezik/diskurs uobliava sistem znanja i uverenja u drutvu i biva uoblien njime, otkriva kako ove
izjave konstruiu sloenu sliku visokokolskih ustanova u Srbiji s jedne strane
kao akademskih nastavnonaunih institucija, ali s druge, sve vie i znaajnije i kao
specifinih trino orijentisanih uslunih institucija.
Kljune rei: izjava o misiji/ciljevima, analiza diskursa, kritika analiza
diskursa, analiza anra, akademski diskurs.
1. Uvod
U poslednjih desetak godina u naoj akademskoj sredini u razliitim oblicima pisanog diskursa sve ee se pojavljuje re ,misija, koja se koristi kada
visokokolska ustanova govori o svojim delatnostima i ciljevima. Izjave o misiji/
ciljevima/viziji, ponikle u korporativnom miljeu razvijenih zapadnih zemalja a
prenete i u obrazovni kontekst, predstavljaju novu pojavu u javnom i akademskom diskursu u Srbiji. U ovom radu bavimo se analizom ove diskursno-drutvene pojave, na teorijskim postavkama analize anra i kritike analize diskursa.1
Analizom jezikih sredstava u izjavama o misiji na veb stranicama visokokol1
Biljana Mii Ili, Filozofski fakultet, irila i Metodija 2, 18000 Ni. Rad je uraen u okviru
projekta 178014 Dinamika struktura srpskog jezika koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.
455
Biljana M. Mii Ili: PISANE IZJAVE O MISIJI/CILJEVIMA VISOKOKOLSKIH ...
skih ustanova u Srbiji otkriva se kako one konstruiu sloenu sliku s jedne strane kao akademskih nastavnonaunih institucija, ali s druge, sve vie i znaajnije i
kao specifinih trino orijentisanih uslunih institucija. tavie, mogu se otkriti
i ideoloki elementi koji ukazuju na drutvene tokove i uticaje koji deluju na visokokolsko obrazovanje, i oblikuju i aktivnosti, svrhu i percepciju univerziteta i
fakulteta kao institucija.
U radu e nakon uvoda biti dat kratak pregled osnovnih pojmova i relevantnih prethodnih istraivanja, dok e glavni segment biti posveen analizi anrovskih karakteristika strukturnih i leksiko-gramatikih sredstava u izjavama o
misiji/ciljevima i njihovoj diskusiji, ukljuujui i interpretaciju u svetlu kritike
analize diskursa, a na kraju slede zakljuna razmatranja o odnosu ovog konkretnog oblika akademskog diskursa i drutvenog konteksta.
2. Pojam i prethodna istraivanja
Termin izjava o misiji/ciljevima predstavlja pomalo nezgrapan prevod
engleskog termina mission statement. Na srpskom jo uvek nema ustaljenog termina koji bi stajao u naslovu takvih dokumenata ili tekstova, a oni su obino
naslovljeni samo jednostavno Misija. Sama re ,misija ima vie povezanih znaenja. Ako bismo napravili mali test slobodnih asocijacija, verovatno bi veini ljudi, pogotovo onim malo starijima, re asoscirala ako ne bas na hrianske
misonare, saveznicke vojne misije i diplomatska predstavnitva, ono svakako
na neke specijalne zadatke, od posebne vaznosti, koji se obavljaju na naroito
posveen nain.2 Kolokacija mission statement, koja se moe posmatrati i kao
imenika sloenica, u engleskom jeziku je relativno novijeg datuma3, a pojam
je nastao u kontekstu komercijalnog menadmenta i u najoptijem smislu znai
,,kratka zvanina pisana izjava koju neka kompanija, poslovna organizacija, javna ustanova, dobrotvorna organizacija ili slino daje o svojim ciljevima.4 Ovom
izjavom se specifikuje svrha kompanije ili organizacije i ona slui kao ideja voast nam je da je ovaj rad iz oblasti analize diskursa prilog Zborniku u ast uvaenoj koleginici
Veri Vasi, ija pionirska istraivanja iz oblasti analize diskursa i pragmatike u naoj sredini
predstavljaju nezaobilazno tivo za sve budue istraivae.
2
Renik srpskoga jezika Matice srpske navodi: ,,1. zadatak, nalog, uloga (obino od veeg znaaja,
vee vanosti za pojedinca, zajednicu, narod), dok se u American heritage dictionary, uz ve
pomenuta znaenja, kao jedno od znaenja rei mission navodi i: ,,7. An inner calling to pursue an
activity or perform a service; a vocation.
3
Prve upotrebe datiraju iz 60tih godina 20. veka, a najranija zabeleena upotreba u kontekstu
menadmenta u obrazovanju je iz 1971. godine (http://www.wordorigins.org/index.php/forums/
viewthread/1566/).
4
Macmillan Dictionary: a short official statement that an organization makes about the work that
it does and why it does it.
456
dilja: ,,The mission statement should guide the actions of the organization, spell
out its overall goal, provide a path, and guidedecision-making. Its like agoalfor
what the company wants to do for the world. (https://en.wikipedia.org/wiki/Mission_statement). Izjava o misiji je okrenuta ne samoj organizaciji nego i onima
kojima ta organizacija neto prodaje ili prua usluge, pa se u njoj pominju i klijenti/muterije, deoniari, korisnici usluga itd., a naroito kako dotina organizacija njima obezbeuje konkretne usluge i proizvode.
Izjave o misiji kao oblik diskursa privukle su panju lingvista, pa su najpre,
kao to se moe i oekivati, analizirane izjave komercijalnih kompanija. Jedan od
rodonaelnika lingvistike analize anra, D. Svejlz (Swales, Rogers, 1995) kroz
lingvistiku analizu teksta ispitao je kako dve velike korporacije projektuju svoju
filozofiju, i uprkos jezikim i retorikim slinostima u tekstovima, pokazalo se
kako se one razlikuju po svojoj komunikativnoj svrsi. Taj rad je znaajan jer
daje smernice za tzv. institucionu lingvistiku, tj. lingvistika istraivanja analize
anra i diskursa u razliitim institucionalnim profesionalnim kontekstima. Kada
se konkretno radi o izjavama o misiji u kontekstu obrazovnih institucija, jedan od
prvih radova bavio se izjavama u britanskom visokom kolstvu u procesu reforme obrazovanja i njihovim mestom i odnosom prema ,,iroj zajednici (Connell,
Galasinski, 1998).
U novijim radovima, koji su zasnovani na kritikoj analizi diskursa naroito se istie ideoloka komponenta izjava o misiji, to je posebno primetno kada
se radi o razlici izmeu dvogodinjih i etvorogodinjih visokokolskih ustanova.
Ajers (Ayers, 2005) uoava neoliberalnu ideologiju koja pozicionira dvogodinje
kolede (community colleges) u SAD kao institucije koje reprodukuju drutvene
nejednakosti, iji je obrazovni smisao u tome da zastupaju i obezbede interese
monika, a ne obrazovanje koje bi dovelo do emancipacije irih demokratskih
slojeva. Do istog zakljuka su doli i Vang i saradnici (Wang et al., 2007) koji su
pokazali kako izjave o misiji dvogodinjih koleda u SAD u prvi plan u svojim
misijama stavljaju konkretna praktina znanja koja nude i koja mogu obezbediti
mogunost brzog zapoljavanja, to je misija koja je svakako bliska i interesima
velikih korporacija. De enaro (DeGenaro, 2009) ide i dalje i otvoreno kae kako
je sve vea trina orijentacija visokoobrazovnih ustanova postala zabrinjavajui
trend, koji ak moe ugroziti demokratske procese i progresivne vrednosti akademskog obrazovanja. O ideolokom znaaju izjava o misiji svedoi i Atkinson,
koji je analizom velikog korpusa takvih tekstova iz baze podataka Ministarstva
prosvete SAD uoio leksike i strukturne obrasce na osnovu kojih je zakljuio
da ,,university mission statements can operate as cultural-cognitive indicators, or
ideational indicators of group solidarity, shared beliefs, and human agreement
(Atkinson, 2008, 361).
457
3. Izjave o misiji kao anr i oblik diskursa

Pisane izjave o misiji i ciljevima univerzitetskih ustanova predstavljaju
novu pojavu u javnom i akademskom diskursu u Srbiji. Na teorijskim postavkama analize anra, bie identifikovane anrovske karakteristike ovog specifinog
oblika akademskog diskursa elementi formalne strukture ovih tekstova, kao i
karakteristina jezika sredstva (leksika i gramatika) u svakom od identifikovanih segmenata teksta. Kako ovi tekstovi imaju i neposrednu komunikativnu
ulogu, bie razmatrani i kao specifian vid diskursa, u drutveno-kulturnom kontekstu u kome nastaju, kroz prizmu kritike analiza diskursa5. Osnovna postavka
kritike analize diskursa (KAD) je da uspostavlja vezu izmeu diskursa i drutva
i otkriva kako jezik/diskurs uobliava sistem znanja i uverenja u drutvu i biva
uoblien njime.
Kritika analiza diskursa tei da otkrije kako se tekstovi konstruiu tako da
se odreeni (i potencijalno indoktrinirajui) aspekti izraze na prikriven i suptilan
nain. Diskurs, tj. jezik shvaen kao oblik drutvene prakse, sagledava se kao
tekst (tj. proizvod), kao interakcija (tj. procesi stvaranja i interpretacije teksta),
i kao kontekst (tj. drutveni uslovi stvaranja i interpretacije) (Fairclough, 2001,
2126). Analiza diskursa obuhvata tri nivoa: opis (formalnih svojstava teksta),
interpretaciju (odnos izmeu teksta i interakcije), i objanjenje (odnos izmeu
interakcije i drutvenog konteksta, drutvene determinante i drutvene efekte procesa stvaranja i interpretacije teksta, engl. explanation). U ovom radu se
primarno bavimo deskripcijom i interpretacijom, a manje kritikim sociolokim
objanjenjima.
3.1. Izjave o misiji visokokolskih ustanova u Srbiji
Pre nego to se upustimo u samu analizu izjava o misiji, ukratko emo
predstaviti drutveni kontekst visokokolskog obrazovanja u Srbiji. Prvi univerzitet u Srbiji osnovan je u Beogradu u 19. veku, i to je najvei i najznaajniji univerzitet u zemlji. Univerziteti u Novom Sadu, Niu, Kragujevcu i Pritini osnovani su u drugoj polovini 20. veka, dok je poetkom 21. veka osnovan i Dravni
univerzitet u Novom Pazaru, za sada jedini integrisani univerzitet, koji je jo
uvek znatno manji od ostalih. Krajem 20. veka osnovani su prvi privatni fakulteti, to je predstavljalo veliku novinu u sferi obrazovanja, a u poslednjih desetak
godina formirano je i vie privatnih univerziteta. Iako su po zakonu izjednaeni,
pod uslovom da su proli proces akreditacije, dve kategorije univerziteta se ipak
razliito percipiraju u akademskoj i iroj javnosti.
5
Critical Discourse Analysis, prema Fairclough, 1995, 2001 i Wodak, Mayer, 2009.
458
Poetak 21. veka u Srbiji je bilo doba velike privatizacije, tranzicije i promena u svim drutvenim i privrednim sferama, pa ni visoko obrazovanje ne predstavlja izuzetak, a prilagoavanje tzv. ,bolonjskoj reformi dovelo je i do velikih
unutranjih promena kako u samom nainu rada tako i u celokupnom pogledu
na svrhu i ciljeve visokokolskog obrazovanja. U drutvu koje je u stalnoj ekonomskoj krizi (a treba makar pomenuti i politike i moralne krize), visokokolske ustanove su suoene sa materijalnim problemima, neizvesnim finansiranjem,
elaboratima vezanim za akreditaciju studijskih programa. Problemi efikasnosti
studiranja predstavljaju ogroman izazov i za fakultete i za studente, a ogroman
drutveni problem zapoljavanja diplomiranih studenata zahteva koordinaciju
svih drutvenih sfera i umnogome prevazilazi akademske okvire. U takvoj situaciji, primetan je iskorak iz isto akademskih sfera nastave i nauke i pokuaj
visokokolskih ustanova da na razliite naine odgovore na pomenute probleme.
U ovom istraivanju otkrivamo kako izjave o misiji konstruiu sloenu
sliku visokokolskih ustanova u Srbiji s jedne strane kao akademskih nastavnonaunih institucija, ali s druge, sve vie i znaajnije i kao specifinih trino
orijentisanih uslunih institucija.
Istraivanje je bazirano na korpusu izjava o misiji koje se mogu nai na
sajtovima univerziteta i fakulteta, dravnih i privatnih, a koje su prikupljene i
obraene u toku 2012. godine. Pregledani su zvanini sajtovi svih univerziteta,
a u jeziku analizu su ukljueni oni koji imaju ovakve izjave. Rad predstavlja
poetno istraivanje ove pojave, a za nastavak bi trebalo detaljnije razraditi metodologiju, dati pregled svih visokokolskih ustanova, napraviti vei korpus, uraditi
statistiku obradu leksike i slino.
Pogledajmo najpre koje visokokolske ustanove imaju izjave o misiji na
svojim sajtovima. U Tabeli 1 dat je pregled svih dravnih univerziteta, kao i fakulteta na ijim su sajtovima jednostavnom pretragom kljunih rei naene izjave
o misiji, a i pregled najznaajnijih privatnih univerziteta. Znak + znai da na sajtu
postoji izjava o misiji, a znak (+) da postoji u nekom dokumentu koji se moe
nai na sajtu, dok znak znai da nije naena izjava o misiji. Kod privatnih univerziteta prvi znak se odnosi na univerzitet u celini a drugi na pojedine fakultete
u njegovom sastavu, do kojih se dolazi preko linka univerziteta.
Tabela 1. Visokokolske ustanove u Srbiji
Dravni
Privatni
Univerzitet u Beogradu
- (+)
Alfa; fakulteti u sastavu
- (+)
Educons
Univerzitet u Niu
Megatrend; fakulteti u sastavu
+
+
459

Univerzitet u Kragujevcu
Metropolitan; fakulteti
+ +
Univerzitet u Pritini ( sedite u

Mitrovici i Leposaviu)
Internacionalni univerzitet u
Novom Pazaru
Dravni univerzitet u Novom Pazaru
Singidunum; fakulteti
Univerzitet umetnosti u Beogradu
Union; fakulteti
Poljoprivredni fakultet, ETF (BG)
Tehniki fakultet u Boru (BG)
Fakultet za sport (Leposavi)
Ekonomski fakultet u Subotici (NS)
FILUM, Pravni, Medicinski, (KG),

Pedagoki u Jagodini
+
+
Primeuje se, kada se radi o dravnim univerzitetima, da se jedino na sajtu Dravnog univerziteta u Novom Pazaru i Univerziteta umetnosti u Beogradu
moe nai izjava o misiji, dok za Univerzitet u Novom Sadu ona postoji, ali kao
deo dokumenta Strategija o kvalitetu, i nije ba lako dostupna na sajtu. U tekstu
opisa Univerziteta u Beogradu i Kragujevcu postoji deo koji se odnosi na misiju,
ali on nije strukturno odvojen. Pojedini fakulteti u sastavu svih univerziteta imaju
izjave o misiji, a u Tabeli 1 su navedeni oni iji su tekstovi lako dostupni i uvrteni u analizu. Kod privatnih univerziteta, situacija je drugaija, jer veina njih ima
izjavu o misiji, a pogotovo je imaju gotovo svi fakulteti koji se nalaze u njihovom
sastavu, a koje ovde nismo pojedinano navodili.
3.2. Strukturne anrovske karakteristike
U cilju da sagledamo akademske izjave o misiji kao specijalni oblik anra,
primeniemo postavke analize anra Dona Svejlza (Swales, 1990, 810) koji, u
najoptijem smislu anr odreuje kao ,,particular forms of discourse with shared
structure, style, content, and intended audience, which are used by a specific
discourse community to achieve certain common purposes through socio-rhetorical activities of writing. Analiza anra ukljuuje ne samo prouavanje specifinih jezikih karakteristika ve i analizu drutvenog konteksta, kulture, idelologije i organizacije diskursne zajednice i aktivnosti te zajednice. Analiza anra,
najee primenjena u analizi raznih tipova akademskog diskursa (Swales, 1990;
Bhatia, 1993; Laki, 1999; Connor & Mauranen, 1999) predstavlja kombinaciju
precizne analize teksta i vrlo iroko shvaene analize drutvenog konteksta. Sama
460
analiza teksta obuhvata analizu strukture anra (retorikih koraka6 i faza koji ine
anr) i analizu leksiko-gramatikih karakteristika. Kako istie Laki (2012, 29)
,,odnos izmeu forme i funkcije dolazi do punog izraaja u analizi, s obzirom
da pojedini djelovi teksta imaju odreene funkcionalne karakteristike koje su najee jasno odreene formalnim aspektima, odnosno lingvistikim eksponentima
ovih funkcija.
Izjave o misijama akademskih ustanova mogle bi se svrstati u kategoriju
akademskog promotivnog anra (Bhatia, 1993), jer iako nastaju u akademskom
kontekstu poseduju i izraene odlike promotivnog anra da privuku panju itaoca, da na neki nain predstavljaju odgovor na njegove potrebe i oekivanja7, da
prikau pisca kao kompetentnog, itd. Prema ovim karakteristikama, izjave o misiji sline su nekim drugim oblicima hibridnog akademskog promotivnog anra
(kao to su prijave za stipendije, studije, konkurisanje za sredstva za istraivanje,
itd., koje su analizirali Connor, Mauranen, 1999 i Ding, 2007).
Pogledajmo sada kako bi, u optim crtama, izgledala analiza struktura
ovog akademskog anra. Uobiajeno je identifikovati korake i svrhu koju ti koraci imaju u komunikaciji izmeu pisca (u ovom sluaju visokokolske akademske
institucije) i itaoca, a zatim analizirati leksiko-gramatike crte. Naravno, ovo
su samo opte strukturne karakteristike jer ne sadre svi primeri iste korake, niti
su oni uvek poreani istim redosledom.
Kao ilustraciju, dajemo primer jednog teksta sa sajta univerziteta, prenetog
sa originalnim grafikim karakteristikama, koji spada meu krae.
Misija i cilj
Univerzitet Singidunumpermanentno prati savremene naune tokove i dostignua, i prenosi znanja studentima kroz savremene nastavne planove i programe jer
je na cilj da mladima obezbedimo kvalitetno studiranje u sopstvenoj zemlji, bez
potrebe odlaska u inostranstvo.
Misija Univerziteta Singidunumje da omogui prenoenje savremenih znanja,
metoda i naunih tehnika koje se primenjuju u razvijenim univerzitetskim centrima evropskih zemalja ali i da preuzme dobre tekovine sistema visokog obrazovanja dravnih univerziteta u zemlji. Drugim reima, osnovna misija Univerziteta
Singidunum je obrazovanje visokostrunih kadrova, specijalista za pojedine oblasti, koji bi svojim znanjem pomogli drutveni i privredni razvoj i modernizaciju
Srbije.
6
Laki (1999) prevodi move kao ,stav a step kao ,faza. Korak (ili stav) je funkcionalna jedinica
iju je svrhu mogue identifikovati u semantikom i funkcionalnom smislu, dok je faza manji,
strukturno nii oblik.
7
O promotivnom i reklamnom anru detaljna studija Vasi 1995, a uspena primena integrativnog
KAD pristupa u analizi promotivnog diskursa predizbornih flajera u Vasi 2011.
461

Cilj Univerzitetaje da obrazuje i osposobi kadrove koji e imati zavidan stepen
znanja to bi im omoguilo da budu konkurentni na tritu rada i sa kojim bi budui diplomci bez dodatnog usavravanja mogli da se ukljue u savremene tokove
poslovanja.
Znanje je ponovo na ceni
pridruite se najboljima!
U Tabeli 2 prikazana je identifikacija retorikih koraka i specifikacija njihove svrhe:

KORAK
Tabela 2
POZICIJA U
TEKSTU
SVRHA
1. Naslov
Naslov ili
podnaslov
Privui panju itaoca, navesti o

kakvom se tekstu radi
2. Osnovni podaci o
visokokolskoj ustanovi
Poetak teksta
Dati osnovne afirmativne podatke

o tipu, kvalitetu i istorijatu
ustanove
3. Poetna indikacija misije
Poetak teksta
ili druga
reenica/pasus
Dati itaocu opti pozitivni uvid

o kompetentnosti i drutvenom
znaaju ustanove
4. Navoenje konkretnijih
zadataka, ciljeva institucije
Sredina teksta
Istai vrednost, doprinos,

savremenost, kompetentnost i
poziciju ustanove u drutvenom
kontekstu (drava, region,
obrazovanje, standardi,
studenti)
5. Navoenje specifini(ji)h
ciljeva
Nakon
prethodnog
sredinjeg dela
Istai konkretan doprinos za

zajednicu, naroito studente,
povezanost i sl.
6. Zakljuni deo
Kraj teksta
Rezimiranje reenog na
upadljiviji nain, referiranje na
budunost i sl.
Kljuni, sutinski koraci su oni u kojima se navode zadaci i ciljevi institucije, koji ine invarijanti deo strukture ovog anra, dok su svi ostali koraci
opcioni i mogu biti realizovani na razliite naine. Naroito velika raznolikost
primeuje se kod zakljunog koraka, koji neretko i izostaje.
462
3.3. Leksike i gramatike karakteristike

Lingvistika analiza leksikih i gramatikih karakteristika izjava o misiji
raena je prema modelu kritike analize diskursa N. Ferklafa (Fairclough, 2001,
9294), to znai da su uzimani u obzir razliiti aspekti konteksta, pri emu smo
se trudili da damo odgovor na sledea pitanja: kakva su formalna i semantika
svojstva odabranih kljunih rei; kako su gramatiki enkodirani elementi teksta
(uesnici, subjekti, procesi, okolnosti, tj. kako su koriene imenice, glagloli, prilozi, predlozi, sintagme i reenice); da li je agentivnost jasno iskazana ili ne; da li
se koriste pasivi, odrine reenice, nominalizacije; koji su komunikativni tipovi
reenica; kako se koriste zamenice i modalizovane sintagme i izrazi?; kako se realizuju elementi znaenja koji tekst povezuju sa irim kontekstom da li postoje
presupozicije, aluzije i drugi pragmatiki znaajni elementi? U analizi smo povezivali nivo deskrpicije i interpretacije, tj. nalazili veze i odnose izmeu samog
teksta i interakcije sa njegovim autorima i primaocima.
3.3.1. U analizi leksike poi emo od optih karakteristika:
Naslov analiziranog teksta ili podnaslov dela teksta sadri re ,misija,
a i varijante: misija i vizija; misija i ciljevi; misija, vizija i ciljevi; ciljevi
i zadaci 8.
Osnovna stilska odlika je da preovladava formalni stil, uz veliki udeo formalne, apstraktne leksike.
U morfolokom pogledu dominiraju sloene rei (izvedenice i sloenice), dominiraju imenice (mnogo deverbativnih imenica) i pridevi, uz relativno malo glagola.
Znaajno je prisustvo rei stranog porekla (latinizmi, anglicizmi, internacionalizmi, negde je primetan nezgrapan prevod sa engleskog).
Analiza leksike nije raena statistiki, ve kvalitativno, identifikovanjem

kljunih pojmova i uoavanjem konteksta u kome se javljaju. To su:
a) leksika koja oznaava delatnost i aktivnosti univerziteta: obrazovanje i
naunoistraivaki rad;
b) leksika koja oznaava zainteresovane uesnike u procesu visokokolskog obrazovanja (osim univerziteta/fakulteta, to su studenti, nastavni kadar, drava, drutvo (u smislu zajednice, koja moe biti lokalna, regionalna,
dravna, akademska, ili apstraktno shvaena iroka drutvena zajednica);
c) proklamovane vrednosti, tj. kolokacije koje u sastavu imaju re ,vrednost: (univerzalne duhovne vrednosti, tradicionalne akademske vrednosti,
humanistike i demokratske vrednosti, podizanje sistema vrednosti).
8
Ova varijanta bi mogla predstavljati uspean prevod, koji zvui manje pompezno nego ,misija.
463
Pogledajmo sada detaljnije svaku od znaajnih leksiko-semantikih kategorija. Najpre emo razmotriti imenice, kao dominantnu kategoriju punoznanih
rei.
a) Delatnost: skoro svi analizirani dravni univerziteti i fakulteti imaju
jasno iskazanu delatnost, kao spoj obrazovne i naunoistraivake aktivnosti, dok
privatni govore gotovo iskljuivo o obrazovanju, maltene bez pomena naunoistraivakog rada. Da li bi se ovo moglo tumaiti kao indikacija da ve u misiji
privatni fakulteti stavljaju istraivanja u drugi plan? Kako bi izgledalo poreenje
naunih referenci i dostignua zaposlenih na dravnim i privatnim fakultetima?
U dokumentima za akreditaciju formalno je sve u redu. Kod veine visokokolskih ustanova obrazovna delatnost je u prvom planu, pa se kae: da doprinese
obrazovnom napretku, obezbedi kvalitetan obrazovni proces ili najdirektnije reeno: obrazovati / osposobiti / kolovati / obezbediti stunjake / (visokostrune)
kadrove. U gore navedenoj anrovskoj retorikoj strukturi, opis delatnosti je dat
u treem, najkasnije u etvrtom koraku.
b) Uesnici u procesu visokokolskog obrazovanja:
Drava veina visokokolskih ustanova u svojim izjavama o misiji poziva se na pokroviteljstvo i legitimnost koju su dobili od drave (dravni univerzitet, akreditovan, osnovan po Zakonu, studijski programi u potpunosti usklaeni
sa Zakonom).
Drutvo veina istie svoj znaaj i posveenost u okviru zajednice (Srbija, region, savremeno srpsko drutvo, razvoj naeg drutva) ili ire (evropski
akademski prostor, usaglaenost sa evropskim normama).
Kao primer, navodimo deo teksta (podvlaenja su naa) sa Dravnog univerziteta u Novom Pazaru, kod koga je specifino to to se pozicionira kao prvenstveno regionalna institucija, i EDUKONS-a, koji profilie svoju iru orijentaciju:
Dravni univerzitet u Novom Pazaru osnovan je odlukom Vlade Srbije 26. oktobra
2006. godine kao sedmi dravni Univerzitet u Srbiji, sa ciljem da doprinese ravnomernijem regionalnom razvoju, veoj produktivnosti mladih naunika i strunjaka, pravovremenom i adekvatnom izboru potrebnih profesija i uspostavljanju
nauno-zasnovanih prioriteta razvoja regije.
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru je jedini integrisani i prvi zvanino akreditovani Univerzitet u Srbiji. Originalni departmantski model organizacije nastavnog
procesa i dinamini studijski programi, usklaeni sa zahtevima Bolonjske deklaracije, pruaju mogunost stvaranja uvek novih i savremenih profila visokoobrazovanih strunjaka znaajnih za razvoj regije, ali i profila konkurentnih na tritu
znanja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Misija Univerziteta u Novom Pazaru daje odgovor zato nam je neophodno prisustvo jednog regionalnog univerzitetskog centra koji treba da brine o razvoju
464

regije, podizanju sistema vrednosti i njegovoj odrivosti u duem vremenskom
periodu.
***
Misija EDUCONS-a kao integrisane akademske zajednice nastavnika, istraivaa,
umetnika i studenata, je razvoj obrazovanja, usklaenost nastavnih programa s
evropskim iskustvima i trendovima, atraktivnost i konkurentnost nastavnih programa na nacionalnom i internacionalnom nivou, kao i dostizanje visoke obrazovne
i naune pozicije u zemlji i inostranstvu.
Nastavni kadar od svih uesnika u obrazovnom procesu nastavnici se

ubedljivo najmanje pominju, i to u kontekstu usavravanja (kontinuirano ulaganje u profesionalno usavravanje, unapreivanje znanja i edukaciju nastavnika i
saradnika), kao i u kontekstu zajednice nastavnika i studenata, posveenosti nastavnika studentima i isticanja renomiranih nastavnika u svojim redovima (Meu
nastavnicima ovog fakulteta su i veoma poznati dugogodinji univerzitetski profesori i naunici sa velikim meunarodnim iskustvom).
Na osnovu krajnje marginalnog prisustva nastavnog kadra u izjavama o
misiji moe se pretpostaviti da je to neto to se podrazumeva, predstavlja unutranja sredstva, pa i ne treba da bude obuhvaen misijom. Jedini izuzetak je Univerzitet umetnosti koji odmah posle naslova u prvom koraku definie svoju delatnost, geografski okvir i studente i nastavnike kao sutinske uesnike obrazovnog
procesa: Univerzitet umetnosti u Beogradu je jedini specijalizovani univerzitet
za umetniko obrazovanje u Republici Srbiji koji okuplja studente i nastavnike iz
zemlje i regiona Jugoistone Evrope.
Studenti oni su svakako najvaniji i najvidljiviji uesnici u visokokolskom obrazovanju. Pomalo iznenaujue, u izjavama o misiji dravnih univerziteta i fakulteta sama re studenti pojavljuje se vrlo retko. Obrazovne ustanove
studentima pruaju, omoguuju, obezbeuju neto iz svoje delatnosti. Studenti
su daleko vidljivi kao proizvod obrazovnog procesa (strunjaci, kadar) u svim
izjavama privatnih fakulteta i veini dravnih, s tim to neki fakulteti sasvim specifikuju o kakvoj se vrsti strunjaka radi: stvaranje strunjaka nove generacije;
obrazovanja visoko profesionalnog prosvetnog kadra; da pripremi univerzitetski
kvalifikovane ekonomiste, menadere i poslovne informatiare za buduu karijeru; da pripremi studente/kinje da postanu odgovorni profesionalci i profesionalke, lideri i liderke u obavljanju pravnih poslova9.
9
Ova reenica iz misije Pravnog fakulteta Union je jedina u korpusu u kojoj su koriene rodno
oznaene imenice, dok se u svim ostalim tektovima koriste imenice mukog roda u generikom
znaenju.
465
Kod privatnih visokokolskih ustanova studenti se mnogo vie pominju, a

pogotovo jer se navode eksplicitno kao studenti i ta im se nudi i ta se oekuje,
fakulteti im se konkretnije obraaju, nudei viziju buduih kompetencija. Jedini
dravni fakultet koji je u ovom segmentu svoje izjave o misiji slian privatnima
je Ekonomski fakultet iz Subotice. Posebno su detaljni delovi teksta univeziteta
Megatrend i Metropolitan10 (podvlaenja su naa).
Megatrend
Fakultet za meunarodnu ekonomiju je posveen razvoju svakog studenta. Individualni i grupni rad, interaktivnost u nastavi i posveenost nastavnika studentima treba
da doprinesu formiranju visokostrunih kadrova, osposobljenih za izazove savremenog drutva. Naa misija je da obrazujemo studente koji e na najbolji mogui
nain ostvariti svoje ivotne ciljeve i koji e doprineti razvoju naeg drutva.
Metropolitan
Studenti se edukuju za idntifikciu i vluciu svrmnih i dlzih thnlgi
rdi drivnj njihv primnljivsti u rvnju ptrb krisnik, kao i
anlizu utic thnlgi n pdinc, rgnizci i drutv, ukljuuui tik,
prvn i plitik spkt. Potrebno je dmnstrirnj rzumvnj nblj
prks i stndrd, k i njihv primn, dmnstrirnj nzvisng i kritikg
miljnj i vtin rvnj prblm.
Jedan od osnovnih ciljeva ovakvog obrazovanja je i razvijanje sposobnosti za timski rad radi ispunjenja zajednikog cilja integracijom line inicijative i grupne kooperacije, zatim razvijanje sposobnosti efektivne komunikacije i efikasnosti u radu
sa klijentima, korisnicima i kolegama, kako verbalne tako i tekstualne, upotrebom
odgovarajue terminologije, kao i razumevanje potrebe za kontinualnim uenjem
u toku itave karijere.
Pominjanje studenata se u retorikoj strukturi jasno uoava u etvrtom, i

naroito petom koraku u gore predstavljenoj emi, mada, u nekim izjavama studenti se pominju ve u poetnim koracima.
U ovom segmentu analize primetna je razlika izmeu dravnih i privatnih
visokokolskih ustanova. Dok su dravni univerziteti i fakulteti vie apstraktno
okrenuti obrazovanju, istraivanjima, studijskim programima i optim vrednostima, privatni se mnogo konkretnije i na mnogo vie prostora okreu studentima,
specifikujui svoju misiju kao primarno orijentisanu na stvaranje kadrova, imaji
u vidu upravo njihovu taku gledita i potrebe. Da li je ovo eksplicitan nain da
se napravi bolji marketing? Istraivanja objavljena u tampi i na brojnim sajtovima pokazuju da studenti privatnih fakulteta istiu da im se posveuje vie
10
Metropolitan kao svoj moto ima: student u centru panje, to gotovo da asocira na trgovaki
moto ,klijent/muterija je uvek u pravu.
466
panje nego onima na dravnim fakultetima. Sa suprotne strane, meutim, dolaze

komentari da se na privatnim fakultetima mnogo lake dolazi do diplome jer su
kriterijumi i obim znanja znatno nii. ini se da privatni fakulteti i deklarativno,
ve u svojim izjavama o misiji, a i faktiki, svoju delatnost usmeravaju pre svega
na studente, trudei se da im pokau kako im je stalo do njih. S druge strane,
dravni univerziteti, gotovo da smatraju da su dovoljni sami sebi i sami za sebe,
autonomni, hermetini.
Kada se radi o ostalim vrstama punoznanih rei, analizirali smo i prideve
i glagole. Pored prideva koji su opisni i prisvojni izvedeni od imenica (nauni,
obrazovni, naunoistraivaki, profesionalni, akreditovan...), uoeno je i dosta
prideva koji oznaavaju pozitivne osobine (savremeni, inovativan, tradicionalan,
humanistiki...), a znaajno je i prisustvo prideva superlativnog znaenja (vodei,
jedini), kao i superlativa (najvei, najvii (u kolokaciji akademski standardi), najsavremeniji, najkvalitetniji (programi, tehnologija), najstariji (univerzitet, institucija), najbolji (studenti, prakse), najzasluniji. Prisustvo superlativnih prideva
ukazuje da se radi o promotivnom anru, da se radi o pragmatikoj, persuazivnoj
i gotovo emotivnoj upotrebi, jer u isto semantikom smislu ovakvi sami superlativi ne znae nita jer se nema referentne take poreenja11.
Meu glagolima, osim kopule je, dominantna semantika kategorija glagola su oni koji oznaavaju neke uslune radnje u kombinaciji sa imenicama:
obavlja, doprinosi, obezbedi, prua, osposobi, obrazuje, ostvaruje, realizuje,
omogui, stvori (uslove)...
3.3.2. U gramatikoj analizi bavimo se prvenstveno sintaksikim aspektima. Reenice u izjavama o misiji su po pravilu iskazne, esto veoma sloene,
kako sa subordiniranim klauzama, tako i sa koordinativnim konstrukcijama. Po
strukturi, uglavnom su kopulativne reenice sa imenskim predikativima. Uoava
se i da je relativno malo glagola, a dominiraju imenice i nominalizacije. Agentivnost je ponekad jasno iskazana, sam univerzitet/fakultet je esto i subjekat/
agens reenice. ee je apstrahovana i fokusirana na misiju, viziju i cilj, a esto
i gramatiki skrivana i iskazana glagolskim imenicama (razvijanje, osposobljavanje, prenoenje...), to nekad moe dovesti do nejasnoe.12 Gotovo da nema
modalizovanih izraza, nema modalnih glagola (sem retko, uglavnom u delu o
11
Imajui u vidu rang naih univerziteta na svetskim listama i kako je teko ak i najstariji, najvei
i najznaajniji, Beogradski univerzitet dospeo na angajsku listu, ne moemo a da ne budemo
prilino kritini prema ovim superlativima.
12
Ilustracija iz teksta Univerziteta Metropolitan, gde se vidi gomilanje imenica i nominalizacija, a
gde je i nejasno ko i kako ,vri pomenuto demonstriranje i razumevanje.
Studenti se edukuju za idntifikciu i vluciu svrmnih i dlzih thnlgi rdi
drivnj njihv primnljivsti u rvnju ptrb krisnik, kao i anlizu utic thnlgi
n pdinc, rgnizci i drutv, ukljuuui tik, prvn i plitik spkt. Potrebno je
467
viziji i ciljevima), to ukazuje na vrst, nedvosmislen, siguran stav prema izloenim propozicijama.
4. Diskusija i zakljuna razmatranja
4.1. U interpretaciji strukturnih i leksiko-gramatikih karakteristika izjava o misijama, razmatriemo, prema postulatima KAD, odnos izmeu samog
teksta i interakcije, tj. procesa njegovog stvaranja i razumevanja. Najizrazitije
stilsko-jezike karakteristike - formalni stil, apstraktna leksika i leksika stranog
porekla, sloena sintaksa - ukazuju da se radi o zvaninom dokumentu, da je delatnost o kojoj je re ozbiljna i znaajna, a ustanova koja je obavlja predstavlja se
kao kompetentna. Uoljivo prisustvo internacionalizama i naroito anglicizama
ukazuje da se radi o velikom uticaju ne samo engleskog jezika, ve i kompletne
angloamerike akademske kulture. Anglicizmi su nekad u prilinoj meri samo
fonoloki/grafoloki adaptirani i neretko neopravdani.13 Indikativno je da se iz
razvijenih anglofonih sredina prenosi ne samo diskursno-anrovska forma izjave,
ve, bar deklarativno, i ceo model koncipiranja akademske ustanove.
Leksiku koja se odnosi na opis delatnosti visokokolskih institucija smo
u glavnim crtama analizirali u odeljku 3. Istakli bismo da su veina imenica i
glagola koji se odnose na nastavnu i obrazovnu delatnost takvi da istiu svrhu i
cilj. I sama sintagma obrazovni proces jasno ukazuje na tenju da se obrazovanje uini to slinijim proizvodnom procesu, gde se neto stvara (est glagol, i
glagolska imenica stvaranje) i gde se jasno znaju ishodi. Sintagme unapreenje
kvaliteta, poveanje efikasnosti kao i samo postojanje cele Strategije obezbeenja
kvaliteta nisu samo jezike metafore, ve ukazuju i na pojmovnu metaforu koja
izjednaava visoko obrazovanje i industrijsku proizvodnju. Ali, ne radi se samo
dmnstrirnj rzumvnj nblj prks i stndrd, k i njihv primn, dmnstrirnj

nzvisng i kritikg miljnj i vtin rvnj prblm.
13
Ponekad se stie utisak da je neki deo teksta direktno (i ne mnogo veto) preveden sa engleskog.
Uz primer koji je dat u fusnoti 12, navodimo jo nekoliko:
Unutranja misija Univerziteta u Novom Pazaru je:
produkcija savremenih i dinaminih studijskih programa koji su u potpunosti prilagoeni
svetskim standardima i potrebama drutva,
dizajniranje irokog spektra mogunosti za usvajanje znanja, razvoj vetina i izgradnju
novih stavova kroz dodiplomske, poslediplomske i doktorske studije.
Misija Ekonomskog fakulteta u Subotici je da pripremi univerzitetski kvalifikovane
ekonomiste, menadere i poslovne informatiare za buduu karijeru, tokom koje e
biti sposobni da, kao lideri u organizacijama, svojom individualnou u timskom radu,
snagom kumuliranog teorijskog i praktinog znanja, uz senzitivnost i razumevanje blieg
i ireg okruenja, daju signifikantan i trajan doprinos razvoju savremenog drutva.
468
o proizvodnji, ve o proizvodnji za trite, pa je i na delu i komercijalizacija i

marketizacija akademskog obrazovanja.14
Pozivanje na dravu, zakon, akreditaciju ima za cilj da ukae na legitimnost, dok se pozivanje na znaaj za razvoj i napredak, Srbije, regije, drutva,
naeg drutva, ima za cilj da pozicionira visokokolsku instituciju u drutvenoj
zajednici i akademskoj zajednici, ukljuujui i budue poslodavce za svoje diplomirane kadrove. S druge strane, pominjanje (u znatno manjoj meri) ireg regiona i, posebno, Evrope artikulie svest o proklamovanim drutvenim ciljevima
u reformi obrazovanja, ukljuivanju u evropski obrazovni prostor, i, globalnije u
evropske politike prostore i zajednicu.
4.1.1. Na osnovu analize jednog relativno kratkog, gotovo marginalnog
oblika pisanog javnog diskursa, koristei teorijski okvir i metodologiju integrativnog pristupa KAD, pokazali smo meusobno uslovljen i odreujui odnos izmeu drutva i diskursa, ili kolokvijalno reeno, da drutvena stvarnost i neki
konkretan oblik diskursa gotovo idu ruku pod ruku. Izjave o misiji, kao specifian
anrovski oblik akademskog diskursa uvezen sa reformama, ne predstavljaju
samo deklarativni, pomodni ukras na sajtu univerziteta, niti imaju samo promotivnu ulogu, ve i vrlo ozbiljno reflektuju i model ponaanja i vrednosti, koje se
perpetuiraju i ire kroz univerzitetsku sredinu. S jedne strane, samo postojanje,
odnosno nepostojanje vidljive izjave o misiji na privatnim, odnosno dravnim
univerzitetima i fakultetima, ukazuje na razlike u njihovom poimanju samih sebe.
Zatim, preciznija analiza postojeih izjava o misijama ukazuje na izvesne razlike.
Neke su manje, ali neke se tiu sutine odnosa prema elementima, iniocima,
uesnicima i zainteresovanim stranama u visokokolskom obrazovanju. Dravni
fakulteti jo uvek imaju privilegovani status kao ustanove iji je primarni finansijer drava ali je i kod njih prisutno ono to je dominantno kod privatnih, a to je
primarna okrenutost uslugama koje pruaju, tj. trgovini znanjem, i pridobijanju
sve veeg broja studenata. Kod njih je i naglaenije isticanje drutvenog znaaja
znanja u cilju ekonomskog napretka. Sam ,ekonomski napredak bi svakako bilo
potrebno mnogo detaljnije interdisciplinarno razmotriti, to umnogome prevazilazi okvire ovog rada, ali nije naodmet primetiti da je to sintagma kojom se,
realno, neretko maskiraju i zastupaju trine ideologije i interesi kapitala.
14
O ,,potrebi promene misije univerziteta i kreiranju savremenog preduzetnikog univerziteta

koji kao ustanova ,,treba da nae svoje mesto na tritu znanja detaljno u Turajli 2006, a kritiki
komentar na process komercijalizacije i marketizacije akademskih vrednosti u Mii Ili 2013 (u
tampi).
469
LITERATURA
Atkinson, T. (2008). Textual mapping of imitation and intertextuality in college and
university mission statements: A new institutional perspective. Semiotica.
172:361387.
Ayers, F. (2005). Neoliberal Ideology in Community College Mission Statements: A
Critical Discourse Analysis. Review of Higher Education. 28/4: 527549.
Bhatia, V. K. (1993). Analysing Genre: Language use in Professional Settings. London:
Longman.
Connell, I., Galasinski. D. (1998). Academic mission statements: An exercise in
negotiation. Discourse & Society. 9/4: 457479.
Connor, U., Mauranen, A. (1999). Linguistic analysis of grant proposals: European union
research grants. English for Specific Purposes. 18/1: 4762.
DeGenaro, W. (2009). Legitimating Corporate Education: Two-Year College Mission
Statements. International Journal of Critical Pedagogy. 2/1: 100118.
Ding, H. (2007). Genre Analysis of Personal Statements: Analysis of Moves. English for
Specific Purposes. 26: 368392.
Renik srpskoga jezika (2007). Novi Sad: Matica srpska.
Fairclough, N. (1995). Critical Discourse Analysis. Boston: Addison Wesley.
Fairclough, N. (2001). Language and Power, 2nd edition. London: Longman.
Laki, I. (1999). Analiza anra: Diskurs jezika struke. Podgorica: Univerzitet Crne Gore,
Institut za strane jezike.
Laki, I. ( 2012). Modeli analize u pisanom diskursu. U: Perovi, Slavica (ured.).
Mi o jeziku jezik o nama. Zbornik radova sa druge konferencije Drutva za
primijenjenu lingvistiku. 2336. Podgorica: Drutvo za primijenjenu lingvistiku
Crne Gore.
Macmillan Dictionary. Na: http://www.macmillandictionary.com/us
Mission statements. U: Wordorigins Discussion Forum, preuzeto 26. decembra 2012. sa
http://www.wordorigins.org/index.php/forums/viewthread/1566/).
Mission statements. Preuzeto aprila 2012. sa https://en.wikipedia.org/wiki/Mission_
statement)
Mii Ili, B. (2013). (U tampi). Commercialization of academic values. In: Lopii,
V. Mii Ili, B. (Eds.). Values acorss Cultures and Times. Cambridge: Cambride
Scholars Publishing.
Swales, J. (1990) Genre Analysis: English in Academic and Research Settings. Cambridge:
Cambridge University Press.
Swales, J., Rogers, P. S. (1995). Discourse and the projection of corporate culture: The
mission statement. Discourse & Society. 6: 223242
The American heritage dictionary. Na: http://www.ahdictionary.com/.
Turajli, S. (2006). Univerzitet i drava misija, autonomija, odgovornost. U: Kati,
V. (Ur.). Zbornik radova XII skup Trendovi razvoja: ,,Bolonjski proces i primena
novog zakona. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu. 913.
470

Vasi, V. (1995). Novinski reklamni oglas. Studija iz kontekstualne lingvistike. Novi Sad:
LDI.
Vasi, V. (2011). Modeli kontekstualizacije izbornih flajera. U: Vasi, V. (Ur.). Jezik u
upotrebi / Language in use: Primenjena lingvistika u ast Ranku Bugarskom. Novi
Sad: Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije. 201218.
Wang, J., Gibson, A. M., Salinas, L., Solis, F., Slate, J. R. (2007). Thematic differences in
mission statements between four-year public institutions and two-year colleges in
Texas. International Electronic Journal for Leadership in Learning. 11/1. Preuzeto
sa:
http://iejll.synergiesprairies.ca/iejll/index.php/ijll/article/view/657/318.
ISSN: 1206-9620
Wodak, R., Meyer, M. (Eds.) (2009). Methods of Critical Discourse Analysis. Los
AngelesLondon: SAGE Publications.
Biljana Mii Ili

UNIVERSITY MISSION STATEMENTS AS A SPECIFIC TYPE
OF ACADEMIC DISCOURSE
Summary
Mission statements, originating from the corporate world of the developed Western
countires and soon adopted by their educational institutions, appear as a relatively new
phenomenon in public and academic discourse in Serbia. The aim of this paper is to
examine this discourse and social phenomenon, analyzing the corpus that consists of
mission statements available at websites of universities and faculties in Serbia, using
the theoretical postulates of genre analysis and Critical Discourse Analysis. Mission
statements are short official statements that an organization makes about the work that
it does and why it does it. They have been shown to exibit identifiable genre structure
formal characteristics, as well as to use characteristic lexical and grammatical devices
in each of the identified text moves. Since these texts also have direct communicative
purpose, they have been examined as a specific type of discourse, related to the social and
cultural context in which they are realized. It has been found that state universities and
faculties in Serbia tend to have fewer mission statemenents than the private ones, and the
statements show some differences in respect to profiling institutions policies, activities,
priorities and stakeholders. Critical Discourse Analysis, which examines the relationship
between discourse and society and how language/discourse constructs the knowledge and
belief systems in a particular society and is at the same time constructed by it, reveals in
particular how these mission statements construct a complex image of universities and
faculties on the one hand as of academic educational and research institutions, but,
on the other hand, and even more prominently, as of specific market-oriented service
471

institutions. Furthermore, it is possible to reveal ideological elements that point to social
trends and influences that affect university education, forming the policies, activities,
purposes and perception of universities and faculties as institutions.
Key words: mission statement, discourse analysis, Critical Discourse Analysis,
genre analysis, academic discourse.
472
Strahinja R. STEPANOV

Filozofski fakultet
straxstepanov@yahoo.com
UDK 8142:32
POLITIKI GOVOR U OGLEDALU PRAGMATIKIH

I KOGNITIVNIH TEORIJA1
U radu se na primeru (manjeg segmenta) jednog politikog (parlamentarnog) govora opozicionog poslanika predstavljaju najznaajniji aspekti razliitih
pragmatiko-diskursnih teorijskih i metodolokih prosedea. Pokazuje se kako je
mogue jedan manji segment govora analizirati s drugaijih pozicija i ta se time
postie, tj. koji aspekti semiotike teksta i mehanizmi stvaranja znaenja (smisla)
na taj nain bivaju potcrtani i izokvireni iz prirodnog okruenja kako bi se njihov znaaj u (politikoj) komunikaciji kao/uoio/razotkrio.
Kljune rei: politiki govor, Griceove model komunikacije, teorija relevantnosti, kognitivna teorija pojmovnih integracija, kritika analiza diskursa.
1. Griceov model komunikacije i politiki diskurs

1.1. U razumevanju principa komunikacije posebno se znaajnom pokazala teorija Paula Gricea i proklamovano naelo saradnje (kooperativni princip)
koje je ovaj filozof formulisao pre pola stolea. Ponaajui se intuitivno shodno
naelima saradnje, govornik se zapravo racionalno vlada u verbalnoj interakciji,
traei od sagovornika da se takoe pridrava racionalnih postulata. Otuda se i
moe formulisati zajedniki komunikacijski okvir, tj. naela kojih se oba uesnika pridravaju: neka va doprinos razgovoru bude onakav kakav se trai u momentu kada se trai prema oekivanoj svrsi i pravcu razgovora u kojem uestvujete (Grice, 1987, 58). Meutim, za razliku od Kantovih etiriju kategorija, koje
ine obeleja propozicija tzv. metafizike dedukcije a kojima je on pripisivao
ontoloki status, Griceove etiri maksime, supsumirane u naelo saradanje, jesu
1
Ovaj rad je izraen u okviru projekta Standardni srpski jezik: sintaksika, semantika i pragmatika
istraivanja (178004), iji je rukovodilac prof. dr Vladislava Rui, a koji finansira Ministarstvo
prosvete i nauke Republike Srbije.
Autor bi eleo da iskoristi priliku i zahvali kako i za ovu, aktuelnu temu, tako a i jo vie za
itavu prethodnu saradnju i izobrazbu profesorki i mentorki Veri Vasi. Profesorka je Vasi bitno/
presudno uticala na autorova lingvistika usmerenja i dalje (poslediplomsko) obrazovanje, pa je
ovaj prilog samo pokuaj njenog studenta da iskae zahvalnosti za sve to je od nje nauio i za
ogromno strpljenje i posveenost koje mu je tokom ovih godina ukazivala.
473
Strahinja R. STEPANOV: POLITIKI GOVOR U OGLEDALU PRAGMATIKIH I ...
fleksibilnije i daju vie slobode u tumaenju zainteresovanim stranama u komunikaciji. Naime, i sama mera doprinosa razgovoru, ali i oekivana svrha i pravac razgovora ne odreuju se detaljnije, i mehaniki se, (eksplicitnim) jezikim
sredstvima, nikako ni ne mogu odrediti, jer je svrha u domenu intencije govorika,
a pravac razgovora, iako, svakako, nuno ima tragove (leksike eksponente) u
upotrebljenim jezikim jedinicama, ostaje ipak zavisan od svrhe interakcije.
Pored etiri maksime konverzacije (kvalitet, kvantitet, relacija, modalitet), postoje, priznaje Grice, i drugi tipovi maksima (estetske, drutvene, moralne), koje su gdekad eksplicitno formulisane (npr. razliite vrste normi) a ee
implicitno (primerice, princip utivosti/uljudnosti/, koji Lakoffova,2 pa zatim
Brownova i Levinson smatraju univerzalnim). Meutim, razgovorne se maksime
od ovih drugih razlikuju po tome to su naroito vezane za odreene ciljeve kojima razgovor prvenstveno i slui (Grice, 1987, 59). Drugim reima, u verbalnoj
interakciji npr. estetske i drutvene maksime regulisane principom utivosti i
ulogom koju akter ima u drutvenoj strukturi mogu doi (i uistinu vrlo esto
dolaze) u konflikt s principima konverzacije (kako ih Grice formulie), te se stoga
esto konverzacione maksime naruavaju [flouting] ustupajui mesto konverzacionim implikaturama.3
Do nepridravanja ili naruavanja nekih od naela saradnje u razgovoru
neretko dolazi, ali spoznaja da je dolo do naruavanja maksima upravo je ono
2
Robin Lakoff (1975) postulira tri principa utivosti [politeness principle]: 1. princip formalnosti:
dri se povueno, distancirano [keep aloof], 2. princip popustljivosti/opcionalnosti: daj vie
mogunosti [give options] i 3. princip drugarstva (kamaraderstva): pokai simpatiju, naklonost,
saoseajnost [show sympathy]. U razliitim kulturama ova se tri principa mogu, naravno, razliitio
hijerarhizovati i otuda kulturno-jezike razlike, ali, tvrdi autorka, oni jesu univerzalni.
3
U razgovoru nastavnika i uenika, na nastavnikovo pitanje Da li si uradio domai?, uenik
se, ukoliko nema domai zadatak, moe odluiti za neke od ovih odgovora: Bio sam bolestan,
Imali smo goste, Gledao sam celo popodne tenis (istiui razloge zbog kojih nije uradio
domai), ili Naalost, nisam uradio domai, pa ak i drskije (a sve uobiajenije!): Mrzelo me je
da radim, Ma kakvi i sl. Saobrazno principima verbalne interakcije, nastavnik moe u svakom
od ovih uenikovih iskaza razumeti negativan odgovor na postavljeno pitanje, ali e se na nivou
drutvene, pa i estetske norme dakle, prema principu utivosti, ovi iskazi meusobno vie ili
manje razlikovati i odslikavae stepen verbalnog bontona (kao odraza opteg bontona) uenika
prema nastavniku. Dakle, varijacije odgovora, moglo bi se rei, regulisane su drutvenim normama,
ali njihovo razumevanje poiva na poimanju komunikacije kao svrhovite, svesne i racionalne
delatnosti obaju uesnika u razgovoru (a to znai: postojanje zajednikog cilja u govornoj razmeni,
obostrani doprinos i dogovor da se razgovor nastavi), to znai da je nesporan dijalektiki odnos
izmeu ovih dvaju principa (principa utivosti i principa konverzacije). Lakoffova, inae, zakljuuje
(1975, 7273) da se moe rei kako Griceovi konverzacioni principi jesu upotrebljivi samo onda
kada ne dolaze u sukob s principima utivosti ili u situacijama u kojima utiva konverzacija nije
neophodna i gde se ista informacija prenosi, informacija o spoljnom svetu a ne o linim oseajima
i meuljudskim odnosima govornika i sagovornika.
474
to potvruje da maksime postoje, i da se uprkos naruavanju sistemskih pravila

razgovor nastavlja, generiui razgovorne implikature koje naizgled deregulisani
dijalog vraaju u racionalni, regulisani okvir. Grice kae da se govornik moe
podrugivati maksimi, tj. da je moe protestno i grubo odbiti, i tada je maksima
iskoritena. Konverzacijska se implikatura ostvaruje kada se:
(1) od govornika oekuje da stvarno potuje konverzacijske maksime ili u
najmanju ruku naelo suradnje,
(2) pretpostavlja da je svjestan, ili smatra, da je q potreban da bi moglo
njegovo izricanje ili tobonje izricanje p uiniti sukladnim s ovakvom
presumpcijom, i
(3) i, uz to, govornik smatra (ili oekuje da slualac smatra da govornik
smatra) da je govornik sposoban da razazna ili intuitivno shvati da je
pretpostavka pomenuta pod (2) stvarno potrebna (Grice, 1987, 61).
1.2. U parlamentarnoj debati 22. marta 2011. na rednovnom skuptinskom
zasedanju poslanik . J. (predsednik/lider opozicionog LDP-a) odrao je govor
koji e izazvati estoke komentare i razliite interpretacije, a u konanici ak i
diplomatske demare afrikih zemalja koje su se nale uvreenim zbog onoga to
je u govoru izreeno (tanije, onim kako su oni interpretirali dati govor). Ui kontekst moe se odrediti okolnostima u parlamentu: prisustvo predsednika Vlade
(M. C.) dalo je povoda poslanicima da postavljaju pitanja u vezi s politikom koju
Vlada (spro)vodi, a posebno u vezi sa spoljnom politkom u kontekstu aktuelnih
politikih dogaanja. Ta aktuelna dogaanja ine iri kontekst i povod za govor
opozicionog poslanika: u to je vreme, naime, u Libiji besneo graanski rat izmeu reima (i pristalica) puk. Moamera Gadafija i njegovih protivnika, koje je
pomagao NATO. Aspekt sinhroniciteta je neodvojiv od tumaenja dogaaj: parlamentarna debata se odvija dva dana pred dvanaestu godinjicu poetka NATO
bombardovanja Jugoslavije. Opozicioni poslanik (.J.) tom prilikom izgovara
sledee rei:
Gospoo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za

predsednika Vlade Mirka Cvetkovia. /.../ Naime, tie se intervencije koja je nakon rezolucije Saveta bezbednosti usledila u Libiji. Prvo, mi smo zemlja koja ne
moe da ostane nema na stradanja civila u Libiji. Mi smo zemlja koja i danas osea
i na kojoj su vidljivi oiljci bombardovanja iz 1999. godine. Ne postoji nijedna
obaveza koja sputava nau vlast da se ponaa onako kako bi morala da se ponaa
odgovorna vlast u jednoj ozbiljnoj zemlji. Naime, godinama smo verovali kako
ova drava ima specifine odnose sa Libijom, odnose koji prevazilaze politiku i
mogu se opisati mnogo vie kao prijateljski nego kao politiki. Ako je sve to zaista
tako, ako naa vlast misli da bude ozbiljna, onda mora neto uiniti i vrlo jasno
saoptiti kakav je njen stav o onome to se deava u Libiji.
475

Mi smo stranka koja eli lanstvo Srbije u NATO-u. U utanju aktuelne
vlasti prepoznajemo zapravo nemo da se preuzme ona vrsta uloge koju Vlada
koja eli da menja zemlju treba da prihvati. Nai politiari su se godinama ponaali kao Gadafijevi klovnovi. Mislim i na one koji danas vode ovu zemlju. Pre
nekoliko meseci smo odveli jedinicu vojske nae zemlje u Libiju kako bi tamo
paradirali pred Gadafijem. Nisu bili sami tamo, bili su sa onima koji danas bombarduju Libiju. Gadafi je bio isti i tada i danas je.
Naa drava, Vlada ve je napravila veliku greku u spoljnoj politici; ostala
je nema i utala je pred brutalnim obraunom Gadafija sa njegovim graanima,
pred stradanjem civila. Zadovoljili smo se deklarativnom odlukom da prekidamo
saradnju u oblasti vojne industrije. Potom smo napravili jo jednu greku, pa smo
ostali nemi i pred novim stradanjem civila, koji ovog puta trpe ne zbog Gadafija
koji ih ubija, nego zbog bombardovanja, pre svega od strane vojske Amerike,
Francuske i Velike Britanije i, koliko vidimo, panije, Italije, Danske, Norveke
koje su se prikljuile i pruile podrku toj vojnoj intervenciji. Ta vojna intervencija
prevazilazi odluke Saveta bezbednosti, koji je doneo rezoluciju kako bi se zatitili
civili.
Oekujemo od nae vlade da vrlo jasno saopti kakvi su stavovi Ministarstva
spoljnih poslova i Vlade po pitanju na koje ona mora da odgovori, pre svega zbog
toga to je to naa unutranja politika potreba. Da smo lanica NATO-a, mi bismo
se ponaali kao to se danas ponaaju Turska i Nemaka bili bismo protiv bombardovanja, nasilja i traili bismo odgovornost za stradanje civila.
Koliko ljudi treba da pogine u Libiji da bi naa vlast postavila pitanje odgovornosti za tako neto, kao punopravna lanica UN i zemlja koja je trpela pod
bombama? ta radi na ministar spoljnih poslova, osim to ima tako puno razumevanja za susrete sa kanibalima po Africi, da bi danas bio ministar spoljnih poslova koji ne moe da saopti stav drave koja prva treba da osudi stradanje civila
zbog toga to je i sama bila rtva unutranje politike koja je dravu konfrontirala
sa itavim svetom, a potom i slepila politike koja, iako ima pametne bombe, ne
pravi razliku izmeu vojnika i civila. /Govor u Narodnoj skuptini RS, edomir
Jovanovi (LDP), 22. III 2011/
1.3. [K1]4: Kritiku ponaanja ministra spoljnih poslova i Vlade govornik

okonava u skladu s gradacijskom konturom politikoga govora najprominentnijim iskazom, zamerajui ministru to nalazi dovoljno vremena za susrete s kanibalima po Africi, ali da nita nije uinio da iskae negodovanje zbog
civilnih rtava koje su nastale upravo usled vojne intervencije, tj. primene sile
NATO snaga. Smer interpretacije govornikovog iskaza polazi od razumevanja
propozicionalnog sadraja i odatle se kree ka ilokucionom efektu/moi, tj. otkrivanju, raspoznavanju namere govornika. Na osnovu interakcijskog modela P.
4
[K1] komentar 1, 2...
476
Gricea, s osobitim osloncem na maksimu modaliteta kojoj je u osnovi tenja ka

jasnoi (budi jasan), usredsrediemo se na poslanikov govor, posebno na njegovu
poslednju reenicu. Navedena maksima regulie, izmeu ostalih, pitanja semantikih opstrukcija, nastalih kao posledica poliseminosti u prirodnim jezicima. U
RMS lekseme kanibal i kanibalizam odreuju se na sledei nain: knibl 1.
ljudoder, 2. surov, krvoedn ovek; kniblizm=kniblstvo ljudoderstvo
zbog gldi, prodrljivosti ili iz religioznih predrsud; fig. okrutnost, neovenost, divljtvo. Tako se u datom iskazu re kanibal mora razdvoznaiti: misli
li govornik na primarno, denotativno znaenje ljudoder ili ju je upotrebio u
znaenju ljudi koji su izuzetno okrutni, krvoedni. To bi, prema tome, bila (socio-)politika, a ne rasna (i rasistika) kvalifikacija. Tek kada se data leksema
disambiguizira u iskazu, moe se pristupiti utvrivanju istinosnih uslova iskaza,
tj. odreenju koliko je govornik potovao maksimu kvaliteta. Ukoliko je intencija
govornika povezana s konotativnim znaenjem, onda je smisao njegovog iskaza
da se ministar inostranih poslova rado susree s predstavnicima vlasti odreenih
afrikih zemalja koji su skloni okrutnom, neovenom ponaanju, a ne ljudoderstvu, dakle, koji su tirani i despoti, koje karakterie strahovlada. Pre e biti
da izraz imati razumevanja za susrete s kanibalima po Africi perifrastinim
svojim sklopom moe provocirati na dodatnu obradu, tj. da se protumai kao
ogreenje o maksimu kvantiteta, po kojoj doprinos razgovoru treba biti onoliko
informativan koliko je neophodno, drugim reima, izraz imati razumevanja (...)
eufemizam je kojim se sugerira da ministar zapravo podrava takve reime, iza
ega se krije kritika upuena ministru zbog ponaanja neprimernog prvom diplomati jedne demokratske zemlje.
injenica je, meutim, da izjavu opozicionog poslanika mnogi nisu interpretirali na taj nain. Sutradan po govoru usledio je kolektivni demar afrikih i
arapskih drava, koje su osudile poslanika .J. zbog njegove rasistike izjave
kojom vrea (Srbiji prijateljske) drave i narode. Izvinjenje je dolo i od efa
diplomatije, koji je, u ime Vlade Republike Srbije, zamolio ove zemlje za oprotaj zbog neprijatnosti i preneo uveravanja da izjava opozicionog poslanika ne
predstavlja zvanini stav drave i da rasizmu nikada nije bilo mesta u javnom
ivotu Srbije, te da u svakom drutvu ima ekstremista, ali da su oni u manjini.
Iz ovoga je jasno da su predstavnici afrikih (i arapskih) zemalja, kao i srpski
ef diplomatije, drugaije protumaili izjavu od onoga to je bila govornikova
namera. Za razliku od nameravanog znaenja govornika, koji je akcenat locirao na imanje razumevanja, afriki ambasadori i ministar stavljaju teite na
drugi deo iskaza (susrete s kanibalima). Drugim reima, oni ne vide nikakvo
ogreenje ni o maksimu modaliteta ni o maksimu kvantiteta, te iskaz uzimaju
kao potpuno znaenjski (smisaono) samodovoljan u datoj situaciji. Po njihovom
477
sudu, govornik je mislio [meant] upravo ono to je rekao [said] da se ministar

susretao sa svojim afrikim domainima, koji su kanibali, tj. ljudoderi. Upravo
ova relativna klauza oslikava kakvo je tumaenje govornikovog iskaza od strane
ambasador i ministra. Oni razumeju mnoinski oblik kanibali kao designat
pluralizacije aktera koji su uestvovali u svakom susretu ministra sa afrikim
domainima, to, svakako, nije u neskladu s neterminoloki upotrebljenom reju
susret drugim reima, ne kao diplomatski susret nego kao svaki kontakt koji je
ministar imao na afrikom kontinentu sa svojim domainima. To indukuje znaenja koje su ovoj izjavi dali pomenuti akteri. Ako, prema tome, govornik identifikuje svaki ministrov susret s afrikim stanovnicima kao susret s kanibalima, onda
se zaista moe rei da je govor rasistiki, jer sve Afrikance, s kojima je ministar
stupio u kontakt, odreuje kao kanibale, tj. ljudodere, to je rasistika predrasuda, karakteristina za ekstremistike partije i lidere. Samo se u tom kontekstu
moe shvatiti zato ministar naknadno spominje kako rasizmu nikada nije bilo
mesta u javnom ivotu Srbije i kako su ekstremisti u manjini. Opozicionog
su poslanika okarakterisali kao ekstremistu (i ak rasistu), na osnovu primarnog znaenje lekseme kanibal i pritom se nije ni posumnjalo da se iza tih rei
moe kriti drugaiji smisao i namera. A moe se pretpostaviti da ministar nije
posumnjao da se iza tih rei krije neka druga namera govornika, jer mu je ovakva
interpretacija politiki najvie odgovarala, a imala je svoju potporu u navedenom
iskazu, tj. u jednoj od semantikih realizacija sporne lekseme.
1.4. Sve je ovo na tragu ideja Rolanda Barthesa ([1967/]1977), koji je
ustvrdio da je autor mrtav i da jedinstvo teksta ne lei u njegovom poreklu ve
u njegovoj destinaciji. Drugaije kazano, poznato je, od Barthesa, da tekst nije
niz rei koje imaju jedno teoloko znaenje nego multidimenzionalan prostor u
kojem se mnotvo onoga to je napisano, a nita originalno, susree i preplie,
iz ega sledi da jedanput kada je autor uklonjen, tvrdnja da se tekst moe deifrovati postaje uzaludna. Dodeliti tekstu autora je limitiranje teksta, nametanje
krajnjeg oznaenog [signified], okonanje pisanja. No stvari, dakako, ipak nisu
toliko jednostavne, naprotiv, u multiplicitetu napisanoga, sve treba biti podvrgnuto propitivanju. Iako je govorio o knjievnom tekstu, Barthesov antiteoloki
pristup otvara polje za reinterpretaciju svakog iskaza i za pokuaj rekonstrukcije govornikove namere, ma koliko je razliiti sagovornici (primaoci poruka)
tumaili. U vezi s tim, treba se podsetiti i Foucoultovog pitanja (2003) ta je
autor? Ovaj mislilac smatra da vie ne bi trebalo da se okreemo autoru teksta
kao autoritetu koji e nam otkriti smisao teksta, nego samom tekstu, tj. diskursu, koji pokree pitanja kako, pod kojim uslovima i u kojoj formi se subjekt
478
pojavljuje u poretku diskursa.5 Tako u naem sluaju, naknadna objaenjenja

(pravdanja) opozicionog poslanika (i njegove stranke) kako se u datom iskazu
re kanibal odnosila na susrete s ozloglaenim tiraninom Dozefom Kabilom i
ministrom spoljnih poslova an-Pjer Bembom, za koje se zna(lo) koliko su bili
surovi i brutalni, samo su potvrdila da je krajnji oznaeni ostao otvoren, tj. podloan razliitim interpretacijama, to je veto iskoristio ministar inostranih poslova
za difamaciju svoga politikog protivnika.
2. Politiki diskurs iz ugla teorije relevantnosti
2.1. Pokuajmo sada, oslanjajui se na Gricea i nastavljajui dalje, da
od kooperacijskih principa krenemo ka teoriji relevantnosti i kognitivizmu. Na
jednom mestu Mira Ariel (2010, 137) kae kako je govornikova obaveza da
ispravno proceni kojim e kontekstualnim pretpostavkama [assumptions] primalac poruke lake pristupiti i/ili obraditi ih. To znai da od naina formulisanja
reenice u velikoj meri zavisi kako e sagovornik tumaiti dati iskaz, tj. kojim e
kontekstualnim pretpostavkama primalac poruke pristupiti na osnovu kojih e se
dalje odvijati inferencijalni proces. Da ipak postoje neka ogranienja u mogunosti odreivanja kontekstualnih pretpostavki i na osnovu njih deriviranih (inferiranih) zakljuaka, naglaavaju tvorci teorije relevantnosti jer bi se, inae, u
svakom iskazu mogao pronai nekakav osnov za najrazliitije zakljuke. Zato se
i postulira ideja o najneposrednijoj kontekstualnoj pretpostavci. Poto teoriju relevantnosti ine dva elementa efekat kontekstualne pretpostavke i napor uloen
u njihovu obradu (procesuiranje) onda princip kojim se vladaju govornici uspostavlja ravnoteu izmeu ova dva elementa. Iskaz je otuda optimalno relevantan
[optimally relevant] kada zahteva minimalan napor (utroak energije /vremena) a
pritom se dobijaju adekvatne kontekstualne implikacije (Ariel, 2010, 139).
5
Zanimljivo je Foucoultovo navoenje razjanjenja autorske homonimije Sv. Jeronima (u delu De

Viris illustribus), i kriterija za odreivanje da li neki tekst pripada odreenom autoru ili ne. etiri
Jeronimova kriterija glase ovako (prema Foucoultu et. al, 2003, 384): (1) ako je jedna od nekoliko
knjiga pripisanih autoru inferiornija spram ostalih, treba biti izbrisana sa spiska, (2) isto se treba
uiniti ako neki tekstovi protivuree doktrini koju autor zastupa u drugim svojim tekstovima, (3)
takoe, sa spiska moraju biti izostavljena i dela koja su napisana drugaijim stilom, i koja sadre
rei i izraze nekarakteristine za druga autorova dela, i na kraju (4) delovi koji se tiu dogaaja iz
vremena posle autorove smrti moraju se smatrati interpolacijama. Ova etiri kriterija jesu, smatra
Foucoult, u osnovi moderne literarne kritike. Ovi kriteriji, s kojima se Foucoult ne slae i smatra
ih limitirajuim za modernu egzegezu, ini se da se skladno uklapaju u diskursno-istorijski pristup
Wodakove (o tome kasnije). Foucoult pak misli da se ne smemo (su)vie okretati subjektu kao
originatoru teksta (shvaenom bilo kao autoru dela ili kao nekom od likova u delu) i potom od
njega traiti odgovor na pitanje o smislu teksta, nego, obratno, u tekstu traiti odgovor na pitanje o
autoru kao varijabilnoj funkciji diskursa i diskurziviteta!
479
2.2. Za razliku od Griceove teorije, koja nije diferencirala tipove implikatura, nego ih je unificirano posmatrala kao partikularne ili generalizovane
konverzacione implikature, teoretiari relevantnosti postuliraju dva razliita
tipa implikaturnih iskaza implicirane pretpostavke [implicated assumption] i
implicirane zakljuke [implicated conclusion]. Iako oba fenomena karakterie,
kao najvanija zajednika osobina, to da nisu eksplicitno (tj. kao eksplikature)
iskazani, njihova je uloga u komunikaciji znaajno drugaija implicirane pretpostavke (ili premise) osnova su (premda neeksplicirana) za impliciranje zakljuaka. Kao to je reeno, teorija relevantnosti propagira tzv. inferencijalni model
komunikacije,6 kojemu stoji nasuprot tzv. kodni model, ije je osnovno obeleje
da govornik enkodira nameravanu poruku u odreeni znak, koji potom sagovornik dekodira koristei identinu kopiju koda, tj. uparivanjem signala s porukom
(Sperber, Wilson, 1995, 34). Inferencijalni model komunikacije istie znaaj
dokaza koji govornik prua sa eljom da prenese odreeno znaenje, a koje sagovornik treba da rastumai upravo na osnovu (tog manifestovanog) dokaza koji je
govornik obezbedio.7 Komunikacija je tako bazirana i odigrava se u odreenom
kognitivnom okruenju [cognitive environment] koje ini odreen broj injenica
koje pojedinac moe sebi predstaviti (Sperber, Wilson, 1995, 39) i prihvatiti
kao istinite ili verovatno istinite. Dakle, govornikov se iskaz valja shvatiti kao
svrhovita i svesna akcija radi prenoenja odreenog sadraja, poruke, tako da se
ta informacija uini uzajamno manifestnom dakle, da bude manifestna i govorniku i sagovorniku.8 Ukoliko namera da se datim iskazom prenese odreena informacija ne postoji, onda se ni ne moe govoriti o ostenzivnoj, demonstrativnoj,
na ostentativan nain ostvarenoj komunikaciji. Uz to, upravo ostenzivnost, kako
veli R. Carston (2005, 2), podie oekivanja odreenog nivoa relevantnosti
u sagovornikovom kognitivnom sistemu i nagovetava (indicira) govornikovu
komunikativnu nameru.
6
Treba ipak rei da je zapravo inferencijalni model komunikacije donekle ve nagovestio Grice u
svojim radovima, a da su Sperber i Wilsonova tu ideju doveli do kraja.
7
Naravno da je i u inferencijalnom poimanju komunikacije nuan elemenat dekodiranja, ali to
nikako nije dovoljno, naprotiv, to je samo jedan od unosaka [input] u dalju nedemonstrativnu
obradu jezikog signala.
8
Oigledno veoma bitan pojam u ovoj teoriji je uzajamna manifestnost [mutual manifestness].
Prema Sperberu i Wilsonovoj (1995) pretpostavka je manifestna nekoj osobi u odreenom trenutku
ako i samo ako je ta osoba sposobna da pristupi [entertain] toj pretpostavci i prihvati je kao tanu ili
verovatno tanu. A uzajamno manifestna je ona pretpostavka kojoj su dve ili vie osoba sposobne
ne samo pristupiti i prihvatiti je kao tanu ili verovatno tanu, nego su ujedno i svesni da im je
ta pretpostavka manifestna. Ovim se principom (uzajamne manifestnosti) supstituie dotadanji
princip uzjamnog znanja a istodobno se vie ne zahteva od dva govornika da zaista pristupaju
nekoj pretpostavci jednovremeno, nego se samo trai da oni budu u mogunosti da pristupe nekoj
pretpostavci.
480
2.3. [K2]: Vratimo se sada naem primeru, i pokuajmo utvrditi kako je na

osnovu teorije relevantnosti dolo do ovakve diskrepancije u tumaenju iskaza:
/.../ ta radi na ministar spoljnih poslova, osim to ima tako puno razumevanja
za susrete sa kanibalima po Africi /.../. U navedenom govoru poslanik kritikuje
vlast jer se permanentno ponaa nedemokratski, necivilizovano i nesolid(ar)no:
ne reaguje kada opresivni reim tlai sopstveni narod (a sklapa poslove s takvim reimom), a ne reaguje ni kada civili stradaju pod NATO-bombama, slino
kao i 1999. god. u ratu protiv SR Jugoslavije. Inertnost i indolentnost Vlade, a
posebice njenog ministra spoljnih poslova, jedino se ne odraava na susrete s
kanibalima po Africi, za koje, prema govorniku, oito ministar ima dosta razumevanja. Za poslanika je pokuajmo rekonstruisati njegovu nameru dati
iskaz trebalo da proizvede odreeni implicirani zakljuak (implikaturu). No, pre
nego doemo do zakljuka, potrebno je razviti eksplikaturu [explicature] datog
iskaza. Eksplikatura nekog iskaza je prema Sperberu i Wilsonovoj (1995, 182)
pretpostavka koju govornik saoptava iskazom I ako i samo ako je ona razvitak
logike forme enkodirane iskazom I, te je, prema tome, ona posledica kako dekodirajueg procesa tako i pragmatikog inferiranja. Tako se reprezentacija nae
reenice, uzmimo da je ona (odeliti) iskaz, moe preciznije i detaljnije izloiti
upotpunjavanjem i obogaivanjem znaenja nejasnih jezikih izraza, pojanjenjem reference i sl., dakle, umetanjem onih reeninih lanova koji su bitni za
istinosne uslove iskaza, tj. za oformljenje pune (celovite) propozicije:
ta radi na [=srpski] ministar spoljnih poslova [na svojim diplomatskim turnejama], osim to [u tim prilikama] ima tako puno razumevanja [=podrava] za
[diplomatske] susrete sa kanibalima [=vladarima zloincima/tiranima] po Africi.
Dva se procesa mogu izdvojiti disambiguizacija, razdvoznaenje [disambiguation] i zasienje, saturacija [=saturation]. Prvi proces je zapravo odabir
(selekcija) jednog od moguih znaenja koje obezbeuje jeziki (leksiko-semantiki) sistem, a drugi odreivanje referencije na osnovu jezikog izraza, ali
s obzirom na mogue kontekstualno okruenje i kontekstualne vrednosti. Iako
ima onih koji smatraju da disambiguizacija nije u domenu pragmatike (nego iskljuivo semantike), pobornici teorije relevantnosti dre da se do razdvoznaenja nikako ne moe doi bez uzimanja u obzir namere govornika. To znai da
je i ovde na delu strategija razmatranja interpretativnih hipoteza po redosledu
pristupanosti, koja se okonava kada je kriterij optimalne relevantnosti zadovoljen (Carston, 2005, 5).
[K3]: U takvoj bi se eksplikaturi ograniile istinosne vrednosti propozicije
samo na one sluajeve kada je u pitanju diplomatski susret, koji pak podrazumeva
iskljuivo susret sa dravnim funkcionerima (zvaninicima), kako je ve reguli481
sano diplomatskim protokolom. Time bi se, na prvome stepeniku, izbeglo pooptavanje i izjednaavanje afrikih naroda s kanibalima. Takav bi iskaz tada mogao
postati izvor za aktiviranje (implicirane) kontekstualne pretpostavke, tj. implikature. Po Sperberu i Wilsonovoj (1995, 182), pretpostavka saoptena iskazom I
koja nije eksplicitna je implicitna i otuda se naziva implikatura. Do nje se dolazi
iskljuivo pragmatikim inferencijama. Ta bi implikatura mogla ovako glasiti:
Ko se susree s kanibalima i za njih nalazi dovoljno vremena, a ne nalazi shodnim

da uputi protest ili demar zbog brutalne primene sile nad nedunim stanovnicima
(Libije), onda takva osoba ne zasluuje da vodi srpsku diplomatiju i treba da se
pozove na odgovornost.
Iz ovoga dalje sledi da je ciljani (implicirani) kontekstualni zakljuak:

ministar ne zasluuje da obavlja svoju funkciju i trebalo bi da bude smenjen.
Oslanjajui se na ono to prethodi datom iskazu, tj. kakvo je tekstualno okruenje, a imajui u vidu kljunu tezu teorije relevantnosti da iskaz podie oekivanje
sopstvene relevantnosti, tako da sagovornika vodi ka nameravanom znaenju,
tada se za ovakav kontekstualni implicirani zakljuak moe rei da je lako pristupaan i da je govornik upravo na njega raunao. Teorija relevantnosti jo istie da
je za pojednica u komunikaciji najvaniji (pozitivan) kognitivni efekat kontekstualna implikacija, to je upravo u prethodnoj analizi i pokazano (ministar treba
da bude smenjen).
Meutim, ministar i ambasadori afrikih zemalja izveli su potpuno drugaiji zakljuak, opet pristupajui kontekstu koji oni smatraju najrelevantnijim i na
osnovu kojeg su inferirane sasvim drugaije implikature. Njima se, naime, uinio
plauzabilnijim kontekst u kojem e se izraz imati razumevanje za susrete sa kanibalima tumaiti kao predikacija koja referira na afrike narode, posredstvom
sinegdohe [tipa pars pro toto]. Redosled koraka, dakle, izgleda ovako: prvo se
leksikom unosku kanibal pripisuje znaenje ljudoder, zatim se metonimijskom transformacijom susreti sa kanibalima po Africi tumae kao susreti sa
narodima Afrike, tj. Afrikancima, a iz toga proizilazi da govornik smatra sve
narode Afrike ljudoderima:
ta radi na [=srpski] ministar spoljnih poslova [na svojim diplomatskim turnejama], osim to [u tim prilikama] ima tako puno razumevanja [=podrava] za
[brojne] susrete sa kanibalima po Africi [afrikim ljudoderima = Afrikanci koje
ministar susree na svojoj turneji su ljudoderi].
Na osnovu ovoga lako se mogao izvesti zakljuak o rasistikim svetonazorima govornika, budui da, shodno ovoj interpretaciji, dri da su svi Afrikanci
ljudoderi, to znai da ih smatra primitivnim, kulturno zaostalim i manje vrednim (a to jeste osnovno obeleje rasistike ideologije).
482
2.4. Koji su kognitivno-psiholoki razlozi za ovakvo drastino interpretativno odstupanje od prave komunikativne namere govornika? Uporite nalazimo u prethodno pomenutoj ideji o tzv. uzajamnoj/zajednikoj manifestnosti, koja
ne govori o zajednikom znanju, nego samo o mogunosti da se neka injenica
uini manifestnom pojedincu u odreenom trenutku i da je ovaj predstavi i
prihvati kao tanu, u nekom kognitivnom okruenju koje predstavlja skup injenica manifestnih pojednicu (Sperber, Wilson, 1995, 39). Iz ovoga sledi da je
pojedinevo totalno kognitivno okruenje funkcija njegovog fizikog okruenja
i njegovih kognitivnih sposobnosti i to kako injenica koje su mu poznate tako i
onih kojih moe postati svestan. Ako prihvatimo da je i za govornika i za primaoca poruke odreena injenica postala manifestna, tj. da je uzajamno manifestna
i da postoji kognitivno okruenje dvaju uesnika u politikoj debati (opozicionog
poslanika i ministra) koje obojica dele (to znai da postoji deo fizikog okruenja i deo kognitivnih sposobnosti koji su obojici manifestni, ali nikako i identini), to jo uvek ne znai da e komunikativna namera govornika biti prihvaena
od strane primaoca poruke kako govornik eli:
poto fiziko okruenje nije nikada identino, i poto na kognitivne sposobnosti
utiu prethodno memorisane informacije koje se, dakle, razlikuju od pojedinca do
pojedinca, kognitivna okruenja dvaju uesnika u razgovoru nikada se totalno ne
poklapaju, niti oni [sagovornici] moraju doi do istih kognitivnih pretpostavki (to
je samo mogunost ne i neumitnost) (Sperber, Wilson, 1995, 43).
2.5. Prema tome, moglo bi se pretpostaviti da je raison dtre za govornika

sledei: moj govor je usmeren ka kritici ponaanja Vlade i njenog ministra. Fiziki
kontekst koji prethodi mom iskazu o kanibalima sadri sledee iskaze i stavove:
naa vlast se ponaa neodgovorno, ona je neozbiljna ( /.../ ako naa vlast misli
da bude ozbiljna, onda mora neto uiniti i vrlo jasno saoptiti kakav je njen stav
o onome to se deava u Libiji), naa vlast uti i ne izjanjava se jer je nemona (u utanju aktuelne vlasti prepoznajemo zapravo nemo), nai su politiari
Gadafijeve marionete i simpatizeri (nai politiari su se godinama ponaali kao
Gadafijevi klovnovi), Vlada je sve vreme utala o stradanju civila (ostali smo
nemi i pred novim stradanjem civila, koji ovog puta trpe ne zbog Gadafija koji ih
ubija, nego zbog bombardovanja, pre svega od strane vojske Amerike, Francuske
i Velike Britanije i...) i zato se govornik pita: ta radi na ministar spoljnih
poslova osim to ima tako puno razumevanja za susrete sa kanibalima po Africi
/.../? Govornik je, izvesno je, smatrao da su njegovo prethodno politiko delovanje (iri politiki kontekst) i navedeni kotekst sasvim dovoljni da primaocima
poruke uine manifestnom njegovu nameru da izraz susret sa kanibalima nosi
poruku susret sa ozloglaenim zloincima, poput Kabile i Bembe, to je dalje
trebalo da dovede do kontekstualnog zakljuka, koji smo gore ve naveli.
483
Na drugoj strani, ministar je smatrao da izraz susret s kanibalima ini

manifestnom kognitivnu pretpostavku govornika da su svi Afrikanci kanibali,
tj. da se iza upotrebe takvog izraza u iskazu govornik potrudio da aktivira rasistike predrasude koje gaji spram afrikih naroda. Jednom kada je primalac poruke takve pretpostavke aktivirao, vie se ne dovodi u pitanje koji je bio njegov
pravac razmiljanja: iz takve pretpostavke lako se zakljuuje da govornik zastupa
ekstremistiku (rasistiku) ideologiju. To to dozvoljava, tanije objanjava,
teorija relevantnosti, takvu vrstu razliitih interpretacija izvedenih prema nainu
pristupanja kognitivom okruenju, mi bismo mogli procenjivati s obzirom na kriterij bitan za ovu teoriju: koliko je dati ko(n)tekst mogao dati povoda ba za takvu
interpretaciju. No, ostaje injenica da upravo teorija relevantnosti kao graduelna
(vie-manje), a ne ekskluzivistika teorija (da/ne), doputa da su pretpostavke
aktivirane ostenzivnom komunikacijom manje ili vie pristupane za obradu, da
im se lake ili tee prilazi, kao i da je utroak (vremena) za njihovu obradu razliit (potrebno je vie ili manje vremena). Ali poto je nemogue ispitati kakva su
kognitivna okruenja obojice sagovornika, obe interpretacije su dokaz kako jedan
te isti izraz, kao dostupan jeziki materijal, tj. eksponent, moe pruiti osnov za
posve razliite interpretacije i iz toga proizile posledice.
3. Mentalni prostori i politiki diskurs
3.1. U poslednje vreme kognitiviste sve vie privlai tzv. teorija pojmovnih integracija, ije postulate izlau Fauconnier i Turner u svojim radovima.
Kako ova dvojica autora istiu teorija pojmovne (konceptualne) integracije,
predstavlja u izvesnom smislu optu teoriju miljenja, tako to je mrea pojmovnih integracija [conceptual integration network] osnova koja povezuje odreeni broj mentalnih prostora [mental spaces], tzv. ulaznih prostora [input spaces],
zatim generiki prostor [generic space]9 i konstituiui, na kraju, ciljni domen
blend, odnosno amalgam [blended space],10 tj. integrisani prostor s emergentnom strukturom (Fauconnier, Turner, 2001, 612).11 Ovom su teorijom, zapravo,
9
Povezivanje [mapping] ulaznih prostora poiva na sledeim odnosima (izmeu elemenata tih
prostora): istost, slinost, analogija, pragmatike funkcije metonimije, sinegdohe.
10
Mentalni prostori ekstrahuju segmente reprezentacija entiteta i odnosa iz nekog frejma, scenarija,
skripta i sl.
11
Na kojim kognitivnim i jezikim mehanizmima poiva teorija pojmovne integracije Fauconniera
i Turnera? Emergentna struktura dobija se selektivnom projekcijom i stapanjem [selective projection
and fusion], i to procesima mentalnog upotpunjavanja (podacima iz tzv. enciklopedijskog znanja),
dinamike razrade blenda i njegovom elaboracijom (to zapravo znai da takav pojmovni amalgam
moe zatim regularno stupati u razliite komunikacijske sheme i odnose, biti dalje razraivan,
modifikovan, modelovan itd.).
484
njeni tvorci pokuali da na sveobuhvatan nain osvetle mentalne operacije odgovorne za konstruisanje novih pojmovno-znaenjskih sadraja (Rasuli, 2008,
271). Razlozi kojima se ovek rukovodi tvorei pojmovne amalgame uzrokuju i
odreuju kako e integrisani prostor izgledati, tj. ta e se iz tih primarnih izvora
zadrati, a ta e biti zanemareno, odnosno previeno pri selegiranju (tj. selektivnoj projekciji).12
3.2. Kako se teorijom pojmovnih integracija, kao teorijski pogodnim kognitivnim prosedeom, moe objasniti nastali politiki nesporazum, tj. razliite
interpretacije spornog segmenta (ve analiziranog) politikog govora?13 Ako uesnici u politikoj komunikaciji (direktni uesnici: opozicioni poslanik i ministar;
indirektni ambasade afrikih zemalja) konstruiu znaenja, odnosno daju smisao iskazu/tekstu tokom diskursa (u ovom sluaju za vreme politike debate, ali i
posle nje), tj. ako oni konstruiu razliite (ma koliko oni slini i podudarni mogli
biti) mentalne prostore inicirane, podstaknute i povezane s kontekstualnim parametrima, naa hipoteza glasi da se politiki nesporazum, tj. razliita interpretacija
(dela politikog) iskaza moe objasniti upravo razliito ustrojenim (generikim
prostorom i) amalgamom, drugim reima, kognitivne operacije primaoca poruke
uobliavaju takav smisao iskaza koji nije podudaran onom koji je govornik odaslao, odnosno kako je govornik nameravao da signal/iskaz bude shvaen.14 Mogu
se pretpostaviti dva izvora nesporazuma: neprozirnost (nejasnost) podataka u ulaznom prostoru 1 (UP1) (to je, dakle, onaj deo koji je vezan za propozicionalnu
dvosmislenost u govornikovom iskazu) i razliit ustroj drugog ulaznog prostora
(UP2) (ili vie njih), koji ini (kontekstualnu) pozadinu diskursa.
12
Bitno je, dakle, naglasiti da amalgam poseduje svoju (emergentnu) strukturu, i da, kao novi domen
(koji, zapravo, ima uporite u izvornim domenima), zahteva i uspostavljanje svoje (autonomne)
fizionomije i strukture. Finalni segmenti su npr. leksikalizacija, frazeoloke inovacije i sl. koji se
kao amalgam dalje iskoriavaju i, eventualno, ukorenjuju [opportunism and entrenchment] to
znai da blend moe nastati i ad hoc u razgovoru, a da se potom moe odomaiti u jeziku i tako
postati izraz/fraza/konstrukcija koja e biti inkorporirana u jeziki sistem.
13
Inae, teoriju pojmovnih integracija neki smatraju premonom, pa otud i besmislenom, jer
se njome mogu objasniti sve pojave ma koliko razliite bile vezane za integracijske procese.
Zbog toga su Fauconnier i Turner uveli tzv. principe optimalnosti (ogranienja): i. integracijski
princip (reprezentacija u amalgamu posmatra se kao singularna jedinica), ii. topologijski princip
(odnosi u blendu bi trebalo da se poklapaju s odnosima u drugim prostorima), iii. mreni princip
(reprezentacija u blendu bi trebalo da sauva povezanost/mapiranost s izvornim prostorima), iv.
princip raspakivanja (interpretator bi morao biti u stanju da odgonetne strukturu u drugim prostorima
mree), v. princip dobrog razloga (pridavanje vanosti elementima u blendu) i vi. metonimijsko
stezanje (kompresovanje distance meu metonimijski vezanim elementima).
14
Jer, na kraju, konceptualna integracija [conceptual blending] objanjava i kako se same
informacije integriu.
485
Govornikov tekst oformljuje prostor koji sadri neke konstituente/elemente i odnose meu njima, a to sagovorniku, tj. primaocu datog iskaza/teksta treba
da poslui kao osnova putem koje e konstruisati nove, srodne mentalne prostore
i provesti tako kognitivne operacije da pravilno inferira nameravano znaenje
govornika. Tako dati govornikov iskaz formira ulazni prostor 1 (UP1), no ukoliko
iskaz sadri nedovoljno precizne ili dvosmislene izraze, konstrukcije, fraze i dr.
elemente, onda i kognitivne operacije primaoca informacije, poto mogu biti voene drugaijim pravcem i uputama, lako prouzrokuju nesporazume i pogreno
shvatanje govornikovih namera i nameravanog znaenja njegovog teksta.
[K4]: Opozicioni je govornik mogao imati upravo ovakav sklop mentalnog
prostora, i psiholoke operacije koje prate takvu organizaciju mentalnog prostora,
uz odgovarajue kontekstualne injenice (ovde samo tekstualnog tipa, ne ulazei
u one druge, netekstualnog karktera):
GENERIKI
prostor
susreti s
Stradanje nevinih
kanibalima /
o kojima niko ne
govornikov iskaz
brine.
ULAZNI prostor 1
Srbija je takoe
Stradanje civila u
pretrpela
Libiji
ULAZNI prostor 3
bombardovanje
zbog unutranjih
konflikata
ULAZNI prostor 2
Nedemokratsko
necelishodno
i
ponaanje
nae diplomatije u vremenu

Prostor BLENDA
tragedije u Libiji.
Shema 1
Fauconnier
(1997,
jezike forme
forme tek
pu-putokaza,
Fauconnier
(1997,
35) 35)
kaekae
da da
susujezike
tekinstrukcije,
instrukcije,poput
poput
tokaza, koji konstruiu meusobno povezane domene, i ti jeziki izrazi nemaju
konstruiu
meusobno
povezane
domene, i potencijal,
ti jeziki izrazi
poilisebi
znaenje
nego
po sebi
znaenje nego
samo znaenjski
koji senemaju
na jedan
drugi
na-
znaenjski potencijal, koji se na jedan ili drugi nain ostvaruju u diskursu (Isto, 37). Mental
486
prostori konstrukti drugaiji od jezikih struktura, no stvoreni u diskursu prema smerni
koje obezbeuju jeziki izrazi, [i ti se] (...) mentalni prostori mogu predstaviti kao struktur
in ostvaruju u diskursu (Isto, 37). Mentalni su prostori konstrukti drugaiji od

jezikih struktura, no stvoreni u diskursu prema smernicama koje obezbeuju
jeziki izrazi, [i ti se] (...) mentalni prostori mogu predstaviti kao strukturirani,
inkrementabilni skupovi elemenata (a, b, c,...) i odnosa meu njima (R1ab, R2a,
R3cbf,...), tako da im novi elementi mogu biti prikljueni a novi odnosi ustanovljeni (Fauconnier, 1994, 16). Ako to shematski prikaemo (sh. 1), onda bi u
toku diskursa kreiran mentalni prostor opozionog govornika mogao, na koncu, poprimiti upravo takav izgled kakav smo reprodukovali u prostoru blenda.
Ulazni prostori 2 i 3 sadre elemente (u govoru) koji ukazuju na injenice o brojnim civilnim rtvama i stradanjima i neadekvatnoj (upravo nepostojeoj) reakciji
nae diplomatije (utanje kao tiha podrka). Zatim se mentalni prostor obogauje
novom informacijom o neprilinim ministrovim susretima s nedemokratskim liderima (=kanibalima) nekih afrikih zemalja (inkrementacija podataka), koja se
skladno uklapa u celokupnu sliku (o ratnim strahotama i neovenosti) i time se
uspostavlja sloenija struktura (nove relacije), koja otkriva i (krajnju) nameru
govornikovog nastupa: kritika politike ministarstva i ministra spoljnih poslova
i zahtev za izmenom takve politike (i smenom samog ministra). Zakljuujemo,
u ovome sluaju, emergentna struktura nije nova jezika tvorevina (izraz, konstrukcija i sl.), nego poruka sama, tj. razumevanje reenog; nakon slaganja [composition] i upotpunjavanja [completion], kao elaboracija [elaboration] dolazi implicirani zakljuak o potrebi za ministrovom smenom.
Tako, meutim, nisu izgledali kognitivni ulazni prostori ministra (a, uz
njega, i ambasadora pojedinih afrikih zemalja), koji je na osnovu ulaznog prostora 1 kognitivnim operacijama bitno drugaije osmislio (generiki prostor i)
prostor blenda. Jer, razvoj je diskursa sukcesija kognitivnih konfiguracija: svaka
daje podsticaj nerednoj, pod pritiskom gramatike i konteksta; jeziki izraz koji
se pojavljuje u diskursnom stadijumun ograniava konstruisanje nove konfiguracije, zajedno s prethodnim konfiguracijama diskursnog stadijuman-1 i brojnim
drugim faktorima (Fauconnier, 1997, 38). To smo pokuali rekonstruisati u sh.
2: bazini prostor [base space], koji ini znanje o (stvarnom) svetu, ve uskladitene informacije, oblikovan je na osnovu sagovornikovih frejmova i kognitivnih
modela.15 No, osim postojeeg znanja i memorije, i iskazi doprinose izgradnji
mentalnih prostora, pa je tako UP1 sadao elemente koji su se u sagovornikovom mentalnom prostoru drugaije povezali i saobrazili sa postojeim. Pridodata
informacija doprinosi uslonjavanju prostora blenda formirajui inferencijalni
zakljuak sasvim drugaiji od onog kakav je u svom mentalnom prostoru imao
15
Fauconnier (Mental Spaces...: 2) veli da kada su elementi i veze mentalnog prostora organizovani
poput paketa koji nam je od ranije poznat, moemo rei da je tada mentalni prostor uokviren
[framed].
487
govornik (ali zato u skladu sa sagovornikovim optimizacijskim transferom, ime

se izbegavaju kontradiktornosti u mentalnom prostoru) i znaajno razliit od govornikovih namera:
GENERIKI
prostor
susreti s
Ekstremizam i
kanibalima
neumerenost opozicionog
govornika
ULAZNI prostor 1
/ govornikov iskaz
Opozicioni
poslanik je poznat
po radikalnim
stavovima.
Opozicioni poslanik
ULAZNI prostor 2
smatra (sve) afrike

narode ljudoderima.
Prostor BLENDA
Shema 2
Teorija konceptualnih
integracija
govorigovori
o razvoju/konstruisanju
mentalnih
Teorija konceptualnih
integracija
o razvoju/konstruisanju
mental- prostora
nihse
prostora
ali i o tome
se oni kombinuju
da bi proizveli
nove zakljuke.
tome kako
oni kombinuju
dakako
bi proizveli
nove zakljuke.
Blend nasleuje
delimino stru
Blend nasleuje delimino strukturu i elemente iz dvaju i vie ulaznih prostora.
i elemente
iz dvaju
i vieiskaz
ulaznih
prostora.
U naem
je prostor
sluaju1 (UP1),
iskaz govornika
U naem
je sluaju
govornika
predstavljao
ulazni
dok smo predst
kao ulazni prostor 2 (UP2) postulirali sagovornikov mentalni prostor, kognitivno

relevantan u datom diskursu (koji bi mogao glasiti Opozicioni poslanik je popo radikalnim
i ekstremistikim
stavovima),
je rezultiralo
razliitim
prostor, znat
kognitivno
relevantan
u datom diskursu
(koji ibitomogao
glasitii Opozicioni
posla
blendom, odnosno nesporazumom koji je iskrsao.
ulazni prostor 1 (UP1), dok smo kao ulazni prostor 2 (UP2) postulirali sagovornikov me
poznat po radikalnim i ekstremistikim stavovima), i to je rezultiralo i razliitim ble

odnosno nesporazumom
koji jei kognitivizma
iskrsao.
4. Od pragmatike
ka kritikoj lingvistici
4.1. Jedan od vodeih kritikih lingvista Norman Fairclough kae da se u
ljudskim aktivnostima veze i odnosi izmeu uzroka i posledice mogu izobliiti do
4. neraspoznavanja,
OD PRAGMATIKEteI KOGNITIVIZMA
KA KRITIKOJ
LINGVISTICI
kritika ima zadatak
da uini vidljivim
meuovisnost datih
aktivnosti i stvari (Fairclough, 1985, 747), drugaije kazano, kako drutvene
4.1. Jedan od vodeih kritikih lingvista Norman Fairclough kae da se u lju
488 veze i odnosi izmeu uzroka i posledice mogu izobliiti do neraspoznava

aktivnostima
kritika ima zadatak da uini vidljivim meuovisnost datih aktivnosti i stvari (Fairc
institucije raspolau ideoloko-diskurzivnim formacijama, tako da diskurzivne

(jezike) norme prikrivaju ideoloke i da je sve konstruisano po njima/u skladu s
njima stvarajui odreen diskursni poredak (nekakav drutveni common sense),
pred kritiku lingvistiku postavlja se zadatak iznalaenja metode denaturalizovanja (defamilijarizacije) takvog ustolienog (naturalizovanog) poretka, u kojem
drutvene strukture odreuje osobine diskursa, kao to i diskurs, povratno, determinira drutvene strukture. Tako se kritika analiza diskursa (ili kritika lingvistika) pojavljuje kao metod (ili skup heterogenih metoda) za ispitivanje odnosa
moi, dominacije, hegemonije (u nekom drutvu) reflektovanih (iskazanih) kroz
jezik, tj. ona se javlja kao instrument za demistifikaciju diskursa razotkrivajui
ideologije (Wodak, Meyer, 2001, 10). Kritika lingvistika se, kao reakcija na
izolacionistike (sistemskolingvistike) pristupe jeziku (pre svega, na omskijansku generativnu gramatiku), prirodno naslanja na pragmatiku, jer ova prouava odnos izmeu jezika i konteksta, reenog [said] i miljenog [meant], reeninog znaenja [sentence meaning] i govornikovog znaenja [speaker meaning].
U tom kontekstu Kress (1989) izdvaja sledee postulate od kojih treba da polazi
kritika lingvistika: a) jezik je primarno drutveni fenomen, b) ne samo pojedinci
nego i institucije i druvene grupe poseduju svoje specifine jezike izraze i nain
upotrebe jezika, c) tekstovi su relevantne jedinice jezika u komunikaciji, d) adresati (itaoci/sluaoci) nisu samo pasivni primaoci poruka itd. Kritika analiza diskursa zapravo prihvata halidejevski pogled na jezik, prema kome rei nikada nisu
neutralne (isp. Fiske, 1994), i zastupa ideju da se tekst moe razumeti tek sagledavanjem itavog konteksta u kome nastaje istorijskog, drutvenog, politikog i
sl. Kritika analiza diskursa prua teorijske osnove i razliite metodoloke prakse
za razotkrivanje drutvenih problema koje indukuju (mainstream) ideologija i
odnosi moi [power relations], a sa ciljem aktivnog (nenasilnog) pruanja otpora
nametnutom ideolokom okviru i tekstualnom/diskursnom prosedeu i poretku u
koji smo manje ili vie nesvesno uronjeni (usidreni).
4.2. Razliiti pristupi u okviru kritike analize diskursa uinili su ovu disciplinu metodoloki veoma heterogenom, ali zajedniki imenitelj kritiki odnos prema tekstu i propitivanje odnosa koji se odslikavaju u njemu dri takve
raznorodne prosedee u okvirima ovog disciplinarnog polja. Van Dijkov (2008b)
sociokognitivni model, moglo bi se rei, otvorio je vrata kritikoj analizi diskursa kao na neki nain autonomnom ali interdisciplinarnom domenu lingvistike. Iako umnogome poiva na strukturnoj analizi (razliitih jezikih nivoa), Van
Dijk posmatra itav komunikativni dogaaj otelotvorenim u drutveno-istorijskom kontekstu, s participantima i aktivnom ulogom ne samo adresanata nego i
adresata. Koristei se teorijskim konstruktima mikro- i makrostruktura, on ih povezuje s tri nivoa biv(stvov)anja teksta (strukturnim, produkcijskim/pojetikim
489
i poimajuim=kako se razumeva) i kontekstom u kom je ovaj napisan/ostvaren.

Van Dijkov analitiki aparat podrazumeva: a) analizu istorijskog, politikog i
socijalnog konteksta nekog teksta, b) analizu drutvenih grupa i odnosa moa,
c) identifikaciju odnosa mi/oni, d) ekspliciranje pretpostavljenog i impliciranog,
i e) ispitivanje jezikog plana (leksiki izbor i sintaksika struktura itd.). Slino
ovome, i Ruth Wodak je fundirala svoj diskursnoistorijski pristup (tzv. Beka
kola analize diskursa). Ona kae da diskursna sociolingvistika ne treba samo da
se svede na ispitivanje odnosa teksta i (istorijsko-politikog) konteksta nego i da
ispita podleue mehanizme koji doprinose (ne)poretku diskursa. I Ruth Wodak
smatra da jezik manifestuje drutvene procese i interkacije i da ih konstituie
(Wodak, Ludwig, 1999, 12). Prema Wodakovoj i Ludwigu diskurs uvek podrazumeva mo i ideologiju. Ne postoji interakcija gde odnosi moi ne prevladavaju
i gde vrednosti i norme nemaju bitnu ulogu (Isto, 12). K tome, diskurs je uvek
istorijski, tanije, povezan sinhrono i dijahrono sa ostalim komunikativnim dogaajima koji se deavaju, to uzrokuje postojanje razliitih interpretacija nekog
teksta/diskursa, uslovljenih postojeim (prethodnim) znanjem recipijenata poruke: samo jedna jedina ispravna interpretacija ne postoji hermeneutiki pristup
je neophodan. Interpretacije mogu biti manje ili vie plauzibilne i adekvatne, ali
ne mogu biti istinite (Isto, 13). U ovom se razmiljanju Wodak i Ludwig ak i
na jezikom planu (planu formulacije) pribliavaju stajalitima koja nalazimo
kod Sperbera i Wilsona: o graduelnosti kontekstualnih pretpostavki i zakljuaka
(dakle, jaih i slabijih implikatura [strong/weak implicatures]), kao i onome ime
Barthes zavrava svoj traktat o smrti autora, a u kontekstu tumaenja (knjievnog) dela po kome je, ekovski reeno, sve otvoreno!
Wodak smatra, kako istie u svom triangulacijskom pristupu, da je neophodno uzeti u obzir etiri nivoa kontekstualne analize: a) neposredni jeziki (tekstualni) kontekst, b) intertekstualne i interdiskursne veze izmeu iskaza, tekstova,
anrova i diskursa, c) nejezike drutvene varijable i institucionalne okvire, i d)
iri drutveno-politiki i istorijski kontekst u kojima se odreeni komunikacijski in i verbalna interakcija odigrava. Diskursno-analitiki pristup koji Wodak
razrauje u okviru kritiko-lingvistikih studija podrazumeva: a) odreenje specifinih tema sa rasistikim/antisemitskim/etno-nacionalistikim elementima, b)
utvrivanje diskursnih strategija, i c) registrovanje i analiza jezikih sredstava
kojima se takvi diskriminatorski diskursi realizuju (Wodak, Meyer, 2001, 72).
Fokus jezikoslovaca u ovakvom pristupu moe biti, dakle, na razliitim jezikim
pitanjima (Isto, 7273) kako se identifikuju akteri i atribuiraju, koje se predikacije upotrebljavaju, kako izgleda argumentacija i sl., to je saglasno kritikodiskursnoj analitici, koja razlikuje tri centralna domena jezike realizacije sve-
490
ukupne drutvene ontologije prvi ine predstave (reprezentacije) sveta, drugi

ine odnosi meu ljudima, a trei razliiti identiteti pojedinica.
4.3. [K4]: Ukoliko bismo diskursno-istorijski metod analize diskursa primenili na govor . J. u skuptini, onda bismo se morali zbog ogranienosti
prostora usredsrediti samo na neke od parametara koje Wodak predlae da se
uzmu u razmatranje u ovakvom pristupu. Obaveznu analizu veeg broja kontekstualnih omotaa, tj. kontekstualnih slojeva na razliitim nivoima takoe bismo
morali redukovati svodei je na neposredan tekstualni kontekst.
Dakle, diskursno-istorijska hermeneutika kao kritiko-lingvistiki pravac razumevanja uslova konstituisanja drutvenih odnosa i odnosa moi u drutvu, kao nain analiziranja procesa transponovanja hegemonijskih odnosa u jezik
i realizacije takvih odnosa kroz jezik, i kao metoda de/rekonstrukcije ideolokog
diskursa, tj. raskrivanja istinskog smisla koji je u pozadini takve komunikacije
i jezike realizacije mogla bi, takoe, ispitati navedeni segment govora koji
smo prethodno ve analizirali. Prema tzv. triangulacijskom modelu/pristupu, koji
Wodakova zagovara, ne samo neposredni jeziki, tj. tekstualni i intertekstualni
kontekst nego i nejezike drutvene faktore kao i iri drutveno-politiko-istorijski kontekst neophodno je uzeti u razmatranje kako bi se dobili validni rezultati,
no ovom prilikom takva e kompleksna analiza izostati, a nae e se posmatranje
ograniiti iskljuivo na neposredni tekstualni predloak:
strategija
ciljevi
sredstva
primeri iz teksta
referencija/
nominacija
konstrukcija
opozicije mi/
oni
kategorizatori
Gadafijevi klovnovi
Vlada Mirka Cvetkovia
Kanibali (u Africi)
Gadafijev reim
(neduni) civili
NATO pakt
predikacija
atribuiranje
drutvenih
aktera
pozitivno/
negativno:
derogatorno/
afirmativno
kvalifikatorski
predikatori
Gadafi /.../ koji ih ubija

/.../ odveli smo jedinicu vojske kako
bi tamo paradirali pred Gadafijem
/.../ [Vlada] ostala je nema i utala
U
utanju
aktuelne
vlasti
prepoznajemo nemo /.../.
/.../ brutalan obraun Gadafija
sa njegovim graanima /.../.
[nominalizacija]
491

argumentacija
opravdavanje
iznetih
stavova/
kvalifikacija
toposi
Argument proivljenosti - poto

se nama desilo neto slino, sada
mi ne smemo ostati nemi pred
zloinima koji se drugde deavaju
intenzifikacija
modifikacija
epistemikog
statusa
propozicija
leksikosemantika
razina rei
(Vlada) bi morala da se ponaa

odgovorno implikacija: Vlada
nije odgovorna
godinama smo verovali a sad se
pokazuje da to nije tako
Oekujemo od nae vlade
neodreenost u pogledu realizacije
Da smo lanica NATO-a
kontrafaktuelnost
Na prvom, reprezentacijskom (nominacijskom) nivou analize uoljiva je

dihotomna strategija suprotstavljanja mi/oni u nekoliko domena Gadafijev reim // graani; opozicija (koju predstavlja govornik) // Vlada (reim); Gadafi //
NATO i dr. Izrazito derogativnu nominaciju nalazimo u primerima Gadafijevi
klovnovi (za na reim) i kanibali u Africi (za pojedine vladara s Crnog kontitenenta). U osnovi je nekih drugih izraza nediskretno predstavljenje, tj. generalizacija, kao nerazlikovanje meu pojedinicima. Takav se nain prikazivanja drutvenih aktera naziva asimilacijom, i smatra se bitnim manipulativnim sredstvom jer
se stigmatizuju samo na principu etnikog, verskog, rasnog (ili nekog drugog)
obeleja grupe koje nisu homogene a koje tavie ni ne deluju sinhronizovano,
koordinirano. Atribuiranje aktera se vri i pomou razliitih predikacija, tako da
ukoliko je upotrebljena glagolska leksema (u interpretaciji) derivirani postverbal sugerie, tj. kategorizuje jasno takve osobe/reim: Gadafi/Gadafijev reim
ubija Gadafi ubica/Gadafijeve ubice... Razliite modifikacije epistemikog
statusa propozicija takoe intenzifikuju (ili deintenzifikuju) predikacije, inei
iskaze ubojitijim i upeatljivijim.
5. Zakljuak
U ovom smo prilogu dali neke naznake kako se sve politiki diskurs, zapravo samo jedan manji odeljak teksta (politikog govora), moe analizirati uvaavajui (konverzaciono-) pragmatike, kognitivne i kritike (kritikolingvistike)
aspekte tog diskursa. Svako od ovih teorijskih i metodolokih stanovita unosi u
analizu neku svoju znaajku, ono to je uopte temelj datog pristupa (discipline).
Time se najoitije pokazuje koliko je Van Dijk (2008a) u pravu kada pokua492
vajui odgonetnuti i utvrditi, omeiti politiki diskurs od drugih diskursa na

kraju prihvata kao najmerodavniji kontekstualni kriterij. Jer, ni konverzacijske
maksime, ni implikature/eksplikature, ni pojmovne integracije, na koncu, ni razliite diskursne strategije (nominacijske, predikacijske, argumentacijske i dr.)
nisu ekskluzivno ili imanentno samo u polju politike i politikog diskursa: one
su karakteristine i za medijski, i za religijski, i za, na kraju krajeva, svakodnevni
diskurs (kvantitavni i kvalitativni odnos meu njima naravno znaajno varira,
kao i frekvencija pojedinih od datih sredstava/strategija). Sve ove aspekte, dakako, sadri i politiki diskurs, ali nain upotrebe i ciljevi (namere) govornika,
te kontekst u kome se takva komunikacija odigrava (itav govorni dogaaj) ine
politiki diskurs razliitim i drugaijim od drugih, a zbog aktuelnosti i posledica
koje proizvodi vrednim analize i tumaenja.
LITERATURA
Ariel, M. (2010). Defining Pragmatics. Cambridge: CUP.
Barthes, R. (1977). The Death of the Author (from Image, Music, Text) (pristupljeno sajtu
18. IX 2012 http://www.deathoftheauthor.com/).
Carston, R. (2005). Relevance Theory and the Saying/Implicating Distinction. In: Horn,
L. R., Ward, G. (Eds). Blackwells Handbook of Pragmatics. Blackwell Publishing
Blackwell Reference Online.
Fairclough, N. (1985). Critical and descriptive goals in discourse analysis. Journal of
Pragmatics. 9/6. 739763.
Fauconnier, G. (1994). Mental Spaces. Cambridge: CUP.
Fauconnier, G. (1997). Mappings in Thought and Language. Cambridge: CUP.
Fauconnier, G. Mental Spaces. http://terpconnect.umd.edu/~israel/FauconnierMentalSpaces.pdf (pristupljeno sajtu 10. V 2011).
Foucault, M., Rabinow, P., Rose, N. R. (2004). The Essential Foucault: Selections from
Essential Works of Foucault, 19541984. New York: New Press.
Fiske, J. (1994). Media matters: Everyday culture and political change. Minneapolis:
University of Minnesota Press.
Grice, P. (1987). Razgovor i logika. In: Mievi, N., Potr, M. (Ur.). Kontekst i znaenje.
Rijeka: Izdavaki centar.
Lakoff, R. (1975). Language and Womans Place. New York: Harper, Row Publishers.
Rasuli, K. (2008). Srpsko-engleske tvorenice u svetlu teorije pojmovne integracije.
In Piper, P., Radovanovi, M. (Ur.). Semantika prouavanja srpskog jezika.
Beograd: 269289.
Sperber, D., Wilson, D. (1986/1995). Relevance: Communication and Cognition. Oxford
Cambridge: Blackwell Publishing.
Van Dijk, T. (2008a). Discourse and Power. Houndsmills: Palgrave Macmillan.
Van Dijk, T. (2008b). Discourse and context: A sociocognitive approach. Cambridge
493

New York: Cambridge University Press.
Wilson, D., Sperber, D. (2005). Relevance theory. In: Horn, L. R., Ward, G. (Eds).
Blackwells Handbook of Pragmatics. Blackwell Publishing Blackwell Reference
Online.
Wodak, R. (1996). Orders of Discourse. New York: Addison Wesley Longman.121.
Wodak, R., Ludwig, C. (Eds.) (1999). Challenges in a Changing World: Issues in Critical
Discourse Analysis. Vienna: Passagenverlag.
Wodak, R., Meyer, M. (Eds.) (2001). Methods of Critical Discourse Analysis. London:
SAGE Publications.
*
, IIII. :
, 19671969. IVVI. : ,
19711976.
Strahinja Stepanov
POLITISCHE REDE IM SPIEGEL PRAGMATISCHEN
UND KOGNITIVEN THEORIEN
Zusammenfassung
Der Artikel stellt die wichtigsten Aspekte der verschiedenen pragmatischen und
diskursiven theoretischen und methodischen Anstze am Beispiel (kleiner Segmente) einer politischen (parlamentarischen) Rede vor. Es wird gezeigt, dass es mglich ist, ein
kleines Segment der Rede von verschiedenen Standpunkten aus zu analysieren und damit
auf einige Aspekte der Semiotik des Textes und die Mechanismen der Herstellung der
Bedeutung (Sinn) im Text hinzuweisen. So werden diese Aspekte aus dem natrlichen
Umfeld ausgerahmt/ausgesetzt und dadurch unterstrichen, um ihre Wichtigkeit in der
(politischen) Kommunikation festzustellen.
Schlsselwrter: politische Rede, das Gricesche Kommunikationsmodell,
Relevanztheorie, kognitive Theorie der konzeptuellen Integration, kritische
Diskursanalyse.
494

trupko@outlook.com
811.163.41373.612.2
8142

,
. , . ,
() , ,
, , ()
.
, . , . ,
, ,
, ( ) ,
.
: , , , , , .
1.

(Ortony, 1993).

. (Lakoff & Johnson, 1980),
,
.
, , ,
, . , () , , ,
, () 495
. : ...
, . .
, .
, .
,
-- ,
. (., ., Gibbs, 1998), ,
, .
- . (Sweetser, 1990),
, ,
, . e
(Kvecses, 2005,
151). , , , ,
,
(Kimmel, 2001, 104).
() ,
, (, 105).
2.
2.1. , .
(Lakoff & Johnson, 1980, 18)
- ( ),
( ; Skok, 1973, 661),
, .

(Kvecses, 2002, 209)

() (Skok, 1971, 76).
(Radden, 2003, 102)
, (Skok, 1971, 597).
(, , .) .
496

(Ortony, 1993, 221)
, , ,

/, () (. Skok, 1973,
32). ,
.
/ ()
(Goatly, 2011, 31)

, , , () (Skok, 1973, 26).
, , .
, (Lakoff & Johnson, 1999, 271)
, ()
() , , ,
(Skok, 1973, 26-27).
. kybernan (), . gubernare (, )
governer (OUP, n.d.).
(Hampe, 2011, 207)
, , , (Sweetser, 1990)

(Kvecses, 2005, 103-104).
, , , . *ifd- > ved-
conscius (Skok, 1973, 575), ( 1997, 330).
2.2. ,
.

,
(Skok, 1973, 583).
497
. : ...
. . solvere (Skok, 1972, 678), , : ) . (, 1997, 1401).

, , , ., ().
( , ) , . . 1 solvere,
2 , , 3 , ,
( , ), 4 (, ,
, , ) , ()
(Skok, 1973, 141).

, , , .,
, , ., ,
. ,
,
, ... ( VI, 1976, 565),
,
( IV, 1971, 610).

, , ,
, , . , , .

. Homo agricola
.
:
, , () ( ., . . [Skok, 1972, 614]),
, ( -., . . [Skok, 1972, 318]),
...
( ) ., ., . . terre
frumentum (Skok, 1973, 625), . (, 1997, 1503).
(), . . (Skok, 1973, 31).
498
:
, ,
, (Skok, 1973, 251),
() . presidente . prae- + sedere
(, 35) . : 1. . , . . ,
(), . . .
( II, 1967, 214), .
, . . ,
(Panther & Thornburg, 2003, 258).
/ / . ,
.
* > ,
nomen actionis ...
... 1 , 2 ( . ), 3 ,
4 , 5 Gesetz, loi (Skok, 1971, 316).
, , , , ,
. . . , (Skok, 1971, 201-202). ,
, , ( , [Skok, 1971, 675]), , ( . amnstia [OUP, n.d.]), , .
3.
,
, ,
, . , , ,
(-) , , .
. , ,
.
, , ,
,
499
. : ...
. , ,
.
, ( )
,

.

*

>
.
.
.
.
.
.
.
.
.
, . (1997). - ( .). :
.
, IIII. :
, 19671969. IVVI. :
, 19711976.
*
Gibbs, R. W., Jr (1998). The Fight Over Metaphor in Thought and Language. In: Katz,
A. N., Cacciari, C., Gibbs, R. W., Jr, Turner, M. (Eds.). Figurative Language and
Thought. New York: Oxford University Press. 88118.
Goatly, A. (2011). Metaphor as Resource for the Conceptualisation and Expression of
Emotion. In: Ahmad, K. (Ed.). Affective Computing and Sentiment Analysis:
Metaphor, Ontology, Affect and Terminology. Heidelberg: Springer. 1932.
500

Hampe, B. (2011). Metaphor, constructional ambiguity and the causative resultatives. In:
Handl, S., Schmid, H. J. (Ed.). Windows to the Mind: Metaphor, Metonymy and
Conceptual Blending. Berlin New York: Walter de Gruyter. 185215.
Kimmel, M. (2001). Metaphor, Imagery, and Culture. Spatialized Ontologies, Mental
Tools, and Multimedia in the Making. Doctoral dissertation. University of Vienna.
Kvecses, Z. (2002). Metaphor: A Practical Introduction. Oxford: OUP Press.
Kvecses, Z. (2005). Metaphor in Culture: Universality and Variation. New York:
Cambridge University Press.
Lakoff, G, Johnson, M. (1980). Metaphors We Live By. Chicago: University of
Chicago Press.
Lakoff, G., Johnson, M. (1999). Philosophy in the Flesh: The Embodied Mind and Its
Challenge to Western Thought. New York: Basic Books.
Ortony, A. (1993). Metaphor and Thought (2nd Edition). Cambridge: CUP.
OUP Oxford Dictionaries. Oxford University Press. http://oxforddictionaries.com/.
Panther, K. U., Thornburg, L. (2003). Metonymy and Pragmatic Inferencing. Amsterdam
Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.
Radden, G. (2003). How metonymic are metaphors? In: Barcelona Antonio (Ed.).
Metaphor and Metonymy at the Crossroads: A Cognitive Perspective. Berlin:
Walter de Gruyter. 93108.
Skok, P. (1971). Etimologijski renik hrvatskoga ili srpskoga jezika I. Zagreb:
Skok, P. (1972). Etimologijski renik hrvatskoga ili srpskoga jezika II. Zagreb:
Skok, P. (1973). Etimologijski renik hrvatskoga ili srpskoga jezika III. Zagreb:
Sweetser, E. (1990). From etymology to pragmatics: Metaphorical and cultural aspects
of semantic structure. Cambridge New York: Cambridge University Press.
Marko Janiijevi
ETYMOLOGICAL METAPHOR IN ADMINISTRATIVE DISCOURSE
Summary
In the representation of more abstract concepts, metaphorical process seems
indispensable. In order to show this at full and real extent, an etymological account is
needed. Therefore, in this paper, with the example of the administrative (bureaucratic)
discourse lexis, meanings of the lexems used, according to the dictionaries of contemporary
language, in their literal sense are (re)considered with regard to etymology. This way,
we identify metaphors which have as the source concept etymological lexeme meaning
501
. : ...
and as the target concept actual lexeme meaning. We establish relations with some
conceptual metaphors known from the literature, as well as some conceptual metaphors
not included there. We conclude, before all, that these known metaphors and at least
some newly identified ones have been in use for hundreds of years, and that tracing of
etymological development is of exceptional significance for metaphor studies, allowing
for establishment of the roots of metaphoric thinking, and thus for setting the basis of
the correct understanding and explanation of this major cognitive process as well as the
corresponding linguistic items.
Key words: etymology, etymological metaphor, conceptual metaphor, conceptual
metaphor theory, lexeme, administrative discourse.
502
Duanka S. ZVEKI-DUANOVI
Univerzitet u Novom Sadu 811.163.41:811.511.141373

Filozofski fakultet
dusa@neobee.net
UDK 8142
IZ DISKURSA IMENOVANJA:
NAZIVI KOZMETIKIH PROIZVODA
U SRPSKOM I MAARSKOM JEZIKU1
U radu se analiziraju nazivi kozmetikih proizvoda kompanije Avon u katalozima na srpskom i maarskom jeziku. Posmatra se zastupljenost domaih,
odomaenih i stranih neadaptiranih elemenata, a panja je posveena i karakteristinim sintagmatskim spojevima i tvorbenim modelima.
Kljune rei: srpski jezik, maarski jezik, kontaktna lingvistika, kontrastivna analiza, terminologija, nominacija, kozmetiki proizvodi.
1. Globalizacija, kao proces povezivanja ekonomskih i finansijskih tokova

na svetskom nivou i stvaranja svetskog trita, nesumnjivo vodi i stvaranju globalne kulture, koja zadire u gotovo sve oblasti ovekovog ivota. U tom procesu
oigledan je uticaj modela ponaanja i stavova karakteristinih za angloameriko
govorno podruje, to se vidi i u originalno skovanom terminu globalna angloCOOLtura (Pri, 2005, 144).
Ovaj uticaj naroito je vidljiv na planu shvatanja lepog i runog, pojmova
koji se u velikoj meri mogu relativizovati, a ije su konkretizacije i pojavni oblici
uslovljeni vremenskim i prostornim momentima, odnosno povezani s razliitim
epohama i kulturama (Eko, 2004; Eko, 2007). Tenja za privlanim fizikim
izgledom nije izum angloCOOLture, meutim kriterijumi za odreivanje privlanog i odbojnog u savremenom svetu manje-vie jesu pod njenim uticajem. Na
tom planu znaajnu ulogu imaju modne kue i proizvoai kozmetikih preparata od kojih su mnogi prerasli u multinacionalne kompanije. Ove kompanije su
i pokretai i rezultat povezivanja proizvoaa i potroaa na svetskom nivou, pri
emu znaajnu ulogu ima informisanje potroaa o vrstama, kvalitetu i prednostima odreenih proizvoda, odnosno njihovo reklamiranje. Promovisanje proizvoda
putem reklama ima dugu tradiciju i razraene strategije u zavisnosti od vrste proi1
Ovaj rad nastao je u okviru projekta Sintaksika, semantika i pragmatika istraivanja standardnog srpskog jezika (178004), koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije.
503
Duanka S. Zveki-Duanovi: IZ DISKURSA IMENOVANJA: NAZIVI KOZMETIKIH ...
zvoda i ciljnih grupa.2 Pojedine kompanije periodino objavljuju i kataloge svojih

proizvoda koji se takoe mogu smatrati vrstom reklamnog materijala.
Jedna od poznatijih multinacionalnih kompanija koja se bavi proizvodnjom i distribucijom prvenstveno kozmetikih proizvoda, ali i modnih detalja i
proizvoda za kuu, jeste Avon.3 Prodaja Avonovih proizvoda vri se iskljuivo
preko kataloga koji se pojavljuju tronedeljno, a dostupni su i u papirnom i u
elektronskom izdanju. Za lingvistiku, pa i iru kulturoloku analizu zanimljiv
je podatak da su, pored engleskog, ovi katalozi dostupni na oko trideset jezika:
albanskom, bosanskom, bugarskom, ekom, francuskom, grkom, gruzijskom,
hrvatskom, italijanskom, kineskom, maarskom, makedonskom, poljskom, portugalskom, rumunskom, ruskom, slovakom, slovenakom, srpskom, panskom,
turskom, ukrajinskom i dr.
Katalozi ove kompanije sadre preko 300 proizvoda, a ovom prilikom analizirae se samo nazivi kozmetikih proizvoda u katalozima na srpskom i maarskom jeziku.
Prikupljena graa pogodna je kako za kontaktnu tako i za kontrastivnu
analizu. U nazivima ovih proizvoda prisutni su i domai i strani elementi, ovi drugi i adaptirani i neadaptirani. Karakteriu ih tvorbene mogunosti i sintagmatski
spojevi specifini za ova dva jezika, ali i oni koji su nastali pod uticajem drugih
jezika.
2. Avonovi proizvodi mogu se posmatrati razvrstani u kolekcije. Originalne Avonove kolekcije esto ve svojim nazivom otkrivaju namenu, zajedniko
svojstvo, i na taj nain usmeravaju kupce na odabir proizvoda odreene vrste.
Preduslov je, naravno, znanje engleskog jezika. Na primer, naziv kolekcije Anew
sugerie negu na osnovu obnavljanja i postizanje svojstava mladolike koe, Solutions nagovetava reavanje odreenih problema, Clear Skin je kolekcija namenjena ienju koe mlaih korisnika, adolescenata, odravanju higijene koe
sklone maenju, bubuljicama i miteserima, Naturals upuuje na prirodne sastojke, Skin so Soft na izuzetnu mekou koe, Care na briljivost u nezi koe, Color
Trend da proizvodi pripadaju modernim i inovativnim postupcima u minkanju,
Nail Experts su sredstva za negu noktiju, Foot Works je kolekcija za negu stopala.
Neke od ovih kolekcija imaju i svoje potkolekcije najee razvrstane prema
starosnoj dobi korisnika ili specifinoj nameni. Tako, na primer, Anew ima Anew
Vitale (25+), Anew Reversalist (35+), Anew Ultimate 7s (45+), Anew Platinum
(55+), Anew Clinical i Anew Genics, a Solutions: Solutions Youth Minerals (30+),
2 Sveobuhvatnu i detaljnu studiju novinskih reklamnih oglasa dala je V. Vasi (1995) sagledavi
ovaj diskursni model hronoloki, tipoloki, iz perspektive govornih inova, tekstualnih, gramatikih
i leksikih karakteristika.
3
Za detaljnije informacije up. izvore na kraju ovoga rada.
504
Solutions Ageless Bloom (40+), Solutions Hydra Beyond, Solutions Beautiful

Hydration i Solutions Sensitive Botanicals.
Nazivi kolekcija se, i u srpskom i u maarskom katalogu, najee zadravaju u izvornom obliku: Hydra Beyond hidratantna maska Hydra Beyond hidratl arcpakols; Anew Genics krema Anew Genics krm; SuperShock tena
senka za oi SuperShock folykony szemhjfestk; Dancefloor Diva sjaj za usne
Dancefloor Diva szjfny; Ideal Flawless puder u kamenu Ideal Flawless
kpuder; Ideal Luminous rumenilo Ideal Luminous arcpirost.
U katalogu na srpskom jeziku u samom nazivu proizvoda ee izostaje
naziv kolekcije, ali je on vidljiv na osnovu slike i propratnog teksta:4 svelucavi
balzam za usne Color Trend Sparkle ajakbalzsam; Krema za predeo oko oiju
SPF 15 Sensitive Botanicals brnyugtat szemrnckrm SPF 15; Dnevna krema SPF 20 Youth Minerals energizl nappali krm SPF 20; Nona krema
Sensitive Botanicals brnyugtat, hidratl jszakai krm.
Zabeleeni su i primeri u kojima je na maarski jezik preveden ceo naziv
kolekcije ili neki njegov deo: Mineral Gems Diamond Blush losion za telo
Testpol svnyi anyagokkal a gymntfny brrt; Silky Moisture dvofazno5
ulje u spreju Selymesen hidratl szatnfny olajspray; Daily Shine Supreme
serum za sve tipove kose Hajfnyszrum minden hajtpusra; Mocha Latte Smoky Eye set Mocha Latte sminkszett a fsts szemekrt.
2.1. Nazivi proizvoda pojavljuju se u formi sintagme iji je upravni lan
imenica koja imenuje tip kozmetikog sredstva. Tu se mogu izdvojiti dve klase
leksema: 1) one ija se namena zna i bez konteksta ili im je znaenje odreeno
samim pojavljivanjem u katalogu kozmetikih proizvoda i 2) one koje prvenstveno referiu o strukturi, pojavnom obliku supstanci od kojih je proizvod sainjen.
U obe klase su, i u srpskom i u maarskom jeziku, najvie zastupljene
domae i odomaene internacionalne lekseme. Prvoj klasi pripadaju, na primer,
rei kojima se oznaavaju sredstva za pranje i odravanje line higijene kao to
su: sapun szappan, ampon sampon, kupka habfrd/tusfrd, zatim ona
za negu balzam balzsam, eliksir elixr, maska pakols/maszk, minka namenjena bojenju, ulepavanju ili prekrivanju neeljenih pojava na licu rumenilo
4
Bitni elementi, ponekad i kljuni za razumevanje namene i svojstava nekog proizvoda, jesu
propratni tekstovi i fotografije proizvoda i ambalae, osoba koje ih koriste i reklamiraju, sastojaka,
ambijenta koji odgovara odreenoj kolekciji i drugi paljivo odabrani efekti. Dizajn ovih kataloga
i rezultat koji se njime postie moe biti predmet jedne posebne analize.
5
Sloeni pridev dvofazni ovde ne oznaava da se proizvod sastoji od dve faze u smislu da ima
dva razvojna stepena ili da se proces njegovog delovanja odvija u dva perioda, ve da se sastoji od
dva homogena dela, dve komponente koje se razlikuju po svojim fizikim svojstvima. Proizvod
se nalazi u providnoj boici, komponente su razliite boje, sjedinjavaju se mukanjem i deluju
istovremeno.
505
arcpirost, podloga alapoz, ru rzs, puder pder, korektor korrektor,

mirisi parfem parfm, dezodorans dezodor/deo. U drugu se mogu uvrstiti
lekseme tipa krema krm, losion lotion/testpol, tonik tonik, mleko tej,
ulje olaj, gel gl/zsel, emulzija emulzi, serum szrum, lak lakk i one s
optim znaenjem sredstvo, tretman ksztmny.
Englesko spray u maarskom katalogu napisano je izvorno, a u srpskom
adaptirano sprej. Konsultovani maarski renici stranih rei navode izvornu ortografiju i vie varijanti adaptirane ortoepije: spr (srpski - pre) szpr (srpski
spre) ili szprj (srpski sprej). Umesto odomaenog viasz, u maarskom katalogu je preuzeto englesko wax, leksema koja nije zabeleena u pomenutim renicima. U srpskom se javlja vosak.
Zabeleeno je i nekoliko primera u kojima je u srpskom uobiajena upotreba strane rei, dodue adaptirane i poznate korisnicima, dok su u maarskom
prisutne domae i odomaene rei, esto srasle u sloenice: ajlajner szemhjtus
(doslovno: tu za oni kapak), maskara szempillaspirl (doslovno: spirala za
trepavice), krejon szemhjtus, szemkontrceruza (doslovno: olovka za konturu/
oiviavanje oka), piling radr (doslovno: brisalica),6 roll-on7 golys dezodor
(doslovno: dezodorans sa kuglicom).
2.2. Opti naziv kozmetikog proizvoda esto se specifikuje imenovanjem
delova tela za koje je predvien. U toj funkciji se u srpskom najee pojavljuje
akuzativ s predlogom za sa znaenjem namene. Pojmom u akuzativu oznaen je
deo tela, a upravna imenica je iz kategorije materije, odnosno hemijskog sredstva (Arsenijevi, 2003, 121). Na dubinskom planu ova konstrukcija ima funkciju
priloke dopune (Arsenijevi, 2003, 114). Maarski ekvivalent ovakvog sintagmatskog spoja najee je sloenica nastala od dve imenice iji prvi lan takoe
ima priloku funkciju (Andri, 2009, 279). U oba jezika se, dakle, ove jedinice
mogu razviti u reenicu u kojoj se rekonstruiu glagoli tipa nanositi, stavljati,
mazati i sl. Na primer: krema za ruke krema koja se mae na ruke kzkrm
krm, amelyet a kzre kennk. Ovom modelu pripadaju i sledei primeri: krema za stopala lbkrm; krema za lice arckrm; krema za predeo oko oiju
szemrnckrm, szemkrnykpol; maska za lice arcmaszk, arcpakols; maska
za kosu hajpakols; krejon za oi szemkontrceruza, szemceruza; senka za
oi szemhjpder; lak za nokte krmlak; piling za telo testradr; sprej za
6
Leksema radr primarno ima znaenje gumica za brisanje. Zapravo je i nastala od sloenice
nemakog porekla radrgumi (= Radiergummi) osamostaljivanjem njenog prvog dela. Moe se
uoiti slinost funkcije ovog predmeta i kozmetikog sredstva fiziko odstranjivanje, skidanje,
uklanjanje, grebanje neke materije s povrine neega.
7
U katalogu je napisano izvorno roll-on. Renik novijih anglicizama (Vasi, 2001, 208) predlae
transkribovano rolon.
506
telo testpermet, deo spray; ru za usne ajakrzs; sjaj za usne szjfny; balzam za usne ajakbalzsam.
U grai se esto pojavljuje i kvalifikativni akuzativ deverbativnih imenica koji je, na dubinskom planu, zastupnik predikacije (Arsenijevi, 2003, 114).
Objekat deverbativnih imenica nastalih od tranzitivnih glagola iskazuje se genitivom (mleko za ienje lica mleko /koje/ isti lice). Kao ekvivalent ovog srpskog modela u maarskom se javlja sloenica koja je prema svojim morfolokim
karakteristikama particip imperfekta (glagolski pridev sadanji). Ovaj tip participa imperfekta nastaje spajanjem glagola s objektom, pri emu objekat zauzima
poziciju ispred glagola i nema akuzativni nastavak (arctisztt tej tej /amely/
tiszttja az arcat).8 Participska sloenica po pravilu je preponovana u odnosu na
upravnu re i ima atributsku funkciju. Primeri ovog tipa su i: krema za uklanjanje
dlaica szrtelent krm; tretman za zatezanje tela testfeszest krm; krema
za omekavanje peta sarokpuht krm; gel za oblikovanje biste mellfeszest
zsel; piling za ienje pora prustisztt arcradr; gel za ienje pora prustisztt gl; ulje za jaanje noktiju krmerst folyadk; sprej za neutralisanje neprijatnih mirisa stopala lbszagz spray.
Participi se upotrebljavaju i u funkciji imenica, bez upravne rei, onda
kada je u srpskom upravni lan neutralna imenica sredstvo: sredstvo za ienje
lica arctisztt; sredstvo za skidanje laka sa noktiju krmlakklemos.
Particip imperfekta javlja se i kada u srpskom nije eksplicirana deverbativna imenica, odnosno dubinska predikacija. Najei su participi u ijoj je osnovi
glagol pol (= negovati), to ukazuje na to da se i u srpskom on moe rekonstruisati (serum za suve krajeve serum za negu suvih krajeva kose serum /koji/
neguje suve krajeve hajvgpol szrum szrum /amely/ polja a haj vgt),
a izostao je najverovatnije zato to se podrazumeva: krema za telo testpol
krm; krema za stopala lbpol balzsam; stik za stopala lbpol stift.
Osim navedenog glagola, u osnovi participa zabeleeni su glagoli lgyt (=
omekavati): tretman za ogrubelu kou stopala tretman za omekavanje ogrubele koe stopala tretman koji omekava ogrubelu kou stopala brlgyt
lbradr lbradr amely lgytja a brt; i dst (= initi bujnim, poveavati
volumen): ampon za volumen ampon koji poveava volumen hajdst
sampon sampon, amely dstja a hajat.
Neretko je ekvivalent srpske konstrukcije za + akuzativ maarska imenica
s padenim nastavkom -ra/re. To je nastavak za sublativ, primarno mesni pade
koji oznaava spoljanji prostorni odnos, ima obeleje usmerenosti, ali i krajnjeg
cilja kretanja i odgovara na pitanje kuda (Andri, 2002, 167). Osim prostornog,
moe imati i druga znaenja, meu kojima je i znaenje namene koje ima u zabe8
Ovaj tip leksikalizovane objekatske sintagme opisuje E. Andri (2009, 273274).
507
leenim primerima: balzam za osetljivu kou balzsam rzkeny brre; tonik za

tanku kosu tonik vkonyszl hajra; ampon za sve tipove kose hajfnysampon minden hajtpusra; ampon za tretiranu9 kosu sampon festett hajra; gel
krema za lice glkrm arcra; blatna maska za lice iszappakols arcra.
Kauzalni padeni nastavak -rt u grai se pojavljuje sa znaenjem cilja:
sjaj za punou usana szjfny a teltebb ajkakrt.
Kozmetiki proizvodi slue i uklanjanju, suzbijanju, spreavanju nekih
neeljenih pojava i stanja. Struktura kojom se ovo iskazuje sastoji se od upravne
imenice, kojom se imenuje proizvod, i genitiva s predlogom protiv, kojim se
oznaava neeljena pojava.10 est ekvivalent srpske konstrukcije protiv + genitiv u maarskom je nominativ s postpozicijom ellen. U zabeleenim primerima
ova postpozicija dobija sufiks -i za tvorbu prideva, ime postaje pogodna za atributsku funkciju. Zapravo, zajedno s imenicom iza koje stoji predstavlja atribut
upravne imenice koja se smeta na kraj sintagme: losion protiv celulita narancsbr elleni testpol; tretman protiv celulita narancsbr elleni krmzsel;
tretman protiv akni pattans elleni zsel; 2 u 1 ampon i balzam protiv peruti
2 az 1-ben korpsods elleni sampon s balzsam.
Za potkone masne naslage u srpskom je ve uobiajen naziv celulit, a
sredstvo kojim se on uklanja javlja se i s prefiksoidom anti-: anticelulit tretman.11
U maarskom katalogu celulit se imenuje domaom sloenicom nastalom od
imenica narancs (= naranda) i br (= koa): narancsbr. Celulit vizuelno i podsea na narandinu koru, a taj je izraz inae u upotrebi i u srpskom. U srpskom
je umesto domae rei bubuljice upotrebljena re akne, dok je u maarskom u
upotrebi domaa re pattans.
U primeru tretman protiv bora rnctalant szrum jasno se vidi aglutinativni karakter maarskog jezika. Od imenice rnc (= bora) najpre je, dodavanjem sufiksa -talan/telen, nastao pridev koji oznaava nepostojanje, neposedovanje onoga to oznaava imenica u osnovi (Andri, 2002, 130) rnctalan (= bez
9
Glagolski pridev trpni tretiran, u funkciji atributa imenice kosa, upuuje na kosu koja je bila
podvrgnuta nekom procesu, promeni i sl. Najee se misli na farbanje/bojenje, to se vidi u delu
maarskog naziva festett farban/bojen. Meutim, moe se odnositi i na drugu vrstu hemijskog
sredstva ili postupak koji moe otetiti kosu (npr. peglanje, odnosno ravnanje).
10
I. Antoni (2005, 175) model genitiva s predlogom protiv kojim se iskazuje suprotstavljanje,
protivljenje nekoga nekome ili neemu, tzv. opozitivni genitiv, ilustruje primerima u kojima se
kao upravni element pojavljuju glagoli i dekomponovane predikacije. U zabeleenim nazivima
kozmetikih proizvoda ovaj tip genitiva javlja se uz upravnu imenicu i dobija kvalifikativno
znaenje. Meutim, mogua je i rekonstrukcija, na primer, glagola boriti se: losion protiv celulita
losion koji se bori / kojim se borimo protiv celulita.
11
Ovu sintagmu belei S. Kljaki (2011, 46). Za leksemu anticelulit, koja se u njoj pojavljuje u
atributskoj funkciji, primeuje da pripada onima ije je strano poreklo nesumnjivo, da je ortografski
i fonoloki uklopljena u sistem srpskog jezika, ali ne i morfoloki (str. 41).
508
bora). Zatim je ovako nastali pridev dobio sufiks -t koji slui tvorbi faktitivnih
glagola (Andri, 2002, 122) rnctalant (= initi da /neto/ bude bez bora, uklanjati bore), a od ovog glagola je nainjen particip imperfekta rnctalant (= koji
ini da /neto/ bude bez bora, koji uklanja bore).
2.3. Razliita svojstva kozmetikih proizvoda u oba jezika specifikuju se
pridevima. U grai su zastupljeni domai pridevi, u srpskom izvedeni od imenica
i glagola nastavcima -(a)n/-ni, -av, -iv/-ljiv, -ast, kao i glagolski prilozi i pridevi u funkciji prideva, a u maarskom nastavcima -i, -s, -keny/-kony i, takoe,
participi u funkciji prideva: noni jszakai, dnevni nappali, dvobojni ketts,
etvorobojni ngyes, teni folykony, svetlucav tndkl/csillml, penuav
habz, hranljiv brtpll, penast habz, kremasti krmes, umirujui
brnyugtat, toniran sznezett. Ova jezika sredstva koriste se i u tvorbi prideva
nastalih od leksema stranog porekla: hidratantni hidratl, regenerativni regenerl (ali i domae brmegjt), energetski energizl, revitalizirajui
revitalizl, multivitaminski multivitaminos.12
Bez tvorbenog nastavka u maarskom su upotrebljeni pridevi stranog porekla luksuzni luxus i intenzivni intenzv, a pridev dugotrajni extratarts kao
prvi deo sloenice dobija internacionalno extra-. U srpskom sufikse za tvorbu prideva nisu dobile lekseme gel13 i anticelulit u spojevima gel krema (u maarskom
sloenica glkrm) i anticelulit tretman.
Pridevi dnevni (= nappali) i noni (= jszakai) odreuju doba dana kada
se proizvod primenjuje: dnevna krema nappali krm, nona krema jszakai
krm.
Pridevi nastali od glagola informiu o dejstvu odreenog proizvoda. Rekonstrukcijom glagola sintagma se razvija u reenicu (hidratantna krema krema koja hidrira hidratl krm krm amely hidratl): hranljiva maska za
lice brtpll arcmaszk; hidratantni tretman hidratl ksztmny; regenerativna krema brmegjt krm; regenerativni serum brmegjt szrum;
energetska kupka energizl tusfrd; revitalizujui balzam revitalizl
balzsam; umirujua podloga brnyugtat alapoz; svetlucava senka za oi u
prahu tndkl szemhjpder; svetlucavo ulje u spreju csillml olajspray.
Pridevima se iskazuju i karakteristike proizvoda koje se odnose na njihovu
strukturu, sastav, vrstinu, taktilni utisak, kvalitet i sl.: penasto/penuavo sredstvo
12
O srpskim sufiksima za tvorbu prideva up. detaljnije kod I. Klajna (2003, 253313), a o
maarskim kod B. Keszler (2000, 316317) i E. Andri (2002, 117118, 127130).
13
Leksema gel pripada u potpunosti adaptiranim na svim jezikim nivoima (Kljaki, 2011, 41).
Meutim, ovde treba primetiti da se to odnosi na njenu samostalnu upotrebu ili ukoliko se javlja
kao drugi lan sintagme (str. 40, 42). U spoju gel krema, ona ostaje morfoloki neadaptirana i
predstavlja obrazac koji je u srpskom u porastu pod uticajem engleskog jezika (Pri, 2005, 177;
Kljaki, 2011, 42).
509
za ienje lica habz arctisztt; kremasto sredstvo za ienje lica krmes

arctisztt; teni sapun folykony szappan; tena senka za oi folykony
szemhjfestk; multivitaminska krema multivitaminos krm; dvobojna senka
za oi ketts szemhjpder; dugotrajna maskara extratarts szempillaspirl;
luksuzne ampule za lice luxus arcpol ampullk; intenzivna krema intenzv
krm; tonirani balzam za usne sznezett ajakpol.
2.4. Lokativom s predlogom u proizvod se specifikuje prema formi, strukturi u kojoj se pojavljuje. Vezu izmeu prethodne grupe i ove moemo uspostaviti preko primera tena senka za oi i senka za oi u prahu u kojima se razlika
u jednoj vrsti kozmetikog proizvoda ogleda u razliitim agregatnim stanjima,
oznaenim pridevom ili imenicom u lokativu s predlogom u. Ovom tipu srpske
konstrukcije u maarskom odgovaraju dve imenice u nominativu od kojih su
neke srasle u sloenicu: ulje u spreju olajspray; korektor u stiku korrektorstift;
puder u kamenu kpder; senka za oi u prahu szemhjpder; dezodorans u
spreju deo spray; vosak u spreju wax spray.
2.5. Deo naziva kozmetikog proizvoda esto ini naziv materije koja ulazi
u njen sastav. To su, na primer, ekstrakti biljaka, domaih ili odomaenih, odnosno internacionalnih: iak bojtorjn, crna ribizla feketeribizli, crvena detelina rti lhere, groe szl, umbir gymbr, urevak gyngyvirg,
kamilica kamilla, kopriva csaln, krastavac uborka, malina mlna, ovas
zab, rua rzsa, soja szjabab, trenja cseresznye, hibiskus hibiszkusz,
zeleni aj zldta, lotos ltusz, maslinovo ulje olvaolaj, kakao buter kakavaj.
Lekovita svojstva aloje i enena poznata su ve neko vreme na ovim prostorima. U srpskom je aloja napisana adaptirano, u maarskom neadaptirano i
specifikovano aloe vera (= prava aloja). Maarski renici navode adaptirano
alo i lo. U renicima oba jezika nalazimo i ginseng. U srpskom je u upotrebi
i enen, to se javlja u katalogu, a u maarskom ginszeng, grafijski adaptirano
od ginseng.
Marakuja je biljka poreklom iz June Amerike. Za nju se u razliitim jezicima koriste razliita imena. U srpskom katalogu pojavljuje se adaptirano, pod
imenom koje je u upotrebi upravo u veem delu June Amerike (Brazil, Paragvaj,
Ekvador, Peru, Kolumbija) maracuj, maracuy, dok je u maarskom katalogu prisutna sloenica passigymlcs, u kojoj se vidi da je prvi deo preuzet iz
sloenog naziva koji se preteno upotrebljava na engleskom govornom podruju passion fruit, passionfruit, a drugi deo ini domaa re gymlcs (= voe).
Konsultovani srpski renici ne sadre naziv ove biljke, a u maarskim postoji
samo u jednom (Tolcsvai, 2007), ali ne kao passigymlcs, ve kao marakuja
ili maracuja.
510
Argan je biljka koja raste u Maroku. Od te biljke preteno se koristi ulje

koje se dobija preradom semenki iz kotica plodova slinih maslini. Dvolani
naziv arganovo ulje, s pridevom izvedenim od imenice argan, pojavljuje se u
srpskom katalogu, a u maarskom nalazimo sloenicu argnolaj. Ni u jednom
pregledanom reniku nije zabeleena ova re.
U renicima nije zabeleen ni naziv ea puter shea vaj, sastojak koji se
dobija iz kotunjavog ploda afrikog drveta iji je naziv u engleski jezik (shea
three) unet iz jednog od lokalnih jezika drave Mali. U maarskom je napisano
izvorno, dok je u srpskom adaptirano kao ea.
Osim biljaka u sastav proizvoda ulaze i minerali, vitamini i razni drugi
lekoviti i hranljivi sastojci: AHA kiselina AHA-sav, beta karoten bta-karotin,
glicerin glicerin, kalcijum kalcium, salicilna kiselina szalicilsav, vitamin
E E-vitamin, minerali mrtvog mora holt-tengeri svnyok, glina agyag,
matini mle mhpemp, okolada csokold, crni kavijar fekete kavir.
Ovi gradivni elementi se u srpskom nalaze u instrumentalu s predlogom s
i predstavljaju tip kvalifikativnog instrumentala. I. Antoni (2005, 258) za ovaj
tip instrumentala navodi primere u kojima se kao upravni element javljaju nazivi
namirnica (torta s orasima, pita s mesom, aj s limunom) i uoava da se gradivni pojmovi koji se pojavljuju u instrumentalu smatraju poeljnim, a namirnicama, koje su od njih sainjene, pripisuje se visoka kulinarska vrednost, to je pak
uslovljeno kulturnim kontekstom. Ovo zapaanje nesumnjivo se moe proiriti i
na kozmetike proizvode, budui da se u instrumentalu pojavljuju nazivi biljaka
i drugih supstanci za koje se smatra da imaju odreena lekovita i druga poeljna
svojstva. Domai i sastojci koji se ve due vreme upotrebljavaju na ovim prostorima upuuju na ve poznato i provereno dejstvo, a strani i nedovoljno poznati
raunaju na poverenje u sastojke tradicionalno primenjivane u nekim drugim, za
ove prostore egzotinim, kulturama. Neretko se kombinuje vie sastojaka, domaih i stranih, ime se pojaava utisak delotvornosti proizvoda.
I u maarskom se esto upotrebljava instrumental s ovim znaenjem:
gel krema za lice sa krastavcem i zelenim ajem glkrm arcra uborkval s
zldtval; krema za lice sa sojom i vitaminom E arckrm szjababbal s Evitaminnal; krema za ruke sa glicerinom, kalcijumom i vitaminom E kzkrm
glicerinnel, kalciummal s E-vitaminnal; sredstvo za ienje lica sa alojom i
umbirom arctisztt aloe verval s gymbrrel; balzam za usne sa matinim
mleom ajakbalzsam mhpempvel; kupka sa mirisom urevka habfrd
gyngyvirgillattal; gel za tuiranje sa ekstraktima kamilice i ovsa tusolzsel kamilla- s zabkivonattal; losion sa beta karotenom lotion bta-karotinnal;
sredstvo za ienje mitisera sa salicilnom kiselinom 2.0% arctisztt mitesszeres brre 2% szalicilsavval; maska sa arganovim uljem hajpakols marokki
511
argnolajjal; krema za predeo oko oiju sa ekstraktom crnog kavijara szemkrnykpol gl fekete kavirral; puter za telo sa mineralima mrtvog mora
testpol holt-tengeri svnyokkal; ampon sa arganovim uljem sampon marokki argnolajjal.
Skraenicom SPF, od engleskog Sun Protection Factor, u oba kataloga
oznaava se prisustvo zatitnog faktora u nekom proizvodu: balzam za usne SPF
15 ajakbalzsam SPF 15.
U oba kataloga upotrebljava se neadaptirana leksema anti-aging kao zavisni lan sintagme anti-aging kompleks/komplex koja pak predstavlja sastavni
deo proizvoda. Konsultovani maarski i srpski renici ne belee ovu leksemu:14
krema za ruke sa anti-aging kompleksom Brmegjt kzkrm anti-aging komplex-szel.
Brojni su i primeri u kojima je ekvivalent srpskog instrumentala imenica s atributskom funkcijom, pozicionirana ispred upravne rei, bez nastavaka:
ampon sa trenjinim cvetom cseresznyevirg sampon; sredstvo za ienje
lica s ruom rzsa arctisztt; ampon za volumen sa malinom i hibiskusom
hajdst mlna s hibiszkusz sampon; ampon i balzam sa crvenom detelinom i
crnom ribizlom rti lhere s feketeribizli sampon s balzsam; ampon sa koprivom i ikom csaln s bojtorjn tpll sampon; ampon sa kamilicom i alojom kamilla s aloe vera regenerl sampon; krema za telo sa tajlandskim cvetom lotosa Thaifldi ltuszvirg testpol krm; hidratatntna krema za stopala
sa kakao buterom i glicerinom glicerin s kakavaj mlyhidratl lbkrm;
ampule za revitalizaciju lica sa kineskim enenom Knai ginseng revitalizl
arcpol ampullk; hidratantna maska za lice sa maslinovim uljem Mediterrn
olvaolaj hidratl arcpakols; Krema za telo sa afrikom ea puterom i okoladom Afrikai shea vaj s csokoldtrffel testpol krm.
2.6. Karakteristian red rei u ovim sintagmama u srpskom je: pridev +
upravna imenica + akuzativ s predlogom za sa znaenjem namene + instrumental
s predlogom s(a) sa znaenjem sastavnog dela. U maarskom je pravilo da su svi
atributski elementi preponovani u odnosu na upravnu imenicu, pri emu pridevi
i pridevski upotrebljene imenice stoje ispred participa. Imenica sa znaenjem sastavnog dela u instrumentalu i imenica sa znaenjem namene u sublativu distribuiraju se iza upravne imenice: hidratantna krema za stopala sa kakao buterom
i glicerinom glicerin s kakavaj mlyhidratl lbkrm; kremasto sredstvo
za ienje lica sa kineskim enenom knai ginseng revitalizl krmes arctisztt; luksuzne ampule za lice sa ekstraktima crnog kavijara luxus regenerl
14
Potvrdu da ova leksema postoji u srpskom jeziku nalazimo kod S. Kljaki (2011). Ona je navodi
meu ortografski i fonoloki neuklopljenim leksemama (str. 41), belei je u sintagmatskom spoju
anti aging tretman i daje definiciju tretman za ublaavanje efekta starenja (str. 46).
512
arcpol ampullk fekete kavirral; teni vosak u spreju za sve tipove kose hajformz wax spray minden hajtpusra.
2.7. Graa je pokazala veu mogunost maarskog jezika za tvorbu sloenica, to je rezultat njegovog aglutinativnog i sintetikog karaktera. Na primer,
sredstvo za skidanje laka sa noktiju u maarskom je krmlakklemos, sloenica
koja se sastoji od imenica krm (= nokat) i lakk (= lak), prefiksa le (= s-), glagola mos (= prati) i nastavka za particip imperfekta -. U srpskom se upotrebljava
i aceton, meutim ne postoji re kojom bi se obeleilo sredstvo koje ima istu
namenu, ali ne sadri ovu materiju. Ima termina koji se sastoje od tri, pa i etiri
imenice: hajfnyspray (haj + fny + spray) sprej za sjaj kose, szemhjpderalap
(szem + hj + pder + alap) baza za senku za oi.
3. Analiza oko 200 naziva kozmetikih proizvoda u Avonovim katalozima
na srpskom i maarskom jeziku pokazala je da je u oba jezika najfrekventnija
domaa i odomaena leksika, kako za oznaavanje samog proizvoda, tako i za
specifikovanje njegove namene, sastojaka i drugih svojstava. Inovacije na leksikom planu u oba jezika primetne su prvenstveno u uvoenju novih sastojaka, donedavno nepoznatih na ovim prostorima. Tekoe u razumevanju mogu izazvati i
strane rei preuzete kao neadaptirane u oba jezika.
Unutarjezike karakteristike ogledaju se u sintagmatskim i tvorbenim modelima u srpskom dolazi do izraaja razueniji sistem predloko-padenih konstrukcija, a u maarskom tvorba sloenica.
IZVORI
Avon Cosmetics Hungary Kft. (2013). Preuzeto 11. marta 2013, sa http://www.avon.hu.
Avon PR Srbija. Preuzeto 11. marta 2013, sa http://www.avon.rs
Avon Products Inc. (2013). Preuzeto 13. aprila 2013. sa http://www.avoncompany.com/
LITERATURA
Andri, E. (2002). Leksikologija i morfologija maarskog jezika. Novi Sad: Filozofski
fakultet u Novom Sadu, Odsek za hungarologiju.
Andri, E. (2008). Struktura sintagmi i reenica u savremenom maarskom jeziku. Novi
Sad: Filozofski fakultet, Odsek za hungarologiju.
Andri, E. (2009). U duhu jezike i kulturne koegzistencije. Novi Sad: Akademska knjiga
Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak u Novom Sadu.
Bakos, F. (2003). Idegen szavak s kifejezsek sztra (2. kiads, vltozatlan lenyomat).
Budapest: Akadmiai Kiad.
513

Benk, L. (Ed.) (1976). A magyar nyelv trtneti-etimolgiai sztra. Harmadik ktet.
Budapest: Akadmiaki Kiad.
Eko. U. (2004). Istorija lepote. Beograd: AT.
Eko, U. (2007). Istorija runoe. Beograd: AT.
Filipovi, S. (2003). Anglicizmi iz registra mode u srpskom jeziku: formalna analiza.
. 34: 179196.
Keszler, B. (2000). A szkpzs. U: Keszler, B. (Ed.) (2000). Magyar Grammatika.
Budapest: Nemzeti Tanknyvkiad.
Kljaki, S. (2011). Anglicizmi u semantikom polju nege tela.
. 42: 3752.
Levasics, E., Surnyi, M. (1988). Szerbhorvt-Magyar kzisztr (4. kiads). Budapest:
Terra.
Palicsh, E. (1988). Magyar-Szerbhorvt kzisztr (4. kiads). Budapest: Terra.
Pri, T. (2005). Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj.
Tolcsvai Nagy, G. (2007). Idegen szavak sztra. Budapest: Osiris Kiad.
Ttfalusi, I. (2004). Idegensz-tr: Idegen szavak rtelmez s timolgiai sztra.
Budapest: Tinta Knyvkiad.
Vasi, V. (1995). Novinski reklamni oglas: Studija iz kontekstualne lingvistike. Veternik:
LDI.
Vasi, V., Pri T., Nejgebauer, G. (2001). Renik novijih anglicizama: Du yu speak
anglosrpski? Novi Sad: Zmaj.
Zaicz, G. (Ed.) (2006). Etimolgiai sztr. Magyar szavak s toldalkok eredete.
Budapest: Tinta Knyvkiad.
*
, . (2005). . : , ., , , ,
., , ., , ., , . (2005).
a. . : ,
: , 119300.
, . (2003). .
. XLVI/1: 107263.
, . (2003). .
. XLVI/2: 53216.
, . (2003). . 2,
. :
.
, ., , . (2006). . :
.
, . (.) (2007). . : .
514

Duanka Zveki-Duanovi
FROM APPELLATIVE DISCOURSE:
THE NAMES OF COSMETIC PRODUCTS
IN SERBIAN AND HUNGARIAN LANGUAGES
Summary
This paper analyses the names of cosmetic products of the Avon company the catalogues of which are, apart from English, available in more than 30 languages including
Serbian and Hungarian. In the catalogues written in the two mentioned languages, a relationhship between native and foreign elements is being observed as well as charateristic
syntagmatic and formation models.
Collected examples, around 200 names, show that native and adopted words are
the most present in both languages, with a tendency to import new words, primarily those
which name the matter, i.e. ingredients of certain products. Difficulties in understanding
may be represented by those names which designate the genuine names of collections and
which are most often not translated or adapted in neither language.
Syntagmatic and formation plans show visible intralingual characteristics of Serbian and Hungarian disperse system of case constructions in Serbian and the formation
of compounds in Hungarian.
Key words: Serbian language, Hungarian language, contact linguistics, contrastive
analysis, terminology, cosmetic products.
515

Zbornik U Čast Profesorki Veri Vasić

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik U Čast Profesorki Veri Vasić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZBORNIK U AST

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NOVOM SADU

MORFOLOKO-DERIVACIONA I PROZODIJSKA ISTRAIVANJA........ 141

BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI1

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

: (56); (60); / (105); (111); (303);

III PRIREIVAKI RAD

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Osobine jezikog komuniciranja dete-dete u predkolskoj ustanovi //

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

Kondicionalne klauze sa nekonsekutivnom apodozom //

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

: enske studije i istraivanja Mileva Mari Ajntajn,

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Modeli kontekstualizacije izbornih flajera // Jezik u upotrebi = Language in Use

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

PRILOG 1: MENTORSKI RAD

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Senka Bengin Diskursne osobine poslovne prepiske imejlom (2011)

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

(-, 1997, 5967) , ,

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Univerzitet u Novom Sadu

NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO1

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

peto, to su pseudoanglicizmi, poput golgeter, rei skovane u srpskom jeziku ili

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

tmann, 2001; Hartmann, James, 1998). U prvom izdanju o odrednicama se daje

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

sti upotrebe anglicizama bio bi proiren sa sadanje tri vrednosti (nepotreban,

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

(c) internetski izvori, ukljuujui vebsajtove razliitih namena, tematskih oblasti

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

nutno prelaenje s jednog dela teksta na drugi, pomou sistema hiperlinkovanog

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Up. http://ahdictionary.com/ ; http://www.merriam-webster.com/ ; http://www.macmillandictionary.

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

Ilustracija 1: snimak ekrana Elektronskog renika jezika lusoga9

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Macmillan Open Dictionary: http://www.macmillandictionary.com/open-dictionary/submit.

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

: (elovk), (ludi), (do), (dt),

: (bylka), (bob), (*boky),

: (arm), (bi), (borna), (bbn),

, , : (m), (berg), bezdan (*bezdn),

: (as), (etvrtk), (dn), (davn(j)),