1.

UVODNI DEO
11. ETVRTA FAZA RAZVOJA TEORIJSKE MISLI ZAPOINJE OD 1980/85 A KAO
KONAAN CILJ DEFINIE SE upravljanje UKUPNIM TRANSPORTNIM SISTEMOM.
1. POD POJMOM SAOBRAAJNE DELATNOSTI PODRAZUMEVAMO: delatnost koja se
sastoji u promeni mesta ljudi, stvari ili saoptenja.
2. SAOBRAAJ (3) JE:Jedna od etiri egzistencijalne funkcije svakog ivotnog prostora iji je
cilj povezivanje ostalih funkcija, uz to manje negativne efekte.
3. BEZBEDNOST SAOBRAAJA DAJE ODGOVOR NA PITANJE kako saobraati uz to
manje negativnih efekata.
4.
1)
2)
3)
4)
5)

NAJZNAAJNIJE TETNE POSLEDICE SAOBRAAJA SU:

Iscrpljivanje prirodnih resursa
Zagaivanje okoline bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijama
Saobraajne nezgode
Materijalne tete, trokovi, gubici
Socijalno zagaivanje meuljudkih odnosa

5. BEZBEDNOST SAOBRAAJA JE Nauna disciplina koja se bavi izuavanjem tetnih

posledica saobraaja i metodama njihovog smanjivanja.
6. AKTIVNA BEZBEDNOST SE ODNOSI NA smanjenje rizika nastanka saobraajnih
nezgoda, smanjenje broja saobraajnih nezgoda;
PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAAJA SE ODNOSI NA smanjenje posledica
saobraajnih nezgoda koje su se dogodile.
7. PRVA FAZA RAZVOJA TEORIJSKE MISLI O BS TRAJE DO 1925/35 GODINE. OSNOVNO
PITANJE SA ASPEKTA DOGAANJA, A KOJE SE JAVLJA U OVOJ FAZI JE ta SE TO
DOGAA

12. DA BI SE UPRAVLJALO STANJEM BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA, NEOPHODNO JE:

1) Poznavati postojee stanje
2) Definisati eljeno stanje
3)Odabrati upravljake mere kojima e se postojee stanje pribliiti eljenom
2. SAOBRAAJNO PRAVO

13. SAORAAJNO PRAVO PREDSTAVLJA SKUP PRAVNIH NORMI (DOPUNITI

DEFINICIJU) kojima se reguliu odnosi izmeu subjekata u saobraaju
14. DOPUNITE EMU IZVORA SAOBRAAJNOG PRAVA
MEUNARODNI IZVORI
Meunarodne konvencije
Meunarodni protokoli
Meunarodni standardi
Multilateralni i bilateralni sporazumi,
rezolucije,direktive i preporuke
Jednoznano tumaenje poslovnih
klauzula
Sporazumi transportera

UNUTRANJI IZVORI
Ustav
Zakoni
Podzakonski opti akti
Normativni akti organa lokalne
samouprave
Akti preduzea, organa i
organizacija

8. PRVA EVIDENTIRANA SAOBRAAJNA NEZGODA SA POGINULIMA SE DOGODILA U

Glazgov-u 1834.
9. DRUGA FAZA RAZVOJA TEORIJSKE MISLI ZAPOINJE OD 1925/30 i TRAJE DO
1965/70 GODINE. OSNOVNO PITANJE SA ASPEKTA DOGAANJA, A KOJE SE JAVLJA U
OVOJ FAZI JE zato SE TO DOGAA.

15. KAO PREDMET SAOBRAAJNOG PRAVA MOGU SE DEFINISATI:

1) Poslovni odnosi u saobraaju,
2) Organizacija saobraaja,
3) Bezbednost saobraaja

10. TREA FAZA RAZVOJA TEORIJSKE MISLI ZAPOINJE OD 1965/70 i TRAJE DO

1980/85 GODINE. OSNOVNO PITANJE SA ASPEKTA DOGAANJA, A KOJE SE JAVLJA U
OVOJ FAZI JE kako SE TO DOGAA.

16. TOVARNI LIST JE: isprava o zakljuenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene
na prevoz u drumskom saobraaju

3. NAUNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

17. OPTI CILJ BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA JE:Smanjivanje svih tetnih efekata uz
neometano odvijanje saobraaja
18. NAVEDITE NAJZNAAJNIJE METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA:
1) Metod merenja
2) Statistiki metod
3) Metod ankete
4) Metod naunog posmatranja
5) Metod eksperimenta
6) Metod komparacije
7) case study studija sluaja
19. U ODGOVARAJUE POLJE UPIITE NAZIV TEORIJE SAOBRAAJNE NEZGODE
KOJOJ ODGOVARA PONUENO OBRAZLOENJE:
Samo prva nezgoda je sluajna i svi imaju
jednaku ansu da uestvuju u prvoj
nezgodi.
Razliiti ljudi su razliito skloni
incidentima, a u zavisnosti od njihovih
psihofizikih karakteristika.
Odreeno lice moe biti veoma sklono
incidentima u jednim, a veoma bezbedno u
drugim okolnostima.
Svi vozai imaju jednaku ansu da imaju
jednak broj nezgoda, odnosno da su im
iste anse da uestvuju u nezgodama.

4) Relativni pokazatelji o posledicama saobraajnih nezgoda

21. IZRAUNATI JAVNI, SAOBRAAJNI I DINAMIKI RIZIK ZA GRADOVE A, B i C
(PRIKAZATI POSTUPAK RAUNANJA I REZULTAT U TABELI T1). ULAZNI PODACI SU
SLEDEI:
PODACI/GRADOVI
BROJ STANOVNIKA
BR.REGISTROVANIH VOZILA
BROJ PREENIH KM
BROJ POGINULIH

T1
JR
SR
DR

GRAD A
42 / 80.000 * 100.000
=52,5
42 / 26.000 * 10.000
= 16,153
42 / 300.000.000 *
100.000.000 = 14

GRAD A
80.000
26.000
300.000.000
42

GRAD B
11O.OOO
31.000
260.000.000
33

GRAD B
33 / 110.000 * 100.000
= 30
33 / 31.000 * 10.000
= 10,64
33 / 260.000.000 *
100.000.000= 13

GRAD C
29 / 90.000 * 100.000
=32,2
29 / 28.000 * 10.000
= 10,35
29 / 190.000.000 *
100.000.000= 15

Teorija zaraze

Teorija sklonosti

Spell teorija
Teorija sluaja

20. DIREKTNI POKAZATELJI BS SE ODNOSE NA SAOBRAAJNE NEZGODE I NJIHOVE

POSLEDICE, I TO SU:
1) Apsolutni pokazatelji o saobraajnim nezgodama
2) Apsolutni pokazatelji o posledicama saobraajnih nezgoda
3) Relativni pokazatelji o saobraajnim nezgodama

GRAD C
90.000
28.000
190.000.000
29

22. INDIREKTNI POKAZATELJI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA SU:

1) Broj i teina konflikata u sobraaju
2) Pokazatelji o potencijalnim saobraajnim konfliktima
3) Nivo izloenosti saobraaju
4) Razliita merila ponaanja
5) Merila standarda i kvaliteta puteva i vozila

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAAJA

23. SKICIRAJTE PROIRENU HEDONOVU MATRICU I UNESITE ELEMENTE
FAKTORI BS
OVEK
VOZILO

PUT
OKRUENE

PRE SN
Obuka, sposobnosti

ZA VREME SN
Obuka, psiho-fizike
sposobnosti

POSLE SN
Obuka u pruanju prve
pomoi

Tehnika
ispravnost,
oprema,
pouzdanost
Kvalitet,
odravanje,
signalizacija
Porodica, klima,
no, kia

Opremljenost, konstrukcija,
masa

Zatita od poara

Kolovozni zastor, opratajui

putevi

Oprema puta,
izmenjena
signalizacija
Zdravstvena zatita,
kvalitet uviaja

Hortikultura, ureenost okoline

puta

24. SKICIRAJTE KORIGOVANU HEDONOVU MATRICU I UNESITE SVE POTREBNE

ELEMENTE
FAKTORI BS
OVEK
VOZILO
PUT
OKRUENJE

AKTIVNA BS
Obuka, sposobnosti,
stavovi, ponaanje
Tehnika ispravnost, oprema, pouzdanost
Kvalitet,
odravanje
Propisi, porodica, klima, kvalitet uviaja

25. PRIMENA ZAKONA IMA RAZLIITE KRATKORONE I DUGORONE CILJEVE,KOJI SE

REALIZUJU U 3 FAZE. NAVESTI TE FAZE:
1.
2.
3.

faza Promena ponaanja zbog policije

faza Promena stavova
faza promena moralnih socijalnih normi

26. OSNOSNI CILJ PRIMENE PROPISA U SAOBRAAJU JE omoguavanje neometanog

odvijanja saobraaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobraajnih nezgoda.

27. NA ODREENOM PODRUJU NALAZI SE 3 MILIONA VOZAA, A U TOKU GODINE

REALIZUJE SE 200.000 ALKOTESTOVA. PRIKAZATI IZRAUNAVANJE OPTEG RIZIKA
KONTROLE NA ALKOHOL. DOBIJENE REZULTATE IZRAZITI PROCENTUALNO.

OR = 200 000 / 3 000 000 = 0.0666 = 6.66%

PASIVNA BS
Obuka u pruanju prve pomoi, psiho-fizike
sposobnosti
Zatita od poara,
28. PROCENJEN BROJ ALKOHOLISANIH VOZAA NA NEKOM PUTU U TOKU VIKENDA
masa, konstrukcija
JE OKO 600,BROJ ZAUSTAVLJENIH I KONTROLISANIH ALKOHOLISANIH VOZAA JE
Kolovozni zastor, opreme, izmenjena150,A
signalizacija
BROJ KANJENIH 120. IZRAUNATI SPECIFIAN RIZIK KONTROLE I SPECIFIAN
RIZIK KANJAVANJA ALKOHOLISANIH VOZAA. DOBIJENE REZULTATE IZRAZITI
PROCENTUALNO:
Ureenost okoline,
hortikultura
SR kontrole = 150 / 600 = 0.25 = 25%
SR kanjavanja = 120 / 600 = 0.2 = 20%
29. OBJEKTIVAN RIZIK KONTROLE/KANJAVANJA PREDSTAVLJA odnos broja
kontrolisanih ( kanjavanih) i broja uesnika (opti rizik) ili broja prekrilaca (specifian rizik).

5. PROPISI U OBLASI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

30. SUBJEKTIVAN RIZIK KONTROLE/KANJAVANJA PREDSTAVLJA procenat onih

uesnika u saobraaju koji misle da e biti zaustavljeni, odnosno kanjeni u prekraju
31. KLJUNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA IZ BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA U NAIM
USLOVIMA SU:
1.
2.
3.
4.
5.

Brzina
Alkohol
Sigurnosni pojasevi
Mladi vozai
Prolazak kroz crveno svetlo

32. NAVEDITE POGLAVLJA ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA:

1. Osnovne odredbe
2. Osnovna naela BS na putevima
3. Osnovi sistema BS na putevima
4. Pravila saobraaja
5. Sportske i dr. priredbe na putu
6. Posebni uslovi saobraaja
7. Saobraajna signalizacija
8. Putevi
9. Tehniko regulisanje saobraaja
10. Dunosti uesnika u saobraaju u sluaju saobraajne nezgode
11. Vozai
12. Osposobljavanje kandidata za vozae
13. Obuka iz prve pomoi
14. Trajanje upravljanja motornim vozilom
15. Vozila
16. Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila
17. Registracija motornih i prikljunih vozila
18. Posebne mere i ovlaenja
19. Organizacija poslova bezbednosti u privrenom drutvu i dr. pravnim licima i dravnom
organu, itd.
20. Nadzor
21. Kaznene odredbe
22. Prelazne i zavrne odredbe

6. SAOBRAAJNE NEZGODE
33. OBELEJA SAOBRAAJNE NEGODE U SRBIJI SU: mesto dogaaja, uesnici, stanje
uesnika i posledice.
34. NAJZNAAJNIJE EVIDENCIJE O SAOBRAAJNIM NEZGODAMA SE VODE U:
- policiji
- zdravstvenim ustanovama
- sudstvu
- osiguranju
- putarima
- nezavisna tela i komisije za nadzor

7. UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

35. DEFINISATI UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA KAO SISITEM RADNJI
Uviaj saobraajnih nezgoda je sisitem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona opaaju,
struno obrauju i u uviajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti, tragovi i druge
okolnosti za razjanjenje saobraajnih mezgoda.
36. NABROJATI METODE FIKSIRANJA ZATEENOG STANJA NA LICU MESTA
SAOBRAAJNE NEZGODE:
1. Metod izuzimanja
2. Metod fotografisanja i videosnimanja
3. Grafiki metod
4. Verbalni metod
37. DEFINISATI SKICU LICA MESTA SAOBRAAJNE NEZGODE:
Skica je jednostavan, slobodoruni, grafiki prikaz zateenog stanja na licu mesta, u koji se
ucrtavaju svi elementi zateenog stanja, a zatim se kotira sve to je mereno i kako je mereno.
38. DEFINISATI SITUACIONI PLAN LICA MESTA SAOBRAAJNE NEZGODE
Situacioni plan je crte u razmeri koji tehniki korektno, verno prikazuje zateeno stanje na licu
mesta.

iniciranje i pomo unapreenju administrativno-regulativnog ureenja BS

8. ELEMENTI SAOBRAAJNE TRASOLOGIJE

46. ZADACI SAOBRAAJNE POLICIJE SU :
39. POD TRAGOVIMA SAOBRAAJNE NEZGODE PODRAZUMEVAMO sve posledice
(promene) saobraajne nezgode, koje se mogu registrovati - fiksirati

40. KRIMINALISTIKI ZNAAJ TRAGOVA SN ODNOSI SE NA PITANJA ta i ko?

SAOBRAAJNI ZNAAJ TRAGOVA SN SE ODNOSI NA PITANJE kako?
41. SA ASPEKTA MERENJA SVE TRAGOVE SN MOEMO PODELITI NA:
- Takaste
- koncentrisane
- linijske
- povrinske
- zapreminske
42. MARKIRANJE TRAGOVA SN JE postupak iscrtavanja neisprekidanih ili isprekidanih linija
pored tragova ili predmeta na licu mesta.
43. OZNAAVANJE TRAGOVA SN JE postupak pridodavanja odgovarajuih oznaka simbola
svakom tragu pojedinano.
9. MESTO I ZNAAJ POSLOVA BS U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI
44. SVRHA POLICIJSKOG RADA U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA JE zatita
organizovanog funkcionisanja drumskog saobraaja i zatita graana i materijalnih vrednosti u
procesu prevoenja

saobraajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobraaja

otkrivanje delikata u saobraaju
policijsko obezbeivanje saobraaja u posebnim prilikama
saobraajno inenjerstvo
prevencija i unapreenje BS
praenje sticanja prava uea vozaa i bezbednosnih svojstava vozila u saobraaju
posebni programi bezbdnosne zatite u saobraaju
podrka bazama podataka o saobraaju
uee u izvravanju zadataka drugih organizacionih jedinica MUP-a
organizacija i menadment saobraajno-policijskih poslova
10. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAAJA

47. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA KOJE VRI OUP SU:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Neposredna kontrola i interventno regulisanje saobraaja

Upravno-pravni poslovi BS
Inspekcijsko-tehniki poslovi BS
Preventivno-propagandni poslovi
Praenje i unapreenje propisa u BS
Obrada i rasvetljavanje saobraajnih prekraja i saobraajnih nezgoda
drugi poslovi

48. NAVEDITE NA KOGA SE ODNOSI NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAJA:

45. NAJVANIJE USLUGE SAOBRAAJNE POLICIJE SU :

obezbeenje i poboljanje protoka saobraaja

obezbeenje potovanja utvrenog reima saobraaja
saobraajno inenjerstvo
podrka i doprinos optimalnoj obuenosti vozaa
podrka i uee u sprovoenju programa prevencije BS
podrka drugim organizacionim jedinicama MUP-a

Na uesnike u saobraaju, vozila i put

49. NEPOSREDNA KONTROLA (VOZAA,VOZILA I PUTA) OBUHVATA:
-neposredna kontrola vozaa:1) kontrola prava uea vozaa u saobraaju
2) kontrola trenutnog psihofizikog stanja
3) kontrola ponaanja vozaa u saobraaju
-neposredna kontrola vozila: 1) kontrola prava uea vozila u saobraaju
2) kontrola trenutnog stanja tehnike ispravnosti

3) kontrola tereta
- neposredna kontrola puta: 1) kontrola stanja putnih povrina
2) kontrola saobraajne signalizacije
3) kontrola opreme puta i objekata na putu
50. NAJVANIJA POSTUPANJA SAOBRAAJNE POLICIJE U NEPOSREDNOJ KONTROLI
SAOBRAAJA SU:
- nadzor nad odvijanjem saobraaja
- rutinska kontrola vozaa,vozila i puta
- opomena uesnika u saobraaju
- iskljuenje vozaa iz saobraaja
- iskljuenje vozila iz saobraaja
- utvrivanje prisustva alkohola kod uesnika u saobraaju
- zaustavljanje
- zadravanje vozaa
- snimanje saobraaja
- upuivanje na kontrolni tehniki pregled
- privremeno oduzimanje predmeta prekraja
- premetanje vozila
- uklanjanje nepropisno parkiranih vozila
51. OSNOVNI POSTUPAK KOD IZRICANJA NOVANE KAZNE U FIKSNOM IZNOSU ZA
PREKRAJE U SAOBRAAJU, GLASI: Za prekraje kojima je predviena novana kazna u
fiksnom iznosu naplata e se izvriti tako to e uinilac uplatiti predvieni iznos na raun
propisan za uplatu javnih prihoda. Policijski slubenik e uiniocu prekraja izdati nalog za
plaanje te kazne i obavetenje da e u sluaju da kazna ne bude plaena u roku od 8 dana
protiv njega biti pokrenut prekrajni postupak.
52. PREKRAJNI POSTUPAK KOD SUDIJE ZA PREKRAJE, ZA PREKRAJE U
SAOBRAAJU SE POKREE, AKO SU ISPUNJENI SLEDEI USLOVI:
1) Lice uinilo saobraajni prekraaj za koji je zakonom predvieno voenje prekrajnog
postupka
2) Policajac je uoio ovaj prekraj
3) Lice je dovoljno staro da bude prekrajno odgovorno (preko 16 godina)

53. POD NEPOSREDNIM (INTERVENTNIM) REGULISANJEM SAOBRAAJA

PODRAZUMEVA SE propisno izdavanje nareenja uesnicima u saobraaju od strane
ovlaenog lica u skladu sa Meunarodnim sporazumima, Zakonom i podzakonskim aktima.

11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

54. NAVEDITE KOJI SU TO UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA IZ
NADLENOSTI OUP-a
1)
2)
3)
4)

Upravni poslovi u oblasti vozila

Upravni poslovi u oblasti vozaa
Inspekcijsko-tehniki upravni poslovi
Ostali upravni poslovi

55. U UPRAVNE POSLOVE KOJE OUP VRI U OBLASTI VOZAA SPADAJU:

1) Izdavanje vozakih dozvola; 2) Upisivanje novopoloenih kategorija; 3) Produenje vanosti
vozake dozvole; 4) Prijava/odjava vozaa; 5) Izdavanje uverenja; 6) Izdavanje istruktorskih
dozvola; 7) Odzimanje vozakih dozvola zbog zdravstvenih razloga; 8) Izdavanje potvrde o
poznavanju saobraajnih propisa; 9) Izdavanje duplikata vozake dozvole
56. U UPRAVNE POSLOVE KOJE OUP VRI U OBLASTI VOZILA SPADAJU:
1) Prva registracija motornih vozila; 2) Produenje vaenja registracije; 3) Promena vlasnika
vozila; 4) Izdavanje privremenih registarskih tablica, 5) Izdavanje naloga za ispitivanje vozila; 6)
Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i asije; 7) Izdavanje uverenja on vozilima; 8)
Izdavanje duplikata saobraajnih dozvola
12. INSPEKCIJSKO-TEHNIKI POSLOVI BS
57. NAJVANIJA OVLAENJA OVLAENOG LICA U INSPEKCIJSKO-TEHNIKOM
NADZORU SU:
1)

Pregled optih i pojedinanih akata, evidencije i druge dokumentacije

2)
3)
4)
5)

Sasluanje i uzimanje izjava od odgovrniih i zainteresovaniih lica

Pregledanje poslovnih prostorija, objekata, predmeta
Uzimanje uzoraka robe radi naknadnih analiza
Nareivanje merenja koja obavljaju strune organizacije

58. OUP VRI INSPEKCIJSKO-TEHNIKE POSLOVE BS U SLEDEIM OBLASTIMA:

1)
2)
3)
4)

Osposobljavanje kandidata za vozae i polaganje vozakih ispita

Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila
Odravanje puteva i tehnikog ureenja saobraaja
Prevoz

62. KAMPANJA U BS JE sistem aktivnosti iji je opti cilj promovisanje bezbednijeg korienja
puteva
63. OSNOVNI ELEMENTI KAMPANJE U BS SU
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

59. OUP JE OVLAEN DA PREDUZME POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI U OBLASTI

ODRAVANJA PUTEVA I TEHNIKOG REGULISANJA SAOBRAAJA, A TO SU
1)
2)
3)

Da naloi ogranienje brzine

Da ogranii ili obustavi saobraaj
Da donese reenje da se postavi, ukloni ili zameni saobraajni znak
13. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BS

60. NAJZNAAJNIJI PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BS IZ NADLENOSTI OUP-a

SU
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

snimanje i praenje obejeja bezbednsti saobraaja

informisanje graana o stanju BS
pomo i podrka drugim subjektima BS
uee u pripremi strategija BS
Realizacija posebnih programa sa rizinim i najugroenijim grupama
Uee u saobraajnom obrazovanju i vaspitanju
Pomo i uee u kampanjama BS
Ostali preventivno-propagandni poslovi BS

61. KAMPANJA JE koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreenog trajanja, kojima se
deluje na odreene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka.

Cilj kampanje
Ciljna grupa
Poruka
Sredstvo prenoenja poruke
Vreme izvoenja kampanje
Eksperimentalna i kontrolna grupa
Podrka kampanji

14. ODNOSI SAOBRAAJNE POLICIJE I JAVNOSTI

64. DEFINIITE ODNOS SAOBRAAJNE POLICIJE I JAVNOSTI PR
Odnos se moe definisati kao stateka komunikacija saobraajne policije i njenih javnosti u cilju
otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja, razumevanja i saradnje na obostranu
korist
65. MOGU SE RAZLIKOVATI DVE GRUPE MERA I AKTIVNOSTI KOJE DOPRINOSE
POZITIVNOM ODNOSU JAVNOSTI PREMA SAOBRAAJNOJ POLICIJI, A TO SU (DOPUNI
SLEDEE ISKAZE):

MERE KOJE SE TIU pojedinanog odnosa svakog saobraajnog policajca prema

graanima

MERE KOJE SE TIU odnosa policije prema javnosti

66. OSNOVNA NAELA UNAPREENJA ODNOSA SAOBRAAJNE POLICIJE I JAVNOSTI
SU:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

Naelo vladavine prava

Naelo humanosti
Naelo zakonitosti
Naelo slubenosti
Naelo moralnosti
Naelo stalnosti
Naelo korektnosti i kulturnog odnosa

8)

Naelo zatite i sigurnosti

15. PATROLNA I POZORNIKA DELATNOST BS

67. U ZAVISNOSTI OD NAINA RADA SAOBRAAJNE PATROLE MOGU BITI:
Redovne, povremene, specijalizovane, kombinovane, mobilne i stacionirane
68. NEPOSREDNO RUKOVOENJE SAOBRAAJNO-POLICIJSKOM ISPOSTAVOM
OBUHVATA:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10)
11)

Utvrivanje planova rada i praenje njihove realizacije

Izrada dnevnih rasporeda slube
Izdavanje pismenih nareenja patrolama
Otpremanje patrola i pozornika u slubu
Instruktivno-kontrolna delatnost
Prijem patrola po povratku sa slube
Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice
Struno osposobljavanje i usavravanje radnika ispostave
Praenje stanja BS i aktivnosti policije
Saradnja sa ostalim subjektima zatitnog sistema u BS
Saradnja sa drugim jedinicama OUP-a
16. SEKTORSKI RAD U BS

69. ORGANIZACIJA I NAIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA U SRBIJI JE PROPISAN

posebnim internim aktom Uputstvom, koje donosi ministar unutranjih poslova
70. NAJVANIJI SADRAJI DOSIJEA SAOBRAAJNOG SEKTORA SU:
1)
2)
3)
4)
5)

6)
7)
8)
9)
10)
11)

Odluka o utvrivanju sektora

Bezbednosna procena
Skica podruja sektora
Dosije pozornikog reona
Spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru
Pregled vanijih putnih objekata na sektoru
Pregled objekata interesantnih sa aspekta BS
Pregled servisa i radnji za popravku vozila
Pregled preduzea za odravanje puteva
Pregled lica pod pojaanim nadzorom i lokalnom kontrolom
Pregled objekata od posebnog znaaja