Menadment inovacija

Skripta za prvi kolokvijum

by Popkorn Junikorn

Inovacije i inovativnost
1. Osnovni koncepti
1.1. Pojmovno odreenje inovacija
Sve poinje sa gospodinom J. Schumpeter-om koji inovacije oznaava kao osnovni faktor tehnolokog
progresa i ekonomskog razvoja. Takoe je smislio i pojam kreativna distrukcija, to predstavlja zamenu
starih tehnologija novim.
Kasnije, javljaju se Uterback i Abernathy koji razvijaju pristup koji kae da se u fazi nastanka svakog
privrednog sektora, javlja radikalna inovacija proizvoda koju sledi radikalna inovacija odgovarajueg
procesa proizvodnje, praena difuzijom inkrementalnih inovacija.
Etimoloki, termin inovacija potie od latinske rei innovare, to znai napraviti neto novo.
Ideacija - generisanje ideja.
Bitni pojmovi:
Otkrie - nauno saznanje o neemu to objektivno postoji. Najee je to neki prirodni zakon.
Takve stvari ovek samo moe da prepozna, utvrdi ili otkrije.
Pronalazak, izum, invencija - ideja o novom - praktina primena otkria (moe biti tehniki izum
ili umetnost). Ovo se odnosi na kreiranje neega to nije postojalo.
Novina - moe biti apsolutna (neto to objektivno nije postojalo ranije) ili relativna (neto to
nije bilo zabeleeno u iskustvu, to se percipira kao neto novo).
Inovacija - Implementacija invencije, ideje, izuma, pronalaska
Inovacija je proces pretvaranja ideje u praktinu primenu - realizaciju. To se moe predstaviti sledeom
relacijom:
Inovacija = teorijski koncept + tehnika invencija + komercijalna eksploatacija
Inovacija u isto vreme moe biti i izlaz (proizvod, usluga, proces) ili sam proces od ideje do realizacije.
Integralni inovacioni proces je serija povezanih aktivnosti, koja ukljuuje:
Odgovor na potrebu ili mogunost
Kreativni napor
Potrebu za daljim promenama
Kasnije se javlja i Peter Drucker koji inovaciju definie kao kljuni elemenat preduzetnitva.
Nakon toga, M. Porter se u svom modelu pet sila konkurentnosti osvre na jedan od kljunih elemenata
inovacije - da preduzee moe da stekne konkurentsku prednost na osnovu inovativnosti.

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

C. Freeman je rekao Ne inovirati znai umreti.

Rothwell izdvaja dva oblika inovacije: velika unapreenja na nivou stanja tehnologije (radikalne
inovacije) i primena sasvim malih promena u tehnolokom know-how-u (inkrementalne inovacije).
Zakon o inovacionoj delatnosti RS (2010.): Inovacija je uspena trina primena invencije, odnosno,
primena novog ili znaajno poboljanog proizvoda, procesa ili usluge ili marketinke metode ili nove
organizacione metode u poslovanju, o0rganizaciji rada ili odnosima pravnog lica sa okruenjem.
Ova definicija je u potpunosti usklaena sa OECD standardnom (Oslo Manual).
Evropska komisija definie inovaciju kao unapreenje i poveanje opsega proizvoda i usluga i
povezanih trita; uspostavljanje novih metoda proizvodnje, nabavke i distribucije; uvoenje promena u
menadmentu, organizaciji i i uslovima rada zaposlenih.
Stepen inovativnosti definisali su meu prvima Ansoff i Stewart:
1. Inventivnost - preduzee se bori za inovaciono vostvo;
2. Adaptivnost - preduzee preputa drugima vostvo, ali se brzo adaptira ili modifikuje proizvod
(to se zove inovativna imitacija, a strategija se zove drugi, ali najbolji);
3. Ekonominost - proizvodnja onoga to su drugi ve proizvodili, ali sa niim trokovima;
4. Inovativne aplikacije - preduzee koristi postojeu tehnologiju na nove naine
Konkurentsko okruenje utie na stepen inovativnosti, a ono zavisi od niza faktora koji se odnose na:
- Potroae (zahtevi, vrednosni sistem potroaa)
- Proizvod (npr. ivotni vek proizvoda)
- Tehnologije u datoj grani (tehnoloke performanse, ivotni ciklus tehnologije)

1.2. Kljune funkcije za menadment inovacija

Funkcije u preduzeu koje su osnovne za proces inovacije i menadment inovacija: istraivanje i razvoj
(R&D), proizvodnja i marketing.
Elementi koji utiu na inovacioni proces:
Kreativni pojedinci - Razvoj nauke i tehnologije poveava ulaz znanja
Funkcije i aktivnosti preduzea - Razvoj znanja, proizvoda i procesa u preduzeu
Arhitektura firme i eksterne veze - Drutvene promene potrebe trita vode do tranje i
mogunosti
Na osnovu ovoga, menadment inovacija u preduzeu obuhvata planiranje, organizovanje, koordinaciju
i kontrolu inovacionih procesa i inovacija - od ideje do realizacije.

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Inovacioni master plan

Poznata konsultantska kua InnovationLabs napravila je koncept pod nazivom Inovacioni master plan
koji ima pet osnovnih elemenata:
1. TA inovirati - inovacioni portfolio
2. KAKO inovirati - inovacioni projekat (efikasnost, potpunost, razumljivost)
3. ZATO inovirati - veza izmeu strategije i inovacija (usklaenost)
4. KO inovira - potrebana je inovativna kultura (inovacioni projektni tim)
5. GDE se realizuju inovacioni projekti - inovaciona infrastruktura (resursi, alati podrke)

2. Tipologija inovacija
Osnovna podela koju je predloio Schumpeter je:
Uvoenje novog proizvoda
Uvoenje novog metoda proizvodnje (proces)
Otvaranje novog trita
Osvajanje novog izvora sirovina ili poluproizvoda
Reorganizacija industrije
Od ovih su najznaajniji inovacije proizvoda/usluga i inovacije procesa, a ostale se klasifikuju kao
inovacije iz oblasti menadmenta.
Jo jedan od moguih irih pristupa klasifikaciji inovacije je prikazan sledeom tabelom
(obratiti panju na primere):
Tip inovacije
Primer
Inovacija proizvoda
Razvoj novog ili usavrenog proizvoda
Inovacija procesa
Razvoj novog procesa proizvodnje, npr. Pilkington
Inovacija organizacije
Nova organizacijona jedinica (npr. inovativni deo); novi sistem interne
komunikacije
Inovacija menadmenta TQM sistemi, BPR, uvoenje SAP R/3
Inovacija proizvodnje
Krugovi kvaliteta, JIT proizvodni sistem, novi sistem planiranja proizvodnje
Inovacija marketinga
Novi finansijski aranmani; novi pristupi prodaji (npr. direktni marketing)
Inovacija usluge
Finansijske usluge bazirane na Internetu
Najznaajniji kriterijumi klasifikacije inovacija, od kojih zavisi i jedan od izrazitih atributa svake inovacije
- stepen novine, su:
1. Priroda inovacije
2. Tip novine

2.1. Inkrementalne i radikalne inovacije - priroda inovacija

Prema kriterijumu priroda inovacija, postoje radikalne (sutinske) i inkrementalne (evolutivne)
inovacije.

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Tehnologija

Inkrementalne inovacije su mala poboljavanja, a rezultat radikalnih inovacija su potpuno novi

proizvodi/usluge/procesi. U inkrementalne inovacije se ulae u proseku oko 80% svih inovacije firme. Tu
se sree i pojam polu-radikalnih inovacija, to se moe predstaviti inovacionom matricom.
Novo
Blisko
postojeem

Polu-radikalne

Radikalne

Inkrementalne

Polu-radikalne

Blisko postojeem

Novo

Poslovni model

Prema kriterijumu tip novine postoje inovacije proizvoda/usluga i inovacije procesa.

2.2. Savremena Oslo tipologija - tip inovacije

Tree izdanje Oslo Manual iz 2005. godine (OSLO III) napravljen je od strane OECD i Eurostat.
On definie pet oblika inovacija:
1. Inovacije proizvoda
2. Inovacije usluga
3. Inovacije procesa
4. Inovacije organizacije
5. Inovacije marketinga

2.3. Inovacije proizvoda

Inovacije proizvoda predstavljaju uvoenje proizvoda/usluge koji je potpuno nov ili znaajno unapreen
- pre svega, s obzirom na njegove karakteristike ili namenu.
Sutinske inovacije proizvoda mogu se definisati kroz proizvod ija se nameravana upotreba,
karakteristike performansi, svojstva, karakteristike dizajna ili korienje materijala ili komponenata
znaajno razlikuje u poreenju sa prethodno realizovanim proizvodima. Takve inovacije mogu da ukljue
radikalno nove tehnologije ili mogu bazirati na kombinovanju postojeih tehnologija za nove primene.
Inkrementalne inovacije proizvoda definiu se kroz postojei proizvod ija performansa je znaajno
poveana ili poboljana.
Prema definiciji EU, inovacije proizvoda iskljuuju:
- Rutinska poboljanja
- Redovne sezonske promene (kod odevnih predmeta)
- Neznatne modifikacije ili unapreenja

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Primeri inovacija proizvoda, Oslo III:

Sistem za globalno pozicioniranje (GPS) u transportu
IP telefonija
Kamere u mobilnim telefonima
Ugradnja beine mree u laptop raunare
Paradoks razvoja novog proizvoda - interakcija organizacije i njenog trinog okruenja stvara
potencijalne sile koje stimuliu inovativnost; u isto vreme, generiu se i snage u organizaciji koje stvaraju
otpor prema promeni; ta situacija se oznaava u literaturi kao paradoks razvoja novog proizvoda.
Razlozi za ulazak u projekat razvoja novog proizvoda (bitno):
Izvor konkurentske prednosti
Mogunost za pojaanje ili promenu stratekog pravca
Poboljanje korporativnog imida
Povraaj investicija i kapitalizacija rezultata istraivanja i razvoja
Osnaivanje marketinga / brenda
Povoljan uticaj na ljudske resurse
Performanse proizvoda: Dizajn, pouzdanost, kvalitet, fleksibilnost, funkcionalnost, cena, jednostavnost
primene, tehniko-tehnoloke performanse
Najee prihvaena klasifikacija kategorija razvoja novog proizvoda: (bitno)
1. Proizvodi novi za svet - proizvodi koji su novi i za preduzee koje ih razvoja i za trite koje ih
koristi. Imaju mali udeo u novim proizvodima preduzea, najee su bazirani na potpuno novoj
tehnologiji ili na radikalno razliitoj primeni postojee tehnologije (npr. Sony Walkman, Kodak
digitalna kamera, 3M Post-It papir)
2. Nove proizvodne linije - proizvodi novi za preduzee, ali ne i za trite. Oni daju priliku za prvi
ulazak preduzea na postojee trite (npr. Alcatel, Samsung i Sony-Ericsson uli na trite
mobilnih telefona, uputajui se u takmienje sa firmama Nokia i Motorola)
3. Dopuna postojeih linija - proizvodi koji su drugaiji od postojeeg proizvoda koji je na tritu,
ali ne u meri da bi pripadao novoj liniji (npr. HP ink-jet tampa u boji bio je dodatak postojeoj
liniji ink-jet tampaa)
4. Unapreenje proizvoda - proizvodi koji su zamena za postojee proizvode u proizvodnoj liniji
preduzea (npr. HP ink-jet tampa pretrpeo je mnoge modifikacije tokom vremena, i sa svakom
revizijom su mu poboljavane performanse i pouzdanost)
5. Redukcija trokova - kategorija proizvoda koja moda sa aspekta trita nije vidljiva kao nova
forma jer se pre svega fokusira na mogunost snienja trokova proizvodnje (npr. redukcija broja
delova ili korienje jeftinijih materijala). Ova vrsta razvoja ne rezultira uvek unapreenjem
proizvoda.
6. Repozicioniranje - nova primena postojeeg proizvoda (npr. sa novim saznanjima u medicini,
Aspirin je repozicioniran od analgetika do leka protiv zgruavanja krvi, kao prevencija sranih
napada)
Illycaffe je porodina kompanija iz Trsta. Oni su napravili inovaciju proizvoda pod nazivom E.S.E. (Easy
Serving Espresso pods). Svaka E.S.E. posuda sadri precizno odreenu koliinu kafe upakovanu u papirni
filter, a za 30 sekundi je kafa spremna za ispijanje.
5

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

2.4. Inovacije usluga

Osnovne karakteristike usluga: neopipljivost, nedeljivost, promenljivost i prolaznost. Takoe, usluge ne
mogu biti skladitene.
Analiza inovacija usluga je specifina iz sledeih razloga:
- teorija inovacija je razvijena na osnovu analize tehnolokih inovacija u proizvodnom domenu;
- nejasna (fuzzy) priroda izlaza usluge
Osnovne karakteristike i specifinosti inovacije usluga:
1. Bliska interakcija izmeu proizvodnje (stvaranja) i korienja (konzumiranja) usluge - U
literaturi se ovo naziva i koterminalnost. Primer: kontrola vazdunog saobraaja, koja ne moe
da se radi ako korisnici (piloti) ne funkcioniu zajedno sa pruaocima usluge (kontrolorima leta).
2. Neopipljiva priroda autputa usluge
3. Znaajna uloga ljudskih resursa u realizaciji usluge - znanje i vetina pojedinaca bitan element
realizacije
4. Znaajna uloga organizacionog faktora u performansama preduzea - inovacije usluga mogu da
poveaju performanse na osnovu ekonomije obima. Tradicionalne usluge zahtevale su prisustvo
davaoca i korisnika usluge, a savremene, kao to je mobilna telefonija, dozvoljavaju odvojenost
davaoca usluge (tzv. back-office - iza) od primaoca usluge - prema kome postoji korisniki
interfejt (tzv. front-office - ispred). Primer je centar za pozive.
5. Slaba zatita intelektualne svojine u oblasti usluga - zbog ovoga se preduzea esto fokusiraju
na pomenute back-office funkcije, koje se tee mogu imitirati.
6. Nedostatak tradicije - nepostojanje odgovarajueg iskustva u domenu inovacije, npr. u
bankarskom sektoru tradicionalno nisu bili inovativni jer su se kljuni elementi poslovanja
bazirali na jasno definisanim procedurama i procesima, a sada se ova situacija bitno izmenila
dolaskom ICT-a i e-banking-a.
Primeri inovacija usluga, Oslo III:
Novi servisi koji znaajno unapreuju pristup korisnika robama/uslugama - npr. preuzimanje
iznajmljenog automobila na kunoj adresi
Internet usluge poput e-bankinga ili e-plaanja
Novi tipovi pozajmica
Uvoenje pametnih kartica i vienamenskih plastinih kartica
Primer: U savremenim uslovima, kada imamo veliku zastupljenost Interneta, javlja se nova inovativna
usluga podrana mobilnim telefonom, a to je mobilno plaanje (mobile payment, M-payment).

2.5. Inovacije procesa

Inovacije procesa podrazumevaju adopciju novih ili znaajno poboljanih metoda proizvodnje. Ovi
metodi mogu obuhvatiti promene u opremi i/ili softveru, tehnikama ili u organizaciji proizvodnje, ili u
svim ovim oblastima. Ti metodi mogu biti usmereni ka proizvodnji novih ili usavrenih proizvoda ili ka
poveanju efikasnosti proizvodnje postojeih proizvoda.
6

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Prema definiciji EU, inovacije procesa iskljuuju:

- neznatne promene ili unapreenja
- poveanje proizvodnih kapaciteta ili mogunosti pruanja usuge kroz poveanje proizvodnje, uvoenje
logistikih sistema koji su poput onih koji se ve koriste
Odnos inovacije proizvoda i inovacija procesa u preduzeu moe se pratiti preko krive inovacija
proizvoda i procesa (str. 22). Ovaj model definisali su Uterback i Abernathy, a ima sledee faze (bitno):
1. Fluidna faza - najizraenije su inovacije proizvoda, trite jo nije odreeno, a procedure u proizvodnji
nisu fiksirane i tok materijala je fleksibilan. Ova faza se naziva i fleksibilna faza.
2. Prelazna ili tranziciona faza - u ovoj fazi inovacije proizvoda prelaze u inovacije procesa u datoj
proizvodnoj jedinici.
3. Faza specifinosti - nagli porast inovacija procesa, gde se konkurie boljim kvalitetom i niom cenom
datog proizvoda, inovacije proizvoda i dalje opadaju.
4. Faza zrelosti - opadaju i inovacije proizvoda i inovacije procesa, ovo se drugaije naziva i fokusirana
faza. Karakterie je standardizacija i sniavanje trokova, efikasnost procesa proizvodnje, vre
orgnaizaciono struktuiranje i visok stepen centralizacije.
Primeri inovacija procesa, Oslo III:
Kod proizvodnje
o Automatsko pakovanje
o Alati za seenje pomou lasera
o Uvoenje senzora koji mogu sami podeavati proces
Kod isporuke i operacija
o GPS sistemi za praenje kod transportne opreme
o Automatski sistem koji reaguje na glas
o Portabl skeneri/raunari za evidentiranje robe i skladita
Primer: Kompanija Johnson je razvila Greenlist proces za klasifikaciju sastojaka potrebnih za
proizvodnju, prema njihovom uticaju na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Udruili su se sa Five Winds
International kako bi bez ikakve naknade izdavali licence za Greenlist procese drugim kompanijama.
Bitno je napomenuti da merderi i akvizicije ne mogu biti inovacije organizacije, ak i kada su to potpuno
nove situacije za dato preduzee. Moe se dogoditi da ove aktivnosti, nekada, proizvedu i organizacione
inovacije - ako preduzee u toku ovih procesa razvije ili adoptira novi organizacioni metod.

2.6. Inovacije organizacije

Inovacije organizacije predstavljaju implementaciju novog metoda orgnaizacije u poslovnoj praksi
preduzea, organizaciji radne sredine ili eksternim relacijama.
Kljune su sledee komponente:
1. Komponenta uticaja na poslovnu praksu - implementacija novih metoda organizacije procedura
za upravljanje poslovima

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

2. Komponenta radne sredine - implementacija novih naina raspodele odgovornosti i odluivanja

izmeu zaposlenih (organizacija radnih mesta)
3. Komponenta eksternih relacija - primena novih naina organizacije relacije preduzea sa drugim
preduzeima ili institucijama
Primeri inovacija organizacije, Oslo III:
Kod poslovne prakse
o Kreiranje nove baze podataka pozitivne prakse
o Prvo uvoenje TQM
o Prvo uvoenje trening programa za kreiranje efikasnih i funkcionalnih timova koji
integriu osoblje razliitih iskustava i nivoa odgovornosti
Kod organizacije radnih mesta
o Prva implementacija decentralizacije odgovornosti zaposlenih u preduzeu
o Prva implementacija sistema za rano obavetavanje i otkrivanje greaka
o Prvo formiranje formanih ili neformalnih timova
Kod eksternih odnosa
o Prvo uvoenje standarda kontrole kvaliteta za dobavljae i podugovarae
o Prvo korienje outsourcing-a za istraivanje ili proizvodnju
o Prva saradnja u istraivanju sa univerzitetima ili slinim istraivakim institucijama
Primer: Kompanija Dannon je potpisala ugovor sa Aspen Logistics za poslove obezbeenja skladitenja,
distribucije, transporta i jo nekih dodatnih usluga u okviru lanca vrednosti, to predstavlja outsourcing
logistike.

2.7. Inovacije marketinga

Inovacije marketinga predstavljaju implementaciju novog marketing metoda, koji ukljuuje znaajne
promene u projektovanju ili ambalai proizvoda, pozicioniranju, promociji ili ceni.
Kljune komponente:
1. Komponenta dizajna proizvoda - znaajne promene u dizajnu proizvoda, promene oblika i
ambalae, ali bez uticaja na funkcionalne karakteristike proizvoda
2. Komponenta pozicioniranja proizvoda - uvoenje novih kanala prodaje, metoda prodaje, ali ne i
logistike
3. Komponenta promocije proizvoda - novi koncepti u ovoj oblasti (npr. novi brend simbol)
4. Komponenta formiranja cena - nova strategija cena, iskljuivo s obzirom na tranju
Sezonske i druge redovne i rutinske promene marketing instrumenata nisu inovacija marketinga.
Primeri inovacija marketinga, Oslo III:
Kod dizajna i pakovanja
o Implementacija znaajne promene u dizajnu radi dobijanja novog izgleda i pojave
proizvoda
o Implementacija fundamentalno novog dizajna, sa ciljem da proizvedu ekskluzivniji izgled
8

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Kod pozicioniranja (prodajni kanali)

o Prvo uvoenje licence proizvoda
o Uvoenje direktne ili ekskluzivne prodaje
o Implementacija novog koncepta prezentacije proizvoda
Kod cene
o Uvoenje novog metoda, koji dozvoljava kupcima da odaberu ejene karakteristike
proizvoda na web sajtu preduzea, i nakon toga, da vide cenu zaproizvod eljenih
specifikacija
o Prvo korienje metoda varijabilne cene robe i usluga, a prema zahtevu korisnika
o Prvo korienje specijalnih ponuda u radnji koje su jedino dostupne onima koji poseduju
odreene kreditne ili povlaene kartice
Kod promocije
o Prvo korienje robnog iga
o Prvo pojavljivanje proizvoda u reklamama ili TV programu
o Predstavljanje simbola novog prenda namenjenog pozicioniranju na novom tritu
o Korienje promovisanja proizvoda kroz poznate linosti, modne simbole ili grupe
Primer: Kompanija Cadbury je htela da kod Indijca podstakne elju da jedu okoladu u znak proslave.
Ponudili su klasinu mlenu okoladu. To su uradili na sledei nain:
Proizvod:
- likovi iz crtanih filmova za privlaenje dece
- mini pakovanja kako bi stigli i do niih slojeva
Cena:
- iroka ponuda oblika i cene, na taj nain se brend pozicionirao u svim segmentima
Promocija:
- uee velikih filmskih zvezda u zemlji kao ambasadora brenda
- iroka paleta promocija, od situacija iz realnog ivota
Pozicioniranje i distribucija:
- laka dostupnost kroz kanale prodaje

3. Eko inovacije
3.1. Pojmovno odreenje eko-inovacija
Ove inovacije se prvi put javljaju sredinom 90-ih godina prolog veka u knjizi koju su objavili Fussler i
James. Ovi autori definiu eko-inovacije kao proces razvoja novih proizvoda, procesa ili usluga koje
imaju potroaku i poslovnu vrednost, ali znaajno smanjuju uticaj na ivotnu sredinu. Evropska
komisija dodeljuje sredstva za eko-inovacione projekte u okviru CIP programa. Oni eko-inovaciju
definiu kao svaki oblik inovacija usmeren ka znaajnom i vidnom napretku u cilju odrivog razvoja, na
nain da se smanji uticaj na ivotnu sredinu, ili das e postigne efikacije i odgovornije korienje prirodnih
resursa, ukljuujui i energiju.
Promocija eko-inovacija je esto fokusirana prema ekolokim ili tzv. zelenim proizvodima i
tehnologijama, zelenom (eko) dizajnu, uslugama, marketingu i sl.
9

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Primer: LED sijalica je jedna od najveih eko-inovacija. Poznata je po tome to emituje belu svetlost.
Znaaj inovacije se moe predstaviti kroz sledee prednosti:
- 85-90% manje korienje elektrine energije
- male dimenzije
- postaje sve jeftiniji
- usmerena svetlost
Na strani 29. prikazana je kriva proizvodnih mogunosti u okviru postojee tehnologije.
Ekoinovacije
R

Kretanje ka unapreenju ivotne sredine moe biti tetno za ekonomske performanse i privredni rast, u
smislu poveanja trokova; sa druge strane, poveanje ekonomskih performansi poveava optereenje
ivotne sredine. Taj neophodni balans, ali i izazov, predstavljao bi kretanje ka gornjem desnom
kvadransu, koji oznaava eko-inovacije (na slici).

3.2. Tipologija eko-inovacija

Kada je re o inovacijama koje doprinose ekolokoj koristi, moe se napraviti razlika izmeu ekoloki
motivisanim inovacijama (one koje su kreirane sa specijalnom ekolokom svrhom) i ekoloka dobit
inovacije u optem smislu (inovacije koje stvaraju ekoloku dobit, iako im to nije primarna funkcija.
Istraivaki centar MERIT prati faktore i efekte inovacija, a objavljuje ih uz evropsku PRO INNO inicijativu.
Eko-inovacija klasifikuje kao:
1. Zatita ivotne sredine - kontrola zagaenja, razvoj iste tehnologije, zeleni izvori energije
2. Organizacione eko-inovacije - eko-inovacije organizacije sa ciljem zatite ivotne sredine EMS
3. Inovacije proizvoda i usluga koje za cilj imaju ekoloku dobit - razvoj eko-inovativnih
proizvoda/usluga ENPD, kao npr: eko-kue, zgrade, ekoloke usluge itd.
4. Zelene inovacije - alternativni sistemi proizvodnje i potronje, koji su ekoloki podobniji nego
trenutno postojei sistemi
Primer: Najznaajniji primer su hibridna elektrina vozila, poput Toyota Prius i Honda Insight.

3.3. Nivoi eko-inovativnosti

Tipovi eko-inovacija mogu se analizirati na mikro, mezo i makro nivou.
Mikro nivo je nivo preduzea i proizvoda, mezo nivo je nivo sistema, a makro nivo je nivo ekonomije.
Primer: Poznati primer za eko-inovaciju je Strawberry drvo, koji predstavlja javni solarni punja za
10

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

prenosive ureaje koji se trajno postavlja na prometnim javnim mestima kao to su ulice, parkovi i
trgovi. Nakon toga je nastao i Strawberry mini koji je prenosivi solarni punja za mobilne ureaje.

3.4. Dimenzije eko-inovacija

Eko inovacije se prate kroz tri dimenzije: cilj, mehanizam i uticaj.
1. CILJ - odnosi se na osnovni fokus, a moe biti tehnoloke i netehnoloke prirode.
2. MEHANIZAM - nain na koji se uvodi predmet eko-inovacije. To mogu biti modifikacije, redizajn, alternative (supstituti), kao i kreacije, dizajn i predstavljanej potpuno novog proizvoda,
proces,a procedure, organizacije i institucije.
3. UTICAJ - odnosi se na efekat eko-inovacija na ivotnu sredinu. Potencijalni efekti proizilaze iz
interakcije cilja i mehanizma eko-inovacije sa ivotnom sredinom u kojoj se nalaze.
Primer: NH Green hotel projekat razvio je sistem za merenje i kontrolu potronje energije. Uvedene su
NH world key kartice koje nude gostima da prilagode uslove svojim potrebama, personalizaciju i sistem
njima identifikuje goste koji troe iznad proseka.

4. Generisanje ideja i kreativnost

Ideacija - proces kreiranja (generisanja) ideja. Poetak procesa generisanja ideja povezan je sa
identifikacijom i razumevanjem da negde postoji praznina - gep.
Primer: Apple je uoio gep u nainu nabavke i konzimiranja muzike, pa su kreirani iPod i iTunes. Gillette
je uoio gep kod proizvoda za brijanje - kreirani su MACH3 i MACH5 brijai i ileti. Southwest Airlines gep u ceni usluga za avionsko putovanje - kreiran novi tip usluge avionskog prevoza po znaajno
snienim cenama.
Izvori kreativnosti:
1. Obdarenost, milost - kreativnost je boji dar, ili se ima ili ne
2. Sluajnost - ovaj pristup tretira kreativnost kao sluajan splet srenih okolnosti (npr. pronalazak
Penicilina)
3. Asocijacija - ova teorija smatra da kreativnost nastaje primenom procedura iz jedne oblasti u
drugoj oblasti; kljuna stvar su intuirivno miljenje i kreativni metodi i tehnike
4. Spoznaja, saznanje - kreativnost nije nita drugo nego normalan proces spoznaje, a dobar
primer je Edison, koji je ispitao vei broj vlakana pre nego to je dobio sijalicu koja stvarno radi
5. Linost, karakter - teorija koja shvata kreativnost kao linu osobinu oveka, tj. kao sutinski deo
ivota

OECD identifikuje iroku oblast izvora ideja:

a) Interni izvori ideja
top menadment
11

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

interni R&D
trite
proizvodnja
praenje tehnolokog razvoja
b) Eksterni izvori ideja
sajmovi, izlobe, simpozijumi
treninzi za obuku
vladini ugovori
javni progrmai podrke inovaciji
saradnja sa univerzitetima i istraivakim institucijama
saradnja sa kupcima i konsultantima
Interesantno je zapaanje da od 60 dobijenih ideja, samo 3 uu u fau izrade prototipa, 2 budu lansirana,
a samo 1 na kraju bude uspean proizvod.
Primer: Kompanija Compaq morala je da se odlui koji deo posla e raditi unutar kompanije, koje e
razvijati u saradnji sa partnerima, a koje e outsource-ovati. Kako su se menjali uslovi na tritu, Compaq
je na kraju odluio da obustavi razvoj sopstvenog ipa, fokusirao se na servere i prodajnu slubu kao
izvore konkurentne prednosti, a a razvoj novih ipova je bazirao na saradnji sa Intel-om.
Komponenta koja se pokazuje kao osnovni faktor poveanja inovativnosti je dizajn. Dizajn se moe
posmatrati kao svesni proces odluivanja u kome se informacija (ideja) transformie u rezultat, bilo da je
on opipljiv, kao proizvod, ili neopipljiv, kao usluga. Kljuni elementi: efikasnost u smislu funkcionalnosti i
estetska komponenta.
OECD predlae listu osnovih inovacionih aktivnosti:
R&D - kreativan rad preduzet na sistematskoj bazi sa ciljem poveanja obima znanja,
ukljuujui znanje oveka, kulturu i drutvo i korienje ovog znanja kao sredstva za nove
primene
Industrijsko inenjerstvo
Priprema proizvodnje
Marketing za nove proizvode
Projektovanje
Akvizicija neopredmeene tehnologije
Akvizicija opredmeene tehnologije
Note: Objanjenja za svaki pojedinano su data na str. 38 u knjizi, ali mislim da su nebitna, pa sam samo
stavila za R&D.

4.1. Kreativni metodi generisanja ideja

Brainstorming, mind mapping, lateralno razmiljanje i inventivno reavanje problema (TRIZ).

12

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

4.2. Strukturirani menadment ideja

Struktuirani menadment ideja (SIM) je pristup koji se definie kao haos pod kontrolom. 12 - 15
lanova panela prouava podatke, odbacuje ideje, zapisuje potencijalna reenja na velikim plakatima koji
se cepaju i lepe na zid. Uprkost prividnom haosu, ovo je, sutinski, visoko struktuiran proces.
Primer: Canon je SIM koristio za razvoj koncepata za nove kamere za linu upotrebu za vremenski okvir
1990-2000. IDEO, poznata firma za razvoj proizvoda isto koristi ovaj pristup.
Faze (mislim da ovo nije bitno):
Kriterijumi za razvoj
Priprema brainstorming sesije
Brainstorming sesija
Sastanak za snimanje stanja
Workshop i inicijalno rangiranje
Kratka pretraga
Finalno rangiranje
Tri krajnja cilja SIM pristupa i naini za postizanje:
1. Kontrola radnog konteksta/okruenja, kako bi se osigurala maksimalna mogua kreativnost
2. Upotreba rigoroznog mehanizma kontrole, kako bi se osigurao najvii kvalitet rezultata
3. Jasno prepoznavanje i protokoli za kreativno grupisanje fragmenata ideja kako bi se stvorili prodorni
koncepti
SIM je projektovan sa ciljem spreavanja dve najee greke do kojih dolazi u poetnoj fazi inovacionog
procesa:
Nerazumevanje razlike izmeu procene inkrementalnih i radikalnih ideja (ove dve vrste ideja
moraju posebno da se validiraju, jer su razliite kompleksnosti)
Prepoznavanje vrednosti fragmenata ideja (kompanije trae samo finalne ideje u
brainstormingu, ali i fragmenti ideja mogu dovesti do odlinih inovacija)

4.3. Sistem podsticaja ideja

Sistem podsticaja inovacija treba da osnai inovacione procese i inovacionu strategiju.

Menadment sistem
Inovaciona
strategija

Merenje
performansi

Stimulativni
ugovori

Ciljevi

Rezultati

Kultura
Najpoznatiji modeli podsticaja: Scanlon plan, Rucker plan, Hunter plan i IMPROSHARE plan.
Vrste podsticaja: bonusi, poveanje primanja, vlasnitvo nad delom akcija ili unapreenja. Bitno:
Lisabonska strategija - uloeno 3% GDP-a do kraja 2020. godine u istraivanje i razvoj u EU
13

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Strateki i organizacioni aspekti inovativnosti

1. Inovaciona strategija
Inovaciona strategija ima svoju osnovu u poslovnoj strategiji.
Tri kljune oblasti u kojima se inovaciona strategija vezuje za promenu poslovnog modela:
1. Planirana vrednost ta se prodaje i isporuuje tritu
2. Lanac snabdevanja kako se kreira i isporuuje tritu
3. Ciljni kupci kome se isporuuje
Poslovni model definie nain na koji kompanija namerava da stvori vrednost na tritu, te kreira
sopstvenu poziciju u lancu vrednosti. Henry Chesbrough kae u svojoj knjizi da poslovni model moe biti
znaajniji i od same inovacije.
Primer: Barnes and Noble knjiara uoila je da mnogi klijenti preferiraju kupovinu knjiga putem
Interneta, ali da veliki broj korisnika radije ide u lokalne knjiare i kupuju knjige. B&N sada primenjuje
oba poslovna modela kao adekvatan nain da bude uspean na svom tritu.
Porterov model pet sila konkurentnosti:
Rivalitet: ako je indeks koncentracije visok, veliki trini udeo imaju najvee firme, a ako je nizak,
trite je konkurentno
Pretnje supstituta: to je vie proizvoda supstituta, tranja postaje elastinija jer kupci imaju vie
alternativa
Barijere ulaska: preduzea imaju mehanizme (npr. Patenti) kojima se tite firme sa visokim
profitom i spreavaju dodatni rivali da uu na trite
Snaga snabdevaa: jaki snabdevai mogu izvriti uticaj na oblast poslovanja kroz prodaju sirovina
po visokim cenama ili uzimanjem dela profita u datoj oblasti
Mo kupaca: Kada je uticaj kupaca veliki, to se donekle moe nazvati monopson trite na
kome postoji mnogo snabdevaa i jedan kupac koji moe da odreuje cenu
Faktori koji utiu na izbor inovacione strategije:
Interni faktori
Tehnike mogunosti
Organizacione sposobnosti
Uspeh tekueg poslovnog modela
Finansiranje
Vizija top menadmenta

Eksterni faktori
Mogunosti eksterne mree
Struktura poslovnog podruja
Konkurencija
Stopa tehnolokih promena

Zamka kompetentnosti - uenje prua otpor istraivanju, od koga i samo zavisi.

14

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Stepen i priroda inovativnosti zavisi od izbora inovacione strategije lidera ili sledbenika. U preduzeima
koja su odabrala strategiju lidera, veinom su razvijane inovacije proizvoda, nastojali su da smanje
vreme od invencije do inovacije (rani ulazak na trite), kao i da poveaju vreme od inovacije do difuzije.
Preduzea koja su odabrala strategiju sledbenika, uglavnom su radila inovacije procesa, nastojala su da
smanje vreme od inovacije do difuzije, a poveaju vreme od invencije do inovacije. Dakle, imali su
suprotne pristupe.
Primer: Kompanije kao to su Procter & Gamble, IBM i Nokia nisu ostvarile uspeh na osnovu evolutivnih
promena, ve su pravile hrabre, inovativne korake. P&G je nekada bio ekskluzivni proizvoa sapuna,
IBM je proizvodio vage i seckalice za sir, a Nokia se prvo bavila proizvodnjom papira.
Kombinacije trinih/inovacionih lidera i sledbenika:
1. Inovacioni lider ne mora biti i trini lider, ukoliko nema razvijene mehanizme zatite od konkurencije,
te moe postati trini sledbenik (npr. EMI i Xerox);
2. Analogno tome, inovacioni sledbenik sa jakim mehanizmima uenja i imitacije se moe nametnuti kao
trini lider (npr. Matsushita i IBM);
3. Naravno, oekuje se da e inovacioni lider ostvariti trino vostvo (npr. Pilkington);
4. Postoji i oekivana kombinacija inovacionog i trinog sledbenika (npr. Kodak).
U tabeli:
Kompetitivni (trini) lider
Kompetitivni (trini) sledbenik

Inovacioni lider
Pilkington (inovacija proizvodnje
stakla) patentna zatita
EMI (medicinski skener)
Xerox (PC)

Inovacioni sledbenik
Matsushita (VHS) i IBM (PC)
Kodak (instant fotografija)

Primer: uven je primer Kodak - Polaroid, u kome je Kodak bio inovacioni sledbenik u domenu instant
fotografije, a gubitkom parnice koju je pokrenuo Polaroid, koji je bio inovacioni lider i vlasnik patenta,
definitivno je postao i trini sledbenik u oblasti instant fotografije. Tada se pojavila nova tehnologija
bazirana na ICT - digitalna fotografija. Kodak je preuzeo inicijativu i prepoznao potencijal nove
tehnologije. Mnogo kasnije, Kodak je postao lider u svetu digitalne fotografije.
U tom smislu, BCG (Boston Consulting Group) daje pregled deset najinovativnijih kompanija u svetu.
Prva tri mesta su od 2006. go 2010. godine zauzimali Apple, Google i Toyota. Apple i Google su svoje
pozicije odrale do danas, a Toyota je izgubila treu poziciju, kada je na tom mestu zamenio Microsoft,
2010. godine.

1.1. Inovaciona strategija PTW i PNTL

Preduzee moe, u zavisnosti od pozicije investicija u matrici, da izabere dva tipa inovacione strategije:
1. Igrati da pobedi (PTW tj. Playing-to-Win)
2. Igrati da ne izgubi (PNTL tj. Playing-Not-to-Lose)

15

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Strategija Igrati-da-pobedi
Strategija inovacionog lidera koja se preteno oslanja na polu-radikalne inovacije. To znai da
organizacija investira u promene tehnologije i poslovnog modela sa ciljem da bude ispred konkurenata
na osnovu radikalne inovacije. Alternativno, do liderske pozicije se dolazi na osnovu ponavljanja razliitih
tipova inovacija: inkrementalnih, polu-radikalnih i radikalnih. Ovaj tip strategije je tipian za visoko
tehnoloke start-up firme. Kljuni problem je rizik.
Primer: Amazon.com je svojom inovacijom procesa redefinisao najbolju praksu sa kraja 90-ih godina: od
prodaje paketa knjiga do pojedinane prodaje. Takoe, Apple ima odlian primer: iPod je tehnoloka
promena, a iTunes promena poslovnog modela.
Strategija Igrati-da-ne-izgubi
Koristi se u sluajevima kada je konkurentsko okruenje veoma neizvesno ili postoje visoka interna
ogranienja. Ova strategija ukljuuje vie inkrementalnih inovacija u portfoliju u odnosu na PTW
strategiju, sa ciljem da se preduzee odri u postojeem okruenju, pomerajui se polako i sa niim
rizicima.
Primer: Johnson&Johnson je u velikom broju svojih poslova usvojio PNTL strategiju inovacija u smislu
oslanjanja na ekstenziju linije, snienje trokova i akvizicije. Slino je ponaanje i firme Hyndai u poetku.

1.2. Proaktivna i reaktivna inovaciona strategija

Urban i Hauser predloili su jednu od estih naina identifikacije strategija inovacionog lidera i
sledbenika:
Proaktivna strategija (inovacioni lider) - preduzea se bave predvianjem i nastoje da
anticipiraju promene u okruenju i iskoriste mogunosti;
Reaktivna strategija (inovacioni sledbenik) - preduzea odgovaraju tj. reaguju na zahteve i
potrebe kupaca i aktivnosti konkurencije.
Proaktivna strategija moe biti:
Strategija bazirana na R&D - rezultat nauno-istraivakog rada
Preduzetnika - inovacione aktivnosti sa visokim rizikom, uz korienje uoenih prilika, ali ne
rezultiraju uvek velikom tehnikom novinom
Akviziciona ili strategija nabavke - promena se realizuje kupovinom, a ne sopstvenim razvojem
(difuzija - horizontalni transfer)
Strategija bazirana na marketingu - rezultat inicijative marketing funkcije
Reaktivna strategija moe biti:
Responzivna - preduzee direktno reaguje na zahteve kupaca za inovacijom
Imitativna - preduzee reaguje na aktivnosti konkurencije i nastoji da je kopira
Drugi bolji - preduzee razvija inovacije konkurencije, modifikuje i usavrava njihove proizvode
Defanzivna - preduzee odgovara na inovacije konkurencije kroz modifikaciju svog postojeeg
proizvoda
16

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Klasifikacija Jones-a koja identifikuje etiri osnovne strategije uvoenja novog proizvoda:
Tip
Karakteristike
Primer
Ofanzivna
Inovativnost, visok rizik,
Pilkington - staklo
intenzivno istraivanje, prave
Polaroid - instant film
informacije
Defanzivna
Sledbenici, inkrementalne
IBM - kompjuteri
inovacije, kvalitetni proizvodi,
Nissan - automobili
trina fokusiranost
Imitativna
Niska cena proizvodnje,
Compaq - kompjuteri
licencirana tehnologija, nema
Samsung - mikrotalasne pei
R&D, lokalna trita
Tradicionalna
Utvreno trite, stalni zahtevi,
Zippo - upaljai
sopstveno trite, slabe
Aga - tiganji
tehnologije
Slina je i klasifikacija koju je dao Freeman, koji razlikuje est optih tipova strategije inovativnosti:
1. Ofanzivna
2. Defanzivna
3. Imitativna
4. Zavisna
5. Tradicionalna
6. Oportunistika

1.3. Inovaciona strategija kao osnov modela inovacionog procesa

Ukoliko se inovacija posmatra kao proces konverzije, poznati su strateki pristupi i modeli inovacionog
procesa:
Technology-push: Pristup koji polazi od osnovne uloge tehnologije, koja treba da da inicijativnu
za inovaciju, koja e sama pos ebi doneti konkurentnost i poslovni uspeh.

R&D

Marketing

Trina potreba

Market-pull: Pristup koji je fokusiran na uvaavanje potreba kupaca. Prvo se potreba uoi, a
posom se ispunjava, ime se znatno uveavaju anse za trini uspeh i konkurentnost.

Trina potreba

Proizvodnja

Marketing

R&D

Proizvodnja

Strategy-pull: Pristup koji insistira na proaktivnom delovanju preduzea. Ne oslanja se na R&D,

niti na trite i zahteve kupaca, ve u njihovom sadejstvu sagledava strateke mogunosti
preduzea. Ovaj pristup se bazira na uvaavanju uoenih potreba trita i sopstvenih
mogunosti.
Strategija

R&D

Proizvodnja

17

Marketing

Trina
potreba

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

2. Inovativna organizacija
Neke od osnovnih karakteristika inovativne organizacije jesu otvorenost i orijentacija prema
promenama. Mogu se identifikovati i druga svojstva:
Trina orijentacija i pozitivan stav prema promenama (kreiranje superiorne vrednosti za
korisnike);
Prihvatanje rizika i tolerancija greaka;
Razvoj zaposlenih;
Niska specijalizacija poslova i viak funkcija;
Maksimalna decentralizacija (minimalni broj hijerarhijskih nivoa);
Intenzivna komunikacija;
Mrena struktura, timski rad i fleksibilnost;
Primena integrativnih mehanizama u strukturi.
Za inovativnu organizaciju, bitna je organizaciona kultura. Da bi se definisala organizaciona kultura,
Nadler je najpre definisao pojam interpretativnih ema - ureen skup znaenja koji je visoko struktuiran,
kumuliran na osnovu iskustva i percepcije, pamenja i zakljuivanja. Odatle sledi da organizaciona
kultura obuhvata zajednike elemente interpretativnih ema veine lanova organizacije.
Otuda su inkrementalne inovacije tzv promene - adaptacije u skladu sa interpretativnim emama u
organizaciji, dok su radikalne inovacije promene 2. reda - korenite promene sa diskontinuitetom u
odnosu na interpretativne eme organizacije.

2.1. Organizacioni mehanizmi za inovacije

Savremena preduzea koriste razliite mehanizme za podsticaj i podrku inovacija, od koji se mogu
izdvojiti:
Odvojene jedinice za inovacione aktivnosti
Projektna i matrina organizacija
Multiprojektni menadment
Odeljenja za ulaganje rizinog kapitala
2.1.1. Odvojene jedinice za inovacione aktivnosti
Odnosi se na formiranje R&D odeljenja ili centralne istraivake laboratorije. Ove slube omoguuju
preduzeima da:
o upravljaju istraivanjima u skladu sa strategijom preduzea
o upravljaju dugoronim istraivakim projektima u skladu sa strategijom
o formiraju slube za prikupljanje, sintezu i transfer naunih i tehnikih informacija iz naunih
udruenja
o dre korak sa nauno-tehnolokim progresom
Primer: Xerox kompanija otvorila je uveni Xerox PARC centar za istraivanje. Iako je prvi razvio
minikompjuter slian personalnom raunaru, Xerox je postao lider u oblasti fotokopir aparata.
18

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

2.1.2. Inovacije i projektna organizacija

Sutina primene projektne organizacije za realizaciju inovacionih projekata je:
Odreivanje rukovodioca projekta;
Formiranje projektnog tima za inovacije;
Usmeravanje projektnog tima ka ciljevima projekta;
Rasputanje projektnog tima nakon zavretka projekta.
Primena projektnog modela pogodna je u sledeim sluajevima:
kada je projekat definisan prema specifinim ciljevima preduzea
kada je jedinstven u preduzeu
kada je precizno odreeno vreme izrade, trokovi ili kvalitet proizvodnje
kada njegova realizacija zahteva brojne specijalizovane strunjake
kada je privremenog karaktera
Najznaajnija prednost ovog modela je usmerenost na upravljanje projektom, pa se projekat moe
celovito ispratiti. Jo jedna prednost jeste fleksibilnost i pogodnost za inovacije i inovativne ideje. Glavni
nedostaci projektne organizacije je to to se dupliraju organizacione jedinice, problem moe biti i
veliina i sastav tima, ali i sam dalji raspored lanova tima nakon rasputanja tima.
2.1.3. Inovacije i matrina organizacija
U sluaju matrine organizacije, koriste se postojee funkcionalne jedinice (koje obavljaju deo poslova
na projektu za koji je specijalizovana) i formiraju se projektni timovi u skladu sa potrebama realizacije
odreenih projekata (oni obavljaju poslove koordinacije, planiranja, kontrole). Pri tome kadrovi koji rade
na projektu imaju dva rukovodioca: rukovodioca funkcionalne jedinice i rukovodioca projekta (dakle,
horizontalno - rukovodilac projekta i vertikalno - rukovodilac funkc. jedinice).
Prednosti:
istovremeno upravljanje sa vie razliitih projekata;
bolje iskorienje ljudi u organizaciji;
svaki pojedinac ima svoj dom u koji se vraa nakon zavretka projekta;
bolja kontrola po pojedinim dimenzijama sistema;
smanjenje broja rukovodilaca.
Nedostaci:
mogunost konflikata izmeu rukovodilaca;
gubitak energije na odravanju ravnotee izmeu dve dimenzije matrice;
dupliranje nekih zajednikih aktivnosti;
sloenija komunikacija i izvetavanje kada ima vie projekata;
mogua pristrasnost funkcionalnih rukovodilaca zbog sopstvenih funkcionalnih interesa.

19

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

2.1.4. Inovacije i multiprojektni menadment

Multiprojektni menadment se primenjuje u organizacijama koje su tehnoloki intenzivne, gde su
inovacije osnovni izvor uspeha i konkurentne prednosti. Usmeren je na istovremeno upravljanje veim
brojem razliitih, esto i nezavisnih projekata i poduhvata. To je projektno-orijentisana organizacija koja
se bazira na organizovanju svakog posla kao projekta. Kljuno je odreivanje prioriteta u realizaciji
odreenih projekata.
2.1.5. Odeljenja za ulaganje rizinog kapitala
Ova odeljenja (New Venture Units - NVU) predstavljaju relativno autonomne supstrukture organizacije,
iji je zadatak postizanje finansijskih i istraivakih ciljeva preduzea, vezanih za pojedine proizvode ili
usluge. Svaka NVU ima ciljeve nezavisne od drugih delova strukture, strategiju njihovog dostizanja, kao i
ograniene, ali, samostalne resurse.
Sledee organizacije imaju svoje NVU: Nokia, Coca-Cola, McDonalds
NVU privlae rizinije zadatke ija realizacija moe preduzeu doneti veliku dobit. Vie su orijentisana na
kupce, ali je manja fleksibilnost u odnosu na projektno/matrini model, s obzirom da je orijentacija
iskljuivo prema tritima za koja su kreirana.
Primer: Nokia ima svoje odeljenje za ulaganje rizinog kapitala, koja kao misiju ima obnavljanje Nokia.
Sastoji se iz tri komponente: Nokia partneri za ulaganje rizinog kapitala, Nokia Innovent i Nokia razvojni
partneri.

2.2. Model inovativne organizacione strukture

Principi organizacione strukture inovativnog preduzea:
Diferenciranje inovacione i operativne aktivnosti;
Promene nisu ravnomerno rasute po strukturi - inovativni deo je izvor promena;
Proaktivno delovanje i lake uoavanje slabih signala iz okruenja;
Centri profita (operativni deo) i centri trokova (inovativni deo).
Odavde sledi da inovativno preduzee treba da ima dualnu organizacionu strukturu koja podrazumeva
lociranje inovacionih aktivnosti u posebnom, inovativnom delu.

Generalno rukovodstvo
kompanije
Strategijski tab

Zajednike funkcije

Inovativna grupa

Operativna grupa
20

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Primer: 3M kompanija (bitno pravilo 30% i 15%)

Principi 3M:
1. Naslee i kultura preduzea - Unapreenje preduzetnitva i sloboda na radnom mestu za
generisanje ideja;
2. Zahtev za inovacijom (pravilo 30%) - 30% prodaje preduzea predstavljaju proizvodi koji su
manje od 4 godine stari. U novije vreme se ovom cilju pridruuje i zahtev za 10% prodaje ine
proizvodi koji su bili na tritu samo godinu dana;
3. Sloboda kreativnosti (pravilo 15%) - Istraivaima je dato vreme da rade na projektima koje
smatraju bitnim za preduzee, te 15% nedeljnog radnog vremena pojedinca moe biti posveeno
takvim aktivnostima;
4. Tolerisani neuspeh - Na svakih 1000 ideja, samo 100 se zapiu kao zvanini predlozi, a samo mali
deo postane novi proizvod;
5. Autonomija i mali poslovi - Podrava se osnivanje internih malih istraivakih grupa, sa
menaderima slobodnim da donose sopstvene odluke, razvijaju sopstvene linije proizvoda i
preuzimaju odgovornost za rezultate, bez neprekidne koordinacije u preduzeu;
6. Visoki nivo nauke i tehnologije - 3M ulaze ak 6.5% godinje prodaje u R&D. Visoka tehnoloka
intenzivnost obezbeuje konkurentnu prednost;
7. Interni tehnoloki transfer - Protok ideja za maksimizaciju povraaja ulaganja u tehnologiju.

3. Adoptabilnost inovacija
Adopcija je usvajanje, prihvatanje konkretne inovacije. Adopcija se odnosi na fazu difuzije, gde se
inovacija prenosi horizontalno.
Osnovni problemi u ovoj oblasti:
Slabosti konceptualizacije
Nejasna distinkcija izmeu tipova invoacija u praksi
Nemogunost lociranja nivoa adopcije
Problemi kvantifikacije deskriptivnih atributa
Adopcija inovacije se moe posmatrati i kao proces baziran na donoenju odluka, koji ukljuuje nekoliko
faza:
1. Saznanje o inovaciji
2. Pristup - stav o inovaciji
3. Odluka - da li se inovacija adoptira ili ne
4. Implementacija - stavljanje inovacije u upotrebu
5. Konfirmacija - potvrivanje donete odluke i realizacija

3.1. Metodoloki pristup merenju adopcije inovacije

Ranije su koriene dve mere za analizu adopcije: kao apsolutna mera (ukupan broj implementiranih
inovacija ili odnos usvojenih inovacija i moguih inovacija) i kao vreme potrebno za adopciju inovacije.
21

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Vieatributska - viekriterijumska mera adopcije inovacije je noviji nain analize adopcije. Koraci:
1. Identifikacija relevantinih inovacija u posmatranom periodu;
2. Identifikacija kljunih atributa inovacije;
3. Definisanje skale ocenjivanja vrednosti atributa;
4. Dodeljivanje ocena inovacijama;
5. Srednje vrednosti ocena za svaku inovaciju.

3.2. Atributi inovacije

Karaktetistina je klasifikacija koja polazi od tzv. primarnih i sekundarnih atributa. Primarnim atributima
se oznaavaju svojstva koja pripadaju samoj inovaciji (npr. radikalnost, kompleksnost, fizika svojstva).
Ovi atributi se ne menjaju u odnosu na organizaciju, to znai da su objektivniji. Sekuntadni atributi su
pod uticajem karakteristika konkretne orgnaizacije koja je ukljuena u adopciju inovacije (npr. relativna
prednost, kompatabilnost, drutvena prihvatljivost) i ovi atributi su subjektivniji jer su pod uticajem
organaizacije.

3.3. Adopcija inovacije od strane kupaca

Proces prihvatanja inovacija od strane kupaca prolazi kroz sledeih 5 faza:
1. Svesnost - Kupci postaju svesni inovacije, ali jo nemaju dovoljno informacija;
2. Zainteresovanost - Kupci trae informacije o inovaciji;
3. Evaluacija - Kupci odluuju da li da nabave inovirani proizvod/uslugu;
4. Proba - Kupci nabavljaju inovirani proizvod, kako bi se uverili da li treba da ga koriste;
5. Adopcija - Kupci postaju redoni korisnici inoviranog proizvoda/usluge.
Kriterijumi za stepen adopcije:
Spremnost pojedinaca da probaju nove proizvode/usluge - tzv. kriva adopcije. (slika str. 61);
Lini uticaji - Efekti uticaja jedne grupe ljudi na stavove druge grupe;
Srazmera adopcije - Neki proizvodi bivaju prihvaeni odmah (npr. roleri), a nekima treba vreme
(npr. automobili na dizel pogon). Ovde razlikujemo pet karakteristinih uticaja na adopciju
inovacija, prikazanih na primeru PC raunara:
o Relativna prednost - tu je inovacija odluujui faktor za kupovinu, npr. za uvanje
finansijskih podataka, bie prihvaeni bri i noviji raunari;
o Kompatibilnost - usaglaenost inovacije sa nainom ivota pojedinca, npr. personalni
raunari su dostupni veini ljudi iz srednje klase;
o Kompleksnost - koliko je inovacija razumljiva, npr. PC raunari su kompleksniji za
upotrebu, pa je potrebno izvesno vreme kako bi bili adekvatno prihvaeni;
o Deljivost - npr. pozajmljivanje ili korienje tueg raunara ubrzava proces adopcije;
o Komunikativnost - koliko se prednosti korienja PC raunara mogu opisati i zapaziti, na
osnovu ega se kupac odluuje da i on nabavi PC.

22

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Segmenti potroaa u krivi adopcije:

Inovatori: tehnoloki entuzijasti, spremni su da prihvate svaku inovaciju koja se nalazi u njihovoj
oblasti interesovanja, ne raspolau visokim novanim sredstvima, ali imaju znaajan uticaj na
tritu;
Rani usvajai - vizionari: Kupci koji prepoznaju ansu koju prua novi proizvod, kako bi menjali
pravila igre na tritu. Oni su kljuni segment prodora u poslovanju, s obzirom da se bori za
promenu i eli da je iskoristi;
Rana veina - pragmatisti: Odluuju se za inovaciju tek kada su koristi dokazane i kada je rizik u
granicama tolerancije. Najee kupuju od vodee firme u oblasti;
Kasna veina - konzervativci: Prihvataju inovaciju tek kada je veina ve testirala i prihvatila.
Osetljivi su na cenu, zahtevni, imaju potrebu za servisom i osiguranjem;
Tradicionalisti - skeptici: Ovaj segment predstavlja otpor prema promenama. Oni prihvataju
inovaciju iskljuivo ukoliko ne postoji alternativa.

4. Aproprijabilnost inovacija
Apropriabilnost je stepen u kome se tehnologija moe zatititi od imitiranja obezbeujui inovatoru
rentu od inovacije.
Kapacitet preduzea za aproprijaciju koristi od inovacije, zavisi od:
Sposobnosti preduzea da transformie svoju inovativnu prednost u komercijalno znaajne
proizvode i procese;
Sposobnosti preduzea da se odbrani od imitatora.
Uslovi koje konkurenti moraju ispuniti da bi bili kompetentni da realizuju imitaciju:
Prepoznavanje (sposobni da identifikuju intelektualni kapital koji formira osnovu konkurentne
prednosti posmatranog preduzea)
Dijagnoza (sposobni da sagledaju korist intelektualnog kapitala)
Resursi (poseduju potrebne resurse)
Trokovi i podsticaji (konkurenti treba da vide profit od imitacije)
Pored tajnosti informacija ili baziranja znanja na teko dostinim resursima, preduzee moe nastojati da
prisvoji resurse kojima raspolae konkurencija, ili da imitiranje uini skupim. Ovi postupci su, najee,
jasno vidljivi na tritu:
Standardi proizvoda
Podizanje ulaznih barijera - stvaranjem ulaznih barijera kroz distribuciju, testiranje marketinkih
efekata ili pozicioniranje brendova, moe se spreiti gubitak intelektualnog kapitala;
Limitiranje cena - snienje prodajne cene proizvoda/usluga ispod realne trine cene, ime se
obeshrabruju konkurenti ili se signalizira prednost;
Inovaciona saradnja - mrea firmi moe podravati jedna drugu radi uzajamne koristi, svaka
titei svoj intelektualni kapital (npr. uspeh Microsoft-a u odnosu na Apple, koji je, izmeu
ostalog, rezultat sklapanja partnerskih sporazuma sa nezavisnim softverskim firmama, to je
omoguilo Microsoft-u da postavi standard u domenu operativnih sistema)

23

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Tabela sa uslovima za imitaciju i mehanizmima za odbranu od konkurencije:

Zahtevi za imitaciju
Mehanizmi izolovanja
Identifikacija
Prikriti superiorne performanse
Dijagnoza
Kreiranje dvosmislenosti oslanjanjem na viestruke izvore konkur. prednosti
Prisvajanje resursa
Bazirati konkur. prednost na resursima koji su neprenosivi i teki za repliciranje
Podsticaj za imitaciju Zastraivanje - signalizacija agresivne namere prema imitatorima;
Prisvajanje - korienje svih raspoloivih ansi za investicije

4.1. Faktori aproprijabilnosti

Mehanizmi za poveanje aproprijabilnosti:
Patenti i pravna zatita
Tajnost
Kontrola komplementarnih prednosti
Vodee vreme i postprodajne usluge
Preduzea se mogu orijentisati i na dopunske faktore uticaja:
Akumulirano preutno znanje
Kriva uenja
Kompleksnost proizvoda
Standardi
Pionirski koraci na radikalno novom proizvodu
Tajnost ili patentiranje?
Jedno od bitnih pitanja analize faktora za ojaanje aproprijacije jeste relacija izmeu korienja prava
zatite intelektualne svojine u smislu patenata ili tajnosti. Pravi odgovor bi trebalo da predstavlja
potencijalnu kombinaciju ovih faktora: za kreiranje ire strategije aproprijacije, menadment treba da
potrai optimalnu varijantu (u kojoj je intelektualna svojima jedna od mogunosti).

4.2. Patenti i tajnost

Note: Trajnost patentne zatite iznosi 20 godina od momenta prijave.
Ogranienja mehanizma patentiranja u borbi protiv imitacije:
Trokovi zatite - za sudsku odbranu
Ogranieni efekti u nekim delatnostima
Invencije u vezi sa patentom, poznatije kao pronalaenje okolo (engl. inventing around) kada konkurenti kojiste objavljene patentne informacije kao osnovu za sopstvenu invenciju, koja
ne kri postojei patent, ali, zapravo, uspeva u aproprijaciji potencijalnih koristi koje patent
treba da proizvede

24

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Patenti su snaniji u oblastima gde je opredmeeni izraz ideje relativno nefleksibilan. Primer je
farmaceutska industrija u kojoj je sluajni izolovani pronalazak mnogo snanije zatien od onoga koji je
rezultat sistematskog istraivanja.
Primer: James Dyson koji je odgovoran za dizajn i razvoj usisivaa bez kese bio je kritian prema
patentnom sistemu, za koji tvrdi da je veoma skup. Kada je prijavljivao patent za svoj usisiva, nije imao
dovoljno novca za patentira sve delove svog proizvoda.
Sa druge strane, kompanije Apple i Microsoft su se tuile oko operativnog sistema, pa su obe kompanije
izgubile vie miliona dolara. Tajnost se smatra efektivnijim sredstvom kada su u pitanju inovacije
procesa. Najpoznatiji primer je recept za pie Coca-Cola koji nije patentiran, ve je izabrana tajnost kao
mehanizam zatite.
Primer: Pilkington Brothers je primer uspenog korienja prava patentne zatite u razvoju poznatog
procesa proizvodnje tenog stakla. Pre toga je ovaj proces bio patentiran tri puta, ali su samo u
Pilkington-u uspeli da implementiraju i komercijalizuju ovu inovaciju u procesu proizvodnje.

4.3. Komplementarne prednosti i vodee vreme

Uspena komercijalizacija esto dovodi do komplementarnih prednosti preduzea, u domenu
proizvodnje, marketinga i postprodajnih usluga, kojima se dopunjavaju prednosti same inovaicje. Na
osnovu kontrole komplementarnih prednosti, moe se iz pozicije inovacionog sledbenika prei u poziciju
inovacionog lidera i obratno.
Faktor vodeeg vremena moe biti vrlo uspean mehanizam aproprijabilnosti kroz odbranu od imitacija,
specijalno kroz inovacije proizvoda. Duina vodeeg vremena je determinisana fleksibilnou,
kompetentnou inovacionog lidera, te inercijom i nekompetentnou drugih.

4.4. Dodatni faktori

Akumulirano znanje je specifino, preutno znanje koje je integrisano u tradiciju i organizacionu kulturu
preduzea, koja se ne mogu jednostavno preslikati.
Sa druge strane, kriva uenja ima efekat poveanja upravo preutnih znanja, uz smanjenje trokova.
Faktor kompleksnosti proizvoda i radikalnih inovacija proizvoda su usmereni na onemoguavanje
konkurenata da dou u poziciju inovacionog sledbenika ili ak pozicije drugi bolji, jer poveavaju
trokove i vodee vreme za imitaciju.
iroko prihvaeni standardi proizvoda mogu uticati tako to postavljaju barijere za konkurencije.
Note: Neki od ovih metoda su meusobno iskljuivi (npr. tajnost iskljuuje patente), ali se dejstvo moe i
dopunjivati (komplementarne prednosti i vodee vreme, akumulirano znanje i uenje).
25

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Upravljanje inovacionim projektima

1. Pojam i specifinosti inovacionih projekata
Projekat predstavlja kompleksan poduhvat u smislu korienih organizacionih veza i elemenata, resursa i
trokova, i obuhvata skup aktivnosti koje se ne ponavljaju, te sadri elemente neobinosti, odnosno,
nepoznavanja i zahteva podrku.
Inovacioni projekat (IP) je prva realizacija projekta u datim uslovima, koja podrazumeva izuzetno visok
stepen rizika i uticaja ljudskog faktora - kreativnosti u fazi ideacije i sposobnosti za promenu.
Za oblast IP veoma je znaajna klasifikacija koju su dali Filippov i Mooi, koji su sve projekte inicijalno
podelili na inovacione i konvencionalne. U kategoriju IP spadaju tehnoloki projekti, istraivaki
projekti, projekti razvoja novih proizvoda/usluga i drugi IP.
IPMA klasifikacija projekata ima 10 tipova, od kojih treba znati one koje se odnose na inovacije, a to su:
Biznis projekti i projekti organizacionih promena
Razvoj proizvoda/usluga
Istraivako-razvojni projekti
Tipologija IP prema Javnom pozivu za prijavu i uee u realizaciji inovacionih projekata:
a) IP koji za rezultat ima stvaranje novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili znaajnu
izmenu postojeih, u skladu sa potrebama trita;
b) IP koji za rezultat ima izgradnju infrastrukture namenjene realizaciji inovacionih projekata.
Model inovacija moe sadrati sledee faze:
1. Predprojektovanje - stvaranje osnove za uspenu inovaciju
2. Sagledavanje mogunosti projekta - generisanje specifinih ideja, tehnikih koncepata i
opserviranje potreba trita
3. Inicijalizacija projekta - usaglaavanje uoenih potreba trita sa mogunostima preduzea, to
se specificira kroz projektni zahtev i budet
4. Izvravanje projekta - kada je projekat formalno odobren, aktivnosti se fokusiraju i poveavaju
5. Evaluacija izlaza projekta - uporeivanje postignutih rezultata sa oekivanjima
6. Transfer projekta- ukoliko su rezultati rada na projektu uspeno proli fazu evaluacije, slede
aktivnosti transfera (transfer iz R&D u proizvodno inenjerstvo)
Specifinosti koje razlikuju inovacione projekte od konvencionalnih:
Inovacioni projekti nemaju jasno odreene ciljeve, za razliku od konvencionalnih
Projektne timove u IP ine ljudi razliitih profesija, tj. znanja i vetina
Inovacioni timovi su vie ukljueni u upravljanje rizikom projekta
Ideje koje su predstavljene u inovacionom projektu moraju se prodati sponzorima
Kljuna razlika je izuzetno visok stepen rizika i uticaj ljudskog faktora - kreativnost i sposobnost za
promenu.
26

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Opis tipova inovacionih projekata:

Intenzitet inovacije
Inkrementalna
inovacija

Imitacija
Privremeni poduhvat
preduzet kako bi se
kreirao proizvod/usluga
koji je nov za
korisnika/vlasnika, ali,
nije nov za trite

Privremeni poduhvat
preduzet kako bi se
kreirao proizvod/usluga
sa znaajnim
poboljanjem u odnosu
na postojee na tritu

Projektni ciljevi

Jasno definisani ciljevi

Jasno definisani ciljevi

Rizik/neizvesnost

Nizak nivo

Srednji nivo

Visoka
tehnologija

Inverzni inenjering
naprednih tehnolokih
proizvoda

Unapreenje postojeih
visoko-tehnolokih
proizvoda

Niska
tehnologija

Imitiranje u nisko-tehn.
sektoru, mala dodatna
vrednost, minimum
inovativnog potencijala

Mala unapreenja
nisko-tehnolokih
proizvoda

Industrijski
sektor

Radikalna inovacija
Privremeni poduhvat
preduzet kako bi se
kreirao novi
proizvod/usluga, koji
je jedinstven i do
sada nepoznat na
tritu.
Nejasni i iroko
definisani ciljevi
Visok nivo
R&D u oblasti
naprednih visokotehnolokih
proizvoda
Radikalne promene
nisko-tehnolokih
proizvoda

Primer: Dobar primer radikalnog IP u sektoru visokih tehnologija je Blue-Ray tehnologija, koja omoguava
uvanje velike koliine digitalnih podataka na optikom disku. Prvobitno je Sony zajedno sa kompanijom
Pioneer zapoeo dva projekta u oblasti primene novih dioda, pa se to daljim razvojem pretvorilo u BlueRay Disc.

2. Inovacioni portfolio
2.1. Kljuni elementi
Upravljanje projektnim portfoliom obuhvata niz potprocesa kojima se povezuju projekti sa stratekim
ciljevima organizacije: identifikacija, selekcija, prioritetizacije, upravljanje i kontrola projekata.
Aspekti znaajni za donoenje odluka u oblasti portfolia inovacija proizvoda:
Upravljanje portfoliom novih proizvoda odnosi se na budue dogaaje i mogunosti, te postoji
kategorija neizvesnosti
Dinamina priroda oblasti - status i budue kretanje portfolia je veoma promenljivi
Pojedini projekti posmatranog portfolia nalaze se u razliitim stadijumima, te su informacije o
njima razliitog kvaliteta
Ogranieni resursi - dodela resursa jednom projektu moe znaiti oduzimanje od drugog, a
transfer resursa izmeu projekata nije potpuno precizan
27

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

2.2. Ciljevi upravljanja portfoliom proizvoda

Osnovni ciljevi upravljanja portfoliom projekata inovacija proizvoda:
Finansijski - maksimizacija dobiti i produktivnosti istraivako-razvojnog rada
Kompetitivni - pozicija posla i povean udeo na tritu
Optimalna alokacija resursa za nove proizvode
Jaanje veze izmeu selekcije projekata i poslovne strategije
Fokusiranje na pravi broj projekata novih proizvoda kroz definisanje prioriteta
Postizanjebalansa izmeu projekata - kratkoronih i dugoronih, visokog i niskog rizika, u skladu
sa poslovnim ciljevima
Maksimizacija vrednosti portfolia
Ovaj cilj pretpostavlja alociranje sredstava na nain kojim se maksimizira vrednost portfolia - aktivni
projekti sa najveom sumom vrednosti. Najee se koriste sledee tehnike:
Neto sadanja vrednost - NPV
Interna stopa rentabilnosti
Oekivana komercijalna vrednost
Modeli zbira
Portfolio matrice
Postizanje balansa
Cilj je postizanje eljenog balansa projekata u smislu razliitih parametara: dugoroni projekti u odnosu
na kratkorone, visokorizini nasuprot niskorizinih, razliita trita, tehnologije, proizvodne kategorije i
tipovi projekata. Neki od metoda koji se koriste u ovoj oblasti su:
Strateka orijentacija portfolia - svi projekti su zasnovani na strategiji, te i finalni portfolio mora
biti strateki usmeren;
Top-down, strateki kontejner - kree se od poslovne strategije do inovacione strategije za
projekat i njegove ciljeve, a potom je potrebno izvriti raspodelu resursa;
Top-down, karta proizvoda - kree se od inovacione strategije, ali sa ciljem da se oznae
znaajni elementi na vremenskoj liniji - karti novog proizvoda;
Bottom-up - pristup povezan sa modelima zbira, u smislu ugraenih stratekih kriterijuma u
alate evaluacije projekata.
Izbor optimalnog broja projekata
Ogranieni resursi treba da budu dostupni velikom broju projekata, pa je kljuni elemenat ovog cilja
analiza resursa.

28

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

2.3. Portfolio modeli za inovacije proizvoda

Trini portfolio predstavlja tekue stanje i oekivani razvoj postojeih i buduih proizvoda na sadanjem
nivou znanja. Tehnoloki portfolio ukazuje na sposobnost i mo preduzea u odnosu na ukupni
potencijal tehnologija i obuhvata dui vremenski period.
Za portfolio inovacija proizvoda, znaajni su matrice i mehurasti dijagrami.

Trini udeo

Trina matrica (SBA)

Potencijal rasta
Polja visokih vrednosti
Polja srednjih vrednosti
Polja niskih vrednosti
Tehnoloka matrica (STP)
Izgleda isto kao trina matrica, samo to su dimenzije matrice Stopa tehnolokog progresa i
Tehnoloka pozicija.
Stopa tehnolokog progresa je kvantitativni izraz tehnolokog napretka u smislu promena u tehnologiji.
Tehnoloka pozicija, ostvaruje se na osnovu nekog atributa tehnologije, odnosno, proizvoda koji se
nalazi na izlazu iz tehnolokog procesa.
Ansoff matrica proizvod/trite
Postojei proizvodi

Novi proizvodi

Postojea
trita

Strategija ulaska na
trite

Strategija razvoja
proizvoda

Nova
trita

Strategija razvoja
trita

Strategija
diverzifikacije

29

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Stopa rasta trita (TSR)

BCG (Boston Consulting Group) matrica - strateka pozicija proizvoda

Zvezde

Znaci pitanja

Stvaraoci gotovine
(Krave muzare)

Uspavani psi

Relativno trino uee (RTU)

Odgovarajua svojstva proizvoda opisuju 4 kvadranta:

1. Visoko RTU, visoka TSR - I kvadrant - zvezde: osnovni nosioci razvoja i uspenog stratekog
nastupa
2. Nisko RTU, visoka TSR - II kvadrant - upitnici: najperspektivniji proizvodi iz ove oblasti mogu
postati zvezde ukoliko se u njih investira
3. Visoko RTU, niska TSR - III kvadrant - krave muzare: znaajno novano prinosno polje,
proizvodi koji donose sredstva koja treba inovirati u upitnike
4. Nisko RTU, niska TSR - IV kvadrant - uspavani psi: proizvodi koje treba eliminisati iz
proizvodnog programa
McKinsey GE matrica - model analize poslovnog portfolia (SBU)
Ova matrica ima dimenzije: Snaga preduzea i atraktivnost grane.
Dijagram rizik/nagrada
Dimenzije: Ukupno vreme trajanja projekta i Rizik Tehnologija/Trite.
Dimenzije koje se najee koriste za menadment portfolia inovacija:
Vreme: ova dimenzija je neizostavna, konkretni kriterijum je break-even vremenski period
Rizik: npr. rizik tehnologije, poslovnog modela i izvrenja projekta
Vrednost: npr. budet projekta, oekivani profit, ROI
Tip inovacije: Balans izmeu inkrementalnih i radikalnih IP
Stadijum implementacije: Pokazuje se da uspean portfolio ukljuuje, tipino, vei broj
projekata u poetnoj, istraivakoj - R&D fazi, u odnosu na broj projekata u fazi komercijalizacije
30

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Inovacioni putokaz - ukljuuje tekue i budue inovacione projekte, povezujui ih tako da se sagleda
meusobna zavisnost.

2.4. Merenje kreirane vrednosti IP - ROI2

ROI je jedan od najfrekventnijih pokazatelja finansijskih performansi.

Ogranienja pokazatelja ROI:

Ne uzima u obzir apsolutni iznos investicija
Moe voditi do nedovoljnog investiranja
Moe voditi do prekomernog investiranja

Na slici ispod je prikazan cash flow. Ove informacije su znaajne jer prikazuju:
Finansijski rizik projekta
Vreme povraaja investicije
Generisanu vrednost

Kumulativni
cash flow
Generisana
vrednost
Finansijski
rizik

Break-even
taka

Vreme

Za kategoriju inovacionih projekata, analogno optem pokazatelju ROI, koristi se indikator koji
predstavlja povraaj investicija u inovacije tj. ROI2 ili R2I.

Na narednoj slici je prikazana kriva inovacione efektivnosti koja sadri podatke o svakom pojedinanom
aktivnom inovacionom projektu. Dok svaka taka na krivoj predstavlja povraaj investicija u inovacije za
svaki IP pojedinano, ukupna povrina ispod krive predstavlja ukupni povraaj investicija u inovacije za
razliite IP, na godinjem nivou.

31

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Visina ove krive daje finalnu sliku inovacione sposobnosti da ostvari povraaj uloenih sredstava i
generie rast.

Tekua kriva
inovacija
Uveana kriva
inovacija

Godinje
investicije po
projektu

ROI2 po
projektu

Ostatak

Zdravi inovacioni projekti

Ova kriva poseduje tri svojstva koja je ine uspenim analitikim alatom:
1. Kompletnost - omoguuje holistiki pogled na funkcije i aktivnosti kljune za inovacije
2. Stabilnost - kriva je konzistentna i pouzdana tokom vremena
3. Postoji korelacija sa rastom - prua mogunost uspostavljanja veze izmeu rasta profita i
investicija u R&D
Kriva efektivnosti sadri tri vizuelno razliita dela:
Pogodak - IP sa visokom stopom prinosa koji se, obino, ne mogu replicirati
Zdrava inovacija - centralni deo solidnih IP koji obezbeuju najvei deo prinosa na invoacije
Inovacije sa repom- IP koji imaju vrlo nizak ili nemaju povraaj na investicije, treba ih
obustaviti i odstraniti
WACC - stopa po kojoj organizacija proseno pribavlja kapital iz razliitih izvora

3. Rizik inovacionog projekta

Rizik je verovatnoa da e neki poduhvat ili projekat pretrpeti neuspeh i posledice koje proistiu iz tog
neuspeha. Stanje rizika karakterie stohastiko ponaanje - za poznati ulaz poznat je skup moguih
ishoda ija se verovatnoa moe proceniti. Za razliku od rizika, neizvesnost ima karakter pojave sa
sluajnim ponaanjem - za poznati ulaz, ne moe se odrediti oekivano budue stanje.
Po Chapman-u i Cooper-u rizik je izlaganje mogunosti da se desi ekonomski ili finansijski gubitak, fiziko
oteenje ili kanjenje kao posledica neizvesnosti povezane sa odreenim delovanjem. Rizik
podrazumeva bar dva elementa: verovatnou deavanja i posledice tog dogaaja.

32

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Prikaz modela upravljanja rizikom prema Beck-u i Smith i Merritt-u:

Proces upravljanja rizikom
Identifikacija
Evaluacija
Nadgledanje
Kontrola rizika
rizika
rizika
rizika
Identifikacija
Prioritetizacija
Reavanje
Analiza rizika
rizika
rizika
rizika

Autor
Beck, 2002.
Nadgledanje
rizika

Smith i Merritt,
2002.

Stabilnost procesa inovacije zavisi od faze u kojoj se taj proces nalazi. U poetnim fazama procesa,
sigurnost je nedovoljna, ali se poveava u kasnijim fazama i oekivani pravac procesa inovacije se
stabilizuje. Dakle, elementi koji neposredno utiu na oekivani pravac inovacionog procesa su: faza
inovacionog procesa i faktor rizika.
Vei stepen inovativnosti pretpostavlja i vee investicije i rizik. Analitiki pristup trebalo bi da se bazira
na:
Identifikaciji tekuih i prospektivnih izazova tokom najmanje 3-5 narednih godina, kako bi se
uzela u obzir injenica da i konkurenti, verovanto, razvijaju svoj program
Proceni rizika, trokova i problema za razliite kombinacije ulaganja, ukljuujui adopciju ve
razvijenih tehnologija i inicijalizaciju sopstvenih istraivanja
Istraivanju promena koje bi trebalo izvriti u oblasti finansija, marketinga, kadrovskih i
organizacionih elemenata
Odnos izmeu strategijske uloge, investicija i rizika: Poveanje investicija i verovatnoe neuspeha
inovacije uveavaju i rizik inovacije.
Vei od rizika inovacije je samo rizik koji nosi izostanak inovacionih aktivnosti.
Kategorije rizika inovacije:
Rizici u tehnikoj oblasti (Nauni rizici, inenjerski rizici, rizici proizvodnje)
Rizici u oblasti marketinga
Rizici uplitanja - meanja
Rizici vremenske dinamike
Rizici zastarevanja
Rizici vezani za subjektivne faktore
Veoma su znaajni faktori rizika koji se vezuju za saradnju oganizacija u oblasti inovacija (inovacionu
saradnju). Tri kljuna rizika za firme koje uestvuju u aranmanima saradnje:
Rizici prava na intelektualnu svojinu
Kompetitivni rizici (da e jedan partner imitirati proizvod i tehnologiju drugog partnera i time
konkurisati firmi u kojoj je stekao bitna znanja i vetine)
Organizacioni rizici (problemi koji se javljaju usled razliitih prioriteta i naina upravljanja
zajednikim inovacionim poduhvatima)
Strateka alijansa je ugovorni sporazum meu organizacijama o udruivanju napora i resursa za
ostvarenje zajednikog cilja.
33

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Primer: Izuzetan uspeh evropskog Airbus stratekog saveta koji je formiran od nemake firme MBB,
francuskog Aerospatial-a, a kasnije i panske CASA i British Aerospace iz Velike Britanije.
IBM je isto napustio idi sam strategiju, te se ukljuio sa Cisco sistemima da razvije sigurnosne sisteme i
sa Toshibom da razvije LCD displej.

3.1. Analiza rizika inovacionog projekta

Analiza uticaja rizika predstavlja sistematski proces ispitivanja prirode pojedinih rizinih dogaaja u
projektu, njihovog mogueg uticaja na ishod projekta i meuzavisnosti rizinih dogaaja. Ova procedura
ukljuuje sledee faze:
1. Utvrivanje faktora rizika
2. Ocenjivanje verovatnoe
3. Kombinacija vrednosti
Zbog velikog broja rizinih dogaaja koji se mogu identifikovati na odreenom projektu, esto ih je
nemogue adekvatno sistematizovati, zbog ega je znaajan strukturni pristup, poznat kao RBS (Risk
Breakdown Structure). Osnova ovog pristupa je posmatranje uzajamne veze strukture poslova WBS i
strukture rizika.
U matricu se unose verovatnoe pojavljivanja rizika (P) i stepen uticaja (I) za rizine dogaaje IP, na skali
od 1 do 10, gde je vrednost 1 najmanje, a 10 najvea.

3.2. Preduzetniki strateki matrini model

i-r

i-R
Odbraniti sadanju poziciju
Prihvatiti ograniene povraaje
Prihatiti
ograniene
razvojne
potencijale

Nizak

INOVATIVNOST

Ovaj model se zasniva na tradicionalnim strategijskim matricama koje se koriste za analizu portfolia. M.
Sonfield i R. Lussier su razvili preduzetniku strateku matricu koja predstavlja relaciju izmeu rizika i
inovativnosti (to su koordinate matrice). Postavlja se pitanje kakve su anse da preduzetniki poduhvat
propadne i koliko ozbiljan e biti rezultujui finansijski gubitak.
I-r
I-R
Brzo se pomerati
Smanjiti rizik smanjivanjem investicija
i operativnih trokova
Zatititi inovativnost
Odravati inovativnost
Zaustaviti investiranje i operativne
trokove preko sistema kontrole i
Ne finansirati velike investicione
ostalih mera
operacije

Nizak

RIZIK

34

Poveati inovativnost
Smanjiti rizik
Koristiti biznis plan i objektnu analizu
Minimizirati investicije
Smanjiti trokove
Napustiti rizini poduhvat
Visok

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Korist od preduzetnike matrice je predlog odgovarajuih pravaca ponaanja za razliite preduzetnike.

Strateka implikacija matrice je dvostruka:
a) Preduzetnik e pronai odgovarajue polje bolje od ostalih i jedan skup odgovarajuih strategija
povlai sa sobom krevanje od jednog polja do drugog;
b) Takvo pomeranje nije uvek mogue za preduzetnika, te odgovarajue strategije povlae za
sobom sniavanje rizika i poveanje inovativnosti unutar polja.

4. Kritine funkcije inovacionog projekta

4.1. Mrea uloga u IP
Sledee uloge su kritine za uspeh IP:
1. Generator ideja - kreativan doprinos inicijalizaciji procesa, podrazumeva analizu i/ili sintezu
informacija koje se odnose na trite, tehnologije, procedure koje generiu ideju o novom ili
usavrenom proizvodu i novom thenikom pristupu ili proceduri;
2. Preduzetnik/ampion proizvoda - nosioci ove uloge se zalau za ideju i bore se za promenu (bez
obzira da li su je kreirali oni sami ili potie iz nekog drugog izvora;
3. Rukovodilac programa - projekta - uloga koja se odnosi na planiranje i koordinaciju razliitih
grupa aktinvosti i ljudi koji uestvuju u inovacionom procesu;
4. uvar kapije - ova uloga komunicira i kanalie informacije o bitnim promenama u internom i
eksternom okruenju u odnosu na projektni tim;
5. Sponzor - iako nije direktno vezana za inovacione aktivnosti, ova uloga je veoma znaajna jer se
odnosi na podrku, obezbeivanje resursa i sredstava potrebnih tokom celog procesa inovacije.
Specijalistiki sastav koji se istie u zapadnoj literaturi, podrazumeva da se u timu nalaze specijaliste iz
odreenih tehnikih oblasti, gde se insistira na individualnom doprinosu inovaciji. Sa druge strane
imamo japanski pristup koji se bazira na interdisciplinarnoj strukturi projektnog tima, koja podrazumeva
rotiranje lanova tima po funkcijama. Ovim pristupom se redukuju ogranienja i ostvarjue integralni
pristup multidisciplinarnim projektima.
Primer: Firma Pilkington Brothers predstavlja dobar primer za podelu kritinih uloga u projektu invoacije
procesa, gde je uloge generatora ideje i preduzetnika/ampiona imao Alastair Pilkington, tada mlai lan
ire porodice, a sponzor je bio Harry Pilkington, predsednik borda direktora.
Bitne karakteristike uloga:
Svaka od njih je jedinstvena i zahteva specifine sposobnosti
esto se deava da mali broj ljudi bude primarni nosilac odgovarajue funkcije, ime se poveava
njena specifinost
Potrebno je da vei broj lanova projektnog tima radi na realizaciji aktivnosti koje pripadaju
funkciji
Pojedini lanovi tima treba da budu angaovani na vie funkcija
Uloge koje pojedinci obavljaju periodino se menjaju tokom vremena (promena statusa)

35

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Nedostatak neke od funkcija mogue je utvrditi na osnovu sledeih pokazatelja:

Slabosti u domenu generisanja ideje
Nedostatak inventivnosti koji ukazuje na izostanak preduzetnike funkcije
Neadekvatnost uloge rukovodioca projekta koji se prepoznaje kada lanovi nemaju pravu
spoznaju o globalnom, zajednikom cilju
Uloga uvara kapije je problematina u sluaju da nema potrebnih informacija o eventualnim
promenama na tritu
Neadekvatnost uloge sponzora indikovana je kod prerane implementacije i potrebe stalne
odbrane zahteva za projektom inovacije u preduzeu
Zavisno od veliine preduzea, razliite su i kritine uloge u IP:
Malo preduzee - inovativni preduzetnik ima dvostruku ulogu sponzora i ampiona
Srednje preduzee - uloge sponzora i ampiona su najee odvojene
Veliko preduzee - sponzor je potpuno odvojen od tehnikih detalja, ai ima znaajnu funkciju
katalizatora prema top menadmentu
Multinacionalna kompanija - kao dodatak ampionima proizvoda, poveava se broj sponzora
projekta
Ima tabela na 97. strani koja govori koja uloga ta radi u kojoj fazi, ali je previe detaljna. Ako ovo padne
na kolokvijumu - Marfijev zakon.

4.2. Savremeni pristup - virtuelni timovi u upravljanju IP

Timovi iji se lanovi nalaze na razliitim geografskim lokacijama, danas su poznati pod nazivom virtuelni
timovi. Oni komuniciraju putem kompjuterskih i telekomunikacionih tehnologija. Zbog udaljenosti
lanova, u timovima se javljaju geografske, vremenske i kulturne barijere.
Razlika izmeu projektnog menadera u tradicionalnim timovima i u virtuelnim timovima:
U tradicionalnim timovima, on ima centranu kontrolu nad projektom, zbog ega tei da bude jedini koji
upravlja projektom. U virtuelnim timovima, upravljanje je podeljeno meu lanovima, na osnovu
zadatka koji im je dodeljen, lokacije i ekspertize koju poseduju. Kod virtuelnih timova, projektni
menader ne mora biti na istoj geografskoj lokaciji sa sponzorom inovacionog projekta ili korisnikom.
Karakteristika ovog tipa projekta je da su projektne komponente kreirane, izraene i implementirane na
razliitim lokacijama, meutim, ove komponente moraju biti integrisane pre isporuke korisniku. Stoga,
kod virtuelnih projekata, detaljna specifikacija mora biti uraena na poetku projekta, za svaku
komponentu na izlazu projekta.

36

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Metodi podrke menadmenta inovacija i inovacionih projekata

1.1. Kreativni metodi generisanja ideja
Brainstorming
Osnova metoda je dolaenje do velikog broja ideja predloenih od panela eksperata (6-10 lanova) u
kratkom vremenu. Ovo predstavlja bazini okvir poetne faze implementacije mnogih drugih tehnika
baziranih na kreativnosti. Poznata su etiri osnovna pravila:
1. Nema kritikovanja bilo koje ideje
2. Sve ideje se uzimaju u obzir
3. Kvantitet je prioritet
4. Meusobna razmena i kombinovanje ideja rezultirae finalnim setom ideja
Mapiranje uma
Ovo je zapravo individualna brainstorming tehnika koja se moe klasifikovati kao istraivanje ideja.
Inicijalno je nazvana drvo ideja. Sastoji se od identifikovanja prve rei koja predstavlja prirodu
problema, to se zapisuje u mehur na sredini bele table, da bi se ideje, koje se predlau u vezi sa ovom
rei, beleile u koncentrinim krugovima oko centralne rei. Potom se povlae linije od jedne do druge
ideje, i proces se ponavlja dok se sve ideje ne izlistaju - rezultat je vizuelna prezentacija problema. Na
kraju se ispituju mogue relacije izmeu ideja i eventualna ponavljanja pojmova, kako bi se dolo do
konanog znaenja. Osnovni principi:
1. Krenuti od sredita papira sa javnim problemom
2. Ideje se piu na granama koje polaze od centralnog problema i dalje se granaju
3. Piu se samo kljune rei, ne reenice
4. Kljune rei pisati na granama tako da se, polazei od sredita, preko svih grana moe videti
itava struktura ideje
5. Koristiti tampana slova, kombinovati velika i mala slova
Lateralno razmiljanje
Autor ideje o lateralnom razmiljanju je Edward de Bono. Lateralno razmiljanje zalae se za promenu
koncepta i percepcije umesto daljeg snanijeg pokuavanja sa istim konceptom i percepcijom problema.
Baziran je na nainu razmiljanja korienjem neortodoksnih naina ii elemenata, koji bi bili ignorisani
logikim razmiljanjem.

37

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Inventivno reavanje problema - TRIZ

Ovo je poznati kreativni metod koji se bavi faktorima inovativnosti, kompleksnim problemima i
reavanjem problema u okviru postojeeg sistema. Autor metoda je ruski naunik Genrich Althsuller.
TRIZ je metod koji se razlikuje od ostalih po tome to se ne oslanja iskljuivo na ljudsku kreativnost, ve
i na generika reenja i eksterne informacije koje ve postoje.
Protivrenost je pojava koju je primetio Althsuller, a koja se javlja kada poboljanje jednog dela sistema
dovodi istovremeno do pogoranja njegove druge karakteristike (veliina mobilnog telefona i veliina
displeja).
TRIZ generiki
problem

TRIZ generiko
reenje

Specifini
problem

Specifino
reenje

TRIZ metod reavanja problema

Oblasti primene TRIZ-a:
1. Za reavanje specifinih problema, koji predstavljaju negativne ili nepoeljne efekte
2. Za istraivanje sistema i za pronalaenje uskih grla i nepoeljnih efekata
3. Za analizu evolutivnog potencijala tehnolokih ili poslovnih sistema i predlaganje sledee
generacije sistema
4. Za predvianje potencijalnih propusta kod novih proizvoda i procesa
TRIZ metod je zasnovan na pojmu idealnosti. Idealnost je definisana kao kolinik sume korisnik efekata
sistema Ui i sume tetnih efekata sistema Hj.

Korisni efekti (Uj) ukljuuju sve korisne rezultate funkcionisanja sistema. tetni efekti (Hj) ukljuuju
nepoeljne inpute kao to su trokovi, utroena energija, zagaenje, opasnost, itd. Idealno stanje je ono
gde postoje samo korisne, ne i tetne funkcije sistema.
Glavni instrumenti TRIZ-a su: principi, standardi i ARIZ, odnosno algoritam reavanja inventivnih
zadataka.
Fundamentalni koncept TRIZ-a je da protivrenost mora biti eliminisana. Postoje dve kategorije
protivrenosti:
1. Tehnika protivrenost - konflikt izmeu karakteristika unutar sistema - poboljanje jednog
elementa sistema dovodi do pogoranja drugog, npr: poveanje snage motora moe
prouzrokovati poveanje njegove mase
38

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Althsuller je definisao 40 principa koji se koriste za otkrivanje i reavanje tehnike protivrenosti, te

39 univerzalnih karakteristika i razvio je matricu protivrenosti sa preko 1000 protivrenosti bez
kompromisa.
2. Fizika protivrenost - konflikt izmeu dva fizika zahteva koji se meusobno iskljuuju, a
odnose se na jedan isti parametar elementa sistema, npr: softver u isto vreme treba da bude
kompleksan (da ima mnogo funkcija) i jednostavan (lak za uenje)
Fizika protivrenost se prevazilazi primenom jednog od etiri principa:
1) Separacija protivrenih karakteristika u vremenu
2) Separacija protivrenih karakteristika u prostoru
3) Transformacija sistema
4) Fazna transformacija ili fiziko-hemijska transformacija supstanci
Standardi su izgraena pravila za sintezu i rekonstrukciju tehnikih sistema. Postoji 76 standarda. Oni se
mogu podeliti po sledeim grupama:
Poboljanje sistema pomou malih promena ili bez njih
Poboljanje sistema promenom sistema
Tranzicija sistema
Detekcija i merenje promena unutar tehnikog sistema
Strategija za pojednostavljenje i unapreenje
ARIZ je osnovni analitiki alat, kao i alat za generisanje reenja kod TRIZ metoda. Slui za transformisanje
inicijalnog problema u najtaniju postavku, a zatim nudi set pravila za njegovo reavanje. ARIZ metod se
sastoji od 9 koraka. (na vebama su rekli da nije bitno znati korake, nadam se da je tako)
Primer za protivurenost: Mars kompanija je odluila da lansira novo pakovanje bitesize koji se pojedu
u jednom zalogaju. Linija po kojoj su korisnici proizvoda otvarali novo pakovanjeje bila neravna i pravila
se velika razlika izmeu visine otvora na krajevima pakovanja. Ovaj problem su pokuali da ree
dodavanjem recki (perforacije) meutim rezultati nisu bili zadovoljavajui. Onda su se odluili za TRIZ
metod. Od 76, iskoristili su 3 reenja. Najbolja i najjednostavnija ideja je bila ona koja je usmeravala
otvaranje pakovanja i spreavala bilo kakvo skretanje sa idealne linije: ukloniti lepak sa dela koji se otvara
(oko perforacije, kao i oko celog tog dela gde su presovanjem spojena dva zida kesice).

1.2. Modeli ivotnog ciklusa

Ovi koncepti su empirijski verifikovani. Najznaajniji model ivotnog ciklusa odnosi se na inovacije
proizvoda i inovacije procesa u proizvodnoj jedinici.
ivotni ciklus proizvoda predstavlja promene prodaje i profita u okviru industrijske grane tokom dueg
vremenskog perioda, gde se izdvajaju etiri faze: uvoenje, rast, zrelost i opadanje.

39

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Zrelost
Opadanje

Rast
Uvoenje

Faza uvoenja oznaava pojavu novog proizvoda na tritu. Fazu rasta obeleava rast prodaje i
pridobijanje poverenja potencijalnih kupaca. Maksimalna tranja za proizvodom se dostie u fazi
zrelosti, nakon ega dolazi do smanjenja tranje i zasienja, to pokazuje faza opadanja.
Tehnoloka S - kriva pokazuje performanse tehnologije u odnosu na investicije u R&D (ili u odnosu na
vreme), gde se izdvajaju tri stadijuma: nastajanje, rast i zrelost.
Indikator performansi
Granica performansi zbog prirodnog ogranienja
Zrelost
Rast

Uvoenje

Kumulativni napor
U fazi nastanka tehnologije, poetna ulaganja i napori imaju, uglavnom, marginalne efekte na poveanje
performansi. Kada se akumulira kritina masa znanja, nastupa nagli, gotovo eksponencijalni rast koji i
predstavlja fazu rasta. Nakon ove faze, dostie se zrelost u smislu nemogunosti daljeg rasta
performansi, zbog tehnolokih i ekonomskih faktora.

1.3. Metodi predvianja - tehnoloko predvianje

Predvianje predstavlja preduslov upravljanja. Krajnja svrha svih metoda i tehnika predvianja jeste
smanjenje neizvesnosti i rizika u procesu pripreme i donoenja odluka i obezbeenje optimalnih uslova
za preduzimanje konkretnih akcija za njihovu realizaciju.

40

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Pregled fundamentalnih pitanja na koja nauno-tehnoloko predvianje pokuava da odgovori:

Odreivanje poetnih uslova da bi se dolo do kreacije inovacije i dalje difuzije
Odreivanje poetnih resursa za generisanje ideja - kreaciju inovacije
Vreme potrebno za realizaciju inovacije i dalju difuziju
Efekti inovacije
Generalne podele metoda predvianja:
Kvalitativne tehnike, analiza vremenskih serija, kauzalni metodi;
Numeriki i nenumeriki;
Objektivni i subjektivni;
Ekstrapolacija, metodi procene eksperata i metodi modeliranja.
Dve osnovne oblasti predvianja: kvantitativno i kvalitativno predvianje.
Kao kljuni uslovi za primenu nekog od metoda kvantitativnog predvianja mogu se identifikovati
sledei:
1. Postoje informacije o prolosti
2. Date informacije se mogu kvantifikovati u formi podataka
3. Moe se pretpostaviti da e se ponaanje pojave u prolosti nastaviti i u budunosti (ovo se zove
i aksiom kontinuiteta)
Za kvalitativno predvianje vai suprotno - daje se prednost intuiciji i znanju u odnosu na iste,
kvantitativne podatke.
Dalja specijalizacija u okviru kvantitativnog predvianja moe se izvriti na sledei nain:
Metodi koji se zasnivaju na analizi vremenskih serija
Ova vrsta predvianja zasniva se na vrednostima koje je posmatrana pojava imala u prolosti i
ima cilj za otkrije zakonitost koja je postojala, pa se to ekstrapolira u budunost.
Metodi koji se zasnivaju na konstruisanju regresionih tj. kauzalnih modela
Ovi modeli pretpostavljaju da posmatrana promenljiva pruzrokuje odreeni efekat (uzrok posledica) u odnosu na jednu ili vie nezavisnih promenljivih. Cilj je da se na otkrije oblik
kauzalnog odnosa na osnovu kog se mogu predvideti budue vrednosti zavisne promenljive
Postoji klasifikacija koja metode tehnolokog predvianja svrstava u dve osnovne grupe: grupa
eksploratornih metoda i grupa normativnih metoda.
Eksploratorni metodi polaze iz prolosti i idu ka budunosti. Koriste akumulirana znanja u odreenoj
oblasti koja nastoje da iskoriste u predvianju budunosti. Normativni metodi se baziraju na
sistemskom pristupu i ovde orijentacija ide od budunosti ka sadanjosti. Prvo se, dakle, define cilj koji
treba da se postigne, a zatim se postavljaju mogue alternative i akcije, imajui u vidu sve raspoloive
resurse i potencijale, ali i sve ograniavajue faktore.

41

Menadment inovacija
Skripta za prvi kolokvijum
by Popkorn Junikorn

Eksploratorne metode:
o metodi subjektivne procene
o intuitivni metodi
o brainstorming
o Delphi
o teorija igara
o morfoloka analiza
o metod scenarija
Normativne metode:
o PATTERN metod
o sistemska analiza

42