ANALIZA GEOTEHNIKIH USLOVA TEMELJENJA I METODA PRORAUNA

TEMELJNIH KONSTRUKCIJA NOVOIZGRAENIH MOSTOVA NA PODRUJU

GRADA NIA
Verka Prolovi 1 Miroljub Samardakovi 3 Zoran Boni 2
Neboja Davidovi 2 Elefterija Zlatanovi 3 Iva Despotovi 3

Rezime: U periodu od nekoliko poslednjih godina grad Ni je dobio vie novih mostova
na ijem projektovanju i izvoenju su zapaeni,samostalni i kreativan doprinos dali
strunjaci Instituta za graevinarstvo i arhitekturu Graevinsko-arhitektonskog fakulteta
u Niu.U radu je,u prvom delu,prikazana metodologija pripreme geotehnikih podloga
sa sadrajem neophodnih istraivanja i ispitivanja i primenom razvijenih programskih
sistema Geo Data 1 i 2 u cilju utvrivanja geotehnikih uslova temeljenja predmetnih
mostova.Drugi deo rada sadri pregled metoda prorauna uz odgovarajue
modeliranje u sistemu temeljna konstrukcija-tlo i analizu pri tom dobijenih rezultata.
Kljune rei: mostovi,geotehnika istraivanja,temelji mostova,bueni ipovi,metode
prorauna.
ANALYSIS OF GEOTECHNICAL CONDITIONS OF FOUNDATION AND DESIGN
METHODS FOR FOUNDATION STRUCTURES OF THE NEWLY BUILT BRIDGES IN
THE AREA OF THE CITY OF NI
Abstract: In the previous several years,the city Ni obtained several new
bridges,whose design and construction was notably constributed by the independent
and creative work of the professional of the Institute of Civil Engineering and
Architecture of th Faculty of Civil Engineering and Architecture of Ni.The paper,in its
part,presents the methodology of preparation of geotechnical lazouts with the
necessary investigations and examinations with the application of developed software
systems Geo Data 1 and 2 with the aim of determination of geotechnical conditions
for foundation construction of the mentioned bridges. The second part of paper
contains the list and reviewof the methods of design with the corresponding modeling
in the systemfoundation structure-soil and the analysis of the obtained results.
Key words: bridges,geotechnical exploration,bridges foundation,drilled piles,design
methods.

______________________
1

Dr.sc., redovni professor Graevinsko-arhitektonskog fakulteta u Niu

Mr.sc., asistent na Graevinsko-arhitektonskom fakultetu u Niu
3
dipl.gra.in.
2

1.Uvod
Rekom Niavom i njenom pritokom Gabrovakom rekom jezgro grada Nia je
podeljeno na tri dela.Severni deo grada,na desnoj obali Niave,je imao veoma oteanu
komunikaciju sa ostalim delovima grada.Godinama je i peaki i drumski saobraaj bio
usmeren ka mostovima u samom centru grada (most preko Niave kod Tvrave i most
Mladosti preko Niave).Preostali deo grada na levoj obali Niave,centralni deo
grada,podeljen na dva dela Gabrovakom rekom,je imao laku komunikaciju jer je to
mnogo manja reka u odnosu na Niavu.Meutim,i tu je godinama glavna veza bila
preko mostova u blizini ele Kule.
Kada su sredinom 80-tih godina stvorene mogunosti za poetak radova na
ureenju korita Niave i kada je uveliko poela gradnja novih velikih gradskih
saobraajnica,planirana je i gradnja vie novih mostova.Prvo je izgraen most
Proleterska preko reke Niave,a zatim nekoliko mostova preko Gabrovake reke.
Mostovi graeni preko Niave u nekoliko poslednjih godina,koji su i predmet
razmatranja u ovom radu (most na bulevaru Mediana,peaki visei most kod Gradske
toplane),graeni su na uzvodnom delu reke Niave gde se i grad irio sa ciljem
povezivanja njegovih delova na levoj i desnoj obali.
Znaajan doprinos u projektovanju i izvoenju navedenih mostova dali su strunjaci
Instituta za graevinarstvo i arhitekturu Graevinsko-arhitektonskopg fakulteta u Niu,
posebno sa Odeljenja za konstrukcije,graevinsku geotehniku i ispitivanje konstrukcija.
Rad ima za cilj u prvom redu da istakne znaaj i problematiku projektovanja i
prorauna donjeg stroja novoizgraenih mostova na podruju grada Nia,sa prikazom
savremene metodologije pripreme geotehnikih podloga i metoda prorauna za
usvojena reenja.

Sl 1.Plan grada Nia sa naznaenim ploajima postojeih (p) i novoizgraenih (n)

mostova

2.Izrada geotehnikih podloga

Projektovanje temelja je veoma sloen problem koji za uspeno reavanje zahteva
posmatranje uzajamnog dejstva konstrukcije temelja i tla,odnosno podloge ispod
temelja.To dalje podrazumreva prikupljanje niza relevantnih podataka,njihovo
prouavanje i razvrstavanje u grupe koje e nam initi osnovu za ispravno
projektovanje temelja.U sklopu ukupne tehnike dokumentacije,koja se odnosi na
projektovanje temelja,moraju se nai:geodetske,geotehnike,geoloke,seizmoloke i
hidrogeoloke podloge.
Geotehnike podloge za projektovanje i izvoenje svih vanijih graevinskih
objekata,to podrazumeva i mostove posebno,rade se u cilju utvrivanja geotehnikih
uslova izgradnje i eksploatacije objekata.Zadatak je odreivanje grae (sastava i
sklopa),stanja i svojstva terena i procene njegovog ponaanja kao dela sredine u kojoj
e interakcija sa objektom i odreenim specifinim radovima biti od znaaja za
stabilnost,funkcionalnost,veliinu deformacija,izgled i ekonominost objekta.
Dugogodinja praksa i iskustvo na obimnim istraivanjima za potrebe izgradnje
veeg broja mostova i ostalih objekata [11] ostvarenih u okviru Odeljenja za geotehniku
i Laboratorije za geotehniku Graevinsko-arhitektonskog fakulteta ukazuje na potrebu i
vanost interdisciplinarnig pristupa u primeni savremenih metoda geotehnikog
istraivanja i ispitivanja (konstrukterstvo+geomehanika+geologija).To podrazumeva
kreativnu strunu saradnju zasnovanu na naunim saznanjima,savremenoj strunoj
praksi i vaeoj zakonskoj i tehnikoj regulativi,u skladu sa kompetencijama svakog od
uesnika u strunom timu [4].
Sadraj geotehnikih istraivanja i ispitivanja,koji bi garantovao izradu solidnih
geotehnikih podloga za projektovanje mostova, bi prema [11] trebalo da ima sledei
raspored:
a)prethodna istraivanja prikupljanje i prouava-nje postojee dokumentacije o terenu
i objektu, rekognosciranje terena, izrada programa (projekta) istraivanja i ispitivanja;
b)terenska istraivanja i ispitivanja povrinska (geodetska, po potrebi in.geoloko
kartiranje i geofizika istraivanja) i dubinska (istrano buenje, kartiranje buotina,
uzimanje uzoraka tla, evidentiranje pojave i nivoa podzemne vode, penetraciono
sondiranje u nevezanom tlu i po potrebi dubinska geomehanika ispitivanja i geofizika
istraivanja);
c)laboratorijska geomehanika ispitivanja odreivanje i prikaz geomehanikih
pokazatelja optih fizikih svojstava (vlanost, gustina, specifina teina, poroznost),
sastava (granulo-metrija, plastinost) i stanja (zbijenost, konzistencija) i mehanikih
svojstava (parametri vrstoe, deformabilnost, po potrebi vodopropus-nost) tla u
slojevima sa svim bitnim detaljima opita i prateim podacima koje je iz svakog opita
mogue dobiti, po potrebi uz statistiku obradu;
d)geoloki izvetaj prikaz rezultata geolokog dela istraivanja sa tzv. optim
geotehnikim uslovima izgradnje i korienja planiranog objekta (hidrolokim,
geomorfolokim, geolokim, hidro-geolokim, inenjerskogeolokim, procenjenim
mikroseizmikim);
e)geomehaniki prorauni procena racionalnih varijanti temeljenja, izbor raunskih
profila sa raunskim pokazateljima svojstava tla i prorauni dozvoljenog optereenja u
pogledu loma tla, e)veliina sleganja i vremenskog toka sleganja za razliita oekivana
vremena graenja, po potrebi i ekvivalentnih pokazatelja interakcije temelja i tla
(utvrenom slojevitom tlu), sa izradom dijagrama za dimenzionisanje temelja pod
optereenjima koja e konstrukter dobiti statikim proraunom;
f)geotehniki izvetaj na osnovu analize rezultata po svim prethodnim pozicijama, sa
predlogom racionalnog naina temeljenja, analizom optih geotehnikih uslova i
geomehanikih pokazatelja svojstava tla, prikazom i analizom rezultata
geomehanikih prorauna i odreivanjem raun-skih uslova za dimenzionisanje
temelja i za izvoenje radova (stabilnost zaseka, pritisci i dr.);

g)elaborat sa geolokim i geotehnikim izvetajem i pripadajuim prilozima sa svim

rezultatima istraivanja, ispitivanja i prorauna.
U okviru prateih geomehanikih prorauna u primeni su programski sistemi Geo
Data 1 i Geo Data 2 (autor dipl.gra.ing.Miroljub Samrdakovi,Odeljenje za geotehniku
Instituta GAF-a u Niu) za odreivanje i prikaz geomehanikih pokazatelja sastava i
svojstava tla i za savremene geomehanike proraune stabilnosti i deformacija tla
(plitkih temelja i ipova,kosina/padina i potpornih konstrukcija).
U geotehnikim elaboratima za predmetne objekte konstrukter dobija dijagrame sa
snopovima krivih.Za dobijeno optereenje iz projekta biraju se oblik i potrebne
dimenzije temelja u pogledu graninog stanja loma tla ili graninog stanja
upotrebljivosti (dozvoljenih pomeranja) objekta.Geomehaniar na taj nain omoguuje
projektantu konstrukcije da na kraju statikog prorauna odabere oblik i dimenzije
temelja (sl.2) koji su tehno-ekonomski najpovoljniji.

Sl 2.Dimenzionisanje temelja u pogledu loma tla

3.Geotehnika reenja
Peaki most preko reke Niave kod Gradske toplane je izgraen je 2003.godine.
Idejno reenje,Idejni i Glavni projekat su uraeni u Institutu GAF-a u Niu (glavni i
odgovorni projektant prof.dr Novak Spasojevi).Most je sa dva otvora raspona
14+56=70m i ukupne duine sa krilnim zidovima 78m.Gornji stroj mosta je konstruisan
kao spregnuta konstrukcija (beton-elik) sa kosim kablovima (zategama) i jednim
pilonom postavljenim na inundaciji leve obale.

Sl.3.Dispozicija peakog mosta preko reke Niave u Niu

Donji stroj mosta ine dva obalna stuba i temelj pilona.Fundiranje pilona je izvreno
na dva buena ipa (sistema HW) prenika 1.20m i duine 22.0m,povezana u vrhu
naglavnom gredom.Desni obalni stub je koncipiran kao olakana armiranobetonska
konstrukcija u skladu sa uticajima koje prima i prenosi na tlo.Fundiranje ovog obalnog
stuba je izvreno takoe na dva HW ipa prenika 1.20m i duine 10.0m.Levi obalni
stub je zbog negativnih vertikalnih reakcija gornjeg stroja fundiran na masivnom
dubokom temelju (sanduku).
Za izgradnju i korienje peakog mosta geotehniki uslovi temeljenja [9] odreeni
su za tri nagraena idejna reenja razliitih konstrukcija i varijanti temeljenja. Izvedeno
je est istranih buotina dubine 10-18 m sa penetracionim sondiranjem (STP) u
nevezanim slojevima.Utvrene su generalno dve stenske mase: fluvijalni kvartarni
nanos (peskovit i ljunkovit razliitih granulacija i zbijenosti) na neogenoj tercijarnoj
podini od laporovite gline,sa mestiminom pojavom glinca ili vrih zona.Ove vre
zone su stvarale velike probleme kasnije,u toku izrade ipova,jer su oteavale i
sputanje i izvlaenje zatitnih kolona.Za usvojeno reenje,za projektovana
optereenja srednjeg i desnog obalnog stuba,neophodno je bilo uraditi dopunu
geotehnikog elaborata [9] i odrediti dubinu ipova i njihova sleganja korienjem
programa Geo Data 2.

DOZVOLJENO OPTEREENJE IPA U POGLEDU LOMA TLA

Prema Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih objekata (1990)
Geomehaniki programski sistem GeoData2 (ver. II 1999, M.Sam.)
4000
Dozvoljena vertikalna sila na ipu Va [kN]

Raunski profil terena: B2

Optereenje na povrini
p [kPa]
0
Povrinski sloj (Nasip)
ho [m]
1,00
[kN/m3] 19,00

d = 1,5 m, ukupno
d = 1,5 m, na bazi
d = 1,2 m, ukupno
d = 1,2 m, na bazi
d = 0,9 m, ukupno
d = 0,9 m, na bazi

3500
3000
2500
2000
1500

Srednji sloj (2', 3: ljunkovita glina)

1000
4,65
h1 [m]
[kN/m3] 19,50
500
10
c [kPa]
0
21
[]
a [kPa]
0
Fsa
2,5 a m [kPa] 0
[]
10
Fs
1,5 m []
6,7
OCR
1
Kos1 0,642
Bazni sloj (4: Dezintegrisani kriljac)
[kN/m3] 21,00
c [kPa]
0
Fsc
2,5
[]
30
Fs
1,5
a [kPa]
0
Fsa
2,5
15
Fs
1,5
[]
`p [kPa]
OCRb
1
Kob
0,500
OCRs
1
Kos
0,500
Presek ipa
d [m]
r = d /2 [m]
A [m2]
O [m]

Va

cm [kPa]
m []
a m [kPa]
m []

0
21,1
0
10,1

N
Nq
Nc

1,20
0,60
1,13
3,77

Povrinski sloj

4
14
80

h0
h1

Q s1

Srednji sloj

2r
Bazni sloj

0,90
0,45
0,64
2,83

Visina ipa u Baznom sloju h [m]

Qs

1,50
0,75
1,77
4,71

Qb

Sl.4.Primer dimenzionisanja ipa u dvoslojnom tlu sa nasipom

Drumski most preko reke Niave na bulevaru Mediana u Niu je graen od druge
polovine 2005.godine do poetka 2007.godine.Most je gradila vodea domaa firma
Mostagradnja Beograd prema projektu Mostprojekta iz Beograda.Most je irine
27.50m sa tri (kolovoznom ploom povezana) kontinualna sanduasta nosaa,raspona
25+49.2+25=99.2m,oslonjena na dva obalna i dva rena stuba.Svaki stub je fundiran
na est buenih ipova (ipova sistema HW) prenika 1.5 i 1.2m.
Posle geotehnikog elaborata za izradu idejnog projekta,sa tri istrane buotine
dubine 10-30m,uraen je kao podloga za glavni projekat,elaborat [14,N+P 8] sa etiri
buotine dubine 20.2-21.5m,po jedna u osi svakog stuba.
GEOTEHNIKI PROFIL TERENA A-A' DU OSE MOSTA
SA POTREBNIM DUBINAMA I KOTAMA BAZA IPOVA ZA Va = maxN prema Prilozima P/1 i P/18
Teite
stuba S1

208
206

Teite
stuba S2

Teite
stuba S3

Niveleta
Bulevara
Mediana

204

Na 1,5 m od
ipa br.5 stuba S4

B 4 ( 1 9 7 ,3 4 )

210

196

195,78

NV

A p s o lu tn a k o ta [m n .v .]

194

192

Nasip za pristup
ma
ina

190,90

190

190,40

189,10

188

P rojektovani
ipovi

186
184
182

190,96

190,91

G'
186,28

177,46
176,96

172,70

191,14
188,34
ar
ipu br.5
u
187,44 P e
186,24

182,61
180,98

179,96

GL

174

193,94

P1
P1

195,78

189,11
188,31
187,81

186,96

176,60

172

190,40

184,80

P2

176

Leva
obala

?
P

179,90

178

NV

183,20
182,20

181,18

180

B 3 ( 1 9 4 ,6 1 )

Desna
obala

198

B 2 ( 1 9 2 ,9 6 )

200

B 1 ( 1 9 2 ,9 0 )

202

P2

P e
ar

181,14
179,74
179,14

177,24
174,81

GL
172,20

179,51

P2

GL

173,31

GL
171,60

171,46

170
168
-60

-50

-40

-30

-20

-10

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

Horizontalno odstojanje [m]

OPIS TLA U S LOJEVIMA
Pear (kao vrsto vezani krupnozrni pesak) je u proslojcima:
G Glina, prainasto-peskovita, srednje plastinosti, tvrdoplastine do poluvrste konzistencije, tamnobraon
B1 189,10-188,90 (20 cm, mogue samac)
ljunak, peskovit, D m ax = 50-100 mm, razliito zaglinjen, srednje zbijen
183,20-182,90 (30 cm)
G' Glina, prainasto-peskovita, laporovita , srednje plastinosti, poluvrste konzistencije, sivozelena
182,20-182,00 (20 cm)
P Pesak, sitnozrn (u B1gore krupnozrn sa ljunkom), ist do slabije vezan, srednje zbijen, svetlobraon
B2 177,46-176,96 (50 cm)
P1 Pesak, sitnozrn i srednjezrn, zbijen, poluvezan laporovitom glinom (u B2 sa slojevima glinca, u B4 gore ljunak ), braon
B3 188,31-187,81 (50 cm)
P2 Pesak, u B1 srednjezrn sa ljunkovitim ili poluvezanim proslojcima, u B3 sitnozrn, ist i slabije zbijen, svetlobraon
179,51-179,31 (20 cm)
L ljunak, poluvezan laporovitom glinom, preteno sitnozrn i jako peskovit, D m ax = 50 mm, zbijen/konsolidovan
B4 179,74-179,14 (60 cm)
188,34-187,44 (90 cm u ipu br.5 na 1,5-2 m od B4)
GL Glinac (jako peskovita laporovita glina), sa konkrecijama karbonata, (pre)konsolidovan, sivozelen

Sl.5.Geotehniki profil terena sa poloajem ipova za most preko reke Niave na

bulevaru Mediana.

130

Geotehniki profili buotina bili su slini kao za ostale mostove preko Niave u Niu,ali
sa heterogenijom graom krupnozrnog kvartarnog nanosa i podine od jezerskih
tercijernih sedimenata (laporovita glina sa razliitim prisustvom peska ili ljunka koja
lokalno prelazi u vri glinac).Pri izradi ipova za levi obalni stub bilo je pojave
blokova peara koji su gotovo onemoguili utiskivanje zatitnih kolona zbog ega je
predloeno njihovo skraenje uz uveanje prenika.Vertikalna nosivost ipova je
raunata na osnovu geomehanikih pokazatelja svojstva tla u slojevima terena prema
Pravilniku (1990).Detaljnim proraunima,u okviru programa Geo Data 2,predloene su
dimenzije i visinski poloaj ipova za etiri stuba mosta (sl.6) sa veliinama sleganja
ipova i dijagramom orijentacionog vremenskog toka sleganja za razliita vremena
korienja mosta.
PRORAUN DOZVOLJENOG VERTIKALNOG OPTEREENJA 'BUENOG' IPA KRUNE OSNOVE
Prema Pravilniku (Sl.list SFRJ 15/1990), geomehaniki programski sistem GeoData2 ( v.0411, M .Sam.)

ip: U teitu stuba 3

Kota vrha: 190,40 m n.v.
Prenik D = 1,50 m

0 = 11,0
p + 0 h 0 = 30,8

F sc = 2,5
F s = 1,5
Sloj

Va

Optereenje pored vrha ipa

Profil terena
p =0
kPa
Istrana buotina: B3 (XI 2004)
srednje h 0 = 2,80 m
Sadanja kota terena: 194,61 m n.v.

D.kota

R.br.

Opis

1
2
3
4
5
6

G' Glina lapor.

P Pesak
P1 Pesak lapor.
P2 Pesak
GL Glinac
GL Glinac

189,11
188,31
182,61
174,81
169,40
169,40

1,29
2,09
7,79
15,59
21,00
21,00

1,29
0,80
5,70
7,80
5,41
0,00

ef

c'

kN/m3 kPa

11,0
11,0
11,0
11,0
21,0
21,0

18
0
5
0
18
18

kN/m
kPa

'

cm

kPa

22
28
30
30
24
24

7,2
0,0
2,0
0,0
7,2
7,2

h0

Kota NPV : 193,01 m n.v.

Dubina NPV : 1,60
a 0,8c
am
m a

m
p'

kPa

15,1 14,4 17,6

19,5 0,0 22,4
21,1 4,0 24,0
21,1 0,0 24,0
16,5 14,4 19,2
16,5 14,4 19,2

Povrinski sloj
Q s1

h1

Q sj

hj

m
q'

v0 ' OCR

k0

kPa

kPa

kPa

kPa

5,8
0,0
1,6
0,0
5,8
5,8

11,9
15,4
16,5
16,5
13,1
13,1

105
0
0
0
103
103

45
54
116
202
316
316

38
49
85
159
259
316

2,77
1
1
1
1
1

1,041

Q bj
hn

Q sn
Q bn

0,531
0,500
0,500
0,593
0,593

V aj

i j

Q bj

si

i 1

V an

i n

Q
i 1

si

Q bn

6,0

5,5

5,0

4,5

4,0

3,5

3,0

2,5

2,0

1,5

1,0

0,5

0,0

Dozvoljeno optereenje Va [M N]
0

R.br.

Opis

1
2
3
4
5
6

G' Glina lapor.

P Pesak
P1 Pesak lapor.
P2 Pesak
GL Glinac
GL Glinac

189,11
188,31
182,61
174,81
169,40

1,29
2,09
7,79
15,59
21,00

kPa

m2

kN

kN

1,29 14,1 6,08 86

86
0,80 7,2 3,77 27
113
5,70 14,24 26,85 382 495
7,80 23,66 36,74 869 1364
5,41 41,45 25,48 1056 2420

2,8
3,6
3,6
1,7
1,7

kPa

10,6 67 276
13,2 82 549
13,2 82 799
6,6 45,2 1144
6,6 45,2 1589

m2

kN

kN

1,77
1,77
1,77
1,77
1,77

488
969
1410
2021
2807

573
1082
1905
3385
5227

2
4
6

Dubina ipa z [m]

Sloj

Prema navodu konstruktera, za ipove stuba S3 maxN [kN] = 5017

Za bazu ipa na dnu sloja
D.kota Dubina Deblj. Po omotau u sloju Ukupno
Svega
Va
sloja
z
h
ps
As
Q s ? Q s N r N qr N cr q a
Ab
Qb

Omota
Omota i baza

8
10
12
14
16
18
20
22

Sl.6.Primer dimenzionisanja ipa u vieslojnom tlu preko reke Niave na bulevaru

Mediana
ipovi ispod srednjih stubova su izvedeni u duini od preko 18 m zalazei duboko u
vrstu laporovitu glinu.Ispod obalnih stubova ipovi su izvedeni u duini oko 10m i
prenika 1.5m zbog problema koji su napred navedeni.
Drumski most u ulici Vojvode Miia je graen istovremeno sa mostom na bulevaru
Mediana.Prema projektu Mostprojekta most je gradila firma Ratko Mitrovi takoe
iz Beograda.Sa tri,kolovoznom ploom povezana kontinualna glavna nosaa,on je po
konstrukciji potpuno slian mostu Mediana.Ukupna irina mosta je 24.64m,a raspon
19+50+15=84m.

Sl.7.Dispozicija mosta preko reke Niave u ulici Vojvode Miia

Most je oslonjen na dva obalna i dva rena stuba koji su fundirani takodje na buenim
ipovima duine 18m jer je geotehniki profil terene slian profilu terena kod ostalih
mostova.Sva tri mosta,koji su predmet razmatranja u ovom radu,su na meusobnom
razmaku od nekoliko stotina metara.
4.Metode prorauna
Savremenu graevinsku praksu karakterie sve ira primena ipova velikog
prenika i duine,kojima se na ekonomian nain mogu reiti najsloeniji problemi u
fundiranju.Pored izuzetno velikih podunih,njima se mogu poveriti i znatna poprena
optereenja.Izabrani naini fundiranja navedenih mostova su u prvom redu u skladu sa
odgovarajuim geotehnikim uslovima na datim lokacijama,a problem usvajanja
konane duine ipova mora biti reavan u skladu sa njihovim podunim i poprenim
optereenjem.
Odreivanje nosivosti ipa za poduno optereenje,odnosno odreivanje potrebne
duine ipa koja e u datom geotehnikim uslovima osigurati potrebnu nosivost,je
definisano Pravilnikom o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih objekata
(1990) i praktino se jednostavno sprovodi primenom programa Geo Data 2,kako je
napred objanjeno.
Iz analize ponaanja ipa za popreno optereenje u sistemu ip-tlo dobie se
veliina i raspodela pomeranja i presenih sila po duini ipa.To ima nesumnjiv znaaj
s obzirom da pomeranja mogu izazvati dodatno naprezanje u nadtemeljnoj konstrukciji,
a prema veliini presenih sila ip treba dimenzionisati.
4.1.Osnovne postavke prorauna popreno optereenih ipova
Metode prorauna dugih deformabilnih ipova, optereenih poprenim
optereenjem, grupiu se prema nainu modeliranje u sistemu ip-tlo i tehnici
prorauna. Izdavajaju se uglavnom tri osnovna pristupa u kojim se tlo moe smatrati:
a) linearno deformabilnim Winkler-ovim prostorom
b) linearno elastinim prostorom
c) nehomogenom i nelinearno stiljivom sredinom
Za analizu u ovom radu usvojene su osnovne postavke koje vae za tlo kao
linearno deformabilnu sredinu koju karakterie koeficijent horizontalne reakcije tla CH.
Njime se, prema Terzaghi-ju [13], definie zavisnost izmeu horizontalnih pomeranja
taaka ose vertikalnog deformabilnog ipa y (z) i reaktivnih pritisaka tla q (z) u obliku:
CH

q( z )
f(z)
y( z )

(1)

gde je:
f (z) funkcija raspodele koeficijenta reakcije tla dubinom
Pri reavanju problema popreno optereenih ipova najee se polazi od konstantne
vrednosti CH

C H f ( z ) C h const
ili linearno rastue vrednosti (Slika 8):
CH f ( z ) Ch

(2)
z
h

(3)

mada se mogu uzeti i druge, sloenije raspodele koeficijenta reakcije tla sa dubinom.

Sl.8.Raspodela koeficienta reakcije tla sa dubinom

Dubina (h) na kojoj se sraunava merodavna vrednost koeficijenta reakcije tla C h
prema [2] i [12] iznosi:
h 2 ( d 1 )
(4)
pa je:
C h mh
(5)
pri emu je:
d - prenik ipa (m)
m - karakteristika tla koja definie promenu C H sa dubinom (kn/m4)
U interakciji ipa sa tlom angauje se deo tla oko ipa, pa se u proraun uvodi, prema
[12], raunska irina (prenik) ipa:
bra k ( d 1 )
(6)
gde je :
k - koeficijent oblika ( 0.9 za kruni popreni presek i 1.0 za popreni presek oblika

kvadrata i pravougaonika )
Posmatrano u poprenom preseku, usvojena je parabolina raspodela koeficijenta
reakcije tla.
Kako je prema oznakama (Slika 9):

b
2
C H i ra 1.047 bra C H i bra C H i
3
2

(7)

to se parabolina raspodela koeficijenata reakcije tla na poluobimu bra / 2 , u

potpunosti moe zameniti ravnomernom raspodelom na raunskoj irini bra .

Sl.9.Raspodela koeficienta reakcije tla u poprenom pravcu

Prva grupa metoda kojima se moe reiti problem popreno optereenih ipova, polazi
od osnovne diferencijalne jednaine elastine linije ipa. U prvom sluaju, kada je CH
= Ch = const, ona glasi:
EI

d4y
y C h bra 0
dz 4

(8)

Za sluaj linearno rastueg koeficijenta reakcije tla diferencijalna jednaina ima oblik:
EI

d4y
z
y C h bra 0
4
h
dz

(9)

Reenja diferencijalnih jednaina (8) i (9) u analitikom obliku su poznata u literaturi i

data su u skladu sa graninim uslovima.
Druga grupa metoda prorauna popreno optereenih ipova se zasniva na
konceptu odgovarajue diskretizacije deformabilnog ipa i zamene tla sistemom
elastinih oslonaca (opruga, fiktivnih tapova), na osnovu kojih je uraeno vie
programskih sistema. Jedan od njih je i program STRESS, po kome se iz uslova
jednakih deformacija podloge ( l0 ) i kontrakcija fiktivnih tapova ( l ), odreuju
povrine poprenih preseka fiktivnih tapova:
Af i

AC H i l
E

pri emu je:

A
pripadajua povrina jednog segmenta ipa
CHi
koeficijent reakcije tla za " i "-ti fiktivni tap
l
duina fiktivnog tapa
E
modul elastinosti materijala od koga je ip

Sl.10.Modeliranje u sistemu ip tlo za program STRESS

(10)

U formiranoj ramovskoj konstrukciji poznatih dimenzija i zadanog optereenja,

izraunavanjem statikih uticaja, dobijaju se sile u zamenjujuim tapovima, zatim
reaktivni pritisci tla, presene sile i pomeranja du ose ipa.
4.2.Primeri prorauna popreno optereenih ipova
Cilj sprovedenih istraivanja u ovom radu je izvoenje potrebnih zakljuaka za
reavanje praktinih problema u projektovanju temelja sa ipovima velikog prenika i
duine. U prvom redu radi se o pravilnom izboru duine ipa, jer nepotrebno poveanje
duine preko odreene granice stvara velike probleme u izvoenju ipova. S druge
strane, u gornjem, najoptereenijem kraju ipa, zbog velikih momenata savijanja
problem predstavlja dimenzionisanje ipa, a takoe i svoenje pomeranja ose ipa u
granice koje nee tetiti nadtemeljnoj konstrukciji.
Za analizu je izabran ip prenika 1.20 m, optereen na gornjem kraju
horizontalnom silom H = 250 kN i momentom M = 1200 kNm. Za sraunatu merodavnu
vrednost koeficijenta horizontalne reakcije tla Ch = 36.103 kN/m3 usvojena je za dalju
analizu raspodela sa konstantnom i linearno rastuom vrednou. Posmatrane su
duine ipova od 9.0 m, 12.0 m i 18.0 m sa odgovarajuom promenom pomeranja,
momenata savijanja i reaktivnih pritisaka po duini.
a)

b)

Sl.11.Uporedni dijagram momenta savijanja (Mz),redukovanih pritisaka (z) i

horizontalnih pomeranja (yz) za ip duine 9.0m prema a)analitikom reenju
b)programu STRESS

Sl.12.Uporedni dijagram momenta savijanja (Mz),redukovanih pritisaka (z) i

horizontalnih pomeranja (yz) za ip duine 12.0m prema a)analitikom reenju
b)programu STRESS

Sl.13.Uporedni dijagram momenta savijanja (Mz),redukovanih pritisaka (z) i

horizontalnih pomeranja (yz) za ip duine 18.0m prema a)analitikom reenju
b)programu STRESS
4.3.Analiza dobijenih rezultata
Dobijeni rezultati i njihov grafiki prikaz pokazuju dobro slaganje ako se uprede
analitika reenja i reenja dobijena primenom programa STRESS. Maksimalne
vrednosti posmatranih veliina i njihova raspodela du ose se skoro poklapaju. Znatnija
odstupanja nastaju pri promeni koeficijenta reakcije tla. Za linearno rastui koeficijent
reakcije tla vrednosti momenata savijanja vee su celom duinom ipa, a mesto
maksimalnog momenta savijanja je na veoj dubini od povrine terena (priblino 2d
3d).
Sa prikazanih dijagrama se posebno uoava da sve posmatrana veliine na dubini
od priblino 9.0 m dostiu vrlo male vrednosti. Poveanje duine ipa iznad te
vrednosti (posebno uoljivo na slikama 12 i 13) skoro da ne utie na promenu
maksimalnih vrednosti momenata savijanja, pomeranja i reaktivnih pritisaka tla. Ta
dubina se moe smatrati dubinom ukljetenja ipa, efektivnom duinom ipa ili
potrebnom duinom horizontalno optereenog ipa. To se posebno poklapa sa
preporukama Terzaghi-ja [13], gde se za odreene karakteristike tla i samog ipa moe
odrediti dubina Du ispod koje se ip moe smatrati nepokretnim:
Du 5

216 EI
bra m

(11)

Prema podacima iz navedenog primera u ovom radu je:

Du 5

216 3 107 0.102

8.31m
1.98 8.38 10 3

pa je slaganje sa dijagramima (slike 12 i 13) oigledno.

Iz navedenih analiza sledi zakljuak da se za dejstvo poprenog optereenja duina
ipa moe unapred priblino odrediti prema datim preporukama, a zatim uporediti sa
duinom koju diktiraju ostali uslovi.

5.Zakljuak
Utvrivanje geotehnikih uslova temeljenja graevinskih objekata predstavlja osnov
za ispravno projektovanje njihovih temelja koji treba da osiguraju stabilnost i sigurnost i
za vreme izgradnje i za vreme eksploatacije objekta.U poetnoj fazi razvoja savremene
geotehnike plan istraivanja je obuhvatao geoloka i dubinska istraivanja.Dobijeni
rezultati istraivanja i ispitivanja su uz odgovarajue ocene,zakljuke i preporuke
prezentovani u elaboratu na osnovu kojih bi konstrukter sprovodio potrebne
geotehnike proraune.
Savremeni pristup,u sadanjoj fazi razvoja strune prakse,zahteva
interdisciplinarnost (konstrukterstvo+geomehanika+geologija),to podrazumeva da
geomehaniar detaljnim geomehanikim proraunima ponudi vie raunskih reenja od
kojih e konstrukter odabrati i raunski dokazati tehno-ekonomsko najpovoljnije.
Programi sistema Geo Data 1 i Geo Data 2 razvijeni su za takvu namenu i uspeno se
primenjuju u okviru metodologije geotehnikih istraivanja i ispitivanja.
Metode prorauna usvojenog reenja temeljne konstrukcije moraju obuhvatiti
sadejstvo temelja i tla.Pogodnim modeliranjem u posmatranom sistemu i primenom
savremenih programskih sistema dobijaju se reenja koja je jednostavno koristiti i u
praktinim proraunima.

Literatura
1. E . : ,
, , 1992.
2. K .., ..:
, , , 1975.
3. Lazovi M., Vukievi M., Lelovi S.: Zbirka zadataka iz fundiranja, Graevinski
fakultet, Beograd, 1995.
4. Maksimovi,M:Mehanika tla,Gros knjiga,Beograd,1995.
5. Mari B., Poli S., Veri F.: Prilog teoriji prorauna horizontalno optereenih pilota,
Saoptenja XVI Savetovanja JDMTF-a, Aranelovac, 1986.
6. Nonveiller E., Mehanika tla i temeljenje graevina, kolska knjiga, Zagreb, 1990.
7. Prolovi V., Miloevi S.,: Zbirka zadataka iz fundiranja, Graevinski fakultet, Ni,
1984
8. Samardakovi,M. (2004): Geotehniki uslovi temeljenja drumskog mosta preko
Niave na bulevaru "Mediana" u Niu, Institut GAF, Ni, XI+53 strane.
9. Samardakovi,M. (1999): Geotehniki uslovi temeljenja novog peakog mosta
preko Niave kod Toplane u Niu, Institut GAF u Niu, Ni, XI+77 strana
10. Samardakovi,M. (1996): Geotehniki programski sistemi GeoData 1 i GeoData 2,
Zbornik radova Meunarodnog naunog skupa Prvaci razvoja geotehnike,
Beograd,18-19.novembar 1996.,RGF i Sava centar,Beograd,str.395-404
11. Samardakovi,M. : Neka iskustva u odreivanju geotehnikih uslova temeljenja
esnaest mostova,Nauka+Praksa br.8,Graevinsko-arhitektonski fakultet u
Niu,2005.
12. .., .., ..:
, , , 1981
13. Terzaghi K. : Teorijska mehanika tla, Nauna knjiga, Beograd , 1972.
14. Tomlinson M.J.: Foundation design and construction, Pearson Prentice Hall,
Edinburgh, 2001.