MEZZE

magazin o gastronomskoj kulturi | jul/avgust 2013.

More
u tanjiru

instrukcije
za ienje lignji

jedan dan u

Solunu

Jela na brzaka!

jela za vrue leto koja se spremaju za manje od 30

uvodna re

MEZZE tim se sprema na ODMOR, ali pre toga,

dvobroj je pred vama i pun je sadraja da vas dri
okupiranim itavo leto.

Da li ete se osveavati naim HLADNIM

ORBICAMA ili LEDENIM POSLASTICAMA ili
ste avanturista pa ete spremati jelima sa egzotinim

AVOKADOM... a moda vam se ipak ne provodi puno

vremena u kuhinji, bez brige, tu su recepti za jela koja
se spremaju za MANJE OD 30 MINUTA... kako god
da odluite, ovoga leta uivajte, smejte se i volite!

Sretno nam leto!

MEZZE

tim

Marija Petrovi

Ana V. urevi

Ivana Lalicki

Milkica Crevar Saka

Palachinka

Prstohvat soli

So & Biber
Dolce Fooda

Mimis kingdom

Jelena otri

Sanja Manasijevi

Lana Beli

Olivera Seni

foodforthought

Knjiki moljac u pajzu

La cuisine creative

Ja u kuhinji...

Dragana Puica

Mihaela Javor

Nevena Zelunka Cvijeti

Zorica Lakoni

Moje grne

Tortelina

Hleb&Lale

My pans & pots

SADR
ZAJ

va recept

jedan dan u

Solunu

pasta sa limunom
grka kuhinja
letnja inspiracija
avokado
hladne orbe

supa od dinje i pruta

zeleni gaspao
hladna orba od jogurta
kako da pravilno prati voe i povre
koje nije organski uzgojeno

jela na brzaka

blanirana boranija sa bademom

obrok salata sa piletinom i breskvama
zapeena feta na bulguru sa zelenom salsom
pasta sa tikvicama
grilovane sardele sa povrem
vino za poetnike
u sezoni

avokado humus
sirova orba od avokada i graka
fajita od piletine i domae tortilje
sladoled od avokada i banane
kuvamo&druimo se u restoranu eram

jela iz prirode

sarmice od liste vinove loze

orba od tira
pljeskavice sa piletinom i koprivama
jagnjea kapama sa zeljem
proja
party

slani trifle
orba od tira
pljeskavice sa piletinom i koprivama
jagnjea kapama sa zeljem
proja

korijander
pita na tapu
po meri mezze tima

kuvari
more u tanjiru

krem orba od dagnji

pijane lignje sa krompirom iz rerne

ledene poslastice

peena aljaska
breskvica puslica
sorbe od narande
sendvi keks sa sladoledom

kako oistiti lignje

Fotografija na naslovnoj strani: Nevena Zelunka Cvijeti

Obrada i priprema sadraja: Marija Petrovi i Ana V. urevi
Zabranjeno je neovlaeno preuzimanje i kopiranje sadraja, bez prethodne saglasnosti redakcije asopisa Mezze.

pr

Sardele sa
povrcem

Sorbe

salata od
lubenice
-

roja

hladne
corbe

va
recept

Na temu Pasta odabrali smo Tatjanin recept za

pagete sa limunom. Jednostavno, lagano, brzo i
pravo letnje jelo. to bi mi rekli Leto u tanjiru :)

Sastojci
300 g pageta
1 vei limun
40 g parmezana
maslinovo ulje
bosiljak
so
biber
Priprema
Skuvajte pagete u posoljenoj vodi sa malo ulja.

U meuvremenu napravite sos. Pomeajte parmezan i dosta sitno seckanog

sveeg bosiljka po ukusu sa rendanom koricom i sokom od limuna, malo soli
i bibera. Nalijte uljem da prekrije masu i da se dobije pasta. Po ukusu moe se
dodavati jo bosiljka ili limuna. Pomeati sa skuvanim pagetima.

Recept: Tatja
na Venc- elovs
ki
Fotografija: L
ana Belic-

Spageti
sa limunom

i
n
a
j
s
n
p
t
ira
el

a ci j a

Za vrele dane u bati, na plai ili dok se

hladite ispred ventilatora u stanu. Neto
malo voa, pun bokal leda, po koja
granica aromatinog bilja i voda, osveie vas bolje od bilo kod gaziranog ili
negaziranog soka.

Probajte:

limun + krastavac + nana

lubenica + ruzmarin
malina + limeta
bosiljak + limun
borovnica + zalfija
ananas + nana
Eksperimentiite sa kombinacijama, naite
ono to vam najvie odgovara.
Najbolje je popiti je istog dana, eventualno sutradan, ali nikako kasnije.

autor: marija petrovic-

facebook

foto :

M arija

d
a
l
h

o
rb

e
n


Hladna verzija bora nacionalno je jelo
Rusije, Litvanije, Letonije, Belorusije i
Poljske. Okrepljuje i osveava!
Autor: Marija Petrovi

ZA 5-6 OSOBA

SASTOJCI

oko 200 g cvekle

oko 200 g krastavca
3 mlada luka (beli deo)
700 ml kefira
so, biber
sitno seckana svea miroija
PRIPREMA

Neoljutenu cveklu pecite u rerni na

180C oko 1 sat. Peena je onda kada
viljuka lagano ulazi.
Mladi luk i oljuteni krastavac iseckajte na sitne kockice. Peenu cveklu
oljutite pa je ispasirajte u blenderu sa
malo kefira, a kada je sve dobro mleveno dodajte i preostali kefir.
U inijice sipajte cveklu izblendisanu
sa kefirom, ubacite nekoliko kaika
seckanog krastavca pomeanog sa
mladim lukom, posolite i pobiberite
po ukusu i pospite sitno seckanom
miroijom.
Sluite hladno, uz kuvana jaja.
NAPOMENA: Cveklu moete i

obariti ili skuvati na pari, a u vreme

kada joj nije sezona moete je ak
zameniti i onom iz tegle, ali slabo
zainjenom i dobro oceenom
(moete je ak i isprati pod mlazom
vode). U sluaju da koristite cveklu iz
tegle, kefir zamenite obinim jogurtom
jer je on manje kiseo.

Supa od
dinje i pruta
Autor: Zorica Lakoni

ZA 4 OSOBE

SASTOJCI

120 gr pruta
1,2 kg oiene narandaste dinje
3 kaike belog vinskog sireta
4 supene kaike blagog krem sira
so, biber po ukusu

PRIPREMA

Oienu dinju isecite na kocke i

ubacite u blender. Miksajte dok ne
napravite homogenu kau. Dodajte
sire i miksajte jo desetak sekundi.
Posolite i pobiberite po ukusu.
Prespite u plastini kontejner sa
odgovarajuim poklopcem i ostavite
da se hladi u friideru minimum etiri
sata.
Pre sluenja, listie pruta proprite
u zagrejanom teflonskom tiganju na
srednjoj temperaturi. Posle desetak
minuta, kada prut proprimi lepu
zlatnu boju sa obe strane, izvadite ga
na tanjir .Pustite da se ohladi pa ga
izmrvite rukama na sitne komadie.
Ohlaenu supu izvadite iz friidera i
proverite ukus. Po potrebi dodajte jo
soli ili bibera pa servirajte u odgovarajuim tanjirima. U sredini svakog
tanjira dodajte po kaiku krem sira i
pospite odozgo mrvljenim prutom.

Zeleni gaspa
Kod pripreme ovog gaspaa vodite rauna
da listovi blitve budu mladi i proverite
da krastavci nemaju gorkih delova. Ako
elite, blitvu zamenite mladom koprivom
dobiete jo zdraviju varijantu.
Autor: Milkica Crevar Saka

ao

SASTOJCI

ZA 3 OSOBE

1 vea stabljika celera, 1 zelena paprika, 3 srednja krastavca, oljutena,

2 krike belog, odstajalog hleba, bez
korice, zelene, ili papriice (ili
manje ili vie, prilagodite ukusu), 2
ena belog luka, kaiice eera,
50 g oraha, 100 g oienih, mladih listova blitve,1 kaika seckanog
peruna, 2 kaike sireta, 120 ml
maslinovog ulja, 2 kaike grkog
jogurta, 250 ml vode,1 kaiica soli
Krutoni:
2 deblje krike integralnog tost hleba
4 kaike maslinovog ulja
so, beli biber po ukusu
kockice leda
PRIPREMA

Najpre napravite krutone. Ukljuite rernu

da se greje na 200C. Obloite pleh papirom za peenje.
Isecite krike integralnog tost hleba na
kockice. Pospite ih solju i maslinovim
uljem. Izmeajte i prebacite na pripremljeni pleh. Pecite 10-15 minuta dok ne
postanu hrskave. Izvadite iz rerne, prebacite u inijicu i ostavite da se ohlade.
Grubo isecite stabljiku celera, papriku,
oljutene krastavce, hleb, ili papriicu
i beli luk. Prebacite u blender i usitnite.
Dodajte eer, orahe, listove blitve iscepkane, perun, sire, maslinovo ulje,
jogurt, vei deo vode, 6-7 kockica leda,
so i malo belog bibera. Sve dobro usitnite da dobijete to ujednaeniju masu.
Za ovo e vam trebati nekoliko minuta
blendiranja. Sve ovo moete uraditi i
tapnim mikserom. Na kraju dodate jo
6-7 kockica leda i kratko izblendirajte da
se samo malo izlome.
Sluite odmah, uz dodatak leda,
pripremljene krutone i mlaz maslinovog
ulja. Po elji dodajte i nekoliko listova
bosiljka.

Hladna orb
od jogurta
Autor: Olivera Seni

ZA 4 OSOBE

SASTOJCI

1 l jogurta
1 manja glavica brokolija
1 glavica belog luka (da glavica)
1 glavica crnog luka
malo maslinovog ulja
malo soli i bibera
PRIPREMA

Glavicu belog luka zasecite pri vrhu,

prelijte maslinovim uljem i zajedno sa
grubo seenim crnim lukom stavite u
rernu na 40-ak minuta tj. dok beli luk
ne omeka, a crni porumeni. Izvadite
ga iz rerni i ostavite da se ohladi. Ovo
moete uraditi i dan pre ako ve palite
rernu zbog neeg drugog.
U jogurt stavite isceen, peen beli
luk, sitno iseckan peeni crni luk, sitno
seckan brokoli kuvan na pari 5 minuta,
so i biber. Sve dobro promeajte,
rashladilte pa servirajte.

ba

Kako pravilno prati s

koje nije organ

svee voe i povre

nski uzgojeno?
autor: Milkica Crevar Sakac
-

Idealno bi bilo kupovati samo organski

uzgojeno voe i povre. Jo idealnije
bi bilo imati komadi zemlje i uzgajati
svoje sopstveno voe i povre
prirodnim metodama.

Naalost, ovo drugo mnogi nemaju ili imaju, ali nemaju vremena posvetiti se bati, a
kupovno organski uzgojeno voe i povre
je mnogo skuplje od obinog. Zbog toga
veina nas ipak kupuje na obinim pijacama, kod prodavaca koji su koristili razna
sredstva da ouvaju i poveaju prinos svog
roda. U gorim sluajevima, kupujemo od
preprodavaca koji su kupili ono to prodaju
od proizvoaa na veliko.
Povre i voe se tretira pesticidima,
vetakim ubrivima, fungicidima. Sem
toga na povrini plodova ive mnogobrojne vrste bakterija i gljivica koje ne vidimo
golim okom. Jedan deo ovih sredstava
i mikroorganizama se spere sa plodova
kiom. Ostatak ostane na povrini ploda.
Iako esto nailazimo na podatke da se
najvie vitamina krije u ljusci jabuke, istina
je da se tu krije i najvie ovih toksinih
materija. Zato je jabuku poeljno oljutiti ili
ba, ba dobro oprati...

Na internetu postoji itav niz metoda i

saveta za pranje. Neki savetuju dodavanje
sireta u vodu, neki obinog deterdenta
(koji je svakako manje tetan od sredstava
kojima su biljke prskane), limunovog soka
ili sode bikarbone. Primena nekih od ovih
dodataka ima donekle smisla, ali NIJEDAN
od njih ne moe ukloniti SVE to se nalazi
na plodu. Sire pomae razaranje elijskog
zida patogenih bakterija ili neutralisanje
baznih pesticida, ali nee skinuti kisele
komponente. Dodavanje ovakvih prirodnih
supstanci sigurno nee tetiti, ali u mnogim
sluajevima nee ni pomoi. Sem toga, na
taj nain se moe promeniti i ukus nekih
vrsta voa ili povra.
U svetu postoje i komercijalna sredstva
koja se dodaju vodi za pranje, ali nauna
istraivanja su pokazala da njihova primena ne daje bolje rezultate i da slue
proizvoaima da zarade to vie novca.

sleva na desno:
cvekla, trenje, jagode, patlidan,

belo groe, vinje,

smokve, ribizle

zakljuak
Zakljuak je da je najbolje sredstvo za pranje
voa i povra obina, hladna voda. U idealnom sluaju destilovana voda, ali kad
nje nema, moe i voda sa esme. Vano je
razliite vrste voa ili povra prati na razliite

Ruke kojima peremo moraju biti iste, kao i

mesto gde peremo, naravno.

Plodovi se peru neposredno pre upotrebe,

jer prerano pranje ubrzava truljenje.

Plodovi sa vrstom korom (citrusi,

jabuke, kruke) se peru pod mlazom vode,

po mogunosti uz upotrebu etke (posebno
zbog toga to se esto prskaju sredstvima
koja stvaraju votani sloj).

Karfiol ili brokoli

koji mogu imati

neistoe i u untranjosti glavice dobro je
potopiti u hladnu vodu na nekoliko minuta.

Lisnato povre kao to je spana ili zele-

na salata se mora razdvojiti na listove i svaki

zasebno prati pod mlazom vode.

Breskve, kajsije, ljive i slino voe

se pere pod mlazom hladne vode i posle se

obrie jer inae veoma brzo istruli.

Groe, jagode i slino neno voe se

pere pod sporim mlazom vode, kratko i to

neposredno pre jela.

Zainske biljke se brzim pokretima

provlae kroz hladnu vodu i posle osue

ubrusom.

Pranje
voa i povra
ipak ne treba olako shvatiti. Ne treba preterivati kao
neki ljudi koji po nekoliko minuta
deterdentom peru jabuku, ali ga ne
teba ni zanemariti. Obina, tekua voda
je najbolje i najpouzdanije sredstvo
koje imamo i moemo ju slobodno to
vie koristiti, ali moramo biti svesni
da je nemogue u potpunosti
ukloniti tetne materije sa
plodova.

Jela

na brzaka

Blanirana
boranija

sa bademom

Blanirana boranija sa istopljenim puterom ili maslinovim uljem i sa kotunjavim

voem moe da bude sjajana promena u
jelovniku tokom leta. Gledajte da vam boranija bude to sveija, nita gore od stare,
vlaknaste, boranije.
Autor: Ivana Lalicki

SASTOJCI

ZA 2-3 OSOBE

kilograma boranije, 4 kaike ekstra devianskog maslinovog ulja, 1

kaika limunovog soka, plus malo
izrendane korice, krupnija so i svee
samleven biber, pola ake sirovog ili
peenog badema, koji ste malo istukli kuhinjskim ekiem, pola ake
listova ili cvetova korijandera
PRIPREMA

Oienu boraniju skuvajte.

Napravite preliv tako to ete pomeati maslinovo ulje, likumov sok i izrendanu koricu.
Poreajte oceenu boraniju na tanjir. Prelijte je prelivom, posolite, pobiberite, dodajte badem i na kraju
cvetove korijandera.
NAPOMENA

Kad seete krajeve, ne secite oba,

ve samo onaj sa kojeg boranija visi.
Kau da je onaj patrljak, na dnu, neto
najzdravije kod boranije.
Kada kuvate boraniju zagrejte puno
posoljene vode u velikom loncu do
vrenja, i onda kuvajte 3-5 minuta.
Nemojte je prekuvati. to je sveija
boranija to joj manje kuvanja treba.
Kad ste skuvali boraniju odmah je
prebacite u sud za ceenje i stavite
pod hladnu vodu i dodajte joj kocke
leda. Na taj nain bornija e prestati
da se termiki obrauje i zadrae
lepu zelenu boju, kao i vrst oblik.

Obrok
salata

sa piletinom i bres

Salatica koja se sprema za 20-ak minuta,

ringlu je potrebno ukljuiti na desetak... i
lagan, hranljiv i super ukusan obrok je tu!
Uz to svako moe slagati salatu po svojoj
elji i dodati malo vie ovoga ili onoga...
Autor: Olivera Seni

skvama

SASTOJCI

ZA 2-3 OSOBE

1 velika glavica zelene salate, 50 g svee

rukole, 2 bataka i karabatka, 400 g mini
paradajza, 1 velika glavica crnog luka,
3-4 svee breskve, 125 g mozzarelle,
aka badema, 1 glavica belog luka
Preliv: 70 ml maslinovog ulja, 3 kaiice
sirupa od nara, 2-3 kaike aceto balsamica, morska so
I jo: 50 ml maslinovog ulja, kaika brana, malo ljute mlevene paprike, so, biber
PRIPREMA

Obe vrste salate dobro operite i osuite.

Meso odvojite od koske i koe, iseckajte na
sitne kockice, pospite sa malo brana, ljute
mlevene paprike, soli i bibera.
U tiganju na maslinovom ulju proprite
enove belog luka seene na pola, dok ne
porumene, a onda ih izvadite i na tom ulju
isprite meso dok fino ne porumeni, izvadilte i njega na tanjir.
Zasebno iseckajte luk na rebarca, posolite
i ostavite malo da odstoji a posebno iseckajte paradajz na pola, breskve na krike,
mozzarellu na kockice, badem na krupnije
delove...
Na tanjire za serviranje slaite salatu ovako:
stavite malo zelene salate i rukole, breskvica, mocarele, piletine, mini paradajza,
peenog belog luka, seckanih badema i sve
obilato poprskajte prelivom... Prelijte i sa
onim uljem u kome se prilo meso.
NAPOMENA

Preliv se pravi tako to se u teglici pomeaju svi sastojci preliva i pre samog prelivanja
teglica se dobro protrese da se svi sastojci
spoje.
Ako nemate sirup od nara moe da poslui i
onaj soki kod slatka od jagoda ili vianja ili
tako neto.

Zapeena fet
na bulguru

sa zelenom

Bulgur je itarica koja se dobija od durumpenice. Penica se natapa, pa sui ili

pee, a onda se mrvi ili lomi na razliite
veliine u zavisnosti koja mu je namena.
Smatra se integralnom itaricom i veoma
je zdrav. Umesto bulgura moete koristiti
kuskus. U tom sluaju kuskus pripremite
po uputstvu sa kesice i u njega ubacite
proprenu papriku, luk, kajsije i bademe.
Autor: Nevena Zelunka Cvijeti

ta

salsom

SASTOJCI

ZA 2 OSOBE

250 g to sitnijih ampinjona, oko

125 g feta sira, nekoliko eri paradajza sline veliine, maslinovo ulje, so,
biber
200 g krupnijeg bulgura, 1 srednja
glavica luka iseckanog na kockice,
crvene paprike iseckane na kockice,
50 g sitno seckanih badema, 50 g sitno iseenih suenih kajsija, 3 kaike
maslinovog ulja
Zelena salsa: aka bosiljka, aka
nane, aka peruna, 2 ena belog
luka, prstohvat soli, prstohvat bibera, 2 kaike kapara, 50 ml maslinovog ulja
PRIPREMA

Ukljuite rernu na program grilovanja

i na temperaturu 200C. ampinjone
oistite etkicom ili vlanom krpom.
Paradajzie operite i osuite. Feta sir
isecite na vee kocke. Tepsiju nauljite
sa maslinovim uljem, rasporedite sve
ampinjone, feta sir i eri paradajz.
Pecite oko 20 minuta u ve zagrejanoj
rerni.
Dok se povre pee u rerni, papriku proprite na maslinovom ulju 3-4
minuta, dodajte luk, izmeajte i prite
jo 2-3 minuta. Posolite i pobiberite.
Dodajte bulgur, izmeajte i nalijte sa
vruom vodom, da ogrezne. Ostavite
da se ukuva i da sva voda ispari. Pred
kraj dodajte suene kajsije i bademe.
Kada je gotov, bulgur je poput skuvanog integralnog pirina.
Dok se bulgur kuva, u blender ubacite
sve sastojke za salsu i izmiksajte nekoliko puta da se sve usitni i sjedini.
Posluite toplo tako to ete prvo
staviti na tanjir bulgur pa povre i preko prelijte sa zelenom salsom.

Pasta
Pasta
salata

sa tikvicama

Odlina dok je jo topla, kao brzi obrok, ali

je jako dobra i ohlaena, sledeeg dana.
Autor: Milkica Crevar Saka

Odlina dok je jo topla, kao brzi obrok, ali

je jako dobra i ohlaena, sledeeg dana.
Autor: Milkica Crevar Saka

SASTOJCI

ZA 2 OSOBE

160 ml ulja za prenje tikvica, 2 srednje ili jedna vea tikvica (ukupno
oko 600 g), 1 kaika sireta, 2 kaike
sitno seckane majine duice, 1
puna kaika sitno seckanog perunovog lista, 40 ml maslinovog ulja,
so, svee mleveni crni biber, 125
g testenine tipa penne (ili neke
druge, sline), rendana kora 1 limuna, 1 kaika kapara, 100 g mocarele
iskidane na komadie
PRIPREMA

Stavite lonac sa slanom vodom da

prokljua. Dok ekate da voda za
testeninu prokljua, isecite tikvice na
krike debljine oko 5-6 mm. Zagrejte
160 ml ulja u tiganju i prite tikvice u
nekoliko tura (da budu u jednom sloju). Prite 2-3 minuta sa svake strane
dok ne dobiju zlatnu boju. Prene
tikvice vadite u cediljku, da iskapa
viak ulja. Kad su sve tikvice gotove,
prebacite ih u dublju iniju i prelijte
siretom. Promeajte ih i ostavite da
se kratko mariniraju, dok ne pripremite
sve ostalo.
Skuvajte testeninu al dente prema
uputstvu sa pakovanja. Gotovu testeninu procedite i prelijte hladnom vodom.
Ostavite da se ocedi.
tapnim mikserom od majine duice,
peruna, soli, crnog bibera i maslinovog ulja napravite gladak sos.
Oceenu testeninu prebacite u veu
iniju, dodajte sos od majine duice
i promeajte. Dodajte prene tikvice,
kapare, koricu limuna iskidanu mocarelu. Probajte, pa dodatno posolite
(ova salata trai dosta soli). Sve lagano promeajte.

SASTOJCI

500 g oienih sardela

Marinada za ribu: 4 kaike maslinovog
ulja, 2 cm djumbira, narendanog, 1 en
belog luka, 1 ravna kaiica tucane
ljute paprika, 1 kaiica soli, biber, po
ukusu
Povre: 1 srednja glavica luka, 1 manja tikvica, 1 manji patlidan, 1 crvena
paprika, 150 g ampinjona, 2-3 kaike
maslinovog ulja, 1 en belog luka, so,
biber, svei origano
PRIPREMA

Ribu oistite i operite, pa kuhinjskim

ubrusima osuite. U veoj iniji pomeajte sastojke za marinadu, odvojite jednu
kaiku u drugu iniju. Stavite ribu u veu
iniju i promeajte da se marinada lepo
rasporedi. Ostavite da se marinira 10-ak
minuta u friideru.
Luk iseckajte na rebarca, tikvicu i plavi
patlidan na kockice, papriku na trakice,
a ampinjone podelite na etvrtine ili ako
su veliki na osmine. Dobro zagrejte tiganj
pa uspite ulje, kada se malo zagreje
dodajte luk i papriku, prite 2-3 minuta
pa dodajte ampinjone, pa tikvice i plavi
patlidan. Posolite i pobiberite po ukusu.
Sve prite maksimalno 10 minuta uz stalno meanje. Na kraju dodajte sitno seckani beli luk i sve jo malo proprite da se
ukusi poveu. Zainite sveim origanom.
Dobro zagrejte gril tiganj. Ribu ocedite
od vika marinade pa je stavite na vreo
tiganj. U zavisnosti od veliine ribu pecite
due ili krae, manju ribu pecite po 2-3
minuta sa svake strane. Kada je peena
sa jedne strane okrenite je, potrudite se
da je to manje dirate osim neophodnog
okretanja. U marinadu koja je ostala sa
strane dodajte malo maslinovog ulja pa
prelite ribu sa njom. Po potrebi dosolite
sve sa jo malo morske soli.
Posluite uz povre.

Grilovane
sardele

sa povrcem

Autor: Sanja Manasijevi

>

vino za pocetni

ike

Ovaj

lanak nije

jedan od onih koji

e vam priati

o slavi, istoriji, proizvodnji

ostalim stva-

rima koje ete

nai u vie-manje
svim pisaniji-

ma o ovom piu,
ve mi je ideja

da vas ohrabrim
da se upustite
u konzumaciju i
istraivanje vina
bez ikakvog
straha i

kompleksa.

autor: Ivana Lalicki

gromna ponuda raznih

vrsta i brendova vina
moe da bude veoma
zbunjujua. Takoe,
pria o koliini tanina, bukeu,
geografskom poreklu, berbi toj i
toj, i jo puno drugih detalja ine
da se obian laik ne snalazi lako u
svemu tome. Ipak, imajte na umu
da je najvanije da uivate u vinu, i
to treba da vam bude ideja vodilja,
ak i ako ne znate suvu teoriju o
ovom piu.

Pre par godina profesor sa fakulteta mog mua pozove nas i ostatak
klase sa partnerima na degustaciju
vina. Dogaaj je bio izuzetno organizovan. Ne treba da pominjem
de je profesor bio veliki poznavalac ovog pia i ponosni vlasnik impresivne kolekcije vina u podrumu.
Pored jako mnogo sireva, voa i
hlepia, koji se obino serviraju uz
degustaciju vina, na jednom stolu
nas je ekalo est vrsta vina, sve
boce obavijene aluminijumskom
folijom, da se ne vide etikete, i
oznaene brojevima. Svi uesnici
su dobili upitnike gde je trebalo
da ocene maskirana vina i da ga
ih poveu sa datim opisima arome
i ukusa. Na kraju su javno objavljeni rezultati. Ja sam imala samo
jedan taan odgovor i nekako mi
nije bilo svejedno. Za to krivim
drugi krug degustacije gde mi se
sve pomealo, ali da ne preterujem
i nisam bila neki poznavalac vina.
Uglavnom, taj dogaaj je bio neka
vrsta prekretnice u mom interesovanju za vina.
Na pomenutoj degustaciji krajnji
rezultat je bio sledei studenti
su ubedljivo izglasali kao najbolje
vino ono koje je bilo najjeftinije.
To moe da znai dve stvari: cena
ne mora da govori o kvalitetu, ali i

isto tako mogue je da uesnici nisu imali

dovoljno razvijen i instanan ukus da prepoznaju najkvalitetnije vino. I to je upravo
poenta mog lanka. Nemojte odmah da se
obeshrabrite mislei da vam treba puno para i
puno teorijske potkovanosti da bi nali odlino
vino. Ono to vam treba je, slino uivanju
u klasinoj muzici i mnogim drugim dobrim
stvarima, praksa i razvijanje oseaja da prepoznate lepo i kvalitetno vino.

kako da udjete u svet vina

Moja savet je da ponete istraivanje tako to

ete kupovati u specijalizovanim prodavnicama vina. U prodavnicama vina ete esto nai
dobro obuene prodavce koji se veoma razumeju u vina i oni e vam pomoi da naete
odgovarajuu vrstu. Takoe, te prodavnice
esto imaju specijalnu ponudu vina koja nisu
skupa ali su dobra. Nabavite vodi ili enciklopediju o vinu iz koga moete da dobijete puno
korisnih informacija. Ovo je moj izvor: The
Sothebys Wine Encyclopedia, DK.
Restorani su takoe dobar izvor za otkrivanje
dobrih vina. Kada mi se neko vino u restoranu
posebno dopadne, a zaboravila sam mu ime,
obino idem na sajt restorana da se podsetim.
Tako sam pronala neka od svojih omiljenih
vina.
Na internetu ete takoe nai mnotvo foruma
sa komentarima dobrih poznavalaca o kvalitetu
pojedinih vina i njihovom uparivanju sa hranom.
U svom istraivanju vina moete da se fokusirate na regije (dolina Napa i Sonoma u Kaliforniji
i upte vina sa Zapadne SAD obale su oblast
mog interesovanja), ili vrste vina (Merlo, Rizling,
Roze, Malbek, itd). Za one koji se odlue za
Pinot noir postoji jedan mnogo dobar igrani
film posveen toj vrsti vina Stranputice (Sideways).
Dobar nain da zapamtite i ocenite vina koje ste
konzumirali jeste da uvate pampure, na koje
moete da dopiete podatke o vinu ili iscrtate

onoliko zvezdica koliko mislite da to vino vredi

(na primer, na skali od jedan do pet). Ipak, sva
vina nemaju tu vrstu epova tako da moete da
koristite i tabele (znam da suludo zvui, ali ja
sam ih imala) i da tu zabeleite ustiske o vinu
koje ste probali.

crno ili belo?

Neki ljudi se odluuju prema

dobu godine. Belo i roze leti,
crno zimi. Inae, belo vino se
slui hladno, crno na sobnoj temperaturi.
Kvalitet vina moe da varira od
berbe do berbe. Suna ili vlana
leta mogu puno da utiu na ukus
vina, zato je godina proizvodnje
tako vana. Uz to, mnogim vinima se kvalitet poboljava sa godinama provedenim u pordrumu.
Vina uglavnom dobijaju ime po
vrsti groa od koga se prave,
mada ima i vina koja su meavina
vie sorti. Najpopularnije vrste
vina u Americi su: crna - Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot
noir, Shiraz, Zinfandel i bela Sauvignon blanc, Chardonnay,
Pinot grigio (Gri), Riesling, itd. O
njima ima puno toga da se pria,
pre svega o njihovom uparivanju
sa hranom, ali to trai ve neku
drugu i duu priu, a ja bih da se
zadrim na jednostavnim savetima kako da otkrijete dobra vina.

Jo par
korisnih saveta

Kad ste u restoranu nemojte da vas zbuni

taj famozni ritual serviranja vina, sve je u
stvari jako jednostavno. Onome ko naruuje
konobar donosi flau vina, najpre je pokae
gostima, zatim otvori. Onda sipa malo vina u
au, i naruilac ga omirie i proba tj. testira
da li mu se dopada. Bez problema moete
da odbijete vino ako vam se ne svia, nemojte da vam bude glupo, jer ionako vam
restoran naplauje dosta za to zadovoljstvo.
Moj savet vam je takoe da nikad ne kupujete vino sa nekim provokativnim imenom.
Proizvoai esto lukavo pokuavaju da
primame kupce nekim neobinim nazivom
ala Vesele ene i slino... suvino je rei da
su obino fokusirani na ensku populaciju.
Jedino dobro vino koje sam probala sa
takvim nazivom jeste bilo Menage a trois
(Ljubavni trougao) i nijedno vie.
Nekada je tek par zemalja bilo poznato po
prozvodnji vina, ali sada izgleda kao da se
skoro svuda prave. Francuska je i dalje na
vodeem mestu, zatim Italija (mada ta vina
nisu ba kontrolisana i sistematizovana kao
francuska), SAD, panija, Nemaka. Danas
sve vie vina dolazi iz June Amerike, ali i iz
Australije i Novog Zelanda. Meni su omiljena
vina iz Kalifornije, vokasta i pune arome, ali
volim da probam i razna druga, to i vama
preporuujem.
Naalost moje poznavanje domaih srpskih vina je jako limitirano. Uglavnom sam
probala ona za iroku potronju, jer sam
poela ozbiljnije da se interesujem za vino
tek kada sam dola u Ameriku. Znam da
postoji dosta novih malih vinarija, i ivo me
zanima kakva vina proizvode. Ukoliko imate
neka omiljena domaa vina obavezno me
obavestite, sa zadovoljstvom u ih probati
sledei put kad doem.

Ukoliko se upustite u ovo

istraivanje, evo kako e se razvijati vaa sposobnost raspoznavanja i ocene vina: najpre ete moi
da utvrdite da li je vino slatko
ili suvo. Zatim ete poeti da
primeujete da su neka vina jaa
a neka slabija, i to zahvaljujui
njihovoj aromi i mirisu. Posle ete
primeivati razlike u boji, viskozitetu i transparentnosti. Onda
ete moi da pogodite kojoj vrsti
vino pripada. Zatim slede finese
kao utvrivanje mesta porekla, oseaj da je ukus posebno
vokast ili zainjen, da li se osea
na peurke u umi posle kie... i
znate ve te neobine opise na
etiketama. Ono najvanije je:
- -

mocicete da prepoznate
dobro vino!

korijander
autor: Milkica Crevar

u
se
onz
i

orijander (Coriandrum sativum) je jednogodinja zeljasta biljka

koja izgledom podsea na perun. Razlika je u listovima koji su
kod korijandera vie renjeviti i u plodovima koji kod korijandera
imaju specifian okrugao oblik koji se lako deli na dve pravilne
polulopte.

Ova biljka raste irom June Evrope,

Bliskog Istoka i Jugoistone Azije i na ovim
podrujima se koristi kao zain hiljadama
godina. Semenke korijandera su pronaene
na neolitksim arheolokim nalazitima u
Izraelu i to su najstariji dokazi o uzgajanju
ove zainske biljke. Korijander se gajio i u
drevnom Egiptu, a dokaz za to je pola litra
semenki pronaenih u Tutankamonovoj
grobnici. Ovo je posebno zanimljivo zbog
toga to se zna da korijander ne raste u prirodi na teritoriji Egipta.
Poreklo rei korijander jo uvek sa
sigurnou nije utvreno. Prema nekima
ona potie od grke rei korijadana, to je
slino imenu Arijadne, keri kralja Minosa.
Interesantnije je drugo tumaenje po kom
ovo ime potie od grke rei koros, to znai
buba zbog specifinog mirisa sveih listova korijandera koji neke ljude podseaju na
miris poznate smrdibube. Ovo tumaenje
nije besmisleno, jer listovi korijandera
zaista
imaju specifian
miris
koji
nije prijatan
mnogim ljudima, a potie
od
nekih
nezasienih aldehida. Postoje
neki
dokazi
da je ovakva
reakcija
na
miris genetski
uslovljena.
Na engleskom

govornom podruju se sreu dve rei koje

opisuju ovu biljku. Naziv coriander se
moe odnositi i na listove i na semenke,
dok se naziv cilantro odnosi samo na listove i karakteristian je za podruje Severne Amerike.
Plodovi korijandera imaju drugaiju aromu
od listova. Ova aroma je kod svee sakupljenih semenki pomalo udna, ali stajanjem se ta udna nota gubi, a sve vie se osete citrusni tonovi. Semenke korijandera
treba uvati cele i mleti ih po potrebi jer
se kod celih semenki aroma veoma dugo
zadrava, a nakon mlevenja se brzo gubi.
Kao i veina drugih zainskih biljaka, i korijander je bogat fitonutrijentima (karvon,
kamfor; flavonoidi kvercetin, epigenin; fenolne kiseline kao to su hlorogenska i kafeinska), a njih ima vie u listovima nego u
semenkama. On se esto koristi kod nadutosti, stimulie apetit i poveava sekreciju
eludane kiseline. U narodnoj medicini se
koristi i za smanjivanje anksioznosti i protiv nesanice. Neka novija istraivanja ukazuju da sniava nivo holesterola i triglicerida i da ima povoljno dejstvo na obolele od
dijabetesa. Posebno je zanimljivo antibakterijsko dejstvo etarskog ulja korijandera
na bakteriju Salmonella koje je dokazano u
naunim istraivanjima.
Korijander kao zain je veoma zastupljen
u mnogim nacionalnim kuhinjama. Koriste
se svi delovi biljke, ali najee mladi listovi
i semenke. U meksikoj kuhinji se koriste
uglavnom listovi i to kao dodatak recep-

tima za salsu, gvakamole ili preko salata. U indijskoj i kineskoj

kuhinji se koriste i listovi i semenke kao dodatak mnogim jelima ili zainskim meavinama,
a zastupljen je i u skandinavskoj
kuhinji kao dodatak salatama,
zimnici, a semenke se dodaju
aromatinim piima i likerima.
Korijander se lako gaji kod nas
iz semena. Kad se jednom poseje,
dalje se sam rasejava i uvek ete
imati male biljice na prolee.
Voli toplo i sunano mesto i rastresitu zemlju. Moe se sejati u
posude za rasad tokom marta, ali
jednostavnije ga je sejati direktno na planirano mesto tokom
aprila. Dobro podnosi suu i
potrebno ga je zalivati samo
ako suni periodi potraju. Ako
je vreme veoma toplo, stabljike
brzo porastu i osemene se, pa se
veoma kratko mogu brati mladi
listovi potrebni za salate. Zato ga
je dobro sejati dva puta godinje:
na prolee za dobijanje semenki
i krajem avgusta, da bi ste tokom
septembra i oktobra imali listove
koji ne vole letnje ege. Kad semenke na stabljici sazru, odmah
otpadaju, pa je potrebno paljivo
pratiti biljku u tom periodu. Tada
je najbolje odsei celu stabljiku i
semenke istresti na pripremljeno
platno.
Korijander ne zahteva mnogo
prostora i zaista se lako gaji. Ako
vam ne smeta njegov miris i ako
volite azijsku kuhinju, obavezno
ga posejte na neko osunano
mesto.

u
sez
i
on

Mladi krompirici sa
korijanderom

Sastojci
20-ak mladih krompiria
2 kaike rendanog parmezana
1 kaika brana
3 ena belog luka, sitno seckanog
3 kaike sitno seckanih listova korijandera
3 kaike maslinovog ulja
so, po potrebi
Priprema
Dobro operite krompirie. Vee isecite na etvrtine
ili polovine, manje ostavite cele. Stavite ih u erpu sa
slanom vodom i kuvajte 2-3 minuta nakon to voda
prokljua. Procedite ih i prebacite u neku vanglu.

Ukljuite rernu da se greje na 220C. Pleh podmaite

uljem.

Pomeajte parmezan, brano, beli luk, korijander i so.

Ovu masu dodajte krompiriima i lagano promeajte.
Pospite ih uljem i samo blago protresite pa krompirie
prebacite u pripremljeni pleh.
Pecite 30-ak minuta tj. dok krompirii ne postanu
zlatni i hrskavi.

u
se
onz
i

Garam masala

Garam masala je uvena meavina zaina bez koje je indijska

kuhinja nezamisliva. Postoji milion recepata, a vi ovaj iskoristite
kao osnovu i prilagodite ga sopstvenom ukusu.
Sastojci
30 g semenki korijandera
kaiice celih karanfilia
6 plodova kardamoma
1 kaika semenki kumina
kaiice zrna crnog bibera
tapi cimeta, duine oko 6 mm
Priprema
Pripremite mali tiganj sa debljim dnom i inijicu u koju ete sipati jednu
po jednu vrstu zaina.

U tiganju najpre propecite semenke korijandera, oko 2 minuta, tj. dok ne

ponu divno mirisati. Peene semenke odmah prespite iz vrelog tiganja
u pripremljenu inijicu.
Nastavite sa peenjem ostalih zaina, ali njih pecite krae, oko 1 min.
Pecite jednu po jednu vrstu i odmah ih sipajte u pripremljenu iniju.
Posebno budite obazrivi sa semenkama kumina jer brzo potamne i
izgore. Njih sklonite iz tiganja im ponu mirisati.

Pomeajte zaine i ostavite ih da se ohlade. Sameljite ih u mlinu za kafu

ili, ako imate strpljenja, u avanu sa tukom.
uvajte u hermetiki zatvorenoj teglici.

po meri mezz
vana i isprobavana, prepuna divnih recepata za fine kolae, torte
i peciva koji kao da su skliznuli iz
izloga bekih poslastiarnica.

kada su francuska i amerika

kuhinja u to vreme bile potpuno
razliite. Moj savet vam je da pre
nego to nabavite njen kuvar
obavezno proitate njenu autobiografiju Moj ivot u Francuskoj.
Takoe vie o njoj moete saznati
u naem asopisu, izdanje za oktobar 2012. (str. 60-62).

JELENA
Je nemam omiljeni kuvar, niti ih
sakupljam, jer su mi omiljeni recepti oni koje sam dobila od meni
dragih ljudi. Kad kuvate po receptima ljudi koje volite nema anse
da vam jelo ne uspe.

LANA
Svi kuvari o kolaima i finim poslasticama, naroito sa okoladom
i lepim fotografijama :) Ali Velika
knjiga kolaa je ipak najomiljenija
meu njima, najvie puta prelista-

IVANA
Knjigu Mastering The Art of
French Cooking sam dugo ekala i
konano nedavno dobila. Njen autor Dulija ajld je moja omiljena
linost i njen sjajni karakter izbija
iz svake stranice ovog kuvara.
Knjiga, za razliku od veine
dananjih kuvara koje prodaju
samo slike, jednostavno nema
fotografije, samo crtee da bi se
objasnio poneki metod kuvanja.
Moram priznati kad sam je imala
prvi put u rukama, onako bez
slika, nije mi bila previe interesantna. Ipak, sve je dosta dobro
objanjeno i moe svako da ga
koristi, pa i poetnici. Ovaj kuvar
se sastoji iz dva dela i Duliji su u
njenom pisanju pomagale njene
francuske prijateljice. Prva knjiga
je objavljena 1961. i meni nikako
nije jasno kako je uspela da napravi tako veliki uspeh u Americi

NEVENA
Kuvar iz kog najee dobijam
ideje kada kuvam indijska jela.
Pisao ga je Indijac ali je prilagodio namirnice evropskom
podneblju tako da sam isprobala
gomilu kombinacija, tipa salata
sa paradajzom, krastavcima,
bananama, jabukama, krukama
i rotkvicama zainjene garam
masalom i alevom paprikom, koje
se ne bih nikad sama setila da
spojim. injenica da sam ga kupila
u knjiari polovnih knjiga i da je u
stvari suvenir sa jednog putovanja
ga dodatno izdvaja od kuvara koje
posedujem.

ze tima.

kuv
ari

formiranja nae, mediteranske,

ishrane koja se razlikovala od one
na kojoj sam ja odrasla. Stranice
su ve krenule da ute a izmeu
listova uvam crtee nae dece
iz raznih perioda tako da mi je ta
knjiga jako draga i ima posebno
mesto kako u kuhinji tako i u mom
srcu.

Bread Bakers Apprentice. Detaljno

objanjeno sve - nain pripreme,
objanjenje hemijskih procesa,
nain peenja, tehnike... Zaista
pravo malo blago za sve ljubitelje
dobrog hleba i definitivni must
have u kunoj biblioteci.

DRAGANA
Omiljeni kuvar? Hm Definitivno one silne sveice i papirii
ispisani rukom, isprobani i provereni recepti moje mame, tetke,
sestre i prijateljica. Favorit mi je
svakako malo, poutelo bloke
moje bake.

MILKICA
Ova knjiga je potpuno promenila
moj pogled na povre. Sekcije su
posveene pojedinim grupama
povra i obiluju potpuno novim,
matovitim i jednostavnim receptima. Sve to dobro zainjeno
raznovrsnim zacinima i svezim
biljcicama. Ovaj kuvar mi je dao
krila da i sama kombinujem sezonsko povrce na novi nacin.

OLIVERA
THE PASTA BIBLE od Jeni Wright,
je prvi kuvar koji smo kupili na
poetku braka... Bio je to poetak

ANA

Oboavam hleb! Ba zato sam

zamolila Ivanu da mi iz Amerike
donese knjigu koja se smatra
Biblijom za pripremu hleba - The

MARIJA
Patin kuvar. Bakin, sa njenim
belekama, oznakama pored recepata koje je probala, sa receptom
za turiju zapisanim na jednoj od
praznih strana. Kupljen nekada
davno, kada se udala i doselila
u Beograd. Toliko korien da je
morao da ide na novo korienje.

foto: Ana V. urevi

more u
tanjiru
autor: Jelena Cotric

KREM ORBA OD DAGNJI

Sastojci
100-150 g panete, prutii ili kockice
30 g putera
1 kaika ulja
1 manji crni luk, sitno seckan
200 g smrznutog mesa dagnji ili oko 1 kg sveih
dagnji
oko 100 ml belog vina
300 g krompira (1 vei krompir), sitne kockice
2 argarepe, sitne kockice
oko 500 ml vode i ona koju koristite za dolivanje
700 ml mleka 3,8%mm
70 g putera, komadii
3 pune kaike brana i malo hladne vode
so i beli biber
180 g kisele pavlake 20%mm
sve perunov list, sitno seckan
Priprema
Najidealnije bi bilo da koristite svee dagnje.
Dagnje koje su otvorene bacite. Spustite ih u
veliku erpu, poklopite i na jakoj vatri uz povremeno protresanje erpe kuvajte oko 5 minuta
dok se ne otvore. Bacite dagnje koje se nisu otvorile. Sauvajte meso dagnji i tenost, tj. more
koje su pustile.
Ako koristite smrznute dagnje odledite ih u
friideru. Proverite svaku i uklonite morsku
travu ukoliko je ima.

Krupne dagnje isecite na dva do tri dela.

Proprite panetu da se malo zarumeni. Izvadite

je iz erpe. U masnou panete spustite 30 g
putera i kaiku ulja. Ubacite crni luk i prite ga
dok malo ne omeka. Ubacite dagnje. Prite ih
30-ak sekundi, pa nalijte vinom i prite dok vino
skoro ne ispari.
Ubacite krompir i argarepu. Vratite nazad
proprenu slaninu. Sipajte oko 500 ml vode, tj.
onoliko koliko je potrebno da sve lepo ogrezne.
Ako ste spremali svee dagnje onda sipajte
more koje su one pustile na utrb dela vode.
Kuvajte dok krompir i argarepa ne budu gotovi
uz povremeno dolivanje vode koja ispari. Kad
zavrite treba da imate u erpi istu koliinu
tenosti sa kojom ste poeli, tj oko 500ml.

Sipajte mleko u orbu. Ubacite unutra komadie

putera. Kad mleko provri, lagano uz stalno
meanje varjaom po dnu erpe, dolivajte
brano koje ste razmutili u malo hladne vode da
se orba zgusne.
Sklonite orbu sa plotne. Kiselu pavlaku umutite sa 1-2 kutlae orbe, pa sve vratite nazad
u orbu. Posolite po ukusu i dodajte dosta
perunovog lista. Servirajte uz prepeene kockice ili krike hleba.

PIJANE LIGNJE SA
KROMPIROM IZ RERNE

Sastojci
500 g oienih lignji ili 1kg smrznutih, neoienih
1,5 kg krompira, kolutovi debljine oko 2cm
1 vei crni luk, rebarca
3-4 ena belog luka, listii
maslinovo ulje
so i biber
1 puna kaiica suvog zaina
oko 150 ml suvog belog vina
sve perunov list, sitno seckan
Priprema
Oiene smrznute lignje odledite u friideru, najbolje u cediljci. Neoiene, dok su jo
poluzaleene, oistite. Ako su ba velike onda telaca moete isei na 2-3 koluta, a u
suprotnom ih ostavite cele, telaca i pipke.
Stavite krompir, crni luk, beli luk i perun u pleh 20x35 cm ili neki sline veliine da
krompir moe da stane u dva reda. Prelijte ga sa dosta maslinovog ulja. Dodajte suvi
zain, so i biber. Promeajte rukama da krompir legne onako nasumino. Lignje prelijte
uljem, posolite malo i dobro ih rukama izmeajte. Rasporedite ih po povrini krompira,
a neke udenite izmeu krompira. Sipajte belo vino uz ivicu pleha. Zatvorite pleh aluminijumskom folijom.
Pecite na 250C 45 minuta. Skinite aluminijumsku foliju i promeajte. Pecite ih jo oko
15-ak minuta. Nakon peenja u plehu e biti dosta tenosti ali kad ih prebacite nakon
peenja u iniju za serviranje i poklopite nakon pola sata ta tenost e se pretvori u
gui saft za koji se svi grabe za stolom. Zato ih servirajte sa dosta belog hleba.

Kako oistiti lignje? Jednostavno,

okrenite stranu za detaljno uputstvo...

Jelo se nee ljutiti ako stavite neto vie ili neto

manje lignji, ili ako poveate ili smanjite koliinu
krompira.

Mezze

twitter

Klik!

kako ocistiti lignje

autor: Jelena Cotric
-

ZASTO
CISTITI
LIGNjE
Na naem tritu moete kupiti zamrznute,
uglavnom neoiene i zamrznute oiene
lignje. Ako imate ludu sreu moda se u vaem
loncu nau i svee lignje iz Jadranskog mora.
Zato bi troili vreme na ienje lignji?
Prvo, zbog utede koj iznosi oko 30%. Drugo,
jer moete birati sitnije ili krupnije komade, a u
vakumiranim pakovanjima su uglavnom krupne
lignje, konjske kako ih ja zovem, koje su pogodnije za punjenje. to je lignja manja, to e biti
i manje ilava. Tree, ienjem moete dobiti
mastilo za rioto, to je spas ako ne moete da
nabavite sipino mastilo, i konano, zato to je
lep oseaj kad neto znate da uradite.

unutranji organi lignje sa

vreicom crnila i prozirna kost

cela neoiena lignja

lignja kojoj smo isekli
veni sa pipcima

oieno telo lignje

- --

telo lignje sa u
klonjenom koicom

CISCENJE
LIGNjI
Lignje je najbolje istiti kada
su poluzaleene, tj. kada se
spoljanjost odledila, a unutra ima
jo leda.

zub lignje

veni bez
centralnog zuba

veni sa pipcima i
centralnim zubom

Poloite lignju na dasku, pa joj

odsecite PIPKE tako to preseete
noem iznad oiju, ali da pipci ostanu na veniu. Ucentru svakog
venia sa pipcima postoji mali
hrskaviav krui, to je ZUB lignje.
Njega odstranite i bacite. Koicu sa
pipaka ne morate skidati.
Ogulite crnkastu koicu sa tela i
peraja lignje. Nekima ta koica ne
smeta, naroito ako se peku na aru
pored obale mora. Uhvatite lignju ispod glave i zarotirajte malo. Uvucite
kaiprst u unutranjost lignje i izvucite unutranje organe zajedno sa
providnom hrskavicom. Ta hrskavica
se prua celom duinom lignje do
njenog samog vrha. Na spoljanjoj
strani lignje moete videti av du
koga je ova hrskavica iznutra pripojena. Isperite duplju hladnom vodom
i proverite jo jednom da li ste sve
izvadili.
Oiena tela i pipke stavite u
cediljku, pa u friider do upotrebe.
Od 1 kg zamrznutih neoienih lignji
dobije se oko 500 g oienih.

MASTILO
Mastilo je pigment koji lignje i sipe isputaju
kada se nau u opasnosti. Crno mastilo boji
more i omoguava im laki beg od predatora. Nalazi se u maloj vreici uz unutranje
organe. Kod nekih je ta vreica ispunjena
sa manje, kod nekih sa vie mastila, a kod
nekih se desi i da pukne prilikom ienja
pa vam se ruke preboje.
U kulinarstvu se klasino koristi sipino
mastilo koje daje predivnu crnu boju riotu,
Rissoto al nero, i specifian blago gorkasti
ukus. Prodaje se u vakumiranim kesicama,
a moe se kupiti i svee u ribarnici. Ukoliko
ne moete doi do njega nije loe da znate
da i mastilo lignje moete iskoristiti za crni
rioto samo to vam nee dati tako intenzivnu boju zbog manje koliine.
Kad istite lignje sauvajte unutranje organe i isecite vrice sa mastilom. Stavite ih
u sitno sito i poleinom kaike uz dolivanje
po koje kapi vode oslobodite mastilo. Ako
ga ne koristite odmah moete ga zamrznuti.

olun je najvei urbani centar severne grke

regije i drugi grad po veliini u zemlji. Tokom
svoja 23 veka duge prolosti, bio je svedok
brojnih uzbudljivih deavanja na sceni istorije.
Osnovao ga je kralj Kasandar 316. godine p.n
e. u ast svoje voljene supruge Tesaloniki, sestre Aleksandra Velikog.
Danas je to moderan grad sa irokim bulevarima,
divnim parkovima, brojnim muzejima i galerijama. Uukan je izmeu zaliva Termaikos sa jedne, i
okruen brdima planine Hortiatis sa druge strane. Na
svakom koraku osea se spoj antikog i modernog, a
stanovnici mu
od milja tepaju Saloniki.
U Solun stiemo rano ujutru udobnim
autobusom
na sprat jo
uvek pomalo
pospani od
nonog puta.
Vodi nas
budi preko
razglasa u
autobusu i
saoptava da
upravo ulazimo u grad ulicom Leoforos
Nikis. Jutarnje
sunce svetlucavo obasjava okolne
zgrade, prolazimo pored mornarice, trgovake luke,
smenjuju se semafori i prelepe fasade. Uskoro emo
ugledati i obrise Bele kule od koje e zapoeti na
obilazak.
Autobus se zaustavlja pored malog pozorita
okruenog zelenilom i konano moemo da protegnemo noge to prija posle duge vonje. Jutarnje
sunce toplo greje i obeava vedar i sunan dan, jedva
ekam da krenemo u nau pustolovinu. Do nas dopire
slankasti miris mora koje je odmah tu na 20-tak metara. U blizini se uje ubor fontane, a pred nama se
uzdie velianstvena Bela kula, simbol grada Soluna,

koja ve vekovima ponosno stoji na tom istom mestu.

Od vodia saznajemo zanimljive detalje o njenoj
burnoj prolosti. Kula je nekada je bila deo gradskog
utvrenja koje je sluilo odbrani grada, a potom zloglasni zatvor za vreme otomanske vladavine. Danas je
tu smeten muzej i izlobeni prostor. Visoka je 33,9 m
i sastoji se od prizemlja i est spratova koji su meusobno povezani unutranjim stepenitem. Bili smo
suvie umorni od puta da bi se penjali krivudavim
stepenitem do vrha odakle se prua velianstven pogled na zaliv i panoramu grada. Moda emo ipak stii
da se popnemo u povratku jer sada moramo nastaviti
dalje, eka nas
obilazak srpskog vojnikog
groblja i naa
sledea stanica
- Zejtinlik.
Put nas vodi
najduom
ulicom Via Egnatia, dugom
15 km koja je
nekada bila deo
rimskog druma
i povezivala
istok i zapad.
U vreme kada
smo putovali, poetkom
maja, bila
je prilino
raskopana
jer je u toku
bila izgradnja
metroa koji upravo tu treba da prolazi jednim delom.
Meutim, radovi su usporeni zbog arheolokih nalazita koja su pronaena prilikom iskopavanja (moda
e ipak uspeti da zavre metro do nae sledee posete
Solunu).
Dok ekamo na jednom od semafora, vodi nam pokazuje radnjicu sa nae desne strane i saznajemo da se
tu moe kupiti najbolja kafa u Solunu. Hm, morau da
zapamtim gde se nalazi i da svratim kada se budemo
vraali kui :)
Sunce je ve visoko izalo iznad nas kada smo se

zaustavili nedaleko od srpskog vojnikog groblja.

Ostatak puta smo preli peice. Zejtinlik je dobio ime
po turskoj rei za ulje (zejtin) jer se tu nekada nalazila
pijaca za prodaju ulja. U vreme Prvog svetskog rata na
tom prostoru je bila smetena glavna poljska bolnica
srpske vojske, a kasnije je odlueno da se podigne groblje i da na tom mestu budu sahranjeni svi poginuli
vojnici Solunskog fronta. Tu priu nam je ispriao uvar srpskog vojnikog groblja ore Mihajlovi, koji
ve treu generaciju uva seni 8.000 srpskih ratnika.
Vraamo se u autobus i kruimo uliicama sada ve
prilino razbuenog grada, uskoro stiemo pred
crkvu
Svetog
Dimitrija koji se
smatra
udotvorcem i
zatitnikom grada. Crkva
datira jo
iz vremena Vizantijskog
carstva
i bila je
skoro potpuno unitena je u velikom poaru 1917.
godine i potom restaurirana. Grad je sauvao mnoge
graevine iz prolosti, posebno iz starorimskog i vizantijskog
perioda,
koje se
danas
nalaze na
listi zatite
Svetske
batine
UNESCO-a.
Jo neto
nam je
privuklo
panju
dok smo
krstarili
ulicama

zakrenim automobilima i brojnim motorima, naime

u Solunu nema visokih zgrada i solitera to je propisano iz preventivnih razloga zbog opasnosti od zemljotresa, sem toga ovako je panorama grada puno lepa.

Posle obilaska crkve, dok ekamo da se skupi preostali

deo grupe, odluujemo se za mali predah u oblinjem
kafeu. U izlogu vrlo primamljivo izgledaju izloene
pite i kolai, uz dozvolu prodavca mogu da napravim i
par snimaka unutra :)
Povratak u autobus, malo vratolomne vonje
strmim uliicama (srea da su
i ostali uesnici
u saobraaju isto
tako iskusni) i
uskoro stiemo
na centralni
plato. Na sredini
se uzdie velika
kamena statua
podignuta u ast
najznaajnijeg

politiara savremene grke istorije, Elefteriosa Venizelosa. Ve smo u strogom centru grada jer sve vrvi
kao u konici. Vidimo se za dva sata kod Bele kule!
dovikuje nam na vodi, a mi se preputamo bujici
bezbrojnih prolaznika i turista, i dozvoljavamo da
nas odvede do naeg sledeeg odredita, due svakog
grada, gradske pijace Kapani (malo smo se namuili
dok smo pronali ulaz skriven iza stubova :).

Kao da smo zakoraili u neki drugi svet, sa leve i

desne strane su nanizane bezbrojne tezge i radnjice.
ini mi se da su svi prodavci izneli celu radnju napolje, provlaimo se izmeu tezgi dok trgovci glasno
uzvikuju i nabrajaju ponudu pokuavajui da privuku
panju kupaca. Obilazimo povre u zeleni, usput
malo fotografiemo, sve dok se u jednom trenutku
pred nama ne stvore brda naslaganih maslina svih

moguih boja i oblika. Molim prodavca

da nam izmeri pola
kilograma onih lepih
crnih sa vrha ;)
Na susednoj tezgi
prodavac zamahuje
satarom i see nicle,
ba onako lepe, sve
je izloeno i mogu
se uporediti cene,
ini mi se da su cene
pribline naima. Na
sledeem oku se
prodaje svea riba i
plodovi mora, oseamo po mirisu, ali je
sve uredno sloeno
na ledu i sortirano
u gajbicama. Neke
vrste zaista izgledaju
egzotino i moram da
napravim par snimaka (znam da e vas to
sigurno zanimati).
Ispred jedne radnjice vidimo uskrnje
pletenice u celofanu
sa ofarbanim jajetom
(Uskrs je za par
dana), ve u sledeoj
su ogromne inije sa
kandiranim voem
na policama, a tu su
i svi mogui zaini
paljivo spakovani u
malim kesicama. Ve
pomalo oamueni
od mirisa i boja, ali
prepuni lepih utisaka,
uspevamo nekako
da pronaemo izlaz
iz ove konice. Posle
pijace, sada mi i agor
prolaznika i brujanje
motora zvue kao
najumilnija muzika.

A kad smo ve kod motora, njih je zaista na svakom

oku, ali ba svakom...
Nalazimo se sada na Aristotelovom trgu koji
predstavlja i samo srce grada. Prostran je i oiven
raskonim palmama i okruen bezbrojnim kafiima sa
batama. Sve je prepuno, ljudi jednostavno sede i ui-

vaju u suncu, razgovoraju ili listaju novine uz oljicu

kafe i obavezan tanjri sa keksiima ili sitnim kolaima. Sputamo se ka moru koje svetluca iza palmi i
nazire se u daljini. Na jednom semaforu zastajemo da
seekamo zeleno svetlo a panju nam privlai ulini
prodavac evreka na improvizovanoj tezgi. Sreete
ih na skoro svakom oku u gradu i lako ete reiti da
kupite neko pecivo za usput.
U jedan pasa smo sasvim sluajno zalutali, zapravo privukla nas je prijatna hladovina i ogromni
prekrasni upovi sa cveem. U unutranjem dvoritu
je paljivo razmeteno nekoliko stolova sa stolicama,
hteli samo da naruimo baklave ali uskoro saznajemo
da je to samo riblji restoran. Kako je suvie rano za
ruak, nema jo uvek drugih gostiju, iskoristila sam da
napravim par snimaka za uspomenu.

Uskoro do nas stie slatkasti miris tek ispeenog peciva sa cimetom, sigurno je tu u blizini neka poslastiarnica ili pekara. Potraimo pogledom i eto je tu odmah
na oku. U izlogu je izloeno uskrnje pecivo, razne
pletenice, torte ukraene piliima od marcipana, brzo
odluujemo da provirimo unutra jer je miris i suvie
privlaan. U radnji je neopisiva guva (ne znam samo
kako su svi stali u tako malu poslastiarnicu, bar mi
je tako izgledala na prvi pogled), svi se gurkaju ispred
ogromnih vitrina sa kolaima, baklavama i keksiima.
U jednoj vitrini pored ulaza su izloene runo pravljene praline (cena 24 /kg), razmiljam da napravim
par snimaka za uspomenu. No photos! dopire do
mene glas prodavaice (kasno sam se setila da sam
prvo trebala da pitam, jednostavno sam zaboravila
opinjena svim izloenim akonija, ako je to za neko
opravdanje). Ipak, ostalo mi je par snimaka koje sam
uspela da napravim na poetku, pa ako vas put nekada

nanese
u Solun,
obavezno
posetite ovu
ljupku poslastiarnicu na
Aristotelovom trgu.
Stiemo
do keja i
skreemo
levo, vidimo obrise
Bele kule
(dobro
je, nismo
zalutali)
do nje
nam treba nekih 20-tak minuta i kako jo imamo
vremena, odluujemo se da ostatak puta preemo u
laganoj etnji. Ulica Leoforos Nikis se prua paralelno
sa kejom, na jednoj strani je more, a na drugoj strani
ulice su brojni mondenski kafii, uvek krcati u svako doba dana. Na etalitu pored keja uvek je puno
prolaznika, etaa, rekreativaca i tamnoputih prodava-

ca koji pokuavaju da turistima uvale ogrlice i razne

inuve.
Pribliavamo se Beloj kuli koja je sve vea, imamo
jo malo vremena za kratki predah u jednoj mirnoj,
sporednoj uliici. Tu smo spazili simpatinu tablu,
smetenu u rustnom ramu od prozora, za meksiki
restorani. Dan je bio prilino ispunjen, na trotoaru
ispred restorana je par stolova i stolica od kovanog
gvoa sa divnim cvetnim jastuiima. Odluujemo se
da naruimo neko osveenje, najradije bih tu i ostala
jer je tako prijatno sedeti u hladovini posle celodnevne etnje na suncu :)
Cela grupa se ve polako okuplja u podnoiju Bele
kule, neki odmaraju u hladovini borove umice, ima
tu i drugih turista, grupa kao i naih, dosta mladih
odmara na travi ili sede pored oivenih travnjaka i
uivaju u pogledu na more. Jedan brodi sa turistima
se pribliva obali, a druga grupica ve eka na keju da
se ukrca. Ne urimo ba da uemo u autobus, radije
bi ostali tu u hladovini borove umice, ali vreme je da
nastavimo na put dalje i svako polako zauzima svoje
mesto. Dok za nama ostaje kula u daljini, razmiljam
kako u se ponovo vratiti, makar na jedan dan da
kupim tu finu grku kafu u onoj radnjici na aveniji :)

Autor: Lana Beli

*recept za Tzaziki potrazite u izdanju za maj 2013,

na strani 86.

Avokado

vokado nije uobiajena namirnica za nae podneblje, ali treba mu dati

ansu jer iako mastan jako je zdrav tako
da... Moda ovako sirov i nije ba zanimljivog ukusa, ali zato u raznim namazima,
orbama, kremama, sladoledima... daje
dodatku kremastu strukturu i jako se fino
uklapa, a ne preovladava.
autor: Olivera Seni

Avokado humus
Sastojci za humus

Priprema

250 g svee leblebije

1 avokado
2 ena belog luka
sok od limuna
2 kaiice tahinija (paste od susama)
par kaika maslinovog ulja

Leblebiju ostavite preko noi u dosta vode, pa

sledeeg dana prospite tu vodu, nalijte sveu i
kuvajte dok ne omeka. Moete koristiti leblebiju iz konzerve ili jednom skuvajte veu
koliinu pa zamrznite i koristite prema potrebi.

Za dekoraciju:
odvojiti malo skuvane leblebije
odvojiti par listia avokada
par enova belog luka
malo maslinovog ulja
I jo:
prepeen hleb, tortilje...

U elektrinu seckalicu stavite leblebiju, avokado, beli luk, tahini, limunov sok, maslinovo ulje
i malo vode u kojoj se leblebija kuvala ili obine
vode. Dobro izmiksajte u finu kremu. Preruite
smesu u iniju i stavite u friider na par sati.

Pred serviranje na malo maslinovog ulja

isprite par enova belog luka i malo odvojene
leblebije pa prelijte preko humusa... Ukrasite
sa listiima avokada koje ste premazali limunovim sokom da ne potamne i sve servirajte uz
prepeeni hleb ili tortilje.

Sirova corba od avokada i

graska
-

Sastojci
za 4 osobe
250 g sirovog, mladog graka (moe i zamrznut)
avokada
1 manji krastavac
1 kaiica tahinija
sok od pola limuna
1 kaika sveih listova nane
2-3 kaike maslinovog ulja
malo soli
2-3 ae vode

Pripema
Oistite graak i zajedno sa svim ostalim sastojcima stavite u blender i dobro
izmiksajte. Sipajte orbicu u tanjire, ukrasite sa malo avokada, listia nane i maslinovog ulja. I to je to.

Fajita od piletine
za 4 osobe
Sastojci
12 tortilja
2 velika pilea filea
sok limuna
kaiica suvog origana
200 g mini paradajza
1 avokado
sok jedne limete
1 veliki crveni luk
1 velika crvena paprika
1 velika uta paprika
1 zelena ljuta papriica
sve korijander
100
ml pavlake
Sastojci
maslinovo ulje
morska
so, biber
za 2 osobe

Ravioli od heljde

sa przenim
listicima
zalfije
Priprema

Za pastu, u iniju za meanje stavite obe vrste

brana i so, promeajte pa dodajte jaja i zamesite
Priprema
tvrdo testo. Testo zatim umotajte u foliju i ostavite
Testo:
da odstoji 30 minuta, a onda rastanjite to vie
Belo
iseckajte
na trakice,
prelijte limunovim moete, secite na trake irine 10-ak cm. Stavljajte
80 gmeso
heljdinog
integralnog
brana
sokom,
origanom
i biberom pa ostavite 2 po kaiicu fila sa razmakom od oko
120 g pospite
mekog belog
brana
sata
da se marinira.
5 cm blie jednoj ivici testa. Ivice premaite vo2 jaja
dom, preklopite testo, stisnite ivice prstima oko
malo soli
Crveni luk i obe vrste paprike iseckajte na trakice, fila i isecite raviole.
a ljutu
papriicu na kruie. Avokado iseckajte na
Punjenje:
kockice, pomeajte sa seckanim mini paradajzom, Za fil, blitvu operite, oistite i grubo iseckajte pa
prelijte
sokom
2-3 veze
sveelimete,
blitvepoprskajte sa malo mastavite u tiganj na malo maslinovog ulja i belog
slinovog
ulja
i
zainite
luka. Kada spasne i tenost koja se stvorila ispari,
malo maslinovog uljasolju i biberom.
posolite je, malo prohladite i dodajte izgnjeenom
2 ena belog luka
U 200
vok gstavite
maslinovog
ulja pa na jaoj
siru.
sveegmalo
kravljeg
sira
vatri
proprite
crveni
luk,
dodajte
paprike,
so,
malo morske soli
biber i prite par minuta, dok ne krene da rumeni. Raviole kuvajte 5-6 minuta u puno slane vode, a
Izvadite
Peliv: paprike na tanjir, dodajte opet malo ma- onda prebacite na tanjir za serviranje i prelijte
slinovog ulja i prite piletinu dok fino ne poruistopljenim puterom u kome ste isprili listove
meni,
minuta.
alfije. Po elji sve jo malo pospite parmezanom.
70 g par
putera
puna aka sveih listova alfije
Tortilje
zagrejte i na svaku stavljajte po malo
malo parmezana
paprika, avokada sa paradajzom, piletine, pavlake,
sveeg korijandera i eventualno malo soka od limete. Preklapajte tortilje na pola i servirajte.
Napomena: Bez problema limetu moete zameniti limunom, sve korijander sveim perunom
(ukus nije isti ali ipak...) i avokado izostaviti...
eventualno s paradajzom pomeati malo crvenog
ili mladog luka...

- tortilje
Domace
za 15-ak tortilja
Sastojci
300 g brana + oko 100 g
1 praak za pecivo
1 ravna kaiica soli
60 g otopljenog putera
180 ml tople vode
Priprema
U posudu stavite 300 g brana, so i praak za
pecivo. Dobro sve promeajte pa dodajte puter i toplu vodu. Viljukom meajte koliko god
moete. Kasnije dodajte malo po malo brana
dome ne zamesite fino, glatko i eleastino
testo. Prekrijte providnom folijom i ostavite
da odstoji 2 sata.
Testo podelite na 15 delova pa na dasci posutoj malom koliinom brana, tanjite svaki u
kruan oblik.
Teflonski tiganj dobro ugrejte i svaku tortilju
pecite po 20 sekundi sa svake strane. Reajte
na tanjir koji drite u najlonskoj kesi kako bi
ostale vlane i mekane.

Kada se ohlade moete ih smestiti u friider

i u narednim danima koristiti po potrebi
stim da ih opet malo prepeete pre upotrebe.
Moete ih i zamrznuti pa po potrebi vaditi i
koristiti.

Sladoled od avokada
i banane

Sastojci

Pripema

za 6 kalupia od 60 ml za sladoled

U elektrinu seckalicu stavite sve navedene

sastojke i miksajte dok se sve fino ne sjedini.
Smesu sipajte u kalupe i hladite 4-5 sati u
zamrzivau, najbolje preko noi.

1 velika, prezrela banana

veeg avokada
sok jedne limete
100 g gustog jogurta
2 prepune kaiice eernog sirupa
Sastojci za eerni sirup:
300 g eera
150 ml vode
1 ipka cimeta
1 ipka vanile
2-3 zvezdasta anisa
1 kaika limunovog soka

eerni sirup napravite tako to sve sastojke

stavite u erpicu i kuvate na laganoj vatri
oko 15 minuta od momenta kada se eer
istopi. Ostavite da se prohladi i sipajte u
teglicu. Imaete za par tura sladoleda.
Napomena: Sladoled ete lake vaditi iz
kalupa ako ih kratko stavite pod mlaz vrue
vode.

RESTORAN ERAM
akovaka 1, Beograd
tel: 011/640-2642
www.restorandjeram.rs
facebook strana

DRUENJE&KUVANJE U
RESTORANU ERAM
fotografije: Ivan Radoman

U samom centru Zvezdare, nadomak istoimene

pijace, nalazi se restoran eram. Autentini izgled kue projektovane poetkom 20. veka, bogate
istorije, mladi vlasnici nisu eleli da naruavaju,
ve su je samo osveili modernim detaljima. U
oputenoj atmosferi prelepe bate moete pijuckati
vino ili se osveiti nekim od koktela, opijeni mirisom sveih zaina. Glavni kuvar i vlasnik restorana,
Sran Rabrenovi, priprema sezonsku, internacionalnu hranu, obogaenu zainima koji rastu u bati
restorana.

Prvi put jedan restoran otvario je vrata svoje kuhinje

food blogerima. Ideja je da se na jednom mestu, u
prijatnoj i opuetenoj atmosferi, okupe ljudi koji dele
istu strast prema kuvanju i dobrom zalogaju.
Svaka ast na ideju i hrabrosti je na zakljuak! Vie
ena u jednoj kuhinji, odlina organizacija posla,
uspeno pripremljena jela i sve to praeno smehom
je veliki uspeh, a najvie lepo iskustvo za sve nas.
Otkrijte i vi eram!

Pratite MEZZE magazin na

Instagramu!

Ako ste pravili nesto po nasim receptima,

molimo uslikajte i tagujte slike sa:

# mezzemagazin
# mezzetluk

JELA IZ
PRIRODE

Autor: Dragana Puica

Kopriva, tir, listovi vinove loze i zelje su zeleni koji

se moe nai u gotovo svakom seoskom domainstvu
tokom leta. Probajte nekoliko jela iz naroda i uivajte u neoekivanim darovima prirode. Uz obavezni
prilog - proju.

SARMICE OD
LISTA VINOVE
LOZE
SASTOJCI
30-ak neprskanih listova vinove loze
200 g pileeg belog mesa
100 g mladog crnog luka
15 g mladog belog luka
1 jaje
70 g argarepe
50 g pirina okruglog zrna
so, mleveni biber, meavina zaina
3 kaike ulja
1 kaika brana
1 kaiica aleve parike
PRIPREMA

U 500 ml vode skuvajte pilee belo meso. Skuvano

meso izvadite iz vode, ali je ne nemojte baciti, ve

ostavite sa strane. Meso sameljite na maini za

mlevenje mesa ili u blenderu. argarepu narendajte na najsitnije rende. Luk sitno iseckajte. Pirina
oistiti i operite. Listove vinove loze operite, pa na
minut-dva spustite u kljualu vodu da se opuste.
Voditi rauna da ne stoje previe, jer e se u tom
sluaju raspadati i neete moi uvijati sarmice.

U erpi zagrejte malo ulja, dodajte luk i argarepu

i proprite dok malo ne omeka, dodajte zatim
pirina i zajedno kuvajte, nalivajui sa po malo
tenosti u kojoj se kuvalo meso. Malo posoliti i pobiberiti. Kada pirina bude upola kuvan, dodajte
meso i jaje, pa dobro promeajte. Ako je potrebno,
jo malo zainite. Na svaki list vinove loze stavite
otprilike po kaiku fila (u zavisnosti od veliine
lista) i motajte sarmice. Reajte ih u podmazanu
vatrostalnu posudu jednu do druge. Zamotane
sarmice prelijte ostatkom supe tek toliko da ih
prekrije i staviti u rernu zagrejanu na 200C da se
peku 20-ak minuta. Od ulja, brana i aleve paprike
napravite zaprku i prelijte preko sarmica. Pecite
jo 20 minuta.

Za ovo jelo najbolje je

koristiti neprskane
listove vinove loze sorte
BELo OTELO ili IBRIK.

SARMICE POSLUITE
UZ KISELO MLEKO

VEROVATNO VAM JE
POZNAT KAO JEDAN
OD NAJDOSADNIJIH
KOROVA

ORBA OD
TIRA
SASTOJCI
100 g tira
400 ml vode
1 manja glavica crnog luka
30 ml mleka
1 jaje
50 g prevrelog slanog kravljeg sira
so, mleveni biber
1 kaiica seckane svee miroije

PRIPREMA
tir dobro operite i odvojite vrhove i lie od
stabljike. Vodu stavite u lone, posolite i pustite
da prokljua. Dodajte sitno seckani crni luk i sitno
seckani tir. Kuvajte 20 minuta. Mleko umutite sa
jajetom icom u drugom lonetu. Lone sa tirom
sklonite sa poreta, pa tenost postepeno kutlaom lagano sipajte u lone sa mlekom i jajetom,
mutei bez prestanka icom, a zatim dodajte i
mrvljeni sir. orbu vratiti na vatru par minuta, tek
koliko da pusti klju-dva.
Zainte biberom i miroijom po ukusu, a pre
sluenja zakiselite po ukusu siretom i posluite
uz vruu proju.

PLJESKAVICE
SA PILETINOM I
KOPRIVAMA
SASTOJCI
100 g sveih oienih mladih kopriva
200 g kuvane piletine
2 jaja
1 kaika prezli
1 kaiica belog luka u granulama
mleveni biber, so
ulje za prenje
PRIPREMA

Kuvanu piletinu sameljite u maini za mlevenje mesa ili u blenderu. Koprive stavite u slanu,
kipuu vodu i kuvajte 5 minuta. Ocedite dobro i
sitno naseckajte. U posudu stavite piletinu, koprive i ostale sastojke i rukama zamesite i lepo
ujednaite smesu. U tiganj stavite malo ulja da se
zagreje. Rukama pravite loptice, a zatim ih izmeu
dlanova malo spljotite. Prite po par minuta na
vrelom ulju sa obe strane. Pljeskavice vadite na
papirni ubrus da upiju viak masnoe.
Posluite uz prilog po elji. Lepe su i tople i
hladne.

JAGNJEA
KAPAMA SA
ZELJEM
SASTOJCI
500 g jagnjeeg mesa
1 veza zelja (100 g)
50 g pirina duguljastog zrna
1 srednja glavica crnog luka
1 mladi beli luk beli deo
1 mladi crni luk beli deo
500 ml pilee supe
1 kaika brana
mleveni biber, so, aleva paprika
ulje

PRIPREMA
Meso isecite na sitne kockice i stavite u iniju.
Pospite kaikom brana i sve lepo promeajte da
se brano sjedini sa mesom. Zagrejte ulje u erpi,
dodajte meso i proprite uz meanje dok meso ne
pobeli sa svih strana. Meso izvadite iz erpe na
tanjir i ostavite na toplom mestu. Na istoj masnoi
proprite sve tri vrste sitno seckanog luka. Kada
luk omeka, vratite meso i dodajte oien i opran
pirina. Posolite i po potrebi nalivajte supu uz
povremeno meanje. Kuvajte dok meso i pirina
ne omekaju na umerenoj vatri, nekih pola sata.
Zatim dodajte seckano zelje, promeajte i ostavite
da zelje omeka. Dodajte alevu paprika i posolite
i pobiberite po ukusu. Kuvajte jo 10-ak minuta
pa sklonite sa vatre. Jelo ne treba da bude mnogo
retko.
Posluite toplo uz kiselo mleko ili kiselu pavlaku.

PROJA
SASTOJCI
500 g belog kukuruznog brana
1 puna kaika svinjske masti
2 kaiice sode bikarbone
so po ukusu
700 ml vode
PRIPREMA

U posudu stavite brano, mast sobne temperature, sodu bikarbonu, so i sve promeajte varjaom. Dodajte vodu i mutite da smesa postane
kaasta i gusta. Pleh za peenje podmaite i malo
pobranjavite, pa u njega izlijte masu. Kaikom
poravnajte i stavite proju da se pee u rerni prethodno zagrejanoj na 220C oko 45 minuta.
NAPOMENA

Od ostataka proje kasnije moete napraviti trou.

Ostatke proje izmrvite (istroite, odatle i naziv),
a u tiganju istopite i zagrejte svinjsku mast. Proprite proju i posluite sa izmrvljenim sirom.

ako prav
* 4 * jednostavna *

vite parti...
ukusna

* recepta *

slani
trifle
Sastojci
za 4 osobe
1 vea crvena paprika
250 g milerama
3 suena paradjza (iz ulja)
aka bosiljka
3 pareta hleba
1 en belog luka
kaike maslinovo ulja
so
Priprema
Papriku iseckajte na kockice. Tiganj
zagrejte na jaoj temperaturi, dodajte
maslinovo ulje i proprite papriku 5-6
minuta. Promeajte kako bi se paprika
ravnomerno isprila.

Bosiljak iseckajte i pomeajte sa polovinom milerama. Izmeajte i posolite po

elji. Sueni paradajz isecite na sitnije komade pa pomeajte sa drugom
polovinom milerama. Takoe posolite
po elji i izmeajte.

Hleb isecite na kockice i proprite na

srednje jakoj temperaturi, u istom
tiganju u kom se pekla paprika, na ostacima ulja. Kada su se komadii zarumenili, ubacite sitno iseckan en belog
luka. Izmeajte i sklonite sa ringle.
Na dno teglice poreajte sloj paprike. Preko stavite sloj
milerama sa bosiljkom. Sledei sloj neka budu kockice hleba
pa preko sloj milerama sa suenim paradajzom. Ukrasite sa
preostalim kockicama i listiima paradajza.
Sluite odmah kao predjelo ili kao prilog.
Sugeriite gostima da prilikom konzumiranja trifla zahvate
sve slojeve jer tada osveavajua kombinacija sastojaka
najvie dolazi do izraaja.

autor: Nevena Zelunka Cijeti

SAVREN
FINGER FOOD!
Sastojci
300 g brana
15 g kvasca
1 ravna kaiica soli
1 kaika ulja
oko 2 dl vode
I jo:
150 g kakavalja
150 g tanko iseene slanine
Priprema:
Razmutite kvasac u pola olje tople vode sa malo eera i brana.
U dubljoj iniji izmeajte brano, so, ulje, dodajte pripremljeni
kvasac i sa mlakom vodom zamesite testo kao za pizzu. Ostavite
15-tak minuta da odmara.
Zatim oblikujte male kugle i u sredinu svake stavite po kockicu
kakavalja. Sve zamotajte u slaninicu i privrstite akalicom.
Prite u dubokom ulju dok lepo ne porumene sa obe strane.
Posluiti tople.

bombice sa
slaninom

autor: Lana Beli

salata sa
lubenicom

autor: Ivana Lalicki

Sastojci
polovina srednje lubenice, ohlaene, oiene
od semenki i iseckane na kocke
aka listova svee nane, iseckanih
olje Feta sir (pravi grki ili
bugarski oviji sir, a ne ono to mi zovemo Feta),
izdrobljen ili iseckan na
kockice
Sastojvc za preliv
4 kaike devianskog maslinovog ulja
2 kaike soka od limete ili limuna
Priprema
Iseckane komade lubenice pomeajte sa prelivom i nanom, i na kraju dodajte Feta sir.

DIVNO
OSVEAVAJUA
SALATA!

GOUGeRE
autor: Jelena otri

ES

Gougres su klasino francusko pecivo koje se pravi

od choux testa koje se koristi za nama dobro poznate
princes krofne. Radi se o mini slanoj verziji peciva u
koje se dodaje tvrdi uti sir, najee Gruyre, Comt
ili Emmentaler. Idealna grickalica koja se uvek slui
topla.

Sastojci za testo
250 ml vode
125 g putera, kockice
pola kaiice soli
150 g otrog brana
4 jaja, srednje veliine
120 g (za testo) + 50 g (za posipanje)
sitno rendanog tvrdog utog sira p
Priprema
U erpicu stavite da provri voda, puter i so. im se puter otopi
i voda baci prvi klju ubacite celu koliinu brana i energino
meajte varjaom podiui i prevrui testo minut-dva da se
brano ukuva. Prebacite testo u iniju i ostavite ga da se malo
ohladi. U mlako testo, sve vreme mutei mikserom, ubacite
jedno po jedno jaje, a na kraju umeajte 120 g Grijera ili nekog
drugog sitno rendanog kakavalja.
Sipajte masu u jau kesu. Zavrnite joj kraj i odloite u friider,
dok se rerna ne zagreje na 220C. Obloite pleh od rerne papirom za peenje.

Odsecite vrh kese i pricajte na pleh male loptice prenika

2-3cm, 6x5 u jednom plehu. Mokrim prstom zaravnite vrh svake
loptice. Pospite preko svake sitno rendan kakavalj. Kesu sa
ostatkom testa odloite u friider dok se prva tura pee.
Pecite 20-30 minuta, bez otvaranja rerne. Ponovite isti postupak
za sledeu turu na hladnom plehu od rerne.
Servirajte gougres dok su topli. Od ove koliine se dobije oko
65-70 komada.

recepte
iz prethodnih
brojeva moete
preuzeti na

ovoj
stranici

O
T
E
J
I
L
?
DA
?
?
A
C
I
L
LIZA

RANJI?

NE TO JE...

>

U
P
A
N
A
T
S
A
IP T

autor: ana v. durdevic

-

Sastojci za testo
250 g brana
80 g eera u prahu
prstohvat soli
150 g putera
1 umance
I jo

modla za kolae prenika 5-7 cm

tapii za ranjie
dem po elji
Priprema
U posudu prosejte brano i eer u prahu.
Dodajte prstohvat soli. Promeajte. Dodajte
hladan puter iseckan na kockice. Viljukom
ili uz pomo dlanova, utrljajte puter u brano,
napravite mrvice. Dodajte umance i zamesite
testo. Uvijte u providnu foliju i ostavite 15-ak
minuta u friideru.
Obloite 2 pleha papirom za peenje. Rernu
upalite da se greje na 180C.

Pospite branom radnu povrinu, paljivo razvucite testo oklagijom na 1 cm debljine. Modlom za kolae, prenika 5-7 cm vadite krugove.
Za svaku piticu vam treba 2 kruga. Stavite
jedan krug na pleh, ivicu blago premaite sa
hladnom vodom pa stavite tapi na sredinu,
blago ga utisnite u testo, pazei da ne ode do
kraja. Stavite malu koliinu dema. Nemojte
preterivati sa koliinom dema, kako ne bi
iscureo toko peenja. Preko stavite drugi krug
testa, lagano pritisnite ivice da se zalepe jedna
za drugu i dobro pritisnite deo oko tapia.
Krajem tapia utisnite kruie ili linijice oko
ivice, ujedno ih tako i dodatno slepljujete.
Ponovite sa ostalim testom isto.
Pecite oko 15 minuta ili dok ne dobiju zlatnu
boju po rubovima. Pazite da se ne prepeku.
Ostavite da se u potpunosti ohlade.

par Napomena
x Rukujete sa testom paljivo, krho je i lako se kida.
x Gledajte da vam krugovi testa budu glatki i bez
pukotina kako ne bi pucali tokom peenja.

x Nemojte puniti sa mnogo dema, kako ne bi iscureo tokom peenja.

x tapie moete prethodno blago pokvasiti da ne

gore tokom peenja.

x Pitice moete puniti i drugim nadevima - Nutelom,

kockicama okolade...

led
posla

dene
astice

Pece
na
alja
ska

autor: Lana Beli

Sastojci za sladoled
125 ml mleka
125 ml slatke pavlake
3 umanca
60 g eera
1 vanilin eer
200 g malina ili nekog drugog voa
Sastojci za biskvit
3 jaja
3 kaike eera
3 kaike brana
1 vanilin eer
am za premazivanje
3 belanca
150 g eera
malo limunovog soka
Priprema
Stavite u posudu mleko, slatku pavlaku i vanillin eer. Saekajte da provri pa sklonite sa
ringle. Ostavite da se prohladi 10-tak minuta. Umutite penasto umanca i eer i paljivo
sipajte u vrue mleko. Vratite na ringlu i zagrevajte ponovo na laganoj vatri dok ne ponu
da se pojavljuju mehurii, jo 5-10 minuta. Smesu sipajte u metalnu modlu za sladoled i
ostavite neko vreme na sobnoj temperaturi da se malo prohladi. Na kraju umeajte pasirano
voe i sve fino izjednaite.
Stavite u zamrziva i pokrijte folijom da se ne bi napravili kristalii leda. Sladoled povremeno promeajte pa vratite nazad na hladjenje.

Pripremite biskvit za podlogu tako to ete umutiti penasto belanca sa eerom i dodati jedno po jedno umance. Na kraju paljivo umeajte brano. Sipajte u pleh (20x30 cm) obloen
masnim papirom i ispecite biskvit. Kad se prohladi , modlom ili veom aom izvadite krugove. Na svaki krug stavite po veu kuglu sladoleda ili oblikujte kaikom. Vratite u zamrziva
dok ne pripremite am.
Preostala belanca vrsto umutite sa eerom i dodajte malo limunovog soka. Tako umueni
am premaite preko kugli sladoleda i kaikom ili pricem oblikujte are. Stavite u prethodno zagrejanu rernu 5-6 minuta samo da se krako zapee. Kad belanca blago porumene
izvadite i odmah posluite.

Sastojci
breskve
sladoled od vanile
puslice
peeni bademi sitno iseckani
mileram
vanil eer
rendana korica limuna
Priprema
Breskve isecite na krike. Bademe iseckajte, puslice izmrvite na krupnije
komade. Mileram izmeajte sa vanil eerom i koricom limuna.
U inijice stavite sladoled od vanile, pospite puslicama, sa strane
poreajte breskve, a preko svega dodajte mileram, bademe i jo nekoliko komadia puslica.
Sluite odmah.

Hladan sladoled, slatke i hrskave

puslice i bademi, mirisne breskve i
kiselkasti mileram- prava letnja
harmonija ukusa!

Bres
kvica
pus
lica

autor: Nevena Zelunka Cvijeti

sorbe
od nara
ndze

autor: Zorica Lakoni

Sastojci
za 4 osobe
560 ml svee ceenog soka od narande
rendana korica jedne narande
190 ml vode
200 gr eera
15 gr svee nane
1/3 kafene kaiice soli
Priprema
Vodu, eer i koricu narande staviti u manju duboku erpu sa debelim dnom i kuvajte na jakoj vatri dok voda ne prokljua. Povremeno
promeajte dok se eer ne istopi. Kada se eer istopi, smanjite vatru
na srednju vrednost i kuvajte sirup jo jedan minut. Sklonite erpu sa
vatre i vrelom sirupu dodajte sveu nanu. Pustite da sirup odstoji 10
minuta ,pa ga procedite.
U sirup dodajte so i sok od narade pa ostavite u friideru da se hladi
minimum dva sata.

Nakon toga smesu sipajte u aparat za sladoled i zaledite sledei upustva

proizvoaa vaeg aparata.
Ukoliko nemate aparat za sladoled , smesu sipajte u plastini kontejner
sa odgovarajuim poklopcem i drite etiri sata u zamrzivau. Na svaki
sat, smesu izvadite iz zamrzivaa i energino promeajte.
Pre sluenja, izvadite sorbet i pustite ga da odstoji na sobnoj temperaturi dva do tri minuta. Kaikom za sladoled pravite kugle i servirajte u
odgovarajue ae ili kornete.

sen
dvic
keks
sa sla
dole
dom

autor: Ana V. urevi

Deca e ga oboavati!

Sastojci za testo
250 g brana
80 g eera u prahu
prstohvat soli
150 g putera
1 umance
I jo
sladoled od jagode
arene sprinklice
Priprema
U posudu prosejte brano i eer u prahu. Dodajte prstohvat soli, pa
promeajte. Dodajte hladan puter iseckan na kockice. Viljukom ili
trljanjem mase izmeu dlanova, napravite mrvice. Dodajte umance i
zamesite testo. Testo uvijte u providnu foliju i ostavite 15-ak minuta u
friideru.

Obloite 2 pleha papirom za peenje. Rernu upalite da se greje na 180C.

Pospite branom radnu povrinu, paljivo razvucite testo oklagijom
na 1 cm debljine. Modlom za kolae vadite keksie. Poreajte ih na
plehove, sa razmakom izmeu svakog. Pecite oko 15 minuta ili dok ne
dobiju zlatnu boju po rubovima. Pazite da se ne prepeku. Ostavite da se
u potpunosti ohlade.
Sladoled izvadite iz zamrzivaa i saekajte da malo omeka. Keksie filujte sladoledom, pa ivice uvaljajte u spinklice. Sluite odmah.

Hvala
to nas
itate!
mezzemagazin@gmail.com