Saznajte, otkrijte kada vas lau

Kako prepoznati laova

Komunikacija predstavlja jednu od bitnih ovekovih funkcija. Ona je odraz
ovekove evolucije, ali istovremeno nain njegovog prilagoavanja okolini i
drugim ljudima, kao sredstvo koje mu omoguava mesto i ulogu u
kontekstu drutvenosti njegovog bia. Od dva osnovna oblika komunikacije,
verbalne i neverbalne, vei deo je neverbalnog tipa (preko 90%
komunikacije licem u lice), a "govor tela" esto otkriva mnogo vie nego
reima iskazan sadraj. Imajui ovo u vidu moe se pretpostaviti da e se
laov mnogo lake razotkriti na osnovu nesvesnih neverbalnih poruka koje
alje, nego putem verbalizacije.
Politiar ili laov?
Kako su ljudi esto neiskreni jedni prema drugima u raznim prilikama i
svakodnevnom ivotu, prepoznati laova (osim ako se radi o politiaru),
nije uvek tako lako. Motivi koji navode ljude da lau su brojni. Neki lau da
bi se prikazali onakvima kakvi bi eleli da budu (lai su esto u skladu sa
neostvarenim eljama), drugi da bi pribavili neki vid line koristi, trei pak
koriste la da bi izbegli kritiku ili kaznu zbog neega to su uinili ili nisu
uinili, a okolina je to zahtevala ili je to bila njihova obaveza, itd. Ne postoji
univerzalni profil linosti koji bi se mogao pripisati laovu, ali i izvesno da
su nezrelost, oskudno razvijena savest, ekstraverzija, manipulativnost i
korienje drugih da bi se zadovoljile line potrebe, karakteristike na koje
emo esto naii kod onih koji su skloni laganju.
Pre nego to iznesemo neke smernice, vano je napomenuti da postoji
samo nekoliko aspekata govora tela koji imaju svoje znaenje nezavisno od
konteksta. Dobro laganje ne ukljuuje samo sto je mogue prirodniji govor,
ve i uklapanje jezika tela sa izgovorenim reima. Manja je verovatnoa da
e se laov upustiti u telesni kontakt ili se ak pribliiti nekome. Njegov
govor tela esto je kontradiktoran u odnosu na realnost. Motorika
ekspresija je kruta, ograniena na pokrete malih amplituda. Pokreti aka,
ruku i nogu, usmereni su ka sopstvenom telu. Na primer, kada pokazuje da
je srean, iznenaen ili tuan ekspresija e biti ograniena na pokrete
usana, za razliku od prirodne koja ukljuuje celo lice i telo. Kvantitet

ispoljenih emocija, u pogledu pravovremenosti nastajanja, intenziteta i

duine trajanja, odstupa od normale. Ispoljavanje emocija je odloeno,
due traje nego to je to normalno i iznenada se prekida. Takoe je
poremeen odnos izmeu verbalne i emocionalne ekspresije, u tom smislu
da ne idu istovremeno, ve nakon verbalne dolazi kratak period latencije.
Albert Mehrabian, jedan od istraivaa koji su prouavali kako se ljudi
ponaaju kada prenose istinite poruke, a kada lau, naao je da oni koji
lau manje govore, sporije govore i prave vie greaka u govoru. Laov e
koristiti vae rei da da odgovor na postavljeno pitanje. Moe ponekad
izbegavati "laganje" nedajui direktne odgovore, tj. izbegavae odgovore
umesto da opovrgne. Nekada e govoriti u monologu i bez zamenica.
Oseae se relaksiranijim ako se promeni tema razgovora za koju su
vezane lai ili e koristiti humor i sarkazam da bi izbegao temu.

Pogled govori sve

I pravac pogleda moe da otkrije skrivena oseanja ili zadranu infomaciju.
Osoba koja lae e izbegavati kontakt oima to je mogue vie i nee
gledati sluaoca u oi dok govori. Ljudi koji izdre na pogled manje od
jedne treine vremena provedenog u razgovoru, verovatno kriju od nas
neku informaciju. Ovde se izuzimaju veti laovi koji mogu jako dugo
odrati kontakt oima i kontrolisati izraze lica.
Izrazi lica se najlake kontroliu pa prema tome i najtee tumae. Ne
postoji specificno ponaanje koje kae "Ja laem", a posmatrai radije
gledaju lica onih sa kojima komuniciraju nego njihove ruke i noge, ime se
vri neverbalni pritisak na obmanjivaa da bolje kontrolie izraze lica ili da
pobolja njegovu sposobnost za davanjem lanih informacija. Takozvani
prolazni izrazi lica ili mikro-izrazi, prelete licem za manje od jedne petine
sekunde, i njima na primer, moe osmeh na trenutak da se zameni tugom
ili besom. Mi ih registrujemo samo nesvesno. Ovim moemo da objasnimo
zato ponekad imamo neprijatno oseanje da nas ne voli, iako je vrlo
prijatan sa nama. Potisnuti izrazi jesu iskrena oseanja koja poinju da se
formiraju sve dok ljudi ne shvate ta se deava pa ih brzo zamene onim
izrazima koje ele da prezentuju drugima. Ovi izrazi se javljaju mnogo
ee i due traju nego mikroizrazi, pa ih je lake uoiti, s tim da ljudi koji
veto lau obino mnogo paze da im se prava oseanja ne iskradu na ovaj
nain. Najpouzdaniji u otkrivanju pravih oseanja jesu miii tela, jer ih je
praktino nemogue kontrolisati. Na primer, neko namesti osmeh da bi
izrazio zadovoljstvo ili radost, a unutranji uglovi obrva se diu i na sredini
ela se javljaju bore odajui tugu.
Veina poznatih autora iz oblasti neverbalne komunikacije kao to su
Dezmond Moris, Pol Ekman, Alan Piz, smatra da se odavanje ee deava
u donjem delu tela. Ljudi koji lau ili zadravaju informaciju vrpoijie se u
stolicama naslanjajui se prvo na jednu pa na drugu stranu, prekrtae
esto noge kao da ele da pobegnu iz situacije. Oni kojima je dosadno a
pretvaraju se da su zainteresovani, obino se odaju zgrenim pozama.
Panju treba obratiti i na razliite radnje samododirivanja kao to su
povlaenje usne koljke, trljanje poledjine uha, trljanje ili ekanje zadnjeg
dela vrata, pokrivanje usta akom, prekrtanje ruku na grudima, zatvaranje

oka i trljanje kapka da bi se izbegao kontakt oima. Alan Piz napominje da

mukarci obino snano trljaju oko gledajui u pod, dok ene neno
masiraju kou ispod oka i gledaju u vis. Crvenjenje, znojenje, drhtanje
glasa, gutanje pljuvake, igranje olovkom ili naoarama samo su neke od
oiglednih aktivnosti na koje treba paziti kod ljudi koji ne govore istinu.
Na kraju valja istai da je govor tela skoro uvek bolji vodi do istine od rei,
da je nezahvalno razmatrati neverbainu komunikaciju nezavisno od
konteksta i da prvenstveno treba traiti nesklad izmeu verbalnih i
neverbalnih poruka.

Tajna odbrana od laganja

Ljudi nisu genetski programirani za laganje. Psihologija, neurologija i ostale
nauke koje se bave reakcijama tela prilikom laganja dole su do zakljuka
da ljudski organizam na la koju izgovara reagura kao na neugodu,
opasnost, pretnju, stres. Reakcije tela na stres su povienje pritiska, ubrzan
puls, plie i ubrzano disanje, slabiji dotok krvi u kou, znojenje... To su
reakcije koje se dogaaju automatski i na njih je nemogue svesno uticati.
Kako bi prikrili nervozu, i pobedili savest ljudi nesvesno pokazuju upravo
znakove borbe s vlastitom saveu (koja je programirana da bude ista).
Sigurno ste esto bili u situacijama kada ste eleli sakriti svoje oseaje.
Moda ste bili ljuti ili tuni ili zaljubljeni, a nikako niste hteli da drugi to
vide. A moda ste i namerno neto pokuali slagati. Koliko god reima
pokuali sakriti svoje oseaje, bilo svesno, bilo nesvesno, neverbalni
znakovi su izdajnici koji e nas obino odati. ak i kad osoba pokuava
svesno kontrolisati svoje neverbalne znakove, pravi oseaji ipak izbiju iako
to moe biti samo na deli sekunde.
"Govor tela je odlian nain otkrivanja lai. Ipak, veina ljudi ne zna itati
signale. Pretpostavljaju da neko skriva istinu kad izbjegava kontakt oima.
Istina je suprotna. Laovi obino ine sve to mogu da vas uvere u svoje
lai, mirno sedei i posmatrajui vae reakcije", kae strunjak za govor
tela, Richard Newman. "Dodirivanje lica i brzo treptanje su glavni znakovi

koji ih odaju. Ali, ak i vrhunski svetski strunjaci mogu odgonetnuti samo

do 85 posto lai prema govoru tela", dodao je.
Ma ime se bavili i u kojoj god situaciji bili, biemo u prednosti ako znamo
prepoznati kad nam neko ne govori istinu. Pritom je moda najtee
razlikovati NERVOZU od laganja. Katkad je osobi poveren zadatak da
prenese vest ili iznese podatke, a ona se sa tom veu i podacima ne slae.
U takvoj e situaciji znakovi upozorenja koje alje telo biti u neskladu s
porukom.
Uopteno pitanje glasi: Je li mogue da je govor tela laan?. Opti
odgovor na to pitanje je odrian, zbog izostanka podudarnosti pokreta,
mikrosignala koje telo upuuje i izgovorenih rei. Primera radi, kada
prevarant prua dlanove i smei vam se priajui la, njegovi ga
mikropokreti odaju i nesvesno. Zenice se suavaju, jedna obrva se moe
podignuti ili ugao usana na tren zgriti, a svi ti signali su suprotni znaenju
kretanja otvorenim dlanovima i iskrenom osmehu. Posledice su da
sagovornik nije ubeen da poveruje u ono to uje.
Ljudski um poseduje, ini se, neaktivan sigurnosni mehanizam koji bi
registrovao sporno kada prima seriju nepodudarnih poruka pomou
kretnji. Poznati su, meutim, sluajevi u kojima se govorom tela namerno
nastoji zavarati da bi se postigle prednosti. Primera radi, takmienje za Miss
svijeta ili Miss Universe, na kojima svaka uesnica izvodi studiozno
pripremljene pokrete telom da bi odala utisak topline i iskrenosti. Mnogi
politiari su pravi strunjaci u laganju govorom tela da bi pridobili glasae
koji e poverovati u ono to govore. Za politiara koji je tomu vian obino
se kae da ima harizmu.
Tehnika u slubi otkrivanja istine - klikni ovde
www.kavanali.com

Laganje i laljivci
Svako zna da laganje moe znaiti nevolju. Veina nas je to saznala jo u
deijoj dobi. Ali, ta ako ste se izvukli? anse su, ako ste se izvukli, da ete
pokuati ponovno, a laganje moe postati koristan alat u ivotu. Stvar je u
tom to, pre ili kasnije, takvo ponaanja vas lupi po glavi. Ono poinje
uticati na vae odnose, a to moe utiecati na vae zdravlje.
Veza uma tela
Nai nerni sistem su spojeni na na imuno sistem tako da ima smisla da
mozak i emocije mogu slati poruke koje utiu na zdravlje. Jednostavno,
vae telo reaguje na nain na koji vi mislite. Kada razmiljamo o lepim
stvarima nae telo proizvodi endorfin, hormon koji ini da se oseamo
dobro. To takoe doprinosi jaem, zdravijem imunolokom sistemu. Isto
tako, kada smo zabrinuti, anksiozni ili pod stresom, naa tela proizvode
razliite vrste hormona poput kortizola i norepinefrina. Kortizol poveava
eer u krvi i potiskuje imunoloki sistem. Norepinefrin ubrzava rad srca i
poviuje krvni pritisak.

Neki lekari i holistiki terapeuti se slau da e se osoba koja neprekidno

lae na kraju suoiti sa anksioznou, depresijom, fizikim, pa ak i
psiholokim bolestima.

Zato laemo?
Psiholozi nam govore da laemo jer se bojimo posledica istine. Krivica je
teak teret za one koji ive uz nju, tako da ljudi lau kako bi izbegli da
izgledaju glupi ili nesposobni, ili da se neko ne naljuti na njih.
Postoje i drugi razlozi zato ljudi lau. Ljudi se boje da e biti kanjeni.
Neugodno im je, oni gube status ili ne mogu dobiti ono to ele, a mnogi
laljivci manipuliu ljudima. Laljivci misle da tite sebe, ali laganje moe
biti pogubno za zdravlje i sreu. Pre svega, potrebno je puno vie truda da
se kae la nego istina.
Da biste bili uverljiv laljivac, morate iveti u lai, to znai da morate
uveriti sebe u la. To je stresan posao, jer je puno lake zapamtiti istinu
nego detalje lai. Ako vas ispituju o situaciji koja je dovela do lai, morate
se drati prie ak i ako vas netko izazove uz dokaz da laete. Potrebno je
glatko prei preko svakog izazova uz dobro pamenje kako bi svaku la
mogli uverljivo obraniti. ak i najuverljiviji laljivci stalno brinu da e se
njihova la otkriti. To je ona vrsta teskobe koja donosi ireve, glavobolje,
besane noi i paranoje.
Laganje nije samo antisocijalno ponaanje, laljivci esto postaju
nedrutvene osobe. Ako se kreu u krugu ljudi kojima lau, poinju im
smetati ti ljudi. Oni ih ak mogu njih kriviti za svoje probleme. Nije ni udo
da lai mogu unititi radne odnose, brakove i prijateljstava. Ako ste
uhvaeni u lai, va kredibilitet pada u vodu.
Dakle, laljivci su svud oko nas. Dovoljno se pogledati u ogledalo jer smo
svi u nekoj situaciji lagali.
Tehnika u slubi otkrivanja istine - klikni ovde
www.kavanali.com

Sedam klasinih znakova koji

otkrivaju laljivce
Ako neko lae, nee vas gledati u oi, barem u odreenom delu razgovora.
Normalno, ljudi uspostavljaju kontakt oima najmanje pola vremena koliko
traje razgovor. Jedno upozorenje: postoje neki ljudi koji e bez obzira na
la uspostaviti kontakt oima, samo da bi dokazali da govore istinu.
Promjena u visini tona glasa, puno mucanja (umm, ah) ili ienje grla
moe znaiti da osoba lae.
Neobian govor tela otkriva laljivca. Ako se osoba premeta s noge na
nogu, lamata rukama, podie ramena, okrene se od vas ili prinosi ruke licu,
drugim reima, ako deluje nervozno ili joj je neugodno, to bi moglo znaiti
da lae. Takoe pripazite na bledilo ili crvenilo lica i ubrzano treptanje.
Neto zvui sumnjivo. Proturene izjave koje nisu u skladu sa priom ili ne
zvue sasvim dobro, su obino deo lai.
Ponekad, preterano obrambeni stav osobe koja odbija odgovoriti na sva
pitanja, pa ak i vas optuuju za laganje, otkrivaju laljivca. To moe
znaiti da neto skriva.
Ako neko lae i vi promenite temu, anse su velike da e samo nastaviti
razgovor na novu temu. Osoba koja govori istinu, meutim, verojatno e se
zapitati zato ste promenili temu i eli e se vratiti na prethodnu temu.
Osoba koja lau esto e pokuati promeniti temu koristei se humorom ili
sarkazmom.
Naravno, niko ne moe sa sigurnou rei govori li netko istinu ili lae. Iako
biste trebali verovati svojem instinktu, ako niste sigurni najbolje je pokuati
prikupiti neke dokaze koji potkrepljuju vae miljenje. Umesto da se
oslanjate na specifino ponaanje, hvatanje laljivca je najlake ako znate
njegovo normalno ponaanje. Kada se ponaanje naglo promijeni,
verojatno je to trenutak kada izgovara la.

Govor tela laganje

Ako elite saznati govori li neko istinu samo mu se zagledajte u oi,
savetuju naunici. Naime, istraivanje britanskog tima sa Sveuilita
Portsmouth pokazalo je kako laljivci na poseban i prepoznatljiv nain
trepu oima. Oni u trenutku pre i tokom izricanja lai trepu manje nego
to je uobiajeno, a potom sledi niz treptaja osam puta bri od uobiajenog.
Prosean broj treptaja kree se izmeu 10 i 15 u minuti.
U studiji predstavljenoj u asopisu Journal of Non-verbal Behaviour
psiholozi istiu kako bi se rezultati mogli upotrijebiti za razotkrivanje
laljivaca.Tokom istraivanja grupa dobrovoljaca trebala je deset
minuta obavljati svoje svakodnevne aktivnosti izbegavajui one
stvari zbog kojih bi posle morali lagati. Druga grupa trebala je
ukrasti parfem iz kancelarije i potom negirati to delo. Njihovo
treptanje, koje je u poetku kod svih bilo jednako, praeno je
elektrodama rasporeenim oko oiju.

Kada su im postavljena kljuna pitanja i tokom odgovaranja broj treptaja

oiju 'laljivaca' znaajno je pao. Kod ispitanika koji su govorili istinu taj je
broj malo porastao, verojatno zbog treme testiranja. Nakon toga broj
treptaja 'laljivaca' znatno je porastao, dok je kod onih koji priaju istinu
ostao isti. Strunjaci pretpostavljaju kako bi uzrok ovog obrasca mogao biti
mentalni napor potreban za smiljanje lai. Laljivci moraju smisliti svoje
prie i moraju pratiti svoje izmiljotine kako bi bile u skladu s onime to
slualac zna ili moe saznati. Osim toga oni moraju zapamtiti to govore
kako bi kasnije mogli dosledno ponoviti priu te kako bi zapamtili to su
kome rekli, objasnila je voditeljka istraivanja dr. Sharon Leal.Niz treptaja

koji sledi nakon lai mogao bi se objasniti nekom vrstom oslobaanja

energije nakon napetosti, dodala je.

Ovi znakovi raskrinkat e, bez imalo

sumnje, svakog laljivca
Ukoenost, "politike" reenice i neprijateljski stav najjednostavniji su
detektor lai. Laljivac ne naginje glavu, esto govori povienim tonom i
odgovara usporeno
Iako je iskrenost vrlina, la je, naalost, sastavni deo svakodnevice. Bilo
male ili velike, lai su prisutne na poslu, u politici, ljubavi i u porodinom
okruenju. Ljudi lau iz razliitih razloga - kako bi se nekome svideli, da
sauvaju tajnu, stvore eljenu reputaciju ili da izbegnu kritike i sankcije.
Sigurno ste se i sami mnogo puta nali u nedoumici govori li vam va
kolega, prijatelj ili lan porodice istinu. Kako biste razotkrili laljivca,
obratite panju na govor tela, boju glasa i oi, posebno zenice koje se ire
kada ovek lae. Laljivca moete prepoznati i po uznemirenom ponaanju,
nervoznom klimanju nogom te po dodirivanju nosa i ekanju iza uha.
Laljivac nije kooperativan
Laljivci su skloni prigovaranju, negativnim izjavama, nerado sarauju te
zauzimaju neprijateljski stav jer si time smanjuju mogunost greke.
Ne radi to to govori
Postoji itav niz odstupanja izmeu onoga to laljivac govori i onoga to
ini. Boja glasa neusklaena s izrazom lica upuuje na to da se njegove
emocije ne podudaraju s verbalnim izjavama.
Laljivac ne naginje glavu
Ako se va sagovornik ugodno zavalio, oputen je te naginje glavu na jednu
i drugu stranu - on na pitanja odgovara iskreno. Laljivcu su pitanja pretnje
te se dri uspravno i jako ukoeno.

Previe formalnosti
Laljivci se esto izraavaju gramatiki besprekorno, koriste duge rei te
pune, a ne skraene oblike fraza. To signalizira da nije re o leernom nego
o dobro planiranom razgovoru.
Odaje ga govor tela
Govor tela nije uvek pouzdan detektor lai, upozorava psiholog dr. Paul
Seager. Veti laljivci dobro prikrivaju nervozu i gledaju vas u oi. Zato dr.
Sager savetuje da je laljivca mnogo lake prepoznati ako se obrati panja i
na verbalne znakove. Panjivo sluajte to vam sagovornik govori te
obratite panju na koji nain to ini. Ako, primetite, sumnjate da vam
partner nije veran, pitajte ga: "Vara li me". Ako odgovori: "Ne, naravno da
ne!", verujte mu vie nego ako kae: Kako me uopte moe pitati tako
neto. Takvo izbegavanje konkretnog odgovora tipino je dvosmisleno
ponaanje. Ponovite pitanje, a ako to razljuti vaeg partnera, vrlo je
verojatno da nije iskren.
Manje pokreta - manje istine
Trudei se da bude uverljiv, laljivac svu energiju preusmerava sa telesnih
pokreta na funkcije mozga. Stoga je naoko mirniji nego inae u normalnim
situacijama.
Povien ton ga odaje
Postavite sagovorniku trik-pitanje te obratite panju na boju njegvog glasa.
Ako se ona menja uz postupno podizanje tona, to je pouzdan znak da on ne
govori istinu.
La usporava odgovore
Mozgu je potrebno mnogo energije da u trenutku smisli i skuva la.
Posledica su osetni zastoji u komunikaciji, odnosno pauze izmeu
postavljenog pitanja i odgovora.

Bombardovanje sumnjivca pitanjima

Laljivca ete uhvatiti na delu postavljajui mu niz tekih pitanja. Mutni,
nejasni odgovori bez detalja znak su za uzbunu. Insistirajte na to vie
detalja jer je time vea i mogunost da se laljivac uplete u mreu vlastitih
lai.
Dirnuta pria najtei je ispit
Primenite policijsku tehniku te nakon to vam sagovornik ispria svoju
verziju dogaaja, zatraite da vam sve ispria ponovno, ali obrnutim
redosledom. Ako je lagao, to mu nee biti jednostavno.

Laganje kao poremeaj

U svakodnevnom ivotu se susreemo sa laljivcima. Motivi laganja su
razliite prirode, pa jedni lau zbog postizanja line koristi, dok drugi lau
da bi se izvukli iz neprilika. Postoje i one male dobronamerne lai koje
izgovaramo kada nekoga ne elimo da povredimo. Meutim, ono to je
manje poznato jeste da la moe biti povezana sa nekim psihijatrijskim
poremeajem, a osobe koje tako kompulsivno lau moraju se od svoje
bolesti leiti.
Munchausenov sindrom je psihijatrijski poremeaj u kojem neko izmilja
simptome bolesti ili psiholoke traume sa namerom da privue panju i
izazove saoseanje. Tu spadaju i ljudi koji lau o tome da su njihova deca
bolesna i izmiljaju razne sindrome. U svakodnevnom ivotu takvi ljudi
izmiljaju razne prie samo da bi skrenuli panju na sebe.
Razlika izmeu hipohondrije i ovog sindroma ogleda se u injenici da
hipohondri zaista veruju da boluju od neega, dok osobe koje boluju od
Munchausenovog poremeaja znaju da nisu bolesne i svesno lau. Neto
slino esto se moe uoiti kod male dece koja lau da ih neto boli da bi
privukle panju roditelja. Ovakve osobe koja boluje od ovog sindroma
odlaze na forume i priaju o svojoj borbi sa tekom boleu ne bi li izazvale
saoseanje. Razlika izmeu obinog laljivca i osobe obolele od takvog
sindroma je u tome da kad ovek lae u svakodnevnom ivotu to je
najobinije manipulisanje injenicama, dok osobe koje pate od
Munchausena ive svoju la, pa se esto i same sebe uvere u nju. Osim
impresioniranja okoline, razlog takvog laganja moe biti i strah od
suoavanja sa stvarnou.
Tehnika u slubi otkrivanja istine - klikni ovde - www.kavanali.com

Patoloko laganje
Kako oznaiti precizno to je to patoloko laganje kada puno ljudi govori
lai? Kao da su lai postale deo nae svakodnevnice kojima se neki slue da
bi prevarili druge, neki pak da bi ublaili bolne istine, a oni trei lau iz
sasvim nepoznatih razloga.
U slubenim meunarodnim klasifikacijama posebno je oznaena kategorija
patolokog laganja. Ta kategorija podrazumijeva da je patoloko laganje u
osnovi prisutno kod one osobe koja stalno govori lai bezobzira na injenicu
da za iste moe biti ili ve jest kanjena.
Laganje je ee prisutno kod pojedinih bolesti i poremeaja kao npr. nekih
razvojnih i/ili antisocijalnih patolokih poremeaja. Naunici su dokazali da
postoje i odreeni centri u mozgu koji bee promene kod patolokog
laganja. Studije su pokazale npr. smanjenu aktivnost u jezgri talamusa,
posebno u podruju tzv. desnog hemitalamusa te poveanu aktivnost u
prednjem cingularnom renju, dorzolateralnom prefrontalnom korteksu kod
grupe volontera koji nisu skloni patolokom laganju.

Ako je laganje zajedniki obrazac ljudskog ponaanja kada postaje

patoloko? U psihijatrijskom argonu patoloko laganje se oznaava esto
kao pseudologija fantastika, a ree se koristi sinonim mitomanija i bolesno
laganje. Za razliku od laganja koje u temelju ima sticanje odreene koristi
za osobu koja lae, patoloko laganje se ee vezuje za osobu, a ne za
situaciju, nema eksterne odnosno posledine koristi i uglavnom je
nesvrhovito. ak tavie, diskriminirajue je za osobu koja lae, a ona se
bezobzira tome i dalje koristi laima.
U suvremenoj DSM-IV klasifikaciji bolesti i poremeaja, patoloko laganje
kao kategorija ne postoji. Meutim postoji kao jedno od psiholokih stanja i
simptoma u okviru tzv. umiljenog poremeaja, mada se sa sigurnou
moe tvrditi da mnoge osobe sklone patolokom laganju ne pokazuju ostale
simptome umiljenog poremeaja.
Patoloki laljivci opsesivno i impulzivno lau. Menja se samo tematika.
Stoga mnogi ovaj fenomen pribliavaju razini psihotinog poremeaja.
Postoje stavovi da patoloki laljivci ne mogu kontrolisati svoje lai, to
moe dovesti i do kriminalnog ponaanja koje se npr. moe ispoljiti i kod
davanja iskaza na sudu.
Jo uvek nedostaju istraivanja o eventualnim abnormalnostima sredinjeg
nernog sistema, nedovoljno je istraeno pitanje da li je patoloko laganje
posledica preegzistirajue duevne bolesti ili je to sama duevna bolest, ako
pak jeste tada bi bilo neophodno odrediti njezine stabilne i konzistentne
simptome i uvrstiti je u meunarodnu klasifikaciju bolesti.
Sve ranije navedene nepoznanice predstavljaju i potekou kada se radi o
leenju osoba koje patoloki lau. Patoloki laljivci se u pravilu ne oseaju
bolesnima, njihovo ponaanje je esto impulzivno i opsesivno, a nagon za
laganjem nekontrolisan. Postoje odredjene vrste psihoterapije i
farmakoterapije koje ne deluje direktno na patoloko laganje, ali deluje
upravo na gore navedene komponente kao njihov sastavni deo.
Tehnika u slubi otkrivanja istine - klikni ovde
www.kavanali.com