OSNOVNI TIPOVI TEMELJA

Temelj je jedan od najvanijih elemenata konstrukcije objekta. Preko temelja se

optereenje od objekta prenosi na tlo, pri emu se mora obezbediti stabilnost tla, a
deformacija temelja treba da bude u dozvoljenim granicama u zavisnosti od
naponskog stanja u konstrukciji objekta i eksploatacionim potrebama objekta.

Osnovana podela vrste fundiranja je na plitke i duboke temelje.

Plitki temelji prenose optereenje od objekta na tlo preko kontaktne povrine izmeu
temelja i tla. U ovu grupu temelja spadaju:
trakasti temelj (nearmirani i armirani)
temeljne kontra grede (postavljene u jednom ili dva ortogonalna pravca, kada
formiraju rotilj)
temeljne kontra ploe
temelji samci

Duboki temelji prenose optereenje objekta na tlo preko kontaktne povrine izmeu
temelja i tla, kao i preko bonih strana temelja. Kod ovih temelja odnos visine temelja
H i irine temelja B jedanak je ili vei od etiri:

H
4
B

U ovu grupu temelja spadaju:

ipovi
dijafragme
bunari
kesoni

TRAKASTI TEMELJI

Trakasti temelji se postavljaju ispod nosivih zidova (zidanih opekom ili od armiranog
betona). Odreivanje dimenzija temelja vri se iz uslova nosivosti tla (irina temelja
B) i uslova nosivosti betonskog preseka na savijanje (visina temelja H).

Trakasti temelji od nearmiranog betona

irina temelja odreuje se iz uslova dozvoljenih napona:

V
z (6.1.)
Ft

gde je
V zbir svih vertikalnih sila koje deluju na temeljnu spojnicu
Ft povrina temeljne spojnice

Ako je Ft B 1.0 , tada je:

 V
B (6.2)
zdoz

Sl. 6.1. Trakasti temelj od nearmiranog betona

Visina stope temelja se odreuje iz uslova dozvoljenih napona zatezanja od savijanja

na konzolnom prepustu.
Momenti savijanja u preseku c-c za vrednost napona tla u temeljnoj spojnici,
izazvanog vertikalnim optereenjem bie

z c2 (6.3)
Mc
2

gde je
z
V
reaktivno optereenje tla od sile V, bez uticaja teine tla iznad
B
stope, sopstvene teine stope i korisnog optereenja p.

Otporni momenat preseka c-c je:

1.0 H 2
Wc (6.4)
6

Kada se u izraz za odreivanje napona zatezanja u betonu izazvanog savijanjem

Mc
bz (6.5)
Wc

Unesemo jednaine (6.3) i (6.4) dobijamo izraz kojim se odreuje visina stope od
nearmiranog betona u funkciji veliine slobodnog prepusta duine c, napona u
temeljnoj spojnici i dozvoljenog naprezanja na zatezanje u betonu izazvanog
savijanjem

3 z
H c (6.6)
bz

U tabeli su date vrednosti dozvoljenih napona zatezanja u betonu izazvanih

savijanjem.

MB (MPa) 10 15 20 30 40
bc (MPa) 0.20 0.35 0.50 0.80 1.00

Po Evrokodu 2 PRORAUN BETONSKIH KONSTRUKCIJA EN 1992-1-1:2004

Aksijalno optereene temeljne trake i pojedinane temeljne stope mogu da budu od

nearmiranog betona pod uslovom da je :

0.85 hF
9 gd / f ctd (6.7)
a

gde je
hF debljina temelja
a prepust temelja u odnosu na stranicu stuba
gd proraunska vrednost pritiska na tlo
fctd proraunska vrednost vrstoe betona pri zatezanju (u istim jedinicama
kao i gd)

Kao uproenje moe da se koristi

hF / a 2 (6.8)

Sl. 6.2. Nearmirana betonska temeljna stopa

PRIMER 1

Za date podatke izvriti dimenzionisanje trakastog temelja od nearmiranog betona.

Vertikalna sila u zidu neposredno iznad temelja V=100kN/m
Debljina zida dz=25cm
Ukupna teina poda i korisno optereenje na podu p=5kN/m2
Dozvoljeno naprezanje tla zdoz=0.14MPa
Dubina fundiranja Df=1.0m
Zapreminska teina tla =18kN/m3
Marka betona MB20

Prvo se odredi priblina irina stope B. Obzirom da je nepoznata dimenzija stope,

njena sopstvena teina i teina tla iznad stope, treba u proraun ui sa uveanom silom
V (npr. 25%). Ukoliko se pretpostavka pokae netanom moraju se izmeniti dimenzije
stope temelja.

V 1.25 V 1.25 100

B 1.04m
zdoz zdoz 0.14 10 3

Usvojeno: B=1.05m

c B dz / 2 1.05 0.25 / 2 0.4m

Reaktivno optereenje koje deluje tako da savija konzolni prepust

z
V 100
95kN / m 2 95 10 3 MPa 0.095MPa
B 1.05

Pa je visina H

3 z 3 0.095
H c 0.4 0.302m
bz 0.5
Usvojeno: H=0.35m

Za ovako usvojene dimenzije izvrie se kontrola stvarnog napona u tlu na nivou

temeljne spojnice.

Kontrola napona za usvojene dimenzije

Analiza optereenja:
Vertikalna sila 100.00kN/m
Optereenje od zemlje iznad stope
(1.05-0.25)x0.65x18 9.36kN/m
Sopstvena teina stope
1.05x0.35x24.0 8.82kN/m
Optereenje od poda
(1.05-0.25)x5.0 4.00kN/m
Ukupno optereenje V= 122.18kN/m

Stvarni napon u tlu na nivou temeljne spojnice iznosi

V 122.18
zstv 116 .36kN / m 2 0.116 MPa < zdoz 0.14 MPa
B 1.0 1.05 1.0
Stvarni napon u tlu je u granici dozvoljene vrednosti.

Sada se odreuje stvarni napon zateznja u betonu.

Reaktivno optereenje od sile V je

V 100
q 95.24kN / m 2
B 1.0 1.05 1.0

Momenat savijanja u preseku c-c

q c 2 95.24 0.4 2
Mc 7.62kNm
2 2

Otporni momenat preseka c-c

H 2 1.0 0.35 2 1.0

Wc 0.0204m 3
6 6

Stvarni napon naprezanja u betonu

Mc 7.62
bzstv 373.5kN / m 2 0.374 MPa < bz 0.50 MPa
Wc 0.0204
Znai da je napon zatezanja u betonu u granicama dozvoljenih vrednosti.

Trakasti temelji od armiranog betona

irina temelja odreuje se istim postupkom kao i kod temelja nearmiranog betona,
izraz (6.1)
Visina stope se odreuje prema izrazima za visinu preseka armirano betonskih preseka
optereenih momentom savijanja u preseku c-c.

Sl. 6.2. Trakasti temelj od armiranog betona

Reaktivno optereenje tla od vertikalne sile V je

z
V
(6.7)
B
I izaziva momenat savijanja u preseku c-c

z c2 (6.8)
Mc
2

M kr sr M c (6.9)

Gde je Mkr kritini momenat koji se dobija mnoenjem stvarnog momenta Mc

koeficijentom sigurnosti sr.
Tada je statika visina preseka

M kr
hk (6.10)
fB b

Odnosno visina stope

H ha (6.11)

Zategnuta armatura u preseku bie

 fB
Fa 1M b h (6.12)
a

Kontrola napona u tlu

Po usvajanju konanih dimenzija temelja vri se kontrola napona u tlu, u nivou

temeljne spojnice. Stvarni napon u tlu ne sme da prekorai dozvoljene napone.

V
zstv zdoz (6.13)
B 1.0

PRIMER 2

Za date podatke izvriti dimenzionisanje trakastog temelja od armiranog betona.

Vertikalna sila u zidu neposredno iznad temelja V=220kN/m

Debljina zida dz=15cm
Ukupna teina poda i korisno optereenje na podu p=10kN/m2
Dozvoljeno naprezanje tla zdoz=0.18MPa
Dubina fundiranja Df=1.3m
Zapreminska teina tla =18kN/m3
Marka betona MB30
Kvalitet elika RA400/500-2

Prvo se odredi priblina irina stope B. Obzirom da je nepoznata dimenzija stope,

njena sopstvena teina i teina tla iznad stope, treba u proraun ui sa uveanom silom
V (npr. 25%). Ukoliko se pretpostavka pokae netanom moraju se izmeniti dimenzije
stope temelja.

V 1.25 V 1.25 220

B 1.52m
zdoz zdoz 0.18 103
Usvojeno: B=1.55m

Tada je duina prepusta c

c B dz / 2 1.55 0.15 / 2 0.7 m

Minimalna visina se usvaja H=0.35m

Za ovako usvojene dimenzije izvrie se kontrola stvarnog napona u tlu na nivou

temeljne spojnice.

Kontrola napona za usvojene dimenzije

Analiza optereenja:
Vertikalna sila 220.00kN/m
Sopstvena teina stope
(1.55x0.15+0.2x(0.25+1.55)/2)x25.0=0.4125x25 10.31kN/m
Optereenje od zemlje iznad stope
(1.55x1.3-0.4125-0.15x0.95)x18 26.28kN/m
Optereenje od poda
(1.55-0.15)x10.0 14.00kN/m
Ukupno optereenje V= 270.59kN/m

Stvarni napon u tlu na nivou temeljne spojnice iznosi

V 270.59
zstv 174.57kN / m 2 0.175MPa < zdoz 0.18MPa
B 1.0 1.55 1.0
Stvarni napon u tlu je u granici dozvoljene vrednosti.

Sada se odreuje stvarni napon zateznja u betonu.

Reaktivno optereenje od sile V je

V 220
q 141.94kN / m 2
B 1.0 1.55 1.0

Momenat savijanja u preseku c-c

q c 2 141.94 0.7 2
Mc 34.78kNm
2 2

Kritini momenat po teoriji graninih stanja je

M kr g M g p M p

1.6 g 1.8 p
sr
q

to bi u ovom primeru bilo:

 1.6 220 / 1.5 1.8 10 252.66
sr 1.61
220 / 1.5 10 156.66

M kr kr M c 1.61 34.78 56.0kNm

Za zadani kvalitet betona MB30 i armature RA400/500-2, usvojenu minimalnu visinu

Hmin=35cm, odredi se statika visina preseka h.

h H a 35 3.0 32cm

Tada je

h 32
k 6.0779
M kr 56 100
fB b 20.5 10 1 100

a=10 b=0.850 1M=2.858%

Potrebna povrina armature je

fB 32 100 20.5
Fa 1M b h 2.858 4.69cm 2
a 100 400

Za usvojen profil R12 (fa=1.13cm2), razmak armature je

fa 1.13
t 100 100 24cm
Fa 4.69

Usvojena je glavna armatura R12/20

Podeona armatura iznosi

Fapod 0.2 Fa 0.2 4.69 0.97cm 2

Za usvojen profil R8 (fa=0.5cm2), razmak armature je

fa 0.50
t 100 100 53.2cm
Fa 0.94
Usvojena je podeona armatura R8/20