,5)cW %%06, 3.

3 91

HARVARD
COLLEGE
LIBRARY

/"

ienr. gjorgjia

P1ESNI Ili/IIU.
IZDATE

Rl- LJUDEVITU GAJU.

U ZAGREBU, 1855.
TISKOM NARODNE TISKARNICE DRA. LJUDEVITA GAJA.

/'
. >

^
1hARVAR[T\
UNlVERSlTY
LlBRARY
MAY 20 lM8

Sveuilina Mitnici
U Z A ti S. tliU

'* A

V1.*

ZAMJENA
**,

piiitiiti
od

A. Maurania.

U ovoj knjizi saderane Gjorgjieve psme nisu bile

dosl jo nikada tiskom izdate, nego su se, kao veinom i
ostala Dubrovanah narodna dlti , samo u rukopisih uvale.
Rukopisah pako, u kojih su ove psme sabrane, ima vie.
Pokojni otac Innocencij Culi (Gluhi), franciskan, pisao mi
je god. 1838. iz Dubrovnika, da je on sam vidio i prispodo
bio est takovih razlikih rukopisah. U knjinici pako izdatelja ove knjige, g. carskoga savetnika , doktora Ljudevita
Gaja, nalaze se dva rukopisa, a i u nadbiskupskoj knjinici
u Zagrebu jedan.
Ovi rukopisi veinom nose naslov: Piesni razlike
sloene po Niku Barnje di Giorgi", t. j. po Nikoli, sinu Bar- I
narda Gjorgjia. Ove je naime psme sastavio Gjorgji jo
mlad pod svojim kerstnim imenom Nikole, prije nego pojde
i* u kalugjere; a budui da je poslije kao kalugjer sastavio

IV
vie drugih dlah, t. j. ivot sv. Benedikta, Saltier Slovinski, Uzdahe Mandaliene itd., koja su sva pod kalugjerskim
imenom Ignacie i tiskana i svetu poznata, tako je radi
jednolikosti i na ovom delu metnuto ime Ignacie na mesto
Nikole.
Od svih poznatih rukopisah najbolji je onaj, to ga je
g. Antun Kaznuci, jedini od ivuih jo staracah u Du
brovniku, koi je s vtinom kitio narodno psnitvo, poklo
nio g. Gaju s uvtom, da ga tiskom izda. Rukopis je u
van u toku, svezan je tverdo u osmini, papir mu je bel i
tanak, a debeo je palac i pol. Na pervoj stranci nie pod
obinim naslovom bilo je jo nto napisano, to se nemoe proitati, jer je tako zamereno i naarano perom,
da se nita nemoe razaznati. Od stranke 1. do 173. sader' ; ava predgovor u versih pod nadpisom : Razumnomu ti
ocu", pak onda 53 razlike, ponajvie ljubezne psme, izmedju kojih su od one, koja je pod br. 50 (u ovom izda
nju pod br. 4l. Prijatelju u Dalm.), odrezana 3 lista, saderavajua posldnjih 36 strofah ; zatim od str. 174. do 274.
ekloge ; od str. 276. do 326. zgode nesrene ljubavi ; od
str. 328. do 377. knjigu I. Eneide Virgilijeve, i poetak
tragedije Judita"; od 378. do 432. psnih bogoljubnih 17.
Na str. 434. stoji naslov: Piesni razlike": ali neima ni
kakve psmc, nego su 3 lista odrezana. Iz kazala, koje se
nalazi na koncu rukopisa, vidi se, da je na onih odrezanih
listovih bilo: Pokajanje ljuveno".
Dalje odavd nisu stranke brojevi zabilene u ruko
pisu, nngee- akon nkoliko praznih listovah poimaju psme
pirne, na kojih naslovnoj stranci nalazi se, rek bih, istim pe
rom i cernilom, kojim je izradjen vas rukopis, upisano ime

Mateo Gradi", odakle se ini, da je vas ovaj rukopis ru

kom istoga Gradi prepisan; a valja da je i na glavnom na
slovu bilo napisano njegovo ime, ter morda i naznaeno, po
ijoj naredbi su ove psme u jednu knjigu sabrane, pak se
sada nemoe proitati, kako je gori reeno. Psamah pirnih ima 12, a jedan je list odrezan, na kojem biae jo 13.
psma za odra" (za odar).
Zatim slde popvke za gudke", njih 5, pak 2 lista
prazna a 3 odrezana, ter onda su stranke na novo brojene ;
a ima jih odavde do kraja bez kazala l07, saderavaju
nkoje prevode imuna Zlataria, koje je Gjorgji samo
prenainio, kao: pretvorah Ovidijevih knjigu I., poslanicu
Leandrovu i Liepu postaranu.
Vas ovaj rukopis spisan je, kako rekoh, jednom rukom
dosta lpo i itljivo ; a drugom je rukom i drugim cernilom
u njem ili izpravljeno, to je bilo pogrno prepisano, ili
promnjeno, to se je moglo lpe rei. Tako su na ne
kojih mstih ne samo pojedine ri, nego i po cle strofe
promnjene, gdto izputene, a gdto dodate.
Ove je psme, a osobito ljubezne, sastavio Gjorgji
veim dlom prije nego pojde u Rim, da stupi u red je
zuitski, dakle do god. 1697; a kada su, i po kom u ovaj
rukopis sabrane ? to se upravo nezna ; nu ako ovk pro
ita ono, to Gjorgji veli u predgovoru k Mandalni : Pri
druih k uzdasima i nieke piesance, koje vei dio parvina su
od moje mladosti. Bieh ih vele vee od dietinstva slo
io, nu jur idui za stati u Rimu, ko stvar zalihu i male
sciene, uzegoh svekolike, ke biehu pri meni: ali ne s podpuniem porazom , er mnoge izmedfu ostalieh u tudjieh ru

VI
fttih safir finie se, one navlastito, koje Ijuvezni i tastine izhilrenije saderia/in, fer od druzieh u kitu sloene idu s
mojom bolesti po rukah s nadpisom od Razlicieh piesni
N/ka Banije Gjorgji vlastelina dubrovakoga" , koiem se
imenom nazivah prije, neg odstranih se n redovnictvo" ;
mora rei, da je sve ove psme ,,u jednu kitu sastavio'' ili
isti Matija Gradi, kojega rukom je vrojatno sva knjiga
prepisana, ili ve prije njega koi drugi, od koga je Gradi
ve sabrane pesme prepisao.

Ako pak uzmemo na um, da se na poetku ove sbirke

Gjorgjievih pesamah nalazi jedna psmica kao predgovor
stiocu od strane psnika, u kojoj se veli medju ostalim :
., Ostatci piesamah onih ovo su, kojima
Plamenom mart donih, kad idjah put Rima.
I jer stvar razvitu raznose vietri, znam,
INjih sloili u kitu, koju ti darivam.1'

onda moramo rei, da je Gjorgji sam sabrao ove psme,

koje mu biahu nespaljene ostale, a Gradi da mu je samo
pisar bio.

I doisto oba gori navedena mesta iz Gjorgjia tako su

protivna jedno drugomu, da se muno ini na pervi mah
vrovati, da su oba iz jednoga pera potekla. Ter budui po
znato, da su uzdasi Mandalne pod oima samoga pesnika
izili u Mletcih : razloito se mora misliti, da je onaj pred
govor pred Uzdasi pisao bez dvojbe sam Gjorgji, doim
bi se lahko misliti moglo, da je onaj predgovor u versih
na elu Razlicieh piesamah" po kom drugom , nezna se
kada, a na njegovo ime napisan.

VII
Ali kad se ovaj rukopis pozorno pregleda, pak kad mu
se nkoje psme prispodobe s izdanjem psamah tiskanih uz
Mandalnu od 1728, mora se suditi, da je isti rukopis bez
dvojbe bio u rukuh, a valjda i u vlastitosti Gjorgjia, kako
e se nie vidti ; poem nastaje sasvim nedvojbeno, da je
i onu psan pod nadpisom tiocu" zbilja sam Gjorgji
napisao.
Gjorgji izdao je Uzdahe Mandalne g. l728 s dodat
kom od 48 duhovnih i dloizpravnih psamah. Medju ovimi
psmami ima ih vei dio iz ovoga rukopisa, i to a) one,
koje se nalaze u rukopisu pod brojem l6, 20, 21, 36, 39,
40, 43, 44, 45, 5l, 52 i 53 ; i) ekloga sedma ; i c) svih 17
bogoljubnih psamah, dakle ukupno psamah 30, koje veli Gj.
da su pervina njegove mladosti (i koje su sve u ovom iz
danju izputene izvan ekloge ista Zagorka") , pak onda
l8 novih psamah, koje se nenalaze u rukopisih. Odavde se
vidi, da je ovaj na rukopis stariji nego li pervo izdanje
Mandalne ; jer drugako ili nebi bilo u rukopisih nijedne
od onih pesamah, koje su tiskane s Mandalnom, ili bi moale sve biti, da su iz tiskanoga izdanja prepisane.
Nkoje su pako psme uz Mandalenu na vie mstah
vie manje drugaie tiskane, nego li su bile izvorno napi
sane u ovom rukopisu ; a sva ona msta su ve u rukopisu
onako promnjena istom rukom, koja je vas rukopis izpravila. Nemoe se pako rei, da je i ove promne u ruko
pisu tko uinio posl, ve polag tiskanih ovih psamah; jer
ima u rukopisu mstah, koja su istom rukom preinaena, a
koja su s Mandalnom opet na tretji nain tiskana izila; a
ima i onakovih, koja je izpravitelj prekriio pak hotio promeniti : ali one promene nije sverio. Onakva su mesta

VIII
bez promene tiskom izila, kako su bila izvorno u ovom
rukopisu napisana. Najvee je preinaenje uinjeno u psmi,
koja je uz Mand. tiskana pod broj. XXIX., pak pod broj.
XXXVI. u strofah 29. i 30.; i najposl pod broj. XLYIH.
na koncu psme Ona perva psma pod broj. XXIX. o
serdcu sv Katarine, koja u tiskanih knjigah ima samo 4
strofe, imala je izvorno 7 strofah, a perve dv glasile su
ovako :
Bez ivota jes iviti
Meni, kad mi sardce ukrade,
Tko je mogu dopustiti,
Da i bez sardca ivem sade.
Bez sardca sam, i jo ljuveno
Gorim na zrak boanstveni,
Sardce odnese me ranjeno,
Tko je od sardca drai meni"

Perva je od ovih strofah najprije promnjena u ruko

pisu ovako:
Bez ivota jes iviti
Meni, kad mi sardce uzo je,
Tko i bet sardca tac hraniti
ito moie tielo moje."

pak onda je prekriena i izputena, a zatim je druga strofa

premetnuta onako, da su dolnja 2 redka metnuta gori, a
gornja 2 dol, ter je onda tretji, ili bivi pervi redak promnjen, da je izila strofa ovako :
Sardce odnese me ranjeno
Tko 'e od sardca drai meni :
Tiem ho mogu ja ljuveno
Goriet na zrak boanstveni ?"

IX
Najposl je Gj. ovu strofu u tisku ovako izdao :
Sardce odnese m ranjeno
Tko 'e od sardca drai meni,
/ jo gorim ja ljuveno,
Njegov na zrak preblaieni."

Osim ove strofe promnjene su poneto jo 3 sldee

onako, kako se nalaze tiskane. U ostalom budui da su
posldnje 2 strofe ove psme u tiskanih izdanjih, mleta
kom i zagrebakom, valjada nehotice izputene, meem je
ovd, da se prigodom novoga izdanja bogoljubnih psamah
lake budu mogle najti i staviti na msto, gd manjkaju.
Evo ih :
0 Jesuse, ti mi budi
8vedj ko sada sardce i dua,
Moj duh sardca ve neudi,
Liepi er ivot tobom kua.
Darovim se zamienimo,
To 'e moj elji od potrebe,
I u vke posvojimo,
Ti m sardce, a ja tebe."

Odavd se vidi } da nebudui sva ona preinaenja

jednaka sa tiskanim izdanjem nisu odande ni uzeta ; dakle
da moraju biti starija, jer bi onda i ove posldnje 2 strofe
kao suvine bile prekriene ; b) da su ona preinaenja ui
njena rukom samoga Gjorgjia. A da je sam Gjorgji vas
ovaj rukopis svojom rakom izpravio, pozna se takodjer po
raci iliti znaaja pisma, koi je sasvim jednak s Gjorgjievim
autografom o sv- Jerolimu, od kojega sam vidio jedan po
vei komad u Gajevoj knjinici.

Stojei stvar tako, ostaje, kako rekoh, bez dvojbe, da

je Gj. sa"m ove svoje psme sabrao u jednu kitu, i metnuo
sprda onu psan ,,tiocu" ; a to po svoj prilici onda, kad
se, probaviv 7 godinah u jezuitskom redu, povrati u Dubrov
nik, ter ond ivljae nko vrme (1604 1606) u svetskih
haljinah, dok je opet stupio u red sv. Benedikta. Radi esa,
premda se je Gj. u prepisivanju tudjom rukom sluio, derim, da ovaj rukopis ima jednaku vrdnost, kao da je vas
rukom samoga psnika napisan.
Ali kako se mogu dakle, pitat e tko, razjasniti ona dva
gori navedena protivno glasea Gjorgjieva msta? Ja mi
slim, da je protuslovje onih rih samo prividno. Yeli bo Gj.
u predgovoru k Uzdahom, da su se navlastito one njegove
psme, od druzieh u jednu kitu sloene, u tudjieh rukah
sahranile, koje izhitrenije sadravahu ljuvezni i tatine.
Kao takve pako izhitrenije svoje psme drao je Gj. valjada
samo one, koje je spalio i kojih neima u ovom rukopisu :
ali ih zato ima jo poneto u drugih rukopisih ; ter valjada
je za ove mislio, kad je ono reko. Nu onih pesamah ni
sam nao u nijednom drugom rukopisu, koje su izrezane
u ovom, a to valjada zato, to ih je sam psnik unitio
prije, neg su se mogle od koga prepisati.
U ovo izdanje uzete su iz Gjorgjieva rukopisa sve
psme, koje jo nebiahu tiskane, i to bez svakoga prispodobljenja s drugimi rukopisi ; a zatim je dodalo 17 drugih
njegovih pesamah, koje se nalaze u rukopisu ovdanje nad
biskupske knjinice. Ovaj posldnji rukopis pisan je starim
ponajvie slavonskim pravopisom od nepoznate ali verlo nevete ruke, jer je ne samo narje u njem promenjcno na
slavonsko, nego su jo mnoge rei to s nerazumljenja to

XI
s nepomnje sasvim drugaije, esto i nesmisleno prepisane,
a gdto takodjer izputene. Ja sam se pobrinuo, koliko
biae na pamet mogue, da ovim kano dodatak odande
uzetim pesmam njihovo izvorno narje i smisao povratim ;
premda e bit ostalo jo dosta pograkah, koje e se moi
s vremenom izpravki iz drugih boljih rukopisah.
Psma pod naslovom Liepa postarana" na str. 319
tiskana je u Zagrebu l853 u dodatku psamah Dominka
Zlataria onako, kako ju je imun Zlatari napis.
U Gjorgjievu rukopisu nalazi se odmah za psmom
Zorki uvrdjenoj" (vidi str. 60 u ovom izdanju) talianski
prevod one psme od Iv. Dominika Negri Mletanina, pod
naslovom Cfori ojfesa" i jedan sonett istoga prevoditelja
na Gjorgjia, koje smo oboje ovd izpustili, budu da nespada u nau knjievnost.

C^S^ZS

Kazalo.

Predgovor od A. Mnuraiiia IIIXI.

Straaa

Razumnom tiocu
1. Kae, da se je po Ovidiju nauio pieti
2. Posila sliku svoju gospodji
3. Gospodji na daleko
4. Za pir Rala Luke
5. Kriepos i hilros Ljubiina
6. Slici svojoj u ruci gospodje
7. Zgoda Ijuvena
8. Za pir Vlagja Pala Gozze
9. Raklici, koja je sumnjila
10. Oddieljenje gospodje
U. Danici ranjenoj od pele
12. Za pir Antuna Gjorgji
13. Odkriva ljubav gospodji
14. Svi ini spahu lieti u podne
15. Usti liepe i 1juvene
16. Ljubav i Ljubica
17. Sunanici ugrabljenoj
18. Suproc nenavidniku
19. Cviet na dar poslan
20. Ljubica suncu slina
21. Smiean razgovor
22. Ljubica srameljiva
/"23. 0 smarti M. Kraljevia
24. Pripovies iz Ariosta
25. Ljuveno uivanje
26. Osvctjiva se gospodji
27. Ljubovnik ucviljen gospodji
28. Tuba 1juvena
29. Ljubovnik razareni
30. Trudan putnik

1
3
9
10
11
14
15
16
18
19
. 20
21
22
23
24
25
27
28
29
31
31
32
35
36
40
50
52
53
55
56
57

Stru*

31. Srec'na prigoda

32. Zorki uvriedjenoj
33. Viernos u ljubavi
34. arce izgubljeno
35. Slados zamienite ljubavi
86. poti se s niekom gospodjom
37. Sviet gospodji
38. Oddieljenje gospodje
39. Ljubovnik ustavljen
40. Gospodji koja ree piesniku Ostavi ine !"
41. Priatelju u Dalmaciu

59
60
63
65
66
U7
68
7l
7l
73
74

E k 1 o g e.
I.
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.

Pir Rumenke i Miljena

Ljubica
Ljuvena zabava
Bieika
Lovorka
Satiri
ista Zagorka

VIII.

Posied vilinji (nedospiena)

86
95
102
107
113
128
. 136
l43

Razlike zgode nesrene ljubavi.

Zgoda

I.
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII.
IX.

Pregizdave tri sestrice

Iztekla biee danica
Pergizdava Bisernica
Dievica je ko ruica
Biee Rakle cviet od vila'
Veliki gdi Dunav
Diklice, kojicm sred lica
Biee Zorka svoieh danah
Od ljubavi svekolike

154
159
l62
l63
169
l72
176
178
180

Piesni pirne.
1.
2.

Za otca i mater keri

Za brata u isti veer

186
187

Sitna

3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

Za otca i mater keri, kada zet dodje

Za brata u isti veer
Zetu za bratuedu ...
Bratuedu, kada zet dodje
Za otca i mater keri sjutradan
Za brata
Za dunda nepui na piru
Za brata zetu na piru
Za bratuedu zetu na piru
Od kamare

187
188
188
189
190
190
191
191
192
192

Za gudke
Popievka I Liepa ti je gorica zelena

II ujte sliepca gospoje

III. Gledah vile

IV. Dumnam
V. Mladcima

193
193
194
195
196

Iz Eneide Virgilijeve.
Knjiga I

199

Drame.
Peeetak trageie Judite

216

Zlatarieve piesme prenainjene po Ojorgjiu:

1. Pretvorah Ovidijevih knjiga I
2. Poslanica Leandrova iz Ovidija
3. Liepa postarana

*33
304
3l9

Dodatak.
Strana

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
ti.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

Gospodji N. N
Sviem diklam u prolietje
Ljubav vile i Radmila
Zahvala dievojice
Mladici zastupivoj se ccminom
Ljubav Carnoice i Veselka
Vierenika od vierenice oddieljenje
Na bugarsku
Oddieljenje vierenika
Vili ljubljenoj
Vili neharnoj
estitos pogleda
Osveta pokajana
Radmio svietuje prijatelja
Godinicam zainka
Momi, kad ju mladoenja na stan vodi
Kae gospodji, kako se uvriedjena pita protenja

321
.... 324
326
329
330
331
332
333
334
336
339
339
341
344
345
346
347

Razumnom tiocu.
P tesan.
Sej piesni koje ti, moj znane, po njima
Sline su, sam vidi, goditim mojima.
Tiem im k zlu nepristaj, neg mojoj mladosti
to nozna, nauk daj, to zadje, oprosti.
Ostatci piesni' onih ovo su, kojima
Plamenom smart donih, kad idjah put Rima.
Plai
' l jer stvar razvitu raznose vietri, znam,
k* Njih sloih u kitu, koju ti darivam.
Ti njima gospodi; il su zle il niesu: .
in' od njih to t' godi; kakvegod, tvoje su.
Metni ih, stri ih, uei ih: dragi plam taj bit e;
Jer s svoicm sestram njih za vazda sdruit e.
Nu nemilim to dilo od tvoje mudrosti,
Neg da e njih milo prigarlit zadosti.
Sve s parva jes novo, nu s lietim bude uzrit:
Cvietje je sad ovo, barzo e voe bit.
Ter znanju tvom za har skoro u donieti
Kigodi svietlji dar od moje pameti.
I puste riei ine, ovo u t' samo rit:
Da obi parvine i vinji Bog ljubit.

~r^>~

Plesan I.
Kae Piesnik, da po Ovidiu latinskomu spievaocu
nauio se dobar dio Ijuceno naki pieti , i darii da taj
Rimljanin umio je Slovinski govorili; pokli on isti o
sebi upisa:
Nam didici Getice Sarmaticeque loqui"
Lib. 3 de Ponto Eleg. 2.

Bieljae se iz daleka
U ruicah zora okolo:
I na svarim svoga tieka
Pristupae nono kolo:
A ja misle sa svom moi
Ko bih steko dragu moju,
Trajah jadne ase od noi
Nepokojnom u pokoju.
Ciem se tako zaman pase
Planom misli pamet trudna,
Eto iznenad prikaza se
Mom pogledu sien priudna.
Tkaniem zlatom sva ivae
U naliju od piesnika,
Komu elo pokrivae
Svita s rusam lovorika.
S okolicam jasniem doli,
Dvorna lica, pun ljubavi,
Drobna stasa, sied napoli
Biee piesnik prigizdavi.
1*

Malo diete, bog ljuveni,

Igraju se oko njega,
Kako roba u nescieni
Samovoljam zatiee ga.
Sad ga udire rukom, sade
Biei, i opet pridje k njemu:
Sad svoim plamom iznenade
Kose i lovor priee mu.
Sad ga strielom on potie,
Sad mu platnom vee lice :
Sad mu grabi liru, i tie
Svoiem lukom zlatne ice.
On ga tiera, i u razbludi
Uhiena prima u krilo,
Uivaju da se bludi
Oko njega diete milo.
Stah u udu za prie znati
Te prikazni svarhu i ime:
Kad mi siede klikovati
Piesnik glasom medenim e:
Rimljanin sam, Ovidio,
Ki ljuvene cie krivine
Dospieh ivot moj nemio
Sred Slovinske pokrajine.
Cara od Rima her jedinu
Ljubjen ljubih ja njekada :
I za sladku tu krivinu
Bih otieran moga iz grada.
Augustovoj u nevieri
Na Slovinske pridjoh kraje:
Ah, nemilo sarce od zvieri,
Prid kiem ljubav krivina je !
Ako ljubit nepravo je,
Ako ljubav grieh je u sebi :
Grieh je nebo, i sve to je
Zamiernije na pod nebi.

Jer sve ljubav svemogua

Stvori, da sve ljubit ima:
Po ljubjenju vlas ivua
Podana je svieiri stvarima.
Zemlja nebu ljubav nosi,
Sunce zviezdam, koje obsiva:
Miesec mom, ke zanosi:
More alim, ke celiva.
U Slovinskoj lednoj strani
Besiede uzeb vae rodne,
Nu mi pievat smart zabrani
Njim' udjene piesni ugodne.
I jer prednju ud pod nebi
Martav oviek nepovare,
I prignutja stara u sebi
Razluene due uzdare,
Jo se oko moieh kosti'
Pieti eljan moj duh varti :
Nu to udim, svm stavnosti
Zakoni mi brane od smarli. '
I ako ljubih rodne kraje,
(idi za malo bi mi stati;
Na vas ljubav ma vea je,
S kiem u u vieke poivati.
Rie je od mudrieh, zna, da viku
Ondi 'e ljubav, dua gdi je,
Pokli u bitju herazliku
Isto dua s ljubavi je.
Tiem kad tielo s vam' je moje,
A uz tielo eljna dua;
Ona vau potrebno je
Da uviek ljubav nosi i kua.
K tebi dodjoh po prilici,
Jer si mnogo slian meni:
Obadva smo mi'^iesnici,
[ pienici zatravljeni.

':.y\

A u hvalah neskrovitih
Znam da piesni njegda i tvoje
S' sedam bardah glasovitih
Gospodini Rim slio je.
Zato pievaj, ter me izmieni
Kroz pievanja najmilia:
Pieva' u jezik tvoj rodjeni,
U ki eljeh pievat i ja.
Jer ga outieh, ke je moi,
I dokle se slavno uzpeo,
Da ga nee vik primoi
Rimski Tever, garki Alt'eo.
Riei jakos, i hitrinu
Izgovornu stah u njemu,
Za dat svietlos, otet tminu
Besiedjenju najdubljemu.
Toli je sladak za njim pieti
Liepos, ka ti duh zarobi :
Da rie slavic moe izrieti,
Njim svou ljubav spoviedo bi.
A kad bojni vapaj die
I viteze slavit harli,
Rek' bi trublja da podie
Sarca ognjena na boj varli.
On u potah neizreenu
Miline se dikom gizda:
A u hvalah proslavjene
Ljudi uznosi vie od zvizda'.
Vidj poslednja u vremena
Od jezika segaj diku,
Koliko je uzviena
V tvom samom Dubrovniku.
Gledj onamo, s kraja od svita,
Gdi od leke rodjen karvi
Gre pun znanja glasovita
Kohanovski piesnik parvi.

Na njegova pienja uredna

Mrazni siever tiek ustavi,
I eljezna zviezda ledna
Uee se u ljubavi.
A ovamo u istinu
Spievaoci svietli odvie
Dalmatinsku pokrajinu
Svu lovorim nasadie.
Prie bih plame rajskieh dvora'.
Voe u jesen, klasje ob liti.
Prie bih mogo vale od mora.
Zrake od sunca pribroiti,
Neg izbroit sve poreda
Mudroznance i piesnike,
Kii'iii slovinska cti besieda,
I cavtiet e slavno u vike.
Stan gvozdeni boga od boja,
Zimnjom maglom Vito tmasti.
I Marica rieka, koja
S Orfeovieh suza' uzrasti,
Granice su njoj istone,
I nje tieku svarhe nije,
Dok harvatska Drava pone
A val svari od Adrie.
Ruke otole svoe slobodne
Razkriljena izvan miere
Priko Kranjske zemlje plodne
I planinah eskieh stere.
Njoj Litvanska strana i Leka,
Njoj strieljoci Carnorusi,
Njoj Moskovska vlas viteka
U jednu se kitu uzbusi.
Nju govore tamni i bliedi
Samoivstva sred njihova
Pustolovni Samojedi,
I ledena Zemlja Nova.

 8 Pae Europi plei obrati

Za gospodit priko Azie,
Kada siede stolovati
Sred Kinezke Sieverie.
Tatarina njom prietiti
Daravami, kioh blizu je,
Persianin uzmnoiti
S Hvalinskoga mora uje.
Ona obstarta mnotvom vriednim
Svoe stupaje s mnogom hvalom
Adrianskiem, carnicm, lednim,
I Niemakiem pere valom.
Iz po svieta, ke" ona vlada,
Valovito od svudiere
Put istoka, put zapada,
Mora od riekah svoj put tiere.
Oder itni, plodna Sava,
Mrazna Raba, Neper varli,
Visla ohola, bojna Drava,
Carna Tana, Dunaj harli.
Zato u ove glas besiede
Ta prostrane i hvaljene,
Da tve se ime vie uzvede,
Pievat uzmi miete mene.
Uzmnoit e as, i diku
Razloitoj u zamieni :
Ti rodjenom tvom jeziku,
Tebi jezik tvoj rodjeni.
A nada sve poj ljuveno,
Jer je i moj plam suze lievo,
Ki da mi je doputeno
Ah, kd eljno jo bih pievo.
A za krunu truda tvoga
Ste e dragu tvii Ljubicu
U sred plama razbludnoga
Ueenu ljubovnicu."

Itom ove riei izusti,

A vidje se taj as meni,
Da se sa sviem u me upusti,
Ki njim biee, bog ljuveni.
Planuti ognja pun razbludna,
I un, da se u okoli
Po mom sarcu njeka udna
Skrovna u plamu slados proli.
Ter mi u sviesti uini se,
Da uzbuknu sve veselje,
I da mi se penju i vise
Vie od sebe misli, i elje.
Mnjah da piesnik rimski odhodi:
A za njime po sve kraje
uber pticah da pri vodi
Sred lovorna gaja ostaje.
Ke pievahu mu diklicu
Gorske vile pod imenom,
A vesela ona u licu
Pod uresnom stase sienom.
Tuj putaju posmieh blagi
Ree meni ma" gospoja:
Osviesti se moj pridragi,
I pievaj me ; ja sam tvoja.
Osviestih se: nu vidieti
Neimah ino ve uza me,
Neg s poudom za nju pieti
Uzmnoene misli i plame.

Piesan II.
Fosila sliku svoju Gospodji.
Pokli danas tvu sunanu
Nije mi dano vidiet diku;
Poiljem ti mu priliku
Hitrom rukom izpisanu.

 10
Martva je ona: nu je triebi,
Da je primi miesto u moje;
Pokli i ja, ma" gospoje,
Martav ivem samo u tebi.
Nu se uresu molim tvomu,
Da joj celov nedopusti,
Nek med rajski tvoieh usti'
Nezavidim meni istomu.
Barzo do u, nek drazieme
Sinem, duo, tvoim zracima,
I celovim neizbrojnima
Izgubljeno platim vrieme.
U toliko slike od moje
in to hoe u nescieni ;
Samo reci : Moj ljubjeni
Podloan mi ovako je.
Ho' li i vidiet uda, koja
Nije vidielo sunce prie ;
iem ma" slika pri tebi je,
A s tobom je dua moja,
Sliku s duom htjej sastati,
I vidj udnu stvar do vika,
Gdi e oiviet ma prilika,
A nje slika ja u ostati.

Piesan Dl.
Gospodji na daleko.
Odkad me je ostavila
Prigizdava tva Iiepota,
ivem tuan bez ivota,
I bez due, duo mila.
Ginem, sahnem, gasnem, blidim
Ranjen tugam bezbroj nieme,
Misle kad e doi vrieme
Ma Ljubice, da te vidim.

 11
[ razmiljam, da jednako
Nije bitje moje i tvoje:
Ja umiram, o gospoje,
A ti uiva dobro svako.
Ti uiva u radosti
Vode, dubja i zeleni:
A ja kunem, vajmeh meni,
Me nezgode, me alosti,
K" mi skrovna sumnja uzroci,
Jesam li ti u milosti :
Al" sam dalek tvoj lieposti
Tako od arca kako od oi'.
Ah, da mogu krila od ptice
Po ljuvenom udu stei,
Za u tebe do letei,
Uzdisana ma boice.
Nu pokli mi po naravi
Nije to dano, moj pokoju,
Posilam ti duu moju
Na krilieh od ljubavi.
Plesati IV.
Za pir Rafa Luke Goce, vlastelina dubrovakoga.
Gdi sivaju rajom dvori,
Ke za sebe ljubav stvori :
Gdi tekue slasti goje
Od razkoah perivoje:
Gdi ljuveni gore plami
Travu, cvietje, dub i kami ;
Od ljubavi tuj boica
Pod drag uber od slavica',
Kitnu u siencu bie pala
I medeni san zaspala.
Kad veselja pun i mira
K njoj pristupi bog od pira',

 12
Ter veseloj u poudi
Oviem glasom nju probudi.
Ah, kud tatom u pokoju
Odi traje mlados tvoju?
to se krije slavna svuda,
Majko slacieh od razbluda'?
Eto zgodno nada svieme
Prispielo je tebi vrieme,
Da razkoam od ljubavi
Boanstvo se tve" proslavi.
U onem gradu, ki je do vika
Slovinskoga as jezika,
Komu joter od poroda
Bi za krunu svoa sloboda:
Gdie su tako liepe vile,
Tako blage, tako mile,
Da prid cvietjem od njih lica'
Vene trator i ruzica,
Da pri zracieh od njih oci*
Tamni sunce sred iztoi.
Tuj gdie liepos stan postavi,
U mnogoj se ine slavi
Gospodinieh posred mira'
Plemenita sprave od pira.
Jer s radostim openima
Bafo Maru na stan prima.
On je svake pun krieposti,
Ona drage raj lieposti:
Ah, vidieli sunce od vika
Toli uresnieh vierenika'.
Oni liepi, drazi i mili
Tako su se zaljubili:
Da neljubi ta dragoga
Golubica druga svoga,
Da nesliedi tako iz gore
Svoe udjeno rieka more.

 13
Ta nedvori u prolietje
Tihi vietric drago cvietje,
Ta neuue njive plodne
Da veseli, rose ugodne:
Kako se oni sred razblude
Sliede,' ljube, dvore, i ude.
Danaske se, poju pjesni
Priestitoj u ljuvezni,
I s igrami razlicima
Pernica se stere njima.
Sjutra ognjeno sunce kada
Zrak ugasi sred zapada,
Mladac dragi dragu vilu
Ponositom u svietlilu
S mnogom slavom, s mnogom esti
Na dvore e svoe dovesti,
I u krilu liepe svoje
udjene e na pokolje.
Tiem boice samnom odi
Njih dostojno sdruit hodi,
I okrunit elju njima
Plemenitiem porodima.
On umuknu, a boica
Kojoj sjahu suncem lica,
Posmiehnu se, i sviet sinu
Nje posmieha kroz vedrinu,
Govorei: Znam gizdave
Tega pira asti i slave:
Jer komu je skrovna dika
Toli vriednieh ljubovnika'.
Kad to izree, barja od striele
Stupe upravi svoe vesele,
I doletje priko mora
Sred zetova slavna dvora.
Njih pernicu skladno uresi
Cvietim braniem na nebesi':

- 14 Svoe sladosti proli svuda

Iz mramorna zlatna suda:
I svom rukom sdrui naga
S liepom diklom mladca draga.

Piesan V.
Kriepos i hitros Ljubiina.
Svak pogled i liepos hvali svoe diklice,
Ja samu tvu krepos, priliepa Ljubice.
Jer svaka, znaj, dika, ku mudros neresi,
Tamna je prilika oblanieh nebesi'.
Mudros je nje zraka, mudros je sunce nje,
Ke nezna oblaka, i negre na manje.
U kratku svom bitju sja liepos i svari
Ko vietric, po cvitju ki za as popari.
Ko ruse rumene cvietak sred livade,
U jutro ki zene, a veer opade.
Mudrosti svarhe nij, iem resi i vlada
U nami dio oni, ki nezna zapada.
Tiem nee pod nebi vlas dospiet mom plamu,
Ko mudros u tebi, ka goji ljubav mu.
Ah duo, ka svietlos mudrosti estite,
Ki razbor, ka milos, ka stavnos resi te !
Da slina nebesim tva liepos hvaljena
Gubi se medju njim, i mari, ko siena.
Nevelim to tvori vie romon u ice,
to tancom nadhodi sve liepe diklice:
Ko zrana kad lica sunacu okolo
Jutarnja danica izvia svoe kolo.
Nevelim, ki je tvoj razum i nauka
U svakoj hvaljenoj hitrosti od ruka'.
iem isto prolietje zavidi igli tvdj
Svileno nje cvietje i zlatni perivoj.
Nu riet u ljuvenu tvu mudros, ke slava
Mom sarcu stravljenu najlie prijava.

- 15
Tva" skladnos u dielih, tvoj posmieh u vrieme,
Razbludni stupaj tih s pogledom stavnieme.
Tvoj govor ljuveni s istoom izmiean,
I celov udjeni s nevanjem skladniem dan.
Milina za dati, i kad to udim ste,
Biee me sretati i htieti ko da ne.
Darat me garlei svedj eljna, svedj sita,
I sreu branei init me estita.
Krepos je, kom se ures, Ljubice, kruni tvoj
Za moju vienu es, za stavni moj pokoj.
Ter sve tve milosti, koje mi dariva,
Krune se zadosti nainom, kiem ih da.
Tieni moj plam dva ima nad iniem rastieti,
Ljube to oima, to vidim pameti.
I dike tvoje cvit sliedei sve vrime,
Krepos u tvii sliedit skrovenu pod njime.

Piesan Vi.
Slici svojoj u ruci gospodje.
O estita sliko moja
Puna sree neizreene,
Tebe liepa ma gospoja
Hoe uza se, nee mene.
Tebe uza se martvu uiva,
Jer sam marze ja nje dici :
Nee s sobom mene iva,
Negli u martvoj martva slici.
Znam smart moju ona udi :
Tiem na cvile me skonane
Nee sladkoj u razbludi
Nje liepota da se gane.
A ja dalek nje uresa
Mrem elei, da mi sine
Slian suncu od nebesa'
Zrak lieposti nje jedine.

 16
Ah da s tobom mogu ikako
Ma se sliko promieniti :
I uzdaran i ja tako
Nje pribielom rukom biti:
U smartnoj bi meni muci,
Vratila se dua iva,
Kad bih bio u onoj ruci,
U kdj ivot moj pribiva.
Piesan VII.
Zgoda Ijuvena.
Trudnom svietu no na lice
Vargla biee sienu blidu ;
Da od ljuvezni potajnice
Na svoj tanac zviezde izidu.
Ja Ljubicu kon nje dvora
U zabitnoj ekah strani;
Kad nje u miesto zgar s prozora
Bi mi dodan lis pisani.
Mrem od elje za prie znati
to mi pie ma jedina:
Nu mdj elji svarhu imati
Nenavidna brani tmina.
Nije pomoi: izza gorah
Jasni miesec jo ne iztiee :
Sviee rajskieh od prostoran
Zviezde mi su prem dalee.
A elja me nuka i blazni
Ta, da skrovna draga slova
Protio bih bez bojazni
Na plamenu od trieskova'.
Ali u cvietju i u travi
Srenom zgodom meni tada
Krilata se zvierca objavi
Spried zlaena, svietla ozada.

 17
Ulovih je, i nad svime
Taj lov darah drai od zlata:
Ter njim svietlit naui me
Moja ljubav domiljata.
K pismu 'e prinieh, i po njemu
Pomno vode plam krilati:
Na tem zraku ivuemu
Sve razvidieh, to htiah znati.
Ah, da ti je uviek hvala,
O svietnjae prigizdavi,
Od livadah zviezdo mala,
Drobna iskro od ljubavi.
Nemogu te neg hvaliti,
Liepa zvierce, harnom piesni,
Ciem dostoja pomo biti
Nepokojnoj moj ljuvezni.
Ureenje nepriprosto
Ti si od lieta po naravi:
Dielak sunca za njim osto
Za razgovor cvietju i travi.
Prid tvoem zlatom zlato krije
I sobom se zlato srami:
Tvoj plam zlatnoj u tebi je,
Ko u parstenu dragi kami.
Od zemlje si ti zenica,
Dan ki leti siemo i tamo:
Slika mudrieh dievojica',
Ke se u noi kau samo.
Svedj kuala cie dobrote
Dragu rados, zvierce draga:
Mednom rosom doilo te
Milo nebo, zemlja blaga.

- 18
Piesan VIII.
Za pir Vlagja Pala Gozze, vlastelina dubro
vakoga.

iem liepa ruka vilinja

Pernicu pirnu nainja,
Na koj imae primilo
Vlagj Peru primit u krilo ;
Eto tuj ljubav dolieta
U slici mala dieteta
Velei: Dikle estite,
Ke danak licem vodite,
Evo sam dola s nebesa'
Vaega na zrak uresa,
Da me povaljat, ko diete,
Po zlatnom odru budete,
Nek odar za tiem ostane
Pun svake esti izbrane,
I draziem mladcim uzbude
Ploditi srene razblude.
Vlagj je pun svake kreposti,
Pera cviet rajske lieposti,
Oba su vriedni, i gizdavi
Izgled od isife -ljubavi.
Tiem moiem vinjlB$i*ustima
estit nariem pir njima,
I obeavam na svieti
Svedj njima stavno' ivieti,
Da svoje plame gizdave
S vremenom duziem neostave,
Doklegod vide iz nova
Od svoieh drazieh sinova',
Sve to sad oni u sebi
Kuaju sreni pod nebi.
.
-

 19

Piesan IX.
Raklici, koja je sumnjila bit Ijuljena.
Tvomu u licu skupljeno je
Blago obilno svieh razbluda' :
Nu ti niesi dobro moje,
U kom ive ma pouda.
Gizdava si, Rakle, i mila,
Ali sarcu mom zamani,
Ive Ljubica, rajska vila,
U sladkomu robstvu hrani.
Ah, zamani parsi od liera,
Usta od rue kae meni,
Zaman jasna tva zamiera
Otvora mi dan ljuveni.
Paze liepos tvomu u licu
Indje obraam misli moje,
I razmiljam mu Ljubicu,
I nje liepos liepu od tvoje.
II tebi se naresiva
Obraz cvietjem, zviezdam oi :
U nje elo zorom siva,
Pogled suncem od istoi.
Na nje ustieh ivot pravi
U posmiehu raj se kae:
Na nje parsi ljubav stavi
to je imala sladje i drae.
Zato nemoj bit sumnjiva,
Jer drugoga rob sam lica:
Svaku svietlos dan dobiva,
Svaku liepos ma diklica.

-wPlesan X.
Odieljenje gospodje.
(Iz sicilianskoga jezika).

Netom glase nesmiljene

Donese mi srea huda,
Da Ljubica, ma razbluda,
Priko mora biei od mene :
Truda i elje pun gorue
Zaletieh se na kraj pree,
Ali ugledah plav dalee
l me utanje pobieguce.
Van pameti, smamljen svima
Parvo karah plav i more,
Zatiem svarnuh me govore
U ovi nain k valovima :
Vali ugodni, vali hudi,
Ki od me drage naueni
Celivate kraj ljubjeni
Romonitoj u razbludi;
Recite mi cie pokoja,
Recite mi, drazi vali,
Na pohodu ukaza li
Vesela se liepa moja?
Uinih se, da mi veli
Romonei jedan tada :
Svom radosti dikla mlada
ale i more razveseli.
Nje posmiehom svou vedrinu
Ve neg danom nebo uresi :
I nju vide zgar s nebesi'
Liepiem suncem sunce sinu.
Planu s dike nje vilinje
Svaki od mora bog izbrani :
I zavidos skrovna rani
Sve boice pomorkinje.

- ii Rieh mu opeta, viknuh pae:

Jeda ti je liep'a vila
Pozdravit me naredila?
Jeda riet nii : S* bogom brace ?
Jeda nazad' obrati se ?
Jeda na moj stan pogleda ?
On mi odgovor, vajmeh, neda,
Neg o starmi kraj razm' se.

Piesan Xt.
Danici ranjenoj od pele.
Gizdava vila Danica,
Ka je cviet rajskieh diklica',
Pristupi jednom vesela
Za vidiet mladieh roj pela'.
Tu iem u mnogoj slobodi
Mlada medju nje dohodi,
Rani je pelaj ka scieni
Nje lice za cviet ljuveni!
Udorac male te rane
Smete nje dike sunane.
Uze lier bieli nje lica
Sliku rumenieh ruica'V
A biser grozni nizdoli
Perivoj lica ' nje poli.
Zagorko,' kl sviet nemio
Cie n'efta bie'e pustio,
Pazei gorke nje suze
Beieft ovo njoj uze:
Danice, poznaj sadara,
Svietovna ljubav ktf'vara'.
Pelici, k'a ti vaj daje,
Svietovna ljubav slina je;
Jer kako pela med hrani,
Nu dava ' bol'es, kad rani

- 22
I ljubav nosi zadosti
Slas malu s mnogom gorkosti.
Znaj svaka rados od svieta
Ko lietna zviezda prolieta;
I po svoj tatoj naravi
Za sobom alos ostavi.
Sama je ljubav od nebi,
Ka nejma boles u sebi,
I sred istinieh razbluda'
Dava sve slasti bez truda.
Piesan XII.
Za pir Antuna Gjorgji, vlastelina dubrovakoga.
Sad je vrieme, s neba doli
Stiu vietre barziem koli
K oviem draziem tiek upravi,
Liepa majko od ljubavi.
Neka sidu s tobom odi
Svi krilati tvoi porodi;
Da iem krila svoa sjedine,
Pernicu im rajsku uine.
Ti njih oba primi u krilo,
Neka sdrue ljubko i milo
Usta s ustim, s licem lice,
Ko dvie tvoje golubice.
Ti obujmi mladca tvoga
Dadom meda Ijuvenoga,
Neka uti sa svom vlasti
Sve najsladje skrovne slasti.
Otri suze, ti boice,
S lica sramne vierenice,
I strah digni njoj ureda,
Igri u sladkoj da nepreda.
Ciem mi odi svi jednako
Svietujemo. zeta ovako :

 23
Sreni zete, ako ikada,
Lovac budi dielom sada.
Znoj' se i trudi, lovce izbrani,
Tari, stigni, hita' i rani.
Jer Venere lovce ljubi
Cie Adona, koga izgubi.

Piesan XIII.
Odkriva ljubav gospodji.
arce moje izriet eli,
to riet usta nee viku:
iem tva rajska liepos dieli
Oganj sarcu, led jeziku.
Mnim kad zlatnu striel upravi
Ljubav meni suprotiva,
Da ma usta platnom zavi,
Koiem oi svoe pokriva.
Neka mene parli jae
Ueenje, ke skrovno je:
I tvoj ures neproplae
Odkrivene rane moje.
Ah mrem, i sred gorka jada
Da ma pismom smarl se objavi,
U karv moju mastim sada
Pero iz krilah od ljubavi.
Vrieme 'e, vajmeh, da mi uzbude
Ustim ruka namiesnica,
I da pozna sve me trude,
Svietla diko svieh diklica'.
Sunanice sunca draa,
Liepi izglede od nebesi',
Ke pogledom dan se uzmnaa,
Ke posmiehom sviet se resi.

 u
Ti si slarlka ma gospoja,
Ma ljuvezan, ma razbluda,
Rados, miso, dua moja,
Moje ufanje, ma pouda.
Ja te vidieh, i liepotom
Tvom ugrabljen bih sam sebi:
Vidieh, umrieh, da ivotom
Liepiem ivem duo u tebi.
Sa sviem sarcem i pameti
Klanjam nebo lica tvoga:
Harli moj duh, da posveti
Na tvii slubu sebe istoga.
Poznam, da moj plam smioni
Vele prosi u tve dike :
Nu boanstvo vik neodgoni
Dobrovoljne slubenike.
Na mu slubu neitem ino
Neg li samo tvoj se rieti,
Dvorit lice tve jedino,
Prid njim ivot moj dospieti.

Piesan XIV
ijoifc **';?? >w';;}fi
Svi ini spahu lieti u podne:
Kad mi ree ma gospoja:
Hodmo uivat sience ugodne
Domaega perivoja.
Hodmo, rekoh, nu zamani
Svaka sienca bit e za me:
Negori me zrak sunani,
Neg ti, o sunce, ke si uza me.
Tuj siedosmo, gdi vode su,
Ke pustei narav plahu
U mirisnom tihu uresu
Lug razkoni > obtiecahu.

 26
Svi razbludni, svi veseli
Razgovori nai biehu:
Ubra ona cvietak bieli
Ter ga na me vare u smiehu.
Uhitih joj ruku tada
Vele: Plakat vik meni je;
Sto da ufam, brae, ikada,
Kad me isto cvietje bije.
Nu ta ruka tva draga je,
Da udiru blazni i travi :
I to izhodi njom, zlatna je
Striel medene od ljubavi.
Da si i ubit me u odluci,
Isto gvodje, znam, nemilo
Toli liepu cvietu u ruci
U cviet bi se obratilo.
Tiem na milos dopusti mi,
Rajski cviete moj estiti,
Celovima neizbrojnimi
Liepoj ruci zahvaliti.
Dospieh s sladkiem celivanjem,
Ljubei je tisu krati:
I me sarce zenu ufanjem.
Da za cvietom plod u imati.

Plesa u IV.
Usti liepe i ljuvene,
U kieh ive sarce moje :
Usti sladke i medene
Milostive me gospoje;
Recite mi, odkle u sebi
Vi toliku slas darite :
Jer nije nai, znam, pod nebi
Slasti toli plemenite.

 26
Zaisto rajski med tekui
Prolio se zgar s nebesa',
Stan prilian sebi itui
Sred vaega draga uresa.
arki grimiz bitju u svomu,
Koralj, ures morskieh vila',
I u zapadu sunanomu
Rumenoga plam svietlila,
I kamenak bez prociene,
Ki carljeniem zrakom siva,
Prid vaiema rusam vene,
I svou liepos poniiva.
Bliedi o busu svom ruica,
Rumenieh vas videi:
Zasramljena trator lica
Prid vam' ezne zavidei.
Pae zaman, kad iztiee,
Zrana zora, dika od svita,
Vas liepotom svom zatiee,
Jer ostaje pridobita.
I ako narav dosleka je
Liep stvor rumen ki stvorila,
Po njem dopriet uila je
Do vaega rumenila.
Malu u krugu vas jedinom
Sve lieposti dikom kite :
Vi dragosti, vi milinom
Neizmiernom se ponosite.
Mnim, ljuvena majka mila
Napravu iz vas vadi i diku,
Kad se spravlja po sred krila
Najdraemu ljubovniku.
Ter izbrani miris hrani
U koraljnom vaem sudu,
Drobni biser i snieani,
Kados, pokoj i razbludu.

 27 Riei i posmieh, ki vlas ima

U med stvorit sarca od stiene,
I s prisladkiem colovima
Drage uzdahe razbludjene.
Ah udesi sreni moji,
Usta ugodna i udjena :
Ah ivui perivoji
Moga ufanja zatravljena.
Ah, i unapried darovima
Vaiem eljna smirite me:
Blagodaran jer bit ima
Tko 'e pun blagom neizmiernieme.
Piesan XVI.
Ljubav i Ljubioa.
Tako due strielja i mori
Ma Ljubica svoem pogledom:
Tako travi sarca, i gori
Licem, inom i besiedom;
Rek bi da je nerazdiona
Nje s ljubavi liepos mila:
Za riet bolje, da se ona
Istu u ljubav priobrazila.
Misli ljubav njom ujedno,
Tvori ljubav to ona tvori,
Ljubav tiho, sladko i medno
Govorenjem nje govori.
Resi se ona; ljubav sliedi,
I resit se njom uiva:
njom gre ljubav, njome siedi,
njom ustaje, njom poiva.
njom spi ljubav, i u nje krilu:
Sama 'e ljubav, kad nje nije,
Plae ljubav po nje cvilu,
A posmiehom nje se smije.

- 28 Kad u tancu suncem sieva,

Ljubav tanac vodi' njome :
Kada zane, njoj odpieva
Ljubav piesni nebeskome.
Ona u ljubav sarca sili,
A njom ljubav due travi:
Iz nje lica ljubav strili,
Ona iz luka od ljubavi.
Ona 'e ljubav po prilici
Ljubav je ona po razbludi :
I u inomu nerazlici
Razlini su samo u udi.
Ljubav sa mnom stoji sdruena,
A Ljubica viku nee :
Blaga 'e ljubav i medena,
A Ljubica huda odvee.

Piesan' XVII:
Sunanici ugrabljenoj.
Trud je ljubit, trud je vtei
Neljubiti liepo to je :
Nu, to ljubi, neirto stei,
Nad sve trude trud ovo je.
TSem priliepa Sunanice,
Misli, u kakvu ivem trudu,
Gdi skroveno tvoje lice
Vema uzmnaa mu poudu.
Slavic, komu po nesrei
Ote porod ruka kleta ;
Boleljivo uborei
Oko gniezda pravna oblieta.
Tako i ja miesta-, koja
Nau ljubav sviedoie,
Pun gorkogte'nepkvkoja
Obtiecivam eljno odviev

_ JJ9 I vidjet mj tad uzbude,

Da je u tmini strana svukn
Bez sunane tve razblude,
Bez svietlosti tvoga zraka.
Velim: Odi ja razgledah
Najprie ures nje gizdavi:
Odi elieh, sumnjih, predah
Vas ueen u ljubavi.
Viernom rukom svdm zaplati
Odi elje, ke me more:
Odi njom se stah mnokrati
Na ljuvene razgovore.
Od priblage me Gospoje
Odi primih celpv parvi :
Odi ognjeno sarce moje
Njoj zapisah mojom kurvi.
ftfiesta su ista: nu nje lice
Nije da tunom odkrila bi :
Gdie si, ah sladka Sunanice,
Ah tko mi te, duo, ugrabi.
Nek ja odluen neivieti
Tebe skrovne kroz nemire
Samo gledam u pameti,
I studene gadim mire.
Plesan XVIII.
Supro nenarid nikn.
Toli tebe me veselje
Ucviliti moe i smesti?
I najvee tve su elje
Radovat se mom bolesti ?
O nakazni prem estoka,
Ka vas pako s sobom vodi:
Ter se boli, pokli uzroka
Od bolesti nenahodi.

- 30
Rue od grada, ja sam obro
Kroz estitos svak as veu
Veselit se za me" dobro,
Veselit se za tvu smeu.
Jer dvostruku rados primam
S tve bolesti, ka" tata je:
Jednu, koju po meni imam,
Drugu, kii mi tvoj pla daje.
I Iva dua zavidnica,
Jer s me sree plakat uze ;
Molim nebo, da joj s lica
Vik neukloni plae i suze.
. Bez pomoi tuan bio,
Pali u vietar tvoji uzdasi :
Nikomu se nevidio
U tvoj tuzi tuan da si.
I ako tkogod pozno tvoje
Jade, tube i pecali,
Reko: Sve to himbeno je
Za privarit tko te ali.
Plako mdrtva, koga ljubi,
Plako karvim vrieme u svako :
Plako, dokle oi izgubi,
A i bez oih sarcem plako.
Plako tvoieh, plako tebe,
Plako u dobru najveemu:
Plako jo i bez potrebe,
Plako i nezno, plae emu.
Tvojom tugom u moj srei
Svedj se grizo sarcu u tvomu :
I svakomu zavidei
Nezavidjen bio nikomu.

 31
Piesan XIX
Cviet na dar poslan od gospoje.
Cviet, ki slino na me vaje
Sad mi liepos tva posila,
Ah, nescienim, da zemlja je
Na obiajnu porodila.
Njega suzam moim polita
Miete rose, zemlja stvori:
Njega, zoro ti estita,
Zrakom tvoieh oi' otvori.
Ja ga primam, ko tvojemu
Slina uresu, o Gospoje :
I razgledam eljno u njemu
Procvietale sree moje.
A za uzdarje, cvietno bitje
Vik uresu slutim tvomu,
Da neumarlo cti prolitje
Na tvom licu priliepomu.

Piesan XX.
Ljubica suncu slina.
Iz istoi razvedrene
Posiljae jutro bielo
Tihe vietre razbludjene
Budit cvietje priveselo.
Kad ja ele tvoje lice
I razgovor tvoj medeni,
Ugledah te, ma boice,
Gdie izhodi supro meni.
Nu neizpuni s hude esti
Pouda se ma velika:
Privari je u nesviesti
Tve lieposti liepa slika.

 32
Upoznab se, dobro moje,
U prisvietlo sunce od nebi,
Iz istonieh stranah koje
Izhodjae slino tebi.
Plesati XXI.
Smjesa razgovor.
U zelenoj siedjah sieni,
Kj se okolo vir izvija:
Kad Miliena dodje k meni
Od svieh vilah najstaria,
I ree mi: udim sada
ut, tva" mudros to me svieti :
Pokli mislim Zorka mlada
Za dragoga vojna uzeti.
Zaludu je gora gusta,
Kad bez ploda, znaj, boravi:
Bez pritke je loza pusta,
Pusta 'e vila bez ljubavi.
Ni se sramim, mladieh lieta'
to moj ures nejma u sebi:
Star je miesec, dika od svieta,
Staro 'e sunce, as od nebi.
Prizrivati ja poinam,
I prihodi doba moje:
Nu se kucam i batinam
A ne enam lieta broje.
Pogled ima vila svaka
Svako u doba drag i mio:
I stare smo liepe paka,
Kad je ures na sazrio.
Milo 'e vidiet, kad najprie
Sja na dubu cvietje bielo,
Nu je vele gizdavie
Ubirati voe zrelo.

 33 I zemlja je stara mati,

Nu negubi teziem scienu:
I liepo je nju gledati
S mladiem Iietom sadruenu.
Starmi potok gnjusna tieka
Malo danah prie se rodi:
A pribistriem davnja rieka
Priko polja stupom hodi.
Gvodje, koje licu u svomu
Tamni mrakom nemilieme,
Grabi svietlos srebru istomu
Kad ga izlie dugo vrieme.
Staros resi, a nehara
Liepu diklu: ali opeta
Niesam, vieruj, tako stara,
Jer jo nejmam peset lieta'.
Jo veljae, Ljubdrag kada,
Ki se nadje tuj po srei,
Nerazbora i nesklada
Biesne vile netarpei
Nasmia se, pak trikrati
Krivo 'e paze i opako
U rasirdjbu smieh obrati,
Ter se osieknu na nju ovako:
Gled iziedi, ka zdruiti
S pastierom se mladiem ima,
Da celove vavoliti
Ustim bude bezubnima!
Od svieta se svarha eka
Jur prispiela u naravi,
Kada staros kukurieka
Zanesena u ljubavi.
Jer tko nee riet pravedno,
Da 'e sva narav u neredu,
Vide s Iietom zimu ujedno,
A s mladiom diklu siedu?
3

 34
Snieg od prama, parsi od leda
Gdi plamena tarpe silu,
I no siedi tamna i blieda
Nedorasla sunca u krilu.
Ree ovako, a Miliena
Ljubdragove uju riei,
Jak lavica , ubodena
Na njega se ljuto izbei
Govorei: Nije potrebe
Da se ozivam ludos na tu :
Hou Zorka, neu tebe,
Jo da siva vas u zlatu.
Hitru stavnos tad u lice
Dozva pastier vuhoviti,
K zemlji obrati svoe zenice,
I sta dvorno besiediti:
Ah smiluj se, i prosti mi,
O nakazni od liepote:
I u dobro, gospo, primi,
to pro tebi ,rieh nehote.
A odsad u ti u spievanju
Hvalit liepos, kudgod stupi,
I init u da se na nju
Ko na udo vas sviet kupi.
Tebi narav pribogata
Rad ljuvezni poda i scienc
Prame od srebra, lice od zlata,
Oi rusam nakitjcne.
Ravne parsi, usta biela,
varste bedre na te stavi:
Luk je tielo, nos je striela,
Pogled emer od ljubavi.
Pae 'e udna stvar veoma:
Tvoih napravah da s pomoi
Kako sunce siva doma,
Jutrom zrana, blieda u noi.

- Tiem s tolike tve svietlosti,

Ka mi poraz i smart prieti,
Ja nemogu tve lieposti
Smislit, gospo, ni vidieti.
I ako svakom ljubovniku
Opi ljubav svies zanieti:
Tkogod ljubi tvoju diku,
Podpuno je van pameti.
Tako izree, a ja u smiehu,
Taj razgovor, da neizgine
Vas udieljah na pospiehu
Ovdi stare varfa esvine.

Piesan XIII
Ljubica srameljiva.
O Ljubice, s tvoga srama
Moja ljubav uzrastiete,
Ako moga vlas od plama
Uzrastieti moe vee.
Sram je u vilah rajska dika,
Od kreposti zraka mila,
Plemenita draga slika
Sunanoga rumenila.
Ali u sarcu dikle mlade
Kad se zdrui sram s ljubavi,
Dvakrat svoju liepos tade
Ljubovniku liepu objavi.
Vidj u jutro zornu rusu
Prie neg vas svoj cviet otvori,
Gizda se ona na svom busu,
Svaki za njom pastier gori.
Taka 'e mlada dievojica,
Kad jo elju sramom krije,
Cavti, i zrakom svoga lica
Sja nad zorom rumenije.
3*

 36 Ah nije sile, ka dobiva

I podlaga due i plieni,
Koli ljubav srameljiva,
I dieviki stid ljuveni.
Ah nije nai stvari drae,
Neg diklica u razbludi,
Kad po malo ljubav kae,
Da ljubovnik vema 'e udi.
Zato izdiem od sladosti:
Kad moj drai plam skroviti,
Kad mi neda tve milosti,
Nu je puta ugrabiti;
Kada na me pogledati
Uzme liepos tva medeno,
Pak na zemlju lice obrati
Stidniem cvietim nakitjeno;
Kad se ukae puna smee,
Posmiehne se skrovno opeta :
Kada hoe, ko da nee,
I celove biee sreta ;
Kad ki udim, dar najvei
Ustegnutoj u radosti
Brani daju, da branei
S blagodarnom lakomosti.
Jer znaj, ona vil* na sviti
Dostojna je, da 'e svak dvori,
Ka te lasno nezasiti,
Ka te dugo prem neizmori.

Piesan XXIII.
Popievka vie smdrti Marka Kraljevia.
Kralj Vukain vojsku kupi, davori, davori !*)
I pieneze svud razsipa
Naredjuju, svak da stupi
Arvat cara Muzaipa.
*) Ove riei dodavaju se na Loncu svakoga redka.

"\

- 37 Koi u staro Drenopolje,

Gdi ga donie es neprava,
Biee uzdigo svoe pristolje
Varh karstjanskieh martvieh glava'.
Itom se je zaletiela
Bojna slava naviesnica
Priko rakieh plodnieh sela'
I bugarskieh varh granica':
Eto odasvud vitezovi
Teku bojnoj u odluci;
Sviem u licu stoje trieskovi,
A viteka slava u ruci.
l'iile oima, kud stupaju,
S njima 'e vidiet bojna srea :
A prid sobom glavu imaju
Slavna Marka Kraljevia.
Ta vojnica sva ohola
Za vojvodom takiem grede:
Ko da jata od sokola'
Orla siva na boj sliede.
Sviem na pasu sablja 'e jaka
Stoje kopja sred desnice:
A varh kape od junaka
Trepte vite perjanice.
Svi ujedno jezde tako
U Kosovo htiee priti:
Gdi druini poe ovako
Junak Marko besiediti :
Davori mi drubo mila,
Kii Bog svietu za as stvori :
Koju nikad turska sila
Svou pod oblas neobori.
Vide vaa sarca jaka,
Da su Turci zmaji krilati,
S takom kitom od junaka'
Smijo bih ih zatiecati.

- * Da se prava viera osveti,

Sliedite me svi smioni:
Da Muzaip car prokleti
Pod mu sablju vrat prikloni.
Da izbavim ja najparvi
Teka iz robstva kraj bugarski:
Kad u blatu carne karvi
Utopi se miesec carski.
Neuzmiite u sretanju,
It naprieda svaki trudi:
I vaemu vojevanju
Ma desnica za izgled budi.
Dobitje se snagom srela.
Slava 'e stavnoj u odluci :
Jer iunatvo sarbskieh eta'
Nije u nogah, negu u ruci.
Istom biee ovo izreko
Slavni Marko svoj druini ;
u se buat na daleko
Turska vojska po planini.
Cie stranoga njih amora,
Ki injahu na boi harli,
i
i-
Stresae se polje i gora,
Jakno vihar kad zaparli.
Kad vidiee Turci kleti
Spravne sarbske vojmcare':
Nemogoe odoljeti
arcu ognjenom, da ncudare.
Sva ravnina tad izginu,
Medju njimi biee koja,
I od polja svu irinu
Prikri odasvud plam od boja.
Njeko ubia, Slece i tlai,
Njeko uzmie preno u strahu :
Oblak striele, munje maci,
Grom udorci slikovahu.

^.

 89
Marko bojnoj u slobodi
Zbode parvi konja vrana:
Ter u parsi ko pjem zgodi
Arnauta Sulimana.
Nu se udorac neustavi:
Istiem hukom ter naprieda
Protieui ip karvavi
Jo nabode i Mehmeda.
On Mustafu sreza pree
Priko pasa u dva diela :
A do sedla tja razsiee
Musaina s vArha od ela.
Ali sve to vee kolje
Snane Turke vitezove,
Supro njemu svedj na polje
Pridohode ete nove.
Sva druba mu pobiena je,
I svoom karvi polje omasti :
A tko ive, huka, da je
Pod otmanskom suan vlasti.
S cielom vojskom sam boj bije
Junak Marko nedobiti :
Ter ustupa, gora gdi je,
Da liticom plei titi.
U toliko barz od vee
Snagom ruke svoe karvave
Ori, kari, sieee, mee
Sablje, kopja, ruke i glave.
Nu letei po dubravi
Potaknu se konj mu odzgara:
Ter u hridnoj jami ostavi
Svoga strena gospodara.
Ta hrabreni Marko pade,
Kiem se imenom jo sviet stresa:
Turske od sile ne nikade
Neg pridobit od udesa.

- 40
Ah da plata tva" neizgine
Sred neumarlieh venieh strana',
Diko nae pokraine
Sviem jezicim pripievana !
IM san XXIV.
Pripovies izmdjena i& Ariosta. Ca-^-ft, <. & v
Bosanski mladi kralj, Selimir estiti,
Toli drag biae i gizdav na sviti:
Da nebi te vile, ka moe braniti
Svoe sarce stravljeno njegove od dobiti.
Nu nijedna nestee sred sarca stan svoga,
Neg sama Danica, ki kralja sarbskoga;
Sam rajski nje ures, i dragos nje mnoga
Njegov duh zanese s pogleda liepoga.
Zdruena njim biee ljubovca Danica
Ko pirnom u viencu s tratorom ruica :
I kralju priliepom priliepa kraljica
Od sarca biee raj, a od oeih zenica.
Jednome Selimir siedei kon vira,
Gdi lietni perivoj hladnu sien prostira,
Uze njoj besiedit, ko za njom umiru
Pun sladke boliezni, pun draga nemira.
Ona mu odvit da, govore ovako:
O eljo sladka ma, kad gori ti tako,
Znaj da mrem, i moje da sarce nije jako
Podnieti silni plam, kiem gorim jednako.
Jer ti si toli liep, da mi je riet triebi,
Da siva njekieme boanstvom u sebi:
I nije ua viteza ta draga pod nebi,
Ki svojom dragosti prikladan jes tebi.
Tuj stase ban Miljen ne sasma dalee,
Odavna ki kralju svou dvorbu naree:
On taj as, netom u kraljica to ree,
Dignu se, ter k njima snieno dotee

/ *

- 41
Velei: Ma kruno, ki vedrom dragosti
Slobodu svii.'h vilah podlaga zadosti:
Mnoga je u istinu tva dika; nu prosti,
Ako to sad reem pro tvojoj lieposti.
Kraljica, tva ljubi a meni gospoja,
Rekla je, da liepos bez slike jes tvoja:
Nu ljubav nju vara, ka 'e sliepa, i koja
Ljuvenom pogledu uzmnaa svakoja.
Ugarskieh u stranah, odkle je rod meni,
Ljubmir se nabodi, meni brat rodjeni,
Koga ures priliepi tko vidi, svak scieni,
Da jasno nebo je, da je bog ljuveni.
Lice mu suncem sja, a oi zviezdami,
Nije sarca, ke njegov pogled nezamami :
I vide od sebe liepi stvor meu nami,
Zora se u jutro od zlobe zasrami.
Na take riei kralj velmi se zaudi,
I ree obratjen k svoj dragoj razbludi :
Kraljice, jur sam ja u mnogoj poudi,
Da toli liep vitez k nami se potrudi.
Miljene, podj na dom; in, brata k meniprit,
Da riei tve moe moj pogled sviedoit:
I ako tvoj govor uzbude istinit,
Njegov e liepi ures njegova srea bit.
Miljen se pokloni, i neckne ni asa,
Mahnu se na konja, i sablju pripasa:
Prie dodje, i prie bratu se prikaza,
Neg puta njegova brat moe ut glasa.
Brat Miljen na piru Ljubmira zaskoi
Uz Zorku svou ljubi, ka mu plam uzroi :
Ke lice biee dan, a liepieh zrak oi'
Dvie svietle danice, dva sunca s istoi.
Nebiee minuo jo osmi dan, odkad
Nju na svoj rodni stan dovede Ljubmir mlad:
Gozbe jo sliedjahu, i vas puk veomi rad
aama veseliem tierae misli i jad.

- 48 _
Kad zgodno bi vrieme ; to ga k njem upravi,
Gizdavom Ljubmiru brat Miljen objavi,
Govore: Hod sa mnom, i za as ostavi
Tvu Zorku udjenu, tve sladke ljubavi.
Znaj, kralju od Bosne, u kom je ma" srea,
K njemu te dovesti moja rie obea.
Ljubmiru teko bi, nu alos bi vea,
Ku s tega outie ljubovoa bolea.
Nu kad u, za malo da od nje dalee
Nje draga razbluda, nje pokoj utiee ;
Razvedri od lica smuen zrak, i ree :
Umriet u kad k meni nebude do pree.
Pak svoje ljuvezni za sladku spomenu
Pokloni ljuven dar svom vojnu ljubjenu:
Dar biee nje slika u krugu zlatjenu,
U kitnom biseru, u dragom kamenu.
Primaju taj darov Ljubmir se zaplaka,
A i Zorku ustrieli boljezan jednaka:
Njih tube, njih suze, njih ljubav bi taka,
Da za nju izrieti ma 'e piesan nejaka.
Uz Zorku on lee, dokle svoj zrak zora
Sjutradan objavi s vinjega prozora,
Jur spravan, kad sunce izasja varh gora'
Putovat put ravnieh bosanskieh prostora'.
Svoe ljubi liepi dar tad stavi pod glavu,
I uze taiti nje boles nepravu,
Doklegod utrudjen kroz nonu zabavu
Zadriema mlad junak uz diklu gizdavu.
Kad svanu, on mue dignu se iz pernice
Za pokoj ne smesti zaspale diklice :
Ona osta jo spei, kad tiekom od ptice
Odjezdi liepi svoj na sriemske granice.
Istom se odmakli bijahu ki dio,
Kad Ljubmir stavi se, da je uzet zabio
Svoe elju jedine .pohoduji dar mio,
Ki biee prednju no pod glavu stavio.

- 48 Tiem ree Miljenu: Molim te brate moj,

Pusti me po natrag, a ovdi ti postoj:
Za as n vratit se k moj Zorki priliepoj.
Za nje dar uzeti, ki mi osto jes pri njoj.
Jer da ja bez njega uzsliedim pat sadar,
Rekla bi, da i nju neljubim, kako i dar:
U njemu 'e nje slika, ke liepos silu zgar
Ja sliedim do vika, ko zviezdu svou brodar.
S tiem podje, kud njega pouda svoa fcove,
I tiekom doharli na svoje dvorove.
Upita, i rekoe sluge mu njegove,
Da jo san dari oi gospodje njihove.
Lako se privue, da je neprobudi,
I k odru pristupi za na dar ki udi.
Nu nadje stvar, kti na viku neposudi;
Spat Zorku s tudjinom u hudoj razbhidi.
I to je jo gore, taj hotim bez svita
Biae sluga nje, grub, starieh pun lita':
Ciem Zorka dielova, ko ena mahnita,
Ka se po naravi za gore prihita.
Kad vidie taku stvar nje vojno smueni,
Smarznu se parvo vas jakno stup kameni,
A za tiem vas planu; tare ma gvozdeni
I viknu: O nuda vidj s kiem me promieni?
0 hridi, o zvieri, o eno bez viere,
Mii liepos toli izda s ta grube namiere:
Putam te sramoti, bieim tve neviere.
l ko te jur ljubih, marzim te bez miere.
iVot ti nediem, da s malom mom asti
U karvi sramotnoj ma se moj neomaSti:
Ostani s zlom sreom, da bi te s svom vlasti
Darpili sve sarde od tamne propasti.
Pak plei obarnu, na konja ter skoi,
l jakno barza stril die se njoj s oi.
Stignu brata, i njem skri, to mu vaj uzroi,
Nu sve Sto on kric, lice mu sviedoi.

 44 Miljen se udjae, gdi Ljubmir na svak as

U sebi, kako led prid suncem, kopni vas;
Zaduben u mislieh gdi mui, ter sva vlas
ivua lipe mu, i gine lice i stas.
Pita ga mnokrati: Ljubmire to ti je?
Nu zaman, jer svoj jad riet Ljubmir nesmije.
I tako sve mui, sve taji, sve krije,
Doklegod prid kralja pristupi poslije.
U njem od lieposti nevrde biljega,
Miljena zatee zaudjen kralj s tega :
Ovo li brat je tvoj ta gizdav ? od njega
Nevidieh dosle ja vidjenja grubega.
Miljen odgovori: O kruno prislavna,
On se liep uputi, nu liepos nije stavna:
Jer s lica ote mu sva dobra naravna
Potajna njeka zled, njeka es izdavna.
Prie bi veseo, sad plau dni tiera,
Prie ivie, sad gine pun skrovna emera:
Straim se, da njega kon kobna jezera
Iznenad nestravi vilinja namiera.
Miljenov kralj govor i pomnju pohvali,
A tuna sarano Ljubmira poali:
Ki pita, tej stane da bi mu podali,
Ki bjehu kraj dvora u zabit ostali.
Tuj Ljubmir ivu sam cvieljae dan i no,
Sve nebo, vas pako klikuju na pomo;
Da varhu svieh enah plam zgara bude do,
Da na njih iztrate sve sarde silu i mo.
Ah ene (veljae) nestavne, neprave,
Nevierne, neharne i silom gizdave,
Bez sarca, bez stida, bez asti, bez slave,
Ohole naravi, a sviesti nezdrave.
Kojoj da vierujem ? kad vierna Zorka ma,
Ka moja razbluda i rados bi sama,
Jo istom udana, bez sviesti i bez srama
Plam je moj izdala poganiem varkama.

- 45 Liepe ste, ali ud vaa je ko zmia,

Koja se po cvietju prolietnom privia:
Liepe ste, nu liepos jak munja vaa sia,
Ka blazni svietlostim, nu trieskom ubia.
iem Ljubmir tui se s ovacieh besieda',
Kraj stana u zidu jedan riez ugleda,
I amor u njeki; pristupi, ter jeda
Ke udo zamieri, prostrie vid naprieda.
Nut uda ke vidie ! upazi Danicu
Od sarca kraljeva i ljubi i boicu,
Gdi lei prostarta na zlatnu pernicu,
Kaui velik plam rumenom u licu.
Vidie gdi dvorkinja jedna k njoj ulazi
I veli: Kraljice tvoj ti se drag mrazi;
Nehtie do, i tebe da gorko porazi,
Me molbe, svdu sreu, tvoj ures nepazi.
Podj mu opet doglasi (kraljica tad ree),
Da bolni ivot moj po njemu liek stiee:
Tiem ako sad k meni harlo nedotee,
Otit e dua mi od tiela dalee.
Podje ona, i vrati se, ter ree: Po trudu
Nadjoh ga; rekoh mu: nu sve bi zaludu:
On igra s dvoranim, gdi srete es hudu,
Ka ini, da njemu mao pinez dobudu.
Uzdahnu kraljica, i plau naredi:
Podj opet, ma verna, ter mu opet besiedi,
Da mu se kraljevsko me blago netedi,
Samo da mu elju i htienje me sliedi.
Mre Ljubmir vide to, u eljah za prie znat,
Tko mladi ti biee zvan zaman tolikrat,
Ki vriedan kraljici bi gorke rane dat,
Nju stravit, nju stei, pak za nju nehajat.
Ali eto dvorkinja poslana dohodi,
I s sobom kraljici dragoga nje vodi,
Tko bi to? nebesa! to nasta sad odi,
Nut uda, nut biesa, nut to se dogodi!

- 46 Kraljica, ka vojna mladjahna imae,

Kom slike u lieposti muno na biae:
Kraljica, ka dikom tolikom sivae,
Da bit nje ljubovnik svaki duh eljae.
Kraljica, velim, ta, koga uze da ljubi?
I s koga pokoj svoj i svou as izgubi ?
Pazite gdi ne njoj ljubovnik nje grubi
Neg griehu 'e nje slian, kiem vojnu zagrubi.
Garbav, hrom, uplesan, ima nos od pedi,
Usne mu klepeu, a lice sve bliedi,
>
Ciere se zubine, u spilah vid siedi,
Iz koieh siecaju razroci pogledi.
Kad dodje prida nju, uze ga garliti
Cvilc i velei: Moj raju estiti,
emu e, ah, emu tvii vernu moriti,
Ka obra sve vieke tvii liepos sluiti ?
Odgovor on joj da u gnjevu i u vaju,
Ko da tri taraa ujedno zalaju,
Govore: Da li i ta meni zla nastaju,
Da te imam darati na svak as u raju ?
Ljubmir sve gledae, i vidie jo sa tiem,
Gdi k sebi na odar pod svietli zlatni triem
Ljuvenu tu nakaz rukami ljuveuiem
Pritegnu bez srama kraljica runa sviem.
Dignu oko tad s rieza, virae proz koji,
Tere na dvie strane svou miso razdvoji:
Misle grieh svoe Zorke, i grieh kiem posvoji
Danica nevierna to joj nepristoji.
I ree: me Zorke krivina jes mala.
Pokli se s oviekom, bud sebrom, sastala;
Budui kraljica, hud izgled svieh zala',
Za stranu gardobu svou viernos izdala.
Ja bih gizdavii neg hotim Zorke me,
I njegov hlapski trag nadhodi me pleme :
Nu kralj i liepotom sja gizdav nad svieme,
I mene nadsiva svietlilom rodnieme.

 47
Ah ene proklete, u eljah ke sliepe
U neyid sterete ognjene pohlepe:
Za gurdje sarcem bit, licem ste vi liepe,
Za liepe bit licem, varke vas pokriepe.
to 'e drago, liepo V vam : a liepo to zlo je,
Tiem vae svedj na zlo poude nastoje.
Sliedite to 'e milo, tiem vaa neboje
arca se tvoriti nevierstvo svakoje.
Sve ste vi jednake, jedna vas zla vode,
I svieh vas jednake napasti nahode :
Samo 'e dobra ona, ka neima slobode,
I ka za zla biti nenadje prigode.
Vide ta krunjena tu j kralja dviem krunam,
Od svoje sramote ve Ljubmir neima sram:
Raduje s' u sebi, die vlas sviem tugam.
Jer tuge odlaga u lugah ne bit sam.
U malo on vremena tako se pojavi,
Da k njemu vrati se vas ures gizdavi:
udi se kralj na to, i pomnju svu stavi,
Od take promiene za uzrok znat pravi.
Molbami kraljevskiem mlad Ljubmir potisnut
Spovidie, to u Zorki svooj vidie jedan put:
I kaza, to kralju bi sasma teko ut,
Ko gardan nemili kraljici dodje u skut.
Kralj se nerazsari, jer sparva mladac ti
Pod tvardiem klctvami ini mu izriti,
Da to ut uzbude, mirno e primiti,
Sve prostit, sve tarpiet, sve mukom pokriti.
Zaman je (ree kralj) to 'e krivo htiet pravit;
ene su svedj ene : nu sada uj moj svit :
Hodmo mi po svictu, kroz nain razloit,
to druzi nam dae, mi druziem odvratit.
Ti si liep, liep sam ja, hitar ja, hitar ti,
A k tomu jo zlata mno emo pometi:
Gdi hitros neuzmoe, blago e na svieti.
Gdi blago neuzmoe, liepos e doprieti.

- 48 Mlad Ljubmir prigarli kraljeve besiede,

I svaki od njih dva na konja hro siede:
Ter blaga svaki pun, n dalek im grede,
Svoj stupaj iz dvora ukradom izvede.
Prodjoe raki kraj, prodjoe granice
Bugarskieh rusagah varh rieke Marice,
Sve lude hitrinom, sve bludne kroz lice,
Travei sve blagom lakome diklice.
Prodjoe p svieta nosei svud tete,
Svud ine viteki njih bludne osvete;
Doklegod uzbojan, da ih ke zlo nesrete,
Ljubmir se usudi dat kralju sej sviete:
Po molbah, po varkah, po volji, po sili
Jur zajam mi druziem s varhom smo vratili:
Oruje varzimo, da ki udes nemili
Slavu nam neugrabi svu, ku smo dobili.
Vieruj mi, mudros je ostavit es sade
Prie neg nam po sebi iznenad zapade;
Mnokrat lav obiestan, mnokrati vuk krade,
A jednom u mreu nesciene upade.
Zdruimo s nam' platom ku dinu mladicu,
Liepu ko Zorku mu, ko tvoju Danicu:
Da mirno bez straha u dragom nje licu
Celovim beremo ljuvenu ruicu.
Pospieno kralj mudri Ljubmirov primi sviet,
I nadje tu diklu, za njome svedj iviet,
Ka skladna, ka mila mladosti svoje u cviet
Svaie ranjae sarce, duh i pamet.
Ona jo odavna ljubjae njekoga,
Koga prem iiudjae za vojna ste svoga :
Tiem njemu znat ini, sred mraka nonoga
Da se k njoj privue na odar s dno noga'.
On pridje sa dno odra; jer hitra ljubav jes,
I smienstvom napunja umarlo sarce i svies,
Ter dodje ta vieto, da bi njim dobra es,
I doprie garliti svoe drage eljni ures.

 49
Dikla tad leae medju dviem speta od SYud,
Otuda kralj biee a Ljubmir odovud.
Pridodje taj trei, ki nebi lien i lud,
Neg priko sve noi vas njima die trud.
I Ljubmir tuj i kralj privaren ostaje,
Kralj scieni da 'e Ljubmir, a Ljubmir kralj da je :
Tiem jedan i drugi za tu stvar nehaje,
Nu s sobom udi se, to drug nepristaje.
Jur lupe ljuveni izmedju straah tieh
Pobiego biee sit dobarah udjenieh,
A i zora mladi dan iznese varhu svieh
U cvietnom povoju od rusah rumenieh,
Kad uze drugu svom besiedit kralj mladi :
Tko da se Ljubmire s tobome zavadi ?
Ti s' mogu, i tebi svu no nedosadi
Bazduhat viteki po mekoj livadi.
Ljubmir se posmiehnu velei: Krivo je
Dat drugom slavu, ku tva diela dostoje:
Vieruj mi, kralju moj, junatvo da tvoje
Poznaju ljudi u dan, a u noi gospoje.
Kralj se tad zapani, i poe sumnjiti,
Da biee k njim prio ki hulim skroviti ;
Tiem uze njih druzi oholo prietiti,
Da bude viteza nonoga odkriti.
Pade ona prid njega gorki pla ronei,
Ki je sviem enama pomonik najvei,
I ree: Ne vi dva, neg mladac bi trei,
Ki prodje dugu no sa mnom se garlei.
I k tomu spovidje, ko pridje, ko njega
Odavna ljubljae ko vojna svojega:
Pak milos prositi prionu varh tega
Gardei liepi ures i parsi od sniega.
Kad ue sve to bi, kralj svarnu jad u smih
Govore: Da taka u varkah ljuvenih
Hitrina bit moe, ja dosle ne scienih.
Sad poznam, da 'e ena dubinah pakljenih.
4

 50
Tata je pouda u mreu vietar zbit,
Izmierit valove, i zviezde pribroit,
Tries prite, tajat grom, suncu tiek ustavit,
I enu sauvat, ka hoe zlo init'.
Diklice, tva hitros, kom ljubav izpuni,
Pravo je do vika hvalom se da kruni:
Neplai, necvili, i tvoj grieh nekuni,
Koji te ne tugom, neg sreom napuni.
Evo ti blaga mno, kiem e se udomit
Za mladca, ki mogu svu no te bi ljubit,
I vierna budi mu: nu je ovi zaman svit;
Jer budu ti ena, nemo' mu vierna bit.
A mi se Ljubmire k ljubovcam vratimo,
I njihov obeni enski grieh prostimo;
Jer je u svieh ista ud, i kako vidimo,
Na od njih vierniju zamani elimo.
Tako se svaki od njih na svoj dom odpravi,
I ivie s drugom svom u mnogoj ljubavi,
Ovo se spovieda: nu mnim da sastavi
Laivo zgodu ovu ki zlobnik nepravi.
Jer ensku viernos ja mogo sam poznati
Dosle prcm dostojnu, da se u viek pozlati :
A i ene da piu, mogle bi stokrati,
Vierujte, to gore na ljudi pisati.

Piesan XXV.
Ljuveno uivanje.
Ah jo sumnjim, jeli istina,
Da celivam tvoje lice, '
O pridraga, o jedina,
O sunana Sunanice.
I da moga posred krila
Sad uivam liepos tvoju,
O me due duo mila,
0 udjeni moj pokoju.

- si Ta jer mnokrat no opaka

Snom privari me poude :
Tebe garlih, nadjoh paka
Samu sienu od razblude.
Nu i sad ako san me vara,
Ah molim te, sne veseli,
Ovolicieh sred dobara'
Od mene se vik neodieli.
Nije san ovo, siena nije:
Tiem, vidim, znam oito,
Da sad meni na ruci je
Moje sunce priestito.
Ovo 'e lice, ke s pogleda
Stavi krila moj poudi:
Ovo su one usti od meda,
Gdi se u ruah ljubav bludi.
Ovo su one parsi od sniega,
Voe od rajskieh perivoja':
Ovo 'e liepo tiela onega,
U kem ive dua moja.
Ah priliepieh vilah kruno,
Ah priblaga ma" gospoje:
Ah moji trudi, ah podpuno
Zaplaene suze moje!
Jak kouta utrudjena
eljna vode vira iva
Tebe elja moja ognjena
Hlepi uivat, iem te uiva.
Sve to uivam, nije midosti:
Izza slasti slas mi je draa:
Ista obilnos tvoih milosti'
Vei u meni plam uzmnaa.
Tiem ko bartan stup kameni
Garli, a trava zemlju svoju,
Kako loza dub zeleni,
Kako ljubdrag tanku hvoju:
4*

 52
Garlimo se, ma gospoje,
Ljubimo se, ah jaoh meni,
Dokle od slasti iz nas podje
U celovieh duh blaeni.
Ah ke dare od pokoja
Varh mene bi es prosula,
Sad ovako kad bi moja
Dua uzdiu izdahnula.
A i udim se, kako mi je
Doputeno jo ivieti,
Kad umarliem dano nije
Uzit u raj, a neumrieti.
Plesati XXVI.
Osveljiva se gospodji potno.
Znam, da vile tko neslidi,
Ko boice sile s nebi,
Ili sarce ima od hridi,
Ili sarca nejma u sebi.
Nu za sliedit diklu jednu
Pogarditi sve ostale,
Nije pristojno sarcu vriednu,
Ke" za eljom gine od hvale.
Tad se vriedno sarce u nami
I veliko moe riti,
Kad mnoziema gospodjami
Podobno je za stan biti.
Pak me riei to razloe
Varh oite stvari od svita?
Loza gdigod dopriet moe,
Svakoga se dubja hita.
Eto edan lav po lugu
Svedj neharli k istoj vodi :
Eto miesec za svou drugu
Jednu zviezdu vik neizvodi.
'

- 53
Vele riekah tee u more,
Nebo mnoziem svoj zrak dili,
I celiva na istok zore
Vele cvietja vietric mili.
Zato emu, ma Ljubice,
Za krivinu broi veliku,
Jer gizdave Sunanice
Pored s tvojom sliedim diku ?
Ti si draga, draga je ona.
Ona 'e liepa, liepa ti si :
Tiem nije ljubav ma razdiona ;
U njoj draga ti meni si.
Ka nju garlim, ma gospoje,
Na te miso moja leti:
<
Kad celiva m us ti tvoje,
Ona mi je na pameti.
Ter vi rajske dvie diklice
Stuene ste mom ljubavi,
Ko u viencu dvie ruice,
Zlatna ica ke sastavi.
Obie ljubim naponase,
Ko da jednu ljubim samu:
I ma mlados razgara se
U jednakom s obie plamu.
Ah, krivi me, duo, onada,
Kad ti budem po sred krila,
Ako uzpozna, da me ikada
Ina dikla zatravila.

Piesan XXVII.
Ljubovnik ucviljen gospodji.
Priica je od piesnika',
Njeki osudjen rad krivine
udnu muku da do vika
Sred pakljene uti tmine.

 54
On pun jada neumarla
Gladom, edjom. skonava se,
Prem da u vodi jes do garla
S puniem dubom voa uza se.
Pokli eljne pun odluke
Vodu i voe netom tegne:
Njemu iz ustah, njemu iz ruke
Gine voe, vir pobiegne.
Ta priica kae svima,
Da 'e pakljeni trud gledati,
Sve to udi, prid oima,
A pak nemo uivati.
Da promisli, po razlogu
Koi u meni utim pako,
Gdi te unapried gledat mogu
Ali uivat ne nikako.
I ako, brae, jo u tebi
Prednji plami ivu i gore,
Mnim da pozna i po tebi
Istine ove me govore.
Trudno 'e ljubit na ovem sviti,
A neufat dni vesele :
Nu bit ljubjen, i ljubiti
Bez ufanja, trudnje 'e vele.
Tiem jer ginu jur ma lieta,
Ah za milos, jednom samo
Iti nain; da se opeta,
Prie neg umrem, uivamo.
Nemoj scienit, da item sada
Ste od dike tve estite,
Sve to stekoh ja niekada,
0 ma liepa, sluei te.
Sad ma elja sva je, inako
Nijesam oho kak i prie :
Za smirit me tuna ovako,
Jedan celov zadosti je.

 SS

Piso bih ti jo naprieda,

Ko me boles mui i hara :
Ali gorki plac mi neda,
Ki na knjigu pada ozgara.

Piosaii XXVIII.
Tuiba Ijuvena.
ujte hridi kamenite,
Pod kiem' glasim tube moje:
I za milos proplaile
Na me gorke nepokoje.
Eto, vajmeh, privari me
Svom blagosti ljubav prika :
I nesreniem uini me
Moja srea prem velika.
Dvie diklice malo prije
U veselju Ijubjen lju bih:
Sad jer ljubih obiedvije,
Obie uvricdih, obie izgubih.
Jedna o drugoj im neznae,
I scienjae ma bit sama ;
Nijednu milos nebranjae
Moim ljuveniem poudama-.
Sad u gnjevu obie mnogu
Utieu me rasarene :
Ili utei kad. nemogu
Odvarnjuju lice od mene.
Kad se jednoj smierno molim;
Ona ognjena na. me u. licu
Besiedam se priei oholim,
Vele: Dvori Sunanicu.
A kad rane me skrovene
Drugoj kaem, nije na lieka;
Jer mi veli: Podj od mene,
Ljubica te tvoja eka.

- 56 Tako da moj dan ljuveni,

Ki od dva sunca svietlos imd,
Osta obujmien smartnom sieni
I tamnostim pakljenima.
Ostah, kako dub od gore
Zlo nasarnut dviem vietrima ;
Doklegod ga na tle obore,
I potlae medju njima.
I zaisto bi jad nemio
Tuni ivot moj prisieko;
Gdi sam u as izgubio,
to sam s trudom nao i steko:
Da me jote u ivotu
Neuzddri samo ufanje,
Da e ganut njih liepotu
Nepristavno me skonanje.
Piesan XXIX.
Ljubovnik razsareni.
Sramovat se meni je sila,
to te ljubih verno dosti,
O nakazni bez milosti
O prikore svieh od vila'.
Ja te uvriedih (riet u istinu),
Nu grieh plakah dugo vrieme,
I s suzama neizmiernieme
Prosih milos na krivinu.
Zasve oholu ja te ljubih,
Da ti udvorim, pomnju stavih,
Za ste tebe, mene ostavih,
Za na tebe, mene izgubih.
Ali ti se nesmilova,
Neg tve lice krie meni;
Lice, u kom se jo rumeni
Bilieg moieh od celova'.

- 57
Prem se oholos tva ponosi
Svm Iiepotom: bivi oito,
Za oholit se razloito
Da se vele hoe i prosi.
A tvoj ures nije te vlasti,
Da boica njim se ini:
Jer to liepom tebe scini.
Gubi scienu s oholasti.
Tiem ja niesam vik ljubio
Liepos, nego ljubav tvoju :
Za riet bolje, tetu moju,
I moj poraz, ki sam htio.
A i sa mnom si ti hinila,
Znam, po tvojoj nestavnosti:
Ah, pod cvietjem tvoih milosti'
Smartna zmia skrovna 'e bila.
Zato od tebe grem nazada,
Jer plam drugi mi 'e zahvala :
S istiem mirom i ti ostala,
S kiem ja smeten bieim sada.
Niesi, niesi ve za mene,
O nevierno sarce od hridi:
Ma ljuvezan vile slidi,
Ne lavice nesmiljene.

Piesan XXX.
Trudan putnik lieti hode
Na kladenac bistri uiva,
Gdi studene tiekom vode
Garli zelen i celiva.
Ki mu veli, iem se glasi
Mirno teku varh travice:
Hodi k meni, trud ugasi,
Usta napoj, umij lice.

- 5& Ali, kada tuj pristupi,

Da ugleda ljute zmije,
Gdi se svaka u se kupi,
Da nanj' skoi, da ga ubije:
Vas protarne s take zgode,
Pobiegne mu sarce i snaga:
Strah od zvieri, elja od vode
Tekiem trudom skonava ga.
Ja sam putnik, koga dosti
Iztrudie zviezde silne:
Ti kladenac, tve milosti
Ti mi dieli vode obilne.
Nu dvie zmije blizu stoje,
Ke" mi brane sa svom moi
Rasladiti trude moje,
Me na svarhu elje doi.
Dvie zmije, ali gora od zmije
Dva nemila sarca od ljudi':
Miona jedno, a drugi je
Tvoj Milienko pastiar hudi.
Ticm oito- ako i esto
Sad nedvorim dike tvoje;
Krivoj misli ncdaj liiiesto,
Ni se udi, ma gospoje.
Jer stranicim sumnju tetnu
Tako odloit ma" je elja ;
Jeda strae dio. pometnu,
Kad neuzvide nepriatelja.
Ah, da bi oni svoim eljami
Vik nestekli srenu zgodu;
Ko nedadu eljniem nami
Prednju, duo, na slobodu.,
Da bi ljuba,y s prav, osvete
Starla vienoj u, boliezni
Te uhode tamne i klete
1 gusare od ljuvezni.

- 59 Nu sva pomnja strae take,

Samo ti htiej, zamani je :
Pokli, vieruj, pomnje od svake
Hitra ljubav vee umije.

Piesan XXXI.
Srena prigoda.
Rie je stara: Da na nebi
Nije stvorca vlastitoga,
Slino bilo najvee bi
Klanjat vrieme miete Boga.
Jer je uzrok svakoj srei
Vrieme, zasve da 'e biegue:
I sve s sobom donosei
Riet se moe svemogue.
Ali sudom on mojime
Nije za astit varh otara;
Pokli s sobom nosi vrieme
Vee tugah neg dobara'.
Ma boica ti bi sama
U veselju tada bila,
0 obilna sviem sreama,
O prigodo draga i mila.
Zgodo svietla, zgodo slavna,
Zgodo, asti ma do vika,
Zoro od srea ijepristavna,
Sunce sliepieh ljubovnika'.
Ti si vrata, ti stranica
Od kraljice esti u dvoru:
Ti si 2iyiezda provodica
Po ljuveflom gorkom moruK
Ah, ku nee es imati
Tko te umie kroz svies znanu
Ustarpljeno priekati,
l prigarlit priekanu.

- 60
Ah kolikrat, kad najmanje
Ufo sam se, put mi otvori;
Da se smiri me skonanje,
Da moj pako raj se stvori.
Ah kolikrat iz nenade
Medju straam bezbrojnimi
Sladke usti dikle mlade
U as jedan dopusti mi.
Gdi ste o vierni ljubovnici
Boici ovoj nos'te dare:
Okrunite njoj u dici
Kitniem viencim slavne otare.
Vi za harnos svieh godita'
in'te, da njoj na as leti
Iz tisuu svietilita'
Do nebesah dim prisveti.
Ona dat vam jakos ima
U as jedan to ljubiste:
to vi u dugo i s mnozima
Trudim stekli jedva biste;
iem sve slasti u se kupi
Ona, i die sve to ustraa:
Jer kad zgoda k vam pristupi,
Samo umiejte, dikla 'e vaa.

Piesan XXXII
Zorki uvriedjenoj.
Zorko liepa, ka dostoja
Miesto u sarcu mom najvie,
S tebe ive, s tebe moja
Uzdiui dua izdie,
Jer pod suncem ma" najvea
Ti si rados, slava i srea

- 61 Ah, tva osveta zatonica

Sa mnom tuniem mira nee;
Neg iz neba tvoga lica
Na me ognjenu striel izmee,
Da me shara, sprai, umori
Tries od trieska tei i gori.
Evo t" padam na koliena
Peru suzam plano lice:
Osveti se ma ljubjena,
Ma gospodje, ma kraljice,
Ka od mene hara uze
arce niekad, sada suze.
Osveti se, moj pokoju,
Tvoju izpunit elju ustani:
Momu u sarcu sliku tvoju
Smionom rukom smartno rani,
I udorcom jedniem vee
Svari sa mnom me nesree.
Evo u gorkoj krivac smei
Item milos, ma jedina,
Ako milos moe stei
Neizmierna ma krivina:
Item milos, ma pridraga
Pokli liepos svedj je blaga.
Item milos, da me boli
Jur po tvojoj svare osveti:
Kad s uzroka liepa toli
Budem ivot moj dospieti:
Kad tv rane momu uzbudu
Griehu plata, lieci trudu.
Nu ako ti si, ma gizdava,
Dua, kojom ivem samo;
Znaj, da dua smart nedava,
Od ke" ivot svi primamo:
Martvu tielu ona iva
Vlas ivuu udieljiva.

- 62 Ako od sunca jasnu sliku

Tvoja rajska liepos hrani;
Smartnu tamnos, znaj, da viku
Neporadja zrak sunani:
Pae on svietlos svietu odi
U dohodu svom dovodi.
A i nada sve smartne vaje,
Ke dostoim s grieha moga,
Meni boles najvea je
S tvoga lica osvetnoga,
Vide poraz u njem sada,
Gdi ma rados bi niekada.
Ako ti si, ma gospoje,
Nebeskomu slina uresu:
Ako nebu vedrom tvoje
Oi Iiepe priline su:
Ako izhodi zora biela
Iz istoka tvoga ela:
Oblak sardjbe tve mi uzroi
Groznieh suzah da smueni:
Otar pogled iz tvieh oi*
Vedra iz neba tries je meni:
A iz ela se tvoga otvora
Meni tamnos, druziem zora.
Ah, to velim? zora i meni,
Liepa moja, tve je elo:
Nu mi otole dan udjeni
Ne sja, i sunce me veselo:
A i da sine, pla mi brani
Mo uivat zrak sunani.
Zora 'e meni, nu ne zora
Ka slavicim zvana ustaje;
Ka iz rajskieh hode dvora'
Naviesnica sunana je:
Prosipaju svoga iz krila
Plodne rose, cvietja mila.

- 63 Zora 'e, ka" se esto oglasi

Kroz cvieljenje moje ljuto :
Nje su vietric moji uzdasi,
Cviet je ufanje, nu svenuto;
Rosa moj pla, kiem se goje
Uzrastiele tuge moje.
Tiem ma" Zorko, ne naprieda
Neg alosnom krivcu prosti,
Ki svoj teki grieh spovieda
Prid pristoljem tve lieposti:
Prosti, i na moj grieh prihudi
Vea od grieha milos budi.
Piesan V \\lll.
Viernos u ljubavi.
Ah, ivio na daleko
Od ljuvenieh svieh dobara'
Tkogod viernos tlai prieko,
I gizdave dikle vara,
Veljah, i jo bieh spravio
Riet pro varkam od ljubavi,
Kad ljubjenju vie Radmio
Oviem svietim rie mi ustavi:
Nije prikorno ljubovniku
Izriet togod pro istini,
Kad vilinju ite diku,
Kako moe, da prihini.
Jer je svaka viF razlika,
I himbena sarcu u svomu:
A naravni zakon vika,
Nebud vieran neviernomu.
Lau one, i mnokrati
(Sto je gore) bez potrebe,
Samo za nas ubijati,
A priprodat drae sebe.

- 64 Kad to prosi, taj as na to,

Sada strau materinu,
Sad susiedstvo domiljato,
Sad iznadje ku la inu.
Da joj bratja blizu lee,
Da joj nije mo se ukrasti,
Da te ljubi, nu je ustee
Glas, ki usto je pro nje asti.
Kad nenadje to za rieti,
Svadit e se tisu krati,
Ku krivinu navar e ti,
to obea za nedati.
U rie jednu: Po naravi
Mogui se glase i sciene
Vepri zubim, noktim lavi,
Zmie emerom, varkam ene.
Bud' ti vieran varh inoga :
S priateljom vik nehini:
Neprivari druga tvoga
U nijednoj targovini.
Nedaj riei do na manje
Ni na sudu ni na zboru:
Za sramotu dar' varanje
Svako u mudru razgovoru.
in' s tve himbe da nikada
as nitkomu nepogine :
Nemoj smetat mir od grada
S tvoje varke i hitrine.
Pak bez straha i obzira
Ljube varaj svaku od ena';
Jer je svaka tuj nevira
I korisna i hvaljena.
Znaj, da 'e krepoi, as i srea,
Kad ljubovnik hitro umije
Neizvariti sve to obea,
Tajat to jes, riet to nije.

- 65
Dielo s rieim neugoditi,
arce licem krit svudiera:
Jer nevieran, vieruj, biti
Neviernicam nije neviera.
Tako on ree, nu zamani.
Jer viernostim Bog- me obdari,
I ljuvenoj, znam, da rani
Smart je, ne liek u privari.
Liepih vilah dragu uresu
Hou vierno svedj sluiti :
Jo da i one nevierne su,
Ja u u vieke vieran biti.
Piesan XXXIV.
arce izgubljeno.
Jeda 'e nao tko po srei
>
Izgubljeno sarce moje,
Ke izgubih, vaj, hodei
Za stupajom me gospoje?
Za obiljeu jes u njemu
Malo ufanja i radosti,
Straha i sumnje vele, i k temu
Mnogo suzah i gorkosti.
A nada sve udieljana
Hitrom rukom od ljubavi
Me Ljubice slika izbrana,
I nje ures prigizdavi.
Znaj, koristi da u njem nije,
Povrati ga tiem veselo:
Sve probieno strielami je
I napola izgorielo.
A na milos po razlogu
Za uzdarje u pokloniti,
Sve to imam, sve to mogu,
Sve to umiem ja na sviti."

- M =
Tvorah ovu libu u glase
Vas u plau, vas u muci,
Kad ma liepa prikaza se
Nose sarce moje u ruci.
Evo t' sarca, ona ree,
Sad to obea, htiej mi dati,
Dah sve to sam: a ona utee,,
I sarce mi, jaoh, novrati.
Piesan XXXV.
Slados zamienite ljubavi.
Moe li se na ikako
Toli ugodaa raj ljuveni,
Neg dva mlada kad jednako
ivu i vierno zaljubjeni?
Kad pasUeru vil' dragomu
Veli sladkoj u razbludi:
Po ljuvenom sarcu tvomu
Moje sarce mieri i sudi.
Liepa ako sam, dijke od, moje
Ti gospodar sam se veli,
Brae, uivaj to je tvoje,
Uzmi, duo, to ti eli.
A nju pastier sred veselja
Garle dragoj u odluci,
Odgovara: &ya 'e m& elja,
Drag ivotu, tebi u ruci.
Ja posveti!* po ra,zlogu
Ko boici, samoj tebi
Sve to udim, sve to mogu,
Sve to ufam ja pod nebi.
Ter njih sarca nerazdiona
Pokli jedan plam. uetrieli,
On to hoe, hoe i ona,
I on eli, to on eli.

 m
U njih jedna ljubav mila,
Jedan se od njih ivot kula,
I stanuje u dva tila
Zatravljena jedna dua.
Na uzdano ter odkriva
Jedan drugom misli svoje:
Jedan s drugiem razdieljiva
Sreu, rados, nepokoje.
Kad je on vidi sred nemira,
njom jednaku boles ima,
I uzdiu njoj otira
Grozne suze celovima.
A ona sree sve njegove
U sardacu goruemu
Za radosti svoje zove,
I uiva eljno u njemu.
to se udi, tuj se stiee,
to se hoe, tuj se uzima,
Tuj se tvori, to se izree,
to se prosi, tuj se prima.
Pae i vee neg prositi
eljni moe plam varh toga
Natiee se napuniti
Slaciem darim drag dragoga.
Ovo umarli raj broji se,
Gdi blaenstvo verni imaju;
Tiem, Ljubice, neudi se,
Jer u s tobom riet se u raju.

Piesan XXXVI.
Spoti se s niekom gospodjom
{Makaroniko.)
Jo niesi udana, i prila itom jes
Tva mlados izbrana goditah devetnes:
A ima siedine, i preno opada,
Darim od vruine, iznutra kom planta.

5*

 68
Padaju hizdoli tv parsi, i dilje
Vidiet su, nego li u ene rodilje.
Zubi ti izpadaju od eze i katara,
I tari, moj raju, za barzo bit stara.
Tako ti lieposti, moj viene zlatom svit,
Prigrabi starosti sve to mo prigrabit.
Ljubi se, uj mene, jer me strah, da tebi
Do barzo nesvene i dievstvo po sebi.

IM san XXXVII.
Sviet gospodji.
Mislim, eljo sladka moja,
S koga uzroka, s koga diela
Varhu tebe majka tvoja
Od mene je sumnju uzela.
A i Gojko tvoj gizdavi,
Zasve ljubko da gleda me,
Kae iz medju te ljubavi
Ko da nieto sumnji na me.
Mislim, da nas nije u emu
Potajnica naa izdala;
Jer u sarcu slueemu
Pomnja od asti vazda 'e mala.
Nu nescienim, jer pomnjiva
Dosle i skrovna svedj je bila:
A pak budu s nami kriva
Sebi bi istoj naudila.
Tiem na svarhu svu krivinu
Tebi davam, o gospoje :
Prosti, duo, riet u istinu,
A za dobro moje i tvoje.
Ti si mudra, stvari ostale
Sve se od tebe hitro kriu;
Nu za skriti stvari i male
Htio bih te jo hitriu.

- 69 Oni posmieh, ki ti utee,

Kad me gleda, pun pokoja,
Tko da vidi, a neree,
Da njim veli: Ja sam tvoja?
A i pogledim oitima
Strielja esto prema meni ,
Ko da izletiet udi njima
Tvoj iz tebe duh ljuveni.
Skoro od Zorka bi reeno
Meni ovako: Stah uza te,
I stavih se ko ljuveno
Tva" Ljubica gledala te.
Ah tako ti t\6 lieposti,
Ka 'e sunanom slina uresu,
Nemoj, drage tve milosti
Da mi od tete, duo, jesu.
Moe smesti svak, tko hoe,
Tiek ljubjenju, ke" je oito:
Vietar truni s dubja voe,
Ke pod listjem nije skrovito.
Na dan bio dodje kade,
Oganj svaki gasne i blidi:
A ruica barzo opade
Kad je arko sunce vidi.
Vil', ka ljubit skrovno umije
Srena i asna ive viku:
Jer as drugo, vjeruj, nije,
Neg li asnom da te reku.
Plam ognjeni da bi prie
Vedra iz neba doo na me:
Prie u jaze najtamnie
Silna zemlja prodarla me.
I stratile svaku muku
U me sarde prie paklje ne :
Neg neasna vik da u puku
Ti se ree krocie mene.

- TO
Zato, brae, ako ikada
Primi od mene togod milo,
Moj sviet ovi primi sada,
I primiena stavi u dilo.
Za privari t tko nas gleda,
I svieh, ki nas s sumnjom paze,
Nau ljubav unaprieda,
Krijmo slikom od omraze.
Ukai se prid svakieme
Meni odvartna, ter me biei:
Nu sve ini svoje u vrieme,
I hitrinu nenatei.
Jer kad bi itko vriedan bio
Nae varke dopriet moi:
Gore bi nara naudio
Liek od iste, znaj, nemoi.
Majci i Gojku huli mene,
A i na e u em dosti;
Jer su, vieruj, neizreene
Me nevolje, me slabosti.
I jer me ljubi, riet je triebi,
Da 'e sve, duo, tva dobrota,
Natieu se pokli u tebi
Blagodarnos i liepota.
Ve negledat na me odlui,
Ni me dvori riei milom:
Kad to upitam, ili mui
Il mi odgovor podaj silom.
Skri mi oi tv6" vesele,
Skri mi lice sladko odvee:
Nek izgubim, brae, vele,
Za neizgubit vele vee.
A i nehajem, ma gospoje,
Sve ostalo da se izgubi:
Meni je dosta silrce tvoje,
Ke" me vierno, znam, da ljubi.

 TI
Silrce liepo, sarce drago,
Kom' posvetih sve me elje:
U komu je sve me blago,
Sva estitos, sve veselje.
S oviem dospieh: a ti budi
Pomna u to je od potrebe ;
Ciem ja ognjenoj u poudi
Ljubim knjigu miete tebe.

Piesan XXXVIII
Odieljenje gospodje.
Jur me ostavlja, o gospoje,
U nemiru tekom odi:
S tobom nosi sarce moje,
S tobom dua moja odhodi.
A ja u vienom nepokoju
Svieh nesrenieh izgled pravi,
Uzdisat u liepos tvoju,
O jedina ma ljubavi.
Ah da uzdahne s mene kada
Tva liepota rajska, i ree:
Moj priverni na dalee
udei me gine sada.
I da polje, brae, mili
Odtud meni pozdrav koi;
U raj bi se obratili
Svi pakljeni trudi moji.

Piesan XXXIX.
Ljubovnik ustavljen od zle godine.
Nevierova ti rie moju,
Kad reeno bi ti od mene,
Da su u tebi, moj pokoju,
Sve liepriSti boanstvene";

- 72
Da tve slavne dike i gizde
Diciumarloj sline niesu;
I da zora, sunce i zvizde
Klanjaju se tvom uresu.
Eto mieslo nadje istina,
Eto, vajmeh, vinji Jove,
Kf gospodi sred visina'
Sve boice i bogove,
Jur zatravljen s tvoga uresa,
I zatonik moj ljuveni,
Oruo je sva nebesa
Trieskovima supro meni.
A to da me tiem ustavi,
Da na zrake tvoga lica
Nedoletim, ma ljubavi,
Zamamljena liepirica.
Vihri sarnu, sunce blidi,
Potopom se da proliva:
Stresaju se gore i hridi
Pod udorcim ognja iva.
.
I sva oholos od vihara',
Kieh se sile na sviet ore,
arce moje jae udara,
Nego li iste bridi i gore.
Jer mi k tebi do se brani,
Kd li obeah, dobro moje,
I tvoih oih zrak sunani,
Jaoh, od mene daleko je.
Ali neka biesne oblaci,
Neka priete u strahoi,
Niesu, niesu vriedni i jaci
Mojoj elji varha doi.
Jaa 'e ljubav od naravi:
I ako uzsliedi da porazni,
Pod krilima od ljubavi
Pro u krozanj bez bojazni.
* : '..
* '3r
>'
:** i'

*&

 73
A kad dodjem, brac, k tebi,
Dan u uivat razvedreni:
Nek se krie sunce od nebi,
Ti si sama sunce meni.

Piesan XX..
Gospodji, koja ree piesniku : Ostavi me
0 Ljubice, po sve vrieme
Ku moj sliedit duh odlui,
Kojoj isto, vajmeb, ime
Veomi gorko ljubit ui.
Ja te ljubim pro razlogu,
A ljubit te meni je sila:
Nesmiem ljubit, a nemogu
Neljubit te, duo mila.
Ne' da ljubim? nu me inako
Tvoja liepos sili i nuka:
Jer ljubit te liepu tako
Sila 'e, vieruj, a ne odluka.
Tiem rob vieni tve dragoe,
Ciem ve niesam u slobodi,
Ljubit u te, jer to hoe
Tko u robstvu mnom gospodi.
Pae, i znaju od Iieposti
Nerazdionu blagos tvoju,
Na skonane me gorkosti
Sliedim prosit pomo koju.
Ah ovakoj pri potrebi
S uzdasima goru ime
Svega iz sarca vapim k tebi :
Duo, umrieti nepusti me.
Nepusti me, duo, umrieti,
Zaklinjam te tvm Iieposti:
Nepusti me, jaoh, ivieti
Bez ivota tve milosti.

 74 Prie bih mogo vierovati,

Da e ribam' vreti gore :
A od dubravah puk krilati
Priniet svoja gniezda u more;
Da e sniegu plam unutra,
A led plamu skroven biti:
I u kolieh biela jutra
Pored s suncem no iziti:
Neg da u smartnoj gorkoj muci
Pustit e me mriet bez lika,
Ako ima liek u ruci
Za oiviet ljubovnika.
Harnos, dielo tv6 naravi,
Dragos, narav tva medena,
in da otiera gniev nepravi
Tvoga iz sarca pridobjena.
Vruiem molbam, ah, prida' se
I dopusti da neizgine,
Tko za tobom skonava se /-
Verni sluga bez krivine.

Piesan IM
Prialelju u Dalmaciu odgovor.
Neizreenom u veselju
U dalekoj ovoj strani
Primih sladki priatelju
Tvoj odavna lis ekani.
I u dvornom cvietju, koje
Od svuda ga kruni i kiti,
Prozrieh ljubko sarce tvoje,
l tvoj razum plemeniti.
Ako si me pozivati
Htio na piesni drage i mile,
Niesi mi imo tve poslati,
Koje me su zamamile.

75 Tiem na pozov tvoj odvita

Neumijem dat zadosti;
Neg se meem za dobita
Prid stupaje tve kreposti.
S tvoem razumom, znaju sebe,
Zatiecat se nedostoim :
I bit dobit slavna od tebe
Za najveu slavu broim.
Pae neu ni hvaliti
Tvu zamiernos od piesnika,
Jer se bojim nedopriti
Dostojanja tva" velika.
Piesan moja asti malom
Hvalit piesni Ive" nemore,
Da hvaljene svojom hvalom
Nehvaljenos nje nekore.
A i hvala je tvoim piesnima,
Da hvaljene bit nehaju:
Jer je samo slina njima,
Kii po sebi hvalu imaju.
Ta da moja pamet scini,
Da ih sloi Febo za te:
Ili da ih ti uini,
Nek za izgled Febo ima te.
Nu to u njima plam gorui
Vidim nove tve" ljuvezni,
I da slavi uzdiui
Sladki uzrok tv boliezni:
I sto si se tuj zapiso
Sluit svietlu dievojicu,
Ter si prido sarce i miso
Nje ljuvenom rajskom licu :
Od sumnje mi je i od truda;
Jer se straim najposlie,
Da te iz zlatna emer suda
Vedra iz neba tries neubie.

"_

 76

1 'i",

Vele 'e zmiah pod tiem cvietom,

Bie na vrieme, moj ljubjeni:
Uviedjbanu svojom tetom,
Za tvii koris, vieruj meni.
Da ti veem, da 'e dievica
Prem straiva svojoj asti;
I da 'e dikla plemenica
Zadojena s oholasti ;
Da ti objavim, da sve znaju,
Ko se tlapi, vara i hini;
I da kad mni bit na kraju,
Izna e se u puini :
Ti pohlepom od ljubavi
Vas obsienjen sarcu u tvomu,
Ne istini govor pravi
Vierovati tvom viernomu.
Tiem jer veli, da nainom
istiem dragu tvii dvorei,
Ho ljuvenom tvm hitrinom
Nju za pravu ljubi stei.
I jer ite ut od mene
Odi u kratko sviet kigodi
Za poetke tve ljuvene
Mo upravit u slobodi:
togod u ti riet varh toga;
Nu to reem ljubko primi,
I da uzbude bez razloga.
Molim ti se, nezazri mi.
Nepriproste diklu karvi,
Kojoj liepos vinji do je,
Kad si iznao, i u dar parvi
Njoj prikazo sarce tvoje,
Izkuat je najprie triebi
Kakvu u sebi narav ima;
Za razredit mo u tebi,
Kiem e poet nainima.

- 77
I to s pomnjom razbirui,
Jer dievice svou ud taje:
I ko one skrovne u kui,
I ud u njih skrovena je.
Straive su, zato nee,
togod ute da se objavi:
Strah od svoieh, sram najvee
Koprena je njih naravi.
Ona ohola i estoka
Ponienstvom s dvora lae:
Ona strielja izpod oka,
A prignuto lice kae.
Niesu od sunca sred istoi
Bistre tako, znaj, zenice,
Kako jedan kraj od oci'
Od sadanje dievojice.
Nu zasve se u vidjenju
Prid tudjinim njih ud krije:
U domaem dugu openju
Odkrije se najposlije.
Zato dar se male die,
Koja u kui njom stanuju ;
Jer su dieca ko one ptice,
Ke pronose sve to uju.
Mo priblaznit i kugodi
Slubenicu nje skroveno,
Da ti bude u slobodi.
Sve to udi, odkriveno.
Bistre vode vir tekue
Ta nehlepi sarna obliti,
Kako raba stvari od kue
Priatelju spoviediti.
II stav koga tve na miesto,
U se ti njom spriatelji:
Posuni joj malo a esto;
Jer se sluba tiom temelji.

 TO -

i'-.

Da 'e priljubi, pogibao je:

Pokli one tiem se hvale:
Kad to dodje do gospoje,
Tve su sree na tle pale.
Nu uj, meni to se zgodi:
Pomilovan dvorno jednu,
Ne za svarim zlu kiigodi,
Ali elju nepravednu.
Ona dvorno milovaaje
Za blud uze sviem nemio:
Ter gospodji da na znanje,
Ko da sam je snahodio.
To moj dragoj sarce otrova,
I do dugo huda bi mi:
Koi, vajmeh, broj celova'
Proklet jezik ugrabi mi!
Jo jes nain, da se objavi
Po biliezieh dvornjieh tebi,
Ka prignutja od naravi
Iva ljubjena ima u sebi.
Ki biliezi i naini
Prem da vierni vazda nisu
Ili izprazni ili istini,
Meni kadgod pomogli su.
A i tebi e, mnim, pomoi,
Za izmierit tvu udjenu:
Tko na vele eli doi,
I od mala ini scienu.
Ka je prena vil' hodei,
I ka idui nazad gleda,
Neima mira ka stojei,
Ka se mie, die, sieda;
Ka veliku vodu pije,
Koja prozor sasma uti,
Ka slobodna u riei je,
Carngarasta ka je u puti;

 TO -

Ka glas muki ima ena,

Ka se znoji s mala uzroka,
Ka je u licu prem rumena,
Ka" pogledom strie od oka:
Znaj, da 'e skrovni plam potie,
I da iz nutra nieto uti:
Za njom tari ljubovnic,
Miiim, da e je dostignuti.
Ovi, ko rieb, nauk isti
Premda kadgod la e rieti;
Kakavgod je, od koristi,
Ako uzbude znan, bit e ti.
U vilinje za doe krilo
Jedan, vieruj, put nevodi:
Niekom cvietu sunce 'e milo
Niekom skrovna sienca ugodi.
Jedniem liekom boli nove,
Druziem stare liekar tieri :
Ribe mreom mudri love,
Veskom ptice, gvodjem zvieri.
Prem je dugo htiet taniti
Sve hitrine naponase:
I ke oruje zadobiti
Svaku varstu podoba se.
Tvoja mudros, zamiejna je,
Tiem se vladat po njoj slidi:
A i ljubav, ka sliepa je
U svoj poso vele vidi.
Kad uzpozna tvii gospoju,
Tad nje igled stav prida se:
I prikloni narav tvoju,
Kud nje narav prigiba se.
Nastoj pomno nje naravi
Dielu u svakom slian biti:
Jer vez opi od ljubavi
Vazda slinieb. sadruiti.

 80
Nemoj samo dikle ohole
Slikovati tvoim dielima,
Koje nam se vik neumole,
Kad razlini niesmo njima.
Prid njom samo sreu izna e
Hvale i slube poniene:
Lai u hvaiah vierovat e
togodier je njoj od sciene.
Primedenom tvojom piesni
Pripievaj je do nebesa':
Martav budi nje ljuvezni,
I van sebe nje uresa.
Liepu od sunca i od danice,
Drau od zore nju spovieda':
S rajom pogled, a nje lice
Stav s boicam uporeda.
Lasno tlapit piesniku je,
A oholu vierovati,
Kf svou hvalu svedj vieruje,
Jer je scieni dostojati.
Tiem ti ostat e ljubeljiva,
Jer je kaklje gdi ona udi:
Budi piesan tva laira,
Korisna je tvoj poudi.
Prid njim' milos trudno 'e stei,
Jer svakoga one odmeu
Ponosito govorei:
Neimam slina, ljubit neu.
Ali stavnos u ljubjenju,
Molbe, hvale, dar najvee,
Njih oholom nesmiljenju,
Znaj, na svarhu odoliet e.
I lav je oho, nu pomnja ga
Upitomi dugo u vrieme;
Obiestan se konj podlaga
Uiteljim pomnjivieme.

 81
A negoli dikla prika,
Bud ohola ko lav ljuti,
Dvorna i stavna ljubovnika,
Dugu slubu da neouti.
Jo udniu uj stvar odi,
Medju enam' mnokrat nije
Na, kii ljubit se uslobodi
Od ohole vile prie.
Jer tko je oho, ni se stidi,
Ni se haje, ni od zla preda:
Svoe pogube neprividi,
I kud sarne nepogleda.
Nu oholos, znaj, pristaje
Malo k diklam mladjahnima:
Sve tatina nauena je
to se oholas vidi u njima.
Malo ne sve, da ti 'e znati,
Dievice su milostive:
Razmi to im ud mnokrati
Ponosite majke izkrive.
Mismo blagom primogue
(Veli mati, slua hi je,)
A smrad oni oko kue
etat nam se vas dan smije.
Znam, to udi: nu nikada
Oni gladnik za te nije:
Jesu mladci, cviet od grada,
Ki te ude bez parije.
Zato herce ma pridraga,
Kad se zgodi pro onemu,
Pljuni i reci: Pi, gleda' ga,
Sve to ima, sve 'e na njemu.
Na sviet ovi bezpametni,
I na majin bies oholi,
Kako trava na da lietni
ud dievika uzroholi.

 as
Ter se sobom sama gizda
Cie tatine, k 'e potie:
ini joj se, da je od zvizda'
Via, i da th' netie.
Mie bedram, kad drum sliedi,
I svoj ponos dvori od vee:
Vrat uzdie, pogled tedi,
Svaje licem lice odmee.
*
Glavu izvija sred govora,
Svedj zagleda red od tiela:
Peei se siedi opora,
KO" da 'e varstu pritku izjela.
Nu ko teak naredbeni,
Kad su zlatnu slas naniele,
Za izvadit plen medeni,
Dimom kadi skupne pele";
Potrebno je nju podkadit
Hvaste dimom i zahvale,
Ako ljuven med izvadit
udi, i njim sree ostale.
Nakiti se dino dosti,
Gori zlatnoj u napravi,
Leti gizdom, sjaj dragosti,
Poj uresom, cavti u slavi.
Igri u svakoj parvi budi,
Vodi u noi skup piesnika':
I kd moe tvori svudi
Slavna diela i velika.
I do malo, vieruj, dana'
Paze tvoje dine urese,
Tvdm tatinom skrovno arvana
Tata vila pridat e se.
A to za ovu pridobiti
Mnim podobno da je i slino,
I za inieh nee biti
Nepristojno i neobino.

-83Pokli ene, a navlato

Dievojice mladieh lieta',
Sve imaju sarce tato,
I za hvastam ginu od svieta.
Diklica se ista i mlada
Od tri uzroka svaka boji :
Glas od puka nju pripada,
Nju rodjaci strae svoji.
Nje drag isti (tko bi reko)
Trei je uzrok straha tega :
Ljubi ga ona na daleko,
Nu na blizu trepti od njega.
A ti mudar s takom vilom
Strah, sram, sumnja kii gospodi,
Nemoj parat, nemoj silom,
Neg stupajom tihiem hodi.
Budi ustarpljen, i neleti,
Neg joj lako strah odlaga';
Kad to izvari pasti e ti
Sama u ruke liepos draga.
Kako i zemljak, dubu kade
ile izkopa, ke" ga odare,
Dub bez sile nije tade
Sam sobom se na tle vare.
Riet u, otierah ko bojazan
Od Ljubice me dalee:
I moj nain ne bi izprazan,
Neg udjenu svarhu stee.
Prikazah joj vele izgleda'
Od poznanieh nje druica',
Od kieh nijedna bit nepreda
Obljubjena ljubovnica.
I jer sasma pomno od mene
uvae je rod opaki,
Puniem perom elje ognjene
Lis napisah njoj ovaki,
6*

-84 Vele: Gledaj Zorislavu,

Mudra je ali znam da umira
Ljube dragos prigizdavu
Svoga viema Selimira.
Gluhe obue (uj stvar veu)
Od njega se nono oblae:
Za koi uzrok, kazat neu,
Ti promisli, sladki brae.
Miona knjigam, slugom Zorka
Skrovno ljuven targ targuje.
Za dragoga na Tratorka
Bielka na stan dola mu je.
Vidio sam Lierku u muci,
Jer Dubravko nju ostavi:
Vidio sam Gojku u ruci
Cviet, ki Rakli bi na glavi.
Po izgledieh vidi odi,
Da su tate sumnje tvoje:
Bit slobodna po slobodi
Tudjoj ui, ma" gospoje.
Sve ke izbroih dosle vile,
Zna, potene ivu svudi,
Drage majci, brai mile,
Srene skrovnoj u razbludi.
Ka svou ljubav krit umie
Srena i asna dikla 'e vieku;
Jer as drugo, znaj, da nije,
Neg li asnom da te reku.
Ti e muat, muat u i ja,
Jo da vidim ma na glavi:
Skrit e tmina najmarklia
Vierniem skutom me ljubavi.
A kunem se tvom lieposti,
Ka je dua due moje,
Da nesline tad milosti
Neu prosit dike u tvoje.

- 85
Meni je dosti tvu sunanu
Liepos sa mnom imat samu:
Da li odkrijem na uzdanu,
U kom gorim silnu plamu.
Pisah ovo , i es blaga
Milo zdrui lis pisani;
Pogodi mi vila draga,
Trud nepade moj zamani.
Riei moje nje strah bliedi
Otierae s sarca i lica :
A najvee svietli izgledi
Od poznanieh dievojica'.
Kada druzi prid njim teku
Konj i plaiv strah neuti:
Jelien karzma za pro rieku,
Ali s iniem i on se uputi.
Bih i njom nono, dokli od zore
Iz daleka zrak vidjeni
Smete nae razgovore,
I svu rados ote meni.
Rie je , s blagiem da vilami
Ve se stiee neg se pita :
Prosih zgovor, celov da mi
Jo ma dikla priestita.
Neiskah napried; jer ma elja
Prostira se dotle samo,
Dokle od asna priatelja
Cistom misli dopiramo.
Ma svies elji parat neda ;
Vierno sirce jes u meni :
Do celova, ne naprieda
Moj se stere plam ljuveni.
Ah ivieli sa zlom esti,
Ki blud sliede sviem nemili,
asnu ljubav s vae obiesti
Sramotnom sle uinili.

- 80 Zemlja im kosti neprimila!

Jer s njihove elje prike
Sad se strai svaka vila
Celivati ljubovnike.
Nije neasna, kad dopusti
Celov, dikla prigizdava:
Jer je zaklad, kiem proz usti
Drag dragomu sarce dava.
Celov na je dar najvei,
Od viernosti slika iva,
Kiem na usta izlazei
Duh se s duhom zagarljiva.
Pazka! Na kraju ove poslanice odrezana su u rukopisu 3 lista sadaravajua do 36 stro fah. Misli se, da je ono jo sam piesnik izrezao iz niekih uzrokah.

EKLOG,
aliti razgovori paslierski.

Pir Rumenke i Miljena.

Eklog-a I.
Radmio stari pastir, skup vilah , skup paslirah, skup utirah.
skup pimikah.

Sunce liepi dan vodjae,

[ prolietna rados mila
K naiem stranam prostirae
Izkitjena rusam krila.
Pomladi se lug i gora,
Ki pod sniegom siedi stahu,
1 zelenieh varh prostora'
Vietrici se prolietahu.
Kad pristupi dan estiti,
U ki imae es ljuvena
Sreniem pirom sjediniti
Liepu Rumenku i Miljena.

_ 87 Liepu Rumenku, u dragosti

Koje liepos suncu odsiva:
A ud blaga svom lieposti
Istu liepos pridobiva.
I Miljena, ki najparvi
Sred pastierah dielim svito,
Blagom, licem, znanjem, karvi
Gizdae se plemenito.
Jur pastieri biehu ustali
S draziem vilam puniem dike,
Da bi iz rana pripievali
Priestite vierenike:
Stavni i udri kad Radmio
Krune viencom prame siede,
Da bi rados uzmnoio,
Pusti iz glasa sej besiede :
Rad.
Zlatniem krilim leti sada
K nam udjeni boe od pira,
iem prolietje varh livada'
Svoj veseli zrak prostiru.
Ako vietric listjem krene,
Ako listje cvietjem gori,
Ako usti svoe rumene
Dragi u miris cvietje otvori;
Sve nam veli: Pojte piesni,
O pastieri, o gospoje:
Ovo 'e danak od ljuvezni,
Od razkoab vrieme ovo je.
Tiem svak blage esti u krilu
Sladko doba kuaj odi:
iem Rumenku rajsku vilu
Vriedni Miljen jutros vodi.
I ne samo naresimo
Svi veseljem sarca i lica,
I pram skladno nakitimo
.: . \ Vi8Hkn rusah i ruica':

 88
Neg pomnimo , da i u cvietu
Rumene se stada biela:
I zeleni vienci opletu
Volovima tvarda ela.
Dub, ki neima cvietja svoga,
Cviet pristavljen na se primi;
Golet hridja neplodnoga
eni kitam razlicimi.
Izravnite cvietne pute
Kitniem krunam zgar vienane;
U gizdavi luk prignute
Zaruite s granam grane.
Nareene da pod sieni
Liepa dikla provede se,
I da luzi okrunjeni
Miete sunca njom se urese.
Neka iz gorah barzi i laci
Divji ljudi sred slobode
I satiri veseljaci
U tamaah kola izvode.
Nek razbludnieh sred zabava
Na zvek bubanj romoniti
Rados, pokoj, ljubav, slava
U tanac se s nami uhiti.
Tere na na glas medeni
Noen blazieh od vietara',
Gora iz guste svoe zeleni
Razliega se i odgovara.
Skup Vilah.

Zelen budi u razbludi

Zorne rose dar estiti,
Rumene se varsi od gora',
Jasna zora
Zemlju i nebo cvietjem kiti.

Skup Pasi. Pievajte diklice, vodite u slavi

Varh cvietja i travice tanaac gizdavi.

 89 Jer liepi dan svie, gdi srea Ijuvena

Do malo zdruit e s Rumenkom Miljena,
Skup Vilah.
Poprav zora cvietna iz mora
Vas od cvietja dan iznese,
U ki draga posred krila
Cvietu od vila'
Cviet od mladac zdruit e se.
Skup Past. Diklice, slavite veseli pir sada,
Ter izgled uzmite od ova dva mlada.
Harlite, ljuveni gdi vas na plam zove,
Na pokoj udjeni, na sladke celove.
Skup Vilah.
Juni s blagom svojom dragom,
Mlada ovica s draziem pase;
Danas svaka zvier i ptica
Ljubovnica,
Sve to ljubi, dari uza se.
Skup Pasi. Pievajte diklice openu es danas,
I ujte vietrice uzdisat na va glas ;
Jer liepi dan svie, gdi srea Ijuvena
Do malo zdruit e s Rumenkom Miljena.
Skup Vilah.
Danas zmija najgoria
Bludei se jied ostavlja :
Lav nesviesni, vepar hudi
Pri razbludi
Svou nemilos zaboravlja.
Skup Past. Diklice slavite veseli pir sada
Ter izgled uzmite od ova dva mlada.
Harlite, ljuveni gdi vas na plam zove,
Na pokoj udjeni, na sladke celove.
Skup Vilah.
Naoj srei romonei
Svi kladenci rados plode :
Suh panj zene, i dalee
Svud protiee
Med iz dubja, mlieko iz vode.
Skup Past. Pievajte diklice u zorno sej vrieme,
Zdruite slavice uberom liepieme.

- 90 Jer liepi dan svie, gdi srea ljuvena

Do malo zdruit e s Rumenkom Miljena.
Skup Vilah.
Svoj izbrani plam na grani
Ljuven slavic zove i poje:
Letni k meni, duo; 'er sada,
Ako ikada
Celivat se pristojno je.
Skup Past. Diklice slavite veseli pir sada ,
Ter izgled uzmite od ova dva mlada.
Harlite, ljuveni gdi vas na plam zove,
Na pokoj udjeni, na sladke celove.
Skup Vilah.
Sve prikrili danas mili
Svoem razbludam bog ljuveni :
Ljube vode, cvieti i dubi,
Gora ljubi,
Ljube vietri zatravljeni.
Skup Past. Pievajte diklice, vodite u slavi
Varh cvietja i travice tanaac gizdavi.
Jer liepi dan svie, gdi srea ljuvena
Do malo zdruit e s Rumenkom Miljena.
Skup Vilah.
Igraj kolo u okolo,
Jer na igranje priestito
Nau mlados zove sada
Ljubav mlada,
Mladi danak mlado lito.
Skup Past. Harlite, tecite satiri veseli,
Da i vi slavite ovi dan pribicli.
Divjaniem tancima, iem pridju svatovi,
I polniem piesnima astite pir ovi.
Satir I.
Sviri glumce, bubnju udari,
Jer se danas pee i vari.
Nek svaki od, as ko prug skae,
'!,' Jer pod nogam nie nam drae.
.

Pir je, i brana jes do volje:

Skjom bratjo, skomo bolje.

 91
Da nas bolje gozba uiri :
Udri bubnju, glumce sviri.
Satir II: Sad je vrieme, sa svom vlasti
Da se kuplje svak u masti.
Da nam s pie smone i lipe
Pretilinom brade kipe;
Da se ohilniem cvietjem krune
Rujna vina ae pune.
Da pievamo mi satiri:
Udri bubnju, glume sviri.
Satir III. Tiem nemojmo bit zamani
Mi danaska siti i pjani;
Neg hvalimo do nebesa'
Svi neviestu punu uresa.
Nje je lice vidiet svuda,
Ivo posuta rusam gruda.
Za njom ginu svi pastiri :
Udri bubnju, glume sviri.
Sat. IV.
Ako 'e Miljeu zet estiti,
I ja njime zet u biti.
On e diklu liepu odvec
A ja sono garlit plee.
On e ljubit usta od vMe,
Ja kandilu bave mile;
Dok se ljubav ma samiri:
Udri bubnju, glume sviri.
Sat. V.
Me na gozbi sarce udi,
Da s neviestom svak me nudi.
Ne da stisnem usta, i jajce
Liznem samo na kravajce:
Neg da u tustom smoku i vinu
Mii nabredjam tarbuinu;
Da se vema tri rairi:
Udri bubnju, glume sviri.
Sat. VI.
Jeli draa stvar na sviti,
Neg li vasdan jesti i piti:

- 92 Doklegod ti jea iz oi',

Uim, garlom, nosom skoi.
Prid oima dokle svake
Zviezde uzvidi i svietnjake
Letiet po tri, po etiri:
Udri bubnju, glume sviri.
Sat. VII. Eto vee sva druina
Priblii se neviestina.
Sve babice cvietja pune,
Kume, kite i korune.
Diever, babci, kum, svatovi,
I parvienci Miljenovi:
Tiem se odavlie na put tiri:
Udri bubnju, glumce sviri.
Skup Pirnikah.
Eto zorno sreno vrieme
Vierenicim estitieme
Svaku rados
Svaku slados
U raskoah vodi uza se.
Pomilja se dan s istoi,
Da razblude njih sviedoi,
Da njih dike nagleda se.
Razmiljaju, to e biti,
Cistiem sramom rumeniti
Zasramljena
Pristraena
Rumenka se liepa vidi.
Nu joj sarce dobro sluti,
Jer potajnu rados uti,
I hitros je to se stidi.
Spomeni se, o Miljene,
Od jakosti tve hrabrene,
Kad u krilu
Dragu vilu
Tvoja imati elja uzbude:
Nevanjem se nje neustavi,

- 93 Plam samiri tve ljubavi,

Stavi u dielo tve poude.
Nestrai se, otrom riei
Kad se ona na te opriei,
Ter uzbrani
Cviet izbrani
U najparvo susretite:
Jer tko ide ruse brati
Nejma od draa strah imati,
Ni od pele tko med ite.
Ljubite se u veselju,
Izpunite* dugu elju:
Vaa dika
Ljubovnika
Prigarliti naglo harli;
Kako bartan stup kameni,
Kako loza dub zeleni,
Kako trava zemlju garli.
Rad.

Sada vae glas ljuvezni, ,

O piesnici uzpregnite:
I za malo pirnieh piesni'
Sladki vapaj ustavite :
Vierenicim nek drazima
Drag blagosov budem dati;
Ki poinjem eljno njima
U ove glase naricati:
Vi, u miru ki vodite,
O bogovi, sreno vrieme,
Vi me riei potvardite
Blagodarstvom neumarlieme.
Klasjem njive, plodom stada,
Va stan blagom es napuni:
Vieniem cvietim vam livada,
Vieniem voem lug se okruni.

- U Plodni dadi mirna oblaka

Zaplatili vae trude:
Ralom vaieh od teaka,
Odkrile se zlatne rude.
Ljubili se s plama duga
Vrui u eljah, liepi u licu;
Ko garlica ljubi druga,
Kako golub svou druicu.
Zete, da bi sarcu u tvomu
as od viere sej hvalio,
I na zboru potenomu
Medju parviem slavan bio.
Dielom, htienjem i ljubavi
Ti sjedinjen s dragom vilom
Okrunio danke u slavi
Srenom smarti, svarhom milom.
Vilo, porod pun dragosti
Darovo ti kralj od nebi,
aku slian u krieposti,
U lieposti slian tebi.
Da bi sladak nada svima
S tvoem pastierom viek vodila:
I njegoviem da bi oima
I pod staros liepa bila.
Vedrieh danah tiek proveli
U radosti, slavi i dici,
Zdravi, obilni i veseli,
O estiti vierenici.

^ 98 -

Ljubica.
Ekloga II.
Ljubica vila s Tratorkom saljubjena, a od svoga otca Barstanku
bogatomu pastiru obeana, s Mladjenom staricom razloii tuei s-..

Ljubica i Mladjena.
S koralj noga jur prozora
U istonoj biee strani
Naviestila zemlji zora,
Da je blizu zrak sunani.
I poslala svoe vietrice,
Da ga iz rana njoj estite,
Da probude sve slavice,
I livade cvietjem kite.
Kad Ljubica za iztuiti
Jad svoj eljne kroz besiede,
Zaklonite sred zabiti
S svm stranicom u gaj siede.
Tuj iem tatiem plamom gine,
A druga joj nje plam gasi;
Skrovna boles viP jedine
U ovake se tube oglasi :
Ljub.
Nemoj, nemoj o Mladjena
Razgovorom sliedit vee:
Tuga moja nije opena,
Moja rana lieka nee.
uj, me smee gdi poinju,
Vidj me" slube jadnu platu:
Hudi ako ko robinju
Prodo me je, vaj, na zlatu.

- 96
On Tratorku ote momu
Mene i samnom duu u jedno:
A Bartanku bogatomu
Obea me nepravedno.
Ah, udesi nesmiljeni,
Ka neprava sila ovo je!
Ah, Tratorko moj ljubjeni,
tegubljeno dobro moje.
Mlad.
O Ljubice moja mila,
Nemori me tvoim uzdasi:
I u moru gorka cvila
Tve lieposti zrak negasi.
Tve" lieposti, M iem nosi
Vedriu svietlos, liepe cvietje,
Dan uzmnaa i donosi
Primalietju primalietje.
Bolje neg ti mislile su
Zviezde o tvojoj, herce, srei,
Ke inie tvomu uresu
Slina uresom vojna stei.
Kom se blago svud gotovi,
Svud oblietju rojne pele,
Jei zemlja pod volovi,
Planine se stadim biele.
Ti s' najliepa medju nami,
Nu tko 'e mudar, svak govori,
Da nije scienjen i ni drag kami,
Ako u zlatu vas negori.
in, da ti je u spomeni.
Nad sve ine ko liepi je
U vienacu cviet rumeni,
Koga zlatna ica ovie.
Liepa 'e liepos, nu do vika
Blago liepos nje pritie,
Blagom narav svakolika,
Sviet se i nebo blagom die.

- 7 -

Ljub.
Mlad.
Ljub.

Sve se u srebru more gizda,

Kad ga udari zrak s nebesi:
Srebrom miesec, srebrom zvizda,
Srebrom zora lica resi.
Tko to udi, dobro znamo,
Da po samom ste blagu e:
I pod suncem blago samo
Riet se moe svemogue.
Sred stranoga zidat moru,
Sione rieke ustaviti,
Izravniti tvardje od gora,'
K sebi od svieta kraj priniti;
Od blaga je mo i snaga,
Koga se oblas svadi uje:
oviek blagom sviet podlaga,
I do neba gospoduje.
Dub, na kom je plodno blago,
Pomno 'e uvan od viotara' :
A ubogo hridje i nago
Svaki iz neba tries udara.
to sad veli? vidj najvee
Gdi te esti sliedom sliede.
Razmiljaj u me nesree,
Nerazabrah tv6 besiede.
Ja govorah, ma ljubjena,
Da tko 'e bogat ljubit se ima.
Ne naprieda, ne Mladiena,
Jer me vriedja tiem rieima.
Dali ja u bez razloga,
I s poude potitene,
Pustit liepos draga moga,
lvoj na zlatu nije prociene?
Cie ljubavi ta izdane,
Pri neharstvu mom' pod nebi
Gore, polja, luzi, strane
Supro meni vapile bi.
7

 98

Mlad.

Hridi, dubja, zvieri i ptice

Vapile bi po dubravi:
I tako li neviernice
Ljubovnika verna ostavi?
Nije si sama, o diklice,
Sve smo ene take udi :
Rieca dvorna, liepo lice
Nae sarce lasno oprudi.
Kad tko na nas, s tega uzroka,
Jedan uzdah na po usti'.
Jedan pogled iz pod oka,
Jednu suzu silom pusti;
Stravljene se tad pridamo
S njeke sije mi skrovite :
I da sdvora jo varamo,
Unutra smo, znaj, dobite.
Nu koje su mudre i znane,
Kad im zlato gdi se objavi,
Od njih svaka svoje izbrane
Ljubovnike zaboravi.
Ovu piesan po dubravi
Sve pievahu njekad vile:
Biei od nas, o ljubavi,
Ako neima zlatne strile.
Man e strieljat te diklice,
Ke" ne ustrieli darovima:
Pokli jaju, nego lice,
Puna ruka krepos ima.
Povieda se, vinji Jove
Da priliepu Danau stee,
Kad pustei sv6e trieskove
Dadu u zlatnom k njoj dotee.
Ah da kadgod unaprieda
Pade taki da od Boga,
Liepi od rose, sladji od meda,
Drai od dada prolietnoga.

 99

*M-

K6 pastierke, Vile koje,

Dare zlato samo u scieni,
Podigle bi skute svoje
Za primiti da zlaeni.
Tebi, kd mom' aku, isti
Bies i staros svies je uzela;
Zato tamnoj pri koristi
Sva kreposna puta diela.
Jer to 'e blago pak u stvoru ?
Sve 'e privara elje nae:
Spomeni se, to na sboru
Mudri Vito besiedjae.
Da bi zlatni viek hvaljeni,
Ki neznae zlato to je:
V kom' njekad puk blaeni
Rajski ivot uivo je.
Jedna zemlja sviem ljudima
Bi sve imanje, blago i bitje;
V svom licu kau njima
Vienu jesen i prolitje.
Nitko nezna to 'e strah blidi
None od zviri, danje od guse:
Dubja slastim, mliekom hridi
Uzvirati vidjahu se.
Tad se umarli nasitie
Nebranjeniem razbludama:
I ljuveniem zakon bie
U ljubavi ljubav sama.
Tad ne silom oca i blaga,
Neg svOm voljom sadrueni
Plandovahu drag uz draga
Veseloga dubja u sieni.
Oba mirni n svdoj srei,
I nepomni vele imati,
I bogastva neelei
Pba u sarcu pribogati.
7*

 10

Mlad.
Ljub.

JestojSku im dub gizdavi,

Pitje iz riekah med davale:
I pernicu njim na travi
Rados, pokoj, mir sterae.
Ali netom iz dubina',
I iz propasti blizu pakla,
Sila od zlata i varlina,
Za okuit sviet se izmakla;
Nae tete i poraze
Iznie u skutu carnom tade,
Zavidosti, sardjbe, omraze,
Varke, smee i zavade.
Prid njim zlatni viek pobiee,
Ljubav podje, mir izginu:
A enidbu ljudi uzee
Za prokletu targovinu.
Ree ovako pastier znani:
A ja krepos za sliediti
Darim zlato sve zamani,
Gardim blago sve na sviti.
Krepos ljubi? da cie esa
Neposlua aka ureda?
Zato mi ino, znaj, s nebesa'
Sveta viernos zapovieda.
ulo *e nebo, kad obeah
Ja Tratorku, a on meni;
Da u sreah i u nesreah
iviet emo sadrueni.
Da e prie u poludne
Zviezdah nonieh zrak sinuti:
A iz gorah zvieri trudne
Valu u morskom poinuti.
Neg li ja u sliedit mlada
Van Tratorka ljubav inu:
Neg Tratorko moj e ikada
Mene ostavit sv6u jedinu.

- 101

Mlad.

Ljub.

Mlad.

Moj Tratorio u viek tebi

Hou sarce me hraniti:
Dokli uzbude iv pod nebi
Moj si, 'er nemo neg moj biti.
Nije to pomnja od viernosti,
Herce, u tebi; poznam dobro:
Neg je ljubav od lieposti,
Ku je sliedit tvoj duh obro.
Nu zna, ukras da ljuveni
Od vremena silom vene:
A svud siva, vieruj meni
Zrak starosti pozlaene.
Prem da liepos i nje hvala
Svoga uresom blaga iva,
Blago od zemlje, blago od kala,
Martvo blago pridobiva.
Prem da pramim zlatnu rudu
Bieliem licem srebro dieli:
I u koraljnom ustah sudu
Hrani biser priveseli;
Nestavljam se ja od tega
to poginut skoro umie:
Nego ljubim varhu svega
to podlono smarti nije.
Kroz ljubljenje ljubim ovo
Liepos, ka se vik ne gubi:
Ljubim sarce Tratorkovo,
Ke me verno znam da ljubi.
Ljubim sladku narav mednu
Slinu uresim neumarlim:
I njegovu istu i vriednu
Mojom duom duu garlim.
U sarcu te, Vilo, utim,
Jer znam, vieruj, ljubav to je:
Nu ti skoro teke slutim
Smee, tuge, nepokoje.

 102

Ljub.
Mlad.
Ljub.
Mlad.

Cuj Sto reem; jer rie ova

Zaisto u vietar puknut nee:
Bit e, bit e Bartankova,
Sili ljubav prignut se e.
Svud je dano nesrenicim
Smartim ute svaku silu.
Ta je prietnja ljubovnicim
Svedj u riei, nigda u dilu.
Ja umuknuh, nu mnokrati
Muei se vele ree.
Otri suze, nemir skrati:
Domom hodmo, vrieme utee.
Podje dikla, nu viernosti
Nje do skoro dodje plata:
I hrabrenoj nje stavnosti
Ukloni se sila od zlata.
Jer nje gorkom pri nemiru
Ganut ako najposlie,
Bartankovu smete viru,
I s Tratorkom sadrui je.

Ljnvena zabava.

Ekloga 111.
Ramio i Raklica eljni Ijubovnici, nono sadruheni, Ijuvenitm
zabavom medju sobom natieBu se.

Radmio i Raklica.
Lietni mrak kriae jur kola sunana.
I vietric dvorae liepu no od dana.
Sluahu zviezde svim, za drage vif stei,
Posmiehom veselim odizgar treptei.
Kad govor ljuveni ovi je pustio
Ukradom sdrueni s Raklicom Radmio.

 103
Rad.

Gorim Rakle s tvoieh oi',

S tebe utim striel goruu:
'
Tvoj plam sladki meni uzroi
Smartni ivot, smart ivuu.
Gora, zelen, dubje i cvietje
Meni o drugom mislit neda:
Jer liepofom svCom prolietje
Tvu mi liepos pripovieda.
Svak as lice tv6 pribilo
U bieloi danjoj slidim:
Tvoje u zori rumenilo,
Tvoje u suncu lice vidim.
Ljubim te Rakle md i dike tve sama
Moj oganj miera jes.
Ko plame sve moj plam, ta liepos svaku sam
Dobiva tvoj ures.
Rak.
Da te ljubim, moj Radmile
Ove strane htiej pitati,
Ke su od mene nauile
Ime tvoje naricati.
Tebe zove, moj pridragi,
Tebe klie moj ljubjeni,
I amorom vietric blagi,
l romonom vir studeni
Slavic ti mlad veli
Kroz piesni primile:
Hod neckni, Radmile
Rakle te tva eli.
Put zemlje cviet prignut
Veli ti; Radmile
Hod siedi meni u skut
U drubi tve vile.
Rad.
Dali blagi bog ljuveni
Pogleda me milo od vee;
I zaplati eljnu meni
Stavniem mirom prednje smee.

 104 Dali rajsko u svietlilo

Moj zatravljen duh prio je,
Kad prigdrli tebe u krilo,
O jedino dobro moje.
Ah da si blaena, o sladka ljubavi,
Od sarca stravljena ivotu gizdavi.
Blaene m boli, blaene suze me\
Ke elja ma" proli riekama groznieme.
Rak.
eljieh kroz moj plam gorui
S tobom biti sva m& lita,
[ to udieh uzdiui
Eto izpuni no estita.
Tiem m& niesam, rietje triebi,
Neg sam u viek, brae, tvoja:
S tebe umire dua moja,
I mfi dua ive u tebi.
O esti ku sresti sad mogoh sred mira,
Ljubei, garlei cviet od svieh pastira.'
U krilu tvu vilu, s razbludam drazima,
Uiiivaj, celivaj, Radmile eljo m.
Rad.
Celivam te ma ljubavi,
Celivam te ma gospoje:
Celivam te prigizilavi
Slavni raju due moje.
Nu i ti rajskiem tvdim ustima
Celivaj me. moj pokoju:
M6 celove celovima
Neizbrojniem plati u broju.
No vesela vedra ova
Koliciem se zviezdam zlati,
Prem toliki broj celova'
Ma razbludo, primi i vrati.
Sve to moe ljuvenie
Celivaj me, eljo izbrana:
Da na licu strane nije,
Ka nebude relivana.

 105
Neka jedan kon drugoga
Sastueni stoe celovi:
Varh celova pae istoga
Rumeni se celov novi.
Celivajmo celov isti,
I med u njem od ljubavi,
Da slas celov novi oisti,
Koju celov parvi ostavi.

Rak.

Na celov se celov trati,

Da oni celov platu iznadje
Bit celivan tisukrati,
Ki celivat bude sladje.
Evo t' moje lice bielo,
Celivaj ga sred slobode:
Evo t' usti, ke" veselo
Na ljuveni pozov hode.
Koliko vietric tih
Livadi po ovoj prosipa cvietah svih;
Toliki elim broj celovah tvdih drazih.
Koliko listja dat
Moe lug granati, ja gorim tolikrat
Za eljno vraati drag celov i primat.
Tere jednak s listjem kada
Izbrojimo broj celova' ;
Smesti emo vas broj lada,
I poeli broj iz nova.
Dokle usta, ka se ljute,
Nepriuzme broj ljuveni:
I celovi nebrojeni
Svoj po sebi broj ne izgube.

Rad.

Eto, jakno pela iz cvietja,

Berem rajske med sladosti
Iz ivoga primalietja
Uzdizanje tve licposti.

- 106 -

Hak.

Rad.

Rak.
Rad.
Rak.
Rad.

Rak.

Rad.

Gdi celivam liepos tvoju

Duo due me ranjene,
Ondi ostavljam duu moju,
Ka na ustieh stoji u mene.
Nu kad opet celivati
Uzmem dragu tvu liepotu,
Dua mi se taj as vrati
iva liepem u ivotu.
Sladci ti su tvoji celovi,
Ah moji niesu sladci tako:
Nu ogledaj celov ovi,
Jeli slian tvomu ikako?
Neudi se, jer tvoima
Kad mi ustim celov da se,
Koju ostavi moim ustima,
U tva usta slas vraa se.
Tvoj je sladji Rakle draga.
Tvoj slas veu, brae, plodi.
Tvoj uzdari medna blaga.
U tvomu se raj nahodi.
Da uzmimo to kuati,
Da se oito nam i ukae,
Tko celivan celivati,
Duo, umie sladje i drae.
I tko dobit sladku uzima,
Da tolikrat celov stvori,
Dok dobitniem celovima
Pridobita usta umori.
Poeh, ovi nebroji mi,
Ovi drugi nazbilj nije,
Da ni ovi: ovi primi,
Sa sviem sarcem dan ovi je.
Dobila si: evo t' usti',
Celove mi daj bez broja:
Dobio sam pae, pusti
Celivat se, liepa moja.

 107
Rak.

Rad.

Rak.

Dobili smo oba pae,

Jednaka je slas obima:
Svaki od nas ljubjen, brae,
Umorit se Ijube ima.
S sarcem sarce, ma radosti,
Celivaj se sve to moe,
arcu umornu da od sladosti
Iste slasti snagu uzmnoc.
Dua duu, moj ljubjeni,
Ognjevitiem ljubi ustima,
Dokli u duu duh stravljeni
Udahne se s celovima.
Tako tuj dva mlada gore u ljubavi
Prodjoe no tada u sladkoj zabavi.
Doklegod razdieli zavidna njih zora,
Nosei dan bieli s vinjega prozora.

Bielka.
Ekloga IV.

Medriedko divjak paslier uieien ia Bielkom vilom, na nje nemilns

tuzi se.

Medviedleo sam.
iem ne strai vuja grapsa
Stado palo po varh zemlje:
A viernoga straa oda psa
U lotrilu sopi i driemlje.
Gdi injae malu siencu
Mutnu viru dubje riedko
Kraj litice na kladencu
Popievae mlad Medviedko.

- 108 -
Nadmite se usta moja,
I ti vrane sa mnom zani,
Neka uje, ma gospoja,
Moieh diplih vapaj plani.
Bielko medna, Bielko lipa,
Ku mi u sarcu es zasiee,
S ke se ivot moj rasipa,
I eravom pari i pee.
Bielko, ljubim tebe samu,
Jer ljubit je tebe sila:
Ti ko poar, tarnje i slanju
Moj si pokoj popalila.
Doiem sada sunce o,d podna
Poniknutu zelen pari.
I nije uti uha ugodna,
Da po uvehlu listju udari;
Nije pojata dalek moja,
Ku hrastovo granje sputi :
Tuj bi mogla Uepas tvoja
U slobodi poinuti.
Sred skrovena tpgja mista
Za lonice sve je spravno,
Tarstje i s ukom slama ista,
Ku nanesoh nejina davno.
Ja je sgradih u nevieri
Onieh, ki mi stado more,
Za uhodit none zvieri,
I lupee zvierih gore.
Nu to velim? nije za tebe
Spat tarstenom u nalogu:
Od lonice nije potrebe,
Kad lonica ja bit mogu.
Lonica bih ja ti bio,
Tve lieposti ku dostoje:
Kad poda te razkrilio
Jamano bili tielo moje.

- 109Hod sred ove mile sience,

Hod me oivi, radi Boga,
Dipli sviri, kiti vience
Uz Medviedka vierna tvoga.
Hod gospodje moja mila
Vidiet sarce me kakvo je:
Vidj, ko mi si razparila
Probodene parsi moje.
A da u meni nadje, brae,
Skladan ures, liepos mladu,
Izeljah se granom drae,
I kosorom srezah bradu.
Zatiem mlados mu pristalu
Umih vodom d dubravi:
Tuj se ogledah i o malu
Ma slika me nezatravi.
Podoban sami nada svima
Za lieposti tx ljuvene:
Medju mladiem seljanima
Najliepega broje mene.
Zaareno zrano elo,
Nos zakuat pun razblude:
Lice arko i veselo,
varsta koa, kose rude.
Ko kad borom za granatiem
Prozira se sunce u gaju;
Ta m6 ognjene kosmuratiem
Pod obiirvam oi sjaju.
Gledaj ove tvarde boke
Plei viteke i ramena
Parsi okote i iroke,
Kieh bi udorcem pukla stiena.
Ova ruka ma ilava,
Znaj, da udavi u sred lova
Tri medvieda, etar lava,
Pet veperah, es vukova'.

- 110
Svake piesni znam skladati,
I od svirenja sve naine :
Znam po suncu gonetati
Sue, dade i vedrine..
Kad zapievam planinami,
Jei gora sva okolo:
Hrid mi puca pod nogami,
Kad junako vodim kolo.
Da emu me biei tako;
Kad nas oba narav mila,
Stvorei nas liepe ovako,
Od poroda 'e zaruila?
Tvoj sam, duo, po naravi,
to je tvoje hod uiva':
in da i tvoj sam po ljubavi,
Ka svedj sline sadruiva.
Hod i uresim nae tvojim
Gdi zabave sladke cia
Pri ovieh parsieh doim
Dva dragahna medviedia.
Gdie litice nad lug vise,
Izpreah ih i ma lica
Ljuto za njih arvui se
Biesna izgardi medviedica.
Prose ih Zorka i Miliena :
I skoro ih, mnim, odnie e;
Pokli dika tv& udjena
Na m dare marzi odvee.
Ukai se jednom blaga,
Da me" misli svedj ne tue,
0 ljutice ma pridraga,
Moj ljuveni carnokrue.
Liepa 'er liepos viku nije,
Ka nemilos sobom vodi:
Liepo sunce svietli i grie,
Liepa zora zelen plodi.

 Hl
Vidj priteku mu nesreu,
Vidj bez hari, vidj bez plate
to podnosim, to podnie u,
I to dosle podnieh za te.
Sto krat zaman u dne, u tminali
Tvoj biegui stupaj slidih
Zamarenieh po planinah,
I pustinskieh otrieh hridib.
Sto krat pustih neponjeno
Da mi u nita klasje opade:
Pustih voe neohatreno
I bez rieza vinograde.
Sto krat rukam vitekima
Ugrabih te, gdi 'e gaj gusti,
Ueeniem Satirima,
Jak vuieh ovcu iz usti'.
Stokrat za ste, ma karvnice,
Tebe i mojoj rani like
Sve darovah Vilenice,
Sve zamitih Vilenike.
Skoro na teg trudni u zoru
Izvede me zrak danice,
Kad zamierih na javoru
Dvie mladjahne golubice;
Gdi se ljube, gdi su splele
Usta s ustim, s krilim krila,
Gukajui, kd da vele
Uivajmo, drugo mila.
U parsieh mi sdrce tada
Ta nesviesni blud pri tue,
Da gorkoga nadmen jada
U ove glase duh mi pue.
Eto igre na ljuvene
Zvier i ptica svaka harli,
A md draga nee mene
Ni da ljubi, ni da garli.

 112
Tuj g-di izeznut s skrovnieh rana'
Lupam elom tvArrlo o stinje,
Skupie se sa svieh strana'
S goranima seljankinje.
Pitae me: tko te stravi,
Tva svies, tvoj um gdi se gdio?
Ti si gdiegod u dubravi
Na ku neman nastupio.
Da te ukletva ka ne mori,
Da te ari niesu splele,
Da te niesu vile u gori
Kon jezera priuzele?
Odgovorih, kletve nisu,
Niesu s arih boli moje:
Neg me" parsi skonane su
Kroz nemilos me gospoje.
I jer ma se smart gotovi
Cie nezgodah, ke me sliede,
Ah urete u bries ovi
Napokonje sej besiede.
Da Medviedko ponositi,
K prid suncem mraz poginu:
Pue kako kries ob liti
Kroz ljuvenu estoinu.
Udesi ga silni ubie,
Jaoh i Bielka prieka vila:
Jer ga boles teka od vie
Biee ljuto nadskoila.
Tako izrekoh pun emera
Sviem, ki biehu tuj dotekli.
Prostart mutna kon jezera
Varh klisure na pripekli.
Na me riei svi plakahu
Vide boles ka me mui:
I suzama ke lievahu
Vas jezer se zabobui.

- 113
Lele: molih, a zaludu
Jadna sarca, plana lica,
Jer ne parja narav hudu
Ma priliepa uboica.
Nee dobro me ljubjeno
Doi k meni, dat mi lieka :
I svoe sarce usieeno
Od hrastova kae hreka,
Tiem ti o vrane carniem krili'
Ki prolieta oko mene;
Moj odnesi pla nemili
U zlobnice me ljubjene.
I reci joj da prida nju
Harlim, ele tiij umrieti,
Za na svarhu mom skonanju,
I nesree me dospieti.

Lovorka.
Ekloga \.
Tuli se Ljubdrag na nevieru vile svoje, i zgode od svoje ljubavi
svomu drugu Zelenku na uzdano pripovieda.

Zelenko i Ljubdrag.
Sred pustinje blieda lica,
I sred dubja nikla u stieni;
Gdi nije blaga ut slavica,
I obine na zeleni.
Smart nesreni Ljubdrag zvae
Za liek trudim svdim bez broja:
I neumiru umirae
Sto neumira s nepokoja.
A to pokli stavnom vierom
Dana drugom svoja Vila,
Biee smartniem, vaj emerom
Njegov ivot porazila.
8

- iU-

zfel.

Uzdnj' s cvietjerti pove'riutiem

Varen viena li nescieni,
I s strielarria razmetnutiem
Slomjen lei luk zlaeni.
A on vene bez pomoCi,
Bez ufanja gashe i blidi:
I bez drube u dne i iidi
Samo uza se svoj trud vidi.
Ter za odloit bole plahu
Kad hoe uzdah vru podrieti;
Neda iziti sarce uzdahu,
Da s uzdahom duh ne izleti.
Ter se izjadat nemogui,
I na svak as ranjen jae,
Miete Uzdaha izdiui
Miete oih diidni plae.
Kad u bitju tunu tako
Drug Zelenko pfidjef k njemu:
I uzdanom riei ovako
Besiediti ljubko uze mu.
Zafumenjen istok bili
Jur izvodi zoru drugu
Od kad itemi drue mili,
Tve stupaje man po lugu.
Kuda zadje? s ke nesree?
Ka" te anie es heredria?
Svak se udi, ja najvee,
Ki sam s tobom dua jedna.
Ah riijesi li ti urcsni
Cvit od slavne sej dubrave,
Ki u igrah, lancu i piesni
Sve najparve stiee slave?
fiem pomisli, koiem sade
Uzdiu te poudami,
Dini mladci, dikle mlade,
Pae isto dubje i kami.

- 115

Ljub.

Ciem se danas kupe i staju

Svieh pastierah tanci i vila';
Za u veselom slavit gaju
Pir Lovorke i Radmila.
Nu to vidim! ti si u tebi
Ta promienjen lica od tvoga;
Da tko te ite, za tebe bi
Mogo pitat tebe istoga.
Tko porazi tvoje urese
O Ljubdrae tao nemilo?
Tko vedrinu, tko zanese
Tvoga lica rumenilo?
Eto izginu sred nemira
Martav Ljubdrag sVakoj srei:
Eto umire svedj da umira
Bez ivota iv bolei.
Za grob martvu sarcu momu
Obrah zagor hridnu i priku,
Da u miestu gardu ovomu
Me nevolje gledam sliku.
Mom u tubom ovdi iskati
Me Lovorke u nevieri,
Da na milos zvier se obrati,
Kad je u vilah sarce od zvieri.
Da zvier ali to ne uti
Tvardo sarce vile hude:
I da na moj pla priljuti
Proplakati gorko uzbude.
Nu to velim? na me vaje
Vidj gdi plae u gorkosti
to smarznuto bez sarca je,
Bez ljubavi, bez milosti.
uj gdi uzdie vema sada
Tihi vietric na m6 suze:
Vir romoni jae od kada
Mu nesreu cvilit uze.
8*

- 116

Zel.

Ljub.

Ah Zelenko i ti u cvilu
Da me zdrui razlog prosi;
Gdi gre dikla ma k Radmilu,
I moj ivot s sobom nosi
Ter kad druge moje i tvoje
Nadje, glasi im i govori:
Tuni Ljubdrag va umro je,
Nevierna ga vila umori.
Zmaj da me je nasarnuo,
Da me obsinu tries ognjeni;
Nebih sarcem protarnuo,
I izeznuo toli u meni.
Koliko me smete i rani
Sad uvena boles tvoja :
A nada sve nenadani
Uzrok tvoga nepokoja.
Ah moj dragi, ujme: nije,
Nije lieka tvojoj boli :
I to moe nemilie
Udes na te sarne oholi.
Opire se plamu tvomu
Razlog, nebo, srea i vrieme:
I tva dana vil drugomu
Odnie ufanje tve sa svieme.
Tiem Ljubdrae, mudar budi:
Varzi iz sarca diklu hudu:
Slomi tatoj vlas poudi,
Ka te mui, a zaludu.
Duu iz sarca, sarce u tilu
Izkinut bih mogo prie,
Neg me liepe ljubav milu,
Bez koje mi iviet nije.
Stravljen ivot za njom gori
Jo da 'e stokrat nemilia:
I ako me smartno mori,
Ljubim ruku, ka me ubia.

- H7

Zel.

Ljub.

fol.

Sred suanstva sviem emerna

Nje viekovit rob umrit tr:
Bud neblaga, bud nevierna,
Ja njoj u viek vieran bit u.
Neka boles ma estoka,
I satre me vaj ljuveni;
Umriet s toli liepa uzroka
Od ivota drae 'e meni.
Ah to u vrieme nenadje me,
Da ti pomo dam kugodi:
Tko prihita zgodno vrieme,
Svako dobro njim nahodi.
Ljubav ista, bitju u svomu
Potajnostim ka se slavi:
Ustavi me da nitkomu
Nedoglasim me ljubavi.
Za tiem, niesam vik scienio
Bit pod suncem take srie,
Da Lovorku mu Radmio
Toli iznenad zarui e.
Da odni mi ve skroviti
Usione trud boljezni :
Ter poetak htiej mi riti,
I sve zgode tve ljuvezni.
Prem da nemo silnoj esti
Tiem se odarvat, moj ljubjeni;
Daj, drubu e tvoj bolesti,
I razgovor na u meni.
Drug u tuzi tuge odlaga :
Jad razdieljen jaki nije:
Gine smei vlas i snaga,
Ka se izusti, ka se odkrie.
Draa u rani udubena
Prem da 'e mala ljuto mori:
Carv zakopan sred koriena
Od sto viekah dubje obori,

- ti8 Ljub.

Zel.

Ljub.

Riel u o drue, nek'se^rea

Nestavnosti svojom srami :
Ka mi rados parvo obea,
Napoji me pak suzami.
Parva u lieta jo njekade
eljom sarca nerazdiona
Provodjahmo danke mlade
Ja s Lovorkom, samnom ona.
Ljubljah: nu to ljubav da je,
Neumiah jo dopriti;
I nepoznah slados ka je
U ljubjenju ljubjen biti.
Tad nju u igri nazrieh esto
Plakat, vide s drugom mene,
A i ja plakah kad me u miesto
Bi drug ini roe ljubjene.
Nasiti se na plam novi
Tuj celovim bez krivine:
Moji njoj, meni; nje celovi
Drazi biehu npd sve ine.
Ter podpunu slas ku meni
Zabranie lieta u tomu,
Ah sad ku|am u spomeni,
I zavidim sebi istomu.
Svedj ppetak od ljubavi
Srean, sladak, blag se odkrie:
Nu do barzo pak se objavi
Da u nevieri viere nije.
Kad diklica ma sunana
Jaju s lietim l'epos stee;
Svoga od aka bi darana
Svieh pastierah na dalee.
Tad jer zora ma kriae
Dan, kiem mi je ppie ivala;
Me svenu,t ^elje ostae,
Ko bez rp^ft zelen pala.

Zel.

Ljub.

Nedieljae ve ruica
Za me miris svoj udjeni:
Plaan ubor od slavica,
Tamno sunce biee meni.
Da jeda i njoj trud se uzroci,
to od drube tvoje utee:
Ali tebe, kako od oi',
Dara od sarca na dalee?
U nje sarcu punu truda
Daleinom tom uzrasti
Od ljuvezni me pouda,
Nu ne manja svoje od astj.
Za moj pokoj u to doba
Viencom zlatniem poasti me,
U kom biee od nas oba
Slikovano vidiet ime.
Varh inoga cvietja odzgora
U kitnomu zlatu i svili,
Stae s listjem pd lovora
Skladno stuen Ljubdr^g mjjj;
Za zlamenje (ah osta e
Viek mi u sarcu ta spomena)
Da s Ljub dragom Lovorka e
Pirniem vezom bit sdruena.
Nu slinii tiem cvietima
Mogah zlamen na itui:
Da nje viernos svenut ima
Ko prid suncem cviet bijegui.
I bi tako u istinu:
Dodje viernos njena manje:
Moja u cvielu rados minu,
I s radosti sve me ufanje.
Ali ni tuj nedospiee
tetue, vajmeh, nje milosti,
Ke mi skiovni objavie
Plam sfravljene nje lieposti,

 120

Zel.

Ljub.

Ah me u stado kolikrati,
S viencom oko garla svoga
Jaganji se mladi vrati
Iz nje skuta priliepoga.
Me" kolikrat sred pojate
Nadjoh dare nje ljuvene,
Izabrane dunje zlate
Skrovnom rukom doneene.
Kolikrati mu gospoju,
Da razbludni nemir skrati,
Pod imenom tudjiem moju
uh ljuvezan pripievati
Kolikrat mi nje udjena
Dika iz dubja objavi se:
I hte paivo bit vidjena,
Pak s posmiehom u gaj skri se.
Ako li ine zgode znati
udi; uzmi po sve strane
Okolo ih razgledati
Na ovem dubju izpisane.
Koje doiem od sej gore
Gvozdjem pisah u lug gusti;
Milostivo dubje iz kore
Na me suze, suze izpusti.
Kojoj ikad ve od vila'
Da vierujem unaprieda ;
Kad Lovorka vriedna i mila
Viernos tlai, har negleda.
Ti si je skoro slobodio,
Kad se na nju zmaj uputi:
Zgodu ku uh u kf dio,
A i podpuno elim uti.
Gdi kladenci vira iva
Pod prignutiem hrastim blide:
Gdi se svaka vila umiva,
Da k druicam liepa otide.

- 121
Zna, ob desnu na ravnini
Stoji spila tuj prostrana,
Posvetjena veliini
Pustinskoga boga Pana.
U njoj budu seljanima
Za drag pokoj lietna siena,
Zapueniem zagrancima
I bartanom zapletena;
I ja tuj se uklonio
Iza lova bieh u podne
Da bih trude rasladio
Dragu u krilu sience ugodne.
iem poivam sam bez druga,
Ter mi ukradom san nastaje,
Parvo plaan glas iz luga,
Pak biegue uh stupaje.
Skaem harlo i hrabreni
Luk popadam u desnicu;
Ali preno vidim k meni
Golu usarnut dievoiicu.
Zmaj za njome strani i kleti
Pun emera, karvi i smee,
Njeto carniem krilim leti,
Njeto sobom sebe mee.
Ah Zelenko ti promisli
Ka" ganutja, smee koje
Me' su sarce tad pritisli,
Kad sam pozno dobro moje.
Ona, k mi pak spovidje,
Zaskoena, iem se umiva,
Za ute poraz k spili pridje,
Ka joj biee suprotiva.
Strah me za nju ledi, pae
Za nju moj se plam razdraa:
Jer se straim, ljubim jae,
A s ljubavi strah se uzmnaa.

- mPlam u ledu biee istomu,

Jer vil gledah ka me stravi:
A u plamu led gorkomu,
Pokli predah od ljubavi.
Ah vidie li dub u gori
Bjen protivniem dviem vietrima
Nepomino stat uzgori,
Jer je uzdaran medju njima.
Led, plam tako sarcu momu
Donieli bi smart ureda;
Da mi jedan pro drugomu
Unutarnju pomo neda.
Ter vodenom jak studeni
Plam potrapan vema plane;
Strah probudi smienstvo u meni
Za obranu dikls izbrane.
Smartno usfrielih zvier ognjenu,
Ka ranjena pokli cu se,
Nose s sobom striel zabjenu
Nazad bieat obarnu sp.
Ljubav zgodi, |jubav hudu
Nakaz rukom mom ustrieli:
Ah vara se tegko u sudu,
Sliepu ljubav tkogod veli,
Ko se vratih, gdi estjjtj
Sladki uzrok moga plama,
Na izmienu lipem kiti
Liere o4 straha, ruse od spama.
I gdi sjene najfampie
Ite miesta sred skrpvnoga,
Da se tminom naga odjje
Varh odiee sftda svoga.
yas |Z#pagen prid nje dikom,
Ka mj ilflm duh primapij,
Ostah stvorom, i prilikom
Sred kamjBfte $pile kami.

- 13

ZeL

Ljub.

Zel.
Ljub.

Nje dievina liepos ista

Tad mi sinu vele draa:
Njoj ures je nagos ista,
Neures joj diku uzmnaa.
Liepos tatiem napravama
Pomagat se neima triebi:
I pod suncem ona 'e sama
Zadovoljan ures sebi.
Zaisto bi potamnieli
Nje bielooni tiela naga,
Srebro, biser, snieg pribieli,
Kitni emin, rua draga.
Jer u markloj spili tade
Bieloa mi nje se objavi,
Ko po nebu, kad dan pade,
Liepa zvjezda od ljubavi.
Darim, da jur taka otide
Umarloga eljna suda,
Prid pastiera slavna od Ide
Gola majka od razbluda',
Cuj Zelenko u istinu,
Sciene istok da 'e sunana
Tmasto hridje sve prosinu,
I zaee ptice s grana'.
K njoj pristupih, i treptei
Prid njom prignuh smierno lice,
Vele: evo rob najvei
Klanja tebe ma boice.
to ona tada, vide plaha
Mladca uza se, ki sve moe?
Njeto od srama, njeto od straha
Prida mnom se prinemoe.
*
Ah moj dragi, ah nikada
Ovaka se es nevrati:
Jer bih velmi srean tada
Neumieh sreu mii poznati.

 124
Svezan ostah prici slobodom:
Jer sve udieh, ne smieh nita,
Smeten, smamljen, priuzet zgodom
Toli liepa susretita.
Pristrai me veliina
Sree, ka* me sasma obljubi:
I me elje estoina
estoinom sv6m se izgubi.
A nada sve od milosti
Osta ljubav pridobjena;
Da smartnome, vaj, gorkosti
Ne izdahne ma ljubjena.
Samo, doiem pun skonanja
Suzam griem nju svenutu:
I sve blago moga ufanja
U mekahnom darim skutu.
Paze dikah nje gizdavih
Ledne ostatke, ali mile,
Jedan celov jedva ustavih
Na nje usti probledile.
Tad se osviesti ma gospoja,
Jer celovom vlasti ognjene
Duh joj vrati dua moja,
Ka na ustieh stase u mene.
U plam stvori lice bilo
Slina zori zgar s nebesi,
Kad je arko rumenilo
Za bliedilom noniem resi.
Usta i paze na me objavi
Njeku sardjbu milostivu:
Ah kakva je u ljubavi,
Kad bi toli liepa u gnjivu!
Vele: ako ti mi poda
ivot danas; razlog nee,
Da mi grabi tva sloboda
to od ivota scienim vee.

 125

2el.

Ljub.

I ostaj s Bogom, pokli stati

S tobom mi se dugo neda.
S tiem k jezeru tiek obrati
Na odiee zlatne ureda.
I da smartne po sred tmine
Moje uzplaem nepokoje,
Sred oblaka od haljine
Zapade mi sunce moje.
Znam, tad smartno da ti ublidje
Kroz nezgodu toli silnu,
Gdie izgubljen vas trud vidje,
Za ki ufae platu obilnu.
Neustavih se k njoj potekoh,
I vas prostart zemlji nica:
Prosti moj grieh, prosti (rekoh)
O kraljice svieh diklica'.
Kriv sam: nu me krivca uini,
O lieposti boanstvena,
Slavni ures tvoj jedini,
l ma ljubav neizreena.
Evo t' sarca, ti ga rani
Oviem strelam moim fstima:
' Ive" mii iz ruke smart nebrani,
Iz ke ivot dosle prima.
Nu znaj, striele su ovo, koje
Tebe otee zmaju prikom:
A me tuno sarce ovo je,
Ke" se resi tvom prilikom.
Ke ljubi te ve neg sebe,
I ke" udi na ovem svieti
Tebe sluit, dvorit tebe,
S tobom danke svoe dospieti.
Ona na to razveseli
Vedri pogled lica mila:
U rie jednu, sve mi udieli
to dat moe asna vila.

- i2<JMed donese mom emeru,

Boli izvida me bez lika,
I udjenu da mi vieru,
Da e moja bit do vika.
Ovo 'e zgoda ; ke spomena
Mriet mi ini svako u vrieme:
Ovo 'e srea ma ljuvena
Ka me uini nesrienieme.
Vidj sad, drue, me" nevolje
Sad ih sa mnom plai i suzi:
Ja posiah njivu i polje,
Ponose se etvom druzi.
Mladu ulovih ja koutu
Bielju od sniega, nu jaoh meni,
iem poiva momu u skutu,
Ote mi je lav ognjeni.
Cviet uzgoih i u njemu
Bi ma rados, ma razbluda,
Ali u goju najveemu
Ukrade ga ruka huda.
Eto rajska ma gospoja,
Koju dvorih verno dosli:
Sred sladkoga nepokoja
Robujui nje lieposti.
Meni 'e vajmeh, ugrabljena
Silom sree me laive,
A drugomu nareena,
Da je uiva, dokle ive.
Tako i pela svud nastoji
Med kupiti za drugoga :
Ta za sebe vik ne doji
Jagania mati svoga.
O pustoi gdi uzdiui
Stravljen padoh esto u sienu:
Kojoj uzdah moj gorui,
Ko plah vietar listjem krenu.

- mReci, akO se tebi ikada

Odprie jaja tuga objavi,
Od mojega g6rka jada,
Od nesriene me ljubavi.
Ah Lovorko duo moja,
Ugrabljeno moje ufanje,
Tako moe viernos tvoja
Tvom Ljubdragu do na manje.
Spomeni se, kad zovui
Na zakletvu sve bogove,
Moj privari plam gorui
Kroz izdavne riei ove.
Da e u more pri zelene
Gore, a rieke nazad iti;
Prie neg vieku ti e mene
Pri drugomu ostaviti.
Nazad, na2ad bistre rike
Va svarnite tiek ozdala,
A dubrave svekolike
U sred ihorskieh podjte vala'.
Jer Lovorka vil nemila,
Nescienei danu tigru,
Ljubdraga je ostavila
Pri drugomu, vaj, pastieru.
S toga u njemu alostive
Suzam suze jad prilaga:
Jer mre plae, plae 'er ive,
Plae 'er pla mu nepomaga.
Ah da 'e proklet as i vrieme,
Kad te najprie ljubih, vilo,
Kad pogledom tvoim sladkieme
Me se sarce zamamilo.
Da bi zemlju tu do mala
Izgorio plam s nebesi,
One kite gdi si bral
Kiem tolikrat mene uresi.

 128
Da bi strani vihri ureda
Porazili sa svieh strana'
Ono dubje, gdi se gleda
Moja ljubav izpisana.
Da bi jezer oni, gdi ja
Tvii sam vieru jur primio,
Od najhudjieh travah i zmia'
emerom se zamutio.
Zmaj, pridkoiemja te obranih,
Uzeo za svoj stan pakljeni
pilu, u kojoj tvoih izbranih
Ustah kuah raj medeni.
Gdi padaju s tata diela
Suze, ronim ke niz lica,
Zemlja trave nevidiela,
Trava cvieta, cviet vietrica.
Ranjen Ljubdrag hudom esti
Jo sliedjae svoj pla, kade
Vas izeznut od bolesti
Svom Zelenku na skut pade.

Satiri.
Ekloga VI.
Dva mlada Satira, na obiajnu od poluzvierskieh Ijudih, i besiede,
i spievaju nesmolarno. Slika od Eklogah Virgiliotieh,

Vuaj i Meadn.
Plodno u doba, jesen kada
Za liek svietu ucviljenu,
Od veselieh vinograda'

Prolievae karv rumenu.

4 Satiri, ljubav plahu
Drae plamom pitja mila,
Po dubravah udarahu
U potieru mladieh vila'.

 1S9

Vu.

Med.

Dva najliepgi medju njima

Sastae se sred pustinje,
Vieti diplim divjanim
Mamit dikle planinkinje.
Dva najliepi, riefa, koliko.
Divja liepa moe biti,
U kojoj se tko 'e gard priko,
Broji uresom najestiti.
Oba imaju bezobrazno
Lice u runjah zarastielo,
Razrok pogled, rilo jazno,
Vitorogo rudo elo.
Za piet elju svedj pripravnu,
Tancat, glumit danke ciele,
Napraitu ud izdavriu
Garda od tiela gardju vele.
Stizat, arvat zvieri od lova
Jaci snagom ruke svoje:
Druzi gorskieh od bogova'
Dolerie, Lera i Hoje.
Parvomu je cdrni Medan,
Drugom biesni Vuaj ime;
U svem slini drugom jedan
udi i licem nezgrovnime.
Parvi, Vuaj, sred gustoga
Kitja ugleda na dalee,
I poznana druga svoga
Kroz ovaku rie zatee:
to, Medane, sam si n gori,
to ti omili zabit starma?
Jeda li ti glad domori,
Ter uhodi ovce iz garma.
Da li, Vne i ovdiera
Miljenkove sni obore,
Dvoje mlado kom' s veera
Die i prodrte sam do zore.

 130
Vu.

Med.

Vu.

Med.

Vu.
Med.
Vu.

Med.

Vu.

Med.

Snim, da dosle dva pribie

Pastieri te s lupetine,
Ter ti o malu nenosie
Kou odartu za sedmine.
Toj se zgodi, kad Mladjena,
Koi pokrade stvari mnoge,
Sadrie tebi rasarena
Kradju iz rukah, s oih roge.
Pri zaisto nebi smiela
K tomu licu tvom' zbabljenu,
Prid kiem juer Zorka vila,
Kd prid sardom streptie i sve'nu.
Imo si joj u tom jadu,
Za oiviet je, da neizgine,
Tvoju ukazat kozju bradu,
I te pasje eljupine.
Mu, jer u svem riet se mogu
Vrednii od tebe, liepi i jai.
Podigla je aba nogu,
Da se s konjem izjednai.
Znaj, da Rakle dvie jabuke
Darova mi skoro iz njedri,
Da nje pievam biele ruke,
Jasno elo, pogled vedri.
A Danica ma ljubjena
Mene dunjom udri i skri se:
Nu htie parvo bit vidjena,
I Proviri smijui se.
Reci, ako zna, u kom' miesti
Kries nekrieti, aba 'e niema,
Mii umiu gvodje jesti,
I boj bije mrav s ljudima?
Reci, ku zvier plam ponavlja,
Mlieko o parsieh koj ptici je,
Koja riba plavi ustavlja,
I ki oviek, oviek nije?

 131
Vu.

Ugoneni, ka stvar slidi

Napried, a gre svedj nazada,
U nevidu ter se vidi,
asom stara, asom mlada.20)

Med.

Ugoneni, ka stvar plodi

Svoju umiru sestru prie,
Da kad se od nje pak porodi,2')
Svoem porodom umori je.

Vu.

Varzmo riei : hod zaina',

Ako od mene strah te nije,
Nek sviedoi sva planina,
Da ja pievam ljuvenie.
Nu ti uda, gdi zatica
Na zainke sad ljuvene
Kufa oja, vran slavica,
Jej kosova, Vuaj mene!

Med.

Vu.

Med.

Nu da pozna da ni malu
Ti bojazan ne dae meni,
Izmi na dvor tvii sviralu,
Da pievamo po izmieni.
Ko za karvim edne i smagle
Nokte orlovi site i sarca,
Razkiduju ptice nagle,
Da karv odzgar do tli farca.
Ta Raklica moja dikla
Me rasuto sarce darpi,
S ke" se dua moja obikla,
Svak as vei vaj da tarpi,
I da mira na neumie,
Hoja, Lero, Dolerie.
Mraznu u zimu ta nezadme
Po planinah siever varli,
Kad se obilniem mrazom nadme,
Iz oblaka ter zaparli.
9*

 132

Vu.

Med.

Vu.

%k--

Kako silno i zlosardo

Uzdasi mi sarnu iz parsi'
Cie Danice, koja tvardo
Duh i pamet mu zamarst
U dubravi malo prie,
Hoja, Lero, Dolerie.
Kiem se stabar moj napunj,
Tebi nosim oy<U unutra
Danas, duo, deset dunja',
A deset u doniet sutra.
Gdie te vidieh ja najparvo
Sve posadih cvietke i dubke:
Rasti cvietje, rasti darvo,
I s vam nae elje ljubke,
Da im nikada svarhe nije,
Hoja, Lero, Dolerie.
Ja slavicah mladieh gnjiezdo,
I ke" hita ptice veska,
Poklanjam ti, o ma zviezdo,
U kdj liepos sja nebeska.
I ko ptice te su sune,
I slobodna eljne danka,
Tako moje elje tune,
Robuju ti bez pristanka,
Sve to mogu snienie,
Hoja, Lero, Dolerie.
Bez Rakle mi bliedi nebo.
I na istoku dan zamarkne:
Ruice mi pocarne bo,
I presladki med mi ogarkne.
A kad ona k meni stupi,
Tad me rados vik neizda :
ene cvietje, med se kupi,
I s dva sunca dan se gizda;
Nu nje u licu dan liepi je;
Hoja, Lero Dolerie.

 183
Med.

Kad nevidim moga sunca

Moj ivui plam se smarzne,
Tad mi tanac, pienje od glunca,
I zainka svaka omarzne.
Tko u polju tei i jemlje
Il' dan, ili no je markla,
Proplae me gdi varh zemlje
Rigam emer sarca ogarkla,
Ke u suzah gorcieh plie;
Hoja, Lero, Dolerie.

Vu.

Vihar dublje, carn nariplje

Klasje, a cvietje sua vedra,
Mene Raklin gnjiev rpsiplje,
Kad joj pruim ruku u njedra.
Volim emer zmie lietnje'
Ati poskok da me upekne;
Neg da ujem psovke i prietnje,
Kiem se s parva na me osiekne,
Iz pod oka pak se smije;
Hoja, Lero, Dolerie.

Med.

Poplavica gre s klisura',

Grad s oblaka carna zaspe,
Munju ognjeni grom kotura,
Munja plodi tete i raspe.
Ta Danica plamom varlim
Svoe rasardjbe luk nategne:
Kad je hou da zagarlim,
Odmetne me, ter pobiegne,
Pak skrie se gdi znam gdi je:
Hoja, Lero, Delerie.

Vu.

Rakle volju mii zauzda,

I ostrogam otriem udri,
Ter iz pod nje ve ne uzda
Moj se izkopat razbor mudri.

 134 -

Med.

Vu.

Med.

*'

"

*>

. . &

Plae labut svoje usmartje,

Plae garlak martvu drubu:
A meni se pla zavartje
Stokrat, vide da mu slubu
Gubim, jer joj plate nije;
Hoja, Lero, Dolerie.
Kukuljava vrieme od grodja,
A carnoglav pieva etvu,
Ja me vile sarce od gvodja,
Koj robujem pod zakletvu.
Ali piesni, ljubav i har
Ona moju mee i puta:
Ter mu tubu nosi vihar,
l svud plata njom letuta
Po planini mlati i vie:
Hoja, Lero, Dolerie,
Lav vukove stie i hlepi,
Vuk volove, voli travje
Ja me vile ures liepi.
I nje krila meko uzglavje,
I nije elja ma zalihna,
Ni bojazni ginem smartnom,
Jer diklica ma jedihna
Ne dii se udi odvratnom.
Ni nastoji da me ubie;
Hoja, Lero, Dolerie.
Vries pelama, zvierim sienca,
Draga je stadim trava mliena,
Cvietju bistra tiek kladenca,
Meni moja ljubav viena.
Meni moja vila rajska,
Hitria od orla, bielja od kufa:
nje me opoji otrov zmajska,
Nu m& mlados svoj liek ufa
U nje nai sarcu od zmie ;
Hoja, Lero, Dolerie.

- 135
Vu.

Med.

Ako uzmoe ne bit tato

Sve to izroni ma boljezan:
Ako primi, a navlato
Prigarli me ma lj uvezan.
Od medvieda kou dinu,
I od jeliena grane davnje,
Posvetit u za as slinu
Vae oblasti varhnaravnje,
O estiti sad i prie
Hoja, Lero, Doliere.
Ako muku od svieh trudnju
Smirim, ter se jadim oprem,
I kroz pomnju nezaludnju
Mu Danicu ljubit doprem.
Glavu od vepra strana uzrasta,
S koga niekad gora opustje,
Posveena vie hrasta
Stavljam, dubje gdi 'e najgustje,
Nek za vieni dar vami je,
Hoja, Lero, Dolerie.
Njih pievanje jo sliedjae;
Kad skrovene vile u gaju
Grohotom se nasmijae,
Za oglasit, da ih sluaju.
iem teku oni, i njih svaka
Biei, a udi bit stignuta: *"
Sve no zavi to bi paka
Sred tamnoga svoga skuta.

v^'.'4's1

.S4C--,
k

- 186-

ista zagorka.
Ekloga VII.
'Lagorku Mati svietuje na udadbu, a ona pri lieposti od dievianstva udadbcne razblude pogirdjiva.
Ova je piesan ishitrena u malo ne sve varste od spievanja
Slovinskoga. na priliku od Pindarovieh mnostrukieh piesnih, koje
se zovu Ditirambi.

Mati i zagorka

Mat.

Zag.

Gdi tekue u jezero

Zeleni se gaj ogleda:
I govori,
iem amori
Kroz listje mu vietric mili.
Liepo ti resi me
Prolietno sej vrime!
Tuj Zagorku sieda Mati
Uze ovako svietovati:
Zagorko uj mene,
Nije dobro, nije pravo
Tve bitje gizdava
Bez druga da ve'ne.
Zdrui se, draga ma,
Jer mlados svou gubi
Tko Ijubjen neljubi,
A ljubit mo ima.
Za prignut me neima moi,
I ma 'e odluka stanovita,
Sviet uivat u istoi,
Koju scienim vee od svita.
Nedostoji blage od asti
Dobru zgodu,
Pri zabavi od ljubavi
Tko ostavi svou slobodu

 137

Mat.

Zag.

Mat.

Zag.

Liepo 'e sliedit s svom jakosti

Po dubravah lovne trude.
Liepe 'e kuat u radosti
Doputene slas razblude.
Nevidi li, kd vesela
Uz dub mili loza uzrasti?
Dub joj digni, probliediela,
I pusta e na tlc pasti.
Prava 'e rados po sred krila
Viereniku dragom biti.
Prava 'e slados lieta mila
Dievianstvom provoditi.
U ljubavi nije koristi:
Gledaj, majko, gdi marzee
amorei plame odmee
Svoga iz krila lovor isti,
asni lovor, ki je dika
Svieh vitezah, svieh piesnika',
Njega u sliediti, jer prikor na sviti
Vieni se mni meni, da dubi od gore
Na ivot ljuveni istoom svom kore
Pusta je mlados tv6 gora bez dubrave
Bez listja dubrava, livada bez trave
Ah uzpregni te svevolje,
Ah priljubi vez ljuveni,
Budi u cvietju kitno polje,
Budi u vou dub zeleni.
Kad cavti zorni cvit sunanieh prie zraka'
Tad udi uresil njime se vil svaka.
Ali kad
Ubere ga pastier mlad,
Gine mu vas ures.
Tako Vil
Kii ljuvena rani stril,
Koj s hude namiere
Pirni bog ubere

- 138

Mat.

Zag.

Cviet, u kom sva as jes,

Nju biei blaga es:
Doklegod opene
Pogardom nesciene
Na svarhu pove'ne.
Cviet neubran mre najpree:
A kad dikla liepa i mlada
Zadiede ga za pram, tada
Uz nje liepos liepos stiee.
Na dragom svom busu rumenu diklicu
Prolietnu vidj rusu od cvietja kraljicu.
Ona se gosposkim grimizom odieva
Njoj zlatna gizdave
' . *,;
Stoji kruna varh glave,
estita naprava moguieh kraljeva'.
Strau od draja otrieh ima.
Rek bi uzmnone glave od svita,
I podloniem nad cvietima
Uzdie se ponosita.
Nu se od onda, znaj, da slavi
Za cviet najdrai i najparvi:
Kad joj majka od ljubavi
Grimiz poda svojom karvi.
Tiem ona sred plama razbludno sva gori,
Kau se zviezdama prie danka o zori.
Pak prosiplju na travicu
Rosni biser, veli svieme:
Vidjte kd sam liepa u licu,
O pastieri, berite me.
Tiem herce ma mila
Poznaj, da visinu,
I svaku es inu
Od slastih svieh sladja ljuvezan poradja.
Budi to ho: nu svak veli,
I oito toj se kae,

 139 Da mirie emin Meli

Od ljuvene ruse drae.
Nad ljuveniem razbludama
Tako sama
istoa je svietu od sciene
- Ona dare neizreene,
Ona miris od kreposti
Od radosti i od pokoja,
Dieli iz svoga dievikoga
Neockvarnjena perivoja.
Mat.
Naranevo bielo cvietje
Gorko i ljuto voe plodi,
Ta dieviko nezna bitje
to je slados na sviet odi.
Zag.
Sve je inako: sve neblage
Zviezdne kua dikla udana,
I svare se na dni drage
Dievianstva uzdisana,
Dievianstva, ke" nad svima
Zviezde ljube slino njima.
Bez drube sunce jes, tiem to je u naravi
Sve njegov drag ures i klanja i slavi
Otvora tisu oi'
Livada cvietja mila,
Za gledat iz iztoi
Njegova zrak svietlila.
On jesen uzrastielim
'.'.i Kitama goji veselo:
Ki'' A lietu klasjem zreliem
Ognjeno zlati elo.
Miesec je bez druga ; dvore ga zviezde zgar,
On noni gospodar,
On jasnieh od sluga'
Ogradjen, bani se srebarna sred kruga.
to 'e liepe neg zora? vidj i nju dievicu
Gdi viri s prozora u kitnom cvietjicu.

 140

Mat.

Kon nje vierna svedj Danica,

Ko dievika straa siva:
Ona, dikla srameljiva,
Kau rumen plam sred lica;
Krio se, biei, nee nza se
Sunca, ke joj priblia se.
to je liepo u naravi, vidj gdi najvee
Dievinom se asti slavi, i ljubav nee.
Zna to 'e dievstvo, nezna to je
Bit ljubjena i ljubiti:
I neviete misli tvoje
Svoj neznaju raj dopriti.
Nu kuaj, herce mi, to dobro najprie,
I na e, da nije
Pod suncem na ikad sladosti milie.
Imat druga dina i mlada,
Koga tebi niedna zgoda
Ugrabiti nee ikada
Do smartnoga mo zahoda.
Misli i sree njim dieliti,
Jad i boles u potrebi,
iviet u njem, a on u tebi,
Ti njegeva, on tvoj biti.
S svom liepotom tva liepota
I duh s duom sdruen uti:
njim se ljubit za ivota,
Njega garle izdahnuti.
Mirnom svarhom u pokoju
Okruniti smart blaenu,
I ostavit liepos tvoju
U porodieh ponovljenu.
estitos je od k nije
Na pod nebom zamiernie.
l jo suuinji Zagorko? jo tvoj duh neharli,
Da svoju es garli?

 141

Zag.

Liepa si, drag si, k jasno sunce zgar,

I nad sviem vilami dostojna tieh dobar':
I liepoa tva nee
Priljubit svoe sree?
Nije srea, to ini nesrene i smierne
Kieh vezom sjedini udadbe emerne.
Znaj da odi, na ovoj vodi
Vidiela sam tisu krati
Mnoge udane vile izbrane
Suzam jezer uzmnaati;
I as oni proklinjati,
Ki ih dievike iz slobode
Na nezgode
Na razmierja, na bolesti
Htie s nekobnom hudom esti
Na enidben stan dovesti.
One veljahu: viere nij'
Trudnomu nai teaka
U zimnoj kratkoj vedrini,
U liotnom sunom oblaku.
Ni u pirnoj vilam razbbadi,
I u pastieru ljuvenu,
Ki kae ljubav ognjenu
Dokle ste bude to udi.
Stravljen pastier gori od vie
Cie lieposti ke hvaljene:
eljno uzdie, gorko izdie,
ezne, bliedi, gasne, ve'ne.
Dubovoj u kori svud pie drago ime,
I kako vas gori plamenom sladkime.
Kad sunan zrak sieva, kad mui markla no
Svou elju pripieva i prosi njoj pomo.
Tuj hvale, tuj dari, tuj mita,
Tuj molbe, tuj slube, dokle je izpita.
A kad mu je zaruena, plove u radosti:
Gine u njemu sva spomena prednje gorkosti.

 142
Nju pridragom duom zove, sebe oivljena:
Nju od due raj njegove, sebe blaena.
U to sine pirna zora:
On rad elje miran nije:
Moli sunce da put mora
Svoj pospiei stupaj prie.
Kad dan zadje sred zapada;
Eto u viencu prigizdavom,
Prida mu se dikla mlada
S tancim, s piesnim, s gozbom, s slavom.
Njemu parvo uivanje
Plama ugasi vei dio:
Jer svak sreu scieni manje
Kii je stavno posvojio.
Pak pospieno svak as stine;
Dokli liepos nje vilinju,
Dielom sile i varline
i
Teko ujarmi za robinju.
Rie je: da dva najmilie
Vojno uiva na nepravi:
Kad u krilo svoe najprie,
I kada nas u grob stavi.
iem rone niz lice vir suza' viekovit,
Ovako uh vapit udane diklice.
Proputam trud kazati,
S porodom ki nastaje:
Kom esto tuna mati
Svom smarti ivot daje.
A ena, znam plodei
Nad iniem nesrena je,
Jer suna hudoj srei
I u dieci jo ostaje.
U kratko riet u sve: sloboda pridraga,
istoa scienjena varh zlata, varh blaga
Pastierska neviera, udadba neblaga,
U istoj odluci iviet me podlaga.

- 143
Dievstvo miesec, dievstvo ljubi
Vedro sunce iza gora':
I svoj vieku zrak negubi
Jer se dievstvom dii zora :
Pae u dievstvu svoj viek vodi
Zori i suncu tko gospodi.
Tiem u u miru neockvarnjena
Slobodom se slavit mojom :
I iviet u razdruena,
Za sdruena bit s pokojom :
Neu drube, nemir neu,
ista iviet, ista umriet u.
iem veli, pridje k njoj Bartanko, ki jo eli
A ona stupaj svoj jak vihar, odieli.
Posie Vilinji.

Ekloga osma nedospiena.

Razlike dihhce u jedno skupljene igraju se veselo i rasgovaraju.

Nad vodam perivoj s mirisom od raja

U vodah bistrieh svoj drag ures razdvaja
Gdi zima nehara travicu, ni cvietje,
I s mraznieh vietarah neumira prolietje
Tuj diklice, u ljubavi
Eieh se uresi nad sviem hvale,
Na posied se prigizdavi
U veselju biehu stale.
I pod dubim zelenima
Uivaju sience mile,
Jur se biehu razliciema
Razgovorim zabavile.
Kad Dubrovka, koje lice,
I hitrina svieh nadtiee;
Na pridrage svde druice
Posmiehnu se, ter im ree.

 144

Ljub,
Mil.
Zor.
Trat.

Ako drabo m& estita

Igru liepu ho idieti ;
Svaka ime uzmi od cvita,
I dar pomno na pameti.
Ti Ljubice, tvoga imena
Cviet za ime uzmi tvoje:
Tvoje dike, o Miljena,
Ruicom se zvat dostoje.
Zorka Ljubdrag riet veseli,
Tratorka se emin ima,
A Koraljka lier pribieli
Slina uresim njegovima.
Ja u biti neve'n mili,
Pokli u meni plam ne ve'ne
Ciea onoga, ki me ustrili
Zrakom dike boanstvene.
Tiem kad reem: sarce mije,
Ah jaoh, Ljubdrag zamamio;
Reci o Zorko, Ljubdrag nije,
Neg ki drugi cvietak mio.
I od vas svaka, kad svoe ime
Izree se, tako uini:
Zataj sebe i hitrime
Dielom zovi ki cviet ini.
Zaklad e dat svaka, kad bude krivo rit:
Zaklad e svoj paka pokorom odkupit.
Zato stav sve znanje i svaka svoj sada
Na moje pitanje odgover vieto da.
Ovaka nam biti zabava svedj ima,
Ne vasdan hoditi za tudjiem poslima.
Da nieka od Vilah svoe grinje razgleda,
Manje bi inila zlorecieh posieda'.
Zamienu cie toga nahodi svakdanju,
Ona na svakoga govori*, svafe na nju.
Tko udi nepiznut, temu je od potrebe
Da druzieh jedan put izmieri, dva sebe.

- i& Koralj.

Svak moe razliku i sjinu veoma

Svojemu jeziku zabavu na doma.
Dub.
U taj grieh, kojieme korite ostale,
I vi ste, druge me, kore ih upale.
Scicniti mudra bit, udiet bit ljubjena,
I o druzieh jeziit, narav je svieh ena'.
Tiem im za sad grieh prostimo,
I da nam se vrieme skrati,
Naom igrom jur ponimo
Veselo se zabavljati,
Ja poinjem: arce moje
Ljubica je zamamila.
Ljub.
Nije ljubica, (Dub.) da nu tko je?
Ljub.
Uzdisana rua bila.
Mil.
Nije ruica (Ljub.) da tko? (Mil.) ognjeni
Ljubdrag, (Zor.) nije, neg ljubica.
Ljub.
Nije neg neven obljubjeni.
Dub.
Neven nije, neg ruica.
Neodgovara, o Miljena,
Skrivila si, zaklad plati.
Mil.
Poznam: primi, ma ljubjena,
Ovi u zaklad vienac zlati.
Dub.
Me je sarce zamamio
Ljubdrag ime Zorke mlade:
Zor.
Ah da tu rie meni kade
Bude rieti moj Radmio.
Dub.
Nijcsi odgovor slian dala,
Zato zaklad, Zorko spravi.
Zor.
Evo t' striele, nu je ostala
Teja u meni od ljubavi.
Dub.
Opeta poeh ja : Sarce mi zamami
Ruica milia nad kitniem ruami.
Mil. Ne rua, neg ljubdrag (Zor) ne \jubdrag, nego lier,
Koralj. Ne lier, neg nad sviem drag stravi me moj pastier.
tyub.
S odgovora neprilina
Tvoj krivini daj zamienji.
10

 146 Koralj.

Dub.
Ljub.
Mil.
Trat.
Dub.
Trat.

Dub.
Trat.
Zor.
Ljub.

Dub.
Ljub.

Dub.

"

Skrivila sam, cvietu 'er slina

Pastiera mi cviet spomenu.
Evo t' ovi luk zlaeni
Plin uresa razlikoga:
Dari mi ga, duo, u scieni,
Jer je darov Verna moga.
Me sarce ognjevito zanese ljubica.
Ljubica ne bi to, neg zorna ruica
Ruica nie bila, neg emin gizdavi.
Ne emin, neg mila rusa me zatravi.
Tratorko, daj zaklad, tva liepos pokli je
Zazvala rusu, sad medju nam ke nije.
Koprenicu ovu primi,
Na ku izvezoh u boliezni
Pod prilikam razlicimi
Sve nezgode me ljuvezni.
emin sarce me" primaga,
S njega moje bliedi lice.
Ne s emina, neg s ljubdraga.
Ne s ljubdraga, neg s ljubice.
Tako i niekad, da me gane,
Moj Rumenko ree u gaju :
Kad to mislim dua plane,
arce uzigra, mnim se u raju,
Plati zaklad, jer zamani
Biesedu si uloila.
Primi ogarljaj ovi izbrani,
Kiem me uresi majka mila.
O ljubavi, ako bi mi
Uzrok ovoj sad nesrei;
Ah nesreu naplati mi,
Da, to ljubim, budem stei.
0 pune nad svieme lieposti i hvale,
Evo ste, drage me, sve s igrom upale.
Tiem svaka pomno sad pedepsom grieh plati,
Ka hoe, svoj zaklad da joj se povrati.

 147
Za ste tvoj luk, s toga ima nas po tri krat
Kd tvoga dragoga, Koraljko, celivat.
Koralj.

Celivat u; nu neuivan,
I martav je, kad se izusti,
Jedan celov necelivan,
Il celivan sliniem usti.
Ud celova slas mednoga,
Nije celivat vas trikrati
Pod prilikom od dragoga;
Neg dragoga celivati.

Dub.

Trat.

igova je koprenica,
Ti Tratorko piesan reci:
I planinskieh od slavica'
Liepiem glasom glas zateci.
Blaen da je, tko u slobodi
K dubravam se eljno utiee,
Da neockvarnjen viek provodi
Gradskieh smeah na dalee.
Gdie mir stavni nezapada
Pod oblake zlobe obene:
A zelenieh varh livada'
Ljubav cavti, rados zene.
Od estitiehon" u broju
Pun razblude privesele,
Traje sladkom u pokoju
Mirne noi, danke biele.
Sad bistromu na kladencu
Tihi romon ljubko prima :
Gdi prostire hladnu siencu
Gusto dubje pastierima.
Sad u drubi liepieh vila'
Razbludjene dni prohodi :
I sred skupa draga i mila
Dipli uje, tance izvodi.
10*

 148

MU.
Trat.

Dub.

Mil.

Po zelenoj sada gori

Cie ljuvezni, kojom ve'ne,
U dubovoj ree kori
Sladko ime svo'e udjene.
Sada dvori, stiee uiva
Dragu liepos, a bez truda,
Ka mu dieli milostiva
Sve, to hoe svo'a pouda.
Ah tko nee na ovem sviti
Toli blagu es zatei:
Prid gradjanim neznan biti,
Za bit poznan nebu i srei.
Liepo si rekla, i bi, Tratorko, velmi znan,
Naree tko tebi priliepu tu piesan,
Ovo 'e piesan od nauka
Po kreposti jur sloena
Od staroga Dobipuka,
Mudroznanca progonjena.
Kad itui hudo i prieko
Zla navidos, da ga strati,
Podje u sela na daleko,
I gradjanom plei obrati.
Udrile smo u stavnosti:
Nije veselja stavnos gdi je:
Neka 'e stavan, svo'e mladosti
Uivati tko neumie.
Miljena, zlatni tvoj vienac e odkupit,
Ako nam tri za toj gonetke bude rit.
Riet u ih kako znam: nemojte zazreti;
Jer dobro neimam, ni skladno to rieti.
La'ka i harla vil nad svieme
Stojim na ruci hrabra mlada,
Ki kad k sebi pritee me,
Od sebe me tiera tada.

- 149Ljub.
Zor.

Oblak to je, sunce, koga

K sebi kupi, pak razmee.
Nije neg luka stril lovnoga,
Priteui ka se izmee.

Mu.

Dvanaes bratje kolo skoi,

Vodi kolo sied nad svima:
Svaki svetlieh po tries oi,'
A tridesti sliepieh ima.

Koralj.

To 'e godite: mieseci su,

Ki se varte kolo ine:
Sliepe i svietle njih oi su
Vedri danci, none tmine.

MU.

Pravedna
Tko me ljubi,
Da u robstvu
Gospodim mu

Dub.

To 'e cviet od vienca, kako i tvoj ovi je;

Kon bistra kladenca ki mlada vil svie.

me sred dubrave
sveza jako;
svezan tako
vie glave.

A sad hitre dvie diklice,

Da va zaklad odkupite,
Zorko i draga ma Ljubice
Liep razgovor uinite.
Jedna slikuj vil udjenu,
Druga pastier bud stravljeni,
Ki sviedoe na izmienu
Jedan drugom plam ljuveni.
Zor.
Ljub.
Zor.

Ja u k<5 pastier mlad lieposti riet tvojoj

to meni ree ikad, Ljubice, Ljubmir moj.
Nu neznam, po meni hoe li biti dan
Na plam ta ljuveni odgovor podoban.
Vilo, u kojoj sva razbluda
Obra vieno pribivanje:
Gdi s ljubavi ma pouda,
A s poudom raste ufanje.

 150

Lgub.

Zor.

Ljub.

Sunce 'e liepo, kad estite

Tve svietlosti s njim se stue:
Zviezde odizgar videi te
Tvtfm lieposti liepos ue.
Ah obrati tvoje lice,
I reci mi cie pokoja,
Ljubi li me, ma" boice,
Ma" radosti, eljo moja?
arce moje pitaj, brate;
Koje u tebi svedj pribiva,
Na e, da te ljubim jae,
Neg mii duu, kom sam iva.
Tiem veselo svedj za tvoju
Uivaj me u radosti,
Uzdisani drag pokoju,
Zatravljene me mladosti.
I s lieposti tvoje sudi,
Ka" je vidiet zgar s nebesa',
Da izdiem u poudi,
Da umirem s tvoga uresa.
Ke Ijuvenom dare bogu,
Po kom liepos tva mi 'e dana,
Ke" ti hvale podat mogu,
O diklice ma sunana.
Tebi klanja dua ma se,
Jer su uresi rajski tvoji,
Ko pun rose cviet klanja se
Nebu, ke ga njom napoji.
A ja u tomu razgovoru
Slasti utim vele drae,
Neg kad slavic zove zoru,
Da rumeno lice ukae.
I prid zviezdam tvoieh oi'
Dan uivam svietlji vele,
Neg kad sunce iz iztoi
Prui zrake privesele.

- 151
Zor.

Ah od nieke skrovne slasti

ujem gdi moj ivot gine,
iem smirivam jad proasti
Kroz milosti tve jedine.
Ljub.
Ah jaoh brate, nije zadosti
Uz udjenu liepos tvoju,
Jedno sarce mdj radosti,
Jedna dua mom pokoju.
Zor.
Garlimo se eljno dosti,
Ljub.
Dajmo eljam sve to ude.
Zor.
Ah jaoh eznem od sladosti.
Ljub.
Ah jaoh ve'nem od razblude.
Dub.
Diklice izbrane, kae vas taj meni
Prem viete i znane va govor ljuveni.
A liepu stvar nije, vierujte, na na svit,
Neg vil' ka umie ljuvena skladno bit.
A sad od vas svaka redom
Ke" pitanje viefto stvori:
Svaka vietom pak besiedom
Na pitanje odgovori.
MH.
Poeh : rec'te liepe vile,
Ljubav, ka" je malo diete,
Da poviti vi hoete,
U to bi ste nju povile?
Koralj.
Njoj bih povoj dala od cvieta,
Jer je i ona zmia u cvitu :
Mlazni uresom, ali opeta
arcu snuje smart skrovitu.
Tra.
A ja od drae hude i prike
Bez niednoga smilovanja.
Za osvetit ljubovnike
Kieh u dui bode i ranja.
Ljub.
U carnu bih nju koprenu
Svila, 'er ljubav s bolesti je:
I jer gubi es ljuvenu
Tajat ljubav tko neumie.

Zor.

qJa Wh zlatom nju povila,

Jer svak zlato ljubi i eli:
I podlaga zlatna strila
Svako sarce, koje ustrieli.

Dub.

A ja gvodjem, jer ljiiveni

ude ljubav, ka 'e branjena :
I ljubav je malo u scieni
Lasno i barzo doputena.

Mil.

Niedan povoj za nje nije,

Jer studeni plam ne uje:
Ljubav, ka se sama odkrie,
Htiet pokrivat, zaludu je.
Ljubavi pridragoj svu ste ud, o vile,
Skrivaju pod povoj razumom odkrile.

Trat.

Sad recite; bog ljuveni,

#i'je svedj drube eljan bio,
Da se slinom ljubi oeni
Kakvom bi se oenio.
Ljub.

Dievojicom, ja u riti,
Jer dievica svoj plam krie :
A sve znamo, da skroviti
Plam razgara estoie.

Koralj.

Nedavam mu ja dievicu,
Jer nje sarce nevieto je,
Neg ognjenu udovicu,
Ka zna dobro ljubav to je.

MU.

A ja velim da 'e za njega

Dikla ka se usidiela;
Jer nije plama na veega
Od sardaca ueljela.

Dub.

Kakva hoe bud' ta ljubi,

Nu bih htiela da mu 'e niema,
Jer muanje ljubav ljubi
A u enah nada sviema.

- 153
Zor.

Trat.

Zor.
Ljut).
MU.
Tra.
Dub.
Koralj.
Zor.

Ja pameti stavne i vite

Dala bih mu vil ku godi:
Pokli skladnos ljubav ite
Ve neg liepos, ka prohodi.
A ja bih mu dala mene:
Pokli sarcu u niednomu
Nebi nao ta ognjene
elje i viernos, kako u momu.
Razumno rieste sve: a sada, ke dale,
Ke bi ste darove na pir mu poslale?
Ja jedno zarcalo, ke mu 'e od potrebe:
Jer pozna on malo i druzieh i sebe.
Zarcalo 'e man sliepu ; tiem bih mu dala u dar
Ja krunu priliepu, jer sviem je gospodar.
Dobitnu ja pomu; jer silna svo'a snaga
Oholas svakomu i sarce primaga.
Medom bih sladkime astila pir njegov,
Osladi da njime ljuvenu svoju otrov.
Ja bih mu donila sarce ovo me na as:
Jer mi je, jaoh, sila ; iem padoh njemu u vlas.
Imala ja nebih esa ve da mu dam,
Kad njemu poklonih i dosle sve to imam.

- Razlike zgode.
nesrene ljubavi.

Zgoda I.
Prigizdave tri sestrice
Heri mudra Teimila,
Biehu svietle tri danice,
I tri jasna sunca od vila'.
Sve su dina stasa i ela,
I s pogledom ljuvenime:
Jednoj Bielka, drugoj Jela,
Dubravka je treoj ime,
Dvore liepos njih veselu
Tri pastiera u razbludi,
Ljubdrag Bielku, Zorko Jelu,
A Dubravku Miljen udi.
Na njihove i one elje
U ne manjem gore plamu:
Njih za drago svo'e veselje,
I ljuvezan dare samu.
Moljahu one aka svoga,
Da lieposti njih sunane
Vezom pira udjenoga
Draziem mladcim budu dane.
Ali ufanje njih prisieca
ako, vele molbe na te :
Nije pir za vas, jo ste dieca,
Petnes lietah jo neimate.
Silna ljubav, ka" je sliepa
Provodica sliepieh ljudi',
iem njihovu pamet ciepa,
Krive u misli sarce im budi.

- 155
Zbor potajan uinie
S vierniem svoiem pastierima,
I sve u jedno odluie,
Da se od aka bieat ima.
Tiem stranputno pleu hridje,
Da se bolje tiem sakriu,
Pobiegua druba pridje
U priliepu Arkadiu.
Tuj uzee sred razbluda'
Mirne danke svo'e trajati,
I ljuvenieh duzieh truda'
Primedeno voe brati.
Ljuvenomu tuj po dielu
Ljubdrag Bielku sladko od vie,
A Dubravku liepu i Jelu
Zorko i Miljen poljubie.
Ali u zloi nije pokoja :
Rados barzo pro umie:
Za malo je srea, koja
Potvardjena s neba nije.
Biee lieto prolo i bolje,
Da pastieri ti ljuveni
Biehu ostali jur do volje
U poudah nasieni.
Kada sarce u Ljubdragu
Na drugi se plam popuze:
I nesciene Bielku dragu,
Liepos inu sliedit uze.
Neznam komu po razlogu
Sviesti u ljudskoj jes ostalo,
Da to lasno stei mogu
Ljubovnici sciene malo.
Vele: tko ima pamet vriednu
Ima hitar s vilam biti;
Vele ih dvorit, darat jednu,
I esto je promieniti.

 4*6
Jer tko udi u istinu
Svedj uivat pokoj jai,
Hrani dikle, ko haljinu,
Ka se jedna svedj neoblai.
Ah nesviesni ti nauci!
Jer nije liepa stvar na sviti,
Neg bit stavan u odluci,
Neg li jednoj vieran biti.
Bielka vide plame klete,
I nevieru vojna svoga,
Klie vapit na osvete
Sviet i pakd, nebo i Boga.
Ognjevitiem svoim besiedam
to neizree gnjievna vila:
Nu nje tube ne spoviedam,
Putam riei, gdi su dila.
Ah istina rie je prava,
Da 'e rasardjbe sred ognjene,
Blaii vele ris od lava,
Lav od zmaja, zmaj od ene.
Ona iznadje u planini
emer, komu lieka nije,
Ter Ljubdragu hitro uini,
Smart prihudu da popie.
u redovnik poglaviti,
Ki pastierim sud injae
Sve to biesi varloviti
Plahe vile dielovae.
Ter da pravda miesto ima,
I vil kriva da se umori,
Nju s nebrojniem seljanima
Sveza, odvede i zatvori.
Jela izeeznu na to, i jeda
Dragu od smarti sestru izbavi,
K rasarenom sudcu ureda,
Bez drube se sama odpravi.

 1*7
Garde lica, rone suze
Ponienoj u gorkosti
estoko ga molit uze
Tunoj Bielci grieh da prosti.
On pazei diklu izbranu
Jo i u suzan slike mile
U svom sarcu taj as planu
Na pla liepi liepe vile.
I ree joj: vratit u ti
Sestru, o duo sladka i draga;
Ako na moj plam priljnti,
Ko si liepa, bude blaga.
Jela ubliedje na te glase,
Nu da dragu oslobodi,
Volju usili, ter prida se,
I to on udie, sve pogodi.
Za uzdarje od ljubavi
Sestricu joj sudac vrati:
S kom se na dom ona odpravi
Garlei je tisu krati.
Jelin Vojno, Zorko mladi
Vide Bielku, vas pun uda
Upraa je: tko te izvadi
Iz pod teke site od suda.
To sliaju Jela ostinu,
Pokli u sarcu grieh je mori:
udi varkom skrit istinu,
Nu neumie da govori.
Rumeni se, za tiem bliedi:
to znat kae, nezna opeta:
Porica se u besiedi,
I rieima rie zameta.
Nije hitrii nitko od ene
Za svo'e arce potajati:
Ali misli nje skrovene
Sram objavi estokrati.

 156
Slua Zorko svoju vilu,
Nu mu nieka sumnja ustaje,
Da ljubjenu sestru milu
Zliem nainom otela je. .
Tiemrazaljen, molbam nieto,
Nieto prietnjom usili je,
Da mu istinu ree, i sve to
Skrivila je, pripovie.
Ter u sarcu nemogui,
Vieru tarpit svoju izdanu,
Podrie na nju ma mogui
Ter joj poda smartnu ranu.
Diklica ubiena s diela opaka
Osta, ko cviet varh livade;
Kad pod ralom od teaka
Zemlji nica satren pade.
A on paze to 'e dielovo,
I to iziti ima iz tega;
Ree Bielci: vrieme je ovo,
Da me uzme za tvojega.
Viernii bit u t' od Ljubdraga
A ti od Jele viernia meni:
Ti ma budi elja draga,
A ja pokoj tvoj ljuveni.
Bieika oisti oi od cvila,
Kiem plakae sestru ubienu,
Ter je Zorka prigarlila
Za svo'u drubu obljubjenu.
Oba gluhe priko noi
Pobiegoe na dalee:
Nu njihovoj plata zloi
I na dalek mnim, dotee.
U to sudac uju rane,
I smart hude drage svoje;
Na osvetu sve mietane
U varlini podigo je.

 159
Ter nemogu dostignuti
Uboicu nesmiljena,
Svoj izriga gnjiev priljuti
Varh Dubravke i Miljena.
Koji pravi da prem biehu,
Neumiee se opravdati;
Da pedepsa tudjiem griehu
I njih stari grieh ne plati.
Ta triem vilam, koje od vee
Barzo u svoieh eljah bie,
Smieh u suze, mir u smee,
Slasti se u vaj obratile.
Jer sud vinji od nas odi
istu ljubav ite u stvoru:
A pod suncem vazda vodi,
Kriv poetak svarhu goru.

Zgoda II.
Iztekla biee danica
U viencu drobnieh ruica',
Kad se Lovorko gizdavi
S Ljubicom u lov odpravi :
S Ljubicom liepo koj oi
ivaju suncem s istoi,
Koja ljuvenom u lovu
Ulovi duu njegovu.
Tako iem oba po srei
Idu po lugu lovei;
Zadjoe medju esvine
U zabit gluhe planine.
Ali tuj doiem borave
U tminah guste dubrave;
Eto niz hridi ozgara
Ori se mnotvo gusara',

 160 I njih nasare od svudi

Potop nemilieh od ljudi'.
Pastier u takoj potrebi
Strai se dragoj, ne sebi:
Ter se s njom u gaj zgusnuti
Pospienim tiekom uputi.
Da bi se kojoj u spili
Od silna mnotva sakrili.
Biei Lovorko mlad jako,
Ali Ljubica ne tako:
Pokli bojazan njoj prieka
Svu die jakos od tieka:
Ter doiem tiho gre mlada
Gusarim pod vlas upada.
Lovorko biee daleko,
Nju scienc s sobom, uteko:
Pak je nevide uza se,
Pospieno na trag vraa se.
I uju, gdi- se gaj gorom
Razliega straniem amorom;
Za znati to je, sta s strane
Gledat skrovno proz grane,
Ah, vidje, gdie yil izbranu
Gusari dare svezanu,
alosnu, bliedu, straivu,
I vee martvu, neg ivu.
Jur za dospieti svo'e vaje
Lovorko iviet nehaje,
Odluen, ili svo'u Vilu
Oteti robstvu nemilu,
Ili zlotvorim smart svoju
Vratiti s varhom u boju.
Tiem skroven granam gustima
Zlatnu slriel s lukom uzima:
Trikrat je puta i gusara
Trikrat nevidjen udar,a.

 ie*
Ali bojnici grabei
Svoj poraz i karv videi,
I neznajui na koga
Osvetu svarnut od toga.
Prolie gnjievne desnice
Na glavu sune diklice ,
Vapei: Nae rane ti
Ranam 'e tvoiem platiti,
I oprat karvi tvom sminu
Tvojega druga krivinu."
Kad skroven pastier ugleda,
to sliedit ima naprieda,
I vidie mae ognjene
Na garlu svoje ljubljene;
Izletie na dvor u smei
Van sebe smamljen vapei :
Ustavte silu, o prici,
Odlukom vaom karvnici ;
Nije kriva ona, ni hude
S liepotom stoje poude:
Ja skrivih; karvi mojome
Gasite va plam, evo me.
Jo govorae, svo'a kade
Udorcem smartniem vil pade,
I strena kroz smart nepravu
U blatu streptie karvavu.
Tad varh nje zemlju na camu
alosni pastier posarnu,
Il svenut, ili mne tako
Sakrit je sobom ikako,
Dok ranjen u nje celovu
Ostavi duu njegovu.

li

 162
Zgoda III.
Prigizdava Bisernica, kruna svieh vila'
Sladkiem rajom svoga lica stravi Radmila.
Ona u lovu s druicami doiem boravi,
Nezna to su mili plami drage ljubavi.
Tuau pastier puta stada, ter za njom hodi,
I kad sunan zrak zapada i kad izhodi.
Njive, imanja, teg s volovi dari u nescieni,
Vinogradi svi njegovi lee puteni.
Moli dragu svoju vilu, da mu se umoli:
I da na nje ud nemilu svoj pla odoli.
Pieva urese nje jedine, i svo'e nemire,
Plae, uzdie, bliedi, gine, ezne i umire.
Polja, rieke, luzi, gore, ke" ga sluaju,
Plane njemu odgovore na pla davaju.
A nemila dikla odvee, tvardja neg hridi,
Odgovorit njemu nee, iem ga mriet vidi.
Vide pastier da zamani sliedi je i dvori,
Ter ni'e lieka svojoj rani, ka mu domori,
Za vaj svarit, ki ga mui, stavno u pameti
Svo'e diklice on odlui rukom umrieti.
Na se zviersku kou stavi, sliku promieni,
Pak se sokri u dubravi za bus zeleni.
Tuda prodje Bisernica, lugom lovei :
K njemu obrati svoja lica, da 'e zvier scieneiVarhu luka zlaenoga strielu nastani,
I Radmila verna svoga rukom svom rani.
Ranjen pastier tad zavika: Diklo nemila,
Eto tui. a ljubovnika ti si ranila.
Nevierova ti niekada sarcu stravljenu,
Bisernice, vieruj sada tielu ranjenu."
Pak izdahnu, a diklica to vide uze
Lomit striele, gardit lica i ronit suze,
Vape: Sladki moj pokoju, vierni Radmile,
Docna poznah ljubav tvoju s esti nemile.

 163
Sad te ljubim, kad nemogu: mogoh, neljubih,
I kroz gorkos moju mnogu tebe pogubih.
Ali, vajmeh, po sve vike hou Ivi biti,
I na oni sviet Iv dike eljno sliediti.
Ree, i sebe rani tade gorku u nemiru,
Ter u krilo martva pade dragom pastiru.

Zg-oda IV.
Dievica je ko ruica,
Kii, na busu doiem stoji,
Dvori celov od vietriea,
I danica rosom doji.
Mlade dikle, zatravljenim
Za mo mladcim bit gizdave,
ude cvietkom nje rumenim
Uzmnoiti svo'e naprave.
Ali kad nje cviet se cdkme,
I od buska svoga odieli,
Vele uresa njoj pogine,
Nje se liepos manje eli.
Ta dostoji, da 'e svak ljubi
Cista dicva, pokli udana
Svoje od ciene vele izgubi,
Na priliku cvietka ubrana.
Pozna Lierka ovu istinu,
Ka" povoljno obra umriti,
Za gusaru Arapinu
Cviet dieviki nepustiti.
L:erka, u koje licu milom,
Jak da rajski dan otvora,
Siae asniem rumenilom
Srameljiva svietla zora;

il

-m
Lierka, od oih svieh zamiera,
Svieh od vilah dika istina,
Sladki nemir od pastiera',
Srene majke hi jedina.
Svaja sarca nu zamani
eljniem plamom nje gorahu,
I drag pogled nje sunani
Planiem glasom pripievahu.
Uzmnaa se suzam rieka,
Planta ognjeniem lug uzdasi:
Kada ljubav njih velik*
U tuLe se gorke oglasi.
Gdigod ena trudna sieda,
To se miesto viencim resi;
Jer nje liepos svak spovieda
Za boanstvo sgar s nebesi.
Svak naziva srene zvieri,
Koje u lovu ona uhiti,
I stravljeni svi pastieri
ude se u zvier obratiti.
Strana udesa nu varlina
I zle zviezde nju pridae
Pod vlas ljutoga Arapina,
Ki tuj drume zasiodae.
Ovo biee Abaz budi,
Gusar karvne pun pohlepe,
U kom ljubav zlu probudi
uven ures dikle liepe.
Da outie, udo nije,
Ljubav njegov duh kameni,
Ako parli lave i zmije
I nakazni plam ljuveni.
On je izprea, podbi i stee,
K vuk ovcu, soko ptice:
I srean se veomi ree
Dragiem plienom te diklice.

 165
Da sve rieke teku zlatom,
Vas sviet zlataii da bi bio,
Nebi s sreom tom bogatom
Sreu svoju promienio.
Carskieh krunah svietle urese
Pri svoj esti pogardjiva :
Jer najvee kraljuje se,
S dragom vilom kad se uiva.
Plana Lierka s robstva svoga
Osta s parva stanac kami:
Pak iz sarca alosnoga
Pusti obilniem tiek suzami.
Plae, tarne, preda, stine,
Moli i vapi, jaoh, zamani:
Pokli gluhe sred planine
Ni'e nikoga, da je obrani.
Samo odasvud razliega se
Pusta zabit na nje cvile:
I na jadne tube i glase
Muklo uzdiu hridi i spile.
Razbojnik je dari oholi
Zagarljenu tvardo odvee :
I nemari za nje boli
Pri veselju svoje sree.
On je stavan, da neizpusti
Svojo iz ruke svoj plien viku :
Plien se ugrabi lavu iz usti',
Plien ljuveni ne oviku.
Prija bi se izkopala
Ulvardjena hrid od vika,
Neg diklica kad je upala
eljna u ruke ljubovnika.
Paze Lierka silu priku,
I da zaman ite i hlepi
Odarvat se protivniku,
Da neizgubi cviet priliepi,

 16C
Hitro u sarcu svomu odredi
Prie sramote slavno umriti:
Ter podhibnoj u besiedi
Uze ovako govoriti:
Ah vitee, tako tebi
Svedj dobiti es plodila,
I u bojnoj tvdj potrebi
Dvorila te srea mila.
Suprotivne sablje pukle
Pod zamahom tve desnice :
I tve ime neumukle
Trublje od slave naviesnice.
Ah pusti me, da slobodno
Vratim se opet majke u moje:
A uzdarje velroi ugodno
Na milosti spravljam tvoje.
Znaj, mogue poznam trave
Ovdi i bilja udnovita,
Ka zabitne sred dubrave
Ruka usadi vilovita.
Tko ih ubere, moe k njima
Riei otajne priloei
Nad najparviem bojnicima
Glasovitu hvalu stei;
Jer kad tielo njim pomasti,
I obnese po sve strane,
Ni'ednicm gvodjem nee pasti,
Ni e primit viku rane.
Ovo otajno nauit u te,
Kiem e slavit svako u vrime;
Samo od sile tve priijute,
I od robstva slobodi me."
Zamisli se, kad to zau
Carni Arapin, pak se oglasi:
Po uzdasieh, molbah, plau
Moju stavnos dobila. si.

 167 Nu zaludu bojna obrana

Tieh u travah meni bit e;
Ako u sarcu viena rana,
Duo, s tebe iviet mi e.
Ja te putam, za sve od moga
ivota si ivot drai,
Samo od bilja kreposnoga
Vilinstvo mi sreno ukai.
Ali nemoj, duo mila,
Privariti me poude:
Jer lieposti rajskieh vila'
Nepristoje varke hude."
Ovo veli sve himbeno,
Pokli misli svies njegova,
Pozna otajstvo kad udjeno,
Zarobiti nju iz nova.
Odgovori Lierka mlada:
Nemoj sumnjit varku koju:
I za opravdat mene sada
Podloit u glavu moju.
Namastit u vrat hrabreni,
Po njem sabljom ti me udara':
Neka pozna sam po meni,
Da besieda ma ne vara."
Tako izree, i budui
Trave ubrala sve veselo;
Iz njih vadi sok mogui,
I njim mae garlo bielo.
Pak amore ape udne,
1 sve nebo zove u glase:
Tri k istoku, tri k poludne, !
Tri k sieveru obraa se.
S tiem k gusaru rie obrati:
Hod' vitee, as ovi je,
U kl mo e pogledati,
to vidielo sunce nije.

 168 Evo t' garla: ma gvozdeni

Targni, ki je tries od boja:
I izgled uzmi, da pro meni
Neima moi ruka tvoja."
Varli gusar i pun snage
Sablju vadi, ranja pree:
Ali, vajmeh, dikle drage
Nescienci glavu odsiee.
Tada ucviljen on se stavi ,
Da ona umrie s hitre odluke,
Za dieviki cviet gizdavi
Od njegove uvat ruke.
I da vlasti iz njegove
Obra ures nje estiti
Prie rane neg celove,
Prie neg ljubav, smart primiti.
Vas zapanjen osta u sebi
Tamni zlotvor nad sve ine;
Onem slian, koga s nebi
Gromoviti tries obsine.
Ni'e priica od piesnika',
Da uzdiu vepri i lavi :
Kad ovoga zla silnika
Na licu se pla objavi.
Plae on grozno svedj zovui
Martve vile drago ime:
Od ljubavi plam mogui
Pritvara ga milosnime.
Tiem na svarhu zemlju otvori,
Dragu svoju slon doli:,,
Cvietjem posu grob odzgori, .,,., jGrozniem suzam cvietje poli ;
Pak udorcem maa ognjena
Sebi parsi sam probode,, ,/
I svdm karvi varh kamena
Svoje upisa teke sgode.

- 9 Od svieh vila li ka bi <lik,

Ov.ii Lierci grob se otvori:
Nje e ivjet as do vika,
A u nje asti mo'i prikori.
Abaz gusar nesmiljeni
Pogubih je s luda svieta ;
Ciem hitrinom dar ljuveni
Nje istoga brani cvieta.
Vaih nje groba s prav dila
Umrieh, kako razlog prosi:
Nek me tielo zvier nemila,
Ko mu duu jad, raznosi."

Zgoda V,
Biee Rakle, cviet od vila',
S Ljubmirom se zaljubila:
Jedna elja njih vladae,
Jednak oba plam gorae.
Ciem Raklicom Ljubmir biva,
A Ljubmirom Rakle iva :
Mrae Ljubmir sved) elei
Za ljubovcu Raklu stei,
I zdruiti stavno k sebi
Sladko dobro svo'e pod nebi.
Nu protivni takoj elji
Rakliini roditelji
Vik nehtiee svoj estiti
Liepi porod udomiti.
Ah nemiran i pun smee
Tuni pastier s te nesree,
Glusiem goram kolikrati
Svoj trud uze spoviedati :

 170
Ter ganute tiem tubaini
Gore, polja, dub i kami ,
Ciem iz sarca gorko uzdie,
Na pla njegov procvilie.
Ljubmir vide, kroz te vaje
Da svoj udes nepristaje:
tT,
Za trud svarit, kf ga mori,
S Rakhcom se dogovori,
Da doaste priko noi
Na dalee budu poi,
I da svare s boljom esti
t o . Inostranom pir u miesti.
Ree' Rakle: Na kladencu,
Kom' lug ini krunu i siencu,
Priekaj me, i nepreda',
Kad nebudem do ureda."
s<, Ljubmir tada njoj reko je:
Sladki raju due moje,
Ne sred miesta liepa toga,
Neg sred plama ognjenoga
U veselju i radosti

Prieko bih tve lieposti."

U to markla no izvede
Kolo od zviezdah, ke je sliede*
Sva ljuvena da bi dila
Tamniem skutom obujmila.
'' K'' ' Rakle, ognjenieh puna oljah,
Skrovno od svoieb roditeljah,
Parva u nonoj dodje sieni
Na kladenac nareeni,
I na bistri vir tekui
i Siede druga ekajui.
Ali iznenad eto vidi,
Gdi se izvlai lav iz hridi,
Ki budui glad nemio
Zvierskom karvi zajazio,

- 171 ^

i- o '

edan biesnoj u slobodi

Tuj harljae k bistroj vodi.
Na vidjenje to najpree
Pristraena dikla utee,
Da bi ivot posred krila
Gorske tmine zatitila.
Nu im biei preno mlada,
Koprena joj zlatna pada:
Ku natenu lav uzima
Svo'im karvaviem eljustima,
I vas ures platna bila
Razkiduje na sto dila'.
Lav se uklanja, a tuj k vodi
Stravljen Ljubmir pridohodi:
Nu na mstu, g-di daro je,
Nenahodi liepe svoje,

Neg ugleda s jedne strane

Trave karvim potrapane,
S druge leat tuj na putu
Koprenicu razkinutu.
/t,
Pak kad pozna stope u prahu.
Hod od lava ke kazahu :
Umrie u sebi, mnei ubi'enu
Silne od zvieri svo'u ljubljenu.
Tere s plaom prigorkime
Svo'e Raklice vape ime,
Parsi svoje strielom prodjc,
Za drug biti svo'e gospodje.
u glas njegov Rakle mila,
Ter se k njemu uputila :
Nu tuj srete vil gizdava
Sgodu goru, neg li od lava.
Ah moe li vik se stei
Teja boles, nemir vei,
Neg dragoga na pastira
1 f Gdi u karvi gorko uinira ?

 ?&*Tuna vila, kad se osviesti,

Klie ljutoj u bolesti:
Ovako li nas rastavi,
0 izdavna sviem ljubavi?
<ys~.
emu 'e, da je moja dika
Stekla vierna ljubovnika?
emu 'e, Ljubmir da steko je
Biti dua due moje:
Ako svarit u ove vaje
lc<*' Naa viernos imala je?
Ja te ljubih, moj ljubljeni,
Dokle imah duh u meni;
Jo se i s tobom na onem sviti
udim, eljo ma, ljubiti."
l c .C >
Ree : i smarlna sred nemira
Rani svoje parsi od lira
Strielom istom, kom u tmini
Rani sebe svoj jedini.

Zgoda TI.
Veliki gdi Dunav strielovit tiek ini
Ugarskieh od darav po plodnoj irini ,
Ter ljubi svo'u Savu u vlani skut prima.
Ljube vil gizdavu celovim bistrima:
,
Tuj bojni Vladimir, knez slavan nad inim
Sliedjae boj i mir krepostniem nainim.
Nu premda biae krepostan u svemu,
Bludna ud gardjae svu krepos u njemu.
Diklice, ke vidi, i liepe ke sudi,
Sve ljubi, sve slidi, sve dvori, sve udi.
Po varkah, po sili, po slubi, po zlatu
Na svakoj on vili svo'u tiera elju tu;
Odarat nemore njegov bies, toli je plnhj
Ni oganj, ni more, ni as, ni sram, ni strah.

- mTor ili gre tamnos, il sunan zrak sviti,

On garli ku liepos, il misli garliti.
Po srei Vladimir siedjae jednom sam,
Gdi tee bistri vir duboviem pod sienam :
Seljanku kad vilu on vidie pro tuda,
Priprostu, nu milu, i liepu bez truda.
Nje liepos gizdava naprava sebi jes:
Sama je naprava naravni njoj ures.
[ sama ruica na pramieh cavti joj,
I resi nje lica ljuveni perivoj.
Vierujte, o vile, nije drae na svieti,
Neg diklu bez sile uresnu vidieti.
Kad hitro liepe ste, ni'e vaa tu slava,
Jer liepe vi nieste neg vaa naprava.
Pita je Vladimir, tko biee, i kud gre:
Ter uti drag nemir, i nje jur umire.
Odgovor varh toga vrati mu diklica:
Radmila staroga herca sam Ljubica;
I pokli ve na trud neda mu staros it,
Mo'im trudom grem ovud trud njegov odmienit.
I s Bogom, o knee, jer mi je po sila ,
Gdi posluh pritee aka me primila."
Vil' podje; a skupio budu on dvorane,
I liepos hvalio Ljubice sunane,
Nje dikom priuzet tuj s njima obradi,
Da toli skladan cviet u dvor se prisadi,
Velei: Ni'e pravo, da bude svedj stati
Nje lice gizdavo u rodnoj pojati.
Za sunca nebesa, za zvieri lug je ovi,
A za nje uresa carski su dvorovi."
Ta stravijen nju stie, i s mnotvom drugova'
Silom je, jaoh, die iz skuta akova.
ako pun bolesti bez herce svo'e drage,
Sam osta bez sviesti, bez riei, bez snage.
A bez aka ona, ko plav bez brodara
Sred mora siona, sred zimnieh vietara'.

 174 On umrie tuj prid njom poraen svom boli,

A ona ivotom polipsa napoli:
Ter ures nje sveitut, i osto sebe van,
Ljubovnik hud i ljut odnese svoj u stan.
to je lav u gladu, to je zmaj ob lieti,
Sto rieke, kad padu za polja prodrieti,
Pri gnjievu, s kime tad, kada se osviesti,
Ljubiin pue jad u gorkoj bolesti ?
Puta se sva tugam, udara persi sve,
Satira zlatni pram i dike gizdave :
Hoe izriet, a vaj plah neda joj, da ree :
S uzdasim pla, uzdah s plaom se natiee:
Ter s boli usione iem plau uzdie,
U suzah sva tone, s uzdasim izdie.
Kad joj bi rie izre, klice: 0 bogovi,
Toli se moe ste pravednu trud ovi?
To rodnom na domu ivieti smirena
Nemogoh u momu ubotvu skrovena ,
Da me ta neucvili moj silnik nepravi?
Ah, ako moj mili, ah, sladka ljubavi 1'
Tako ona veljase, kaui s riei' tieh,
Da krepos obae prebivat i u selieh ,
Ter da se nje zraka vedria tuj stvara,
Jer je bez oblaka od gradskieh privara'.
S tiem dospie svo'e suze, die oi put nebi,
Veliku pak uze stvar mislit u sebi :
U to mlad Vladimir priljubno tai nje
Nepokoj i nemir i ljuto skonanje.
Nju blazni, nju moli, nju na skut uzo je,
Nju garli, nje boli naziva za svoje.
Njoj veli, da 'e udi za pravu svo'u ljubi
I pri nje razbludi da ivot svoj gubi.
Na njegov ljuven cvil, na riei, na dila,
Jur kae liepa vil, ko da se smirila.
Nu i more gnjiev opak utaji kadgodi,
Uzavret za mo pak u veoj slobodi.

- 175 Privaren knez celov prinie joj, nu mani,

Jer celov vil njegov svom rukom odstrani,
Vele mu: emu ho tvu ljubav sad trudit
Kad imam ovu no podpuno tvoja bit?"
No prostrie tamni mrak za boles varhu svieh
Plaui sunan zrak utopljen u valieh :
A eljni Vladimir radostan u licu
Na slavni siede pir uz dragu Ljubicu ,
Tarpeza siva gdi; na njoj je vidieti
Spravljeno to hodi, to plove, to leti
Zlato u svem, zlato odsvud , stolima ni'e cieno,
Zlatan je svaki sud varh gozbe zlaene.
Od gostah varh svega broj svietli nevelim :
Vas dvor se razliega zdravicam veselim.
Svak zetu i neviesti estitu kob zove,
Svak poje njih esti, svak prima darove.
Nu nehtie srea njim dobru kob potvardit,
Neg odkri karvavim prigodam to e bit.
Na as svoj Ljubici knez napit htie kade,
aa mu u desnici pue ter izpade.
I iem se razmarvi, taku mu da ranu,
Da tranu svm karvi ljubovcu sunanu.
Dospie pir, i sviem tu veselo u vinu
Pirnicim i zetu svies sliepa poginu.
A vode Ljubicu Vladimir u slavi,
Na zlatnu pernicu nje liepos postavi:
I sebe sdrua njom : nu marta v ko da je,
Pospieno tvardiem snom pritisnut ostaje.
Ljubica zgodni as da 'e doo videi,
Za svoju branit as, i novu as stei,
U stranoj odluci sta nadanj najpree,
I njegov u ruci ddrei ma, ree:
Da tebe ja ljubim, silnie, znaj, hinih,
I da te pogubim pod licem sarce krih.
Znat e s me desnice, kako se osvetio
Plien iste Ljubice i martav Radimo."

- 17 A za tiem snagom svom rani ga ne zaman,

Doklegod s kervavom sdrui mu smarti san.
On streptie sa svu mo, i s lomnje velike
Pritegnu na pomo najblinje dvornike,
Ki slavnom pri dilu orujem istime
Nesrenu, jaoh, vilu svarie nad njime.
Ah, da bi sve vrime, diklice hrabren,
ivielo tve ime, i slava i sciena.
Nad svietlim oblacim da bi tiviek tve" hvale
Privedriem svo'im zracim sve zviezde pisale:
Nek izgled bude u njih prislavna Ljubica
Od vilah hrabrenih, od asnieh dtevica'."

Zgoda VII
Diklice, koiem sred lica
S tratorom cavti ruica,
Koje scienite raj pravi
Na u razbludnoj ljubavi:
U ovoj vidjte prigodi,
Kii vami pievam sad odi,
Da ljubav huda i neprava,
Kad blazni, tad nas izdava.
U liepo doba, prem kada
Lug zene, gora i livada,
Siedjae Zorka sred krila
Dragoga svoga Radmila.
Mir, rados s igram drazima
U drubi biee tad njima.
Slas jedna drugu slas zove,
A celov sreta celove.
Tuj stae emin po srei
Na svomu bosu cavtei,
I otvarae sniuane
Parsi na zrake sunane.

 177 Zorka ga rukom od lira

S radosti mnogom ubira,
Ter ga za bilieg ufanja
Radmilu svomu poklanja.
On ljubko primi, i mnokrati
Darov celovom njoj plati:
Pak za pogodit svdj vili
Mirisat uze cviet mili.
Ali, vaj, netom opeta
Outie miris od cvieta,
Pade, ter bliedieh iz usti'
Zovui Zorku duh pusti.
Ah, ke tad tuge jedino
Stisnue sarce Zorino !
Svenu, ter sa svieh njoj strana'
Pomdra zraka sunana,
I osta licu u svomu
Slina svom' martvu dragomu.
Tako garlica ljuvena
Ostane gorko smetena,
Kad druga, iem se njom ljubi,
Lovac uza nju pogubi.
Nu kad se tuna pojavi,
Vidie zelenoj u travi,
Gdi oko busa zla zmia
Carniem se krugom privia:
Gdi kitne cviete okoli
Parli nje emer oholi,
I s jeda nje ognjevita
Sva zelen bliedi polita.
Pozna nesrena tad vila
Uzrok od smarti Radmila,
Komu zla nezdrav od cvieta
Prikinu mlada, jaoh, lieta.
Tiem ree: Tvoja liepota
Bi ivot moga ivota;

 178
Ter k da mogu na svieti
Bez tebe, brae, ivieti?
K s tobom ivieh, ja tako
Umriet u s tobom jednako;
Da sred rajskoga pokoja
Garlite dua svedj moja."
Dospie, ter puna nemira
Otrovni cvietak ubira,
I sebe sama otrova
Mirisa dahom njegova.
Kad stegnu smartna nju sila,
Pade varh svoga Radmila:
I tako smartnoj u smei
Izdahnu njega garlei.

Zgoda VIII.
Biee Zorka svoieh danah
U prolietju ljuvenom,
Sred bugarskieh bojnieh stranah
Slavna liepiem imenom.
to je sunce nad zviezdama,
Dan pri nonoj tanuiosti:
Ona bi nad sviem vilama
Zrakom svoje lieposti.
Ban Krunoslav nje ako je
Slavan s bojnieh prigoda':
Koi uzmnaa slave svoje
S toli liepa poroda.
Nju svak udi, ona nikoga,
Neg sama Branislava,
Ki biae sarca svoga
Sam raj, sama zabava.
Mladi vriedan vie svega,
I glasovit varh polja,

 179
Sin Vidmira moguega,
Bana od Drenopolja.
U sred miesta zabitnoga
Imae varh lifice
Zorka prozor dvora svoga
Na kraj rieke Marice.
Tud liianislav k njoj dohodi
Pun ljuvene hitrine,
I njom srenu no provodi,
Dokle bieli dan sine.
Prieko rieke plove i gazi
Sam ljubovnik gizdavi:
Pak uz hridi k njoj uzlazi
Na krilieh od ljubavi.
Ah, trudne su sve razlrlude,
I tko ljubi svak tfudi:
Nu nenti svoje trude,
Za ste ono to udi.
Ban Krunoslav neznam kako
Pozna ljubav svo'e here,
I u sarcu klie ovako
S toga smuen bez miere:
Sablja, u ovoj ka je ruci,
O porode moj kleti,
Neistoj e tvoj odluci
Svarhu i platu dometi."
Pak sred none skroven tmine
K draziem mladcim dotee:
I osvetne pun varline
Branislava posiee.
Liepi ures Zorke mlade
Pri ta gorkoj osveti
Zginu, streptie, svenu, pade,
Neumrie, svak as za mricti.
Kad sama osta, vapit poe:
Cako, smeo ma prika :
12*

 180
Ne od ivota moga uzroe,
Neg me od smarti do vika.
Ako banu ti Vidmiru
Draga sinka pogubi:
Ki mi poda stavnu viru,
Da u svoja bit ljubi:
S jednaka e ti nemira
Boliet, kada pogine
ivot sabljom od Vidmira
Tvoje herce jedine."
Pak iz dvora skrovno izide,
Tere nonieh sred tmina'
U Vidmirov dvor otide
Glavu nose od sina,
Vele: Njega ja pogubih,
Ciem on moju as sili:
Ako u temu to sagrubih,
Targni tvoj ma nemili."
Tad Vidmiru jad dotui,
Maa udorcem ter svoga
Nje ljuvenu duu sdrui
S duom svoga dragoga.

Zgoda IX.
Od ljubavi svekolike
Zahvale su u hitrini :
Ljubav hitre nasliednike
II nahodi, ili ini:
Nu, jaoh, varka nae u vrime
Od hitrine nosi ime.
Sve su vile bez temelja,
Svi pastieri bez istine :
Za na svarhu do od zelja'
Motre, lau, tlape, hine:

- 181
Nu jer ena slabija je,
Privarena ee ostaje.
Tiem o dikle ponosite
Ni'edna rieim viere neda':
Svedj se bojte, svedj scienite,
Da je u reieh ka zasieda :
Jer prav izgled vami dava
Privarena Zorislava.
Ona varhu lica svoga
Nakiena rajskom dikom
Biee Gojka prilicpoga
Stekla dragiem vierenikom:
l dara se nada svime
On njom srean ona njime.
Zgoda donie, da nju vidie
Ljubdrag plovat nagu ob lieti:
I s vidjenja toga ublidie
Martav za u njoj svedj ivieti;
iem iz vode liepos naga
Plamenom je stvorila ga.
On je moli, ona nee:
On je sliedi, ona utiee:
to je ona tvarda odvee,
Tiem on jau ljubav stiee:
Drazi mu su nje svi trudi,
Tako hudu vema'e udi.
Ite Ljubdrag svojoj rani
Liek nainu po svakomu:
Nu diklica stavnu hrani
Vieru danu Gojku svomu:
I ljubavi rad njegove
Sve ljubavi mee nove.
Jakno u gorah ord sivi
Sve u varkah stavlja obrane,
Kad u bojnoj suprotivi
S moguiem se lavom stane:

-mIzvia se hitro, i zgara

Nanj se mee, ter ga udara :
Tako i pastier domiljati
Paze ljubav svo'u bez sciene
Na privare miso obrati,
Ljubovnicim ke su obene.
Sve privraa, doklegodi
Vriednu varku neiznahodi.
Pak junia, koga odzgara
Sniegu slina resi odiea,
Posvetiti varhu otara
Ljuvenomu bogu obea:
Ako svarhom srenom bude
Okruniti svo'e poude.
Podje dakle, i u dubravi
Zorislavu nadje ureda:
Iz daleka on se ustavi
Bojei se pro naprieda,
Da se nebi liepa vila
Tiem dohodom uzplaila.
Pak zavapi: ,O gospoje,
Znaj, da liepos tva sunana
I istoa viere tvoje
Nepravedno jes izdana :
Muno mi je riet ti ovako,
Nu mi ljubav neda inako.
Tvoj vierenik drag i mio,
Ki te uresom svo'em ustrili,
S Danicom se pogodio,
Da se u pustoj sdrue spili:
Ja ih douh, gdi se u gaju
Pod javorom zgovaraju."
To sliaju Zorislava
Sva poudna dodje blie :
Sad se udi, sad skonava.
Sad se ledi, sad uie :

- 183 I u sarcu je svom viditi

Lav oholi, zmaj sarditi.
ena kroz svoj ures mili
Bit od inieh draa haje:
Digni ivot svakoj vili,
Nu nercci, gruba da je:
Svaki ini grieh na svieti
Izvan tega prostit e ti.
Zorislava tiem skonana
Sciene dragoj pri Danici
Svoga od Gojka da 'e darana
Priprostija u prilici;
Ncima mira, i to uje,
U nesviesti sve vieruje.
Sliedi Ljnbdrag nju varati,
Ter joj veli: Jur bez truda
Oit bilieg mo imati
Od Gojkovieh svieh razbluda':
Ono 'e spila, u nje tminu
Sakrl liepos tvii jedinu.
ekaj markle sred litice,
Dokle izdajnik dodje hudi:
I ako dodjo prie Danice,
Ti Danica njemu budi :
On u mraku tmastu odvec
Za Danicu tebe uzet e.
Prigarli ga parvo, a paka
Odkri mu se u bolesti:
Prikai mu diela opaka
I njegove blud nesviesti:
Ter na osvetu grieha svoga
Zovi pako, sviet i Boga."
Veseli se takiem svieti
Zorislave rajska dika :
Misli, ko e zasramiti
Neviernoga vierenika:

- 184
Spravlja vili raspe hude,
Ako doi njim uzbude.
Tiem privare nescienei
Ide u spilu privarena:
I gdie po njoj mrak najvei
Starme od ljuti stere siena,
Usred noi najgustie
Svoga lica sunce krije.
Vide Ljubdrag, varke svoje
Da prohode s blage srie:
I da duge nepokoje
Svm hitrinom samirit e:
Od radosti sarcu u svomu
Nezavidi raju istomu.
Ter za osladit gorke vaje
Negre u spilu, neg ulieta :
Dikla sciene, Gojko da je,
U tamnosti njega sreta,
Njega garli, njega prima
Ognjevitiem celovima.
Sarna edna ta neharli
K romonitiem kladencima:
Tako loza neprigarli
Dub rukami zelenima :
Kako kae elju ognjenu
Ljubdrag garle svo'u udjenu.
U to vila ve odredi
Sebe u tminah netajati:
I mne, s Gojkom da hesiedi,
Sta estoko uzdisati:
Ah, izdavni" (ona klie)
Ah, nevierni vierenie.
Neznam kako, ah jaoh meni,
Jo ova te zemlja uzdari:
Neznam kako tries ognjeni
Jo plamom te svo'em nepari :

 185

Kako sarde nerazderu,

Tko potlai as i vieru.
Cuj me: ja sam Zorislava.
Pri Danici koju ostavi;
Neka ovieh sred dubrava'
ivu rune tve ljubavi:
Neka spile, hridi i gore
Spoviedaju tve prikore.
to si umuko neharnie?
to mi uzroi trude tee?
Odgovori, neviernie,
Ali jezik sram ti uztee:
Hod na svietlos, neka lice
Poznat moe tv Danice."
Smije seLjubdrag: ali u smiehu
Zlo mu nieko sarce sluti,
Dokle vila u pospiehu
Na dan bio njim se uputi.
Ali, vajmeh, kad pozna ga
Smartno ubliedie dikla draga.
Ona outie istu muku,
Koju kua na ovem sviti,
Tko pruei na cviet ruku
Miete cvieta zmiu uhiti:
Tako tarne, kopni i vene
arce liepe privarene.
K zapanjenom pak pastiru
Razeviljena obraa se,
I pritekom u nemiru
Njemu prieti ove u glase:
Hudi mlade, ekaj zgara
Teku platu tvoih privara'.
Ah, moj Gojko vierni, prosti
Griehu momu, mo\j nesrei;
Jer za sliedit me viernosti
Bih nevierna nehotei:

'

 186
A ja slinu po nainu
Pedepsat u mu krivinu."
Ree, i niz hrid otru odvede
Prosiedene varh prodoli
U kolovrat sebe mee,
Ter satrena pada doli;
Tako da od nje parve dike
U nje slici neosta slike.
Ljubdrag vide dielo tako
Vas poraen klie u sebi:
Ja dielovah sam opako,
Ja sakrivih svietu i nebi:
Zato umriet u, ko pravo je,
S tobom, duo due moje."
Kad se na smart sam osudi,
Niz visoku ljut se tite,
Vape: Ovo svakom budi,
Tko s privaram ljubav ite."
I oboren ta niz stine
Svari s sobom svo'e krivine.

Piesni pirne, iliti zainile.

Na obiajnu priprosto spievane, da budu razumjene od
svakoga.
Za oca i

mater heri u veer

od udavanja.

Eto blaga es vesela

udjenu je no dovela,
U kojutvomu
ima do
ljubko
u krilo;
i milo
0 gizdava
hercevarh
naasvieh
mila. vila',
Ah, ko uiva u pokoju
Nae sarce sreu tvoju,

 187
Budu
varhu svoga
arce sarca ti naega.
Da bi s
tvoim vesela
Srenieh danah tiek provela:
Liepiem plodom Vinji min
Vau ljubav okrunio .I pod staros, kako i sada
Vaa ljubav bila mlada.
:,,. .,,->7.V..*V-i ,-.'.,-*** .

Za brata u isti veer.

Pokli pirna srea i slava,

O sestrice ma gizdava,
Jur pridava tvoju diku
udjenomu viereniku:
Veselim se sreno dosti,
Kako mojom, tvom radosti.
estitaj u sreu tebi
arcem molim kralja od nebi,
Da ti obilnom rukom zgara
Dare uzmnaa izza dara':
Da sad ovo uivanje
Bude dobro tve najmanje.

Za

oca i za mater heri kada zet dodjc u kuu.

Ako umarloj u naravi

Nije vee na ljubavi,
Neg roditelj koju ima
Prema draziem porodima:
Zaisto fados zamierna je,
Koja u naem sarcu ustaje,
Ku utimo sred pokoja
ako i majka draga tvoja,

- 188
Vide da jur srea blaga,
O gizdava herce draga,
Dovela je k tebi tvoga
Vierenika udjenoga.
Ah, da bi uviek tvoja lita
njim provela priestita.
Da prcm kako tve" najvee
Sad poinju esti i sree,
Tako od tebe na ovem sviti
Nebudu se vik dieliti

Za brata u isti veer.

Razveseli tvoje lice,

0 ljubjena ma" sestrice;
Pokli na stan dolo 'e k tebi
Sladko dobro tve pod nebi :
Tvoj vierenik prigizdavi,
Da do barzo tebe u slavi
Sred ljuvezni, sred razblude
Svoje u dvore vodit bude.
On je nad sviem rajske udi,
On te eli, on te udi.
S njim e srena lieta tvoja
Trajat duga sred pokoja.
U toliko prosim zgara
Tebi obilnos svieh dobara',
Ke ti udiet moe tvoga
Sarce brata ljubjenoga.

Zetu za bratu 6 e d n.

Gdi veeras pirna slava

Tebi dragu tvu pridava,

 189
I njom sladkoj u radosti
Sve udjene estitosti :
Kolika je ljubav mila
Kii sam tebi svedj nosila,
Tolika je rados moja,
Ku sad utim sred pokoja
S tvoje esti, s me ljubavi,
Bratuede moj gizdavi.
(Jzmnoilo svak as vee
Blago nebo tebi sree,
Da se mogu vee krati
Za'edno s tobom radovati.

Bratuedu, kad zet dodje u kuu.

Pokli u mnogoj slavi i dici

Pridje k tvojoj vierenici,
I veeras tve najvee
Poele su slave i sree:
Sa sviem sarcem i ljubavi,
Bratuede moj gizdavi,
estitam ti sreno dosti
Sad poetak tve radosti,
Dokle u krilu drage tvoje
Duge uzkua sviem pokoje.
Ona 'e blaga, ona 'e mila,
Cviet lieposti, sunce od vila':
Vriedan, gizdav ti na sviti,
I dostojan ljubjen biti.
Zato oba sadrueni
Kuat ete mir ljuveni,
I sve one estitosti,
Koje sa svom mom jakosti
Ja s nebesah, ako ikada,
Vaoj elji prosim sada.
'

 f90

Za oc.i

i za

mater heri

sjutradan po piru.

iem herce
dragomu
naa
tvom
izbrana
si dana
;
Ciem poee u radosti
Tvoje parve estitosti:
uti sarce od nas oba
Mir, i boles u isto doba.
S tvoga mira mir utimo,
Smirenu te iem vidimo:
A plaemo, jer se odieli
Od nas ures tvoj veseli.
Ali u sarcu znaj naemu
Svedj e iviet draga njemu,
I rastiet e svedj pod rtebf
Naa ljubav prema tebi.
I kad iste tve razblude
Bog porodim krunit bude,
Ljubit emo nada svima
Njih u tebi, tebe u njima.

Za brata.

Pokli 'o vee es vesela

U tvoj tebe stan dovela:
I podpuno ljubjenomu
Podana si
tvomu:
Ma je rados neizreena,
O sestrice ma" ljubjena.
Ali nemoj scienit viku,
Da tvii krepos priveliku,
Da tvu ljubav ljubit nee
arce moje svak as vee.
I u kratko dosta 'e riti,
Da tvoj vazda brat u biti.

- 191 Za dunda n e p u i na piru.

Moe ljubav na ovem sviti

Draga u draga obratiti,
I dva sarca init tako
Da kuaju svedj jednako
Jedne misli, jedne elje
Slavu, sreu, mir, veselje.
Tiem zamiernu ako ikada
Mir i rados utim sada,
Vide vedro tvoje lice,
Ma ljubjena nepuice,
Vide sdruen u ljubavi
Tvi; mladosti cviet gizdavi :
Zaisto rados moju mnogu
Rieim izriet ja nemogu;
Neg molit je tebe triebi,
Da je sudi ti po tebi.
.*
Za brata zetu na piru.

Nije sarcu mono viku

Rados tajat pri veliku:
Ni nju izrieti rie jaka je,
Kada rados neizmierna je.
Ja neizmiernu ako ikada
Zaisto rados utim sada,
utimbrate
tvjumoj
sreu
Ijubjeni.
u meni,
Vide sdruen u ljubavi
Tve mladosti cviet gizdavi,
Vide vilu tvii ljubjenu
Tebi stavno sjedinjenu.
Da bi njome svedj veseo
U ljubavi viek proveo,

- 19?
Da bi njome prigarlin
U veselju porod mio,
Tebi slian u kreposti,
Slian majci u lieposti.

Za bratueda zetu na piru.

Pokli vee s primila

Tebi sdrui cviet od vila',
Da u krilu drage tvoje
Najde sladke sviem pokoje.
Svega iz sarca, kako znamo
Tebi sreu estitamo.
O darani sviem u scieni
Bratuede na ljubjenl,
Da bi unapried kralj od nebi
Uzmnoio sree tebi,
Da sad ovo uivanje
Bude dobro tv najmanje.

Od

kamare.

Eto, drue, as doo je

Od najvee esti tvoje,
Da veselo sred razbluda'
Izpuni se tva pouda
Eto ures tve diklice
Gospodine sred pernice
Tebe eka, tebe zove
Na raskoe, na celove.
Zato, drue, hodi vee,
Gdi su esti tve najvee,
Ter ubiraj u nje licu
Liepu rusu i ruicu.

 193
Za giKlkc.
Popievka I.
Liepa ti je gorica zelena,
A jo liepa mlada nareena ;
Cviee stoji na nje rusoj glavi
Ko na licu prolietnoj dubravi.
Ko na dubju trepti podrastielo
Na parsih joj voe nedozdrelo.
Lica joj su sniegom obsinuta
Kako gruda ruicom posuta.
Na uima i varh garla naga
Nosi udo bisera i blaga.
Mahramica zlatna po ramenu:
A to 'e pod njom, ima veu cienu.
Ali emu nje pram i nje elo
Sve jo sitniem prahom pobielielo ?
Jeda udi tom napravom bielom
Ljuven oganj skriti pod pepelom?
Jeda eli, da je mudrom ciene,
Kad joj vide prame posiedjene?
Nu nie ino, neg 'er hoe tako
Dat na znanje Ijuveniem svakako,
Da e primit, tko je ljubit bude,
Plod i platu na ljuvene trude:
'Er se vazda nadje oganj jaivi
Pod pepelom u vruoj pogai.
A i njive su vazda plod plodile,
Ke su parvo sniegom osnieile.

Popievka II.
ujte sliepca gospoje,
Sto vam gude ter poje :
13

 194
Ljubite se, ljubite,
Tere dni negubite ;
Kad vas tuge napadu,
A prami vaiu opadu,
Kad vam zubi ispadu,
A oi vam upadu:
Tada ete poznati,
Ter se ljuto kajati.
Ni'e teega belava
Neg li staros kaljava,
Ka" se mui, i to 'e gore,
Hotiela bi, a nemore.
Samo imam sad rados,
Jere ljubih u mlados,
I s vilama, nebore,
Tance vodih do zore.
Kad sam mlados istrajo,
Svak se starca ohajo,
Ter na suhe me kosti
Nenahodim milosti.
Nu za sviete sej moje
Dajte togod gospoje.
Varzite mi u torbicu
Hlieba, smoka i jaspricu."

Popievka HI.
Gledah vile uz jezer tekui,
Ter izgubih oi gledajui.
Sadar vidjte, o gizdave vile,
to ste meni jadnu doradile.
Dajte darov, o gospoje, dajte,
Ter nevoljna sliepca ugledajte,
Neka vau nekunem spomenu,
I neluero kami na kamenu;

- 195 A za uzdarje ja vas u pomoi

Svakiem biljem za svake nemoi.
Nauie me kroz nauk estiti
Jo iz mlada vilo liekariti.
Tiem ako od vas kojoj carne zubi,
Ali oparhla koa modri i grubi :
Ako kojoj lica se grepaju,
I svarh glave prami opadaju:
Ako koja s unutarnje zledi
Marava je, ter na licu bliedi :
Hodi k meni, ja u 'e izlieiti,
Da e vazda mnom se pohvaliti.
Ako li je k:i dikla Ijuvena,
Tere udi mlada neoenjena:
Umiem nieki amor viloviti.
Kojim ga e silom primamiti.
to vam gudac pieva, pomno ujte,
Ter mu peke, gospoje, darujte,

Popievka IV
D u m b a m.

0 potene vriedne dieviice

Posveene Bogu koludrice:
Mudro ti ste velmi uinile,
Jere ste se mlade zatvorile,
I povargle ures i napravu,
Ter prosule taj hondelj niz glavu.
Jer na svietu, vierujte, do volje
Jes nemira, biede i nevolje :
A najlie ivu ucviljene
Sve nevieste na stan dovedene.
Njima misli mirovat nedadu,
Mu nestie, a godulje kradu:
Ona s muom i u odru se kara ;
13*

 196
eda plau, vie gospa stara,
A svekarve, bre zmije ljutice,
Sve nevieste zovu pridolice,
Nagrondjene, ljute i karljive
Svedj nasaru na njih, ter se krive.
A vi u miru skupno boravite,
Ter bezgriene danke provodite,
I uivate prava dobra mnoga
U pomoi Boga velikoga.
A sad mene, dievice estite,
Sliepa starca darom uticite,
Neka hvalim radostan u licu,
I gospoju i konobaricu.

Popievka V.
Mladcima.

O mladii ljuveni,
Ki hrabreni i zeleni
etate se okoli
Ki.ko sivi sokoli,
I strieljate svakoje
Po prozorieh gospoje.
Ah da sliepac paziti
Va mogu ures estiti
U gospodskoj dolami
I u mirisniem kosami!
Ali znajte, da u tomu.
Nareenju svietlomu
Nejma fajde za stei
to elite ljubei.
Sve naprave i hvale
I sve dvornje zahvale
Nosi vietar, ki dune,
I gdi je skvike, nije vune.

 197
Drobni pinez kad sine
Pun sunane vedrine,
Razvedriva sam lice
Od udjene diklice.
Tiem tko ljubi, tvoj momi
Nikad se neoblakomi,
Ako nee vazdakrat
Dim s pogaom prismakat.
Sad hubavi moi mladci,
Moi golemi junaci,
Utieite za Boga
Darom sliepca neboga.

- 199 -

Iz Eneie Virgilijeve.
Knjiga para.
Rati i slavna Trojanina
Glasovito pievam, ki je
Doo na kraj od Lavina
eljan liepe Italie.
Parvi, udesom ki odlui
Ueenu pustit Troju:
I pridanu priporui
Moru i vietrim sreu svoju.
I sred kopna i sred mora
Mnogo on podnie jada i cvila,
Kiem ga oholo arva od zgora
Svemogua vinja sila.
A to 'er otar i nemio
Na trojanske bojne ete
Jo nebiee se ugasio
Junonine plam osvete.
Bojne raspe, boj karvavi
Na vitekom polju prima.
Grad Lavinski dokle stavi
Sebi i rodniem bogovima.
Rod latinski odkle iztee,
I albanske zbor gospode:
I Rim slavni, ki nadtee
Bojnom slavom sve narode.
O parnaska drubo mlada,
Dieve znane, ditde iste,
Moje molbe ako ikada
Blagiem sarcem usliiste,
Objavite meni odi
Davnje boje sviem skrovite,
I po svakoj vierno zgodi
Moju piesan provedite,

 200
Gorko uvriedjen krocie esa
Ki gradjanin od visine
S morem smete sva nebesa,
Slavni Enea da pogine.
S esa osvetni i nemili
Bies Junone prieke i hude
Milostiva mladca usili
Na bezbrojne smee i trude.
Mladca komu svieh vremena'
U dobroti slike nebi :
Da li sarca boanstvena
Gnjev toliki dare u sebi ?
Bi grad davnji, koga iz Tira
Pobieguieh mno viteza'
Uzvienieh tvardjom mira'
Ponosito stui i sveza.
Ki Kartago zvan najprie,
Pogledae na dalee
Put mogue Italie,
Odkle Tever bojni iztiee.
On uzmnoan svakiem blagom
Po svem svietu stera ime:
Neznam, bojnom svietlje snagom
Bogastvom li zamiernime.
Junone ga krilo u svoje
I u obranu biese uzela,
I milosti nanj svakoje
Zgar obilno zadadiela.
Svoj stan u njem obra i stavi
Sred mramorna zlatna hrama :
l pri njemu zaboravi
Jur ljubjene carkve od Sama.
Tuj nje oruja, tuj nje kola
Da biahu, pisma glase;
Kiem Boica niegda ohola
S Trojanima zatieca se.

 20l
I sej miesto da uznese
Na vladanje svieta, udi :
Nu joj tvardo protive se
Stavna udesa vieni sudi.
Biee ula, da s vremenom
Od nebesah red izniet e
Dielim vriedna, slavna imenom.
I junake mladca sree.
Ki od trojanske rodjen karvi
Bojne imae sred dobiti
Kartaginsku krunu parvi
Svom desnicom potlaiti.
I da od tega puk plemena,
Kralj od svieta slavni odvee.
Sa sviem podriet iz koricna
Afrikansko pristolje e.
Ta veljahu silne i prieke
Bliede smarti sestre varle.
Koje snuju po sve vieke
Sve potanko esti umarle.
Bolna Juno s zgode take
Stae u mnogoj sumnji i strahu.
Vide to joj zviezde opake
Kobniem zrakom naricahu.
Pametuje to i niekada,
Na boj trojski iem je ustala,
U podstupu Troje grada
Za Garke je dielovala.
U parsieh joj 'e ukopana
Boles, da joj iviet neda.
Sud Paridov i poznana
Cis mladoga Ganimeda.
l tiem biesne spomenama
Bije i tiera po sve strane
Tune ostatke garkieh plama"
Pobiegue, vaj, Trojane.

 202 Upuene k dragom kraju

Korablje im natrag mee:
Da pokoja vik nemaju
Ustarane njih nesree.
Ter ih eljnieh mirna danka
Doiem udes usioni
U strahoi bez pristanka
Po puini svoj progoni;
Staro izmieni mnokrat bitje
Gora, mnokrat lug gizdavi
Vidie u jesen i u prolitje
Voe u skutu, cviet na glavi.
Tako udesna sila mnoga
Tiskae ih na skonanje :
I bi od truda tolikoga
Rimske oblasti sazidanje!
Sicilie pod pogledom
Biee vojska tiek uzela:
I sterae skladniem redom
U vlas vietrim jedra biela,
Ter s veseljem janakieme
Razbiae morske piene,
Vesli i puram gvozdenieme
Iz dno mora probudjene.
Kad Junone izranjena
Ognjevitom vienom zlobom,
Prieku u miso zadubena
Klie ovako sama sobom.
Da li pasti moje osvete
Pridobita silos ima?
Zaman snovah raspe i tete
Korabljami marzeima?
Da li nee ma varlina
Trjjski narod mona biti
Od latinskieh pokraina'
Strahovitom vlasti odbiti?

 203
Da li mene samu udesi
Pod svo'u oblas podlagaju.
Kojoj zemlja, koj nebesi,
Kojoj vali posluh daju?
A mogla je jur Palade
Puna osvetne estoine
Tisnut garki puk, da pade
Satarisan sred puine ?
A to pokli smioni Ajae.
Sin nesviesni bojna Oila,
Svom krivinom nju potae
Na osvetna strana dila.
Ona ognjenieh iz oblaka'
Oruana tetam svima
Raznio plavi mladca opaka
Morem, vihrim, trieskovima.
A spraena podbi njega
Sred godine tamne i grube:
Otru u greben zatue ga,
I u hrid mu kosti udube.
A ja nad sviem okrunjena
Ljubi i sestra boga .lova.
Ka se gizdam uzviena
Varh svieh boic i bogova':
Nadtieem se s pukom ovim
Jo oddavna sa svom moi,
I s vietrima i s valovim
Nemogu mu varha doi?
I jes, tko me varh otara
Casti i moju pomo ite ?
Jes tko meni istieh dara'
Prikaiva svetilite?
Ta boica rasarena
Strane odluke stvara u sebi :
Privratila sva stvorena
Cie pogube trojanske bi.

 204
Tiem u rodno vihrim miesti.
Gdi viekovit stan im glase.
Puna jada i bolesti
Nagli em stupom odpravlja se.
Dodje u mraznu Eoliu,
Gdi se oholi vietri plode .Medju sobom ter boj biju
Puni gnjeva i slobode.
Tuj Eolo kralj vlatiti
U zaklopu upljieh gora'
Njihov mukli bies sarditi
Vlada, uzpree i zatvora.
A oni silni i zlosardi
U nestavnom urnebesu
Starmeniti zatvor tvardi
Gromovitiem hukom tresu.
Znan vladalac njih varline
Tai ognjenu smionos priku
Dare vedre sred visine
Gospodinu svo'u ibiku.
Inako bi s sobom dvore
U kolovrat vinje odnili
More u zemlju, nebo u more,
Zemlju u nebo privratili.
Bog ki vlada svedj sve svudi
S providjenstva svoga umietna,
Nehte svietu da naudi
Njih svevolja nagla i tetna ,
U zaklonoj gore utrobi,
Gdi no viena mari i blidi,
Ukroti ih, i pridobi
Navarenioh jarmom hridi'.
Pak i kraljom razbornieme
Mudro ih je nadario,
Ki b) ustegnut svoje u vrieme
I pustit im uzdu umio.

 205
Prid kiem doad zla Junonn
Za izpunit elje hude,
Smicrna licem i priklona
Oitova svo'e poude:
O Eolo, komu poda
Svemogui vlasti obilne,
Da privraa mir od voda',
I da miri vale silne.
Kroz tirenske eto piene
Puk protivan slave moje
Svo'e bogove pridobjene.
I ostatke nosi od Troje!
Pusti, nek im vihar tetni
Zahieniem plavim stresa :
Potopi ih, i razmetni
Po valovieh njih telesa.
Dva po sedam mladieh vila'
Imam za ures moga dvora:
U licu im zora bila,
U pogledu dan se otvora.
Dejopeu ponositu,
Ka nad sviema suncem sviti,
Za ljubovcu viekovitu
Na dar u ti pokloniti.
Da njom ivi u ljubavi
Ciea tvoje dostojnosti,
I njom primi plod gizdavi
Majci slian u lieposti.
Ree Eolo njoj ureda:
to kraljice udi, sliedi:
Mene samo tvoieh gleda
Obsluenje zapoviedi'.
Kakvagod je vlas u meni,
Velianstva dar je tvoga:
Ti mi udiell prut zlaeni,
Ti priazan Jova boga.

 206
Tv milosti meni u raju
Dio na gozbi vienoj ine:
Po tebi mi posluh daju
Vihri, oblaci, zle godine.
Ree, i otri ip gvozdeni
Tvardo upriei u bok gori:
Vietri udrie sjedinjeni
Kud im vrata kralj otvori.
Satritelji svieta svega
Silni vietri, barze ete
Pod orujem dada i sniega
Najeniem krilim lete.
K sievernomu, k junom kraju
Sarno vojska nabunljiva :
S stranah istonieh jedni ustaju,
Druzi oholo njim protiva.
Jur na trublju od vietara
Nabunjeno more sarne,
Siemo tamo ter udara
Kroz pogubne vale came.
Voda uzrasla rei i pieni
Arvu hridnu pokrainu:
Kraj i ali pridobjeni
Prid potopom straniem ginu.
Sliedi od plavi karnja u tmini,
Zvizd konopah i odasvudi
Garmi jasnoj po puini
Buka, treska, vika od ljudi'.
Zaduena danja zraka
Trojanima s oih utiee,
Prid zasienom kruta oblaka,
Ki je tiera na dalee.
Varh nadmena mora stere.
Gusta tamnos carna krila :
Zbiene tmine ciepa i dere
Trieskovita strana sila.

- 207 Sva, ka vide, sva, ka aja,

Hedju plamim, vihrim, sienom
Smart im priete, ter im snuju
Grob u jazu prosiedenom.
Tad se Bnea ledom stvori,
Tad izeznu sarce svoje ;
Gorko uzdahnu, ter uzgori,
Ree uzdiu ruke oboje:
Blago onomu, tko niekade
Na oiuh svomu rodu
Pod trojanskiem mirim pade
U slobodi za slobodu.
O vojvodo, koji pleme
Od Tidea slavna svede,
Medju Garcim hrabrenieme
Svietla diko, bojni izglede.
Nemoe li jaja od mora
Tva desnica silnom moi
Ilionskieh varh prostora'
Mom' ivotu varha doi.
Akilova gdi desnica
Vare udorcom kopja svoga
Sarpedona zemlji nica
I Ektora ognjenoga.
Gdi privraa Simoj rika
Carnom kurvi zamuena
Tiela martvieh od bojnika'
I oruja potopljena.
Uto iznenad njega stie
S zvidom plata iz sievara:
Jedro udara, vale die,
I do zviezdah mee i tiera.
Raznose se, karc i lome
Zliem udorcom tvarda vesla:
Navalom se pogubnome
Svakolika plav raztresla.

 208

Dokle odasvud raztresana

U vlas moru bok obrati,
Ki titena sa svieh strana'
Vodna gora siede harvati.
Nieke plavi bies vodeni
Mee sve to moe vie:
Nieciem jazi razlvoreni
U dno mora zemlju odkrie.
Troje u nevid zanesene
Tamnom platom jug prikrili:
I u potajne otre stiene
Na svoj poraz do usili.
Stiene, ke van mora penju
Klisurite varhe stare;
Koje davnjem po zlamenju
Puk latinski zazva otare.
Troje istonik tite i sprati
Put grebenih kraiskieh doli:
Pak o suho njima omlati
I alom ih obstrie okoli.
Plav, Oronte u koj ima
Na Licinskoj oblas eti,
Eneiniem pred oima
Sroartno podlu val deseti.
Nju obartan u okoli,
iem starmovrat brodar pade,
Savi u vit val oholi
A pospieno jaz popade.
Sred prostranieh plovu vala'
Darva, oruja, tiela naga:
Gine u vodah plamu ostala
Trojanskoga svietlos blaga.
Korablja je jur bogata
Ilioneu preuzeta:
I viernoga sliedi Akata
Jur prispiela smartna teta.

 209
U podstupu biesnu i plahu
Kari plavi sila mnoga,
Sieila Aleta ke vodjahu
I Abanta hrabrenoga.
Prima'u bedram sve u jedno
Suprotivne vale jake,
I skonanje svo'e neredno
S morem carpu s' strane svake.
Nu kralj Neptun morski udilje
U trojanskoj tuzi i plau
Eolovo samosiije
Iz vlanoga dvora zau.
Pozna vihre razputene,
Slia muklu renju od mora:
Vidie vale prevraene
Unutarnjieh iz ponora'.
Pun razsardbe parvo i boli
Na neslino planu dielo:
Pak iz vodah pokomoli
Razvedreno mirno elo.
Ter korablje razneene
Eneine svud bez reda
I Trojane priduene
Neba i mora raspom gleda.
Da 'e svemu uzrok, on stavlja se,
Juno, u zlobi ka se obiknu:
Mahnu rukom, i preda se
Prepadene vihre kliknu,
Vele: Taku smionos vi ste
Zaet mogli s znanja sama,
Da se gori porodiste
Nad nebeskiem visinama?
I bez mene na moj kui
Nesmotarne jadne plsHo
Vode k nebu uzdiui
More i zemlju privraate?
14

 210
Eh ja u vas. Nu triebi je
Sklad od mora da se uputi:
A pedepsa ko docnie
Teja vas e dostignuti.
Biete odovle: tu slobodu
Vau navrat odnesite:
I ovako u dohodu
Vaem kralju doglasite.
Da morskomu zakon puku
Ja mom vlasti, ne on daje,
I trozubju slavnu u ruku
Srea meni stavila je.
Divjane su hridi od gora'
Svoe kraljevstvo, vaa kua:
Tuj se uzdari i zatvora
Sva njegova vls moguaU tem dvoru, Istonie,
Nek izpunja misli hude,
I po njemu nek se die
Ponosite svoe poude.
Ree: i vietre zaplaene
U trenutje tite zgledno:
I puine jo nadmene
Silu u bitje vrati vredno.
Povietarce ueeno
Slasti utai vedra mira:
Svietu donie ugrabljeno
Sunce i skupne tmine otira.
Dizat idu i nastoje
Nasukane plavi s' stinja
Triton i njim imotoe,
Liepa Vila pomorkinja.
A kralj morski pree otvora,
Da se uvat svak umije,
Valovitieh varh prostora'
Svako otajno pogibije.

 211
I da bude na sve strane
Licem eljni mir donieti,
Povarh vode sviem prostrane
Strielovitiem kolim ieti.
Jak moguiem kad u puku
Nabunom se sklad zamete :
Dava nesvies mae u ruku,
Dade stiene, plami lete.
Nu da dielim izvarsnima
Tko ga uresna vide; tada
Mue i slie: a on njima
arca tai, htienje vlada.
Tako vode smirene su
iem Bog s dobrom kobi ohola
Po nebeskom vedru uresu
Gromovita tite kola.
U to iz tuge neizreene
Svi Trojani trudni ustaju
I obaru plavi izbiene
Put Libie blinjem kraju.
Ne dalee otok biva,
Ki bien morskom silom ljutom
Vriednu luku obtieciva
Zaklonitiem svoiem skutom.
Barda odasvud, i ivui
Stanci i hridi kamenite,
Put neba se propinjui
Straniem vrhom zviezdam prite.
Pod njim mui, i pod njima
Na iroku bez slobode
Nepodloan zliem vietrima
Prostor lei tihe vode.
A oko njih sa svieh strana'
Najeena pusto blidi
Zamarena, zaharana
Granam dubja nikla iz hridi.
14*

 212
Tuj uljudnu jednu spilu
Priklonite ljuti ine,
Sladke vode njoj u krilu
Teku bistre sred tiine.
Uz njih skladnoj u napravi
Siedalita sto'e prostrana
Iz stanacah po naravi
U liep nain izdieljana.
Stan, u koiem umivaju
Bistriera virom bielo lice
1 u igrah danke traju
Mlade Vile morkinjice.
Ovdi umorna viek korablja
Teku o sidru nepoiva
Ni nju k sebi silno ugrablja
Gnjevnieh valah suprotiva.
Ovdi Enea s sedam plavi',
Ke mu dalek val netite,
Pridje, gdie ga u ljubavi
Zvae mirno utoite.
Kraj prigarli u barzini
Svieh Trojanah svies poudna:
I primorskoj na parini
Svi prostriee tiela trudna.
Akat udri kam kremeni,
I iem iskre radja ovi,
Primi u suho plod ognjeni,
I usahliem listjem povi.
Nietko nadvor ito odlaga,
Da mu vlagu sunce izpie :
Nietko spravlja preno, da ga
Otriem arnom predobie.
A Enea slavni uzlazi
Varh grebeni starme pree,
I plav koju jeda upazi
Stere pogled na dalee.

 213
Jeda Antea nazre, jeda
Inieb drugah kt; biljege:
S mudrim Kapiem jeda ugleda
Kaikove svietle stiege.
Plav nijednu, razmi vidi
Doli pusta tri jelina,
Kieh po tragu sliedom slidi
Mnoga u stadu druba ina.
On ustavi stupaj tade
udei se lovu tomu,
I zlaeni luk popade
S bedre Akatu svom viernomu.
Prie neg inu drubu plahu
Naprie udarat barzom strielom
Provodie, ki gizdahu
Granatiem se parvi elom.
U zahodn e za ti om gaje
Izranjene sliedi zvieri:
I po hridju neprestaje
Za njim letiet u potieri.
Dokle ih hitra striel njegova
Sedam barzo nepo tlai:
I zgodnoga smona lova
Broj s plavima neizjednai.
Pak put luke on se odieli
Srean svojoj u lovini :
I pokloni dar veseli
Po prav dio svoj druini.
I njim rujno pitje, koje
U Sicilij cie pohoda
Za priazni zaklad svoje
Kralj Aeste njemu poda.
Pak sarane tuge svima
Dobrom riei mirit siede:
I naricat nevoljnima
Nasliednicim sei besiede.

 214
Podpnno smo naueni
Pod stieg trudan vojevati:
Jeda ih skoro, moi ljubjeni,
U veselje Vinji obrati.
K jasnoj Sciiii, ka skrovena
Rei u moru, prili vi ste:
I pogubnieh vi do stiena'
Od iklopah doparli ste.
Tiem na krepke i hvaljene
elje sarca probudite:
I pameti van hrabrene
Potiteni strah varzite.
Do e vrieme, kad i ova
Bit e milo spomenuti,
I spoviedat od valova',
I od neba gnjev preljuti.
Teke zgode i sva ina
Nasaru nas, dobro znamo,
iem latinskieh put krajina'
Pohvaljeni drum tieramo.
Ali u toj nas strani ek
Dobriem dielim plata bolja,
Mir, gospostvo, i do vieka
Trojanskoga vlas prestolja.
Tarpi, o drubo, sila svaka
Do vremena, svaka 'e smea;
I hranite sarca jaka
iem priskoi bolja srea.
Veli ovako: a u sebi
Teke misli hitro krije:
Hinit mu je licem triebi,
A u sarcu miran nije.
U to spravljat gosbu, u svima
Prevesela posta odluka,
I gotovit lov, ki njima
Blagodarna donie ruka.

 215
Nieki derat harle i teku
Para'u, gule, kou smiu,
Sve na pee nieki sieku
I na darven ip natiu.
Tko broncene nosi kotle
I eravom ogradjiva:
I prostarti mnozi po tle
Uda pure poluiva.
Pak po travi tuj siedaju,
Da se eljno svi pokriepe:
Ter se piva napunjaju
I divjai tuste i liepe.
im utaen glad je vee,
I tarpeze razpravljene,
Prionue svoe nesree
Ponavljati s uspomene.
I sred duga razgovora
Izgubljene druge iskati,
Kich neznahu sila od mora
Kamo zanie, kud li obrati.
Nieki ih ive, nieki plahom
Potlaene smarti sciene :
Med ju ufanjem, sumnjom, strahom
Smetaju se misli obene.
Nad sviem iniem ini u trudu
Gorka Enei mriet spomena,
Doiem plae smart prehudu
Bojna Uronta utopljena.
Ki mu sarce ranja toli,
Ki ga silniem jadom bije,
Ponositi Liko oholi,
I Kloanto mogui je.
Sad Gianta cvieli draga
Cie junatva slavna svoga;
Sad ga ljuti vaj premaga
Cie Amika udjenoga.
Patka l Ovi je prevedeno Virgilijevih verasah luno ttt, a dalje ee neaalaat u rakopiau.

POETAK TRAGEDIE
IMENOVANE|

SADARANJEKralj Nabuko od Asirie uzoholjen, 'er biee predobio i za

robio Arfarada kralja od Medio, koi se za lanji govor u ovoj
tragedii Otrimir naziva; posla svoga vojvodu Oloferna, da podloi
sve blinje puke, i njih osili, da ga za Boga tuju. Krocie resa
Oloferne s vojskom obsiede grad Eurienski od Betulie : pod kiem
stojei bi posieen hitrinom liepe i svete udovice Judite.

eljad,
koja u ovo prikazanje ulaze.
Otrimir kralj od Medie, rob.
Orlovica, njegova vierenica. nepoznana pod mukiem ruhom, i
imenom od Bolnemira.
Oloferne, veliki vojvoda Asirski.
Mudroslav, stari njegov svietnik.
Radostan, hadum. njegov dvornik.
Akter, vojvoda od etah amonskih.
Oda, vladalac od Betulie.
Judita sveta, udovica, vladika iz Betul<>.
Abra, nje sluga.
Bojnici, koji negovore.

INJENJE IM HVO.
PRIKAZANJE PARVO.
OLOFERNE, AhlOR. amonski vojvoda i skup bojnikah.

Olof.

Ak.

Toli na glas moga imena

Jo neklanja se ova strana;
I u klisurab postavljena
Svekolika nje je obrana.
Toli na strane urnebese,
Kiem vaskolik istok zamni,
Mojieh trulialj nevide se
Podat ovi puci tamni?
Znat e gorske straivice,
Kieh starmeno bridje titi,
Da osvetne mo desnice
I visocieh tries dohiti.
Slavni bane, koga slava
U sunanieh kolieh tee,
I svud liepa, svud gizdava
S' kreposti se tvom natiee.
Tvoga od tita bojnu zraku
Nepodnese nijedno lice,
I presiee smionos svaku
Parvi zamah tve desnice.
Tiem nije udo, da se opire
Neumarle eljan slave,
Na te oruja ter podire
Od Eurienske puk darave.

- 218 Ako (to viek nee biti)

Odarvu se tvojoj vlasti;
Glas ih eka viekoviti,
Viene hvale, viene asti.
Toli oholas njih neizmierna
Sred karvavieh pade vala',
Nedobitnoga Oloferna
Pod sabljom e zvat se pala.
Olof.
Ako ude imat bolju
Iz zasiedah neka izlaze:
Na otvorenom slava polju
S maem, s kopjem dobiva se.
Kacigam se slava carpe
Iz viteke vrue karvi,
Ni junaci zvanja tarpe
Neg iztieu na boj parvi.
Ak.
Mudros nije, u slobodi,
Jednom bienju, jednoj rati,
I jednoga asa zgodi
Sreu obenu vierovati.
Tiem se strae bienja od toga,
Sasve smioni preko miere,
Da od bezbrojna vojstva tvoga
Puina ih neprodere.
Olof.
Da tko 'e taj puk, ki bez sviesti
Malo moe, vele smije,
Ki as ite bojnu sresti,
Bojne od asti iem se krije ?
Ak.
Iz Egipta pucim ovim
Pleme i davnji rod se iznese;
Sviem daravam i gradovim
Kananevskiem prostriee se.
Hudovierstvo nehtiee oni
Sliedit miesta rodjenoga;
Pravedniema ter zakoni
Jedinoga tuju Boga.

- 2J9
On, 'er zlobni njih slobodom
Satirahu njih ivote,
Varhnaravnom udnom zgodom
Egipskiem ih silam otd.
Karvim bistre rieke izgardi,
I'rostrie u podne guste tmine
Hridje omeka, mre utvardi
Dadie pitom iz visine.
Dokle njega stavno i jako
Potovae viere puni,
Svaku elju, htienje svako
udjena im svaiha okruni.
Ali vodje kad njegove
Prestupie red i miso.
Njih je ognjene kroz 1rieskove
Strahovito satariso.
Olof.
Ter tko 'e taj Bog, Eurienskoga
Obranitelj grada i puka?
Znaj da Boga ni'e drugoga
Prevedroga van Nabuka,
Vele izree tvoje smicnje,
Nasluah se nu ja vee ;
A moje ti uvriedjenje
Tva pedepsa spovidiet e.
O vitezi u red sade
Njemu uzam ruke ovijte,
Ter ga Eurienske pred ograde
Pod betuljski ma varzite.
Podji tamni odmetnie,
Neka moljen a zamani
Da te svoj puk neposie
Eurienski te Bog obrani.

 220 PRIKAZANJE DRUGO.

AKIOR svezan i bojnici.

Ak.

La i himba svud jednaka

Gosposkiem se skutom vriei;
A preliepa viernos naga,
I ucviljena na tlieh lei.
U dvorovieh viere nije,
Gdi od istine svietlos bliedi,
Gdi, tko tlapit bolje umie,
Toga srea sliedom sliedi.
Tiem razlono sreu izgubih,
Bitje stekoh sej emerno;
iem oito ja zagrubih
Nevierniku slue verno.
Nu nescieni himbo prika,
Svedj bit srena po sve kraje;
Kad te dvornja izda slika,
Tko te sliedi, to ti ostaje?
A od sunanieh svietlja plama'
Vazda viernos sja pod nebi,
Pae u vieke ona 'e sama
Zadovoljan ures sebi.
U nevoljah nije zamani
Ufat pomo sgar s visinab;
Jasna zora, zrak sunani
lzza nonieh sliedi tminah.
U Oloferna jeda strena
Kadgod uprem me poglede;
Svaka je sila do vremena,
A nevolja redom grede.

 221
PRIKAZANJE TRETJE.
MUDROSLAV stari i RADOSTAN, hadum.

Mud.

Istina je, Radostane,

Kralj vlastitoj na visini,
Da pod suncem s nieke strane
Prilika se boja ini
Jedan vinji Bog nas vlada,
Jedinstvom se kralji slave;
Pokli kruna barzo pada
Usadjana na dvie glave.
Bog povoljno ki nam poda,
Na pod vlasti ivot ima;
Na je ivot i sloboda
Pod rukami kraljevskima.
Ki s visine, na koj sjaju,
Sad miluju, sada priete ;
Ter iz skuta prosipaju
Sad darove, sad osvete.
Nu od poludne do sievera
Kralj da prostre svoje sile;
I njegove slave pera
Da vaskolik sviet prekrile.
Ne tiem da e ikad stei
Ime od Boga bitju svomu;
Podloni su kralji srei,
Svemogui Bog nikomu.
Tiem Nabuko kralj nesviesno
Hlepi asti ste boie;
I grad arve zlobno i biesno
Pravovierne Betulie.
Rad.
O kraljevieh dobro viku
Besiediti bilo nije;
A hvalit je podloniku
Carska diela pristojnije.

 222
Bud zlo, k ho i opako,
to asirski kralj nastoji;
Kralju 'e dobro dielo svako,
Pedepse se jer neboji.
Zato carske zapoviedi
I kraljevska svaka dlla,
I u stvoru i u besiedi
Pohvaliti nami je sila.
Mud
Tko bit hvaljen silom ite
Silnik e se, ne kralj riti;
'Er uiva svo'e siedite
Samiem strahom utvarditi.
A tko pravu hvalu prosi,
Tko kraljevski razbor ima,
Vema udi da se uznosi
Ljubkiem sarcem neg rieima.
Rad.
Pravoj hvali dobro znamo,
Da se i slaba eljad nada;
Nu mogue care samo
Nepravedna as dopada.
A i ni'e razlog i ni'e trebi,
Da kralj sliedi put priprosti;
I da ite samu sebi
Po sebarskoj a"s kreposti.
Koi krepos samu uza se
Hrani i ljubi, to kralj nije;
Kralj je hlienjem ki vlada se,
Ki, to hoe, tvori i smije.
Mud.
uj me: nije kralj, komu jasni
Krug od zlata na elu je;
Koga u ruci prut oblasni
Samo kraljem oituje.
Komu skrovna zla prevara
Unjeguje, lae i hini;
I od bojazni varh otara
Svelilite dvorba ini.

- W3 I ako svietlos carska mnoga

Svakomu je pred oima;
I po dielieb kralja svoga
Puk podloni zakon prima.
Potrebno je, da najprie
Svojiem eljam uzdu stavi;
'Er tko vladat sebe umije,
To riet moe kralj se pravi.
Carstvo silno i zlosardo
Viek u dugo iviet nee;
A vladanje otro i tvardo
Pod udorcim puca od sree.
Zlo, pro caru ke zane se,
Lasno ujedan as se rodi;
Kraljevanje marzee se
S dobrom sreom viek neugodi.
Kud
Tko se omraze strai, temu,
Znaj, prilina kruna nije;
I esarsko nalije mu
Slubeneku duu krije.
Vele 'e zlobjen, tko vele ima,
I tko e mogu, tiem pozna se;
Vls uzpeta nad inima
Vazda omrazu vodi uza se.
Nu tko 'e mogu jo u cvietu,
Prie neg voe gorsko izmetne,
Zna omrazu smarsit kletu
Pedepsanjem ruke osvetne.
Pogubom se svom netrese
Sablju u ruci tkogod ima;
Pred kiem gvozdjem otimlje se
Pucim ivot, strah kraljima.
Sluga 'e ne krulj, ki podlaga
Na milosti sarce i lice;
'Er gospostva mirna i blaga
Nesciene su nasliednice.

_ M4 More blago, ke se utaja,

Slabe ladje pluat slaze ;
Koga silna jo i s kraja
Mone plavi s strahom paze.
Mud.
Krotka stupa, mirna tieka
Na iz vira Tigri iztiee;
I od podlonieh astjen rieka'
Tiek prostira na dalee.
A ki oholo niz litice,
I niz starini brieg se kari
Potop zimnje poplavice
U as jedan pade i svari.
Nijedna silos dugo vrieme
Temeljita nevidie se;
Zraci krunam marzeime
Sami sobom potamne se.
Mirna sarca, slike vedre
Viek neivie silna glava;
Isto gvozdje svoje od bedre
Silnicima strah zadava.
Rad.
Da naega kralja oslabi,
Nije desnice ta mogue;
Da mu i vele srea ugrabi,
Ostaviti vele mu e.
Nestrai se zviezde opake,
Nije podloan plahoj srei,
Tko je jai sree od svake,
Svake od zviezde svietlji i vei.
Mud.
eznem, bliedim, kob me mori:
Jeda Vinji nas uklone;
Er sirovo s suhiem gori,
I to 'c lako s tekiem tone.
Mnokrat nebo s tetom prikom
Za grieh carski puke umori;
I varh glave podlonikom
Kraljevska se glava obori.

 228
Ah k raspe, ke nezgode
Ja previdjam pasti doli
Na asirske sve narode,
Kojieh lada kralj oholi.
Koga smiono, bit Bog prosi,
Bogu i ljudem zlobna i kriva ;
Ljudem, 'er ih prem uznosi,
Bogu, 'er prem ga poniiva.
Rad,
Bud' to je udes jur zasieko,
Mi hodmo se veseliti;
'Er je danas, znaj, nareko
Oloferne pir estiti.
Za prigarlit prigizdavu
Svou Juditu azdisanu,
I ko ljubi viernu i pravu
Sdruit liepos nje sunanu.

PRIKAZANJE ETVARTO
Kralj OSTRIMIR u veriga!..

I moj se udes jo nesrami,

Ma se srea jo nestidi,
Potiteniem gdi suzami
Me" prolito lice vidi.
Kralj sam bojne od Medie,
Ki nebrojne puke vlada,
Komu slina nebi prie
Od istoka do zapada.
Hvalinskoga tja od mora
Irkanie iz ledene,
Sto se stere tja do gora'
itorodne Adjabene.

15

 228
Gdi prodiru kraj starmeni
Od darave sviem bogate
Strielovito zaneseni
Slavan Tigri, bojni Eufrate.
Puci obilni, gdi moje ime
I mogustvo me prostrie se,
Mojiem htienjem estitime,
1 trenutjem vladae se.
A sad mene ma emerna
U dvie uze srea stavi,
Jednu hudoga Oloferna,
Drugu, vajmeb, od ljubavi.
Oloferne me sred boja
Tielo sveza, kad me dobi;
A Judita ma gospoja
Duu i ivot moj zarobi.
I to 'e tee sarcu ognjenu
Zatravljena ljubovnika,
Jur nju vidim posvojenu
Od mojega protivnika.
Ne, ne kralj sam, ni me slabi
Ovo bitje usiono;
Biljege mi srea ugrabi,
Ne kraljevsko sarce smiono.
Iz krila u ti ugrabiti
S duom liepos, s koje umiru;
I moj grimiz ponoviti
U tvoj karvi, kleti Asiru.
Nu kud pari, kud prostire,
Smiona miso mi to prosi?
Ah kud sarne, Otrimire,
Spomeni se, gdie si i to si.
Da toli u gorkos ljutu
Svak as plakat zviezde moje,
I od viene tuge u skutu
ekat jae nepokoje.

 227 Tko se puta, tega osvoji

Nepristavni jad i smea;
I od smionieh ka se boji,
Sve straive plee srea.
Moja pamet mojim trudima
Liek podoban jur zainja;
Padi nebo, ma bit ima
Gospodina Eurienkinja.
Isti ivot da se iztraje,
Nije u tomu nje zamiena;
Liepa diekla dostojna je,
Svakom platom bit kupljena.
Zato s pomnjom grom velikom
Misli izpunit sarca ovoga;
I s drazieme na svietnikom
Bolnemira vierna moga.
U s ljubavi, il s nesrie
Ako umriel mu sudjeno je;
Slavni Otrimir umrieti e,
Kako kralju prilino je.
^^^__

PRIKAZANJE PETO.
OCIA, vladalac od Betulie, i AK1OR amonski vojvoda.

Od.

Svietli bane, ki tve pleme

Jedne iz karvi s naiem svede,
Svim vitezim hrabrenieme
Glasoviti bojni izglede.
Ufa, 'er vare ZRaj do mala
Naieh tugah silne vlasti;
I asirska sva zahvala
Desnicom e vinjom pasti.
15*

Moja pamet kua i uti

Nieko ufanje, rados nieku;
A kad dobro sarce sluti
Neprivari kob ga vieku.
Strae asirskieh graniara'
Da na stupaj nebi uli
Kroz stranputna hridja stara
Ukradom smo prominuli.
Za na liepos, s ke estiti
Mir ekaju nai puci,
I skrovno je pokriepiti
U hvaljenoj nje odluci.
istu Juditu i hrabrenu,
Ka" zasiedom svoe lieposti,
Splesat ite glavu strenu
Protivnike neviernosti.
Ka nje rajskoj u napravi
Na e emer, koi ubija;
Kad iz cvietja od ljubavi
Otrovna je pei zmija.
Ak.
Slavni Ocia, komu nije
Sline slave na na sviti,
Nedobitne Betulie
Vladaoe plemeniti,
Ti pred smarti nesmiljenom,
Na ku moj puk osudi me,
Tvdm jakosti neizreenom
Blagodarno slobodi me.
Premda na tu milos mnogu
Nije podobne hvale izriti
Sve to riei me nemogu
Ma e diela govoriti.
Preko vodah vrieme u ledno,
Tv proz oganj spravljaj pute,
Na trenutje tvoje zgledno
U slobodi sliedit u te.

 229
Tva zapovied zakon moj je ,
Nju u sluit, kud me uputi;
Isti ivot, ki dar tvoj je,
Ako uzhoe, vratit u ti.
0c.
Govorenje plemenito
Tvoga 'e sarca porod slian,
Kiem se kae hrabren, svit,
Blag, uzvien, gospodian.
Nu je boles ma najvea,
Ki u dui moj ustaje,
Da te u nae krilo srea
Teko u doba dovela je.
Kad umarle bez obrane,
Strahovito ako ikade,
iviem ognjem podstupane
Betuljske se tresu sgrade.
Kad ti ukazat sred veselja
6s nemogu puci moji,
Prem ku prosi moja elja,
Prem tva" krepos ku dostoji.
Ak.
Primam milos, i ovo je
Sasma za me zgodno vrieme;
Neka pozna sarce moje
Pred nezgodam najteieme.
Pokli vieran vieku nije
Tko te dvorit srena uiva;
I estitos kojieh krije,
Priatelje tuga odkriva.
Ali sumnje znaj mogue
Usred sarca rastu moga;
Na to puknut na svarhu e
Grom pogubni boja ovoga.
Kad razbiram vae pleme
I idovskieh zrak kraljeva',
Kieh pod stiegom debitnieme
Srea i nebo jur vojeva.

 30

Oe.

Ter Euriensku mo veliku

Mislim s naiem davnjiem slavam,
Nemilosnom protivniku
Svarhu i poraz obeavam.
Toli svratim miso opeta
Na asirski ma viteki,
Bojazan me jaka smeta
I pritisne strah preteki.
'Er mnim, da nije mo nikoje
Utoite na slobodi
Pred neizmierniem etam, koje
Oloferne strani vodi.
Bog je s nami, kiem sva mogu,
I ki ohole plee i mee
l'ro ohuliem po razlogu
ensku pomo na grad ste e.
Pokli tako jes na nebi
Vienieh sudab stavna odluka,
Da obolas stranu u sebi
Potitena slomi ruka.
Nadje Sizar niegda oblasni
Smart u rukah dikle mlade;
A Goliat gorostasni
Pod dietinjom praom pade.

d*S

KOMADI PIFSATI %H

IMONA ZLATARIA
PRENAINJENI
PO

N. J. GJORGJIU,
i to:
1. Pretvorah Ovidijevih Knjiga I.
2. Poslanica Leandrova iz Ovidija.
3. Liepa postarana, izvorna piesina.

-<3*

PRETVORAII OVI DIJEVIH

KNJIGA I.

PBI5VIBTL0MTT GOSPODINU

ARCIDIAKU

UM NIKU ZLATARIU.
NIKO BARNJE GJ0RGJ1p. i p.
Ovo malo piesni, koje su po srei izostale od imuna
Zlataria, dunda T. P. G. po ocu, a moga pradunda po
materi, ponainio sam,

i pregled u vele stvarih, a u

vele vee dospio i prinainio. Pokli ovi vriedni piesnik,

neznani ali smarti priuzet, ali zadaran iniem poslima
kako samo parvo pievanje od ovidovieh pritvorah u na
jezik prinese, tako ga i ostavi neizpravljena, nesvarena i
neuredna; da u njemu, bez priice i bez sumnje, mo
gae se vidiet ono davnje smetenje od stvarih, zvano kaos,
o komu Ovidio u reenomu pievanju besieduje.
i knjiga

Takodjer

Leandrova, i ona malo naredna, i malo pomno

pripisana, neimase lica, ni nijedne uljudnosti, kojom je u

svomu latinskomu jeziku obilno nareena. Zato i nju po"
napravih , koliko mogoh , pomnjivie : ter ju s iniem za
jedno 'poklanjam sada T. P. G., koga znam s kolikiem
nastojanjem sve uspomene i pisma od nasieh starieh uva
u pohrani.

Primite dakle dobrovoljno na as ovi moj ma-

lahan trud, i scienite ga za jedan biljeg od stanovite pou

de, koju imam od vaieh nepristavnieh zapoviedih.
bim vam ruke.

I lju

TIOCU
ZA PKOSVIETLJENJE OVOGA
PIKVAMJA.
Pripoviesti od starieh poganskieh piesnikah, izprazne
su vidieti sdvora : ali unutra kriju preliepe nauke , od koieh,
za u dugo nezalazit, i za bez potrebe netruditi, mimohodim besiedenje : samo prilagam ovdi , za prosvietliti ovo
pievanje, izgovor od njecieh imenah, koja se po njemu
sretaju, i koja bi mogla kogagodi smesti u razumienju, kad
bi mu bila nepoznana. U toliko molim te, o tioe, neudj
se izvanjoj ludosti od priicah , i mnotvom od Bogovah,
koieh e titi na svakas, a nada sve njihoviem imenima
malo obiniem naemu jeziku slovinskomu ; neg misli, da
Je Ovidio, koi sej pritvore ispisa, bio poganin , i sviesti za
dojene u hudovierstvu , ter hvali previnjega, da je tebe
pravom svietlosti obasj , i svoiem boanstveniem otajstvi
ma u karstjanstvu nadielio.
Saturno bog najstarii, i kralj od svega, rodi Jova,
Neptuna i Plutona, i ker Junonu. Pod njegoviem vla
danjem Prometeo bog od malieh, najparvi umiesi cvieka
od gnjile, i budui se ukradom dobavio plama sunanoga,
njime zgria kip ovieki, i udahnu mu ivot. Tada bi
viek aliti doba znano od zlata, u koje vaskolik sviet ivjae u miru, i ljudi neznajui truda, o samieh razkoah
radiahu , dokle sinovi , a najlie Jove , neodagnae Saturna iz kraljevstva, i sviet medju sobom nerazdielie.
Jove uze krunu od neba, i sestru Junonu za enu: Nep

 235
tun krunu od mora, a Pluton od pakla. Jove tako
kraljujui vie svieh nebeskieh bogovah , i budui se s
velikom mukom svoje ljubi Junone popuzo na razlike
blude , stee za sinove , Apolla , Dianu , Merkuria , Epafa ,
Pana, i Eola. Apolla postavi za boga od piesnikah i od
prorokah, i za vladaoca od kolah sunanieli : nu budui mu
Apollo pobio ciklope, koji su kovai od njegovieh trieskovah, istiera ga s nebesah, i posla ga, da vodi pastierski i
vot u Tesalii kon rieke od Anfriza , gdi pak obljubi Damu
vilu, kako e se vidiet napried u pievanju. Dianu naree
boicom od lova i od istoe, i vladalicom od mieseca ;
Merkuria uini bogom od skladnogovorenja , i uze ga za
svoga poklisara i glasnika, davi mu krila na glavu i na
noge, da moe posle nebeske pospienie izvarivati.
Pana nazva bogom planinskiem, Eola uresi boanstvom
varhu

vietarah , a Epafa s svojom

materom

Ijom aliti

Isidom izmedju umarlieh prinese na nebesa. Takodjer i

Neptun bog od mora rodi Tritona, koga svoiem naviesnikom uini i trubiteljom. Od Apolla i od Klimene vile
porodi se Fetont, koi za ukazati, da je sin Apollov , budui
u oca izprosio za jedankrat vladati sunja kola, i voditi
dan svietu-, pade odizgara, i utopi se u rieku od Eridana.
Medju iniem bogovima bi tada i boica Temi , koja u Beocii garkoj dkravi ima ckrkvu kon rieke od Cefiza. Ona
prorokovae doasta, i imae oblas za nadisati umarle, da
milosti korisne i razloite u Boga pitaju
kaliona, kako e ljudi opeta na sviet

Ona naui Deupovratiti, kako

se u pievanju ovomu pripovieda.

Tesalia jes kraljevina u Garkoj zemlji medju Beociom i Maedoniom, a sada razdieljena medju Bugarim i
Arbanasima. U njoj najpoglavitia je rieka Peneo , Bog od
koje bi roditelj Dafne vile u lovor obraene, kako se veli u
pievanju: a ine manje rieke broje se: Anfrizo, Enipeo,

 238
Eant, Apidan i Sperkio. U njoj su gore Apollu posveene
od Pina i od Parnasa. A otole ne prem daleko tee
Inako, rieka od najparvieh u svoj Grecii, Bog od koj
bi otac vile Ijo , pripoviedane u pievanju. Takodjer jes u
istoj G-recii i druga kraljevina, zvana Arkaadia, u kojoj su
glasovite gore od Menala , Cilene i Liea, i rieka od Ladona, kraj koje bi Tarstenka u tars obraena, kako se u
pievanju nahodi. I ovo budi zadosta reeno, neka se moe
ovo pievanje podpunie i oitie razumieti.

SADARANJE OD PIEVANJA.
Pribraja u njemu Ovidio razlike pritvore ali proastja od stvarih iz jednoga bitja u drugo , poani od podrieti
i od poetka svieta. Pieva dakle poetak od svieta i
sazdanje od stvarih: smeu medju parviem stvorima, i
njihovo razdieljenje. Kae kako Prometeo izhitri ovieka
od kala: kako bi najprie viek zvani od zlata, pak srebarni , za njim miedeni , na svarim gvozdeni , kad sve zloe
na sviet izidoe: kako ginganti, sinovi od zemlje, stavlja
jui gore na gore, uspee se, i nastojae posvoiti nebesku
kraljevinu, i kako oboreni nizdolu ostae od istieh njihovieh
gorah pridueni, ter iz njihove karvi porodjen nasta novi
narataj opacieh ljudih. Spovieda viee i zbor od bogovah
za sviet poraziti, pritvor Likaonov u vuka, potop obeni,
privraenje od kamenja u ljudi, a od zemlje u ivine, ra
sap od zmije Pitona, priobraenje Dafhe u lovoriku, Ijo
u junicu, pak u boicu, Tarstenke u tars, Argovieh oih
u kude od paunah, i srieenje Epafovo s Fetontom.

PRETVORAH OVIDIJEVI II
P1EVANJE 1.

Svies moja se eljno spravlja,

Kipe u druge sviem razlike
Pretvorene jur prilike
Da u piesni sad ponavlja.
O bogovi, pokli vi ste
Dali uda na sviet ova,
I u oblija mnokrat nova
Skrili vae slike iste,
Doletite na me zvanje,
Ter s poetka segaj svieta
Do moieh redom lieta'
Dovedite sej spievanje.
O gospodje slavna i mila,
Jasni izglede od nebesi:
O lieposti, kom se resi
Sva zamiernos liepieh vila'.
Rajske oi milostive
Htiej veselo svarnut na me,
Kroz ljuvene sladke plame
Gdi me sarce gore ive.
Moj ti oganj prikaivam,
Vilo draga, u ove piesni;
Gdi veekrat me boliezni
A pod tudje zgode odkrivam.
I molim te, nebrani mi
Sladki pogled tve razblude:
Ter spievane moje trude
Tva liepota harno primi.

 238
Kad stvorena jote nebi
Zemlja, i vali sinji od mora,
I krug neba, ki zatvora
Podsunane stvari u sebi.
Kad naravi sve prilika
U svem stvoru biee jedna :
Tere skupa sred neredna
Stase smea prevelika.
Jo od sunca zrak zlaeni
Neiztiecae varh nebesa',
Da vedrinom svoga uresa
Prosvietljiva none sieni.
I ti, jasni o miesece,
Neimae tej lieposti,
Izmienitom ka svietlosti
Ponavlja se i utiee.
Svom tegotom uzdarana
Zemlja u sriedi nevisae:
Ni nju pare oblietae
Povietarce sa svieh strana'.
Ni se biee njoj okoli
U to doba jo prostarlo
Strahovito more vario
I vodeni jaz oholi.
Gdi je zemlja, tuj prostira
Zaedno njom se nebo i more:
Neznajui tad nitore
Miesta svoga na ni mira.
Svom nekrepka zemlja u kipu
A bez plova voda stae:
Povietarce nemogae
Svietlos kazat vedru i lipu.
Pae tada u niemu
Red i slika nepribiva,
iem idjae suprotiva
Jedan drugom stvor u svemu.

 239
U istom kipu rat imahu
I studeni i vruine:
Suhoi se tuj mokrine,
Lakiem teka protivljahu.
Smeu vienieh tieh nesklada'
Svemoguom vlasti ukloni
Varhnaravni stvorac oni,
Komu 'e narav, da sve vlada.
On iz tminah razluio je
Povietarce, zemlju i vode:
On podo je sred slobode
Svakoj varsti miesto svoje.
Ter ponase kad razdili
Neredbene te skuptine,
Smiri u skladne svieh naine,
Svieh postavi u red mili.
S nebom se oganj u visinu
Svm lakoom najprie die:
I vedrine sred najvie
U svietlosti svoj prosinu.
Povietarce Iako i njima
Slino u njih se blizu uzvede:
Troma zemlja na dno siede
S tegotami neizmiernima.
Najposlednjoj svieta u strani
Stan dopade plahoj vodi;
Neka krui i obhodi
Plodne zemlje kraj prostrani.
iem stojahu ova ujedno
Strena smeam domaima ;
Stanje biee vieku njima
Tamno, nestavno i neredno.
Ali poslie razdieljeni
Kad svak uze miesto svoje,
U vienomu miru stoje
Tom razlukom sjedinjeni.

- 2
Ter izvarsne mile svitu
Davat plode svedj vide se,
lviem pitaju njega i rese
U pokoju preestitu.
Kad sve u red sloi i stavi,
Kigod bil je od bogova',
Koi uini sviet iz nova,
I mogustvo svoje objavi :
Najprie zemlju, da jednaka
U svom krugu od svuda je,
Oblu stvori, i nje kraje
Sve obkrui vodam paka.
Naredivi moru pree,
Da sad mirno sad oholo
Stanovite u okolo
Valovima ale obtiee.
Tad od svieta slavne dike
Da milie vidiet jesu,
Varh zemlje se odkrile su
Romonite barze rike.
Viri tihi, barza vrela,
Strana blata i jezera
njih vodami od svudiera
Veselo su izavrela.
Nieka iztieu na kraj gore,
Poljem plovu za ke doba,
Dokle ih zemlje primi utroba
U doboke svoe ponore.
Nieka bistrom u kladencu
Na razblude zovu mile
S pastierima Iiepe vile
Zelenoga dubja u siencu.
Tako udne i razlike
Sa svieh stranah k moru shode
Liene, uljudne, ribne vode,
Tihe, ohole, barze rike.

 241 rTad po zemlji na dalee

Prostriee se polja ravna,
A livada svaka travna
Svoj drag ures s cvietjem stee.
Tad razbludne sred zeleni
Luzi odkrie plodna blaga,
I vidicima kitja draga
Zgar krunie guste sieni.
Tad uzniee varh oholi
K zviezdam gore kamenite,
I medju njih sviem skrovite
Upadoe tad prodoli.
Pak nebesa razdieljui
S desne strane pasa dva su,
A na lievu dva druga su,
Peti u sriedi od svieh vrui.
I ko nebo s mudra diela
Razluenjem tiem uresi:
Tako i zemlju pod nebesi'
Bog razlui na pet diela'.
Diel, ki zemlji posriedi je,
Toli sunce pari odzgara,
I estokiem plamom hara,
Da u njem iva duha nije.
Dva po kraju s obieh strana'
Tarnu ledom, mrazom, tminom;
A dva ina goji s vruinom
Blaga studen izmieana.
Povietarce svud prostrie
Varh zemlje se u okoli,
K6 od zemlje lake koli,
Tee od ognja u sebi je.
Tuj Bog hotie, da se staju
Gusti oblaci i magline,
1 gromovi, koji ine,
Da strah ljudske sviesti imaju,

16

 242
I gnjiev trieska osvelnoga
S silniem vietrhn i plasimo,
Ki donose gorke zime
Iz sievera ledenoga.
Prem da stvorac, ki sve vlada,
Vielrim ne !a take oblasti ;
Njihova obies toli uzrasti,
Da ih tarpieti ni'e mo sada.
Jer se jedan pro drugomu
Natieui silno stane,
Da je udo, ko nepane
Svint pri plahom gnjievu tomu.
Toliki je medju njima
Nesklad, smionos i sloboda :
Pokoj smeta svieh naroda',
I pokoja viek neima.
Put istoka parvi otide,
Odkli steru svietle zrake
Zora zlatit pone oblake
Prie neg arko sunce izide.
Suprot: njemu drugi tada
Uzeo oholi stan sebi je,
Gdi zlacne ale grie
Zrak sunani, kad zapada.
Tamne strane obra za se
Siever s plahom svojom silom,
Gdi u miestu prem nemilom
Nepristavni led gleda se.
Protiv njemu naglo stupi
U poludne jug ognjeno,
Koga lice rasareno
Dadc oblane sbira i kupi.
Vie od stvarih podje svieh
Bez trkosti ni'edne u sebi
Oganj, koi sja na nebi
Bez gnjusobah zemaljskieh.

 243 Ta sredio vinji bie

Na svoe miesto stvari obene,
Kail se do tad nevidjene
Jasne zviezde objavie.
Ter nebeska liepos ova,
Ke" pazimo zrake i gizde,
Da nesamo stee zvizde,
Nu velicieh mno bogova'.
I u sebi tad zamieri
Plovat ribe bistra voda :
Povietarce pticam poda
Stan, a zemlja skupu od zvieri'.
Nu svietovne meu ivino
Jo nebiee tad nitkoga,
Tko s ibikom od razloga
Kralievd bi nad sve ine.
Tiem se na sviet oviek rodi,
Koga stvorac od svieh stvari',
Zamiernosti tom nadari,
U kojoj se sad nahodi.
I 'er zemlja nova i mlada,
Razluena stoparv s nebi,
Jo nebesko, mnim, u sebi
Uzdarae sieme tada,
Njega od zemlje u hitrini
Prometeo sgradi uredno:
Zemlju i vodu smiesi u jedno,
Ter ga od vlane gnjile uini.
On na sliku i priliku
Tad ovieka boju stvori,
Dav mu obraz, da uzgori
K nebu moe gledat viku.
I ivua pokli ina
Sdrte zgledom zemlji nica;
Dd ovieku rajska lica,
Nek njim pazi put visina'.
16*

 244 Tako zemlja, ka od svudi

Prazna biee i bez dike.
Vidie u sebi tad razlike
Parvorodnieh stvore od ljudi'.
Bi najparvo viek zlaeni,
Ki veselo na sviet sinu:
Ljubav, milos i istinu,
Vieru i razlog dara u scieni.
Tad pedepsa i grieh svima
Na dalee ljudem stahu:
Zakoni se nepisahu;
Razbor biee zakon njima.
Na svietu se nepoznae
Kako i sada zloba huda:
I bez pravde i bez suda
Mir se i pokoj uivae.
Jo s planinah dubske grane
Neslaziahu na kraj ala',
Da sred morskieh plovu vala*
Itu zemlje inostrane.
Ter pokojno boravljahu
Ljudi svoje sred krajine,
I pod suncem strane ine,
Osven rodne, neznadiahu.
Jo neidjahu obticcati
Zidje gradsko jame tvarde:
Due karvne i zlosarde
Neuiae trublja od rati.
Neznae so ma nemili
I eliezna sila prika:
Bez boja se, bez bojnika'
Uivae sklad promili.
Zemlje stahu neuzorane,
Ni pod ralom znahu truda:
Jer po sebi samo svuda
Plodiahu plode izbrane.

 J45
Ter svicm darim zemlje plodne
Puk siae svou poudu.
Pae istom u eludu
Nahodjae pie ugodne.
Vieno biee primulietje,
I njim vietric lih i sladak :
Ter ljuveni dragi hladak
Celivae 1ravu i cvietje.
Rieke od mlieka leciahu,
I od rajskieh slastih vrela:
1 sva dubja preveiela
Med iz hreka prolievalui.
Ah ki'i blaeni i estiti
Sad se mogu nazvat svime
Oni, koiem u to vrime
Dogodi se bit na sviti.
Tad neharnos huda i prika
Nesvojae liepieh vila':
Svaka biee ljubka i mila
Slubi vicrnieh ljubovnika'.
Nekriae im liepos svoju
Ni drag romon sladkieh rii',
Ni tih posmieh, kiem se dii
Prava ljubav u pokoju.
Pod razbludom nestojae
Nesmiljena ud skrovita:
I oholas ponosita
S liepotom se neugadjae
Tad od oih pogled liepi
Viek nesvarnu s svoga draga :
Neg se kaza mila i blaga
Dikla sladkoj u pohlepi.
Ruu od lica, zlato od prama
Njemu nikad ne sabrani:
l svoj celov nepitani
Povoljno mu poda sama,

 246
Tance pravoj u ljubavi
Cvietniem vile pod viencima
S zatravljeniem pastirima
Izvodjahu po dubravi.
Uivae svak slobodno
Mir i rados eljno odvie:
I ljuveniem mladcim bie
Sve pristojno, to je ugodno.
O Saturno boe stari
Tad vlastito ti pod nebi
Kraljevae, i po tebi
Vladae se red od stvari'.
Nu ti ugrabi sve oblasti.
Pak tvojega sina zloba,
Ka te usili svako u doba
Sred pakljene stat propasti.
On imenom vinji Jove
Na tvojemu siet-'e stolu
Vare pod vlas svoju oholu
Zemlju, nebo i bogove.
Ter iznese po svoj volji
Viek srebArni, hudji od tvoga:
Ali od vieka miedenogaj
K( za njime nasta, bolji.
Primalietja vieno vrime
Tada svari svoj tiek mili :
Jer ga obeni kralj razdili
U jeseni, lieta i zime.
Sunce poe sviet razgarat,
Lietne zrake iem ukaza:
I zimnjega gorkos mraza
Uze dragu zelen harat.
Svaki umarli eljan stana
U hridi se skri ivue:
Poee se spravljat kue
Od spletenieh tarstih i grana*.

 247 Pozna to je trud i muka

Bolni teak tad najprija:
Tada zemlja sieme prija,
Tad pod jarmom vo zamuka.
Nasta od mieda tree doba,
Kad poee bivat hudi,
I na boje harli ljudi,
Jo ne puni svakieh zloba'.
Nu gvozdeno za tiem vricme
I gvozdeni plod se ukaza,
Iz pakljenieh doo jaza'
Sviet raztrovat griesim svieme.
Tada kriepos svaka utee,
as potamni, umrie viera:
Nebi istine ve nigdiera,
Sram se ukloni na dalee.
A u njih miesto sve najhudje
Zloe obstriee sviet bez miere,
Sile, zasiede i neviere,
Varka i pohlep zli na tudje.
Tad pomorci jedra smiona
Razdrieie vietru plahu,
Kad jo dobro nepoznahu
Stranu oholas mora siona.
Drieva, koja malo prije
Biehu zelen dub od gora',
Stae morskieh sred prostora'
Svoje iskati pogibije,
Ter se umarli ve nehaje
Meu valovim strane od smarti,
Supro kojoj nagli i sarti
U daleke brode kraje.
Zemlja, ka prie biee obena,
Jak sunana svietlos, svudi;
Za lakomos priecieh ljudi'
Bi na diele razluena.

 JM8 I ne samo da bez zlobe

U nje iska se pia draga:
Njoj u mari i eljni blaga
Usarnue sred utrobe.
Da ponuda zla svakoga
Na svietlos se zlato objavi,
Ukopano po naravi
Kon ponora paklenoga.
Jo i gvozdje pridje na to,
Ter se pozna tad najprije
Gvozdje od zlata nemilije,
A od gvozdja tetnie zlato.
Izliezoe bojne sprave
S zlatom, s gvozdjem ke vojuju,
Da mir svaki poduuju
Sred puine, jaoh, karvave.
Gvozdje i zlato sviet u smee
Postavie: njih zlo svako,
S njih ivljenje nasta opako :
Ali zlato udi vee.
Grabom iviet svak nastoji,
Nije vierna prijatelja:
Od tudjega kleta elja
Ljudske sviesti vee i svoji.
Slobodan se tiem nepravi
Od svojega svekar zeta:
Jaoh, prokleto zlato smeta,
Da meu bratjom ni'e ljubavi,
Mu pogubu motri gorku
Ljubi svojoj, a ona njemu:
A maeha marzeemu
Spravlja otrovi svom pastorku.
Prie vremena sin pun zloe
aku svomu broji licta:
Ter se toli napried hita,
Da mu i ivot skratit hoe.

 249 Svud narataj vri nepravi :

Zemlja 'e Mrvim sva polita,
Sveta pravda i estita
Sviet napokon i ona ostavi.
Pae rajsku da visinu
Bog neuiva u slobodi,
Da i tuj mir se nenahodi,
Ki s ovega svieta izginu:
Povieda se, na boj varli
Da vinjega pozivijui
Ginganti su primogui
Bili k zviezdam jur doparli.
Jer u nagloj svojoj sili
Varhu gorah stavlja'uo gore
Na nebeske svietle dvore
Biahu se uputili.
Kad stvoritelj, na svoj kui
Da neizgine vlas nebeska,
Podbi u ruku plam od trieska,
Protivnike satirui.
Zaue se garmnje i gromi
Puni osvete, straha i gnjiva :
Ki sletiee njim protiva,
Da se opako smienstvo slomi.
Pod udorcim tekiem oniem
Ke desnica snana vare,
Sva se gorska zid razvare
S nesviesnicim usioniem.
Ter vienoga rad prikora,
Doiem se ore zgar s nebesa',
Njihovu obies i tielesa
Priklopie tvardje od gora'.
Ta pobjeni strano odvie
Trieskovitom ljutom silom,
Oni karvi svom nemilom
Carnu zemlju natopie.

 250
Zemlja tad so dielom stavi,
Doiem karv je na njoj ova,
Pogubljenieh da od sinova'
Opet porod svietu objavi.
Zato iz to mlake karvi
Nove ljudi taj as stvori:
Nu se i ovi plod govori,
Da bi zloban kako i parvi.
Pogardjahu vinje vlasti
Na zlo svako ljudi harli:
U svem kau, da svoj varli
Rod iz prieke karvi izrasti.
Vladalac se rajski smuti,
Kad pazei zemlju od zgora
Sve umarle bez razbora
Vidie u svaki grieh sarnuti.
I mislei gozbu onu,
Ka* ne davno jur vremena,
Bila mu je pripravljena
Po nemilom Likaonu.
estok zae gnjiev u sebi,
iviem plamom razgori se,
Prem koliko pristoji se
Razboritom kralju od nebi.
Slavno viee tiem naredi
Od bogovah da so skupi:
I da naglo svak pristupi
Pred prestolje, gdi on siedi.
Nebeskoj je na visini
Drum svietloom zlameniti,
Drum naemu zgledu oiti,
Kad je nebo u vedrini.
Kom bieloa svedj tolika
U jasnosti istoj siva:
Cie bieloe da naziva
Sred neba se put od mlika.

 251 Svi bogovi po ovomu

Putu uzlaze u dvorove,
Gdi veliki siedi Jove
U rooguslvu vienom svomu.
Sjaju stoli zlatni svima
Sred polae sej uresne,
Postavljeni s lieve i desne
Uzmnoitiem bogovima.
Ter micsto ovo slavno, ako ga
Kie umarla izriet more,
Smiono riet u zborne dvore
Od cesarstva nebeskoga.
Na prestolje svieh najvie
Jove okrunjen izioje:
A ini se svi na svoje
Miesto redom posadie.
Tad kralj saran ukaza se,
( gledaju na okolo
Trikral strese elo oholo
I krunjene jasne vlase.
Pred kiem se u led nebo obarnu
I stvorenje vinje svako,
Smierna narav, zemlja i paku
Od bojazni teke utarnu.
On, sliajue vieni zbori
to njegova vlas izusti;
Razsdrene slavne usti
U besiedo ove otvori :
Cie kraljevstva segaj svieta
Viek lakoga neimah truda,
Koliko me boles huda
Sud i sumnja trudi i smeta.
Nebieh smuen ta onada
Kad stvor tamni i nesviesni
Supro meni toli uzbiesni,
Da nebesim htie da vlada.

= fe5ft =
Kad varh gorah stavljajui
Nove gore od njih svaki
Silno iztes na boj jaki
Po sto rukah prostirui.
Premda od rati veliina
Tad nam doiiie prieku zgodu,
Sa sviem teziem pri narcdu
Jednom osta sva krivina.
Ali obene svieh od ljudi'
Sad ni'e zloe mo podniti,
Tiem odluam pogubiti
Vas u jedno trag prehudi.
Kunem vam se riekom, ka" je
Tvarda kletva vas viek meni,
Koja obstire jaz pakleni,
I kroz tmaste tee gaje,
Da bih pomnju svukoliku
Stavio, da se mirno izliee:
Nu se rana gvozdjem siee,
Ka podlona nije liku.
A to strana, ka 'e jo zdrava
Da o divan! jena neostane
S ta otrovne ljute rane,
Koj pomoi liek nedava.
Jes bogovah, koji imaju
Stan vlatiti po dubravah:
Jesu i vile, ke" u zabavah
Pod vodama danke traju ;
Kiem jer jo se neprigodi
Za u rajsku prei stranu;
Oni, hou, da ostanu
Zemlju uivat u slobodi.
Jeda mnite, da i ja u miru
Medju ljudem iviet mogu,
Kad velikom meni bogu
Zasiede se toj prostiru?

- 263 Ja, ki uzdarim silne trieske,

Pred kiem smierniem licem sve se
More, zemlja, pako trese.
I visine krug nebeske,
Vidio sam, gdi pripravi
Skoro meni smart skrovitu
Zli Likaon, ki po svitu
U zlobah se kletieb slavi. *
Ka. i ree ovo, amor zamni
Medju osvetniem bogovima.
Da toliku smionos ima
Prema bogu oviek tamni.
Ali uz m noni Jove ugasi
Svoim trenutjem plam i smeu:
Paka zboru svom mueu
Opeta se stavno oglasi :
Svaki od vas sumnju skrati;
Jer taj zlotvor s zloam svoimi
Tad pedepsu slinu primi,
I dostojno svoj grieh plati.
Posluajte, skrivio to je,
ujte za tiem moju osvetu,
I ko teak bi i tetu
Svoe grieenje primilo je.
Biehu obilne zlobe od sviia
Jur pred moje prile lice,
I od zemlje neviernice
Krivovanja strahovita.
Tiem na zemlju doli shodim
elc nai neistipe,
Ke na nebu uh, krivine,
Da kraljuju sviem narodim.
Bog ovieku uzeh sliku,
Pod kom skroven zemlju obhodjah:
Ali zlobe svud nahodjah,
Koje nemnjah nai viku.

- 254 Dugo bi se vrieme htielo,

Kad bih uzo ja besiedom
Kazovati vami redom
Svako umarlo zlobno dielo.
Bieh Mcnalske luge i strane
Proso i hridi kamenite:
Gdie po spilah varlovite
Zvieri imaju kue i stane.
Od ilenske pak planine
I od Liea borje prodjoh,
Ter barzeiem stupom dodjoh
Sred arkadske kraljevine.
Likaona kralja opaka
Primljen stupih u dvor hudi,
Ciem bieae odasvudi
Izpred noi danja zraka.
Na doastju pae momu
Dah mu zlamen tad oiti,
Da sam vinji viekovit;
Bog u kipu oviekomu.
Tiem u skupu eljad smierna
Klanjat mi se dohodjae:
Likaon se nu rugae
Bogoljubstvom puka vierna ;
Vele s sobom : odkrit e se
Mom hitrinom, on bog li je,
Ali oviek umarli je,
Ki na boga podmee so,
Ter u sarcu dvoumei,
Obra stavit miso u dilo,
I neredno i nemilo
Odlui me ubit spei.
I nebi mu tad zadosta
Nastojali k moj pogubi,
Negli k tomu joter ub)
I jednoga svoga gosta.

 255
Duhata ga on zatieme
Karvnom rakom kuhat stavi,
Ter mi gozbu, vaj, pripravi
Tiem jestivom prokletieme.
Nu kad dodje zla jezbina
Varh tarpeze prieke i tetne,
Ognjem planuh, i osvetne
Tricske dozvah iz visina'.
Na zapovied mu najpree
Dvore obhiti plam porazni:
1 Likaon pun bojazni
Jedva iz plama iv utee.
Dalek biee uputi se,
Gdi su miesta hridna i pusta :
i u sicni dubja gusta
U tem strahu smeten skri se.
On se sili, da govori,
K pedepsu za grieh prija:
Nu zamani, 'er zavija,
Kad na govor usta otvori.
Vuk je u svemu, vuk pun jada
S eljustima ednkm kdrvi:
Ter sliedei nauk parvi
Naripljuje svedj na stada.
Pola u dlake haljina je :
Ruke u noge zvierske stvara :
Vuk je, i u njem narav stara
Bez promiene ciela ostaje.
Dari istu jo siedinu,
Silu obraz jo sviedoi,
Svietliskaju plamom oi,
Ni mu gnjievna slika izginu.
Podnio jedan pedepsu je,
Nu dostojan sam je nebi:
Svud nerazbor, svud pod nebi
Smea od pakla gospoduje.

- 256 rStali su se, da zlo svako

Svi jednaga ljudi ine:
Svak da plati svoe krivine!
Hoe osuda moja ovako. "
Sve, to izree Jove sardit,
Mnozi rieim pohvalie:
Ponienstvom mnozi htie
I muanjem svoim potvardit.
Napokonje nu skonanje
Svega ljudskoga od naroda
Sviem obeno alos poda,
Svaki s toga nemiran je.
'Er, jaoh, ka e slika biti
Zemlje puste i sharane,
Kada nitko neostane
U ivotu na ovem sviti.?
Tko e svetieh varh otara'
Svetilita pripravljati?
Zemlja li e sama ostati,
Da je plaho zvierje hara?
Tada Jove: Uklonite,
Ree, neprav taj strah i zli:
Sve preda mnom te su misli,
Vi niiem se nebrinite ;
udnovatu po izhodu
Ja u stvorit stvor obian,
Kl ni uem nee slian
Bit ovomu zlom porodu.
Pak osvetna nadmen gnjeva
Uze u ruke tries gorui,
Vas popalit sviet itui,
Da neostane duha iva.
Nu se ustavi, da ueena
Zemlja strielam estocima
Nepriparli nebesima
Silos svoga od plamena.

 257
Znau, svakako da e priti
Vrieme od ognja stvoru huda,
Kad po udesnom bode sudu
Sviet napokon izgoriti.
Zato oruje smartna plama
Mee, i tvarde trieske uklanja,
Ke iklopi bez prislanja
Kuju ognjenieh po sred jama'.
Voda, ognju ka 'e protiva ,
Bi mu ugodno, da sviet zgubi,
Ter u vlanoj htie pogubi
Da se utopljen stvor snebiva.
Zapovidje, da se odkriju
Shrane, u kieb se dadi uzdare,
Ter na zemlju da najbare
Potopi se vodah izliju.
Tad posluan riei na te
Kralj Eolo od vietara'
Po naredbi vinjoj zgara
Sve zatvori vedre plate.
Samo juga pustit ini:
Koi izletie vlaniem krili,
Kau obraz svoj nemili
Stiten carnoj u oblaini.
U bradi mu dadim vrela,
Na glavi su siede kose:
Krila i njedra vlagom rose:
No se varti oko ela.
Kad rukami oblak stisnu
Ah koi se amor spusti,
iz nenade gdie da gusti
Vassajkolik sviet pritisnu.
Rumenilo prostarla je
Duga, i odsvud vode prima.
Ter oblacim tekuima
Strahovitu pomo daje.
17

 258
U naglosti tiem s nebesa'
Lete u skupu vodne sprave :
Bez Iistja su sve dubrave,
Livade su bez uresa.
ita u njivah poplesana
Poplavicom lee jakom :
I nevoljniem jur teakom
Sve ufanje gine i hrana.
Nu neustavlja tuj se i pada
Svakas vea sila odzgara :
U rieke se nebo stvara,
A u puinu zemlja upada
I nije dosta, da gotovu
Oblak dadi smart svieh stvora';
Jo i Neptun bog od mora
Gre na pomo bratu Jovu.
Zato ureda svieh od rika'
K sebi dozv jes bogove,
Koiem, netom u dvorove
Dodjoe mu, on zavika :
Ni'e, o vierni, sad potreba
Riei u dugo provoditi:
Svi nastojte izpuniti
Stranu osudu kralja od neba.
Koi hoe, da u momu
Sve kraljevstvu svoj vick svari,
U ivotu to se uzdari
Na umarlom svietu ovomu.
Tajas zato, mili moji,
Izpustite vodah sile :
Raztvorlte jaze i spile,
Gdi mogustvo vae stoji.
Neka svaka rieka harla
Preko miere raste i tee:
Da se svudi zna i ree
Ka je vaa mo neumarla."

 259
Kad izusti sej beside,
I razgnjievi sarca svima,
Nitkor od njih cknienja neima,
Svaki harle na stran ide.
Svak se vraa svoju u rieku,
Ter zastave sve razmee,
Poplavice da najvee
Vark nesrenieh poljah isteku.
Neptun gvozdjem tvardieh osti'
Udri zemlju: a od zemlje se
Krug prostrani vas uztrese
Pred tolikom razsardnosti.
Raztresena tad raztvori
Svo'e ponore zemlja: i poda
Izhod, neka skrovna voda
Moe udarit na sviet gori.
Rieke nagle, preno svudi
Ciem ravninu svaku obhode,
Sobom pliene, nose i vode
Stienjc, dubja, stada i ljudi.
Kue se ore, i od osvete
Na zgradah se bies objavlja:
I priek rasap neostavlja
Ni bogovom carkve svete.
K nezgode! ki porazi!
Tko da izree boles ljutu !
Gdi obene smee u skutu
Pred oima svak smart pazi.
Iz pred val ah siona mora,
K se oko njih svud potei,
Puk prepaden sarne i biei
Na povarje blinjieh gora'.
Nu su pomnje sve zamani
Sred potopa jadovita:
Plaha voda svud dohita
I ni'e miesta na sahrani.

17*

- 260 Prieka silnos nerazbira

Ni uboga ni bogata:
I sred strana hoe blata
Da se umarli trag satira.
Razum ljudem neponiaga,
Ni zvierenju smienje jako :
Jer poda se sve jednako
Varli potop mee i slaga.
Man se nieko varh divjega
Penje dubja od planine ;
Pokli uzrasliem vodam gine
Ke pristiu dubje i njega.
Nieko se ite pomo plovom,
Nu neutiee vale klete:
I zamani sve zaviete
Put nebesah ije k bogpvom.
rod vodom su svaka ostala,
Nije pod suncem ve nitore :
Priklopilo sve je more,
Pae i more neima ala'.
to bi zemlja, more 'e sada,
Ter gdj prie teak ora,
Sad vodenieh varh prostora'
Plani brodar veslim vlada.
On se poljem vozi i gleda
Pod sobome kue i zgrade,
Ke navalom zlom popade,
I podui val bez reda.
Pokli pd zvierih skot pogibe,
Gdi bi prie stan zvierenju;
Po dubju se kare i penju
Harliem skokom biesne ribe.
ude se iste morske vile,
Gdi pod vodom gleda'u sade
Gore, luge i livade,
I prostrane grade cile.

- 261
A nakazni u nemiru,
Morska propas koje dava
Promedu se sred dubrava',
I s tvardiem se hreci u iliru
Pliu vukovi medju ovcami,
Voda nosi lave ljute :
Nepomaga tiek koute
Nad vodeniem ravninami.
Svud se ptica lielom sili.
Da pristati gdigod more;
Najposlije trudna u mora
S izmoreniem pada krili'.
Tad sve umarle smart prihuda
Strati u vodah s gorka jada :
A tko osti!, umrie od glada,
Od prepasti, muke i truda.
Ter obenoj u pogubi
Zginuli su svi narodi;
Samo iv se jo nahodi
Deukalion s viernom ljubi.
Njega rodi Prometeo,
Koi umiesi ljudi nove:
A ona se Pira zove,
Ures suncu zrake oteo.
Biehu ostali oni sami
U malahnoj za'edno plavi:
Vinja milos njih ostavi
Neizgubljenieh me'u vodami.
Ter prem gdi je privisoka
Gora davnja od Parnasa,
Ka cie slavna slove glasa
Do zapada od istoka.
Tuj korablje barze i lake
Hitriem plovom oba u miru
Na uznositi varh dopiru,
Ki visinom tie oblake.

 262
Izliezoe naglo iz broda:
Ter priklono velmi tebi,
Stvoritelju vinji od nebi,
Svaki od njih hvalu poda.
Pak vilami od te gore
Poklonie se : a nad sviemi
Proroici slavnoj Temi,
Ka zna udesne odgovore.
U daravah svieta svega
to ovieku zdari sliku,
Pravednii nitkor viku
Nenadje se mladca ovega.
A i njegova ljubi i druga
Vriedna i dobra biee toli:
Kud gre sunan zrak okoli,
Takmena joj nebi druga.
U to, umarle ki porazi,
Stvorac metnu vid nizdoli:
I poduen sviet oholi
U bezkrajnom moru upazi.
Vidie iz mnoi zlobne i krive
Da izostae dva pravedna :
Da od svieh enah ive jedna,
Da od svieh ijudih jedan ive.
Oba dalek udi opake,
Pomni vinjem pod zakoni':
Oba vierni i prikloni
I dobrote puni svake.
Tiem rasardjbu svou prekrati,
Km bi pokoj s svieta otiren:
I naredi, sviet samiren
Da se u prednji red povrati.
Zapovidie, da iz ledene
Strane bude siever doi :
Ter da vedrom svojom moi
Guste oblake sve radene.

 263
Razvedrenu tako u bitju
Nebo ukaza zemlji zvizde:
Zemlja nebu svoje gizde
U zeleni, travi i cvielju.
Sva se od mora renja ustavi:
Jer blag Neplun s bolje odluke
Svflu tro/.ubju vare iz ruke,
l puinu tihu objavi.
I Tritonu svom' glasniku
Ree, trublju da uzme pree,
I da lie na dalee
Vodu otiera svukoliku.
Po naredbi boga od mora
Trublju tajas Triton hvati :
u se nje glas razlicgati
Po varh vodnieh svieh prostora'.
Ter sliaju plahe vode
to kralj njihov zapovieda;
Ostavivi bies ureda
Na svo'a parva miesta odhode.
More stiee svo'e krajine:
Na njih vrela rieke odlaze,
Kamenite gore izlaze
Uminute van puine.
Koliko se ve snebiva
More u svojoj veliini,
Toliko se vee ini
Lice od zemlje, ka se odkriva.
Dubrave se ukazae
Ter izniee dubja svoja:
Ali im jote po vdrh hvoja'
Kalovita vlaga stae.
Sve napokon odkri lice
Zemlja, ali pusta odsvudi:
Nije od zvieri', nije od ljudi',
Nije zauti glasa od ptice.

 364
Deukalion tiem videi
Bitje od svieta tuno toli,
Groznicm suzam obraz poli,
Viernoj druzi govorei :
0 ma sladka liepa ljubi,
V kojoj je sva ma* hvala:
Eto sama ti si ostala
Svieh umarlieh u pogubi.
Mene s tobom jes u vieke
S parva ljubav sadruila:
Pak nezgoda, jaoh, nemila
Sred nesree ove prieke
Sad smo mi dva svi narodi,
Mi smo sami svieta ufanje,
Komu porod vas na manje
U potopnoj dodje vodi.
Ka" bi miso tvoja bila,
O pokoju moj gizdavi,
Da bez mene tebe ostavi
U ivotu morska sila?
Kiem nainom, ma ljuvezni,
Strah bi mogla pretarpiti,
Da ja niesam iv na svieti
Za razgovor tv boliezni?
Liepa moja, vieruj meni:
Da 'e zanielo more tebe ;
Pogubio sam bih sebe,
Prodro bi me jaz vodeni.
Nebih os to u ivotu:
1 valovi sviem nemili
Milo bi me, znaj, primili,
Neka sdruim ivu liepotu.
Nu ah da mogu ja na sviti
Umietonstvom oca moga,
Od naroda oviekoga
Trag opeta povratiti.

- 265
Dali otac moj od kala
Rukom sgradi svom ovlka;
Od svieh ljudih varsta i slika
U nas samieh nek bi ostala?
I tako li viena odluka
Mo ukaza svdu nad nami.
Da budemo na sviet sami
Umarloga izgled puka?
Da od samieh nas sliaju
Gorku tubu strane puste:
I planine hridne i guste
Za milos nam odvit daju."
Kad alostan ovo izree,
Toliko se sarcem smuti,
Da niz lica da preljuti
Od gorcieh mu suzah iztee.
A ljubovca zlatne vlase
Skube i targa rad nemira:
Put nebeseh ter prostira
Bolieljive plane glase.
Plau, vajmeh, mili druzi,
I plau se za'edno garle,
Cie nenadne zgode varle
U jednakoj sireni tuzi.
Napokonje odluuju
S vruiem molbam k carkvi poi,
Jeda vinje od pomoi
Drag odgovor prime i uju.
Oni tekoj pri potrebi
Idu k rieci od efiza,
Ka niz polje tuj izbliza
Jo idjae mutna u sebi.
Glavi i svitam tuj svoiemi
Pokrop daju kobne vode:
Pak u svetu carkvu uzhode
Proroice viene Temi.

 266
Jo po carkvi ko*) svud stase
Prekrivaju tle ozgara:
Posveenieh varh otara'
Oganj nigdier nesvietljae.
A oni doad i suzami
Oblievaju blieda lica,
Padoe oba zemlji nica,
Celivaju studen kami,
I vapei ponieno:
Od pravednieh ako vrua
Molba moe bit mogua
arce utait boanstveno,
O boice slavna svudi;
Kiem nainom, htiej nam riti,
Moe se opet uzmnoiti
Varim zemlje plod od ljudi'.
Molimo te sad ukai
Svietu pomo tvu jedinu:
Smiri udesa estoinu,
I obenu zled utai."
Ova molba priklonita
Pred boicom moe toli,
Da im se ona barzo umoli
Grozniem suzam predobita.
Ter im ree: Drazi moji,
Koji ostaste sahranjeni,
Kad pogubni val smueni
Pedepsnnu zemlju osvoji,
Pokli itete, da umnoe
Pod nebom se ljudi opeta,
Hoe odluka vinja sveta
U temu vas da pomoe.
Vai uzdasi prem bolei,
Eto stieu htienje svoje:
Zato na dvor carkve iz moje
Izliezite, as necknei.
) t. j. k), kao, ko.

 267
Vae odiee razdrieile,
l pokrite glavu, tere
Od velike pak matere
Kosti nazad premeite."
Dospie, a oslae ciea toga
Oba u sumnji, oba u strahu:
Jer dohitit nemogahu
Odgovora svarhu ovoga.
Pira nehtie od alosti
Vinje sluat u to dllo:
I razmetat prem nemilo
Materine martve kosti.
Puna truda, brige i muke,
I mislima sva smetena,
Boleljiva, poraena,
Prostrie k nebu biele ruke,
Ter uzdiu klie: Prosti
O boice viena i slavna,
Tebi obsluit niesam spravna
Vik s tolikom nemilosti,
Poznam tuna, jaoh, i vidju
Kud me sile riei tvoje,
Nu se boim, duu moje
Drage majke da neuvriedju.
Deukalion se neustavlja,
Neg besiede boanstvene,
Ke su otajstvom pokrivene,
Svedj u svojoj sviesti izpravlja.
Zatiem dragoj svOj druici
Veli: Sladka ma razbludo,
Ah nemisli toli hudo,
I tvoj posluh daj boici.
Jer istinu ako pozna
Ma sumnjiva pamet ova;
Znaj, zapovied od bogova'
Bit nemoe nemilosna.

 268
uj: mni mi se ne zamani,
Zemlja majka da 'e velika,
Ciem ivua svakolika
Ona radja, pita i brani.
A nje kosti stienje da je,
I kameni, sa svieh strana'
Kieh tvardinom uzdarana
Nje mekota plodna ostaje.
Tiem boica htie nam rei,
I bi ovo nje hotienje,
Kosti od zemlje da kamenje
Primeemo mi za plei.
Kad< on ove riei izriee,
Pira ufanje kegod ima,
Ali poraz s zliem mislima
Iz sarca joj neutiee.
Oba, istino da e biti,
Nemne, udo toj nikako;
Nu nesumnje naudit, ako
Stave ga se za izkusiti.
Gredu eljne puni odluke,
Velom glavi zastor ine,
Razdrieivi svo'e haljine,
Uzimaju stiene u ruke.
I doiem ih meu oba
CTko bi vieru podo ovomu,
Spoviedanju da sad momu
Nije sviedok staro doba.)
U tem udu preveliku
Kami tvardos ostavljae,
Ter omekan uzimae
ovieansku na se sliku.
Vidjahu se odasvudi
Novi umarli gdi ustajahu;
Prem da jote neimahu
Cielovite ine od ljudi'.

 269
Pokli nieki van prostira
Glavu i ruke stoparv svoje :
A u niekom podpuno je
Ljudsko lice i zamira.
Kami u sebi sve io imae
Meke, i od zemlje kigod dio
Karv se i meso uinio:
Tvardo u kosti se obraae.
iIe,koje po kamenju
Biehu, bitja neizgubie:
Niti imena promienie
U novomu privraenju.
Ter s uredbe vieene odzgori,
Koi mukiem bi rukami
Po varb zemlje varen kami,
U muku se sliku stvori,
A ki enskom svom desnicom
Liepa Pira mee za se,
ensku u liepos pritvara se,
I vilinjiem siva licem.
S toga u sebi tvardi mi smo,
I tarpei svacieh truda';
Jer kaemo tiem, od kuda
Najprie na sviet izili smo.
Tako ljudski stvor opela
udnovito umnoi se:
I prohode razplodi se
Po sve etar strane od svieta.
Bez gosposke ali dike
Neka oviek ost nebi,
Plodna zemlja sama u sebi
Zae zvieri sve razlike.
Jer svietei sunce zgara
Nju moguiem plamom zgrija :
Tere ona kriepos prija,
Kom se ivot dava i stvara.

 270
Kad pristupi vrieme paka,
Ukaza se ivorodna,
I iz svoga skuta plodna
Da ivua na dvor svaka.
Ovako se prem dogodi,
Kad se od Nila rieka izlije;
Inokupno ter prikrije
Sva egipska polja u vodi.
Kad stranoga iza blata
Vali utieu zemlju otvore;
I vrati se rieka u more
Kroz sedmera harle vrata.
arko sunce iz visine
Kaloviti prah razgori,
I u njemu zane i stvori
Mnoge i udne sviem ivine.
Ter se vidiet esto zgadja,
Doim teak kopa i ore,
Gdi nahodi nove stvore,
Koje stoparv zemlja radja.
Niekiem vidi gdi poina
Slika rastiet, nu bez reda;
A niekoje uzrazgleda,
Gdi su kipa svoga istina.
I vekrati nadje, da je
S jedne strane zvier svarena;
S druge gdi jo nedospiena,
i gdi u zemlji jo zemlja je.
U neskladu zasve 'er ive
Vlanos s bitjem od vruine;
Neskladom se nu sjedine,
A jedinstvom suprotive.
Oganj arvu vlasti od vode,
Voda ognjenu rate silu;
Vlaan plamen zemlji u krilu
Sve zamierne stvara plode.

 27i
Mokra zemlja, kad sunane
Primi s neba svietle zrake,
Da bezbrojne zvieri svake
Iz utrobe sv6e prostrane.
I ne samo zvieri one,
Ke" su i prie na sviet bile,
Neg porodi jo nemile
Sarde i nakazni usione.
Supro volji zemlja uzplodi
Nevidjene sarde od prije;
Jer zrak sunan usili je,
Ciem u plamu k njoj dohodi.
Rodi i tebe strana zvieri,
Kleta zmio jedovila,
Koj se u stranah segaj svieta
Dotle slina nezamieri.
Bi ovo Piton, zmaj sarditi
Gard i licem i nainom;
Vriedan, svojom veliinom
Za po gore preklopiti.
Nije sarca toli smiona
Da netarne velmi od straha ;
Kad zamieri biesna i plaha
Po planinah it Pitona.
Ne ta striele s neba silo
Satariu dub zeleni;
K6 zvier ova hara i plieni
Istom na sviet puke izile.
Ali vide slavni Apolo,
Bog od sunca i od piesnika',
Da nakazan tlai prika
I satira zemlju okolo.
Tajas podbi na sardu ovu
Luk i striele barze svoje;
Koje tratit obio je
Za koutam dotle u lovu.

 272
Ter ju zamah kroz oholi
Sta strieljaju sa svieh stranah ;
Iz otrovnieh dokle ranah
U emeru ivot proli.
Te dobiti uspomena
Da nebude vik se ustarat,
Ni zavidos moe 'e sharat
Sarditoga od vremena;
Slavne igre on postavi
Nek se u njih predobite
Te nakazni varlovite
Poraenje asti i slavi.
Vitezi se tuj natieu
U junakoj hrabrenosti,
I neumarle zrak svietlosti
U dobitnieh krunah stieu.
Hrastovi se vienci viju
Za uzdarje preveselo,
Da njihovo vedro elo,
I poteni pram pokriju.
Jer za okrunit dobitnike,
I doniet im as estitu,
Jo nebiee tad na svitu
Nedobitne lovorike.
Isti Apolo, pun svietlila
Svoj krunjae pram zlaeni
Svakom hvojom i zeleni,
Ka bi mu se namierila.
Nu kad najprie od ljubavi
Pozna on to je plam ognjeni,
Tad se i lovor proslavjeni
Cudnom zgodom svietu objavi.
I ne da ka licem vila
Nehote ga stravi i zani;
Neg za osvetu navlas rani
Kupidova njega striele.

 273
Cie ubjene jednom zvieri
Diae se slavni Apollo,
Kad Kupida, diete golo,
Za nesreu svdu zamieri.,
Gdi napina luk mogui
S zlatnom strielom silna plama,
Razbludjena sarca sama
I nejaka strieljajui,
Ter mu ree : Kud gre s lukom ?
Taj oruja niesu za te ;
Ognjene se striele zlate
Nevladaju slabom rukom.
One tebi nepristoje,
Strieljaoe potiteni:
I sline su, vieruj meni,
Za desnice same moje.
Ja, gdi hou, vieto udiram,
Ja zlotvorim grem protiva :
Ja zvierenja sva straiva
Hrabrenosti mom satiram.
Ter sad m& as, ako ikade,
Slovi i nebom sviem prolieta,
Od kad Piton, zvier prokleta,
Pod jakosti mojom pade.
Sviet mi daje hvalu istinu
Srean mojom veliinom:
Jer mom snagom i hitrinom
Njegov rasap strani izginu.
Pusti, o diete, meni slavu,
I s goruiem luk strielami:
A ti podji meu vilami
Slinu tebi na zabavu.
Toli oruje drago ti je
Uzmi samu zublju ognjenu,
Koja izpraznom u plamenu
Ljubovnicim sarca grije.

18

 274Teko oruje ino ostavi,

Tebe mala da neumori."
Al mu gnjievan odgovori
Od presladke bog ljubavi :
Neka tada po sve strane
Tve jakosti slavne uzbudu;
Kad outi teku u trudu,
to su moieh strielah rane.
I jer veli, sarca ostala
Da tvoj niesu slina vlasti:
Do skoro e, uj me, pasti
Pred mom snagom tva zahvala.
Znaj, da moi ni'e na ine,
Da upored sa mnom stane :
Barzo ti e bit poznane
Ove riei moje istine."
Kad ovako dogovori,
Zaietie se pun emera:
Ter ustavi barza pera
Na Parnaskoj svetoj gori.
Tuj rasardjbe pun oite,
Ku sred sarca zae svoga,
Uze iz tula zlaenoga
Do dvie striele zlamenite.
Od kieh jedna kroz sioni
Ljuven oganj due izgara;
Druga ih u mraz i u led stvara,
Ter Iju veni plam razgoni.
Striel je ona u svem lipa,
Ku lju veni plamen slidi,
Ter se sivat zlatom vidi
Iz jasnoga otra ipa.
Tupa 'e druga, i od olova
Sip na sebi tamni uzdari:
Ona sladkiem plamom pari,
Radja omraze vas viek ova.

 275 ~
U ovieh strielah, ree, bit e
Moje osvete tiek najprei:
Ter Apuilo ne u riei,
Neg mu stvorom vlas vidit e.
U toj mu se iz daleka
Mladu Dafnu vidiet zgodi,
Ku Peneo slavni rodi,
Tesalskieh kralj od rieka'.
Nju, gizdavu nad sve vile,
U trenutje stie i rani
Kroz udorac nenadani
Od olovne mrazne strile
Pak na Apolla zlatnu upravi,
Nosei mu poraz ljuti:
Nek za liepom Dafnom uti
Teku boles od ljubavi.
Ranjen dragoj u boliezni
Plae A polio, i tuguje:
Dafna nee vik da uje
Ni imena od ljuvezni.
Neg obtieu gusto gaje
I Dianin put sliedei
Svoieb danah dio najvei
U zabavah lovnieh traje.
Bez uresa ona 'e draa,
iem nemari za naprave,
I od lieposti pregizdave
U nepomstvu dike uzmnaa.
Mnozi dvore nje razbludu
Za ljubi ju htiee imati,
I u aka tisukrati
Prosie ju, a zaludu.
Ona udadbu pogardjae,
Ni ljubljae tvorbe druge,
Neg obhodit strane i luge
Gdie svoj mili lov lovljaSe.
18*

 276
Isti ako iem dalee
Od ljubavi hercu vidi,
Gdi po gorah zvieri slfdi;
Ovako joj vekrat ree:
,,Sto si take, hcrce, odluke,
to zamani mlados traje?
Herce draga, to nehaje
Dat mi zeta, dat mi unuke?"
Ona, kako da nahodi
U udadbi se grieh i zloba,
Zasiekla je svako u doba,
Da bez druga dni provodi.
Ter akovu na rie, lica
Zaariva istiem plamom:
I poniknut pogled sramom
Stidno obraa k zemlji nica.
Pak prostiru ruke bile
G&rli akov vrat okoli:
Ljubeljivo ter ga moli
Kroz besiede sej premile :
Ah dopusti, ako dragi,
Dopusti mi, ah, na svieti
U dievitvu svedj ivieti,
Sladki ako, ako blagi.
Jer dopusti i Diani
Nje roditelj s prave osude
Da lovei uva i bljude
Dievianski cviet izbrani.
Tiem se o ako moj ljubljeni
Nemoj elji moj protivit:
Neka ista budem ivit,
I bez druga samoj meni."
Prista ako nje hotienju,
I to udie, da joj stei,
Da dieviki drum sliedei
ive dragom u potenju.

 277
AH o asti svieh diklica',
Svieh dubravah svietli urese,
Tvoj istoi protive se
Tva sunana rajska lica.
Apollo te, vilo, ljubi,
Sliedi pogled tvoj veseli,
Tebe ite, tebe eli,
Za ste tebe sebe gubi.
On te dvori, i izdvoriti
Tvoj uzda se zrak jedini:
Ali u tomu nee istini,
Kako u inom, prorok biti.
U to njega gori i pari
U sred sarca plam gizdavi:
i neplodnoj u ljubavi
Ufanje ga tato uzdari.
Liepu svoju Dafnu gleda,
Gdi nepomno liepos nosi :
Razputene niz vrat kosi
Bez uresa i bez reda.
Koliko bi liepe bile
U hitrini nareene,
Kad nepomno razvarene
Toliko su vidiet mile.
Vidi draieh sred oiu,
Gdi ljuvene sjaju gizde,
Pred koiem se jasne zvizde
Pridobjene stide i kriju.
Gleda sladke medne nsti,
Ke mu gledat ni'e zadosti:
Htio bi, iz rajske njih lieposti
Da mu celov drag se izusti.
On ju zorit neprestaje,
l u udu se vas snebiva:
A haljina to pokriva,
Vele liepe scieni da je.

 278
Ali dikla kad se stavi,
Da ljubovnik mlad je gleda:
Bari od vietra stap ureda
Na bieanje krenu i spravi.
Ona biei nehajui
Za boliezni vik njegove :
A on ju moli, on ju zove
Riei ovakom uzdiui:
Vilo, uslii molbu moju,
Ah, ustavi stupaj harli,
Nepriatelj riiesam varli,
Koi tieram mlados tvoju.
eka', diklo draga, eka',
Ah kud biei, jak kouta
Izpred lava sardna i ljuta,
Izpred zmija strana i prieka ?
Krotke tako biee ovice,
Kad ih tiera vuk nemili,
I plaive barziem krili'
Iz pred orla golubice.
O moj rajo, razlog veli
Bieat svoga protivnika,
Ne viernoga ljubovnika,
Ki te sluit sircem eli,
ekaj, duo mila i draga,
ekaj suna tvoga uresa,
Koga lice tve s nebesa'
Sunanosti svom primaga.
I uvaj se, sladki brae,
Da ta biee po ovoj strani,
Tvoj mlad stupaj neizrani
Ljuti nalog tarna i drae.
Harli, vidim, sa svom vlasti
Jur si, scienim, izmorena,
Ah jaoh, nemoj utrudjena
Potaknut se, duo, i pasti.,

 279
Uvriedit e liepos tvoju
O kamenja ta estoka,
Nemoj, vilo, s moga uzroka
Da outi boles koju.
Lakiem tiekom i opazniim
Te planinske sliedi pute,
Lake i ja sliedit u te
Nad hridinam siem poraznim.
Molim ti se, ah, svakako
Htiej promislit itom tko je,
Tko lieposti sliedi tvoje,
I od koga biei tako.
Niesam gortak, diklo mlada,
Razbludami tvoim ustriljen,
Niesam pastier smierno usiljen
Po planinah uvat stada.
Nezna, nezna velmi luda,
Od koga se ute spravlja,
Nezna, ljubav liju ostavlja,
Ter nesviesno biei tuda.
Delfo i Klaro slue mene,
I Tenedo, svietli otoci,
Mene miri previsoci
Od Patare proslavljene.
Mojoj kruni ta podlona
Najliepa su miesta od svieta;
I mogustva moga sveta
Sja na nebu vlas uzmnona.
Moga je otac od plemena
Kralj bogovah viekoviti,
Proroanski meni odviti.
I otajstva su otvorena.
Glasoviti ja bog jesam,
Ki razgonim tmine od noi;
U prevedroj ki svietloi
Iz istoka sviet uresam.

 280
Velike su moje oblasti,
Ja iznadjoh sklad od piesni',
Kiem umarla dua uzbiesni
Romonitoj vik u slasti.
Moieh strielah, moga luka
Zahvale se svud prostiru;
Jer letei hitro udiru
Gdie ih poije oko i ruka.
I vietia od njih strila
Nahodi se ova sama.
Ka" mi uini sarce od plama
Iz pogleda tvoga mila.
Ja sam, vilo pregizdava,
Sve objavih ljudem lieke,
I podlone meni u vieke
Kreposti su od svieh trava'.
Ali, vajmeh, sad nemogu
Izna lieka mojoj rani,
Ku za izvidat, ah, zamani
Sliedim tvoju liepos mnogu.
Pomoi mi nedavaju
U potrebi, bogu svomu,
Bilja i trave, ke svakomu
Moiem darom pomagaju. "
Nu za vilom, koja biei,
Zaman trati molbe i glase,
Pokli ona neustavlja se,
Neg se jae svedj potei.
Njegoviem se tvarda objavlja
Uzdasima goruime
Ter za sobom njega i s njime
Sve njegove riei ostavlja.
I iem se ona ta ponosi:
Iz planine guste iz tiha
Protiva joj vietri dina,
Ter haljine nje raznosi.

 281
I raznose hitro kae,
Ku bielou ruho krije,
I to 'e vidiet najmilije
Ljubovnicim i najdrae.
Takodjer joj vietri vije
Valovito pram parei:
Previjanjem tiem inei
Nje lieposti gizdavije.
Ueeni kad bog pozna,
Da sve molbe zaman traje ;
Ustavit se iem nehaje
Dievojica nemilosna.
Ljubav, ka mu sarce pari,
Usili ga, da za vilom
Pospiei se s veom silom,
I pripravi stupaj bari.
Ter kako se zgadja u gaju,
Kad je tieran zec pred harti;
On pobiegnut ite od smarti,
Oni od lova elju imaju.
I toliko gladne zube
Prinose mu svak as blie;
Da ga o malu nedostie
as pokonji svoe pogube.
U bitju su sad ovemu
eljni Apollo, dikla plaha:
Njoj predanje ini od straha,
A ufanje tarat njemu.
Nu Ijubovnik, ki doprieti
Hlepi vilu, koja utiee,
Od ljubavi krila stiee,
I ne tee, nego leti.
On dihanjem ve zlacni
Nje razvaren pram dohita,
Ki se stere i prolita
Niz vrat bieli i ljuveni.

 282
A ona gubi snagu svoju:
Bliedi sladka nje razbluda,
Nieto od straha, nieto od truda
U gorkomu nepokoju.
Zato rieke put akove
Oi obrati tuna vila:
Ter izmedju grozna cvila
Jedva izusti riei ove :
Ako u riekah koje moi
Nahode se boanstvene,
Hercu tvoju, planu mene,
Dragi ako htiej pomoi.
Smarsi, o ako, me lieposti,
Ke su uzrok od zla ovoga:
I sred bilja dievikoga
Sahrani me tvom kreposti.
O milosna zemljo viku,
Poda mnom se ti raztvori:
Ti prodri me, ti pretvori
Lice moje drugu u sliku."
Molbu jadna nje govora
Jedva moe vil dospieti,
Kad se vidie njoj rastieti
Po svem tielu dubska kora.
U zelene liste mile
Otidoe prami zlati;
U grane se ruka obrati,
A u dubove stupaj ile.
Ukras plana nje obraza
Osta u dubu alostivu :
Ter kd nikad, liepos ivu
Tad na sebi dubje ukaza.
Stvorila se jes lovorom,
A bog smeten s svoe nesree
Tie, gdi jo nje trepee
Pod studenom sarce korom.

- 283 Garlit martve grane uiva,

Kako da su ivo tllo,
Ter s uzdasim cviele milo
Obljubljeni dub celiva.
Od celova dub utiee
ud dieviku hrane istu,
Kad predragom dubu istu
Bog ljubavnik ovo izree:
Kad mi ljubi nemo biti,
O lovore, moj dub bit e,
Luk i striele moje ti e,
Ti me praoie svedj resiti.
Hou viene ciea slave
Da se s tebe lis nebara,
Spievalacah i cesara'
Ti e krunit slavne glave."
Kad to Apollo dospie riti
Dub zeleniem varhom krenu;
U priklonstvu umiljenu
K6 da ite mu zahvaliti.
Sred Tesalie lug se vidi
Koga odasvud kruni okolo
Uzvieno dubje oholo
Starmenitieh niklo iz hridi'.
Peneo rieka tuj prostire
Tiek od vode romonite,
Koja iz gore kamenite
Od slavnoga Pinda izvire.
Oborena silom naglom
Odzgar pada voda od rike,
I planine svekolike
Zaduiva krutom maglom.
Od klisure uplje u glasieh
Uzmnaa se na dalee
Mukli romon, s kiem protiee
Poplavica valah plasieh.

- 284 Davnje ima tuj dvorove

Sred puknutieh stienah u vodi
Bog Peneo, ki gospodi
Svu prostranos rieke ove.
Tuj s prestoija on estito
Dava zakon sviem vodami;
I od rieke boicami
Zapovieda ponosito.
Skupili su odsvuJie
Bogovi se k njemu od rieka' ,
Iz rusaga ne daleka
to mogahu harle prie.
Enipeo gre skroviti,
I Apidan za njim sliedi,
Pak s Eantom Sperkio siedi.
I Anfrizo glasoviti.
Potee se i ini ozdala
Vlana iz hridja i divjana,
Za pohodit starca plana,
I bez drage herce ostala.
Dvoumei nu stojahu,
iem poetka nenahode,
Boljiet li se s te prigode,
Radovat li njime imahu.
Tiem milosno po stokrati
Ucviljena Penea ale;
Ali Dafnin pritvor hvale,
Slavni u lovor kiem se obrati.
Sam od rieke bog Inako
Medju ostaliem nedohodi,
Jer poveoj pri nezgodi
Nezna mira na nikako.
Neg sam udno rieke stoje
Pun skonanja boleljiva,
Grozniem suzam ke proliva
Vodu uzmnaa rieke svoje.

 285
Plae tuan ako u vieke
Svou jedinu ker ljubljenu
Nepravedno izgubljenu
Zavidostim zviezde prieke.
Iznai je ve nescieni,
Ni znat moe je li iva;
Na svietu li jo prebiva,
Ali u skutu viene sieni.
Nenahodi nje nigdira,
I mni, da je nigdier nije;
Tiem poraen u sebi je
Bez pokoja svedj i mira.
Zvae se Ijo kerca mila,
Kii zamieri jednom Jove,
Gdi se rieke od akove
Ne na dalek odielila.
Ter joj ree: ,,O udjena
Diklo i za me prem dostojna;
Srean ti e bit, za vojna
Koga obljubi obljubljena.
Hod pod siencu u ovi hladak,
Doiem arko sunce ozgara
ivi u plamen zemlju stvara,
Uivati pokoj sladak.
Toli ima strah u sebi
Sama u lugu cie zlieh zviri',
Strah ostavi, sarce smiri,
Pokli uza te bog sam s nebi.
Bog najvei, koi uzdarim
Zamiernosti sve nebeske
Koi meem munje i trieske,
I, to hou, trem i parim.
emu biei, brace, od mene,
emu na tiek spravna jesi
Izpred kralja od nebesi,
Koi uzdari striele ognjene ? "

 286
Ali vila neuje ga,
Neg to moe naglo utiee,
I odmakla se jur dalee,
Sahranit se mne od njega.
Kada Jove udno uini,
Da sve obujme magle krute,
I da polje, rieku i pute,
I diklicu skriu u tmini.
Ter iem ona neumije kuda,
Tuj protivnik od nje asti
Ugrabi joj silnom vlasti
Cviet dieviki ne bez truda.
On njom stiee sve to udi,
I na volju on je uiva:
On je garli, on celiva
Vas poduen u razbludi.
Nu njegova ljubi prieka
Juno i o njem svedj sumnjiva,
Paze, polja gdi prekriva
Neobiajna magla nieka,
I poznaju, da te tmine
Niesu, ke dim blatni tvori,
Ali ke se vide uzgori
Iz zemaljske it mokrine,
Po nebesieh gleda svudi,
Jeda mua gdiegod vidi,
Sva od jieda rei i blldi,
Jer zna odavna, ke je udi.
Veli: Ovdi ga, vidim, nije:
U onoj magli zaisto je;
Poznam bludne varke svoje,
Kiem me uvriedi esto odprie.
Pak umuknu, i smetena
Skrovnom sumnjom, ka 'e porazi,
S neba shodi, ter ulazi
U sred magle rasarena.

 287
Pozna Jove, da Ijuvene
Zarad sumnje gre boica:
iem nje ohola izpreri lica
Magle biee razinjene.
Za zasienu bludnom dielu,
Taj as dragu svou diklicu
Preobraziva u junicu
Svukoliku istu i bielu.
Teku boles Juno uti,
Jer se stavlja toj hitrini;
Nu vesela taji i hini
S vedriem licem gnjiev preljuti.
Ter junicu s gorkiem jadom
Gleda i hvali, liepa da je:
Pita, ija i odkuda je,
S koieme ii pase stadom.
Jedva odgovor on nahodi:
Nu jeda bi se utaila,
Veli, iz zemlje da prebila
Zivinica ta se rodi.
Ona kae, da vieruje,
to himbeno mu joj veli:
Ter junicu prosi i eli,
Da je u dar njoj daruje.
Sto da uini tada Jove:
Stvar ljubljenu pustit li e ?
Da 'e nepusti, tiem odkrit e
Ljubi varke sve njegove.
Sram ga nuka, da ju ostavi,
Ljubav brani s druge strane;
I osto bi bez obrane
Sram pridobit od ljubavi,
Da on ncmisli najposlie;
Kad mao darov taj do nebi ,
Sumnjila bi Juno u sebi,
Da u ivini vil se krije.

 288
Darova joj vil gizdavu
Za nje smirit htienje opako ;
Ter izgubi, vajmeh, tako
Vas svoj pokoj i zabavu.
Za sve 'er primi ljubi plaha
eljni darov, ki 'e prosila;
Jo ni'e sarce slobodila
Od proklete sumnje i straha.
Nju su skrovni trudi stisli
Cie istoga svoga dara:
I muevnjieh od prevara'
Nepristavnoj preda u misli.
Dokle zgodi njoj srea se
Na pastiera pomna i znana,
Da junica svedj uvana
Pod njegovom straom pase.
Argo stranik taj zove se,
Sasma hitar za to dielo;
Komu odasvud glavu i tielo
Sto oitih krune i rese.
Tiem svoje oi svedj bdiahu,
ine strau njih pogledom;
I po dvie same redom
Sladki sanak uivahu.
Gdiegod stae, svedj gledae,
Gdi nesrena pase vila;
I prem da bi za njim bila,
Ko pred sobom, nju vidjae.
Na pau je vodi u dne,
A kom tmina sviet prekrili,
Zatvora je i na bili
Vrat joj mee uze trudne.
Za jestojske ona svoje
Puna umora prima i glada
Gorke trave od livada',
I neznana dubja hvoje.

 289 Kalovite vode pije

Sred gorkosti i dreselja :
Tvarda 'e zemlja njoj postelja,
Gdi ni trave vekrat nije.
Hoe k priekom Argu od muke
Ruke plau da prostira:
Mu priekoga put pastira
Za prostrieti neima ruke.
Izgovorit svoj trud udi
Nu 'oj mukanje ide iz usti :
Ter se glasom, koi izusti,
Ona ista strai i udi.
Kod akovieh jednom ala'
Dogna vilu pastir hudi,
Ka je niekad sladcieh tudi
U zabavab dni trajala.
Ona u vodu iem se ogleda,
O livadnoj rade travi,
Roge izrasle, vaj, na glavi,
I nesreu svoju ugleda.
Svo'a vidjena slika ista
Pripade ju silniem strahom,
U bieanju tere plahom
Ukloni se tiekom s mista.
I prem svakas da gleda je
Pasti blinjieh varh travica',
Skup od vilah nje druica'
I nje ako nepozna je.
A ona pozna njib i vidi
Caka svoga mila i draga:
Ter ih dvori krotka i blaga,
K njim pristupa i njih slidi.
Doiem njima u razbludi
Hoe se igrat ona tako;
Nje roditelj stari Inako
Skube travu, ter je nudi.
19

 290
A ona stupa milo k njemu,
Ter ga uiva: i ustima
Ruke, iz koieh travu uzima,
Kako moe celuje mu.
Grozno plae sarca iz svoga,
Ma nemoe, da izree,
Ku nesreu nadje i stee
S prieka udesa nemiloga.
Na svarhu se tuna stavi
Nogom pisat po parini:
Tere poraz svoj istini,
I nevolju teku objavi.
U poznanju kerce svoje
Siedi ako hotie umrieti;
I zavapi van pameti,
Ah ma kerce, dobro moje.
Preobraenom pak porodu
eljniem rukam vrat okoli;
njim sadrui svoje boli,
njim razdicli zlu nezgodu,
Vape: Pogled tvoj udjeni
Kud neiskah i tve lice;
Taku li te nesrenice,
Sad nahodim, vajmeh meni.
U istinu mi biee bolje
Svedj te eliet, plakat, slidit,
Neg te iznai, jaob, i vidit
Sred pregorke sej nevolje.
Neodgovara, kerce, meni:
Samo uzdie bez prestanja,
Ah moj tubi tva mukanja
Odgovor su nescienjeni.
Ja bolesti teke ove
Nemnjah kuat vik pod nebi:
I pripravljah, kerce, tebi
Slavnu udadbu i pirove.

 291
Biee oddavna liepa odluka
U pameti moj zaeta,
Ste estita srena zeta,
I udjenieh plod unuka'.
A sad hoe udes ovi,
Koi na nas silno pada,
Da ti bude mu iz stada,
I sred stada, jaoh, sinovi.
Cemu, ah, emu meni bogu
Zaprieeno jes umri ti;
emu smarti dovariti
Neizreeni vaj nemogu.
Nu kad mi su zatvorena
Strana vrata bliede smarti;
Doklegod se nebo uzvarti,
Uzdisat u sva vremena.
Doiem tako suze roni,
I svoj vieni jad sviedoi;
Zlobni pastier od sto oi'
Iz pred njega kercu odgoni.
Na druge je tiera pae
I na ino svraa miesto:
I dohodi, gdi u esto
Dohoditi njom obae.
Tu je puta, da na volju,
Darei je on uza se,
Svud planduje, seta i pase
Po livadi i po polju.
Pae tajas on uzlazi
Na glavicu sred ravnine;
Nek je odzgar iz visine
Oitie uva i pazi.
Ali Jove, ki sve vlada,
K njoj s nebesah oi obrati
Bolei se, da ta pati,
Tko bi ljubav svo'a niekada.

19*

 20*
Ter izmedju svieh bogova'
K sebi dozva ljubljenoga
Merkuria sina svoga,
A unuka Atlantova.
Koi hitroj u besiedi,
I u varkah glasoviti,
Naviesnik je zvan estiti
Od previnjieh zapoviedi'.
I ree ma: as vremena
Neckni, ter se doli upravi,
I stranika Arga ostavi
U svoj karvi pogubljena.
On se na to asom spravlja
Cie naredbe, ko'a ga tiera;
Na stupaje vee pera,
I krilati klobuk stavlja.
I uzima prut s sobome,
U kom udna mo stanuje;
Jer ko tegnut po njemu je
Spi uikan mramorkome.
Kad se glasnik tako uresi,
Svoe stupaje barze i lake
Spusti harlo niz oblake
Iz visinah od nebesi'.
Odje svietlos svoju i diku,
Kad na zemlju side odzgori;
I sve rajsko lice stvori
Ljudski u obraz i priliku.
Ter preobraen stupa i bodi
K<5 da 'e pastier od livada';
I pred sobom goni stada
Oniem prutom, ki sne vodi.
Kud prohodi, pun ljuvezni
I razblude premedene,
Pieva dotle neuvene
Pod sviroku skladne piesni.

 393
Toga od pienja novom slasti,
Doiem romon slia i uje,
I Argo se zamamljuje,
Ki junicu ima u vlasti.
Ter mu veli: 0 pastiru,
Dodji pod sien ovdi k meni,
Gdi razbludne sej zeleni
Neprestavni hlad prostiru.
Merkurio taj as grede,
I pod dubje uza nj' staje;
njim kroz piesni danak traje,
I razlike kroz besiede.
A nada sve on nastoji
Od sviroke sladke glasom,
Da straniku jedniem asom
Sve sto oih Sf.n osvoji.
Jur sklad piesni i govora
Taku silos Argu uzroi ,
Da mu vei dio od oi'
Nenadani san zatvora.
A dio jote s snom arve se,
l pokoju miesta neda ;
Ter se sili, svedj da gleda
Na junicu, kom brine se.
Nu se zaman Argo otima:
San pospieno nanj napada,
Vid njegov se ve nevlada
S polumarkliem pogledima.
Nahodc se ljuljan tako,
Poe praat Merkuria;
Gdie sviroka ta naj prija
Iznala se biee i kako.
Vinji glasnik odgovori:
U sred liepe Arkadie,
Gdi su dikle najmilije
I u riekah i u gori.

 294
Bi vil slavna nada svime,
Koje" ures pregizdavi
Mnozieh smami, rani i stravi,
I Tarstenka bi njoj ime.
Svi bogovi, ki stanuju
U planinskoj pustoj strani,
Kroz drag pogled nje sunani
Unutarnje plame uju,
Nu ni'e moi, da nje dike
Na lj uvezan prignu ikako;
Jer ljubjenje gardi svako,
I bogove ljubovnike.
Diani je posvetila
Neockvarnjene cviet istoe;
Njoj se hrani i nju hoe
Nasliedovat u sva dila.
Meu druice liepe ine,
S kiem boicu istu slidi,
Diani se slina vidi
I u liepos i u naine.
Ter s boicom vil izbrana
Razluku ovu samu imae;
Jer pri sebi nenosae
Luk od zlata, jak Diana.
Iz Liea lovna mista
Sama idjae tiere zvieri,
K preljubna u zamieri,
Toli u sarcu asna i ista.
Kad, pokli je liepu vidje
Pan od gustieh bog dubrava',
Boles, ka mu duh skonava,
Ovako joj opovidje:
Ah smiluj se, ma" gospoje,
Smierne usliii molbe od boga,
Ki je pod vlas lica tvoga
Posvetio sarce svoje.

 295
Tako a molbah neprestaje.
Da eljenja svoja izree:
Ali dikla mlada utiee,
I za njegov vaj nehaje.
Bez prestanja bieae ona
Izpred nagla ljubovnika;
Kad nje tieku bistra rika
Upriei se od Ladona.
Pozna tada liepa vila,
Da ubiegnut joj ni'e naprieda;
Spried joj proi rieka neda,
Zad tiera je ljuta sila.
Siemo i tamo iein nemore,
Klie od rieke sestre izbrane,
Da je skriju, da je obrane,
Ali u drugi kip pretvore.
Nevidjena eto uda!
Njoj se skrati slika od vile ;
Otidoe noge u ile,
Iz kieh buknu tarstje odsvuda.
Zglob od kostih gre najbare
U tarsteni prutac tanak,
Tiem, jak kosti, kljan po kljanak
Jo i danas tarsti uzdare.
U zelene duge liste
Promeu se nje haljine;
Ter joj zgara siencu ine,
I urese mile i iste.
U toliko dolietjuje
Sliednik bludnoj u odluci;
Mne da mu je vila u ruci,
Tarstje hita i stiskuje.
On ju ite: nu pak pozna,
to se, vajmeh, od nje zgodi:
Kad u iz kitja gdie izhodi
Od cviljenja glas alosna.

- 296 A to uzdasi, jaoh, nemili

Biehu i smartni naviesnici;
Preobraenoj s kiem dievici
Od tiela se duh razdili.
Pan umira kroz vaj ljuti,
I tekoga kopni od truda,
Vide sladka svo'a razbluda,
Ke cie njega muke outi.
. Nu ga smiri lietni hladak,
Ciem taj kree bus granati;
Jer iz tarstja prostirati
Poe nieki romon sladak.
I to uju Pan smueni
Ree u cvilu stravljenomu:
U romonu dali ovomu
Bit razgovor nee i meni?
Dali zaman sluane e
Bit sej tarsti same pieti?
Dali odovle neu odnieti
Ku spomenu me nesree?
Da pripievam piesni, koje
Naui me boles plaha,
Da nariem sred uzdaha'
Izgubljeno dobro moje.
Ah jaoh, zgoda nenadana
Tebe mi ote, vilo liepa,
Nek se u jadu gorkom ciepa
arce i dua ma skonana.
Cie udesa sviem usiona
Ti se stvori u tarsti ove,
Iz kieh liepos tva me zove
Kroz miloga glas romona.
Tiem sviroku, k pravo je,
Od tarstih u tvoih sastavit;
Kojom uviek piet u i slavit
Tvu istou, plame moje.

- ffTDrage tarsti redile se,

S parva uz veu manja stani;
Ova kraoj miesto hrani,
A red svari s najmanje se.
O sviroko na ovem sviti
Ti ma* druba bit e viku;
Tobom rajske vile diku,
Plac tobom u moj glasiti.
Tiem ma boles u vas prosi
O bogovi sarcem svime;
inte od moje dikle ime
Ta sviroka svedj da nosi.
Vi pastieri, vi estite
Vile vode kola i tance,
Kadgod sladke uz piesance
Njom mu ljubav spomenite.
U to ovako Merkurio
udnu zgodu pripovieda;
Od Argovieh svieh pogleda*
Slobodu je san prekrijo.
Tiem zasiednik u hitrini
Vidi, da je prilo vrieme,
Da nainom svarenieme,
to mu ree Jove, uini.
Nu jo tie ne zameni
Moniem prutom sve pozore;
Neka ostanu hudje i gore
U snu tetnom ukopani.
Pak podire sablju, i glavu
Zlom straniku die pree;
Iz udorca karv protee,
Ter omasti cvietje i travu.
Argo lei: i iva hvala
Pade blata sred karvava;
I sto oih tvieh je slava
Vienom tminom pomarala.

 298
Nu Junona kad se stavi,
Da neredna smart do vtka
Nje viernoga slubenika
Ljutom ranom okdrvavi,
Ree: Dali martav jesi
O moj vierni straanine ;
Dali otee viene tmine
Bistri pogled, ki te uresi?
Hou, slavne tv sto oi'
Da pod suncem ivu viku,
I da viernos tvu veliku
Uspomena tva sviedoi.
Presta, i svietlos da im negasne,
Oi skupi martva iz tila;
I njima je nakitila
Svoieh . pticah kude jasne.
Tiem su vidiet puni gizde
Nje pauni, kad oholo
Perja steru u okolo
Liepieh oih kau zvizde.
Pak u gnjevu usta otvori:
Da toli u svedj ovako
Hudo predanje i opako
Tarpiet, da me kolje i mori ?
S preljubovce ove klete
Stojat li u svedj skonana;
Ter joj nee bit poznana
Svemogue sardjba osvete?
I tako joj sarce parle
estoine silna plama;
Da iz pakljenieh posla jama'
Plamenite sarde varle.
Da varlinom svojom smesti
Pretvorenu vilu uzbudu,
Da 'e prikazan kroz prehudu
Zaplasenoj smaroe u sviesti.

 299 Tiem po svietu tee svada

Tuna mlada prestraena;
Neimajui as vremena
Za odahnut teka od truda.
Ah, kolike puste gaje,
Ke" klisure, polja i gore,
Sred nesviesti svoe najgore
Protiecati neprestaje!
Biee obila siemo i tamo
Miesta od svieta svakolika;
I od Nila plodna rika
Ostajae tieku 'oj samo.
Kad dodje i tuj, ter se ustavi,
I kraj rieke pade nica;
Neimau rukah, oi' i lica
Put nebesah smierno upravi.
Vruiem suzam i uzdasi'
U mukanju alosnomu,
Svoje tube pro rajskomu
(Ah neharnom!) kralju oglasi.
Njemu kae svoe nesree,
Njega eljniem sarcem moli,
Da nje poraz straan toli
Svm desnicom skrati vee.
Poali je Jove i smuti
U sarcu se milu i blagu;
Vide liepos nje predragu
Ki cie njega nemir uti.
Tiem Junonu svou zagdrli,
Molei ju da se gane
Na nevolju dikle izbrane,
I da ugasi svoj plam varli.
Ter joj veli: Draga moja
arce smiri, strah ustavi;
I ve ove cie ljubavi
Neprijavaj nepokoja.

 #
Kunem ti se na ovem sviti
Stranom riekom pakla blieda,
Da je istina mi besieda,
I da istina svedj e biti.
Kad ga Juno a, to moli
I zakletvom to potvardi,
Na milos se prignu i tvardi
Pusti nemir svoj oholi.
Tad pretvorna dikla stee
Prednje svoje bitje i diku;
I od junice gardu sliku
Povargla je na dalee.
Ve nemilieh oih nije,
Neg pogleda sladka i lica;
Na ustieh joj cti ruica
Gdie bi strana divja prije.
A roii, ke varh glave
Nosila je runo dosti,
Stvaraju se nje lieposti
Pletenice dvie gizdave.
Ruke u gladkos svou prehode;
Parsti, u dvoje prie skupljeni,
Sad su na pet razdieljeni,
I planinski snieg nadbode.
Prevraena sva je u stvoru,
I to na njoj samo ostaje,
Ona prednja bieloa je,
Kdm pretee sunce i zoru.
Sama sebi nevieruje,
to u sebi istoj vidi:
Hoe to riet, pak neslidi,
Strah joj jezik zaveuje.
Jer prem da uprav diui se
Na dvie noge staje uzgori;
Nesmie usta jo da otvori,
Zamukati bojei se.

 3W
Nu bez sumnje kad se (Uvi,
Pravo bitje stekla da je,
Veselit se neprestaje,
I nebesku milos slavi.
Nju meu vinjiem sade vidju
Stat boicu viekovitu ;
I gdi joj se po svem svitu
Na potenje carkve zidju.
Epafo se od nje rodi,
Koga s vieniem Jovom ima;
Diete slavno nada svima
Bez zabave kojegodi.
Komu u Vinje jur primljenu
Sred neizmiernieh templah u broju,
Uz boicu mater svoju
Poklanjamo hvalu i cienu.
U njegovo ivie vrlme
Jedan mladi sarca ohola,
Sin svietloga boga Apolla,
Komu biee Fetont ime.
Jedna slika biee obima,
Jedna oholas, doba jedno;
I jednom se prem neredno
Zavadie medju njima.
Jer se Fetont svud ponosi,
Da porodjen od slavnoga
Proroka je, spievea i boga,
Ki sunanu svietlos nosi.
Nu mu Epafo neda viere,
I veli mu : Tad se dii,
Kad istine nadje rii
Od himbene tve matere.
Zasienjiva tebe nika
Tata oholas, biesna elja ;
Kad za tvoga roditelja
Scieni boga ta velika.

 302
A istino ja se sada
Supro tebi hvalit mogu;
Sin najveem jer sam bogu,
Ki nebesa s svietom vlada.
Na zemlji se po sve strane
Meu bogovim i ja broju;
Ter uz mater imam moju
Carkve oholo sazidane.
Toli istinu veli meni,
Obiljiee daj mi koje;
Nu prositi toj tato je,
Jer plod niesi boanstveni.
Zaari se stidan silom
Fetont ovo sliajui;
I potaja gnjiev gorui
Srameljiviem rumenilom.
Tako jadna pun poraza
Put matere svoe poharli;
I njoj priekor svoj neumarli
Epafove psovke ukaza.
Vele majko, da ti 'o znati,
Na je prikor viekoviti.
Da me on tako smie koriti,
I da odgovor neumieh dati.
Nu ako razlog jes od toga,
Da me rodi bog sunani;
Daj mi bilieg ki poznani
Roditelja nebeskoga.
Pak joj rukam vrat okoli
S molbam oviem : Tvomu sinu
Reci majko svu istinu,
to uvriedjen sad te moli.
Nije znat, ali vema smuti
Na sinovnje molbe se ona :
Al s prikora usiona
Veu u sebi muku outi.

 303
Ter netarpe nepokoje,
Kieh ju u sarce silos rani ;
Gledajui zrak sunani
Prostrie k nebu ruke oboje,
Vape: Sinko moj ljubljeni,
Zaklinjam se tvardo tebi
Jasniem suncem, ke po nebi
Svoj prostira zrak zlaeni.
Da od boga rodjen jesi
Ki nas pazi, ki nas uje,
I ki slavno ta kraljuje
Va>hu sunca od nebesi.
Ako istina ovo nije,
Sve to moja rie spovieda,
O svietlosti arka neda'
Vidiet mi se, kako odprie.
Pae moje cie nezgode
Dan bud ovo napokonji,
Koga ognieni barzi konji
Vise zemlje sad provode.
T
LI J
1
Nu razbludo
sarca
moga
Nee mnoge podniet trude;
Ako stupaj tvoj uzbude
Po do aka ljubljenoga.
Dvor mu i kua plemenita,
Odkle jutrom on iztiee,
Naem stanu ni'e dalee:
Podji k njemu, ter ga upita'.
Na besiede materine
Veseo mladi sarcem leti:
l zainje svom pameti
Sve nebeske veliine.
Ter ponosnoj u slobodi
Preko iztonieb stranah harli:
I sliedei put neumarli
U akove dvore uzhodi.

POSLANICA liEANDROVA
IZ OVIDIJA HEAOIDA XVIII.

PRIPOVIEDANJE.
Elesponto jes jedan tiesan prohod od mora na ustieh
ulaziita carigradskoga, imenovan tako, jer Ele dievojica
Garkinja bieei preko njega zajedno s bratom Frizom,
kako pripoviedaju stare piesni, na jednom ovnu zlatna rana,
utopi se tuj, i svojem imenom to more zabiliei. Odovud,
i odonud Elesponta davno dva grada biehu, jedan drugom
suprotiva, zvana Abido i esto; miete koieh u sadanje
vricme jesu dvie tvardje za obranu Carigrada, koje se na
zivlju Dardanelli. U estu prebivae diklica Ero, s kojom
tvardo zaljubljen Leandro mladi iz Abia, k njoj preko
mora plovui, ukradom svaku no dohojae, doiem njemu
ona s prozora plamenom put kae. Nu budui se dogo
dilo, da ciea zlieh godinah za vele noi nebiee k njoj
mogo preplivati, pisa joj ovu knjigu, kojom joj potv&rdi
elju i ljubav svoju, i ukaza uzrok od cknienja svojega. Ali
toliku ljuvezan tuna svarlia zaglavi: pokli ljubovnik Le
andro nemogui pretarpieti, dokle umine sardnos od mora,
budui se jednu no plovom uputio, osta nesreno utopljen,
i njegovo martvo tielio izvareno od valovah pred dvor
svoje drage, bi uzrok da i ona sebe sama pogubi. 0 Leandru ovako upisa Gunduli na sedmon spievanju od
Osmana :
Leandro mladac zatravljeni
Gizdav mimo sve ostale,
Sliede svoe vil zrak ljubljeni
Niegda plova ove vale.

 305
Nu sarditi val zaklopi
Njegove oi plahom silom,
Usred puta kad ga utopi
Priekom vlasti i nemilom.
On se molit za slobodu
Vietru i moru tad nekrati,
Da prenesu u pohodu,
A utope ga u zavrati.

Prosmetljenje itnenah ,
koja se nahode u knjizi

Leandrovoj.
Dedao aliti Dedal, preumietan rukotvornik, budui
zajedno sa sinom Ikarom zatvoren u nieku zahodnu tamni
cu, izhitri voskom i perjem sebi i sinu krila, i utee odtole
letei. Ali Ikar zaletivi se prem visoko, doradi, da mu
sunana vruina raztopi vosak od kriln.li, i da starmovrat
pade i utopi se.

More, gdi se utopi ovi mladi, stee od

njega ime i bi nazvano Ikarsko, ter nije daleko od Leandrova Elesponta.

Dianina zviezda jes miesec, pokli boica Diana
broji se vladalica od noi i od mieseca.
Endimion bi mlad i gizdav pastir, koga obljubi
Diana tako, da k njemu svaku no s nebesah slazae.
Halcione vila videi utopljena svoga ljubljenoga vojna
Ceia, utopi se i ona povoljno, ter obadva biee pretvoreni
u morske slavice.
P alem on, mladi bog morski, ciea mladosti i snage
nac|hodjae u piovanju sve ine morske bogove.
20

 306
Siever, vele piesnike pripoviesti, da obljubi jednom
ker kralja od Atene, i da ju iz otina dvora svojom platom ugrabi i zanese.
Tantalo kralj od Arga, osudjen u pak, ovu muku
uti. Mr edjom i gladom; prem da ima kon sebe vodu
i dub pun voa , jer kad prui na dub ruku , ili
usta na vodu, tajas i dub i voa pobiegnu izpred
njega.

KNJIGA LEANDROVA.

Tvoj Lcandro, cviete izbrani,

Pozdrav tebi sad poilja;
Donio bi ga sam, nu sila
Valovita prie mu brani.
Da mou ljubav bog pomaga,
1 da ti me ljubi, ova
Prostila bi, darim, slova
Supro volji, diklo draga.
Nu sam marze sviem bogovom,
Jer me uzdari sila od nebi,
Da neharlim, brae, k tebi
Preko mora eljniem plovoro.
Sama vidi, ah jaob meni.
Gnjevno more, carne oblake;
Da bi jedva plavi jake
Prebrodile val smueni.
Smioni brodar ovi samo,
Ki ti knjigu mu doniet e,
Nehaju se morske smee
Svoju odriei plav put tamo.

- 307

Htiah njime i ja doi:

Nu, doiem se odpravljae,
Za udo ga svak gledae,
Gdi nesviesno sarti poi,
Tiem nemogoh. k i prie,
Skrit se, da se tko nestavi;
Triebi 'e tajat plam ljubavi,
Pokle gasne, kad se odkrie.
Pun alosti tad i muke
Uzeh pisat i rieh: Podji,
estit lite, k moj gospodji,
I preliepe pridji u ruke.
Jer doiem te razpeati,
I razvee usnom, scienim,
Da celovom svoim medenim
Tegnut e te jedankrati.
Kad potajna aptom muka
Usti ovako htiee riti;
Ino s tobom besiediti
A po knjizi uze ruka.
Ruka, koj bi drae bilo,
Neg pisati, plovat sada;
I utiehu svoga jada
Hodit iskat tvoje u krilo.
Nu zasve je vema dana
Za po tihom plovat moru ;
Ljuvenomu mom govoru
Sad odmiena bit e uzdana.
Sedma se eto no prostire,
Meni od vieka dilje vrieme,
Da valovim svedj veieme
Strahovitos morska uzvire.
U te noi ako mili
San na oi doo 'e moje,
Da* bi vali sardjbe svoje
Nikad za me neustavili.
20*

 308

/''

Na kraj ala stoim gdigodi,

Smuen gledam tvoje dvore ;
I gdi tielo do ncmore
eljna miso ma dohodi.
Mnokrat vidim, ili mi se
Prizre vidiet, da plam sviti,
Po kom obim k tebi priti,
Gdi moj ivot uzdari se.
Trikrat, duo draga, ostavih
Na kraj ala me haljine:
I trikrat se varh puine
Jedovite plovat spravih.
Nu se smienju mom najbare
Oprie more prem sardito,
Ter me prikri varlovito,
I put kraja silom vare.
A ti od plasieh svieh vietara',
O Sievere, hudji viku,
emu na me, jaoh, toliku
Oruava silu odzgara.
O Sievere, znaj, pro meni,
Ne pro moru sardit jesi;
to bi bilo, ah, da niesi
I ti pozno plam ljuveni ?
Zasve da si studen toli,
Zatajat mi nemo toga,
Da li od ognja ljuvenoga
Niekadanja mo neodoli.
Da t' zapriei put se od nebi,
Kad diklice gre u tvoje,
Nu mi reci; tuge koje
utio bi tad u tebi?
Zato ljuti bies ustavi,
Ah, uzpregni stranu silos;
Ah, molim te, imaj milos,
Od nesrene me" ljubavi.

 309
Tako tebi bog Eolo,
hi nad vietrim s krunom siedi,
Viek ncdrage zapoviedi
Kroz vladanje podo oholo.
Nu to molim ? eto opako
Isti siever moj glas smeta ;
A vodena sila kleta
Nedospievn, jaob, nikako.
Ah, da komu po nainu
Dedao krila dat mi uzbude,
Kiem preletie vale hude,
U kieh Ikar sin mu izginu.
Prem da odovle dalek nije
Grob lkarov. moj duh sve bi
Zlo podnio, za do k tebi
Nebom sad, ko morem prie.
Tiem brane mi slasti jae
Vietar s valim sarditieme;
Za razgovor mislim vrieme,
Kad te najprie stekoh, brae.
Izhodjse no izbrana
(Ah presladke uspomene)
Kad put tebe me udjene
Odpravih se moga iz stana.
Ostavivi tuj slobodno
Strah zajedno s haljinami,
Uzeh plovat barz rukami,
Harle u tve krilo ugodno.
Po tiini treptiae
Zraka zviezde Dianine:
Ka do dike tve jedine
Sadruit me ljubko imae.
K njoj priklono gledajui
Rieh: Pomozi, hvalo od nebi,
I promisli, jer i tebi
Dodievo je plam gorui.

 810
Endimion, koga diku
Jur ljubie elje tvoje,
Nee da tve" nemilo je
Pro ljuveniem sarce viku.
Ti boica zgar ljubei
Za umarliem side onada:
A ja umarli plovem sada
Za boicu rajsku stei.
to u kazat nje kreposti
Prem dostojne za nebesa;
Kad boicom od uresa
Sviedoe je nje lieposti.
Liepsa nad sviem jes vilama
Osven tebe i Venere;
Mim rieima nedaj viere,
Neg ti istinu gledaj sama.
Svietlos tvoja kad prosine,
Ter srebarne prostre zrake,
Pred njom ures zviezde svake
Zablieti se i pogine.
Tako nad sviem, ke su liepe,
Kruna je i me dikle lice:
Ako sumnji, o boice,
Tv su oi tamne i sliepe.
Ta s Dianom besiedei
Idjah, vilo ma* sunana,
Tihe vale sa svieh strana'
Barziem plovom razgonei.
Pro miesecu odsivae
More, doiem zrake prima,
I u noi nad glusima
Vodam danja svietlos sjae.
Nije morskoj po tiini
ut romona tako idui,
Nego samo to plovui
Moje tielo amor ini.

- 3il I to morski za spomena

Slavic glasi svoe Ijuvezni,
I u tubene sladke piesni
Cvieli rados izgubljenu.
iem se u plovu pospieivam,
Jur su ruke izmorene,
Vjlrb lonice tiem vodene
Prostirem se i poivam.
Iz dalee kad upazih
Drage sviec sreni plamen,
Rieh: Ovo je goru zlamen
Moih ognjenieh eljab drazih.
Ter mi, o vilo, povrati se
Izmoreniem rukam snaga;
I puina mirna i blaga,
Ve neg prie, vidie mi se.
Da mi studen nedomara,
Ka" se u morskoj uti strani ;
Svdim plamenom ljubav brani,
Doiem parsi me razgara.
Koliko se ve pribliem,
I udjene gledam kraje,
Tolika mi snaga ustnje;
I na bari tiek se uiem.
A kad vidjen mogoh biti,
I znah, da me ma vil pazi;
Cub, gdi smienstvo u me ulazi,
I sva rados ka 'e na sviti.
Jo i plovu bit ugodan
elim dragoj, ka me gleda;
Tiem gizdavo grem naprieda
Lak, barz, hitar i slobodan. _,
A ti sebe jedva ustee
Po babinu svietu, iz dvora
Da neusarne usred mora,
I u dubinu k meni ulieze.

? ^

 312

'ip?'

"

Nu te ustavit mogla nije

Baba, ka* se protivila ;
U mdre si zagazila,
Da se stane sa mnom prie.
Tuj me izgarli i pomili
Presladkiema tvim celovi,
Cie koieh bi i bogovi
eljno vele prehodili.
Tvii koprenu pak prostire,
I ljubko me njom pokriva;
Draguje me i celiva,
Doiem vlani pram mi otire.
Ke slicdie pak razblude,
Ke ljuvezni medju nami,
Ki gorimo sladkiem plami
Oba jedne sred poude.
Ah sladosti nae mile,
Ah raskoe drage noi,
Ah, kom bi se ikad moi
Te radosti prebroile !
I to nae na razblude
Mi vremena manje imamo,
Garlimo se, i nedamo,
Da nam proi zaman bude.
U toliko jasna zora
Razgonei nonu tminu
I danica svietla sinu
Iztonijeh izza gora'.
Tiem celove kroz najvrue
Skupno i preno ljubimo se,
I na noi tuimo se,
Da su, vajmeh, prem biegue.
Sve me" dobro, jaoh, ostavljam
Tad iz dvora biee tvoga;
Ter put mora studenoga
Moj nesreni stupaj spravljam.

 3l3
Rastajem se teku u trudu,
Slazim u skul plahoj vodi:
Obraam se doklegodi
Mogu nazret tvu razbludu.
Ho mi istinu vierovati,
Karlo plovcm kad grem tamo ;
Nu mni mi se hode amo,
Da se topim u zavrati.
Sladki raju, k tebi hode,
Lasni mi su morski puti;
Kad se vraam, val se uz Iju ti,
I mne mi se gore od vode.
Jer put rodna ja se grada
Preko volje tako odpravim,
Kako u gradu mom boravim
Preko volje, vajmeh, sada.
Ah, pokli smo sjedinjeni
Vierniem sarcem i eljami;
Zato miestom i vodami
Ovako smo razlueni.
Zato Abido tebe neima,
Ili mene tvoj grad esto,
Kad je ugodno tvoje miesto
Moim poudam, me tvojima ?
Ah, zalo se tuan smutim
Svedj, kad vidju val neredan ?
Zato s vietra, ki je dah jedan,
Stanoviti nemir utim ?
Ljubav nau jur poznaju
Strahovite morske ribe;
I cie moje, mnim, pogibe
Da milosnu pomnju imaju.
Mnim, da put je moj poznani
Zabiljeen jur nad vodom,
Jak pe zemlji naiem hodom
Drum estokrat uplesani.

 314

; a 'J

_X
JH'

Niekad tatu boles utih

Jer je svedj mi plovat triebi;
Sad se tuim, jer do k tebi
Neda sila vieta"r ljutih.
I videi, ma ljubavi,
Pienit morsku sardjbu mnogu,
Da se uzdarat jedva mogu
Pri svom kraju teke plavi.
Mnim, da 'e mre tako bilo,
Kad najprije stee ime
Od dievice, ku svojime
Valovim je priklopilo.
Tiem pokli se ta podnosi,
K6 da prosti plovu momu;
Ako u sebi, pae istomu
U imenu poraz nosi?
Ah zavidim, Frizo, tebi,
Jer te ovica tud prenese,
Ka" vunaste zlatne rese
Imala je zgar na sebi.
Nu na pomo mu nezovem
Zlatnu ovicu, neitem plavi;
Samo udim, da se ustavi
Zla godina, nek sam plovem.
Istom da se moe, prit u :
Nitor ino ni'e mi triebi,
Jer ovakoj u potrebi
Voac i plav ja sam bit u.
,,
Gledat neu zviezdu, koja
Pomornicim obena je;
Jer za zviezdu tu nehaje
Ueena dua moja.
Neka drugi zviezde uiva
I njih sliedi pri nevolji ;
Kad zrak ini vele bolji
Moja ljubav prosvielljiva.

 315
Zrak preliepi, zrak udjeni,
Ki mi uie ti s prozora,
Kiem po valieh, jakno zora,
Razgoni mi none sieni.
Zrak ki sliede svud otit u,
Neboje se kj nezgodi ;
I gdie doprie plav ka"godi,
Do kraj sviota doharlit u.
Slobodno u pae istoga
Palemona nada plovom,
I Glauka nad valovom
, . '
Postavljena snana boga.
Cestokrat mi izmorene
Plovom ruke toli uzbudu,
Da se odtkre jedva u trudu
Po varh vode nesmiljene.
Nu kad reem: Imat ete
Slavno uzdanje vaieh truda';
Jer ljuvenieh sred razbluda'
Dragu liepos ga>lit e te:
Tad se jakos njima stee,
Harlit svaka eljno radi;
Ko kad ravnoj po livadi
Obodcn se konj zatee.
Tako uvam pomno u sebi
Oganj, ki me, brae, gori
Sliede tebe, koja gori
Dostojna si bit na nebi.
Za nebesa dostojna si,
Nu jo postoj medju nami;
Ili k vinjem tiem stranami,
Put mi ukai, kud se uzlazi.
Ja te u riedko imam, jere
to je izvarsno, trudno 'e stei} .
Zato u morskoj smeten smei
Nemir utim njom bez miere.

 316
to mi prudi, da iroko
Nije more nas rastalo;
Ako i ovo zasve malo
Kae nam se ta estoko.
Ter bi barek bilo bolje,
Da si, duo, na kraj svieta;
Nek iz bliza nedolieta
K meni boles, ka me kolje.
Ufanje se sa mnom hrani, ,
Nu to ufam sa mnom nije;
Ufam sve to mogu prie
K tebi doi, nu zamani.
K li 'e blie miesto tvoje,
Toliko me, jaob, na blie
Moja ognjena elja uie,
A to elim daleko je.
Ta si blizu, vilo draga,
Da te i tegnut, riet u, mogu;
Nu to uzmnaa boles mnogu
U mom sarcu, a neodlaga.
Jer ko u paklu spovieda se
Da Tantalo mre od glada,
Prem da obilan, ako ikada,
Svako voe ima uza se.
Koje tuan samo gleda,
A uivat ga neima moi;
iem na svarhu elje doi
Osuda mu viena neda.
Tako i moja tebe hoe,
A nemoe elja imati;
Ah, ovo je svedj gledati,
A neuivat drago voe.
Da li ncimam garlit ja te,
Neg kad drago jes valima?
Da li nijedna plaha zima
Pogledat me nee uza te ?

- 317 Da li u vietrieh svcdj i rodi

Samo ufanje, jaoh, meni je,
Od kieh nitor nekrepije
Na svietu se nenahodi?
Elo lietno sad je vrime,
Sto e, vajmeh, biti paka,
Kad se ukazat bude opaka
Rasarene gnjevnos zime?
Ve nemogu sej nesree
Tarpiet, cviete moj gizdavi,
I do barzo plam ljubavi
Silno u more zanict me e.
I nesumnji ti nikada,
Da u vrieme prodiljiti;
Prie neg scieni jer e biti
to ti obeah slavno sada.
Jer ako jo za ke noi
Val nepade, brae mili:
Pro vodenoj stranoj sili
Stavit u se k tebi doi.
II u dopriet krilo u tvoje,
( mom smienstvu platu ste u;
Ili smarti mom dospiet u
Me ljuvene nepokoje.
Nu u molit, morska sila
Da me izvare u te sirane;
Neka i tielo tamo ostane,
Gdi m& dua svedj je bila.
Tad e ronit grozne suze
Celivaju martvo tilo;
I vapit e : Jaoh nemilo
Cie mene ga zla smart uze 1
Nu jeda te snailje smea
S ove kobi smarti moje?
Jeda zato, ma" gospoje,
Knjiga ti je ma marzea?

- 318 Nesmetaj se, ah jaoh, s toga,

Neg li vinje sa mnom moli,
Da se skoro bies oholi
Mora utai nemiloga.
Nek se vali istom smire,
Doiem k tebi ja prihodim ;
A kad tamo se uznahodim,
Neka r stu preko miere.
U tvom krilu jer je ugodno
Sahranjenje mojoj plavi;
Pokli nigier neboravi,
K tuj mirno i slobodno.
Neka siever silni mrazom
Zatvori me, ma" vil gdi je;
Tad u harlit ja lienije,
Tad se strait moim porazom.
Neu kletve tad nikoje
Slati prema glusiem vali',
Ni se tuit, da su ustali
Za zaprieit pute moje.
Pae i s vietrom tuj me uzdari
I tve ruke vez gizdavi;
iem garli me, biazni i travi,
l medeniem plamom pari.
Do u, do u, ma ljubavi,
Netom morska sardjba umine;
A ti mi otud po sred tmine
Obiajni plam objavi.
i U toliko lis prenoi
Miesto mene s tobom ovi;
Dajte, za njim o bogovi
Da i ja barzo budem doi.

 319

Liepa postarana.
Ja sam ona koju u slavi
Samo vidiet svak eljae:
Pod vlasti se mom brojae
Svak za suna od ljubavi.
Nu varline puna prike
Nesmilih se na njih slube:
Neg pogardih suze i tube
I nesrene ljubovnike.
A sad moje sred nevolje
Ni'e ufat mi stei mira,
Grii me gorki vaj satira,
l ma- srea gdi me kolje.
Ah, mui danci, koje izgubih,
Kieh mi ini mriet spomena,
Kad ja slavna, ja ljubjena
Za nesreu mu neljubih.
Kad kazae moja mlados
Svieh liepostih jasna blaga;
I svieh duah dua draga,
Pokoj biee, dika i rados.
Sve to izginu, jaoh, zaludu,
Er me dobro neznah prie:
A nastojat sada nije
Meni ovakoj na razbludu.
Ah, prikorna meu vilama,
Od ivota moga to u;
Da li uviek ovako u
Sramovat se sobom sama?
Na svietu se zaboravi
Zgoda, ka se meni zgodi:
Ni se dikli kojoj godi
Steci ostati bez ljubavi.

 320
Uivajte vile ine,
iem moete, s dobrom esti,
Prie nego vas bude sresti
Vrieme, pred kiem liepos gine.
Jaoh, vrieme se nepovraa,
To po meni riel vam mogu :
A neharstvo po razlogu
Neharnostim pak se plaa.
O lieposti moja draga,
K utee, jaoh, sa svieme I
Sad se kajem u nevrieme,
Kad mi boles nepomaga.

lOIVf Alt
od niekoliko onih piesatnah, koje veli Gjorgji da
je saeg, kad se je spremao medju kaludjere u
Rim; nu su se u raznih prepisih u tudjih
rukuh sauvale.

GOSPODJI N N
Liepa vilo, koj zapiso
Moj se j' ivot, dua moj,
Da robuje ma ti miso
Sred ufanja, sred pokoja ;
Tvoi su uresi Boi dari.
Ah, ma" liepa, za me mari I
Tv su oi nebu slika,
Kd tv liepost nebeska je,
Gdie sunana vedra dika
Stanovati neprestaje ;
Tve" su oi Boi dari,
Ah, ma draga, za me mari!
elo srednje, gdie premila
Zora prosu sve nje urese,
Gdie od rukah hitra sila
S tvom lieposti natiee se;
Tvoje elo, Boi dari,
Ma' ljubljena, za me mari !
21

 322
Nos maljahan licu tvomu
Nemaljahan ures ini,
Momu sarcu stravljenomu,
0 ivotu drag jedini;
(manjkaju dva redka).
U obrazu tvomu stavna
Ruica se svedj rumeni,
Ali silna, al naravna,
Od istine draa meni.
Obraz tvoj je Boi dari,
Ma udjena, za me mari!
Usti male, koje valja
Riet, da se u njim ljubav krije,
Odkle iz suda od koralja
Neizreeni med se pije.
Tve su usti Boi dari,
Moj ivotu, za me mari!
Ah, da mi je pela biti,
Da iz preliepa usna tvoga
Boanstvenu slast izpiti
Mogu od meda ljubljenoga!
Tve su usni Boe dari,
Duo moja, za me mari I
Usti, ke su me poude,
Grob ljubljeni, smartne rane,
Ah, da mu u nje dano bude
Ukopati usti ane (?) ;
Tve" su usti Boi dari,
Sardco moje, za me mari!
U licu se tvomu pazi
Drag perivoj, sladko stanje,
Gdie su vietric moi uzdasi,
Pla hladenac, trave ufanje,
Tvoje lice Boi dari,
Moj pokoju, za me mari.

 323
Drag perivoj, gdie vodi se
Ljubav stati za stranika,
Gdie na cvietju rumeni se
Karv ranjena ljubovnika.
Tvoje cvietje Boi dari,
Ma" gospoje, za me mari,
U licu ti pramalietje
Liepim darim liepo cavti,
Po kom stere rajsko cvietje
Sila, liepost i narav ti.
Tvo'e prolietje Boi dari,
Ma kraljice, za me mari !
U parsih ti jesen hrani
Voe i diku neproastu,
Gdie se uiva plod snieani,
Gdie presladke dunje rastu.
Tve su parsi Boi dari,
Ma boice, za me mari!
Sred sardca ti neharnoga
Zima gorki led prostire,
Pokli biei vierna od tvoga.
Koi za te eljno umire;
Tvoje sardce Boi dari,
Moje sunce, za me mari !
Lieto oima tvoim in ite
Pred kim ivot moj izhara.
S kiem ti inim svetilite
Od ljubavi varh oltara.
Tvoi su plami Boi dari,
Zoro moja, za ine mari !
Od tve" dike boanstvene
Ovo vidih, hvalib ovo,
Duo due me stravljene,
Koj se j' ivot moj darovo.
Tve" su dike Boi dari,
Ma da nice, za me mari!
21*

- 394 Ako eli bit hvaljena.

Da tvoj hvali slike nije,
Odkrij miesta tv ljubljena,
Ka zavidno ruho krije.
Sve su u tebi Boi dari.
Nebo moje, za tne mari!
Svaku stranu tvoe livade
Ukazat mi, ah nekrati,
'Fer me ut e eljno tarfe
U ove glase zapievati :
Koi su ovo Boi dari,
0 moj raju, za me mari!
Ako mi si ugrabila
Duh i ivot, duo draga,
Evo ti moga martva tila,
Gdiegod hoe, ukopa' ga,
Gdi su pravi Bozi dari,
Ah nemila, za me mttri !

SV1EM DIKLAM U PROLIETJE

Jur je cvietje, jur prOlielje
Porodila est vesela:
Na kolima vietra blaga
Radost draga
Livadam se 'e zaletieltt.
Cvietjem drobhiem, preliepe diklice,
Naresite vae lice;
Cvietjem, dubravom k zene,
Gore se rumene.
Nebu je istom procavtielo
Cvietjem elo;
Zora u cvietju ponosila

- 325 Od cvieta vam dad prosipa.

Kupite ga, drubo liepa,
Ter pajuj sladke u glase
Okrunite zlatne vlase.
Zelen budi u razbludi
Zorne u rose dar estiti !
Trepti milo vdrh od gora":
Jasna zora
Zelen stere, cvietje kiti.
Tecite, hodite, seljanke gizdave,
Ljubljene na zabave;
Harlite, tecite na sladke celove.
Ljubav vas gdie zove.
Od ljubavi rajsko cvietje podielfte
Ljubovnicim, ki vas dvore :
Ljubavju im zaplatite
Tuge i smee, ke" ih more;
Jer ljubav je od ljubavi
Plaa istina', zaklad prayi.
U pokoju dragu svoju
Ljubljen slavic slavi sada.
Kua ljubav sladku dosti u zadosti
Gora, polje, lug, livada.
Doiem je prolietje, na tamce. na piesni,
Presladke ljuvezni
Harlite, tecite na sladke celove.
Ljubav vas gdie zove.
Jer barzo e svekolike
Vae dike
Dugo vrieme potlaiti;
U as jedan sviet izmine.
Listje opada, vehnu cvieti,
I ledenom rukom zima
Pramalietju jo otima.

 326

LJUBAV VILE 1 RADMILA.

Vargoh okom u dubravu,
Zamierih krunu,
Moje vile rusu glavu
Cvietjica punu.
Gdie u skutu cvietja u travi
Mlada .sidjn.e,
I slavia u dubravi
Od sna budjae;
Vele: Slavju luanine,
Liepa ptiice,
Ove briege i ravnine,
Ove litice
Sladkim glasom veselei
Danas proslavi,
I izvarsno uborei
Hvali i slavi:
Neka ova trava i cvietje
Kod bistre vode
S viencem rusa' u prolietje
Tanac izvode,
l pojui skladne piesni
Dubravu ovu
Na razblude i ljuvezni
Bude i zovu.
Jeda u to moj Radmio
Zvieri lovei
Na glas sladki tvoj i mio
Po kojoj srei
Svoj ustavi tiek biegui
Blizu jezera,
Gdi i mene njega istui
Ljubav dotiera.

 327
Ljubav, koja sardcu u mutnu
Davno se zae,
I ka dava sardcu istomu
Rane sve jae.
A on tvardji od mramora
Za me nehaje,
Nego zvierim posred goru'
Sliedi stupaje,
A od mene biei u strane
Ke u pustiti
Miesto zvieri inostrane
Da me uhiti.
Zato, slavju, pievaj milo
U dragoj sieni,
Jeda meni dodje u krilo
Pastir ljubljeni.
Ako e ga medju inima
Pastiri zvati
Carne ko ugljen oi ima,
A kosi zlati.
On je bio ko ruica
I lier prebieli,
A cavti mu posred lica
Trator veseli.
Od sto inih ja ovoga
Jesam obrala,
I davno sam sardca moga
Vls mu podala.
Ako njega sad dotiera
Glas tvoj estiti,
Ja u tebi zlatom pera
Sva pozlatiti.
I od bisera liepu krunu
Tebi na glavu,
Moj slaviu, za podpunu
Staviti slavu." r

 328
Kad uh moju liepu vilu
Gdie me u ove
Na ljubeznu dragu i milu
Besiede zove:
Ja se stvorih oganj ivi,
I pun ljubavi
Na nje govor ljubeljivi
Ljubovnik pravi.
Rekoh ovo : Liepa vilo,
Kruno svih vila',
Primi u rajsko tvoj krilo
Tvoga Radmila.
elje izpuni tve ljubljene
I ti mnom vlada',
I za slugu tvoga mene
Uzmi od sada.
Kad to zau liepa vila
K meni doharli,
Sva ljubljena draga i mila
Ter me zagarli.
Darovah joj vas ivot moj
Ovi umarli,
Ona meni raj i pokoj,
Kad me zagarli.

 320
4.
ZAHVALA D1EV0JICE
Podranila dievojica
Jutrom prie zore,
Ter rumena sva cvietjica
Brala sred gore.
Vienac vila od bosilja
Sa zlatnom icom,
A Tratorka s njime dilja
Pored s ruicom.
Uresila viencem vlase,
Ke" s pomnjom goji,
Na hladenac ogleda se,
Kako joj stoji.
Tu je Iiepa zaiuierila
Angela s nebi,
Ter je mlada govorila
Sama u sebi:
Svietle oi, tko da gleda
Dvije danice
Iz kieh sardcu pogled neda
Prije tiiice.
Tko e uivat moja lica
Biela rumena,
Iz koieh cavti sva ruica
Luga zelena?
Komu da se drag daruje
Celov od usti,
Iz kieh rieca zamamljuje,
Kad se izusti.
Tko e garlit bkeli moj vrat,
Ki diku nosi,
Niz ki stoji pramen moj zlat
Od rudih kosi'?

 330
Tko e na me biele parsi
Prignut s\& Hca,
Koje jesu liepe varsti.
Nego ruica?
Prie me oi izgubile
Svietlos pogleda,
Nego stara izkofile,
Da ih on gleda.
Prie mi lice potamnilo,
Ruom ko zene,
Neg se komu priklonilo
Tko nij' za mene.
Prie mojih mednih usti
Rie se izgubi,
Neg neharnu da dopusti,
Da ih poljubi.
Prie se garlo satvorilo
Mramorom kami,
Neg neharnu dopustilo
Garlit rukami.
Boe, stvori tvoja kriepos,
Da ovi moj ures
Dojde uivat i mu liepos
Tko dostojan jes !

5.
MLADICI ZAST0PIV0J SE EH180M
(Nenadua iliti improvisata.)

Ako nebo sliku milu

Kae u sebi, kom se gizda,
Pokrivenu u svietlilu
Bielim cvietjem drobnih zvizda':

 331 Tako nebo od iztoka

Skriveno je Iiepe opeta,
Liepo nebo lica tvoga
Drobnim zviezdam bip';h cvieta'.

6.
LJDBAV CARNOICE I VESELKA.
Carnoicom za diklicom
U svfcj parvi cviet mladosti
Za mladjahnom dievojicom
Mlad uzdie eljan dosti.
I u ljubavi za njom gori
Tako, da svedj bez prestanka
O lieposti nje govori,
Od nemira neima sanka.
I diklicu ranom istom
Za njim ljubav jest ranila;
Jer u sebi misli istom
Ovako je promislila :
Prem istinu kad bih znala,
Da ljubljeni moj me udi,
Njemu bih se zapisala,
Da mi 'e drai od svih ljudi'.
I gledala ja druzich
Nebih viernos ni dobrotu,
Neg bih njemu varhu svieh
Darovala mu liepotu.
Nuka on ju sem uiva,
A bole se svi ostali,
Kieh pouda predobiva,
Da bi mene mo imali."
Ljubav, koja lasno veoma
I bez tinte knjige pie,
MisO* objavi ovu obima,
1 iztomai vele vie.

 338 Medju njima tere tvarde

Ljubeznive uzle sveza,
I zakletvom da potvarde,
ini ona od nebesa*.
Samo ih moe, ah, nemila
Smartna striela razslaviti,
Nu ne niedna druga sila
Njih zakletve raziniti.
I za bolje viekovito
Medju njima od ljubavi
Htie, da mladi cielovito
Ime slavno njoj objavi.
Koi joj ree, da Veselko
Stavila mu je ime mati,
I da hoe, da ga tako
Carnoica bude zvati.
Rastieli su mlada oba
U ljubavi pravoj vazda:
Ma u nieko kad sta doba,
U potaji ljubav nasta.
V.
VIEREN1KA OD VJERENICE ODDIEUENJE.
Nemoj, ree, moj ljubljeni,
Nita u sardcu da te smet,
Podji s bogom, ali k meni
Povrati se barzo opeta."
Nebi to rie, ku ispusti,
Neg bi ognjena sladka strila
Medenieh mi ko iz usti'
Rani duu liepa vila.
Rekoh : Brae, do u ureda,
to pric mogu, vratit u se",
Ali rie mi dospiet neda
alost, vajmeh, pla i suze.

 333
Vratit u se, striela bit e
Tvoja liepos, ka me rani,
KA me k tebi pospieit e,
0 ivotu moj izbrani.
I ako mlados ma uzima
Duh, i bude u ivotu,
Od ljubavi na krilima
Do u uivat tvi'i liepotu.
Vratit u se morem pae,
Mojih suzah k tvomu uresu,
Ako od uzdah vietri, brae,
Letei me nedonesu.

NA BUGARSKU.
U popa Jovana do dvie.dievojke:
Jedno je Jana, drugo Liljana.
Vajmeh si Jano, na sardcu rano,
Duo Liljano, alosti ma!
Ja pojdoh popa sluit Jovana
Ne radi plae ni radi hrane.
Vajmeh si Jano itd.
Neg radi Jane i rad Uljane,
Mom sardcu stravljenu ljute dvie rane.
Vajmeh si Jano itd.
Biele se k mlieko, rumene ko ruse,
Od vele liepote svudara uju se.
Vajmeh si Jano, itd.
Sluih ga podpuno za dvije godine
Rad vilah, za kojih sardce moje gine.
Vajmeh si Jano, itd.
Za ljubav njihovu naparljen ja hoiljob
Ko mirno magare darvima i vodah.
Vajmeh si Jano, itd.

 334
Sto god se nam doma nositi imalo,
Ja za njih izmienit, sardce mi igralo.
Vajmeh si Jano, itd.
I jutrom i po obied, takodjer veerom
Ja za njih iztrudib podpunom svedj mierom
Vajmeh si Jano itd.
Ali ovi zamani svi trudi mi biehu,
Usliit nevoljna gdie me one nehtiehu.
Vajmeh si Jano, itd.
Ja pitah, ja prosih, k trudi moi htiehu,
Ali mi nemile nedase utiehu.
Vajmeh si Jano, itd.
to kada ja vidih, moj udes stah kleti,
I klelvam nadarih oni plod prokleti.
Vajmeh si Jano, itd.
I on as pobiegoh iz morske to strane,
I rukam koludrim izlieih me rane.
Ne vee Jano, na sardcu rano,
Ni ve Uljano, alosti ma!

9.
0DD1ELJENJE V1EREN1KA.
Dielit u se moj ivotu,
I od tebe sad dieliti,
I toliku ivu liepotu,
Duo moja, ostaviti.
Jaoh, gdie tuan da obratim
Sad nesrene me stupaje,
iem li tuan da prikratim,
iem se ivot moj skonaje?
Jur se dielim, i otit u
U istone rodne strane,
Nu pri sebi svedj nosit u
Tv lieposti izabrane.

- 335 Jar drag ures tvoga lica,

iem se hrani me sardace,
Svud e biti ma diklica
I veselo me sunace.
Ti si, brae, vazda bila
Svud u tminah sunce meni.
Ti si ivot moj ljubila,
Sladki raju moj udjeni.
Tako ufam sa svom moi
U licpotu Ivu visoku,
Da e u dne i u noi
Ljubit mene u izloku.
Bez sumnje u svud hoditi,
I bez straha mirno dosti;
Pokle me e svud ljubiti
Ti, udjena ma svietlosti.
Kad na rodne dudjem strane,
Svud u slavit, ma gospoje,
Tve lieposti izabrane,
Ke stravie sardce moje.
Ja gdiegodi budem tada,
Svud e ti moj ivot biti.
Nescien', da e mo ikada
Iz me tune misli iziti.
Razmiljat u svud u sebi,
Je li sladkoj dui mojoj
Sad ugodno, da pod nebi
Darim tuan svedj nepokoj?
to li mi e na to rieti,
Trudi za ste blago koje,"
Zna li brae, da na svieti
Ti si sama blago moje.
Nu me trude i gorkosti
Odluit u tuan tada
Sve na slavu tve lieposti,
Ki ivotom mojim vlada.

- 336 I vee ti negovorim,

Drag ivota sardca moga,
Neg u ognju da sve gorim
Cie uresa draga tvoga.
A nosit u, ma svietlosti,
Svud pri sebi tvoje ime,
I ti kadgod cie milosti
Da daj mislim pohodi me.
Ja se, brace, ve odpravljam
Od lieposti rajske tvoje:
Ali s tobom sad ostavljam
Duu, ivot, sardce moje.
S Bogom, duo m& ljubljena,
S Bogom, drago me" sardace,
S Bogom, vilo ma" udjena,
S Bogom, svietlo me sunace.

IO.
VILI LJUBLJENOJ.
Za utiei plam ljubljeni
Na daleke bieim kraje :
Nu zaludu, vajmeh meni,
Stie ljubav, krilata je.
Kudgod idem, svud svakako
Sliedi ljubav mene u meni:
Smartnu u bedri nosi tako
Strielu jelen izranjeni.
Gdiegodi sam, tisukrati
S tebe umirem, ma ljubavi,
Svud me ini uzdisati
Tvd spomena, ka me stravi.

 33T
Sred sardca mi uzdisana
Liepa slika tva boravi
Zlatnom strielom udielana
Silna boga od ljubavi.
Tko te vidi, koga rani
Jednom rajska tva" liepota,
to se brani, sve j' zamani,
Robovat je do ivota.
Striela 'e pogled tvoj ljubljeni,
Verige su zlatni prami,
Rob sam uvdk, vajmeh meni,
Medju ranam i suzami.
Rob sam ali liepe vile,
To je slava tube moje:
Liepe vile nu nemile.
To me- uzroi nepokoje.
Ako liepa, zato huda,
Ako huda zato draga,
Neznam, nu si meni svuda
Kako liepa, ta neblaga.
Takva liepos s takom udi
Nije podobna da prebiva :
Oli manje liepa budi ,
Ili vema milostiva.
Liepa 'e bila i Venere ,
Pae od liepieh izgled pravi :
Nu jednako bi bez miere
Liepa, i blaga u ljubavi.
Trojanski oganj, liepa Elena,
Liepa Jole slavna uvike,
I u prednja ta vremena
Glasovite svekolike,
Svekolike ljubljene su ,
I iviet e zato u slavi;
Nebarna je svomu udesu
Liepos , ka" je bez ljubavi.
22

 338
Da li sama ti na sviti
udo, nakaz od lieposti
Tako hoe udo biti
Glasovite bez milosti ?
Nu u sardcu ini mi se,
Ljubljeni mi bog govori:
,,Dospiej korit, ustavi se;
Krivine su tvi prikori.
Tko zna , da i liepa tvoja
Na izgled vilah i boica' ,
Huda ostavi diela svoja,
I smili se ljubovnica.
Stalnu slubu ljubav prosi
I ufanje stanovito:
Ljubi , ufaj i podnosi ,
Slui milo i vickovito.
Stanac kami najposlije
Neprestavna kap udube:
S esta udarca najvarlije
Vidio sam pasti dube.
Tako sardca liepieh vila'
Na svarhu e pred obiti
Neprestavnieh suzah sila
I uzdasi viekoviti."

- 339 11.
VILI NEHARNOJ.
More ore , sije ale,
1 hita vietar plah,
Ufanja i hvale
Tko stavlja u enah.
ena je zle udi,
Kriepka stat nemoe :
Ljudi su prem ludi ,
Ki se njoj podloe.
Venac se njom vije ;
I tad se oholi,
ovieka kad sbije ,
I kad mu odoli.

1*.
EST1T0S POGLEDA.
estit e se, duo , zvati
Sve dni svoje u ivotu ,
Tko s pogledom uivati
Bude rajsku tvu liepotu.
estitiji nu je vele
Sred razblude i pokoja ,
Cie lieposti tvoje mile
Tko uzdie , liepa moja.
Preestit je pak u sebi,
Tko uzdiu milo i drago
Uzdisati ini tebi ,
Od moe due sladko blago.
Noas u snu , duo i vilo ,
Vidich rajsku liepos tvoju,
Garlei se s tobom milo
Gdie uivah u pokoju;
22*

 340
Ter razbludne mnoge riei
Govorae tunu meni:
Ka* te rani , ta te liei ,
O pokoju moj udjeni !"
Kad nevoljan i pretuan
Sladki sanak svargoh s sebe:
Tad pun tuge ostah tuan,
I nenajdoh, duo, tebe.
Da ako mi san ljubljeni
Tak zadade gorku alos ,
Da bolesti moje u meni
Mogu ganut tvoju mlados:
O udjena ma gospodje ,
O kraljice mojih elja',
Ah, da prie ti dan dodje
Od radosti i veselja!
Da ja steem tvu liepotu ,
Da ja najdem sve me blago ,
I da vratim mom ivotu,
Sladka duo, sArdce drago.
Jer bez tebe jaoh je meni ,
I ivota , duo , nije ,
Sladki raju ah udjeni,
Ah jaoh, da te steem prie.
Otvori mi , ah, otvori
Bielje od liera parsi tvoje ,
Neka vidim , u em stoji
Izranjeno sardee moje.

 341
13
OSVTA POKAJANA.
O presladki moj ivotu,
O udjena ma ljubavi,
Nedaj , da mre , jaoh , tko slavi
Angeosku tvii liepotu.
Ranjeno je sardce moje
Kroz drag ures tvoj jedini;
Duo, milos tva uini,
Da svedj gledam lice tvoje.
Dopusti mi, sladki raju,
Drag uivat ures mili,
U ljubljenoj dojdi sili
Tvom lieposti meni sjati.
emu 'e liepos tva" gizdava
l ljubljeni cviet mladosti,
Ako 'e uresa tvoga slava
I moj ivot bez milosti?
Dali, vajmeh, i prehuda
Tiem se ljubav ma' odvrati ?
To je plaa mojieh trudah.
Koju ufah doekati?
To li liep dar moje suze
Sad su ovo doekale ,
Bez prestanka koje su se
Grozno za te prolievale ?
To li ovako ti ostavi,
Jaoh , jednoga , ki za tebe ,
I cie tvoje ki ljubavi
Sam ostavi tuan sebe?
Ja za zdravlje molih tvoje,
A ti mene, htie karati,
Tere ovako suze moje
I me trude ne poznati.

 342
Ja te hvalih , ja te slavih
Od iztoka do zapada ,
U vieku te neostavih ,
A ti ostavi mene sada.
Ja darovah tvoj lieposti
Vas moj ivot: a ti meni
Puna svake nemilosti
Dava nemir neizreeni.
Nemoj cienit, o nemila,
Da od Vinjega s gora s nebi
Za injenja tva himbena
Nee doi plaa tebi.
Neumarli Boe, koga
Desnica je jaka toli ,
uj ovako nesrenoga ,
Ki te sa svim sarcem moli.
Polji osvetu otru s gara,
Nepodnesi , Boe , ovoga :
Ili nebo i sviet shar',
Nepodnesi suda tvoga!
Ali, vajmeh, to ovo velim?
Jaoh , ali sam izvan sebe !
SladUi raju , ja neelim
Ino negli mirnu tebe.
I prije se oi moje
Vieniem mrakom zatvorile,
Neg li drugu, ma gospoje,
Izvan tebe obljubile.
Vierno ufam u tvu milos,
Da me nee ostaviti,
Jer nemila ni'e tva lipos
Za ljubav me umoriti.
U toliko, moj ivotu,
Nebrani mi dat vidieti
Da daj u snu tvu liepotu,
Za kom ivem ja na svieti.

 343
Gdie sunca nij' sred nebesah
Ti izteci, sunce moje,
I dragoga puna uresa
Objavi mi zrake tvoje.
Da no, ka mi vid zasliepi,
Oddieli se i utee,
Kad premili i preliepi
Tvojieh oih zrak iztee.
Hodi, hodi, razlog prosi,
Mom pogledu da se ukae
Izpod zlata rudih kosi'
Sunce od sunca vele drae.
Hodi, hodi, nestoj vee,
Zatonice me ljubavi,
I za smirit moje smee
Rajski pogled tvoj mi objavi.
Hod, hodi, ve se pusti
Na celove dragu tvomu,
Ki e tvojieh posred usti'
Grob iznai duhu svomu.
Ah, koje e slasti mile
U mom krilu uivati,
Kad razbludne tvoje strile
Meni ljubav tva odvrati!
S bogom dakle, dobro moje,
S bogom, dragi moj ivotu,
Smilujmi se, ma gospoje,
Kroz svu rajsku tvu Hepotu.

 344 14RAPM10 SVIETDJE PRIJATELJA.

Svietovae predragoga
Radmio pastir druga svoga,
Gdie se bie"e pri hladencu
Sastd s njime dubja u siencu:
Ljubimire, tve ljubljeno
to ti 'e lice preobraeno,
I prolietje tvoje bilo
Kako u rue rumenilo?
A u bliedu tvomu licu
Samo goi sad ruicu,
Vinograd si vas posieko,
Psi ti pusto lou mlieko.
Kosaru ti njiva plodi,
U nita ti lieto odhodi,
Priletie ve neroje,
Neplodno je stado tvoje.
Penicu ti mravi pliene
Sred livade neponjene;
Dubje ti je posieeno,
Voe raste nehatreno.
Stadu niegda predragomu
Vuk je sada pastir tvomu,
Druzi u strane svoje vuku
Tvoju stoku, tvoju muku.
Izgleda' se, kako radi
Oko neve Ljubmir mladi,
Vinograd je druziem hrana:
Zgrada 'e tebi neokopana.
O Ljubmire, o Ljubmire,
Evo t' boje i me" vire,
Skoro e se htiet kajati,
A vremena ne imati."

 345
Odgovor mu Ljubmir neda,
Kroz oko ga neg pogleda :
Ljubica je, ree, kriva
Svemu temu, i sve uiva.
Ja je ljubim, i ljubit u,
Za nju ivot izgubit u:
Ostalo u sve pustiti,
A samo u nju ljubiti."

15.
GODIfflCAM ZAINKA
Baka u bieloj poculici
Vodi kolo po ulici.
U tom kolu Anka bosa
I njom Kate kukunosa.
Izldrka se jo Pavica
I Stanula garbavica ;
A Nukla ih gleda iz strane,
Sviri u surlu od fontone.
Lucia se bani i kree
I nogami uzgun mee.
A pdrknjaa Parc-Tomua
S Priekoga ih gleda i slua.
Kolovodja doim zgazi
Padoe joj puni spazi.
Uzee se njom rugati,
Ona im roge omicati
Velei im : Ja sam vila
Cienjena od svieh vazda bila;
Mene Stojan jes prosio
I za ljubu svu dvorio."
Doim one mlade igraju,
Ovu piesmu zadinaju :

 346
Od garbave mi smo ulice,
Glasovite godinice.
Zasve da smo bagurave ,
Ohole smo sasma glare.
Ako nam se vino brani ,
Svaka sobom tikvu hrani.
to paljavca prikupimo,
Na tom vina mi kupimo.
to smo tuste pak mahae.
Komin dava nam harae.
Bolji bokun, pretlje zelje
Na je pokoj i veselje.
Hi smo kutli bez ruice
I pokrovci od skrinjice.
Mi smo nita svi ujedno,
Zaviimo svi zajedno :
Badanj juhe, tovar mesa,
U svemu smo za niesa.

16.
MOMI, KAD JU MLADEENJA NA STAN VODI.
Prem kadara pramalietje
Sve razliko plodi cvietje
Prem kad tance vile izvode
Kod hladenca bistre vode,
I kad slavi u ljuvezni
Bez prestanka poje piesni:
Po tebe se, duo, upravi
Mladi hrabar u ljubavi,
Tere tebe na stan vodi,
Gdie veselo poju hodi.
Tere slavno ono vrlme
Naruuje dobro svime :

 347
Poznati e, duo, tvoga
U svih dielih izvarsnoga ;
Jer viernosti sad njegove
Po svietu se astno slove.
Sada ures tvoj gizdavi
I svu viernos zanj postavi.
Ter ljubavi tvom ga obhiti,
Ako hoe mirna biti.
Budi s rodom ljubezniva,
A urese tvoga uiva';
I njim budi udi blaga,
O sestrice mila i draga.
Tako ete cviet mladosti
Provoditi u radosti.
I vidieti plod estiti
Tja do starieh vaieh liti.

17.
KAE GOSPOJI, KAKO SE BVR1EDJENA PITA PROTENJA.
Patka 1 Ova je piesma tiskana ve gori na sirani 60. pod
naslovom Zorki uvriedjenoj : " ali budne da je u ovom
rukopistt dua, i da niekoje strofe drugaie glase, opet
ju cielu ovdie meemo.

0 gospoje liepa, koja

Zanosi me sladko odvie,
U koj ive, po koj moja
Uzdiui dua izdie,
U kojoj je ma najvea
Radost, pokoj, mir i srea.

 348
Tvoja osveta zatonica
Sa mnom tuniem mira nee,
Neg iz neba tvoga lica
Na me ognjene strieli izmee,
Da me shara, spari, umori
Tries od trieska tei i gori,
iem me strielja, iem me ranja
Pogled, glasnik tvoga gnjiva,
Ki za smesti moja ufanja
ije pogledu mom protiva,
S kiem iz ela tvoga izleta
Na moj poraz teka osveta:
Evo t' padam na koliena,
I pred tobom klanjam lice:
Uzmi osvetu, ma ljubljena,
Ma gospoje, ma kraljice,
Ka od mene hara uze,
Sardce niekad, sada suze.
Uzmi osvetu, moj pokoju,
Tvoju izpunit elju ustani ;
Momu u sardcu sliku tvoju
Smionom rukom eljno rani.
Evo t' sardca, evo t' parsi,
Mojom karvi moj grieh smarsi.
Evo u gorkoj krivac smei
Item milos, ma jedina,
Ako milos moe stei
Neizmierna ma krivina;
Da udarcem jedniem vee
Svari sa mnom me" nesree.
Item milos, da odoli
M smart srena tvoj osveti,
Kad s uzroka liepa toli
Budem ivot moj dospieti;
Kad tve osvete momu uzbudu
Griehu plata, lieci trudu.

 349 Nu ako ti si, ma gizdava,

Dua, kojom ivem samo :
Dua viek nam smart nedava,
Od ke" ivot svi primamo ;
Martvu tielu ona iva
Vlast ivuu udieljiva.
Ako od sunca svietlu sliku
Tvoje rajsko lice hrani :
Smartnu tamnos, znaj, da viku
Neporadja zrak sunani;
Pae on svietlos svietu odi
U dohodu svom dovodi.
Ah, ivotu moj ljubljeni,
Moja duo, sunce moje,
Nemoj jae planu meni
Prilagati nepokoje,
Ako krivcu, ki se kaje,
Krivina ista pedepsa je.
Pedepsa mi grieh isti je
Od pedepse tei sada;
Jer pedepsa pr umije,
Nu krivina ne nikada ;
Koja, vajmeh, po sve vrieme
Svom spomenom ranjat e me.
A nada sve smflrtne vaje,
Ke dostojim s grieha moga,
Meni boles najvea je
S tvoga lica osvetnoga,
Vide poar u njem sada,
Gdie ma radost bi niekada.
Pokli, vajmeh, ki se zae
Gnjiev pravednu sardcu u tvomu,
Striel je huda, tries je pae,
Pae smart je s&rdcu ovomu,
Da sred gorka nepokoja
Mre neumiru dua moja.

 350
Ako ti si, m& gospoje,
Nebeskomu slina uresu,
Ako nebu vedrom tvoje
Oi liepe priline su,
Ako izhodi zora biela
Iz iztoka tvoga eia:
Oblak sardjbe tve mi uzroi
Groznieh suzah da smueni;
Cnjievan pogled iz tvieh oi'
Vedra iz neba tries je meni;
A iz ela se tvoga otvora
Meni tamnos, druziem zora.
Ah, Sto velim? zora i meni,
Liepa moja, tvoje 'e elo :
Nu mi odtole dan udjeni
Nesja i sunce me" veselo:
A i da sine, pla mi brani
Mo uivat zrak sunani.
Zora 'e meni, nu ne zora
Ka" slavicim zvana ustaje,
Ka" iz rajskieh hode dvorab
Naviesnica sunana je
Prosipaju svoga iz krila
Plodne rose, cvietja mila.
Zora 'e, k& se esto oglasi
Kroz cviljenje moje ljuto;
Koj su vietric moji uzdasi,
Cvietje ufanje nu svenuto ;
Rosa moj pla, kiem su odvee
Uzrastiele moe nesree.
Oblak, ki mi sunce krije,
Sunce, u pla me ke razinja,
Pla, kojemu slike nije,
Slika od smarti, smartna tmina
Tvoj je pogled razsareni,
Ma preliepa, tunu meni.

 351
Prie oblaka grom me obsine,
Prie groma tries me udara,
Prie trieska smart me ukine,
Prie smdrti boles shara,
Suze utope, jadi ustrile
Kroz poglede tve nemile.
Prosti, i napried sardjbi neda",
Prosti onomu, vajmeh, prosti,
Ki sve zloe sam spovieda
Pred prestoljem tve" lieposti;
Prosti, i na moj grieh prehudi
Vea od grieha milos budi.
Vidim, da je sve zamani;
Ni'e milosti, vajmeh, nije ;
Tve" preliepo cvietje hrani
Same u sebi ljute zmije;
Pokli, vajmeh, moj dalee
Svaku milos grieh pretiee.
Ah, nebesa, ah namiero,
Nenavidne hude sree,
Ah nestalno moje pero,
Ah, me piesni tate odvee,
Zaplatiti sad vi ete
Moje zloe, moje osvete!
Razkidane na sto dlla',
Hude knjige, jur stojite,
Ke vaega sred carnila
Me" bolesti bilieite,
Nek u vami mira nije,
iem vas silni vietar vije.
Peplesane, razmetnute,
Po svim stranam razneene
Sviedoite tuge ljute,
Ke raznose gorko mene,
Da se u vami vidit bude
Smartni bilieg me osude.

This book ^d be njurned^to

the Library on or before the last
Sta A^olfive cents a day ta incmred
b^etaTn^ngitbevondthespeoned
timp'lease return promptly.