MODELIRANJE VEZE MONTANIH ARMIRANOBETONSKIH STUBOVA I

NJIHOVIH TEMELJA OSTVARENE UKLJETENJEM

Verka Prolovi*, Zoran Boni**, Todor Vacev***
*

Dr, redovni profesor, Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni, Aleksandra

Medvedeva 14
**
Mr, asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni, Aleksandra Medvedeva 14
***
Mr, MIN Institut,Viegradska 33, Ni
Rezime: U radu su prikazani rezultati sprovedene naponsko-deformacijske analize temelja
montanih armiranobetonskih stubova iji je cilj iznalaenje merodavnih uticaja potrebnih za
dimenzionisanje. Temelj se najpre tretira klasinim metodama i metodom prostornog rama, a
zatim primenom metode konanih elemenata. Analiza dobijenih rezultata pokazuje da se
klasinim metodama nedovoljno dobro modelira aini spoj stuba i temelja, pre svega to u
proraun nisu ukljueni svi elementi spoja. Oigledno je da je neophodna primena novih metoda
koje e realnije i sveobuhvatnije opisati problem.
Kljune rei:Temelji montanih armiranobetonskih stubova, aica, konstruisanje
Summary: The results of a stress-strain analysis of the foundation of prefabricated reinforced
concrete columns, in order to obtain characteristic influences for design, are shown in this paper.
The foundation is treated using classical methods, space-frame method, and finite element
method. Analysis of obtained results shows that classical modeling of the column-foundation
chalice connection is not satisfactory, because all elements in the connection are not included. It
is obvious that it is necessary to apply new methods with more realistic and more complete
description of the problem.
Key words: Foundations of the prefabricated reinforced concrete columns, chalice, design
1.

UVOD

Sve ira primena industrijalizovanog naina gradnje zahteva korienje specijalne vrste temelja
za vezu sa montanim armiranobetonskim stubovima. Ova vrsta temelja se od obinih temelja
samaca razlikuje po tome to im je gornji deo sa karakteristinim udubljenjem koje po obliku
podsea na au, pa otuda i ovako osoben naziv. Zadatak ovog dela temelja aice je da
omogui jednostavnu montau gotovih stubova i uspostavi na najpogodniji nain vezu izmeu
stuba i temelja.
U praksi je est sluaj da se ne poklanja duna panja ovoj vrsti veza kako pri projektovanju,
tako i pri izgradnji objekta. Pojava prslina u zidovima aice ukazuje na sloenost naponskog
stanja i zahteva detaljnu analizu statikih uticaja na osnovu kojih bi bilo izvreno odgovarajue
dimenzionisanje.

2.

KONSTRUISANJE AICE

Osnovni elementi koji odreuju u potpunosti aicu su debljina zida aice (d), dubina
aice (h), nagib strana aice i usvojeni tip veze.

h - dubina aice
d - debljina zida aice

h st - dubina zalaska stuba u aicu

Slika 1. Osnovne dimenzije aice

Potpuna monolitizacija ove vrste veze, odnosno to bolje povezivanje konstruktivnih elemenata,
se ostvaruje ukoliko su unutranji zidovi aice i zavretak stuba dovoljno hrapavi, a beton
ispune odgovarajue konsistencije. Ovakva veza je u literaturi poznata pod nazivom monolitna
veza, hrapava veza ili obraena veza.
Nemonolitna veza stuba i temelja je ostvarena kada su unutranji zidovi aice i zavretak stuba
glatki, a beton ispune ugraen obinim zalivanjem. Ova veza se naziva jo i glataka veza ili
neobraena veza. Za ostvarenje potrebnog stepena ukljetenja zahteva veu dubinu i debljinu
zidova aice i veu debljinu temeljne ploe.
Dimenzije osnovnih elemenata aice se najee vezuju za dimenzije stuba i veliinu
spoljanjeg optereenja, ali ove preporuke treba uzeti samo kao polazne veliine, dok odluku o
njihovim konanim vrednostima treba doneti nakon sprovedenog detaljnog prorauna i
naponsko-deformacijske analize.

3. METODE PRORAUNA
U naoj literaturi su najee pominjane dve metode, odnosno dva proraunska modela aice.
Prva metoda data u [5], se zasniva na pretpostavci da se ukljetenje stuba u temelj ostvaruje
spregom sila upravnih na osu stuba, dok druga metoda pretpostavlja da se ukljetenje ostvaruje
spregom sila paralelnih osi stuba. Ona se zasniva na eksperimentalnim istraivanjima u velikim
institutima biveg Sovjetskog Saveza i detaljnije je data u [6], a naoj strunoj javnosti kroz
radove [3] i [4]. I jedna i duga metoda su dobro poznate u strunim krugovima, tako da ovom
prilikom nee biti posebno obraivane. Ono to je zajedniko obema metodama je da se u
proraun uzimaju samo zidovi aice, dok se ispuna aice, temeljna ploa, tlo ispod i oko
temelja u potpunosti zanemaruju. Drugim reima, posmatra se samo jedan izolovani deo
konstrukcije, a ne celina koja u stvarnosti egzistira.
Razvojem raunara stvoreni su novi uslovi za analizu i proraun sloenih inenjerskih
konstrukcija, bitno boljih od onih koji su bili pre njihove pojave. To se ogleda u mogunosti
primene znatno tanijih teorijskih postavki i izboru raunskog modela kojim se potpunije
obuhvataju geometrija, nain oslanjanja, mehanike karakteristike materijala, optereenje i drugi
spoljani uticaji, kao i tanijoj, broj i ekonominijoj analizi usvojenog raunskog modela.
U poslednjih desetak godina u naoj strunoj javnosti javljaju se pokuaji da se problematici
razmatranja ainog spoja prie na moderniji i sveobuhvatniji nain, to je predstavljeno u
radovima [3],[4] i [1]. U radovima [3] i [4] se aica tretira kao prostorni ram, dok se u radu [1]
problem posmatra dvodimenzionalno, a u proraun se uvodi i ispuna, temeljna ploa kao i tlo
ispod temelja.
Ovaj rad predstavlja dalji nastavak istraivanja primenom metode konanih elemenata u cilju
izbora optimalnog modela aice. Zbog obimnosti i sloenosti prirode problema ovde e biti
predstavljen samo sluaj monolitne ili hrapave veze, gde je na kontaktu stub-ispuna i ispuna
aica izvrena potpuna monolitizacija, te je izostavljen uticaj trenja.
Korienjem klasinih metoda prorauna uraen je primer dat u [3], gde je aica tretirana kao
prostorni ram, a zatim je sraunat i upotrebom MKE i softverskog paketa Femap/Nastran.

4. PREGLED REZULTATA PRORAUNA DOBIJENIH KLASINIM

METODAMA PRORAUNA I METODOM PROSTORNOG RAMA
Dimenzije temelja i aice odgovaraju primeru navedenom u [3] i date su Slikom 2. Zadano
optereenje takoe odgovara istom primeru, odnosno vertikalna sila na kraju stuba je N=1000
kN a horizontalna sila H=60 kN. Obzirom da je visina stuba 3.5 m, to horizontalna sila u nivou
gornje povrine aice gradi moment inteziteta M=210 kNm.
Dati primer aice je uraen korienjem vie razliitih metoda prorauna:

metoda Ulickog,
proraun po teoriji graninih stanja i tretiranjem aice sanduastim presekom
proraun obavljen po modelu ukljetenja stuba u temelj datom u [5] i
metoda prostornog rama.

Obzirom da su naini prorauna na osnovu ovih metoda poznati, oni ovde nee biti detaljnije
obrazlagani ve e biti samo analizirani rezultati koji su njihovom upotrebom dobijeni. Prva
metoda je detaljnije obraena u [6], [4] i [2], druga metoda u [2], trea u [5], dok je etvrta
metoda detaljno obraena u [3].
Po metodi Ulickog dobija se da vertikalna armatura u aici nije potrebna, odnosno da sam beton
aice moe da primi aplicirano optereenje, a isti rezultat se dobija i primenom prorauna po
teoriji graninih stanja tretiranjem aice sanduastim presekom.
Meutim, treba napomenuti da i usvojeni minimalni procenat armiranja vertikalnom armaturom u
zidovima upravnim na ravan optereenja daje povrinu armature koja nije mala, odnosno (36.8
cm2). Praktino konstruktivno usvojena armatura ima vei popreni presek u odnosu na sraunatu
armaturu po treoj metodi (Aa=2*8.84=17.68 cm2), odnosno 2 3 14 u oba ugla zida koji je
upravan na ravan optereenja).
I etvrti model daje povrinu armature koja je manja od konstruktivne, odnosno 12.88cm 2 u
celom zidu, to je manje i od povrine armature sraunate po treem modelu.
Kada su u pitanju pobrojani metodi prorauna aice valja napomenuti da nijedan od njih ne
uzima u obzir ispunu aice, kao ni deo stuba koji zalazi u aicu, a koji nesumnjivo uestvuju u
prihvatanju temelja optereenja iz stuba. tavie, oni se kod monolitne veze mogu smatrati
jedinstvenom celinom sa zidovima aice. Dalji nedostatak ovih modela je to to u proraun ne
uzimaju ni temeljnu plou ispod aice, kao ni tlo ispod i oko temelja.
Upravo ovi nedostaci pobrojanih metoda su i bili razlog da se primenom metode MKE i
softverskog paketa Femap/Nastran, doe do modela koji bi realnije odrazio stanje u ainom
spoju.

5. MODELIRANJE AICE METODOM KONANIH ELEMENATA (MKE)

Statike analize su obavljene MKE i primenom Femap/Nastran programskog paketa. Ukupno je
analizirano etiri modela koji su se sukcesivno uslonjavali obuhvatanjem sve veeg broja
parametara koji uestvuju u realnoj vezi. Radi lakeg poreenja dobijenih rezultata kao primer
usvojene su dimenzije aice i optereenje iz rada [3]. Aproksimacije pri modeliranju su bile
minimalne: eliminisano je zakoenje zidova aice i izostavljen zatitni sloj betona. Obzirom na
simetriju problema u odnosu na ravan koja je paralelna duoj strani temelja, analizirana je 1/2
temeljne konstrukcije, to se vidi na Slici 3. U ravni simetrije spreena su pomeranja upravna na
ravan simetrije dok su pomeranja u preostala dva ortogonalna pravca slobodna. Radi ilustracije
Slikom 3 prikazan je kao karakteristian, trei model koji u sebi sadri sve ono to sadre i
prethodni jednostavniji modeli.
Prvi model tretira samo aicu, njenu ispunu i stub, dok je veza sa temeljnom ploom
predstavljena ukljetenjem. I u ovom, kao i usvim sloenijim modelima, stub je dat u celoj svojoj
visini da bi se izbegli efekti nerealne koncentracije napona na mestu apliciranja optereenja
(gornja povrina aice), usled neadekvatnog modeliranja unosa sila u aicu. Zbog toga je i
optereenje zadato na vrhu stuba a ne na gornjoj povrini aice. Vertikalna i horizontalna
armatura aice je data Slikom 2, dok je za vertikalnu armaturu stuba usvojeno je 414 u
uglovima stuba, a za horizontalnu armaturu uzengije 12/20 cm.

Slika 2. Proraunski podaci temelja

Slika 3. Trei model prorauna analiziran primenomMKE

Drugi model uvodi u proraun i temeljnu plou i armaturu u donjoj zoni ploe, koja je
predstavljena Slikom 2 i ista je i u podunom i u poprenom pravcu. Veza temelja sa podlogom je
u ovom modelu data ukljetenjem. Trei model je dobijen kada je ispod drugog modela pridodato
tlo i to blok 7.0 m duine 3.4 m irine (raunajui od ose simetrije) i 7.5 m dubine (raunajui od
kontakta temelj-tlo). Za tlo je sa donje strane uvedeno spreeno pomeranje u sva tri ortogonalna
pravca, dok je po bokovima spreeno pomeranje u horizontalnim pravcima upravnim na bone
strane. Tlo je aproksimirano idealno linearno-elastinim homogenim materijalom. etvrti model
predstavlja nadgradnju treeg modela, tako to je dodato tlo oko temelja i predstavljeno istim
konanim elementima kao i tlo ispod temelja. Konturni uslovi za tlo su zadrani kao u
predhodnom modelu. Modeliranje konstruktivnih elemenata betona i tla je izvreno
zapreminskim konanim elementima tipa linearnog heksaedra sa 8 vorova, dok je modeliranje
konstruktivnih elemenata armature uraeno linijskim konanim elementima tipa tap. Elementi
armature su vezani sa konanim elementima betona u svakom voru. Adhezija armature za beton
simulirana je diskretnim vezama u vorovima konanih elemenata betona.
Obzirom da softverski paket Femap/Nastran omoguava formiranje grupa koje ine pojedini
sastavni elementi analizirane konstrukcije, to je ovde iskorieno da bi se formirala grupa
betonskih elemenata zidova aice, zatim grupa elemenata ispune, betonskih elemenata stuba,
elemenata vertikalne armature aice, elementa horizontalne armature aice, elemenata armature
stuba, betonskih elemenata temeljne ploe, elemenata armature u temeljnoj ploi i elemenat tla.
Izdvajanjem iz modela i posmatranjem samo jedne grupe daleko je lake graditi model, vriti
potrebne korekcije i to je ovde posebno vano pregledati rezultate rada programa.
Radi realnijeg unosa optereenja vertikalna sila je data kao odgovarajui pritisak po elementima
na gornjoj povrini stuba, a horizontalna sila je raspodeljena po vorovima takoe na gornjoj
povrini stuba. Svi primenjeni matreijali (beton, elik i tlo) su tretirani kao idealno linearnoelastinim i homogeni, pa su i sve analize bile u linearno-elastinom domenu. Njihove
karakteristike su date preko Young-ovog modula elastinosti E, i Poisson-ovog koeficijenta . Za
beton je primenjeno Eb= 30 GPa, b=0.2, za elik E= 210 GPa, =0.3, i tlo Es= 10 MPa, s=0.3.
6.

REZULTATI
DOBIJENI
FEMAP/NASTRAN

UPOTREBOM

SOFTVERSKOG

PAKETA

Analiza dobijenih rezultata bie uraena poreenjem dobijenih vrednosti napona u pojedinim
delovima temelja sa odreenim merodavnim vrednostima. U Tabeli 1 su date karakteristine
vrednosti napona u pojedinim korienim materijalima za razliite delove temelja i za sve napred
opisane modele. Tabelarno su prikazani horizontalni napon u pravcu x ose SOLID X, vertikalni
napon SOLID Y, maksimalni glavni napon 1, srednji glavni napon 2, minimalni glavni napon
3 i aksijalni napon u horizontalnoj i vertikalnoj armaturi.
Obzirom da u modelima imamo tri razliita materijala (beton, elik i tlo) dobijene vrednosti
napona e biti poreene sa odgovarajuim merodavnim vrednostima. Za beton i elik su to
odgovarajue raunske vrstoe pri zatezanju, odnosno pritisku, dok je za tlo to vrednost
dozvoljenog optereenja.

Obzirom da je u primeru korien beton MB30 njegova raunska vrstoa pri pritisku je 20.5
MPa, dok je raunska vrstoa pri zatezanju savijanjem (fbzs), za pojedine elemente spoja data u
Tabeli 1.
Iz Tabele 1 se vidi da su za prvi usvojeni model (samo aica) prekoraeni naponi zatezanja u
ispuni aice (4.706MPa > 3.15 MPa), koji se javljaju neposredno uz stub, a na strani suprotnoj
od pravca delovanja sile, odnosno prema Slici 4 na levom zidu ispune. U ovoj relativno uskoj
zoni e doi do pojave prslina i odvajanja stuba od ispune. Sa suprotne strane stuba su naponi
pritiska manji od vrstoe betona pri pritisku (16.636 MPa < 20.5 Mpa). Meutim, sa ove strane
zaokretanje stuba u gornjoj zoni aice deformie ispunu tako da je savija kao na Slici 4 pri
emu se sa unutarnje strane ispune, u zoni najveih deformacija, javljaju naponi pritiska a sa
spoljane naponi zatezanja. Ovo uzrokuje da se kod zidova aice, u ovoj zoni, i sa unutrane i
spoljane strane javi napon zatezanja. Naponi pritiska se javljaju tek u donjem delu, u zoni
naleganja zidova aice na temeljnu plou, to se vidi na Slici 4. Ovo je suprotno pretpostavci
klasine teorije izloene u [6], po kojoj je gornji deo zida aice sa unutarnje strane izloen
naponima pritiska.

Slika 4. Deformisani oblik ispune aice

Slika 5. Deformisani oblik zidova aice

Ekstremne vrednosti napona u betonu aice javljaju se na delu stuba koji zalazi u aicu i to
napon zatezanja od 8.13 MPa na levom delu stuba u zoni gde se javljaju i maksimalni naponi
zatezanja u betonu ispune i napon pritiska od 28.98 MPa na desnom delu stuba u zoni gde se
javljaju maksimalni naponi pritiska u betonu ispune. Kako su i jedna i druga vrednost napona
prekoraene to sledi zakljuak da treba usvojiti guu armaturu u tim zonama.
to se tie napona u armaturi, oni su kako kod horizontalne, tako i kod vertikalne armature
sasvim neiskorieni i kreu se od minimalnih 7.17 MPa koliko je napon zatezanja u
horizonatalnoj armaturi pa sve do neto veih 26.43 MPa koliko je napon pritiska u vertikalnoj
armaturi na desnom unutarnjem zidu aice.
Uporeujui prvi proraunski model sa klasinim metodama prorauna moe se izvesti zakljuak
da klasine metode nedovoljno dobro obrauju ovaj problem, pogotovu sa stanovita da uopte
ne obrauju deo spoja koji je najvie optereen a to su deo stuba koji zalazi u aicu i ispunu
aice.
Ukoliko se pogledaju rezultati dobijeni na osnovu drugog proraunskog modela moe se
zakljuiti da nema velikih razlika u naponima. Moe se uoiti generalna tendecija da se
ekstremne vrednosti napona zatezanja u elementima spoja smanjuju, a ekstremne vrednosti
napona pritiska poveavaju. Novi element koji se u ovom modelu uvodi temeljna ploa nije
znaajno optereen jer su ekstremne vrednosti napona zatezanja u betonu 0.76 MPa, a ekstremne
vrednosti napona pritiska 4.07 MPa.
U treem proraunskom modelu se uvodi kvalitatino novi element tlo koji dovodi do velike
razlike u naponima u odnosu na prva dva modela. Najuoljivija razlika nastaje kod temeljne
ploe gde se ekstremna vrednost napona zatezanja u betonu sa beznaajnih 0.82 MPa penje na
4.67 MPa to prekorauje vrstou betona na zatezanje pri savijanju za taj element. Takoe se
rapidno uveavaju naponi pritiska u zidovima aice i temeljnoj ploi. Tako se ekstremna

Opis
br. k.e.
SOLID X (kPa)
modela
aica
MB 30

aica+
Temelj
MB 30

2628

5838

aica+ 41568
Temelj+
Tlo ispod
temelja

aica+ 69570
Temelj+
Tlo ispod i
oko
temelja

SOLID Y
(kPa)

1 (kPa)

2 (kPa)

Ispuna:
-9172/+3001
aica:
-3332/+4052
Stub:
-7598/+1922

Ispuna:
-14321/+3996
aica:
-4095/+3942
Stub:
-28129/+8015

Ispuna:
-4890/+4706
aica:
-602/+4738
Stub:
-6577/+8134

Ispuna:
-6991/+2326
aica:
-877/+3488
Stub:
-7375/+1972

Ispuna:
-9332/+2882
aica:
-3399/+4023
Stub:
-7719/+1837
Temeljna loa:
-1599/+203

Ispuna:
-14367/+3948
aica:
-5903/+3964
Stub:
-28220/+7945
Temeljna ploa:
-3944/+399

Ispuna:
-4987/+4607
aica:
-1272/+4719
Stub:
-6666/+8055
Temeljna loa:
-817/+760

3 (kPa)

Hor. arm (kPa)

Ispuna:
-8861/+7168
-16636/+1154
aica:
RA 400/500
-4883/+81
Stub:
-28983/+1470

Vert. arm.
(kPa)

vrst. betona
fbzs (kPa)

-26434/+12271 Ispuna 3150

RA 400/500

aica 2850
Stub - 2530

Ispuna:
Ispuna:
-9441/+6887
-7093/+2257
-16743/+1095
aica:
aica:
RA 400/500
-1913/+3493
-6321/+146
Stub:
Stub:
-7484/+1895
-29095/+1408
Temeljna ploa: Temeljna ploa:
-1189/+173
-4070/+76

-34835/+12302 Ispuna 3150

Ispuna:
Ispuna:
Ispuna:
Ispuna:
Ispuna:
-9779/+5780
-9392/+2808
-14394/+3918
-4993/+4542
-7124/+2219
-16800/+1091
aica:
aica:
aica:
aica:
aica:
RA 400/500
-5962/+4046
-11772/+3973
-3359/+4735
-4434/+3513
-14694/-16
Stub:
Stub:
Stub:
Stub:
Stub:
-7777/+1772
-28215/+7947
-6679/+8053
-7516/+1845
-29097/+1395
Temeljna ploa: Temeljna ploa: Temeljna oloa: Temeljna ploa: Temeljna ploa:
-5218/+3566
-5433/+1271
-2837/+4663
-3732/+2402
-7020/+658
Tlo: -171/+20
Tlo: -361/+2
Tlo:-110/+40
Tlo:-144/+5
Tlo:-431/+1

-72716/+18456 Ispuna 3150

RA 400/500

aica 2850
Stub 2530
Tem.pl. - 2530

RA 400/500

aica 2850
Stub 2530
Tem.pl. - 2530

Ispuna:
Ispuna:
Ispuna:
Ispuna:
Ispuna:
-10287/+5492 -79631/+22546 Ispuna 3150
-9511/+2759
-14415/+3908
-5043/+4513
-7211/+2187
-16853/+1058
aica:
aica:
aica:
aica:
aica:
aica 2850
-6745/+3990
-12968/+3987
-3791/+4697
-5055/+3494
-16493/-29
RA 400/500
RA 400/500
Stub:
Stub:
Stub:
Stub:
Stub:
Stub 2530
-7844/+1737
-28218/+7945
-6720/+8048
-7572/+1809
-29108/+1365
Temeljna ploa: Temeljna ploa: Temeljna ploa: Temeljna ploa: Temeljna ploa:
Tem.pl. - 2530
-6070/+4415
-5620/+2004
-3315/+5696
-4639/+3078
-8134/780
Tlo: -52/+34
Tlo: -115/+1
Tlo:-49/+148
Tlo:-52/+35
Tlo:-142/+26
Tabela 1. Sraunate vrednosti napona za modele uraene MKE

vrednost napona pritiska u aici sa 6.32 MPa penje na 14.69 MPa, a ekstremna vrednost napona
pritiska u temeljnoj ploi sa 4.07 MPa penje na 7.02 MPa. Ova moda na prvi pogled nelogina
injenica da sa poveanjem modela dolazi do velikih poveanja vrednosti pojedinih napona, lako
se moe objasniti injenicom da se treim modelom ispod temelja umesto krute, nepomerljive
podloge uvodi tlo kao vrlo stiljiv materijal. To prouzrokuje savijanja temeljne ploe oko aice i
dovodi do efekta mogueg probijanja stuba sa aicom kroz temeljnu plou. Pojava znaajnih
napona zatezanja u temeljnoj ploi prouzrokuje i preraspodelu napona u samoj aici. Ta pojava
se najbolje moe uoiti na slikama 6 i 7 gde su date donje strane temeljne ploe (koja nalee na
tlo) za drugi i trei model.
Sa Slike 6 se vidi da se u drugom proraunskom modelu donja povrina temelja nalazi u stanju
blagog zatezanja i pritiska od svega nekoliko stotina kPa. Jasno je da se ekstremne vrednosti
napona pritiska i zatezanja, koje su date legendom, nalaze sa druge strane temeljne ploe u zoni
naleganja zidova aice na temeljnu plou, gde se nalazi i maksimalna deformacija koja je
zanemarljiva ali je na slici karikirana da bi se jasno uoio njen poloaj.
Na Slici 7 se jasno uoava pojava napona zatezanja na donjoj povrini temelja usled pojave
efekta probijanja. Ekstremna vrednost napona zatezanja od 4.66 MPa daleko prelazi vrstou
betona na zatezanje pri savijanju za temeljnu plou koja je svega 2.53 MPa, te je stoga
neophodno bolje armirati donju zonu temelja. Sa slike se jasno vidi i pomeranje deformisanog
oblika temeljne ploe u odnosu na nedeformisani zbog sleganja tla ija maksimalna vrednost
ovde iznosi 5.5 cm. Takoe se vidi da se uvoenje tla u proraun znaajno smanjuje deformaciju
ploe na njenoj gornjoj povrini.
U temeljnom tlu, koje ovom prilikom nee biti detaljnije analizirano, javljaju se dosta velike
vrednosti vertikalnog napona od 361KPa za primenjeno eksploataciono, a ne granino
optereenje. Meutim, ova vrednost napona je ipak ogranien na jako usku zonu ispod ugla
temeljne ploe i nee proizvesti znaajnije efekte u masi tla.
Uoeno znaajno poveanje ekstremnih napona pritiska u betonu dovodi i do znaajnih
poveanja napona pritiska u armaturi, pa se tako vrednost napona pritiska u vertikalnoj armaturi
sa 34.8 MPa penje na 72.7 MPa. Poveava se znaajno i napon zatezanja u vertikalnoj
armaturi jer raste sa 12.3 MPa na 18.5 MPa. Meutim, generalno gledano naponi u armaturi su
jo uvek veoma niski.

Slika 6. Temeljna ploa u drugom modelu

Slika 7. Temeljna ploa u treem modelu

etvrti proraunski model ne donosi nita kvalitativno novo. Naponi u stubu, ispuni i aici se
praktino ne menjaju a do znaajnog poveanja nivoa napona dolazi samo u temeljnoj ploi.
Tako ekstremna vrednost napona zatezanja u betonu raste sa 4.67 MPa na 5.7 MPa a uveava se
i ekstremna vrednost napona pritiska koja od 7.02 MPa raste na 8.13 MPa. Ovo je posledica
injenice da usled dejstva horizontalne sile i momenta dolazi do zaokretanja temelja, emu se
suprotstavlja tlo oko temelja, to nije bio sluaj u treem proraunskom modelu. To dovodi do
pojave znaajnih napona u tlu oko temelja, a ujedno unosi dodatne napone u sam temelj, to se
najvie odraava na napone u temeljnoj ploi. Iz istih razloga neto su poveani i naponi u
armaturi, a u tlu dolazi do viestrukog smanjenja vertikalnih pritisaka koji sa 361 kPa padaju na
svega 115 kPa. Naime, okolno tlo, koje se ovim proraunskim modelom uvodi, prihvata znaajan
deo vertikalne sile to dovodi do znaajnog smanjenja pritiska na tlo ispod temelja.

7. ZAKLJUAK
Analiza rezultata iz primera koji je paralelno uraen klasinim i savremenim metodama
prorauna pokazuje da klasine metode nedovoljno dobro modeliraju aini spoj stuba i temelja.
Posebno imajui u vidu, da one uopte ne tretiraju elemente spoja kao to su deo stuba koji je u
aici i ispunu aice, a upravo u njima su skoncentrisane najvee vrednosti napona pritiska i
zatezanja. Uoena prekoraenja vrstoe betona pri zatezanju savijanjem i istovremeno male
vrednosti napona zatezanja u armaturi ukazuju na injenicu da je vrlo vano da armatura aice
treba da bude pravilno oblikovana i rasporeena da bi pruila garanciju sigurne i kvalitetne veze.
Osim toga u proraunske modele se mora uvesti i tlo jer efekti koje ono unosi u modele dovode
do znaajnog poveanja napona u samom temelju. Zbog toga i temelj kao celina treba da bude
kontrolisan na probijanje i za sluaj da veza bude vrsta, monolitna a pogotovu za sluaj da veza
bude iz odreenih razloga naruena.
LITERATURA
[1] Matijevi I., Pavlovi P.: Modeling the column base support of a prefabricated column
using the finite element method, INDIS 2003 - Deveti jugoslovenski i trei
meunarodni nauni skup, Novi Sad, novembar 2003, str. 267-274
[2] Prolovi V. Miloevi S.: Zbirka zadataka iz fundiranja, Graevinski fakultet, Ni, 1994
[3] Prolovi V. Spasojevi N., Markovi B. : Contribution to calculation of foundation of
mounting reinforced concrete columns, Facta Universitatis, University of Nis, Series
Architecture and Civil Engineering Vol. 1 No3, 1996, str. 337-347
[4] Prolovi V., Spasojevi N., Boni Z.: Temelji montanih armiranobetonskih stubova sa
aspekta njihovog pravilnog konstruisanja i prorauna, INDIS 2003 - Deveti
jugoslovenski i trei meunarodni nauni skup, Novi Sad, novembar 2003, str. 393-402
Sklena J. : Reeni zadaci iz fundiranja, Fakultet Tehnikih nauka, Novi Sad, 1987
[5] Stevanovi S. : Fundiranje graevinskih objekata knjiga I, Graevinski fakultet
Beograd, 1999
[6] .., .. : , ,1972