SADRAJ

1. UVOD

2. ULOGA SKLADITA

2.1 Razliite vrste operacija u skladitima

2.2 Znaaj dranja zaliha

2.3 Trokovi skladita

3. OPERACIJE U SKLADITIMA

3.1 Procesi

3.2 Metode za smanjivanje trokova

11

3.2.1 Pripreme za biranje

11

3.2.2 Metode odabira

14

3.2.2.1 Odabir glasom

15

3.2.2.2 Odabir uz pomo vida

17

3.2.2.3 Sistem Upravljanja Skladitem (WMS)

18

3.2.2.4 Identifikacija Radio Frekvencijom (RFID)

22

4 ANALIZA ISTRAIVANJA SLUAJA

25

4.1 Odabir glasom

26

4.2 Identifikacija Radio Frekvencije

31

4.3. Sistem Upravljanja Skladitem

38

5 ZAKLJUAK

41

6 PRILOZI

49

Prilog 1: Vrste tipinih trokova unutar skladita

49

7 LISTA SLIKA

44

8 LISTA TABELA

44

1. UVOD
Skladite bilo kojeg postrojenja za skladitenje je deo sistema logistikog menadmenta koje
pripada menadmentu lanca snabdevanja i i dalje ima ogromnu ulogu u tome. Koliko je znaajno
skladite unutar lanca dostave zavisi od preduzea i poslovne strukture preduzea. Uglavnom ,
skladita se trebaju koristiti kao taka pedicije za primljenu robu da se otpremi to je bre,
efektivnije i efikasnije mogue.
Stvar je u tome da mnoge kompanije ne znaju ili da ne uzimaju skladita u obzir, kada trae
potencijale za smanjenje trokova. Naroito, kada gradite i dizajnirate skladite efikasno od
samog poetka, to e doneti mnoge beneficije kao to su manji trokovi i vea produktivnost.
U prilog tome, nek kompanije imaju ak vei inventar nego kapital, to znai da oni imaju dosta
zaliha i to vodi do manjeg rasta.
Ovde je vano za menadere da razumeju razliite uloge skladita, kako ona utiu na posao i na
itav lanac dostave. Sada se globalizacija konkurencije poveala i samim tim se poveao i
pritisak na dostupnost proizvoda, kvalitet, vreme i smanjenje trokova.
Moja teza se fokusira na metode koje se koriste u skladitima da se smanje trokovi i pobolja
efikasnost. Glavni fokus e biti stavljen na udar implementacije WMS, RFID tehnologije i
razvitak odabira glasom. Naroiti fokus na ove metode je definisan zato to postoji povezanost
upotrebe izmei svih metoda. Putem kombinacije primene, mogue je poveati poboljanja,
samim tim i smanjiti trokove i mnoge druge koristi. Cilj teze je da prikae znaaj tehnologije i
njen uticaj kada se koristi u skladitima.
Postavljanjem fundamentalnog teorijskog okvira kako bi razumeli znaaj uloge skladita u
nabaci, otkriu ubedljiva istraivanja sluaja iz razliitih industrija gde su metode iskoriene da
su metode nairoko primenljive. Bez obzira kolika je velika ta industrija ili preduzee.

2. ULOGA SKLADITA
Ranije, na skladita se gledalo kao na centre trokova i retko kao na dodatu vrednost. Meutim,
sa pojaavanjem odnosa meunarodne trgovine i rastuom globalizacijom, rastuom primenom
elektronskog poslovanja i samim tim veim zahtevima klijenata, na skladita je poelo da se
gleda kao na osnovnu vezu unutar lanca dostave.
Poto je jasno da skladite moe doneti velike trokove, osnovno razumevanje uticaja inventara
na prihod e poveati sposobnost da se ima prava roba, u pravoj koliini i u pravo vreme na
pravom mestu. Skladite igra vanu ulogu u ovom scenariju. Sposobnost da se isporui prava
roba u pravoj koliini se bazira na odabiru i tanoj otpremi u skladitu. Proizvodi moraju da budu
2

obeleeni i utovareni pravilno u pravo vozilo u odreeno vreme da se roba isporui na vreme i
pravom kupcu na pravom mestu. Takoe je posao skladita da osigura da roba ode u
odgovarajuem stanju. Svi ti zadaci moraju biti odraeni na racionalan nain kako bi klijent bio
zadovoljan.

2.1 Razliite vrste operacija u skladitima

Skladite moe imati mnoge razliite uloge u lancu snabdevanja i uvanje inventara je samo
jedna od mnogih. Zbog toga, sa poveanim naglaskom na premetanje robe, mnogo uloga mogu
biti povezane sa premetanjem robe i uvanjem inventara.
Sedam navedenih uloga su samo neke od uobiajenih uloga koje skladite ima, prema Ratonu,
Kraueru i Bejkeru.

Taka dranja inventara. Uglavnom je povezana sa konceptom take odvajanja i

ukljuuje uvanje bitnog inventara. uvanje kritinih delova takodje moe biti razlog
zato se koristi takoe i kao magacin (npr. za arhivu).

Centar za konsolidaciju. Poto narudbine klijenata esto ukljuuju nekoliko predmeta

umesto samo jednog i sve to treba da se isporui zajedno, ova vrsta skladita e sakupiti
te predmete, iz sopstvenog inventara ili iz nekog drugog izvora u lancu dostave, i izvriti
dostavu na zadovoljstvo klijenta.

Centar za pretovar. Ukoliko se proizvodi donesu negde drugde samo da bi se ispunili

zahtev klijenta, roba e biti premetena direktno u vozilo koje je na odlasku iz vozila koje
je dolo bez da se skladiti. Ovaj proces se naziva pretovar.

Centar za sortiranje. Centri za sortiranje su slini centrima za pretovar, ali se uglavnom

koriste kao depo za parcijalnu dostavu. Roba se donosi ovde kako bi se sortirala za
odreeni region ili odreenog klijenta.

Postrojenje za montau. Ovo omoguava da se proizvodnja progura to je dalje mogue

nizvodno niz lanac dostave. Kao rezultat, mogue je smanjiti trokove inventara i
skladita preuzimaju ulogu finalne take za montau proizvoda.

Taka pretovara. Obino se koristi za usluivanje zabaenih krajeva zemlje npr.

porudbina se sakupi u nacionalnom centru za distribuciju, transportuje se u depo za
pretovar i onda se roba sortira za manje utovare u vozila kako bi se direktno isporuila

klijentima. U osnovi, depoi za pretovar se koriste za sortiranje ili se prikolice koriste za

prenos pokretnih sanduka i zatim isporuuju klijentima.
Cenar za vraenu robu. Poto je recikliranje dobilo na vanosti kao i kupovina preko
interneta, rukovanje vraenom robom e biti u porastu.

Postoje mnoga skladita koja nisu specifino jedne vrste; ona esto izvravaju razne razliite
uloge.

2.2 Znaaj dranja zaliha

Poto nije mogue predvideti ponaanje trita i potranju, neophodno je imati zalihe. Zbog
rastue potranje za veom paletom proizvoda, kapacitet skladita je neizvestan.
Muler opisuje tri nekoliko motiva za dranje inventara:
Fluktuacije u potranji znai da je potranja nepredvidljiva. Zbog toga e inventar biti dran kao
zatita da zadovolji klijente bilo kada dostupnou proizvoda.
Predvidljivost se odnosi na planiranje kapaciteta i raspored proizvodnje i neophodno je znati
koliko materijala, delova i podsklopova e biti obraeno u odreeno vreme.
Popusti na koliinu se esto dobijaju naruivanjem na veliko.
Smanjenje trokova narudbine: ovaj motiv se moe povezati sa popustima na koliinu, ali u
osnovi znai da e odreeni proizvod ree biti naruivan ali u veoj koliini. Meutim, trokovi
za dranje velike koliine proizvoda prekorauju utedu trokova.

2.3 Trokovi skladita

Prema Muleru, trokovi skladita mogu ukljuiti: Dolare, Prostor, Radnu Snagu, proveru kvliteta,
odlaganje, povraaj, odabir, pakovanje, otpremu itd. Dodatni trokovi mogu biti kvarovi,
oteenja, zastarelost i kraa.
Prema Ratonu, Kraueru i Bejkeru, skladitenje kota priblino 20 do 30 posto logistikih
trokova, to je znaajna suma za mnoge kompanije. Samo 18 do 20 posto tih trokova se
pripisuju uvanju inventara. Meutim, trokovi se razlikuju zavisno od operacija kompanije i
zato nije mogue napraviti presek koji odgovara za sve kompanije. Ipak, pribline cifre mogu biti
date iz prolih istraivanja:

Radna snaga (uglavno odabir i pakovanje) 45 do 50 posto

Prostor (kirija i deprecijacija) 25 posto
Komunalije (grejanje, osvetljenje, struja, odravanje, osiguranje, itd.) 15 posto
Oprema (iznajmljivanje ili obezvreenje, odravanje i tekui trokovi) 10 do 15 posto
IT (sistemi i terminali podataka) 5 do 10 posto.

Poto je sav pritisak pao na menadere da smanje trokove, dok u isto vreme pruaju optimalnu
uslugu klijentima, od presudnog je znaaja razumeti ta tano stoji iza trokova i pokretaa
trokova u skladitu. Dodatno, smanjenje inventara ali poveanje broja jedinica zaliha na
skladitu.
Razne i tipine vrste trokova unutar skladita mogu biti pronaene u Prilogu 1.

3 OPERACIJE U SKLADITIMA
Dizajn skladita je veoma znaajan. Mora zadovoljiti odreene potrebe u lancu dostave i
specifine operacije su uobiajene u veini skladita. Ne postoji neka razlika da li je po prirodi
stariji tip skladita sa osnovnom opremom ili je opremljeno najnovijom tehnologijom. Glavni
procesi za skladita koja uvaju inventar e biti diskutovani u daljem tekstu.

3. 1 Procesi
Prema Van den Bergu, procesi u skladitu su sledei:
Primanje ukljuuje istovar nadolazeeg kamiona i identifikaciju, registraciju i moda
prepakovanje proizvoda.
Odlaganje znai da se dolazea roba pomeri sa mesta istovara u skladite.
Skladite - Objedinjivanje i Izbor je kada su predmeti u skladitu i aktivnosti zamene mesta to
moe uticati na robu. Na primer, menjanje delova skladita kako bi optimizovala upotreba
skladita.
Ispunjenje je proces punjenja skladita ukoliko ponestane prostoru u podruju za odabir. Naravno
pod uslovom da postoje odvojena podruja za glavni deo i odabir.
Odabir znai da se pune palete biraju iz glavnog dela i da se male koliine biraju iz oblasti za
odabir.
5

Poto zahteva najvie rada, prihvatanje porudbina mora biti posmatrano kao najbitniji proces u
veini skladita. Naroito, kod malog obima distribucije, npr. servisiranje rezervnih delova, gde
e uglavnom svaka porudbina biti drugaija, hitna i mala, oni koji prihvataju porudbine moraju
da pokriju velike distance za svaku porudbinu. Ovde je vano smanjiti vreme putovanja da se
pokupi roba. Ovo je najvea komponenta rada u klasinim centrima distribucije, ali put ne dodaje
vrednost i zbog toga to mora biti ublaeno. Dodatno, smanjenje vremena putovanja poboljava
korisniki servis, zato to se bre prihvati narudbina bre e biti spremna za otpremu.
Slika ispod prikazuje aktivnosti skladita kao procenat ukupnih trokova. U ovom sluaju, nalozi
za prihvatanje trokova obuhvataju otprilike 35 posto ukupnih trokova skladita. Suprotno tome,
Frazel tvrdi da se i do 50 posto ukupnih trokova operacija u skladitu pripisuje primanju
porudbine. Meutim, Riards objanjava da e se ova cifra veoma razlikovati u zavisnosti od
vrste operacija. Zbog toga kompanije moraju da poveaju upotrebu koncepata kao to pretovar
kako bi smanjili vreme koje se troi za odlaganje, odabir i povraaj.

Primanje, Odlaganje, SKladitenje, Primanje porudbina, Pakovanje, Utovar, Brojanje

Zaliha, Dodata vrednost, Druge aktivnosti (prevod slike).

Slika 1. Aktivnosti skladita u procentima od ukupnih trokova.

Otprema je proces odabira, pakovanja, konsolidacije i skeliranje proizvoda za otpremu.
Okonanjem ovog procesa, proizvod e biti utovaren u kamion za odlazak.
Pretovar opisuje aktivnost dobara koja su direktno nakon potrvrde pretovarena za otpremanje
umesto stavljanja u skladite.
Logistika Dodate Vrednosti se ponekad nudi od strane centara za distribuciju i to moe biti za
neku zemlju to se tie obeleavanja ili pakovanja.
6

Ova slika prikazuje procese i povezane tokove pomenute iznad;

Logistika
dodate
vrednosti

Obim

Primanje

Odlaganj
e

Punjenje

Odabir

Otprema

Odabir

Pretovar

Slika 2. Procesi i tokovi u distribucionom centru

3.2 Metode za smanjenje trokova

Ovo poglavlje e ukljuiti ispitivanje nekih metoda/strategija za smanjenje trokova i poveanje
efikasnosti skladita. Fokus e biti na tri izazova koji se nalaze na slici ispod.

Izazov

Operacionalni zahtevi

Smanjenje trokova

Vea produktivnost, bolje

iskorienje prostora,
osoblja i opreme

Najbolji poredak obrade

Poboljana produktivnost,
preciznost i rukovanje i
investiranje u sisteme

Tanost podataka i
brzina transfera

Implementacija Sistema
Menadmenta Skladita
(WMS) i transfer podataka
u pravo vreme

Slika 3. Izazovi u skladitima

3.2.1 Pripreme za biranje

Zbog injenice je da je prebiranje najskuplja aktivnost unutar skladita danas, ono ima najvei
ukupni potencijal za utedu od svih aktivnosti u skladitu. Uzroci visokih troova potiu od
intenziteta rada i izazov automatizacije moe dovesti do potekoa u planiranju, podlenost
grekama i direktan udar na korisniki servis. Karakteristino, greke su povezane sa pogrenom
koliinom odabranih predmeta; predmeti koji su zaboravljeni ili pogreni predmeti. Oblast za
odabir, je kako tvrde kompanije, oblast gde poveanje produktivnosti moe dovesti znaajno
drugaijih ukupnih trokova. Stoga, meta sukoba je izmeu trokova, tanosti i brzine, ali fokus
menadera je esto drugaiji. Oni trae veliku odgovornost, tanost i produktivnost ali ne i
trokove. Da bi se zadovoljili ovi faktori, neophodno je proceniti odgovarajui sistem, u
zavisnosti od individualnih potreba. Slika ispod prikazuje meusobne odnose odabira, ali takoe
i rada, tehnologije, opreme i rasporeda u skladitu.

-WMS
-Odabir glasom
-RF odabir
-Odabir svetlou
-Staviti na svetlost Tehnologija
-AS/RS

Rad

-Roba odabirau
-Odabira robi
-Udaljenost hodom
-Serija, zona, grupa
-Odabir papira
-Odabir obeleavanja
-Treniranje
-Zdravlje i sigurnost
-Ergonomija

- ABC analiza
- Pravljenje
ljebova
- Profilisanje

Raspored
- Karakteristike
proizvoda

- Prostor
- -Odabir veliine
lokacije/
vrste
---- -Pokrie zaliha

Oprema

gh -Rukovanje
jedinicama
-Sabirai, kante,
kutije
-Palete
-Kavezi
-MHE
-Istezanje
-Karusel
-Konvejer
-Automatizacija

Slika 4. Odabir meusobnih odnosa

Zbog toga je priprema za proces odabira kljuni element za poboljanja. Riards takoe
objanjava da vie od 85% SKU-ova u skladitu nije dodeljeno na najefikasnije lokacije,
dovodei od 10 do 30% poveanja vremena putovanja i nedovoljnost na razliitim lokacijama.
Vani koraci ka dobro pripremljenoj oblasti za biranje su sledei, prema Riardsu:

Sreivanje skladita
Odluivanje za najpogodniju industrijsku opremu
Instaliranje sistema u skladitu i prema tome i odluka o inicijalizaciji sistema za biranje
Potpuna ABC Analiza kretanja zaliha i zaliha koje su na skladitu.

Meutim, u vezi toga, postoje dve posebne vrste analize koje tee ka ostvarenju istog cilja: jedna
za kretanje zaliha (XYZ -Analiza) i druga za zalihe na skladitu (ABC - analiza).
Cilj ABC - Analize je da odredi vrednost prometa proizvoda. Analiza je zasnovana na Paretovom
Zakonu ili pravilu 80/20 koje znai da oko 80% efekata dolazi iz 20% uzroka. U vezi s ovim,
9

roba u skladitu mora da bude analizirana i kategorizovana na A, B ili C robu. A roba je

najvanija roba zato to stvara 80% prodaje sa 20% proizvoda. Druga je B roba, koja pravi
otprilike 35% robe sa prodajom od 15%. Najmanje vana roba je C roba koja proizvodi otprilike
5% prodaje sa 45% proizvoda. I na kraju, ova analiza analizira predmete i definie instrukcije za
svaku kategoriju.
XZY -Analiza je kategorizovana na sledei nain: X-Roba je karakterisana prema njenoj
konstantnoj i veoma predvidljivom potranjom, Y-Roba se osrednje prodaje i Z-Roba, odn.
potranja za njom je totalno nestalna i nepredvidiva.Takoe, ovde mora da se uradi analiza za
svaku kategoriju i da se definiu instrukcije u zavisnosti od cilja kompanije.

Slika ispod prikazuje instrukcije nakon kombinovanja obe analize

-Minimiziranje trokova

-Visoka vrednost na osnovu

naruivanja
-Dobar odnos snabdevaa
-Minimiziranje cene kotanja
proizvoda
-Poveanje prodajne cene
-Poveanje nivoa servisa
-Optimizacija

nekoliko predmeta
-Krae vodee vreme
-Zastareli rizik
-Optimizovano predvianje
tranje
-Paljivo naruivanje
-Blizina klijenata

Vrednost

Uestalost
AX

AY

AY

BX

BY

BZ

CX

CY

CZ
-Provera zastarelosti
-Mali nivoi zaliha po
predmetu
-Jednostavni principi
naruivanja
-Smanjenje nivoa usluge
-Periodino prebrojavanje

-Predmeti male vrednosti

-Nemojte mnogo investirati
ovde
-Poveanje nivoa servisa
-Velike porudbine
-Koristite Kanban ili VMI

Slika 5: ABC-XYZ Prilagoena Analiza

XYZ analiza takoe moe biti prilgoena drugaijem kriterijumu. Sledei primeri se odnose na
kontrolu nad predmetima od najvee vredosti koji se nalaze u skladitu.
Zbog toga, razliiti predmeti moraju biti svrstani u razliite kategorije koje se definiu kroz
"bodovanje" inventarskih predmeta prema njihovoj godinjoj skladinoj vrednosti. Otud su i
10

rezultati klasifikacije prema kojoj predmeti X klase predstavljaju 70% vrednosti zaliha, predmeti
Y klase izmeu 70 i 90% godinje vrednosti zaliha i C klase ostatak.
Meutim, nisu sve zalihe jednako vredne i rezultat ove analize pomae da se utvrdi koja vrsta
zaliha zahteva vie monitoringa i kontrolisanja. Rezultirajue akcije analize su sledee, prema
vodiu iz Menadmenta Materijala:
Predmeti X klase, mada oni obuhvataju samo mali deo ukupnog inventara, i oni moraju da se
dobro nadgledaju i da se kontroliu.
Predmeti Y klase ne zahtevaju
korienja.

mnogo kontrole ili monitoringa ve periodine preglede

Predmeti Z klase zahtevaju najmanju kontrolu i mogu imati pitanja kao to su "besplatne zalihe"
ili uvanje unapred.
Ova klasifikacija moe biti na osnovu razliitih strategijskih aktivnosti (smernice iz
Menadmenta Materijala) kao to su:

Alternativni aranmani skladitenja

Preureenje kalkulacija
Uestalost provera inventara

to se tie uestalosti provere inventara, X predmeti moraju da budu proveravani ee nego li Z

predmeti (vodi iz Menadmenta Materijala).

3.2.2 Metode odabira

Prema Paleviu, odabir moe biti najintenzivnija radna aktivnost u skladitu, to dovodi do cifre
do oko 75% utroenog vremena na aktivosti u vezi sa biranjem. Ovaj pregled uz pomo
obeleavanja vrednosti (VSM) otkriva da su 75% (10% istraivanja, 5% pisanja i 60% hodanja)
aktivnosti bez dodate vrednosti i samo 25% koje dolaze iz odabira, aktivnosti sa dodatom
vrednou.
Riards je naveo trenutne metode odabira pre sledeem redosledu:
Odabir putem liste, odabir putem obeleavanja, odabir glasom, skeniranje barkodova,
identifikacija putem radio frekvencija (RFID), odabir putem svetla, stavljanje na svetlost i
automatizovano biranje.

11

Koja metoda najvie odgovara operacijama kompanije zavisi od vrste operacija koje kompanija
ima. Karakteristike proizvoda, ukupan broj transakcija/narudbina, odabir po narudbini,
koliina po biranju, odabir po SKU, ukupan broj SKU, obrada dodate vredosti npr. privatno
obeleavanje, nain odabira (u kutiji, na komad ili pune palete) su faktori koji e uticati na
odluku odabira pogodnog metoda za odabir. esto metode odabira moraju biti kombinovane po
redu kako bi se rukovalo razliitim proizvodima po njihovim karakteristikama .
Glavni ciljevi dizajniranja operacija po redu su poveana produktivnost, smanjeno vreme obrta i
poveana tanost, to u mnogim sluajevima moe doi do konflikta jedno sa drugim(Piasecki).
Zbog toga, odabir prave operacije za odabir moe dovesti do znaajnog smanjenja trokova. Na
primer, smanjenjem ovog broja za 30%, efikasnost se poveava od 25 na 31.25%: 25/ (10
+5+25+40) = 31.25%. To znai da je ukupni proces odabira dobio 25% na efikasnosti, to znai
u uslovima rada, smanjenje od 25%.

3.2.2.1 Odabir glasom

Odabir glasom dobija na popularnosti u skladitima meunarodno, uglavnom za primanje
porudbina, ali i za druge procese kao to su brojanje ciklusa, odlaganje i popunjavanje. Mnoge
kompanije imaju tendenciju promene od odabira sa papira na odabir glasom (Riards). Poveanje
implementacije moe biti izmereno kljunim pokazateljima performansi kao to su porudbine
po satu po radniku, uloge po satu po radniku, poveanje produktivnosti i trokovi po porudbini .
(Palevi).
Odabir glasom je metod koji predstavlja izbor reda u skladitima ili centrima distribucije
(Flanders). Operateri obino nose slualice sa mikrofonima i imaju male terminale zakaene na
kaieve ili ih nose na runom zglobu. Sistem menadmenta skladita alju poruke u kompjuter
putem predajnika radio frekvencije, koristei predajnike instalirane u skladitima, i poruke se
konvertuju u kompjuterizovane glasovne instrukcije (Riards). Tako operateri komuniciraju sa
softverom sistema u stvarnom vremenu. Ovaj sistem omoguava operateru odabir zadataka i
operate mora da ih potvrdi nakon popunjavanja. Zatim kompjuterizovan glas daje komande
operateru da izabere lokaciju i da potvrdi lokaciju tako to izgovara nasumine kontrolne cifre
koje se pojavljuju na etiketi koje se nalaze na svaki odabranoj lokaciji.
Kao to je pomenuto iznad, odabir glasom se oslanja instrukcije glasom putem slualica,
mikrofona i malog terminala zakaenog za pojas, koji transmituje putem radio frekvencije (RF).
Te slualice su za samo jedno uvo tako da se operater moe fokusirati na potencijalne sigurnosne
opasnosti. ak je i mogue personalizovanje sistema na stranim jezicima ili akcentima. Razliiti
sistemi zadovoljavaju razliite potrebe skladita. Zvuni nezavisni sistem je sistem koji razume

12

samo nekoliko rei ili brojeva. Ipak, zvuno zavisni sistem prua veu sloenost, renik i nove
tehnologije koje dozvoljavaju programiranje i personalizovanje za svakog korisnika.
Dodatno, ovaj siste ne zahteva bilo kakva dug trening ili personalizaciju. Trening traje otprilike
15 minutra u proseku i intuitivan je . Zbog toga, trening je mnogo bri u poreenju sa solucijama
zasnovanih na ekranu. Ti sistemi se obino koriste u ustanovama koje posluju na 90 dB do 95
dB, to je jednako imanju kosilice za travu.

3.2.2.2 Odabir putem vida

O ovoj temi e biti kratko diskutovano zato to je jo u ranoj fazi razvoja. Odabir putem vida je
jo uvek u fazi razvoja i kasnoj fazi testiranja na terenu.
Postoje razliiti AR (Poveanje Realnosti) sistemi kao to su displej koji se stavlja na glavu
(HMD), kamere, nosivi kompjuteri, i baterije koje pruaju energiju za minimum jednu radnu
smenu. Ovi softveri mogu da itaju barkodove, prepoznaje objekte u stvarnom vremenu, da
upravljaju unutar i neprimetno integriu informacije uz pomo WMS-a. To znai da se
informacije obezbeuju bez papira. Ipak, odabir putem sistema vizije prua korisnicima
informacije o situaciji i tane virtuelne informacije u polju gledanja. Operateri su opremljeni sa
naoarima sa podacima koje prikazuju sve neophodne informacije kao to su rafovi, koliina i
kodovi predmeta, ak i slike proizvoda mogu biti vizuelno prikazane iz skladita na potrebno
mesto.
Kako bi se smanjile greke, prikaz intuitivnih informacija i postepeni proces popunjavanja
informacija su kljuni zahtevi za sistem. Ovaj sistem takoe moe biti nadograen integracijom
kamera na naoare sa podacima kako bi koristili softver video obrade. Softver podrava
operatera aktivno u izbegavanju greaka, to e biti ilustrovano na slici ispod. Kada se predmet
izabere, kratko se dri u polju pogleda kamere kako bi se skenirao optiki kod i onda operater
prima informacije da li je to pravi predmet ili ne. Velika beneficija u odabiru putem vida je taj to
operater radi slobodnih ruku.
Slika 6: Biranje gledanjem, naoare sa podacima sa integrisanom kamerom

3.2.2.3 Sistem upravljanja skladitem (WMS)

U ovom poglavlju, diskutovaemo o implementaciji sistema upravljanja skladitem i pokazati
povezanost sa glasovnim odabirom i takoe dodatne beneficije kada se koristi RF i Oznake za
Identifikovanje Radio Frekvencijom (RFID) sa WMS-om.
13

Veoma korisno je to to sistem upravljanja skladitem moe obuhvatiti sve aktivnosti rukovanja
u skladitu kao to generisanje liste odabira, primanje zaliha sa prateom dokumentacijom i
oznake za odlaganje, povraaj zaliha za preuzimanje, punjenje i preuzimanje. Stoga, WMS vodi
do poveane kontrole zaliha, mogunosti praenja, nivoa produktivnosti, i poboljanog
izvetavanja o upravljanju .
Evo nekih moguih WMS karakterisika poveozanih sa aktivnostima: aktivnost primanja moe
biti unapreena automatskim procesom skeniranja bez bilo kakvih papira. Za odlaganje ili proces
skladitenja, sistem upravljanja skladitem moe automatski da generie najpogodnije lokacije
kako bi se smanjilo troenje proizvoda. Kao i za odabir, ovaj sistem omoguava operaterima npr.
za potrvrdu preuzimanja u stvarnom vremenu, automatizovanu aktivnost popunjenja.Na
aktivnost otpreme moe uticati npr. odgovarajue planiranje puta i redosled, automatska provera
skeniranjem bez papira.
Drugim reima, WMS je kljuni deo u lancu dostave sa ciljem kontrolisanja kretanja i
skladitenja materijala unutar skladita. Kao to je i pomenuto ve, to je takoe briga i operacija
odabira poto usmerava biraoca da stavi predmet u odreenu kutiju u skladitu u neposrednoj
blizini i na optimalnoj lokaciji. Ovo je ukljueno u ABC-XYZ analizu, u kojoj je roba koja je
najvie traena stavljena u sredinu kutije zbog breg uzimanja ili primanja, to je i detaljno
razraeno u poglavlju 3.2.1. Dodatno iz toga proizilaze razliitke metrike za procenu npr.
tanosti porudbina to opisuje tanost kojom biraoci biraju porudbine za isporuku
klijentu.Zbog ovoga RF i WMS lepo sarauju zajedno kako bi odrali tanost na visokom nivou.
tavie, to omoguava kompjuterizovani raspored, koji pomae operaterima u njihovim
zadacima tako to im podeava procedure i prikladno vreme za izvravanje svake operacije.
Postoji takoe funkcija da se zapamte podaci za ERP sistem, npr. praenje uinka zaposlenih, to
otvara nove mogunosti za menadere da planiraju koju operaciju operater najbolje izvrava.
Takoe reava sledee pitanje: Koji raspored najvie odgovara radniku kako bi minimizirao
udaljenost? Veoma je vano povezati WMS sa Sistemom Upravljanja Inventara kako bi se
odmah nadgledali kretanja proizvoda i povezali sa sistemom naruivanja. Ove operacije moraju
biti to je blie mogue realnom vremenu kako bi se smanjili nivoi inventara i samim tim utedeo
novac.
Prema tome, upotreba sistema upravljanja skladitem moe doneti sledee prednosti:
Smanjeni radni asovi od 40 do 50% i sa RF ak i 50 do 60%. Kompjuter meri efikasnot i tok
radnika kako upario radnika sa poslom. Kao to je ve pooznato, tipian radnik u skladitu mora
da prepeai velike distance; otprilike 6 milja dnevno, kako bi ispunio sve porudbine, i
minimiziranje ovoga e dovesti do izuzetnog poveanja u efikasnosti rada.

14

Otpis inventara se smanjio za 5%, to je uzrokovano poveanim praenjem inventara u realnom

vremenu, tako da nijedna roba nije izgubljena u sistemu. Takoe nadgleda police i smanjuje
pogrene isporuke. Zbog injenice da sistem prua bre praenje dolaznih potvrda u oblast
skladitenja, ukupni inventar opada za 5%. Lokacije za viak robe se tako smanjuju da je
potrebno manje vremena da se porudbine podele na zalihe i viak robe. Unapreenje u
iskorienju prostora je takoe omogueno od strane WMS-a, koji je dizajniran da minimizira
udaljenost i stoga simulira manji centar distribucije.
Poto sistem vri proveru dva puta sa RF sistemom, o emu e biti diskutovano detaljno kasnije,
greke u pediciji su smanjene za 80%. Greke u pediciji i povraaji klijenata su itekao
povezani. Dodatno, povraaji klijenata su smanjeni od 11 do 25% usled manjih greaka prilikom
pakovanja.
Poveana produktivnost od 16 do 25% je jedino mogua uz upotrebu potpuno
kompjuterizovanog i sistema u realnom vremenu.
Radio frekvencija u WMS-u
Konvencionalan metod oitavanja Barkoda se vri ili oitavanjem fiksiranim itaima ili runim
itaima u vidu pitolja. Velikom brzinom, ti runi itai se menjaju skenerima koji obavljaju isti
posao ali efikasnije poto se skeniranje obavlja bez ruku. Skener radi pokazivanjem prsta na
ekran itaa koji je zakaen na podlakticu. Komuniciranjem putem radio frekvencije, nosivi
skeneri prosleuju podatke WMS sistemu koji moe da odgovori informacijom na sledeem
ciklusu rada.
Stoga, to je u osnovi produetak WMS-a koji se koristi za primanje, skladitenje, i fiziko
brojanje inventara koji se unapreuje unoenjem prorauna u sistem putem terminala kako bi
uinio proces upravljanja skladitem bez papirologije. Nebitno da li se fiziki prorauni rade
jednom nedeljno ili meseno, ciklusi inventara RF sistema rade neprekidno. Unapreena
produktivnost je zagarantovana eliminisanjem zastoja u skladitu zato to nisu potrebni fiziki
obrauni usled automatskog praenja inventara u sistemu. U procesu primanja, ovo moe znaiti
da u sluaju imanja centralnog skladita, predmet se prima ali sistem odluuje da ve ima previe
robe na zalihama, i proverava druga skladita da vidi da li je taj predmet potreban na nekom
drugom mestu. U sluaju da jeste potreban negde drugde, sistem e usmeriti kutije ili palete kako
bi se otpremile na drugu lokaciju skladita. I taj proces skladitenja i preusmeravanja se uva.
Ukoliko je primljeni predmet na pogrenoj lokaciji, sistem alje obavetenje koje indicira da se
predmet nalazi u pogrenom skladitu. Ovo smanjuje greke u primanju i skladitenju na
minimum. RF proirava mogunosti WMS-a tako to omoguava i unapreuje stope vremena i
greaka, zato to je unoenje brojeva beavni zadatak, za mnoge funkcije u distribuciji i
nabrojaemo nekoliko:
15

Za istovar i smetanje robe u oblasti za primanje, veoma je pogodno koristiti RF runi pitolj
zato to je ovo proces primanja i provere isporuene robe protivan nalozima za kupovinu.
Proizvod e biti doneen u oblast za skladitenje nakon skeliranja na pod za primanje.
Sortiranje se obavlja nakon to je proizvod proveren i organizovan. Roba se sortira uz pomo
brojeva lokacije skladita i ovo je najdui proces u aktivnosti primanja. Prvo, palete se skeniraju
RF ureajem kako bi se palete odvojile odgovarajuom RF lokacijom. Prema WMS-u, svaka
paleta e biti premetena na razliitu lokaciju skladita i nakon smetanja paleta u oblast za
uvanje. Roba moe biti registrovana uz pomo barkoda i tako informiui kompjuter da se
odreena stvar nalazi na paleti.
RF pomae da se olaka kreiranje nosioca identifikacionog fajla. Svi podaci u vezi dolazeih i
odlazeih poiljki od nosioca se prate u ovom fajlu. Specifinosti praenja poiljki skeniranjem
su sledee:

Pamenje datuma poiljke

Snimanje vremena isporuke otkriva tanost dobavljaa
uva vreme utovara i istovara zaposlenih za nivoe uinka.

Minimiziranje greaka se postie smanjenjem smanjenjem vremena u pisanju podeavanja na

obrascima i ti obrasci takoe mogu biti skenirani i integrisani u sistem uz pomo RF ili RFID
sistema.
Takoem standardizovanjem dokumenata kao to su fakture, olakava se davanje informacija
dobavljau u istoj sekvenci to smanjuje broj greaka. Takoe se poveava tempo procesa
primanja zato to svaki obrazaca ima isti izgled i ova efikasnost e se provui kroz ceo lanac
dostave proizvoda: od dobavljaa preko nosioca i distributera do klijenta.
Tabela ispod, koju je dao O Nil, objanjava koje bi akcije kompanije trebale da preduzmu prema
njihovom nivou zrelosti u razliitim oblastima proirenog upravljanja skladitima.

16

Tabela 1: Konkurentni Okvir za Proireno Upravljanje Skladitem

Nedostaci

Industrijski prosek

Znanje

Ograniena vidljivost
statusa narudbine iz
skladita. Nikakva od
proizvodnje oko
proirene ustanove

Dnevna vidljivost
statusa narudbine,
inventara i obaveza u
vie skladita

Tehnologija Upravljanja
Pristanita i Dvorita

Preovlauju tabele

YMS je nasledstvo,
podrava neke
inicijative. Neke
integracije su domae,
obine aplikacije sa
ogranienom
integracijom sa WMSom

Metrike performanse

Kamionu na pristanitu
se okreu (od ulaska i
izlaska iz dvorita) vie
od 5 ili 6 sati. Ne
kvanticira se vanost
KPI

Kamioni se okreu i
ostaju na pristanitu od
4-6 ili 3-4 sata. KPI se
prati ali nema mesta za
jo

Najbolji u klasi
Vidljivost statusa
narudbine u realnom
vremenu , zatim
inventara i obaveza u
razliitim skladitima
kao i tranzitna aktivnost
Komercijalni softver,
ukljuujui aplikacije na
osnovu mree i sistem
upravljanja dvoritem i
pristanitem ima
integraciju sa WMSom.Automatizovani
sistemi putem proirene
okoline skladita
Kamioni na pristanitu
se nalaze tu oko 2 sata
ili manje. KIP se prati i
konstantno unapreuje

Akcije za Nedostatke mogu biti da se izmaknu od tabela u menadmentu dvorita i pristanita i

da se prebace na automatske sisteme. Automatski sistemi takoe daju osnovu za budue
implementacije.
Koraci za Industrijski Prosek mogu biti na primer, da se koriste vie tehnolokih napretka kao
to je automatska distribucija menadmenta, vidljivosti.
Najbolje u Klasi kompanije bi trebalo da uvode vie inovacija u procese skladitenja i naroito
fokus na interakciju izmeu prevoza, rasporeda pristizanja i rada u skladitu i kapaciteta
pristanita.

3.2.2.4 Identifikacija Radio Frekvencijom (RFID)

U ovom poglavlju, diskutovaemo o upotrebi i trokovima RFID-a u skladitima i malo emo to
uporediti sa konvencionalnim barkod sistemima. Takoe, bie prikazani primeri upotrebe u
razliitim industrijama.

17

RFID moe da ima veoma pozitivan uticaj na uinak kompanije, ali u kompanijama mora
postojati specifina potreba za njim, poto ovo reenje ne odgovara svim kompanijama. Ova
tehnologija automatske identifikacije omoguava praenje u razliitim logistikim aplikacijama.
Zaista, barkod sistemi se najvie koriste zbog svoje jednostavne strukture, malih trokova i
dobrih standarda. Meutim, RFID dobija na vanosti, zato to nudi dodatne koristi u poreenju
sa barkod sistemima. Na primer, uz pomou RFID-a je mogue oitati vie predmeta odjednom
dok barkodovi oitavaju jedan po jedan. Sa barkod skeniranjem, imate odnos jedan na jedan, ali
sa RFID sistemom moete imati odnos jedan na vie, i to je to gde vidite znaajan porast u
efikasnosti. Umesto to morate da pipnete svaki predmet pojedinano jedan po jedan, RFID u
osnovi baca kiobran pun energije okolo jedne oblasti ili kutije i otkriva sve u njima L. Alen
Benet, Direktor i Predsednik Entigral Sistema, Grinsboro, Severna Karolina.
Postoje razliite vrste RFID-a, to zavisi od toga da li su aktivni ili pasivni. Pasivni RFID
oznaivai imaju ogranien kapacitet uvanja podataka, ogranien opseg itanaja moe biti
samo itan, i nema izvor energije. Aktivni oznaivai imaju soptsveni izvor energije, vei
kapacitet uvanja podataka, moe se itati i pisati, i moe im se pristupiti sa vee udaljenosti.
Zbog toga, pasivni oznaivai mogu uvati samo malu koliinu podataka da identifikuju predmet
i poalju informaciju u bazu podataka gde se uvaju dodatni podaci. Aktivni oznaivai imaju
vei kapacitet i mogu da auriraju status predmeta odmah nakon to je zadatak izvren. Njihov
opseg itanja je vei nego li opseg pisanja i unutranji izvor energije traje otprilike od 5 do 10
godina. Vaan faktor je frekvencija za opseg i brzinu transmisije, ali nisu sve frekvencije
dostupne za globalnu upotrebu. Primer optih frekvencija koje se koriste u Evropi uz objanjenje
izmeu aktivnih i pasivnih oznaivaa, e biti prikazan u tabeli ispod.
Tabela 2: RFID Domen Frekvencija u Evropi

Domen frekvencije

Vrsta prijemnika(odailjaa)

Pokrivenost

125 135 kHz (LF)

Pasivni

Nekoliko cm do 1 m

13,56 MHz (HF)

Pasivni

Do 1 m

433 868 MHz (UHF)

Aktivni

Nekoliko m

2,45 GHz (Mikrotalasni)

Aktivni

Do nekoliko stotina m

Prema tome, frekvencije se svrstavaju u Niske, Visoke, Ultra Visoke Frekvencije kao to je
prikazano u tabeli iznad sa LF, UF i UHF. LF se koriste za skeniranje robe koja je pri ruci kao i
za kontrolu pristupa, zaliha i vremena trke npr. triatlona. HF oznaivai imaju vei domen nego li
18

LF oznaivai i obino se koriste za pametno oznaavanje knjiga i pametno oznaavanje polica.

UHF sa opsegom od 860 do 960 MHz se koristi u procesu lanca dostave. tavie, Palevi dodaje
jo jednu klasifikaciju sa domenom od 2.45 GHz do 5.8 GHz i svrstava je takoe kao UHF. On
istie da se frekvencija od 2.4 GHz uglavnom koristi za putarinu. Slika ispod prikazuje razliite
frekvencije koje se koristi u svetu. Meutim, svaki region ima iste domene frekvencija u pogledu
LF.

Slika. 7 RFID Domeni frekvencija irom sveta

U pogledu trokova, RFID gubi u poreenju sa barkodovima zato to barkodovi mogu kotati
deli centa ili nekoliko penija, dok RFID oznaivai kotaju od 0,10 do 4 dolara po pasivnom
tagu. Aktivni oznaivai su mnogo skuplji, od 5 do 50 dolara, i njihova cena u velikoj meri zavisi
od funkcionalnosti samog oznaivaa. Pratei dodaci su potrebni za implementaciju RFID
sistema: RFID oznaivai, ita, tampa, antene i kabliranje i softver koji slui kao most izmeu
baze podataka i aplikacija. Prelamanje cena koji sledi za RFID sistem se bazira na reenju sa
frekvencijom od 900MHz RFID. Poto je cena oznaivaa ve pomenuta iznad, neemo vie
uraunavati oznaivae. Zbog toga, RFID ita obino kota izmeu 1.200 i 3.000 dolara ali cena
takoe zavisi od prodavca i vrste koja se koristi. Runi itai su generalno skuplji. tampa,
kojim se tampaju etikete sa podacima koji se mogu itati i RFID oznaivaima, poinje sa
cenom od 1.500 dolara i moe dostii ak i cenu od 4.000 dolara i vie. Svaka kombinacija atena
kota izmeu 125 i 300 dolara i dodatnih 50 dolara za kabliranje. Softver kota najvie od 6.000
do 300.000 dolara i vie. to kompleksniji sistem treba sa bude, postaje skuplji i samim tim
struno IT osoblje je potrebno za instaliranje.

19

Ipak, visok troak oznaivaa nastaje zato to se RFID sistem zasniva na EPC-u (Elektronski
Kod Proizvoda) a ne na UPC-u (Univerzalni Kod Proizvoda). Zbog toga, oznaivai due traju i
tee ih je kopirati ili ponoviti, to prua veu sigurnost. EPC ima etiri polja za oznaiva od 96
bita i prvih 8 bita odreuju osnovne karakteristike oznaivaa. Na primer, predmet, lokaciju,
oznaku imovine. Sledeih 28 bita je EPC Menader, koji indiciraju dobavljaa kome pripada
predmet. Tree polje indicira sa 24 bita da li je predmet SKU ili UPC. Poslednjih 36 bita ine
predmet jedinstvenim, npr. jedinstvenim serijskim brojem.

4. ANALIZA ISTRAIVANJA SLUAJA

Kompanije koje su bile u mogunosti da smanje trokove sklditenja za vie od 10% od 2004 su
najvei izvoai trokova. Te kompanije, 25% svih kompanije, su samo mogle da smanje
trokove usled odreenih akcija, prema O Nilu, kao to su:

Deljenje i zarobljivanje proirenih skladinih metrika u realnom vremenu.

Korienje tehnologija novih generacija stalnim auriranjem infrastrukture tehnologije u

skladitu. Otud, softver koji je orijentisan na usluge je lake integrisati, rekonfigurisati i
kompanija moe iskoristiti te prednosti.

Zato, danas postaje sve bitnije korienje tehnologije kako bi se smanjili trokovi i sledei deo e
podrati rastuu potrebu korienja tehnologije kako bi se smanjili trokovi i postigla vea
efikasnost.

4.1 Odabir glasom

Prvo, otkriu vam primer investiranja koja pokazuje promenu iz Mobilnih Podataka (MDC) i
porubine sa papira se izvravaju uz pomo glasovnog biranja i diktulusa. Ovde se jasno moe
videti da je ROI (Povraaj Investicija) izuzetno visok. Dodatno vreme putovanja i razdaljine nisu
uraunate u obraun ove kalkulacije. Takoe nisu uzeti u obzir ni mogui izlini viljukari i sve
koliine nisu predstavljene ovde.
Prvo, prikazana je koliina investiranog kapitala. Odreeno je, izmeu ostalog, 19 delova
Diktulusa, Integratora Licence Sistema. Integrator Licence Sistema je je fiksna investicija na
koju ne utie broj Diktulusa. Isto se odnosi na kuni Sistem i druge trokove. Ovo ukljuuje,
npr. trokove implementacije Pristupnih Taaka od strane IT kompanije ili unutranjeg IT
odeljenja. Sporedni trokovi ukljuuju u ovom sluaju 8 trokova.
Drugo, analiza postignute produktivnosti i tanosti je prikazana. Godinja uteda e se napraviti
putem poveane produktivnosti od 17%, to znai utedu od 51 evra, 763 evra godinje. Utede u
20

vezi sa tanou su skoro tri puta vee i u velikoj meri zavise od stope greaka, od porudbina po
satu i od smanjenja greaka. Stoga, povezanost izmeu ovih faktora i koliine utede je veoma
elastina. Da sumiramo, ukupna uteda, kada se koristi Odabir Glasom umesto MDC-a, je oko
212,000 evra godinje, to vodi do amortizacije od 5.6 meseci.
Tree, eliminacija dokaza, priznanica i organizacija ponovnog ulaza u sistem podataka je
objanjena. Akumulacijom tednje iz eliminisanih papira ukljuujui tampanje i sve povezane
trokove, u odnosu na investiranje, utede su otprilike 10% kapitala to je investirano za celo
reenje. Usled injenice je ponovan ulaz nije potreban vie, dve pozicije poslova zasnovane na
15 evra po satu, mogu biti otpisane. Sa dodatnom utedom od 56 evra, odnosno 250 evra
godinje, ukupna uteda od 277,232 evra je postignuta i vodi ka amortizaciji za samo 4.3 meseca.

Broj Diktulusa
Trokovi po komadu + slualice
Trokovi dodataka
Integrator Licence Sistema
Kuni sistem i drugi trokovi, npr.
Pristupne take
Investicija

19
3,408

64,752
5,560
3,560
25,000
98,662

Dobitak u produktivnosti
Smena/Nedelja
Sati/Smena
Radne nedelje
Poveanje produktivnosti
Dnevna cena

5
7,5
50
17%
10.00

Radni sati
Uteda vremena u h
Utede

Poveanje Tanosti
Stopa Greaka
Trokovi/Greke
Porudbine/Sati

1.00%
20.00
50
45%

Radni sati
Odabir
Broj pogrenih odabira

Priblino smanjenje greaka(%)

Smanjenje greaka
Utede

Utede u poreenju sa MDC

Dobitak u produktivnosti

Smanjenje greaka
Ukupna uteda
Mesena amortizacija

Eliminacija trokova za evidenciju/prihodi

21

32,625
5,176
53,783

35,625
1,781,250
17,813
8,016
160,313
51,763
160,313
212,075
5.6

Broj stranica
Trokovi po stranici(Papir,tampa)

10
0,05

Broj stranica
Trokovi evidencije/prihodi

Uteda
Organizacija, ulaz u sistem podataka
Oslobaajue pozicije
2
Dnevna cena
15.00

Trokovi zarada i pozicija

Utede na preuzimaju porudbina sa papira

Dobitak na produktivnosti

Trokovi zarada
Uteda
Smanjenje greaka
Eliminacija dokaza
Organizacionalna uteda

Ukupna uteda

178,125
8,906
8,906
28,125
56,250
56,250
51,763
160,313
8,906
56,250
277,232

Mesena amortizacija

4,3

Slika 8. ROI Kalkulacija Diktulusa

Evo jo jednog primera za ROI. U ovom primeru uporediemo metod Odabir skeneiranjem sa
Glasovnim biranjem.
Tabela 3: Odabir skeniranjem nasuprot Glasovnog biranja
Kriterijum

Jedinica

Broj porudbina po Primaocu

Pozicije po Primaocu/Satu
Sati dnevno
Pozicije po danu (ukupno)
Stopa greaka
Greke po danu
Radni dani u godini

pcs
pcs./hr
hrs/dan
pcs.
%
pcs./dan
dani/godin
e
pcs./godine

Greke u godini

Odabir
skeniranjem

Glasovno biranje

10
120
8.0
9.600
0.400
38.4
250

9
140
8.0
10,080
0.050
5.0
250

9,600

1,260

Na osnovu podataka iznad, izraunavanje ROI-a za implementaciju obe metode je sledee:

Prosena plata po primaocu je 30.000 evra godinje, i svaka greka izaziva trokove od 25 evra.
Dobitak u produktivnosti je jedan primaoc po godini, to znai 30,000 evra, i poboljan kvalitet
primanja porudbine vodi do (9,600 greaka 1,260 greaka)x 25evra = 208,000 evra utede.
Ukupna uteda po godini je 238,000 evra a trokovi sistema implementacije za devet zaposlenih
se iznose ukupno oko 120,000 evra. U smislu povraaja investicija, sistem se amortizuje za
otprilike est meseci. Ovde nisu uzeti u obzir dodatne utede poto Pristupne Take i Server ve

22

postoje. Takoe, utede, na primer, koje se odnose na eliminaciju papirologije, utedama na

treningu, zadovoljstvo kupaca nisu obraunate.
Slika ispod prikazuje ukupno poreenje izmeu odabira etiketom, odabira skeniranjem,
glasovnog biranja, odabira svetlou, i odabira na osnovu teine.
Tabela 4. Uporeivanje metoda odabira

Kriterijum

Investicija
Produktivnost (porudbine
po satu)
Operacije bez ruku
Operacije bez oiju
Identifikovanje lokacije
inventara
Potvrivanje povlaenja
Tanost
Trening
Trokovi skalabilnosti
(dodatne lokacije inventara)
Trokovi skalabilnosti
(dodatn primaoci)
Poveanje trokova
izazvano:
Produktivnost
(Porudbine/Sati po Primaocu)

Tanost(Stopa greaka u %
uz povlaenje)
Izvor: Dematic & Co. Kg

Odabir
etiketom

Odabir
skeniranje
m
Veoma
visoka

Glasovno
biranje

Odabir
svetlou

Odabir
putem teine

Visoka

Visoka

Niska

Srednja

Dobra

Dobra

Veoma
dobra

Dobra

Niska

Niska

Dobra

Dobra

Niska

Niska

Dobra

Dobra

Tekst, Cifre

Tekst, Cifre

Glas

Svetlost

Cifre, Svetlost

Nema

Kljuevi

Glas

Kljuevi

Kljuevi,
Automatsko

Visoka

Veoma
Visoka
Niska

Veoma
Visoka
Niska

Niska

Niska

Niska

Visoka

Niska

Niska

Visoka

Visoka

Niska

Srednja

Biranjem

Biranjem

Biranjem

Predmeti

Biranjem

70

120

140

220

n.a

0,875%

0,400%

0,050%

0,250%

n.a.

Niska

Niska/
Srednja
Srednja

Visoka

23

Veoma
dobra
Veoma
dobra

Veoma visoka
Niska

Henri ejn Korporacija, Glasovno Biranje

U Henri ejn Korporaciji,zadovoljstvo klijenat, tanost isporuke porudbine, odabir, pakovanje i
procesi distribucije su unapreeni. Dakle, runi sistem papirologije je zamenjen tehnologijom
glasovnog biranja u razliitim centrima distribucije sa dnevnim poiljkama od 60,000 kutija.
Instalirano reenje je prilagoeno tako da su ak biraocima obezbeeni rokovi upotrebe to je
kljuno za zdravstvenu zatitu distributera proizvoda. Tanost biranja je poveana za 12% i
produktivnost je poveana za 8%. Dodatne funkcije su omoguile supervizoru da prati i da
komunicira o bilo kakvim promenama proizvoda za odreenu porudbinu. Vreme treninga je
veoma smanjeno sa nedelja na dane.
Slika ispod prikazuje jasnu prednost tanosti biranja Henri ejna, poreenjem 2007 i 2008
godine;

Januar

Mart

Maj

Slika 9: Napredak Tanosti Biranja u Skladitima Henri ejna 2007-2008

4.2 Odabir uz pomo vida

Zbog rane faze ovog sistema, teko je pronai empirijske dokaze za njegovu funkcionalnost.
Ipak, DHL je izveo probno testiranje; koje je ukljuilo deset primaoca porudbina koju su bili
opremljeni, kao to je opisano u teorijskom delu, sa HMD. Test je trajao tri nedelje, sa vie od
20,000 pokupljenih predmeta i vie od 9,000 izvrenih porudbina.
Prethodno, odabir je bila kombinacija runih skenera i liste za odabir. Novi displeji ekrana ispred
oiju biraoca pokazuju gde treba smestiti odabrani predmet u kolica, to vodi do vee tanosti i
efikasnosti.
Sve u svemu, moe se rei da je povean uinak i da su korisnici to dobro prihvatili. Slika ispod
sumira probno testiranje i njegove rezultate.
24

POVEANA REALNOST U
LOGISTICI
PROBA ODABIRA UZ POMO VIDA OD DHL I RICOH-A
PODEAVANJE PROBE
3 nedelje
uspenog
produktivnog
primanja
narudbina

Odabir uz
pomo vida
koje koristi
10 biraoca

RICOH

Vie od 20,00
pokupljenih
predmeta

Vie od
9 izvrenih
porudbina

KVALITATIVNI REZULTATI
JEDVA DA OSEATE DA
GA NOSITE
SJAJNO JE IMATI SLOBODNE
RUKE
MNOGO JE LAKE I
BRE RADITI
OPREMA

Osoblje je opremljeno
Gugl Naoarima ili
VizuxM100 koji sadri
Ubimaxov softver za
biranje

Nema runih
skenera

Nema listi
za biranje na
papiru

VIE OD 25% POVEANJA UINKA

Runo

Vreme po zadatku

Lokacija po zadatku

Kategorije sa znaajnim brojem taaka podataka

Slika 10: Odabir uz pomo vida, DHL probno testiranje (DHL 2015)

25

Odabir uz
pomo vida

4.2 Identifikacija Radio Frekvencijom

U paragrafima koji sledi, objasniemo upotrebu RFID-a u totalno razliitim industrijama i
naroito njegove beneficije. Diskutovaemo o sledeim industrijama: tekstilna, automobilska ,
zdravstvena zatita i farmaceutska i logistika. Poglavlje 4 e dati fundamentalna empirijska
istraivanja u svakoj od tih industrija a vezi sa RFID.
Tekstilna Industrija 200 miliona RFID etiketa je iskorieno 2009 u tekstilnim kompanijama i
kompanijama za donji ve. Evo nekih inicijativa za unapreenje procesa

Kompanije koje koriste RFID, su zabeleile poveanje prodaje od 14%. Ovo poveanje u
velikoj meri zavisi od dostupnosti zaliha i vidljivosti. Imanje velikog broja predmeta vodi
ka gubitku pregleda gde se predmeti nalaze trenutno, to vodi do daljeg razmiljanja
klijenata o nedostupnim predmetima.

Poto je tanost i tempo procesa povean, trokovi radne snage mogu biti smanjeni za
30% poto je manje ljudi potrebno

Usled injenice da vie automatizacije zauzima mesto, manje ljudi je potrebno, poto se
pravi manje greaka i shodno tome poveanje od 27% tanosti inventara moe biti
zabeleeno. Tanost inventara se poveala do 98% i vie.

Sistem proizvodi 99% vidljivosti u lanac dostave, to poveava nivo usluge, uinka
kompanije i omoguava inventaru smanjenje od 15% zahvaljujui brem primanju i
boljem planiranju pretovara primljenih proizvoda usled bolje vidljivosti.

Nekoliko razliitih metrika za merenje unapreenja prema Paleviu:

Pojednostavljenje punjenja inventara samo nekoliko minuta nakon prodaje, unapreenje

tanosti inventara i omoguavanje dostupnosti zaliha za prodaju.

Brojanje ciklusa je u ogromnoj meri unapreeno zato to RFID oznaivai ne zahtevaju

liniju vida i kao to je jedna Amerika Tekstilna kompanija izjavila, potrebno je samo 15
sati za brojanje umesto 120.

Druga kompanija je potvrdila izjavu, rekavi da se njihovo vreme brojanja ciklusa

smanjilo za 96% od kako koriste skeniranje RFID-om. 53 sata je bilo potrebno da se
izbroje 100,000 predmeta, za ta je sada potrebno samo 2 sata. U proseku, 209 predmeta
moe biti skenirano sa UPC-om za jedan sat, dok sa RFID-om 4, 767 predmeta moe biti
26

izbrojano za jedan sat. Ova kompanija se prebacila sa UPC na RFID i sada moe prebroji
inventar 26 vie puta u odnosu na prethodni UPC metod.

Veliko smanjenje radnih sati za obnavljanje zaliha znai poveanje radnih sati za
korisniki servis. Poveana efikasnost dolazi iz poveane pozicije na lageru i tanosti na
nivou polica, bolje napunjenost sporednih prostorija, unapreenja vremena odgovora od
50%, smanjenja vikova proizvoda/bezbednosti zaliha za 20%, smanjenja flota
kontejnera isto za 20%, razvoja pouzdanosti vremena isporuke do 90%, eliminacije ili
smanjenja na minimum krae proizvoda i eliminacije starih proizvoda od 10 d0 15%, i
ljudske stope greaka izazvanih putem pogreno unetih i zabeleenih podataka.

Nacionalna robna kua, sa godinjom prodajom od 3.47 biliona dolara, 68 maloprodajnih

objekata i zagubljenom robom/nema na zalihi od 5%, iskusila je visoke trokove zbog nemanja
odreene robe na zalihi i zagubljenih predmeta. RFID implementacija je uspela da automatizuje
procese popisa, unapredi upravljanje inventarom, i povea dostupnost inventara za klijente i
povea prodaju. Obnavljanje zaliha je sada osigurano kroz neposrednu vidljivost inventara na
policama. Preko svega, inventar je vidljiviviji, nemanja na zalihi su smenjena, i izgubljene
prodaje su smanjene usled izgubljenih predmeta. (Motorola Reenja, 2012)
To u ciframa znai, prema Motorola Reenjima:

Izgubljena roba i nemanje na zalihama je smanjeno za 4%

Prodaja se poveala za 34.7 miliona dolara
Bolje predvianje, vea vidljivost i tanost vode smanjenih bezbednosnih zaliha i utede
od 3.1 milion dolara.
Smanjenje krae je donelo 2.3 miliona dolara utede
Poboljano zadovoljstvo klijenata
ROI < po godini

Automobilska Industrija gubljenje ili zaturanje vanih kontejnera u ovoj industriji moe
dovesti do ogromnih trokova. Ukoliko kontejner sa delovima ili drugim vanim prdmetima nije
dostupan, naroito na mestu proizvodnje, zamenski predmeti moraju biti pribaljeni kako bi se
osigurala aktivnost proizvodnje. Usled tih okolnosti, procenjeni gubitak po godini dostie skoro
750 miliona dolara, tvrdi Bil Hofman, Industrijski Ekspert. Zato, lokacija, sadraj, MSDS, i vie
podataka mora biti uskladiteno tano kako bi se reio ovaj problem. Stoga, dobro reenje nudi
RFID umesto UPC-a. Kao to je ve objanjeno, to omoguava funkcije koje su skoro nabrojane
kako bi se reio problem. Ovo je razlog zato bi RFID u potpunosti mogao da zameni UPC u
ovoj industriji.

27

Automobilski proizvoai montane linije procesa su u velikoj prednosti da smanje otpad i

nedostatke. RFID im omoguava da sofisticiraju njihove procese automatizacije u odnosu na
distribuciju i upravljanje materijalima. Sve se moe srediti i pratiti, od zaliha do MRO zaliha do
alata i kontejnera, u zavisnosti od nivoa montanih procesa.
Ovo za automobilske dostavljae znai da je pritisak, kako bi bili efikasniji, povean na faktore
kao i na vreme, trokove, produktivnos i povezuje njihove margine. RFID podrava, npr,
upravljanje sredstvima korienjem kontejnera za viestruku upotrebu i njihovo praenje,
menjanje pravca nivoa i ak praenje opreme.
Pa poto je tana vidljivost i vidljivost u realnom vremenu mogua u lancu dostave automobilske
industrije, nepotreban otkup zaturenih predmeta koji nisu izgubljeni je smanjen. Sposobnost
praenja da bi se gledali pokreti sa svake stanice, procesa ili odeljenja je neophodan i dodaje
vrednost tako to obezbeuje informacije o tome gde se nalazi kontejner i mogunosti ponovnog
ispitivanja podataka.
Naroito za kompanije koje rade na JIT-u i JIT osnova identifikuje da je upravljanje
kontejnerima kljuno i mora biti unapreeno zbog visokog potencijala utede. Stoga, inteligentno
reenje menadmenta kontejnera moe smanjiti trokove u velikoj meri.
Sledei sluaj otkriva da upotreba RFID-a varira nairoko. U ovom sluaju, RFID itai su
prikaeni za viljukar.
Sluaj kompanije je provajder potpunih logistikih usluga za Daimler Motornu Kompaniju koja
se nalazi u Bremenu, Nemaka. Kompanija mora da zadovolji potrebe komponenata tano na
vreme, i 16 viljukara sa RFID itaima su u mogunosti da obuhvate 16,000 korpi za
skladitenje. Predmet e biti isporuen direktno na montanu traku. Predmeti se uvaju u
skladitu koje je pod nadzorom i opremljeno je RFID transponderima uz pomo kojih mogu biti
lako identifikovani uprkos velikoj razdaljini. UHF RFID itai su instalirani/prikaeni na
viljukare kao to prikazuje i slika ispod.
Slika 11: Pozicija RFID itaa na viljukaru
Severno Amerika fabrika za transimisiju prizvodnje utedela je 2 miliona dolara godinje nakon
instaliranja RFID sistema za upravljanje. Ovaj sistem upravljanja koristi LF i HF RFID
tehnologiju umetnutu u drae alata. Nakon auriranja maina za proces transmisije u
elektronske, informacije kao to su broj ciklusa, veliina, podaci o uslugama i 15 drugih
parametra su sauvani. Automatski sistem je im je omoguio da budu pouzdani, ponovljivi i
ekonomini. Bili su u mogunosti da smanje broj slomljenih alata za 75% i smanjenje trokova
alata je bilo oko 1 milion dolara godinje. Dodatno, unapreenja korienja alata preko 25%
28

putem automatskog praenja alata je postignuto, to je utedelo oko 800,000 dolara godinje.
Stres zaposlenika je takoe smanjen, ali nije mogue izmeriti ovakvu vrstu korisnosti.
Poreenje ispod pokazuje detaljno ukupnu utedu koja rezultira iz automatizovae RFID
implementacije praenja.
RUNO PRAENJE

AUTOMATSKO RFID PRAENJE

Polomljeni Alati
Koliina: 175/godinje
Utroeno Vreme: 10 min
Trokovi Utroenog vremena:700$/min
Uticaj Polomljenog Alata: 1.225M$

Polomljeni Alati
Koliina: 20/godinje
Utroeno Vreme: 10 min
Trokovi Utroenog vremena:700$/min
Uticaj Polomljenog Alata: 140.000$

Korienje Alata
Korienje: < 65%
Novi Alat: > 2500/godinje
Neupotrebljivost: 590.000$
Rukovaoci Alatima: 8
Plata Rukovaoca Alata: 600.000$
Ukupni trokovi upotrebe: 1.19M$

Korienje Alata
Korienje: < 92%
Novi Alat: <1700/godinje
Neupotrebljivost: 91.000$
Rukovaoci Alatima: 4
Plata Rukovaoca Alata: 300.000$
Ukupni trokovi upotrebe: 391.000$

UKUPNI TROKOVI: 2.42M$

UKUPNI TROKOVI: 0.53M$

Slika 12: Runo praenje nasuprot Automatskog RFID praenja (Xerafy, 2010)

Zdravstvena i Farmaceutska Industrija - poveana potreba za RFID-om izazvana je

intenzivnom potrebom pacijenata za lekovima koji su im potrebni na vreme i zdravstvenom
negom. Upotreba RFID-a moe doneti znaajne utede, ak i do 2.6 biliona dolara godinje.
Dodatno, vidljivost lanca dostave se poveava kao i kolaborativan nain da se podele
informacije o tranji sa partnerima. Ovo je veoma vano za lekove koji su neophodni klinikama,
apotekama ili bolnicama. Jedno od najvanijih unapreenja je postignuto uz pomo bolji tehnika
za Praenje. Prema podacima koje RFID prua, na primer, korektna isporuka, tano vreme
isporuke, i lokacija, pomau osoblju koje prima te isporuke da budu spremni da primanje u svako
doba.
Logistika Industrija Sada se RFID uveliko koristi u logistici i transportnim kompanijama i
dostie skoro 100% otpreme, primanja i tanosti porudbina, tanosti zaliha od 99.5%, 30% bre
obrade porudbina i smanjenje trokova radne snage. (Motorola Reenja, 2011) Prema Paleviu,
29

velike prednosti u ovoj industriji se mogu videti kroz senzore, koji pruaju veoma vane
informacije kao to su :

Tano merenje temperature kako bi se smanjila pokvarenost i kvarljovost robe

Tano merenje vlanosti, zato to npr, transport proizvoda od papira zahteva suvo
okruenje

Specijalni sluajeve kao to npr. bakterija treba da bude transportovana u mranom

okruenju i senzori mogu izmeriti kolikoj svetlosti je proizvod izloen.

Odreeni proizvodi mogu biti oteeni usled velikih vibracija,to moe biti
odreeno/izmereno senzorom.

Ipak, (RFID) upotreba podataka senzora ima mnogo koristi za prehrambenu industriju.
Hemijsko-bioloki i senzori temperature se koriste za nadgledanje dostave hrane i povlaenja
hrane od praenja bilo od zgrade do kue pa sve od tanih informacija kada e se kupus u
kontejneru pokvariti Riard MakManus, Senzori i RFID aplikacije za budunost, Maj, 2010
(Motorola Reenja, 2011).
Efekat bia e se smanjiti upotrebom RFID-a. Efekat bia je nepoznat i fluktuacija tranje u
lancu dostave od jednog linka do drugog, to izaziva, na primer, veu bezbednost zaliha na kraju.
Ovo moe biti izbegnuto ili u velikoj meri smanjeno deljenjem, putem RFID-a, informacija i
saradnjom da dobavljaima.
Politike Popunjenosti su politike koje se tiu donoenja odluke koliko este i koliko velike e
porudbine koje dolaze biti. Veliina narudbina je takoe definisana EOQ politikom ili
politikom minimuma inventara dobavljaa ili distributera. Vea transparentnost nivo predmeta za
partnere putem RFID-a omoguava poveani uinak popisa.
Meutim, RFID se takoe moe koristiti za totalno drugaije svrhe. Na primer, u Kockarskoj
Industriji, gde RFID prua podatke kao to su: prosenu opkladu po stolu, pokazuje visoke i
niske uloge, upozorava menadera ukoliko klijent ima nekoliko uzastopnih dobitaka. Takoe,i u
Industriji Nakita, RFID pronalazi svoju svrhu. U ovoj industriji, npr. cifre popisa mogu biti
poboljane za 96%.
Tabela ispod pokazuje barkodove nasuprot identifikacije radio frekvencijom na osnovu 12
glavnih kriterijuma.

30

Tehnologija
VIdokrug
Stopa Oitavanja
Stopa Domena
Mogunosti Memorije

12 Taaka Komparacije
BARKODOVI
Optika
Potreban
Spora jedan po jedan
Ini do nekoliko stopa
Statina samo
ita,ogranieni kapacitet
podataka
Izloena rizik od noenja i
cepaja ili oteenja tokom
rukovanja
Neogranien,

RFID
Radio frekvencija
Nije potreban
Brza i do 1,000 odjednom
Deset do 100 stopa
Dinamina veliki kapacitet,
ita,pie, aurira,

Bolje zatien, moe biti

Trajnost
obloen, odoleva grubom
okruenju
Rok trajanja
Do 10 godina
Visoka enkripcija je tea za
Bezbednost
Niska lako se kopira
kopiranje
Moe biti objekat ometanja od Metali i tenosti mogu da
Ometanje
strane praine i ili rukovanja
ometaju neke frekvencije
Ponovna Upotrebljivost
Ne
Da
Trokovi
Delii penija do nekoliko centi Do 50 dolara
Za rune itae da
Ljudski Rad
Zahteva - veoma
Nije potreban za fiksne itae
Tabela 5: Barkodovi naspram RFID-a (Rasel,2010)

Poto se svet oporavlja od recesije, kompanije stavljaju akcenat na maksimiziranje efikasnosti

lanca dostave kako bi bile spremne za ekonomski dobra i loa vremena. Naroito u logistici, i
tranportu veoma je vano smanjiti trokove, poboljati usluge, poveati efikasnost i ROI, od
poetka do kraja lanca dostave. Poveana vidljivost lanca dostave na osnovu RFID itaa moe
dati kompanijama bolji uvid kada se problemi inventara poveavaju, omoguavajui im da
preduzmu akcije na vreme, to moe olakati potrebu za ubrzanim teretom lanak Lanac
Dostave, April 2009, (Motorola Reenja, 2011). Sve vie kompanija koristi RFID da stvori bolju
globalnu vidljivost lanca dostave i operacija. (Motorola Reenja, 2011)
Prema Paleviu, sledea unapreenja mogu biti generalno postignuta putem RF-a u skladitima:
28% vie jedinica kojim upravlja jedan ovek po satu, to poveava uinak i tanost u
primanju porudbina
Poveanje procesa unapreenja od 50%
Smanjenje trokova za 18% za svaku jedinicu kojom se rukuje
Otkrivanje lokacije za svaki proizvod
31

Stopa od 95% u poveanju tanosti i boljeg korisnikog servisa

4.3 Sistem Upravljanja Skladitem

Sledei sluaj je kompanija koja je svetski lider na tritu raunarstva, vizuelizacije i
menadmenta sloenih podataka. 2002 godine imali su prihod preko 1 biliona dolara, vie od
2,500 predmeta na inventaru u skladitu i distribucionom centru 125, 000 kvadratnih stopa.
Kompanije je i dalje radila sa sistemi sa runim unosom podataka i operateri u skladitima su
morali da trae predmete satima. (Tehnoloka Marketing Korporacija, 2004).
Kako bi ublaili ili izbegli te nedostatke, izmeu ostalog, postojee Internet Poslovanje je
proireno sa Sistemom Upravljanja Skladitem. Dodatni barkod skeneri i sistemi su integrisani
kao i Server Mobilne Beine Aplikacije (MWAS) koji je omoguio direktnu vezu izmeu
skenera i WMS-a. Stoga su radnici mogli da vre transakcije direktno iz lokala (Tehnoloka
Marketing Korporacija, 2004).
Za ceo projekat, ROI za 12 meseci je procenjen i kljune metrike su postavljene kako bi se se
merile efikasnosti kao to su uteda rada, smanjenje obezvreenja inventara, ukupno smanjenje
inventara, i smanjenje prostora u skladitu.
Od tih metrika, ROI je bila najznaajnija zbog svojih dostignua tokom 6 meseci umesto 12. Sve
druge metrike su bile premaene, ili u najmanju ruku, zadovoljene. Volumen transakcije je ostao
isti ali sa manje sati rada osoblja, tanost podataka je poveana, koliina izgubljenih predmeta
smanjena, i kompanija je uvidela visoki povraaj sa padom od 82% u obezvreenju inventara.
Unapreeno planiranje kupovine uz odravanje punog kapaciteta proizvodnje je zagarantovalo
da su predmeti dostupni u svako doba, i da je potrebno manje prostora u skladitu. (Tehnoloka
Marketing Korporacija,2004).
Skladitu, od 600.000 kvadratnih stopa e trebati otprilike 200 radnika, ali uz smanjenje od 40%
radnih sati u skladitu, samo otprilike 125 je potrebno. Stoga, 18 dolara po satu, plus beneficije
od 25%, i ukupna cena po satu je 22.50%. Zatim, 250 radnih dana godinje, svaki radni dan
obuhvata 8 sati. Stoga je rezltata sledei 250 x8 x 22.50dolara x 75 radnika = uteda rada od 3,
375,000 dolara po godini. Nakon smanjenja inventara za 27%, to vodi do utede od 6 miliona
dolara. Smanjenje za 26,6% za trokove noenja e dovesti do otprilike 1,6 miliona dolara utede
(26.6% x 6 miliona dolara). Osloboeni trokovi kapitala su 0.02 x 6 miliona dolara, to vodi do
utede inventara od oko 120,000 dolara. Sve utede se poveavaju na otprilike 5,095,000 dolara.
Usled unapreene upotrebe (25% x 600,000 kvadratnih stopa = 150,000 kvadratnih stopa) i
samim tim smanjenje upotrebe struje, dolazi do utede od 85,755 dolara godinje. Godinja
ukupna uteda do sada iznosi otprilike 5,180,755 dolara.
32

Sledee istraivanje sluaja e pokazati upotrebu svih diskutovanih tema, odabir glasom, RFID i
povezani WMS, u jednoj.
Sluaj u vezi sa distributerom zamrznute i hladne hrane. Te kompanije se suoavaju sa izazovima
isporuke na pravo mesto, u pravo vreme. Kompanija iz ovog sluaja ima preko 4,000 SKU
zamrznute i hladne hrane konsolidovane za isporuku u glavne supermarkete u Ujedinjenom
Kraljevstvu. Rukuje se sa vie od 1.5 miliona paleta, sa trinom vrednou od 1 miliona funti i
260,000 porudbina godinje. Kompanija tei da smanji vreme proizvodnje, ima manje zalihe za
proizvoae i prodavce, i da smanji vreme sprovoenja u lancu dostave. Dodatno, razvijanje
zajednike mree za korisnike vodi do manjih trokova. Zato, zakonska odredba vee
povezanosti izmeu dobavljaa i prodavca i njihova zajednika saradnja, vodi do bre
popunjenosti zaliha.
Zbog toga, IT kontrolie sve aktivnosti u prodavnici i saobraaju. Uz pomo EDI-ja, narudbine
se primaju od kupaca i prodavaca, dodatno, kupci imaju pristup od 24h zalihama i njihovom
kretanju. Svih 140 vozila kompanije koriste komunikacioni sistem i imaju kontrolisanu
temperaturu sa radio frekvencijom.
Kompanije koja je usvojila ove tehnologije ima sledee prednosti: priznanice putem interneta i
napredak, nalog na internetu za popunjavanje izvetaja, informacije o zalihama za kupce i
prodavce kao i mogunost praenja proizvoda uz pomo revizorskog traga. U budunosti,
planirano je proirenje upotrebe identifikacije radio frekvencije iz vozila do proizvoda, koristei
sistem za jedinice koje mogu biti vraene. Kompanija, koja radi na sistemu zasnovanom na
papirologiji, se veoma interesuje za RFID zato to prua vie beneficija nego li barkodovi, ali je
jo uvek previe skupo.
Spiskovi, table i olovke sada pripadaju prolosti i zamenjeni su glasovnim biranjem. Ljudski
dijalog je najlaki i najproduktivniji nain da ruke budu slobodne, objanjava Kit Bordal,
Menadment Direktor. Terminali koji se montiraju na kamione ili runi RF terminali sa
tastaturama, skeneri ili RFID oznaivai su zamenjeni kombinacijom korienja glasovnog
biranaj sa WMS-om. Poto biraoci rade slobodnih ruku, u stanju su da nose vie kutija, to vodi
do vee produktivnosti. Druga korisnost je da se biraoc uloguje na sistem verbalno i menader
smene to moe isto da uini. Meutim, ulogovanje menadmenta smene u proces je tajno; on
moe da slua dijalog biraoca. Ovo unapreuje, npr. trening novog biraoca.

5 ZAKLJUAK
Rad u skladitu na efektan nain je kljuan zato to skladite ima vanu ulogu u ukupnom lancu
dostave. Zbog toga, smanjenje trokova u operacijama u skladitu moe biti klju za prestizanje
konkurenata i samim tim za osiguranje i unapreenje pozicije na tritu. Ne postoji jedinstveno
33

reenje za sve industrije, ali uz kombinaciju sva tri sisema skoro svi izazovi sa kojim se
kompanije koje se bave skladitenjem susreu mogu biti reeni. Ipak, pojedini sistemi su
primenljivi u svakoj industriji i znaajni rezultati mogu biti postignuti implementacijom jednog
reenja.
Odabir Glasom u velikoj meri poveava produktivnost, tanost i efikasnost, smanjuje
trokove,poveava zadovoljstvo zaposlenih i naroito zadovoljstvo klijenata i konano ima brz
ROI. RFID veoma ubrzava raunanje ciklusa, poveava tanost inventara, omoguava praenje
predmeta, smanjuje trokove radne snage ekstremno, omoguava raznolikost upotrebe, i visok
ROI. Implementacija WMS-a e dovesti do vidljivosti zaliha u realnom vremenu, mogunosti
praenja i razmene meu radnicima, klijentima ili partnerima. Takoe, tane zalihe, automatsko
punjenje, vidljovost podataka i poveanje produktivnosti su pozitivni rezultati nakon
implementacje WMS.
Ono to je jasno je da sva reenja imaju zajednike parametre korisnosti. Otuda,
implementacijom kombinovanih reenja, mnoge sinergije e biti stvorene i samim tim i vei
rezultati e biti postignuti.Na primer, dupla provera izmeu sistema i RF-a smanjuje greke u
pediciji za 80%. to se ranije izvri implementacija reenja, npr. ono koje unapreuje
produktivnost, bolje i vie moe biti uteeno. Meutim, kompanije koje rade sa skladitima
uvek trebaju biti u toku, npr, zato to glasovno biranje ili biranje gledanjem ne samo da mogu da
poveaju produktivnost ve i sigurnost zaposlenih, zadovoljstvo klijenata i poveanje lakoe
kooperacije. to se tie odabira; to vie odabiranja skladite mora da napravi, efikasnije e biti
razvijanje naprednih metoda odabira kao to su glasovno direktno biranje. Zbog toga, to su
kompanije vie automatizovane, manji je broj manuelnih greaka, npr. kod unosa podataka.
Meutim, WMS ne treba biti instaliran samostalno ve treba biti povezan sa ERP sistemi, izmeu
ostalih, kako bi iskoristio sve prednosti.
Meutim, ti sistemi se moraju tretirati paljivo. Poto se oni automatski kontroliu, oni moraju da
rade bez ikakvih greaka 24h dnevno. Pitanja kompatibilnosti mogu izazvati visoke trokove
implementacije. Jedan od najveih rizika, naroito kod glasovnog biranja, je taj to se ljudi
oslanaju u potpunosti na tehnologiju i postaju leerni u vezi novih reenja i vrlo brzo nisu u
mogunosti da rade svoj posao bez tehnike podrke. Ovaj sistem takoe ne moe da kontrolie
koliinu izabrane robe.
Kao to je opisano u poglavlju 3.2.2.4 jo uvek ne postoje standardi za frekvencije u celom svetu,
to vodi ka viestrukom skeniranju. Stoga, roba i radnici su izloeni elektromagnetskoj radijaciji.
RFID se takoe suoava sa problemima npr. kada skenira metale. Za kompanije, moe
predstavljati problem ukoliko RFID oznaivai nisu onesposobljeni nakon prodaje i neovlaeni
ljudi mogu da proitaju podatke. Prema tome, privatnost podataka svih strana je na riziku i
klijenata, i zaposlenih i preduzea.
34

Meutim, za sve nove investicije kompanije moraju da izbalansiraju za i protic. WMS, na primer,
zahteva visoku poetnu investiciju i mnoga skladita moraju da reorganizuju prema WMS-u
kako bi bili sigurni da svi procesi rade dobro. Pitanja kompatibilnosti mogu biti u porastu. Na
primer, ukoliko je odabran WMS i nekoliko godina kasnije dodatna napredna tehnologija treba
da bude implentirana , ova nadogradnja moda nee biti kompatabilna sa WMS-om.
Pouzdanost korienih izvora je veoma vano i suoava se sa razliitim izazovima, naroito za
empirijski deo zato to je istraivanje uraeno bez saradnje sa kompanijom. Izazovi su bili npr.
da se odredi ko je doneo reenje, provajder ili klijente i da li je to imalo nekakvog uticaja. Kao
rezultat toga, morao sam da obriem, mnoge paragreafe zato to izvor nije bio pouzdan i
nezavisan.
U budunosti upotreba, RFID a e se poveati zato to cene ovakvih ureaja opadaju. To moe
biti prihvaeno na mnogo razliitih naina. Prema upotrebi tehnologije i njenim raznim
funkcijama poveava se npr. kombinovanje RFID-a sa NFC-om (Komunikacija Bliskim
Poljima), i procenjeno je da e rasti 25% godinje, kako tvrdi industrija. to se tie sistema
biranja, reenja se sve vie i vie udaljavaju od papira i bie kombinovana sa skeniranjem i
elektronski razvijenim reenjima biranja. Naroito e Odabir gledanjem imati sjajnu budunost,
zato to ukljuuje glasovno biranja, zatim pametne naoare i mogu biti opremljene dodatnom
kamerom.
Pronalaenje najboljeg sistema za biranje zahteva vie istraivanja. Vie kriterijuma i vie
uporeivanja treba uiniti zato to moje istraivanje esto jednostrano. Dodatno, druge metode
odabira mogu dovesti do boljih rezultata, ali mi ih nismo uzeli u obzir. U vezi sa RFID
istraivanje je sprovedeno na slian nain i prednosti barkodova nisu uzete u obzir kao
relevantne ali u nekim sluajevima barkodovi su ispred RFID-a. Istraivanje ignorie takoe sve
vrste komplikacija koje se mogu desiti na poetku implementacije npr. WMS-a, ili budue
komplikacje kada se kombinuju reenja sa ve postojanim. Takoe, posledice za kompaniju u
sluaju pada sistema ili neke druge funkcije, npr. glasovnog biranja nisu uzete u obzir u
istraivanju, kao to i trokovi treninga za nove implementirane sisteme nisu obraunati. Zbog
toga trokovi treninga moraju biti odreeni i takoe trokovi koji nastaju nakon implementacije.

6 LITERATURA

35

[1] 7iD TECHNOLOGIES GMBH. AUTOMOTIVE INDUSTRY Container Management Case

Study.
[2] A comprehensive guide on Materials Management. http://www.materialsmanagement.info.
[Online] Available at: http://www.materialsmanagement.info/inventory/xyz-analysis-ofinventory.htm[Accessed 14 April 2015].
[3] Bartholdi & Hackman, J. J. &. S. T., 2008. Warehouse & Distribution Science. Atlanta.
[4] DHL, 2015. http://www.dhl.com. [Online]Available at:
http://www.dhl.com/en/press/releases/releases_2015/logistics/dhl_successfully_tests_augmented
_reality_application_in_warehouse.html [Zugriff am 14 April 2015].
[5] Donath, Mazel, Dubin & Patterson, B. J. C. &. P., 2002. The IOMA Handbook of Logistics
and Inventory Management. New York: John Wiley & Sons, Inc.
[6] Emmett, S., 2005. Excellence in Warehouse Management: How to Minimise Costs and
Maximise Value.:John Wiley & Sons.
[7] f+h Intralogistics , 2013. f+h Intralogistics / Issue 2, p. 16.
[8] Fachverlag fr Marketing und Trendinformationen, 2007. Optimieren Sie Ihre Lagerhaltung
und erzielen Sie hhere Ertrge (Teil I + Teil II).
[9] Flanders, S., 2002. http://www.2wmc.com. [Online] Available at:
http://www.2wmc.com/WhitePapers/WMC-WP-8378%20 %20Voice%20Directed
%20Picking.PDF [Accessed 09 03 2015].
[10] Frazelle, E., 2001. World-Class Warehousing and Material Handling.:McGraw-Hill.
[11] Glockner, Jannek, Mahn & Theis, H. K. J. &. B., 2014. http://www.dhl.com. [Online]
Available at:
http://www.dhl.com/content/dam/downloads/g0/about_us/logistics_insights/csi_augmented_reali
ty_report_290414.pdf [Zugriff am 16 April 2015].
[12] Hennes & Metzger, M. &. S., 2008. http://www.handelsblatt.com. [Online]
Available at: http://www.handelsblatt.com/unternehmen/industrie/konjunktureinbruch-vollelager-kosten-firmen-milliarden/3067136.html
[Accessed 24 February 2015].
[13] Henry Schein Inc., 2008. Henry Schein Distribution Centers Increase Efficiency Using
Voice Picking Technology.
[14] ident, 2013. Schneller sein und Kosten senken. 06, p. 27.
[15] Jauernig, P. C., 2015. [Interview] (16 Februray 2015).
36

[16] Lhle, S., 2013. Smarte Produktkennzeichnung von Elektro- und Elektronikgerten mittels
RFID fr ein gezieltes Stoffstrom- und Informationsmanagement: Nutzenpotenziale fr und
Implementierung in die Entsorgungswirtschaft. Kassel: Kassel Univ. Press .
[17] Motorola Solutions, Inc., 2011. https://www.zebra.com. [Online] Available at:
https://www.zebra.com/content/dam/msi
new/assets/web/Business/_Documents/_staticfiles/Motorola_RFID_Transportation_Logistics_W
hite_Paper.pdf [Accessed 08 April 2015].
[18] Motorola Solutions, 2012. Real-Time Inventory Visibility Is In Fashion.
[19] Muller, M., 2003. Essentials of inventory management.
[20] O'Neil, J., 2006. Aberdeen Group - The Extended Warehouse Benchmark Report - New
Success Strategies for Managing Dock, Yard, and Multi-Warehouse Environments.
[21] Palevich, R., 2012. The Lean Sustainable Supply Chain. 1 ed. New Jersey: FT Press.
[22] Phelan Jr., J. T., 2011. http://www.mwpvl.com. [Online] Available at:
http://www.mwpvl.com/Distribution_Center_Management_2011-09.pdf [Accessed 09 03 2015].
[23] Piasecki, D., http://www.inventoryops.com. [Online] Available at:
http://www.inventoryops.com/order_picking.htm [Accessed 09 March 2015].
[24] Richards, G., 2014. Warehouse Management. 2 ed. Great Britain: Kogan Page.
[25] Rushton, Croucher & Baker, A. P. &. P., 2011. The Handbook Of Logistics & Distribution
Management. 4 ed. London: Kogan Page.
[26] Russel, E., 2010. http://www.themhedajournal.org. [Online]
Available at: http://www.themhedajournal.org/2010/07/12/bar-codes-or-rfid-tags/ [Accessed 05
April 2015].
[27] Technology Marketing Corporation, 2004. http://www.tmcnet.com. [Online]
Available at: http://www.tmcnet.com/wifirevolution/articles/2004/012804sy.htm [Accessed 14
April 2015].
[28] ten Hompel & Schmidt, M. &. T., 2007. Warehouse Management - Automation and
Organisation of Warehouse and Order Picking System.:Springer.
[29] Van Den Berg, J. P., 2007. Integral Warehouse Management: The Next Generation in
Transparency, Collaboration and Warehouse Management Systems.:Management Outlook.
[30] Xerafy, 2010. RFID: On the Road To Cost Savings for the Automotive Industry.
37

Prilog 1: Vrste tipinih trokova unutar skladita

Vrste tipinih trokova unutar skladita (prema Riardsu)
Trokovi

Fiksni trokovi

Varijabilni

38

Dodatni trokovi

Ostali trokovi

prostora
-obezvreenje
-osiguranje
-stope/porezi
-korisnost i
trokovi
telekomunikacija
-obezvreenje
opreme
-popravka i
odravanje
-iznajmljivanje
zemlje/zgrade i
obezvreenje
-ienje,
bezbednost i
drugo
obezvreenje
opreme u zgradi
-rashlaivanje
postrojenja
-izbacivanje
smea

Direktni
trokovi rada
(operateri)
-plate + tekui
trokovi
-lino osiguranje
-oprema
-zdravstveno
osiguranje
-trening
Indirektni
trokovi rada
(Menaderi i
Supervizori)
-plate + tekui
trokovi/osigura
nje
-oprema
-zdravstveno
osiguranje
-trening

trokovi
Trokovi rada
-prekovremeni
rad i bonusi
Trokovi
opreme
-tekui trokovi
kao to je
gorivo,mazivo
itd.
-paketi, palete i
vree

Menadment,
Finansije,
Ljudski
Resursi, IT i
Administracija
-plate,tekui
trokovi plus
beneficije
-IT hardver i
softver
-kancelarijska
oprema,
obezvreenje
nametaja/trok
ovi
iznajmljivanja
Prodaja i
Marketing
-plate, dodatni
trokovi plus
beneficije
-automobili
kompanije i
tekui trokovi
-trokovi
marketinga

Trokovi
opreme
-obezvreenje/
trokovi
iznajmljivanja

39

-trokovi
komunikacije
-potarine
-naplate banaka
i internet
potraivanja
-trokovi
fondova/trokovi
finansija
-osiguranje
-naknade za
reviziju
-zakonske i
profesionalne
naknade