Boidar S.

Milenovi

TEORIJA I PRIMENA

THEORY AND APPLICATIONS

UNIVERZITET U NIU
FAKULTET ZATITE NA RADU
NI 2000.

II

EKOLOKA EKONOMIJA

Izdava:
Univerzitet u Niu, Fakultet zatite na radu, 18000 Ni, arnojevia 10a
Telefon: 381.018/48-390, 018/529-821, 018/529-767
Telefaks: 381.018/49-962
Izvrni izdava:
Centar za ekonomska istraivanja Europrojekt,
18000 Ni, Stanoja Glavaa 54. Telefon/Fax: 381.018/590-062
Za izdavaa:
Prof. dr Nenad ivkovi
Copyright Boidar S Milenovi, 2000.
Sva prava pridrana. Ni jedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan u bilo kom vidu i
na bilo koji nain putem korienja elektronskih, mehanikih fotokopirnih ili drugih
sredstava, u delovima ili u celini, bez saglasnosti vlasnika navedenih izvora, izdavaa i
autora knjige.
Lektura i korektura: Verica Novakov
Korice: Avramovi Rodoljub
tampa: Grafiko preduzee Sven, 18000 Ni, Stojana Novakovia 10
Tira: 500
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
330.34:504.06(075.8)
MILENOVI, Boidar S.
Ekoloka ekonomija: teorija i primena = Environmental Economics : Theory
and Applications / Boidar S. Milenovi. - Ni Fakultet zatite na radu 2000
(Ni: Sven). - XIII, 368 str. : graf. prikazi : 24 sm
Slika autora. - Tira 500. - Beleka o autoru: str. III. - Objanjenja pojmova:
str. 351 - 363. - Bibliografija: str. 364 - 368
504.75.003.1(075.8)
a) ivotna sredina - Privredni razvoj
b) Ekologija - Ekonomski aspekt
ID=78923788

EKOLOKA EKONOMIJA

III

BELEKA O AUTORU

Boidar S. Milenovi roen je 1941. godine u agrovcu, nedaleko od Nia. Ekonomski fakultet i magistarske
studije zavrio je na Univerzitetu u Niu. Doktorirao je na
Univerzitetu u Novom Sadu.
Po zavretku studija radio je 10 godina u privredi,
preteno na poslovima rukovoenja u nekoliko preduzea i
institucija. Nakon doktoriranja radio je krae vreme kao
profesor Teorije trita i cena na Ekonomskom fakultetu
Univerziteta u Pritini, a zatim kao profesor Ekonomije na
Fakultetu zatite na radu Univerziteta u Niu i Mikroekonomije na Fakultetu za menadment Univerziteta Braa Kari. Sada je profesor
Marketinga na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo Univerziteta Braa Kari u
Beogradu.
Pre ove knjige profesor Boidar Milenovi je objavio sedam naunih monografija i udbenika: 1. Marketing istraivanje kao faktor povezivanja proizvodnih i
prometnih organizacija (Ekonomika, Ni, 1977), 2. Istraivanje trita (Savremena
administracija, Beograd, 1979). 3. Istraivanje ponaanja potroaa (Institut za
unapreenje robnog prometa, Beograd, 1986, 4. Mikroekonomija (Fakultet za
menadment Univerziteta Braa Kari, Beograd, 1992), 5. Ekoloka ekonomija:
ekonomski razvoj i ivotna sredina (Fakultet zatite na radu, Ni, 1996), 6. Marketing menadment u kanalima distribucije (Fakultet za trgovinu i bankarstvo Univerziteta Braa Kari, Beograd 1998); 7. Mikroekonomija teorija i primena,
(Fakutet za trgovinu i bankarstvo Univerziteta BK, Beograd 1998).
Kao koautor profesor Milenovi objavio je tri knjige: 1. Marketing u akciji
(Centar za ekonomska istraivanja Europrojekt, Ni, 1994), 2. Kvalitet ivotne
sredine i ekonomski razvoj (Fakultet zatite na radu Univerziteta u Niu, 1998) i
Privreda i ivotna sredina (Fakultet zatite na radu Univerziteta u Niu, 1999).
Pored navedenih naunih monografija i udbenika, profesor Boidar Milenovi objavio je i 110 naunih priloga i lanaka, preteno u domaim naunim i
strunim asopisima i publikacijama. Uestvovao je sa referatima i naunim prilozima na 80 domaih i meunarodnih naunih skupova i simpozijuma.
Uporedo sa radom u oblasti obrazovanja profesor Boidar Milenovi se bavi
naunim istraivanjem i konsaltingom u oblasti mikroekonomije i marketinga.

IV

EKOLOKA EKONOMIJA

SKRAENI SADRAJ / BRIEF CONTENTS

PREDGOVOR / INTRODUCTION
Poglavlje 1 / Chapter 1
EKONOMSKA NAUKA I IVOTNA SREDINA / ECONOMICS
AND ENVIRONMENT
Ljudi i priroda / Humans and Nature
Proces konceptualizacije ivotne sredine / Environment
conceptualization Process
Shvatanje uticaja na ivotnu sredinu / Understanding the Impact on
Environment
Razvoj koncepta ekoloke ekonomije / Development of Environmental
Economics Concept
Poglavlje 2 / Chapter 2
TRADICIONALNI PRISTUP EKONOMSKOM RAZVOJU /
TRADITIONAL APPROACH TO THE ECONOMIC
DEVELOPMENT
Ekonomski rast i razvoj / Economic Growth and Development
Ekonomski i drutveni razvoj / Economic and Social Development
Evolucija shvatanja ekonomskog razvoja / Economic Development
Understanding Evolution
Faktori ekonomskog razvoja / Economic Development Factors
Razvoj kao strukturna promena / Development as the Structural Change
Merenje ekonomskog razvoja / Measurement of Economic
Development
Poglavlje 3 / Chapter 3
EKOSOCIJALNI SISTEM / ECOSOCIAL SYSTEM
Pojam i struktura ekosocijalnog sistema / Definition and Structure of
Ecosocial System
Vitalnost ekosocijalnog sistema / Vitality of Ecosocial System
Interakcioni odnosi u ekosocijalnom sistemu / Interaction Relationships
in Ecosocial Syistem
Ravnotea i neravnotea u ekosocijalnom sistemu / Equilibrium and
Disequilibrium in Ecosocial System

5
16
26
33

41
43
45
51
71
78

89
91
92
97

EKOLOKA EKONOMIJA

Globalna ekonomska i ekoloka meuzavisnost / Global Economic and

Environmental Inerdependences
Pogled na svet, etika i ivotna sredina / Worldview, Ethics and
Environment
Poglavlje 4 / Chapter 4
PRIVREDA I PRIRODNO OKRUENJE / ECONOMIC
AND NATURAL ENVIRONMENT
Ekonomske funkcije ivotne sredine / Economic Functions of
Environment
Uticaj privrede na ivotnu sredinu / The Impact of Economy on
Environment
Modeliranje odnosa izmeu privrede i ivotne sredine / Modeling of
Relationships between Economy and Environment
Povezanost emisija, kvaliteta ambijenta i teta u ivotnoj sredini /
Linkage of Emissions, Ambient Quality and Environmental Damages
Tipovi zagaujuih materija / Types of Pollutants
Kratkorona i dugorona perspektiva odnosa privrede i prirodnog
okruenja / Short-run and Long-run Perspective of Relationships
between Economy and Environment
Poglavlje 5 / Chapter 5
EKOLOKI ISHODI EKONOMSKOG RAZVOJA /
ENVIRONMENTAL ISSUES OF ECONOMIC DEVELOPMENT
Klasifikacija ekolokih ishoda / Classification of Environmental Issues
Globalni ekoloki ishodi / Global Environmental Issues
Regionalni i lokalni ekoloki ishodi / Regional and Local Environmental
Issues
Ekoloki ishodi meunarodne saradnje / Environmental Issues of
International Cooperation
Ekoloki ishodi meunarodne trgovine / Environmental Issues of
International Exchange
Poglavlje 6 / Chapter 6
EKOLOKI PROBLEMI: NEUSPEH TRITA /
ENVIRONMENTAL PROBLEMS: MARKET FAILURE
Eksterna ekonomija i disekonomija / External Economy and
Diseconomy
Zagaenje i tetni efekti / Pollution and damage effects
Nedostaci sistema trine ekonomije / Failures of Mrket Economy
Systems
Kvalitet ivotne sredine kao javno dobro / Environmental Quality as
Public Goods

V
107
109

115
116
124
132
135

139

141
142
150
158
162

169
170
172
173

VI

EKOLOKA EKONOMIJA

Ekoloki problemi kao eksterni efekti / Environmental Problems as

External effects
Odsustvo prava svojine kao izvor ekolokih problema / Nonexistence
Property Rights as Cause of Environmental Problems
Internizacija eksternih efekata / Internalizing External Effects
Poglavlje 7 / Chapter 7
EKONOMSKA ANALIZA EKOLOKIH PROBLEMA /
ECONOMIC ANALYSIS OF ENVIRONMENTAL PROBLEMS
Modeliranje reenja za ekoloke probleme / Modeling Solutions for
Environmental Problems
Princip jednakih graninih trokova / The Equimarginal pripciple
Analiza uticaja na ivotnu sredinu / Impact Analysis on Environment
Anailza trokova i efektivnosti / Cost-Effectiveness Analysis
Analiza trokova i koristi / Cost-Benefit Analysis
Ocenjivanje ekolokih projekata / Environmental Projects Assessment
Ekonomska efikasnost i dugorona odrivost / Economic Efficiency and
Long-run Sustainability
Poglavlje 8 / Chapter 8
EKONOMIJA KVALITETA IVOTNE SREDINE /
ENVIRONMENTAL QUALITY ECONOMICS
Kvalitet ivotne sredine kao globalni cilj / Environmental Quality as
Global Goal
Razliiti pristupi vrednovanju kvaliteta ivotne sredine / Various
Approaches to Environmental Quality Valuation
Vrednovanje trinih dobara i usluga / Market Goods and Services
Valuation
Vrednovanje netrinih dobara i usluga / Nonmarket Goods and
Services Valuation
Metode vrednovanja dobara i usluga ivotne sredine / Valuation
Methods of Environmental Goods and Services
Analiza ekolokog rizika / Environmental Risk Analysis
Poglavlje 9 /Chapter 9
EKONOMIJA ODRIVOG RAZVOJA / SUSTAINABLE
DEVELOPMENT ECONOMICS
Koncept odrivog razvoja / Sustainable Development Concept
Razliita shvatanja odrivosti razvoja / Various Understanding of
Development Sustainability
Kratkorona i dugorona perspektiva odrivog razvoja / Short-run and
Long-run Perspective of Sustainable Development
Ostvarivanje odrivog razvoja / Achieving of Sustainable Development

178
184
191

193
208
210
212
213
216
221

223
224
225
226
234
245

261
264
267
270

EKOLOKA EKONOMIJA

Pokazatelji odrivosti razvoja / The Indicators of Development

Sustainability
Prevencija zagaenja ivotne sredine / Environment Pollution Prevention
Politika odrivog ekonomskog razvoja / Policy of Sustainable Economic
Development
Poglavlje 10 / Chapter 10
ANALIZA EKOLOKE POLITIKE / ENVIRONMENT POLICY
ANALYSIS
Pojam i svrha ekoloke politike / Definition and Purpose of
Environmental Policy
Globalni ekoloki ciljevi / Global Environmental Goals
Razvoj ekoloke politike / Environmental Policy Development
Kriterijumi vrednovanja ekoloke politike / Criteria for Evaluating
Environment Policies
Principi ekoloke politike / Environmental Policy Principles
Instrumenti ekoloke politike / Environmetal Policy Instruments
Kriterijumi izbora instrumenata ekoloke politike / Choice Criteria of
Environmental Policy Instruments
Regulativni instrumenti ekoloke politike / Regulatory Instruments of
Environmental Policy
Ekonomski instrumenti ekoloke politike / Economic Instruments of
Environmental Policy
Integrisanje ostalih politika sa ekolokom politikom / Integrating others
Policies with Environmental Policy

VII
275
283
288

291
293
296
306
308
314
316
318
328
348

OBJANJENJA ODABRANIH POJMOVA / SELECTED

TERMS EXPANATIONS

351

ODABRANA LITERATURA / SELECTED READINGS

364

VIII

EKOLOKA EKONOMIJA

SADRAJ
PREDGOVOR

Poglavlje 1
EKONOMSKA NAUKA I IVOTNA SREDINA
LJUDI I PRIRODA
Prirodno okruenje i razvoj
Rast ljudske populacije
Korienje resursa
Degradacija i zagaenje ivotne sredine
Povezanost populacije, korienja resursa i degradacije ivotne
sredine
PROCES KONCEPTUALIZACIJE IVOTNE SREDINE
Posmatranje odnosa prirode i drutva
Razliiti pristupi razmatranju ivotne sredine
Razumevanje procesa u ivotnoj sredini
Uticaj ekolokog pristupa na istraivake i drutvene procese
SHVATANJE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
Sistemski pristup
Primena analize ivotnog ciklusa
Zamerke sistemskom pristupu
RAZVOJ KONCEPTA EKOLOKE EKONOMIJE
Promene u ekonomskom nainu razmiljanja
Povenje sposobnosti predvianja uticaja na ivotnu sredinu
Koncept odrivog ekonomskog sistema

5
5
7
9
12
13
16
16
19
20
24
26
26
27
29
33
33
34
36

Poglavlje 2
TRADICIONALNI PRISTUP EKONOMSKOM RAZVOJU
EKONOMSKI RAST I RAZVOJ
EKONOMSKI I DRUTVENI RAZVOJ
EVOLUCIJA SHVATANJA EKONOMSKOG RAZVOJA
FAKTORI EKONOMSKOG RAZVOJA
Pojam i klasifikacija faktora ekonomskog razvoja
Ljudski kapital
Znanje
Prirodni resursi
Fiziki kapital

41
43
45
51

51
55
56
57
59

EKOLOKA EKONOMIJA

Tehnoloka unapreenja
RAZVOJ KAO STRUKTURNA PROMENA
Pojam i vrste strukturnih promena
Promene u strukturi potranje
Promene u strukturi radne snage
Promene u strukturi finalnog autputa
Ostale strukturne promene
Strukturne promene i ravnoteni razvoj
Ogranienja strukturnim promenama
MERENJE EKONOMSKOG RAZVOJA
Mogunosti merenja ekonomskog razvoja
Tradicionalni pokazatelji ekonomskog razvoja
Osnovni pokazatelji
Nivo nasuprot stopi ekonomskog razvoja
Socijalni pokazatelji ekonomskog razvoja
Pokazatelji ekonomske nejednakosti

Meunarodna uporedivost pokazatelja ekonomskog razvoja

IX
63
71
71
71
73
74
75
76
77
78
78
79
79
81
83
85
87

Poglavlje 3
EKOSOCIJALNI SISTEM
POJAM I STRUKTURA EKOSOCIJALNOG SISTEMA
VITALNOST EKOSOCIJALNOG SISTEMA
INTERAKCIONI ODNOSI U EKOSOCIJALNOM SISTEMU
Meuzavisnost elemenata ekosocijalnog sistema
Promene koje utiu na interakcione odnose
Uticaj ljudskih interesa na interakcione odnose
RAVNOTEA I NERAVNOTEA U EKOSOCIJALNOM SISTEMU
Uticaj korienja inputa ekonomskog sistema na ravnoteu
Eksploatacija atmosfere
Eksploatacija hidrosfere
Eksploatacija litosfere
Eksploatacija flore
Eksploatacija faune
Eksploatacija mikroorganizama

Uticaj izlaznih efekata ekonomskog sistema na ravnoteu

Emisije u atmosferu
Emisije u hidrosferu
Emisije u litosferu

GLOBALNA EKONOMSKA I EKOLOKA MEUZAVISNOST

POGLED NA SVET, ETIKA I IVOTNA SREDINA
Zemlja kao neogranieni resurs razvoja
Zemlja kao vasionski brod
Trajno odrivi ivot na Zemlji

89
91
92
92
93
95
97
98
99
99
100
102
103
103
103
104
105
106
107
109
110
111
112

EKOLOKA EKONOMIJA

Poglavlje 4
PRIVREDA I PRIRODNO OKRUENJE
EKONOMSKE FUNKCIJE IVOTNE SREDINE
UTICAJ PRIVREDE NA IVOTNU SREDINU
Korienje prirodnih resursa kao inputa ekonomskog sistema
Korienje prirodnog okruenja kao prostora za izbacivanje reziduala
ekonomskog sistema
Identifikacija uzronika tete u ivotnoj sredini
Identifikacija izvora uzronika tete u ivotnoj sredini
Identifikacija obima tete u ivotnoj sredini
Identifikacija razloga stvaranja tete u ivotnoj sredini
Identifikacija podsticaja za smanjenje ili spreavanje tete

MODELIRANJE ODNOSA IZMEU PRIVREDE I IVOTNE

SREDINE
Osnovni model ekonomskih aktivnosti
Input-autput model odnosa privrede i ivotne sredine
Model materijalnih tokova izmeu privrede i ivotne sredine
POVEZANOST EMISIJA, KVALITETA AMBIJENTA I TETA U
IVOTNOJ SREDINI
VRSTE ZAGAUJUIH MATERIJA
Kumulativne i nekumulativne zagaujue materije
Zagaujue materije lokalnog, regionalnog i globalnog uticaja
Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih i neprepoznatljivih
izvora
Zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija
KRATKORONA I DUGORONA PERSPEKTIVA ODNOSA
PRIVREDE I PRIRODNOG OKRURENJA

115
116
117
119
119
120
120
121
123
124
125
127
128
132
135
135
137
138
138
139

Poglavlje 5
EKOLOKI ISHODI EKONOMSKOG RAZVOJA
KLASIFIKACIJA EKOLOKIH ISHODA
GLOBALNI EKOLOKI ISHODI
Klimatske promene
Smanjenje ozonskog omotaa
Smanjenje bioloke raznovrsnosti
REGIONALNI I LOKALNI EKOLOKI ISHODI
Kisele padavine
Hemikalije
Promet opasnog otpada
Smanjenje obradivih povrina i degradacija tla
EKOLOKI ISHODI MEUNARODNE SARADNJE
Ekoloki aspekti meunarodne pomoi
Ekoloki aspekti meunarodnih investicija

141
142
142
144
146
150
150
151
153
156
158
159
160

EKOLOKA EKONOMIJA

EKOLOKI ISHODI MEUNARODNE TRGOVINE

Koncept meunarodne slobodne trgovine
Dobra ivotne sredine i meunarodna razmena
Komparativna prednost i kvalitet ivotne sredine
Politika meunarodne razmene kao instrument zatite ivotne
sredine

XI
162
162
163
164
166

Poglavlje 6
EKOLOKI PROBLEMI: NEUSPEH TRITA
EKSTERNA EKONOMIJA I DISEKONOMIJA
ZAGAENJE I TETNI EFEKTI
NEDOSTACI SISTEMA TRINE EKONOMIJE
KVALITET IVOTNE SREDINE KAO JAVNO DOBRO
Osnovne karakteristike javnih dobara
Modeliranje trita kvaliteta ivotne sredine kao javnog dobra
Spremnost za plaanje kvaliteta ivotne sredine
Dravna intervencija na tritu javnih dobara
EKOLOKI PROBLEMI KAO EKSTERNI EFEKTI
Teorija eksternih efekata
Ekoloki eksterni efekti
Modeliranje ekoloke tete kao negativnog eksternog efekta
ODSUSTVO PRAVA SVOJINE KAO IZVOR EKOLOKIH
PROBLEMA
Pregovaranje izmeu zagaivaa i oteene strane
Pogaanje kada prava svojine pripadaju zagaivau
Pogaanje kada prava svojine pripadaju oteenoj strani
Ogranienja Kousove teorije

Resursi ivotne sredine u zajednikoj svojini

INTERNIZACIJA EKSTERNIH EFEKATA

169
170
172
173
173
174
177
178
178
178
180
181
184
186
186
188
189
190
191

Poglavlje 7
EKONOMSKA ANALIZA EKOLOKIH PROBLEMA
MODELIRANJE REENJA ZA EKOLOKE PROBLEME
Funkcije tete
Trokovi smanjenja zagaenja
Granini trokovi smanjenja zagaenja
Ukupni trokovi smanjenja zagaenja
Agregatni trokovi smanjenja zagaenja

Efikasan nivo emisije zagaenja

Trokovi sprovoenja kontrole zagaenja
PRINCIP JEDNAKIH GRANINIH TROKOVA
ANALIZA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
Analiza ekolokog uticaja

193
194
199
199
201
202
203
207
208
210
210

EKOLOKA EKONOMIJA

XII

Analiza ekonomskog uticaja

ANALIZA TROKOVA I EFEKTIVNOSTI
ANALIZA TROKOVA I KORISTI
Svrha analize trokova i koristi
Postupak analize trokova i koristi
OCENJIVANJE EKOLOKIH PROJEKATA
Izbor veliine ekolokog projekta
Uporeivanje ekolokih projekata
EKONOMSKA EFIKASNOST I DUGORONA ODRIVOST

211
212
213
213
214
216
216
218
221

Poglavlje 8
EKONOMIJA KVALITETA IVOTNE SREDINE
KVALITET IVOTNE SREDINE KAO GLOBALNI CILJ
RAZLIITI PRISTUPI VREDNOVANJU KVALITETA IVOTNE
SREDINE
VREDNOVANJE TRINIH DOBARA I USLUGA
VREDNOVANJE NETRINIH DOBARA I USLUGA
Prirodna dobra, preferencije i korisnost
Divergencija vrednosnih merila kvaliteta ivotne sredine
METODE VREDNOVANJA DOBARA I USLUGA IVOTNE
SREDINE
Klasifikacija metoda
Metod funkcije tete
Direktne metode
Metoda politikog referenduma
Metoda verovatne vrednosti
Metoda analize povezanosti

Indirektne metode
Metoda hedonistike cene
Metoda hedonistikih plata
Metoda trokova putovanja

ANALIZA EKOLOKOG RIZIKA

Koncept rizika
Vrste rizika
Ekoloki rizik
Procena ekolokog rizika
Identifikovanje ekoloke opasnosti
Analiza odnosa doze i reakcije
Analiza izlaganja opasnosti
Karakterizacija ekolokog rizika

Upravljanje ekolokim rizikom

Utvrivanje prihvatljivog nivoa rizika
Ocena i izbor strategije upravljanja rizikom

223
224
225
226
228
232
234
234
234
235
236
236
239
240
241
242
244
245
245
246
248
249
249
250
251
251
253
254
255

EKOLOKA EKONOMIJA

Projektovanje trokova i koristi u uslovima neizvesnosti i rizika

XIII
256

Poglavlje 9
EKONOMIJA ODRIVOG RAZVOJA
KONCEPT ODRIVOG RAZVOJA
RAZLIITA SHVATANJA ODRIVOSTI RAZVOJA
KRATKORONA I DUGORONA PERSPEKTIVA ODRIVOG
RAZVOJA
OSTVARIVANJE ODRIVOG RAZVOJA
Mogui prisupi ostvarivanju odrivog razvoja
Vrednovanje ivotne sredine i odrivi razvoj
POKAZATELJI ODRIVOSTI RAZVOJA
Nedostaci tradicionalnih pokazatelja
Ekoloki pokazatelji ekonomskog razvoja
Podeavanje ND kao pokazatelja odrivosti razvoja
PREVENCIJA ZAGAENJA IVOTNE SREDINE
Spreavnje umesto otklanjanja zagaenja
Zadaci prevencije zagaenja
Ukljuivanje prevencije zagaenja u poslovnu strategiju
POLITIKA ODRIVOG EKONOMSKOG RAZVOJA

261
264
267
270
270
274
275
275
276
279
283
283
286
287
288

Poglavlje 10
ANALIZA EKOLOKE POLITIKE
POJAM I SVRHA EKOLOKE POLITIKE
GLOBALNI EKOLOKI CILJEVI
RAZVOJ EKOLOKE POLITIKE
Proces razvoja ekoloke politike
Identifikovanje ekolokog problema
Donoenje ekoloke odluke i analiza rizika
Ocenjivanje ekoloke politike

Uesnici u procesu razvoja ekoloke politike

lanovi ekolokih pokreta i organizacija
Privatne firme
Vlada i njene agencije
Naunici

KRITERIJUMI VREDNOVANJA EKOLOKE POLITIKE

PRINCIPI EKOLOKE POLITIKE
INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE
KRITERIJUMI IZBORA INSTRUMENATA EKOLOKE POLITIKE
REGULATIVNI INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE
Vrste regulativnih instrumenata
Korienje standarda u ekolokoj politici
Osnovna svrha ekolokih standarda
Vrste ekolokih standarda

291
293
296
296
297
298
300
301
302
303
304
304
306
308
314
316
318
318
320
320
321

XIV

EKOLOKA EKONOMIJA
Alokativna efikasnost ekolokih standarda
Trokovna efektivnost ekolokih standarda

Ekoloke subvencije
Sistemi depozita i refundacije
Sistemi razmene dozvola za zagaenje
Ostali ekonomski instrumenti
Primena ekonomskih instrumenata
INTEGRISANJE OSTALIH POLITIKA SA EKOLOKOM

324
326
328
328
328
330
330
331
333
335
337
340
343
345
346
348

OBJANJENJA ODABRANIH POJMOVA

351

ODABRANA LITERATURA

364

EKONOMSKI INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE

Trino bazirani instrumenti
Vrste ekonomskih instrumenata
Dabine na zagaenje
Pojam i vrste dabina na zagaenje
Dabine po jedinici proizvoda
Dabine na emisiju pojedinanog zagaivaa
Dabine na emisiju grupe zagaivaa

EKOLOKA EKONOMIJA

PREDGOVOR

drugom milenijumu naa civilizacija je ostvarila krupne rezultate u oblasti

nauke, tehnologije, kulture, ekonomije i mnogim drugim oblastima. Osvojena su znanja koja ulivaju nadu da e oveanstvo u narednom milenijumu moi
nastaviti jo bri razvoj. Naa civilizacija je istovremeno stvorila i krupne ekoloke i druge probleme koji mogu dovesti u pitanje njen budui razvoj i opstanak,
ukoliko na vreme ne pristupi njihovom ublaavanju i reavanju. Napravljena su
veoma velika oteenja biosfere, unitene su mnoge biljne i ivotinjske vrste, neobnovljivi prirodni resursi se prebrzo iscrpljuju, obnovljivi prirodni resursi se iscrpljuju u veem obimu nego to se obnavljaju, mnoge pojave ukazuju na globalne
promene klime, koliina otpada i drugog zagaenja je iznad mogunosti prirodnih
procesa da je apsorbuju, razloe ili recikliraju, poveana je razlika izmeu bogatih i
siromanih pojedinaca i drava. Ovi krupni ekoloki i drutveni problemi postali su
ozbiljna pretnja ivotu ljudi i ivotu planete Zemlje. Veina ljudi je shvatila
neophodnost ulaganja velikih napora za zaustavljanje i preusmeravanje ovih procesa u pozitivnom pravcu.
Danas je veina naunka u razliitim oblastima saglasna u tome da kljunu
ulogu u procesu stvaranja uslova za budui usklaeniji razvoj oveanstva sa mogunostima i ogranienjima ekosfere mora da odigra, pored ostalog, transformacija dosadanjeg sistema ekonomskog vrednovanja materijalnog blagostanja i dosadanjeg ekonomskog mehanizma poveanja tog blagostanja. Ekonomski sistemi
zasnovani na maksimiranju neogranienog razvoja sa ogranienim resursima su
dugorono neodrivi. Oni proizvode vei broj aktuelnih drutvenih problema,
ukljuujui i probleme ivotne sredine. Zbog toga je razmatranje interakcionih
odnosa izmeu ekonomije i ivotne sredine postalo najaktuelniji zadatak
savremene nauke i politike. Od naunika i politiara se oekuje da preduzmu
ozbiljne korake u pronalaenju reenja koja e omoguiti izvesniji i spokojniji
ivot na Zemlji.
Jedna od oblasti ljudskog delovanja, u kojoj se moraju sprovesti korenite
transformacije i pronai adekvatnija reenja, jeste ekonomija. Kvalitet ivotne sredine je neophodan uslov i element kvaliteta ivota i on mora imati uticaj na ekonomsko odluivanje ljudi. U tom smislu trokovi i koristi od promena u kvalitetu ivotne sredine moraju biti adekvatnije vrednovani. Sistem ljudskih vrednosti i
institucija mora delovati na uobliavanje sistema ponude i potranje u pravcu unapreivanja kvaliteta ivotne sredine. Politike odluke moraju biti efektivnije u projektovanju i podsticanju takvih promena i unapreenja. Ovakvi i slini krupni za-

EKOLOKA EKONOMIJA

daci postavljeni su novoj ekonomskoj disciplini - ekolokoj ekonomiji, i drugim

naunim disciplinama koje su usvojile ekoloke aspekte i poprimile odlike
posebnih nauka o ivotnoj sredini, kao to su: socijalna ekologija, ekoloki
menadment, ekoloki marketing, ekoloko pravo i druge. Od novih nauka o
ivotnoj sredini oekuju se krupniji nauni i praktini doprinosi u bliskoj
budunosti.
Ljudi su danas postali svesni mnogih ekolokih problema, ali jo uvek
nemaju prava reenja, posebno za globalne probleme ivotne sredine. U kojoj meri
neka materijalna dobra mogu biti smatrana bogatstvom, ako njihovo stvaranje prouzrokuje ozbiljne poremeaje u ekosistemima koji nam obezbeuju vazduh koji
diemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i prirodni ambijent koji u nama pobuuje uzviena oseanja? Da li vredi ulagati u proizvodnju ekonomskih dobara
koja donose veu ekoloku tetu od subjektivne koristi? Sve vei broj ljudi je danas spreman da se odgovornije odnosi prema ivotnoj sredini. Ekoloki orijentisane
interesne grupe postaju sve glasnije na svim politikim nivoima. Politiari sve
ee ugrauju ekoloke argumente i opcije u svoje programe. Ekoloki standardi i
zakoni se postepeno uobliavaju na nacionalnom i meunarodnom nivou.
Pojavljuje se sve vei broj ekolokih pokreta, agencija, instituta i drugih organizacija. Na naunom nivou ekoloki problemi ivotne sredine postaju sve vie predmet izuavanja sociologa, biologa, ekonomista, hemiara, inenjera i mnogih drugih naunika.
Meu mnogim otvorenim pitanjima, koja se postavljaju pred ekolokom
ekonomijom, dva se posebno istuu po svome znaaju. Kako zatititi i sauvati
resurse ivotne sredine i istovremeno obezbediti kontinuiran i ekonomian razvoj u
budunosti? i Koje uslove bi trebalo obezbediti za prelazak sa potroaki
orijentisanog neogranienog ekonomskog razvoja na dugorono odrivi ekonomski
razvoj koji je usklaen sa mogunostima i ogranienjima ekosfere? U vezi sa tim, u
ovoj knjizi prikazana su najnovija reenja koja je ponudila savremena ekonomska
nauka i koja mogu pomoi poboljanju uticaja ljudskih odluka na kvalitet ivotne
sredine, uobliavanju zahteva za unapreenjem kvaliteta ivotne sredine i
projektovanju efektivne javne politike za ostvarivanje takvih unapreenja.
Danas se moe jasno uoiti da postoji znaajna meuzavisnost izmeu ekonomskog razvoja i kvaliteta ivotne sredine, koja se izraava u opadanju kvaliteta
ivotne sredine sa porastom nivoa ekonomske razvijenosti. Ovaj inverzni odnos
izmeu nivoa ekonomskog razvoja i nivoa kvaliteta ivotne sredine neoklasina
ekonomska teorija je nazvala razmenom izmeu ekonomskog razvoja i kvaliteta
ivotne sredine sa ciljem da opravda ponaanje drutva zasnovanog na sistemu
trine ekonomije. U sistemu trine ekonomije nita nije besplatno. Ako ovek
eli vii nivo ekonomskog razvoja i sve ono to ekonomska razvijenost sa sobom
donosi, on mora rtvovati u odreenoj meri kvalitet ivotne sredine. Drugim reima, ako ljudi u odreenoj lokalnoj zajednici ele vii kvalitet vazduha, vode,
zemljita, pejzaa i drugih elemenata ivotne sredine oni to moraju platiti.
Zagaivai moraju plaati tete nastale njihovim aktivnostima, a potroai i

EKOLOKA EKONOMIJA

domainstva moraju plaati eljeni kvalitet dobara i usluga ivotne sredine. Time je
uinjen pokuaj da se postojei kapitalistiki sistem trine ekonomije proglasi
trajno odrivim sistemom.
Meutim, prava reenja se nalaze u dubljem razumevanju kritinih odnosa
izmeu ekonomskih aktivnosti i prirode i u korienju tih informacija za donoenje boljih i mudrijih ekonomskih i politikih odluka. Razume se, uvek e postojati
odreena veliina razmene izmeu ekonomskog razvoja i kvaliteta ivotne sredine kojom e se baviti ekonomska teorija. Realno, ljudi ne mogu oekivati da
imaju savreno ist vazduh ili potpuno istu vodu ak i kada bude u potpunosti
ostvaren koncept dugorono odrivog razvoja. To znai da ljudi moraju prihvatiti
mnoga reenja u obliku odreene vrste kompromisa. Ljudi moraju prvo biti dovedeni u poziciju da mogu odluivati koji nivo kvaliteta ivotne sredine je prihvatljiv, a zatim uticati na podesnije prilagoavanje funkcionisanja ekonomskog i drutvenog sistema kako bi se taj nivo kvaliteta odrao u procesu budueg razvoja.
Proces prilagoavanja ekonomskog i ukupnog ljudskog ponaanja nije
jednostavan i ne moe biti sproveden u kratkom roku. Kao drutvo, ljudi jo uvek
ue o prirodi, ekonomskom ponaanju, o znaajnim interakcionim odnosima koji
povezuju prirodu i njihove ekonomske aktivnosti. Ekonomska nauka moe
doprineti ovom procesu uenja svojim razvijenim analitikim tehnikama koje
pomau da se bolje objasne interakcioni odnosi izmeu ekonomskih aktivnosti
drutva i ivotne sredine, implikacije ove interakcije i mogunosti za pronalaenje
efektivnih reenja.
Knjiga je namenjena, pre svega, studentima ekolokih fakulteta i studentima
ekolokih odseka i grupa na drugim fakultetima, kao i studentima ekonomskih
fakulteta i fakulteta za menadment. Ona je, takoe, namenjena kreatorima ekoloke politike i donosiocima ekolokih odluka u firmama i javnim slubama i
institucijama na svim dravnim nivoima. Njen zadatak je da upozna itaoce sa
interakcionim odnosima izmeu ekolokog i ekonomskog podsistema unutar
sloenog ekosocijalnog sistema i sa mogunostima usmeravanja tih odnosa u
pravcu odrivog ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja. Meutim, ova knjiga
je oblikovana da moe korisno posluiti i studentima drugih fakulteta kao osnovna
ili dopunska litetratura za kompletiranje ili proirivanje, njihovog znanja o
mogunostima efektivnijeg upravljanja ekonomskim i ukupnim drutvenim
razvojem uz pomo korienja pristupa koje je razvila ekoloka ekonomija. Ona
moe, takoe, da pomogne strunjacima u ostalim organizacijama i institucijama
koji se bave reavanjem problema unapreenja i zatite ivotne sredine.
Knjiga obuhvata deset poglavlja. U prvom poglavlju razmotrena je uloga
ekonomske nauke u procesu unapreenja razumevanja kljunih odnosa izmeu
ljudskih aktivnosti i prirode i u smanjenju negativnog anropogenog uticaja na ivotnu sredinu. Tradicionalni pristup ekonomskom rastu i razvoju, faktorima ekonomskog razvoja i izraunavanju pokazatelja ekonomskog rasta, prikazan je u drugom poglavlju. Analiza ekonomske i ekoloke meuzavisnosti u ekosocijalnom
sistemu i faktora koji utiu na te interakcione odnose data je u treem poglavlju. U

EKOLOKA EKONOMIJA

etvrtom poglavlju razmotreni su odnosi izmeu privrede i prirodnog okruenja

korienjem modela krunog toka ekonomskih aktivnosti koji ukljuuje uslove
materijalne ravnotee izmeu prirode i ekonomskog sistema. Glavni ekoloki ishodi dosadanjeg ekonomskog razvoja prikazani su u petom poglavlju, a kljuni ekoloki problemi kao sluajevi neuspeha funkcionisanja trinog mehanizma u estom poglavlju. Ekonomski modeli, principi i metode analize ekolokih problema,
antropogenog uticaja na ivotnu sredinu i izbora ekolokih projekata, dati su u sedmom poglavlju, a ekonomskog vrednovanja kvaliteta ivotne sredine u osmom. U
devetom poglavlju razmotrena su kljuna pitanja vezana za ostvarivanje odrivog
razvoja, izraunavanje pokazatelja odrivosti i za sprovoenje strategije prevencije
zagaenja ivotne sredine. Konano, u desetom poglavlju razmotrena su osnovna
pitanja vezana za javnu ekoloku politiku, pre svega za njene osnovne ciljeve, proces razvoja, principe i instrumente, sa posebnim naglaskom na ekonomske
instrumente.
Autor je svestan moguih greaka i propusta u tekstu ili nepreciznosti u
pojedinim objanjenjima. U ovom izdanju otklonjeni su neki tehniki nedostaci i
tamparske greke koje su autoru i izdavau bile promakle u prvom izdanju. Za
uoavanje tih greaka najzasluniji su moji studenti, kolege i prijatelji, na emu
sam im posebno zahvalan. Sa posebnom zahvalnou autor e i dalje primati sve
predloge i sugestije koje mogu doprineti poboljanju kvaliteta ove knjige.

U Niu, decembra 1999.

Boidar Milenovi

EKOLOKA EKONOMIJA

Poglavlje

EKONOMSKA NAUKA
I IVOTNA SREDINA
Mi moramo zaustaviti unitavanje vazduha koji diemo,
vode koju pijemo, hrane koju jedemo i uma koje pobuuju strahopotovanje u naoj dui... Mi emo ili smanjivati, ponovo koristiti, reciklirati i obnavljati, ili emo
umreti.
(Jesse Jackson)

LJUDI I PRIRODA
Prirodno okruenje i razvoj
zraz prirodno okruenje je tradicionalno korien za oznaavanje ambijenta u
kome odreeni organizam ivi. Izraz ekologija je takoe esto korien kao
surogat prirodnom okruenju, iako on, preciznije govorei, oznaava naunu
disciplinu koja se bavi izuavanjem odnosa izmeu ivih organizama i njihove
ivotne sredine. Odnosi izmeu ivih organizama i njihove ivotne sredine su dvosmerni - interaktivni. ivi organizmi utiu na svoju ivotnu sredinu, ali i ona utie
na njih.
Za ljude ivotna sredina je odreeni set fizikih i socijalnih uslova koji odreuju njihove postojee uslove ivota. Odnosi izmeu ljudi i ivotne sredine su,
takoe, visoko reciproni. Ljudi modifikuju svoje uslove ivota na takav nain i u
takvom obimu koji prouzrokuje promene u ivotnoj sredini koje imaju povratan
uticaj na njihov ivot. Meusobni uticaji izmeu ljudi i prirodnog okruenja mogu
biti pozitivni i negativni. Na primer, obezbeenje iste vode za pie je pozitivan
uticaj prorodnog okruenja na ljude, dok je izbacivanje otpadne vode u vodotokove
negativan antropogeni uticaj na prirodno okruenje.
Razvoj oznaava bolje korienje faktora proizvodnje, ukljuujui i prirodne
resurse, koje vodi poveanju dohotka i unapreenju kvaliteta ivota ljudi. Razvoj,
kao to emo videti u nastavku, ima ire znaenje od poveanja dohotka ili eko-

EKOLOKA EKONOMIJA

nomskog rasta. U nedavnoj prolosti donoenje ekonomskih odluka i politika panja bili su usredsreeni na ekonomski rast umesto na razvoj. Kvantifikovanje
dovoljno pouzdanih i regularnih indikatora kvaliteta ivota bilo je vrlo oteano. Pokuaji da se indikatori kvaliteta ivota i ekonomskog rasta i razvoja ukljue zajedno u jedan indeks odrivog razvoja nisu dali oekivane rezultate poto takvi indeksi nisu obuhvatali nijednu komponentu koja je direktno povezana sa ivotnom
sredinom.
Tradicionalna ekonomija tretirala je odnos izmeu ekonomskog razvoja i
prirodnog okruenja kao konfliktan odnos. Projekat hidroelektrane koji predvia
izgradnju brane i vetakog jezera promenie bitno odreene karakteristike fizike
sredine rene doline. Takve promene mogu imati negativan uticaj na ivotnu sredinu stanovnika rene doline koji moraju menjati svoje lokacije zbog potapanja
njihovih naselja. Prirodno okruenje ili prirodna ivotna sredina je potrebna ljudima, ali njima je neophodan i ekonomski razvoj, jer je teko iveti bez elektrine
energije. Drastiniji primer konflikta izmeu ekonomskog razvoja i kvaliteta ivotne sredine moe biti projekat izgradnje termoelektrane na ugalj ili cementare koje
mogu degradirati ivotnu sredinu eksploatacijom prirodnih resursa i zagaivati ivotnu sredinu emitovanjem tetnih gasova i praine.
Da li ekonomski razvoj mora biti u konfliktu sa kvalitetom ivotne sredine?
Predstavnici ekoloke ekonomije smatraju da je ovaj konflikt neizbean u tzv.
potroakom drutvu i privrednim sistemima u kojima su ekonomski akteri motivisani da makimiraju profite. Reenja zahtevaju korenite sistemske drutvene i ekonomske promene koje e se odraziti na promene ljudskog ponaanja prema prirodi.
Takva reenja nije mogue ostvariti u kratkom roku.
U postojeim sistemima trine ekonomije ekonomski razvoj i poveanje
nivoa kvaliteta ivota ima svoju cenu. Nemogue je eksploatisati mineralne resurse, podzemne vodene akumulacije ili proizvoditi elektrinu energiju u termocentralama na ugalj bez prouzrokovanja odreene degradacije i zagaenja ivotne
sredine. Ljudi koriste prirodno okruenje kao izvor inputa u procesu stvaranja ekonomskih dobara neophodnih za zadovoljavanje svojih potreba, ali i kao prostor za
odlaganje razliitih reziduala koji nastaju u procesu proizvodnje i potronje tih
dobara. U postojeim ekonomskim sistemima ljudi ne uspevaju da usklade svoje
ekonomske aktivnosti sa mogunostima i ogranienjima ekosfere. Time oni ugroavaju svoj budui opstanak. Ono to ljudi mogu da uine u okvirima postojeih
drutvenih sistema i na dananjem nivou njihovih saznanja je da zadre cenu odreenog nivoa kvaliteta ivota na to je mogue niem nivou i da projektuju odreene modifikacije koje e imati pozitivne ishode u ivotnoj sredini.
Ostvarivanje ekoloki odrivog razvoja nije mogue bez snane ekonomske
motivacije donosilaca ekonomskih i politikih odluka i bez promene ukupnog
ljudskog ponaanja prema prirodnom okruenju. Donosioci ekonomskih i politinih odluka sa ekolokim ishodima moraju tesno saraivati sa ekspertima razliitih
naunih disciplina, posebno sa ekspertima nauke o planeti Zemlji, ekologije, ekonomije i ininjeringa. Istraivai u ovim naukama u poslednjih deset godina uloili

EKOLOKA EKONOMIJA

su velike napore da integriu ekonomski razvoj sa zatitom ivotne sredine uz

pomo koncepta ekoloki odrivog razvoja. U ovoj knjizi bie razmotreni brojni
aktuelni ekoloki problemi i njihova teorijska i praktina reenja koja vode tom
cilju.

Rast ljudske populacije

stigli krizni nivo. Zemlja je sada nezamenljivi dom ljudskoj populaciji i

oveanstvo se danas suoava sa vrlo sloenim problemima razvoja koji su do-

mnogobrojnim drugim razliitim oblicima ivota. Jedan od najozbiljnijih problema

je veliina prostora na Zemlji za rast ljudske populacije. Ako ljudi moraju da urade
neto na integrisanju razvoja i zatite ivotne sredine, onda je neophdno bolje upoznati kretanje svetske populacije, njenu distribuciju i uticaj na razvoj i ivotnu sredinu. U dosadanjoj teoriji i politici postojala su razliita objanjenja odnosa izmeu populacije, ivotne sredine i razvoja. Jedni su smatrali da je rast ljudske
populacije glavni uzrok siromatva i degradacije ivotne sredine. Drugi su
dokazivali da upravo sisromatvo vodi visokom rastu populacije i degradaciji
ivotne sredine. U svakom sluaju izmeu rasta populacije, siromatva i stanja
lokalne ivotne sredine postoji visok stepen meuzavisnosti.1
U veem delu istorije svetska populacija je rasla vrlo sporo. Ubrzani rast
svetske populacije poeo je u drugoj polovini osamnaestog veka sledei
industrijsku revoluciju. Od 900 miliona stanovnika u 1800. godini svetska
populacija je poveana na 1,6 milijardi stavnovnika u 1900. godini, 2,5 milijarde u
1950. godini i 5,6 milijardi u 1994. godini. U vremenu od 1950. do 1991. godine
broj stanovnika na Zemlji je udvostruen. Predvia se da e do 2045. godine doi
do novog udvostruenja, a do kraja 21. veka i do utrostruenja broja stanovnika.
U drugom milenijumu ljudska populacija ostvarila je eksponencijalni rast. U
prvih nekoliko miliona godina postojanja ljudskog ivota na Zemlji broj stanovnika je rastao sporo, po prosenoj godinjoj stopi od 0,002%. Godine 1980. prosena
godinja stopa rasta svetske populacije stanovnitva bila je 1,8%, to znai 900
puta bre nego u prvih nekoliko miliona godina. Kriva rasta ljudske populacije ima
oblik slova J. Od skoro horizontalne krive rasta do poetka drugog milenijuma nae
ere, ona prerasta u gotovo vertikalnu krivu do kraja istog milenijuma. Ilustracija
rasta ljudske populacije na Zemlji, projektovanog do 2100. godine, data je na slici
1.1.
Za svaku novu dodatnu milijardu stanovnika na Zemlji bio je potreban manji vremenski period.2 Za prvu milijardu stanovnika bilo je potrebno oko 2 miliona
godina, za drugu dodatnu milijardu stanovnika bilo je potrebno 130 godina, za treu 30 godina, za etvrtu 15 godina i za petu samo 12 godina. Sa sadanjom prose1

Dasgupta P, The Population problem: Theory and Evidence, Journal of Economic Literature, br.
33/1995. str. 1879 - 1902.
2
Na osnovu podataka Svetske banke i Ujedinjenih nacija prema: Tyler G. M, Living in the
Environment: an Introduction to Environmental Science, Wadsworth Publishing Company, Belmont,
California, 1992, str. 4 - 5.

EKOLOKA EKONOMIJA

nom godinjom stopom rasta svetskog stanovnitva moe se oekivati da esta

dodatna milijarda bude ostvarena za 10 godina, a sedma za 9 godina. Osim
ubrzanog rasta, negativan uticaj na ivotnu sredinu ima i distribucija svetske
populacije prema visini ostvarenog dohotka.

Slika 1.1. Kriva rasta ljudske populacije

U 1994. godini 56,7% ukupne svetske populacije ivelo je u zemljama sa
niskim dohotkom. Ove zemlje ostvarivale su samo 4,9% ukupnog svetskog bruto
nacionalnog proizvoda (BNP). Njihov BNP po stanovniku iznosio je samo 8,5%
svetskog proseka. Na drugoj strani, u zemljama sa visokim dohotkom, iji je proseni BNP iznosio 24.170 $, ivelo je samo 15,2% ukupne svetske populacije. Ove
zemlje su ostvarivale blizu 80% svetskog BNP. Struktura svetske populacije prema visini BNP po stanovniku data je u tabeli 1.1.3
Izmeu odgovornosti za razvoj svetske populacije na odriv nain i raspoloivih resursa postoji odreena neuravnoteenost, kako u zemljama sa niskim tako
i u zemljama sa visokim dohotkom. Ova neuravnoteenost ima znaajne
implikacije za projektovanje i primenu efikasnijih i pravinijih politika razvoja
koje mogu doprineti usklaenijem rastu ljudskog blagostanja sa mogunostima i
ogranienjima ekosfere i ravnopravnijem ueu pojedinaca, nacija i regiona u tom
poveanju.

The World Bank Atlas, 1996. str. 20.

EKOLOKA EKONOMIJA

Kao pokazatelj rasta ljudske populacije iroko se koristi stopa ukupnog

fertiliteta (SUF). Ovaj pokazatelj oznaava prosean broj dece koje ena oekuje
da rodi u svom ivotnom veku. Smatra se da SUF od 2,1 odraava stabilan nivo
ljudske populacije, pod pretpostavkom da se ne ostvaruje neto migracija. Mnoge
zemlje u Africi i Jugoistonoj Aziji ostvaruju SUF od 5,0, dok 34 zemlje sa
ukupnom brojem stanovnika od 926 miliona i BNP po stanovniku od 15.380 $
ostvaruju SUF ispod 2,0. Zemlje kao to su Nemaka, Rusija, Japan, Italija i
panija ostvarile su 1994. godine izuzetno nisku SUF - izmeu 1,2 i 1,5. 4
DISTRIBUCIJA SVETSKE POPULACIJE PREMA BNP
PO STANOVNIKU U 1994. GODINI
Tabela 1.1.
Grupe zemalja
Zemlje
BNP
Stanovnitvo
BNP po stan.
prema BNP/stan.
Broj
%
U mil $
%
U mil.
%
U$
%
Svet
209 100
25.793 100
5.603
100
4.600
100
Sa malim dohot.
64 30,6
1.251
4,9
3.178 56,7
390
8,5
Sa srednjim doh.
66 31,6
1.818
7,0
1.100 19,6
1.650
35,9
Sa viim dohot.
35 16,7
2.207
8,6
476
8,5
4.640 100,9
Sa visokim doh.
44 21,1
20.517 79,5
849 15,2 24.170 525,4

Prema najnovijim podacima Organizacije ujedinjenih nacija, oko 2,6

milijardi stanovnika, ili 46% ukupne svetske populacije, ivelo je 1995. godine u
gradskim urbanim naseljima. Oekuje se da uee urbanog stanovnitva u ukupnoj
svetskoj populaciji poraste na 50% do 2006. godine, a do 2030. godine na preko
60%. 5

Korienje resursa

ei broj stanovnika na Zemlji znai vee korienje zemljine povrine i zemljinih resursa. Pod resursima se najee podrazumeva ono to ljudi uzimaju
iz prirodne sredine za zadovoljavanje svojih potreba i elja. Mogu biti klasifikovani kao materijalni i nematerijalni resursi. Materijalni su oni resursi iji se kvantitet moe meriti i ija je zaliha limitirana, kao to je, na primer, obradivo zemljite,
nafta ili gvoe. Nematerijalni su oni resursi iji kvantitet ne moe biti meren, kao
to je, na primer, lepota pejzaa, rekreaciona vrednost i sl. Za ove i druge nematerijalne resurse ne postoji teoretski limit raspoloivim koliinama. U zaguenoj i
degradiranoj ivotnoj sredini njihove koliine mogu biti reducirane ili razorene.
Sa stanovita ljudskog merila vremena resursi mogu biti klasifikovani kao
neobnovljivi, trajni i obnovljivi. Neobnovljivi resursi postoje u ogranienoj koliini na razliitim mestima u Zemlji. Oni se mogu obnavljati samo pomou geolo4

The World Bank Atlas, 1996. str. 10.

Gupta A. and M. G. Asher: Environment and the Developing World: Principles, Policies and
Management, John Wiley and SONS, New York, 1998. str. 37 - 39.
5

EKOLOKA EKONOMIJA

10

kih, fizikih i hemijskih procesa tokom stotina miliona ili milijardi godina. Takav
je sluaj sa bakrom, aluminijumom, ugljem i naftom. Ovi resursi se nazivaju i iscrpljivim zbog toga to ih ljudi koriste bre nego to se oni geoloki formiraju.

RESURSI

TRAJNI

Direktna
suneva
energija

NEOBNOVLJIVI

Vetrovi, plima
i oseka, talasi,
tekua voda

Metalni
minerali

Fosilna
goriva

Nemetalni
minerali

POTENCIJALNO
OBNOVLJIVI
Sve
vazduh

Voda

Plodno
zemljite

Biljke i
ivotinje

Slika 1.2. Glavni tipovi materijalnih resursa

Iscrpljivanje nekih neobnovljivih resursa moe biti ublaeno korienjem
recikliranih reziduala iz proizvodnje i potronje, ime se proiruje njihova raspoloiva zaliha. Recikliranje podrazumeva prikupljanje i/ili preradu reziduala
proizvodnje i potronje tako da se oni mogu ponovo koristiti za proizvodnju novih
proizvoda. Na primer, staklene boce mogu biti prikupljane i topljene za pravljenje
novih staklenih boca ili drugih proizvoda od stakla. Ponovno korienje resursa
ukljuuje njegovo korienje vie puta u istoj formi. Na primer, staklene boce mogu biti prikupljane, oprane i ponovo punjene vie puta. Ostali neobnovljivi resursi,
kao to su fosilna goriva i sl, ne mogu biti reciklirani ili ponovo korieni.
Sagorevanjem goriva u automobilskom motoru dobija se odreeni koristan uinak i
nusproizvodi u obliku otpadne toplote i izduvnih gasova koji zagauju atmosferu.
Trajni resursi su praktino neiscrpljivi sa stanovita ljudskog merila vremena. Tipian primer takvog resursa je solarna energija. Ona ne stvara nusproizvode u
obliku otpadne toplote i praktino je neisrpna u obliku direktne suneve energije ili
u obliku vetra, okeanskih talasa, plime i oseke, tekue vode, obnovljive ume i
drugih formi biomase.
Potencijalno obnovljivi resursi su oni koji teoretski mogu trajati neogranieno bez smanjenja raspoloivih zaliha zato to se mnogo bre reprodukuju kroz

EKOLOKA EKONOMIJA

11

prirodne procese nego neobnovljivi resursi. Primer takvih resursa mogu biti drvea
u umi, trava na panjacima, divlje ivotinje, plodno zemljite i drugi. Ovi resursi
mogu biti iscrpljeni i pretvoreni u neobnovljive ako se koriste bre nego to se
obnavljaju prirodnim procesima.
Konano, resursi mogu biti apsolutno ili relativno oskudni. Apsolutno oskudni resursi postaju onda kada je njihova raspoloiva zaliha nedovoljna ili previe
skupa da zadovolji sadanju i buduu potranju. Na primer, nafta moe biti koriena samo jo 50 godina. Oekuje se da e izmeu 2000. i 2010. godine nastupiti
period apsolutne oskudice i poveanja trokova njenog korienja. Relativno oskudni resursi nastaju onda kada resursa ima dovoljno za zadovoljenje potranje, ali je
njegova proizvodnja i distribucija neuravnoteena to dovodi do poveanja njegove
trine cene. Svetske rezerve glavnih sirovina prikazane su na slici 1.3.6

Slika 1.3. Procenjeno trajanje svetskih rezervi osnovnih sirovina

Proces stvaranja ekonomskih dobara ima kruni tok. Inputi koji dolaze iz
prirodnog okruenja u ekonomskom sistemu menjaju svoj oblik u dobra koja su
pogodna za zadovoljavanje odreenih ljudskih potreba, a nakon upotrebe naputaju ekonomski sistem i ponovo se vraaju u prirodno okruenje.

Yazawa A, Role of Metal Processing Industry for Global Environmental Problem, u H. Y. Shon
(ed.) Metalurgical Processes for Early 21st Century, The Minerals, Metals and Materijals Society,
Warrendale, PA, TMS, 1994.

12

EKOLOKA EKONOMIJA

Degradacija i zagaenje ivotne sredine

anas je postalo svima oevidno da proizvodnja nije proces u kome se stvaraju samo ekonomska dobra namenjena zadovoljavanju ljudskih potreba i da
potronja nije proces korienja u kome ekonomska dobra nestaju. Ekonomski
proces ne eliminie materiju, ve proizvodi otpad. Prema zakonu materijalne
ravnotee, masa materijala koja ulazi u proces transformacije mora biti jednaka
masi materijala koja izlazi iz tog procesa. Ako je masa materijala sadrana u
proizvedenim dobrima manja od mase upotrebljenih inputa, to znai da je razlika
pretvorena u otpad proizvodnje. Po zavretku korienja dobara u potronji masa
dobara takoe postaje otpad. Kruni tok korienja materijala obezbeuje pogodnu
osnovu za procenjivanje efikasnosti i efektivnosti korienja prirodnih resursa.
Ubrzani rast ljudske populacije i neusklaeni ekonomski i ukupan razvoj sa
mogunostima i ogranienjima ekosfere prouzrokuju promene na Zemlji koje mogu ozbiljno da ugroze ljudski opstanak. Svake godine na Zemlji nestaju mnoge
ume, panjaci i movare, a poveavaju se pustinje. Vitalni povrinski sloj zemljita gubi se neprekidno ispiranjem i erozijom usled krenja uma i poljoprivredne
obrade. Vodotokovi, jezera i vodene akumulacije ugroeni su taloenjem sedimenata. Podzemne vode se koriste veom brzinom nego to se akumuliraju. Svakog
sata na Zemlji se izgube etiri bioloke vrste usled brzog rasta ljudske populacije,
poljoprivredne proizvodnje i industrijskog razvoja. Koliine komunalnog,
industrijskog i ljudskog otpada prevazilaze sposobnost ivotne sredine da ih
apsorbuje i prirodnim procesima razloi ili reciklira. Kljune ekoloke posledice
ovih promena su degradacija i zagaenje ivotne sredine.
Zagaenje je irok pojam koji oznaava odreene neeljene promene u karakteristikama vazduha, vode, zemljita ili hrane koje mogu imati nepovoljan uticaj
na zdravlje, opstanak i aktivnosti ljudi ili drugih ivih organizama. Zagaujue
materije se najee pojavljuju u obliku vrstih, tenih ili gasovitih hemikalija
proizvedenih kao nusproizvod ili otpad u procesu ekstrakcije, prerade i pretvaranja
u finalne proizvode odreenih resursa, ili u procesu potronje finalnih proizvoda.
Zagaenje moe biti i u obliku neeljene emisije energije, kao to je prekomerna
toplota, buka ili zraenje.
Zagaujue materije mogu dospevati u ivotnu sredinu dejstvom prirode,
kao to su vulkanske erupcije, zemljotresi, umski poari i sl, ili delovanjem ljudi,
kao to je sagorevanje uglja ili nafte. Prirodna zagaenja esto zahvataju velika
podruja i relativno brzo se razreuju i smanjuju na nekodljiv nivo uz pomo
prirodnih procesa. U proteklih 50 godina ljudi su svojim aktivnostima preopteretili
i poremetili prirodne procese razreivanja, smanjivanja i recikliranja zagaenja.
Najozbiljnija zagaenja, koja nastaju kao rezultat ljudskih aktivnosti, ostvaruju se u
urbanim i industrijskim podrujima. U njima su velike koliine zagaenja
koncentrisane u malom vazdunom, vodenom i zemljinom prostoru. Industrijalizovana poljoprivredna proizvodnja je, takoe, znaajan izvor zagaenja. Kie i
bujice spiraju estice zemlje, ubrivo, pesticide, ivotinjski otpad i druge sup-

EKOLOKA EKONOMIJA

13

stance. Neke poljoprivredne hemikalije zagauju podzemne vode ili odlaze u

vazduh zagaujui udaljenije zemljite, vodu i divljinu.
Kakve i kolike e efekte imati odreene zagaujue materije u ivotnoj sredini zavisie od tri faktora:
hemijske prirode
koncentracije i
dugotrajnosti zagaujuih materija.
Prvi faktor pokazuje koliko je zagaujua materija aktivna i kodljiva za
specifine vrste ivih organizama. Drugi pokazuje koliinu zagaujuih materija po
jedinici obima vazduha, vode, zemljita ili teine tela. Trei faktor pokazuje koliko
dugo zagaujue materije ostaju u vazduhu, vodi, zemljitu ili ljudskom telu.
Kratkotrajne zagaujue materije su najee podlone degradaciji, dok se
dugotrajne zagaujue materije najee sporo i teko degradiraju ili neutraliu.
Ekoloki problemi korienja zemljinih resursa imali su do polovine ovog
veka preteno lokalni karakter. Danas korienje zemljinih resursa ima, uglavnom,
regionalne i globalne meunarodne implikacije. Sagorevanje fosilnih goriva, krenje i sagorevanje uma u veem obimu nego to se obnavljaju, poveava koliinu
ugljendioksida u atmosferi, koji zajedno sa drugim gasovima utie na globalne
klimatske promene.
Sagorevanje fosilnih goriva je najvei izvor aerozagaenja koje pogaa
drvee, useve, jezera, ljude i koje prouzrokuje odreena oteenja zemljita. Procenjeno je da e raspoloive rezerve nafte u Zemlji biti iscrpljene u roku od 50
godina. A danas je teko zamisliti ivot ljudi bez nje. Ona, pored ostalog, omoguava pokretanje automobila, zagrevanje kua i proizvodnju mnogih proizvoda
kojima se zadovoljavaju osnovne ljudske potrebe.
Neke hemikalije, koje isputamo u gornje delove atmosfere, smanjuju
ozonski omota koji titi ljude i mnoge druge ive organizme od tetnog delovanja
ultraljubiastih sunevih zraka. U niim slojevima atmosfere iste hemikalije
doprinose poveanju efekta staklene bate na Zemlji. Toksini otpad koji proizvode
fabrike i domainstva isputa se u vazduh, vodu i zemljite. Pesticidi zagauju
podzemne vode koje koristimo za pie i hranu koju jedemo.

Povezanost populacije, korienja resursa i

degradacije ivotne sredine

a osnovu istraivanja drugih vrsta poznato je da su populacije koje prekorae

mogunosti svoje ivotne sredine primorane na stradanje i odumiranje da bi
smanjile svoju populaciju na odrivu veliinu. Ljudi mogu u izvesnoj meri da proire mogunosti svoje ivotne sredine korienjem tehnologije, ali ostaje i dalje
otvoreno pitanje koliko dugo se moe nastaviti neogranieni rast populacije i korienja resursa na ogranienoj planeti Zemlji bez stradanja i odumiranja.
Ukupna degradacija i zagaenje ivotne sredine na datom podruju zavise od
tri faktora:
broja ljudi

14

EKOLOKA EKONOMIJA

prosenog broja jedinica resursa koje svaki ovek koristi i

koliine degradacije ili zagaenja koje prouzrokuje korienje jedinice
resursa.
Pojednostavljeni model uticaja ovih faktora na ivotnu sredinu ilustrovan je
na slici 1.4.

Slika 1.4. Pojednostavljeni model uticaja na ivotnu sredinu

Sa stanovita navedenih faktora mogue je govoriti o dve vrste preoptereenosti raspoloivih resursa i ivotne sredine:
populacionoj preoptereenosti i
potroakoj preoptereenosti.
Populaciona preoptereenost postoji onda kada ima vie ljudi nego raspoloivih zaliha hrane, vode i drugih znaajnih resursa koji obezbeuju odreeni
minimum egzistencijalnih uslova. Kod ove vrste preoptereenosti veliina
populacije i rezultirajua degradacija potencijalno obnovljivih resursa predstavljaju
kljune faktore uticaja na ivotnu sredinu.
Potroaka preoptereenost je karakteristina za industrijalizovane zemlje.
Nju karakterie manji broj ljudi koji koriste resurse takvim intezitetom koji vodi
brzom iscrpljivanju resursa i prevelikom zagaenju i degradaciji ivotne sredine.
Visoka stopa korienja resursa po stanovniku i visoka stopa zagaenja i
degradacije ivotne sredine po stanovniku kljuni su faktori uticaja na ivotnu
sredinu.
U tenji za ostvarivanjem veeg ekonomskog bogatstva ljudi smanjuju Zemljin prirodni kapital takvom brzinom i na takav nain da je razvoj postao dugorono neodriv. Ekolozi smatraju da ljudi moraju drastino da promene svoje ponaanje ili e se suoiti sa ozbiljnim ekonomskim poremeajima, sa milijardama
ljudskih rtava, sa izumiranjem oko milion ivih vrsta na Zemlji, a moda i sa gaenjem ljudske vrste. Uticaj eksploatacije prirodnih resursa na ivotnu sredinu
prikazan je na slici 1.5.
Sve privrede na svetu danas nastoje da poveaju ekonomski rast koji se izraava veliinom trine vrednosti godinje proizvodnje proizvoda i usluga
namenjenih finalnom korienju. Da bi pokazali prosean udeo pojedinca u
raspodeli ukupne vrednosti stvorene u jednoj privredi, ekonomisti izraunavaju

EKOLOKA EKONOMIJA

15

bruto nacionalni proizvod po stanovniku deljenjem njegove ukupne vrednosti sa

brojem stanovnika.

PRIRODNO OKRUENJE

Iscrpljivanje
resursa

Ekstrakcija
minerala

Rafiniranje
rude
Recikliranje

Materijali

Zagaenje
Proizvodnja

OTPAD
Zagaenje Tretiranje
otpada

Potronja

Proizvodi

Slika 1.5. Uticaj eksploatacije minerala na degradaciju ivotne sredine

Posmatrano sa globalnog meunarodnog aspekta sve vei uticaj na ivotnu
sredinu ima poveanje raskoraka u razvoju izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Razvijenije zemlje uestvuju sa 22% u ukupnoj svetskoj populaciji, raspolau
sa 80% svetskog ekonomskog bogatstva, koriste oko 80% svetskih mineralnih i
energetskih resursa i proizvode najvei deo svetskog zagaenja i otpada. Manje
razvijene zemlje sa niim stepenom industrijalizacije od prosenog i sa niim
nacionalnim dohotkom po stanovniku od prosenog, uestvuju sa 78% u ukupnoj
svetskoj populaciji, raspolau samo sa 20% svetskog ekonomskog bogatstva i
koriste samo 20% svetskih mineralnih i energetskih resursa.
Raskorak izmeu bogatih i siromanih zemalja, meren bruto nacionalnim
proizvodom (BNP) po stanovniku, poeo je naglo da se poveava posle 1960. godine.7 Ilustracija tog raskoraka data je na slici 1.6. Ekolozi smatraju da su postojei
oblici i metode rasta razvijenih zemalja neodrivi.
U svetu postoje razliita vienja sadanjih i buduih problema ivotne sredine i razliitih vienja moguih reenja za te probleme. Razliita vienja uslovljena su, pre svega, razliitim kulturama u kojima su ljudi odrasli i vaspitavani, a
7

Tyler G. M. Living in the Environment, op. cit. str. 7 - 8.

16

EKOLOKA EKONOMIJA

zatim, i njihovim razliitim pogledima na svet, kao i postojanjem razliitih nivoa

ekoloke svesti. O ovim aspektima i pristupima bie vie rei u jednom od narednih
poglavlja ove knjige.

Slika 1.6. Raskorak u porastu BNP po stanovniku

razvijenih i nerazvijenih zemalja
Prekomerna proizvodnja i potronja izazivaju poremeaje u prirodnim procesima koji renoviraju i odravaju vazduh, vodu i zemljite i koji omoguavaju
opstanak i razvoj biljnim i ivotinjskim vrstama. Ako svet nastavi sa sadanjim
trendom razvoja, on e postati mnogo zagueniji i zagaeniji, a mnogi resursi e
postati iscrpljeni i degradirani. Takva situacija e poveati ekonomske nesporazume i izazvati socijalne i politike nemire. Zbog toga razvoj mora da bude usklaen
sa mogunostima ekosfere, a svet mora biti posmatran kao integralna celina sa
meusobno povezanim i meuzavisnim podsistemima. Ljudi u tom globalnom i
integralnom sistemu moraju odravati i podravati prirodne procese koji obezbeuju uslove za trajno odranje planete Zemlje i njene bioloke raznovrsnosti. Sa
ovog stanovita razmotriemo u nastavku najvanije ekoloke aspekte ekonomskog
i ukupnog drutvenog razvoja.

PROCES KONCEPTUALIZACIJE IVOTNE SREDINE

Posmatranje odnosa prirode i drutva

aunici u oblasti drutvenih nauka, posebno sociolozi i ekonomisti, u

poslednja dva veka preteno su posmatrali drutvo odvojeno od prirode. Oni
su polazili od pretpostavke da se drutvo moe istraivati i objanjavati odvojeno

EKOLOKA EKONOMIJA

17

od prirode. ak i neki programi na poetku poslednje decenije ovog veka isticali su

da je uloga istraivaa u drutvenim naukama da se posvete istraivanju problema
ivotne sredine samo sa aspekta socijalnih i ekonomskih uticaja i implikacija. Takav pristup moe biti identifikovan u najnovijim meunarodnim programima istraivanja globalnih promena u ivotnoj sredini.8 To pokazuje da jo uvek preovladavaju shvatanja da bi naunici u oblasti drutenih nauka trebalo samo da pomau
u stvaranju dugorono odrivog drutva, ali ne i da imaju kljunu ulogu u reavanju problema globalnih promena u ivotnoj sredini.
Iako najnoviji istraivaki programi ukljuuju u veoj meri fokus
ekonomskih nauka, mi emo u nastavku pokuati da potraimo objanjenje zato se
one u dosadanjem periodu nisu u dovoljnoj meri ukljuivale u aktuelnu raspravu o
ivotnoj sredini. Poeemo sa razmatranjem kompleksnih odnosa izmeu drutva i
prirode, a zatim emo panju usredsrediti na odreena podruja kojima bi se
savremena ekonomska nauka trebala baviti. Pri tome, glavna panja bie
koncentrisana na odnose izmeu prirode i drutva, i to drutva koje bazira na
sistemu trine ekonomije.
Posmatrano sa istorijskog stanovita, priroda nije uvek istraivana odvojeno
od drutva. U poetku su priroda i drutvo smatrani jedinstvenom celinom - bojom kreacijom, u kojoj je postojala odreena boja pravda i u kojoj su vladali boji
zakoni. Odvojeno razmatranje prirode od drutva najire je primenjeno u devetnaestom veku. Priroda je smatrana carstvom neslobode i neprijateljstva. Nju je
trebalo potiniti i kontrolisati. Ljudski progres je trebalo meriti i ocenjivati sa
stanovita ljudske dominacije nad prirodom, a ne sa stanovita ostvarene
transformacije odnosa izmeu nje i drutva. Ovakvo vienje odnosa drutva i
prirode unapred pretpostavlja doktrinu izuzetnosti ljudske vrste: da su ljudi
fundamentalno razliiti i superiorniji u odnosu na sve ostale vrste, da oni mogu
utvrditi svoju sopstvenu sudbinu i nauiti sve to je neophodno za njeno ostvarenje,
da je svet ogroman i sa neogranienim mogunostima i da je istorija ljudskog
drutva jedan beskrajan proces.
Takvo separatno postavljanje prirode od drutva prolo je kroz dve faze
transformacije. Prva transformacija ukljuivala je razmatranje prirode kao neosetljive i mrtve sredine. To je transformacija od prirode kao odreene snage ivota ka
mrtvoj materiji i od duha ka maini. Uz pomo fizike, astronomije, matematike i
drugih nauka razmatranje prirode je bilo usmereno na ispitivanje njene materijalne
konstrukcije. Ona je posmatrana kao odreeni set zakona, sluajeva i pravila
ponaanja koji je mogue otkriti istraivanjem i njime ovladati. Druga
transformacija ukljuivala je razmiljanja o prirodi kao stanju pre oveanstva, ili
najmanje kao stanju pre pojave civilizovanog drutva. Kada je priroda izdvojena
kao stanje pre drutva, onda je konsekventno i rasprava o njenoj sutini voena
nasuprot raspravi o drutvu. Takvo shvatanje odnosa prirode i drutva esto je
oznaavano kao modernistiko shvatanje prirode. Takva odvajanja prirode od
8

Grove - White R. and Szerszynski B, Getting Behind Environmental Ethics, Environmental Ethics,
br. 1/1992. str. 285 - 296.

18

EKOLOKA EKONOMIJA

drutva imala su znaajan uticaj na razvoj odnosa izmeu ljudskih ativnosti i stanja
prirode.
Odvojenost prirode od drutva bila je preduslov za odreena praktina ponaanja. Kao set pasivnih objekata prirodu bi trebalo maksimalno koristiti i prilagoavati ljudskim potrebama. Moralnost koja je koriena za opravdanje ogromnih
ljudskih intervencija proizilazila je iz ovakvog shvatanja odvojenosti prirode.
Prirodno pravo postalo je pravo fizike. Umesto ranijeg bojeg prava, ljudske
intervencije su reprezentovale nastavak boje kreativnosti. To je vodilo u sisteme
razmiljanja u kojima je priroda smatrana svrsishodnom jer je sadravala materijale
koje ljudi mogu koristiti. Takvi sistemi razmiljanja obezbeivali su argumentaciju za proglaavanje ljudskih intervencija prirodnim i neizbenim.
Meutim, ljudi su postepeno poeli doivljavati degradaciju ivotne sredine i
drutvenu eksploataciju kao izvedenu iz te masovne intervencije u prirodi. Mnogi
efekti industrijalizacije kritikovani su kao nehumani, nepravedni i neprirodni.
Ali, dok je negativne efekte industrijalizacije bilo lako uoiti i upoznati, razvoj
odgovarajue prihvatljive alternative postao je mnogo tei. Poto je trite postavljeno kao bitna institucija drutva, bilo je vrlo teko kritikovati ga. Ono je bilo
identifikovano kao kreator bogatstva, prosperiteta, profita i slobodne demokratije.
Trite je shvaeno kao prirodno, a njegovi zakoni analogni zakonima prirodnog
sveta. Otuda je proizaao i stav da sistem trine ekonomije ne bi trebalo ometati
nikakvim intervencijama, niti ga osporavati.
Naturalizacija trita jasno je pokazala kakav je uticaj na oveanstvo i
njegove ekonomske aktivnosti imalo restruktuiranje prirode. U svim oblastima
ljudskog interesovanja predmet istraivanja postali su isti prirodni zakoni.
Alternativna koncepcija prirode, koja se pojavila nasuprot navedenom, bila je vie
beanje od stvarnosti nego vizionarstvo. Umesto preduzimanja napora za ponovno
vraanje moralnosti i etike unutar prirode uz pomo novog naina razmiljanja o
proimanju prirode i drutva, priroda je i dalje posmatrana odvojeno i udaljeno od
ljudske sfere. Ona je odgurnuta u zabaena, nepristupana i relativno neplodna
podruja. Ona je bila tamo gde nije bilo industrije i gde su bile vrlo male ili
ograniene ljudske intervencije. Drugim reima, priroda je svedena na pojam
divljine.9
Prema tome, ne postoji jedna jedinstvena priroda kao takva, ve prirode
koje su istorijski, geografski i kulturno konstituisane. Zbog toga nema ni odreenog prirodnog limita kao takvog. Svaki limit zavisi od odreenih istorijskih, geografskih i kulturnih determinanti, kao i od procesa sa kojima je priroda stvarana i
odravana. Ako je tano da su ideje prirode fundamentalno isprepletene sa
dominantnim idejama drutva, onda drutvene nauke, posebno ekonomske, moraju
otkrivati koje ideje drutva su bile reprodukovane, prihvatane i vrednovane pod
uticajem odreenih shvatanja prirode i prirodnog. Svaki projekat utvrivanja ta je
prirodno postaje isto toliko drutveni, ekonomski i kulturni koliko je on nauni
projekat.
9

Plumwood V, Feminism and Mastery of nature, Routledge, London, 1993. str. 4.

EKOLOKA EKONOMIJA

19

Razliiti pristupi razmatranju ivotne sredine

edna od osnovnih istraivakih uloga drutvenih nauka, naroito sociologije i

ekonomije, jeste predvianje buduih drutvenih dimenzija tekueg poimanja
prirode i tekueg odnosa prema prirodi, kao i ispitivanje moguih doprinosa unapreenju aktuelne rasprave o ivotnoj sredini. Socioloka i ekonomska istraivanja
trebala bi, takoe, da obezbede uspeniju rekonstrukciju primene drutvenog i
prirodnog u savremenim drutvima baziranim na sistemu trine ekonomije.
Uloga koja je do sada pripisivana ekonomskim naukama u mnogim sluajevima je
unapred pretpostavljala modernistiko objanjenje prirode.
Danas je mogue dokazati da prirodno okruenje ima konane limite i da
nije beskonano dareljivo. Ali, uprkos tome istraivaki programi jo uvek operiu sa velikim brojem pretpostavki kao to su: 1) prirodno okruenje je fiziko
okruenje 2) priroda je pristupana za nauno i racionalistiko istraivanje i 3)
izmeu ljudske kulture i fizikog prirodnog okruenja postoji fundamentalna
odvojenost. Jedna od osnovnih implikacija ovakvog pristupa je shvatanje da
prirodna okolina predstavlja limit za ono to ljudi mogu da postignu.10
Naglaavanje apsolutnih limita, koje je definisala ekoloka ekonomija, izvreno je i
u Rio-Agendi 21. U mnogim programima, kojima se promovie dugorono odrivi
razvoj, predlae se identifikovanje naina za limitiranje ljudskih aktivnosti kako bi
se ekonomski i ukupan drutveni razvoj mogao produiti unutar ogranienih
sposobnosti planete Zemlje. Ovakav stav zastupljen je i u mnogim najnovijim
meunarodnim dokumentima, ukljuujui i dokumenta Komisije Evropske
zajednice.11
Suprotno navedenim stavovima o ogranienim mogunostima realnog fizikog sveta, postoje i razmiljanja da prirode ne moraju biti ograniene i da njihove
sposobnosti mogu biti poveavane. Postoje mnogi primeri relativno delotvornih
naina na kojima priroda omoguava ostvarivanje ljudske delatnosti bez degradacije ivotne sredine. Na primer, najnoviji zahtevi za ekolokim ponaanjem reflektuju ne samo brigu za fiziko stanje ivotne sredine, ve za proirenje razvojnih
mogunosti drutva. Prema najnovijim ekolokim zahtevima prirodu ne bi
trebalo posmatrati kao neto to bi trebalo ukrotiti i osvajati, ili neto to
predstavlja ansu za ostvarivanje odreenih ljudskih tenji.
Korienje stavova koji baziraju na prirodnim limitima moe promovisati
verovanja da se odgovornost za ivotnu sredinu svodi samo na uvoenje restrikcija
i discipline. Na primer, programi za sprovoenje politika ivotne sredine u mnogim razvijenim zemljama sadre paradoksalno poveanje regulisanja discipline
posetilaca odreenih podruja12 ta vie, definisanje limita sa stanovita fizikih
10

Newly H, Ecology, Amenity and Society: Scial Science and Environmental Change, Town Planning
Review, 1990. br. 61, str. 3 - 20.
11
Komisija EU: Fifth Environmental Action Programme for the Environment and Sustainable
Development, Brussels, 1992.
12
Brackenridge C, (ed.) Body Matters: Leisure Images and Litestyles, Easbourne, Leisure Studies
Association, 1993.

20

EKOLOKA EKONOMIJA

veliina vodi usmeravanju politika ivotne sredine ka odravanju limita ekonomskog ponaanja umesto reavanja mnogo fundamentalnijih pitanja koja se tiu
odnosa izmeu prirodnog i drutvenog na kojima sadanje ekonomsko ponaanje
bazira.
Podruje u kome je ovaj tip istraivanja poeo da se ukljuuje je
rekonstruisanje tehnika i metodologija koje se koriste za formulisanje i utvrivanje
programa zatite ivotne sredine. Tekui programi istraivanja esto ukljuuju
ispitivanje uticaja informisanja o naunim saznanjima o globalnim promenama u
ivotnoj sredini na ljudsko ponaanje. Usredsreivanje na kljune ishode u ivotnoj
sredini, kao to su globalno zagrevanje , kisele padavine, zatita prirodnih stanita
pojedinih vrsta i opaanje ekolokog rizika, esto zahteva istraivanje karaktera
kulturne zavisnosti razliitih formi znanja o ivotnoj sredini. Prvi rezultati takvih
istraivanja pokazivali su da je autoritativno nauno poznavanje rezultat procesa
interakcije i pregovaranja izmeu naunika i kreatora politike. Na primer, model
globalnih klimatskih promena, koji bi trebalo da pomogne efektivnijem reagovanju
meunarodne zajendice i svake lanice posebno na pretnje globalnog zagrevanja,
implicitno korespondira sa sumnjivim moralom i epistemolokom privrenou
idealima modernistikog propisivanja, predvianja i standardizovanja znanja.
Opisivanjem i razmatranjem socijalnih, ekonomskih, humanih i kulturnih
mogunosti tzv. objektivnog sveta drutvene nauke mogu doprineti ne samo boljem razumevanju programa ouvanja i zatite ivotne sredine, nego i boljem
informisanju kreatora politike ivotne sredine i ostalih politika, kao i veem
reflektovanju tih politika na drutvene pretpostavke na koje se one oslanjaju.

Razumevanje procesa u ivotnoj sredini

rutvene nauke mogu znaajno da pomognu u osvetljavanju razliitih naina

na kojima ivotna sredina moe biti opaena i ocenjivana. Ono to je opaeno i kritikovano kao neprirodno ili tetno prema ivotnoj sredini u jednom
periodu ili drutvu ne mora biti isto u drugom periodu ili drutvu. Razumevanje i
uvanje prirode je neto to je naueno; a proces uenja se razlikuje u velikoj meri
izmeu razliitih drutava, perioda i socijalnih grupa unutar odreenog drutva.
Drutvene nauke mogu, takoe, doprineti analizi socijalnih i ekonomskih procesa
koji su prouzrokovali poveanje odreenih ishoda koji se tiu degradacije i zagaenja ivotne sredine. Nasuprot shvatanju naivnih realista, koji pretpostavljaju da
ekoloki ishodi postaju jasniji zbog poveanja naunog saznanja, socio-ekonomsko istraivanje je usmereno na ekonomske, socijalne, kulturne i politike uslove
koji utiu na poveanje negativnih ekolokih ishoda i na socijalne i ekonomske
konsekvence takvih ishoda.
Drutveno-ekonomska i politika pomeranja u savremenom ekoloki orijentisanom drutvu su kompleksna. Ona su povezana sa pojavljivanjem raznih
socijalnih i ekolokih pokreta i raznih globalnih procesa.13 Teoretiari su iden13

Eyerman R. and Jamison A, Social Muvements: A Cognitive Approach, Cambridge, Poli-ty, 1991.

EKOLOKA EKONOMIJA

21

tifikovali ekoloki koncept odrivog drutva kao novo podruje borbe protiv samounitavajueg procesa modernizacije i nov nain pogleda na sistem odnosa prirode
i drutva (Environmentalism). Time su pomogli ekoloki orijentisanim ljudima i
institucijama da poveaju kritiku projekta globalnog drutva. Teoretiari su pokazali na primeru autoputeva, nuklearnih elektrana, poljoprovrede i zatite ivotne
sredine da su odreene forme javnih protesta bile povezane isto toliko sa proirenjem opte nesigurnosti koliko i sa tehnokratskom i neodgovornom politikom
kulturom, kao i sa specifinim ocenama zdravlja fizike ivotne sredine.14
Istraivanja u oblasti drutvenih nauka identifikovala su postojanje dva znaajna procesa u poslednjih deset godina:15
1. Empiriki ekoloki fenomeni postaju sve vie sagledavani kao problemi
ivotne sredine, a ne jednostavno kao ispoljavanje promena u ivotnoj
sredini.
2. Razliite vrste ekolokih ishoda sagledavane su kao deo krize ukupne
ivotne sredine koja je izloena pretnjama sve veeg skupa razliitih
problema i uticaja.
Neophodno je, takoe, podvrgnuti istraivanju i odreene drutvene prakse
koje su olakavale razumevanje fizikog sveta i degradacije ivotne sredine. Na
primer, putovanja u druge zemlje i regione mogu u odreenim situacijama da olakaju ljudima uporeivanje i ocenjivanje razliitih ivotnih sredina i da razviju
oseaj ta je degradirajue za ivotnu sredinu. Nedovoljna putovanja ljudi iz
pojedinih regiona i zemalja 80-ih godina bila su jednim delom uzrok izvesnom
slepilu za mnoge vrste zagaenja ivotne sredine, koja su se deavala u njihovom
neposrednom okruenju. Drutveni procesi koji su pomogli stvaranju ekoloke
svesti doprinosili su pojavljivanju nepoverenja u nauku, tehnologiju i promovisanom znaaju velikih transnacionalnih kompanija.
Iako ekoloki koncept odrivog drutva i njegovog odrivog ekonomskog
razvoja moe biti shvaen kao kontradiktoran modernizmu, on je znaajno doprineo poveanju ekoloke osetljivosti, naroito na probleme globalne ivotne sredine. Pojavljivanje globalnih institucija, kao to su: Ujedinjene nacije, Svetska banka, globalne grupe za ouvanje i zatitu ivotne sredine (World Wildlife Fund,
Greenpeace, Friends of the Earth) i pojavljivanje globalnih medija, pomoglo je
stvaranju novog globalnog identiteta u kome su procesi u ivotnoj sredini mnogo
vie tretirani kao globalni i planetarni. Razume se, mnogi procesi u ivotnoj sredini nisu realno sada postali globalniji nego to su bile ranije krize u ivotnoj sredini
koje su oznaavane kao lokalne ili nacionalne. Pojam globalna ivotna sredina je
delimino ekonomska, politika i kulturna konstrukcija.16
14

Grove-White R, The Emerging Shape of Environmental Conflict in the 1990s, Royal Society of
Arts, 1991. br. 139. str. 437 - 447.
15
Szerszynski B, Uncommon Ground: Moral Discourse, Foundationalism and the Environmental
Muvement, PhD, Dept of Sociology, Lancaster University, 1993. str. 4.
16
Wynne B, Scientific Knoweledge and the Global Environment in M. Redclift and E. Benton (ed.)
Scial Theory and the Global Environment, Rouledge, London, 1994.

22

EKOLOKA EKONOMIJA

Ve je napred napomenuto da ne postoji samo jedna pojava ili stvar koja se

moe nazvati prirodom. U modernim ekonomskim naukama o ivotnoj sredini
priroda je konceptualizovana na dva osnovna naina. Prvo postoji pojam prirode
kao ugroene ivotne sredine. Ovaj smisao moe biti otkriven u panikama
nastalim zbog ugroavanja retkih vrsta, posebno onih koje su spektakularno i
estetski privlane, zatim u opaanju prirode kao seta iscrpljivih resursa koje bi
trebalo sauvati za budue generacije, u poimanju prirode kao zdravog i istog
ivotnog ambijenta pod pretnjom zagaenja, prirode koja je postala more otpada
i drugih reziduala koji ugroavaju ivot na Zemlji.17
Drugi nain konceptualizacije prikazuje prirodu kao carstvo istote i moralne snage. Priroda se opisuje kao predmet spektakla, lepote i uzvienosti, kao prostor za rekreaciju kroz koji se moe tumarati, kao preddrutveno stanje izobilja i
dobrote u kome je mogue leenje i oslobaanje od otuenosti modernog drutva i
kao odreeni holistiki ekosistem koji bi trebalo sauvati u svoj njegovoj raznovrsnosti i meuzavisnosti.18
Navedena razliita shvatanja prirode obezbedila su delimino izvore za
razvoj savremenog koncepta ekoloki odrivog drutva. Potrebno je naglastiti da su
mnoge od navedenih priroda bile izvorno konceptualizovane u kontekstu priroda
- stanje. Argumenti za zatitu, uvanje i rekreaciju bili su formulisani sa stanovita
nacionalnih resursa, za potrebe njihovog planiranja i upravljanja. Savremeni pokret
za zatitu ivotne sredine je zasluan za proirenje interesovanja za sudbinu itave
Planete nad kojom su se nadvile mnoge pretnje. Nova budua istraivanja u
ekonomskim naukama trebalo bi da identifikuju, pored ostalog, naine na koje
priroda moe biti rekonceptualizovana sa stanovita procesa globalizacije i narasle
ekonomije simbola.
Trei nain na koji ekonomske nauke mogu doprineti razumevanju procesa u
ivotnoj sredini odnosi se na istraivanja koja pomau opisivanju i upoznavanju
drutvenih i ekonomskih procesa koji proizvode ono to mi poznajemo kao tetni
efekti u ivotnoj sredini. Mnogi drutveni i ekonomski procesi su detaljno teorijski
obraeni u sociologiji i ekonomiji, ali vrlo retko sa stanovita njihovih implikacija
na ivotnu sredinu. Meu takve drutvene i ekonomske procese moemo svrstati:
industrijalizaciju, konzumerizam, turizam, globalizaciju i druge. Skoro svi aktuelni
problemi ivotne sredine rezultiraju iz osnovnih ekonomskih i drutvenih obrazaca
koji su povezani sa doktrinom ljudske izuzetnosti i podele izmeu prirode i
drutva.
Konzumerizam je koncept koji je zasnovan na stavu da je neprekidno poveanje potronje dobara korisno za privredu i da, u skladu sa tim, privredni subjekti
treba da budu zaokupljeni pronalaenjem naina za poveanje i proirenje potronje. Konzumerizam je i pokret za zatitu potroaa od neispravnih i tetnih
17

Szerszynski B. Uncommon Ground: Moral Discourse, Foundationalism and the Environmental

Muvement, 1993. op. cit. str. 19 - 20.
18
Macnaghten P. and Urry J, Towards a Sociology of Nature, in McDonagh P. and Prothero A, Green
Management, (ed.) The Dryden Press, London, 1997. str. 13 - 14.

EKOLOKA EKONOMIJA

23

proizvoda, propagandnih obmana, pogrenog informisanja i sl. Konzumerizam je

naroito znaajan drutveni obrazac danas. On moe da pomogne u struktuiranju
savremenih drutava kroz deliminu transformaciju sistema masovne proizvodnje i
masovne potronje. To ne znai da on moe uticati na transformaciju svih
ekonomskih aktivnosti. Konzumerizam je proizveo etiri znaajna pomeranja u
strukturi i prirodi potronje:
1. ogromno poveanje koliina dobara i usluga koje su raspoloive za
potronju i pored toga to su trita i ukusi potroaa znaajno
internacionalizovani
2. poveanje simbolike funkcije proizvoda u tolikoj meri da je njihova
uloga simbola postala kljuni element u potronji, umesto koristi i
vrednosti.
3. ukidanje tradicionalizovanih institucija i struktura tako da su ukusi potroaa postali fluidniji i otvoreniji
4. poveanje znaaja obrazaca potronje u formiranju identiteta i time odreenog pomeranja od moi proizvoaa prema moi potroaa.
U modernim trinim privredama zadovoljstvo potronjom proizvoda i
usluga postalo je dominantan princip. Istraivanje zadovoljstva je vaan zadatak
ekonomskih nauka, poto je potronja dobara i usluga postala strukturna baza
kapitalistikog drutva. U sistemu trine ekonomije drutvena integracija se manje
ostvaruje pomou principa normativizacije, ograniavanja i primene snage prinude.
Ona se ostvaruje kroz trino zavoenje, kroz kombinovanje oseanja i emocija
proizvedenih izgledom, dranjem, sluanjem, testiranjem, mirisanjem i kretanjem
kroz izvaredan raspored dobara, mesta i prostora koji su karakteristini za savremeni konzimerizam organizovan oko odreene prirode kulture.19 Savremeni
konzumerizam u razvijenim zemljama zahteva brzo preispitivanje potranje i
potronje za razliite proizvode i usluge. Savremeni biznis uspeva ako je
orijentisan na promene, raznovrsnost, podrivanje tradicije i uniformnosti i na
poslovanje sa proizvodima i uslugama koji izlaze iz mode pre nego to su uli u
modu. Ovakvi obrasci savremenog konzumerizma imaju katastrofalne konsekvence
za postojee fiziko okruenje. Tipini primeri takvih konsekvenci su: rupe u
ozonskom omotau, globalne promene klime, kisele padavine, nesree u
nuklearnim centralama i destrukcije mnogih lokalnih ivotnih sredina.
Takav konzimerizam u kome je priroda preputena izboru potroaa bio je
iroko kritikovan od ekolokih i drugih pokreta za zatitu ivotne sredine.
Razvijeni konzumerizam je prihvatio u velikoj meri najnoviju kritiku degradacije
ivotne sredine i najnoviju ekonomsku i kulturnu usredsreenost na prirodu. Zbog
toga on moe biti shvaen kao pokret koji je poeo jednim delom da primenjuje
koncept ekoloki odrivog drutva zbog toga to je doprineo poveanom
razmiljanju o mestu i okruenju potronje proizvoda i usluga. Ako ljudi
19

Willson A, The Culture of Nature: North American Landscape from Disney to the Exxon Valdez,
Cambridge, MA: Blackwell, 1992.

24

EKOLOKA EKONOMIJA

razmiljaju o takvoj potronji, oni razvijaju ne samo obaveze potronje, ve i

odreena prava, ukljuujui prava graana kao potroaa. Takva prava ukljuuju
verovanje da ljudima mora biti obezbeen odreeni kvalitet ivotne sredine,
vazduha, vode, buke i pejzaa i da ovi elementi okruenja moraju biti sauvani za
druge populacije u budunosti.
U razvijenim drutvima Zapadne Evrope poelo je pomeranje osnove graanstva od politikog prava ka pravu potroaa i pravu na ivotnu stredinu, naroito ako je osnova povezana sa konceptom prirode kao spektakla i rekreacije. Neka
od ovih prava postala su internacionalna poto su ljudi u masovnom turizmu postali potroai ivotne sredine izvan svojih nacionalnih teritorija.
Procesi redefinicije skoro svih aspekata drutvenog ivota proizveli su odgovarajuu intezifikaciju netrinih oblika ponaanja i drutvenih odnosa. Ljudi
pokuavaju da se ponaaju altruistiki i nesebino ispoljavajui racionalna meusobna netrina ponaanja koja prouzrokuju odreene tenzije izmeu konfliktnih
trinih i netrinih racionalnosti. U ekstremnim oblicima kritike potroaki
orijentisanog drutva olakale su pojavljivanje novih formi drutvenih organizacija
iji socijalni identitet ne bazira na potroakim principima. Takvi novi drutveni
pokreti, nastali kao odreena reakcija na opaene pretnje usled zloupotrebe ivotne
sredine, pomereni su efektivno izvan legitimne sfere dravne regulacije potroaki
orijentisanih aktivnosti.

Uticaj ekolokog pristupa na istraivake i drutvene procese

orienjem ekolokog pristupa ekonomske nauke mogu znaajno doprineti

razumevanju uloge koju imaju programi i pokreti za ouvanje i zatitu ivotne sredine u strukturalnom formiranju i kulturnoj transformaciji savremenog drutva. Jedna od popularnih oblasti, koja je predmet aktuelnih rasprava o ivotnoj
sredini, jeste sadanje stanje postmodernizma i kulturne implikacije novih formi
refleksivnosti. U modernizmu refleksivnost obuhvata postojanje drutvene prakse
koja je stalno ispitivana i ponovno formirana u svetlu dolazeih informacija primljenih o toj istoj praksi, to dovodi do promene njene konstitucije. U periodu modernizma radikalizovana je revizija usvojenih pravila ponaanja koja se primenjuju
u svim aspektima ljudskog ivota, ukljuujui i tehnoloke intervencije u
materijalnom svetu.20
Navedena refleksivnost doprinela je da i metode savremenih drutvenih nauka budu konstruisane kao otelovljenje modernizma, da budu manje legitimne kao i
mnoge druge drutvene aktivnosti, da svaka od njih ukljui razliite forme rasuivanja. Od nauke se vie ne oekuje da nuno ima civilizacijsku, progresivnu i
emancipacijsku ulogu u otkrivanju neega to odgovara prirodi. U mnogim sluajevima nauka, a sa njom i povezane tehnologije, sagledavane su vie kao problem,
a ne reenje. Takav je sluaj sa masovnim i nekontrolisanim naunim
20

Giddens A. The Consequences of Modernity, Cambridge: Polity, 1992. str. 38 -39.

EKOLOKA EKONOMIJA

25

eksperimentima koji koriste itavu Planetu, ili njen znaajan deo, kao svoju
laboratoriju za toksini otpad, agrohemikalije, nuklearne eksperimente i elektrane i
sl. U drutvu izloenom mnogim rizicima nauka je sve ee opaena kao kreator
mnogih rizika, iako mnogi od njih nisu vidljivi za ljudska ula.
Istovremeno, sa gubitkom drutvenog autoriteta naunih istraivanja, oslabila je ekoloka legitimnost pojedinih nauka. Sama identifikacija rizika zavisi od
takvih nauka koje imaju oslabljen oseaj za opasnost od proizvodnje hemijskog i
nuklearnog zagaenja. Takve nauke postale su predmet pojaane kritike od strane
pokreta zelenih. Ovakve i sline promene pruaju mogunost ekonomskim naukama za istraivanje novih formi ekonomskog ureenja i struktura koje bi mogle
nastati kao posledica drutvenog reagovanja na apele za ouvanjem ivotne sredine. Jedno od takvih podruja istraivanja je irok kulturni proces individualizacije i
detradicionalizacije. Takvi procesi vode nastanku manje institucionalizovanih
formi identiteta i drutvenog ureenja.21 Institucije, kao to su: nauka, crkva, nuklearna porodica i formalne dravne strukture postaju sve manje legitimne. One
postaju sve opaenije kao deo problema, a ne reenja.
Ekonomske nauke su upuene na istrivanje mogunosti podesnijeg prilagoavanja ekonomskih sistema novim labavijim formama drutvenog ureenja,
ukljuujui i razvoj novih drutvenih pokreta. Pojavljivanje nove politike sfere u
obliku labavijih, nepartijskih i samoorganizovanih udruenja i saveza, esto u formi grupa za samopomo, interesnih grupa i dobrovoljnih organizacija, oznaeno je
kao nova dinamika subpolitizacija u kojoj je drava konfrontirana sa poveanom aktivnou navedenih grupa.22 Nova istraivanja su neophodna za objanjenje
uloge novih drutvenih organizacija i pokreta i za ocenu opsega njihovog znaaja
za kreiranje novih politika. Pojavljivanje novih organizacija u sferi ivotne sredine
pokazuje da su nastale odreene forme socijalnog identiteta koje doprinose
ukidanju relativne odvojenosti sfere drutva od prirode i formiranju odreene vrste
rekonstruisanog ljudskog drutva.
Postoji odreena veza izmeu novih drutvenih grupa i opaenih globalnih
kriza u ivotnoj sredini. Indikacije za globalno i holistiko razumevanje prirode
mogu se nai u redovima pojedinih meudravnih i dravnih studija i dokumenata
nastalih kao posledica poveane usredsreenosti na dugoronu odrivost
ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja. Tako, na primer, Brantov izvetaj
govori o naoj zajednikoj budunosti zbog globalnog karaktera odreenih
pretnji prema prirodi, ukljuujui, pre svega, nuklearnu pretnju.23 Ovakva opaanja
i shvatanja potpomognuta su razvojem globalnih mas medija koja su stvorila
izmiljenu zajednicu svih drutava koja nastanjuju jednu Zemlju. Meutim,
21

Jacques M, The End of Politics, Sunday Times: The Culture Supplement, London, 18. July 1993.
Beck U, Individualisation and the Transformation of Politics, Paper presented at the conference on
Detraditionalisation, Lancaster University, July 1993.
23
Kao primere meudravnih dokumenata iji je cilj obezbe|enje odrivog razvoja, koji su doprineli
stvaranju ideje o globalnoj prirodi, moemo navesti: World Conservation Strategy (1980), Our
Common Future (1987), Caring for the Earth (1991), Rio - Agenda 21 (1992) i Fifth Action
Programme for the Environment and Sustainable Development (Evropska Zajednica 1992.).
22

26

EKOLOKA EKONOMIJA

pored globalizacije postoji znaajna zainteresovanost za kulturno situirane lokalne

ivotne sredine. Prema tome, moe se rei da postoje viestruki identiteti ivotne
sredine, od lokalnih do globalnih identiteta, od realnih do izraajnih i od
orijentisanih na pejza do korisniki orijentisanih. ini se da e ovi viestruki
entiteti postati istaknutiji u postmodernistikim drutvima. Potrebno je razvijati
ekonomske nauke koje e ispitivati vidljivo poveanje znaaja identiteta ivotne
sredine u savremenim drutvima, identiteta koji esto zahteva kompleksno
kombinovanje lokalnih i globalnih ekonomskih ciljeva i interesa.

SHVATANJE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Sistemski pristup

vaki oblik analize odnosa privrede i prirodnog okruenja mora poeti sa definisanjem sistema koji e biti predmet analize. Pojam ivotna sredina je u dosadanjem periodu uglavnom definisan kao fizika okolina i uslovi. Takvo objanjenje nazvano je termodinamiki koncept ivotne sredine. U termodinamikoj
analizi prvi korak predstavlja definisanje sistema, tj. dela kosmosa ili naeg sveta
koji e biti predmet istraivanja. ivotna sredina tako obuhvata fiziku okolinu i
uslove izvan sistema. Ona je dakle definisana iskljuivanjem iz sistema.
Teoretiari drutvenih nauka su odgovorni za prihvatanje ovog pristupa, za povrno i proizvoljno opisivanje i razvijanje sistema i njegovog okruenja.24
Definisanje ivotne sredine kao neeg to nije sistem irilo se od termodinamike do svih grana nauke i tehnike koje se naslanjaju na termodinamiku. Ajntajnova poznata izreka okruenje je sve to nisam ja moe biti tipian primer
takvog razmiljanja. Razlikovanje sistema i okruenja ima sutinski uticaj na
upravljanje i ocenjivanje ivotne sredine. Sistem je ljudska aktivnost koja obezbeuje dobra i usluge kao svoj autput. Za obezbeenje takvog autputa sistem
zahteva inpute materijala i energije iz obnovljivih i neobnovljivih izvora. Inputi
dolaze iz okruenja (ivotne sredine) u sistem. Da bi stvorio eljeni autput sistem
proizvodi i neeljene autpute - emisije i zagaenja - koja odlaze iz sistema u ivotnu sredinu. Tako se analiza ivotne sredine bavila tokovima materijala i energije
izmeu okruenja i sistema. Na slici 1.6. ilustrovan je pojednostavljeni deo
normalne analize sistema koji je primenjivan za reavanje problema ivotne
sredine.
Specifian pristup ocenjivanju ivotne sredine predstavlja analiza ivotnog
ciklusa, alternativno poznata kao analiza proizvoda od kolevke do groba. Analiza ivotnog ciklusa je poetno ustanovljena kao sredstvo za iroko korienje u
ekolokoj ekonomiji i ekolokom menadmentu. U poslovnom sektoru ona je obe-

24

Clift R. et all, Environmental Persspectives and Evnironmental Assessment, in Yvonne G, Nicholas

A, Jonathan C. and Martin O, (eds.), Values and the Environment, John Wiley, New York, 1995. str.
19 - 20.

EKOLOKA EKONOMIJA

27

zbeivala osnovu za kreiranje ema ekolokih nalepnica namenjenih identifikovanju potronih proizvoda koji imaju izvrsne ekoloke performanse.

INPUTI:
Materijali i energija

Emisije u vazduh,
vodu i zemljite

SISTEM

OKRUENJE

AUTPUTI:
Proizvodi i usluge

Slika 1.6. ivotna sredina kao okruenje sistema

Ocenjivanje uticaja na ivotnu sredinu poinje sa identifikovanjem poloaja
proizvodnje, prema tome sistem je fabrika ili proces. Ocenjivanje ekolokog
ivotnog ciklusa obuhvata sve sisteme neophodne za obezbeenje odreene
funkcije proizvoda ili usluge od kolevke (osnovnog materijala i energije) do
groba (finalnog otpada i reziduala). U ocenjivanju ivotnog ciklusa sistem je,
dakle, odreeni tok materijala i energije neophodnih za obezbeenje autputa.
Definisanje granica sistema, a time i granica okruenja, u analizi ivotnog ciklusa
je formalizovano kao funkcija cilja. Jasno je da takav korak moe biti podvrgnut
ozbiljnoj kritici zbog toga to definicije granica sistema mogu odrediti ishode
uporeivanja ivotnih ciklusa dva alternativna proizvoda ili dve alternativne
tehnologije proizvodnje.

Primena analize ivotnog ciklusa

odel odnosa ivotne sredine i sistema (prikazan na slici 1.6.) oblikovan je da
opie samo interakciju izmeu sistema i okruenja sa stanovita kvantifikacije tokova materijala i energije. Konvencionalna analiza ivotnog ciklusa
ukljuuje samo kvantitativne uticaje proizvodnje i neiskorienih proizvoda na
ivotnu sredinu. Na primer, analizom ivotnog ciklusa postrojenja za proizvodnju
lesonita tzv. mokrim tehnolokim postupkom bie obuhvaeni kvantitativni tokovi
materijala i energije za proizvodnju postrojenja, od ekstrakcije rude, preko
proizvodnje rafiniranog metala, izrade postrojenja, transporta, instaliranja i
korienja do demontiranja i ponovnog korienja otpadnog materijala. Otpadne

28

EKOLOKA EKONOMIJA

vode, unitavanje ivih bia u vodi (reci ili jezeru) nemogunost korienja vode za
vodosnabdevanje naselja i navodnjavanje, kao i estetsko naruavanje pejzaa
predstavljaju posebnu kategoriju efekata koji su prikazivani izvan tokova
interakcije izmeu sistema (postrojenja) i okruenja.
ak i kada je uzimala u obzir emisije reziduala, analiza ivotnog ciklusa je
tretirala uticaje na ivotnu sredinu nezavisno od mesta gde se emisija reziduala
ostvaruje. Tona sumpornih oksida je jednostavno tona, nezavisno od toga gde je
emitovana. Sa stanovita ekoloke ekonomije takav pristup je ocenjen pogrenim.
Efekat tone sumpornih oksida zavisi od toga gde su oni emitovani, na kom mestu i
u kojim atmosferskim uslovima. Precizno lociranje uticaja na ivotnu sredinu je
veoma znaajno. Efekti postrojenja za proizvodnju lesonita u obliku zagaenja koje
onemoguava vodosnabdevanje lokalnih naselja i navodnjavanje ne mogu biti
sagledavani na globalnom nivou kome analiza ivotnog ciklusa tei, ve u konkretnim lokalnim uslovima.
Konvencionalno, analiza ivotnog ciklusa nastavlja se pretvaranjem evidentiranih tokova vie stotina supstanci u odreeni vrlo mali broj kvantifikovanih
uticaja na ivotnu sredinu, ili rezultirajuih efekata. Na primer, sve emisije u
atmosferu, koje mogu doprineti troenju atmosferskog ozona, merene su prema
njihovom potencijalu troenja ozona da bi se dobila ukupna agregatna vrednost
njihovog uticaja na ivotnu sredinu.25 Za emisije koje doprinose stvarnim uticajima
na globalnu ivotnu sredinu ovakav pristup ima teoretsko opravdanje, iako
numerike vrednosti parametra kao to je potencijal troenja ozona, moe biti
visoko nepouzdan. Jedan od pristupa klasifikovanju uticaja na lokalnu ivotnu
sredinu je baziran na utvrivanju kritinog obima. Smatra se da odreena emisija
ima nii prag koncentracije ako lokalni ekosistem moe da je tolerie bez oteenja
i degradacije. Kritini obim vazduha ili vode neophodan za razreivanje supstance
u njihove podnoljive koncentracije je uzet, dakle, kao mera ekotoksikolokog
uticaja emisije. I ovom prilikom kritian obim je uzet kao nezavisan od lokacije.
Prema tome, analiza ivotnog ciklusa tretira globalne i lokalne uticaje na ivotnu
sredinu kao mehanike, deterministike i kvantitativne.
Osnovni zadatak analize ivotnog ciklusa je smanjenje navedenih rezultirajuih uticaja na ivotnu sredinu na odreenu numeriku vrednost koja reprezentuje
obim uticaja koji obezbeuje funkcije koje odravaju sistem. Na tako reduciranom
nivou esto je potrebno kvantitativne relativne vrednosti povezati sa razliitim
ekolokim efektima. Reavanje ovog problema namee dva pitanja: Kako utvrditi
uporedive vrednosti za razliite efekte? i Kako ustanoviti mogunost razlikovanja
tih vrednosti meu drutvima? Ako relativne vrednosti variraju meu razliitim
drutvima, onda e u globalnom vrednovanju uticaja na ivotnu sredinu analiza
ivotnog ciklusa morati biti naputena. Razume se, to e imati razliite praktine
implikacije. Jedna od njih je da e jedinstvena mera uinka uticaja proizvoda na
25

Guinee J. B, Heijungs R, Udo de Haes H. A. and Huppes G, Quantitative Life Cycle Assessment of
Products: Classification, Valuation and Improvement Analysis, Journal of Cleaner Production, 1993.
br. 1. str. 81 - 92.

EKOLOKA EKONOMIJA

29

ivotnu sredinu biti nemogua. To dalje znai da e korienje odreene ekooznake ili ekonalepnice za ire podruje, kao to je Evropska zajednica, biti, takoe,
nemogue.26
Navedeni primer postrojenja za proizvodnju lesonita moe ilustrovati tekoe povezane sa vrednovanjem uticaja na ivotnu sredinu. Sa stanovita korisnosti
lesonita najverovatniji efekat je proizvedena i potroena koliina lesonita. Prema
tome, primarni predmet analize bie ivotni ciklus proizvedene i potroene koliine lesonita, ukljuujui korienu koliinu bukovog drveta i drugog materijala i
energije za izradu lesonita. Ova analiza moe biti proirena i na ulaganja u preiavanje otpadnih voda koje prouzrokuje proizvodnja lesonita. Ako tako obuhvaeni izdaci nadmauju prinose koje donosi korienje postrojenja za proizvodnju
lesonita u njegovom ivotnom ciklusu, onda nema dobitka od ulaganja u
postrojenje. Izvan metodologije analize ivotnog ciklusa postoji odreeni konflikt
izmeu tretmana obuhvaenih i neobuhvaenih transakcija tokovima izmeu
sistema i okruenja. Na primer, ekoloka ocena uticaja proizvodnje postrojenja na
ivotnu sredinu ukljuuje toksikoloke efekte otpadnih voda, ali ignorie mnogo
drastinije negativne efekte postrojenja na vodosnabdevanje, navodnjavanje,
rekreaciju, i estetski izgled pejzaa. Nemogunost vodosnabdevanja, navodnjavanja, rekreacije i drugi negativni efekti iniciraju razmatranje mnogih razliitih
pitanja. Za reavanje tih pitanja neophodno je proirenje ogranienog podruja
termodinamiki bazirane analize ilustrovane na slici 1.6. U nastavku e biti
isaknute mogue perspektive takvih reenja sa aspekta ekoloke ekonomije.

Zamerke sistemskom pristupu

sistemskom pristupu termodinamiki bazirane analize, kao to je ve istaknuto, postrojenje za proizvodnju lesonita je shvaeno kao sistem, a sve
ostalo kao okruenje. Sve ostalo moe ukljuiti drutveno i prirodno okruenje,
kao na slici 1.7. Takav pristup mogao bi imati izvestan doprinos i za naunike u
ekonomskim i ostalim drutvenim naukama ako uzima u obzir pozitivne i
negativne uticaje sistema na drutveno okruenje. Meutim, sasvim je jasno da
takav pristup ne moe doprineti reavanju mnogih pitanja vezanih za interakcione
odnose izmeu prirode i drutva zbog odvajanja sistema od drutvenog okruenja.
Ako u datom momentu prihvatimo pretpostavku da sistem kao takav postoji,
onda je vano razjasniti ta je njegovo drutveno okruenje. Da li je ono shvaeno
u lokalnom kontekstu (kao podruje lokalne zajednice na kome je fabrika za
proizvodnju lesonita locirana), ili ono obuhvata ire vienje drutva. Ljudi smatraju
da postrojenja za proizvodnju lesonita imaju negativan uticaj na lokalnu ivotnu
sredinu (sa stanovita zagaenja vodotokova, unitavanja uma i naruavanja pejzaa), ali da mogu imati pozitivne ishode za ire drutvo kroz obezbeenje jevtine

26

Udo de Haes and all: Guidelines for the Application of Life-Cycle Assessment in the EU
Ecolabelling Programme, European Commision, DG XI-A-2, Brussels, 1994.

30

EKOLOKA EKONOMIJA

sirovine za industriju nametaja i graevinarstvo ili kroz poveanje izvoza

proizvoda napravljenih od sirovina iz obnovljivih izvora. Zbog toga postrojenje za
proizvodnju lesonita moe biti oznaeno kao jevtin i obnovljiv sistem, ali ne i
pozitivan.

SISTEM
(Postrojenje za
proizvodnju)

OKRUENJE
(Prirodno i drutveno)

Slika 1.7. Odvajanje sistema od drutvenog okruenja

Ekonomske i druge drutvene nauke moraju svoju panju usredsrediti na
razmatranje istorijskog, kulturnog i drutvenog konteksta razvoja. Takvo proirenje pristupa je neophodno ne samo za razmatranje uticaja sistema na ivotnu sredinu, ve i faktora koji olakavaju ili ograniavaju razvoj. Drugim reima, da bi
odluka o izgradnji fabrike za proizvodnju lesonita na odreenom mestu i u odreenom vremenu bila bolje shvaena neophodno je razmotriti politiku razvoja sa ireg
drutvenog aspekta. Meutim ostaje nereen problem kako uporeivati razliite
nivoe uticaja na ivotnu sredinu i kako oceniti da li je ukupan efekat na drutveno
okruenje pozitivan ili negativan. Nisu samo uticaji na druteno okruenje, kao to
su zagaenje vodotokova i estetske promene, teki za kvantifikovanje, ve su istraivai veoma esto suoeni sa potrebom procene ukupnih ishoda koji obuhvataju
potpuno neuporedive efekte. Naprimer, nivo zagaenja vode u reci moe biti nauno izmeren i oznaen kao podnoljiv, ali takva ocena moe biti znaajno korigovana ako lokalno stanovnitvo tvrdi da voda nije otrovna, ali je njen pogorani kvalitet neprihvatljiv u uslovima svakodnevnog ivota pored reke. To pokazuje da isti
uticaj moe imati razliite efekte u razliitim lokalitetima i da razliite individue na
istom lokalitetu mogu razliito reagovati na odreene uticaje. To, takoe, pokazuje
da zamerke agregiranju uticaja na drutveno okruenje nisu bazirane samo na
postojanju tekoa tehnike prirode, ve i na razliitom reagovanju pojedinaca i
socijalnih grupa.
Druga zamerka sistemskom pristupu odnosi se na pogled koji podrazumeva
da su uticaji na ivotnu sredinu prouzrokovani na mehaniki nain. Iako je oigle-

EKOLOKA EKONOMIJA

31

dno da je fabrika za proizvodnju lesonita prouzrokovala zagaenje reke i promenila estetski izgled lokaliteta, identifikacija njenog uticaja kao problema nije
automatska. Neki aspekti uticaja fabrike mogu biti shvaeni kao problematini, dok
ostali mogu biti ignorisani. Instrumenti analize sistema okruenja, kao to je analiza ivotnog ciklusa, tretiraju uticaje na ivotnu sredinu kao deterministike. Tako,
na primer, procena rizika ukljuuje korienje instrumenata za procenu verovatnoe, naroito za predvianje broja nesrea koje mogu nastati kao posledica odreenih aktivnosti ili projekata. Meutim takav pristup proceni rizika ignorie iroka
istraivanja na podruju opaanja rizika koja pokazuju da drutveni karakter definisanja rizika koristi odreeni broj kvalitativnih varijabli koje se znaajno razlikuju od onih u ekspertskim predvianjima rizika. To prouzrokuje nove probleme
u primeni sistemskog pristupa izvan onih koje su izraene razliitim reakcijama na
vidljive kvantitativne deterministike uticaje, kao to je zagaena voda, ili poseena uma. Jedan od takvih problema je opaanje rizika od strane drutvene javnosti
koje esto moe odreivati prihvatljivost razliitih tehnologija. Prema tome, okruenje ne moe biti tretirano jednostavno kao reagovanje na stimuluse iz sistema.
Alternativni nain konceptualizacije ivotne sredine mogao bi biti zadravanje osnovne predstave o sistemu i njegovom okruenju, ali sa razmatranjem lokalne drutvene zajednice kao sistema, a izgradnje fabrike za proizvodnju lesonita
kao odreene promene u njenom prirodnom okruenju. Takav koncept ilustrovan je na slici 1.8.
Naune teorije o drutvenom sistemu tretiraju drutvo kao sistem sa
tendencijom prema ravnotei. Analiza takvog sistema usredsreena je na uloge
razliitih podsistema u odravanju efikasnog funkcionisanja celine. Drutvo se
posmatra kao stabilan set odreenih entiteta koji se dre zajedno pomou
odravanja konsenzusa o vrednostima i prioritetima. Kao teorija strukturne
ravnotee, tako i funkcionalizam razmatra nain na koji je individualno i grupno
ponaanje ogranieno ili podstaknuto drutvenim strukturama - normama i
vrednostima drutvenog sistema. Kritike ovog pristupa koncentrisale su panju na
slabosti u objanjavanju drutvenih promena, na tekoe utvrivanja da li je
odreeno drutvo u stanju ravnotee i na pretpostavke da drutva tee radije
konsenzusu nego konfliktu.
ire zamerke teoriji ravnotee date su od strane interpretativne sociologije
koja zastupa ideju da su ljudske aktivnosti i interakcije odreene drutvenom strukturom. Sa tog stanovita drutveni ivot je razmatran ne u uslovima datog seta
drutvenih struktura, ve u uslovima odreenog seta procesa koje lanovi drutva
koriste za upoznavanje sveta oko sebe. Takve i sline kritike imaju znaajne
implikacije za naine konceptualizacije ivotne sredine. Zbog toga neki ekonomski
teoretiari pribegavaju jasnijem razgraniavanju globalne i lokalne ivotne sredine.27 Globalna ivotna sredina je prevelika za ljude da bi stekli odreeni realni
oseaj za nju, dok je lokalna ivotna sredina ona u kojoj su oni kod kue i koju
27

Cooper D, The Idea of Environment in Cooper D. and Palmer J. (eds.) The Environment in
Question, Routledge, London, 1992. str. 165 - 180.

32

EKOLOKA EKONOMIJA

intimnije poznaju. U definisanju lokalne ivotne sredine ljudi nisu posmatrani

odvojeno od nje, ve kao njen sastavni deo. Takvo razumevanje ivotne sredine
ima odreene implikacije za ocenjivanje uticaja na ivotnu sredinu. Ono pojaava
saznanje da ivotna sredina nema uniformno znaenje. U skladu sa tim, promene u
ivotnoj sredini nee izazivati slina reagovanja, niti imati iste konsekvence u svim
situacijama. Da li su razmotreni uslovi ivotne sredine prihvatljivi i koje su
strategije pogodne za njenu zatitu ili unapreenje zavisie u velikoj meri od
opsega odlika lokalne i kulturne situacije. Iako postoji potreba za osnovnim
standardima, fleksibilnost i adaptabilnost lokalnim prilikama je sutinska.

DRUTVENI
SISTEM

IVOTNA SREDINA
(ukljuujui i fabriku)

Sika 1.8. Odvajanje drutvenog sistema od prirodnog okruenja

U sistemskim modelima sve drutvene reakcije i interpretacije ivotne sredine su potisnute u necirkulacione tokove izmeu sistema i okruenja. Upotrebljena terminologija u sistemskom pristupu naglaava da takvi faktori nisu centralni za
nain na koji sistem trpi uticaj ili reaguje na svoje okruenje. Pristup koji naglaava znaaj razumevanja ta ivotna sredina znai za ljude preokree ovu pretpostavku i sugerie da su ekonomska i socijalna znaenja fundamentalna za naine na
koje je ivotna sredina doivljavana i degradirana.28
Istorija tehnikih projekata i ekonomskih istraivanja ilustruje probleme koji
se pojavljuju kada su razliite perspektive primenjivane zajedno. Nauni pristup
posmatra ocenjivanje ivotne sredine kao problem postizanja najboljeg naunog
predvianja interakcija izmeu sistema i okruenja i korienja takvih predvianja
kao osnove za racionalno odluivanje. Meutim, naunici u ekonomskim naukama
vide proces planiranja kao sredstvo za ostvarivanje odreenog cilja ili forme
drutvenog knsenzusa. Neuspesi pomirenja ovih perspektiva su dovoljno oigledni.
Nije dovoljno isticati da bi ininjeri trebalo da koriste vie ekonomsku nauku u
svom radu, niti da bi ekonomisti trebalo bolje da upoznaju ogranienja unutar kojih
28

Clift R. et all: Environmental Perspectives and Environmental Assessment, 1995. op. cit. str. 29 30.

EKOLOKA EKONOMIJA

33

inenjeri rade. Takav jednostavan zakljuak ignorie injenicu da su ciljevi

ekonomskih nauka i tehnikih analiza esto radikalno razliiti. Na primer, cilj
analize ivotnog ciklusa je obezbediti podatke za donosioce odluka. Njen rezultat
je odreena procena . Meutim, ekonomska i socijalna nauna analiza esto mogu
imati za cilj poveanje razumevanja bez obzira na donosioce odluka. Ove razlike u
ciljevima proizilaze iz mnogih ve navedenih razlika u metodama i pretpostavkama.

RAZVOJ KONCEPTA EKOLOKE EKONOMIJE

Promene u ekonomskom nainu razmiljanja

evetnaesti vek je bio period u kome su fizike nauke ostvarile spektakularni

razvoj i u kome je veina nauka dobila identitet koji danas ima. To je bio
period u kome je u Evropi i Severnoj Americi ostvaren enorman ekonomski rast, a
sa njim i poverenje u primenjeni ekonomski sistem i proces. Takvo verovanje u
ekonomski razvoj i poverenje koje ide uz njega predstavlja jednu od bitnih oznaka
modernizma.29
Relativno brza industrijalizacija i rast gradova bili su globalna pojava koja je
ukljuivala, spajala i ujedinjavala razliite ekonomske sisteme i kulture. Pri kraju
dvadesetog veka globalizacija je posebno pojaala ove veze, menjala je meunarodnu ekonomsku podelu rada, koristila nove tehnologije i komunikacije za unapreenje globalnog imida u istoj meri kao i globalnog trita i traila da se sauvaju egzotini i neupoznati sistemi i kulture kao artikli potronje.30
Krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka suprotnost izmeu prirode
i kulture i raskorak izmeu statikog razmatranja drutva i pozitivizma tekih
nauka, stvorili su prostor za izrastanje drutvenih nauka kao posebne grupe naunih
disciplina. Isticanje da su ljudske kulture razliite dovelo je u pitanje eksterni
ekoloki determinizam i naturalizam ostalih nauka zbog toga to su i jedne i
druge nauke videle ljudsko ponaanje kao ishod internih biolokih snaga koje je
teko kontrolisati. ivotna sredina i ljudski bioloki uslovi kao imperativi prirode
nisu bili uzeti u obzir. To nije jedini nedostatak koji je prouzrokovao mnoge
probleme sa kojim su se suoavale drutvene nauke. U tom smislu podela na
prirodu i kulturu posluila je u velikoj meri kao odskona daska za napredovanje
drutvenih nauka i za njihovo efektnije suoavanje sa nereenim problemima.
U okviru drutvenih nauka ekonomija je u tom smislu nainila najkrupnije
korake zato to je identifikovala ljudske interese. Neoklasina ekonomija je doprinela poveanju poverenja industrijskog kapitalizma u sopstvene uspehe i u
dostignutu prefinjenost reavanja problema sa kojima su se industrijske privrede
suoavale u devetnaestom veku. To su ekonomija blagostanja, kenzijanska
29

Redclift M. R, Sustainable Development: Needs, Values, Rights, Environmental Values, br. 2,1,
Spring 1993. str. 3 - 20.
30
King A, (ed.) Culture, Globalization and the World Systems, Macmillan, London, 1991.

34

EKOLOKA EKONOMIJA

ekonomija i ekonomija razvoja. Meutim, mnogi ishodi sa kojima se oveanstvo

suoava sada, na pragu 21. veka, kao to je odnos izmeu proizvodnje dobara i
usluga i zadovoljavanja potreba bez negativnih socijalnih i ekolokih posledica,
izmakli su glavnoj panji ekonomista. Mnoge kljune pretpostavke i ekonomski
principi, koji su odreivali dosadanje ekonomsko razmiljanje, sada izgledaju
manje vani od ekolokih ishoda ekonomskog ponaanja.31
Sa stanovita mnogih neoklasinih ekonomista znaaj oskudice mogao bi biti
prihvaen samo kroz koncepte kao to su ekonomski trokovi obezbeenja resursa.
Zagaenje i umnoavanje eksternih efekata smatrani su manifestacijom
rasipnitva, a ne oskudice i ljudske nesposobnosti upravljanja njihovim konsekvencama. Kako se poveavala zavisnost od ekonomskih tehnika tako je postajala
hitnija potreba za potpunijim i ekoloki prihvatljivijim sistemom ekonomskog
razmiljanja. Naunici su bili prisiljeni da se vrate neizbenom razmatranju
ljudskih odnosa sa prirodom, od ijih resursa su bili odvojeni u ranijim razmatranjima.
Vee razumevanje biolokih sistema nije bilo dovoljno za njihovo odrivo
korienje, pored ostalog, i zbog razliitog shvatanja prirodnog i ljudskog prava.
Zbog toga je oveanstvo danas suoeno sa poveanim paradoksom koji se ogleda
u oznaavanju degradacije ivotne sredine kao vanog pitanja vrednosti koja je
sastavni deo poslovnog uspeha, na jednoj strani, i u poveanju politikog znaaja
prava neljudskih vrsta i odgovornosti prema prirodi, na drugoj strani. U isto vreme, mnogi od onih koji se zalau za reavanje problema ivotne sredine ne
uspevaju da shvate da njih odreuje nain na koji je ljudsko drutvo organizovano i
struktuirano.
Vrednosti koje je stvorila savremena ekoloka ekonomija jasno reflektuju
interakciju izmeu prirode i drutva i tekoe koje ljudi doivljavaju sa tim interakcijama. Ekoloka ekonomija sama po sebi sugerie nadmo prirode i odreenu
sposobnost kontrole ekolokih konsekvenci ljudskog ponaanja. Poveano nauno
razumevanje interakcije ljudskih odnosa i prirode kao kljune osnove znanja,
zajedno sa ljudskim institucionalnim ponaanjem i drutvenim angaovanjem,
doprinelo je prihvatljivosti tehnikih i tehnolokih reenja za ekoloke probleme
koje su ljudi izazvali. Drugim reima, reenja za probleme ivotne sredine ne mogu
se traiti izvan ljudskog drutva koje ih je stvorilo.

Poveanje sposobnosti predvianja uticaja na ivotnu sredinu

ogunost uspenijeg procenjivanja oekivane sigurnosti doprinela je porastu poverenja u nauku. Sa razvojem i usavravanjem naunih tehnika i
metoda poboljavala se mogunost naunog predvianja, a sa njom i status
naunika. Predvianje uticaja na ivotnu sredinu i procena ekolokih ishoda tih
uticaja pokazali su se vrlo sloenim problemom zbog sloenosti sistema ivotne
31

Michael R. R. Values and Global Environmental Changes in Yvonne G, Nicholas A, Jonathan C

and Martin O, (eds) Values and the Environment, John Wiley and Sons, New York, 1995. str. 8 - 9.

EKOLOKA EKONOMIJA

35

sredine i nepredvidivosti ljudskih aktivnosti. Nauka je ostvarila neosporne uspehe u

obezbeenju predvianja koja su doprinosila smanjenju neizvesnosti. Ona je,
takoe, reila problem vremena i prostora i poveala tok raspoloivog znanja i
informacija. Time je ona podsticala razmiljanja o osnovama na kojima su ljudi
donosili odluke. Posebna panja bila je posveena faktorima koji su podsticali
tenju nauke da doprinese smanjenju neizvesnosti.
Mnogi problemi ivotne sredine, posebno oni koji su povezani sa ljudskim
zdravljem, unitavanjem biolokih vrsta ili sa bezbednou ivota na Zemlji, izgledaju vei sa proirenjem ljudskog znanja. Poto je nauka o ivotnoj sredini sutinski deo reenja za probleme ivotne sredine, to e poveanje sposobnosti predvianja buduih ishoda sadanjih aktivnosti, unapreenje regulative na globalnom i
nacionalnom nivou i poveanje strunosti u reavanju tih problema doprinositi i veem uoavanju i isticanju nedostataka u primeni nauke.32
Globalni problemi ivotne sredine kao to su: troenje ozonskog omotaa i
globalno zagrevanje, nisu sloeni samo sa stanovita njihove hemije i biologije, ve
i nepristupani za tehniko utvrivanje. Slino primeni antibiotika, ili vakcinaciji
bolesnika protiv opasnih bolesti, i promene u ponaanju ljudi izazvane poveanjem ekoloke svesti, kao to je kupovanje bezolovnog benzina, ne osiguravaju
zatitu ivotne sredine. Ljudi danas znaju vie o ivotnoj sredini, ali jo uvek mogu da uine malo za njenu zatitu. Istraivanja su pokazala da se iri raskorak izmeu laikog opaanja ivotne sredine i strunog miljenja.33
Suoeni sa nejasnim i kontradiktornim informacijama o rizicima u ivotnoj
sredini laici e postavljati pitanje autoriteta nauke i poverenja koje bi politiari
trebalo da imaju u naunike. Postaje sve jasnije da kritini prag, koji politiari i
strunjaci prihvataju, predstavlja odreeni kompromis namenjen upravljanju
javnom zabrinutou. Oficijelne rasprave o ivotnoj sredini mogu teiti da smanje
javnu zabrinutost u veoj meri nego to zahteva preovlaujua neizvesnost.
Ako se slika o ivotnoj sredini sastoji od specijalistikog znanja koje ljudi
poseduju o njoj, onda je ona podruje za koje su lanici manje kompetentni. To ima
uticaj na oseaj vlasnitva nad ishodima u ivotnoj sredini i na motivaciju ponaanja prema njoj. Istraivanja u razvijenim zemljama pokazala su da je poveanje
specijalistikog znanja o ivotnoj sredini povezano sa porastom ignorantskog
ponaanja laika. Sumnje o stepenu neizvesnosti povezane sa formalnim naunim
znanjem esto zahtevaju korienje odreenih alternativa, kao to su: holistiki
modeli ljudskih odnosa sa prirodom, umesto poveanja obima informacija. Jasno je
da razliite grupe ljudi imaju razliite vrednosne sudove. Samo neke manje grupe
ljudi koriste mogunosti koje prua nauno utvrivanje neizvesnosti za promenu
njihovog vrednovanja ivotne sredine.
Postoje dve vrste neizvesnosti koje zasluuju posebnu panju. To su vremenska i prostorna neizvesnost. Ljudi su naviknuti da donose odluke na bazi sadanjeg vremena. Budue konsekvence imale su mnogo manji uticaj na njihovo odlu32
33

Read P, Responding to Global Warming, Zed Books, London, 1994.

Yearley S, The Green Case, Harper Collins, London, 1991.

36

EKOLOKA EKONOMIJA

ivanje od neposrednih konsekvenci. Ekoloki pristupi ureivanju odnosa izmeu

prirode i oveka malo su korieni u donoenju svakodnevnih odluka. Ekoloki
pristupi zahtevaju odreeni matoviti skok u budunost, u uslove ivota narednih
generacija. Vremenska dimenzija ekolokih procesa, naroito onih koji se odvijaju
na globalnom nivou, zahteva merenje buduih uticaja i njihovih ishoda. Za takve
namene ekonomisti esto koriste nauno procenjivanje buduih efekata i njihovo
diskontovanje na sadanju vrednost.
Mnoge promene u ivotnoj sredini su i sistemske. One mogu biti najrealnije
upoznate kroz naine na koje se sistemi menjaju. Biodiverzitet je tipian primer za
to. Ugroavanje individualnih vrsta vodi ugroavanju ekosistema kao celine.
Gubitak jedne biljne vrste u lokalnom ekosistemu moe ugroziti opstanak
ivotinjske populacije koja zavisi od nje. Poto vremenska dimenzija vrlo malo
utie na nae svakodnevne odluke potrebno je u procenu vrednovanja budue
ivotne sredine ukljuiti, pored ostalog, i oekivane gubitke njene fleksibilnosti i
raznovrsnosti.
Prostorna dimenzija je, takoe, vana u razmatranju vrednosti ivotne sredine. Uticaj ljudskih aktivnosti na ivotnu sredinu ostvaruje se ne samo u vremenu
nego i u prostoru. Ekonomski razvoj industrijalizovanih zemalja prouzrokovao je
transformacije u ivotnoj sredini zemalja u razvoju koje su udaljene hiljadu i vie
kolometara. Ekoloki i potroaki tragovi koje su industrijalizovane zemlje napravile u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju ne mogu se lako izbrisati. U
razvijenom delu sveta postoji tenja da se zatita prirode sagledava kao
fundamentalni sastavni deo ukupne ekoloke orijentacije, dok se u nerazvijenim
zemljama ekoloki ishodi esto nastoje prikazati u svetlu zatite od prirode.
Ekonomske nauke moraju razmotriti i ustanoviti u kojoj meri uticajne snage, koje
proizilaze iz globalnih ekolokih promena, ukljuujui industrijski razvoj i
konzumerizam, poveavaju ekoloku bezbednost ljudi, a u kojoj meri je
ugroavaju. Reagovanje lokalnih ljudskih zajednica na ekoloke probleme u smislu
ne u moje dvorite rezultat je savremenog stila ivota u industrijalizovanim
zemljama.

Koncept odrivog ekonomskog sistema

eoklasina ekonomija razvila je svoju teoriju na odreenim pretpostavkama o

ivotnoj sredini. Prirodni resursi kao to su: voda, zemljite i ist vazduh
oznaavani su kao slobodna dobra, koja se nalaze na raspolaganju besplatno i
koja ne zahtevaju nikakve izdatke. Meutim, jasno je da su ekoloka dobra
kvalitativno razliita od dobara za koja se plaa odreena cena. ista voda i vazduh
i nezagaeno zemljite nisu danas raspoloivi besplatno u prirodi. Zbog toga je
ekoloka ekonomija ukljuila u razmatranje trokove ienja ivotne sredine i
trokove zatite prirodnih resursa radi osiguranja dugorono odrivog razvoja.34
34

Milenovi B. (ed), Privreda i ivotna sredina: ekonomska i ekoloka meuzavisnost, Fakultet

zatite na radu, Ni, 1998. str. 51 - 59.

EKOLOKA EKONOMIJA

37

Ekoloka ekonomija se bavi pitanjima koja su ekonomisti krajem prolog i

poekom ovog veka izbegavali. Uinjeni su pokuaji razlikovanja izmeu elja i
potreba i razlikovanja naina na kojima se ljudske potrebe zadovoljavaju. Uslovi
u kojima su dobra i usluge proizvedeni predstavljaju kljuno pitanje. U isto vreme
socijalne i ekoloke posledice proizvodnje postale su glavni predmet izuavanja
ekoloke ekonomije. ine se pokuaji razvoja metodologije koja bi omoguila
utvrivanje vrednosti korienja dobara i usluga i koja bi obuhvatala ceo ivotni
vek proizvoda od roenja do smrti. Takva vrednost ukljuuje trokove odlaganja
otpada, koristi od ponovnog korienja ili reciklae i visinu teta koje nastaju kao
posledica degradacije i zagaenja ivotne sredine.
U dosadanjem razvoju ekoloke ekonomije dola su do izraaja tri razliita
pristupa. Prvi pristup polazi od toga da ne postoje nikakve tekoe za utvrivanje
ekonomske vrednosti ivotne sredine. Korienje cena i trinih instrumenata moe pomoi odreivanju realnih trokova degradacije ivotne sredine. Ono to je
potrebno uraditi je usavravanje metodologije kao to je utvrivanje verovatne
vrednosti koja omoguava aproksimiranje individualnih preferencija prema ekolokim dobrima i uslugama. Prema shvatanju ove grupe ekonomista logika ekonomske racionalnosti moe biti iskoriena za upravljanje sluajnou prirode.35
Drugi pristup polazi od toga da se vrednost prirode ne moe utvrivati na isti
nain kao vrednost ekonomskih dobara. Prirodni kapital je kvalitativno razliit od
kapitala koji su stvorili ljudi. Savremeno drutvo bilo bi u velikoj opasnosti ako bi
utvrivalo cenu svaega i vrednost niega. Sa stanovita radikalnih ekolokih
ekonomista logika prirode ne moe biti usklaena sa sluajnou trita. Ljudi su
deo prirode i oni ne mogu podvrgavati ostale subjekte prirode svojim zakonima kao
to su oni podvrgnuti prirodnim zakonima.36
Izmeu navedena dva pristupa nalaze se ostali koji privlae neto veu panju. Predstavnici takvog pristupa nazvani su institucionalnim ekonomistima. Oni
smatraju da bi trebalo i da je mogue razviti ekonomske metodologije kojima se
vrednuje priroda. Neoklasina ekonomija je reflektovala preokupacije industrijskog kapitalizma. Danas bi trebalo razviti metodoloke instrumente koji vie ili
manje naglaavaju znaaj trinih snaga i koji u veoj meri uvaavaju odnose
zavisnosti ekonomskog sistema i prirodnog okruenja. Mogue je utvrditi uputstva
i predloiti indikatore za planiranje i praenje odrivosti razvoja koji omoguavaju
radikalnija pomeranja u ekonomskoj politici i razmiljanju. Pristalice treeg
pristupa sugeriu korienje intervencije i regulacije za zatitu ivotne sredine, pre
svega da bi se zadovoljile ljudske potrebe, a ne zahtevi prirode. Oni veruju da
promene ljudskog ponaanja mogu biti izazvane pomou instrumenata politike i
dravne intervencije.
Navedeni ekonomski pristupi reflektuju odreena modernistika shvatanja
koja jo vide ljudska bia kao univerzalna i sveznajua. Oni ne uzimaju u obzir
pogreivost ljudskih bia i njihovu nesposobnost da reflektuju svoje znanje na
35
36

Pearce D. Blueprint Three: Measuring Sustainable Development, Earthscan, London, 1993.

Ekins P. and Max-Neef M, (eds) Real-Life Economics, Routledge, London, 1992.

38

EKOLOKA EKONOMIJA

razumevanje i unapreenje interakcionih odnosa sa prirodom.37 Ako nauka

neprekidno proiruje granice ljudskih znanja, ona, istovremeno, otkriva i obim
onoga to ljudi ne znaju. Ljudi, u stvari, tee da interpretiraju ono to ne znaju u
uslovima koji su odreeni onim to znaju. Ne mogu se oekivati vei uspesi u
ostvarivanju koncepta dugorono odrivog razvoja ako znamo da su nauka i
politika bazirani na vrednostima koje su neodrive.
Ekonomski sistem koji ne vrednuje prirodna dobra na adekvatan nain, koji
je zasnovan na maksimiranju ekonomske koristi putem iscrpljivanja prirodnih
resursa i unitavanja ivotne sredine i koji koristi mehanizme za stimulisanje neogranienog ekonomskog rasta sa ogranienim resursima, predstavlja dugorono
neodrivu privredu. Takav ekonomski sistem, po miljenju ekologa, slian je kanceru. On svojim neusklaenim rastom i razvojem unitava prirodu koja je osnova
svih njegovih aktivnosti. Drugim reima, neusklaeni ekonomski razvoj sa mogunostima i ogranienjima ekosfere vodi, dugorono gledano, samounitenju ekonomskog sistema i drutvenih sistema koji su na njemu zasnovani. Izlaz iz takve situacije ponudila je ekoloka ekonomija u obliku koncepta zasnovanog na dugorono usklaenom ekonomskom razvoju sa mogunostima i ogranienjima ekosfere koji je nazvan konceptom odrivog ekonomskog sistema.
Koncept odrivog ekonomskog sistema nudi odgovore kako da se
ekonomski sistemi upotrebe za proizvodnju ekonomskih dobara neophodnih za
zadovoljavanje ljudskih potreba, a da se u isto vreme ne nanose tete ekolokim
sistemima i Zemljinim resursima. On podrazumeva prelazak sa ekonomije
neogranienog rasta na ekonomiju zasnovanu na saradnji sa prirodom.
Zagovornici koncepta odrivog ekonomskog sistema38 polaze od toga da
ekonomski sistem ne moe da funkcionie nezavisno od ekosfere. Zbog toga ekonomski razvoj ne moe biti neogranien, jer su zalihe resursa ograniene i za njih
se ne moe uvek nai zamena. I ivotna sredina ima ogranienu sposobnost da
apsorbuje, razlae ili degradira otpad koji proizvode ekonomije. Razvoj tehnologije
zasnovan na ljudskoj inteligenciji moe da pomeri neka ogranienja ekonomskom
razvoju, ali ne moe da ih potpuno otkloni.
Neogranieni ekonomski razvoj, sa stanovita koncepta odrivog
ekonomskog sistema, ne moe biti reenje za sve aktuelne ekonomske i drutvne
probleme. Naprotiv, ekonomski sistem zasnovan na maksimiranju neogrnienog
ekonomskog rasta izaziva vei broj aktuelnih drutvenih problema, ukljuujui i
probleme ivotne sredine. Ekoloka ekonomija je koncipirana na saznanju kako se
razvijeniji i zreli ekoloki sistemi odravaju. U fazi pune razvijenosti oni se
odravaju smanjenim rastom populacije i veim ulaganjem bioloke produktivnosti
u poveanje kvaliteta umesto kvantiteta.
37

Redclift M. R, Sustainable Development: Needs, Values, Rights, 1993. op. cit. str. 10 - 20.
Meu zagovornicima odrive ekonomije (Sustainable Economy) najee se pominju: Herman
Dely, Kenneth Boulding, Nicholas Georgescu - Roegen, Joseph Vogel, E. J. Mishan, E. F.
Shumacher, John Godwey i dr. Vidi: M. G. Tyler: Living in the Environment, Wadsworth, inc.
Belmont, California, 1992. str. 651 - 672.
38

EKOLOKA EKONOMIJA

39

Sa stanovita koncepta odrivog ekonomskog sistema mnogo je efikasnije ne

proizvoditi i ne isputati opasne hemikalije u ivotnu sredinu nego troiti puno
vremena i para za kontrolu i ienje. Ekonomski sistemi trebalo bi da budu tako
koncipirani i organizovani da nagrauju one koji ne zagauju ivotnu sredinu i one
koji spreavaju njeno zagaivanje, a da kanjavaju zagaivae. U takvim uslovima
smanjila bi se potreba za skupim institucijama koje se bave utvrivanjem razliitih
standarda, kontrolom potovanja standarda i kanjavanjem nepotovanja.
Koncept odrivog ekonomskog sistema podrazumeva transformaciju dosadanjih ne samo ekonomskih nego i politikih, pravnih, moralnih i drugih principa.
Tako, na primer, postojei pravni princip po kome se jedna hemikalija smatra nevinom sve dok se ne dokae da je prouzrokovala tetu, trebalo bi zameniti
principom po kome je svaka hemikalija kriva sve dok se u njenoj proizvodnji i
potronji ne dokae drugaije. Ovakvo pravilo se ve primenjuje na farmaceutske
proizvode i moglo bi se proiriti na sve potencijalno tetne hemikalije. Ovakav stav
proizaao je iz injenice da je u mnogim sluajevima tetno dejstvo hemikalija
utvreno suvie kasno, kada su prouzrokovane velike tete ljudskom zdravlju ili
njihovoj ivotnoj sredini.
Koncept odrivog ekonomskog sistema zahteva podsticanje onih aktivnosti
koje doprinose poveanju usklaenosti ekonomskog razvoja sa mogunostima i
ogranienjima ekosfere u cilju ouvanja i/ili poboljanja kvaliteta ivotne sredine.
U takve aktivnosti mogle bi se ubrojiti sledee:
transformaciju drutva koje je okrenuto zadovoljavanju vetaki stvorenih elja manjine u drutvo koje obezbeuje zadovoljavanje osnovnih
potreba svih lanova
stabilizaciju populacije sa niskim stopama raanja i smrtnosti
poveanje efikasnosti korienja svih vidova energije i vee oslanjanje na
trajne i obnovljive energetske resurse
spreavanje zagaivanja, korienje otpada kao inputa u proizvodnji i
reciklaa
ekonomski razvoj koji je usmeren na poveanje kvaliteta ivota umesto
kvantiteta ekonomske koristi
ouvanje biolokog diverziteta u lokalnim i globalnim meunarodnim
okvirima
korienje obnovljivih resursa sa istom ili manjom brzinom od one sa
kojom se oni obnavljaju
ograniavanje isputanja otpada u ivotnu sredinu na nivo koji odgovara
kapacitetu prirodnih procesa za njihovo razgraivanje i apsorbovanje
transformacija konkurentskih nacionalistikih politika u kooperativnu
politiku ivotne sredine koja podrava reavanje globalnih problema
ivotne sredine
pravilnija raspodela svetskih resursa i bogatstva u cilju eliminisanja
siromatva i smanjenja socijalnih i ekonomskih razlika

40

EKOLOKA EKONOMIJA

uklanjanje trgovinskih barijera izmeu razvijenih i manje razvijenih

zemalja koje imaju negativne ekoloke posledice
proirenje definicije nacionalne bezbednosti na ekoloku i ekonomsku
bezbednost
korienje ekolokih indikatora ekonomskog razvoja u analizama
efikasnosti ostvarenog razvoja.39
Koncept odrivog ekonomskog sistema poseban akcenat stavlja na
eliminisanje siromatva kao jednog od glavnih uzroka ljudske i ekoloke tragedije.
Siromatvo se obino definie kao nemogunost zadovoljavanja osnovnih
ekonomskih potreba. Oko 1,2 milijarde stanovnika na Zemlji danas ivi u takvim
uslovima. Jaz izmeu bogatih i siromanih poeo je naglo da se iri posle 1980.
godine.40 Pod uticajem globalne meunarodne ekonomije i slobodne meunarodne
trgovine niskorazvijene zemlje su primorane da poveavaju troenje svojih resursa
da bi podrale potroaki nain i stil ivota srednje razvijenih zemalja. One su
primorane da rasprodaju svoje resurse po niskim cenama ili da prihvate
uskladitenje i uvanje opasnog otpada iz razvijenih zemalja za nisku nadoknadu
da bi mogle da plate kamate na svoje dugove i da bi obezbedile dohodak za
spreavanje ekonomskog nazadovanja. Jedan od glavnih izlaza iz zamke globalno
siromatvo - degradacija ivotne sredine je prelazak na odrive ekonomske
sisteme koji mogu da obezbede bolji kvalitet ivota i za bogate i za siromane.
Prema tome, odrivi ekonomski sistem mogao bi biti definisan kao usklaeni razvoj resursa fizikog bogatstva i populacije ljudi na Zemlji. Veliina tog bogatstva i populacije odrava se na poeljnom nivou koji je odreen stopom
proizvodnje materije i energetskih resursa. Bruto nacionalni proizvod je jednak
godinjem prirastu nove proizvodnje. To je vrednost finalnih proizvoda i usluga
stvorenih zahvaljujui neprekidnom uvozu kvalitetne materije i energije iz
ivotne sredine i vraanju otpada i nekvalitetne toplotne energije nazad, u ivotnu
sredinu.
Kada se dostigne stabilna ekonomija za neki nivo korienja raspoloivih
resursa, to ne znai da bi trebalo taj nivo zadrati zauvek. Moralne, tehnoloke i
druge promene stvorie osnovu za mogue i poeljne promene takvog nivoa. To
znai da koncept odrivog ekonomskog sistema podrazumeva razvoj kao proces
kojim se ide od jednog do drugog stabilnog nivoa korienja raspoloivih resursa.
Koncept odrivog ekonomskog sistema zahteva znaajan zaokret u dosadanjem
ekonomskom rezonovanju. Veina dosadanjih ekonomskih metoda i modela
trebalo bi da se zameni, ili da se drastino modifikuje u skladu sa njegovim
konceptom. Odrivi ekonomski razvoj predmet je posebnog razmatranja u
poglavlju 9.

39
40

Tyler G. M, Living in the Environment, op, cit, str. 667 - 668.

Tyler G. M, Living in the Environment, op. cit, str. 664.

EKOLOKA EKONOMIJA

41

Poglavlje

TRADICIONALNI PRISTUP
EKONOMSKOM RAZVOJU
Svet kakvim ga slikaju mnogi ekonomisti bio bi sumoran,
kada bi se ceo ivot svodio samo na ekonomiju, to nije
sluaj.
(Alfred Marshall)

EKONOMSKI RAST I RAZVOJ

zmeu ekonomskog rasta i ekonomskog razvoja postoje velike slinosti, ali i

velike razlike. Ekonomski razvoj je iri i kompleksniji pojam od ekonomskog
rasta. Da bismo izbegli mogue nesporazume u korienju ovih pojmova objasniemo kratko sutinu koja se najee njima oznaava.
Ekonomski rast oznaava, najkrae reeno, takvo korienje raspoloivih
inputa kojim se ostvaruje vea koliina autputa. Ili, drugim reima, ekonomski rast
drutva reprezentuje ona konkretna ekonomska stvarnost u kojoj se korienjem
raspoloivih resursa ostvaruje takva koliina i struktura ekonomskih dobara koja
omoguava potpunije zadovoljavanje sadanjih potreba uz istovremeno jaanje
materijalne osnove za budue poveanje proizvodnje i potronje. Ekonomski rast
moe ukljuivati veu koliinu inputa radi proizvodnje vee koliine autputa, ali
moe rezultirati i iz vee efikasnosti korienja resursa.
Ekonomski rast oznaava kretanje privrede iz nieg u vii stadijum razvoja.
Mnogi faktori, kao to su: prirodni resursi, ljudski resursi i znanje, fiziki kapital,
tehnologija i drugi, mogu biti iskorieni za poveanje ekonomskog rasta, za poveanje razlike izmeu prethodnog i novog stadijuma razvoja privrede. Kvantitativno se moe izraziti preko poveanja neke makroekonomske kategorije u odreenom vremenskom periodu, kao na primer, bruto nacionalnog proizvoda ili realnog
nacionalnog dohotka.
Ekonomski razvoj implicira ne samo veu koliinu autputa, ve i razliite
vrste autputa, kao i tehnike i institucionalne promene sa kojima je autput proiz-

42

EKOLOKA EKONOMIJA

veden i distribuiran. On ukljuuje poboljanje strukture ostvarenih autputa proizvodnje i promene u relativnim veliinama udela razliitih inputa u proizvodnom
procesu, kao i tehnoloke, organizacione, strukturne i druge promene u privredi i
vanprivredi koje unapreuju proces stvaranja, distribuiranja i korienja raspoloivih ekonomskih dobara.
Drugim reima, ekonomski razvoj drutva je proces kontinuiranog ekonomskog rasta u uslovima dinaminog okruenja. Izmeu ekonomskog razvoja i
skoro svih promena u ekonomskoj i drutvenoj strukturi postoji visok stepen
meusobne zavisnosti i uticaja. U tom kontekstu ekonomski razvoj je sastavni deo
ukupnog drutvenog progresa. On ima odluujui uticaj na ostvarivanje
ekonomskih ciljeva. Zato je drutvo prinueno da upravlja ekonomskim razvojem,
da ga raznim merama i instrumentima usmerava u pravcu koji vodi ka postavljenim dugoronim ciljevima.
Razlike izmeu rasta i razvoja mogu biti objanjene i na primeru ljudskog
bia. U tom sluaju rast bi oznaavao ukupne globalne promene, kao to su visina i
teina i slino, dok bi razvoj ukljuivao i promene funkcionalne sposobnosti, kao
to su: psihika koordinacija, sposobnost uenja, sposobnost adaptiranja promenljivim okolnostima i slino.
Na relativno niskom stupnju razvoja odreene privrede, ekonomski rast
moe izgledati kao razvoj. Poveanje autputa moe biti ostvarivano poveanim
korienjem raspoloivih prirodnih resursa i radne snage i poveanim inostranim
ulaganjima kapitala u odreenoj privrednoj oblasti, ali bez strukturnih promena
koje podstiu komplementarni rast u ostalim privrednim oblastima, kao i bez
institucionalnih promena koje doprinose poboljanju raspodele realnog
nacionalnog dohotka izmeu svih delova populacije. Takve ekonomske situacije
neki ekonomisti su nazvali rast bez razvoja41
Nasuprot ekonomskom rastu bez razvoja mnogo je tee zamisliti proces
kontinuiranog razvoja ostvarenog bez ekonomskog rasta. Promene u funkciji automatski podrazumevaju i promene u veliini. Dok ekonomija odreene zemlje nije u
stanju da proizvodi vie nego to njen opstanak zahteva, promene u strukturi autputa i institucionalne promene, koje oznaavaju ekonomski razvoj, vrlo su male.
Zato se moe razmiljati o ekonomskom rastu bez razvoja, ali ne i obrnuto, jer
proces ekonomskog razvoja nuno zavisi od odreenog stepena simultanog ekonomskog rasta.
Analogno navedenim razlikama u znaenju pojmova ekonomski rast i ekonomski razvoj u ekonomskoj nauci postoje i dve posebne teorije:
teorija ekonomskog rasta i
teorija ekonomskog razvoja.
Teorija ekonomskog rasta se bavi prvenstveno izuavanjem kvantitativnih
odnosa izmeu inputa i autputa, a teorija ekonomskog razvoja ciljevima i faktorima ekonomskog razvoja, kao i kriterijumima i pokazateljima razvijenosti privrede.
41

Robert Clower: Growth Without Development, Northwestern University Press, Evanston, Ill., 1966.

EKOLOKA EKONOMIJA

43

Teorija ekonomskog rasta izuava uslove koji neposredno odreuju dugoroni

ekonomski potencijal privrede jedne zemlje, kao to je porast realnog drutvenog
bruto proizvoda, nacionalnog dohotka i drugih privrednih autputa. Teorija ekonomskog razvoja ima kompleksniji pristup istraivanju faktora koji utiu na najvanije makroekonomske promene.
Ekonomski razvoj je, prema tome, iri i kompleksniji pojam od ekonomskog
rasta. Reavanje problema ubrzanja ekonomskog razvoja ukljuuje, pored ekonomskih pitanja, sagledavanje odgovarajuih uzroka i implikacija tehnoloke, politike, socioloke, etike, ekoloke i druge prirode. Savremeni ekonomski razvoj se
danas vie povezuje sa sistemom meovite ekonomije u kome elementi trine
ekonomije imaju dominantno uee. On se, takoe, povezuje i sa najnovijim naunim i tehnolokim dostignuima koja je donela trea tehnoloka revolucija i koja
e doneti tekua revolucija menadmenta. Primena naunih i tehnolokih dostignua postala je kljuni faktor koji ima multiplikovan uticaj na skoro sve ishode
koji reprezentuju ekonomski razvoj.
Radi boljeg sagledavanja uloge i znaaja neekonomskih faktora u procesu
ekonomskog razvoja i sagledavanja uticaja ekonomskog razvoja na promene u
privrednom i drutvenom sistemu u celini, potrebno je razmotriti meusobni odnos
ekonomskog i drutvenog razvoja i evoluciju shvatanja sutine ekonomskog razvoja. Takoe, za potpunije razumevanje osnovnih socijalnih i ekolokih ishoda ekonomskog razvoja potrebno je razmotriti faktore ekonomskog razvoja, strukturne
promene kroz koje se ekonomski razvoj ostvaruje i mogunosti merenja
ekonomskog rasta i razvoja, kao i aktuelne ekonomske promene u meunarodnom
okruenju koje su znaajne za efikasnije upravljanje ekonomskim razvojem.

EKONOMSKI I DRUTVENI RAZVOJ

konomski razvoj se odvija unutar ekonomskog sistema pod uticajem odreenih faktora unutar tog sistema, ali i pod uticajem mnogih faktora izvan ekonomskog sistema, pre svega faktora iz drugih podsistema drutvenog sistema. Radi
boljeg razumevanja ekonomskog razvoja neophodno je poznavanje meusobnih
interakcijskih odnosa izmeu ekonomskog i drutvenog sistema i izmeu
ekonomskog i drutvenog razvoja.
Ekonomski sistem bilo koje zemlje ne moe da funkcionie kao izolovan
sistem. On je sastavni deo odreenog drutvenog sistema i, istovremeno, deo ireg
meunarodnog ekonomskog okruenja. On u veoj meri trpi uticaj ireg meunarodnog okruenja nego to moe sam da utie na ire okruenje. Jaina uticaja ireg okruenja na ekonomski sistem jedne zemlje je u obrnutoj proporciji sa veliinom zemlje. to je zemlja manja, to je jai uticaj meunarodnog ekonomskog
okruenja na njen ekonomski sistem. Sposobnost praenja promena i tendencija u
meunarodnom okruenju i stepen mogueg uticaja na te promene opredeljuju
meunarodnu poziciju ekonomije odreene zemlje.

44

EKOLOKA EKONOMIJA

Ekonomski sistem je jedan od podsistema ukupnog drutvenog sistema.

Ekonomski sistem predstavlja oblik ispoljavanja ekonomske baze drutva, dok
obrazovanje, kultura, nauka, politika i religija predstavljaju elemente drutvene
nadgradnje.
Izmeu drutvene baze i drutvene nadgradnje postoji visok stepen meusobnog uzajamnog uticaja. Ekonomski razvoj podrazumeva relativno skladan odnos u
razvoju svih elemenata drutvenog sistema. Razvoj ekonomske baze je neophodan
uslov razvoja drutvenog sistema u celini. Ekonomska stagnacija suava mogunosti funkcionisanja i razvoja sistema obrazovanja, nauke, kulture i politikog
sistema. Ali, i pojedini elementi drutvene nadgradnje mogu, manje ili vie, biti
destimulativni ili stimulativni za ubrzanje ekonomskog razvoja.
Razvoj ekonomskog i drutvenog sistema u celini uglavnom karakteriu:
polazno stanje,
budui nivo razvoja, ili budue stanje u koje se eli stii,
raspoloivi resursi i mogunosti za njihovo efikasno kombinovanje i
nivo tenzije i motivisanosti pojedinaca i drutva da se ostvari odgovarajui razvoj.
Na kontinuiranom i skladnom razvoju elemenata drutvenog sistema ispoljava se drutveni razvoj. Drugim reima, drutveni razvoj je izvesna relativna
"unutranja ravnotea" koja se odrava stalnim i usklaenim ekonomskim, naunim, tehnolokim, kulturnim i drugim rastom.42
Prema tome, drutveni razvoj kao proces kontinuiranog rasta nuno je uslovljen ekonomskim rastom, ali se ne svodi samo na njega. On je, istovremeno, i pod
snanim uticajem razvoja linosti, kulture, nauke, politike i drugih elemenata drutvenog sistema. Ekonomski razvoj uslovljava, ali se istovremeno i izraava u drutvenom razvoju, i obrnuto, niz drutvenih elemenata i okolnosti, ukljuujui
kulturu, navike stanovnitva, motivaciju, strukturu potreba, organizaciju
upravljanja i sl., odreuje pravac i tempo ekonomskog razvoja. Zato se drutveni
razvoj esto definie kao, vie ili manje, "povezana i struktuirana celina vie vrsta
drutvenih promena na jednom podruju ili u razmerama itavog globalnog drutva
sa odravanjem istog smera tih promena".43
Razvoj ne podrazumeva uvek potpunu usklaenost funkcija i odnosa unutar
datog drutvenog sistema. Usklaenost funkcija i odnosa odrava se na razliitim
nivoima i u razliitim podrujima. Tako, na primer, stabilan ekonomski razvoj
moe biti rezultat "spoljanjeg rasta" koji je ostvaren ekspanzijom prema drugim
regionima i podrujima na meunarodnom tritu, ili rezultat unutranjeg razvitka
koji je ostvaren efikasnom stimulacijom relevantnih aktera i boljom organizacijom
funkcionisanja sistema.

42

Vie o teoriji drutvenog razvitka u: Popovi M. i Rankovi M., Teorije i problemi drutvenog
razvoja, BIGZ, Beograd, 1981. str. 241 - 262
43
IBID, Teorije i problemi drutenog razvoja, op, cit, str. 252.

EKOLOKA EKONOMIJA

45

Ekonomski i drutveni razvoj istorijski se ostvaruju pod uticajem i angaovanjem odreenih drutvenih snaga, te se u vezi sa tim moe govoriti o ciljnom i
organizovanom usmeravanju i kontroli razvojnih procesa. Za uspenije usmeravanje razvoja ka ostvarivanju utvrenih ciljeva i za usklaivanje razvojnih procesa sa
mogunostima i ogranienjima ivotne sredine, neophodno je poznavanje evolucije shvatanja ekonomskog razvoja i evolucije shvatanja problema ivotne sredine.

EVOLUCIJA SHVATANJA EKONOMSKOG RAZVOJA

vako drutveno i politiko ureenje oduvek je bilo bazirano na odreenom

ekonomskom razvoju. Zato je ekonomski razvoj bio nezaobilazni predmet
teorijskog i praktinog promiljanja od samog poetka razvoja ekonomke misli. Od
Grkih filozofa u Starom veku do savremenih ekonomskih teoretiara, ekonomski
razvoj je najee identifikovan sa poveanjem drutvenog bogatstva.Vremenom se
samo menjalo i unaprivalo shvatanje sutine drutvenog bogatstva i shvatanje
izvora i naina za njegovo poveavanje.
Merkantilisti su se pojavili sa svojm idejama u prvoj polovini 17. veka. Oni
su pod drutvenim bogatstvom jedne zemlje ili naroda podrazumevali koliinu
plemenitih metala koji su u njihovo vreme predstavljali preovlaujue sredstvo
plaanja. Glavnim izvorom bogatstva smatrali su spoljnotrgovinsku razmenu, a
poveanje trgovine glavnim nainom poveanja bogatstva. Glavni predstavnici
merkantilizma bili su: u Italiji Antonio Sera, u Francuskoj Monkretijen i u
Engleskoj Tomas Man.
Fiziokrati su francuski ekonomisti iz druge polovine 18. veka koji su se bavili izuavanjem problema koje je doneo raspad feudalizma uoi kapitalistike
demokratske revolucije. Glavni predstavnici fiziokratske kole bili su Fransoa
Kene i Tirgo. Za razliku od merkantilista, fiziokrati su pod drutvenim bogatstvom
podrazumevali koliinu ekonomskih dobara koja su proizvedena u toku jedne
godine koja se mogu upotrebiti za zadovoljavanje potreba ili za razmenu. Glavni
izvor novostvorene vrednosti, po njihovom shvatanju, bila je poljoprivredna
proizvodnja. Razmena ne moe biti izvor bogatstva jer se proizvedena dobra
razmenjuju po ekvivalentnim vrednostima. Zanatska i manufakturna proizvodnja
nije smatrana izvorom novostvorene vrednosti jer se u njoj samo vrila
transformacija jednih u druge upotrebne vrednosti.
Klasina ekonomska kola, iji su utemeljivai bili u prvoj polovini 19.
veka Adam Smit i David Rikardo, pod bogatstvom naroda podrazumevala je koliinu proizvedenih dobara u jednoj godini u svim oblastima proizvodnje. Posebne
mogunosti poveanja bogatstva viene su u razvoju industrijske proizvodnje i u
procesu ubrzanja ekonomskog razvoja na osnovama drutvene podele rada i korienja sistema trine ekonomije baziranog na modelu potpune konkurencije. Klasina ekonomska teorija je prva definisala radnu teoriju vrednosti koju su kasnije
marksisti dogradili i usavrili. Ona je, takoe, definisala raspodelu nacionalnog
dohotka u kapitalistikom drutvu, koju su kasnije dograivali neoklasiari.

46

EKOLOKA EKONOMIJA

Marginalistika teorija je teite ekonomskog izuavanja usmerila na ponaanje individualnih privrednih subjekata u sistemu trine ekonomije baziranom
na modelu potpune konkurencije. Protagonisti ove teroje su smatrali da mehanizam
ponude i potranje i trinih cena spontano i uspeno usmerava pojedinane
privredne subjekte na racionalno ponaanje i maksimiranje individualne korisnosti. Po njihovom shvatanju poveanje bogatstva pojedinaca automatski dovodi do
poveanja bogatstva drutva. Marginalistika ekonomska teorija esto nosi oznaku
ortodoksne ekonomije. Utemeljivai ove teorije bili su engleski teoretiar Devonz, francuski teoretiar Varlas i austrijski teoretiar Menger. Samtra se da je
najjasnije osnove i bitne komponente vrednosti sa stanovita marginalistike teorije dala tzv. Austrijska kola iji su predstavnici bili Menger, Vizer i Bem-Baverk.44
Marksistika teorija je teite izuavanja usmerila na razvoj drutvenih
odnosa, a ekonomski razvoj je sagledavan u sklopu odnosa izmeu ekonomke baze
i drutvene nadgradnje. Utemeljivai ove teorije su Karl Marks i Vladimir Ilji Lenjin. Prema njihovom shvatanju poveanje drutvenog bogatstva nije iskljuivo
ekonomski, ve drutveni proces koji ukljuuje i klasne interese uesnika u procesu stvaranja drutvenog bogatstva u odreenom drutvenom poretku, na primer,
kapitalista i radnika u kapitalizmu. Zbog suprotnosti klasnih interesa poveanje
bogatstva pojedinaca ne vodi poveanju drutvenog blagostanja, ve poveanju
eksploatacije jedne klase od strane druge unutar jedne zemlje, a na meunarodnom
planu, poveanju eksploatacije siromanih nacija od strane bogatih. Marksistike
teorije ekonomskog razvoja imaju potpuno razliit i specifian pristup objanjenju
ekonomskog razvoja zbog ega su nazvane radikalnim teorijama. Njihovi koreni se
nalaze u klasinoj ekonomskoj teoriji Smita i Rikarda.
Marksistike teorije se ne slau sa statikom ravnoteom ortodoksne ekonomije. One ne prihvataju neplodan karakter neoklasinih analiza, njihovu udaljenost
od tokova vremena i odsustvo humanih institucija u njihovom obrascu ekonomskog
razvoja. Umesto toga, marksistike teorije su se bavile izuavanjem odreenih
istorijskih snaga i dogaaja korienjem dinamikog pristupa. One su zamerale
neoklasinim teorijama to su nezainteresovane za istorijske promene, to
prihvataju kapitalizam kao prirodno stanje sveta i to se nisu interesovale vie za
ishode meunarodnog dogovaranja i opte pravednosti.
Posle Drugog svetskog rata znaajan doprinos marksistikim teorijama dali
su mnogi ekonomisti iz razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Izrazi meunarodne dominacije i zavisnosti nali su svoju primenu ne samo u delima ekonomista
nerazvijenih zemalja, nego i u dokumentima OUN i drugih meunarodnih i regionalnih organizacija koje su se bavile problemima ekonomskog razvoja. Sve to,
zajedno sa kineskom praksom i praksom nekih drugih zemalja u razvoju, imalo je
snaan uticaj na promenu shvatanja ekonomskog razvoja u veini politiki nezavisnih zemalja.
44

O ovoj i drugim teorijama iscrpno je pisao Z. Pjani u: Savremene buroaske teorije vrednosti i
cena, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1965.

EKOLOKA EKONOMIJA

47

Istraujui istoriju razvoja ljudskog drutva marksistike teorije su otkrile

odreene zakonitosti koje su dale osnovu njihovoj teoriji faza razvoja. Faze razvoja ljudskog drutva oznaavaju odreene drutveno-ekonomske formacije, kao to
su: prvobitna ljudska zajednica, robovlasnitvo, feudalizam, kapitalizam i
komunizam. Ta teorija bazirana je na Hegelovoj dijalektici po kojoj su teza i
antiteza, akcija i reakcija u neprekidnom sukobu sa formom sinteze. Nijedan napor,
snaga ili kretanje ne nastaje samo i spontano. Sve nastaje kao rezultat dijalektiki
suprostavljenih snaga. U tome centralno mesto zauzima istorijski pristup i
neslaganje sa statikom ravnoteom ortodoksne ekonomije.
Prema shvatanjima marksistike teorije, klasna borba pokree napred
transformaciju drutva iz jedne u drugu fazu razvoja. Radnika klasa je stvaralac
ukupne vrednosti sa stanovita teorije radne vrednosti. Kapitalistika klasa je
eksploatatorska i ima negativan doprinos proizvodnom procesu. Na viem nivou
svoga razvoja kapitalizam prerasta u meunarodni imperijalizam. Time domaa
radnika klasa dobija meunarodnog protivnika - imperijalizam. Proirenje
kolonijalnog sistema u 19. veku objanjeno je kao prerastanje lokalne eksploatacije
u meunarodnu eksploataciju. Postojee bogate zemlje ne bi mogle stei sadanju
superiornu poziciju bez sistematske eksploatacije nerazvijenih zemalja. Iz ovoga
stava proizilaze i odgovarajua reenja koja marksistike teorije nude za razvoj
nerazvijenih.
Marksistike teorije ekonomskog razvoja istiu problem zavisnosti siromanih od bogatih zemalja. Ekonomska zavisnost siromanih zemalja samo je jedna
od mnogih zavisnosti kojima su te zemlje izloene. Meunarodno prenoenje tehnologije u nerazvijene zemlje putem izvoza kapitala u te zemlje, izmenom ukusa
potroaa putem poveanog korienja masmedija bogatih zemalja i poveanje
meunarodnog turizma omoguavaju naturanje sistema vrednosti formiranog u
bogatim zemljama. Kontrolom tehnologija i finansija bogate zemlje dovode u veliku ekonomsku i drugu zavisnost ostale zemlje.
Poveanje meunarodne specijalizacije na osnovi meunarodne podele rada
poveava zavisnost siromanih zemalja. to je privreda nerazvijene zemlje otvorenija za meunarodnu trgovinu i to je vie koncentrisana na jedan ili nekoliko
izvoznih proizvoda to je njena zavisnost vea. Time je smanjena njena sloboda u
donoenju nezavisnih odluka o alokaciji resursa, naroito ako u proizvodnji za
izvoz uestvuje u veoj proporciji kapital inostranih vlasnika.
Neoklasina ekonomska teorija, iji su predstavnici J. umpeter i D. M.
Kejnz, pokuala je tridesetih godina 20-og veka da sintetizuje shvatanja klasine
ekonomske kole i shvatanja marginalista. umpeter je ekonomski razvoj definisao
kao stvaranje novih kombinacija postojeih faktora proizvodnje korienjem
inovacija. Po njemu, ekonomski razvoj nije harmonina i kontinuelna pojava, ve
spontana i diskontinuelna promena. Donoenje ekonomskih odluka zahteva
poseban tip ljudi (preduzetnika i menadera) koji su sposobni da prihvataju rizike i
da odluuju u uslovima neizvesnosti. Za razliku od umpetera, Kejnz je ubrzanje
ekonomskog razvoja potraio u makroekonomskoj efikasnosti privrede i njenoj

48

EKOLOKA EKONOMIJA

sposobnosti da generie to veu masu tednje i investicija u datom vremenskom

periodu. Integracija nacionalne ekonomije u meunarodnu podelu rada, bazirana na
efikasnijem korienju komparativnih prednosti, smatrana je najboljim nainom
ubrzanja ekonomskog razvoja.
Neoklasine teorije ekonomskog razvoja imaju korene u ortodoksnoj ekonomiji. One obuhvataju elemente klasine ekonomske teorije Adama Smita i Davida Rikarda, marginalistike principe Austrijske kole iz 1870. godine, kodifikaciju
mikroekonomskih principa Alfreda Marala iz 1890. i modernu sintezu Demsa
Mida i drugih savremenih teoretiara. Meutim, svi su manje ili vie ignorisali uticaj socijalnih i politikih faktora na proces ekonomskog razvoja i zavisnost ekonomskog sistema od ekosfere.
Neoklasine teorije ekonomskog razvoja bazirane su na funkcionisanju principa stimuli i reakcije posmatranog sa stanovita pojedinca kao donosioca odluka. U njihovim ekonomskim modelima dominiraju intuitivni i heuristiki elementi,
jer su orijentisane na izuavanje ponaanja pojedinaca, njihovog izbora alternativa i
maksimiranja njihovog linog blagostanja u situacijama u kojima su oni motivisani dobicima i ogranieni trokovima. Ekonomsko okruenje u kome realne
alternative postoje sadri u sebi mogunosti supstitucije meu proizvodima i
uslugama i meu faktorima proizvodnje. Supstitucija implicira visoke elastinosti.
Neoklasine teorije ekonomskog razvoja razmatraju sve vrste elastinosti:
elastinost ponude, potranje i elastinost supstitucije faktora proizvodnje. Veliina
ovih elastinosti pokazuje da e promene u trinim cenama prouzrokovati
odgovarajue brze i vidljive reakcije u ponuenim i potraivanim koliinama i u
proporcijama u kojima su faktori proizvodnje kombinovani za stvaranje autputa.
Neoklasine teorije ekonomskog razvoja pretpostavljaju da su navedene
reakcije ekonomskih subjekata univerzalne. Ove teorije ne prave jasnu razliku izmeu razliitih sektora privrede, iako su oni po prirodi svojoj razliiti. One koriste
iste principe u objanjavanju ekonomskog ponaanja pojedinaca u poljoprivredi
siromanih zemalja i ekonomskog ponaanja u industriji ili u sektoru usluga.
Jedan od znaajnih problema kojima se neoklasina teorija posebno bavila je
optimalna alokacija faktora proizvodnje. Vlasnici kapitala investiraju u onim
privrednim oblastima gde su stope prinosa najvee. Zakon opadajuih prinosa
deluje na opadanje tih stopa i usmerava njihovo kretanje prema ravnotei u kojoj se
izravnavaju stope prinosa u celoj privredi. U tom procesu radna snaga se kree
prema regionima i aktivnostima gde su plate i uslovi rada atraktivniji. Takva
kretanja deluju na smanjenje razlika u platama. Zemlja se koristi za bilo koje
poljoprivredne ili urbanistike namene koje donose najveu rentu, itd. Prema
shvatanju neoklasine teorije privreda se sastoji od individualnih uesnika ija su
reagovanja slino motivisana. Izmeu neoklasinih teorija razvoja i neoklasinih
teorija rasta postoji velika slinost.45

45

Vie o ovom i slinim razlikama u: Herrick B. and Kindleberger C, Economic Development, op, cit,
str. 49 - 52.

EKOLOKA EKONOMIJA

49

Neoklasine teorije ekonomskog razvoja koriste konvencionalni obrazac

savrene konkurencije u kojoj pojedinani uesnik nije dovoljno velik da utie na
cene i trite svojim pojedinanim aktivnostima. Vie trine cene u takvom obrascu konkurencije podstiu porast ponude i obeshrabruju potranju, a nie trine
cene podstiu potranju i smanjuju ponudu. Ovaj obrazac konkurencije podrazumeva da su postepena i neumoljiva pomeranja prema ravnotei najee normalna
pojava, a ne izuzetak.
U oblasti meunarodne ekonomije neoklasine teorije slede i usavravaju
principe komparativnih prednosti u meunarodnoj trgovini, koje su svojevremeno
istakli Smit i Rikardo. Prema neoklasinim teorijama, razvijene zemlje trebalo bi
da proizvode i izvoze dobra koja koriste njihove relativno obilne faktore
proizvodnje, a da uvoze ona dobra koja su lokalno relatvino oskudna. Korist od
meunarodne trgovine trebala bi da bude vea za obe nacije uesnice u odnosu na
stanje pre poetka razmene. Neoklasiari su zagovarali slobodnu meunarodnu
trgovinu bez restrikcije jer je samo ona, po njihovom shvatanju, pogodna za
univerzalno korienje od strane siromanih i bogatih zemalja.
Teorija strukturne neravnotee se pojavila u prvoj polovini 20. veka.
Meu znaajnim predstavnicima ove teorije su V. Leontijev i S. Kuznjec. Svojim
pragmatinim tumaenjima i reenjima u velikoj meri su potisnuli ostale teorije.
Oni smatraju da su promene u strukturi proizvodnje jedan od najznaajnijih izvora
produktivnijeg korienja inovacija i potpunijeg zadovoljavanja trine potranje.
Oni ne smatraju neravnoteu ogranienjem ekonomksog razvoja. Neravnotea je
objektivna realnost na koju mora da rauna svaka ekonomija - i nacionalna i
meunarodna. Uspenim kreiranjem i korienjem strukturne neravnotee moe se
ubrzati ekonomski razvoj.
Teorije strukturne neravnotee istiu postojanje istrajnosti neravnotee u
privredama nerazvijenih zemalja u kojima se neravnotea manifestuje u postojanju
trajnih vikova ponude na jednim tritima i vikova potranje na drugim tritima. Pustinjske zemlje bogate naftom imaju trajno viak ponude i manjak potranje
na domaem tritu nafte, na jednoj strani, a viak potranje i manjak ponude na
tritu hrane, na drugoj strani. Siromane zemlje imaju trajan viak ponude radne
snage i trajnu oskudicu kapitala. U takvim i slinim situacijama ne moe se govriti
o ravnotei nacionalne ekonomije kao uslovu razvoja, ve o strukturnoj neravnotei privrede koja se prilagoava uslovima meunarodnog trita. Teorije strukturne
neravnotee jednako su prihvaene od ekonomista razvijenih i siromanih zemalja.
Zahvaljujui svom operativnijem pristupu analizi razvojnih problema one su u
velikoj meri zamenile neoklasicizam.
Teorije strukturne neravnotee nisu jo uvek formirale odreeni homogen i
konzistentan teorijski koncept. One su u dosadanjem periodu nastojale da unaprede Varlasov sistem opte ravnotee, Kejnzovu teoriju nezaposlenosti i input-autput
analizu Leontijeva. One zastupaju novija ekonomska shvatanja u odnosu na ostale
teorije, istiu fleksibilnije ciljeve i manje su doktrinarne. Njihova najbolja karakteristika je vea pragmatinost u odnosu na ostale teorije ekonomskog razvoja.

50

EKOLOKA EKONOMIJA

Teorije strukturne neravnotee koncentrisale su svoja istraivanja na

makroekonomsku strukturu privrede, posebno na strukturu njenih proizvodnih
sektora i na strukturu glavnih faktora proizvodnje, kao to su radna snaga i
investicije. U nastavku navodimo samo neke bitne razlike u pristupu izmeu teorije
strukturne neravnotee i neoklasinih teorija.
Jedna od znaajnih razlika odnosi se na elastinost. Tamo gde neoklasiari
podrazumevaju visoku elastinost strukturalisti vide neelastinost. Strukturalisti
smatraju da u kratkom roku mogue supstitucije nemaju dovoljno vremena za
ispoljavanje. Stvoreni raskorak izmeu ponude i potranje je mnogo nestabilniji u
svetu, nego u nacionalnoj privredi. U meunarodnoj ekonomiji neelastinosti spreavaju lako i brzo prilagoavanje ekonomskim stimulima sektorskih nestaica ili
vikova.
Strukturalisti se zalau za diferencijaciju privrednih sektora koji razliito
reaguju na podsticaje, kao to je sluaj, na primer, sa sektorom sitne poljoprivredne proizvodnje i industrije. U osnovi svi sektori privrede u sistemu trine ekonomije tee ostvarivanju veeg profita i maksimiranju korisnosti. Meutim, razliita brzina i razliiti naini reagovanja pojedinih sektora na trine stimule naveli
su strukturaliste da zakljue da deagregiranje privrede na njene sastavne delove
omoguava bolju identifikaciju i razumevanje problema ekonomskog razvoja.
Istrajnost neravnotee odraava se i na rezultate procesa prilagoavanja.
Rezultati neravnotee vode ka poveanju nejednakosti i pogoranju meusektorskih i meuljudskih odnosa. Neravnotea omoguava nastavak procesa koncentracije dohotka u rukama bogatih i dalje osiromaenje siromanih. Pogoravanje
nejednakosti ne moe voditi harmoniji interesa koju zagovaraju neoklasiari. Tumaenje neoklasiara da e zarade od spoljne trgovine i poboljanje lokalnog izbora dobara, koje donosi slobodna meunarodna trgovina, omoguiti vei nivo
blagostanja pojedincima i drutvu u celini, neprihvatljivo je za strukturaliste.
Konflikti meu socijalnim grupama, meusektorski sukobi, borba izmeu akciono
orijentisanog javnog sektora i profitno orijentisanog privatnog sektora i druge neusklaenosti ine problem ekonomskog razvoja mnogo komplikovanijim i zahtevaju
ire i detaljnije upoznavanje i razumevanje relevantnih uzroka i posledica.
Meunarodna trgovina za strukturaliste ne zavreuje posebnu panju zbog
toga to i u meunarodnoj ekonomiji postoji isti problem strukturne neravnotee.
Potpuno razliita dohodovna elastinost potranje za izvoznim i uvoznim dobrima
vodi siromane zemlje ka stvaranju deficita u njihovom platnom bilansu koji ne
moe biti nadoknaen kretanjem trinih cena i odgovarajuom realokacijom resursa. Takvi deficiti se najee reavaju spolja, meunarodnim transferom kapitala
iz bogatih zemalja direktno, ili preko meunarodnih agencija i drugih institucija. I
ovde nema automatske tendencije ka ravnotei o kojoj govore neoklasiari.
U privredama sa istrajnim tendencijama neravnotee strukturalisti vide vanu ulogu politike razvoja. Dravne vlade mogu koristiti usluge specijalizovanih
agencija za makroekonomsko planiranje i kombinovati na jedinstvene i korisne
naine rezultate ekonomskih analiza sa politikim preporukama. Strukturalisti se

EKOLOKA EKONOMIJA

51

posebno zalau za vee korienje posebnih sektorskih planova i politika, kao to

su, na primer, poljoprivredne reforme, strategije supstitucije uvoza, investicioni
projekti i druga sektorska pregrupisavanja koja mogu znaajnije doprineti ubrzanju
ekonomskog razvoja zemlje.
Savremena ekonomska teorija pokuava da objedini doprinose napred
navedenih teorija, posebno doprinose neoklasine, marksistike i teorije strukturne
neravnotee, i da na toj osnovi doda nova reenja koja zahteva savremeni
ekonomski razvoj. Znaajni predstavnici ovog teorijskog pristupa su Moris Dob,
Don Kenet Galbrajt, Paul A. Samjuelson i drugi. Savremeni teoretiari uvaavaju
multidimenzionalnost, dinaminost, integralnost i konkretnost ekonomskog
razvoja. Pored napred navedenih faktora breg ekonomskog razvoja oni su ukljuili
i nove znaajne faktore, kao to su: tehniki progres, preduzetnitvo i kompleks
ljudskih resursa sa teitem na znanju i sposobnosti kreiranja i primene inovacija.
Za ubrzanje ekonomskog razvoja danas nije dovoljno samo efikasno korienje steenih konkurentskih prednosti, ve blagovremeno predvianje buduih
promena i tendencija i, u skladu sa tim, kreiranje i razvijanje novih konkurentnih
prednosti. Prema njihovm shvatanju, teite savremene politike ekonomskog
razvoja mora biti pomereno sa tradicionalnih faktora ekonomskog razvoja ka
novim faktorima, kao to su: znanje, informatika, inovacije i drugi, koji obezbeuju
bolje mogunosti razvoja. Prema tome, njihovo shvatanje ekonomskog razvoja je
ire i sveobuhvatnije. To je neprekidan proces reavanja rastuih ekonomskih i
drutvenih problema putem permanentnog formulisanja i ostvarivanja odabranih
ciljeva razvoja.

FAKTORI EKONOMSKOG RAZVOJA

Pojam i klasifikacija faktora ekonomskog razvoja

aktorima ekonomskog razvoja nazivamo odreene pojave i uslove i/ili njihove

promene koje utiu na ubrzanje ili usporavanje ekonomskog rasta. Sa stanovita modelskog pristupa faktori ekonomskog razvoja su nezavisne varijabile na
koje ekonomija jedne zemlje ne moe bitno da utie, kao to su, na primer, tehniki progres, prirodni uslovi i slini faktori. Rezultirajue promene izazvane
uticajem nezavisnih varijabila su zavisne varijabile. Na njih ekonomija jedne
zemlje moe bitno da utie raznim instrumentima. Kao zavisne varijabile najee
se koriste promene u obimu materijalne proizvodnje, promene u nacionalnom
dohotku po stanovniku, promene stope ekonomskog rasta i sl.
Kao dinamiki i kompleksan proces kontinuiranog ekonomskog rasta, ekonomski razvoj je rezultat zajednikog delovanja velikog broja faktora koji se nalaze u stalnoj interakciji. Poveanje ekonomskog rasta i ubrzanje ekonomskog
razvoja u predindustrijskom drutvu ostvarivano je poveanjem koliine korienja
radnog faktora, prirodnih resursa, povrine zemljita, i drugih faktora. Ekonomski
rast je objanjen poveanjem koliine proizvedenih proizvoda i usluga, a obim

52

EKOLOKA EKONOMIJA

ostvarene proizvodnje funkcijom koliina upotrebljenih faktora proizvodnje - rada i

kapitala. Sa poveanjem svesti o ogranienosti raspoloivih faktora ekonomskog
razvoja, pre svega o ogranienosti prirodnih resursa, racionalnost je prihvaena kao
kljuni princip ekonomskog razvoja. Meutim, ostvarivanje eljenog ekonomskog
razvoja sa to manjim korienjem raspoloivih resursa ne omoguava trajno
odrivi ekonomski razvoj - razvoj koji treba da se transformie od procesa iskoriavanja prirode u proces saradnje sa prirodom.
Na ekonomski rast i razvoj utie veliki broj faktora. Njihov znaaj se
neprekidno menja. U procesu upravljanja ekonomskim razvojem nemogue je, a
esto i nepotrebno, uzimati u obzir sve uticajne faktore. Iz razloga racionalnosti
najee se uzimaju u obzir samo prioritetni faktori. Vei stepen prioriteta imae
onaj faktor koji:46
istovremeno deluje na ekonomski sistem i na druge podsisteme ukupnog
drutvenog sistema (tehniki progres, znanje, sistem upravljanja privredom i sl. )
ispoljavaju svoje dejstvo kontinuirano i dugorono
imaju relativno veu snagu uticaja na ekonomski i drutveni sistem u
odnosu na ostale faktore
podleu relativno velikim i estim promenama.
Faktori ekonomskog razvoja mogu biti klasifikovani na razliite naine u
zavisnosti od ciljeva istraivanja i od stanovita sa kojeg se vri njihovo
posmatranje. Tako, na primer, svi faktori ekonomskog razvoja mogu biti
klasifikovani kao:
1. tradicionalni i savremeni
2. ekonomski i neekonomski
3. spoljni i unutranji
4. relativno fiksni i varijabilni
5. oni sa pozitivnim i negativnim dejstvom na privredni razvoj
6. neposredni i posredni i na druge naine.
Tradicionalni faktori ekonomskog razvoja bili su karakteristini za klasinu
ekonomsku teoriju. Ona je razlikovala tri osnovna faktora proizvodnje: zemlju, rad
i kapital. U skladu sa tim definisala je i emu raspodele rezultata proizvodnje, da
vlasnicima zemlje pripada renta, vlasnicima radne snage najamnina, a vlasnicima
kapitala profit. Neoklasina ekonomska teorija uvela je tri nova faktora
ekonomskog razvoja: tehniki progres, organizaciju i ekonomiju obima.
Savremeni faktori ekonomskog razvoja vezani su za savremenu ekonomsku
teoriju, koja ekonomski razvoj posmatra kao dinamian i sloen proces na koji deluje vrlo veliki broj razliitih faktora koji se nalaze u stalnoj interakciji. U analizi
ekonomskg razvoja najee uzima u razmatranje sledee faktore:

46

R. Stojanovi: Optimalna strategija privrednog razvoja, Savremena administracija, Beograd, 1986,

str. 151-152.

EKOLOKA EKONOMIJA

53

prirodne resurse (zemljite, klimatski uslovi, izvori sirovina, energetski

izvori i sl.)
fiziki kapital (sredstva za rad, predmeti rada, infrastruktura i sl.)
ljudski kapital (stanovnitvo)
znanje (informacije, iskustvo, umenost i sl.)
tehniki progres
sistem organizacije privrede i drutva.
O ovim faktorima ekonomskog razvoja bie vie rei u nastavku poglavlja.
Na korienje ekonomskih faktora u objanjavanju ekonomskog razvoja najvie se oslanjala klasina i neoklasina ekonomska teorija. Meu ekonomskim
faktorima primaran znaaj pridavan je faktorima proizvodnje i njihovom
racionalnom korienju u sistemu trine ekonomije.
U novije vreme, sa poveanjem korienja sistemskog pristupa u prouavanju ekonomskog razvoja, zapaen je veliki uticaj neekonomskih faktora na rast i
razvoj privrede. Meu neekonomskim faktorima poseban znaaj pridavan je uticaju
politikog sistema, meunarodnog okruenja, poloaja oveka u drutvu, ekolokih
faktora, kulturnog i istorijskog naslea, bezbednosti zemlje i drugim
neekonomskim faktorima
Spoljni faktori ekonomskog razvoja deluju iz okruenja ekonomskog sistema i na njih privreda jedne zemlje, po pravilu, ne moe da utie, naroito ako se
radi o privredi male i/ili nedovoljno razvijene zemlje. U ovu grupu moemo
ubrojiti faktore:
1. prirodnog okruenja (veliina zemlje, geografski poloaj, opti klimatski
uslovi, prirodni izvori i dr.)
2. drutvenog okruenja (politiki sistem, kadrovski resursi, naunoistraivaki potencijali i dr.)
3. meunarodnog okruenja (promene u meunarodnoj podeli rada, procesi
meunarodne ekonomske integracije, meunarodni politiki i ekonomski
savezi, meunarodna konstelacija odnosa politikih snaga i dr.)
Ekonomija male i nedovoljno razvijene zemlje je mnogo osetljivija na dejstvo spoljnjeg meunarodnog ekonomskog i politikog okruenja jer je njen neposredni uticaj na meunarodne ekonomske i politike tokove, po pravilu, vrlo mali.
Ona je najee prinuena da se prilagoava tim tokovima i da u povezivanju sa
drugim manjim ekonomijama trai zatitu svojih interesa i poboljanje svog meunarodnog poloaja. Za razliku od malih i nedovoljno razvijenih zemalja, ekonomski razvoj velikih i razvijenih zemalja ne zavisi presudno od meunarodnih
ekonomskih odnosa i najee ima vei uticaj na meunarodne ekonomske i
drutvene tokove i na meunarodni poloaj drugih zemalja.
Unutranji faktori ekonomskog razvoja nalaze se unutar ekonomskog sistema i predstavljaju znaajne potencijale ravoja. To su, pre svega, raspoloivi
neposredni faktori proizvodnje (sredstva za rad, predmeti rada i radni resursi), ali i
faktori koji odreuju neposredne ambijentalne uslove privreivanja, kao to su:
organizaciona struktura ekonomskog sistema, efikasnost institucija ekonomskog

54

EKOLOKA EKONOMIJA

sistema, tehniko-tehnoloki nivo privrede, efikasnost sistema upravljanja privredom i dr.

Kada je re o postojanosti faktora ekonomskog razvoja moemo rei da je
stepen varijabilnosti pojedinih faktora vrlo razliit. Neki faktori su podloni estim
i naglim promenama, dok drugi faktori imaju vrlo male promene ak i u dovoljno
dugom vremenskom periodu. Za faktore koji imaju vrlo male promene u dugom
roku kaemo da su relativno fiksni, ili postojani, faktori. Takvi faktori su: veliina
zemlje, geografski poloaj, opti klimatski uslovi, prirodni resursi i drugi. Faktore
ekonomskog razvoja koji su podloni estim i naglim promenama u kratkom roku
nazivamo varijabilnim, ili promenljivim, faktorima, kao to su: tehniko-tehnoloki razvoj, znanje, metode upravljanja privredom, zaposlenost i drugi.
Podela faktora ekonomskog razvoja na one koji imaju konano pozitivno ili
negativno dejstvo na ekonomski rast i razvoj je uglavnom uslovna zato to jedan
isti faktor moe imati istovremeno i pozitivne i negativne efekte. Tako, na primer,
tehniko-tehnoloki razvoj moe imati pozitivne konane efekte, kao to su:
osvajanje novih proizvoda i trita, poveanje konkurentne sposobnosti privrede na
meunarodnom tritu, poveanje eksternih efekata ekonomskog sistema na druge
podsisteme drutvenog sistema i sl. Ali, tehniko-tehnoloki razvoj moe imati
istovremeno i negativne efekte, kao to su: ubrzanje zastarevanja postojee
proizvodne tehnike, poveanje trokova adaptacije na nove tehnoloke promene,
poveanje degradacije i/ili zagaivanja ivotne sredine i druge. Osnovna svrha
identifikovanja moguih pozitivnih i negativnih efekata pojedinih faktora
ekonomskog razvoja je optimiziranje razvoja pomou maksimiranja pozitivnih i
minimiziranja negativnih efekata.
Analizom pozitivnih i negativnih efekata odreenog faktora ekonomskog
razvoja moraju se obuhvatiti i primarni i sekundarni efekti. Ovo zbog toga to
pojedini faktori ekonomskog razvoja ne daju uvek sve iste efekte. Neki faktori
mogu imati pozitivne primarne i sekundarne efekte, dok drugi mogu imati
pozitivne primarne, a negativne sekundarne efekte, ili obrnuto. Tako, na primer,
uvoenje efikasnijih metoda upravljanja privredom donosi pozitivne primarne i
sekundarne efekte, dok uvoenje efikasnijih tehnolokih reenja moe doneti
pozitivne primarne efekte (smanjenje trokova proizvodnje, poboljanje
konkurentske pozicije i dr.) i negativne sekundarne efekte (trokove zamene
postojeih faktora proizvodnje, eksterne trokove zatite ivotne sredine i dr.).
Konano, podela faktora ekonomskog razvoja na posredne i neposredne
uzima u obzir neposredan ili posredan uticaj odreenih faktora na intezitet privrednog rasta i razvoja. Sa tog stanovita u neposredne faktore ekonomskog razvoja
mogu biti razvrstani faktori kao to su: znanje, sredstva za proizvodnju, prirodni
resursi, stanovnitvo, organizacija i drugi, a u posredne faktore: privredni sistem,
politiki sistem, ekonomska uloga drave i njena ekonomska politika i drugi.
Brojnost i kompleksnost faktora ekonomskog razvoja ini ekonomsku stvarnost mnogo bogatijom i kompleksnijom od ekonomske teorije i analize. Zato ana-

EKOLOKA EKONOMIJA

55

liza ekonomskog razvoja mora korienjem odgovarajuih kriterijuma ekonomskog

razvoja da identifikuje kljune faktore razvoja i da teite svojih razmatranja
usmeri prvenstveno na njih. U nastavku ovog poglavlja razmotriemo kratko samo
najvanije faktore ekonomskog razvoja.

Ljudski kapital

od ljudskim kapitalom kao faktorom ekonomskog razvoja najee se

podrazumeva broj i struktura radno sposobnog stanovnitva jedne zemlje. Vei
deo radno sposobnog stanovnitva predstavlja zaposleno stanovnitvo, a manji deo
nezaposleno. Svaka privreda tei da postigne to vei stepen zaposlenosti. to je
intezitet privrednog razvoja zemlje vei, to je, po pravilu, procenat nezaposlenosti
u zemlji manji.
Kada jedna razvijena privreda ostvaruje relativno nisku stopu nezaposlenosti, intezitet njenog privrednog razvoja bie odreen dinamikom porasta aktivnog
stanovnitva i stopom porasta produktivnosti rada, koja je najee rezultat ostvarene akumulacije i tehnikog progresa. Imajui u vidu da su porast aktivnog
stanovnitva i porast zaposlenosti relativno mali u razvijenim privredama, to se
ubrzanje njihovog ekonomskog razvoja moe ostvarivati pre svega poveanjem
produktivnosti rada. Za razliku od razvijenih, nedovoljno razvijene zemlje, koje
obino imaju relativno visoku stopu nezaposlenosti, mogu poveanjem zaposlenosti doprineti ubrzanju ukupnih pozitivnih kretanja u privredi i drutvu.
Razvoj nauke i tehnologije u poslednjih nekoliko decenija i sve vea primena rezultata toga razvoja implicirali su krupne promene u obimu i strukturi
zaposlenog stanovnitva. Poveanju ukupnog broja zaposlenog stanovnitva
doprinelo je proirenje primene rezultata razvoja novih tehnologija i ekspanzija
sektora novih usluga. U strukturi zaposlenog stanovnitva poveano je uee
zanimanja koja su vezana za aktivnosti istraivanja, programiranja, organizovanja i
kontrole.
Meutim, pogreno bi bilo zakljuiti da samo obim i struktura radno sposobnog stanovnitva ima uticaj na ekonomski razvoj zemlje. I ostali segmenti stanovnitva imaju znaajan uticaj na ekonomski razvoj, pre svega kao potroai. Broj
ukupnog stanovnitva i visina raspoloivog dohotka po stanovniku konstituiu
plateno sposobnu tranju na tritu odreujui trini potencijal zemlje koji se kao
razvojna ansa prua svim privrednim subjektima.
Radno sposobno stanovnitvo kao potencijalni ljudski kapital odreene privrede moe imati veu ili manju vrednost u zavisnosti od kvalifikacione strukture i
strukture po vrstama zanimanja, kao i u zavisnosti od nivoa znanja kojim ono raspolae. Ukoliko jedna zemlja eli da ubrza svoj ekonomski razvoj ona mora neprekidno da usklauje kvalifikacionu strukturu stanovnitva i strukturu po vrstama
zanimanja sa anticipiranim potrebama svog budueg razvoja.
U razvojno orijentisanim privredama u strukturi radno sposobnog stanovnitva drastino se smanjuje uee nekvalifikovanih radnika, a poveava uee
visokoobrazovanih. Takoe, drastino se smanjuje uee tradicionalnih zanatski

56

EKOLOKA EKONOMIJA

orijentisanih zanimanja, a poveava uee novih zanimanja, kao to su istraivai,

projektanti, programeri, informatiari, menaderi i mnoga druga nova zanimanja. U
procesu usklaivanja kvalifikacione strukture i strukture po vrstama zanimanja sa
anticipiranim potrebama budueg razvoja, posebnu ulogu i znaaj ima sistem
obrazovanja i strategija naunoistraivakog rada.
Pored kvalifikacione strukture i strukture po zanimanjima, sa stanovita
ekonomskog razvoja, veliki znaaj ima i struktura zaposlenog stanovnitva po
vrstama delatnosti. Pre industrijske revolucije preko 70% zaposlenog stanovnitva
radilo je u poljoprivredi. Industrijska revolucija je ispraznila poljoprivredu do te
mere da je broj zaposlenih u poljoprivredi razvijenih zemalja svela na svega 5 do
10%, a poveala broj zaposlenih u industriji na 50 do 60%. Revolucija
produktivnosti ini sa proizvodnjom ono to je industrijska revolucija uradila sa
poljoprivredom - reducirala je broj zaposlenih u industriji razvijenih zemalja na 15
do 20% sa tendencijom daljeg smanjenja. Vei broj ekonomista, sociologa i
demografa se slau u tome da je fabriki radnik vrsta koja izumire.
U periodu od 1970. do 1990. godine u razvijenim zemljama zabeleena je
tendencija smanjenja uea proizvodnje u stvaranju drutvenog proizvoda. Tako,
na primer, uee proizvodnje u drutvenom proizvodu SAD smanjeno je od 26 na
19%, u Japanu od 36 na 29%, u Velikoj Britaniji od 28 na 20% i u Kanadi od 39 na
32%.47 U razvijenim zemljama vodee mesto po ueu u ukupnom broju zaposlenog stanovnitva sve vie zauzima sektor usluga. U njemu umesto obinih
poslova primaran znaaj dobijaju struni poslovi zasnovani na znanju koje donosi
uinak.

Znanje

a dostignutom stepenu ekonomskog razvoja, a naroito u procesu budueg

ekonomskog razvoja, znanje dobija ulogu primarnog faktora ekonomskog
razvoja, a prirodni resursi, fiziki kapital i radna snaga ulogu sekundarnog faktora.
U periodu industrijske revolucije znanje se preteno vezivalo za linost. Znanje se
u poetku primenjivalo na alate, proizvodne procese i proizvode. Kasnije se poelo
primenjivati na rad kako bi pronalo bolje i usavrilo postojee naine rada. Danas
se znanje obavezno vezuje za rad. Ono je postalo najvaniji resurs i instrument
ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja. Od privatnog dobra znanje je postalo
javno dobro.
Primena naunih saznanja na rad stvorila je razvijene privrede time to je
podstakla eksploziju produktivnosti. Revolucija produktivnosti je prouzrokovala
smanjenje broja manuelnih radnika i potrebu za poveanjem produktivnosti nemanuelnih radnika. Znanje se danas primenjuje na znanje. Ono se sistematski i smiljeno koristi za utvrivanje: kakvo novo znanje e biti potrebno, da li je ono
primenljivo i kako se ono moe uiniti efikasnijim. Ovu promenu u dinamici
47

Raynor E. M, iveti od uslunih delatnosti (prevod sa enleskog), asopis Pregled, Ambasada

SAD, br. 264, 1993/94. str. 21 - 24.

EKOLOKA EKONOMIJA

57

znanja Piter Draker je nazvao revolucijom menadmenta. Ona je otvorila put ka

novom drutvu znanja koje je on nazvao postkapitalistikim drutvom.48
U drutvu u kome znanje postaje najznaajniji resurs i faktor razvoja, a
prirodni resursi, radna snaga i kapital ostaju znaajni samo u smislu ogranienja,
dolazi do bitnih promena u socijalnoj i ekonomskoj strukturi. U trakvom drutvu
stvara se nova socijalna i ekonomska dinamika. Ukoliko nema prirodnih resursa,
radne snage i kapitala, oni se mogu relativno lako stei primenom znanja na znanje.
Uspena primena znanja na znanje radi ubrzanja ekonomskog i ukupnog
privrednog razvoja zahteva korenitu transformaciju sistema i naina obrazovanja
stanovnitva. Ono to se nekada podrazumevalo pod znanjem bilo je neto opte.
Danas, a naroito u budunosti, ono mora da bude visokospecijalizovano. Sistem
obrazovanja ne treba vie da proizvodi obrazovane ljude, ve ljude od znanja.
Obrazovani ljudi su znali dovoljno da bi mogli da govore i piu o mnogim razliitim stvarima i da razumeju dovoljno veliki broj razliitih stvari. Ljudi od znanja moraju, pored toga, da se dokazuju na delu kao specijalisti. Za njih znanje
predstavlja informaciju koja moe efikasno da se primeni za poveanje ili poboljanje odreenih rezultata koji se nalaze izvan linosti, u drutvu, privredi ili u
unapreenju samog znanja. U bliskoj budunosti najvee promene mogu se oekivati u formi i sadraju znanja, kao i promene znaaja i odgovornosti koju e ljudi
od znanja imati za ekonomski i ukupni drutveni razvoj, koji bi trebalo da obezbedi bolji kvalitet ivota.

Prirodni resursi

od prirodnim resursima danas podrazumevamo zemljite, podzemne i nadzemne prirodne resurse i opte klimatske uslove. Podzemni prirodni resursi, kao
to su: ugalj, nafta, gas, mineralne sirovine i drugi, najee se tretiraju kao
neobnovljivi izvori, dok se nadzemni prirodni resursi, kao to su: poljoprivredno i
umsko zemljite, biljni i ivotinjski svet, povrinske vode i vazduh, tretiraju kao
obnovljivi izvori. I jedni i drugi izvori predstavljaju zajedno elemente prirodnog
bogatstva, koji se razlikuju od elemenata drutvenog bogatstva, kao to su graevine, oprema i zalihe materijala i robe, koji su rezultat kombinovanja prirodnih
dobara sa ljudskim radom i kapitalom.
Podela prirodnih resursa na obnovljive i neobnovljive, kao i podela na
ograniene i neograniene resurse, nije dovoljno precizna. Kada cena zemljita
bude dovoljno visoka ono e verovatno biti stvarano. Nasipanje zemlje du morske
obale u prenaseljenim gradovima, izgradnja irigacionih sistema i ozelenjavanje
pustinjskih povrina stvara ekonomski korisno zemljite, gde ono ranije nije
postojalo. Komercijalno urbano zemljite i plodno poljoprivredno zemljite je
finalni proizvod proizvodnog procesa u kome je nekultivisano zemljite
kombinovano sa radom i kapitalom.
48

Piter Draker, Postkapitalistiko drutvo, Privredni pregled, Beograd, 1995. str. 30 - 60.

58

EKOLOKA EKONOMIJA

Svetske rezerve fosilnih goriva i mineralnih sirovina neprekidno rastu kao

rezultat tehnikog progresa i stimula koji proizilaze iz poveanja potronje, ime se
produuje vek njihove ekonomine eksploatacije. Osim toga, postoje mogunosti
supstitucije izmeu pojedinih vrsta energija i mineralnih sirovina, kao i mogunost
njihove reciklae, ili postepene zamene novim vetakim materijalima. Na primer,
zbog smanjenih rezervi bakra ekonomsko prilagoavanje je usmereno u pravcu
poveanja potronje aluminijuma i drugih metala ije su rezerve vee. Kada se sve
to ima u vidu, onda se pre moe govoriti o limitiranoj i nelimitiranoj obnovljivosti
umesto o obnovljivim i neobnovljivim prirodnim resursima.
Sa stanovita ekonomskog razvoja, zemljite i podzemni prirodni resursi
imaju jo jednu znaajnu karakteristiku. To je njihova nepokretljivost. Oni ne mogu da se premetaju sa jednog mesta na drugo, kao to je to sluaj sa ostalim
elementima prirodnog i drutvenog bogatstva. Zato ovi resursi predstavljaju vrlo
znaajan faktor ekonomskog razvoja zemalja koje njima raspolau. To se posebno
odnosi na nedovoljno razvijene zemlje. Njihovim nepokretljivim resursima moraju
se pridruivati pokretljivi resursi razvijenih zemalja, kao to su kapital, tehnologija
i drugi.
Prirodni resursi sa nelimitiranom obnovljivou neprekidno se regeneriu,
neki brim, a neki sporijim tempom. Korienje ovih prirodnih resursa mora biti
usklaeno sa tempom njihovog samoobnavljanja kako ne bi dolo do prekomernog
iscpljivanja i naruavanja procesa njihovog samoobnavljanja.
Treba imati u vidu da odreeni prirodni resurs ne moemo izjednaavati sa
njegovim rezervama. Rezerve oznaavaju onaj deo prirodnog resursa ija je eksploatacija ekonomski isplativa. Sa razvojem nauke i tehnologije i sa poveanjem
relativnih cena inputa koji potiu iz ogranienih prirodnih izvora, neprekidno se
poveava obim rezervi ija eksploatacija postaje ekonomski isplativa. Razvoj nauke i tehnologije stalno je proirivao ekonomske mogunosti korienja manje izdanih i manje dostupnih prirodnih izvora, kao i mogunosti sve veeg korienja
sekundarnih sirovina. Ogranienost prirodnih resursa i ogranienost tehnolokih
mogunosti, na jednoj strani, i neogranienost potronje, na drugoj strani, uslovljavaju poveanje relativnih trinih cena odreenih inputa i njihovih autputa. Vee
trine cene omoguavaju prihvatanje veih trokova eksploatacije manje bogatih i
manje dostupnih prirodnih resursa.
Na dostignutom nivou tehnolokog i ekonomskog razvoja nijedan prirodni
resurs nije neiscrpan. ak i dosadanja prirodna dobra, kao to su voda i vazduh,
dobijaju sve vie karakteristike ekonomskih dobara, koja se moraju racionalno
koristiti. Otkrivanje novih nalazita i pronalaenje efikasnijih reenja za
ekonomino korienje manje izdanih i manje dostupnih prirodnih izvora ne
reava problem oskudice ovih resursa. Oni ostaju znaajno ogranienje buduem
ekonomskom razvoju. Oekuje se da e razvoj nauke i tehnologije i efikasnija
primena znanja u otkrivanju racionalnijeg korienja postojeih resursa i u
otkrivanju novih materijala i izvora energije, kojima se supstituiu postojei

EKOLOKA EKONOMIJA

59

prirodni resursi, omoguiti postepeno ublaavanje i reavanje problema

ogranienosti prirodnih resursa.
Zemljite sa svojim reljefom, pedolokim sastavom, geografskim poloajem
i optim klimatskim uslovima danas predstavlja vaan, ali ne i primaran faktor
ekonomskog razvoja. Upotrebom vetakih ubriva moe se poveati plodnost
zemljita. Izgradnjom irigacionih sistema i ozelenjavanjem pustinja mogu se proiriti postojee povrine zemljita ija je eksploatacija ekonomski isplativa. Velike
prirodne prepreke, kao to su planinski venci, velike vodene povrine i sl., mogu se
uspeno savlaivati izgradnjom tunela i korienjem savremenih reenja transporta
i komuniciranja. Primena rezultata razvoja biotehnologije omoguava stvaranje
novih biljnih i ivotinjskih vrsta koje obezbeuju veu produktivnost ne samo u
poljoprivrednoj proizvodnji i prehrambenoj industriji, ve i u hemijskoj industriji,
farmaceutskoj industriji, bioelektronici, u zatiti ivotne sredine i drugim
oblastima. Osposobljavanje za ekonomino korienje mineralnih sirovina, nafte i
gasa sa dna mora i okeana, kao i za korienje njihove kinetike i toplotne energije
doprinee proirenju limita ekonomskog razvoja koji su odreeni poznatim
rezervama danas dostupnih prirodnih resursa.
Novi materijali, kao to su: plastine mase, nova keramika, optika vlakna i
drugi, imaju bolje karakteristike od prirodnih materijala i omoguavaju proizvodnju mnogih novih proizvoda koji imaju znaajnu ulogu u ekonomskom i
ukupnom drutvenom razvoju. Slinu ulogu ima i primena novih manje limitiranih,
obnovljivih i neiscrpnih izvora energije, kao to su: nova reenja korienja
nuklearne energije, energija vodenih tokova, energija mora i okeana, energija
biomase, solarna energija, energija vetra i drugi izvori energije.
injenica da su zemljite i prirodni resursi znaajni za budui ekonomski i
ukupni drutveni razvoj samo u smislu ogranienja toga razvoja i da znaajnijim
faktorima razvoja, kao to su: kapital, tehnologija i znanje, raspolau razvijene
zemlje implicira zakljuak da nedovoljno razvijene zemlje raspolau manjim mogunostima za ubrzanje svog ekonomskog razvoja. Mnoge od njih razvijae se
onim tempom kojim bude trebalo da se razvija globalno okruenje razvijenih zemalja radi maksimiranja njihovog sopstvenog razvoja.

Fiziki kapital
iziki kapital je oskudan resurs ije raspoloive koliine, u kombinaciji sa
ostalim resursima, omoguavaju proizvodnju ograniene koliine ekonomskih
dobara. Poto su nedovoljno razvijene zemlje siromanije fizikim kapitalom klasina ekonomska teorija je predlagala veu stopu akumulacije kapitala za savladavanje siromatva i ubrzanje procesa ekonomskog razvoja. Visoke stope akumulacije kapitala znaile su vee potencijalne stope rasta autputa u budunosti i manju
proizvodnju potronih dobara u sadanjosti.
Fiziki kapital trebalo bi razlikovati od finansijskog i radnog kapitala.
Finansijski kapital je likvidna imovina koja se moe lako razmenjivati za dobra i
usluge, ali koja nije sama fiziki produktivna. Isto tako, kapital uloen u radnu

60

EKOLOKA EKONOMIJA

snagu ima vie karakteristika finansijskog kapitala nego fizike imovine. Fiziki
kapital ima oblik trajnih dobara koja se koriste za proizvodnju drugih, kako
potronih tako i kapitalnih dobara. Kapitalna dobra su rezultat procesa formiranja i
upotrebe akumulacije, rezultat procesa investiranja.
Ne moe se dati jednostavan odgovor na pitanje ta je to fiziki kapital. Nisu to samo trajna proizvodna dobra. Postoje odreene tekoe u striktnom razgraniavanju izmeu kapitalnih izdataka i izdataka za potronju, posebno kada se radi
o nedovoljno razvijenim zemljama. Tako, na primer, izdaci za obrazovanje se esto na nacionalnom nivou tretiraju kao potronja, iako savremana ekonomska nauka ove izdatke tretira kao investiciju u ljudski kapital. Slina je situacija i sa izdacima za istraivanje i razvoj koji se najee tretiraju kao posebna vrsta trokova
koji optereuju cenu kotanja finalnog proizvoda, iako je to u sutini investicija.
U ekonomiji se fiziki kapital moe klasifikovati na razliite naine. Mi emo ovde navesti samo dve klasifikacije koje se vrlo esto koriste. Prva klasifikacija ukupni fiziki kapital deli na:
1. optedrutveni kapital
2. kapital poslovnih firmi.
Optedrutveni fiziki kapital slui zadovoljavanju dravnih potreba, i optih i zajednikih potreba drutva na razliitim nivoima drutvene i privredne strukture. On ima indirektan uticaj na ubrzanje ekonomskog razvoja. Obuhvata graevine i opremu koja se koristi za obavljanje aktivnosti drave, kao to su aktivnosti
dravne administracije, vojske, sudova, policije, zatite od poara i dr., kao i graevine i opremu za obavljanje dravnih usluga u sferi zadovoljavanja optih i
zajednikih potreba, kao to su obrazovanje, opte zdravstvo, socijalne ustanove,
ustanove i spomenici kulture od opteg znaaja, javna sklonita, rekreacija i dr.
Ovaj deo fizikog kapitala obuhvata, takoe, graevine i opremu u ekonomskoj
infrastrukturi drutva koju ine:
transport (ukljuujui luke, puteve, eleznicu i avionski saobraaj)
proizvodnja i prenos elektrine energije i gasa
komunikacione mree svih vrsta i dr.
Fiziki kapital poslovnih firmi smatra se direktno produktivnim kapitalom.
On obuhvata objekte i opremu u industriji i poljoprivredi, zatim u poslovnoj
administraciji, osiguranju, bankarstvu, trgovini, turizmu, medijima i ostalim
privrednim i uslunim delatnostima. On, takoe, obuhvata zalihe inputa,
poluproizvoda i gotovih proizvoda na svim takama distribucije od proizvodnje do
potronje.
Druga klasifikacija deli kapital, sa stanovita kratkog roka, na fiksni i
varijabilni fiziki kapital. Fiksni kapital se ne moe menjati u kratkom roku radi
uticaja na promene u nivou autputa. Takav kapital su putevi, eleznike pruge,
aerodromi, luke, objekti i postrojenja za proizvodnju i prenos elektrine energije i
gasa, razni graevinski objekti i sl. U dugom roku nema fiksnog fizikog kapitala,
svi elementi fizikog kapitala su varijabilni. Meutim, neki elementi fizikog
kapitala, kao to su zalihe dravnih robnih rezervi, zalihe repromaterijala u

EKOLOKA EKONOMIJA

61

industriji i sl. mogu se menjati i u kratkom roku radi uticaja na promene u nivou
autputa. Takav kapital nazvan je varijabilnim kapitalom.
Doprinos fizikog kapitala ubrzanju ekonomskog razvoja zemlje vezan je za
njegovu efikasnost, ili profitabilnost, koja moe biti procenjivana na razliite naine. Efikasnost se najee utvruje stavljanjem u odnos fizikog kapitala i autputa.
Investiranje u fiziki kapital trebalo bi usmeriti u one ekonomske aktivnosti koje
donose vei autput po jedinici kapitala, ili, to se svodi na isto, u one ekonomske
aktivnosti koje zahtevaju manje ulaganja kapitala po jeidinici autputa.
Odnos kapital/autput moe se koristiti kao kljuna varijabila u utvrivanju
stope globalnog ekonomskog rasta.49 Ako je, slino Harod-Domarovom modelu, D
= nacionalni dohodak kao autput, K = ukupna koliina fizikog kapitala i S = ukupna tednja, onda e stopa globalnog ekonomskog rasta r biti jednaka:

S K
/
;
D D

Neoklasina i savremena ekonomska teorija dale su sloenije modele za

utvrivanje stope opteg ekonomskog rasta, ali je i u njima odnos kapital/autput
ostao kljuna varijabila.
Najvaniji izvor kapitala je tednja. Ona se najee definie kao uzdravanje od tekue potronje nacionalnog proizvoda, kao viak iznad potroene koliine.
Ako se taj viak transformie u trajna proizvodna dobra, ili u druga dobra koja se
koriste u procesu proizvodnje, onda se on pretvara u kapital.
Nedovoljno razvijene zemlje, koje obino imaju nizak dohodak po
stanovniku, mogu poveavati investicije bez smanjenja materijalne potronje
korienjem vika radne snage kao oblika tednje i akumulacije kapitala. Bogatije
zemlje isti problem mogu reavati stimulisanjem uzdravanja od potronje,
odnosno stimulisanjem poveanja tednje. Takva tednja moe biti shvaena kao
odloena tekua potronja za koju se oekuje da e biti poveana u budunosti.
Aktivnosti tednje mogu da budu vrlo razliite. Poljoprivrednik moe tedeti
na taj nain to e kultivisati zaputeno zemljite radi proirenja obradivih povrina, graditi drenane kanale radi odvodnjavanja, popravljati graevinske objekte i
sl. Preduzetnici mogu tedeti putem uveavanja zaliha inputa, instaliranja opreme,
izgradnje graevinskih objekata i sl. Meutim, ne mora isto lice da bude tedia i
investitor. Ako ne postoje mogunosti za profitabilno investiranje tednje u sopstvenom biznisu, tednja se moe ustupiti drugim investitorima koji mogu ostvariti
profitabilnija ulaganja. U savremenim uslovima aktivnosti tednje i investiranja
najee su povezane preko finansijskih posrednika.
Tradicionalni pristup izvorima fizikog kapitala stavljao je teite na domae izvore, kao to su: tednja pojedinaca, domainstava, poslovnih firmi i drave.

49

Herrick B. and Kindleberger C, Economic Developement, Mc-Graw-Hill Book Company, Tokyo,

1983, str. 28-39.

62

EKOLOKA EKONOMIJA

Savremeni pristup izvorima kapitala ozbiljno rauna i sa tednjom izvan

nacionalnih dravnih granica.
tednja pojedinaca, ili individualna tednja, u jednoj zemlji zavisi od uticaja
razliitih faktora. Nacionalna sklonost tednji najee zavisi od:50
nivoa nacionalnog dohotka po stanovniku
raspodele nacionalnog dohotka
preovlaujuih institucija vezanih za tednju
vidljivog postojanja podsticaja i mogunosti za socijalno napredovanje
putem ekonomskog jaanja
sistema vrednosti u drutvu koji moe da pridaje specijalan znaaj poveanju bogatstva, bilo na religioznoj ili nekoj drugoj osnovi.
Neka sagledavanja izvrena 80-tih godina u okviru UN pokazala su da ne
postoji jaka veza izmeu prosene sklonosti ka tednji pojedinih zemalja i njihovog
bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku.51 To je objanjeno odluujuim
uticajam ostalih faktora tednje.
tednja domainstva ukljuuje tednju individualnih domainstava i tednju
porodinih preduzea koja nemaju odlike korporacija. To su najee male firme u
kojima radi vlasnik i nekoliko drugih radnika, a ponekad i neplaeni lanovi porodice. U zemljama sa veim dohotkom tednja domainstva uestvuje sa veom
proporcijom u ukupnoj tednji nego u zemljama sa niim dohotkom.
tednja poslovnih firmi rezultira uglavnom iz ostvarenih profita. Znatan deo
bruto investicija formaira se korienjem umanjujue vrednosti (amortizacije) kapitalnih dobara. U bogatim zemljama ovaj izvor fizikog kapitala se poveava sa
poveanjem ukupnih zaliha kapitala. Amortizacija je u odreenom smislu izvor
neto akumulacije kapitala, ako je zamena kapitala produktivnija od korienja stare
kapitalne opreme. Znaajna uloga profita u stvaranju tednje poslovnih firmi i, u
konanom cilju, investicija navela je ekonomiste da profitima odrede kljunu ulogu
u ekonomskom razvoju.
Dravna tednja je razlika izmeu poreskih prihoda i ukupnih neinvesticionih izdataka. Drava kao investitor moe da finansira poveanje svoga fizikog
kapitala iz sopstvene tednje ili iz kredita koji potiu od tednje pojedinaca, domainstava i poslovnih firmi. Ako njena tednja ne moe da pokrije ukupne planirane
optedrutvene investicije, ona moe nabaviti kapital za sebe i dravna preduzea
na tritu kapitala. Ako ima viak iznad svojih investicionih potreba, ona ga moe
plasirati na tritu kapitala kako u zemlji tako i van nje.
Akumulacija fizikog kapitala vodi poveanju autputa i obezbeenju vika
za budua ulaganja u produktivne kapacitete. Ali, iako neophodan, fiziki kapital
nije kljuan faktor ekonomskog razvoja. On moe biti supstituisan drugim faktorima, kao to su prirodni resursi, radna snaga i drugi. Njegova akumulacija i

50
51

Herrick B. and Kindleberger C, Economic Development, op, cit, str. 179.

UN, Yearbook of National Accounts Statistics, 1978, vol. 1. GNP per capita, 1980: Table 6-7.

EKOLOKA EKONOMIJA

63

efikasnost korienja umnogome e zavisiti od uspenosti primene znanja i

uspenosti upravljanja ekonomskim razvojem.

Tehnoloka unapreenja

konomski razvoj se ne obezbeuje nagomilavanjem fizikog kapitala i biolokim uveavanjem ljudskog resursa, ve tehnolokim unapreenjima koja rezultiraju iz poveanja tehnoloke efikasnosti korienja postojeih i stvaranja novih mogunosti ekonomskog i ukupnog drutenog razvoja.
Jozef umpeter je jo 1911. istakao da se razvoj primarno ostvaruje zapoljavanjem postojeih resursa na razliit nain, njihovim korienjem za stvaranje
novih dobara, nezavisno od toga da li su resursi poveani ili ne. Po njemu razvoj
je spontana i diskontinuirana promena u kanalima krunog toka, poremeaj ravnotee koji zauvek menja i pomera prethodno stanje ravnotee.52 Samo tehnoloke
inovacije mogu da obezbede poveanje nivoa autputa uz istovremeno smanjenje
tednje i akumulacije kapitala. Zato su one postale kljuan faktor ubrzanja ekonomskog razvoja, kako razvijenih tako i nerazvijenih zemalja. Mogunost ostvarivaja vieg nivoa autputa bez poveanja konvencionalnih inputa, rada i kapitala, uticala je na porast znaaja politikih odluka i strukture izdataka u privredama svih
zemalja.
Ako novo tehnoloko reenje omoguava dobijanje veeg autputa sa istim
inputima, ili isti nivo autputa sa manjom koliinom inputa, kaemo da je ono
efikasnije od prethodnog. Poveavanjem tehnoloke efikasnosti ostvaruje se proces
tehnolokog unaprednjenja. On je rezultat invencije i inovacije. Invencija je otkrie nove tehnologije, a inovacija praktina primena otkria u proizvodnji za trite.
Ovo razlikovanje izmeu invencije i inovacije moe biti povezano sa razlikovanjem izmeu iste i primenjene nauke. Novatori stvaraju inovacije. Oni nisu
kreatori samo novih tehnikih reenja. U sistemu trine ekonomije preduzetnici i
menaderi imaju osnovni zadatak da stvaraju inovacije. Vremenom, sa ubrzanjem
tehnolokih promena, uloga inovatora se sve vie prenosila sa preduzetnika na
menadere.
U ekonomskoj analizi esto se pravi razlika izmeu autonomne (spontane) i
izazvane tehnoloke promene. Prva reprezentuje puki rezultat vebe retkih
pojedinaca i zaneenjaka. Druga reprezentuje rad inovatora koji sistematski i
kontinuirano istrauju i otkrivaju nova tehnoloka reenja. Potreba za stvaranjem
atraktivnijih i prijatnijih proizvoda za potroae najee pokree inovatorske
aktivnosti. Tehnoloke promene danas uglavnom reprezentuju rezultate
sistematskog razvoja inovacija istraivakih timova u veim industrijskim i
univerzitetskim laboratorijama, a ne inovacije pojedinanih inovatora. Istraivaki
timovi u privatnom sektoru uglavnom su motivisani profitom, a u javnom sektoru

52

Schumpeter J, The Theory of Economic Development, Oxford University Press, New York, 1961,
str. 64. i 68.

64

EKOLOKA EKONOMIJA

socijalnim napretkom. Na slici 2.1. data je ilustracija efekta tehnolokog

unapreenja.
Slika 2.1. Ilustacija efekta tehnolokog
unapreenja
Izokvanta S1 predstavlja situaciju pre
uvoenja tehnolokih inovacija. Ona pokazuje razliite kombinacije dva inputa, rada i
kapitala, kojima se obezbeuje isti nivo
outputa.
Isti nivo outputa moe biti proizveden i kombinacijom manjih koliina dva
inputa nakon uvoenja tehnolokih inovacija (izokvanta S2).

Tehnoloka unapreenja imaju vei broj implikacija koje ostvaruju snaan

uticaj na ekonomski razvoj. Meu njima poseban znaaj imaju:
1. intezitet tehnolokih unapreenja
2. elastinost supstitucije faktora proizvodnje
3. poveanje obima autputa i ekonomije obima
4. razvoj novih proizvoda
5. brzina tehnolokih promena i
6. difuzija tehnolokog znanja.
U nastavku e biti detaljnije obrazloen uticaj na ekonomski razvoj svake
implikacije posebno.
Intezitet tehnolokih unapreenja odreuje veliina promene u koliini i
strukturi inputa i autputa koju prouzrokuje odreena tehnoloka inovacija. Sve
tehnoloke promene ne tede u jednakoj proporciji sve inpute proizvodnje. Ree su
neutralne tehnoloke promene koje doprinose tednji svih inputa u istoj
proporciji, a ee one koje doprinose veoj tednji jednog od tih inputa.53
Tehnoloke inovacije kojima se tedi rad su zastupljenije. Ree nastaju spontano.
Najee su izazvane promenama u odnosima relativnih cena faktora proizvodnje.
Prilikom sagledavanja uticaja promene odnosa u relativnim cenama faktora
proizvodnje na smer tehnolokih promena neophodno je imati u vidu da se oznaavanje skupih ili jevtinih resursa u jednoj zemlji vri u odnosu na njihove relativne

53

O uticaju tehnolokih inovacija na promene u strukturi inputa i nivou autputa autor je opirnije
pisao u: Mikroekonomija: teorija i primena, Fakultet za trgovinu i bankarstvo Univerziteta Braa
Kari, Beograd, 1998, str. 204-207.

EKOLOKA EKONOMIJA

65

cene u drugim zemljama, ili u odnosu na proli period. U zatvorenoj ekonomiji

ogranien je uticaj kriterijuma odnosa relativnih cena faktora proizvodnje.
Elastinost supstitucije faktora proizvodnje se koristi kao merilo proporcije
korienih faktora. Kada su mogunosti za tehnolokim unapreenjem ograniene,
onda se mora teiti pronalaenju inovacija koje e obezbediti najbolju proporciju
faktora proizvodnje za ostvarivanje datog nivoa autputa. Najvanije implikacije
elastinosti supstitucije faktora proizvodnje nalaze se u domenu uticaja tehnolokih inovacija na zapoljavanje radne snage.

Slika 2.2. Uticaj tehnolokih inovacija na poveanje

potranje za odreenim faktorom proizvodnje
U segmentu a) neutralna tehnoloka promena prouzrokuje smanjenje u istoj
proporciji svih inputa u proizvodnji istog nivoa autputa. U segmentu b) tehnoloka
promena zahteva vie resursa rada a manje ostalih resursa za proizvodnju istog nivoa
autputa.

U savremenoj ekonomskoj praksi koegzistiraju dve razliite vrste tehnologija, jedna u tradicionalnom sektoru privrede sa fleksibilnom proporcijom
faktora proizvodnje (sa visokom elastinou supstitucije) i druga u modernom
sektoru privrede sa fiksnim proporcijama faktora proizvodnje (niskom elastinou
supstitucije). Jedan kvalifikovani radnik i jedna maina mogli su biti kombinovani
u tradicionalnom sektoru u vrlo irokim i fleksibilnim odnosima. Novi tehnoloki
procesi su manje fleksibilni u pogledu uslova kombinacije svih inputa proizvodnje. Oni se najee odnose na potpuno automatizovana proizvodna postrojenja ili
na potpuno automatizovane fabrike u celini, kao to je sluaj sa tzv. fleksibilnim
proizvodnim sistemima (Flexibile Manufacturing Systems, ili skraeno FMS) ili

66

EKOLOKA EKONOMIJA

kompjuterski integrisanom proizvodnjom (Computer Integrated Manufacturing, ili

skraeno CIM).
Analiza elastinosti supstitucije faktora proizvodnje ukazuje na potrebu orijentacije nerazvijenih zemalja ka uvoznim tehnologijama i ka domaem istraivanju i razvoju. Ako se eli produktivnije zapoljavanje radne snage, onda tehnoloke inovacije moraju biti usmerene ka tom cilju. Tehnoloke inovacije u razvijenim zemljama nalaze se pod uticajem odnosa relativnih cena faktora proizvodnje i
faktora proporcije imanentnim uslovima tih zemalja. Njihova primena u
nerazvijenim zemljama je najee nekompatibilna sa potrebom nerazvijenih
zemalja za punijim zapoljavanjem raspoloive radne snage. Samo one tehnologije
koje su radno intezivne i, istovremeno, produktivne i koje doputaju ire
mogunosti kombinovanja faktora proizvodnje mogu da obezbede bri razvoj
manje razvijenih zemalja.

Slika 2.3. Uticaj promena u relativnim cenama faktora

proizvodnje na obim njihovog zapoljavanja
Kada postoji limitiran broj faktora proizvodnje optimalna kombinacija faktora reaguje samo na velike promene u njihovim relativnim cenama.
U segmentu a) male promene u relativnim cenama faktora proizvodnje ne menjaju
ravnoteni obim zapoljavanja rada i kapitala. U segmentu b) velike promene u relativnim
cenama, koje su ilustrovane linijama cena faktora proizvodnje 1. i 2., prouzrokuju vee
korienje relativno jevtinijeg kapitala i smanjenje korienja relativno skupljeg faktora
rada.

Poveanje obima autputa i ekonomije obima predstavlja znaajnu implikaciju tehnolokih unapreenja. Poveanje ekonomije obima ostvaruje se smanjenjem ukupnih prosenih trokova zahvaljujui poveanju fiksnih i relativno fiksnih

EKOLOKA EKONOMIJA

67

trokova u ukupnim trokovima proizvodnje. Zato je poveanje tehnoloke

efikasnosti najee praeno poveanjem obima autputa i poveanjem ekonomske
efikasnosti.
Vei obim proizvodnje podstie ekonomski razvoj. Masovna proizvodnja
zahteva vie radne snage, a esto i vie kapitala. Privreda koja eli da zadri konkurentsku prednost na meunarodnom tritu prinuena je da se neprekidno takmii sa konkurentima koji smanjuju ukupne prosene trokove poveanjem obima
autputa.
Trokovi i cene opadaju ako obim autputa raste pod uticajem tehnolokih
inovacija. Meutim, razvoj po ovoj osnovi moe da izostane u nedovoljno
razvijenim zemljama ukoliko njihovo unutranje trite ima monopolistiki
karakter. Monopolska trita u njima mogu da nastanu kao posledica visokih
trokova novog ulaska u profitabilna podruja proizvodnje i kao posledica brojnih
ogranienja ekspanzije proizvodnje, kao to su: visoki trokovi transporta,
nepotovanje trinih uslova i pravila privreivanja, nedostatak kapitala,
nepostojanje odreenih inputa i druga ogranienja.
Razvoj novih proizvoda i primena novih metoda stvaranja novih proizvoda
rezultat su tehnolokih unapreenja. Razvoj novih i inovacija postojeih proizvoda,
isto kao i smanjenje trokova i cena, moe da utie na poveanje potranje i na
promenu njene strukture.
Nove tehnologije omoguavaju privredi da proiri podruja inovacije
proizvoda - da razvija nove proizvode i da usavrava postojee, da otvara nova
trita i da kreira bri ekonomski razvoj. Za tzv. zrele industrije inovacije
proizvoda su glavno sredstvo uticaja na njihovu trinu poziciju. Inovacijom
proizvoda one mogu zadrati ili poveati postojee trino uee. To isto vai i za
poziciju nacionalne ekonomije na meunarodnom tritu.
Inovacije proizvoda predstavljaju kljuan element ukupnog inovacionog
procesa. Inovacije potronih dobara usmerene su ka boljem zadovoljavanju ukusa i
preferencija potroaa, dok su inovacije tzv. posrednih dobara, koja slue kao input
u proizvodnji drugih proizvoda, preteno usmerene ka unapreenju kvaliteta
inenjeringa i efikasnosti kooperacije sa industrijama koje koriste te inpute.54
Najvei broj inovacija potronih dobara ukljuuje vie ili manje marginalne
promene zadravajui nepromenjenu osnovu proizvoda. Te promene su esto praene snanim marketinkim i propagandnim aktivnostima, ukljuujui dizajn
pakovanja, imena marki proizvoda i renome proizvoaa. Korienje rezultata
razvoja novih tehnologija obezbeuje korenitije inovacije proizvoda koje se sastoje
u promeni osnovnog naina proizvodnje proizvoda, u promeni prirode i naina
njihovog korienja i u uvoenju potpuno novih, ranije nepoznatih, proizvoda i
usluga.
Ekonomske analize su pokazale da novi proizvodi ostvaruju veliku
superiornost koja se izraava, pored ostalog, u efektivnijoj potranji za njima.
Potroai vrlo brzo otkrivaju vii kvalitet, ili karakteristike proizvoda koje vie
54

OECD: Industrial Revival Through Technology, Paris, 1988. str. 7-30.

68

EKOLOKA EKONOMIJA

odgovaraju njihovim zahtevima, i u vezi sa tim menjaju svoje kupovno ponaanje.

Kada jednom dou u kontakt sa superiornijim proizvodima oni oseaju jedno
isvesno vreme odreenu uznemirenost koja stimulie njihovo razmiljanje koje
esto rezultira u proirenju saznanja, izazivanju novih elja i poveanju sklonosti
ka potranji. Takvo kupovno ponaanje prema novim proizvodima nazvano je u
ekonomskoj literaturi demonstracionim efektom.55
U unutranjim relacijama jedne zemlje demonstracioni efekat objanjava
poveanje potronje novih proizvoda iznad poveanja dohotka, pri konstantnoj ili
opadajuoj tednji. Novi proizvodi zadovoljavaju nove elje, a kad su elje u pitanju vai pravilo da apetit raste sa jedenjem. U meunarodnim relacijama
demonstracioni efekat moe da unese elemente nestabilnosti i neravnotee u
privredama manje razvijenih zemalja koje su orijentisane na uvoz novih proizvoda.
Potpuno otvorena trgovina nerazvijene zemlje sa razvijenim zemljama menja
potranju na domaem tritu nerazvijene zemlje i utie na menjanje alokacije
njenih proizvodnih resursa. Bez otvorene trgovine nerazvijena zemlja bi
konzumirala lokalne namirnice i druge proizvode, a izvozila nefinalizovane
proizvode u razvijene zemlje. U uslovima otvorene trgovine sa razvijenim
zemljama, naroito struno marketiranih i intezivno propagiranih proizvoda,
nastaju brze i krupne promene u ukusima i potranji svih slojeva potroaa. Kao
rezultat tih promena nastaje pomeranje ka poveanoj kupovini uvoznih dobara i
smanjenju potranje domaih proizvoda, nezavisno od njihove konkurentske
prednosti.
Snaga demonstracionog efekta ne zavisi samo od atraktivnosti novih
proizvoda, nego i od trokova informisanja i transporta. Sa najnovijim tehnolokim
inovacijama u oblasti komunikacija, prenos inforamcija o novim proizvodima i
novim metodama proizvodnje postaje bri, a transportni trokovi nii. Ljudi izvan
velikih gradova, ak i u najudaljenijim mestima, postali su izloeniji uticaju novih
proizvoda. Ceo svet se postepeno adaptira na standarde koje su razvile bogate
zemlje i koji se odnose na skoro sva ekonomska dobra: hranu, odevne predmete,
zabavu, literarne i umetnike ukuse, kao i na trajna potrona dobra. Pored
ekonomske uspostavljena je i kulturna zavisnost siromanih zemlja. To ukazuje na
nefunkcionalni rezultat demonstracionog efekta. Pronalaenje efikasnijih reenja
ostaje vaan izazov za ekonomsku teoriju i praksu.
Inovacije proizvoda zasnovane na efikasnom korienju rezultata tehnolokog razvoja obezbeuju veliki potencijal i snagu ekonomskom rastu i razvoju.
Finalni rezultat primene tehnolokih inovacija u velikoj meri zavisi od naina
kombinovanja i korienja pojedinih vrsta inovacija, tj. od kvaliteta upravljanja
ekonomskim razvojem zemlje.
Brzina tehnolokih promna utie na ubrzanje ekonomskog razvoja. U ekonomiji sve vie prevladava uverenje da su stope tehnolokih i drutvenih promena u
savremenom svetu rastue. Ne samo jevtine i univerzalne tehnologije, ve i skupe
55

Nurkse R, Problems of Capital Formating in Undeveloped Countries, Oxford University Press,

New York, 1967, str. 58-59.

EKOLOKA EKONOMIJA

69

nove tehnologije ostvaruju sve bru disperziju u meunarodnim relacijama.

Trokovi prenosa informacija opadaju, a mogunosti globalnog transfera
informacija se poveavaju. Razvijene zemlje ne mogu kompletno i trajno da
prisvoje tehnoloke inovacije. Poveava se broj zemalja koje su u mogunosti da se
uspeno ukljue u proces tehnolokih imitacija i inovacija.
Uspeno ukljuivanje jedne zemlje u savremenu meunarodnu tehnoloku
trku, putem tehnolokih imitacija ili tehnolokih inovacija, zavisi od: tehnoloke
mogunosti zemlje, tehnolokih kapaciteta vodeih firmi i od opteg tehnolokog
nivoa privrede u celini.56
Imitacija tehnoloke inovacije je jevtina i esto veoma ekonomski atraktivna. Imitacija kota mnogo manje od napora koje zahteva invencija i inovacija.
Meutim, i pored toga imitacije nisu u dovoljnoj meri koriene u svim zamljama
za podizanje njihovog opteg tehnolokog nivoa. Japan je postao klasian primer
kako se mogu kreativno koristiti tehnoloke imitacije u mnogim oblastima u procesu osposobljavanja privrede za uspenu konkurentsku borbu sa tehnoloki vodeim privredama, pre svega sa amerikom. Malo je zemalja koje su uspeno prevalile put od imitatora do kreatora tehnolokih inovacija. Razloga za nedovoljnu tehnoloku ekspanziju jednog broja zemalja, naroito zemalja tzv. Treeg sveta, ima
vie, ali se meu najvanijim mogu istai: neznanje, pravne restrikcije, raskorak
izmeu upravljakih podsticaja i zahteva za minimizacijom trokova, socio-kulturni faktori, politiki faktori i ostali ekonomski faktori.
Elementarne ekonomske analize mogu pokazati da efekti ulaganja u nove
tehnolgije moraju da pokriju fiksne i varijabilne trokove i da obezbede normalan
prinos na ulaganja. Korienje postojee tehnologije i starih kapitalnih dobara,
meutim, zahteva obezbeenje pokria samo varijabilnih trokova. Kada ne postoje
odgovarajui stimuli i pritisak konkurencije, onda orijentacija na korienje
postojee tehnike i tehnologije predstavlja alternativu manjeg otpora.
U objanjavanju mravih rezultata, koje pojedine zemlje ostvaruju u korienju tehnolokih promena, esto se u prvi plani istie nedostatak adekvatne trine konkurencije. U zemljama koje uspenije koriste sistem trine ekonomije
vodee industrije forsiraju nauna istraivanja, osvajanje novih proizvoda, sniavanje trokova, proirenje trinog uea, unapreenje poslovne efikasnosti i
koriste druge mere koje im mogu osigurati vodeu poziciju. Ostale industrije, ili
firme, prinuene su da prate tehnoloke i trine lidere svojim inovacijama ili
imitacijama, ili da bankrotiraju. Ako su, zbog neadekvatne trine konkurencije,
vodee firme neodlune, ako su zadovoljne to ive onako kako ive i ako je
ulazak na njihova trita ogranien, onda e odsustvo inovacija i neefikasnost
tehnolokih imitacija biti logina posledica.
Difuzija tehnoloke inovacije ima meunarodnu i meuljudsku dimenziju.
Moe se rei da jo uvek nema dovoljno sistematizovanog znanja o meunarodnom transferu tehnolokih znanja. Multinacionalne korporacije transferiu i
licenciraju nove proizvode i procese u svoje subsidijarne organizacione delove i u
56

Herick B. and Kindleberger C, Economic Development, op, cit, str. 233.

70

EKOLOKA EKONOMIJA

druge kompanije. Razvijene zemlje prodaju savremeno oruje zemljama Treeg

sveta, vre odravanje tehnike i sprovode obuku njihovih kadrova. Meutim, takav
meunarodni transfer znanja ima, uglavnom, karakter trgovinske razmene koja
nema primarni zadatak da doprinese ubrzanju razvoja zemlje kupca.
Kada se radi o meuljudskoj dimenziji difuzije tehnolokog znanja onda se
moe rei da o njoj ima vie sistematizovanog znanja. Postoje ekonomski modeli
kojima se moe objasniti i opisati ponaanje ljudi u vezi sa inovacijama, koje je
konzistentno sa opaajuim injenicama. Unutar odreene zemlje difuzija tehnolokog znanja meu ljudima vri se posredstvom poznatih kanala i medija, kao to
su: radio, televizija, novine, asopisi, filmovi, izlobe, sajmovi i prenos informacija
u meusobnim linim kontaktima. U meunarodnim relacijama vani kanali
difuzije su, pored meunarodnih medija, meusobni poslovni i drugi kontakti, meunarodni nauni skupovi, humanitarne organizacije i drugi kanali.
Da bi novo tehnoloko znanje moglo bre da se prenosi, da se ubrza proces
njegove difuzije, i da bi ono moglo uspenije da se pretoi u praksu, potrebno je
da zemlje ili industrije, koje ele postati inovatori, ispune sledee uslove:57
1. One moraju biti svesne potencijala kojima raspolau za odreenu inovaciju.
2. One moraju biti uverene da e konani rezultat nakon inovacije biti
superiorniji u odnosu na uslove pre inovacije.
3. One moraju biti spremene da podnesu sve rizike koji dolaze sa
inovacijom.
4. Inovacija mora biti finansirana sredstvima zajma ili ranije tednje
5. Neophodni materijali i oprema moraju biti na raspolaganju u pravo vreme i na pravom mestu.
Posebni problemi nastaju u povezivanju konkretne zemlje, ili privredne oblasti i industrije, sa svakim od navedenih uslova. Da bi bili svesni svojih mogunosti potencijalni inovatori moraju biti u stalnom kontaktu sa medijima, institucijama
i agencijama za razmenu inovacija. Samo bogate zemlje su u stanju da organizuju
velike i efikasne institucije za istraivanje i razvoj, kako u javnom tako i u
privatnom sektoru, iji je primarni zadatak stvaranje tehnolokih inovacija, Iza
uspeha tih institucija najee stoje dva mogua motiva: profit i rat.
Uspon institucija koje su posveene procesu tehnolokih promena je danas
jedan od najupadljivijih kontrasta izmeu bogatih i siromanih zemalja. Siromane
zemlje su se nale u poziciji da je uvoz tehnologije, najee u obliku maina, jevtiniji od njenog razvoja. S druge strane bogate zemlje, zbog promena u relativnim
cenama faktora proizvodnje, postaju spremnije da poveaju korienje jevtinije
radne snage u siromanim zemljama putem preseljenja proizvodnje, ali bez preseljenja istraivanja i razvoja.

57

Herrick B. and Kindleberger C, Economic Development, op, cit, str. 234-235.

EKOLOKA EKONOMIJA

71

RAZVOJ KAO STRUKTURNA PROMENA

Pojam i vrste strukturnih promena

avremene razvijene privrede u svetu ne predstavljaju jednostavno radijalno

uveanje tradicionalnih privreda za nekoliko desetina puta. Na putu od
tradicionalne do savremene razvijene privrede dogodile su se mnoge krupne
promene. Proirena su stara i otvorena mnoga nova trita. Kao rezultat razvoja
tehnologije pojavio se veliki broj novih proizvoda i usluga na tritu. Povean je
broj specijalizovanih funkcija u proizvodnji, broj posrednika izmeu proizvodnje i
potronje i broj novih zanimanja. Proirene su nacionalne i lokalne urbane i
saobraajne mree. Ove i sline pojave odraavaju razliite reakcije privrednih
subjekata i privrede u celini na promene u domaoj i meunarodnoj potranji i na
promene u trokovima koje se reflektuju u promenama ponude. Promene u
trokovima nastale su kao rezultat primene domaih otkria i meunarodnog
transfera tehnologije, poveanja produktivnosti i primene novih naina dravne
intervencije u oblasti proizvoda i trita.
Navedene i sline promene odslikavaju svu sloenost i dinamiku procesa
ekonomskog razvoja. One ine sutinu strukturnih promena u domaoj i meunarodnoj privredi preko kojih se ostvaruje ekonomski razvoj. Zato strukturne promene predstavljaju jedan od osnovnih ciljeva politike ekonomskog razvoja svake
zemlje. One podrazumevaju promene u strukturi potranje i proizvodnje, u
strukturi industrije, profesionalnoj i kvalifikacionoj strukturi radne snage, u
spoljnoj trgovini i finansijama. Strukturne promene u privredi se ne ostvaruju
trenutno, ve u dugom vremenskom periodu kroz ekonomske potrese, transformacije i usavravanja. Ekonomski razvoj ne bi trebalo shvatiti kao ravnomeran i
jasno oblikovan razvojni put koji uvek vodi napred i navie, koji je istorijski
odreen i koji je ponovljiv u nepromenjenom obliku i strukturi.
Ranije ekonomske analize strukturnih promena bile su usredsreene na
odnose izmeu dva osnovna privredna sektora - poljoprivredu i industriju.
Savremena ekonomska analiza vri detaljniju deagregaciju privrede radi sagledavanja mogunosti za stimulisanje pozitivnih strukturnih promena kojima se moe
ubrzati ekonomski razvoj. Mi emo u nastavku razmotriti samo najvanije
strukturne promene u potranji, radnoj snazi i ukupnom autputu, kao i uticaj
strukturnih promena na privrednu ravnoteu.

Promene u strukturi potranje

romene u strukturi potranje imaju veoma jak uticaj na promene u strukturi

proizvodnje, ukljuujui i promene u strukturi faktora proizvodnje. Ranija
sagledavanja ovih promena odnosila su se na proces industrijalizacije. Intezivniji
proces strukturnih promena u privredi poeo je onda kada je dolo do eksplozije
potranje za industrijskim dobrima nezavisno od potranje za dobrima iz ostalih
sektora. Takvu ekspanziju potranje za industrijskim dobrima omoguile su pro-

72

EKOLOKA EKONOMIJA

mene u ukusima domaih potroaa, promene u dravnim kupovinama i promene

na meunarodnom tritu.
Poveana potranja za radnom snagom u procesu industrijalizacije izazvala
je veliko pomeranje radne snage iz poljoprivrede u industriju. Ponuda radne snage
u poljoprivedi bila je neograniena usled veliine ponude i usled relativno niske
produktivnosti koja je donosila dohodak samo za preivljavanje. Viak ponude
nekvalifikovanih radnika po postojeim platama odravao je u industriji niske
trokove rada, na jednoj strani, dok je na drugoj strani poveanje potranje za
industrijskim dobrima i poveanje cene tih dobara vodilo poveanju profita.
Reinvestiranje tih profita putem akumulacije kapitala uticalo je na poveanje
potranje za industrijskim autputom u dva pravca:
u pravcu poveanja potronih dobara koje je izazvano potronjom
novozaposlenih radnika i
u pravcu poveanja kapitalnih dobara koje je izazvano potranjom
vlasnika kapitala za faktorima proizvodnje.
Poveanje potranje za potronim i kapitalnim dobrima uslovilo je nastavak
procesa premetanja radne snage iz poljoprivrede u industriju.
Sa razvojem industrije i smanjenjem broja radnika u poljoprivredi dogodile
su se krupne promene u sektoru proljoprivrede. Korienjem savrenijih pljoprivrednih maina, vetakih ubriva, sredstava za zatitu bilja, sistema za navodnjavanje, savrenije organizacije rada i drugih unapreenja dolo je do poveanja
produktivnosti rada u poljoprivredi i do poveanja zarada poljoprivrednih radnika.
Kada je za radnike zapoljavanje u poljoprivredi postalo jednako atraktivno kao i u
industriji dolo je do zaustavljanja migracije stanovnitva iz sela u gradove. Sa
stanovita ekonomske analize moe se rei da je u takvim situacijama dolo do
izjednaavanja graninog proizvoda faktora rada u oba privredna sektora - u poljoprivredi i industriji.
Navedeno objanjenje moe biti upotrebljivo za razumevanje ekonomskog
razvoja u periodu industrijalizacije. Postindustrijski razvoj u bogatim zemljama
pokazuje drugaije promene od napred navedenih. Sve manje se ostvaruje pomeranje jevtine radne snage prema razvijenim regionima i zemljama, a sve vie dolazi
do kretanja kapitala iz razvijenih regiona i zemalja prema podrujima sa jevtinijom
kvalifikovanom radnom snagom. Promene u strukturi potranje potronih dobara i
faktora proizvodnje deluju preko mehanizma cena na muuregionalnu i
meusektorsku realokaciju faktora proizvodnje. U periodu industrijalizacije ostvarivalo se pomeranje nekvalifikovane radne snage iz poljoprivrede u industriju (iz
sela u gradove) i iz nerazvijenih podruja i zemalja u razvijene. U postindustrijskom periodu ostvaruje se kretanje tehnologije i kapitala iz razvijenih podruja i
zemalja prema jevtinijoj kvalifikovanoj radnoj znazi. I jedna i druga kretanja
izazvana su promenama u strukturi potranje i tenjom za poveanjem profita. U
drugom sluaju, pomeranja tehnoligja i kapitala esto su izazvana, pored
navedenog, i tenjom za preseljenjem starih i prljavih tehnologija u nerazvijene

EKOLOKA EKONOMIJA

73

zemlje u kojima su standardi i ogranienja manje restriktivni u odnosu na razvijene

zemlje.
Na promene u strukturi potranje ima uticaj, pored navedenog, i visina i
smer kretanja dohotka potroaa. Dohodovna elastinost potranje je razliita za
razliita dobra za poroae sa razliitim nivoom dohotka. Poveanje dohotka
navodi potroae da odluuju o prioritetima na koje e potroiti to poveanje. Smanjenje dohotka utie na potroae da se odreknu onih dobara koja procenjuju manje
neophodnim ili manje eljenim. Analogno tome, struktura potranje je razliita u
razvijenim i siromanim zemljama, razliite su i promene u strukturama njihove
potranje. Poznavanje ovih razlika ima veliki znaaj za razumevanje prirode
strukturnih promena u autputu koje prate ekonomski razvoj svake zemlje. Struktura
potranje na viem nivou dohotka bie dublja od strukture potranje na niem
nivou. Ta razlika rezultira iz razliite dohodovne elastinosti potranje.

Promene u strukturi radne snage

sredsredimo li ekonomsku analizu na ljude posmatrane kao faktor

proizvodnje moemo ispitivati promene u strukturi radne snage. U prvoj
polovini 20. veka prevladavalo je shvatanje da se promene u strukturi radne snage
mogu pratiti uvidom u proporciju angaovanja ukupne radne snage u tri osnovna
sektora: primarnom, sekundarnom i tercijarnom. Primarni sektor je izvorno tako
definisan da obuhvata primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a u nekim verzijama i
rudarstvo. Sekundarni sektor obuhvata proizvodnju na bazi prerade sirovina koje
obezbeuje primarna proizvodnja i proizvodnju na bazi izgradnje. Tercijarni sektor
obuhvata transport i komunikacije, trgovinu na veliko i malo, usluge i aktivnosti
odreenih dravnih institucija.
Relativno visoko uee radnika zaposlenih u primarnoj poljoprivrednoj
proizvodnji moe biti smanjeno ubrzanjem ekonomskog razvoja zemlje i premetanjem poljoprivrednih radnika u industriju. U procesu industrijalizacije, sa poveanjem dohotka, dolo je do poveanja dohodovne elastinosti potranje za
industrijskim proizvodima. Vea dohodnovna elastinost potranje industijskih
proizvoda od dohodovne elastinosti potranje za proizvodima primarne
proizvodnje uticala je na odliv radne snage iz poljoprivrede u industriju. Sa daljim
porastom dohotka u postindustrijskom drutvu dohodovna elastinost potranje za
uslugama raznih vrsta postala je vea od dohodovne elastinosti potranje za
industrijskim proizvodima. To je uticalo na poveanje uea radne snage
zaposlene u sektoru usluga u ukupnom broju zaposlenih radnika. Zbog toga zemlje
sa niskim nacionalnim dohotkom po stanovniku karakterie visoka koncentracija
zaposlenih radnika u poljoprivredi, zemlje sa srednjim nivoom dohotka karakterie
visoko uee radnika zaposlenih u industriji i zemlje sa visokim nivoom dohotka
karakterie visoka proporcija uea radnika zaposlenih u sektoru usluga. Ove
pravilnosti u razliitim zemljama dolaze do razliitog izraaja. U zemljama koje su
delimino otvorene prema meunarodnoj konkurenciji navedene promene su manje

74

EKOLOKA EKONOMIJA

izraene, dok je u zemljama otvorenijim prema meunarodnom tritu uticaj

meunarodne konkurencije znatno vei na meusektorsku alokaciju radne snage.

Promene u strukturi finalnog autputa

lino promenama u strukturi radne snage dogaaju se odreene promene i u

strukturi finalnog autputa. Sa ekonomskim razvojem zemlje uee poljoprivredne proizvodnje u ukupnoj nacionalnoj proizvodnji opada. Na niskom nivou
nacionalnog dohotka poveanje udela industrije usluga odraava se na smanjenje
relativnog udela poljoprivredne proizvodnje. Na srednjem i viem nivou
nacionolnog dohotka udeo usluga u ukupnom nacionalnom autputu je priblino
konstantan.

Slika 2.4. Promene u strukturi

ukupnog autputa
Sa porastom dohotka potronja hrane smanjuje relativno uee u ukupnom
autputu, dok potronja ostalih proizvoda
poveava svoje relativno uee. Dravni
izdaci ostaju priblino konstantni.

Navedene promene u proizvodnji su komplementarne sa promenama u strukturi domae potranje, ali ne i potpuno iste. Sa rastom nacionalnog dohotka po
stanovniku relativni udeo potronje hrane u ukupnoj nacionalnoj potronji opada,
dok udeo potronje ostalih dobara raste. Takoe, sa poveanjem nivoa dohotka
ukupna potronja smanjuje svoje relativno uee u nacionalnom dohotku, a uee domaih bruto investicija se poveava, Konano, relativno uee dravnih
izdataka, za dobra koja ne donose budue prinose i iji je vek korienja manji od
jedne godine, ostaje priblino konstantno. Poveanje udela ostalih dobara i smanjenje udela hrane u strukturi ukupne domae potronje u skladu je sa znaenjem
Engelovog zakona o strukturi potranje.
Nekritiko prihvatanje promena ilustrovanih na slici 2.4. moe ponekad da
izazove odreenu konfuziju, posebno kada su u pitanju promene u poljoprivrednom
autputu. Autput poljoprivrede meren relativnim pokazateljima opada u odnosu na
autput ukupne privrede, dok njen proizvod meren apsolutnim pokazateljima raste.
Meutim, to ne znai da e se stanovnitvo zemlje sa porastom dohotka manje i

EKOLOKA EKONOMIJA

75

loije hraniti. Svaka zemlja ima jedinstvene ili lokalne karakteristike koje se
odraavaju u strukturi autputa njene privrede. Zato se pored korienja optih
obrazaca ekonomskog razvoja moraju uzimati u obzir i odgovarajue osobenosti
svake zemlje. Razvoj nekih zemalja preteno zavisi od porasta produktivnosti u
poljoprivredi i od izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao to je sluaj sa Danskom i
Argentinom. Druge zemlje svoj razvoj baziraju na unapreenju trgovine i usluga,
kao to je sluaj sa novoindustrijalizovanim zemljama jugoistone Azije. Najnovija ekonomska istorija prua mnoge sline primere.

Ostale strukturne promene

ored napred navedenih strukturnih promena ekonomski razvoj obuhvata i

druge merljive strukturne promene. Iako se one ostvaruju sa razliitom
brzinom u razliitim zemljama, njihova svojstvenost ekonomskom razvoju i
njihova opta vanost potvrene su empirikim podacima.58 Od mnotva ostalih
strukturnih promena moemo istai promene:
u produktivnosti ukupne privrede
u dravnim prihodima
u tednji i investicijama
u meunarodnoj trgovini zemlje i
u demografskoj strukturi stanovnitva.
Ekonomski razvoj doprinosi unapreenju produktivnosti rada zemlje u celini. Ta unapreenja ne proizilaze samo iz poveanja fizikog kapitala po jednom
radniku, ve iz poveanja vrednosti ljudskog kapitala kroz poveanje pismenosti i
obrazovnog nivoa stanovnitva. U dosadanjim analizama ekonomskog razvoja
esto je zanemarivano utvrivanje i praenje obima akumulacije ljudskog kapitala.
On je najee praen na osnovu izdataka za obrazovanje, ishranu, zdravstvenu
zatitu i druge pokazatelje opte i zajednike potronje. Ulaganja u poveanje
vrednosti ljudskog kapitala nisu tretirana kao investicija, ve kao potronja.
Sa ekonomskim razvojem poveava se nivo nacionalnog dohotka, a sa njim i
prihodi drave. Vei dravni prihodi prouzrokuju veu potranju za dravnim
uslugama i veu sposobnost drave za poveanjem ponude njenih usluga.
U procesu ekonomskog razvoja zemlje ostvaruje se poveanje ukupne tednje, kako dobrovoljne tako i prinudne (porezi i takse). Vea tednja reflektuje opadajuu graninu korisnost sadanje potronje na viem nivou dohotka i njemu odgovarajuem viem nivou potronje. Istovremeno, u zemljama sa viim nivoom
dohotka smanjuje se uee meunarodnog kapitala u ukupnoj akumulaciji kapitala
zemlje. Komparativna prednost razvijenih zemalja u identifikovanju i korienju
korisnih projekata se poveava, a u vezi sa tim, i njihova finansijska sposobnost za
investiranje.
Najvee strukturne promene u ekonomskom razvoju u neposrednoj su vezi
sa promenama u meunardnoj trgovini. Perspektiva ekonomskog razvoja svih ze58

Herrick B. and Kindleberger C, Economic Development, op, cit, str. 82 - 84.

76

EKOLOKA EKONOMIJA

malja, i siromanih i bogatih, najee se povezuje sa modelom tzv. otvorene privrede. U takvom modelu privrede izvoz i uvoz rastu sa porastom nacionalnog
dohotka. Vea meunarodna konkurentska sposobnost doprinosi poveanju izvoza.
Poveanje uvoza inputa proizvodnje i uvoza potronih dobara nastaje pod uticajem
visoke dohodovne elastinosti potranje za uvoznim dobrima.
Sa poveanjem stepena ekonomske razvijenosti zemlje uee izvoza
proizvoda primarne proizvodnje opada u ukupnom izvozu, a uvoz proizvoda
primarne proizvodnje raste. Poveanje proizvodnje u sekundarnom sektoru
odraava se na poveanje izvoza industrijskih proizvoda i usluga, kao i na
poveanje uvoza sirovina i energije.
Najzad, pomenuli smo i demografske strukturne promene u procesu ekonomskog razvoja. Dosadanja istorija ekonomskog razvoja pokazala je da sa poveanjem stepena razvijenosti jedne zemlje opada stopa nataliteta i stopa smrtnosti,
uglavnom nejednakom brzinom. Istovremeno, relativno uee gradskog stanovnitva brzo raste reflektujui poveanje stope rasta ukupne populacije i migraciju
stanovnitva sa sela.

Strukturne promene i ravnoteni razvoj

savremenoj teoriji ekonomskog razvoja sve manje je pristalica neophodnosti

uravnoteenog ekonomskog razvoja. Ve smo napred istakli da je uravnoteeni ekonomski razvoj neprihvatljiv jer podrazumeva da svaki sektor privrede raste
po istoj stopi kao privreda u celini. Prema napred istaknutoj definiciji, to bi bio
ekonomski rast bez razvoja.
Mnogo korisnija definicija uravnoteenog ekonomskog razvoja moe se
izvesti korienjem dohodovne elastinosti potranje. Na taj nain interpretiran
uravnoteeni ekonomski razvoj bi mogao da se ostvari kada autput svakog sektora
raste u skladu sa uticajem dohodovne elastinosti potranje za njegovim proizvodima i uslugama. Ravnotea e se ostvariti kada ponuene i potraivane koliine
budu izjednaene. Neravnotea e se manifestovati postojanjem raskoraka izmeu
ponude i potranje. to je vei raskorak izmeu ponude i potranje, pri odreenoj
stopi ukupnog rasta autputa, to e ekonomski razvoj biti neuravnoteeniji.
UTICAJ RAZLIKA U DOHODOVNOJ ELASTINOSTI
NA PROMENU STRUKTURE UKUPNE POTRANJE
Tabela 2.1.
Poetna struktura
Dohodovna
Finalna struktura
Privredni
potranje
elastinost
potranje
sektor
U mil. dinara
u%
potranje
U mil. dinara
u%
Poljoprivreda
300
30
0,67
360
28
Industrija
200
20
1,50
290
22
Usluge
500
50
1,00
650
50
UKUPNO
1.000
100
1.300
100

EKOLOKA EKONOMIJA

77

U tabeli 2.1. dat je hipotetiki primer uticaja dohodovne elastinosti potranje na promenu strukture ukupne potranje. Objanjenje ilustrovano primerom u
tabeli 2.1. moe biti primenljivo samo u relativno zatvorenoj privredi. U uslovima
meunarodne razmene raskorak izmeu domae potranje i ponude moe biti
popunjen uvozom ili izvozom. Pri tome trebalo bi imati u vidu da je proizvodna
struktura manje zemlje podlonija uticaju spoljne trgovine. U takvim uslovima, kao
to je napred ve istaknuto, dohodovna elastinost ponude i potranje jednaka je
nuli. Logiki, moe se oekivati da se u realnim uslovima ravnoteni razvoj ne
mora traiti samo u brem razvoju, ve i u boljem prilagoavanju privredne strukture anticipiranim promenama u meunarodnom ekonomskom okruenju. Takvim prilagoavanjem obezbeuje se povoljnija konkurentska pozicija na meunarodnom tritu i uravnoteeniji budui ekonomski razvoj.

Ogranienja strukturnih promena

ajvea ogranienja brim strukturnim promenama u privredi odreene zemlje

mogu se nai u inerciji dravne administracije, u neprikladnoj meunarodnoj
podeli rada, u interesima monopola i drugih monika koji kontroliu odreene
privredne oblasti ili sektore. Nepostojanje odgovarajuih uslova za ekspanziju
preduzetnitva, za poveanje mobilnosti radne snage i nedostatak odgovarajuih
privrednih institucija, predstavlja znaajne prepreke ostvarivanju stukturnih
promana u pravcu koji odreuju promene u potranji za autputom. U takvim uslovima ponuda je neelastina na poveanje i smanjenje cena. Monopolski poloaj ne
pokree ekspanziju starih firmi i blokira ulazak novih firmi razliitim metodama.
Socijalna mobilnost u drutvu moe biti na slian nain sputavana. Vremenom
privredni sistem takve zemlje moe da ogugla na postojanje visokih neopravdanih
prinosa u nekim privrednim oblastima i niskih prinosa u drugim oblastima.
Industrijske zemlje koje su polovinom 20. veka sprovele efikasniju reorganizaciju svoje ekonomske strukture ostvarile su bri ekonomski rast u drugoj polovini 20. veka. One su klasinu industrijsku strukturu baziranu na proizvodnji
sirovog gvoa, tekstila, jednostavnijih proizvoda od metala i drveta i sl., zamenile
novom privrednom strukturom baziranom na inenjeringu, hemijskoj, elektro i
informatikoj industriji. To im je omoguilo veu zaposlenost i bri ekonomski
razvoj, koji je angaovao i deo nezaposlene radne snage iz manje razvijenih i
tradicionalno struktuiranih privreda.
Istorija ekonomskog razvoja ponovila je svoju lekciju. Siromanije zemlje
ostvarile su u drugoj polovini 20. veka najmanju transformaciju svoje privredne
strukture i najmanje stope ekonmskog rasta merene ukupnim autputom po
stanovniku. Manji broj siromanih zemalja umeo je da ostvari bri ekonomski
razvoj zahvaljujui efikasnijoj transformaciji svoje privredne strukture putem
efikasnog korienja raspoloivih prirodnih resursa, kao na primer nafte, ili putem
oslanjanja na vee privatne investicije u ostvarivanju meunarodno konkurentnih
trokova i kvaliteta, kao to je sluaj sa nekim zemljama jugoistone Azije.

78

EKOLOKA EKONOMIJA

U nerazvijenim zemljama relativna oskudica kapitala, pritisak velikog broja

nekvalifikovanih radnika, sputavanje preduzetnitva, okotavanje socijalne i privredne strukture, vee bavljenje uvanjem tradicija nego izgradnjom budunosti,
partikularizam i difuzija funkcionalnih odnosa - predstavljaju krupna ogranienja
strukturnim promanama i ekonomskim transformacijama. Puko graenje industrijskih kapaciteta za proizvodnju jednostavnih i obinih proizvoda, graenje
saobraajnica, javnih institucija i velikih spomenika ne moe da preobrazi
siromanu zemlju u bogatu.

MERENJE EKONOMSKOG RAZVOJA

Mogunosti merenja ekonomskog razvoja
erenje ekonomskih pojava i aktivnosti kao to su fiziki autput, nacionalni
dohodak, zaposlenost, meunarodna razmena, kretanje cena i sl, ima veliki
znaaj za identifikovanje problema ekonomskog razvoja i za utvrivanje politike
kojom se ti problemi mogu uspenije reavati. Vana pitanja koja se odnose na raskorak u ekonomskom rastu siromanih i bogatih zemalja, na zavisnost nerazvijenih
od razvijenih zemalja, ili na odnos izmeu ekonomskog razvoja i kvaliteta ivota
uopte, mogu dobiti realnije odgovore ako se raspolae odgovarajuim pokazateljima ekonomskog razvoja.
U svetu se koriste razliiti izrazi za oznaavanje stepena razvijenosti ili nerazvijenosti pojedinih zemalja, kao to su: nerazvijene zemlje, siromane zemlje,
niskorazvijene zemlje, zemlje u razvoju, zemlje Treeg sveta, visokoindustrijalizovane zemlje i drugi. Ovakvo oznaavanje setepena razvijenosti neke zemlje je
neprecizno i neupotrebljivo za ekonomsku analizu. Ono ima vie politiku nego
ekonomsku namenu. Tako, na primer, izraz nisko razvijene zemlje ukazuje samo
da u svetu postoje visoko, srednje i niskorazvijene zemlje, a izraz zemlje u razvoju
oznaava manje razvijene zemlje koje imaju odabrane pravce svog razvoja.
Izraz niskorazvijene zemlje ne mora uvek da oznaava i siromane zemlje.
Moe jedna zemlja biti siromana u prirodnim resursima i istovremeno imati sve
karakteristike industrijski razvijene zemlje. U prvoj polovini 20. veka zemlje poput Argentine, Australije, Kanade, Saudijske Arabije, bile su industrijski nedovoljno razvijene, ali ne i siromane. Nasuprot njima, zemlje poput Izraela, Japana i
drugih su siromane prirodnim resursima, ali po nivou industrijalizacije,
urbanizacije i razvoja ljudskih resursa spadaju u visokorazvijene zemlje. U kojoj
meri se mogu na adekvatan nain merenjem ekonomskog razvoja uzeti u obzir
ovakva i slina odstupanja, vrlo je vano pitanje, na koje teorija ekonomskog
razvoja nije dala zadovoljavajue odgovore
Merenje ekonomskog razvoja trebalo bi da odraava razliite ciljeve razvoja
i da omogui kontrolu njihovog ostvarivanja. Ako se eli pratiti ostvarivanje fizikog autputa, to se moe postii merenjem agregatnog autputa u obliku bruto
nacionalnog proizvoda ili bruto domaeg proizvoda. Nivoi masovnog siromatva u

EKOLOKA EKONOMIJA

79

odreenoj zemlji mogu biti sagledavani kroz indikatore raspodele dohotka. Zaposlenost i nezaposlenost mogu biti mereni na osnovu podataka sa trita radne snage, ili na osnovu podataka dobijenih periodinim ispitivanjem odgovarajuih reprezentativnih uzoraka. Na sline naine organizuje se merenje nataliteta, mortaliteta, pismenosti i aproksimativnog stepena razvijenosti ostalih prodruja ije
promene odslikavaju ekonomski razvoj zemlje.
Postojanje razliitih mogunosti merenja ekonomskog razvoja samo po sebi
nije dovoljno za uspeno upravljanje ekonomskim razvojem. Pri izboru pokazatelja ekonomskog razvoja potrebno je voditi rauna o najmanje tri stvari:
1. Pokazatelji ekonomskog razvoja moraju biti konceptualno analogni pojavi
koju mere. Pokazatelji koliine proizvedenog elika i duine autoputeva ne pomau
sagledavanju uslova stanovanja i nivoa osnovne medicinske zatite stanovnitva.
2. Pokazatelji ekonomskog razvoja moraju odraavati karakteristike nivoa
razvoja zemlje iji ekonomski razvoj mere. U zemljama sa niim nivoom
nacionalnog dohotka i sa niim nivoom specijalizacije vei je stepen
samodovoljnosti pojedinih privrednih subjekata, kao na primer poljoprivrednih
domainstava, odnosno vei broj ekonomskih funkcija obavlja se unutar njih, nego
u bogatijim zemljama.
3. Merenje ekonomskog razvoja mora raunati sa odreenom statistikom
nepreciznou. Ta nepreciznost proizilazi iz objektivnih tekoa kvantitativnog
merenja brojnih fizikih veliina, iz brojanog izraavanja ekonomskih dogaaja,
iz problema monetarnog vrednovanja i iz mogue pristrasnosti koju podstiu odreene netanosti.
Navedeni problemi javljaju se u odreenom obimu u statistikama svih
zemlalja, ali su, po pravilu, oni mnogo ozbiljniji u nerazvijenijim i siromanijim
zemljama. Vano je imati u vidu da pokazatelji ekonomskog razvoja moraju
odraavati ciljeve razvoja i omoguavati efikasnu i efektivnu kontrolu njihovog
ostvarivanja.

Tradicionalni pokazatelji ekonomskog razvoja

Osnovni pokazatelji

ostoji veliki broj pokazatelja ekonomskog razvoja koji mogu biti zasnovani na
ostvarenom autputu, strukturnim promenama i interakcionim efektima u drugim podsistemima drutvenog sistema i u okruenju u celini, koji mogu pomoi u
otkrivanju odreenih karakteristika ekonomskog razvoja. Pokazatelje zasnovane na
ostvarenom autputu najee nazivamo osnovnim pokazateljima ekonomskog
razvoja. Kao najznaajnije moemo navesti:
bruto domai proizvod
bruto nacionalni proizvod
neto nacionalni proizvod ili nacionalni dohodak
nacionalni dohodak po stanovniku
nacionalni dohodak po radniku

80

EKOLOKA EKONOMIJA

nacionalni dohodak po radnom asu

tednja (akumulacija) po stanovniku
akumulacija po radniku
stope promene u nacionalnom proizvodu, dohotku i akumulaciji.
Pored osnovnih ekonomskih pokazatelja u novije vreme poinju sve vie da
se koriste socijalni, ekoloki i drugi pokazatelji ekonomskog razvoja. Pre nego to
detaljnije upoznamo ostale pokazatelje ekonomskog razvoja, razmotrimo kratko
najvanije osnovne agregatne pokazatelje koji su zasnovani na ostvarenom
ukupnom autputu.
Bruto domai proizvod (BDP) predstavlja vrednost finalnih proizvoda i
usluga proizvedenih u zemlji u jednoj godini. Njegova vrednost izraunava se po
trinim cenama. Strukturu njegove vrednosti ini preneta vrednost kapitalnih
dobara (amortizacija) i novostvorena vrednost. Fiziki, on se sastoji iz razliitih
dobara i usluga koje se globalno mogu klasifikovati na proizvodna i potrona dobra
i usluge. Zbog toga to se njegova vrednost izraunava po trinim cenama postoji
problem ukljuivanja vrednosti onih proizvoda i usluga koje ulaze u proizvodnu ili
finalnu potronju mimo trita (vrednost koriennih sopstvenih proizvoda u poljoprivrednim gazdinstvima, vrednost sopstvenih proizvoda u zanatskoj i kunoj
radinosti, vrednost raznih kunih usluga i sl.).
Bruto nacionalni proizvod (BNP) se izraunava tako to se od bruto domaeg proizvoda odbiju svi prihodi koji pripadaju strancima po osnovi ulaganja
stranog kapitala, a dodaju svi prihodi koje primaju domaa lica po osnovi ulaganja
kapitala u inostranstvu. Ovaj pokazatelj se najee koristi za izraavanje
dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti zemlje59.
Neto nacionalni proizvod (NNP) ili nacionalni dohodak (ND) predstavlja
ukupnu novostvorenu vrednost zemlje u jednoj godini. Izraunava se tako to se od
bruto nacionalnog proizvoda odbije odgovarajui iznos obezvreenja kapitalnih
dobara (amortizacija). Globalno, on se raspodeljuje na potronju i tednju (akumulaciju). Sa stanovita ekonomskog razvoja poseban znaaj ima tednja (akumulacija) jer ona odreuje veliinu investicionih ulaganja.
Sva tri napred navedena oblika autputa mogu biti izraena u nominalnoj i
realnoj vrednosti. Njihova nominalna vrednost se dobija obraunom po tekuim
trinim cenama, a realna vrednost korekcijom nominalne vrednosti za ostvarenu
inflaciju u godini na koju se ovi pokazatelji odnose. Razume se da realne vrednosti
navedenih oblika autputa objektivnije odslikavaju nivo ekonomske razvijenosti
zemlje.

59

Postoje i drugaija shvatanja BNP i BDP, naroito meu marksistima, da se oni sastoje od prenete i
novostvorene vrednosti, pri emu preneta vrednost obuhvata pored prenete vrednosti orua za rad
(amortizaciju) i prenetu vrednost predmeta rada (vrednost utroenog materijala i energije). Na ovaj
nain izraunati BDP i BNP su manje realni zbog toga to se vrednost predmeta rada moe u faznoj
proizvodnji vie puta zaraunavati, kao vrednost osnovnog materijala, a drugi put kao sastavni deo
vrednosti poluproizvoda.

EKOLOKA EKONOMIJA

81

Za isticanje ukupne ekonomske snage jedne zemlje esto se koristi ukupan

ostvareni autput, bruto nacionalni proizvod ili ukupan nacionalni dohodak, nezavisno od toga koliko je radnika bilo neophodno za njegovu proizvodnju, ili koliki
broj stanovnika uestvuje u njihovoj potronji. Ovaj agregatni pokazatelj moe da
ukae na vojni potencijal zemlje.
Za sagledavanje humanijih aspekata ekonomske razvijenosti zemlje
neophodno je korienje pokazatelja koji se dobijaju stavljanjem u odnos ukupno
ostvarenog autputa sa brojem stanovnika, brojem radnika, ili sa ukupnim brojem
radnih asova. Tako, na primer, ukupan ostvareni autput po stanovniku predstavlja
pokazatelj ekonomske razvijenosti zemlje koji uzima u obzir promene u veliini
populacije koje prate poveanje proizvedenog autputa. On obezbeuje informaciju
o efikasnosti proizvodnje i informaciju o uspenosti ostvarivanja ekonomskih ciljeva zemlje. Najvei nedostatak ove vrste pokazatelja je njihova priroda aritmetikog proseka. Kao aritmetiki proseci ovi pokazatelji ne daju neposrednu
informaciju o raspodeli ukupnog ostvarenog autputa, niti o ekonomskoj dobrobiti
ljudi.
Slino se moe rei i za ostale prosene pokazatelje izvedene iz ukupnog
ostvarenog autputa, kao to su: nacionalni dohodak po radniku i nacionalni
dohodak po radnom asu. Dohodak po radniku daje uvid u prosenu efikasnost
procesa proizvodnje, a dohodak po radnom asu uvid u prosenu efikasnost rada.
Ovi pokazatelji ekonomskog razvoja, kao i dohodak po stanovniku, imaju iste
nedostatke. Proseci pokazuju samo postojanje potencijalnih poboljanja. Korienje samo navedenih proseka kao pokazatelja ekonomske razvijenosti zemlje
vodi u ekonomsku politiku koja ne donosi dobrobit ogromnom broju ljudi. Usled
primene razliite organizacije i razliitih metoda prikupljanja i obrade podataka o
upotrebljenim inputima i ostvarenom ukupnom autputu, preciznost navedenih
pokazatelja ekonomskog razvoja i ostalih pokazatelja izvedenih iz njih varira od
zemlje do zemlje.

Nivo nasuprot stopi ekonomskog razvoja

Izmeu pokazatelja nivoa ukupnog ostvarenog autputa (bruto nacionalnog
proizvoda ili nacionalnog dohotka) i stope promene tog autputa mora se praviti
jasna razlika. Prvi pokazatelj obezbeuje grubu indikaciju prosenog blagostanja, a
drugi jednako nepreciznu indikaciju brzine i pravca promene tog blagostanja. Stope
rasta prosenog ukupnog autputa ne daju informaciju o aktuelnom poboljaanju
nivoa ivota, ak i za veinu populacije. I pored toga, donosioci politikih odluka
jednako su zainteresovani za informacije koje pruaju oba pokazatelja. Navedene
razlike izmeu pokazatelja nivoa i pokazatelja promene u nacionalnom dohotku
nazvane su dohodovnim raskorakom.
Sa stanovita upravljanja ekonomskim razvojem dohodovni raskorak u meunarodnim odnosima je posebno interesantan za razmatranje. Tradicionalno shvatanje da ljudsko zadovoljstvo zavisi samo od apsolutnog nivoa njihove vlastite
potronje je zamenjeno kompleksnijim i realnijim pristupom po kome je za ljudsko
zadovoljstvo veoma znaajna i potronja drugih naroda. Individualno oseanje do-

82

EKOLOKA EKONOMIJA

brobiti jednako zavisi od komparativnih nivoa nacionalnih dohodaka i od komparativnih stopa njihovog rasta. Nii nacionalni dohoci su prihvatljiviji ako rastu bre
nego u zemljama sa viim nivoom dohotka. Suprotne situacije izazivaju socijalna
nezadovoljstva i frustracije. Svakodnevne situacije u drumskom saobraaju mogu
da ilustruju slina reagovanja koja izaziva irenje dohodovnog raskoraka izmeu
pojedinih zemalja. Kod ljudi u grupi vozila koja se usporeno kree na jednoj
saobraajnoj traci javie se odreen nemir i frustracija ako na susednoj saobraajnoj traci vozila nesmetano i brzo prolaze.
Panja meunarodne zajednice bila je u dosadanjem periodu vie usredsreena na sagledavaje moguih posledica irenja dohodovnog raskoraka, nego na
pronalaenju odgovarajuih reenja ovog problema. Posmatranjem raspodele
nacionalnog dohotka po stanovniku u dve zemlje sa razliitim stepenom
razvijenosti, ustanovljeno je da se postojee razlike u nivou dohotka po stanovniku
poveavaju pri jednakoj stopi rasta njihovog nacionalnog dohotka. Drugim reima,
postojea nejednakost u raspodeli dohotka se poveava pri jednakoj stopi
ekonomskog rasta. Zemlja sa niim nivoom nacionalnog dohotka po stanovniku
moe u dogledno vreme dostii nivo bogatije zemlje samo ako ostvaruje veu stopu
rasta. Siromane zemlje najee nisu u stanju da obezbede bri razvoj zbog ega
dolazi do irenja dohodovnog raskoraka izmeu siromanih i bogatih zemalja.

Slika 2.5. Uticaj stope rasta na promenu ekonomskog poloaja dve zemlje
Zemlja A je startovala sa veim
nacionalnim dohotkom po stanovniku i
niom stopom rasta, a zemlja B sa niim
dohotkom po stanovniku i viom stopom
rasta.
Nakon odreenog vremena zemlja B
je prestigla zemlju A po veliini ostvarenog
nacionalnog dohotka po stanovniku.

Sasvim je jasno da e ostvarivanje vee pozitivne stope promene

nacionalnog dohotka u zemlji sa niim nivoom dohotka po stanovniku obezbediti u
doglednoj budunosti veu koliinu tog dohotka po stanovniku u odnosu na zemlju
sa viim nivoom dohotka i niom stopom rasta. Vreme potrebno za eliminisanje
dohodovnog raskoraka bie utoliko due ukoliko je vea poetna razlika u veliini
dohotka po stanovniku i ukoliko je manja razlika u stopama rasta. Na slici 2.5. data
je ilustracija razvoja zemlje B sa niim nivoom dohotka i veom stopom rasta, koja

EKOLOKA EKONOMIJA

83

u dogledno vreme prestie zemlju A sa viim startnim nivoom dohotka i niom

stopom rasta.
U postojeoj konstelaciji meunarodnih ekonomskih odnosa, zemlje sa niskim nacionalnim dohotkom po stanovniku nemaju mogunosti da ostvare veu
stopu rasta od bogatijih zemalja. Zato se dohodovni raskorak izmeu ovih zemalja
sa vremenom uveava. ak i kada bi siromane zemlje imale dva puta veu stopu
rasta od bogatih zemalja one ne bi mogle u narednih sto godina da eliminiu stvoreni dohodovni raskorak. Zbog toga se siromane zemlje nalaze u vrlo delikatnoj
situaciji. Ove injenice iskoriene su za argumentovanje potrebe za uvoenjem
odreenih oblika meunarodne preraspodele bogatstva radi obezbeenja uslova za
ujednaeniji ekonomski rast svih zemalja.
Pojedini oblici ukupnog ostvarenog autputa po stanovniku, radniku ili
radnom asu i stope njihovog poveanja samo su deo pokazatelja stanja i promena
koje odslikavaju ekonomski razvoj odreene zemlje. Za potpunije razumevanje
ekonomskog razvoja neophodno je nainiti uvid i u socijalne indikatore
ekonomkog razvoja i blie upoznati mogunosti meunarodnog uporeivanja
indikatora ekonomskog razvoja, mogunosti merenja ekonomske nejednakosti
meu zemljama, kao i mogunosti korienja ekolokih indikatora ekonomskog
razvoja.

Socijalni pokazatelji ekonomskog razvoja

Pokazatelji ekonomskog razvoja na bazi bruto nacionalnog proizvoda i
nacionalnog dohotka po stanovniku su esto predmet kritike zbog toga to oni ne
daju informaciju o poboljanju dobrobiti ljudi koja nastaje kao posledica
ekonomsog razvoja. U novije vreme prevladava shvatanje da ekonomski razvoj
mora biti sagledavan i kroz odgovarajue socijalne indikatore kojima se moe
direktno i indirektno iraziti nivo ostvarene dobrobiti i promene u ostvarenoj
dobrobiti. Meu takve indikatore mogu se ubrojiti:
oekivana duina ivotnog veka ri roenju
stanje tekueg opteg zdravlja stanovnitva
struktura porodinih izdataka
uee izdataka za hranu u ukupnim izdacima
stepen pismenosti (ili nepismenosti)
obrazovni nivo sanovnitva
stepen obuhvaenosti populacije programom socijalnog osiguranja
uslovi stanovanja i drugi socijalni indikatori.
Ovakvi i slini socijalni indikatori mogu da prue informacije o socijalnom
standardu i o nivou kvaliteta ivota ljudi u odreenoj zemlji. U okviru izvetaja
Indikatori svetskog razvoja Svetska banka publikuje socijalne indikatore razvoja
koji obezbeuju dodatne informacije o varijetetima politikih, ekonomskih i kulturnih uslova ivota. Od veeg broja socijalnih indikatora dva su prikljuena osnovnim indikatorima: oekivana duina ivota pri roenju i stopa pismenosti odraslih.
Ova dva indikatora imaju visoku korelaciju sa visinom nacionalnog dohotka po

EKOLOKA EKONOMIJA

84

stanovniku, ali ta korelacija nije perfektna. Ovu tvrdnju ilustruju podaci dati u
tabeli 2.2. Zbog prirode ovih indikatora uporeivanje izmeu zemalja i vremenskih
perioda mora biti obavljano sa velikom opreznou.
OSNOVNI INDIKATORI RAZVOJA ZA ODABRANE ZEMLJE 60
Tabela 2.2.

Zemlja

Stanovnitvo 1990.
u
000.000

Prosean
rast u %
1980-91.

Oekivana
duina ivota pri roenju u god.
(1991)

BNP po stanovniku
U$
1991.

Nepismenost
odraslih u %
Muene karci

Ekonomije sa niskim dohotkom:

Tanzanija
25,2
Banglade
110,6
Nigeija
99,0
Pakistan
115,8
Egipat
53,6

100
220
340
400
610

-0,8
1,9
-2,3
3,2
3,9

51
51
52
59
61

78
61
79
66

65
49
65
52

Ekonomije sa srednjim dohotkom:

Bolivija
7,3
Filipini
62,9
Rumunija
23,2
Poljska
38,2
Jugoslavija
10,4
Brazil
150,4
Grka
10,3

650
730
1.390
1.790
1.928
2.940
6.340

-2,0
-1,2
-

59
65
70
71

29
11
-

23
10
-

0,5
1,1

66
77

20
11

19
7

Ekonomije sa visokim dohotkom:

panija
39,0
Austrija
7,8
Japan
123,9
vajcarska
6,8

12.450
20.140
26.930
33.610

2,8
2,1
3,6
1,6

77
76
79
78

7
0
0
0

5
0
0
0

4.010

1,2

66

45

35

Svet

5351,0

Postoje ozbiljni metodoloki i praktini problemi u vrednovanju poboljanja

kvaliteta ivota ili ivotnog standarda. Kako utvrditi koliko vredi produenje prosenog ivotnog veka stanovnitva jedne zemlje, ili poboljanje nivoa njegove
pismenosti. Verovatno je da problemi vrednovanja unapreenja ivotnog standarda
nee biti potpuno reeni u blioj budunosti, ali to ne znai da socijalne indikatore
ekonomskog razvoja ne bi trebalo koristiti. Naprotiv, njihovo korienje, uprkos
postojeoj nesavrenosti, moe da pomogne ublaavanju socijalnih problema i
ubezbeenju skladnijeg ukupnog razvoja zemlje.

60

World Bank, World Development Report, 1993. str. 238 - 239.

EKOLOKA EKONOMIJA

85

Za razliku od indikatora na bazi ukupnog ostvarenog autputa, koji se mogu

lako agregirati, socijalni indikatori su uglavnom parcijalni. Svaki od njih prua
znaajnu ali parcijalnu informaciju o nivou dobrobiti koju stanovnitvo jedne zemlje moe da koristi. Na socijalne indikatore ekonomskog razvoja ne utiu dispariteti u nacionalnom dohotku i dohodovni raskorak. Zbog toga oni pruaju realniju
informaciju od agregatnih pokazatelja na bazi nacionalnog dohotka. Osim toga,
socijalni indikatori ekonomskog razvoja imaju i bolju meunarodnu uporedivost.

Pokazatelji ekonomske nejednakosti

Prikazivanje ekonomskog razvoja kao kontinuiranog procesa ekonomskog rasta
ponekad izgleda primamljivo, ali realni ekonomski procesi su najee diskontinuirani. Neujednaenost procesa ekonomskog razvoja se javlja u najmanje tri
dimenzije: u vremenskoj, prostornoj i populacionoj.
Vremenski posmatrano ekonomski razvoj je, po pravilu, neujednaen. Kratki periodi brzog rasta se esto smenjuju sa kratkim periodima sporijeg rasta, ili ak
sa opadanjem autputa. Opasnosti od razornih velikih ekonomskih kriza su znaajno smanjene, ali je pojava poslovnih ciklusa jo uvek prisutna u razvijenim
zemljama. Njihovi efekti, ili bolje rei posledice, prenose se na siromane zemlje
posredstvom mehanizma meunarodnog trita.
Prostorno posmatrano, ekonomski razvoj skoro svake zemlje je neujednaen. Razliiti regioni unutar zemlje imaju razliit nivo ekonomske razvijenosti i
ostvaruju razliit tempo ekonomskog razvoja. to vie razliitih regiona ima jedna
zemlja i to su razlike meu njima vee, to se neujednaenije eme regionalnog
ekonomskog razvoja moraju primenjivati. U slinom znaenju, ovo moe biti
preneto i na meunarodnu privredu.
Primaoci dohotka u svakoj zemlji nisu kompaktna populaciona masa koja
jedinstveno reaguje na razliite ekonomske pojave. Delovi ukupne populacije ne
menjaju se na isti nain i istom brzinom u datom vremenu i prostoru. Nacionalna
politika ekonomskog razvoja i meunarodni ekonomski dogaaji izazivaju razliita reagovanja kod pojedinih socijalnih slojeva sanovnitva i kod razliitih segmenata odreene socijalne populacije. Tako, na primer, reagovanje visokostrunih
kadrova na politiku ekonomskog razvoja najee se razlikuje od reagovanja
nekvalifikovanih radnika, reagovanje vlasnika fabrika od reagovanja vlasnika
prodavnice, reagovanje stanovnika velikih gradova od reagovanja seoskog
stanovnitva itd.
Navedeni argumenti upuuju na zakljuak da je neujednaenost bitna karakteristika savremenog ekonomskog razvoja i da se smanjenje buduih razlika u
stepenu razvijenosti pojedinih regiona unutar odreene zemlje i izmeu zemalja na
meunarodnom planu moe ostvarivati primenom odgovarajue politike neujednaenog razvoja. U tom cilju veliku pomo mogu da prue pokazatelji ekonomske
nejednakosti.
Nastojanje drutva da se razvija u pravcu koji vodi ka veoj ravnopravnosti
izmeu regiona unutar odreene zemlje i izmeu zemalja u meunarodnim okviri-

86

EKOLOKA EKONOMIJA

ma stvara potrebu za posebnim merilima kojima se moe izraavati ekonomska

neravnopravnost. Takva merila, ukoliko budu dobro odabrana i ukoliko budu
precizno odraavala realnu praksu, mogu poboljati efikasnost raznih makroekonomskih politka ekonomskog razvoja.
Ekonomska nejednakost u savremenom svetu poprima vrlo razliite forme U
nastavku navodimo samo najvanije forme ekonomske nejednakosti i mogunosti
njenog praenja na osnovu pokazatelja koji se odnose na:
socijalni minimum
stepen participacije najsiromanijih u ostvarenom dohotku
stepen dekoncentracije dohotka iz ruku najbogatijih
uee pojedinih socijalnih slojeva i grupa u dohotku
primenu principa za jednak rad jednaka plata i druge pokazatelje.
Mnoge zemlje su definisale najnii nivo dohotka kao granicu siromatva
ispod koje bi nivo ivotnog standarda bio neprihvatljiv. Taj socijalni minimum
zemlje nastoje da obezbede svakom lanu drutva koji nije u mogunosti da sam
obezbedi bolji nivo ivotnog standarda. Veliina socijalnog minimuma varira od
zemlje do zemlje, jer je uslovljena razliitim faktorima ekonomske, istorijske,
kulturne i druge prirode. Meutim, njegova sutina ostaje u svim zemljama ista on predstavlja odreeni minimalni dohodak koji obezbeuje ivotni opstanak.
Socijalni minimum ne ukljuuje samo deo dohotka koji se isplauje, ve i vrednosti
odreenih pogodnosti koje drave obezbeuju u obliku obrazovnih, medicinskih i
drugih pogodnosi, kao to su beneficije u plaanju stanarina, komunalnih usluga i
sl.
Stepen participacije siromanih u glavnim ekonomskim i ivotnim procesima ima znaajnu socijalnu i politiku ulogu unutar svake zemlje i u odnosima meu zamljama. Meutim, mogunostii efikasnog merenja promena u stepenu participacije siromanih vrlo su ograniene. Dok ne budu pronaeni bolji pokazatelji
poeljno je odabrati reenja koja predstavljaju zadovoljavajue surogate. Jedno od
takvih reenja mogla bi biti proporcija najmanjih porodinih primanja prema prosenom porodinom dohotku. Korienje ovog pokazatelja u politici ekonomskog
razvoja moe da dovede do uklanjanja ekstremnog siromatva i do odreenog
pribliavanja najniih primanja prosenim primenjima, tj. do smanjenja navedene
proporcije.
Na slian nain moe se politikom ekonomskog razvoja uticati na
dekoncentraciju visokih dohodaka kod malog broja bogatih primalaca. Situacije u
kojima 10% populacije raspolae sa preko 50% nacionalnog dohotka zemlje
stvaraju oseaj nezadovoljstva i frustracije kod veeg dela stanovnitva. Promene u
stepenu koncentracije nacionalnog dohotka u rukama malog dela ukupne
populacije mogu se izraavati promenama u procentu uea tog dela populacije u
ukupnom nacionalnom dohotku. Opadanje tog udela ukazivae na odreena
pomeranja ka ekonomskoj jednakosti.
Umesto praenja promena uea u nacionalnom dohotku ekstremnih
socijalnih slojeva ili grupa, najsiromanijih i najbogatijih, mogue je praenje

EKOLOKA EKONOMIJA

87

uea u dohotku svih socijalnih slojeva. Promene u strukturi uea pojedinih

socijalnih slojeva u nacionalnom dohotku odslikavaju tendenciju pribliavanja ili
udaljavanja od ekonomske jednakosti.
Podaci o strukturi uea pojedinih socijalnih slojeva u ukupnom
nacionalnom dohotku mogu se iskoristiti za izraunavanje koeficijenata
nejednakosti koji predstavljaju pogodan pokazatelj za meunarodno uporeivanje
nejednakosti pojedinih zemalja. Vrednosti koeficijenata nejednakosti kreu se od
nule, koja oznaava potpunu jednakost, do jedinice, koja oznaava potpunu
nejednakost. Uvidom u ove pokazatelje mogu se pratiti rezultati politike smanjenja
ekonomske nejednakosti.
Konano, primena principa za jednak rad jednaka plata ili, drugim reima
reeno, principa da ljudi koji ostvaruju jednaku produktivnost treba da zarauju i
jednak dohodak, moe, takoe, da vodi ka smanjenju ekonomske i ostalih
nejednakosti. U platama bi trebalo da postoje samo one razlike koje mogu biti
objanjene razlikama u produktivnosti, zanimanjima, uslovima rada, atraktivnosti
posla i drugim slinim drutveno i moralno prihvatljivim razlozima. Legalizacija
skrivenih i tajnih prihoda i potovanje principa za jednak rad jednaka plata moe
da vodi smanjenju ekonomske nejednakosti.

Meunarodna uporedivost pokazatelja ekonomskog razvoja

prkos mnogim naporima preduzetim na nivou meunarodne zajednice u pravcu ujednaavanja statistike metodologije prikupljanja podataka i standardizovanja naina obrauna pojedinih vanih pokazatelja ekonomske razvijenosti
zemlje, jo uvek postoje znaajne razlike i odstupanja. Tome moemo dodati i postojanje razliitih stepena obuhvatnosti odreenih ekonomskih i socijalnih pojava u
pojedinim zemljama. Sve to u velikoj meri oteava meunarodnu uporedivost
pokazatelja ekonomskog razvoja.
Jo uvek postoje razliita shvatanja o tome ta je to ukupani finalni proizvod
i u kom obliku se on moe najbolje izraziti. Da li on treba da sadri samo
novostvorenu vrednost, ili pored nje treba da obuhvati i prenetu vrednost ukupno
upotrebljenih inputa, ili prenetu vrednost samo kapitalnih dobara - amortizaciju.
Teko je povui jasnu liniju razgranienja izmeu potronje i trokova i izmeu
finalnih proizvoda i meuproizvoda. Kada se rad moe posmatrati kao input, a
kada kao autput. Iako ova i slina pitanja lie na ve poznatu dilemu: Da li ovek
radi da bi jeo, ili jede da bi radio, ona ipak prouzrokuju odreena odstupanja u
pokazateljima ekonomskog razvoja koja oteavaju meunarodnu uporedivost.
Problem meunarodne uporedivosti pokazatelja ekonomskog razvoja u velikoj meri proizilazi iz primene razliitih teorijskin i metodolokih pristupa i njima
odgovarajuih metoda merenja pojedinih ekonomskih pojava. Poto se dobra i
usluge razmenjuju na tritu, njihove trine cene se prihvataju kao njihove
vrednosti iako takve cene odraavaju i uticaj socijalne strukture. U mnogim
nacionalnim statistikama vrednost kunih usluga i vrednost upotrebljenih sop-

88

EKOLOKA EKONOMIJA

stvenih proizvoda u domainstvima nije ukljuena u nacionalni dohodak. U nekim

zemljama primenjuju se dosta uspene procene vrednosti prihoda kuevlasnika i
vlasnika poslovnog prostora, vrednosti potronje sopstvenih proizvoda farmerskih
domainstava i drugih vrednosti koje ulaze u sastav nacionalnog dohotka.
Meutim, evidentno je razliito vrednovanje nacionalnog dohotka u mnogim
siromanim zemljama i u zemljama sa ogranienim delovanjem trita. Zbog toga
novani pokazatelji nacionalnog dohotka ne odraavaju prave razlike u realnom
dohotku izmeu razvijenih i siromanih zemalja.
Vrednovanje autputa koji se odnosi na dobra i usluge poslovnih firmi esto
se razlikuje od vrednovanja dobara i usluga javnog sektora. Za razliku od
poslovnih firmi, u javnom sektoru skuplji inputi vode u vei autput. Postojanje
nerealnih zvaninih kurseva u pojedinim zemljama oteava preraunavanje
nacionalnog dohotka i njegovo realnije izraavanje u dolarima. ak i kada su
kursevi valuta realni, esto je nemogue vriti meunarodna uporeivanja nekih
pokazatelja zbog njihove razliite sadrine. Na primer, uporeivanje vrednosti
potroake korpe u Kini i SAD ne moe dati realnu informaciju o razlikama u
nivou ivotnog standarda zbog toga to su neka dobra koja ine sastavni deo
vrednosti potroake korpe Kineza, kao to su: stanovanje, javni prevoz,
medicinska zatita i druga dobra, besplatna ili im je cena izuzetno niska, pored
ostalog, i zbog toga to ta dobra u Kini nisu predmet meunarodne razmene.

EKOLOKA EKONOMIJA

89

Poglavlje

EKOSOCIJALNI SISTEM
Glupo ponaanje ljudi u odnosu na prirodu uslovljava
glupo ponaanje u njihovim meusobnim odnosima.
K. Marks: Nemaka ideologija

POJAM I STRUKTURA EKOSOCIJALNOG SISTEMA

vaki ovek ivi istovremeno u dva meusobno povezana i zavisna sistema - u
socijalnom i ekolokom sistemu. Socijalni sistem ukljuuje porodicu u kojoj je
ovek odgajan, kulturnu zajednicu iji je jezik i kulturu nauio, privredu i drutvo
koji mu pruaju materijalne i socijalne uslove za opstanak i politiki sistem iji
zakoni odreuju okvire manje ili vie predvidivih aspekata i naina njegovog ivota. Ekoloki sistem je skup zatvorenih i interaktivnih procesa i struktura koji
formiraju ovekovo fiziko i psihiko prebivalite, ukljuujui teritoriju kojom se
kree, vazduh, vodu, biljke, ivotinje i pejzae koji ga okruuju. On, takoe, obuhvata plodna polja ili pustinje, toplotu ili hladnou, smrad ili aromu, klice, parazite
i kodljive ivotinje i insekte koji mogu da utiu na promene njegovog opstanka,
zdravlja i bezbednosti. Konano, on obuhvata i slobodu, komociju i ostale uslove
koji predstavljaju elemente kvaliteta njegovog ivota.
Socijalni i ekoloki sistem postoje zajedno sa relativno velikim stepenom
meusobne interakcije. Oni su podsistemi jednog sloenog sistema koji je nazvan
ekosocijalnim sistemom. Svaka promena u jednom od podsistema ima znatne i
delimino predvidive efekte na drugi podsistem, ili na sloeni sistem u celini. Svaki
podsistem ekosocijalnog sistema ima odreene granice u prostoru i vremenu preko
kojih su efekti meusobne interakcije primetno oslabljeni i manje regularni.
Ekoloki sistem, ili krae ekosistem, moe biti shvaen i kao struktura
relativno stabilnih elemenata u prirodi i zatvorenih biolokih procesa u nekoliko
ivotnih vrsta, koji u meusobnom uticaju omoguavaju sistemu da sam sebe
podrava, odrava, ograniava, popravlja i reprodukuje u odreenom duem
vremenu. Nijedan ekosistem nije veit. Svaki je nastao u odreenom vremenu i
svaki e verovatno nestati nakon odreenog vremena, nezavisno od ljudske

90

EKOLOKA EKONOMIJA

intervencije. Neki ekosistemi se brzo samounitavaju iscrpljivanjem ogranienih

resursa za njihovo funkcionisanje. Drugi mogu biti dugotrajniji. I na prve i na
druge ovek moe da utie, svesno ili nesvesno, na skraenje i produenje
opstanka.
Sociokulturni sistem predstavlja odreenu strukturu zatvorenih materijalnih
uslova, pamenja i simbola, saznanja i vrednosti, kao i povratnih aktivnosti u tehnologiji, ekonomskom ivotu, porodici, u drutvenim i politikim institucijama.
Razvijeniji sociokulturni sistem ima odreeni upravljaki sektor koji se uglavnom
sastoji od politikog podsistema.
Prirodni ekosistemi i ljudski socioklulturni sistemi u njihovom meusobnom
uticaju formiraju vee sisteme koji su, kao to je napred navedeno, nazvani
ekosocijalnim sistemom. Takvi sloeni sistemi mogu biti kratkog ivota ako su
samounitivi, ali mogu biti i samoodrivi i reproduktivni. U drugom sluaju
ekosocijalni sistemi su vitalniji od njihovih sastavnih delova - prirodnih i
sociokulturnih podsistema.
Slino uslovima funkcionisanja socijalnog sistema moemo razlikovati etiri osnovna uslova funkcionisanja prirodnog ekosistema:
1. postojanje mehanizma odravanja
2. postojanje mehanizma adaptacije
3. integracija i
4. ostvarivanje cilja.
Prvobitno su razlikovana samo prva dva osnovna uslova. Kasnije su dodata
jo dva. Trei uslov - integraciju prva dva uslova je vrlo teko definisati zbog
nemogunosti specifikacije kako i sa kojim elementima ekosocijalnog sistema se
integrativna funkcija ostvaruje. Prirodni ekosistemi funkcioniu na vie ili manje
automatski nain i tee odreenom ciljnom stanju ili nivou razvoja na kome e njihova interna neravnotea biti smanjena, ali oni nemaju funkciju cilja i specifian
podsistem koji, kao u socijalnom sistemu, vri upravljaku funkciju.
U sloenom ekosocijalnom sistemu, iji su elementi prirodni i ljudski sistem, samo elementi ljudskog sistema mogu da kreiraju i postavljaju navedenu funkciju cilja i da utiu na poboljanje ili pogoranje mehanizma odravanja adaptabilne i integriue funkcije unutar sloenog ekosocijalnog sistema. Iz ove injenice proizilaze tri vrlo znaajna zadatka za naunike u prirodnim i drutvenim naukama: 1) da zatite prirodu, 2) da zatite ljude i 3) da obezbede odriv ekonomski
i ukupan drutveni razvoj.
Iz navedenih zadataka proizilaze i dva pitanja: kako ekoloki uslovi tee da
sauvaju ili promene ljudska drutva i kulture? Kako socijalni uslovi menjaju
ekosistem u jednom i drugom pravcu - u pravcu smanjenja ili poveanja njegove
vitalnosti. Prvo pitanje se odnosi na direktne efekte koje ekosistem ima na ljudsko
drutvo, koje esto istiu razliite teorije geografskog, klimatskog i biolokog
determinizma. Drugo pitanje se odnosi na direktne i indirektne uticaje socijalnog
sistema na ekoloki sistem. Direktni uticaji se ostvaruju putem razliitih postupaka
prisvajanja i destrukcije prirode. Indirektni uticaji mogu se ostvariti putem

EKOLOKA EKONOMIJA

91

ohrabrivanja ekonomskih i drutvenih institucija i ponaanja koja mogu imati

poeljne posledice po ekoloki sistem.

VITALNOST EKOSOCIJALNOG SISTEMA

kosocijalni sistem kao celina pokazuje odreene osobine i sposobnosti koje

nisu otkrivene u njegovim podsistemima posmatranim izolovano. Razliiti
delovi i procesi u svakom podsistemu ekosistema imaju sposobnost samoodranja i
samozatite od uticaja odreenih eksternih i internih promena. Podsistemi i njihovi
delovi tee da se ponovo uspostave ukoliko su narueni i tee da pomognu drugim
podsistemima i ekosistemu u celini da se odre i obnove. Slino je i sa socijalnim
sistemom. Socilani i ekoloki sistemi imali su takav kapacitet samozatite i
samoobnove koji im je omoguavao da izdre sve izazove u dosadanjem razvoju.
Posle velikih ratova, epidemija i zemljotresa ljudska drutva su se ponovo izgraivala. Pojedini ekoloki sistemi, kao to su ume, ponovo se obnavljaju nakon
velikih sua, poara ili vulkanskih erupcija.
Sposobnost za samozatitu i samoobnovu ekosocijalnog sistema i njegovih
podsistema nije predodreena i neograniena. Da li e socijalni ili ekoloki sistem
ostvariti samozatitu ili doiveti unitenje zavisie od odreenih okolnosti i dogaaja. Ono to ljudi mogu da urade je da pokuaju da predvide takve promene, da
procene resurse za zamozatitu i samorazvoj i da pokuaju da ih poboljaju.
Vitalnost sistema znai njegovu sposobnost za opstanak, ali ne samo putem
adaptiranja njegovih marginalnih elemenata i sadraja, ve putem krupnih promena u strukturi koje ine samotransformaciju sistema. Bioloke vrste su imale krupne promene u toku njihove mutacije i evolucije. Ekoloki sistemi su se menjali od
movara u umovite povrine i od uma u savane. Ljudska drutva su stalno menjala svoju tehnoloku bazu i ponekad drutveni poredak. Ljudska drutva su
ostvarivala bru samotransformaciju od veine nedrutvenih sistema. Transformisana drutva su opstajala ako su sauvala presudnu meru kontinuiteta koja je bila
neophodna za autentini opstanak njihovog identiteta i pamenja.
Ekosocijalni sistem, kao sloeni sistem ljudskog drutva i prirode, moe biti
sposobniji i adaptabilniji od svojih podsistema, odnosno raspolagati veim
resursima i sposobnostima za samozatitu i razvoj. Ta poveana sposobnost moe
biti procenjivana i poboljavana sredstvima politikog sistema, pre svega
politikim merama i odlukama. U tom smislu moe se govoriti o ekosocijalnoj
nauci koja se bavi naunim istraivanjem rastueg meusobnog dejstva socijalnih i
ekonomskih aktivnosti oveanstva i njihovog prirodnog okruenja i o ekopolitici
koja obuhvata praktine korake za usklaivanje tog rastueg meusobnog dejstva.61
Svi prirodni ekoloki sistemi nisu nuno vitalni, niti se za svako naruavanje
sposobnosti samozatite i razvoja bilo kog ekolokog sistema moe optuivati samo ljudsko ekonomsko ponaanje. Dokaz tome je postojanje mnogih pustinja na
zemlji koje nije stvorio ovek. Meutim, bitno je imati u vidu saznanje da i eko61

Politika ivotne sredine i njeni instrumenti predmet su ireg razmatranja u poglavlju 10 ove knjige.

92

EKOLOKA EKONOMIJA

nomski i socijalni sistem unutar ekosocijalnog sistema ne mogu ostati dugo vitalni
ako degradiraju i unitavaju svoju prirodnu sredinu, ili ako propuste da je blagovremeno zatite od pogoranja i samounitenja.

INTERAKCIONI ODNOSI U EKOSOCIJALNOM SISTEMU

Meuzavisnost elemenata ekosocijalnog sistema

zmeu elemenata ekosocijalnog sitema, posebno izmeu ekonomskog i ekolokog podsistema, postoji visok stepen interakcije. Ubrzani tehnoloki i ekonomski razvoj u drugoj polovini 20. veka naneo je ogromne tete prirodnom okruenju.
Proizvodni procesi, masovni transport, telekomunikacije, sintetike hemikalije i
drugi rezultati industrijske revolucije zasluni su za ostvaren visoki nivo ivotnog
standarda u razvijenim zemljama, ali i za visok stepen degradacije i zagaenja ivotne sredine. Danas se moe jasno uoiti da postoji znaajna meuzavisnost izmeu ekonomskog razvoja i kvaliteta ivotne sredine, koja se izraava u opadanju
kvaliteta ivotne sredine sa porastom nivoa ekonomske razvijenosti.
Ovaj inverzni odnos izmeu nivoa ekonomskog razvoja i nivoa kvaliteta
ivotne sredine neoklasina ekonomska teorija je nazvala razmenom izmeu
ekonomskog razvoja i kvaliteta ivotne sredine sa ciljem da opravda ponaanje
drutva zasnovanog na sistemu trine ekonomije. U sistemu trine ekonomije
nita nije besplatno. Ako ovek eli vii nivo ekonomskog razvoja i sve ono to
ekonomska razvijenost sa sobom donosi, on mora rtvovati u odreenoj meri
kvalitet ivotne sredine. Drugim reima, ako ljudi u odreenoj lokalnoj zajednici
ele vii kvalitet vazduha, vode, zemljita, pejzaa i drugih elemenata ivotne
sredine oni to moraju platiti. Zagaivai moraju plaati tete nastale njihovim
aktivnostima, a potroai i domainstva moraju plaati eljeni kvalitet dobara i
usluga ivotne sredine. Time je uinjen pokuaj da se postojei kapitalistiki sistem
trine ekonomije proglasi trajno odrivim sistemom.
Meutim, prava reenja se nalaze u dubljem razumevanju kritinih odnosa
izmeu ekonomskih aktivnosti i prirode i u korienju tih informacija za donoenje boljih i mudrijih ekonomskih i politikih odluka. Razume se, uvek e postojati
odreena veliina razmene izmeu ekonomskog razvoja i kvaliteta ivotne sredine kojom e se baviti ekonomska teorija. Realno, ljudi ne mogu oekivati da
imaju savreno ist vazduh ili potpuno istu vodu ak i kada bude u potpunosti
ostvaren koncept dugorono odrivog razvoja. To znai da ljudi moraju prihvatiti
mnoga reenja u obliku odreene vrste kompromisa. Ljudi moraju prvo biti dovedeni u poziciju da mogu odluivati koji nivo kvaliteta ivotne sredine je prihvatljiv, a zatim uticati na podesnije prilagoavanje funkcionisanja ekonomskog i drutvenog sistema kako bi se taj nivo kvaliteta odrao u procesu budueg razvoja.
Proces prilagoavanja ekonomskog i ukupnog ljudskog ponaanja nije
jednostavan i ne moe biti sproveden u kratkom roku. Kao drutvo, ljudi jo uvek
ue o prirodi, ekonomskom ponaanju, o znaajnim interakcionim odnosima koji
povezuju prirodu i njihove ekonomske aktivnosti. Ekonomska nauka moe

EKOLOKA EKONOMIJA

93

doprineti ovom procesu uenja svojim razvijenim analitikim tehnikama koje

pomau da se bolje objasne interakcioni odnosi izmeu ekonomskih aktivnosti
drutva i ivotne sredine, implikacije ove interakcije i mogunosti za pronalaenje
efektivnih reenja.
Konflikt izmeu ouvanja kvaliteta ivotne sredine i ekonomske konkurentnosti je rezultat vetakog razdvajanja ekonomskog sistema i prirodnog
okruenja. Bez adekvatne zatite ivotne sredine ekonomski sistem e biti vrlo brzo
potkopan, a bez razvoja ekonomskog sistema atita ivotne sredine bie
bezuspena. Ostvarivanje odrivog ekonomskog sistema je ivotno pitanje
oveanstva u celni i njegove ivotne sredine, a ne pojedinanih privrednih
subjekata ili zemalja. Ljudi nisu toliko sposobni i snani da bi mogli u dogledno
vreme da se potpuno odvoje od svoje prirodne ivotne sredine.
Ekoloki problemi imaju vrlo znaajnu ulogu u ekonomskom odluivanju i
planiranju. Donosioci ekonomskih i politikih odluka postali su svesniji uticaja
prirodnog okruenja na ekonomski razvoj i osetljiviji na posledice ekolokih teta.
Poveanje svesnosti o visokom stepenu meuzavisnosti izmeu ljudskog ponaanja i kvaliteta ivotne sredine doprinelo je promeni njihovog odnosa prema
prirodnom okruenju i veem ukljuivanju ekoloke odgovornosti u njihove
ekonomske odluke. I drave su postale ekoloki odgovornije. One donose brojne
propise o zatiti ivotne sredine, utvruju ekoloke standarde i formiraju sisteme
kontrole. Privredni subjekti ukljuuju brigu o kvalitetu ivotne sredine u spiskove
svojih razvojnih i poslovnih prioriteta ne samo zbog stroijih propisa, nego i zbog
tenje za pridobijenjem veeg broja ekoloki orijentisanih potroaa i kupaca.
Razmatranje interakcionih odnosa u ekosocijalnom sistemu nastaviemo sa
upoznavanjem promena koje imaju najvei uticaj na njih. Posebna panja bie
posveena uticaju ljudskih interesa na interakcione odnose. To e pomoi boljem
razumevanju ravnotee u ekolocijalnom sistemu i faktora koji utiu na ravnotene
odnose.

Promene koje utiu na interakcione odnose

ao najznaajniji aktuelni problem u interakcionim odnosima socijanog i ekolokog sistema esto se istie poveanje raskoraka izmeu limitiranih
prirodnih resursa, na jenoj strani, i rastuih potreba i elja sve brojnije ljudske
populacije, na drugoj strani. Meutim, poveanje ovog raskoraka nije potvreno
kao aktuelni trend, ve kao mogunost koja se moe ostvariti pod odreenim
uslovima. Od veeg broja aktuelnih promena i trendova koji utuu na interakcione
odnose u ekosocijalnom sistemu navodimo samo:
neprekidno poveanje obima i snage ljudskih aktivnosti
porast osetljivosti ekolokog sistema na politike odluke i porast uticaja
ekolokih problema na politike odluke
poveanje potrebe za predvianjem i kontrolom vitalnosti ekosocijalnog
sistema

EKOLOKA EKONOMIJA

94

poveanje znaaja prekograninih ekosocijalnih procesa sa interaktivnim

dejstvom i
rasprostranjivanje i inteziviranje meunarodnog transfera tehnologija.
Jedan od najznaajnijih tekuih trendova je enormno poveanje ljudske snage, obima i uticaja ljudskih aktivnosti na ekoloki podsistem i na sloeni ekosocijalni sistem u celini. LJudskim odlukama danas se pokree vie ljudi, resursa,
energije i materijala nego u bilo kom ranijem periodu. Zbog toga ljudske aktivnosti
sada ostvaruju vei i bri uticaj na prirodnu ivotnu sredinu nego ikad ranije. Mnogi delovi prirode postali su krhkiji i ljudski ivot unutar njih. Prirodna ivotna sredina bila je glavni potencijal, a sada je najvanije ogranienje ekonomskog razvoja. U tabeli 3.1. prikazane su promene koje utiu na ekosisteme. Promene izazvane
od ljudi dostigle su takav obim i intezitet koji moe da ugrozi ravnoteu u
ukupnom ekosocijalnom sistemu.
PROMENE KOJE UTIU NA EKOSISTEME
Tabela 3.1.
PRIRODNE PROMENE
A. Katastrofine:
Sua
Poplava
Poar
Vulkanska erupcija
Zemljotres
Uragan
Epidemija bolesti

B. Postepene:
Klimatske promene
Imigracija vrsta
Emigracija vrsta
Adaptacija i evolucija vrsta kao
odgovor na promene u ivotnoj
sredini
Promene biljaka i ivotinja
(ekoloko naslee)

PROMENE IZAZVANE OD LJUDI

A. Katastrofine:
Krenje uma
Prekomerna ispaa
Pretvaranje panjaka u oranice
Erozija zemljita
Korienje pesticida
Neprikladno korienje vatre
Isputanje toksinih supstanci u vazduh, vodu i tlo
Urbanizacija
Rudarstvo
B. Postepene:
Salinizacija zemlje zbog irigacije
Ispiranje zemljita navodnjavanjem
Zagaivanje povrinskih voda
Iscrpljivanje i zagaivanje podzemnih voda
Zagaivanje vazduha
Unitavanje i degradacija divljih stanita
Unitavanje tetnih vrsta
Prekomerni turizam
Prekomerni lov i ribolov

Mnoga istraivanja u oblastima vezanim za ekonomski i ukupan drutveni

razvoj pokazala su da su pozitivne i negativne promene u odnosima izmeu oveka i njegovog prirodnog okruenja bile vrlo esto plod politikih odluka. Glavne
politike odluke koje se odnose na interakciju oveka i njegovog prirodnog okruenja mogu biti poboljavane odgovarajuim naunim multidisciplinarnim

EKOLOKA EKONOMIJA

95

analizama i predvianjima. Zbog toga je prirodna ivotna sredina postala sve

osetljivija na politike odluke, ali, istovremeno, i sve uticajnija na politiku.
Efikasnost politikih odluka sve vie je uslovljena njihovom delotvornou u
spreavanju i uklanjanju negativnih posledica ljudske delatnosti na ivotnu sredinu.
Uporedo sa poveanjem ljudske snage i meusobnog uticaja izmeu politikih odluka i prirodne itvotne sredine poveavala se potreba za predvianjem i
kontrolom vitalnosti ekosocijalnog sistema. Kada su ljudske ekonomske aktivnosti
bile manje i slabije moglo se razmiljati samo o njihovim nejneposrednijim ishodima. Posredni i sekundarni ishodi mogli su biti zanemareni bez opasnosti od
ugroavanja postojee sposobnosti za samozatitu i razvoj sistema unutar kojeg
deluju. Danas su ljudske aktivnosti postale toliko snane i obimne da njihovi
indirektni i relativno udaljeniji efekti ne mogu biti dugo ignorisani a da ne ugroze
imunitet ekolokog sistema i ekosocijalnog sistema u celini. Zbog toga su sistematsko predvianje i organizovana priprema za nepredviene situacije postali neophodna potreba savremenog drutva. Kruti konzervativizam, ekonomija zasnovana
na laissez faire-u i ignorisanje potrebe za sistematskim predvianjem,
intervenisanjem i kontrolom vode u razvoj sa visokim stepenom rizika.
Model funkcionisanja trajno odrivog drutva, kao to je ve pokazano,
mora biti zasnovan na racionalnom korienju energije, recikliranju materijala,
ponovnom korienju materijala iz obnovljivih resursa, proizvodnji manje koliine
otpadnog materijala i energije, na smanjenju rasta populacije i na smanjenju
potronje koja nije neophodna.

Uticaj ljudskih interesa na interakcione odnose

interesi pokreu i usmeravaju mnoge ekonomske i socijalne aktivnosti
Lj udski
koje imaju odreene posledice na ivotnu sredinu. Za bolje razumevanje
interakcionih odnosa ekonomskog i ekolokog sistema neophodno je upoznati koje
su interesne grupe, socijalne klase, etnike, religiozne, kulturne i regionalne
zajednice i koje su politike i ideoloke frakcije vie ili manje zainteresovane za
ouvanje ivotne sredine. Razumevanje interesa navedenih grupa i zajednica
pomae da se lake pronau odekvatni odgovori na mnoga znaajna pitanja, kao
to su: Da li koncentracija zemljine svojine u rukama malog broja zemljovlasnika
utie na poboljanje ili pogoranje ove vrste resursa? Koji socijalni, ekonomski,
kulturni i politiki uslovi mogu stvoriti kritine razlike u interesima koje se
odraavaju na interakcione odnose u ekosocijalnom sistemu.
Mnogi sluajevi borbe za ivotnu sredinu danas ukljuuju i odreene
elemente klasne borbe. Da li e movara blizu velikog grada biti sauvana kao
prirodno stanite divljih ptica, ili e biti isuena i pretvorena u gradsko graevinsko
zemljite esto e zavisiti od preovlaujueg uticaja odreene klase. lanovi bogatije (najee i vladajue) klase, koji imaju adekvatne kue za stanovanje i izrazite psiholoke potrebe za rekreacijom, ukljuie u politiku ivotne sredine prvo
reenje. lanovi siromanije (najee i podreene) klase, koji nemaju adekvatno

96

EKOLOKA EKONOMIJA

obezbeene uslove stanovanja i koji imaju drugaije potrebe i ukuse za

rekreacijom, verovatno e izabrati drugo reenje za politiku ivotne sredine.
Procena interesa odreene grupe ili zajednice nije jednostavan zadatak. Sam
interes kao predmet procene nije uvek oevidan i dovoljno jasno izraen. Koncept
interesa moe imati nekoliko operativnih znaenja sa razliitim emama meusobnog preplitanja. Posmatrano sa subjektivnog stanovita uesnik moe imati interes u odreenoj situaciji:
ako situacija posebno zavreuje njegovu panju
ako on oekuje neku korist od nje
ako je korist opaena kao znaajna i poeljna sa stanovita njegove linosti i njegove kulture
ako je shvaena kao instrument za ostvarivanje neke istaknute vrednosti.
Posmatrano sa objektivnog stanovita interes odreenog uesnika moe se
u datom momentu sastojati u objektivnoj verovatnoi ostvarivanja odreene znaajne koristi procenjenoj na bazi njene uestalosti u klasi uporedivih situacija.
ak i kada bi interes mogao biti adekvatno definisan u operativnom smislu,
postoji jo jedno znaajno pitanje na koje bi trebalo dati adekvatan odgovor. Na
kom nivou politikog i socijalnog sistema je odreeni interes lociran? U jednom
sluaju moe se raditi o znaajnim interesima pojedinaca i malih grupa. U drugom
sluaju moe se raditi o interesima velikih organizacija, subnacionalnih regiona, ili
o ukupnim nacionalnim interesima, koji se preklapaju sa interesima pojedinaca i
malih grupa i koji su prevladavajui. Znaajni interesi mogu postojati i na nivou
svetskih regiona koje reprezentuju razliite meunarodne organizacije.
Posmatrano sa stanovita povratne sprege informacija i iskustva, moe se
rei da interesi formirani na viim nivoima politikog i socijalnog sistema imaju,
po pravilu, dui ciklus povratne sprege. Povratni signali i iskustva su slabiji na
viim nivoima sistema i dolaze sa veim zakanjenjem do njih. Zbog toga e
planske aktivnosti i regulativne mere politikog i socijalnog sistema verovatno biti
manje efikasne.
Uspeh odreenih ekopolitikih akcija preduzetih na viim nivoima sistema
bie mnogo vei ako one budu usredsreene na reavanje specifinog ekolokog
problema i ako sistem raspolae sposobnim kadrovima i organizacijama za njihovo sprovoenje. Uspenost preduzetih ekopolitikih akcija zavisi i od usaglaenosti interesa razliitih grupa na razliitim nivoima politikog i socijalnog sistema.
Ako su interesi razliitih grupa na razliitim nivoima saglasni, ili ako meusobno
pojaavaju jedni druge, onda e slabi, ali usaglaeni, interesi proizvoditi mnogo
vee efekte. Obrnuto, ako bi takvi interesi bili nesaglasni i antagonistiki, efekti
ekopolitikih akcija e verovatno biti minimalni. Najei ishodi konfliktinih interesa su mobilizacija novih interesa i tenja za prevladavanjem jednih nad drugim.
Efektivno upravljanje konfliktima moe biti vaan faktor progresa.
Donosioci odluka u politikom i socijalnom sistemu moraju nastojati da
koordiniraju i sinhronizuju one interese koje ele da pojaaju i da oslabe ili smanje

EKOLOKA EKONOMIJA

97

njihove protivurenosti radi ostvarivanja odreenog stepena njihove saglasnosti

koji je neophodan za uspenije sprovoenje odgovarajuih ekopolitikih akcija

RAVNOTEA I NERAVNOTEA U
EKOSOCIJALNOM SISTEMU

oznavanje ravnotee i neravnotee u ekosocijalnom sistemu je od velikog znaaja za sagledavanje mehanizma i taaka mogueg uticaja na eljeno stanje u
sistemu. Otkrivanjem uslova ravnotee mi moemo saznati uzroke koji dovode do
neravnotee i pravce delovanja kojima bi se mogla naruena ravnotea ponovo
uspostaviti.
Osnovna karakteristika i ekonomskog i ekolokog sistema je da su oni dinamini i da se moe govoriti samo o njihovoj dinamikoj ravnotei u ekosocijalnom
sistemu koja izraava odnose izmeu odreenih varijabila u njihovom meusobnom kretanju i menjanju. Meutim, ekonomski sistem je mnogo dinaminiji deo
ukupnog ekosocijalnog sistema. On se razvija unutar ekolokog sistema i urasta
u njega. Sve vei deo prirode u materijalnom, energetskom i prostornom smislu
postaje predmet rada i objekat ekonomskog delovanja. Rast pojedinih sektora ekonomije je neuporedivo vei od rasta pretenog dela ivotne sredine koji se razvija.
Meutim, treba imati u vidu da znaajan deo ivotne sredine uopte ne raste,
posmatrano sa stanovita vremenskog roka u kome je razumno plansko
sagledavanje.
Da nije ovekogog ekonomskog delovanja koliina, struktura i raspored biomase u svetu bili bi razliiti u odnosu na postojee stanje. Zbog planskog i svesnog
prilagoavanja zemljinih povrina za obradu i zbog smanjenja broja vrsta u odreenom regionu usled zasejavanja samo jedne kulture na velikim povrinama i slinim aktivnostima, poljoprivreda menja odreenu prirodnu ravnoteu stvarajui
novu sa razliitim rasporedom i strukturom pojedinih ekosistema.
Sline posledice izazivaju i ljudske ekonomske aktivnosti u ostalim oblastima privreivanja, ukljuujui i urbanizaciju. Izgradnjom naselja i poveanim korienjem prirodnih dobara u proizvodnji ekonomskih dobara ovek naruava prethodno stanje prirodne ravnotee doprinosei stvaranju novog stanja ravnotee sa
razliitom strukturom ekolokog i ukupnog ekosocijalnog sistema. Tako se relativna ravnotea u ekolokom i ukupnom ekosocijalnom sistemu pomera iz jednog
stanja u drugo formirajui, tokom vremena, odreenu putanju njihovog razvoja.
Ravnotea i neravnotea u ekosocijalnom sistemu moe biti posmatrana sa
dva osnovna aspekta:
1. sa stanovita unutranjih procesa i promena strukturnog i institucionalnog
karaktera i
2. sa stanovita cilja odravanja i poboljavanja uslova materijalne
egzistencije i kvaliteta ivota ljudi.
Prema prvom stanovitu ravnotea i neravnotea su odreene spolja kosmikim i biolokim zakonitostima, dok prema drugom stanovitu one zavise od

98

EKOLOKA EKONOMIJA

svesnog ciljnog vrednosno-racionalnog delovanja ljudi. U procesu narastanja broja,

inteziteta, raznovrsnosti i kvaliteta interakcionih odnosa ekonomskog i ekolokog
sistema potrebno je ostvarivati pozitivan osnovni cilj - odravanje i poboljavanje
uslova materijalne egzistencije i kvaliteta ivota ljudi u celini. Takav cilj se najee ostvaruje ako su ostvarene tete u jednom delu ekosocijalnog sistema manje od
ostvarenih vrednosti u drugim delovima sistema bez ugroavanja njegove
sposobnosti za samozatitu i samorazvoj.
Iz navedenog se moe zakljuiti da je stanje trajne ravnotee neodrivo. Stanje neravnotee je lake uoljivo i predstavlja bitno obeleje ekosocijalnog sistema. Stanje ravnotee ukljuuje, pored varijabila koje utiu na promenu ravnotenog stanja, i stabilizirajue uticaje u obliku povratnih sprega. U tom smislu
stabilan ekosocijalni sistem karakteriu povratni tokovi koji prethodno pomeranje
iz stanja relativne ravnotee vraaju u novo stanje relativne ravnotee stvarajui tokom vremena pravac dugorono odrivog razvoja
Meutim, svaka ljudska ekonomska aktivnost ne doprinosi nuno uspostavljanju nove ravnotee na viem nivou postojanja i samoobnove ekosocijalnog
sistema. Ravnotea u trinom ekonomskom sistemu moe se ostvarivati na utrb
ravnotee ekolokog sistema. Drugim reima, ravnotea uspostavljena na nekom
nivou razvoja ekonomskog sistema ne mora da znai i uspostavljanje nove dinamike ravnotee u ukupnom ekosocijalnom sistemu. Ovakvo shvatanje ravnotee i
neravnotee u ekosocijalnom sistemu omoguava da se uzmu u obzir svi trokovi u
procesu stvaranja ekonomskih dobara radi poboljanja uslova materijalne egzistencije ljudi. Kao to u ekonomskom sistemu nita nije besplatno, tako ni priroda nita
ne daje besplatno. Sve ima svoju cenu. To znai da koristan efekat, koji daje odreena proizvodnja nekog ekonomskog dobra, mora biti vei, ne samo od trokova
proizvodnje tih dobara, ve i od cene koja se mora platiti za iscrpljivanje resursa
i neutralizaciju posledica tetnih efekata na prirodnu ivotnu sredinu.
Dosadanji nain funkcionisanja sistema trine ekonomije i dosadanji
sistem vrednosti na kome je zasnovan ekonomski mehanizam doprineli su da se
danas ekonomski sistem najee povezuje sa osnovnim uzrocima neravnotee u
ekosocijalnom sistemu. Prirodna ivotna sredina, ili preciznije njeni elementi,
obezbeuju ulazne parametre ekonomskom sistemu, na jednoj strani, i ambijent u
kome se lansiraju njegovi izlazni efekti - autput, na drugoj strani. Sa stanovita
ovih input/autput interakcionih veza mogue je sagledati pojedine aspekte
neravnotee ekosocijalnog sistema.

Uticaj korienja inputa ekonomskog sistema na ravnoteu

zroci neravnotee u ekosocijalnom sistemu mogu biti u neusklaenoj dinamici i obimu samorazvoja pojedinih elemenata ekolokog sistema sa dinamikom i obimom njihove eksploatacije od strane ekonomskog i drutvenog sistema u celini. Pojedini delovi prirodne sredine slue ekonomskoj delatnosti kao
izvori neophodnih inputa. Svi izvori nisu obnovljivi, a svi obnovljivi izvori u
datom razumnom vremenskom periodu nemaju neogranienu obnovljivost. Za

EKOLOKA EKONOMIJA

99

odravanje neophodne ravnotee u ekosocijalnom sistemu i za osiguranje

neophodnih uslova za dugorono odrivi ekonomski razvoj izvori sa ogranienom
obnovljivou se moraju racionalno koristiti, a korienje izvora sa neogranienom
obnovljivou mora biti usklaeno sa dinamikom i obimom njihove obnovljivosti.
Razliite mogunosti eksploatacije pojedinih izvora inputa razmotriemo kratko po
delovima ekolokog podsistema, kao to su: atmosfera, hidrosfera, litosfera, flora,
fauna i mikroorganizmi.

Eksploatacija atmosfere
Eksploatacija atmosfere, koja bi mogla da dovede do poremeaja ravnotee u ekosocijalnom sistemu, najee se povezuje sa korienjem vazduha u raznim tehnolokim procesima za hlaenje, zagrevanje, sagorevanje i za druge namene.
Potencijalna opasnost mogla bi se u izvesnoj meri oekivati u budunosti od
prevelike i nekontrolisane eksploatacije kiseonika. Sagorevanje sve veih koliina
fosilnih goriva dovodi do smanjenja koliine kiseonika koji se vezuje za ugljenik
stvarajui ugljendioksid. Krenjem uma i zagaivanjem voda umanjuje se obim
fotosinteze koja omoguava priticanje novih koliina kiseonika u atmosferu. Sve
ovo moe da upuuje na zakljuak da ovek poveanjem obima svog ekonomskog
delovanja utie na smanjenje raspoloive koliine kiseonika u prirodi.
Meutim, potronja kiseonika u ekonomskom delovanju ljudi je zanemarljivo mala u odnosu na potronju unutar same prirode. Pod pretpostavkom da sagore sva raspoloiva fosilna goriva i ukupna biomasa na Zemlji, rezerve kiseonika
bi pretrpele toliko malu promenu da ona ne bi mogla da ugrozi opstanak na Zemlji.
U tom sluaju relativno uee kiseonika bi se smanjilo sa 21 na 20,8%, to odgovara promeni uea kiseonika u vazduhu na nivou mora ili na nadmorskoj visini
od 200 metara.62
U doglednom buduem periodu ne bi trebalo oekivati da e poveano korienje kiseonika u ekonomskom delovanju ljudi biti uzrok neravnotee u
ekosocijalnom sistemu. Vei problemi mogu se oekivati od promena u strukturi
smee gasova koju zovemo vazduh usled emitovanja odreenih produkata procesa
sagorevanja i proizvodnje u atmosferu o kojima e biti rei u jednom od narednih
poglavlja.

Eksploatacija hidrosfere
Eksploatacija hidrosfere se danas smatra znaajnijim uzrokom potencijalne
neravnotee u ekosocijalnom sistemu. Do poetka ovog veka nije se postavljao
problem dovoljnosti vode na Zemlji. Polovinom veka pojavila su se ozbiljna
upozorenja da voda moe postati jedno od najizraenijih ogranienja buduem
ekonomskom razvoju. Ova upozorenja polaze od toga da je ukupna koliine vode
na Zemlji konstantna, a da se njeno korienje stalno poveava uporedo sa
poveanjem obima ekonomskih aktivnosti. U proteklih pet decenija potronja vode
u svetu se udvostruavala svakih 10 do 15 godina. Izgradnjom vodenih
62

Brubacker S, To Live on Earth, J. Hopkins, Baltimore, 1975.

100

EKOLOKA EKONOMIJA

akumulacija i irigacionih kanala ovek je inio napore da ublai problem

neujednanog rasporeda voda po pojedinim regionima i problem vremenski
neujednaenog dotoka voda u toku godine. Meutim, i pored toga, ostaje problem
poveanja raskoraka izmeu porasta potrebe za vodom i njenih ogranienih
raspoloivih koliina na Zemlji.
Od ukupnih raspoloivih koliina vode na zemlji neto preko 90% nalazi se
u okeanima. Osim za ribolov, turizam i vodeni transport, vode okeana se danas jo
uvek vrlo malo direktno koriste kao input u stvaranju ekonomskih dobara. Samo
deo okeanskih voda, koji uestvuje u hidrolokom ciklusu, koristi se u veoj meri u
procesu ekonomskog delovanja. Od ukupne koliine vode na kopnu najvei deo se
nalazi toliko duboko pod zemljom da jo uvek nije upotrebljiv za ekonomino
korienje. Samo relativno mali deo ukupnih voda na kopnu, koji se nalazi u
gornjim slojevima zemljine kore, stoji danas na raspolaganju za ekonomino
korienje. Pored sve vee potronje vode u procesu ekonomskog razvoja, na
buduu potencijalnu neravnoteu ukazuju i odreene promene u strukturi vodene
mase koje se ogledaju u postepenom opadanju udela vode na kopnu i u poveanju
koliine vode u okeanima.
Posmatrano u globalnim razmerma latentna neravnotea izmeu raspoloivih koliina vode na kopnu i rastuih potreba ekonomskog razvoja moe biti
odlagana veoma dugo racionalnim korienjem raspoloivih koliina, korienjem
vode direktno iz mora, iz veitog leda i snega i korienjem vode sa veih dubina.
Meutim, problem je mnogo ozbiljniji ako se posmatranje vri u regionalnim i
lokalnim razmerama. Sa prostornog stanovita hidroloki ciklus je veoma neujednaen. U nekim regionima na Zemlji voda je i u dasadanjem periodu bila ozbiljan
ograniavajui faktor ekonomskog razvoja, dok se danas mnogi industrijski
razvijeni regioni pribliavaju koliini potronje vode koja prevazilazi raspoloive
koliine u prirodnom hidrolokom ciklusu na njihovoj teritoriji. Za uspeno
reavanje sadanjih i otklanjanje potencijalnih buduih neravnotea u interakciji
ovog elementa sa drugim elementima ekosocijalnog sistema neophodno je
efikasnije upravljanje resursima vode.

Eksploatacija litosfere
Eksploatacija litosfere se danas istie kao najaktuelniji oblik uticaja ekonomskog
delovanja oveka na neravnoteu u ekosocijalnom sistemu. Ovaj oblik uticaja
moemo potpunije sagledati ako ga razdvojimo na dva dela: 1) eksploataciju
litosfere za poljoprivrednu proizvodnju i 2) eksploataciju minerala, fosilnih goriva i
ruda.
Kao glavni aktuelni problem razvoja poljoprivredne proizvodnje danas se
najee istie ograniena mogunost poveanja obradivih povrina na Zemlji.
Ublaavanje ovog problema mogue je poveanjem produktivnosti u
poljoprivrednoj proizvodnji. Produktivnost po jedinici obradive povrine mogue
je poveavati primenom novih tehnolokih i agrotehnikih reenja. Kada bi
produktivnost u poljoprivredi nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju dostigla
nivo produktivnosti Holandije ili neke druge visokorazvijene zemlje, onda bi se

EKOLOKA EKONOMIJA

101

znaajno poveao obim proizvodnje hrane u svetu. Meutim, i tu postoje odreene

granice koje limitiraju ukupni ekonomski razvoj. Kada je jedan faktor proizvodnje
limitiran, u ovom sluaju povrine obradive zemlje, a ostali faktori su varijabilni,
onda dolazi do izraaja dejstvo zakona o opadajuim prinosima. Krajnja granica
poveanju produktivnosti u poljoprivredi je fizika granica fotosinteze date biljne
mase.
Neracionalna eksploatacija poljoprivrednog zemljita moe dovesti u daljoj
perspektivi do neravnotee u globalnom ekosocijalnom sistemu. U nekim regionima i zemljama eksploatacija ovog elementa ivotne sredine ve danas ini ovaj
problem aktuelnim. Prekomerna i neracionalna eksploatacija poljoprivrednog zemljita, kultivisanje neprikladnog zemljita, prekomerno korienje panjaka, krenje uma i neprikladne irigacije uzrok su vie vrsta trajnih oteenja, kao to su:
osiromaenje zemljita, erozije, promena klime i irenje pustinja.63
FAZE
RUDARENJE
Raiavanje
Uklanjanje jalovine
Vaenje rude

PRERADA
Transportovanje
Preiavanje
Fabrikacija

KORIENJE
Transportovanje
Korienje
Odbacivanje

TETNI EFEKTI
Unitena zemljina povrina,
rudarske nesree, ivotna i
zdravstvena opasnost, rudarski
otpad, eksplozije, buka,
runoa, otpadna toplota

vrsti otpad, radioaktivni

materijal, zagaenje vazduha,
vode i zemljita, zdravsrtvena
i ivotna opasnost, buka,
runoa, otpadna toplota

Buka, runoa, zagaenje,

vazduha, vode i zemljita,
vrsti i radioaktivni otpad,
zdravstvena i ivotna
opasnost, otpadna toplota

Slika 3.1. tetni efekti ekstrakcije, prerade

i korienja mineralnih sirovina
Slina je situacija sa eksploatacijom minerala, ruda i fosilnih goriva ije
ograniene koliine limitiraju ekonomski razvoj. Nagli ekonomski razvoj izbacio je
63

Dixon J. A, The Economics of Dryland Management, Earthscan Publications Ltd, London, 1989.
str. 24 - 25.

102

EKOLOKA EKONOMIJA

u prvi plan problem dovoljnosti i iscrpljivosti ne samo pojedinih minerala, ruda i

energetskih sirovina, ve problem dovoljnosti i iscrpljivosti ukupne sirovinske
osnove ekonomskog razvoja na Zemlji. Stalno poveanje stope eksploatacije ogranienih koliina sirovina na Zemlji mora dovesti do usporavanja ekonomskog
razvoja u budunosti. Otkrivanje novih rezervi i korienje nalazita sa manjim
ueem korisnih i eljenih sadraja doprinee u doglednoj budunosti samo
odlaganju dejstva fizikog iscrpljivanja litosfere kao ograniavajueg faktora
ekonomskog razvoja.
Poveanje koliine eksploatacije minerala, ruda i fosilnih goriva i opadanje
kvaliteta korienih ruda nisu dovoljan uslov za nastupanje neravnotee u
ekosocijalnom sistemu. Interakcija izmeu litosfere i ekonomskog razvoja je
viestruko odreena, ne samo vrednostima litosfere ve i vrednostima ekonomskog
mehanizma. Oskudnost sirovina ne zavisi samo od njihove rasprostranjenosti u
litosferi, ve i od naina funkcionisanja ekonomskog sistema i delovanja povratne
sprege preko trinog mehanizma i svesnog ponaanja ljudi. Na slici 3.1.
ilustrovani su tetni efekti ekstrakcije, prerade i korienja mineralnih sirovina.
Nedostatak odreenih sirovina na meunarodnom tritu doprinosi poveanju njihove cene. Vee cene omoguavaju pokrie poveanih trokova otkrivanja i
eksploatacije novih izvora. Nova tehnoloka reenja omoguavaju poveanje
proizvodnje ekonomskih dobara sa manjim ueem sirovina i energije.
Tehnologija reciklae omoguava viestruko korienje pojedinih elemenata
litosfere. Razvoj novih sintetikih materijala i supstituta za najoskudnije sirovine i
razvoj tehnologija za korienje manje bogatih ali rasprostranjenijih ruda u
znaajnoj meri e ublaiti problem nestaice. Sline efekte ima i poveanje korienja obnovljivih izvora energije i poveanje supstitucije potronje neobnovljivih
vrsta sirovina obnovljivim.

Eksploatacija flore
Eksploatacija flore, bilo za ishranu ljudi ili za snabdevanje industrije neophodnim
sirovinama, predstavlja jedan od bitnih uslova ovekove egzistencije. U dosadanjem ekonomskom razvoju ovek je relativno uspeno koristio proces fotosinteze i
rasta biomase. Doprineo je poveanju produktivnosti ekosistema putem ubrzanja
odreenih procesa u njemu. U tom pravcu oekuje se da e ovek u budunosti
vriti jo vei uticaj. Zato se moe rei da je malo verovatno da e u doglednoj
budunosti doi do neravnotee u interakcionom odnosu izmeu ovog elementa i
drugih elemenata u ekosocijalnom sistemu usled prekomerne eksploatacije flore u
globalnim razmerama.
U okviru ukupne eksploatacije flore za snabdevanje industrije sirovinama
moe se rei da eksploatacija uma danas poprima takve razmere u pojedinim
regionima da se u doglednoj budunosti moe oekivati nekoliko vrsta potencijalnih neravnotea. U doglednoj budunosti moe se oekivati smanjenje
umskog fonda i smanjenje mogunosti njegovog obnavljanja ukoliko se obim
eksploatacije uma ne uskladi sa dinamikom rasta umskog fonda. Prekomerna i

EKOLOKA EKONOMIJA

103

nekontrolisana eksploatacija uma moe, takoe, dovesti do poveanja erozije

zemljita, promene lokalne klime, naruavanja pejzaa i smanjenja rekreativnih i
drugih vrednosti uma. Ovakvi i slini negativni efekti do sada su se ispoljavali,
uglavnom, u regionalnim i lokalnim razmerama.

Eksploatacija faune
Eksploatacija faune, kao i eksploatacija biljaka, vri se radi obezbeenja ljudske
ishrane i snabdevanja industrije neophodnim sirovinama. ovak danas raspolae
takvim mogunostima za gajenje i eksploataciju domaih ivotinja da se u
doglednoj budunosti ne bi trebali oekivati poremeaji globalne ravnotee u
interakciji ovog elementa sa ostalim elementima ekosocijalnog sistema. ovek e
verovatno jo vie uveavati reproduktivnu mo prirode korienjem novih naunih
saznanja i primenom novih tehnologija u selekciji i uzgoju domaih ivotinja.
Meutim, kada su u pitanju divlje i egzotine ivotinje neusklaeni ekonomski razvoj sa ekolokom osnovom moe doprineti nastajanju neravnotee u interakciji ekosocijalnog sistema. Pojedine ivotinjske vrste ve danas su spale na broj
primeraka koji se pribliio donjoj granici njihove mogunosti reprodukcije. Pojedine ivotinjske vrste se nalaze na rubu istrebljenja, dok su neke ivotinjske vrste
ve nestale. Smanjenje broja vrsta ivotinja na Zemlji i smanjenje broja primeraka
pojedinih vrsta vodi dugoronoj neravnotei u ekosocijalnom sistemu.
Do polovine ovog veka smatralo se da ulov ribe u morima i okeanima ne
moe da ugrozi njihovu egzitenciju. Danas je sasvim jasno da je prekomerni ulov
desetkovao neke vrste riba i da broj ugroenih vrsta riba stalno raste. Granica eksploatacije riba odreena je sposobnou i mogunou reprodukcije ribljeg fonda.
Ova granica se moe donekle pomerati navie investiranjem u poveanje ribljeg
fonda. U svakom sluaju prekomerna i nekontrolisana eksploatacija ivotinja vodi
verovatnom nastupanju neravnotee u interakciji ekosocijalnog sistema.

Eksploatacija mikroorganizama
U proizvodnji odreenih ekonomskih dobara vri se eksploatacija mikroorganizama najee u pojedinim procesima razlaganja organskih i neorganiskih materija.
U dosadanjem korienju mikroorganizama sa takvom funkcijom ovek nije
ugrozio njihovu egzistenciju. Sadanja saznanja o razmerama mogue eksploatacije mikroorganizama u navedenim i drugim procesima u doglednoj budunosti ne
ukazuju na mogunosti nastajanja bilo kakvog oblika neravnotee u interakciji
ovog elementa sa drugim elementima ekosocijalnog sistema.

Uticaj izlaznih efekata ekonomskog sistema na ravnoteu

konomski sistem emituje u ivotnu sredinu svoje reziduale, od kojih jedni
imaju neutralan uticaj na nju, drugi prouzrokuju njeno zagaenje, a trei
ostvaruju tetne efekte u njoj. Drugim reima, ivotna sredina predstavlja prostor u
koji se isputaju i/ili deponuju reziduali ekonomskog sistema, od kojih je mnogi
zagauju ili imaju tetan uticaj na nju.

104

EKOLOKA EKONOMIJA

Rezidual je koliina zagaujue materije koja ostaje u ivotnoj sredini nakon dogaanja odreenog prirodnog ili tehnolokog procesa. Ovim pojmom se
najee oznaavaju sve vrste izlaznih efekata iz ekonomskog sistema, nezavisno
od toga da li se oni ispoljavaju u fazi proizvodnje ili u fazi potronje ekonomskih
dobara. Reziduali mogu biti:
1. materijalni - u vrstom, tenom i gasovitom stanju i
2. energetski - u obliku toplote, radijacije ili buke.
Svi reziduali ekonomskog sistema ne emituju se jednako u sve delove ovekove ivotne sredine, niti imaju jednak uticaj na nju. Isputanje i deponovanje
pojedinih reziduala ekonomskog sistema razmotriemo kratko prema globalnim
geografskim delovima ivotne sredine, kao to su: emisije u atmosferu, emisije u
hidrosferu i emisije na i u litosferu.
Ovde emo razmotriti samo uticaj navedenih emisija na ravnoteu u
ekosocijalnom sistemu. Ekoloke posledice ekonomskog razvoja i funkcionisanja
ekonomskog sistema bie predmet posebnog razmatranja u narednim poglavljima.

Emisije u atmosferu
U atmosferu se emituju skoro svi oblici materijalnih i energetskih reziduala, meu
kojima se po znaaju mogu izdvojiti: ugljendioksid, ugljenmonoksid, ugljovodonici, sumporni i azotni oksidi, pepeo, praina, olovne estice, fluoridi, pesticidi i
drugi oblici reziduala. Delovanjem suneve energije na smeu gasova u niim slojevima atmosfere nastaje tzv. fotohemijski smog koji predstavlja jedan od najakutnijih oblika zagaenja niih slojeva atmosfere, najee u veim gradovima i
industrijskim centrima sa starom tehnologijom proizvodnje.
Koliinski posmatrano, najvei deo reziduala koji se isputaju u atmosferu
nastaje u procesima sagorevanja, posebno u proizvodnji elektrine i toplotne
energije i u motorima sa unutranjim sagorevanjem. Pojedini specifini reziduali,
kao to su: iva, fluoridi, olovo i slini, nastaju u pojedinim industrijskim granama.
Njihove male koliine u atmosferi su opasnije od velike koliine nekih drugih reziduala, kao to su pepeo, praina i sl.
Energetski reziduali dospevaju u atmosferu u obliku toplote, radijacije i
zvuka. Energija koja se utroi u ekonomskom sistemu najveim delom zavrava u
atmosferi u obliku toplotnog otpada. Zvuke nepoeljnog tona, jaine i vremena
ispoljavanja nazivamo bukom. Buka kao energetski otpad postaje sve znaajniji
rezidual ekonomskog sistema. Radijacija nastaje najveim delom kao nusproizvod
konverzije atomske u elektrinu energiju. Ovaj oblik reziduala moe imati
katastrofalne posledice u sluajevima velikih havarija nuklearnih elektrana.
Reziduali se kreu u atmosferi brzo i lako zbog njene vrlo male gustine. To
pomae da se velike koncentracije nepoeljnih sastojaka u vazduhu relativno brzo
otklone. Na taj nain vazduna strujanja prenose reziduale sa lokalnog na iri
regionalni ili meunarodni prostor. Zbog toga isputanje prevelike koliine zagaenja u atmosferu prouzrokuje ne samo lokalne i regionalne oblike neravnotee u
ekosocijalnom sistemu, ve i globalne oblike neravnotee, koji se ispoljavaju u

EKOLOKA EKONOMIJA

105

meunarodnim razmerama. Zato se mnoga zagaenja atmosfere esto nazivaju

prekograninim zagaenjima, jer se njihov tetan uticaj ispoljava i izvan
nacionalnih granica.

Emisije u hidrosferu
U hidrosferu dospevaju mnogi reziduali ija su izvorita naseljena mesta,
industrija, rudarstvo, poljoprivreda i saobraaj. U dosadanjem ekonomskom
razvoju reziduali isputeni u hidrosferu nisu prouzrokovali globalne oblike
neravnotee u ekosocijalom sistemu. Najei oblici neravnotee su lokalnog ili
regionalnog karaktera. Skoro sve faze hidrolokog ciklusa, kao to su reke, jezera,
podzemne vode, priobalna podruja, pojedini delovi mora i okeana, pa ak i kia
kao deo hidrolokog ciklusa, optereene su nepoeljnim rezidualima ekonomskog
sistema.
U naseljenim mestima nastaju vrlo raznovrsni reziduali, od otpadnih voda i
organskih i neorgannskih materija do raznih vrsta iskorienih proizvoda i njihovih pakovanja. Razliite industrije emituju u hidrosferu razliite koliine organskih
i neorganiskih materija, otpad u obliku vrstih estica i otpadnu toplotu. U oblasti
poljoprivrede nepoeljne reziduale ine hemijske materije, kao to su vetaka
ubriva, pesticidi i druge hemikalije. Saobraajna sredstva na vodi izbacuju
odreene koliine organskog ubreta i isputaju naftu koju koriste kao pogonsko
gorivo. U sluajevima havarija i brodoloma nastaju ozbiljna zagaenja hidrosfere.
Svi reziduali koji dospevaju u hidrosferu mogu se, prema stepenu njihove
razgradivosti, podeliti u dve osnovne grupe: 1) bioloki i hemijski razgradivi
reziduali i 2) nerazgradivi reziduali.
U bioloki i hemijski razgradive reziduale ekonomskog sistema koji
dospevaju u hidrosferu moemo ubrojiti organske materije prirodnog porekla,
otpadnu toplotu i infektivne mikroorganizme.
Organske materije prirodnog porekla su najee bioloki razgradive. U hidrosferi njih napadaju bakterije i razlau ih na sastavne delove koristei kiseonik
koji je rastvoren u vodi. Stepen zagaenosti hidrosfere zavisi od koliine isputenih organskih reziduala, od koliine bakterija koje prerauju organske reziduale i
od koliine kiseonika rastvorenog u vodi. Jedna od moguih neravnotea moe
nastati prekomernom emisijom reziduala u hidrosferu koja dovodi do iscrpljivanja
kiseonika u vodi i do stvaranja tzv. anaerobne oksidacije. 64
Otpadnu toplotu u hidrosferu najee isputaju termoelektrane i neke procesne industrije. Velike koliine zagrejane vode koje se isputaju u vodotokove
postepeno se hlade nizvodno i vraaju u normalno toplotno stanje. U delu
vodotoka, u kome je voda toplotno zagaena, dolazi do ozbiljnih posledica po
biljni i ivotinjski svet.
64

Anaerobna oksidacija predstavlja razgra|ivanje organskih marterija bez kiseonika. Kada se u

hidrosferu emituje prekomerna koliina organskih reziduala koju bakterije ne mogu da obrade zbog
iscrpljenosti kiseonika, nastaje razgraivanje bez kiseonika ija je posledica zagaena voda runog
izgleda i vrlo neprijatnog mirisa.

106

EKOLOKA EKONOMIJA

Infektivni mikroorganizmi dospevaju u vodu najee preko otpadnih

fekalnih voda. Dospevanjem u vodu, vei broj bakterija relativno brzo odumire,
dok manji broj bakterija i virusa moe ostati due u vodi. Zbog toga, bakterioloki
zagaena voda moe biti jedan od puteva prenoenja infektivnih bolesti, kao to su:
tifus, paratifus, dizenterija i druge bolesti.
Nerazgradivi reziduali mogu biti neorganske materije i sintetike organske
materije. Neorganske materije, kao to su: soli raznih metala, hloridi, nitrati, koloidni rastvori, vrste estice i sl., ne razgrauju se u vodi, ve se taloe i prenose
nizvodno do mora i okeana. Sintetike organske materije predstavljaju vetake
materijale sa sloenom molekularnom strukturom koje bakterije ne mogu, ili mogu
veoma sporo, da razgrade. U takve sintetike materije moemo ubrojiti fenole,
pesticide, deterdente i sline hemikalije.
Reziduali isputeni u hidrosferu mogu imati nepoeljan i nepovoljan bioloki i hemijski uticaj na ljudsko zdravlje, na estetske i rekreativne vrednosti
vodotokova i vodenih akumulacija. Oni mogu poremetiti ravnoteni odnos ivih
vrsta nastanjenih u vodi. Poseban problem moe predstavljati sinergijski efekat
pojedinih reziduala, ili stvaranje uslova za eutrofikaciju65 odreenih vodotokova.

Emisije u litosferu
U litosferu dospevaju razliiti reziduali iz ekonomskog sistema, kako u vrstom
tako i u tenom i gasovitom stanju. Meutim, kada se govori o zagaenosti
litosfere najee se misli na njeno zagaenje vrstim otpadom. Usled velike
gustine i vrstine litosfere mobilnost reziduala je vrlo mala. Zato se problemi
neravnotee u litosferi pojavljuju samo kao lokalni. Ali, za razliku od zagaenja
atmosfere i hidrosfere, zagaenje litosfere ostaje daleko due, naroito ako se radi
o hemijskom zagaenju.
Reziduali koji u litosferu dospevaju u vrstom stanju mogu biti razvrstani na
industrijske, poljoprivredne, rudarske i komunalne vrste reziduale. Poljoprivredni
reziduali su uglavnom organskog porekla, lako se razgrauju i mogu biti korieni
kao prirodno ubrivo ili kao izvor toplotne energije. Zato poljoprivredni vrsti
reziduali ne predstavljaju veliki problem. Takav problem danas predstavlja
rudarski, industrijski i komunalni vrsti otpad. Sastav tog otpada moe biti vrlo
razliit. On obuhvata pored razliitih otpadaka organskog porekla i vrste otpatke
koji se sporo razgrauju, ili koji mogu ostati na ili u litosferi hiljadama godina bez
vidljivih promena. Takvi otpadni materijali su: graevinski materijali, staklo,
plastika i pojedini metali.
Problem neravnotee u litosferi danas najee izazivaju otvorene deponije
komunalnog otpada u blizini gradskih aglomeracija, deponije industrijskog otpada i
65

Eutrofikacija je proces obogaivanja vodotoka organskim materijama koji dovodi do naglog

razmnoavanja algi ije odumiranje troi kiseonik u vodi i izaziva pomor riba i drugih ivih vrsta u
hidrosferi.

EKOLOKA EKONOMIJA

107

jalovine, kao i deponije odbaenih kunih aparata i ureaja, naputenih automobila

i drugih proizvoda. Poseban problem predstavlja bezbedno uskladitenje
nuklearnog otpada koji, s obzirom na potencijalne efekte i irinu podruja
ugroavanja, moe izazvati najozbiljnije oblike neravnotee u ekosocijalnom
sistemu.
Reziduali u i na litosferi mogu vriti uticaj na neravnoteu ekosocijalnog
sistema preko irenja zaraza, tetnog dejstva radijacije, naruavanja metabolizma i
reproduktivne sposobnosti biljaka i ivotinja, kao i preko naruavanja estetskih i
vizuelnih vrednosti pojedinih delova litosfere.

GLOBALNA EKONOMSKA I EKOLOKA MEUZAVISNOST

lavni ishodi intezivnijeg ekonomskog rasta privreda razvijenih zemalja u 70im i 80-im godinama dvadesetog veka skrenuli su panju na rastuu meunarodnu ekonomsku, politiku i ekoloku zavisnost. Budui ekonomski rast, kako
razvijenih tako i nerazvijenih zemalja, postao je zavisniji od reavanja mnogih
problema na globalnom meunarodnom nivou.
Pored aktuelnih meunarodnih problema koji su se odnosili na populaciju,
migraciju, energiju, hranu, finansijski transfer i tehnologiju, 80-ih godina su u prvi
plan izbili i problemi vezani za ekoloku osnovu budueg ekonomskog razvoja,
kao to su: obnovljivi i neobnovljivi resursi, genetski resursi i naslee oveanstva. Bolje razumevanje globalne meunarodne ekonomske i ekoloke meuzavisnosti i njenih implikacija trebalo je da pomogne donosiocima politikih odluka da
blagovremeno uine neophodna prilagoavanja unutar i izvan svojih zemalja.
U tom kontekstu, sve vea panja poela se posveivati odnosima izmeu
stanovnitva, resursa i ekolokih ishoda, na jednoj strani, i dugorono odrivog
ekonomskog razvoja , na drugoj strani. Bolje upoznavanje ekoloke osnove dugorono usklaenog ekonomskog ravoja omoguava uspeniju multilateralnu
saradnju na meunarodnom nivou i, istovremeno, efikasnije reavanje problema
ekonomskog razvoja na nacionalnom nivou. Sve vei broj ekonomskih, socijalnih,
energetskih i drugih problema sa ekolokom osnovom unutar jedne zemlje moe
biti uspenije reen ili izbegnut poveanjem saradnje sa drugim zemljama.
Bez jaanja meunarodne saradnje rastua globalna ekonomska i ekoloka
meuzavisnost mogu dovesti do pojave novih i poveanja postojeih nevojnih pretnji nacionalnoj bezbednosti i opstanku. Bezbednost svake nacije zavisi od mnogo
ire definisane bezbednosti koja ukljuuje, pored ostalog, i globalne rizike u ivotnoj sredini koji se ne uklapaju u dosadanje teorije konkurentskog ponaanja. Jo
pre 18 godina Brantova komisija je zakljuila da Na opstanak zavisi ne samo od
vojne ravnotee, ve od globalne saradnje koja e osigurati odravanje biolokog
okruenja i odravanje prosperiteta baziranog na pravinoj podeli resursa. 66
Sadanji i budui nivo nacionalnog dohotka i kvaliteta ivotne sredine u
razvijenim i nerazvijenim zemljama sve vie e zavisiti od funkcionisanja
66

A Program for Survival, London, Pan Books, 1980, str. 33. i 115 - 116.

108

EKOLOKA EKONOMIJA

globalnog ekosocijalnog sistema sa kompleksnim vezama izmeu razliitih

komponenata pojedinih njegovih podsistema - politikog, ekonomskog i
ekolokog. Destabilizacija svetskog ekosistema i degradacija sistema ivotne
sredine u pojedinim regionima postaju osnovni problemi koji e stvarati aktuelene i
potencijalne rizike za koje moraju biti podjednako zainteresovane i razvijene i
nerazvijene zemlje. Zbog toga je neophodno u meunarodnim raspravama i
saradnji primeniti globalni meunarodni pristup koji e pomoi razvijenim i
nerazvijenim zemljama da bolje shvate svoje zajednike interese i pojedinane
odgovornosti.
Mnoge interakcije u procesima povratne sprege u sloenom ekosocijalnom
sistemu i njegovim podsistemima premauju okvire pojedinane drave. To poveava znaaj tih procesa i uloge meunarodnih uesnika i institucija. Za oznaavanje takvih pojava i procesa koji prevazilaze granice nacionalnih drava esto se
koristi termin metanacionalni.67 Zajedniko delovanje meunarodnih uesnika
poveava efikasnost predvianja i efikasnost uticaja socijalne i politike kontrole.
Takvi prekogranini ekosocijalni procesi zahtevaju nova reenja multidimenzionalnog predvianja i kontrole i nova reenja meusobnih ekonomskih odnosa,
ukljuujui i meunarodni transfer tehnoologije.
Rasprostranjivanje i inteziviranje transfera tehnologije meu zemljama i ljudima ostvaruje se kroz proirivanje i ubrzavanje transfera, kako na mikro tako i na
makro ekonomskom nivou. Glavni pravac transfera vodi od razvijenih ka nerazvijenim regionima, zemljama, ili narodima. U principu, najee se primenjuju sledea tri naina transfera novih tehnologija:
1. potronji orijentisan transfer
2. proizvodnji orijentisan transfer i
3. transfer tehnologije od ljudi ljudima.
Prvi nain transfera tehnologije primenjuje se kada nerazvijene zemlje ne
raspolau kvalifikovanom radnom snagom zbog ega nisu u stanju da lako naue
nove vetine. U takvim situacijama nerazvijene zemlje se ukljuuju u proces
transformacije tehnologije samo preko uvoza dobara proizvedenih korienjem
novih tehnologija u razvijenim zemljama. Ovakva transformacija nudi
nerazvijenim zemljama samo izvesne prednosti u meunarodnoj trgovini koje se
mogu objasniti komparativnim trokovima, ali i veliki broj nedostataka koji
proizilaze iz neravnopravne razmene, eksterne disekonomije na nacionalnom nivou
i iz odliva kapitala u razvijene zemlje. Ova vrsta transformacije se najveim delom
ostvaruje na mikroekonomskom nivou u oblasti iroke potronje, a manjim delom
na makroekonomskom nivou u obliku dravne potronje opreme visoke tehnologije
za administrativne ili vojne namene.
Drugi nain transfera ostvaruje se uvozom kapitalnih dobara i novih vetina
iz razvijenih zemalja zajedno sa kvalifikovanom radnom snagom. Ako sirovinski,
energetski, transportni, trini, politiki i drugi uslovi u nerazvijenoj zemlji obezbeuju profitabilniju proizvodnju proizvoda na bazi novih tehnologija, onda se
67

Deutch W. Karl, Ecosocial Systems and Ecopolitics, op, cit, str. 15.

EKOLOKA EKONOMIJA

109

esto isplati uvesti i kljunu kvalifikovanu radnu snagu zajedno sa tehnologijom.

Ovakav transfer tehnologije esto se naziva transferom proizvodne tehnologije iz
zemlje u zemlju, ali ne i transfer od ljudi ljudima jer su kljuna istraivanja i razvoj
zadrani u razvijenim zemljama.
Trei nain transformacije tehnologije mogu koristiti samo one manje
razvijene zemlje koje raspolau visokokvalifikovanim kadrovima koji mogu brzo,
lako i jevtino da naue nove vetine u razvijenim zemljama i da ih brzo i efikasno
primene u nacionalnoj privredi. To je pravi transfer tehnologije od ljudi ljudima.
Ukoliko su, pored kadrovskih i ostali uslovi proizvodnje u nedovoljno razvijenim
zemljama povoljni, onda one postaju privlane za sve realne oblike kapitala. Ovaj
nain transfera doprinosi veoj akumulaciji kapitala, eksternoj ekonomiji na nacionalnom nivou, poveanju sklonosti ka tednji i investiranju, socijalnoj mobilnosti
i reduciranju socijalnih konflikata u veem delu dravne populacije. Napred navedeno lako uenje tehnolokih vetina ne odnosi se samo na vetine u proizvodnji,
ve i na vetine upravljanja privatnim i javnim organizacijama, na vetine politike,
vlade, drutvenih nauka i institucija i svih onih koji mogu doprineti uspehu ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja zemlje.
Sa globalnim pristupom razvijene zemlje moi e razumljivije i razlonije
formulisati svoj pristup svetskoj ekonomskoj bezbednosti i promovisati prihvatljivije forme meunarodne saradnje. Globalni pristup e doprineti da se u ii meunarodne politike nau oni trendovi i faktori od kojih e najvie zavisiti uspenije
funkcionisanje svetske ekonomije u budunosti. U tom cilju neophodno je da se na
meunarodnom i nacionalnom nivou uine dodatni napori za unapreenje
sposobnosti anticipiranja i analize globalne ivotne sredine i iskoriavanja
raspoloivih resursa.

POGLED NA SVET, ETIKA I IVOTNA SREDINA

odluke i aktivnosti nalaze se pod velikim uticajem njihovog pogleda na
Lj udske
svet i njihove etike. Njihov pogled na svet pokazuje kako oni shvataju
postojanje i funkcionisanje sveta oko sebe i kakva bi trebalo da bude njihova uloga
u njemu. Njihova etika pokazuje ta oni veruju da je dobro ili loe ponaanje. ak i
kada ljudi ne kau koja su njihova verovanja, njihovo ponaanje u svetu koji ih
okruuje moe da otkrije njihova prava verovanja. Pored navedenog, pogled na
svet ljudi uslovljen je i kulturom u kojoj su oni odrasli i u kojoj su vaspitani, kao i
nivoom razvijenosti njihove ekoloke svesti.
Razliita miljenja o tome koliko su ozbiljni sadanji i budui problemi
degradacije ivotne sredine i iscrpljivanja resursa i kako bi trebalo reavati ove probleme, u velikoj meri su uslovljena razliitim pogledima na svet i razliitom pozicijom koju ljudi imaju u drutvu. Ljudi sa viim kvalitetom ivota imaju najee
oseanje radosti ivljenja i fizikog blagostanja, oseaj da su bili ili da mogu biti
uspena ljudska bia i strasnu elju da uestvuju u reavanju ivotnih problema. Za
razliku od njih, ljudi sa niim kvalitetom ivota imaju najee oseanje beznade-

110

EKOLOKA EKONOMIJA

nosti i oajanja, oseanje bespomonosti i nedovoljne sree i verovanje da je

njihov ivot bio neuspean. Ovakve i sline razlike u oseanjima i verovanjima
opredeljuju u velikoj meri odnos ljudi prema degradaciji ivotne sredine i
iscrpljivanju resursa.
Sa najnovijim ekonomskim i tehnolokim razvojem ljudske aktivnosti dostiu tako veliki obim i tako veliku snagu koja moe da ugrozi ivot na Zemlji.
Ljudi moraju da iskoriste svoj um i hrabrost da zatite Zemlju koja je nezamenljiv
dom za sve oblike ivota i bioloke vrste. U tom cilju neophodno je da ljudi promene svoj pogled na svet koji je usmeren na oveka u pogled na svet koji e biti
usmeren na Zemlju i trajno odrivi ivot na njoj. Pogoranje ivotne sredine nije
posledica razvoja nauke i tehnologije, nedostatka informacija, obrazovanja ili para
za istraivanje. Ono je posledica preovlaujueg stila ivota u savremenom svetu
koji je nastao pod uticajem preovlaujuih pogleda na svet.
Prema tome kako se sagledavaju reenja za sadanje i budue probleme rasta
ljudske populacije, iscrpljivanja ogranienih resursa i degradacije ivotne sredine
moemo razlikovati sledea tri osnovna pogleda na svet:
1. pogled na Zemlju kao neogranieni resurs razvoja i neogranieni prostor
za odlaganje otpada (eksploatatorski pogled)
2. pogled na Zemlju kao vasionski brod (pojednostavljen mehanicistiki
pogled) i
3. pogled na Zemlju kao trajno odrivi dom za sve oblike ivota i bioloke
vrste (pogled trajno odrivog ivota na Zemlji).
U nastavku sledi kratak osvrt na svaki od navedenih pogleda sa stanovita
koncepta ekoloke ekonomije.

Zemlja kao neogranieni resurs razvoja

eina ljudi u visokoindustrijalizovanim zemljama ima pogled na planetu Zemlju kao na neogranieni izvor rasta fizikog blagostanja i neogranieni
porostor za odlaganje reziduala tog rasta. To je eksploatatorski ili rasipniki pogled
na svet koji je zasnovan na sledeim verovanjima:68
ljudi su nezavisni od prirode
ljudi su superiorniji u odnosu na ostale vrste
ljudi imaju ulogu da osvajaju i iskoriavaju prirodu za zadovoljavanje
svojih potreba i elja
prirodni izvori su neogranieni zbog toga to ljudska genijalnost moe da
ih uini uvek dovoljnim ili da im pronae supstitute
to vie ljudi budu proizvodili i troili, to e za njih biti bolje (svaki rast
je dobar, a vei rast je bolji)
za pojedinca ili naciju je najvanije da moe da upravlja i koristi to je
mogue vei deo svetskih resursa.

68

Tyler G. M, Living in the Environment, op. cit. str. 693.

EKOLOKA EKONOMIJA

111

Prema ovom pogledu na svet, ako ljudi mogu da obezbede uvek dovoljno
resursa, onda oni ne moraju da prave trokove sakupljanja, recikliranja ili
ponovnog korienja onoga to izbacuju u ivotnu sredinu. Ako ljudska genijalnost
moe da pomogne da se udvostrue Zemljini resursi, onda ne treba smanjivati rast
ljudske populacije, niti destimulisati proizvodnju i potronju neega to ljudi ele
da kupe. Ako e, zahvaljujui ljudskoj genijalnosti, ivot biti sve bolji i bolji, onda
ljudi ne bi trebalo danas da se rtvuju za budue generacije koje e i onako iveti
bolje. Ako ljudi budu previe izbacivali otpadne materije u vazduh, vodu ili
zemljite, oni e razviti tehnologije koje e im omoguiti ienje ili premetanje
otpada na druga mesta. Najkrae reeno, ovek e uvek moi da koristi inteligenciju i tehnologiju da se zatiti od samoga sebe.
Navedeni pogled na svet je zasnovan na ideji da ovek ulazi u novu eru komunikacija i tehnolokog razvoja u kojoj informacije postaju najvei i najznaajniji resurs bogatstva i moi. U informatikom drutvu informacije kao najznaajniji resurs obezbeuju ljudima mogunost da dominiraju nad planetom Zemljom.
Neprekidno poveanje ljudske dominacije nad Zemljom vodi u lepu budunost
koju karakterie vea proizvodnja i potronja i bri ekonomski razvoj.

Zemlja kao vasionski brod

vaj pogled na svet je karakteristian po tome to se Zemlja posmatra u okviru
kosmikog prostora. Zemlja se uporeuje sa velikim vasionskim brodom ije
sisteme odravanja ivota ljudi mogu kontrolisati i zatititi. Iako je ovaj pogled na
svet korisniji od prethodnog, on predstavlja suvie pojednostavljen mehanicistiki
pogled koji je orijentisan na oveka, a ne na Zemlju i ivot na njoj. On koristi istu
osnovnu ideju kao i prethodni pogled na svet - da ljudska genijalnost i tehnologija
mogu da obezbede kontrolu nad prirodom i kreiranje vetake ivotne sredine i
vetakih oblika ivota.
Ako resursi na Zemlji postanu oskudni, ili ako supstituti ne budu pronaeni,
ljudi e moi koristiti materijale sa Meseca, asteroida ili sa drugih planeta.
Genetiki inenjering e pomoi ljudima da kontroliu evoluciju pojedinih oblika
ivota i da razviju organizme koji e obezbediti vie hrane, ienje naftnih mrlja
ili toksinog otpada i, na taj nain, omoguiti zadovoljavanje neogranienih
ljudskih elja. Ljudi e, takoe, moi da koriste kosmos kao skladite za odlaganje
otpada. Ako Zemlja postane prenaseljena ili previe zagaena, ljudi e izgraditi
kosmike stanice u koje e preseliti viak populacije.
Ovaj mehanicistiki pogled na svet je previe pojednostavljen i nerealan. U
doglednoj budunosti nije mogue izgraditi toliko velike kosmike stanice koje bi
mogle da prihvate svake godine po milijardu stanovnika sa Zemlje, niti je mogue
obezbediti toliko velike vasionske brodove za transport tolikog broja ljudi sa Zemlje. I kad bi to bilo mogue, onda bi vasionski brodovi stvorili zagaenja koja bi
potpuno unitila ozonski omota, to bi bilo pogubno za onaj deo ljudske
populacije i ostale bioloke vrste koje ostaju na Zemlji. Izgradnja tako velikih
kosmikih stanica i vasionskih brodova drastino bi poveala iscrpljivanje resursa

112

EKOLOKA EKONOMIJA

na Zemlji. Mnoge bioloke vrste koje jedino na Zemlji mogu da opstanu bile bi
izgubljene zauvek.
Konano, razmiljanje o Zemlji kao vasionskom brodu predstavlja veliku
pretnju individualnim ljudskim slobodama. ivot u kosmikim stanicama i
vasionskim brodovima bio bi slian ivotu u naprednijim zatvorima. On e strogo
zavisiti od funkcionisanja sistema za obezbeenje Zemljinih uslova u kosmikim
stanicama i vasionskim brodovima i limitiran zalihama proizvedenim od materijala
sa Zemlje. Zbog toga je pogled na Zemlju kao vasionski brod neprikladan za
reavanje problema populacione preoptereenosti, iscrpljivanja resursa i
degradacije ivotne sredine na Zemlji.

Trajno odrivi ivot na Zemlji

ogled na Zemlju kao trajno odrivi dom za sve oblike ivota i bioloke vrste je
najprihvatljiviji sa stanovita ekoloke ekonomije. Zemlja je jedina lepa i
bezbedna planeta koju ljudi imaju. Ona je jedino mesto na kome postoje potpuni
sistemi odranja ivota i bioloke raznovrsnosti. Ljudska vrsta je samo deo prirode
- lan globalne zajednice mnogobrojnih interaktivnih i meuzavisnih vrsta. Ljudi
ne bi trebalo preterano da eksploatiu Zemlju. Oni bi trebalo da sarauju sa sloenim i lako razumljivim povratnim mehanizmima, simbiotikim i sinergijskim
interakcijama, biohemijskim ciklusima, biolokom raznovrsnou i evolucionim
procesima koji odravaju ivot na njoj.69 Na slici 3.2. ilustrovana je meusobna
povezanost problema ivotne sredine i resursa sa socijalnim problemima.
Prema ovom shvatanju Zemlja, poput ivog organizma, raspolae kompleksnim sistemom povratnih mehanizama koji uspostavljaju optimalnu biofiziku
sredinu. Odstupanja od optimalne sredine aktiviraju prirodne mehanizme koji
deluju u pravcu postizanja nove ravnotee. Ako je stanje globalne ivotne sredine
rezultat samoreguliuih biofizikih procesa, onda se problem odrivosti ivota na
Zemlji moe reavati dinamikom optimizacijom ekosocijalnog sistema. Dinamika
drutvenih sistema je povezana sa dinamikom ekolokih sistema. Ekoloki sistemi
trpe uticaj drutenih sistema, a drutveni sistemi se suoavaju sa ogranienjima
koja nameu ekoloki sistemi.
Zbog relativno breg razvoja ekonomskog sistema u odnosu na svoje prirodno okruenje razvoj ukupnog ekosocijalnog sistema je najee diskontinuelan.
Ograniene zalihe neobnovljivih resursa i ogranieni apsorpcioni i asimilacioni
kapacitet prirodnog okruenja odreuju limite ekonomskom i ukupnom drutvenom razvoju. Zbog toga to postojei sistemi trine ekonomije nemaju povratnu
spregu koja bi mogla da ih sprei da ne prekorae apsorpcioni i asimilacioni kapacitet prirodnog okruenja, oni ne mogu biti dugorono odrivi. Diskontinuiteti karakteriu razvoj ekosocijalnog sistema kada njegovi podsistemi ili njihovi elementi

69

Tyler G. M, Living in the Environment, op. cit. str. 695 - 698.

EKOLOKA EKONOMIJA

113

dosegnu pragove koji predstavljaju kritine vrednosti resursa ili ekosistemskih

funkcija.

Slika 3.2. Meusobna povezanost problema ivotne

sredine i resursa sa socijalnim problemima

U dananjem svetu postoje nacionalistika drutva koja nastoje da steknu

snagu koja e im omoguiti da dominiraju nad drugim ljudima i zemljama kroz
bespotednu konkurenciju, vojnu mo i ekonomski uticaj. Sve vei broj ljudi danas
smatra da je takvo ureenje dugorono neodrivo. Potrebno je stvoriti nove kulturne promene transformacijom sadanjih drutava u razliite mree interaktivnih i
meuzavisnih drutava koja e unaprediti ekoloku i ekonomsku bezbednost za sve
i koja e biti trajno odriva, bezbedna, pravina, neugnjetaka i fleksibilna. Takva
drutva trabalo bi da izgrade zdravu ravnoteu izmeu konkurencije i saradnje,

114

EKOLOKA EKONOMIJA

izmeu sebe i sa ostatkom sveta. U takvim drutvima korienje ljudske mudrosti,

a ne informacija, predstavlja klju budue odrivosti ivota na Zemlji. Zato je
ljudima potrebno vie znanja i mudrosti zasnovane na razumevanju Zemlje kao
celovitog interaktivnog i meuzavisnog sistema, a ne vie informacija radi njenog
veeg i breg iskoriavanja.
Umesto tenje jednog ili nekoliko najbogatijih drutava da uspostave
dominaciju nad celokupnim globalnim meunarodnim ekonomskim i prirodnim
prostorom, trebalo bi stvarati razliita ravnopravna drutva koja e biti prilagoena
razliitim fizikim, biolokim i kulturnim uslovima. Svaka kultura obezbeuje
razliita iskustva, mudrosti i shvatanja koja mogu biti iskoriena za razvoj razliitih trajno odrivih ekonomija, politikih sistema i individualnih stilova ivota. To
je jedan od najboljih naina na koji ljudi danas mogu da sauvaju bioloku i
kulturnu raznovrsnost.
Ljudi koji se zalau za obezbeenje trajno odrivog ivota na Zmlji veruju
da su drutva koja se zasnivaju na saradnji, pravdi, humanosti, ljubavi i uvaavanju svih stvorenja trajno odrivija i da obezbeuju vii kvalitet ivota od onih koja
se zasnivaju na sebinosti, bespotednoj konkurenciji, agresiji, maksimiranju fizikog bogatstva i na dominaciji nad Zemljom, drugim narodima i kulturama.
Pogled na Zemlju kao trajno odrivi dom za sve oblike ivota i bioloke
vrste ne odbacuje tehnologiju, nego joj daje drugi smisao i ulogu. Umesto da
degradira i unitava, tehnologija bi trebalo da doprinosi unapreenju humanih
naina zatite svih oblika ivota i biolokih vrsta na Zemlji. Tehnologija bi trebalo
da pomogne i ubrza prelazak sa kulture visokog rizika od samounitenja na kulturu
sa manjim rizikom od samounitenja putem smanjenja koliina korienja i otpada
energije i materijalnih resursa na odrive nivoe.
Ljudi moraju da prave jasnu razliku izmeu elja koje nisu neophodne i
stvarnih potreba. Mnogi imuni ljudi u razvijenim zemljama ve su prihvatili novi
stil ivota koji je nazvan dobrovoljno prilagoavanje. Oni nastoje da pronau smisao i svrhu ivota u smanjenju korienja prirodnih resursa i u smanjenju
proizvodnje otpada i zagaenja ivotne sredine. Oni ue kako da ive
jednostavnije, ali kvalitetnije. Oni su shvatili da kupovanje vie potronih
proizvoda i luksuznih artikala za zadovoljavanje vetaki stvorenih elja ne
doprinosi poveanju njihove bezbednosti, slobode ili radosti.

EKOLOKA EKONOMIJA

115

Poglavlje

PRIVREDA I PRIRODNO OKRUENJE

Mi ne moemo imati zdravu ekonomiju u bolesnoj ivotnoj sredini
G. Tyler

EKONOMSKE FUNKCIJE IVOTNE SREDINE

ljudski ivotni prostor. ire posmatrano, ona obuhvata eksterne uslove i

ivotnu sredinu najee shvatamo kao set prirodnih uslova koji odreuju

faktore opstanka i razvoja ivota i karaktera koji utiu na ljude i druge organizme
ili oblike ivota. Ona obuhvata ivu i neivu prirodu i sve prirodne resurse,
ukljuujui vazduh, vodu i zemljite. Ona predstavlja okvir u kome sva iva bia
ive i deluju povezana meusobnim uticajima inei odreenu celinu koja se
naziva ekosferom. Postalo je uobiajeno razlikovanje nekoliko osnovnih elemenata
ili medija (ambijenta) ivotne sredine kao to su: vazduh, voda i zemljte. Unutar
ovih elemenata mogue je posmatrati jo manje elemente ili ambijente ivotne
sredine. Na primer, u okviru vazduha mogue je posmatrati globalni sistem kao to
je Zemljina atmosfera, ili manje elemente kao to su meteoroloki region
jugoistone Srbije i atmosferski uslovi Kopaonika. U nastavku ovog poglavalja
izraz ivotna sredina oznaavae najee odreeno specifino prirodno okruenje.
Sa stanovita tradicionalne ekonomske interpretacije, ivotna sredina ima
etiri osnovne ekonomske funkcije:
1. prua odreena dobra i usluge za potronju
2. obezbeuje resurse za proizvodnju
3. prima emisije reziduala iz proizvodnje i potronje i
4. predstavlja prostor za lokaciju ekonomskog sistema (privrede).
ivotna sredina prua odreena dobra i usluge za potronju, kao to su vazduh za udisanje, prijatnost pejzaa i rekreaciona funkcija prirodnog ambijenta.
Dobra i usluge ivotne sredine su odreena vrsta javnih dobara koja imaju dve
osnovne odlike: prvo, za razliku od privatnih dobara, ona mogu biti koriena od
nekoliko individua istovremeno bez meusobne konkurencije u korienju. Drugo,

116

EKOLOKA EKONOMIJA

niko ne moe biti iskljuen iz njihovog korienja. Dobra i usluge ivotne sredine
za potronju mogu biti razvrstana u dve osnovne grupe: 1) dobra koja mogu biti
izraena u fizikim jedinicama, kao to je potronja vode u litrima na sat, i 2) dobra
koja mogu biti samo kvalitativno vrednovana, kao to je prijatnost pejzaa.
ivotna sredina obezbeuje resurse koji se koriste kao inputi u proizvodnji
kao to su, na primer, voda, suneva energija, minerali, kiseonik u procesu
sagorevanja i drugi. U ekonomskom sistemu resursi ivotne sredine transformiu se
u ekonomska dobra namenjena individualnoj ili industrijskoj potronji i u razliite
reziduale u obliku nusproizvoda koji se emituju u ivotnu sredinu.
Prijem emisija reziduala iz proizvodnje i potronje, tj. nusproizvoda koji nemaju korisnost, je trea funkcija koju ivotna sredina obavlja za ekonomski sistem
(privredu). Razliiti mediji ivotne sredine, kao to su atmosfera, zemljite i voda,
apsorbuju emitovane zagaujue materije. U medijima ivotne sredine zagaujue
materije se delimino razlau, akumuliraju, prenose u druga podruja ili transformiu. Emisije zagaujuih materija, prema tome, nisu identine sa zagaenjem
ambijenta u ivotnoj sredini. Emisije su neeljeni nusproizvodi proizvodnih i
potronih aktivnosti. Zagaenje ambijenta je odreeno stanje medijuma ivotne
sredine u odreenom vremenu. Emisije su povezane sa zagaenjem ambijenta u
ivotnoj sredini procesima difuzije i transformacije zagaujuih materija.
Razlikovanje emisija od zagaenja ambijenta u ivotnoj sredini je vrlo znaajno.
Za odreivanje kvaliteta ivotne sredine vrlo je vano identifikovati zagaenje
ambijenta, dok e ekonomska, ekoloka i ostale politike morati uvek biti usmerene
protiv emisija.
Konano, ivotna sredina obezbeuje prostor za lokaciju ekonomskog sistema. Za funkcionisanje privrede neophodno je korienje zemljinih povrina za
industrijske i stambene lokacije, za poljoprivrednu proizvodnju i infrastrukturu.
Ova funkcija ivotne sredine je slina funkciji obezbeenja inputa za proizvodnju.

UTICAJ PRIVREDE NA IVOTNU SREDINU

rivreda ili ekonomski sistem, za razliku od ivotne sredine, predstavlja skup
tehnolokog, pravnog i drutvenog ureenja sa kojim grupa ljudi nastoji poveati svoj materijalni i duhovni standard ivota. U ekonomskom sistemu osnovne
funkcije proizvodnje, distribucije, razmene i potronje obavljaju se unutar odreenog prirodnog okruenja. Prirodno okruenje obezbeuje inpute osnovnog materijala i energije bez kojih bi proizvodnja i potronja bili nemogui. Jedan od glavnih
uticaja koji ekonomski sistem vri na prirodno okruenje je iscrpljivanje prirodnih
resursa. Proizvodne i potrone aktivnosti stvaraju reziduale koji se emituju ili odlau u prirodnu sredinu. U zavisnosti od toga kako su reziduali tretirani, oni mogu u
ivotnoj sredini prouzrokovati degradaciju ili zagaenje. Odnos privrede i
prirodnog okruenja je veoma sloen. Ekonomske aktivnosti ne zavise samo od
raspoloivih biolokih i fizikih resursa koji slue kao inputi privrednog sistema,
nego i od dinamike ravnotee vrlo sloenih i meuzavisnih ekolokih procesa.

EKOLOKA EKONOMIJA

117

Shvatanje privrede i prirodnog okruenja je kljuno za strategiju odrivog

ekonomskog razvoja. Pojednostavljeni prikaz uticaja privrede na ivotnu sredinu
dat je na slici 4.1.

Prirodno okruenje

(a)

PRIVREDA

(b)

Slika 4.1. Uticaj inputa i autputa privrede na ivotnu sredinu

Uticaj privrede na ivotnu sredinu oznaen sa (a) reprezentuje tokove inputa
iz prirodnog okruenja u proizvodnju i potronju. Nauna disciplina koja se bavi
izuavanjem prirodnog okruenja kao izvora inputa nazvana je ekonomijom prirodnih resursa. Uticaj privrede na ivotnu sredinu oznaen sa (b) pokazuje tokove
autputa iz ekonomskog sistema u prirodno okruenje koji imaju uticaj na kvalitet
ivotne sredine. Nauna disciplina koja se bavi izuavanjem tokova reziduala i
njihovog uticaja na kvalitet ivotne sredine nazvana je ekolokom ekonomijom.
Glavni predmet izuavanja ekoloke ekonomije, pored kontrole zagaenja, jeste
reavanje problema uticaja ljudskih bia na ivotnu sredinu. Unitavanje stanita
pojedinih ivotnih vrsta razvojem velikih naselja, privrednih i infrastrukturnih
objekata, i degradacija pejzaa brojnim ljudskim aktivnostima su tipini primeri
uticaja na ivotnu sredinu koji nisu povezani sa emisijama ili odlaganjem
zagaujuih materija.

Korienje prirodnih resursa kao inputa ekonomskog sistema

modernim drutvima nije teko uoiti injenicu da ekonomske aktivnosti baziraju na korienju razliitih prirodnih resursa kao inputa. U poslednje dve
decenije mnogi dogaaji u nacionalnim privredama i u svetskom ekonomskom sistemu skrenuli su panju na znaaj energetskih resursa, posebno onih koji su
fosilnog porekla, kao to je ugalj, nafta i prirodni gas. Ogromne petrohemijske
industrije su bazirane na ovim resursima. U industrijskim zemljama koristi se veliki
broj materijala iz razliitih mineralnih i umskih resursa. Voda je jedan od kljunih
inputa u mnogim proizvodnim procesima i prirodno dobro za neposrednu potronju

118

EKOLOKA EKONOMIJA

u domainstvima. Industrija hrane bazirana je, takoe, na prirodnim resursima.

Vazduh je bitan input u skoro svim ekonomskim proizvodnim procesima.
Radi lakeg razmatranja razliitih prirodnih resursa u teoriji i praksi se vri
razlikovanje obnovljivih i neobnovljivih resursa. ivi resursi, kao to su ribolov i
ume, obnovljivi su zato to vremenom rastu na osnovu biolokih procesa. Neki
neivi resursi su, takoe, obnovljivi. Klasian primer je suneva energija. Neobnovljivi resursi su oni za koje ne postoji proces popunjavanja - kada su jednom iskorieni oni nestaju zauvek. Klasini primeri neobnovljivih resursa su izvorita nafte i naslage neenergetskih minerala. Neki resursi, kao to su podzemne akumulacije vode, imaju stopu popunjavanja tako malu da su vremenom postali neobnovljivi.
Postoje prirodni resursi iji znaaj ne proizilazi iz neke odreene supstance,
ve iz odreene kolekcije elemenata. To je bioloka raznovrsnost. Biolozi su procenili da u svetu postoji oko 30 miliona razliitih vrsta ivih organizama. To pretstavlja ogroman i znaajan resurs genetskih informacija korisnih za razvoj medicine, prirodnih pesticida, otpornijih biljaka i ivotinja i slino. Ljudske aktivnosti
imaju znaajno povean uticaj na izumiranje pojedinih vrsta ivih bia, tako da je
zatita stanita i ouvanje vrsta postalo vrlo znaajan problem prirodnih resursa.
Jedna od vrlo vanih karakteristika veine prirodnih resursa je da oni imaju
veliku vremensku zavisnost. To znai da stopa njihovog korienja u jednom
periodu utie na moguu stopu korienja u narednom periodu. U sluaju neobnovljivih resursa to se moe relativno lako uoiti. Ako sada vie praznimo izvore
nafte, oni e manje biti na raspolaganju u narednim godinama. Ali ova razmena
izmeu sadanjeg i budueg korienja postoji i kod mnogih obnovljivih resursa.
Kolika bi stopa ribolova trebala biti danas da bismo imali na raspolaganju istu ili
veu koliinu riba i u narednim godinama? Da li je stopa prirasta ume dovoljna da
u narednim godinama dopuni ono to smo posekli ove godine?
Ovi i slini ishodi korienja prirodnih resursa imaju jako izraenu vremensku dimanziju obuhvatajui razmenu izmeu sadanjih i buduih generacija.
Odreeni ekoloki problemi imaju, takoe, sline vremenske karakteristike, posebno kada su povezani sa zagaujuim materijama koje se akumuliraju ili se razgrauju u relativno dugom roku. Koliko bi trebalo danas iscrpljivati prirodne
resurse zavisi od Zemljinog kapaciteta asimilacije, od sposobnosti prirodnog
sistema da prihvati odreene zagaujue materije i da ih uini nekodljivim ili
neagresivnim. Neke teorijske ideje o iscrpljivanju prirodnih resursa su, takoe,
korisne za razumevanje uticaja privrede na ivotnu sredinu, posebno one koje
asimilativni kapacitet Zemlje smatraju prirodnim resursom koji je srodan tradicionalnim resursima kao to su ume ili izvorita nafte.
Jedna od karakteristika modernog sveta je postojanje nejasnog razgranienja
izmeu prirodnih resursa i resursa ivotne sredine. Mnogi resursi procesa
ekstrakcije minerala ili see uma imaju direktan uticaj na kvalitet ivotne sredine i
obrnuto, ima mnogo sluajeva u kojima degradacija i/ili zagaenje ivotne sredine
utie na resurse ekstrakcionih procesa. Zagaenje voda umanjuje efekte procesa

EKOLOKA EKONOMIJA

119

dopunjavanja zaliha nekih prirodnih dobara, a zagaenje vazduha smanjuje prinose

u poljoprivredi. Neki elementi prirodne ivotne sredine, kao to je divljina, mogu
biti razmatrani jednako kao prirodni resurs i atribut prirodne ivotne sredine.

Korienje prirodnog okruenja kao prostora za

izbacivanje reziduala ekonomskog sistema

konomski sistem je izvor mnogih reziduala koji su uzrok degradacije i zagaenja ivotne sredine. Pod rezidualom se najee podrazumeva koliina zagaujuih materija koja ostaje u ivotnoj sredini nakon dogaanja odreenih
prirodnih ili tehnolokih procesa. Zagaenje moe biti definisano razliito u razliitim kontekstima. Za potrebe razumevanja odnosa izmeu privrede i ivotne sredine dovoljna je i opta definicija po kojoj se pod zagaenjem podrazumeva prisustvo materije ili energije ija priroda, lokacija ili koliina ima neeljene efekte u
ivotnoj sredini. Odreena supstanca moe postati zagaenje na osnovu samo jedne
karakteristike koja ima neeljene efekte u ivotnoj sredini: samo na osnovu
osnovnog sastojka, geografske lokacije ili na osnovu njene koliine. To znai da
pronalaenje podesnih reenja za probleme degradacije i zagaenja ivotne sredine
bitno zavisi od identifikacije pet osnovnih elementa:
1. uzronika tete u ivotnoj sredini
2. izvora uzronika tete
3. obima tete
4. razloga stvaranja tete i
5. moguih podsticaja za smanjenje ili spreavanje teta u ivotnoj sredini.
U nastavku emo ukratko razmotriti svaki element posebno, a zatim se vratiti sagledavanju njihove uloge i znaaja u kontekstu modeliranja optih odnosa
izmeu ekonomskog sistema i ivotne sredine.

Identifikacija uzronika tete u ivotnoj sredini

Jedan od naina koji olakava identifikaciju supstanci koje prouzrokuju tete u ivotnoj sredini je njihovo klasifikovanje prema optem poreklu - da li su one rezultat prirodnih procesa ili ljudskih aktivnosti. Prve su nazvane prirodnim zagaujuim materijama, a druge antropogenim. Prirodne zagaujue materije su one
supstance koje proizilaze iz prirodnih procesa kao to su gasovi povezani sa
raspadanjem i truljenjem biljaka i ivotinja, estice iz vulkanskih erupcija, polen i
okeanski sprej. Antropogene zagaujue materije su rezultat ljudskih aktivnosti i
povezane su sa procesima proizvodnje i potronje. Primeri takvih zagaujuih
materija su: sumpordioksid, ugljendioksid, isparljiva organska jedinjenja, toksine
materije, pesticidi, materijalne estice svih tipova, graevinski otpadni materijal,
teki minerali i mnoge druge supstance.
Od navedene dve vrste zagaujuih materija primaran znaaj sa stanovita
ekoloke ekonomije imaju antropogene zagaujue materije, posebno one za koje
priroda ima mali ili nikakav asimilativni kapacitet. Takve nerazgradive supstance stvaraju veliki i dugoroni rizik za drutvo i prirodu. Zahtevi za identifikova-

120

EKOLOKA EKONOMIJA

njem i otklanjanjem uzroka ovakvih tetnih materija su najee vrlo strogi - podrazumevaju njihovu potpunu eliminaciju.

Identifikacija izvora uzronika tete u ivotnoj sredini

Kada su zagaujue materije identifikovane sledi utvrivanje izvora koji su
odgovorni za njihovo stvaranje. Izvori zagaenja ivotne sredine su mnogobrojni i
vrlo razliiti, od automobila do graevinskih gradilita i industrijskih postrojenja.
ak i kukuruzna i penina polja mogu biti izvor zagaenja. Kine bujice mogu
transportovati hemijske pesticide i estice vetakih ubriva iz njiva u oblinje reke
i jezera i time zagaditi ribe i izvore koji slue za vodosnabdevanje naselja. Izvori
zagaenja ivotne sredine mogu biti klasifikovani na razliite naine od kojih se
najee koriste dva: prema njihovoj mobilnosti i prema lakoi njihove identifikacije.
Od toga da li izvori zagaenja ostaju uvek na istom mestu ili ne, zavisi kako
e biti oranizovano njihovo kontrolisanje. Sa ovog stanovita mogue je razlikovati dve vrste izvora: stacionarne i mobilne izvore zagaenja. Stacionarni izvori
zagaenja su proizvoai zagaenja sa fiksnim poloajem kao to su: graevinska
gradilita ili industrijska postrojenja koja izbacuju reziduale u ivotnu sredinu. Tipian primer stacionarnih izvora zagaenja su postrojenja termoelektrana na ugalj i
kapaciteti za odlaganje i tretiranje gradskog otpada. Mobilni izvori zagaenja
ukljuuju transportna sredstva, kao to su automobili, avioni i brodovi.
Prethodno grupisanje i grupisanje izvora zagaenja ivotne sredine prema
lakoi njihovog identifikovanja je bitno za razumevanje teta u ivotnoj sredini i za
pronalaenje naina za njihovu kontrolu. Sa ovog aspekta moemo razlikovati
prepoznatljive i neprepoznatljive izvore zagaenja. Prepoznatljivi izvori zagaenja
su pojedinani izvori koji mogu biti lako identifikovani, kao to su fabrike sa dimnjacima, odvodna kanalizacija ili brod. Neprepoznatljivi izvori zagaenja su oni
koji ne mogu biti precizno identifikovani i koji degradiraju ivotnu sredinu
indirektno: difuzijom zagaujuih materija na relativno irokom podruju ili
akumulacijom zagaujuih materija u relativno duem vremenskom periodu. Ova
vrsta klasifikacije izvora zagaenja se najire koristi u politici kontrole zagaenja
vode. Zagaujue materije iz neprepoznatljivih izvora je mnogo tee kontrolisati i
zato su vei napori naunika i istraivaa usmereni na reavanje problema
zagaenja iz ovih izvora.

Identifikacija obima tete u ivotnoj sredini

Iako degradacija i zagaenje ivotne sredine predstavljaju predmet univerzalne
zabrinutosti, neki problemi zagaenja prouzrokuju tetne efekte koji su ogranieni
samo na jedan grad ili naselje, dok drugi mogu predstavljati rizik za iri geografski
region. Sutina je u tome da obim tete povezan sa zagaenjem ivotne sredine
moe znatno varirati pod uticajem razliitih faktora, posebno faktora lokacije i klimatskih faktora. Konsekventno tome, obim zagaenja ivotne sredine se najee

EKOLOKA EKONOMIJA

121

klasifikuje prema veliini njegovog geografskog uticaja, tj. kao lokalno, regionalno i globalno zagaenje.
Lokalno zagaenje oznaava tete u ivotnoj sredini koje nisu proirene daleko od izvora zagaenja i koje su najee ograniene samo na jednu lokalnu
zajednicu. Iako su negativni efekti lokalnog zagaenja limitirani po obimu, oni
mogu predstavljati rizik za drutvo u celini. Najei lokalni problem zagaenja je
urbano zagaenje vazduha koje se manifestuje u obliku urbanog smoga. Drugi
problem lokalnog zagaenja koji dobija sve vie na znaaju je zagaenje vrstim
otpadom. Loe upravljanje otpadom moe prouzrokovati zagaenje zemljita i
izvorita vode i time ugroziti zdravstrvenu bezbednost lokalnog stanovinitva.
Meu korektivnim merama za unapreenje upravljanja otpadom najznaajnije
mesto zauzimaju napori za smanjenje koliine otpada.
Regionalno zagaenje je vrsta zagaenja ivotne sredine koje prouzrokuje
rizik koji se proiruje dalje od izvora zagaenja. Tipian primer takvog zagaenja
su kisele padavine. Kisele padavine nastaju iz kiselih sastojaka koji pomeani sa
ostalim esticama u vazduhu padaju na zemlju u obliku atmosferskih padavina.
Kiseli sastojci su proizvod hemijskih reakcija sumpornih i azotnih oksida koji su
emitovani u atmosferu u procesima sagorevanja fosilnih goriva i u drugim tehnolokim procesima. Kisele kie su karakteristino regionalno zagaenje zbog toga
to tetne emisije navedenih gasova mogu prei hiljade kilometara od njihovih
izvora. Od negativnih efekata ove vrste zagaenja moemo posebno istai: zdravstvene probleme izazvane oboljenjima disajnih organa, unitavanje ivih bia u vodi, unitavanje uma, eroziju graevinskih objekata i druge negativne efekte.
Globalno zagaenje ukljuuje negativne uticaje na ivotnu sredinu koji su
tako iroko rasprostranjeni da imaju globalne svetske implikacije, kao to su: globalne klimatske promene i troenje ozonskog omotaa. Globalne klimatske promene mogu izazvati promene produktivnosti u poljoprivednim regionima, promene
vremenskih uslova i promene nivoa mora i okeana. Svi ovi ekoloki ishodi su svetski po svojim karaktertistikama i po obimu tete. Troenje ozonskog omotaa
dovodi do pojave tzv. ozonskih rupa kroz koje prodiru ultravioletni zraci koji mogu
oslabiti ljudski imunoloki sistem, poveati rizik obolevanja od kancera koe i
ugroziti pojedine ekosisteme na Zemlji.
Identifikacija obima tete u ivotnoj sredini, zajedno sa identifikacijom njenih uzroka i izvora, omoguva otkrivanje rizika koji su povezani sa tim tetama i
definisanje najpodesnijih ciljeva i zadataka koje bi trebalo ostvariti na lokalnom
regionalnom i globalnom nivou.

Identifikacija razloga stvaranja tete u ivotnoj srtedini

Na pitanje zato se ljudi ponaaju na nain koji prouzrokuje degradaciju i zagaenje ivotne sredine mogue je dati razliite odgovore. Jedan od odgovora moe biti
da ivotnu sredinu degradiraju i zagaiju neetika i nemoralna ljudska ponaanja.
Shvatanje da ljudi zagauju ivotnu sredinu zbog toga to im nedostaje etika i
moral upuuje da se reenja za probleme zagaenja ivotne sredine moraju traiti

122

EKOLOKA EKONOMIJA

kroz poveanje opteg nivoa ekolokog morala u drutvu. Mnogi ekoloki pokreti
bili su usredsreeni u tom pravcu sa ciljem da objasne moralne dimenzije ljudskog
uticaja na ivotnu sredinu. Razume se, poveanje oseaja moralne odgovornosti za
zatitu i ouvanje ivotne sredine bio je jedan od glavnih ishoda takvog pristupa.
Meutim, postoje odreeni problemi u korienju moralnog pristupa za menjanje odnosa ljudi prema ivotnoj sredini. Ljudi nisu spremni da u kratkom roku
promene svoja moralna ubeenja i navike, a problemi ivotne sredine su toliko
znaajni i hitni da ne mogu ekati da se zavri dugoroni proces moralne
rekonstrukcije drutva. Meutim, oseaj moralne sramote sam po sebi moe
pomoi efektivnijem izboru drutvenih ciljeva koji imaju etike dimenzije u
oblastima kao to su stambena izgradnja, zdravstvena zatita, obrazovanje i druge
oblasti. Kada se nalaze pred izborom najprioritetnijih meu konkurentnim
ciljevima, ljudi su prinueni da razmiljaju o praktinim pitanjima kao to su: da li
smo identifikovali prave ekoloke ciljeve? Moemo li realno poveati efektivnost
odreenih politika zatite ivotne sredine? Kako ostvariti vei uticaj na novane
odluke? Da li je moralna nerazvijenost najvaniji uzrok degradacije i zagaenja
ivotne sredine? i druga pitanja.
U poslednjih 10 godina poela su da prevladavaju shvatanja da moralna nerazvijenost najee nije glavni razlog degradacije ivotne sredine, ve nain ureenja ekonomskog sistema u kome ljudi obavljaju odreene aktivnosti neophodne
za njihov ivot. Zbog toga je potrebno utvrditi kako su ekonomski sistemi i njihove institucije postavljeni i kako su ljudi usmereni da donose odluke koje rezultiraju
u degradaciji i zagaenju ivotne sredine. Ljudi zagauju ivotnu sredinu zato to
je to najjevtiniji nain reavanja njihovih praktinih problema. Takav je problem
izbacivanje otpada koji ostaje nakon zavrenog korienja proizvoda u potronji ili
otpada koji ostaje nakon zavretka proizvodnog procesa u poslovnim firmama.
Ekonomske i drutvene institucije izgrauju podsticaje koji usmeravaju ljude da
odluuju u jednom, a ne u drugom pravcu. Zato je vano istraivati i identifikovati
kako podsticajni proces funkcionie, a naroito kako se moe restruktuirati taj
proces da bi ljudi donosili ekonomske odluke i razvijali stil ivota koji e imati
povoljnije implikacije u ivotnoj sredini.
Jedno od najjednostavnijih i najee korienih objanjenja razloga stvaranja teta jeste da zagaenje ivotne sredine prouzrokuju profitni motivi. Prema
ovom shvatanju u sistemu trine ekonomije ljudi su motivisani da maksimiraju
profite koji predstavljuju razliku izmeu proizvedenih i iskorienih vrednosti u
procesu proizvodnje. Profiti koje preduzetnici pokuavaju da maksimiraju su striktno novani. Firme ne vode rauna o ekolokim ishodima svojih aktivnosti zbog
toga to ih ne plaaju. U uslovima postojanja nekontrolisane tenje ka maksimiranju novanih profita jedini nain za smanjenje zagaenja ivotne sredine je slabljenje snage profitnih motiva.
Meutim, takvo shvatanje nije uvek prihvatljivo za analizu odnosa privrede i
prirodnog okruenja. Zagaenje ivotne sredine ne prouzrokuju samo profitno
motivisane firme. Individualni potroai su, takoe, krivci kada sipaju zagaujue

EKOLOKA EKONOMIJA

123

tenosti u kanalizaciju ili kada voze svoje automobile sa nepodeenim motorima

koji emituju poveanu koliinu tetnih izduvnih gasova. Zagaenja prouzrokovana
na ove i druge naine nisu motivisana maksimiranjem profita. U zemljama Istone
Evrope, u kojima je do devedesetih godina ovog veka dominirao sistem komandne
ekonomije koji iskljuuje postojanje profitnih motiva, bio je ostvarivan vei obim
degradacije i zgaenja ivotne sredine nego u mnogim zamljama sa sistemom trine ekonomije. To znai da profitni motiv sam po sebi nije jedini ni glavni uzronik destruktivnog odnosa prema ivotnoj sredini. Ekonomske aktivnosti e imati
destruktivan uticaj na prirodno okruenje samo ako sistem ekonomskih i drugih
podsticaja nije tako struktuiran da stimulie izbegavanje degradacije i zagaenja
ivotne sredine.

Identifikacija podsticaja za smanjenje ili spreavanje tete

Reavanje problema degradacije i zagaenja ivotne sredine zahteva dublje upoznavanje funkcionisanja ekonomskog sistema. Potrebno je pronai najpodesniji
odgovor na pitanje: kako mogu biti primenjeni podsticajni ekonomski mehanizmi
da bi bio obezbeen razvoj bez degradacije i zagaenja prirodnog okruenja.
Podsticaj je neto to podstie ili odvraa ljude izazivajui promenu u njihovom ponaanju. Ekonomski podsticaj je neto u ekonomskom svetu to stimulie
ljude da kanaliu svoje proizvodne i potrone aktivnosti u odreenim pravcima.
Ekonomski podsticaji se esto poistoveuju sa odreenim uslovima obrauna
materijalnog bogatstva. Ljudi su podstaknuti da se ponaaju na nain koji
obezbeuje poveanje njihovog bogatstva. Meutim, postoje i nematerijalni
podsticaji koji utiu na ljude da menjaju ekonomsko ponaanje. Primeri takvih
podsticaja mogu biti samopotovanje, elja za ouvanjem vizuelne lepote
prirodnog okruenja ili elja da se prui dobar primer drugima.
U sistemu trine ekonomije na smanjenje degradacije i zagaenja ivotne
sredine mogu biti podsticani pojedinci i domainstva, poslovne firme i ekoloka
industrija.
U veini sluajeva za prikupljanje i tretiranje komunalnog otpada plaa se
naknada ija veliina zavisi od veliine stambene povrine. Takav pristup ne
stimulie individualna domainstva da limitiraju koliinu otpada. Sistem
prikupljanja i tretiranja komunalnog otpada koji ukljuuje plaanje naknade za
svaku vreu izbaenog smea podstie smanjenje koliine otpada jer je ona
povezana sa veliinom naknade koja se mora platiti.
Podsticaji mogu biti korieni i za smanjenje degradacije i zagaenja koja
prouzrokuju industrijske i druge poslovne firme. Svaka industrijska firma posluje u
uslovima delovanja odreenog seta podsticaja u okviru kojih ona nastoji da povea profit, ako funkcionie u sistemu trine ekonomije, ili da ispuni godinji
plan, ako funkcionie u sistemu planske socijalistike privrede. Firme su motivisane da iskoriste prednosti koje im pruaju raspoloivi faktori za poboljanje
njihovih profitnih ili planskih performansi u okviru datih kriterijuma. Jedan od
naina koji one mogu izabrati je korienje usluga ivotne sredine za deponovanje

124

EKOLOKA EKONOMIJA

otpada. Razlog takvom izboru su besplatne usluge ivotne sredine. Korienje besplatnih usluga i besplatnih inputa omoguava poveanje profita. Takvo ponaanje
firmi doprinelo je prekomernom zagaenju ivotne sredine sa kojim se savremeno
drutvo danas suoava.
Jedan od naina reavanja ovog problema je pokuaj da se zagaivanje ivotne sredine zakonski uini ilegalnim. Meutim, efektivniji nain reavanja ovog
problema u sistemu trine ekonomije je projektovanje sistema koji e omoguavati firmama sticanje prednosti kroz smanjenje degradacije i zagaenja ivotne
sredine uz pomo direktinih i indirektnih ekonomskih i drugih podsticaja. Postoje
mnogi razliiti ekonomski podsticaji i problemi u njihovoj primeni, o emu e biti
vie rei u jednom od narednih poglavlja. Ovde je bitno istai da ekonomski
podsticaji moraju biti dovoljno podsticajni da motiviu donosioce ekonomskih
odluka da smanje emisije zagaenja. Sutina ovog pristupa je restruktuiranje
sistema podsticaja sa kojima se suoavaju poslovne firme i potroai na nain koji
e mobilisati njihove napore za smanjenje njihovog destruktivnog uticaja na
kvalitet ivotne sredine.
Posebno znaajno podruje primene ekonomskih podsticaja moe biti ekoloka industrija koja se bavi proizvodnjom raznih proizvoda namenjenih istraivanju, kontroli, analizi, smanjenju i uklanjanju zagaenja ivotne sredine. Ekoloka
industrija, takoe, ukljuuje firme za upravljanje otpadom i firme koje razvijaju
nove ekoloki naklonjene proizvode kao to su deterdenti bez fosfata i reciklabilni papitni proizvodi. Ekoloka industrija je oevidno neophodna ako elimo da se
efektivno uhvatimo u kotac sa svim sadanjim i buduim problemima ivotne
sredine. Podsticaji koji se odnose na ovu industriju predstavljaju vrlo vaan
predmet istraivanja ekoloke ekonomije. Uinak ove vrste podsticaja mora biti
smanjenje degradacije i zagaenja ivotne sredine. Pored toka, potrebno je
obezbediti i odgovore na pitanja kao to su: ta prouzrokuje rast i opadanje
ekoloke industrije? Kako brzo ili sporo ona reaguje na nove potrebe drutva? i
slina.

MODELIRANJE ODNOSA IZMEU PRIVREDE I

IVOTNE SREDINE

edna od najsnanijih i najzastupljenijih primena ekonomske teorije je njeno korienje za logiko objanjenje onoga to ljudi opaaju u realnom svetu. Kroz
ekonomsku analizu moemo razumeti ponaanje potroaa i firmi i njihovo odluivanje pod uticajem trinih informacija. Ista ekonomska analiza moe biti koriena za objanjenje i reavanje ekolokih problema - zato se oni deavaju i kako
bi se oni mogli reavati u sistemu trine ekonomije. Zagaenje ivotne sredine i
iscrpljivanje prirodnih resursa proizilazi iz odluka pojedinaca, domainstava i
firmi. Potronja i proizvodnja iscrpljuju Zemljine prirodne resurse. Aktivnosti proizvodnje i potronje mogu prouzrokovati degradaciju i zagaenje ivotne sredine.
Osnovne odluke koje se odnose na ekonomske aktivnosti su direktno povezane sa

EKOLOKA EKONOMIJA

125

problemima ivotne sredine. U cilju ilustracije ove povezanosti prvo emo prikazati osnovni model ekonomske aktivnosti, a potom ga proititi ukljuivanjem
odnosa izmeu ekonomskog sistema i prirodnog okruenja na primeru input-autput
modela i modela materijalnih tokova izmeu ekonomskog sistema i prirodnog
okruenja.

Osnovni model ekonomskih aktivnosti

ao osnova za objanjenje odnosa izmeu ekonomskog sistema i prirodnog

okruenja u sistemu trine ekonomije najee se koristi model krunog
toka materije koji je nastao proirenjem tradicionalnog modela toka ekonomskih
aktivnosti. Model krunog toka ekonomskih aktivnosti ilustruje robne i novane
tokove kroz trite faktora proizvodnje i trite autputa proizvodnje. Ilustracija
ovog modela data je na slici 4.2.

Potranja za dobrima i uslugama

Izdaci

TRITE
AUTPUTA

Ponuda dobara
i usluga
Prihodi

DOMAINSTVA

Dohoci
Ponuda faktora

FIRME

TRITE
FAKTORA
PROIZVODNJE

Trokovi
Potranja za
faktorima

Slika 4.2. Model krunog toka ekonomskih aktivnosti

Razmotrimo kako tokovi ekonomskih aktivnosti funkcioniu pod pretpostavkom da su svi ostali tokovi konstantni. Kretanje suprotno kazaljkama na satu
pokazuje realne ili robne tokove izmeu dva trina sektora: domainstava ili
potroaa, na jednoj strani, i firmi ili proizvoaa, na drugoj strani. Domainstva
nude resurse ili faktore proizvodnje na tritu faktora koji su potraivani od firmi
koje proizvode dobra i usluge. Firme nude proizvode i usluge na tritu autputa
koji su potraivani od domainstava ili potroaa. Kretanje u pravcu kazaljke na
satu pokazuje novane tokove. Razmena inputa na tritu faktora proizvodnje
stvara tok dohotka prema domainstvima i reprezentuje trokove proizvodnje za

126

EKOLOKA EKONOMIJA

firme. Analogno tome, novani tok preko trita autputa pokazuje kako se izdaci
domainstva za dobra i usluge transformiu u prihode firmi.
Sada se moe postaviti pitanje: kakav e uticaj na obim ekonomskih
aktivnosti, a time i na veliinu toka, imati faktori kao to su: rast stanovnitva,
tehnoloke promene, produktivnost rada, akumulacija kapitala i prirodni fenomeni
kao to je sua ili poplava? Pod pretpostavkom da su svi ostali faktori konstantni,
tehnoloki razvoj e poveati proizvodnu sposobnost privrede, a time i koliinu
robnog i novanog toka. Slino tome, poveanje stanovnitva odrazie se na
poveanje potranje za dobrima i uslugama koja e zahtevati veu proizvodnju.
Analiziranjem kako robni i novani tokovi funkcioniu i kako se veliina
jedne privrede menja, moemo upoznati osnovu funkcionisanja odreenog ekonomskog sistema i trine odnose izmeu domainstava i firmi. Smatralo se da
model toka ekonomskih aktivnosti omoguava svim privrednim subjektima da
pronau odgovore na tri kljuna pitanja koja se pred njih postavljaju: ta proizvoditi? Kako proizvoditi? i Za koga proizvoditi? Ovaj model ne ukljuuje ivotnu
stredinu. On podrazumeva da je ekonomski sistem odvojen i da ne zavisi od ekosfere. ivotna sredina je uglavnom shvaena kao neogranieni besplatni izvor
inputa i neogranieni prostor za odlaganje otpada. Pojedinim elementima Prirode i
ekosferi u celini nije data nikakva vrednost.
Prvi ozbiljniji pokuaj formulisanja celovitog ekolokog modela funkcionisanja ekonomskog sistema uinila je neoklasina ekonomska teorija. Ona je pokuala da svede nekoliko jednostavnih ideja vezanih za model opte ravnotee i da
proiri njegovu primenu na oblast ekoloke ekonomije. Njena ekonomska logika
bila je jednostavna. Ako trite daje dobre rezultate u oblasti funkcionisanja proizvodnje i potronje privatnih dobara, zato onda ne omoguiti da i ostali elementi
ljudskog blagostanja kao to su: vazduh, voda, zelene povrine i sl. ne dobiju svoju
trinu cenu. Prema njihovm shvatanju, trite bi moglo da izmeri koliko su ljudi
spremni na odricanje da bi sauvali pojedine elemente ivotne sredine.
Ostvarivanje nultog nivoa zagaenja ivotne sredine moglo bi biti vrlo atraktivan cilj prihvatljiv za sve. Meutim, ostvarivanje nultog nivoa zagaenja
zahteva ogromne trokove koje drutvo nije u mogunosti da podnese. Ekonomska
analiza zasnovana na graninim trokovima pokuala je da ponudi reenja koja bi
trebalo da pomognu utvrivanju koliine zagaenja kojoj bi trebalo teiti. O tim
reenjima bie vie rei u poglavlju 7.
Bitno je imati u vidu da model krunog toka ekonomskih aktivnosti ne
pokazuje eksplicitno meusobnu povezanost ekonomskog sistema i prirodne
ivotne sredine. U sutini, ekonomski sistemi su ljudski stvoreni podsistemi
ekosfere koji potpuno zavise od resursa i usluga koje obezbeuje Sunce i prirodni
procesi na Zemlji. Ekonomski sistem koji nije zasnovan na ovoj meuzavisnosti
smatra se neodrivim jer vodi samounitenju. Zato model funkcionisanja
ekonomskog sistema mora da ukljui i interakcione odnose sa ostalim
podsistemima i elementima ukupne ekosfere. Tako korigovani model prikazan je
na slici 4.3. koji jasno pokazuje da je funkcionisanje sistema trine ekonomije

EKOLOKA EKONOMIJA

127

ogranieno Zemljinim resursima i mogunostima ekolokih sistema i prirodnih

procesa da podnesu odreenu koliinu reziduala ekonomskog sistema.

Slika 4.3. Ekoloko pozicioniranje ekonomskog sistema

Za preciznije ilustrovanje meuzavisnosti privrede i prirodnog okruenja
neophodno je kruni tok ekonomskih aktivnosti proiriti tako da trine aktivnosti
postanu deo ire eme koju moemo nazvati emom materijalnih tokova izmeu
ekonomskog sistema i prirodnog okruenja. Ovi tokovi mogu biti ilustrovani inputautput modelom i modelom ravnotee materijalnih tokova izmeu privrede i
prirodnog okruenja. U nastavku emo razmotriti osnovne odlike ovih modela.

Input-autput model odnosa privrede i ivotne sredine

ko poemo od pretpostavke da veliina meuzavisnosti izmeu ekonomskog

sistema i ivotne sredine nije kvalitativne prirode, onda njihove meusovne
odnose moemo opisati pomou odreene input-autput tabele.70 Na slici 4.4.
ilustrovana je takva pojednostavljena input-autput tabela. Ako posmatramo
privredu kao set sektora koji proizvode za finalnu potranju (za finalnu potronju,
kapitalne investicije, izvoz i za zadovoljenje dravnih potreba) pravougaonik 1 na
slici 4.4. oznaavae meusobnu povezanost izmeu tih sektora i finalne potranje.
70

Leontief W, Environmental Repercussions and the Economic Structure: An Input-Output approach,

Review od Economics and Statistics, 1970, br. 52, str. 262 - 271.

EKOLOKA EKONOMIJA

128

Dodatno rastavljanje pravougaonika 1 moglo bi ukljuiti, na primer, one koliine

koje sektor i obezbeuje za sektor j (neposredna potranja) ili za finalnu potranju.
Autput odreenih sektora dat je u redovima, a njihovi inputi u kolonama.
Inputi
Privreda

ivotna
sredina

Privreda

ivotna
sredina

Autputi

Slika4.4. Pojednostavljeni input-autput model odnosa

izmeu privrede i ivotne sredine
Pravougaonik 2 na slici 4.4. sadri autpute sistema ivotne sredine koji se
koriste kao inputi u razliitim sektorima ekonomskog sistema (osnovni materijal,
voda, kiseonik i drugi) ili koji idu direktno u potronju bez prethodnog korienja u
proizvodnom procesu (kiseonik). Pravougaonik 3 obuhvata autput ekonomskog
sistema koji odlazi u ivotnu sredinu kao to su razne emisije iz procesa
proizvodnje i potronje. Ako zamislimo privredu podeljenu na sektore, pravougaonici 2 i 3 mogu pokazivati inpute ivotne sredine koji dolaze iz privrednih
sektora i njihovih emisija. Slino privredi i ivotna sredina moe biti ralanjena na
elemente, kao to su: zemlja, voda i vazduh da bi se pokazalo iz kojeg podsistema
ivotne sredine dolaze prirodni resursi i u koji sektor ivotne sredine odlaze
emisije. Konano, pravougaonik 4 pokazuje tokove izmeu sektora ili elemenata
ivotne sredine.
Meuzavisnost kvantitativne razmene izmeu privrede i ivotne sredine je
takve prirode da materija uzeta iz ivotne sredine mora njoj biti vraena. Prema
konceptu materijalne ravnotee, materija ne moe biti izgubljena. Meutim, potrebno je imati u vidu da materija ne moe biti vraena nazad u ivotnu sredinu u
istom vremenskom periodu u kome je uzeta. Sa akumulacijom kapitala, proizvodnjom trajnih dobara potronje i recikliranjem reziduala mogue je da materije uzete
danas iz ivotne sredine budu vraene nazad u ivotnu sredinu u nekom kasnijem
periodu.

Model materijalnih tokova izmeu privrede i ivotne sredine

odel materijalnih tokova izmeu ekonomskog sistema i ivotne sredine ili
model materijalne ravnotee ilustruje iste odnose kao i input-autput model.
On se razlikuje od modela krunog toka ekonomskih aktivnosti (slika 4.2.) po tome to pozicionira realne tokove u proirenoj emi da bi bile pokazane meusobne
veze ekonomskog sistema i prirodnog okruenja. Tako je dobijen znaajan analiti-

EKOLOKA EKONOMIJA

129

ki instrument za bolje upoznavanje i reavanje problema ivotne sredine. Na slici

4.5. ilustrovana je pojednostavljena verzija takvog modela.

Prirodno okruenje

Reciklirani ( R pr )

Osnovni
materijal (M)

Reziduali (Rp)

Odbaeni ( Rpe )

Proizvodnja Dobra (G)

Reziduali
(Rc)

Odbaeni ( Rpe )

Potronja
Reciklirani ( Rcr )

Prirodno okruenje

Slika 4.5. Materijalni tokovi izmeu privrede i prirodnog okruenja

Slika 4.5. pokazuje sloenije odnose izmeu privrede i ivotne sredine od
onih koji su ilustrovani na slici 4.1. Elemetni unutar elipse delovi su ekonomskog
sistema i oni se nalaze unutar prirodnog sistema. Privreda je u ovom sluaju podeljena samo u dva iroka segmenta: proizvodnju i potronju. Proizvodnja obuhvata
sve privredne subjekte koji uzimaju inpute iz prirodnog okruenja i transferiu ih u
dobra i usluge kao svoje autpute. Ona obuhvata i druge privredne subjekte kao to
su dravne institucije, neprofitne organizacije i subjekte koji se bave pruanjem
usluga, kao to su transportne, turistike i druge usluge. Ukratko, sve ekonomske
elemente osim potroaa.
Primarni inputi (M) koji dolaze iz prirodnog okruenja u proizvodni sektor
privednog sistema su osnovni materijali u obliku goriva, minerala, drveta i fluida
kao to su voda, nafta i gasovi razliitih tipova (prirodni gas, kiseonik i drugi). Sva
dobra i usluge kao autput proizvodnje (G) izvedeni su iz materijala uz korienje
odgovarajuih energetskih inputa. Proizvedena dobra i usluge odlaze u potronju.
Neke inpute iz prirodnog okruenja potroai koriste direktno bez posredovanja
proizvodnje. To moe biti sluaj sa vodom, ogrevnim drvetom i nekim drugim
dobrima prirodne sredine koja potroai mogu koristiti direktno. Ali, zbog potrebe
da model bude pojednostavljen, ovi tokovi nisu posebno nacrtani na slici 4.5. U

130

EKOLOKA EKONOMIJA

ovom sluaju moemo podrazumevati da su proizvoai i potroai isti privredni

subjekti. U proizvodnji i potronji stvaraju se reziduali koji mogu biti delom
reciklirani i ponovo vraeni u proizvodnju, a delom odbaeni ili emitovani u
prirodno okruenje.
Posmatrano sa isto fizikog stanovita slika 4.5. pokazuje materijale i
energiju koja je uzeta iz prirodnog okruenja i reziduale koji se odbacuju i vraaju
nazad u prirodno okruenje. Prvi zakon termodinamike upuuje da materijal i
energija ne mogu biti ni stvarani ni uniteni. Primena ovog zakona na situaciju
ilustrovanu slikom 4.5. znaila bi da tokovi materijala i energije iz prirodnog
okruenja u proizvodnju i potronju moraju biti, dugorono gledano, jednaki toku
rezidualna iz ekonomskog sistema u ivotnu sredinu. Izraeno simbolima sa slike
4.5. mogli bismo napisati:
e
e
M = R p Rc .
Tokom vremena svi iskorieni materijali i energija postaju reziduali koji se
vraaju u prorodno okruenje. Neki materijali to ostvaruju u kratkom roku, kao to
je otpadni materijal u procesu proizvodnje. Ostali inputi se prvo transformiu u dobra i postaju reziduali tek nakon zavretka procesa njihovog korienja. Sa ovog
stanovita reziduali poprimaju razliite forme. ak i kada se recikliraju, ili kada
slue za ponovno korienje, oni se vraaju u prirodno okruenje. Recikliranje i
ponovno korienje samo privremeno odlae izbacivanje reziduala u okruenje.
Drugim reima, u dugom roku svi reziduali zavravaju kao otpad.
Polazei od toga da materija i energija ne mogu biti uniteni, moe se pogreno shvatiti da se materijalni tokovi izmeu privrede i prirodnog okruenja mogu
odvijati veito. Meutim, drugi zakon termodinamike upuuje da kapacitet prirode
za konvertovanje materije i energije nije bezgranian. U toku konverzije energije
jedan deo postaje neupotrebljiv. On realno postoji ali nije vie na raspolaganju za
korienje u drugim procesima. Prema tome, osnovni proces od kojeg zavise ekonomske aktivnosti je konaan. Postoje indikacije da se mogu dostii limiti u korienju mnogih prirodnih resursa ako budu realizovani postojei i projektovani
trendovi ekonomskog rasta. Drugi zakon termodinamike prua znaajne
informacije drutvu za uspenije reavanje aktuelnih ekolokih problema. Prvo,
drutvo mora znati da svaki prirodni resurs upotrebljen u ekonomskom sistemu
mora zavriti kao rezidual koji moe potencijalno degradirati ili zagaditi ivotnu
sredinu. Proces moe biti samo odugovlaen, ali ne i zaustavljen. Drugo,
sposobnost prirode da konvertuje resurse u druge oblike materije i energije je
ograniena. Uzete zajedno, ove dve tvrdnje obezbeuju bolje razumevanje
perspektive problema ivotne sredine i znaaj veza izmeu ekonomskih aktivnosti i
prirodnog okruenja.
Sa rastom ekonomskog sistema moe biti zadrana odreena proporcija korienja prirodnih inputa tako da obim korienja prirodnih resursa raste sa veliinom ekonomskog sistema - sa poveanjem populacije, akumulacije kapitalnih
dobara i drugih dimenzija ekonomskog sistema. Kada bi ekonomski sistem prestao
da raste onda bi prirodni inputi mogli biti najpodesnije rasporeeni. Ve smo

EKOLOKA EKONOMIJA

131

naglasili da recikliranje moe samo da odloi izbacivanje reziduala ekonomskog

sistema u prirodno okruenje. Ali i reciliranje nikad ne moe biti savreno, svaki
ciklus mora izgubiti odreenu proporciju reciliranog materijala. Prema tome,
jednaina materijalne ravnotee mora biti primenjena na dugi period. To znai,
ukoliko ljudi ele da smanje koliinu izbaenih reziduala u prirodno okruenje, oni
moraju smanjiti koliinu osnovnog materijala koju ekonomski sistem uzima iz
prirodnog okruenja. Ovu opciju moemo jasnije sagledati ako u prethodnoj
formuli izvrimo zamenu za M:

R pe Rce M G R p R pr Rcr .
To znai da je koliina osnovnog materijala uzeta iz prirodnog okruenja
(M) jednaka autputu (G) uveanom za reziduale proizvodnje (Rp) i umanjenom za
koliinu recikliranih reziduala proizvodnje ( R pr ) i potronje ( Rcr ). Postoje tri
naina za smanjenje koliine osnovnog materija (M), odnosno koliine izbaenih
reziduala u ivotnu sredinu:
1. smanjenje koliine autputa (G)
2. smanjenje reziduala proizvodnje (Rp) i
3. poveanje koliine recikliranih reziduala iz proizvodnje i potronje (
R pr Rcr ).
Smanjenje autputa. Pod pretpostavkom da su ostali tokovi nepromenjeni,
koliina uzetog materijala iz prirodnog okruenja moe biti smanjena ako bude
smanjena koliina proizvedenih dobara i usluga. Mnogi ljudi smatraju da je najbolji i najbri put za dugorono reenje problema degradacije ivotne sredine smanjenje autputa, ili zaustavljanje njegove stope rasta. To bi moglo prouzrokovati
sline promene u koliini izbaenih reziduala. Drugi ljudi vide postizanje takvog
cilja ostvarivanjem nultog rasta populacije.71
Sporiji rast, ili odravanje nepromenjenog broja stanovnika, moe olakati
kontrolu uticaja na ivotnu sredinu, ali ne moe osigurati ovu kontrolu iz dva razloga. Prvo, nepromenjen broj stanovnika moe ekonomski rasti i time poveavati
potranju za osnovnim materijalima i energijom iz prirodnog okruenja. Drugo,
uticaj na ivotnu sredinu moe biti dugoroan i kumulativan tako da nepromenjen
broj stanovnika moe degradirati ivotnu sredinu. Ipak, nesporna je injenica da
rast ljudske populacije moe esto da pogora uticaje ekonomskog sistema na ivotnu sredinu. Na primer, u razvijenim zemljama u poslednje dve decenije ostvareno je drastino smanjenje emisije zagaenja po jednom automobilu zahvaljujui
primeni novih tehnologija i poboljanoj kontroli, ali je porast broja automobila na
putevima doprineo poveanju ukupne emisije zagaenja iz automobila.
Smanjenje reziduala proizvodnje. Drugi nain smanjenja koliine osnovnog
materijala (M) je smanjenje reziduala proizvodnje. Pod pretpostvkom da su ostali
tokovi konstantni, to znai smanjenje koliine reziduala u proizvodnji datog obima
71

Herman E Daly: Steady State Economics, Second Edition with New Essays, Island Press,
Washington, D.C., 1991.

132

EKOLOKA EKONOMIJA

autputa. To se moe postii otkrivanjem i prilagoavanjem novih tehnologija i

aplikacija koje omoguavaju stvaranje manje koliine reziduala po jedinici
proizvedenog autputa. To se esto naziva rezidualnim intezitetom proizvodnje.72
Smanjenje koliine reziduala proizvodnje moe biti ostvareno i promenom
strukture autputa. Autput ekonomskog sistema obuhvata veliki broj razliitih
proizvoda i usluga iji proces proizvodnje prouzrokuje razliite emisije reziduala.
Smanjenje ukupne koliine reziduala moe biti ostvareno smanjenjem uea u
ukupnom autputu proizvoda i usluga sa velikom emisijom reziduala i poveanjem
uea proizvoda i usluga sa malim emisijama reziduala. Strukturne promene u
modernim privredama, koje se ogledaju u pomeranju od privreda sa pretenim
ueem proizvodnje ka privredama sa pretenim ueem sektora usluga,
predstavljaju odreeni korak u tom pravcu. Poveanje uea informatikog
sektora je druga promena u strukturi autputa koja moe doprineti smanjenju
ukupne koliine reziduala.
Recilklaa reziduala proizvodnje i potronje. Poveanje koliine recikliranih
reziduala proizvodnje i potronje vodi smanjenju koliine osnovnog materijala
uzetog iz prirodnog okruenja i smanjenju koliine izbaenih reziduala u ivotnu
sredinu. Glavna uloga recikliranja je zamena ulaznog toka osnovnog materijala iz
prirodnog okruenja tokovima recikliranih reziduala iz proizvodnje i potronje. Na
taj nain moe biti smanjena koliina osnovnog materijala (M) uzetog iz prirodnog
okruenja i koliina reziduala izbaena u prirodno okruenje ( Rpe Rce ) uz zadravanje istog nivoa autputa (G). U privredama razvijenih zemalja recikliranje prua
velike mogunosti za smanjenje tokova otpada. Meutim, potrebno je imati u vidu
da recikliranje ne moe nikad biti savreno. Proizvodni proces esto menja fiziku
strukturu materijalnih inputa stvarajui time tekoe za njihovo ponovno korienje ili recikliranje. Konverzija energetskih materijala onemoguava povratak ovog
materijala u proces proizvodnje. Konano, sam proces reciklae moe stvarati reziduale. Ipak, istraivanje materijala i razvoj novih tehnologija mogu doprineti
otkriu novih i podesnijih naina recikliranja.73

POVEZANOST EMISIJA, KVALITETA AMBIJENTA I

TETA U IVOTNOJ SREDINI
azumevanje odnosa izmeu privrede i ivotne sredine je veoma znaajno za
smanjenje teta prouzrokovanih izbacivanjem reziduala proizvodnje i potronje. Smanjenje ukupne koliine ovih reziduala vodi ka postizanju tog cilja. Uzrono posledine veze izmeu emisija zagaenja, kvaliteta ambijenta i teta u ivotnoj sredini prikazane su na slici 4.6.

R
72

Barry C. Field: Environmental Economics: An Introduction, McGraw-Hill, Inc., New York, 1994.
str. 26 - 27.
73
Scott J. C. and Janet M. T, Environmental Economics and Management: Theory, Policy and
Applications, Richard D. Irwin, London, 1996. str. 7 - 8.

EKOLOKA EKONOMIJA

Izvor 1
Inputi, tehnologije
i proizvodi

Izvor 2
Inputi, tehnologije
i proizvodi

Proizvodnja
ili potronja

Proizvodnja
ili potronja

Recikliranje
Reziduala

Recikliranje
Reziduala

Emisije
(Vreme, vrsta)

Emisije
(Vreme, vrsta)

Voda

Vazduh

133

Zemljite

Fiziki, hemijski, hidroloki

i meteoroloki procesi
Kvalitet ambijenta
(vode, vazduha, zemljita)
Izloenost ivih i neivih sistema,
osetljivost i vrednosti
TETE U IVOJ I NEIVOJ
PRIRODNOJ SREDINI

Slika 4.6. Emisije, kvalitet ambijenta i tete u ivotnoj sredini

Emisije proizvode promene u nivou kvaliteta ivotne sredine koje prouzrokuju tete ljudskim i ostalim ivim biima. Na slici 4.6 prikazana su dva izvora
emisija koji mogu biti firme, dravne institucije ili potroai. Izvori koriste razliite inpute i ekonomska dobra i razliite tipove tehnologija proizvodnje i potronje.
Proizvodnja i potronja stvaraju reziduale koji mogu biti tretirani na razliite naine. Neki mogu biti reciklirani i vraeni nazad u proizvodnju. Drugi mogu biti

134

EKOLOKA EKONOMIJA

tretirani u raznim procesima za fiziku ili hemijsku transformaciju da bi bili manje

tetni nakon emitovanja.
Sve emisije odlaze u jedan ili vie medija ivotne sredine: vodu, vazduh i/ili
zemljite. Izmeu medija ivotne sredine postoji veliki stepen meusobne povezanosti. Za datu ukupnu koliinu emitovanih reziduala, smanjenje koliine reziduala
koja odlazi u jedan medij ivotne sredine mora poveati koliinu reziduala koja
odlazi u druge medije. Na primer, ako izdvojimo sumpordioksid iz gasova koje
emituje termoelektrana neemo time unititi sumporno jedinjenje. Ono e zavriti u
sumporastoj kiselini od koje se moramo osloboditi na neki drugi nain: odlaganjem
u zemlju ili upotrebom u proizvodnji nekih proizvoda gde e opet zavriti kao
rezidual.
Tokovi emisija koji dolaze iz dva razliita izvora udruuju se nakon emisije
u jedan tok. U realnom svetu ovo meanje emisija moe biti potpuno, kao u sluaju dve fabrike lesonita koje isputaju otpadne vode u istu reku na istoj lokaciji. Nekoliko kilometara nizvodno nemogue je diferencirati izvore zagaenja. Slino je i
sa emisijom zagaenja koje emituje nekoliko desetina hiljada automobila ulicama
istog grada. Suprotno tome, ukoliko se termoelektrana nalazi u neposrednoj blizini
grada, ona e biti odgovornija za pogoranje kvaliteta vazduha u gradu od drugih
aerozagaivaa koji su udaljeni.
Meanje emisija je vrlo krupan problem koji oteava unapreenje kvaliteta
ambijenta i kontrolu izvora zagaenja. Kada je u pitanju samo jedan izvor emisije
onda je reavanje problema kontrole i unapreenja kvaliteta ambijenta
jednostavnije i efikasnije. Kod viestrukih izvora emisije zagaenja odgovornost
postaje manje jasna. Tada se moe samo ustanoviti koliko bi trebalo smanjiti
ukupnu emisiju, ali je nemogue izvriti korektnu distribuciju tog smanjenja na
razliite izvore. Osim toga, svaki izvor je ekonomski motivisan da nametne ili
prelije drugima vee uee u smanjuju ukupne emisije.
Kada je odreeni rezidual datog kvaliteta i kvantiteta emitovan u odreeni
medijum ivotne sredine tada e fiziki, hemijski, bioloki, meteoroloki i drugi
prirodni procesi odrediti kako e on uticati na nivo kvaliteta ambijenta. Na primer,
vetar i temperaturni uslovi odredie kako e emitovani rezidual u vazduh uticati na
ljude u bliem i daljem susedstvu. Poto meteoroloki uslovi mogu varirati iz dana
u dan, isti nivo emisije moe proizvesti razliite nivoe kvaliteta ambijenta ivotne
sredine u razliitim vremenskim periodima. Reavanje ovih i slinih problema mogu da olakaju nauke o ivotnoj sredini modeliranjem manifestacije pojedinih
prirodnih fenomena u odreenim ambijentima ivotne sredine.
Dati set ambijentalnih uslova, u zavisnosti od izloenosti ivih i neivih sistema uticaju i od osetljivosti ovih sistema na variranje uslova ivotne sredine,
odredie obim teta u ivoj i neivoj prirodnoj sredini. Konano, tete u ivotnoj
sredini povezane su i sa ljudskim vrednostima. Ljudska bia nemaju amorfne preferencije prema moguim ishodima interakcije izmeu ekonomskog sistema i njihove ivotne sredine. Neke ishode oni vie vrednuju od drugih. Zato je za efektivnije

EKOLOKA EKONOMIJA

135

reavanje ekolokih problema neophodno utvrditi, pored ostalog, i relativne vrednosti koje ljudi pridaju razliitim ishodima u ivotnoj sredini.

VRSTE ZAGAUJUIH MATERIJA

noge znaajne degradacije ivotne sredine nisu prouzrokovane izbacivanjem reziduala. Korienje zemljinih povrina za lokaciju stambenih i komercijalnih zgrada i javnih i infrastrukturnih objekata vodi unitavanju njegove
ekoloke vrednosti. Ostala korienja zemljita, kao to su sea uma ili vaenje
rude, mogu takoe voditi znaajnom degradiranju ivotne sredine. Meutim, nau
panju emo u nastavku ovog poglavlja i dalje usredsrediti na karakteristike zagaenja ivotne sredine koje su povezane sa izbacivanjem reziduala.
Posmatrano sa fizikog aspekta, reziduali procesa proizvodnje i potronje
sastoje se od razliitih vrsta materijala i energije. Oni se izbacuju u tri medija ivotne sredine: vazduh, vodu i zemljite. Za potrebe analize ekolokih problema
esto je neophodno razlikovati razliite tipove zagaujuih materija prema faktorima koji u najveoj meri predodreuju njihov ekonomski status. Sa tog stanovita
moemo razlikovati etiri vrste klasifikacija zagaujuih materija:
1. kumulativne i nekumulativne zagaujue materije
2. zagaujue materije lokalnog, regionalnog i globalnog uticaja
3. zagaujue materije iz lako prepoznatljivih i neprepoznatljivih izvora
emisije
4. zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija
U nastavku emo kratko razmotriti osnovnu svrhu i karakteristike svake
klasifikacije posebno.

Kumulativne i nekumulativne zagaujue materije

edna od vanih informacija za projektovanje preventivne zatite ivotne sredine jeste da li se zagaujue materije kumuliraju tokom vremena ili tee razreivanju i nestajanju putem transformacije u bezopasne materije ili koncentracije
odmah nakon emitovanja. Tipian primer neakumulativnog zagaenja je buka. Ona
postoji dok njen izvor funkcionie. Kumulativne zagaujue materije mogu ostati u
ivotnoj sredini dugo u skoro istoj koliini u kojoj su emitovane. Tipian primer
kumulativnog zagaenja je radioaktivni otpad ili plastika. Mnoge hemikalije takoe
spadaju u kumulativne zagaujue materije.
Izmeu navedena dva ekstremna sluaja postoje mnoge razliite zagaujue
materije koje se u ivotnoj sredini kumuliraju u manjem ili veem obimu. Tipian
primer mogu biti organske materije emitovane u vodene tokove ili povrinske akumulacije. Takve materije se pod uticajem prirodnih hemijskih i biolokih procesa
razlau na svoje sastavne elemente koji su bezopasni. Reni tokovi i povrinske
vodene akumulacije imaju prirodni asimilativni kapacitet koji im omoguava da
prihvate otpadne organske materije i da ih uine manje tetnim. Sve dok
asimilativna sposobnost renog toka nije prekoraena, reka se moe koristiti za

136

EKOLOKA EKONOMIJA

izbacivanje organskih zagaujuih materija jer se kvalitet vodotoka moe vratiti na

normalan nivo za nekoliko dana ili nedelja nakon emisije. Ako emisije zagaenja
prekorae asimilativni kapacitet ivotne sredine doi e do pojave procesa akumuliranja zagaenja. Na primer, Zemljina atmosfera imala je odreeni kapacitet
apsorbovanja CO2 sve dok taj kapacitet nije prekoraen emisijama. U osnovi CO2
nije kumulativna zagaujua materija, ali je zbog emitovanih koliina koje premauju apsorpcioni kapacitet Zemljine atmosfere ostvaren proces njegovog
kumuliranja koji moe dovesti do klimatskih promena i pojave drugih globalnih
ekolokih problema.
Nezavisno od toga da li su zagaujue materije kumulativne ili
nekumulativne, neophodno je utvrditi visinu tete koju one prouzrokuju u ivotnoj
sredini i vrednost tete staviti u odnos trokovima smanjenja emisije. Ostvarivanje
ovog zadatka je mnogo tee za kumulativne nego za nekumulativne zagaujue
materije. Na slici 4.7 prikazana su dva grafikona. Na grafikonu a) linija zagaenja
polazi od koordinatnog poetka pokazujui da su tekue koncentracije zagaenja u
ambijentu proporcionalne tekuim emisijama. Drugim reima, koncentracije
zagaenja u ambijentu su funkcija tekuih emisija. Smanjenje emisija na nulti nivo
rezultirae u nultoj koncentraciji zagaenja.

Slika 4.7. Odnos sadanjih emisija i koncentracije zagaenja u ambijentu

Meutim, kod kumulativnih zagaujuih materija odnosi izmeu emisija i
koncentracije zagaenja u ambijentu su mnogo kompleksniji. Sadanje emisije se
kumuliraju i dodaju na ve postojeu zalihu zagaenja. Dananje emisjije mogu
prouzrokovati tetu ne samo danas, nego i u budunosti. to znai da sadanji kvali-

EKOLOKA EKONOMIJA

137

tet ambijenta ivotne sredine moe biti pod malim uticajem sadanjih emisija. Na
grafikonu b) linija zagaenja poinje od vertikalne ose iznad koordinatnog poetka
i ima manji nagib od prethodne. Smanjenje sadanjih emisija imae mali uticaj na
sadanju koncentraciju zagaenja u ambijentu. Ako sadanje emisije budu smanjene na nulti nivo, kvalitet ambijenta e i dalje biti pogoran zbog kumulativnog
uticaja ranijih emisija.
injenica da se odreene zagaujue materije kumuliraju u ivotnoj sredini
tokom vremena pokazuje da ne bi trebalo direktno povezivati sadanje emisije sa
sadanjim tetama u ivotnoj sredini. To prouzrokuje brojne i razliite implikacije
koje za ekoloku ekonomiju predstavljaju problem koji nije jednostavan za reavanje. Kada postoji dovoljno vremena za intervenisanje izmeu emisija i teta u ivotnoj sredini, onda je mnogo tee izolovati njihov uzrono-posledini odnos. To,
takoe, moe oteavati usredsreivanje panje na tete koje su posledica sadanjih
emisija zbog toga to one mogu imati slabu vezu sa sadanjim nivoom kvaliteta
ambijenta ivotne sredine. Kumulativne zagaujue materije po definiciji prouzrokuju budue tete. Ljudi pokazuju manju spremnost da utiu na budue dogaaje i
da se danas uhvate u kotac sa njima.

Zagaujue materije lokalnog, regionalnog i globalnog uticaja

misije nekih zagaujuih materija imaju uticaja na kvalitet samo lokalne ivotne sredine, dok druge mogu imati uticaj na ire regione ili ak na globalnu
ivotnu sredinu. Buka i degradacija pejzaa su po svom uticaju lokalna zagaenja.
Ona su najee opaena kao tetna od relativno male grupe ljudi na ogranienom
regionalnom prostoru. Oznaavanje buke i degradacije pejzaa lokalnim zagaenjima izvreno je na osnovu rasprostranjenosti uticaja zagaujuih materija iz
odreenog izvora imisije, a ne na osnovu znaaja koji ova zagaenja imaju za
odreenu zemlju ili svet u celini.
Neke zagaujue materije imaju rasprostranjen uticaj na ire regione ili na
globalnu ivotnu sredinu. Kisele padavine su iri regionalni ekoloki problem emisije u jednoj zemlji utiu na druge zemlje ili regione. Emisije hlorofuorugljenika iz razliitih zemalja prouzrokuju hemijske promene u Zemljinoj atmosferi
poznate kao troenje ozonskog omotaa. Ove promene predstavljaju jedan od najveih globalnih problema ivotne sredine.
Pri ostalim nepromenjenim uslovima, lokalni problemi ivotne sredine su
laki za reavanje od regionalnih ili nacionalnih, a ovi laki za upravljanje od globalnih problema. Ako ovek koristi neko fosilno gorivo za zagrevanje svoje kue,
on e zagaivati vazduh u svom susedstvu. Za takve probleme lokalnog zagaenja
ljudi mogu sami nai reenja, ili traiti od lokalnih institucija da uvedu odreena
reenja. Ali, ako ljudi prouzrokuju odreena zagaenja koja se ire na velike razdaljine i koja se kombinuju sa drugim zagaenjima, onda e pronalaenje podesnih
reenja biti mnogo tee. Unutar istog politikog sistema ljudi mogu traiti od odreenih institucija da sprovedu odreena reenja. U poslednje vreme suoeni smo sa
poveanim mnogim meunarodnim i globalnim ekolokim problemima. ovean-

138

EKOLOKA EKONOMIJA

stvo se jo uvek nalazi vrlo daleko od efektivnih reenja za globalne ekoloke probleme zbog toga to je egzaktno utvrivanje njihovog uticaja jo uvek oteano i to
se formiranje neophodnih meunarodnih institucija nalazi na poetku.

Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih

i neprepoznatljivih izvora
zvori zagaenja ivotne sredine mogu biti diferencirani sa stanovita lakoe
njihovog identifikovanja na osnovu zagaujuih materija koje emituju. Mesta na
kojima emisije sumpordioksida naputaju velike termoelektrane mogue je vrlo
lako identifikovati - to su dimnjaci termoelektrane. Gradski kanalizacioni sistem ili
gradsko postrojenje za preiavanje otpadnih voda ima samo jednu ili nekoliko
odgovnih cevi iz kojih se zagaena voda izbacuje u odreeni recipijent - reku, jezero ili more. Zagaenja emitovana iz ovakvih i slinih izvora nazivana su zagaujuim materijama iz lako prepoznatljivih izvora.
Meutim, postoje mnoge zagaujue materije za koje nije mogue precizno
identifikovanje izvora emitovanja. Poljoprivredne hemikalije, na primer, esto
dolaze u zemljite na disperzivan i difuzan nain i ne potiu samo iz jednog izvora
emisije. Takva i slina zagaenja nazvna su zagaujuim materijama iz neprepoznatljivih izvora ili izvora koje nije lako identifikovati. Urbani smog i zagaeni
veliki vodotokovi u ijim slivovima se nalaze mnogi gradovi i industrijski zagaivai mogu biti primeri zagaenja koja su nastala emitovanjem iz vie razliitih
izvora ije se zagaujue materije ne mogu precizno razgraniiti.
Razume se, reavanje problema zagaenja ivotne sredine koje nastaje emitovanjem zagaujuih materija iz jednog izvora je mnogo lake od reavnja
problema zagaenja koje nastaje emitovanjem iz razliitih izvora. Emisije iz
jednog prepoznatljivog izvora mogu biti lake merene i kontrolisane i efektnije
prouavane sa stanovita povezanosti emisija i teta u ivotnoj sredini. Takoe,
lake je razviti i sprovoditi politiku zatite ivotne sredine od ove vrste zagaenja.

Zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija

zvori zagaenja kao to su temoelektrane na ugalj ili postrojenja za tretiranje
komunalnog otpada imaju manje ili vie kontinuirane emisije zagaujuih
materija. Termocentrale i toplane na ugalj su projektovane da funkcioniu
kontinuirano, mada obim i intezitet njihovog rada moe varirati dnevno, nedeljno
ili sezonski. Zbog toga to su emisije iz ovih izvora manje ili vie kontinuirane
vano je efektno upravljati obimom i intezitetom emitovanja zagaujuih materija.
U takvim sluajvima mogue je vriti neposredno uporeivanje programa kontrole
i obima ostvarenih emisija. injenica da su emisije zagaujuih materija
kontinuirane ne znai da i tete u ivotnoj sredini moraju biti kontinuirane.
Meteoroloki i hidroloki uslovi i dogaaji mogu uticati da kontinuirane emisije
prouzrokuju neoekivane tete. Meutim, programe kontrole je mogue mnogo
lake sprovesti kada stepen fluktuacije emisije nije veliki.

EKOLOKA EKONOMIJA

139

Mnoge zagaujue materije mogu biti emitovane u ivotnu sredinu kao

epizodne. Tipian primer takvih emisija su havarijska izlivanja nafte ili hemikalija.
Za takve sluajeve vano je razviti sistem upravljanja koji e moi reducirati verovatnou havarijskih emitoranja zagaujuih materija u ivotnu sredinu. Za epizodne emisije nije mogue utvrditi adekvatne pokazatelje i sistem monitoringa, bar ne
u kratkom roku. Ako je funkcionisanje nekog sistema povezano sa verovatnoom
nastanka velikog obima tete u budunosti, moramo se suoiti sa problemom
upravljanja rizikom. Za merenje verovatnoe nastanka odreene epizodne emisije
mogu se koristiti podaci o stvarnim dogaajima u duem prethodnom periodu ili
procene na osnovu ininjerijskih podataka i naunih informacija. Za uspeno
upravljanje rizikom neophodno je unapred utvrditi koliki stepen osiguranja se eli
obezbediti od moguih epizodnih emisija odreenih zagaujuih materija.

KRATKORINA I DUGORONA PERSPEKTIVA ODNOSA

PRIVREDE I PRIRODNOG OKRUENJA

oveana zainteresovanost za ishode ekonomskog rasta i funkcionisanja ekonomskog sistema nastala je jo u periodu indistrijske revolucije, dok je zainteresovanost za reavanje ekolokih problema poveana tek pre dvadeset godina. Za
ubrzanje ekonomskog razvoja posebno su zainteresovane zemlje u razvoju jer je to
jedini nain za reavanje problema ekonomskog raskoraka izmeu njih i razvijenih
privreda. Poto je ekonomski razvoj dugorona promena, neophodno je razmotriti
interakcione odnose izmeu privrede i prirodnog okruenja sa stanovita dugog i
kratkog roka.
Najnovija istraivanja u ovom domenu pokazala su da zemlje u razvoju nisu
u stanju obezbediti u kratkom roku visok nivo kvaliteta ivotne sredine.74 Situacija
u kojoj se nalaze zemlje u razvoju moe najbolje biti objanjena pomou krive
proizvodnih mogunosti prikazane na slici 4.8. Trina dobra na slici 4.8. oznaavaju konvencionalna dobra i usluge koje se proizvode i distribuiraju preko trita.
Kriva proizvodnih mogunosti A reprezentuje privredu razvijene zemlje, a kriva B
privredu zemlje u razvoju. Zbog preterane eksploatacije prirodnih resursa,
populacionog pritiska i manje tehnoloke razvijenosti kriva proizvodnih
mogunosti B lei ispod i levo od krive A. Da bi zemlje u razvoju mogle u
postojeem sistemu meunarodnih ekonomskih odnosa ostvariti vei nivo
novanog dohotka od trinih dobara i usluga, one moraju biti spremne prihvatiti
nie nivoe kvaliteta ivotne sredine. Na primer, da bi zemlja u razvoju mogla
ostvariti nivo trinog autputa C1, ona mora prihvatiti kvalitet ivotne sredine E2.
Razvijena zemlja moe imati trini autput C1 sa mnogo veim nivoom kvaliteta
ivotne sredine - E1. Zemlje u razvoju ne mogu ostvariti visok nivo kvaliteta
ivotne sredine kao razvijene zbog toga to poveanje kvaliteta ivotne sredine u
74

Rice, R. E., Gullison, R. E. and Reid, J. W, Can sustainable management save tropical forests?
Scientific American, 1997, br. 276 (4), str. 34 - 39.

140

EKOLOKA EKONOMIJA

kratkom roku u postojeem meunarodnom ekonomskom poretku donosi zemljama

u razvoju nie novane dohotke i smanjenu sposobnost pomoi stanovnitvu.

Slika 4.8. Krive proizvodnih mogunosti razvijenih privreda

i privreda zemalja u razvoju
Kriva proizvodnih mogunosti bazira na pretpostavci da su trina dobra i
dobra ivotne sredine supstituti. Preduzimanje napora za smanjenje zagaenja i degradacije ivotne sredine vodi smanjenju novanog dohotka. Veina zemlja u
razvoju zavisi od primarne proizvodnje kao to je poljoprivreda i ekstraktivna
industrija. Zbog toga je degradacija ivotne sredine destruktivnija u zemljama u
razvoju. Ekoloki ishodi takve degradacije su povezani sa smanjenjem budue
produktivnosti prirodnih resursa od kojih mnogi ljudi direktno zavise. U razvijenim
privredama kvalitet ivotne sredine primarno zavisi od zdravstvenih uslova i
estetskog izgleda ivotne sredine. Zbog toga moemo rei da su trina dobra i
dobra ivo-tne sredine sa stanovita kratkog roka vie komplementi nego supstituti.
Meutim, ekonomski razvoj je dugorona promena na koju se ne mogu
primeniti navedeni statiki argumenti. Normalno je oekivati da e u dugom roku
ekonomski razvoj pomeriti krivu proizvodnih mogunosti u desno i navie. Sa razvojem privreda postaje manje vezana za prirodne resurse. Primena manje zagaujuih tehnologija i pomeranje krive proizvodnih mogunosti u desno i navie
doprinosi unapreenju mogunosti razmene izmeu trinog autputa i kvaliteta
ivo-tne sredine. To omoguava zemljama u razvoju da posvete vee resurse
unapree-nju kvaliteta ivotne sredine. U dugom roku zemlje u razvoju mogu
unapreenjem tehnologije smanjivati negativne ekoloke ishode, a razvijene zemlje
smanjivati uee visokozagaujuih industrija u ostvarenom ukupnom autputu.

EKOLOKA EKONOMIJA

141

Poglavlje

EKOLOKI ISHODI
EKONOMSKOG RAZVOJA
Jednostrani ekonomski rast dovodi do poveanja elja, a
ne do poveanja sree.
Indira Gandi

KLASIFIKACIJA EKOLOKIH ISHODA

koloki ishodi ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja mogu biti razmatrani sa razliitih aspekata i klasifikovani na razliite naine. Tako, na primer,
prema poeljnosti njihovog uticaja na ekoloku ravnoteu i kvalitet ivotne sredine
moemo razlikovati pozitivne (poeljne) i negativne (nepoeljne) ishode. Prema
izvorima zagaenja moemo razlikovati ishode sagorevanja fosilnih goriva, ishode
proizvodnje nuklearne energije, ishode korienja hemikalija u poljoprivrednoj
proizvodnji i ishode drugih izvora. Prema medijima zagaenja moemo razlikovati
ishode zagaenja vazduha i atmosfere, ishode zagaenja vode, ishode zagaenja
zemljita i ishode zagaenja drugih medija. Prema vrstama globalnih problema
koje prouzrokuju moemo razlikovati ishode zagaenja ivotne sredine, ishode
iscrpljivanja prirodnih resursa i ishode smanjenja poljoprivrednih povrina.
Za uspenije kreiranje dugorono odrivog ekonomskog razvoja veliki znaaj ima bolje poznavanje ekolokih ishoda ekonomskog razvoja posmatranih sa
stanovita aktuelnih globalnih, regionalnih i lokalnih ekolokih problema. To su
sledei ishodi:
A) globalni:
1. klimatske promene
2. smanjenje ozonskog omotaa
3. smanjnje bioloke raznovrsnosti.
B) regionalni i lokalni:
1. kisele padavine
2. hemikalije
3. promet opasnog otpada

142

EKOLOKA EKONOMIJA

4. smanjenje obradivih povrina i degradacija tla.

Navedeni ekoloki ishodi ekonomskog razvoja imaju rastui meunarodni
znaaj i povezani su sa nastojanjem da se pronau globalna reenja koja mogu pomoi da se njihovi negativni efekti izbegnu ili ublae. Zbog izuzetno krupnih povratnih socijalnih, ekonomskih i politikih implikacija, koje oni imaju za budui
razvoj, i zbog velikog znaaja koji ima razumevanje navedenih ishoda za njihovo
eliminisanje ili ublaavanje, u nastavku su dati krai osvrti na njih.

GLOBALNI EKOLOKI ISHODI

Klimatske promene

udue klimatske promene dovode se u vezu sa poveanjem koncentracije ugljendioksida u atmosferi. Kao posledica sagorevanja fosilnih goriva i krenja
uma dolazi do poveanja koncentracije ugljendioksida u atmosferi koji prouzrokuje poveanje temperature na Zemlji. To moe dovesti do takvih klimatskih promena u narednom stoleu koje mogu izazvati znaajna fizika, ekonomska i
socijalna pomeranja u globalnim razmerama.75 Svako dupliranje koliine
ugljendioksida u atmosferi moglo bi da povea prosene godinje globalne
temperature povrine zemlje za 2 - 3C, a u severnoj polarnoj oblasti u vreme zime
ak za 7 - 10C.
Ugljendioksid sakuplja toplotnu radijaciju sa povrine Zemlje i spreava
njeno rasturanje u kosmos. Procenjuje se da je u proteklom veku koncentracija
ugljendioksida poveana za 15%, pre svega zbog sagorevanja fosilnih goriva i
krenja uma. U zavisnosti od poveanja sagorevanja fosilnih goriva i u zavisnosti
od poveanja krenja uma moglo bi se oekivati dupliranje koncentracije
ugljendioksida u atmosferi do sredine narednog stolea.76
Poveanje temperature na povrini zemlje u navedenim razmerama moe da
prouzrokuje mnoge promene, meu kojima su, sa stanovita ekonomskog razvoja,
najznaajnije:
promene u emama padavina
geografska pomeranja od podruja pogodnih za proizvodnju hrane prema
pustinjskim podrujima
poveanje nivoa mora i okeana zbog topljenja polarnog leda
promene u zalihama riba, uma i vode za pie.
U zavisnosti od veliine navedenih promena i od duine vremena u kome e
se one dogoditi ostvarie se i jaina njihovog uticaja na socijalni, ekonomski i politiki sistem. Pored toga, poveanje temperature povrine zemlje direktno e
uticati na poljoprivredne useve i biosferu. Moe se oekivati poveanje efikasnosti
fotosinteze. Ali, poto razliite biljke reaguju na poveanje ugljendioksida u atmo75

Hansen J. et al, Climate Impact of Increasing Atmospheric Carbon Dioxide, Science, 28 August
1981, vol. 213, str. 957 - 966.
76
Publikacija: Economic and Ecological Interdependence, OECD, Paris, 1992, str. 9 - 10.

EKOLOKA EKONOMIJA

143

sferi na razliite i sloene naine to je danas nemogue precizno utvrditi koliko bi

to uticalo na poveanje njihove produktivnosti. Jedino je sigurno da e razliite
vrste u biosferi reagovati razliito na poveanje ugljendioksida i da e se na taj
nain menjati ekoloke ravnotee.
Rizici koji postoje u svakoj fazi lanca uzroka i posledica emisije
ugljendioksida imaju veliki uticaj na funkcionisanje drutvenog i ekonomskog
sistema. Ako se ti rizici pokau u budunosti kao stvarni, posledice nee moi da
budu otklonjene. Onda kada bude mogue primetiti posledice poveanja
ugljendioksida u atmosferi bie suvie kasno za preduzimanje bilo kakvih mera
koje bi mogle pomoi da se izbegnu predvidive klimatske promene. Zato je u
interesu svih zemalja da blagovremeno i ozbiljno shvate ovaj problem kako bi se
mogli ublaiti rizici poremeaja ravnotee u ekosocijalnom sistemu.
Sve zemlje ne doprinose jednako poveanju koncentracije ugljendioksida u
atmosferi i zato ne mogu biti isto odgovorne za negativne posledice. Razvijene
zemlje, lanice OECD, odgovrne su za 2/3 celokupne svetske emisije ugljendioksida koji potie iz sagorevanja fosilnih goriva. Uee nerazvijenih zemalja i
zemalja u razvoju u ukupnoj svetskoj emisiji ugljendioksida e se verovatno poveavati u budunosti, ali e ono i dalje ostati manje u odnosu na uee razvijenih
zemalja. Kod nerazvijenih zemalja znaajniji je problem poveano krenje uma i
po toj osnovi gubitak humusa u zemljitu.
Geografska raspodela efekata buduih klimatskih promena bie razliita
izmeu i unutar pojedinih regiona i drava. Sadanji modeli procene ne omoguavaju predvianje tih razliitih uticaja sa dovoljnom sigurnou. Oni omoguavaju
samo sagledavanje da e poveanje temperature, i na toj osnovi promene u klimi,
biti vee na viim geografskim irinama nego na ekvatoru.
Postoje dva osnovna ogranienja efikasnijem preduzimanju mera za ublaavanje i/ili eliminisanje negativnih posledica buduih klimatskih promena:
1. nedostatak dokaza znaajnijih klimatskih promena i
2. nedostatak adekvatnog znanja o uzrocima i posledicama ove pojave.
Jo uvek ne postoje adekvatni i egzaktni dokazi da su neke temperaturne i
klimatske promene povezane sa poveanjem koncentracije ugljedioksida u
atmosferi. Poveanje emisije ugljendioksida u poetku se ne odraava na porast
temperature poto okeani mogu da apsorbuju odrene koliine toplote i
ugljendioksida iz atmosfere. Tek kada se dostigne odreena temperatura okeana i
odreena zasienost ugljendioksidom, onda e temperatura atmosfere poeti naglo
da raste. Klimatske promene, kao dokaz negativne posledice poveanja koncentracije ugljendioksida u atmosferi, mogu da zakasne, ili se mogu teko utvrditi
sve dok koliina ugljendioksida ne bude tolika da proizvede neizbene klimatske
promene.
Zbog toga je neophodna globalna meunarodna akcija koja moe da pomogne poveanju znanja o uzrocima i posledicama ove pojave i da pomogne blagovremenom predvianju takvih promena. Napori u oblasti istraivanja, modeliranja i
kontrole moraju biti pojaani na nacionalnom i meunarodnom nivou. Potrebni su

144

EKOLOKA EKONOMIJA

dodatni napori za identifikovanje mogue geografske distribucije klimatskih

promena i za istraivanje moguih socijalnih i ekonomskih posledica tih promena.
Pored primene novih strategija istraivanja i kontrole, do pronalaenja
efikasnijih reenja za smanjenje koncentracije ugljendioksida u atmosferi, na nacionalnom i meunarodnom nivou mogu se primenjivati i sledee strategije:
1. Strategija korienja energije koja e doprinositi smanjenju upotrebe fosilnih goriva za odreene namene i poveanju efikasnosti korienja energije iz
svih izvora, ukljuujui i smanjenje zagaenosti ivotne sredine po toj osnovi.
2. Strategija pomaganja razvoja koja e stimulisati izradu i primenu novih
projekata koji doprinose smanjenju stope krenja uma, racionalnijem korienju
zemljita i drugim poboljanjima koja su bitna za zaustavljanje poveanja
koncentracije ugljendioksida u atmosferi.
3. Strategija adaptacije koja e ispitivanjem razliitih situacija na principu
ta ako obezbediti bolju sliku verovatne geografske distribucije buduih
klimatskih promena kao osnove za blagovremeno planiranje mera politike ivotne
sredine na nacionalnom i meunarodnom nivou.

Smanjenje ozonskog omotaa

oznato je da ozonski omota ima vanu ulogu u zatiti Zemlje od tetnog dejstva ultraljubiastog zraenja. Istraivanja su pokazala da kontinuirane emisije hlorofluorugljenika i nekih drugih supstanci mogu dovesti do smanjenja
ozonskog omotaa i da time poveaju opasnost od tetnog dejstva ultraljubiastog
zraenja. Hlorofluorugljenici se danas iroko koriste ka pokretai sadraja u
aerosolnim konzervama, u pakovanjima penastih proizvoda, kao rastvarai i
sredstva za hlaenje.
Hlorofluorugljenici nisu jedine hemikalije koje utiu na smanjenje ozonskog
omotaa. Postoji itav skup hlornih jedinjenja koja imaju isti uticaj. Isto vai i za
emisije azotnih oksida koje vre avioni, kao i za azotne okside koji potiu od
sagorevanja fosilnih goriva i od nitrifikacije i denitrifikacije organiskih i
neorganskih azotnih vetakih ubriva. Poveanje koncentracije ugljendioksida u
atmosferi moe, kroz uticaj na temperature, da povea efekte troenja ozonskih
supstanci. U tabeli 5.1. prikazani su glavni vetaki izvori emisije gasova koji
mogu uticati na promene u atmosferi.
Poveana ultraljubiasta radijacija, koja nastaje kao posledica smanjenja
ozonskog omotaa, utie na poveanje obolevanja od kancera koe. Laboratorijska
istraivanja su pokazala da poveanje ultraljubiastog zraenja na Zemlji moe
imati tetne posledice po ivotinjski i biljni svet, naroito po odreene vrste useva i
morskih organizama.
Istraivanja izvrena 80-ih godina ovog veka pokazala su da su zemlje lanice OECD proizvodile 90% svetske proizvodnje i troile 90% svetske potronje
hlorofluorugljenika. U razvijenim zemljama proizvodnja hlorofluorugljenika rasla
je do 1974. godine, kada je poela da opada pod uticajem ekonomskih i drugih

EKOLOKA EKONOMIJA

145

mera koje su preduzimale vlade tih zemalja.77 Meutim, usled potrebe za organizovanjem sopstvene proizvodnje radi oslobaanja od uvoza gotovih proizvoda i usled uvoza stare tehnologije iz razvijenih zemalja nerazvijene zemlje i dalje poveavaju proizvodnju ovih hemikalija neutraliui time jednim delom opadanje
proizvodnje na globalnom nivou.
GLAVNI VETAKI IZVORI GASOVA
KOJI UTIU NA PROMENE U ATMOSFERI 78
Tabela 5.1.
Izvori

Fosilna goriva i sagorevanje biomase

Sagorevanje fosilnih
goriva i krenje uma
Sagorevanje fosilnih
goriva i topljenje rude
Pirinana polja, stone
farme i proizvodnja
fosilnog goriva
Azotna ubriva, krenje
uma, spaljivanje biomase
i dr.
Aerosol sprejevi, penasti
proizvodi, sredstva za
rashlaivanje i dr.
UKUPNNO U SVETU:

Gasovi

Ugljenmonoksid
i NOx gasovi

Procenjena emisija
u mil. tona
Niska
Visoka
procena
procena
700,0
1.300,0
10 - 20
20 - 30

Ugljendioksid

5.000,0

8.000,0

Sumpordioksid

50 - 70

100 - 130

150 - 250

250 - 400

19,0

6,0

1,0

6.495,0

7.270,0

Metan

Azotni oksidi
Hlorofluorugljenici
(CFCs)

Smanjenje emisije hlorofluorugljenika moe se ostvarivati na dva naina:

1. dobrovoljno, transformacijom strategije razvoja samih proizvoaa na
ekolokim principima, ili
2. nametanjem tehnikih standarda industriji koja ih emituje, ogranienjem
ili eliminisanjem odreenih korisnika ovih hemikalija, limitiranjem
proizvodnje ili proizvodnih kapaciteta i kombinacijom ovih i drugih
akcija.
Svaka akcija ograniavanja korienja hlorofluorugljenika namee industriji
odreene trokove transformacije koji proizilaze iz neophodnih pomeranja u zaposlenoj radnoj snazi, iz poveanja trokova proizvodnje i iz promena u strukturi
proizvodnje. Uvoenje odreenih kontrola, adaptiranje i prilagoavanje uvedenoj
regulaciji moe imati znaajan uticaj na trokove. Trokovi transformacije bie
77
78

Publikacija OECD: Economic and Ecological Interdependence, op, cit, str. 15.
Simpson S, Guide to the Environment, op, cit, str. 57.

146

EKOLOKA EKONOMIJA

manji ukoliko bude odreen dui rok za adaptiranje i prilagoavanje i obrnuto.

Duinu vremena prilagoavanja trebalo bi utvrditi korienjem rezultata:
istraivanja ozonskog omotaa
analize trenda troenja ozona i
izbora odreenih ograniavajuih mera i akcija koje se ele uvesti.
Prve analize i predvianja uticaja emisije hlorofluorugljenika na smanjenje
ozonskog omotaa izvrene su 1974. godine.79 U proteklih 20 godina znaajno su
poveana znanja o atmosferskoj fizici i hemiji. Problem je ispitivan korienjem
sloenih modela za izraunavanje varijacija u troenju ozonskog omotaa pod
uticajem varijacija u projektovanim emisijama hlorofluorugljenika i drugih
hemikalija, pre svega ugljenih i azotnih oksida.
Vremenom, sa usavravanjem modela za proraunavanje, menjali su se i
rezultati predvianja. Primena najnovijih modela pokazala je da je smanjenje
ozonskog omotaa od 1% posledica uticaja hlorofluorugljenika, ali da to smanjenje nije mogue precizno izmeriti postojeim tehnikama. Prorauni smanjenja
ozonskog omotaa sa postojeim modelima predvianja, sa korienim stopama
hemijske reakcije, atmosferskim parametrima i parametrima analize trendova
otvaraju pitanje stepena poverenja sa kojim se mogu prihvatiti rezultati sadanjih
procena. Zbog toga je neophodno nastaviti sa unapreenjem znanja o hemijskim i
fizikim procesima stratosfere paralelno sa usavravanjem postojeih modela i
tehnika za kontrolu i predvianje, kao i sa usavravanjem postojeih analiza
trendova.
Sadanje procene uticaja smanjenja ozonskog omotaa na klimatske promene i procene ekonomskih i socijalnih posledica tih promena ograniene su u velikoj meri nedostatkom poznavanja injenica o obimu i strukturi proizvodnje
hlorofluorugljenika i ostalih hemikalija u svim zemljama. To oteava efikasnu
primenu odreenih scenarija na globalnom meunarodnom nivou kojima bi se
mogli poboljati rezultati predvianja.

Smanjenje bioloke raznovrsnosti

dravanje broja i razliitosti vrsta ivota na Zemlji glavni je zadatak zatite
prirode. Zatita prirodnih stanita i kontrola zagaenja ivotne sredine su
najvanije strategije zatite prirode. Najnovija prouavanja smanjivanja bioloke
raznovrsnosti, koja su nastala usled krenja uma, suenja movara, irenja gradova i drugih ljudskih aktivnosti, dala su naunu i etiku argumentaciju za ouvanje
genetskih resursa i prirodnih stanita. Meutim, jo uvek postoje izvesne tekoe u
dokazivanju meusobne povezanosti razliitosti vrsta i funkcionisanja ekosistema.
U veem broju sluajeva unitavanje flore i faune je posledica, a ne namera
ljudskih ekonomskih aktivnosti. Za zatitu i uvanje flore i faune odluujua je
procena da li je to ekonomski vredno ili ne. Sasvim je jasno da je u kratkom roku, u

79

Publikacija OECD: Economic and Ecological Interdependence, op, cit, str. 16.

EKOLOKA EKONOMIJA

147

ekolokom kontekstu, neodrivo sagledavanje ekonomske isplativnosti trokova

uvanja i zatite prirode. Bioloko bogatstvo, dakle, strada i zbog toga to ne moe
da mu se pripie odreena ekonomska vrednost na isti nain kako se to moe uiniti materijalnom i kulturnom bogatstvu. Inae, neoprezno i nepaljivo ponaanje
moe imati vei uticaj na bioloku raznovrsnost od zagaenja koja nastaju nesrenim sluajevima.
Dugorono gledano, bioloko bogatstvo uma i okeana je nemerljivo. Ono
ima ogromnu ekonomsku vrednost u ivotnom ciklusu oveka, u lancu njegove
ishrane i u obezbeenju ukupne osnove njegove egzistencije. Zbog toga se bioloka raznovrsnost mora posmatrati kao kljuni element razumevanja ekologije, jer
su mnoge vrste na Zemlji do sada nezabeleene i neotkrivene u drugim delovima
vasione, a imaju potencijalni znaaj u medicini, ishrani i ukupnom ivotnom
ciklusu oveka. Procene broja ivih vrsta organizama, ukljuujui i 250.000 vrsta
biljaka, variraju izmeu 5 i 30 miliona, od toga je identifikovano i evidentirano
samo 1,4 miliona.
Proces industrijalizacije, primena novih reenja u poljoprivrednoj proizvodnji i urbanizacija doprineli su smanjenju broja i razliitosti ivih vrsta na
Zemlji. Korienje prirodnih resursa za zadovoljavanje ljudskih potreba vrilo se
na nain koji nije omoguavao njihovu regeneraciju. Mnoge sintetike solucije
koje je do sada ponudila nauka nisu bile superiornije od prirodnih. Istraivai u
mnogim naunim disciplinama doli su do saznanja da hemikalije izvedene iz
ugljovodonika obezbeuju samo tehniku alternativu i da je potencijalna vrednost
biljaka i njihovih ulja nemerljiva u poreenju sa njihovim sintetikim alternativama. Zato e odriva budunost sve vie zavisiti od pravinije ravnotee izmeu
nauke i prirodnog sveta. Biotehnologija se brzo razvija i iri, dok se genetski
resursi, od kojih zavisi njena inovativna sposobnost i budunost, brzo smanjuju sa
ugroavanjem pojedinih ekosistema.
Najozbiljnije pretnje opstanku pojedinih vrsta dolaze od unitavanja njihovih stanita, kao to su, na primer, movare i ume. Tropske ume su stanita za 1/3
svih ivih vrsta na svetu. Zato njihovi ekosistemi sadre ogroman genetski
potencijal. U pojedinim zemljama u razvoju tropske ume se eksploatiu u takvom
obimu za koji naunici smatraju da je ekoloki i ekonomski neodriv. Naglo smanjenje tropskih uma i njihovih genetskih resursa imae u narednim decenijama
ozbiljne ekoloke, ekonomske i socijalne posledice jednako i za bogate i za siromane zemlje. Gubitak movarnih i umskih stanita dovodi u opasnost odreene
lance ishrane, a time i ekoloku stabilnost. Zbog toga unitavanje stanita pojedinih vrsta znai neto vie od pretnje pojedinim genetskih resursima.
U poljoprivrednoj proizvodnji ostvareni su krupni rezultati selekcijom i razmnoavanjem biljaka za velike prinose, unapreenjem njihovog kvaliteta i poveanjem njihove otpornosti na bolesti i tetoine. U SAD vie od 70% proizvodnje
poljoprivrednih useva potie od biljnih vrsta koje su donesene sa drugih kontinenata, ili sadre genetski materijal iz drugih udaljenih zemalja i regiona.

148

EKOLOKA EKONOMIJA

Mnogi glavni usevi koji se uzgajaju u poljoprivredama razvijenih zemalja

imaju suenu genetsku osnovu. Tako, na primer, samo etiri podvrste penice seju
se na 75% itnih povrina u Kanadi, a vie od polovine itnih polja namenjeno je
samo jednoj podvrsti. Slino tome, u SAD se ostvaruje 72% ukupne proizvodnje
paradajza korienjem samo etiri podvrste. Mnoge divlje i pripitomljene podvrste
biljaka, kao to su: penica, pirina, proso, pasulj, krompir, paradajz, banana,
pomoranda, limun i druge, ugaene su, dok se neke od njih nalaze u opasnosti. U
Evropi, ukljuujui i Mediteranski region, od 145 pasmina radne stoke 115 pasmina je u opasnosti od nestanka.
Proizvodnja medicinskih i ostalih farmaceutskih proizvoda je u velikoj zavisnosti od biljnih i ivotninjskih vrsta. U SAD, od ukupno napisanih recepata godinje, preko 40% recepata sadri lekove prirodnog porekla i to: 25% od biljaka,
13% od mikroba i 3% od ivotinja.
U oblasti biomedicine koriste se mnoge biljke i ivotinje direktno kao
terapeutska sredstva, kao startni materijali za proizvodnju lekova, kao modeli za
sintezu lekova ili za testiranje toksinosti i za proizvodnju seruma. Pojedine biljke i
ivotinje imaju poseban znaaj za medicinska istraivanja.
Danas se ne moe sa sigurnou predvideti koje druge vrste mogu biti korisne za oveka u budunosti. Mnoge vrste, za koje se danas smatra da imaju mali
znaaj, mogu u budunosti imati veu medicinsku i komercijalnu primenu, ili mogu postati kljuni elementi odranja ivotnih sistema i drugih procesa od kojih
oveanstvo zavisi. Ubrzano smanjenje bioloke raznovrsnosti i gubitak genetskih
resursa je takav ishod ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja koji zahteva hitno reavanje na nacionalnom i globalnom meunarodnom nivou ne samo iz etikih razloga, ve zbog zajednikog interesa svih za opstankom ovog sveta.
Ekoloke, ekonomske i socijalne implikacije ubrzanog smanjivanja
genetskih resursa jo uvek se nalaze u fazi procene. To je samo poetna faza
globalnog reavanja ovog problema. Oko 60% svetskih genetskih resursa nalazi se
u zemljama u razvoju koje raspolau malom sposobnou za njihovu zatitu. Da bi
unapredile svoj ekonomski razvoj zemlje u razvoju podstiu vee korienje
raspoloivih resursa, meu kojima se nalazi i eksploatacija uma. U pojedinim
siromanim zemljama raspoloivi prirodni resursi , koji su istovremeno i genetski
resursi, tretiraju se kao slobodna dobra i iz njihove eksploatacije se izvlai vrlo
mala ekonomska korist. Naune i tehnike ekspertize problema smanjenja bioloke
raznovrsnosti i gubljenja genetskih resursa sada se, uglavnom, vre u razvijenim
zemljama, pre svega u zemljama lanicama OECD.
Za siromane zemlje i zemlje u razvoju je mnogo tee da izdvoje vee
teritorije kao rezervate u kojima bi bili sauvani umski ekosistemi. Za siromane
zemlje oportunitetni trokovi takvog izbora su suvie veliki. Pored toga, postoje i
trokovi upravljanja zatitom i uvanjem izdvojenih podruja. Zbog toga korienje uma za ogrev i za fiziko preivljavanje u siromanim zemljama dobija
prednost nad potrebom ouvanja umskih ekosistema i njihovih genetskih resursa.
Unitavanju umskih ekosistema u siromanim zemljama i zemljama u razvoju

EKOLOKA EKONOMIJA

149

doprinosila je i politika ivotne sredine u razvijenim zemljama. One su se, zbog

poveane zatite sopstvenih uma, orijentisale na eksploataciju tropskih i drugih
uma u siromanim zemljama i zemljama u razvoju. Ulaganjem finansijskih i
drugih napora samo u proirenje sopstvenih zatienih podruja razvijene zemlje
doprinose ugroavanju sopstvene poljoprivredne proizvodnje u budunosti zbog
smanjenja bioloke raznovrsnosti i gubitka genetskih resursa u tropskim umama i
drugim stanitima u nerazvijenim zemljama.
Za reavanje problema smanjenja bioloke raznovrsnosti i, na toj osnovi,
gubitka genetskih resursa danas stoje na raspolaganju mnoge mogue akcije na
nacionalnom i meunarodnom nivou. Meu takvim aktivnosima mogle bi se istai
sledee:80
inteziviranje istraivanja i identifikovanja vrsta i njihovih stanita kojima
preti izumiranje
poveanje broja i prostora zatienih stanita koja imaju meunarodni
znaaj
ustanovljavanje specijalnih programa finansijske i tehnike pomoi zemljama u razvoju za zatitu jedinstvenih stanita i vrsta
razvoj alternativa za ekonomske aktivnosti koje danas predstavljaju
pretnju pojedinim stanitima i vrstama
proirenje postojeih nacionalnih i meunarodnih banaka embrionalnih i
elijskih plazmi kako bi one mogle da obuhvate vei broj biljnih i ivotinjskih vrsta.
Kao deo zajednikog svetskog naslea, genetske resurse bi trebalo sauvati u
ime globalnog drutva. U tom cilju potrebno je na meunarodnom nivou doneti
svrsishodniju konvenciju u pogledu ouvanja genetskih resursa u prirodnim stanitima i u genetskim bankama.81
U dosadanjem periodu ekolokoj dimenziji ouvanja bioloke raznovrsnosti bila je posveena mnogo vea panja nego ekonomskoj dimenziji, iako, kao to
je ve istaknuto, izmeu njih postoji vrlo jaka interakcija. Razlog tome u velikoj
meri lei u nepostojanju adekvatnih metoda procene i odgovarajue informacione
osnove za projektovanje potencijalne ekonomske vrednosti pojedinih genetskih
materijala. Bolji rezultati mogli bi se u budunosti ostvariti korienjem pristupa
sluaj po sluaj za utvrivanje odreenog obima mogueg korienja konkretnih
genetskih materijala od strane pojedinih industrija i poljoprivrede. Na taj nain
mogla bi se stvoriti pouzdanija osnova za procenu ekonomskih efekata i moguih
posledica po ivotnu sredinu.

80

OECD publikacija: Economic and Ecological Interdemendece, op, cit, str. 40.
Na konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju u Rio de aneiru 1992. godine usvojena je, pored
ostalih dokumenata, i posebna Konvencija o biolokom diverzitetu koja moe biti osnova za
efikasnije reavanje navedenih problema.
81

150

EKOLOKA EKONOMIJA

REGIONALNI I LOKALNI EKOLOKI ISHODI

Kisele padavine

ao uzrok kiselih padavina smatraju se emisije sumpornih i azotnih oksida koji

se najvie proizvode sagorevanjem fosilnih tenih goriva u elektranama,
topionicama i u motorima sa unutranjim sagorevanjem. U atmosferi se putem
hemijske reakcije oksidi pretvaraju u sulfate i nitrite koji se vraaju na zemljinu
povrinu preko atmosferskih padavina ili kao suv talog.
Azotni i sumporni oksidi emitovani iz prirodnih i vetakih izvora mogu
prei vrlo velike razdaljine u atmosferi, pretrpeti hemijsku transformaciju i vratiti
se na zemlju kao kisele padavine. Njihovi negativni efekti ne ostvaruju se, dakle,
samo u blizini izvora emisije, ve i vie stotina kilometara dalje od izvora. Tako, na
primer, kisele kie u Skandinavskim zemljama posledica su emisija sumpornih i
azotnih oksida u SAD i Kanadi. U osetljivim podrujima kisele padavine mogu
poveati kiselost vode i zemljita, naneti tetu vodenim ekosistemima, umama i
poljoprivrednim usevima.
Danas je dokazano da kisele padavine mogu da ugroze ekosisteme u vodi i
da poveaju koroziju materijala. Mogui su, takoe, negativni efekti na ljudsko
zdravlje, na prinose useva i na rast uma. Fizike i socioekonomske tete poveavae se paralelno sa poveavanjem supstitucije vrstih goriva tenim gorivima.
Visokorazvijene zemlje imaju veliku koncentraciju industrijske proizvodnje
na relativno ogranienom prostoru. One u veoj meri uestvuju u ukupnoj emisiji
sumpornih i azotnih oksida iz vetakih izvora. Dosadanje projekcije ukazivale su
na mogua poveanja njihovih buduih emisija ovih hemikalija u atmosferu usled
izraenog trenda supstitucije uglja tenim fosilnim gorivom.
Za razliku od posledica kiselih padavina, koje su spoznate i jasno sagledive,
pojedini hemijski mehanizmi stvaranja kiselih kia jo uvek nisu potpuno upoznati
zbog njihove velike sloenosti. Pri tome transformacija oksida u kisele komponente je manje spoznata kod azotnih oksida, nego kod sumpornih oksida. Potrebna su,
dakle, dodatna razjanjenja uloge oksida i oksalata u procesu formiranja kiselina u
atmosferi.
Poseban problem predstavlja pronalaenje reenja za pokrie efektivnih trokova merenja i otklanjanja posledica kiselih padavina u zemljama recipijentima na
velikim udaljenostima od izvora emisije. Odnos izmeu trokova i prihoda takvih
napora danas je manje spoznat kod azotnih, nego kod sumpornih oksida. I kod
jednih i kod drugih oksida postoji razvijena vea sposobnost utvrivanja trokova
primene tehnologije kontrole emisija, nego sposobnost utvrivanja trokova nastale
tete od ostvarenih emisija.
Na sadanjem nivou poznavanja problema kiselih padavina i na sadanjem
nivou razvoja globalne meunarodne saradnje mogue je u nacionalnim politikama
ivotne sredine uspeno koristiti sledea reenja:
a) u proizvodnji i potronji energije:
efikasnije korienje energije

EKOLOKA EKONOMIJA

151

poveanje korienja nefosilnih goriva i izvora energije koja je manji

zagaiva, kao i goriva koje sadri manje sumpora
instaliranje bolje tehnologije koja e doprineti smanjenju emisije
sumpornih i azotnih oksida;
b) u topionicama i transportu:
istraivanje i razvoj novih tehnologija za redukciju emisije sumpornih i
azotnih oksida iz razliitih izvora
istraivanje i razvoj novih tehnolokih procesa.
Na globalnom meunarodnom planu kooperacija moe da pomogne ubrzanju naunih otkria mehanizama i efekata transformacija oksida u kisele padavine i
otkria ekonomskih implikacija izbegavanja moguih teta.

Hemikalije

roizvodnja i korienje hemikalija doprineli su poveanju drutvenog blagostanja i zavisnosti oveka od njihove upotrebe, ali su, istovremeno, doprineli i
poveanju zagaenja i kontaminacije ovekove ivotne sredine. Procenjeno je da se
u svetu svake godine uvede na trite preko 1.000 novih hemikalija. Danas se na
tritu nalazi preko 70.000 razliitih hemikalija. Mnoge od njih ovek izbacuje u
ivotnu sredinu sa malim poznavanjem dugoronih potencijalnih uticaja na nju.
Hemikalije nisu samo nacionalni problem. One u velikim koliinama prelaze nacionalne granice na razne naine, najee neupakovane u tankerima i
cisternama. Hemikalije imaju veliko uee u ukupnoj proizvodnji i trgovini
razvijenih zemalja. One dopiru do svih delova zemljine kugle preko velikog broja
artikala koji su predmet meunarodne trgovine, kao to su: poljoprivrednoprehrambeni proizvodi, odevni predmeti, razne maine, automobili i drugi artikli.
One mogu da prelaze nacionalne granice i pomou vetra i vode. U tabeli 5.2.
prikazani su podaci koji ilustrju porast svetske proizvodnje hemikalija.
PORAST SVETSKE PROIZVODNJE HEMIKALIJA
U MILIONIMA TONA82
Tabela 5.2.

Vrsta hemikalija
Organske hemikalije
Neorganiske hemikalije

1950.

1986.

2,0
2,0

106,0
198,0

Preko 80% ukupne svetske proizvodnje i trgovine hemikalijama odvija se u

zemljama lanicama OECD.83 Zato se najpre u ovim zemljama moraju preduzeti
mere koje mogu pomoi da se efikasnije upoznaju, anticipiraju i preduhitre dugo82
83

Izvor: Shell, prema: Simpson S, Guide to the Environment, op, cit, str. 70.
Publikacija OECD: Economic and Ecological Interdependence, op, cit, str. 24 - 26.

EKOLOKA EKONOMIJA

152

roni negativni efekti sadanjeg rasta proizvodnje i trgovine hemikalijama. Krupni

negativni potencijalni efekti takvog poveanja ukazuju na znaaj problema upravljanja hemikalijama u zemljama ije su privrede, zbog velikog uea hemikalija u
ukupnoj proizvodnji i trgovini, postale zavisne od njih. Dosadanji napori, uloeni
za bolje upoznavanje problema hemikalija i za razvoj institucija koje se bave ekolokim i ekonomskim ishodima ovog problema, nisu bili dovoljni. U tabeli 5.3.
prikazani su podaci o ueu pojedinih regiona u ukupnoj svetskoj prodaji pesticida
krajem osamdesetih godina ovog veka.
PRODAJE PESTICIDA U SVETU PO REGIONIMA U %
Tabela 5.3.
Vrsta
pesticida
Insekticidi
Herbicidi
Fungicidi
Ostali pesticidi

SAD i
Kanada
23,0
52,0
9,0
32,0

Evropa
(OECD)
12,0
23,0
47,0
25,0

Japan
11,0
7,0
17,0
11,0

Ostatak
sveta
54,0
18,0
27,0
32,0

Ukupno
100,0
100,0
100,0
100,0

Glavni ishod globalne meunarodne politike trebalo bi da bude razvoj i uvoenje usklaene eme za procenu novih hemikalija koje ulaze u proizvodnju i na
trite. Za postojee hemikalije trebalo bi ustanoviti kriterijume za njihovu
selekciju, testiranje, procenu i za odreivanje skladnijeg i pravednijeg udela
pojedinih zemalja u reavanju ovog globalnog meunarodnog problema.
Pojedine zemlje lanice OECD poele su sedamdesetih godina ovog veka da
uvode propise o kontroli hemikalija pre njihove proizvodnje i pre njihovog uvoenja na trite kako bi osigurale zatitu ljudskog zdravlja i ivotne sredine, a da,
istovremeno, ne smanje ekonomske aktivnosti u svojim privredama. Na meunarodnom nivou pokrenute su aktivnosti kojima se promovie usklaivanje nacionalnih
propisa, pristupa i procedura sa meunarodno dogovorenim ciljevima. Na tom putu pojavila su se odreena ogranienja, kao to su:
postojanje velikog broja razliitih tipova hemikalija za ije regulisanje je
bilo potrebno vie godina
postojanje razliitog nivoa poznavanja postojeih i novih hemikalija i
razliite sposobnosti za njihovo kontrolisanje
nedovoljnost relevantnih podataka o pojedinim hemikalijama, naroito o
uvoznim hemikalijama
veliki trokovi razvoja i formiranja neophodnih datoteka i nedovoljna pouzdanost pojedinih podataka.
U poetku panja je bila preteno usmerena na industrijske hemikalije namenjene poljoprivredi (pesticidi), farmaceutskoj industriji (lekovi) i prehrambenoj
industriji (aditivi). Kasnija razmatranja obuhvatila su i druge hemikalije, posebno
nove hemikalije. Paralelno sa tim ilo je i usklaivanje nacionalnih propisa, pristu-

EKOLOKA EKONOMIJA

153

pa i procedura kontrole proizvodnje i trgovine hemikalijama. Osnovna svrha takvog usklaivanja bila je utvrivanje meunarodne eme za uspenije integrisanje
svih konceptualnih i operativnih aktivnosti u vezi sa predvianjem, procenom i
kontrolom hemikalija. Takav pristup opredeljen je velikim obimom globalnog korienja hemikalija, uticajem hemikalija na kvalitet ivota svih drutava, zajednikom potrebom za boljim alternativnim hemikalijama i tehnologijama, meusobnom povezanou nacionalnih politika upravljanja hemikalijama u proizvodnji,
transportu, trgovini, testiranju, proceni i kontroli.

Promet opasnog otpada

roizvodnja i korienje energije u industrijskim procesima, transportu, poljoprivredi, graevinarstvu, proizvodnji dobara i pruanju usluga podrazumeva
odreenu transformaciju materijala iz jednog oblika u drugi stvarajui odreenu
koliinu vrstih, tenih i gasovitih reziduala koji mogu biti ponovo korieni ili
izbaeni kao otpad koji nema ekonomsku vrednost. Pored toga, otpad nastaje u
velikim koliinama i kao autput procesa potronje energije i dobara u domainstvima i u drutvu uopte. Aktuelni trendovi poveanja svih vrsta otpada zahtevaju
odreeno upravljanje otpadom koje e povezivati potroae, industriju i institucije
nadlene za prikupljanje, preradu ili deponovanje otpada.
Pored lokalnog i nacionalnog aspekta, upravljanje otpadom ima i dva vana
meunarodna aspekta:
1. mogunost uticaja na trokove dobara i time na meunarodnu trgovinu
2. mogunost reavanja spornih pitanja vezanih za transport, deponovanje ili
preradu opasnog otpada u drugim zemljama.
Otpad bi mogao da se definie kao neeljeni materijal koji nastaje kao rezultat odreene industrijske operacije, ili kao autput procesa potronje energije i
dobara u domainstvima i drugim drutvenim institucijama za kojim ne postoji
ekonomska potranja i koji mora biti odbaen. Moemo razlikovati etiri osnovne
kategorije otpada:
1. gradski otpad
2. industrijski otpad
3. opasni otpad (koji ukljuuje toksine, radioaktivne i druge opasne materije)
4. otpad uopte (koji ukljuuje, pored navedenih, i poljoprivredni, rudarski,
graevinski i drugi otpad.
U nastavku dat je krai osvrt samo na opasni otpad i na probleme koji
nastaju kao posledica njegovog meunarodnog prometa.
Sedamdesetih i osamdesetih godina ovog veka stotine naputenih skladita i
gradilita u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi postala su mesta za odlaganje
opasnog otpada. Na mnogim od tih deponija odlagan je otpad koji se vrlo sporo
razgrauje i koji moe predstavljati potencijalnu opasnost vie stotina godina. Da
bi ustanovile efikasniju kontrolu nad ovom vrstom otpada zemlje lanice OECD su

EKOLOKA EKONOMIJA

154

jo 1976. godine pristupile usavravanju mera koje se odnose na registraciju,

kretanje, tretiranje i osiguranje dugoronog skladitenja i uvanja opasnog otpada.
Vreme u koje se 50% estica radioaktivnog elementa raspada nazvano je
vremenom poluraspada. Tako, na primer, 50% radionukleida uranijuma 238
raspada se u periodu od 4,7 milijardi godina pretvarajui se u torijum 234 i
eventualno u stabilnu formu olova 206. Rezidual koji ima visok stepen
radioaktivnosti proizvod je fisije i izotopa neptunijuma, americijuma i kurijuma sa
malim sadrajem neodvojivog uranijuma i plutonijuma. Nuklearni reaktor od 1.000
megavati proizvodi oko 2 m3 radioaktivnog otpada godinje. U tabeli 5.4. data je
prognoza godinje proizvodnje nuklearnog otpada u svetu.84
PROJEKTOVANE KOLIINE OTPADA
NUKLEARNIH ELEKTRANA U 000 m3
Tabela 5.4.
VRSTA OTPADA
Otpad niskog stepena radioaktivnosti
Otpad srednjeg stepena radioaktivnosti
Otpad visokog stepena radioaktivnosti
Potroena koliina
goriva

1988.

1990.

1995.

2005.

335,0

375,0

405,0

520,0

23,0

27,0

31,0

38,0

3,25

3,50

3,80

5,10

15,00

16,0

19,0

29,0

Nuklearni otpad niskog stepena radioaktivnosti obuhvata razne kontaminirane predmete koji se odbacuju posle upotrebe, dok otpad srednjeg nivoa
radioaktivnosti obuhvata smole i hemijski mulj koji stvaraju nuklearne elektrane.
Najvei problem predstavlja odlaganje i uvanje nuklearnog otpada visokog nivoa
radioaktivnosti koji je proizvod fisije i izotopa neptunijuma, americijuma i
kurijuma sa malom koliinom odvojenog uranijuma i plutonijuma.
Zbog relativno velikih i dugoronih potencijalnih teta koje moe izazvati
opasan otpad i zbog rastuih trokova njegove prerade, skladitenja i uvanja,
pojavio se sindrom ne u moje dvorite. U skladu sa konceptom globalne
poslovne filozofije i trinim pristupom politici ivotne sredine, razvijene zemlje
su pristupile promovisanju strategije izvoza opasnog otpada u nerazvijene zemlje
koristei argumente kao to su:
postoje postrojenja za preradu opasnog otpada u susednim zemljama koja
su blia izvorima otpada nego odgovarajui nacionalni kapaciteti za
njihovu preradu
neke zemlje nemaju kapacitete za preradu odreene vrste opasnog otpada
u okviru sopstvenih granica
84

Agencija za nuklearnu energiju OECD, prema: Simpson S, Guide to the Environment, Times
Books, London, 1990, str. 49.

EKOLOKA EKONOMIJA

155

kapaciteti za dugorono bezbedno odlaganje specifinog otpada postoje

na ogranienom broju lokacija, kao to je sluaj sa podzemnim skladitima
otpadni materijali proizvedeni u jednoj(razvijenoj) zemlji mogu biti iskorieni kao sirovinski input u industriji druge(nerazvijene) zemlje
u sistemu trine ekonomije trebalo bi razvijati i trite otpada.
Uprkos navedenih argumenata zemlje koje ne proizvode opasni otpad postale su jako osetljive prema strategiji izvoza tog otpada u druge regione ili zemlje
radi njegove prerade, privremenog ili trajnog uskladitenja.
U devetoj deceniji ovog veka priblino 80% od ukupne svetske akumulacije
i tekue proizvodnje opasnog otpada nalazilo se u zemljama lanicama OECD, a
od ukupne akumulacije i proizvodnje u zemljama OECD preko 80% otpadalo je na
SAD.85 Zbog velikog obima proizvodnje ove vrste otpada razvijene zemlje trebalo
bi da imaju i najvei interes i odgovornost za razvoj efikasnije politike njegovog
uvoza i izvoza. Regulisanje i kontrolisanje prometa opasnog otpada izmeu
zemalja moe biti korisno za sve uesnike u prometu. U dugom roku nekontrolisani promet opasnog otpada moe imati za reziduale ozbiljne tete po imovinu i
zdravlje ljudi u zemljama uvoznicama i u globalnom drutvu uopte.
Po pravilu, najvea odgovornost za regulisanje i kontrolu opasnog otpada
trebalo bi da padne na teret zemalja uvoznica. Meutim, one za to nemaju potrebnu institucionalnu infrastrukturu, zakonske propise i znanje neophodno za rad sa
uvezenim opasnim otpadom. One nemaju dovoljno znanja o poverljivosti izvoznih
kompanija i agencija, niti o prirodi otpada. One su prinuene da takve informacije
trae od drugih firmi, od samih izvoznika, ili od odgovarajuih autoriteta u zemlji
izvoznici.
U razvijenim zemljama, koje su uglavnom izvoznice opasnog otpada, izvoz
otpada se najee posmatra sa stanovita komparativne konkurentske prednosti, da
se izvoz njihovog otpada treba da obavi sa minimumom kurioziteta i sa
minimalnom regulacijom u zemljama uvoznicama.
Reenja za probleme prometa opasnog otpada moraju se traiti u unapreenju saradnje na globalnom meunarodnom nivou, pre svega usaglaavanjem tekueg programa za upravljanje opasnim otpadom. Tekui program, koji su usvojile
zemlje lanice OECD, regulie sledea etiri kljuna pitanja:
1. transport opasnog otpada preko nacionalnih granica, koliinu i razloge
takvog transporta
2. trokove industrija koje su prinuene da se povinuju propisima o upravljanju opasnim otpadom
3. finansijske provizije koje su neophodne za osiguranje pogodnijeg rukovanja, prerade i skladitenja opasnog otpada
4. odgovornost za tete prouzrokovane nepodesnim upravljanjem opasnim
otpadom.
85

Simson S, Guide to the Environment, Times Book, London, 1990. str. 80 - 81.

156

EKOLOKA EKONOMIJA

Rastui znaaj problema prometa opasnog otpada i njegove meunarodne

implikacije zahtevaju da se teite meunarodne saradnje usmeri na razvoj pravila
u obliku direktiva za uvoz i izvoz opasnog otpada. Takva pravila moraju da odraavaju razlike u nivou razvoja regulacije ivotne sredine i razlike u nivoima izuenosti ivotne sredine u pojedinim zemljama. Takva pravila moraju, takoe, da
odraavaju ekonomsku dimenziju ovog problema, rezultate istraivanja prosenih
efektivnih trokova regulisanja otpada. Drugim reima, poboljana pravila trebalo
bi da omogue uspenije upravljanje meunarodnim prometom opasnog otpada, a
da, istovremeno, ne dovedu do deformacija u ukupnoj meunarodnoj trgovini.
Meutim, posebni interesi razvijenih zemalja jo uvek su velika prepreka
efikasnijem reavanju ovog globalnog problema 86

Smanjenje obradivih povrina i degradacija tla

ei deo povrine na Zemlji, koja odgovara proizvodnji useva, ve se koristi za

poljoprivrednu proizvodnju. Ako sadanja stopa zamene poljoprivrednog za
nepoljoprivredno korienje zemljita bude nastavljena u razvijenim zemljama i
ako se nastavi sadanja stopa degradacije zemljita u zemljama u razvoju, vie od
1/3 oranica moe biti izgubljeno ili uniteno u narednih 20 godina.
Samo 11% ukupnih svetskih obradivih povrina moe se koristiti za
poljoprivrednu proizvodnju bez posebnih ogranienja. Ostatak povrina optereen
je razliitim ogranienjima, kao to su: sua, lo mineralni sastav, nedostatak
hranljivih sastojaka, toksinost, vodoplavljive i movarne povrine i sl. Sadanja
ukupna obradiva povrina u svetu iznosi oko 14 miliona km2 . Prema najoptimistikijim procenama postojea ukupna obradiva povrina mogla bi se duplirati
kultivisanjem do sada nekorienih povrina, kao to su panjaci, ume i movare.
U zemljama lanicama OECD velike povrine najboljeg poljoprivrednog
zemljita ve su potpuno izgubljene za poljoprivrednu namenu, pre svega zbog
urbanog i industrijskog razvoja, razvoja saobraajne infrastrukture, objekata za
rekreaciju i vetakih vodenih akumulacija. Procenjeno je da se najmanje 5.000
km2 obradive zemlje izgubi godinje u zemljama lanicama OECD samo zbog
irenja gradova.87 U SAD svake godine se izgubi oko 2.500 km2 postojeeg
obradivog zemljita i oko 700 km2 potencijalno obradivog zemljita za proirenje
gradova i za ostale graevinske namene.88
U dosadanjem periodu napred navedeni gubici obradivih povrina kompenzirani su inteziviranjem proizvodnje na postojeim povrinama i razvojem novih
povrina pretvaranjem panjaka, uma i movarnog zemljita u obradivo zemljite.
86

ak i Agenda 21, koja je usvojena na Konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju u Rio de aneiru 1992. godine i koja predstavlja program aktivnosti za 21. vek, pitanju radioaktivnog otpada posveuje panju samo sa stanovita finansiranja i procene trokova. Vidi: Napori UN za bolju ivotnu
sredinu, Savezno ministarstvo za ivotnu sredinu, Beograd, 1992.
87
OECD publikacija: Economic and Ecological Interdependence, op, cit, str. 43 - 44.
88
Publikacija: Final Report of the National Agricultural Lands Stady, US Gavernment Printing
Office, Washington, 1981. str. 2.

EKOLOKA EKONOMIJA

157

Meutim, takve aktivnosti imale su brojne nepoeljne ekoloke posledice po ovekovu ivotnu sredinu. Na primer, isuivanjem movara unitena su stanita, ugroene mnoge vrste i prekinuti mnogi lanci ishrane. Nove obradive povrine, kojima
se kompenzira izgubljeno poljoprivredno zemljite, loijeg su pedolokog sastava,
zahtevaju vee koliine ubriva i izloene su veoj eroziji.
Erozija tla postala je ozbiljan problem i u nekim razvijenim zemljama. Tako, na primer, u SAD i Australiji skoro 50% obradivnog zrmljita je degradirano
erozijom vetra i vode. U SAD na jednoj treini obradivih povrina gubi se povrinski sloj bre od stope njegovog prirodnog stvaranja. Sa stanovita kratkog roka, za
mnoge praktine primene tlo je neobnovljivi resurs. Ako je jedanput izgubljeno,
bie izgubljeno zauvek. Prirodi je potrebno 100 do 400 godina da bi stvorila povrinski sloj zemljita debljine 10 milimetara. U tabeli 5.5. prikazana je globalna
raspodela obradivog poljoprivrednog zemljita po regionima.
GLOBALNA RASPODELA OBRADIVOG
POLJOPRIVREDNOG ZEMLJITA89
Tabela 5.5.
Region
Evropa
Azija
Bivi SSSR
Severna
Amerika
Afika
Latinska
Amerika
Australija

Procenat
kultivisanog
zemljita
88,0 (izuzev
Irske)
83,0 (Indija i
Kina)
64,0
51,0
22,0 (Bez
Sahare)
11,0 (Brazil i
Meksiko)
10,0

Uee poljoprivrede u
BDP
6%

Kultivisane povrine po stanovniku u ha

0,42

30%

0,18

0,86

6%
30%

0,75
0,29

10 - 19%
6%

0,21
1,00

U zemljama u razvoju zabeleeni su, takoe, veliki gubici obradivih povrina, manje zbog konverzije poljoprivrednog u nepoljoprivredno korienje, a vie
zbog degradacije tla. Pojedine zemlje u razvoju imaju bre smanjivanje obradivih
povrina zbog vee osetljivosti na eroziju koja je uslovljena, pored ostalog, topografijom zemlje, sastavom tla, klimom i drugim faktorima.
Smanjenje obradivih povrina i degradacija tla u zemljama u razvoju, ukoliko nisu kompenzirani poveanom produktivnou poljoprivredne proizvodnje,
mogu uticati na poveanje njihove potranje od razvijenih zemalja za dodatnim
koliinama hrane i za poveanjem finansijske i tehnike pomoi. To ih, najee,
89

Izvor: Svetska banka, prema: Simpson S, Guide to the Environment , op, cit, str. 124.

158

EKOLOKA EKONOMIJA

dovodi u veu zavisnost od razvijenih zemalja. Konsekvence rastue kompenzacije

poljoprivrednog u nepoljoprivredno korienje obradivih povrina mogu biti jasnije
ako se raspolae podacima i informacijama o promenama i trendovima u:
svetskoj potranji za poljoprivrednim artiklima
produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji
klimatskim uslovima
kvalitetu raspoloivih resursa i njihovoj zatiti
potrebnim energetskim resursima i raspoloivim mogunostima
domaoj potranji hrane i poljoprivrednih sirovina i
urbanizaciji
Zaustavljanje trenda smanjenja obradivih povrina i degradacije tla, na
jednoj strani, i poveanje efikasnosti poljoprivrede, na drugoj strani, faktori su koje
bi trebalo primenjivati sa mnogo veom panjom u tekuoj i buduoj politici.
Stimulisanje veeg korienja organskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji
radi smanjenja upotrebe hemikalija, unapreenje kvaliteta i zdravstvenih aspekata
proizvodnje hrane, zatita izvorita za snabdevanje vodom i kreiranje ivotne
sredine koja e biti pogodnija za ljudske i ivotinjske populacije, principi su koji
moraju biti okosnica meunarodne i regionalnih politika.
Dugorono usklaeni ekonomski razvoj na ekolokim osnovama i poljoprivredna praksa koja nee iscrpljivati zemljite, ve anticipirati potrebe za hranom
rastue svetske populacije, predstavljaju dve komplementarne strane jedne iste
medalje koje se meusobno podravaju i pospeuju. Poljoprivredni strunjaci i
ekonomisti predviaju da se moe proizvesti dovoljno hrane za prehranu 10
milijardi ljudi. U tom smislu ne bi bilo razloga za strahovanje kada bi ova koliina
mogla biti proizvedena bez ekolokih katastrovfa. Da li e potrebe za hranom 10
milijardi ljudi biti adekvatnije zadovoljene od potreba sadanjih 5,5 milijardi zavisie od efikasnosti sadanje politike i sadanjeg reavanja problema smanjenja
obradivih povrina i degradacije tla.
Poveanje globalne meuzavisnosti svih zemalja i neizvesnost implikacija
sadanjeg loeg upravljanja poljoprivrednim zemljitem ine sadanji obim i tempo
smanjenja obradivih povrina i degradacije tla vrlo krupnim nacionalnim i
meunarodnim problemom. Njegova reenja ne mogu se traiti samo u boljem
procenjivanju efekata nacionalnih politika na stopu konverzije poljoprivrednog u
nepoljoprivredno korienje obradivih povrina, ve u proirivanju i produbljivanju istraivanja ekolokih, ekonomskih i socijalnih posledica te konverzije zajedno
sa nacionalnim i meunarodnim implikacijama nastavljanja sadanjih trendova.

EKOLOKI ISHODI MEUNARODNE SARADNJE

lobalizacija je jedna od najznaajnijih aktuelnih tendencija u skoro svim vanim oblastima ljudske delatnosti. Mi smo u ovoj knjizi najee pominjali
globalizaciju trita, prekograninih zagaenja i globalizaciju ekoloke i
ekonomske meuzavisnosti. U tom kontekstu neophodno je razmotriti i ekoloke

EKOLOKA EKONOMIJA

159

ishode najvanijih oblika meunarodnih ekonomskih odnosa, kao to su: meunarodna saradnja, meunarodne investicije i meunarodna trgovina.

Ekoloki aspekti meunarodne pomoi

osmatrano sa opteg stanovita mogli bismo razlikovati bilateralne i multilateralne oblike meunarodne saradnje. Predmet obe vrste saradnje moe biti
vrlo razliit. Mi emo ovde nau panju usmeriti preteno na meunarodnu razvojnu pomo, koja bi trebalo da prui potpuniji doprinos ostvarivanju odrivog ekonomskog razvoja. Obe vrste saradnje trebalo bi da obezbede da se u politikama,
programima i projektima meunarodne ekonomske pomoi posveti vea panja
njihovom uticaju na resurse i ivotnu sredinu zemalja koje primaju pomo.
Danas postoji opta saglasnost na meunarodnom nivou da politike,
programi i projekti meunarodne ekonomske pomoi moraju da obuhvate, pored
ostalog, i procene ekolokih uticaja. Pri tome, danas se problem ivotne sredine ne
posmatra kao dodatni problem na koji bi trebalo da se proire razvojna razmatranja, ve kao potpuno nov pristup razvoju koji daje veu teinu usklaenosti
rezultata ekonomskog razvoja i trokova tetnih efekata projektata ekonomske
pomoi. Ovakav novi pristup, iako teoretski iroko prihvaen, jo uvek ima mali
uticaj na orijentaciju i oblikovanje praktinih projekata i praktinih politika
meunarodne ekonomske pomoi.
Razvojna pomo u bilateralnoj i multilateralnoj meunarodnoj saradnji
trebalo bi da usmeri svoje teite ka reavanju problema siromatva, ka poboljanju
kvaliteta ivotne sredine i ka promociji ekoloki odrivog ekonomskog i ukupnog
razvoja razvoja. Briga za budunost planete Zemlje trebala bi da bude povezana sa
brigom o ekonomskom siromatvu. Ako se i u narednom veku nastavi sadanji
tempo rasta stanovnitva na Zemlji, doi e do vrlo krupnih ekonomskih i drugih
problema. Takvi negativni ishodi mogli bi se preduprediti ako se do kraja ovog
veka preduzmu adekvatnije mere za smanjenje stope rasta stanovnitva i za smanjenje siromatva. Jedna od tih mera moe biti i meunarodna ekonomska pomo.
Mnogi bioloki delovi prirodnog okruenja ugroeni su degradacijom ivotne sredine koja je direktna posledica siromatva, ili posledica loih tehnolokih
odluka i obrazaca ekonomskog rasta. Ovakvi i slini problekmi mogli bi se uspenije reavati u obostranom interesu meunarodnom saradnjom bogatih i siromanih zemalja. Reavanje problema siromatva i primena usklaenog ekonomskog
razvoja sa mogunostima ivotne sredine nisu bitni samo za opstanak siromanih,
nego za opstanak svih.90
Postoje znaajna ogranienja i tekoe u razvoju meunarodne ekonomske
saradnje na ekolokim osnovama. Tradicionalno ogranienje predstavlja delikatnost odnosa izmeu zemlje donatora i zemlje primaoca ekonomske razvojne pomoi. Zemlje donatori esto nastoje da projektima razvojne pomoi osiguraju ne
samo odgovarajue ekoloke uslove, nego i ekonomske, politike i vojne interese.
90

North-Sauth: A Programme for Survival, Pan Books, London, 1980, str. 75.

160

EKOLOKA EKONOMIJA

S druge strane, zemlje primaoci razvojne pomoi smatraju da pitanja rasta stanovnitva i korienje prirodnih resursa spadaju u domen njihovog suvereniteta.
Pored ovih postoje i druga ogranienja koja oteavaju bre ukljuivanje ekoloke
dimenzije u projekte meunarodne razvojne pomoi, kao to su:91
procene uticaja na ivotnu sredinu su uoptene, suvie dugake i enciklopedijske, a manje koncizne i analitike
sekundarni uticaji na ivotnu sredinu i dugoroni efekti nisu uvek adekvatno analizirani
najvei broj procena uticaja na ivotnu sredinu ostvaruje se sa malim
ueem zemlje primaoca razvojne pomoi
analize i kontrole zagaenja ivotne sredine esto nisu dovoljno kompletirane za uspenije sprovoenje faze primene projekta.
Za uspeniju primenu ekolokog pristupa u oblasti meunarodnih ekonomskih odnosa potrebno je raspolagati adekvatnijim i unapred pripremljenim
analizama koje su neophodne za projektovanje, planiranje i primenu politika,
programa i projekata ekonomske pomoi sa meunarodnim implikacijama. To
zahteva ulaganje dodatnih napora za unapreenje metodologije, postupka i
korienja procena njihovog uticaja na ivotnu sredinu. U tu svrhu zemlje lanice
OECD usvojile su poetkom 90-tih godina posebne preporuke i uputstva za
voenje i razmenu procena uticaja na ivotnu sredinu za one aktivnosti koje imaju
meunarodne implikacije, posebno za prekogranina zagaenja izmeu zemalja
lanica.
Meu glavnim ogranienjima za uspenije korienje procene uticaja ekonomske pomoi na ivotnu sredinu istie se nedostatak nedvosmislenih i rigoroznijih metoda za: 1) identifikovanje rizika, trokova i koristi odreene akcije ili
projektnog reenja; 2) merenje identifikovanih rizika, trokova i koristi i 3) pripisivanje specifinih vrednosti rizicima, trokovima i dobicima kako bi se omoguila
uporedivost alternativnih akcija ili projektnih reenja. 92
U vezi sa tim neophodno je obezbediti efikasnije korienje pravnih, ekonomskih, institucionalnih i drugih sredstava za uvoenje, stimulisanje i podrku
javnim i privatnim telima i institucijama kako bi procene uticaja na ivotnu sredinu
postale integralni deo procesa donoenja ekonomskih odluka.

Ekoloki aspekti meunarodnih investicija

naajan deo meunarodnih ekonomskih odnosa ostvaruje se preko meunarodnih investicija, ukljuujui i investicije multinacionalnih kompanija. Meunarodne investicije igraju vanu ulogu u globalnom ekonomskom razvoju i global-

91

OECD publikacija: Economic and Ecological Interdependence, op, cit, str. 55.
Vie o ovim i drugim ogranienjima u: Survey of Science and Technology Issues Present and
Future, Staff Report of the Committee on Science and Technology, U.S. House of Representatives,
Washington: U.S. Government Printing Office, 1981, str. 180.
92

EKOLOKA EKONOMIJA

161

noj meunarodnoj trgovini, kako izmeu razvijenih zemalja, tako i izmeu

razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (ili zemalja tzv. Treeg sveta).
U poslednjih 20 godina preko 60% investicija uloenih u zemlje Treeg
sveta poticalo je izvan tih zemalja. Vei deo tih investicija izvrile su
multinacionalne kompanije i to preteno u eksploataciju prirodnih resursa. Oekuje
se da e ta tendencija biti nastavljena do 2000. godine i da e uee inostranih
investicija u zemlje Treeg sveta porasti na 3/4 ukupno potrebnih investicija.
Multinacionalne kompanije neprekidno poveavaju svoje uee u rastuem
obimu meunarodne trgovine izmeu razvijenih zemalja i zemalja Treeg sveta, ne
samo u trgovini mineralnim sirovinama, industrijskim proizvodima i tehnologijom, nego i u trgovini uslugama.
I pored toga to su meunarodne investicije odigrale znaajnu i delotvornu
ulogu u ekonomskom razvoju nerazvijenih zemalja i u globalnom razvoju uopte,
nema sumnje da su mnoge od njih bile povezane sa tekim zadiranjem u iscrpljive
prirodne izvore, sa tekim oteenjima ivotne sredine i sa naruavanjem kljunih
ekolokih osnova koje su neophodne za budui odrivi ekonomski razvoj. Takvih
primera je bilo mnogo, ne samo u iskoriavanju uma, mineralnih sirovina, goriva
i vode, ve i u razvoju i primeni neprikladnih tehnologija i u marketingu proizvoda
tetnih po ljude i ivotnu sredinu. Evidentan je trend lociranja odreenih primarnih
industrija u zemljama u razvoju sa ciljem da bi se iskoristila prednost niih trokova rada i drugih inputa proizvodnje. Takoe, moe se govoriti i o trendu preseljavanja industrija sa zastarelim i prljavim tehnologijama, kao i industrija koje
proizvode toksine i potencijalno opasne proizvode.
Koristei razne oblike meunarodne saradnje i meunarodnih investicija
razvijene zemlje su nastojale da osiguraju svoju ivotnu sredinu od velikih teta,
dok se za ivotnu sredinu u nerazvijenim zemljama to ne bi moglo uvek rei.
Posledice pogoranja ivotne sredine koje su proizale iz ekoloki neprikladnih
investicija trpe ne samo zemlje korisnice meunarodnih investicija, nego i susedne
zemlje. Takve investicije, dugorono gledano, imaju negativno povratno dejstvo i
na razvijene zemlje. Preko 60% ukupnog svetskog izvoza glavnih poljoprivrednih i
meneralnih artikala, ne raunajui naftu, potie iz zemalja Treeg sveta. Zemlje
Evropske ekonomske zajednice i SAD zavise potpuno od uvoza mnogih proizvoda
iz zemalja Treeg sveta, kao to su: tropsko drvo, prirodni kauuk, juta, banana,
aj, kakao, kafa i drugi. Japan i zemlje Evropske ekonomske zajednice dobijaju
90% svoje ponude najvanijih minerala iz zemalja Treeg sveta.93
Mnogi tetni efekti u ivotnoj sredini nerazvijenih zemalja, kojima su
doprinele razvijene zemlje, kao to su: krenje tropskih uma, gubljenje obradivog
zemljita, degradacija tla, gubljenje jedinstvenih genetskih materijala i tetni
reziduali pesticida u hrani, teko pogaaju ljude i ekonomije nerazvijenih zemalja,
ali zbog meuzavisnosti ekonomija i ljudi, njihove negativne posledice ne mogu izbei ni razvijene zemlje. tavie, pogoranja ivotne sredine i iscrpljivanje resursa,
93

North-South: Programme for Survival, op, cit, str. 72.

162

EKOLOKA EKONOMIJA

koja potiu od ekoloki neusklaenog ekonomskog razvoja, stvaraju potrebu za

poveanjem razvojne pomoi za reavanje problema koji su mogli biti izbegnuti.

EKOLOKI ISHODI MEUNARODNE TRGOVINE

Ekoloki aspekti slobodne meunarodne trgovine

lobodna meunarodna trgovina, za koju se zalau razvijene zemlje, prua

mnoge pogodnosti globalnom ekonomskom razvoju, ali proizvodi i krupne
probleme, posebno zemljama u razvoju. Sve vea pokretljivost kapitala naruava
ekoloke propise time to preduzeima i granama koje izazivaju zagaenje ivotne
sredine omoguava preseljenje u nerazvijene zemlje koje jo nisu uvele zakonska
ogranienja, ili u kojima su propisi manje rigorozni.
U poslednje etiri decenije, od 1950. do 1990. godine, zabeleena je
tendencija ubrzanog razvoja meunarodne trgovine. U tom razdoblju ukupna
meunarodna trgovina poveana je 11 puta. Ona danas nadmauje vrednost ukupne
globalne svetske proizvodnje. Uporedo sa rastom, meunarodna trgovina se irila i
na nove oblasti, kao to su sektor novih usluga i direktne investicije.
Porast i irenje meunarodne trgovine izazvali su mnoge opasnosnosti po
ivotnu sredinu nerazvijenih zemalja, kao to su: preseljenje toksinih otpadaka iz
razvijenih zemalja, poveana degradacija tla usled prekomernog krenja uma,
smanjenje genetskih resursa, stvaranje posebnih lokacija za koncentraciju zagaivaa, poveanje obima transporta i zagaenja koje prouzrokuje saobraaj i sl. Vie
od 1/4 svetske trgovine otpada na proizvode koji se dobijaju neposredno iz
prirodnih resursa na kojima poiva globalni ekonomski razvoj. U takvoj situaciji
meunarodna trgovina vri snaan uticaj na globalnu sirovinsku bazu.
Najvei deo meunarodne trgovine primarnim proizvodima otpada na visokorazvijene industrijske zemlje. Meutim, od nje najvie zavise zemlje u razvoju i
njima od nje preti najvea ekoloka opasnost. Zemlje u razvoju predstavljaju neto
izvoznike hrane, sirovina i goriva u razvijene zemlje. U njihovom ukupnom izvozu
dominiraju primarni proizvodi. Mnoge od zemalja u razvoju, zbog nemogunosti
ostvarivanja prihoda na druge naine, prinuene su da meunarodnom trgovinom
direktno ugroavaju svoje prirodne resurse. Tako, na primer, zahvaljujui meunarodnoj trgovini vredne tropske ume su ve desetkovane.94 U 1991. godini ukupna
vrednost izvoza tropske drvene grae iznosila je 6 milijardi dolara.
Rudarstvo i prerada ruda nanose ogromne ekoloke tete zemljama u razvoju, od iscrpljivanja prirodnih resursa do stvaranja ogromnih koliina otpadaka.
Prerada pojedinih ruda zahteva ogromne koliine energije i izaziva velika zagaenja. U 1990. godini izvoz nafte, gasa, uglja i elektrine energije iz zemalja u
razvoju bio je jednak koliini energije od 3,5 milijardi tona uglja. To je
predstavljalo 1/3 ukupno proizvedene energije u svetu. Razume se da meunarodna
94

Vie o ovim i drugim pokazateljima meunarodne trgovine u: H. F. French: International Trade

and Ecology, Worldwatch Institute, Washington, 1993.

EKOLOKA EKONOMIJA

163

trgovina energentima preusmerava tetne efekte u zemlje Treeg sveta. Transport

prirodnog gasa preko dravnih granica omoguava zemljama uvoznicama da
zamene izvore koji prouzrokuju vea zagaenja. Korist od takve zamene ima samo
zemlja uvoznik, dok negativne posledice eksploatacije ostaju zemljama
izvoznicama. Slina je situacija i sa izvozom ostalih fosilnih goriva i drveta, a
naroito sa izvozom elektrine energije.
U meunarodnoj trgovini razvijene industrijske zemlje nameu vee carine
proizvodima koji su rezultat viih faza prerade, nego proluproizvodima i
sirovinama. Na taj nain one stimuliu razvoj i tite sopstvenu preraivaku
industriju. Meutim, pored smanjenja cena sirovinama i preterane eksploatacije
prirodnih resursa, na poveanje degradacije ivotne sredine u zemljama u razvoju
deluje i njinova prevelika zaduenost kod razvijenih zemalja. Radi otplate dugova
zemlje u razvoju su prinuene da nastave sa prekomernim iscrpljivanjem svojih
prirodnih resursa, da prihvataju uvoz zastarelih i prljavih tehnologija, a ponekad i
uskladitenje opasnog otpada. Nakon uvoza zastarelih i prljavih tehnologija
obavezno sledi i uvoz opreme za spreavanje zagaenja i preiavanje otpada. U
1990. go-dini SAD, Evropa i Japan izvezli su opremu za spreavanje zagaenja i za
preiavanje otpada u vrednosti od 20 milijardi dolara.
Koncept slobodne meunarodne trgovine najvie je usredsreen na slobodna
ulaganja i na samu trgovinu. Tendencija vee mobilnosti kapitala izaziva ozbiljnu
ekoloku zabrinutost zbog opasnosti preseljenja kapitala u zemlje sa labavim ekolokim propisima i zbog bojazni da e industrije u takvim oazama zagaivaa
imati nezasluenu ekonomsku prednost u odnosu na firme koje budu poslovale u
zemljama sa stroim ekolokim propisima. U tom pravcu neophodno je utvrivanje globalnih svetskih ekolokih standarda i uspostavljanje ekolokih pariteta koji
bi mogli da ublae neke od opasnosti koje donosi meunarodna trgovina.

Dobra ivotne sredine i meunarodna razmena

nalizu ekolokih ishoda meunartodne razmene poeemo sa razmatranjem

dobara ivotne sredine koja mogu biti predmet meunrodne razmene. Kao to
je ve istaknuto, ivotnu sredinu najee definiemo kao set ivotnih uslova koji
su povezani sa odreenim prostorom. U zavisnosti od prostorne veliine medija
ivotne sredine moemo razlikovati sledee tipove dobara ivotne sredine:
1. Globalna dobra ivotne sredine kao to je Zemljina atmosfera ili ozonski
omota
2. Meunarodna dobra ivotne sredine su dostupna korienju za najmanje
dve zemlje i ograniena su na subsisteme sveta kao to je Sliv Dunava
3. Nacionalna dobra ivotne sredine se javljaju onda kada se granice ivotne sredine poklapaju sa politikim granicama
4. Regionalna dobra ivotne sredine se javljaju unutar granica jedne zemlje
kao to je Beogradski vazduni region ili sistem sliva Zapadne Morave
5. Lokalna dobra ivotne sredine odnose se na pojedinane male sisteme
kao to su male movare, jezera ili neke druge male ekoloke jedinice.

164

EKOLOKA EKONOMIJA

Postojanje razliitih prostornih sistema ivotne sredine implicira razliite

tipove ekolokih problema koji zahtevaju posebna reenja. Na primer, globalna
dobra ivotne sredine se najee koriste kao javna potrona dobra i kao prostor za
odlaganje otpada na celoj Zemlji. Korienje globalnih dobara ivotne sredine
moe imati uticaj na trgovinsku poziciju zemlje u meunarodnoj razmeni. Funkcija
ivotne sredine da prua prostor za odlaganje otpada je posebno znaajna. Sa tog
stanovita, ivotna sredina je proizvodni faktor koji utie na komparativnu cenovnu
prednost. Ako je zemlja bogata darovima ivotne sredine u obliku asimilativne
usluge prirode, ona e imati trgovinsku prednost u odnosu na zemlje sa oskudnim
asimilativnim uslugama prirode. Oskudica ili izobilje dobara ivotne sredine
odreeni su sledeim uslovima:
1. Prirodnim asimilativnim kapacitetom, tj. kapacitetom prirodnog sistema
da smanjuje zagaujue materije prirodnim procesima
2. Potranjom za asimilativnim uslugama ivotne sredine izraenom koliinom zagaujuih materija koje se emituju u ivotnu sredinu. Koliina
emitovanih zagaujuih materija zavisi od potronje, proizvodnje, tehnologije emisije, tehnologije smanjenja emisije i od podsticaja za smanjenje emisije.
3. Vrednou koja se daje javnim potronim dobrima ivotne sredine. Vrednovanje ivotne sredine e zavisiti od preferencija, nivoa dohotka, gustine naseljenosti stanovnitva i institucionalnog ureenja za otkrivanje
stvarnih individualnih preferencija.
Ako se uzmu u obzir razlike u dobrima ivotne sredine meu zemljama, nameu se brojna pitanja.Ovde emo navesti samo neka. Da li dobra ivotne sredine
utiu na komparativne cenovne prednosti zemlje? S kojim opsegom e promene u
komparativnoj prednosti uticati na trgovinske tokove, lokaciju emisija, bilans plaanja, uslove meunarodne razmene i devizni kurs? Da li ekoloka politka u jednoj
zemlji ima uticaj na kvalitet ivotne sredine druge zemlje? Da li instrumenti
politike ivotne sredine sstvaraju prepreke meunarodnoj razmeni? Mogu li se
instrumenti politike meunarodne trgovine, kao to su uvozne takse i kvote, koristiti za ostvarivanje ekolokih ciljeva? U nastavku emo pokuati da odgovorimo
na neka od ovih pitanja.

Komparativna prednost i kvalitet ivotne sredine

snovna pretpostavka meunarodne trgovine jeste da e drava izvoziti ona
dobra za koja ima cenovnu konkurentsku prednost. Takva prednost moe biti
ostvarena korienjem odreenih povoljnijih faktora proizvodnje kao to su:
kapital, rad, osnovni materijal, produktivnost proizvodnje i relativno nia potranja
na domaem tritu. Obilje ili oskudica dobara ivotne sredine moe, takoe, biti
faktor komparativne cenovne prednosti. U zatvorenoj privredi relativne cene
dobara, koja su intezivni zagaivai, bie poveane ako bude primenjena odreena
politika zatite ivotne sredine. To znai, komparativna cenovna prednost takve
privrede bie smanjena, a njen izvoz reduciran.

EKOLOKA EKONOMIJA

165

Zemlja sa ogranienim resursima i atributima ivotne sredine izvozie dobra

koja nisu intezivni zagaivai. Na osnovu toga moe se izvesti zakljuak da e
izvozne koliine proizvoda-zagaivaa biti smanjene. Meutim, to u velikoj meri
zavisi od veliine zemlje. Ako je zemlja mala relativne cene proizvoda intezivnih
zagaivaa bie diktirane od inostranih zemalja. Sa takvim cenama izvozne koliine male zemlje bie smanjene, a smanjenje izvoza odrazie se i na smanjenje
njenog uvoza. Ako zemlja izvoznica nije mala, njena ekoloka politika (ekoloki
porez) vodie u poveanje cene proizvoda intezivnih zagaivaa na svetskom tritu. Konkurentska prednost zemlje bogate resursima ivotne sredine bie poboljana. Ako je kapital mobilan u meunarodnim razmerama moe se oekivati da kapital zemalja siromanih resursima ivotne sredine bude transferisan u zemlje koje
su bogate dobrima ivotne sredine.
U sluaju prekograninog zagaenja, ekoloka politika jedne zemlje moe
uticati na kvalitet ivotne sredine drugih zemalja ak i kada je domae zagaenje
vezano za domae medije ivotne sredine. Sistem prekogranine ivotne sredine
transportuje zagaujue materije iz jedne zemlje u druge. Na primer, kisele padavine nastaju u zemljama Zapadne Evrope, a nanose tete u vedskoj. Prekogranino zagaenje moe biti jednosmerno i dvosmerno. Jednosmerno zagaenje ne
utie na kvalitet ivotne sredine zemlje u kojoj je nastalo. Dvosmerno prekogranino zagaenje se vraa, u veoj ili manjoj meri, izvornoj zemlji zbog atmosferskih
uslova ili promenljivih vadunih strujanja.
Prekogranino zagaenje moe biti rezultat meunarodne specijalizacije i
trgovinske razmene. Ako jedna zemlja uvede porez na emisije, proizvodnja
proizvoda intezivnih zagaivaa bie smanjena zbog cenovne konkurentske
prednosti, a proizvodnja ekoloki povoljnijih proizvoda proirena. U celini, kvalitet
ivotne sredine bie poboljan. Proces prilagoavanja u drugim zemljama, koje
nemaju uveden zakon o porezima na emisije, bie drugaiji. U tim zemljama
cenovna konkurentska prednost e porasti za proizvode intezivne zagaivae. Oni
e postati profitabilniji i njihova proizvodnja bie poveavana. Korienje resursa
ivotne sredine bie usmereno na poveanje proizvodnje proizvoda intezivnih
zagaivaa. Kvalitet ivotne sredine u tim zemljama bie pogoran. Drugim
reima, ekoloka politika u jednooj zemlji moe uticati na kvalitet ivotne sredine
u drugim zemljama kroz specijalizaciju i meunarodnu trgovinu. Na taj nain
bogate i razvijene zemlje mogu locirati svoje zagaivae u manje razvijene zemlje.
Industrijski razvijene zemlje su angaovane na stvaranju uslova za dampingko
premetanje industrije sa intezivnim zagadenjem izvan svoje teritorije, najee u
nerazvijene zemlje. Takva praksa nazvana je novim tipom imperijalizma, ili
ekolokim imperijalizmom.95
Ako su porezi na emisije u razvijenoj zemlji vei, a u nerazvijenoj manji,
razvijena zemlja e teiti specijalizaciji u oblasti proizvodnje ekoloki prihvatljivijih proizvoda, dok e nerazvijene zemlje, ili zemlje sa manjim porezima na emisi95

Horst Siebert: Economics of the Environment: Theory and Policy, Springer-Verlag, Berlin, 1995.
str. 176.

166

EKOLOKA EKONOMIJA

je, teiti specijalizaciji u oblasti proizvodnje proizvoda intezivnih zagaivaa. Takav nain trinog prilagoavanja podrazumeva da sve zemlje imaju isti nivo
proizvodne tehnologije. Poto to nije sluaj u realnoj praksi, ista optereenja cena
porezima na emisije nee rezultirati u identinim nivoima kvaliteta ivotne sredine.

Politika meunarodne razmene kao instrument

zatite ivotne sredine
rimena politike zagaivanja susedstva ili politike ne u moje dvorite predstavlja vrlo vaan ekoloki aspekt meunarodne razmene. Glavna motivacija za
obavljanje meunarodne razmene je ostvarivanje odreene zarade. Pomou meunarodne trgovine zemlje izvoznice nastoje da proire mogunosti potronje i da
poveaju obim prodaje i proizvodnje svojih proizvoda. Ako zemlja izvozi proizvode intezivne zagaivae, ona smanjuje kvalitet svoje ivotne sredine. U tom
sluaju tradicionalno definisana zarada od meunarodne razmene mora biti korigovana za pogoranje kvaliteta ivotne sredine. Meunarodna razmena je isplativa
za ekonomiju zamlje samo kada se neto bogatstvo poveava, tj. kada tradicionalna
zarada od meunarodne trgovine premauje vrednost pogoranja kvalteta ivotne
sredine. U suprotnom sluaju, ostvarena tradicionalna zarada mora biti tretirana
kao ekoloki gubitak.
Ako zemlja izvozi proizvode koji nisu intezivni zagaivai, njena ekoloka
politika e doprinositi unapreenju komparativne konkurentske prednosti. Njena
zarada od meunarodne trgovine bie uveana za vrednost poveanog kvaliteta
ivotne sredine. Dosadanja teorija meunarodne trgovine nije uzimala u obzir
degradaciju ivotne sredine u definisanju zarade od meunarodne razmene. Korist
od meunarodne razmene trebalo bi specificirati kao neto poboljanje blagostanja,
a ne kao poveanje raspoloivosti proizvoda za potronju. Privreda mora biti spremna da prihvati niu tradicionalnu zaradu od meunarodne razmene ukoliko ona
doprinosi unapreenju kvaliteta ivotne sredine.
Ekolozi zahtevaju da instrumenti politike meunarodne trgovine budu u
funkciji ostvarivanja ciljeva ekoloke politike. U tu svrhu mogu biti korieni sledei instrumenti:
1. ogranienje meunarodne trgovine radi zatite ivotne sredine
2. ogranienje uticaja inostrane ekoloke politike na domaem tritu
3. zatita nacionalne ivotne sredine kroz politiku meunarodne razmene
4. pravila GATT-a
5. razliiti ekoloki sandardi
Meunarodna trgovina je povezana sa ekonomskim rastom, a ekonomski rast
proizvodi degradaciju i zagaenje ivotne sredine. Zbog toga se smatra da
selektivno ograniavanje meunarodne trgovine moe biti korisno za unapreenje
kvaliteta nacionalne ivotne sredine. Uvozne takse i uvozne kvote mogu uticati
indirektno na kvalitet ivotne sredine. One mogu biti koriene kao posebni
instrumenti ekoloke politike ako nedostaju drugi podesniji instrumenti. Politika

EKOLOKA EKONOMIJA

167

meunarodne trgovine ne moe zameniti ekoloku politiku. Osim toga, meunarodna razmena poveava ekonomsko bogatstvo i zatitu ivotne sredine ini
lakom. Sa veim nacionalnim dohotkom ostvarenim uz pomo meunarodne
trgovine, oportunitetni trokovi politike ivotne sredine se smanjuju. Vei dohodak
utie, takoe, na poveanje potranje za boljim kvalitetom ivotne sredine, ako je
dohodovna elastinost kvaliteta ivotne sredine vea od jedinice.
Instrumenti politike meunarodne razmene, kao to su uvozne takse i uvozne kvote, mogu dati pozitivne ekoloke efekte ako uvozni proizvodi imaju vei
intezitet degradacije i zagaivanja ivotne sredine od domaih. Uvozne takse i
uvozne kvote imaju zadatak da podstiu inostranu zemlju da primeni slinu ekoloku politiku kao zemlja uvoznica. Meutim, zahtevi za ujednaavanjem ekoloke
politike meu zemljama isputaju iz vida razlike izmeu faktora ivotne sredine i
ostalih faktora proizvodnje. Zemlje bogatte dobrima ivotne sredine mogu biti
specijalizovane za proizvodnju u kojoj se intezivnije koriste dobra ivotne sredine.
Prema tome, zahtevi za ujednaavanjem instrumenata ekoloke politike ignoriu
koncept meunarodne podele rada i specijalizacije. Korienje istih instrumenata
ekoloke politike moe biti prihvatljivo samo ako zemlje imaju ista dobra ivotne
sredine i isti asimilativni kapacitet, ali razliite preferencije. Poto su dobra ivotne sredine, koja su predmet meunarodne trgovine, najveim delom nacionalna
dobra, razliite nacionalne preferencije trebalo bi uvaavati kao i ostale ekoloke
ishode.
Nacionalna ivotna sredina se moe tititi instrumentima politike meunarodne razmene kada se proceni da uvozni proizvodi mogu imati negativne ekoloke efekte. Ako zemlja uvozi investicionu opremu ije korienje proizovdi zagaujue materije ili uvozi proizvode line potronje koji u sebi sadre zagaujue
materije, kao to su pesticidi ili opasne materije, ona moe primenjivati posebne
instrumente informaisanja domaih potroaa ili posebne norme proizvoda koje e
predstavljati odreene barijere meunarodnoj razmeni.
Ako zemlja titi svoju ivotnu sredinu nacionalnim merama koje utiu na
meunarodnu razmenu, ona to mora raditi u skladu sa pravilima GATT-a (General
Agreement on Tariffs and Trade). Pravila GATT-a dozvoljavaju nacionalnim vladama da primenjuju instrumente politike zatite ivotne sredine koji su neophodni,
kao to su porezi na emisije, sistemi dozvola, sistemi refundacije depozita i sl. Vano je imati u vidu da propisi ne smeju biti tako formulisani da predstavljaju
tehnika ogranienja meunarodnoj razmeni. Drugim reima, instrumenti politike
zatite ivotne sredine ne bi trebalo da uvode diskriminaciju izmeu domaih i
inostranih proizvoda. Izuzeci su dozvoljeni samo kada se radi o zatiti zdravlja,
obezbeenju sigurnosti ili kada se radi o zatiti domaih prirodnih resursa.
Zemlja, ija je ivotna sredina izloena negativnom uticaju uvoza, moe
sebe tititi uvoenjem uvoznih poreza i kontigenata, ili promenom odreenih normi za proizvode. Prema tome, pravila GATT-a su neophodna da bi se spreilo korienje ekoloke politike za stvaranje protekcionizma u meunarodnoj razmeni.
Pravila GATT-a bi trebalo prihvatiti kao osnovna pravila u meunarodnoj razmeni

168

EKOLOKA EKONOMIJA

ekoloki osetljivih proizvoda da bi se izbegla nepoeljna segmentacija svetskog

trita.
Poseban ekoloki ishod ine zagaujue materije sadrane u izvoznim
proizvodima ili stvorene njihovim korienjem. Odgovor na ovaj problem zemlja
uvoznik moe nai u korienju podesne ekoloke politike. Korienjem odgovarajuih normi za proizvode, zemlja uvoznik moe oteavati uvoz takvih proizvoda.
Drugi nain reavanja ovog problema moe biti postavljanje zahteva zemlji izvozniku da se ekoloki ponaa. Ovaj zahtev moe imati odgovarajui efekat ako zemlja izvoznik nastoji da zatiti svoju nacionalnu ivotnu sredinu od slinih uticaja.
Zemlja izvoznik ne bi trebala raditi drugim zemljama ono to ne eli da druge zemlje rade njoj. Ovakav pristup meunarodnoj razmeni ima znaajne implikacije za
izvoz otpada.

EKOLOKA EKONOMIJA

169

Poglavlje

EKOLOKI PROBLEMI:
NEUSPEH TRITA
Konflikt izmeu zatite ivotne sredine i ekonomske
konkurentnosti je rezultat vetakog razdvajanja ekonomskog sistema od prirodnog okruenja.

EKSTERNA EKONOMIJA I DISEKONOMIJA

konomska delatnost pojedinaca, domainstava i firmi prouzrokuje interne i

eksterne efekte. I jedni i drugi mogu imati pozitivne ili negativne uticaje na
ocenu oekivane ekonomske efektivnosti odreenih alternativa ekonomskog ponaanja i na izbor najpovoljnije alternative.
Internim efektima, kao to je ve istaknuto u prethodnom poglavlju, nazivaju se oni efekti koje privredni subjekti prouzrokuju svojim odlukama i od kojih
zavisi ekonomska efikasnost njihovog privreivanja. Interni efekti utiu na trokove i/ili prihode privrednih subjekata i odreuju njihovu profitabilnost. Privredni
subjekti su prinueni da ih ugrauju u svoju kalkulaciju trokova i prihoda i da ih
uzimaju u obzir prilikom izbora odreenog ponaanja. Ako interni efekti doprinose
poveanju ekonomske koristi za donosioce odkuka, kaemo da se radi o efektima
interne ekonomije, i obrnuto, ako doprinose poveanju trokova i pogoranju profitabilnosti, kaemo da se radi o efektima interne disekonomije.
Eksternim efektima oznaili smo efekte koje privredni subjekti prouzrokuju
u svome neposrednom ili irem okruenju i koje ne moraju da ugrauju u svoju
kalkulaciju trokova i prihoda. Zbog toga ih privredni subjekti najee ne uzimaju
u obzir prilikom donoenja odluka o izboru odreenog ponaanja. Eksterni efekti,
kao to smo istakli u prethodnom poglavlju, mogu biti pozitivni, kao u sluajevima
pruanja korisnih usluga drugima u uslovima koji ne omoguavaju njihovo naplaivanje, ili mogu biti negativni, kao u sluajevima stvaranja tete drugima u uslovima koji ne omoguavaju obeteenje. Prvi se nazivaju efektima eksterne ekonomije, a drugi efektima eksterne disekonomije. Zagaenje ivotne sredine i tetni

170

EKOLOKA EKONOMIJA

efekti ekonomskog delovanja privrednih subjekata u ivotnoj sredini su tipini

primeri eksterne disekonomije.
U sistemu trine ekonomije trite je eliminatorni mehanizam za utvrivanje ta su interni, a ta su eksterni efekti privrednih subjekata. Ono je, istovremeno, i mehanizam za procenjivanje tih efekata. U sistemu trine ekonomije sve ima
svoju cenu. Ako se pozitivni eksterni efekti ne naplauju, a negativni eksterni efekti ne kompenziraju plaanjem obeteenja, onda su oni izvan trita. U takvim
uslovima vrlo je teko iskljuiti privredne subjekte koji koriste pozitivne eksterne
efekte i privredne subjekte koji izazivaju tetne efekte bez obaveze plaanja obeteenja. Ko ne naplauje pruanje usluga drugima nema prihode, a ko ne plaa
obeteenja nema trokve. Zato ovi efekti najee nemaju uticaja na racionalno
ponaanje privrednih subjekata.
Eksterni efekti ekonomije i disekonomije mogu se pojaviti izmeu potroaa, izmeu potroaa i preduzea i izmeu preduzea.
Izmeu potroaa: korienje medicinskih usluga od strane jednog potroaa je najee izvor eksterne ekonomije za ostale potroae jer se time smanjuje
rizik prenoenja zaraze na njih. Korienje automobila od strane jednih potroaa
moe biti uzrok eksterne disekonomije za druge potroae zbog zagaenja vazduha, stvaranja buke, gubitka vremena usled zaguenosti saobraaja, ili zbog poveanja rizika od saobraajnih nesrea.
Izmeu potroaa i preduzea: ekonomska delatnost preduzea, posebno u
periodu industrijalizacije, prouzrokuje brojne negativne eksterne efekte, kao to su:
zagaenje, tetni efekti i zaguenost, koji predstavljaju, kao to smo ve naglasili,
tipine primere eksterne disekonomije.
Izmeu preduzea: struno osposobljavanje kadrova koje sprovodi jedno
preduzee esto moe biti uzrok eksterne ekonomije, ako od toga imaju korist druga preduzea, dok ekonomske aktivnosti koje dovode do zagaenja vode i zemljita mogu biti uzrok eksterne disekonomije jer prouzrokuju tetu drugim firmama.
Sa inteziviranjem procesa industrijalizacije, proirivanjem gradova i
porastom ukupne svetske populacije dolo je do naglog poveanja efekata eksterne
disekonomije. Sadanji obim i tempo zagaivanja i destrukcije ivotne sredine vodi
ka postepenoj marginalizaciji internih efekata i ka poveanju uea eksternih efekata u ukupnim efektima ekonomskog razvoja. U okviru eksternih efekata, u pojedinim oblastima privreivanja, uoava se naglo poveanje efekata eksterne disekonomije. Neke industrije sa tzv. prljavom tehnologijom prouzrokuju vee tete u ivotnoj sredini od ekonomskog profita koji ostvaruju. Drugim reima, njihovi efekti eksterne disekonomije su vei od efekata interne ekonomije.

ZAGAENJE I TETNI EFEKTI

ostoji velika nepreciznost u razlikovanju zagaenja od tetnih efekata zbog
nemogunosti jasnog razgranienja onoga to je potpuno objektivno od onoga
to je subjektivne prirode. I zagaenje i tetni efekti predstavljaju odreena ispo-

EKOLOKA EKONOMIJA

171

ljavanja degradacije ivotne sredine, s tom razlikom to se prvo ispoljavanje

degradacije moe objektivno utvrditi, dok se drugo uoava kao tetno od strane
subjekata.
Zagaenje se najee ispoljava kao degradacija odreenih prirodnih dobara: vazduha, vode, zemljita, naselja i sl, ili odreenih prirodnih uslova: klime,
tiine, pejzaa i sl. To su promene odreenih karakteristika ivotne sredine koje
mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje, opstanak i aktivnosti ljudi ili drugih ivih
organizama. Prema tome, zagaenje moe predstavljati svaku promenu fizikog
okruenja koja se moe objektivno utvrditi i koja ne mora biti uvek uoena kao
tetni efekat od strane subjekata. Hemijsko zagaenje izvorita vodosnabdevanja i
zagaenje vazduha koji se teko udie, predstavljaju zagaenja koja se mogu uoiti
kao tetni efekti. Meutim, prisustvo olova i pesticida u hrani u vrlo malim
koliinama predstavlja zagaenje koje se ne registruje kao tetni efekat. Ono moe
postati tetni efekat ako se koncentracija zagaenja povea.
Kao to svako zagaenje ne mora biti uoeno kao tetni efekat, tako ni svi
tetni efekti ne moraju biti povezani sa zagaenjem. Poveanje broja ljudi koji poseuju odreenu trgovaku etvrt moe biti uoeno od jednih subjekata kao
prednost, a od drugih kao tetni efekat, iako se ne moe govoriti o zagaenju.
Usled promene stavova i predstava neki tetni efekti mogu biti uoeni od veine
lanova zajednice, iako nije mogue utvrditi ni najmanju transformaciju okruenja.
Drugim reima, mnoga zagaenja se mogu ublaavati ili poveavati u zavisnosti od
promena preovlaujuih stavova i predstava.
Sa stanovita ekoloke ekonomije i politike zatite ivotne sredine mogla bi
se dati izvesna prednost korienju termina tetni efekat zbog toga to on obuhvata
iri domen odnosa oveka i ivotne sredine, ukljuujui subjektivnu i konfliktnu
komponentu tih odnosa.
U prolosti iskoriavanje prirode od strane oveka nije ugroavalo njenu
sposobnost za samoodranjem i samorazvojem. Bioloki ciklusi obezbeivali su
regeneraciju prirodne ivotne sredine i mogunost izvesne evolucije odnosa izmeu oveka i prirode. Poveano korienje vetakih tehnologija i masovne
intervencije oveka u njoj ne omoguavaju vie njenu spontanu samoregulaciju. Za
ponovno uspostavljanje naruene ekoloke ravnotee ne postoje odgovarajui
mehanizmi. U sistemu trine ekonomije trite ne kanjava one koji unitavaju
prirodnu ivotnu sredinu. U njemu niko nije dovoljno motivisan, niti dovoljno
bogat, da se sam zatiti od tetnih efekata koji pogaaju itavu ljudsku zajednicu.
Da bi pronala efikasnija reenja za napred navedene i njima sline probleme ekonomska nauka bi treblo da odgovori na sledea pitanja:
koji su efekti tetni i kakvu eksternu disekonomiju prouzrokuju
ko su rtve, a ko su prouzrokovai odreenih tetnih efekata
kako ukloniti tetne efekte ili na koji nivo ih svesti, vodei rauna o
trokovima korektivnih akcija i eljama ljudi za kvalitetnijim uslovima ivota.

172

EKOLOKA EKONOMIJA

U dosadanjem periodu ekonomska nauka nije dala zadovoljavajue

odgovore na ova i slina pitanja. Ona je najee zastupala konzervativne stavove i
nastojala da u oblast ekonomije ivotne sredine unese klasine ekonomske principe
i metode. Pristalice sistema trine ekonomije zastupaju gledite da bi u trite
trebalo ukljuiti i ono to je do sada bilo van njega, da bi zagaenje i tetni efekti
trebalo da postanu predmet trine razmene u kojoj e oni dobiti svoju cenu.
Pristalice dravne intervencije smatraju da bi trebalo nametnuti nove dabine
zagaivaima i prouzrokovaima tetnih efekata koje e destimulisati negativne
eksterne efekte i obezbediti dravi neophodne prihode za finansiranje korektivnih
akcija. U nastavku ovog poglavlja razmotriemo osnovne nedostatke sistema
trine ekonomije u reavanju aktuelnih ekolokih problema.

NEDOSTACI SISTEMA TRINE EKONOMIJE

rema modelu materijalnih tokova problemi ivotne sredine su direktno povezani sa funkcionisanjem trita. Osnovne ekonomske odluke potroaa i firmi
utiu na dovoljnost i kvalitet zaliha prirodnih resursa. Poto se ekoloka ekonomija
bavi, pored ostalog, izuavanjem teta nanetih prirodnim resursima, to ekonomisti
moraju imati adekvatna objanjenja kako trine aktivnosti doprinose poveanju
zagaujuih reziduala u ivotnoj sredini i zato trine snage ne mogu reiti ekoloke probleme.
Sa stanovita ekonomske prespektive zagaenje ivotne sredine je oznaeno
kao specifian tip nedostatka trinog procesa. Ekoloka ekonomija, koja je
bazirana na postulatima neoklasine ekonomske teorije, koristi modele nedostatka
sistema trine ekonomije za reavanje ekolokih problema. Takvi modeli oslanjaju
se na jasno razumevanje trinih procesa. Oni ukljuuju odnose ponude, potranje i
cena, obrazac trine ravnotee i ekonomske kriterijume efikasnosti. Poznavanje
trinih procesa sa stanovita neoklasine mikroekonomske analize predstavlja
osnovu za izuavanje nedostataka sistema trine ekonomije.96
Klasina mikroekonomska teorija je smatrala da se efikasan rezultat moe
ostvariti pod odreenim pretpostavkama koje se odnose na definisanje proizvoda,
utvrivanje trine cene, trokovne uslove i uslove ulaska na trite. Ako neka od
tih pretpostavki nije ispunjena trini mehanizam ne moe efikasno funkcionisati.
U zavisnosti od toga koja pretpostvka, ili grupa pretpostavki, nije ispunjena moe
se govoriti o odreenim neefikasnim ishodima sistema trine ekonomije koji su
oznaeni zajednikim imenom nedostaci sistema trine ekonomije. Meu takve
nedostatke ili neuspehe trine ekonomije moemo ubrojiti: nesavrenu
konkurenciju, javna dobra, nesavrenu informisanost, nepostojanje trita dobara i
usluga ivotne sredine i eksterne efekte. Na primer, ako nije ispunjena u potpunosti
pretpostavka o slobodnom ulasku na konkurentno trite, korienje trine snage

96

Detaljan prikaz objanjenja funkcionisanja trinog sistema sa stanovita neoklasine ekonomske

analize autor je dao u knjizi: Mikroekonomija: teorija i primena, Fakultet za trgovinu i bankarstvo
Univerziteta Braa Kari, Beograd. 1998.

EKOLOKA EKONOMIJA

173

e poremetiti funkcionisanje trinog procesa. U tom sluaju drutveno blagostanje

e opasti i resursi e biti neefikasno alocirani.
Trini sistem se pokazao posebno neuspenim u reavanju problema efikasne alokacije resursa ivotne sredine i u reavanju problema zatite. U cilju poboljanja efikasnosti sistema trine ekonomije u reavanju ovih problema ekonomisti
su pristupili modeliranju ekolokih problema kao specijalnih trinih situacija
koristei teoriju javnih dobara i/ili teoriju eksternih efekata. Modeli se razlikuju po
tome kako je relevantno trite definisano:
ako je trite definisano kao kvalitet ivotne sredine, onda je izvor trinog neuspeha kvalitet ivotne sredine kao javno dobro
ako je trite definisano kao dobro ija proizvodnja ili potronja prouzrokuje tetu u ivotnoj sredini, onda je trini neuspeh rezultat prisustva
eksternih efekata.
Iako ova dva pristupa sugeriu razliita reenja za ekoloke probleme, teorije na kojima oni baziraju nisu meusobno nepovezane. Posmatrano sa stanovita
ovih pristupa u oblasti zatite ivotne sredine, nesavrenost trinih informacija
predstavlja jedan od osnovnih uzroka neuspenosti trinog sistema. U nastavku
ovog poglavlja detaljnije emo razmotriti oba pristupa.

KVALITET IVOTNE SREDINE KAO JAVNO DOBRO

Osnovne karakteristike javnih dobara

konomisti prave jasnu razliku izmeu javnih i privatnih dobara prema odreenim karakteristikama, a ne prema tome da li su ona javna ili privatna
svojina. Javno dobro je ono dobro koje ima sledee dve karakteristike: 1) nije rival
drugim dobrima u potronji i 2) niko nije iskljuen iz uivanja njegove koristnosti.
Kao suprotnost javnom dobru je privatno dobro koje karakterie rivalitet u potronji i iskljuivost u korienju.
Nepostojanje rivaliteta u potronji znai da je nedeljiva korisnost koja je povezana sa potronjom dobra. Ako jedna individua koristi dobro druga individua
nije spreena da ga, takoe, koristi u isto vreme. Tipian primer javnog dobra je
svetionik koji omoguava mornarima da se orijentiu na moru. Ako su usluge svetionika na raspolaganju jednom mornaru, one su istovremeno postale raspoloive
za sve ostale u blizini. Drugi primer moe biti radio signal. Kada je radio stanica
emitovala signal on je postao raspoloiv za sve koji imaju prijemnike. Svaka
individua moe sluati emisiju bez uticaja na mogunost korienja emisije od
strane drugih individua. Vlasnitvo organizacije koja nudi dobro ne odreuje
karakter javnog dobra. Svetionik je najee u javnoj svojini, a radio stanica
njajee nije, ali su oba dobra tipina javna dobra.
Nepostojanje iskljuivosti znai da nije mogue spreavanje drugih
individua iz udela u koristnosti koju donosi potronja dobra. Uzmimo za primer
teren za izlet i rekreaciju u odreenoj lokalnoj zajednici. Ne postoji mogunost da
teren koristi samo neka odabrana grupa individua, a da ostale grupe budu

174

EKOLOKA EKONOMIJA

iskljuene. Meutim, u sluaju korienja hotelskih usluga one e biti izvrene

individui koja ih je platila, a korisnost koja proizilazi iz korienja hotelskih usluga
pripada individualnom potroau.
Iako nepostojanje rivaliteta i iskljuivosti moe izgledati isto, ove dve karakteristike nisu identine. Nepostojanje rivaliteta znai da racionalizovanje dobra
nije poeljno, dok nepostojanje iskljuivosti znai da racionalizovanje dobra nije
mogue. U realnosti je mogue da odreeno dobro poseduje jedan od ova dva atributa, ali ne i oba. Navedena dva klasina primera javnih dobara: svetionik i radio
signal imaju oba atributa.
Ekonomisti su zainteresovani za razvoj i unapreenje teorije javnih dobara
zbog toga to je kvalitet ivotne sredine najrelevantnije javno dobro, ili alternativno, zagaenje ivotne sredine je javna teta. Ako oistimo vazduh za jednu
osobu u urbanom podruju, mi smo automatski oistili vazduh za sve osobe u
lokalnoj zajednici. Korist od ienja vazduha pripada svima u lokalnoj zajednici
jer je nerazumno pomisliti da neka osoba moe biti iskljuena iz potronje istog
vazduha zbog toga to je druga osoba platila za smanjenje zagaenja. Kada je
vazduh jednom uinjen istim za jednu osobu, ostale osobe mogu simultano uivati
u njemu. Ako prihvatimo tvrdnju da je kvalitet ivotne sredine javno dobro, onda
moramo objasniti zato je ovo dobro povezano sa neuspehom sistema trine ekonomije. U vezi sa tim potrebno je upoznati kako ekonomisti pristupaju modeliranju
funkcionisanja trita javnih dobara.

Modeliranje trita kvaliteta ivotne sredine

kao javnog dobra
rini mehanizam je neuspean u sluaju javnih dobara zbog toga to ona
nemaju rivale u potronji i to niko ne moe biti iskljuen iz njihovog korienja. Ove karakteristike spreavaju trine podsticaje da ostvare efikasnu alokaciju
njihovih uinaka. Za ilustraciju ove tvrdnje moemo iskoristiti osnovni model ponude i potranje kvaliteta vazduha kao javnog dobra. Pri tome emo podrazumevati da se ponuda i potranja javnog dobra obavlja na konkurentskom tritu. To e
spreiti poistoveivanje nedostataka trita javnih dobara sa nedostacima
nesavrene konkurencije. Pretpostavka konkurentnog trita, takoe, omoguava da
kriva trine ponude bude modelirana kao horizontalni zbir krivih graninih trokova svih proizvoaa, kao u sluaju trita privatnih dobara.
Ostvarivanje ravnotee alokativne efikasnosti na tritu javnih dobara zavisi
od postojanja dobre definicije funkcije ponude i potranje. Mi moemo razviti ove
funkcije za kvalitet vazduha prilagoavajui najpre definiciju trita na nain koji
omoguava kvantifikovanje autputa. Kvalitet vazduha moe biti definisan kao prihvatljiv nivo smanjenja zagaenja koji moemo izraziti u procentima smanjenja
emisije sumpordioksida (SO2) po jedinici obima vazduha.
Generalno posmatrano, funkciju ponude javnih dobara moemo izvesti na
analogan nain kao i funkciju ponude privatnih dobara. Trinu ponudu za kvalitet

EKOLOKA EKONOMIJA

175

vazduha moemo utvrditi polazei od pretpostavke da postoji odreeni broj

hipotetikih proizvoaa koji su spremni da ponude razliita smanjenja SO2 za
razliite nivoe cena (p). Agregacija proizvodnih odluka svih proizvoaa daje
trinu ponudu. Cena (p) se moe izraziti u novanim jedinicama, a ponuena
koliina (Qpd) u procentima smanjenja SO2.
Trina ponuda: p = 4 + 0,75Qpd.
Za utvrivanje trine potranje javnih dobara koristi se potpuno razliit
model od onog koji se koristi za privatna dobra. Trina potranja za privatnim
dobrom izvodi se horizontalnim zbrajanjem potranje individualnih potroaa. Ova
procedura pokazuje da svaki potroa moe birati koliinu koja maksimira njegovu
korisnost pod uticajem dohotka, ukusa i drugih faktora potranje. Ova procedura
nije relevantna za potranju javnog dobra zbog toga to je ovo dobro dostupno u
istoj koliini svim potroaima i to nema rivale u potronji. To znai da za
utvrivanje trine potranje javnog dobra koliina ne predstavlja varijabilu
odluivanja kao u sluaju privatnog dobra. Pravilo da sa poveanjem cene potraivana koliina opada i da sa smanjenjem cene potraivana koliina raste ne vai u
sluaju javnih dobara. Primer ponude i potranje za kvalitetom vazduha dat je u
tabeli 6.1.
PONUDA I POTRANJA ZA KVALITETOM VAZDUHA
NA HIPOTETIKOM TRITU
Tabela 6.1.
Koliina javnog
dobra (Q) u %
smanjenja SO2
0
5
10
15
20
25
30

Cena trine
potranje (p)
u mil. din.
25,00
23,50
22,00
20,50
19,00
17,00
16,00

Cena trine
ponude (p)
u mil. din.
4,00
7,75
11,50
15,25
19,00
22,75
26,50

Za izvoenje krive potranje javnih dobara relevantno pitanje je: koju cenu
ste spremni da platite za svaku od sledeih koliina javnog dobra? Spremnost za
plaanjem odreene cene ili dabine (SPD) za javno dobro izvedena je iz koristi
koja se oekuje od potronje tog dobra. Trina potranja za javnim dobrom je
agregatna potranja za sve potroae na tritu. Ona je izvedena kao vertikalni zbir
svih individulanih potranji koje odreuju trinu cenu (P = p) za svaku moguu
koliinu javnog dobra (Qpt).
Trina potranja: p = 25 - 0,3Qpt.

176

EKOLOKA EKONOMIJA

Pronalaenje trine ravnotee za smanjenje SO2 zahteva istovremeno

razmatranje ponude i potranje radi pronalaenja ravnotene cene (pe) i ravnotene
koliine (Qe) koje oznaavaju reenje alokativne efikasnosti. Ilustracija takvog
reenja data je na slici 6.1.
Kao to se vidi u tabeli i na slici 6.1. ravnotena koliina (Qe) je 20% smanjenja sumpordioksida (SO2). Pri toj koliini smanjenja SO2, cena ponude jednaka
je ceni potranje (19,00 mil. din). Tu cenu nazivamo ravnotenom cenom (pe). Ona
oznaava iznos koji su proizvoai spremni da prime, a potroai da plate, za smanjenje zagaenja vazduha od 20% putem redukcije emisije sumpordioksida (SO2).

Slika 6.1. Trina ponuda i potranja za kvalitetom vazduha

Ravnotena koliina od 20% smanjenja SO2 reprezentuje optimalan nivo smanjenja
zagaenja meren sa leva u desno i optimalni nivo zagaenja vazduha meren sa desna u
levo.

Utvrivanje ravnotene cene (pe) i ravnotene koliine (Qe) za smanjenje

odreene koliine zagaenja je vrlo znaajno za pronalaenje trino baziranog
reenja problema zagaenja ivotne sredine. Koliina zagaenja Qe, prema
neoklasinoj ekonomskoj teoriji, predstavlja optimalni nivo smanjenja zagaenja
ivotne sredine. Ovaj nivo ne mora biti jednak nuli. Efikasan nivo zagaenja
vazduha je pozitivna vrednost zbog toga to granine veliine oportunitetnih
trokova ienja atmosfere rastu sa poveanjem smanjenja zagaenja. Smanjenje
zagaenja za 100% je nulto zagaenje koje zahteva, na dananjem tehnolokom
nivou, odricanje od korienja elektrine energije, transportnih sistema, mnogih

EKOLOKA EKONOMIJA

177

poljoprivrednih proizvoda i svih industrijskih proizvoda. Zbog toga postoji mala

spremnost ljudi za potpuno uklanjanje zagaenja iz ivotne sredine.

Spremnost za plaanje kvaliteta ivotne sredine

tvrivanje trine potranje za kvalitetom ivotne sredine kao javnim dobrom podrazumeva da e potroai otkriti svoju spremnost za plaanjem
odreene cene ili dabine (SPD) za smanjenje SO2. Meutim, bez odreenog obima intervencije tree strane utvrivanje takve informacije je vrlo teko zbog
nemogunosti iskljuivanja drugih iz korienja javnih dobara. Kada je potroaeva
spremnost za plaanjem nepoznata trina potranja ne moe biti identifikovana i
trini mehanizam ne moe dati efikasan ishod. Nesposobnost slobodnog trita da
odredi spremnost za plaanje kvaliteta vazduha, ili za neko drugo javno dobro,
jeste krupan nedostatak sistema trine ekonomije.
Trina potranja mora obuhvatiti agregatnu vrednost oekivanih koristi od
potronje odreenog dobra. Ako se radi o privatnom dobru, koristi mogu biti
dobijene samo kroz kupovinu dobra. Da bi dobio odreeno privatno dobro potroa
je spreman da plati odreenu cenu. Ta spremnost je pogodan indikator za merenje
anticipirane granine korisnosti potronje. Meutim, u sluaju javnih dobara, gde
nije mogue iskljuivanje drugih iz potronje, potroa moe uestvovati u potronji ak i kada su ona kupljena od nekog drugog. Ne postoji trini podsticaj za
racionalnog potroaa da dobrovoljno ponudi svoju spremnost za plaanjem (SPD)
za neto to moe koristiti ili troiti besplatno. Formalno, ovaj problem je oznaen
kao neotkrivena preferencija. Racionalni potroa domiljato otkriva da su koristi
od javnih dobara lako dostupne. Tako on postaje slobodni jaha. Individualne
preferencije o javnim dobrima ostaju neotkrivene, a trina potranja nedefinisana.
Kada je javno dobro kvalitet ivotne sredine, nepovoljne konsekvence su najee
ekoloke tete.
Ako konvencionalnu pretpostavku o savrenoj informisanosti potroaa
prihvatimo sa veom tolerancijom i dodamo vie realizma modelu ponude i potranje, identifikacija trine potranje za javnim dobrom postaje jo manje jasna. Na
tritu mnogih javnih dobara potroai nisu potpuno svesni koristi koja proizilazi iz
njihove potronje. To je naroito sluaj sa kvalitetom ivotne sredine. Mnogi ljudi
ne znaju dovoljno o zdravstvenoj, rekreacionoj i estetskoj korisnosti smanjenja
odreenog zagaenja ivotne sredine. U stvari, najvaniji zadatak ekoloke
ekonomije je procenjivanje i merenje korisnosti od smanjenja zagaenja ivotne
sredine, o emu e biti vie rei u narednim poglavljima. Poto potroai ne mogu
biti trino podstaknuti da izraze svoju spremnost za plaanjem dabina (SPD) za
obezbeenje istije ivotne sredine, rezultirajue cene potranje nee odraavati
pravu korisnost. Ovaj problem je rezultat nesavrene informisanosti koja predstavlja drugi veoma vaan izvor nedostatka sistema trine ekonomije.
Prema tome, mogli bismo zakljuiti da trine snage same po sebi ne mogu
obezbediti alokativnu efikasnost korienja javnih dobara. Zbog toga je neophodno

178

EKOLOKA EKONOMIJA

ukljuivanje tree strane koja e intervenisati na tritu javnih dobara. Ta trea

strana moe biti drava ili vlada. Ali, tada se postavljaju pitanja: U kom obimu bi
drava trebao biti ukljuena u trini proces? Koje specifine zadatke bi drava
trebalo da izvrava radi ostvarivanja efikasnijih reenja? U nastavku emo
razmotriti odgovore koje je ponudila neoklasina ekonomska teorija.

Dravna intervencija na tritu javnih dobara

praksi drava reava problem neotkrivenih preferencija za javnim dobrima

najee putem direktnog stvaranja, pribavljanja i obezbeivanja ovih dobara. Posmatranjem se moe otkriti da mnoga javna dobra, kao to su: protivpoarna
zatita, parkovi i autoputevi, obezbeuje drava. Slino tome, drava obezbeuje
uvanje prirodnih resursa i zatitu kvaliteta ivotne sredine. Postoje mnoge dravne agencije, institucije i organizacije ije odgovornosti obuhvataju i brigu o ekolokim ishodima.
Za utvrivanje drutvenih preferencija o javnim dobrima kao jedno od
alternativnih reenja mogu biti koriene politike procedure i pravila glasanja ili
izborna pravila. Takav pristup sugerie teorija javnog izbora. Na primer, delegati
nacionalne skuptine mogu biti odgovorni za razborito sagledavanje ekolokih
ishoda u svojim izbornim jedinicama i za reprezentovanje interesa tih jedinica u
procesu donoenja ekoloki celishodnih propisa. Ovakvi i slini procesi
predstavljaju odreena sredstva za identifikovanje individualnih preferencija o
ekolokim ishodima i za njihovo prevoenje u zakone.
Za reavanje problema nesavrene informisanosti u sistemu trine ekonomije drava regulativno moe obezbeivati obrazovanje i javno informisanje graana o javnim dobrima. Drava odreuje obim finansijskih izvora za obrazovanje
javnosti o korisnosti iste i bezbedne ivotne sredine. Ona moe uticati na tanost i
preciznost propagandnih poruka o proizvodima i pakovanjima sa stanovita ekolokih ishoda.
Efektivnost drave u korigovanju neuspenosti trita kvaliteta ivotne sredine kao javnog dobra je predmet mnogih naunih i politikih debata. Jedan od
najvanijih zadataka ekoloke ekonomije jeste ocenjivanje ekolokih politika i
programa i ocenjivanje efektivnosti njihovih moguih implikacija.

EKOLOKI PROBLEMI KAO EKSTERNI EFEKTI

Teorija eksternih efekata

rugi nain modeliranja i reavanja ekolokih problema ponudila je teorija

eksternih efekata. Ona koristi razliite perspektive u analizi izvora
neuspenosti sistema trine ekonomije. Umesto definisanja trita kvaliteta
ivotne sredine ili smanjenja zagaenja ona utvruje relevantno trite za dobro
ija proizvodnja i potronja prouzrokuje ekoloke tete izvan trinih transakcija.
Da bismo bolje objasnili koncept teorije eksternih efekata, prvo emo razmotriti

EKOLOKA EKONOMIJA

179

osnove na kojima je bazirana ova teorija, a zatim emo detaljnije objasniti znaaj
ove teorije za ekoloku ekonomiju.
Kada jedna firma odluuje da proizvodi i prodaje odreeni proizvod ona e
morati da uzme u obzir trokove osnovnog materijala, rada, energije, kapitalnih
dobara, marketinga i drugih trokova koje ona mora sama da podnese. Kada jedna
osoba odluuje o putovanju na odmor u neko letovalite, ona e uzeti u obzir trokove prevoza, smetaja, zabave i druge trokove koje mora sama da podnese na
svoj teret. Takvi trokovi, koje odreena firma ili osoba sama podnosi i koje
ukljuuje u svoj obraun trokova i koristi, nazvani su individualnim trokovima.
Meutim, postoje i trokovi koje pojedine firme ili osobe prouzrokuju
svojom delatnou ili ponaanjem, ali ih same ne snose, ve drugi subjekti ili
drutvo u celini. Takav je sluaj, na primer, sa proizvoaem hemijskih proizvoda
koji isputa zagaujue materije u reku. Ako je time populacija ribe u reci unitena,
ako se reka vie ne moe koristiti za kupanje i rekreaciju i sl., onda su stvorene
tete ije trokove ne snosi proizvoa hemijskih proizvoda, ve drugi subjekti ili
drutvo u celini. Takvi trokovi nazvani su drutvenim, ili eksternim, trokovima
ivotne sredine. Proizvodi zagaivaa optereeni su samo individualnim (privatnim) trokovima, dok eksterne trokove snose drugi ili drutvo u celini. Drugim
reima, eksterni trokovi nisu ukljueni u trinu cenu proizvoda ili usluge ijom
proizvodnjom ili potronjom su prouzrokovani.
Prilikom odluivanja o nivoima proizvodnje, potronje ili investicija donosioci ekonomskih odluka u sistemu trine ekonomije vodili su rauna samo o
svojim privatnim trokovima i prihodima. Ishodi korienja inputa i stvaranja
autputa u ekonomskom procesu, koji su se ispoljavali u obliku zagaenja i tetnih
efekata u ivotnoj sredini, nisu u punoj meri optereivali trokove i prihode zagaivaa. Drugim reima, oni nisu imali adekvatan uticaj na ekonomsko odluivanje
zagaivaa. Posebno slab uticaj na ekonomsko odluivanje zagaivaa imale su
iroke i brojne socijalne posledice neusklaenog ekonomskog delovanja sa mogunostima i ogranienjima ivotne sredine.97
Drutvo podnosi eksterne trokove ivotne sredine jer mora da reava
problem smanjenja zdravstvene sposobnosti populacije, da obezbedi sredstva za
pokrie poveanih trokova leenja, da zatiti ugroene biljne i ivotinjske vrste, da
povea izdatke za ienje ivotne sredine i sl. Firme i pojedinci, takoe, plaaju
eksterne trokove koje nisu prouzrokovali posredno preko veih poreza,
zdravstvenih trokova, trokova osiguranja i rauna za ienje i odravanje
ivotne sredine.
U sistemu trine ekonomije, u uslovima jakog konkurentskog pritiska, ekonomski akteri najee nastoje da izbegnu svaki element drutvenog troka ivotne
sredine, kad god ne postoje drutveni penali za takvo ponaanje. Trini
mehanizam je u dosadanjem periodu omoguavao jednom broju ekonomskih
aktera da neke elemente trokova ivotne sredine prevale na druge aktere, ili da ih
97

The Economics of Pollution u knjizi: E. M. Janes, Economics - A Problem-Solving Approach,

Prrentice-Hall Canada Inc, Scarborough, Ontario, 1987, str. 280 -,286.

180

EKOLOKA EKONOMIJA

odloe za budunost. Pogledajmo kako ovaj problem objanjava savremena

mikroekonomska teorija.
Poznato je da mikroekonomska teorija smatra da su trine cene najvaniji
mehanizam informaisanja u trinom procesu. Ravnotena cena i kretanje cena
prema ravnotenom nivou daju znaajne informacije o ponaanju potroaa i
proizvoaa. Ravnotena cena povezuje graninu vrednost koju potroai dodeljuju
odreenom dobru i granine trokove koje firme ostvaruju u proizvodnji tog dobra.
Pod ordinalnim uslovima ova teorija predkazuje realnost trita izvanredno dobro.
Meutim, postoje sluajevi kada trine cene ne mogu obuhvatiti sve korisnosti i
trokove koji su povezani sa odreenom trinom transakcijom. Takav neuspeh
trinog mehanizma ostvaruje se kada trea strana trpi pozitivne ili negativne
uticaje proizvodnje ili potronje odreenog ekonomskog dobra. Takvi uticaji na
treu stranu nazvani su eksterinim efektima. Eksterni efekat je preliveni pozitivni
ili negativni rezultat proizvodnje ili potronje odreenog dobra na treu stranu koja nije ni proizvoa ni potroa tog dobra. Kao to smo naglasili na poetku ovog
poglavlja, negativni eksterni efekat je onaj koji prouzrokuje trokove treoj strani,
a pozitivan eksterni efekat onaj koji prouzrokuje korist treoj strani.
Iako pojam eksterni efekat moe izgledati nejasno definisan, on je konceptualno vrlo prikladan za trino reavanje ekolokih problema. Tipian primer pozitivnog eksternog efekta je tehnoloko znanje koje je stekla cela industrijska grana
pod uticajem rezultata istraivanja i razvoja jedne firme. Suprotno tome, ako je
trina vrednost kue jedne individue smanjena zbog toga to je sused otvorio servis za pranje automobila, onda se radi o negativnom eksternom efektu. Pozitivni
eksterni efekti ne uveavaju prihod, a negativni esksterni efekti ne uveavaju trokove uesnika u trinoj transakciji. Drugim reima, trea strana ne plaa za korisnost koju ima, niti moe naplatiti obeteenje za nametnute trokove.
Zajedniko za sve eksterne efekte je prelivanje ostvarenih efekata izvan
trine transakcije na treu stranu. Eksterni efekti nisu obuhvaeni cenom ekonomskog dobra koje je predmet trine transakcije. Ako trina cena ne reflektuje sve
korisnosti i trokove povezane sa proizvodnjom i potronjom odreenog dobra, ona
nee pruati realne informacije. U takvim sluajevima trini mehanizam bie
neuspean i oskudni resursi e biti pogreno alocirani. Ako potronja nekog dobra
prouzrokuje eksterne koristi, trina cena e biti ispod vrednosti dobra i nee uticati
na poveanje obima proizvodnje. Ako trina cena ne reflektuje eksterne trokove
ona e biti iznad vrednosti dobra i uticae na poveanje proizvodnje. Prema tome u
sluaju esternih efekata trite ne moe vriti efikasnu alokaciju raspoloivih
resursa.

Ekoloki eksterni efekti

redstavnici ekoloke ekonomije zainteresovani su za eksterne efekte koji oteuju atmosferu, vodu, prirodne resurse i kvalitet ivota u celini. Na primer,
vazduni transport prouzrokuje zagaenje u obliku buke i smanjenja kvaliteta vazduha. Ljudi koji ive u blizini aerodoroma suoavaju se sa opadanjem kvaliteta

EKOLOKA EKONOMIJA

181

ivota i sa smanjenjem vrednosti njihove nepokretne imovine. To su veoma realne

tete koje avioprevoznici i avioputnici ne uzimaju u obzir u meusobnim
transakcijama. Poto navedene tete pogaaju treu stranu izvan trine transakcije,
one nisu ukljuene u cenu prevozne karte. Postoje, takoe, i ekoloki eksterni
efekti potronje. Primer za to su trokovi odlaganja vrstog otpada koji nastaje od
bioloki nerazgradivog pakovanja proizvoda.
Postoje i pozitivni ekoloki eksterni efekti. Primer za to moe biti proizvodnja i ugradnja preistaa zagaenog vazduha ili vode. Kada proizvoa elektrine
energije u termoelektrani kupi i ugradi opremu za smanjenje emisije sumpor dioksida, korist od istog vazduha imae svi ljudi koji ive u blizini termoelektrane.
Poto ljudi u neposrednom okruenju termoelektrane nisu u direktnoj trinoj
transakciji sa termoelektranom eksterna korist nee biti ukljuena u cenu ureaja za
preiavanje vazduha. Kao posledica toga resursi e biti pogreno alocirani i na
tritu e biti razmenjena manja koliina opreme za preiavanje vazduha.
Potrebno je imati u vidu da postoji odreen kvantitativni odnos izmeu
eksterne koristi od smanjenja zagaenja ivotne sredine i eksternih trokova koje to
zagaenje prouzrokuje. Taj odnos je inverzan. Ako je trite definisano tako da
postoji odreeni pozitivan eksterni efekat, eksterna korist e biti unapreenje
zdravlja, prirodnih resursa, estetskog izgleda pejzaa itd. Ako je trite definisano
tako da postoji odreeni negativan eksterni efekat, eksterni trokovi e biti u obliku pogoranja zdravlja, prirodnih resursa, estetskog izgleda, pejzaa itd. Koji od
ova dva eksterna efekta e biti relevantan zavisi od trita koje je specificirano trite proizvoda koji smanjuju zagaenje ivotne sredine ili trite proizvoda koji
prouzrokuju zagaenje.
Ekoloki eksterni efekti su oni koji utiu na medije ivotne sredine: vazduh,
vodu i zemljite i koji imaju karakteristike javnih dobara. Iako koncept javnih
dobara i koncept eksternih efekata nisu isti, oni su tesno povezani. Ako eksterni
efekti utiu na iroki segment drutva i ako ispunjavaju kriterijume nesuparnitva i
neiskljuivosti, onda su oni javno dobro. Tehniki, ako eksterni efekat obezbeuje
korist za vei deo drutva, on je javno dobro. U suprotnom sluaju on je javno zlo
ili javna teta.
Razlika izmeu koncepta javnih dobara i koncepta eksternih efekata nije
potpuno jasna kada su predmet analize resursi vode i vazduha. Iako modeli bazirani
na ovim konceptima otkrivaju razliite perspektive ekolokih problema, svaki od
njih posebno doprinosi boljem razumevanju ishoda reavanja ovih problema.

Modeliranje ekoloke tete kao negativnog eksternog efekta

oznavanje koncepta eksternih efekata omoguava modeliranje ekoloke tete
kao negativnog eksternog efekta. Razmotrimo model eksternih efekata koji
moe biti primenjen na izvore mnogih zagaenja ivotne sredine. Na primeru rafinerije nafte objasniemo razliku izmeu konkurentne trine ravnotee i alokativno efikasne trine ravnotee za ekoloke tete kao negativne eksterne efekte.

182

EKOLOKA EKONOMIJA

Prvi korak u postupku modeliranja ekoloke tete kao negativnog eksternog

efekta je utvrivanje stvarnog trita. U sluaju rafinerije nafte to je trite
proizvoda rafinirane nafte. Rafinerija nafte spada u grupu industrijskih zagaivaa
koji zagauju vodu direktnim izbacivanjem toksinih hemikalija u vodotokove. Da
bismo odvojili uticaj nesavrene konkurencije mi emo pretpostaviti da je trite
rafinerije nafte konkurentno. Poznato je da na tritu privatnih dobara ponuda
reprezentuje granine privatne trokove proizvodnje (GPT), a potranja graninu
privatnu korisnost potronje (GPK). Na takvom tritu ponuda i potranja su
izjednaene kada je GPT = GPK, ili kada je granini profit (GPf) jednak nuli:
GPf = GPK - GPT - 0.

Slika 6.2. Konkurentna trina ravnotea

Presek krive GPT i GPK pokazuje konkurentnu ravnoteu na tritu proizvoda rafinirane nafte. Ova ravnotea ignorie eksterne trokove zagaenja ivotne sredine prouzrokovane proizvodnjom tih proizvoda.

Ovako definisana ravnotea na tritu privatnih dobara ignorie drutvene

trokove koji proizilaze iz zagaenih vodotokova i akumulacija i iz zagaene
atmosfere. Osnovne trine snage motiviu firme da zadovoljavaju svoje sopstvene
interese, a ne drutvne. Trokovi zagaenja vode i vazduha su eksterni za uesnike
u trinoj razmeni i zbog toga nisu faktori trine odluke. Posledice toga su vrlo
ozbiljne, poto alokativno efikasna trina ravnotea zahteva da granina korisnost
bude jednaka ukupnim graninim trokovima proizvodnje koji predstavljaju zbir
internih i eksternih graninih trokova. Poto eksterni trokovi nisu ukljueni u
proces odluivanja uesnika u trinoj transakciji, granini privatni trokovi (GPT)

EKOLOKA EKONOMIJA

183

definisani funkcijom ponude (Pd) su manji od realnih oportunitetnih trokova

proizvodnje, a rezultirajui nivo autputa vei. Takva konkurentna trina ravnotea
prikazana je na slici 6.2.
Za potrebe praktine primene reenja ilustrovanog na slici 6.2. ekonomisti
nastoje da identifikuju i monetarizuju eksterne trokove. Meutim, procenjivanje
novane vrednosti eksternih negativnih efekata predstavlja izuzetno teak problem.
Zamislimo pokuaj monetarizacije tete nanete ivim biima u vodi ili pokuaj
monetarizacije poveanog zdravstvenog rizika od kupanja u zagaenoj reci
nizvodno od rafinerije nafte. Poseban problem predstavljaju negativni psiholoki
eksterni efekti.
Za kompletiranje prikaza trita proizvoda rafinirane nafte mi moramo modelirati funkciju hipotetikog graninog eksternog troka (GET). Ako je funkcija
GET = 0,50Q, to znai da granini eksterni troak raste po konstantnoj stopi od
0,50. Ako je Q izraeno u tonama, to znai da svaka dodatna tona proizvoda od
nafte poveava granini eksterni troak zagaenja ivotne sredine za 0,50 dinara po
toni. Ovi eksterni trokovi moraju biti uzeti u obzir prilikom utvrivanja
ravnotene trine cene i ravnotene koliine proizvoda od nafte radi obezbeenja
efikasnog ishoda. U tu svrhu neophodno je graninim privatnim trokovima (GPT)
dodati granine eksterne trokove (GET) ime se dobijaju granini drutveni trokovi (GDT):
GDT = GPT + GET.
Na potranoj strani trita postoji analogan postupak utvrivanja granine
drutvene korisnosti (GDK) koja predstavlja zbir granine privatne korisnosti
(GPK) i granine eksterne korisnosti (GEK). Ako uzmemo u obzir pretpostavku da
nema pozitivnih eksternih efekata na tritu proizvoda rafinacije nafte, granina
eksterna korisnost e biti jednaka nuli. U tom sluaju GPK i GDK bie jednake.
Ilustracija alokativno efikasne ravnotee na tritu proizvoda rafinacije nafte data
je na slici 6.3.
Kriva graninog drutvenog troka (GDT) je vertikalni zbir kriva GPT i GET.
Presek krive GDT i GDK oznaava taku alokativno efikasne trine ravnotee. Ova
ravnotea (E) ukljuuje veu ravnotenu trinu cenu i manju ravnotenu koliinu
u odnosu na konkurentnu ravnoteu (E).
Prema tome, moemo zakljuiti da u sluajevima postojanja negativnih
eksternih efekata, alokaciona efikasnost zahteva da firme-zagaivai ivotne
sredine odrede nivo svoje proizvodnje tako da cene pokriju ne samo granine
privatne trokove, ve i granine eksterne trokove. U naem primeru eksterni
trokovi su tete u ivotnoj sredini koje bi firma-zagaiva trebalo da uzme u obzir
prilikom odluivanja o svom profitu.
Efikasnost trita proizvoda rafinacije nafte moe biti unapreena ako autput
(Q) bude smanjen, a trine cene proizvoda (p) poveane. Takvo prilagoavanje
autputa rezultirae u poveanom drutvenom blagostanju. Zbog smanjenja autputa
firma-zagaiva izgubie profit oznaen trouglom AEE na slici 6.3. Meutim, sa
stanovita drutva bie ostvaren dobitak koji je rezultat smanjenja graninog

184

EKOLOKA EKONOMIJA

eksternog troka (GET) ostvarenog smanjenjem autputa. To smanjenje GET

reprezentuje smanjenje teta u ivotnoj sredini. Geometrijski, ukupan dobitak drutva odgovara povrini AEBE, dok je neto dobitak drutva jednak povrini EBE.

Slika 6.3. Uporeenje konkurentne i alokativno efikasne trine ravnotee

U sistemu trine ekonomije nedostaje podsticaj za eksplicitno ukalkulisavanje eksternih trokova u interni obraun profita. Koncept javnih dobara i
koncept eksternih efekata objanjavaju postojanje ekolokih problema sa stanovita
trine perspektive i potrebu korienja dravne regulacije trita proizvoda na
kojima se takvi problemi pojavljuju. Pronalaenje podesnih politikih reenja nije
lako. Ono moe biti znaajno olakano jasnim saznanjem koliko je i zato trini
sistem neuspean u reavanju ekolokih problema.

ODSUSTVO PRAVA SVOJINE KAO IZVOR

EKOLOKIH PROBLEMA

oseban izvor ekolokih problema, koje trini mehanizam ne moe uspeno

reavati, jeste odsustvo prava svojine nad dobrima i uslugama ivotne sredine. Upoznavanje ovog izvora ekolokih problema omoguava uspenije usredsreivanje panje istraivaa na glavne puteve za nihovo reavanje.
Razmotrimo ponovo na model negativnih eksternih efekata i podsetimo se
tvrdnje da su eksterni efekti javno dobro ako utiu na iri segment drutva. Eksterni troak je teta u ivotnoj sredini koja ispunjava kriterijume takve kategorizacije,
kao to je na primer zagaenje vode. ista voda ima dve bitne karakteristike javnog

EKOLOKA EKONOMIJA

185

dobra: nepostojanje rivalstva i iskljuivosti u potronji. Podsetimo se, takoe,

naeg primera modela u kome smo relevantno trite definisali kao trite kvaliteta
vazduha. Ova dva javna dobra, voda i vazduh, imaju zajedniku karakteristiku da
pravo svojine nad njima nije definisano i da zbog toga trite za njih praktino ne
postoji.
Prava svojine su set opravdanih zahteva prema dobru ili resursu koji
dozvoljavaju korienje tih dobara i resursa i transfer vlasnitva nad njima kroz
prodaju. Ova prava su generalno odreena zakonom i/ili drutvenim obiajima. U
kontekstu ekolokih javnih dobara nejasno je ko je nosilac prava svojine nad istom vodom ili vazduhom. Da li su kupai nosioci prava svojine nad rekom ili rafinerija nafte koja je zagauje? Sve dok se na ovo i slina pitanja ne nae jasan
odgovor nemogue je izgraditi trini mehanizam koji e reavati ekoloke probleme. Prema tome, prava svojine imaju sutinski znaaj za ekoloki odrivo funkcionisanje sistema trine ekonomije.

Pregovaranje izmeu zagaivaa i oteene strane

dreivanje prava svojine moe samo po sebi da obezbedi efikasno reenje

alokativne efikasnosti trita, ak i u sluajevima postojanja eksternih efekata. Najpotpunije objanjenje relevantnosti prava svojine za reavanje problema
eksternih efekata dao je Ronald Coase.98 Njegova teorija (Coase Theorem)
dokazuje da podesno odreivanje prava svojine odreenom dobru, ak i kad je u
pitanju eksterni efekat, omoguava pregovaranje izmeu pogoenih strana koje
vodi ka efikasnom reenju, bez obzira kojoj strani su dodeljena prava. Od mnogih
prigovora datih na raun ove teorije, sa stanovita ekoloke ekonomije dva su
posebno vredna panje:
1. predvien rezultat je uslovljen pretpostavkom kotanja transakcije, ime
je potreba pregovaranja sputana
2. rezultat implicitno pretpostavlja da su tete povezane sa eksternim
efektima pristupane i merljive.
Za ilustraciju Kousove teorije iskoristiemo hipotetiki primer zagaivaa
koji zagauje reku da bismo ustanovili kako odreivanje prava svojine i pregovaranje moe uspostaviti efikasnost trinog mehanizma. Za operacionalizaciju
Kousove teorije i testiranje predvianja izvriemo ocenjivanje rezultata u
uslovima dva razliita odreivanja prava svojine nad odreenom hipotetikom
rekom. U jednoj alternativi pojedinci e imati pravo svojine nad rekom za
rekreaciono korienje, a u drugoj alternativi firma-zagaiva e imati pravo da
isputa u reku toksine hemikalije iz proizvodnje.

98

Ronald Coase je 1991. godine primio Nobelovu nagradu za ekonomiju. On je unapredio teoriju
trokova transakcije i druge koncepte koji povezuju ekonomsku teoriju i zakon. Vei deo njegovih
istraivanja znaajan je za ekoloku ekonomiju.

186

EKOLOKA EKONOMIJA

Pogaanje kada prava svojine pripadaju zagaivau

ada firma-zagaiva dobije pravo da zagauje reku, tada reka postaje sastavni deo procesa proizvodnje. Iako ovakav pristup odreivanju prava svojine
na prvi pogled izgleda kao izopaen pristup ekolokom problemu, on ima snaan
uticaj na ukupan ishod. ta vie, takav pristup istie snagu Kousove teorije.
Firma-zagaiva zainteresovana je da poveava proizvodnju odreenog
autputa do nivoa na kome e maksimirati svoj profit. Zagaenje, koje zagaiva
prouzrokuje u ivotnoj sredini, je neeljeni nusproizvod procesa proizvodnje i/ili
potronje. Zagaenje stvara odreenu tetu korisnicima reke u rekreacione svrhe, ili
bolje rei, smanjuje njihovu korist. Znajui da firma-zagaiva ima prava da zagauje reku i da je njena motivacija maksimiranje koristi, korisnici reke u rekreacione svrhe imae trini podsticaj za pregovaranje sa zagaivaem. Za svaku
jedinicu smanjenja autputa zagaivaa oni e biti spremni da plate odreenu cenu
ili dabinu sve do nivoa autputa na kome je korisnost od smanjenja zagaenja vea
od dabina. Na drugoj strani, firma-zagaiva bie spremna da prihvati plaanje za
smanjenje zagaenja reke sve dotle dok plaanje bude vee od gubitka profita izazvanog smanjenjem obima autputa. Ilustracija takve situacije data je na slici 6.4.

Slika 6.4. Pogaanje na tritu u uslovima utvrenih prava svojine

Ako zagaiva dobije pravo svojine nad rekom, pregovaranje poinje na nivou
autputa Qe i nastavlja se do Qe. Na svim nivoima autputa izmeu ove dve take plaanje p
zadovoljava uslov: GET > p < Pf koji je prihvatljiv za obe strane.

Uslovi pregovaranja mogu biti najbolje shvaeni razmatranjem slike 6.4.

koja predstavlja model negativnih eksternih efekata. Nivo autputa Qe reprezentuje
maksimalan profit u uslovima konkurentske ravnotee, a nivo autputa Qe u uslovima alokativno efikasne ravnotee. Mi moemo pretpostaviti da je trite u taki

EKOLOKA EKONOMIJA

187

Qe, kada poinje pregovaraki proces izmeu zagaivaa i korisnika reke u rekreacione svrhe. To je pozicija koju e vlasnik prava svojine, u ovom sluaju firmazagaiva, nastojati da izabere. Pozicija svake pregovarake strane je data krivama
trokova i koristi:
1. korisnici reke u rekreacione svrhe elee da ponude plaanje p sve dok je
p < (GDT - GPT = GET)
2. firma-zagaiva e biti spremna da prihvati plaanje p sve dok je p >
(GPK - GPT = Pf).
Vrednost izraza (GDT - GPT) merena vertikalno je GET, tj. vrednost granine tete koju trpe korisnici rekreacije za svaku dodatnu jedinicu proizvodnje.
Vertikalno rastojanje izraeno sa (GPK - GPT) je profit (Pf) koji firma-zagaiva
ostvaruje za svaku dodatnu jedinicu proizvedenog autputa. Teoretski, pregovaranje
izmeu dve grupe nastavie se sve dok je plaanje vee od gubitka profita, ili manje od tete korisnika reke u rekreacione svrhe. Prema ovom modelu plaanje p
bie prihvatljivo za obe strane dok postoje sledei uslovi:
(GDT - GPT) > p > (GPK - GPT);
ili ekvivalentno:
GET > p > Pf.
Prema pretpostavkama Kousovog modela dodeljivanje prava svojine firmizagaivau vodie u pregovaranje izmeu dve strane koje u konanom ishodu proizvodi efikasan rezultat bez intervencije tree strane.

Pogaanje kada prava svojine pripadaju oteenoj strani

rema Kousovoj teoriji efikasan rezultat moe biti ostvaren nezavisno od toga
koja strana u pregovorima ima prava svojine nad odreenim dobrima ivotne
sredine. Prema tome, moe se oekivati isti rezultat pogaanja kada prava svojine
pripadaju korisnicima reke u rekreacione svrhe, kao u sluaju kada prava pripadaju
firmi zagaivau. Startna taka u kojoj poinje pregovaranje je razliita. Ako korisnici reke u rekreacione svrhe imaju pravo svojine nad rekom, firma zagaiva ne
moe proizvoditi sve dok ne plati pravo na zagaenje reke. Taka na kojoj pregovaranje poinje je Q = 0. Sve ostale pretpostavke modela su iste.
Korisnici reke u rekreacione svrhe koristie svoja prava na istu reku, ne da
bi ometali proizvodnju firme zagaivaa, nego da bi maksimirali svoju korist. To
e imati negativan uticaj na profitne ciljeve firme-zagaivaa i ona e morati
ponuditi odreena plaanja korisnicima reke u rekreacione svrhe za njihovo
odricanje od prava na istu reku. Uslovi pregovaranja su analogni prethodnim sa
tom razlikom to je sada firma-zagaiva u poziciji ponuaa, a korisnici reke u
rekreacione svrhe primaoci ponude.
Razmotrimo proces pregovaranja sa ovog aspekta korienjem slike 6.4. Polazna pregovaraka pozicija sada je Q = 0. Za svaku jedinicu promene u autputu
firma-zagaiva bie spremna da plati pravo na zagaivanje reke (a time i pravo da
proizvodi odreeni autput) sve dok se suma plaanja ne izjednai sa profitom

188

EKOLOKA EKONOMIJA

dobijenim od proizvodnje izraenim kao vertikalno rastojanje izmeu GPK i GPT.

Korisnici reke u rekreacione svrhe bie spremni da razmene svoje pravo na istu
vodu samo ako prime veu sumu plaanja od tete koja nastaje zagaenjem reke.
Ta teta e biti jednaka GET i izraena je rastojanjem izmeu GDT i GPT. Prema
tome:
1. firma-zagaiva e biti spremna da plati p ako je p < (GPK - GPT)
2. korisnici reke u rekreacione svrhe bie spremni da prihvate nadoknadu p
ako je p > (GDT - GPT).
Drugim reima, mogunosti za pregovaranje postoje samo u uslovima kada
je:
(GPK - GPT) > p > (GDT - GPT);
ili
Pf > p > GET.
Ovi uslovi obuhvataju sve nivoe autputa proizvodnje od Q = 0 do Qe.
Pregovori e biti prekinuti u taki Qe zbog toga to je u njoj razlika izmeu GPK i
GPT jednaka razlici izmeu GDT i GPT, ili to je profit jednak graninom
eksternom troku (Pf = GET). Ove veliine reprezentovane su rastojenjem AE na
slici 6.4. Na ovaj nain izveden je zakljuak da odreivanje prava svojine nad
rekom u korist ljudi koji je koriste u rekreativne svrhe vodi u efikasan ishod bez
korienja intervencije drave.

Ogranienja Kousove teorije

ousov model daje izuzetno snaan rezultat u reavanju ekolokih problema sa

stanovita neoklasine ekonomske teorije. On naglaava znaaj prava svojine
u trinom procesu nezavisno od toga koja strana je nosilac tih prava. Meutim,
predvianje efikasnog ishoda na osnovu ovog modela zavisi od dve ve pomenute
ograniavajue pretpostavke: 1) da trine transakcije kotaju i 2) da su tete u
ivotnoj sredini pristupane i merljive. Za primenu ove teorije u praksi neophodno
je obezbediti etiri uslova.99
Prvo, prava svojine nad resursima moraju biti jasno definisana, postavljena,
sprovoena i podsticana. Jasno je da dve strane ne mogu biti ukljuene u dobrovoljno pregovaranje i razmenu bez postojanja prava svojine. Trina ekonomija ne
moe funkcionisati efektivno bez snanog sistema prava svojine. U mnogim zemljama prava svojine nisu dobro definisana ili ne mogu biti efektivno ostvarivana
zbog arbitrarnog korienja moi, otsustva nezavisnog sudstva, visokih sudskih
trokova ili dugotrajnih sudskih procesa. ta vie, u nekim zemljama prava svojine
nisu ustanovljena dravnim zakonima, nego su bazirana na obiajima.
Drugo, uzroci i posledice eksternih efekata moraju biti poznati sa dovoljnom
izvesnou. Meutim, mnogi ekoloki problemi imaju viestruke uzroke ije

99

Gupta A. and Asher G. M, Environment and the Developing World: Principles, Policies and
Management, John Wiley & Sons Inc., New York, 1998, str. 50 - 51.

EKOLOKA EKONOMIJA

189

ukljuivanje prouzrokuje dodatne tekoe. Diskontinuitet, nelinearnost i

neizvesnost jo vie komlikuju analizu.
Tree, broj uesnika ukljuenih u pregovaranje i trokovi dobrovoljnog
sporazumevanja moraju biti mali. U realnosti, na mnogim tritima dobara ivotne
sredine postoji veliki broj uesnika na obe trine strane koji trpe uticaj ekolokih
problema. Trokovi pregovaranja i razmene su najee visoki. Ne kotaju samo
trine transakcije nego i druge aktivnosti koje su sa njima povezane. Pre poetka
pregovaranja postoje veliki trokovi koji se odnose na postizanje saglasnosti unutar
svake grupe o uslovima pregovaranja. esto su potrebni pravni, ekonomski i
ekoloki savetnici i advokati koji poveavaju transakcione trokove. Postoje vrlo
teki problemi identifikovanja izvora pojedinih teta u ivotnoj sredini i utvrivanja realne vrednosti tih teta. Kada je mnogo uesnika ukljueno u trine
transakcije, ovaj zadatak postaje izuzetno teak.
etvrto, drutvo mora biti neutralno u pogledu distribucionih konsekvenci
reenja postignutih kroz dobrovoljno pregovaranje i ugovorenu razmenu. Iako je u
realnim uslovima teko obezbediti navedene uslove, evidentno je, kad su prava
svojine nad dobrima ivotne sredine jasnije definisana zagaiva i zagaeni imaju
snaniji ekonomski podsticaj da se kreu u pravcu odreenog reenja.

Resursi ivotne sredine u zajednikoj svojini

epostojanje prava svojine nad dobrima ivotne sredine nije jedini uzrok neuspenosti trinog sistema. Ako prava svojine postoje u nekom obliku, ali su
loe definisana, neefikasnost e biti nuan ishod. To je sluaj sa resursima ivotne
sredine u zajednikoj svojini, koji predstavljaju poseban izvor eksternih efekata i,
prema tome, neuspenosti trinog mehanizma.
Resursi ivotne sredine u zajednikoj svojini su oni za koje prava svojine
pripadaju odreenoj grupi individua. Oni se nalaze negde izmeu dva ekstrema izmeu istih javnih dobara i istih privatnih dobara. Suprotno istim javnim
dobrima, resursi ivotne sredine u zajednikoj svojini nisu dostupni svakome, to
znai da postoji odreena iskljuivost u njihovom korienju. im su prava svojine
proirena na vie od jedne individue, ona nisu jasno definisana kao u sluaju istih
privatnih dobara. Klasini primer resursa ivotne sredine u zajednikoj svojini jesu
ribolovita i lovita divljih ivotinja.
U sluaju resursa u zajednikoj svojini problem je u tome to javno
raspolaganje resursima bez kontrole vodi u eksploataciju koja proizvodi negativne
eksterne efekte. Problem nastaje zbog toga to svaki suvlasnik donosi odluke o
korienju resursa samo na osnovu privatnih trokova i koristi, ne vodei rauna o
tome kako e takve odluke uticati na ostale suvlasnike. Razmotrimo ta se dogaa
sa zalihama ribe u malom jezeru koje ekskluzivno koriste lanovi lokalne
zajednice. Ako ulov ribe nije ogranien na neki nain, svaki pojedinac e nastojati
da lovi u skladu sa privatnom motivacijom, i nee voditi rauna o tome kako e
smanjenje zaliha ribe negativno uticati na uee drugih u koristi od ribolova. ta

190

EKOLOKA EKONOMIJA

vie, pojedinac nije niim podstaknut da razmatra trokove ponovnog obnavljanja

zaliha ribe u jezeru sve dok je njegov lini udeo u tim trokovima vrlo mali.
Rezultat toga bie neefikasan ekoloki ishod u obliku iscrpljivanja oskudnog
prirodnog resursa.

INTERNIZACIJA EKSTERNIH EFEKATA

a stanovita ekonomske perspektive generalno reenje za eksterne efekte,

ukljuujui i one u ivotnoj sredini, jeste internizacija eksternih efekata. To se
moe postii prisiljavanjem uesnika na tritu da apsorbuju eksterne trokove i
koristi koje su svojim aktivnostima prouzrokovali.
Princip internizacije eksternih trokova ivotne sredine ukljuuje dodavanje
eksternih trokova na individualne (privatne) trokve zagaivaa. Internizacijom se
eksterni negativni efekti zagaivaa pretvaraju u interne efekte putem ukljuivanja
eksternih trokova u sistem cena i drugih oblika novanih optereenja. Na taj nain
eksterni trokovi se ukljuuju u interni obraun trokova i prihoda preduzea i u
interni obraun budeta potroaa.
Internizacija eksternih trokova utie na poveanje cene proizvoda zagaivaa i na smanjenje potranje za njihovim proizvodima. To bi trebalo da deluje
stimulativno na zagaivae da smanje zagaivanje i da poveaju svoje napore na
razvoju novih tehnolokih postupaka. Na globalnom privrednom nivou to bi trebalo
da doprinese preusmeravanju ekonomskog razvoja, poveanju pozitivnog dela
bruto nacionalnog proizvoda i poveanju proizvodnje korisnih dobara uz
istovremeno ouvanje ivotne sredine.
Ukazivanje ekonomske teorije na postojanje drutvenih trokova ivotne
sredine predstavljalo je vrlo vaan argument za uvoenje drutvenih institucija koje
e biti odgovorne za kvalitet ivotne sredine i za opremanje takvih institucija
instrumentima za ostvarivanje drutvenih ciljeva.
Najvei napori ekonomskih teoretiara i istraivaa bili su usmereni na pronalaenje naina za internizaciju eksternih (drutvenih) trokova ivotne sredine u
proces odluivanja zagaivaa. Predloena glavna reenja odnosila su se na:
propisivanje odreenih dozvola i standarda radi kontrole obima zagaenja
nametanje obaveze smanjenja zagaenja na drutveno prihvatljiv nivo.
utvrivanje prava svojine nad dobrima ivotne sredine
kreiranje trita kavaliteta ivotne sredine kao javnog dobra.
Mnoge drutvene trokove ivotne sredine nije mogue utvrditi zbog toga
to vlasnitvo nad odreenim dobrima ivotne sredine i odgovornost za uinjenu
tetu na tim dobrima nisu ustanovljeni, ili su jo uvek loe regulisani. Da bi reile
ovaj problem razvijene zemlje su krajem 80-tih godina poele sa institucionalnim
reformama kojima su pokuavale olakati primenu principa internizacije drutvenih trokova ivotne sredine i primenu ekonomskih instrumenata politike ivotne

EKOLOKA EKONOMIJA

191

sredine. U objanjavanju takvog prilaza ekonomska literatura o ivotnoj sredini

oslanjala se u velikoj meri na tradicionalno pravo svojine.
U sistemu trine ekonomije malo je zagaivaa koji e dobrovoljno pristati
na promenu ponaanja sve dok mogu besplatno da zagauju i unitavaju ivotnu
sredinu. Ako bi se neka firma-zagaiva sama odluila za zatitu ivotne sredine,
to bi za nju najee bilo ekonomsko samoubistvo. Uvoenje skupe opreme za
kontrolu zagaenosti i ugradnja skupih postrojenja za preiavanje otpadnih
reziduala prouzrokovali bi poskupljenje njenih proizvoda i pogorali njenu konkurentsku poziciju na tritu. Njeni profiti bi se smanjili i ona bi vremenom morala
bankrotirati.
Individualni vlasnici preduzea nee uzimati u obraun drutvene trokove
kada na konkurentskom tritu mogu da maksimiraju profit samo putem izjednaavanja svojih individualnih graninih trokova sa trinom cenom. Za maksimiranje drutvenog blagostanja bilo bi neophodno izjednaiti individualne granine
trokove sa drutvenim graninim trokovima. Meutim, takvo reenje se ne postie spontanim delovanjem trinog mehanizma. Drava moe odreenim poreskim
reenjima da utie na poveanje stepena usklaenosti individualnih i drutvenih
trokova i da stimulie preduzea i pojedince da u veoj meri internalizuju eksterne trokove.

Slika 6.5. Izjednaavanje individualnih

sa drutvenim trokovima
Ako preduzee obraunava samo
individualne trokove, kriva ponude je PP.
Potraivana i prodata koliina je Q1 po ceni
C1. Kad se uzmu u obraun drutveni trokovi kriva ponude postaje PP. Ako poreska obaveza, jednaka eksternim trokovima,
bude nametnuta preduzeu, cena e biti C2,
a potraivana i prodata koliina Q2. Oigledno, internalizacija eksternih trokova poveava cene i smanjuje koliine ponude.

192

EKOLOKA EKONOMIJA

Slika 6.5. pokazuje da u krajnjoj instanci potroai plaaju pune drutvene

trokove za ekonomske aktivnosti preduzea. Ne moe se oekivati da eksterni
trokovi u obliku zagaenja zivotne sredine i drugih ekonomskih teta budu nuno
korigovani pod uticajem odgovarajuih poreskih optereenja. ali se moe oekivati
da takvi eksterni trokovi budu smanjeni bar u meri u kojoj se smanjuje autput
proizvodnje.
Na dananjem nivou naih saznanja u oblasti ekoloke ekonomije, internizacija eksternih trokova ivotne sredine moe biti uspena samo ako njeno sprovoenje bude u domenu delovanja drave. Drava moe zakonima i ekonomskim
instrumentima da natera i stimulie proizvoae da ukljue sve ili veinu eksternih
trokova u trinu cenu svojih proizvoda i usluga. Preduzea i potroai lake e
prihvatiti da poveaju svoje trokove kada to moraju da urade i njihovi konkurenti.
Internizacija eksternih trokova stimulie privredne subjekte da preduzimaju
preventivne akcije za spreavanje zagaenja, za bre reavanje problema smanjenja zagaivanja i za efikasnije otklanjanje posledica zagaenja. Zato je koncept
internizacije eksternih trokova efikasnije reenje od koncepta regulacije i kontrole. Spreavanje zagaenja je profitabilnije od kontrole zagaenja, a smanjenje
otpada, reciklaa i ponovna upotreba su profitabilniji od odlaganja i kontrole
otpada. Sa internizacijom eksterni trokovi nisu vie skriveni i ekonomski akteri
imaju potpunije informacije za donoenje ekonomskih odluka koje mogu imati
uticaj na ravnoteu u ekosocijalnom sistemu.
Jedan od naina za ostvarivanje internizacije eksternih efekata je odreivanje prava svojine. U naem modelu, kada je firma-zagaiva nosilac prava svojine
nad rekom, korisnici reke u rekreacione svrhe internalizuju eksterne efekte kroz
njihovu ponudu za plaanjem smanjenja zagaenja. Konsekventno tome, kada su
korisnici reke u rekreativne svrhe nosioci prava nad istom rekom, firma-zagaiva internalizuje eksterne trokove plaanjem prava da zagauje reku. U praksi
drava bi trebalo da utvruje i ograniava prava svojine nad drutvenim dobrima,
ukljuujui i dobra ivotne sredine.
Drugi nain internizacije eksternih efekata u ivotnoj sredini jeste primena
politike kojom se menjaju efektivne cene proizvoda pomou zaraunavanja odreenih iznosa koji su povezani sa eksternim koristima i trokovima. U sluaju trita proizvoda rafinacije nafte, cene naftnih derivata po toni mogu biti uveane za
iznos graninih eksternih trokova (GET). U poslednjih deset godina ekoloke politike u pojedinim zemljama predviaju direktnije forme internizacije eksternih
efekata u ivotnoj sredini putem kreiranja trita i cena za degradaciju i zagaenje
ivotne sredine. O ovom i drugim ekonomskim instrumetnima ekoloke politike
bie vie rei u poglalju 10.

193

EKOLOKA EKONOMIJA

Poglavlje

EKONOMSKA ANALIZA
EKOLOKIH PROBLEMA
Ma koliko da su tehnologija, politika i etika vani za
reavanje problma zagaenja, njihovi pristupi imaju razoaravajue rezultate zato to ignoriu injenicu da je
zagaenje ivotne sredine primarno ekonomski problem
koji mora biti objanjen ekonomskim terminima.
Larry E. Ruff

MODELIRANJE REENJA ZA EKOLOKE PROBLEME

prethodnom poglavlju smo zakljuili da trini sistem ne funkcionie sa istom

efikasnou kada se zagaenje ivotne sredine ukljui kao predmet trine
razmene. U tom sluaju trini sistem daje rezultate koji nisu drutveno efikasni. U
ovom poglavlju bie razmotrene mogunosti poboljanja tih rezultata primenom
ekonomskih reenja koja je ponudila savremena neoklasina ekonomska teorija.
Glavna reenja ekolokih problema povezana su sa unapreenjem javne politike, posebno ekoloke politike koja ukljuuje, pored ostalog, i ekonomske instrumente. Postoji nekoliko problema politike ivotne sredine za koje bi trebalo
pronai adekvatnija reenja. Prvi je identifikovanje najpodesnijeg nivoa kvaliteta
ivotne sredine koji bi trebalo ostvariti. Drugi je podela zadataka za postizanje
ciljnog kvaliteta ivotne sredine. Ako postoji vei broj zagaivaa potrebno je
izvriti raspodelu ukupnog smanjenja emisija na pojedinane zagaivae. Trei je
izbor najpodesnijeg naina distribucije trokova i koristi ekolokih programa meu
lanovima drutva. Ove probleme emo razmotriti prvo konceptualno, a zatim u
okviru specifinih alternativa politike ivotne sredine.
Pre razmatranja modela ekonomske analize ekolokih problema potrebno je
naglasiti da efektivna javna politika ivotne sredine zavisi od kvalitetnih
informacija o tome kako ekonomski i ekoloki sistem funkcionie. Ekoloka
politika moe biti efektivna samo ako je postavljena na naunoj osnovi - na

194

EKOLOKA EKONOMIJA

naunom saznanju kako firme i potroai normalno donose odluke u sistemu

trine ekonomije, kako se reziduali proizvodnje i potronje emituju u ivotnu
sredinu i na koji nain ti reziduali prouzrokuju tete u ivotnoj sredini. Ekoloka
ekonomija e morati da uloi velike napore za proirenje naune osnove na kojoj se
moe razviti efektivna ekoloka politika.
Razliiti tipovi zagaujuih materija zahtevaju razliite tipove javne ekoloke politike. Za izradu adekvatne ekonomske analize ekolokih problema neophodno je poeti sa pojednostavljenim optim obrascem koji e postaviti konceptualnu
osnovu politike. Jezgro obrasca sastoji se od pojednostavljene situacije razmene
koja karakterie sve aktivnosti kontrole zagaenja ivotne sredine. Na jednoj strani
smanjenje zagaenja ivotne sredine reducira tete koje ljudi trpe, a na drugoj strani smanjenje zagaenja zahteva da mu se posvete odreeni resursi koji bi mogli biti
upotrebljeni za druge namene.
Razmotrimo takvu razmenu na primeru situacije u kojoj firma za
proizvodnju konzerviranih gotovih jela emituje reziduale proizvodnje u reku.
Reziduali e se kretati nizvodno sa tendencijom transformacije u manje tetne
hemijske i organske supstance. Meutim, ako pre zavretka procesa samopreiavanja reka prolazi kroz podruje velikog gradskog naselja ljudi nee moi kao
ranije koristiti reku za rekreaciju (kao to je plivanje, veslanje, ribarenje i sl.) i za
vodosnabdevanje. Poto je reka postala zagaena industrijskim otpadom, ljudi koji
ive nizvodno snose tete zbog nemogunosti korienja ovih i drugih usluga reke.
U ovom sluaju, na jednoj strani procesa razmene su tete koje ljudi snose zbog
degradirane ivotne sredine, a na drugoj strani su trokovi smanjenja zagaenja
firme za proizvodnju konzerviranih jela. Firma-zagaiva moe smanjiti koliinu
isputenog zagaenja u reku tretiranjem otpada pre isputanja ili recikliranjem
odreenih materijala. Ove i druge aktivnosti smanjenja zagaenja zahtevaju da
firma angauje odreene koliine svojih oskudnih resursa ime se stvaraju trokovi
koji poskupljuju gotove proizvode. Ovi trokovi smanjenja zagaenja su druga
strana procesa razmene u modelu kontrole zagaenja.
Ukoliko ljudi ele istiju reku oni moraju plaati veu cenu konzerviranih
jela. Njihova spremnost za plaanjem vee cene proizvoda, ili odreenih dabina
koje slue za finansiranje smanjenja zagaenja, zavisie od njihove ocene vrednosti teta koje trpe. Oni e pristati na odreeno plaanje ako njegova vrednost nije
vea od koristi koju donosi smanjenje teta.

Funkcije tete
od tetama od zagaenja ivotne sredine podrazumevamo sve negativne
uticaje koje korisnici ivotne sredine trpe kao rezultat degradacije. Ovi
negativni uticaji su vrlo razliiti i variraju od jednog do drugog elementa ivotne
sredine. U sluaju zagaenja reke tete su uinjene rekreativcima koji ne mogu vie
koristiti reku za plivanje, veslanje i ribolov. tete su uinjene i stanovnicima
gradova kojima reka slui kao izvor za vodosnabdevanje. Oni e morati plaati
veu cenu za preiavanje vode. Zagaenje vazduha proizvodi tetu kroz uticaj na

EKOLOKA EKONOMIJA

195

zdravlje ljudi. Poveana smrtnost od bolesti kao to su kancer plua, hronini

bronhitis i proirenje plua povezana je sa poveanjem nivoa zagaujuih materija
u vazduhu kao to su sumpordioksid, azbestna vlakna i emisije radona. Zagaenje
vazduha moe prouzrokovati tete i kroz degradaciju materijala i pogoranje
izgleda ivotne sredine. Pored nanoenja tete ljudima, unitavanje ivotne sredine
moe imati negativne uticaje i na neljudske ekosisteme. Neki od tih uticaja, kao to
je unitavanje genetskih informacija u biljnim i ivotinjskim vrstama, moe imati
znaajne implikacije za ljude. Procenjivanje tete u ivotnoj sredini je jedan od
primarnih zadataka naunika ekologa i ekonomista.
Uopte, vee zagaenje ivotne sredine prouzrokuje vee tete. Za opisivanje odnosa izmeu zagaenja i teta moe se koristiti ideja funkcije tete. Funkcija
tete pokazuje odnos izmeu koliine odreenog reziduala i tete koju taj rezidual
prouzrokuje. Moemo razlikovati tri vrste funkcije tete: 1) funkciju tete od emisije, 2) funkciju tete ambijenta ivotne sredine i 3) funkciju granine tete.
Funkcija tete od emisije pokazuje odnos izmeu koliine reziduala emitovane iz odreenog izvora emisije i rezultirajue tete u ivotnoj sredini. Funkcija
tete ambijanta pokazuje kako su tete u ivotnoj sredini povezane sa koncentracijom odreenog reziduala u ambijentu ivotne sredine. Konano, funkcija granine tete pokazuje promenu u tetama izazvanu jedininom promenom koliine
emisije ili koncentracije zagaenja u ambijentu ivotne sredine. Pored ovih, moemo govoriti i o funkciji ukupnih teta iako znamo da je, geometrijski posmatrano,
povina ispod granine funkcije tete jednaka ukupnim tetama.
Na slici 7.1. prikazane su etiri funkcije granine tete. Gornje dve funkcije
su funkcije granine tete emisije. Horizontalna osa izraava koliinu zagaujuih
materija emitovanu u ivotnu sredinu u odreenom vremenskom periodu. Koje jedinice za izraavanje koliine emisije (kilogrami, tone i sl.) emo koristiti zavisi od
zagaujuih materija koje su predmet kontrole. Vertikalna osa izraava tete u
ivotnoj sredini. U fizikim izrazima tete u ivotnoj sredini mogu biti izraene
kilometrima zagaene obale, brojm ljudi obolelih od plunih bolesti, brojem unitenih ivotinja, koliinom zagaenih voda itd. Svaki sluaj zagaenja ivotne sredine ukljuuje vie tipova uticaja u zavisnosti od vrste zagaujuih materija i od
vremena i mesta njihove emisije. Radi lakeg razmatranja i boljeg razumevanja sve
jedinice za izraavanje tete agregirali smo u jednu dimenziju. U tu svrhu najee
koristimo novanu vrednost. Ponekad je izraavanje tete u ivotnoj sredini u
novanim jedinicama vrlo jednostavno, kao to su na primer defanzivni izdaci
koje ljudi imaju za sopstvenu zatitu od zagaenja. Meutim, postoje situacije u
kojima je vrlo teko izraavanje tete u ivotnoj sredini u novanim jedinicama.
Takve situacije su najee povezane sa ekolokim problemima koje sistem trine
ekonomije ne moe reavati efikasno.
U segmentu a) slike 7.1. funkcija granine tete emisije pokazuje spori rast
graninih teta na poetku emisije, a sve bri rast sa poveanjem emisije da bi
nakon odreenog nivoa ponovo poela ostvarivati sporiji rast. Istraivanja
ekonomista i ekologa su pokazala da je to tipian oblik krive granine tete za

196

EKOLOKA EKONOMIJA

najvei broj zagaujuih materija.100 Na niskom nivou emisije granine tete su

relativno male. Koncentracije zagaujuih materija u ambijentu su tako skromne da
negativno utiu samo na najosetljivije ljude u okviru odreene populacije. Ali, sa
poveanjem nivoa emisije granine tete se poveavaju jer ekoloki uticaj postaje
sve iri i intezivniji.

Slika 7.1. Reprezentativne funkcije granine tete

U segmentu b) slike 7.1. prikazana je funkcija granine tete koja ima isti
oblik kao i funkcija tete u segmentu a). Ona pokazuje takoe poveanje granine
tete sa poveanjem nivoa emisije, ali poinje visoije na vertikalnoj osi i reprezentuje bri rast. Ona moe reprezentovati toksine supstance koje imaju smrtonosne efekte na vrlo niskom nivou emisije.

100

Barry C. F, Environmental Economics: An Introduction, McGraw-Hill International Editions, New

York, 1994. str. 86.

EKOLOKA EKONOMIJA

197

U dva donja segmenta slike 7.1. prikazane su funkcije granine tete

ambijenta ivotne sredine. Vertikalne ose izraavaju novane indekse tete, a
horizontalne ose indekse koncentracije zagaenja u ambijentu. U segmentu c)
granine tete brzo rastu na relativno niskom nivou koncentracije, a zatim sporije
dok se ne dostigne dovoljno visok nivo koncentracije, kada poinje ponovo brzo
rasti. Ovaj tip funkcije granine tete moe biti primenjen za zagaujue materije
emitovane u vazduh, koje prouzrokuju tete osetljivim lanovima drutva na
niskom nivou koncentracije, a svim ljudima na vrlo visokim nivoima koncentracije.
Na srednjim nivoima koncentracije granine tete obino ne pokazuju brzi rast. U
segmentu d) prikazana je funkcija granine tete koja polazi desno od koordinatnog
poetka, a zatim se poveava linearno sa poveanjem koncentracije zagaujuih
materija u ambijentu ivotne sredine.
Funkcije granine tete u segmentima a) i d) pokazuju odreenu
karakteristiku koja je potpuno kontroverzna. Ove funkcije imaju pragove, tj.
vrednosti emisije ili koncentracije zagaenja u ambijentu ije su granine tete
jednake nuli. To znai da zagaenje moe rasti do tog praga bez uticaja na
poveanje teta. Kao to emo videti u nastavku ovog poglavlja, pretpostavka o
postojanju odreenog praga u funkciji tete za odreenu zagaujuu materiju ima
znaajan uticaj na politiku kontrole zagaenja ivotne sredine u relalnim uslovima.
Za uspeniju analizu varijeteta razliitih tipova zagaenja ivotne sredine i
ekolokih pristupa u javnim politikama neophodno je dublje upoznavanje koncepta
funkcije tete. Analiza moe biti izvrena korienjem funkcije tete ambijenta ili
funkcije tete od emisije. U nastavku emo koristiti funkciju tete od emisije zbog
toga to se uz pomo nje lake dolazi do kontrole izvora zagaenja. U tom smislu
na slici 7.2. prikazane su dve funkcije granine tete od emisije. Vano je imati u
vidu da, slino krivama ponude i potranje, i ove funkcije pokazuju emisije i granine tete u odreenom vremenskom periodu. Postoje dva naina razmiljanja o
tome. Jedan podrazumeva da su zagaujue materije potpuno nekumulativne. U
tom sluaju sve tete se ostvaruju u istom vremenskom periodu u kome se ostvaruju i emisije. Drugi pristup koristi sloeniju pretpostavku da se zagaujue materije kumuliraju tokom vremena. U tom sluaju funkcija tete pokazuje vrednost
koju ljudi pridaju tekuim i buduim tetama.
Razmotrimo prvo funkciju granine tete oznaenu sa G1. U prethodnom
poglavlju razmotrili smo odnos izmeu granine i ukupne koliine - to je odnos
izmeu graninog i ukupnog troka. Ovde imamo isti odnos. Visina krive granine
tete pokazuje koliko e se ukupne tete promeniti ako se dogode male promene u
koliini emisije. Ako je nivo emisije oznaen u taki e1, granina teta e biti 1.
Poto visina krive pokazuje granine tete, prostor ispod krive, izmeu take koja
oznaava nulti nivo tete i neke druge take, kao to je taka oznaena sa e1,
pokazuje ukupne tete povezane sa tim nivoom emisije. U sluaju funkcije
granine tete G1 i take e1 ukupne tete su jednake novanom iznosu izraenom
trouglom povrinom koju zatvara kriva G1 sa horizontalnom osom. To je povrina
oznaena sa b na slici 7.2. Na ovom nivou emisije ukupne tete, u sluaju funkcije

198

EKOLOKA EKONOMIJA

tete G2, bile bi jednake novanom iznosu koji je jednak povrini ispod G2, tj.
poviini a + b.

Slika 7.2. Granina i ukupna teta od emisije

ime se moe objasniti razlika izmeu funkcija G1 i G2 prikazanih na slici
7.2? Pretpostavimo da se one odnose na iste zagaujue materije. Poto funkcija
G2 lei iznad funkcije G1, to znai da je za isti nivo emisije granina teta vea
za G2 nego za G1. Na nivou emisije e1 malo poveanje koliine isputenih
zagaujuih materija izaziva vee granine tete u sluaju G2 nego u sluaju G1.
Poto funkcija tete pokazuje uticaj emisije odreenih zagaujuih materija, na
odreenom mestu i u odreenom vremenskom periodu, to se moe smatrati da
funkcija G2 odgovara situaciji u kojoj vei broj ljudi trpi uticaj emitovanih zagaujuih materija, kao to je na primer veliko urbano podruje, dok funkcija G1
vie odgovara populaciji seoskog podruja. Drugim reima, glavni faktor koji pomera funkciju granine tete navie je poveanje broja ljudi koji su izloeni uticaju
odreene zagaujue materije.
Drugo mogue objanjenje zato dve funkcije granine tete lee jedna ispod
druge moe biti razliiti vremenski period. Pretpostavimo da je zagaujue
materije emitovala u vazduh firma locirana blizu urbanog podruja i da funkcije
G1 i G2 oznaavaju negativan uticaj na ljude koji ive na tom podruju. Funkcija
granine tete G2 moe biti ostvarena kada temperaturna razlika utie na zadravanje zagaujuih materija iznad grada proizvodei relativno visoku koncentraciju
zagaenja u ambijentu. Funkcija granine tete G1 mogla bi biti ostvarena kada
prevladavaju normalna vazduna strujanja koja odnose vei deo zagaenja van

EKOLOKA EKONOMIJA

199

urbanog podruja. Na taj nain isti nivo imisije u dva razliita vremenska perioda
moe prouzrokovati dva potpuno razliita nivoa tete u ivotnoj sredini.
Za uspenu analizu ranije navedenog odnosa razmene, neophodno je pored
koncepta tete razmotriti i drugu stranu tog odnosa: trokove neophodne za ostvarivanje smanjenja tete u ivotnoj sredini. Funkcije tete ne daju dovoljne
informacije za donoenje odluke o kontroli zagaenja. Na osnovu funkcije tete
neko bi mogao pomisliti da bi drutvo trebalo teiti ostvarivanju nivoa emisije u
taki e gde su granine tete jednake nuli, ili moda ak u taki koordinatnog
poetka gde su emisije jednake nuli. Postoje odreene zagaujue materije i
situacije u kojima nulti nivo predstavlja efikasno reenje. Za uspeno utvrivanje
efikasnog nivoa zagaenja neophodno je detaljnije upoznati koncept trokova
smanjenja zagaenja.

Trokovi smanjenja zagaenja

rokovi smanjenja zagaenja nastaju kao posledica preduzimanja aktivnosti za

smanjenje koliine reziduala koja se emituje u ivotnu sredinu ili za snienje
koncentracije odreenih zagaujuih materija u ambijentu ivotne sredine. Vratimo
se naem primeru u kome firma za proizvodnju konzerviranih jela isputa otpadne
vode u reku. U normalnim uslovima poslovanja ona isputa velike koliine
organskog zagaenja u reku zbog toga to to predstavlja najjevtiniji nain oslobaanja od otpada. Ako firma ima tehnoloke i menaderske sposobnosti da smanji emisije svojih zagaenja, onda e trokovi preduzimanja takvih aktivnosti
predstavljati trokove smanjenja zagaenja. Ovi trokovi su razliiti za razliite
zagaujue materije. Trokvi smanjenja emisije sumpordioksida u termoelektrani
bie razliiti od trokova smanjenja toksinih isparenja u hemijskoj fabrici. Osim
toga, trokovi smanjenja zagaenja mogu biti razliiti zbog razliitih tehnolokih
karakteristika proizvodnje. Jedna tehnologija proizvodnje moe biti modernija i
nisko zagaujua u odnosu na drugu. U nastavku mi emo koristiti izraz trokovi
smanjenja zagaenja za oznaavanje iroke mogunosti ukljuivanja razliitih
naina za smanjenje emisije zagaenja kao to su: promene u tehnologiji proizvodnje, zamena inputa, recikliranje reziduala, tretiranje otpada, promena lokacije itd.

Granini trokovi smanjenja zagaenja

Ideja o trokovima smanjenja zagaenja moe biti prikazana grafiki. Kao i u drugim sluajevima i u ovom je podesnije koristiti granine trokove umesto ukupnih.
Koliine zagaujuih materija prikazaemo na horizontalnoj, a trokove na
vertikalnoj osi. Granini trokovi smanjenja zagaenja (GTSZ) su dodatni ukupni
trokovi prouzrokovani smanjenjem nivoa emisije zagaenja za jednu jedinicu, ili
alternativno, uteeni trokovi ako emisija zagaenja bude poveana za jednu jedinicu. Na horizontalnoj osi kriva GTSZ poinje na nivou pre preduzimanja
aktivnosti smanjenja zagaenja.
Na slici 7.3. prikazane su tri alternativne krive GTSZ. Poto grafikone itamo sa desne strane ulevo, kriva u segmentu a) oznaava GTSZ koji rastu sporije u

200

EKOLOKA EKONOMIJA

poetnoj fazi smanjenja emisije, a rastu bre kada emisije postanu relativno male.
U segmetnu b) kriva GTSZ raste brzo na poetku, dok kriva u segmentu c) ima u
poetku fazu opadanja, a zatim fazu rasta vrednosti.

Slika 7.3. Reprezetnativne krive graninih trokova

smanjenja zagaenja (GTSZ)

Veliina trokova neophodnih za smanjenje zagaenja zavisi od raspoloive

tehnologije i od menaderskog kadra koji primenjuje tehnologiju. Mogue je
ostvariti ekstremno visoke trokove smanjenja zagaenja ako se koristi pogrena
tehnologija ili ako se raspoloiva tehnologija nekorektno koristi.
Za bolje upoznavanje koncepta graninih trokova smanjenja zagaenja razmotrimo sliku 7.4. na kojoj su prikazane dve krive trokova. Kriva GTSZ2 poinje
na nivou emisije e, koji ne zahteva nikakvu kontrolu zagaenja. Od tog nivoa kriva
GTSZ2 ima rastui nagib udesno. Prve jedinice smanjenja emisije mogu biti
ostvarene sa relativno niskim graninim trokovima. Sa daljim smanjenjem nivoa
emisije, granini trokovi smanjenja emisije se poveavaju. Smanjenje emisije za
90 - 95% moe zahtevati vrlo skupu opremu za recikliranje svih reziduala proizvodnje. Po pravilu, vee smanjenje emisije zahteva vee granine trokove. Zbog toga kriva graninog troka smanjenja zagaenja dobija strmiji nagib sa poveanjem
redukcije emisije.
Postoji odreeni gornji limit trokova smanjenja zagaenja. Ekstremno reenje za jednu fabriku, ili izvor zagaenja, jeste prestanak rada, ime se ostvaruje
nulti nivo emisije. Trokovi takvog reenja zavise od razliitih okolnosti. Ako je
izvor zagaenja mala fabrika u sklopu velike kompanije koja ima vie fabrika,
trokovi zatvaranja ne moraju biti suvie visoki. U stvari, oni mogu imati vrlo mali
uticaj na cene koje plaaju potroai, ali znaajan uticaj na lokalnu zaposlenost i
ekonomsko blagostanje lokalne zajednice. Meutim, u ekonomskoj analizi ekolokih problema govorimo o graninim trokovima smanjenja zagaenja za odreenu

EKOLOKA EKONOMIJA

201

celu industriju gde opcija prestanka rada, kao naina ostvarivanja nultog nivoa
emisije, moe imati ogromne trokove.

Slika 7.4. Analiza krive graninih trokova smanjenja zagaenja

Ukupni trokovi smanjenja zagaenja

Slino krivi graninog troka smanjenja zagaenja moemo nacrtati i krivu
ukupnih trokova, ili izraunati ukupne trokove smanjenja zagaenja na osovu
krive graninih trokova. Ako na slici 7.4. tekue emisije iznose e1 tona godinje,
vrednost na vertikalnoj osi pokazuje granine trokove ostvarivanja jedne dodatne
jedinice smanjenja emisije. Povrina ispod krive GTSZ, izmeu njenog poetka u
taki e i odreenog nivoa ostvarene emisije, predstavlja ukupne trokove smanjenja
zagaenja za taj nivo. Na primer, za krivu GTSZ2 ukupni trokovi smanjenja zagaenja u taki e1 jednaki su povrini ispod krive izmeu e1 i e, tj. povrini a + b.
Na slici 7.4. kriva GTSZ1 lei ispod krive GTSZ2 oznaavajui situaciju u
kojoj su granini trokovi smanjenja zagaenja nii na istim nivoima emisije. Na
primer, u sluaju krive GTSZ1, na nivou emisije e1 tona godinje granini troak
smanjenja zagaenja jedne dodatne tone je V2, dok je u sluaju krive GTSZ2 granini troak V1. Ako se radi o emisijama istih zagaujuih materija u oba sluaja,
onda se razlike mogu objasniti razliitim tehnologijama proizvodnje i razliitim
vremenskim periodima u kojima su ostvarene. Donja kriva GTSZ reprezentuje situaciju posle uvoenja nove tehnologije koja prouzrokuje nie trokove smanjenja
zagaenja, dok gornja kriva GTSZ reprezentuje stanje pre uvoenja tehnolokih
inovacija. Drugim reima, tehnoloke promene pomeraju krivu GTSZ nanie za
nepromenjene zagaujue materije. Uteeni trokovi na nivou emisije e1, koji su
rezultat tehnolokih inovacija, jednaki su povrini ispod krive GTSZ2 oznaenoj sa

202

EKOLOKA EKONOMIJA

a. Ova vrsta analize graninih trokova smanjenja zagaenja moe biti znaajna
kada se vri ocena razliitih vrsta politika kontrole zagaenja ivotne sredine. Firma e doneti odluku o ulaganju u istraivanje, razvoj i primenu nove tehnologije
kontrole i smanjenja zagaenja ivotne sredine ako uteeni trokovi smanjenja
zagaenja budu jednaki ili vei od tih ulaganja.

Agregatni trokovi smanjenja zagaenja

Prethodno razmatranje odnosilo se na analizu funkcije graninih trokova smanjenja zagaenja jedne firme, kao u primeru fabrike za proizvodnju konzerviranih jela
koja isputa otpadne vode u reku. Meutim, mnoge ekoloke politike na lokalnom,
republikom i saveznom nivou, koje se odnose na kontrolu emisija, zahtevaju analizu graninih trokova smanjenja zagaenja grupe preduzea u istoj industriji ili
grupe preduzea lociranih u istom regionu. U takvim sluajevima neophodno je
raspolagati rezultatima analize agregatnih graninih trokova smanjenja zagaenja.
U sluaju posmaranja grupe preduzea u okviru odreene industrije ili
regiona, analitiar se mora suoiti sa problemom razliitih funkcija GTSZ zbog
razliitih individualnih izvora imisija i razliitih tehnologija proizvodnje. U takvim
sluajevima analitiar mora konstruisati agregatnu ili ukupnu funkciju graninih
trokova smanjenja zagaenja za grupu preduzea putem horizontalnog sabiranja
individulanih funkcija.
Iako agregiranje individualnih funkcija GTSZ izgleda jednostavno, ono je
najznaajniji osnovni koncept projektovanja efektivne ekoloke politike. Prilikom
pristupanja agregiranju analitiar mora imati na umu centralnu ideju funkcije trokova smanjenja zagaenja. To je funkcija koja pokazuje najjevtiniji nain ostvarivanja smanjenja emisije odreene individualne firme, ako posmatramo individualnu funkciju GTSZ, ili najjevtiniji nain ostvarivanja smanjenja emisije
odreene grupe firmi, ako posmatramo agregatnu funkciju GTSZ.
Na slici 7.5. prikazane su dve individualne funkcije GTSZ oznaene za izvor
A i izvor B. Ove funkcije nisu iste, iako se radi o istoj vrsti zagaujuih materija.
Funkcija GTSZ izvora A startuje sa 25 tona meseno i raste sa smanjenjem emisije.
Funkcija GTSZ izvora B takoe poinje od nekontrolisanog nivoa emisije, koji
iznosi 25 tona meseno, ali raste sporije u poetnoj fazi. Razlike izmeu ove dve
funkcije mogu biti objanjene razlikama u primenjenim tehnologijama proizvodnje.
Agregatni granini trokovi smanjenja zagaenja su zbir individualnih trokova. Poto su individualne krive razliite to stvara problem njihovog sabiranja.
Kada postoje dva ili vie izvora emisije sa razliitim trokovima smanjenja zagaenja izuzetno je vano kako e biti alocirani ukupni trokovi smanjenja zagaenja
meu razliitim izvorima emisije. Princip koji se najee primenjuje je
horizontalno sabiranje individualnih funkcija na nain koji daje najnie mogue
agregatne granine trokove smanjenja zagaenja.
Ako na slici 7.5. izaberemo nivo M graninih trokova smanjenja zagaenja,
moemo videti da je taj nivo povezan sa emisijom od 10 tona meseno iz izvora A i
emisijom od 7,5 tona meseno iz izvora B. Na agregatnoj krivi granini troak

EKOLOKA EKONOMIJA

203

smanjenja zagaenja na nivou M iznosie 10 + 7,5 = 17,5 tona meseno. Sve ostale take na agregatnoj krivi GTSZ su izraunate na isti nain, horizontalnim
sabiranjem individualnih krivih GTSZ.

Slika 7.5. Agregiranje funkcije trokova smanjenja zagaenja

Ideja agregiranja funkcije GTSZ istie znaaj principa granine jednakosti
(Equimarginal principle). Ako elimo da ostvarimo minimum agregatne krive
GTSZ, agregatni nivo emisije mora biti distribuiran na razliite izvore emisije na
takav nain da svi imaju iste granine trokove smanjenja zagaenja. Ako je odabran ciljni nivo ukupne emisije od 25 tona meseno, onda ta koliina ukupne emisije mora biti raspodeljena na dva izvora na jedan od brojnih naina: po 12,5 tona
meseno svakom izvoru, 15 tona meseno jednom izvoru, a 10 tona drugom itd. Od
svih moguih reenja samo jedna alokacija ukupne zadate emisije dae najnie
agregatne granine trokove smanjenja zagaenja. To je alokacija koja dovodi razliite izvore u taku u kojoj oni imaju potpuno iste individualne granine trokove
smanjenja zagaenja.

Efikasan nivo emisije zagaenja

adatak ekoloke ekonomije nije ostvarivanje nultog nivoa zagaenja, ve odreenog drutveno prihvatljivog nivoa koji omoguava ekonomski razvoj bez
degradacije pojedinih delova ivotne sredine i bez naruavanja ravnotee u
ekosocijalnom sistemu. Odreeni nivo zagaenja priroda moe sama da rei svojim
prirodnim procesima. Izuzetak su samo neki toksini proizvodi koji se ne mogu
degradirati prirodnim procesima, ili se razlau veoma sporo u ivotnoj sredini.
Ostvarivanje nultog nivoa zagaenja bilo bi preskupo za drutvo. Nulti nivo
zagaenja moe biti opravdan samo za najtetnije supstance, koje bi trebalo
proizvoditi i koristiti u malim koliinama uz posebne dozvole. U svim ostalim
sluajevima trebalo bi teiti ostvarivanju drutveno prihvatljivog optimalnog
nivoa zagaenja koji je ovde reprezentovan efikasnim nivoom emisije zagaenja.

204

EKOLOKA EKONOMIJA

Ako drutvo smatra da je odreeni nivo zagaenja dovoljno opasan, ono bi

trebalo da bude spremno da rtvuje odreena dobra i usluge da se taj nivo smanji.
Ako koristi izvedene iz smanjenja zagaenja premauju trokove, drutvo e imati
interes da potroi dodatna sredstva za smanjenje zagaenja. Ali ako trokovi dodatnog smanjenja zagaenja premauju koristi od tog smanjenja, drutvo zasnovano
na sistemu trine ekonomije nee imati interes da vri dodatna ulaganja u smanjenje zagaenja.
Uklanjanje malog procenta zagaenja iz vazduha, vode ili zemljita po pravilu ne zahteva velike trokove. Ali, sa poveanjem koliine uklonjenog zagaenja, trokovi po jedinici smanjenja zagaenja e rasti eksponencijalno. Sa poveanjem koliine uklonjenog zagaenja raste cena svake dodatne jedinice smanjenja
zagaenja. O toj zakonitosti bilo je vie rei u prethodnom delu ovog poglavlja.
Zbog toga odvojeno razmatranje funkcije granine tete (G) i funkcije graninih
trokova smanjenja zagaenja (GTSZ) za istu vrstu zagaujuih materija ne moe
pomoi utvrivanju efikasnog nivoa emisije. U tu svrhu neophodno je posmatrati
ova dva odnosa zajedno. To se moe postii ako na istom grafikonu nacrtamo krivu granine tete i krivu graninih trokova smanjenja zagaenja. Granine tete
imaju prag emisije na nivou e, dok je nekontrolisni nivo emisije e.

Slika 7.6. Efikasan nivo emisije zagaenja

Efikasan nivo emisije je onaj nivo na kome su granine tete jednake graninim trokovima smanjenja zagaenja. U sluaju zagaenja ivotne sredine
podrazumeva se postojanje odreene razmene. Vii nivo emisije zagaenja
prouzrokuje drutvu, ili njegovom delu, vee trokove koji proizilaze iz zagaenja
ivotne sredine. Nii nivo emisije zahteva od drutva vee trokove koji su
posledica korienja resursa za smanjenje zagaenja. Efikasan nivo emisije je onaj
nivo na kome se ova dva tipa trokova izjednaavaju, tj. na kome su granini

EKOLOKA EKONOMIJA

205

trokovi smanjenja zagaenja jednaki graninim trokovima tete (GT). Na slici

7.6. to je vrednost M na nivou emisije e1.
Efikasan nivo emisije zagaenja moemo posmatrati i sa stanovita ukupnih
vrednosti, imajui u vidu da ukupne vrednosti reprezentuje povrina ispod graninih funkcija. Trougaona povrina oznaena sa a, ograniena sa e, e1 i funkcijom
GT, oznaava ukupne trokove teta kada su emisije na nivou e1, dok trougaona
povrina oznaena sa b pokazuje ukupne trokove smanjenja zagaenja na tom
nivou emisije. Zbir ove dve povrine (a + b) je pokazatelj ukupnih drutvenih trokova koje prouzrokuje e1 tona godinje emisije odreenih zagaujuih materija.
Taka e1 je jedina taka na kojoj je ovaj zbir minimalan. Pri tome povrina a ne
mora biti jednaka povrini b.
Efikasan nivo emisije ne ukljuuje uvek relativno veliku koliinu emisije i
velike tete u ivotnoj sredini. U realnom svetu svaki problem zagaenja ivotne
sredine je razliit. Ova analiza daje nam samo generalizovani nain modeliranja
reenja ekolokih problema koji mora biti adaptiran specifinostima konkretnih
problema kontrole zagaenja ivotne sredine. Na slici 7.7. prikazane su dve razliite situacije koje mogu biti karakteristine za odreene vrste zagaujuih materija. U oba sluaja e1 oznaava efikasne nivoe emisija, a M pokazuje granine tete
i granine trokove smanjenja zagaenja na tim nivoima emisije.

Slika 7.7. Efikasan nivo emisije za razliite zagaujue materije

U segmentu a) slike 7.7. radi se o zagaujuoj matieriji za koju je e1 prilino

daleko od nulte emisije, a granine tete su relativno niske. Ukupne tete i ukupni
trokovi smanjenja zagaenja, reprezentovani trouglim povrinama a i b, takoe su
relativno mali. U segmentu b) prikazana je sutuacija u kojoj funkcija graninih
trokova smanjenja zagaenja u poetku raste sporije, a zatim bre, dok funkcija

206

EKOLOKA EKONOMIJA

graninih trokova tete raste brzo od poetka. U ovom sluaju efikasan nivo e1 je
blii nultom zagaenju, a vrednost M se nalazi na mnogo viem niovu nego u
prthodnom sluaju. Ukupni trokovi smanjenja zagaenja u ovom sluaju su vei
od ukupnih teta, kao to se vidi na osnovu relativnih veliina trouglih povrina
oznaenih sa a i b. Drugim reima, efikasan nivo emisije podrazumeva jednakost
izmeu graninih trokova smanjenja zagaenja i graninih trokova teta, ali ne i
jednakost izmeu njihovih ukupnih veliina.
U realnom svetu pojave su mnogo dinaminije nego u teoretskim modelima.
To posebno vai za probleme kontrole zagaenja ivotne sredine. Nivo emisije koji
je bio efikasan prole godine, ili prolog meseca, ne mora biti efikasan danas i
verovatno nee biti efikasan u budunosti. Mi znamo faktore od kojih zavise granini trokovi tete i granini trokovi smanjenja zagaenja i ta e se njima dogoditi
kada se neki od bitnih faktora promeni. Pod uticajem odreenih faktora pomerie
se njihove funkcije, a sa njima i efikasan nivo emisije e1.

Slika 7.8. Promene efikasnog nivoa emisije zagaenja

Model ekonomske ravnotee ilustrovan na slici 7.6., ima veliki broj nedostaka. Najvee nedostatke predstavljaju njegove polazne hipoteze o deljivosti,
stabilnosti, preferencijama, raspoloivosti potrebnim informacijama i suverenosti
privrednih subjekata. Ove hipoteze su mnogo manje povezane sa ekolokom
stvarnou nego sa tritem roba i usluga. Njima se sloena stvarnost previe
pojednostavljuje i svodi na trine odnose. U dosadanjoj primeni ova reenja nisu
pomogla da se utvrdi stvarna vrednost prirodne ivotne sredine. O njoj se jo uvek
ne vodi dovoljno rauna u procesima donoenja poslovnih odluka. Poseban
nedostatak predstavlja nemogunost pouzdanog merenja koristi i trokova, posebno
kada je u pitanju trite ograniene i monopolske konkurencije. O ovim i drugim
nedostacima bie vie rei u narednom delu ovog poglavlja.

EKOLOKA EKONOMIJA

207

Ideja o efikasnom nivou emisije je u sutini proizvod normativne ekonomije

koja izuava ono to bi trebalo biti, a ne ono to realno jeste. Mi smo prikazali
efikasan nivo emisije e1, na kome se uspostavlja ravnotea izmeu trokova smanjenja zagaenja i trokova tete kao eljeni cilj za javnu politiku. Kada bi aktuelni
nivoi emisije uvek bili jednaki ili bliski efikasnim nivoima mi ne bismo imali
potrebu da brinemo o intervenciji uz pomo politike ivotne sredine. Poto aktuelni nivoi emisije nisu takvi, moramo intervenisati politikom.
Na slici 7.8. prikazane su promene efikasnog nivoa emisije kada se menjaju
osnovni uticajni faktori. U segmentu a) prekazani su rezultati pomeranja funkcije
graninih trokova tete navie, od GT1 na GT2. Jedan od uzroka ovakvog pomeranja moe biti rast populacije. Kriva GT1 moe se odnositi na grad Ni u
1980. godini, a kriva GT2 na isti grad u 1995. godini kada je populacija poveana.
Vei broj ljudi znai da e ista koliina emisije prouzrokovati vee tete. U takvoj
situaciji efikasan nivo emisije pomerie se od e1 na e2.
U segmentu b) slike 7.8. prikazan je sluaj pomeranja funkcije graninih
trokova smanjenja zagaenja od GTSZ1 na GTSZ2. Uzrok ovakvom pomeranju
moe biti promena u tehnologiji kontrole zagaenja ivotne sredine. Trokovi
smanjenja zagaenja bitno zavise od raspoloive tehnologije za smanjenje imisije
zagaenja kao to su tehnologije tretiranja otpada, recikliranja, tehnologije korienja alternativnih energija itd. Nove tehnologije nastaju zato to su resursi, talenti
i energije bili ranije posveeni istraivanju i razvoju. Zato pomeranje graninih
trokova smanjenja zagaenja nanie moe biti rezultat razvoja novih tehnologija
tretiranja ili recikliranja koje ine jevtinijim smanjenje koliine emisije odreene
zagaujue materije. To e voditi promeni efikasnog nivoa emisije od e1 na e2 .

Trokovi sprovoenja kontrole zagaenja

azmatranje samo privatnih trokova smanjenja emisije u sistemu trine ekonomije nije dovoljno za uspenu zatitu ivotne sredine. Smanjenje zagaenja ivotne sredine ne moe biti ostvareno bez korienja resursa koji su posveeni
sprovoenju politike kontrole zagaenja i politike podsticanja i prinude zagaivaa na odreeno ponaanje. Da bismo uzeli u razmatranje sve trokove neophodno
je ukljuiti u analizu i granine trokove sprovoenja kontrole i zatite ivotne sredine, koje emo u nastavku zvati kratko graninim trokovima sprovoenja (GTS).
Neki od ovih trokova su privatni, kao to su na primer trokovi evidentiranja i
izvetavanja koje snose zagaivai. Meutim, najvei deo ovih trokova su drutveni trokovi povezani sa razliitim delovima procesa sprovoenja kontrole i
smanjenja zagaenja ivotne sredine.
Na slici 7.9. prikazan je pojednostavljeni model kontrole zagaenja ivotne
sredine sa dodatim trokovima sprovoenja smanjenja zagaenja. Normalnim graninim trokovima smanjenja zagaenja dodati su granini trokovi sprovoenja
(GTS), ime je dobijena kriva ukupnih graninih trokova oznaena sa GTSZ +
GTS. Vertikalno rastojanje izmeu dve krive graninih trokova jednako je graninim trokovima sprovoenja. Pretpostavka na kojoj se zasniva grafikon na slici

208

EKOLOKA EKONOMIJA

7.9. je da granini trokovi sprovoenja rastu sa smanjenjem emisije. Drugim reima, to vie zagaivai smanjuju svoje emisije sve skuplje e biti podsticanje
narednih smanjenja.

Slika 7.9. Uticaj trokova sprovoenja na efikasan nivo emisije

Dodavanje trokova sprovoenja na trokove smanjenja zagaenja pomera
efikasan nivo emisije udesno. To ukazuje na izuzetan znaaj posedovanja dobre
tehnologije primene kontrole i zatite ivotne sredine koja e doprinositi smanjenju graninih trokova sprovoenja (GTS), a time i manjem pomeranju krive
ukupnih graninih trokova udesno i navie. Tehnike inovacije u procesu
sprovoenja kontrole i smanjenja zagaenja imaju potpuno isti efekat na efikasan
nivo emisije kao i tehnike inovacije za smanjenje same emisije.

PRINCIP JEDNAKIH GRANINIH TROKOVA

rimena principa jednakih graninih trokova ima izuzetan znaaj za sprovoenje politika kontrole i smanjenja zagaenja ivotne sredine u trinim
privredama. Ako zagaujue materije potiu iz vie izvora i ako elimo smanjiti
ukupan nivo emisija na najjevtiniji nain, moramo smanjiti emisiju svakog izvora u
skladu sa principom jednakih graninih trokova. Ostvarivanje najniih trokova
smanjenja zagaenja, ili alternativno, ostvarivanje smanjenja emisije za dati nivo
ukupnih trokova, zahteva zadovoljavanje uslova jednakih graninih trokova.
Za objanjenje primene principa jednakih graninih trokova koristiemo
podatke iz tabele 7.1. U njoj su prikazani podaci o graninim trokovima smanjenja emisija odreenog reziduala koje vre dve firme. Ako nijedna od dve firmezagaivaa ne vri kontrolu emisije, svaka e emitovati 12 tona meseno. Ako firma A smanji svoje emisije za jednu tonu i emituje 11 tona meseno, to e kotati
10.000 dinara meseno. Ako smanji svoje emisije na 10 tona meseno, njeni tro-

EKOLOKA EKONOMIJA

209

kovi e se poveati za 20.000 dinara meseno itd. Granini trokovi smanjenja

emiseje izvora B poveavaju se bre nego kod izvora A.
GRANINI TROKOVI SMANJENJA EMISIJA
Tabela 7.1.
Emisije
u t/meseno
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

Granini trokovi smanjenja emisije u din.

Izvor A
Izvor B
0
0
10.000
20.000
20.000
40.000
30.000
60.000
40.000
100.000
50.000
140.000
60.000
200.000
80.000
250.000
100.000
310.000
140.000
380.000
240.000
580.000
380.000
940.000
700.000
1.600.000

Na nekontrolisanom nivou emisije svaka firma emituje po 12 tona meseno.

Prema tome, ukupna emisija je 24 tone meseno. Pretpostavimo da elimo smanjiti ukupne emisije za 50%, tj. za 12 tona meseno. Ne moemo zahtevati da svaki
izvor smanji svoju emisiju za 50%. Ako izvor A smanji svoju emisiju za 50%, tj. za
6 tona meseno, njegovi granini trokovi smanjenja emisije bie 60.000 dinara,
dok e na ovom nivou emisije granini trokovi smanjenja emisije izvora B biti
200.000 dinara meseno. U tom sluaju ukupni trokovi smanjenja zagaenja za 12
tona meseno bili bi jednaki zbiru graninih trokova:
za izvor A: 210.000 (10.000 + 20.000 + 30.000 + 40.000 + 50.000 + 60.000)
za izvor B: 560.000 (20.000 + 40.000 + 60.000 + 100.000 + 140.000 + 200.000);
za oba izvora ukupno: 770.000 dinara.
Moramo ostvariti ukupno smanjenje emisija za 12 tona meseno sa najniim ukupnim trokovima. Granini trokovi smanjenja zagaenja nee biti izjednaeni ako svaki izvor smanji svoju emisiju za 6 tona meseno. Moramo pronai
razliite nivoe imisije za dva izvora sa kojima oni nee emitovati vie od 12 tona
meseno i na kojima e imati iste granine trokove smanjenja emisije. Ovi uslovi
bie ispunjeni ako izvor A emituje 4 tone meseno, a izvor B 8 tona meseno. Sa
ovim nivoima svaki izvor ima 100.000 dinara granine trokove smanjenja emisije,
a ukupna imisija iznosi 12 tona meseno. Sa ovim nivoima emisije ostvaruju se
najnii ukupni trokovi smanjenja emisija u iznosu od 610.000 dinara meseno
(390.000 dinara za izvor A i 220.000 dinara za izvor B).

210

EKOLOKA EKONOMIJA

Plan smanjenja emisije koji koristi princip jednakih graninih trokova postie smanjenje emisija sa minimalnim ukupnim trokovima. Drugim reima, za
odreenu koliinu novca namenjenu smanjenju emisija moe se obezbediti
maksimalna koliina smanjenja ukupne emisije uz pomo principa jednakih
graninih trokova. Meutim, znaaj ovog principa ne bi trebalo preuveliavati.
Kada definiemo efikasan nivo emisije mi polazimo od pretpostavke da radimo sa
najniom moguom funkcijom graninih trokova smanjenja zagaenja. To
moemo ostvariti samo onda ako kontroliemo individualne izvore emisije u skladu
sa pravilom jednakih graninih trokova. Ako projektujemo javnu politiku
smanjenja zagaenja ivotne sredine korienjem pravila jednakih graninih
trokova za razliite izvore emisije, mi emo imati funkciju smanjenja zagaenja
koja e biti na viem nivou od onog na kome bi trebala biti. Kao rezultat toga
efikasan nivo emisije bie vii nego to bi trabalo biti. Drugim reima, dobiemo
smanjenje emisije iji e nivo biti vei od drutveno efikasnog nivoa.

ANALIZA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

speno odluivanje o politici zatite ivotne sredine zahteva postojanje pravih i pravovremenih informacija. Postojanje dobrih informacija ne znai
automatski da e odluke biti dobre, ali nepostojanje pravih i blagovremenih informacija skoro uvek doprinosi loem odluivanju. Postoje razliiti obrasci stvaranja i
prezentiranja informacija korisnih za donosioce odluka i istraivae. Pre nego to
pristupimo detaljnijem razmatranju ocenjivanja ekolokih projekata upoznaemo
najvanije obrasce i pristupe koji uobliavaju osnovu i okvir tog ocenjivanja.
Analiza uticaja na ivotnu sredinu je u sutini analiza ekonomskog uticaja. U
najoptijem smislu re uticaj oznaava efekte odreene aktuelne ili predloene
politike, programa ili projekta. Poto postoji vrlo veliki broj tipova efekata, to
moemo razlikovati veliki broj vrsta analize uticaja. U ovom poglavlju mi emo
panju usredsrediti samo na etiri vrste analize: 1) analizu ekolokog uticaja, 2)
analizu ekonomskog uticaja, 3) analizu trkova i efektivnosti i 4) analizu trokova i
koristi.

Analiza ekolokog uticaja

naliza ekolokog uticaja je u sutini identifikacija i ispitivanje znaajnih

ekolokih reperkusija koje su rezultat odreenog toka akcije. U mnogim
sluajevima ova analiza je usredsreena na uticaje koji se oekuju od predloenih
odluka. Ona esto moe biti koriena i kao retrospektivna analiza kada se eli
proveriti da li su prethodna predvianja ekolokog uticaja bila tana. Analiza
ekolokog uticaja moe biti primenjena na ispitivanje razliitih drutvenih i
ekonomskih aktivnosti: javnih ili privatnih, domaih ili meunarodnih, lokalnih ili
nacionalnih. Ovu vrstu analize najee koriste naunici u prirodnim naukama koji
su usredsreeni na istraivanje i opisivanje fizikih uticaja programa ili projekata
na ivotnu sredinu, a naroito na istraivanje kompleksne povezanosti koja

EKOLOKA EKONOMIJA

211

proiruje ove uticaje kroz ekoloke sisteme. Ona se ne bavi istraivanjem direktnih
ishoda odreivanja drutvenih vrednosti tih uticaja.
Mnoge zemlje imaju zakonske propise kojima se zahteva procenjivanje ekolokih uticaja kada se odluuje o izboru bitnih javnih i privatnih programa i projekata. Rezultat takve procne je izvetaj o ekolokom uticaju na ivotnu sredinu koji
najee sadri sledee osnovne elemente:
opis ekolokog uticaja predloenog programa ili projekta
negativne ekoloke efekte koji ne mogu biti izbegnuti ako predlog bude
primenjem
alternative predloenim programima ili projektima
odnos izmeu kratkoronog korienja ivotne sredine i odravanja i poveanja njene dugorone produktivnosti
nezamenljivo i nepovratno iskoriavanje resursa koje ukljuuje predloeni program ili projekat.
Iako su izvetaji o ekolokom uticaju u osnovi rezultat rada naunika u
prirodnim naukama, ekonomisti esto imaju znaajan udeo u njima.101 Uticaj na
ivotnu sredinu ne iri se samo preko ekoloke, nego i preko ekonomske
povezanosti. Na primer, ako je predloena izgradnja odreene brane koja e
potopiti renu dolinu i obezbediti nove rekreacione mogunosti, onda e sutinski
deo ekolokog uticaja biti gubici ivotinja i biljaka, rekreacije na divljoj reci,
obradivog zemljita itd. Meutim, mnogi ekoloki uticaji mogu nastati zbog
promene u nainu ponaanja ljudi koje prouzrokuje projekat izgradnje brane.
Turisti koji e dolaziti i boraviti u regionu mogu uticati na zagaenje vazduha i na
saobraajnu zaguenost. Izgradnja novih kua za odmor, komercijalnih, turistikih i
drugih prateih objekata, koja e biti podstaknuta novim rekreacionim mogunostima, moe imati krupne negativne ekoloke efekte. Zbog toga procena
ekolokog uticaja na ivotnu sredinu mora nuno da obuhvati ne samo fizike
efekte izgradnje brane i potapanja doline, nego i naine na koje e ljudi reagoviati i
adaptirati svoje ponaanje prema novoizgraenom kapacitetu.

Analiza ekonomskog uticaja

naliza ekonomskog uticaja ispituje kako odreene aktivnosti kao to su: donoenje novog zakona, uvoenje nove tehnologije ili ukljuivanje novog
izvora uvoza, utiu na ekonomski sistem u celini ili na pojedine njegove delove. U
mnogim zemljama, a naroito u zemljama u razvoju, postoji poseban interes za
procenjivanjem uticaja ekolokih propisa i standarda na stopu ekonomskog rasta.
Ponekad u centru interesovanja moe biti istraivanje uticaja javnih programa na
odreene znaajne ekonomske varijabile. Sagledavanje uticaja novih ekolokih
propisa na zapoljavanje, ili uticaja uvoznih restrikcija na stopu tehnolokih promena u odreenoj industriji, uticaja ekolokih propisa na rast ekoloke industri-

101

Frank J. D. et al. (eds), Environmental Policy and the Economy, North-Holland, Amsterdam, 1991.
str. 241 - 279.

212

EKOLOKA EKONOMIJA

je, reagovanja prehrambene industrije na nove propise o pakovanju hrane itd, su

tipini primeri analize ekonomskog uticaja.
Analiza ekonomskog uticaja moe biti usredsreena na lokalni, nacionalni,
regionalni ili globalni nivo. Lokalna ekoloka grupa moe biti zainteresovana da
upozna kako zakon o zatiti odreenog prirodnog rezervata utie na stopu rasta
populacije i na poreze koje e plaati ljudi u njihovoj lokalnoj zajednici.
Regionalne poslovne grupe mogu biti zainteresovane za prouavanje uticaja
nacionalnih ekolokih propisa na njihove uslove poslovanja. Na globalnom nivou
postoji interesovanje za procenjivanje uticaja kontrole emisije CO2 na relativne
stope ekonomskog rasta bogatih i siromanih zemalja. Nezavisno od nivoa na kome
se primenjuje, analiza ekonomskog uticaja zahteva dobro poznavanje funkcionisanja ekonomskih sistema i naina povezivanja njihovih elemenata u jednu
celinu.

ANALIZA TROKOVA I EFEKTIVNOSTI

loge i perspektive ekonomske analize ekolokih problema mogu biti jasnije

sagledane ako se poznaje razlika izmeu efikasnosti i efektivnosti. Efikasnost
podrazumeva odnos izmeu upotrebljenih inputa i ostvarenih razultata (autputa).
Efikasno preduzee proizvodi ekonomino, tj. sa najniim trokovima. Efikasan
projekat se moe primeniti sa najniim trokovima, ali on istovremeno ne mora
doprinositi najveem moguem smanjenju zagaenja ivotne sredine. Drugim
reima, ekoloki projekat moe biti ekstremno efikasan i istovremeno neefektivan
zbog toga to ne daje najbolje ekoloke rezultate. Analiza trokova i efektivnosti
moe pomoi pronalaenju onih alternativnih reenja, programa i projekata koji e
istovremeno biti efikasni i efektivni.
Pretpostvimo da je odreena lokalna zajednica suoena sa problemom zagaenja podzemne vodene akumulacije koju koristi kao izvor za vodosnabdevanje.
Postoje nekoliko alternativnih reenja: 1) buenje novog bunara na nezagaenoj
udaljenijoj lokaciji, 2) izgradnja vodovoda koji e povezati lokalni sistem
vodosnabdevanja sa povrinskim rezervoarom susednog grada i 3) izgradnja
sopstvenog povrinskog rezervoara. Analiza trokova i efektivnosti trebala bi da
proceni trokove razliitih alternativa i da omogui uporeivanje trokova po 1m3
vode koja e biti isporuivana potroaima. Analiza trokova i efektivnosti
najee uzima unapred zadat cilj, a zatim uporeuje trokove razliitih
alternativnih naina postizanja tog cilja.
Analiza trokova i efektivnosti moe biti koriena zajedno sa principom
jednakih graninih trokova, naroito kada se primenjuje za uporeivanje razliitih
tehnologija smanjenja emisije. U sastavljanju programa kontrole zagaenja ivotne sredine donosioci odluka mogu eleti izabrati tehnologije koje imaju najnie
granine trokove smanjenja zagaenja i vriti njihovu kombinaciju na nain koji
zadovoljava princip jednakih graninih trokova. Na primer, za smanjenje emisije
isparljivih organiskih jedinjenja iz mobilnih izvora mogu biti upotrebljene razliite
tehnologije. Procenjene koliine organiskih jedinjenja za 1.000 dinara trokova

EKOLOKA EKONOMIJA

213

primene svake alternativne tehnologije mogu biti vrlo razliite. Isti iznos uloen u
tehnologiju smanjenja isparlivosti goriva moe dati 75 puta veu emisiju isparljivih organiskih jedinjenja od razvoja alterntivnih goriva. Koliko je smanjenje isparljivih organiskih jedinjenja efikasno sa stanovita teta prouzrokovanih njihovom
emisijom je kljuno pitanje. Odgovor na pitanje efiksanosti mora biti sastavni deo
ishoda analize efektinosti. Ne moe se dati odgovor na pitanje efikasnosti ako se ne
zna koji e trokovi smanjenja emisije biti, a ti trokovi zavise od efektivnosti
tehnika izabranih za smanjenje emisije.

ANALIZA TROKOVA I KORISTI

Svrha analize trokova i koristi
no to je analiza profita i gubitka za poslovne firme to je analiza trokova i
koristi za javni sektor. Ako fabrika lakova namerava da uvede nov proizvod,
ona e nastojati da ispita kakav e uticaj takva aktivnost imati na njenu profitabilnost. Na jednoj strani ona e procenjivati trokove proizvodnje i distribucije
proizvoda: rad, osnovni materijal, energiju, trokove kontrole zagaenja, transporta proizvoda itd. Na drugoj strani, ona e procenjivati prihode uz pomo analize
trita. U okviru analize profita i gubitka ona e uporeivati oekivane prihode sa
anticipiranim trokovima. Ako su procenjene ekonomske koristi vee od procenjenih trokova onda se odluka o razvoju i proizvodnji novog proizvoda moe smatrati
ispravnom. Analiza trokova i koristi moe se primeniti u odluivanju o uvoenju
novog proizvoda ili o izgradnji odreene fabrike, ali i u odluivanju o ienju
zagaene reke, smanjenju emisije aerozagaenja na doputeni nivo, prikupljanju i
reciklai otpada i sl.
Za programe i projekte u javnom sektoru potrebno je analogno sprovesti
analizu trokova i koristi. Postoje dve bitne razlike izmeu analize trokova i
koristi i analize profitabilnosti uvoenja novog proizvoda. Prvo, analiza trokova i
koristi je instrument za donoenje javnih odluka kojima se ostvaruju optedrutveni interesi, a ne interes pojedinane profitno orijentisane firme. Drugo, ona se najee koristi za ocenjivanje politika i programa koji imaju netrine tipove autputa
kao to je, na primer, unapreenje kvaliteta ivotne sredine.
Analiza trokova i koristi pokazala se kao dobar metod prikupljanja i analiziranja podataka o predloenom projektu ili o novom poslovnom poduhvatu. Ona
pomae da se pronau ekonomski racionalnija reenja. Ali, ukoliko donosioci
odluka nisu svesni ozbiljnih ogranienja koje ona ima, oni je mogu upotrebiti i za
opravdanje projekata ili poslovnih poduhvata koji su ekonomski i drutveno neprihvatnjivi.
Analiza trokova i koristi je u dosadanjem periodu bila najvie prihvaena
od strane ekonomista istraivaa i praktiara unutar i izvan javnih institucija i
agencija. Takoe, ona je u velikoj meri prihvaena i od politiara i administrativnih
analitiara koji imaju razraena pravila i procedure za njeno korienje u procesu
donoenja javnih odluka. Uloge i zadaci analize trokova i koristi u odluivanju o

214

EKOLOKA EKONOMIJA

javnim resursima i resursima ivotne sredine bili su predmet konstantne rasprave u

poslednjih 20 godina isto toliko koliko i predmet politikih i administrativnih
nesporazuma. Nesporazumi su najee bili posledica razliitog sagledavanja
osnovne svrhe analize trokova i koristi. 102 Meutim, uprkos tim razlikama ova
analiza je imala sve veu primenu kao glavni instrument ekonomskog ocenjivanja
javnih programa i projekata u oblasti upravljanja prirodnim resursima i upravljanja
kvalitetom ivotne sredine u sistemima trine ekonomije. Ona predstavlja
integralni deo procesa uticaja na ivotnu sredinu. Njena osnovna svrha jeste da
doprine uspenijem ocenjivanju uticaja javnih i privatnih projekata razvoja na
resurse ivotne sredine. Njena primena je neto manje rasprostranjena za ocenjivanje kontrole zagaenja ivotne sredine zbog tekoa merenja trokova i koristi.

Postupak analize trokova i koristi

naliza trokova i koristi ukljuuje merenje, dodavanje i uporeivanje svih

koristi i trokova odreenog javnog programa ili projekta. Ona obuhvata etiri osnovna koraka:
1. jasno specificiranje programa ili projekta
2. kvantitativno opisivanje inputa i autuputa programa
3. procenu drutvenih trokova i koristi tih inputa i autputa
4. uporeivanje trokova i koristi.
Svaki od ovih koraka sastoji se od velikog broja sastavnih elemenata ili posebnih aktivnosti. Prva aktivnost je odluivanje o perspektivi sa kojom e analiza
trokova i koristi biti uraena. Ova analiza je instrument odluivanja o javnoj politici, ali postoje mnoge politike i programi. Ako se studija trokova i koristi radi za
potrebe nacionalne dravne agencije, onda izraz javni oznaava sve ljude koji
ive u odreenoj zemlji. Ali, ako se studija radi za potrebe gradske ili regionalne
institucije za zatitu ivotne sredine, onda e ona biti usredsreena na trokove i
koristi ljudi tih oblasti. Ukoliko su predmet analize globalni ekoloki ishodi, onda
e analiza biti uraena sa globalnom meunarodnom perspektivom.
Kada je odluka o perspektivi studije doneta, naredna aktivnost je
kompletiranje specifikacije glavnih elemenata projekta ili programa: lokacija,
vremenski period trajanja projekta, grupe ukljuene u projekat, povezanost sa
ostalim programima itd. Sa ovog aspekta moemo razlikovati dva osnovna tipa
javnih ekolokih programa za koje se najee rade analize trokova i koristi:
1. fiziki projekti koji direktno ukljuuju javni sektor: javna preduzea za
tretiranje otpada, projekti obnavljanja obala, spaljivanja opasnog otpada,
unapreenja prirodnih stanita, ouvanja poljoprivrednog zemljita itd.
2. regulativni projekti koji se koriste za unapreenje ekolokih zakona i
propisa, kao to su standardi kontrole zagaenja, kriterijumi izbora teh102

Milenovi B, Ekonomska ocena projekata zatite ivotne sredine, Ekonomika, Beograd, br. 9-10,
1997. str. 314 - 317.

215

EKOLOKA EKONOMIJA

nologija, naini odlaganja vrstog otpada, restrikcije u korienju

zemljita itd.
Nakon specifikacije osnovnih elemenata projekta ili programa sledi utvrivanje relevantnih tokova inputa i autputa. Za neke projekte utvrivanje ovih tokova je relativno lako. Ako se projekat odnosi na planiranje kapaciteta za preiavanje otpadnih voda, u tom sluaju inenjeri mogu obezbediti kompletnu fiziku
specifikaciju fabrike zajedno sa neophodnim inputima za njenu izgradnju i
funkcionisanje. Za druge tipove projekata to moe biti mnogo tee. Restrikcija
razvoja odreene industrije u datom regionu moe usporiti razvoj ostalih u
okruenju tog regiona. Takav uticaj mora biti predvien sa prihvatljivom
preciznou. U ovoj fazi analize mora biti upoznata vanost vremena trajanja
projekta. Ekoloki programi ili projekti se najee odnose na dui vremenski
period. Specificiranje inputa i autputa mora, pored ostalog, obuhvatiti i predvianje
buduih dogaaja. To e zahtevati dobro poznavanje buduih pravaca razvoja,
buduih stopa tehnolokih promena i moguih promena u preferencijama
potroaa.
TROKOVI I PRIHODI PROGRAMA SMANJENJA EMISIJA GRUPE
PREDUZEA ZA PROIZVODNJU KONZERVIRANE HRANE
Tabela 7.2.
Red.
broj

Elementi analize

TROKOVI:

1.1.

Privatni trokovi
Trokovi kapitalne opreme
Trokovi poslovanja
Trokovi javnog monitoringa i prinude

1.2.

Ukupni trokovi
2.

KORISTI:

2.1.

Poveanje rekreacione koristi zbog

poboljanja kvaliteta vode
Smanjenje teta poljoprivredi
Neopipljive koristi

2.2.
2.3.

Ukupne koristi

Ukupni trokovi u veku

trajanja projekta u din.
1.140.000
580.000
560.000
96.000

1.236.000

1.896.000
382.000
A

2.278.000 + A

Naredni korak jeste utvrivanje vrednosti inputa i autputa, tj. pokazatelja

trokova i koristi. To ne znai da e svi pokazatelji biti izraeni u trinim vrednostima zbog toga to mnogi efekti nisu direktno registrovani na tritu. U ovoj fazi
mogu biti korieni i drugi pokazatelji koje je mogue prevesti na uporedive podatke. Za neke ekoloke uticaje ponekad nije mogue pronai nijedan nain za merenje koliko ljudi vrednuju te uticaje. Zbog toga su ekonomisti prinueni da novane

216

EKOLOKA EKONOMIJA

pokazatelje analize trokova i koristi dopunjuju procenama takvih neopipljivih

uticaja.
Konano, istraivai moraju uporeivati trokove i koristi. U tabeli 7.2.
prikazani su rezultati analize trokova i koristi programa smanjenja emisije grupe
preduzea za proizvodnju konzervirane hrane. Podaci se odnose na ukupne trokove i koristi u ivotnom veku projekta.
Uporeivanje trokova i koristi moe biti ostvareno na nekoliko naina. Jedan od naina uporeivanja moe biti oduzimanje ukupnih trokova od ukupnih
koristi, ime se dobija neto korist. U naem primeru neto korist dobijena na ovaj
nain iznosi:
(2.278.000 + A) - 1.236.000 = 1.042.000 + A.
Drugi nain uporeivanja moe biti utvrivanje odnosa izmeu trokova i
koristi. U naem primeru taj odnos je 1 : 1,8 + A (2.278.000 : 1.236.000). Ovaj
odnos pokazuje koliku korist donosi projekat na svaki dinar trokova.

OCENJIVANJE EKOLOKIH PROJEKATA

Izbor veliine ekolokog projekta

primeni analize trokova i koristi postoje brojni problemi. Navedene tekoe

novanog izraavanja trokova i koristi samo su jedan od tih problema. Drugi znaajan problem odnosi se na odluivanje o veliini ekolokog programa ili
projekta. Koliko moemo biti sigurni da odreeni projekat ima najpodesniji opseg
ili veliinu? Moe li projekat sa neto veom, ili alterntivno, sa neto manjom
restrikcijom biti bolji? U realnosti je uvek mogue varirati veliinu programa i uz
pomo analize trokova i koristi odabrati odreenu specifinu veliinu.
Ilustracija takvog ishoda data je na slici 7.10. Ona pokazuje na standardni
model kontrole emisije sa funkcijama graninih trokova teta (GT) i graninih
trokova smanjenja zagaenja (GTSZ). Pretpostavimo da je tekui nivo emisije e,
tj. emisije koja nije kontrolisana. Program kontrole predvideo je smanjenje emisije
na e2. Ukupne koristi ovog programa (ukupna smanjenja teta) jednaka su povrini
(a + b), dok su ukupni trokovi smanjenja zagaenja jednaki povrini b. Prema
tome, neto korist jednaka je povrini a.
Da bi program smanjenja emisije mogao dati maksimalnu neto korist potrebno je emisije smanjiti na nivo e1, na kome su GT jednaki GTSZ. Na tom nivou
emisije neto korist bie jednaka povrini (d + a). Kada vrimo analizu trokova i
koristi za odreeni projekat ne moemo uvek biti sigurni da li se radi o nivou e1 ili
e2. Kako moemo znati da li program analiziran u tabeli 7.2. reprezentuje efikasnu
veliinu? Da bismo to postigli moramo dobijene rezultate podvrgnuti analizi osetljivosti. Ona podrazumeva ponovno izraunavanje trokova i koristi za programe
koji su neto manji i neto vei od predloenog. Ukoliko je predloeni projekat
zaista najpodesnije skaliran, svaki drugi projekat e donositi manju neto korisnost.

217

EKOLOKA EKONOMIJA

Slika 7.10. Utvrivanje veliine ekolokog programa

Odnos trokova i koristi se vrlo esto koristi za opisivanje i ocenjivanje projekata ili programa zatite ivotne sredine. Meutim, potrebno je imati u vidu da
efikasna veliina projekta ne daje uvek maksimalan odnos koristi i trokova. Na
nivou emisije e1 odnos koristi i trokova je (a + b + c + d) : (b + c). Na nivou
emisije e2 odnos koristi i trokova je (a + b) : b i vei je nego na nivou e1. Odnos
koristi i trokova moe biti korien za ispitivanje efikasnosti veliine ekolokog
projekta samo onda kada koristi vrlo malo premauju trokove. U ostalim
situacijama ovaj odnos moe biti varljiv pokazatelj u planiranju podesne veliine
ekolokog programa ili projekta.
KORIENJE ODNOSA TROKOVA I KORISTI
ZA IZBOR VELIINE EKOLOKOG PROJEKTA
Tabela 7.3.
Alternative
Program za jedan grad
Dva programa:
za grad A
za grad B

Trokovi
u din.

Koristi
u din.

Neto koristi
u din

Odnos korist/
trokovi

1.000.000

2.000.000

1.000.000

1 : 2,0

500.000
500.000

1.200.000
1.200.000

700.000
700.000

1 : 2,4
1 : 2,4

Pod odreenim okolnostima veliina ekolokog programa moe biti odreena na niem nivou emisije od onog koji daje maksimalnu neto korist. Pretpostavimo da je odreena regionalna javna institucija odgovorna za smanjenje zagaenja
vazduha u dva razliita gradska podruja i da je za te namene dobila fiksan iznos

218

EKOLOKA EKONOMIJA

od 1.000.000 dinara. Ova institucija ima dve alternative: 1) da finansira samo jedan program u jednom gradskom podruju i 2) da finansira dva programa, za svako gradsko podruje po jedan program. Mogui ishodi ovih alternativa prikazani su
u tabeli 7.3.
Primer u tabeli 7.3. pokazuje da je bolje fiksni budet regionalne javne
institucije podeliti na dva jednaka dela za finansiranje dva projekta, za svaki grad
posebno. Na taj nain alokacija raspoloivih finansijskih i drugih resursa dae
maksimalnu neto korist.

Uporeivanje ekolokih projekata

edan od kljunih problema analize trokova i koristi je uporeivanje trokova i

koristi koji se ostvaruju u razliitim vremenskim periodima. Kako izraziti visoke trokove ulaganja u opremu za smanjenje zagaenja u poetnoj godini i dugorone trokove odravanja te opreme? Kako uporediti dananje vrlo visoke trokove kontrole i smanjenja emisija CO2 sa koristima koje se mogu javiti tek za nekoliko decenija? Kako uporediti dva ekoloka programa: jedan sa relativno visokim
iznosom neto koristi koja se ostvaruje u budunosti i drugi sa malim iznosom neto
koristi koja se ostvaruje u blioj budunosti? Pronalaenje odgovora na ova i slina pitanja moe se izvriti uz pomo standardne tehnike diskontovanja. To je tehnika koja omoguava uporeivanje trokova i koristi koje se ostvaruju u razliitim
vremenskim intervalima putem svoenja buduih vrednosti (BV) na sadanju vrednost (SV) koja je uporediva. Diskontovanje ima dva aspekta: prvi je nain sprovoenja, a drugi izbor diskontne stope koja e biti koriena u konkretnim sluajevima.
Trokovi i koristi koje e biti ostvarene 10 godina kasnije nemaju isti znaaj
kao trokovi i koristi koje se ostvaruju danas. Ako firma mora danas da plati odreenu obavezu od 1.000.000 dinara, ona mora taj iznos imati danas na raunu u
banci. Ako taj iznos ne mora da plati danas ve 10 godina kasnije ona bi mogla da
uloi iznos od 385.545 dinara sa kamatom od 10% i da za 10 godina povea ovaj
iznos na 1.000.000 dinara, koliko iznosi i njena obaveza plaanja. Izraunavanje
poveanja uloene sume izvreno je na osnovu formule:
BV = SV(1 + r)n,
ili prevedeno na konkretne podatke:
1.000.000 = 385.545(1 + 0,10)10 ;
gde je: BV = budua vrednost, SV = sadanja vrednost, r = diskontna stopa i n =
godina u budunosti u kojoj se BV svodi na SV.
Pitanje se esto postavlja i na sledei nain: kolika je sadanja vrednost (SV)
budue obaveze od 1.000.000 dinara koja dospeva za plaanje 10 godina kasnije?
Sadanju vrednost dobijamo diskontovanjem buduih vrednosti sa kamatnom
stopom, koja je sada nazvana diskontnom stopom (r), za budui period od n (u
naem sluaju 10 godina).

219

EKOLOKA EKONOMIJA

1.000.000
385.545.
1 0,1010
Diskontovanje se iroko primenjuje u analizi trokova i koristi, posebno za
uporeivanje trokova i koristi koje se ostvaruju u razliitim vremenskim
periodima. Njegova glavna uloga je da pomogne agregiranju serija trokova i
koristi koje se odnose na godine u veku trajanja ekolokog programa ili projekta.
Razmotrimo serije koristi dva razliita ekoloka projekta koje se ostvaruju
razliitom dinamikom kao u tabeli 7.4.
SV

PROCENJENE KORISTI DVA RAZLIITA PROJEKTA

Tabela 7.4.
Red.
broj
1

1.
2.

Projekti
2

Projekat A
Projekat B

Procenjene koristi po godinama u dinarima

2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
3

200.000
500.000

200.000
200.000

200.000
100.000

200.000
100.000

200.000
100.000

Ukupne koristi u veku trajanja projekta su iste - 1.000.000 dinara. Meutim,

projekat A ima seriju jednakih godinjih koristi, dok projekat B donosi najveu
korist u prvoj godini primene, a u narednim godinama seriju opadajue koristi. Za
uporeivanje ovih projekata neophodno je izraunati sadanje vrednosti njihovih
procenjenih buduih koristi:
200.000
200.000
200.000
200.000
SV A 200.000

833.973;
2
3
1 0,10 1 0,10
1 0,10 1 0,104

200.000 100.000
100.000
100.000

907.895.
2
3
1 0,10 1 0,10
1 0,10 1 0,104
Ovaj obraun pokazuje da su obe sadanje vrednosti manje od zbira
nediskontovanih buduih koristi. Sadanja vrednost buduih koristi projekta B je
vea od sadanje vrednosti buduih koristi projekta A zbog toga to je vei deo
buduih koristi projekta B kondenzovan u poetnim godinama ivotnog veka ovog
projekta. Na isti nain vri se izraunavanje i sadanje vrednosti buduih trokova.
Oduzimanjem sadanje vrednosti trokova od sadanje vrednosti koristi dobija se
sadanja vrednost neto koristi koja slui kao osnova za uporeivanje projekata.
Meutim, najvei izvor neslaganja izmeu konvencionalnih ekonomista i
ekologa je diskontna stopa. U analizi poslovnih projekata oekivani budui prinosi
se diskontuju odreenim stopama, najee kamatnom stopom koja se moe dobiti
na tritu novca, da bi se tako diskontovana vrednost buduih prinosa mogla uporediti sa sadanjom vrednou trokova ulaganja. U sistemu trine ekonomije takav pristup se pokuava primeniti i na prirodna dobra. Postavlja se pitanje koliko
ovaj pristup moe pomoi da odredimo realnu vrednost koju e imati odreeni
prirodni resurs u budunosti u poreenju sa njegovom sadanjom vrednou, ili sa
SVB 500.000

220

EKOLOKA EKONOMIJA

kojom stopom diskontovati njegovu procenjenu buduu vrednost da bismo je uporedili sa sadanjom vrednou.
Ako je procenjeno da e neto prinos odreenog prirodnog resursa, na primer
ume, nakon pedeset godina biti milion dinara, onda e sadanja vrednost tog
prinosa biti isto milion dinara, ukoliko je diskontna stopa jednaka nuli, ili e biti
samo 8.519 dinara ukoliko je diskontna stopa 10%. Prema tome, diskontne stope su
primaran faktor koji utie na rezultate analize trokova i koristi.
Uobiajena diskontna stopa od 10% daje veu teinu vrednosti sadanjih
profita i resursa. Zagovornici ovako visoke diskontne stope svoje predloge pravdaju time to inflacija utie na smanjenje vrednosti buduih neto prinosa. Promene
ukusa potroaa i inovacije ine proizvode i usluge zastarelim. Da bi se zatitili od
ovakvih i slinih uticaja privrednici su skloni primeni veih diskontnih stopa u
procenjivanju sadanje vrednosti buduih neto priliva. Oni smatraju da e ekonomski i tehnoloki razvoj doprineti poveanju ivotnog standarda buduim generacijama i da zato sadanje generacije ne bi trebalo da snose vei teret.
Ovakva i slina opravdanja trinog pristupa utvrivanju vrednosti prirodnih
dobara ekolozi smatraju nerazumnim. Visoke diskontne stope podstiu ubrzanu
eksploataciju prirodnih resursa i naruavanje kvaliteta ivotne sredine u korist sadanjih profita.103 Oni smatraju da su argumenti u prilog visokih diskontnih stopa
samo pokuaj opravdavanja preterane eksploatacije prirodnih resursa i degradacije
ivotne sredine. Oni predlau da se za jedinstvene i retke resurse primenjuje nulta
ili negativna diskontna stopa, a za ostale prirodne resurse diskontne stope najvie
do 3%. To bi doprinelo da se prirodni resursi koriste sporije i ekoloki.
Drugo znaajno ogranienje primene analize trokova i koristi u oblasti ivotne sredine predstavlja problem utvrivanja ko snosi trokove zatite ili smanjenja zagaenja ivotne sredine, a ko stie korist. U oblasti mikroekonomije privredni subjekti procenjuju i uporeuju svoje trokove i koristi sa stanovita svojih
interesa. U oblasti ivotne sredine korist od smanjenja zagaenja ostvaruju jedni, a
trokove smanjenja zagaenja najee snose drugi ili drutvo u celini. Firme zagaivai ivotne sredine zaiteresovane su za labavije propise i nie ekoloke
standarde kako bi njihova ulaganja u smanjenje zagaenja bila manja, a profit vei.
Trokovi tetnih efekata bie vei od koristi, ali oni nee imati uticaja na
ekonomske odluke firme ako nisu adekvatno ukljueni u obraun trokova i koristi.
Negativne posledice takvog stanja najee snose neduni ili drutvo u celini. 104
Sledee znaajno ogranienje proizilazi iz ranije navedenog novanog
vrednovanja elemenata trokova i koristi. Mnogi elementi ivotne sredine i
kvaliteta ivota ne mogu biti svedeni na novanu jedinicu. Trokovi spreavanja
aerozagaenja, preiavanja otpadnih voda, prikupljanja komunalnog otpada,
uvanja i skladitenja opasnog otpada, reciklae i sl, mogu biti lako procenjivani.
Ali je vrlo teko proceniti koliko vredi ljudsko zdravlje, ist vazduh i voda, lepota
103

Tyler M. G, Living in the Environment: An Introduction to Environmental Science, Wadsworth

Publishing Company, Belmont, California, 1992, str. 664.
104
Simpson S, Guide to the Environment, Times Books, London, 1990. str. 28 - 32.

EKOLOKA EKONOMIJA

221

pejzaa, sposobnost prirodnih sistema i procesa da degradiraju i recikliraju deo

naeg otpada i sl. Procenjena novana vrednost elemenata ivotne sredine e iroko
varirati u zavisnosti od vrednosnih sudova procenjivaa i od korienih
pretpostavki.
Navedena i druga oganienja ine rezultate analize trokova i koristi nesigurnim za donoenje ekonomskih odluka u oblasti zatite ivotne sredine. Rezultati
analize mogu biti lako adaptirani eljama zastupnika ili protivnika odreenog
ekolokog projekta. Poto u sistemu trine ekonomije svaka aktivnost ima svoju
cenu, to se plaanjem odreene analize mogu obezbediti rezultati koji podravaju
gledita i interese onoga koji plaa.
Uprkos navedenim ogranienjima i njihovim moguim posledicama, ne bi
trebalo odbacivati analizu trokova i koristi kao neupotrebljivu u oblasti planiranja
i kontrole zatite ivotne sredine. Ona moe biti od velike pomoi donosiocima
odluka ako su oni svesni njenih mogunosti i ogranienja. Ona najee prua
donosiocima ekolokih odluka samo grube procene i smernice koje se mogu lako
deformisati. To znai da u oblasti ekologije, zdravstva, prirodnih resursa i zatite
potroaa ne bi trebalo koristiti analizu trokova i koristi kao jedini metod. To isto
moglo bi se rei i za korienje metoda vrednovanja kvaliteta ivotne sredine i
analizu ekolokog rizika, o kojima e biti vie rei u narednim poglavljima.

EKONOMSKA EFIKASNOST I DUGORONA ODRIVOST

zloeni model ekonomske analize kontrole zagaenja ivotne sredine bazira na
ideji ekonomske efikasnosti po kojoj se odluke donose na osnovu uporeivanja
trokova i koristi, tj. na bazi uporeivanja graninih trokova smanjenja zagaenja i
graninih trokova teta. U vezi sa ovim pristupom analizi ekolokih problema
moemo postaviti nekoliko pitanja. Da li je ovaj pristup konzistentan sa pojmom i
idejom dugorone odrivosti? Ne dajemo li mi, prilikom uporeivanja trokova i
koristi, nezasluenu prednost sadanjim generacijama koje se nalaze u boljoj poziciji da sebi obraunaju vee vrednosti? Da li u toj analizi vodimo dovoljno rauna o
buduim generacijama? Odgovor na ova i slina pitanja nije jednostavan i lak.
Problem dugorone odrivosti nebi privlaio tako veliku panju kada bi svi
resursi ivotne sredine bili obnovljivi i kada bi sve zagaujue materije bile nekumulativne. Meutim, takvi realni uslovi ne postoje. Mnoge biljne i ivotninjske
vrste, kao to je istaknuto u poglavlju 5, nestaju zauvek. Odreene dugotrajne zagaujue materije mogu se kumulirati i prenositi kao naslee buduim generacijama. U istoriji ljudske rase dugoroni negativni ekoloki uticaji esto su rezultirali u
smanjenju produktivnosti prirodnih resursa koji ine bazu opstanka i razvoja
drutva.105 Mnogi od tih uticaja su po obimu regionalni ili lokalni. Danas takve
regionalne i lokalne situacije prete da prouzrokuju globalne uticaje zbog ega je
sve vei broj ljudi zabrinut za globalnu odrivost.

105

Turner L. B, The Earth as Transformed by Human Action, Cambridge University Press,

Cambridge, 1990. str. 27 - 30.

222

EKOLOKA EKONOMIJA

Konceptualno, funkcije graninih trokova smanjenja zagaenja i funkcije

graninih trokova teta u osnovnom modelu kontrole zagaenja ivotne sredine
obuhvataju sve kratkorone i dugorone uticaje u meri u kojoj smo sposobni da ih
predvidimo. Meutim, u praksi to je vrlo teko ostvariti. Mnogo je lake proceniti
kratkorone trokove i tete nego dugorone. Neizvesnost, koja je povezana sa buduim dogaajima, kao to emo videti u narednom poglavlju, moe esto oteavati bolje upoznavanje kratkoronih ekonomskih i ekolokih uticaja na ivotnu
sredinu. Poseban problem predstavljaju tekoe u uporeivanju sadanjih i buduih efekata. Pokazali smo ranije da novana vrednost tete, koja e biti ostvarena
2020. godine, nije ekvivalentna novanoj vrednosti tete koja se ostvaruje danas.
Diskontna stopa reflektuje poglede sadanje generacije o relativnoj vrednosti koju
bi trebalo dati koristima i trokovima ostvarenim u razliitim periodima.
Logika diskontne stope, ak i one vrlo male, jeste neumoljiva. Ako budua
korist od 1.000.000 dinara, koja se oekuje posle 100 godina, po diskontnoj stopi
od 5% ima sadanju vrednost samo 7.605 dinara, onda sadanja generacija moe
biti nezainteresovana za programe koji imaju vrlo veliku, ali dugoronu isplativost. Logika diskontne stope ima jo veu snagu prisile kada se razmatraju budui
trokovi. Jedan od razloga zato ekolozi nemaju poverenja u diskontovanje je to
ono moe prouzrokovati efekat nizbrdice za budue tete koje rezultiraju iz sadanjih ekonomskih aktivnosti. U sluaju korienja nuklearne energije i proizvoda koji doprinose poveanju efekta staklene bate, diskontovanjem se dobijaju vee
sadanje vrednosti buduih koristi od sadanje vrednosti buduih trokova zbog
toga to su koristi kondenzovane u poetnom periodu korienja, a trokovi velikih
teta u daljoj budunosti. Ako sadanje generacije svoje odluke baziraju na tako
dobijenim podacima one e vei deo trokova teta prebaciti na budue generacije.
Neki ekonomisti su sugerisali da bi trebalo identifikovati gornju granicu
teta samo za fiziko okruenje.106 Prema njihovom miljenju, ako elimo kratkorono ostvariti efikasnu razmenu mi bi mogli identifikovati nivoe emisija koji nadmauju limite i koji mogu znaajno degradirati fiziko stanje resursa ivotne sredine u dugom roku. Za neke obnovljive resurse, kao to su ivotinjske i biljne
vrste, mi moemo identifikovati taku sa odreenim nivoom degradacije na kome
moe nastati njihovo odumiranje. Meutim, za mnoge resurse ivotne sredine
definisanje fizikih limita nije mogue. Sve odluke o kontroli i smanjenju zagaenja ivotne sredine, ak i kada su dugoroni uticaji ukljueni, moraju bazirati u
odreenoj meri i na ljudskom rasuivanju i proceni.
Zbog nepouzdanosti navedenih koncepata i metoda analize ekolokih
problema neophodno je istraivati i razvijati nove konncepte i kriterijume. Jedan od
takvih moe biti koncept odrivosti koji sugerie ideju da bi trebalo izbegavati
pravce akcija koji smanjuju dugoronu produktivnu sposobnost prirodnih resursa i
resursa ivotne sredine. O ovom konceptu bie vie rei u poglavlju 9.
106

Barry C. F, Environmental Ecomomics: An Introduction, 1994. op. cit. str. 103.

223

EKOLOKA EKONOMIJA

Poglavlje

EKONOMIJA KVALITETA
IVOTNE SREDINE
Ekonomska efikasnost nije jedina vrednost. Vani su ljudi
i naselja; vana je ivotna sredina.
Jonathan Gifford: U susret 21. Veku

KVALITET IVOTNE SREDINE KAO GLOBALNI CILJ

roblemi lokalnog, regionalnog i globalnog zagaenja ivotne sredine se esto
proimaju u velikoj meri. U raspravama o politikama njihovog reavanja na
razliitim nivoima mora biti ukljuen kvalitet ivotne sredine kao jedan od
osnovnih ciljeva. Meutim, ne postoji potpuna saglasnost o tome kako ovaj vaan
cilj postaviti u praksi. Mnogi pod kvalitetom ivotne sredine podrazumevaju ist
vazduh, vodu i zemljite. Ali, kada su takvi ciljevi bili definisani u politikama,
pojavljivala se dilema koliko isto je isto.
Rasprave o ovom cilju su esto poinjale sa pitanjem: Da li kvalitet ivotne
sredine znai potpuno odsustvo zagaenja? Takav cilj u postojeim realnim uslovima je nemogu. Ve smo napomenuli da postoje odreena prirodna zagaenja
koja nije mogue kontrolisati. Odsustvo svih antropogenih zagaujuih materija
moglo bi biti ostvareno pri potpunoj zabrani proizvodnje i potronje svih dobara i
usluga koje karakteriu ivot savremenog oveka. Zato je racionalnije definisati
kvalitet ivotne sredine kao reprezentanta smanjenja antropogenih zagaujuih
materija na nivo koji je prihvatljiv za drutvo.
Razume se, ovaj prihvatljiv nivo zagaenja ivotne sredine bie razliit za
razliite zagaujue materije. U svakom sluaju moraju biti razmotreni posebni
faktori prilikom njegovog utvrivanja. Pri tome, posebna panja mora biti posveena razmatranju: uticaja zagaenja na ljudsko zdravlje i ekosisteme, trokova
neophodnih za ostvarivanje smanjenja zagaenja, sposobnosti tehnologije i relativnog rizika odreene ekoloke opasnosti. Koji od ovih faktora koristiti i u kom
stepenu svaki od njih razmatrati, pitanja su do ijih se podesnih odgovora teko
dolazi. Zato je neophodno razviti odreene strategije koje e voditi ovaj proces
odluivanja ka preciznijem utvrivanju i efektivnijem ostvarivanju ovog cilja.

224

EKOLOKA EKONOMIJA

Prihvatanje unapreenja kvaliteta ivotne sredine kao globalnog svetskog

cilja povealo je svesnost o njegovom znaaju u duem vremenskom periodu. Savremeno drutvo je shvatilo da tenja za ekonomskim rastom moe uticati na
prirodne resurse u meri koja ugroava proizvodnu sposobnost i blagostanje buduih
generacija. Mogunost takve nepovoljne meugeneracijske razmene podstakla je
oseaj odgovornosti prema budunosti koja je artikulisana u konceptu odrivog
razvoja, o kome e biti vie rei u narednom poglavlju.

RAZLIITI PRISTUPI VREDNOVANJU

KVALITETA IVOTNE SREDINE
konomsko vrednovanje kvaliteta ivotne sredine i promena u nivou kvaliteta
predstavlja kritian korak u razvoju politike dugorono odrivog razvoja. Ova
vrsta informacija je bitna za utvrivanje koristi od poveanja kvaliteta ivotne sredine koja se uporeuje sa trokovima za postizanje tog nivoa kvaliteta. Projekti
unapreenja kvaliteta ivotne sredine moraju donositi veu korist od trokova. Pored ocene projekata, merenje vrednosti kvaliteta ivotne sredine je, takoe, vano
za uporeivanje alternativnih projekata. U svakoj politici ivotne sredine dva su
pitanja neizbena: Koliko bi trebalo potroiti za unapreenje kvaliteta ivotne sredine? i Koja podruja kvaliteta ivotne sredine bi trebalo favorizovati? Na ova i
slina pitanja je nemogue dati prave odgovore bez utvrivanja vrednosti iste
vode, vazduha, zemljita i drugih dobara ivotne sredine.
Pitanje ekonomskog vrednovanja kvaliteta ivotne sredine moe biti razmatrano sa razliitih stanovita i ukljuivati razliite pristupe. Jedan od najzastupljenijih pristupa ukljuuje antropocentrini koncept. Sa stanovita ovog koncepta
vrednost ivotne sredine odreena je od strane ljudi, a ne od strane prirodnog prava ili drave. Iako dravne institucije mogu odreivati vrednost dobara ivotne
sredine i tu vrednost ukljuivati u svoju politiku, njihovo vrednovanje kvaliteta
ivotne sredine ne reflektuje obavezno drutvene vrednosti.
Drugi iroko primenjivani pristup ukljuuje utvrivanje vrednosti ivotne
sredine na osnovu spremnosti ljudi da naprave odreenu razmenu, odnosno da plate odreenu cenu za poboljanje kvaliteta ivotne sredine ili za smanjenje njenog
zagaenja. Ovaj pristup se uspeno primenjuje za utvrivanje vrednosti trinih
dobara, gde trina cena pokazuje spremnost potroaa da plate odreenu sumu
novca za dobro koje ele. Uinjeni su veliki napori da se ovaj pristup prilagodi za
utvrivanje vrednosti dobara i usluga ivotne sredine. Najkompletnije predloge u
tom smislu dali su predstavnici neoklasine ekonomske teorije. Uprkos snane
teorijske fundiranosti i visoke metodoloke prefinjenosti, njihova reenja imaju
brojna ogranienja svojstvena i drugim reenjima zasnovanim na logici trine
ekonomije.
Merenje vrednosti dobara i usluga ivotne sredine je posebno znaajno za
dve oblasti ekoloke mikroekonomije. Jedna je analiza trokova i koristi, o kojoj je
ve bilo rei, a druga je utvrivanje doputenog nivoa zagaenja, o emu e biti

EKOLOKA EKONOMIJA

225

vie rei u nastavku ovog poglavlja. Uporeivanje trokova i koristi je neophodno

za odluivanje o izboru izmeu nekoliko alternativnih reenja. Koncept doputenog nivoa zagaenja bazira na uporeivanju funkcije tete odreene emisije i funkcije graninih trokova smanjenja emisije. Da bi ovakve analize mogle biti sprovedene, koristi, tete i trokovi moraju biti novano izraeni. Meutim, to je
nemogue bez ekonomskog vrednovanja kvaliteta ivotne sredine, ili promena u
nivou kvaliteta.

VREDNOVANJE TRINIH DOBARA I USLUGA

konomisti prave jasnu razliku izmeu trinih i netrinih dobara. Trina dobra su ona dobra za koja nevidljiva ruka trita stvara odreenu trinu cenu koju muterije plaaju ponuaima. Uvek kada kvantitet potraivanih ili eljenih dobara po nultoj trinoj ceni nadmauje njihove neposredno raspoloive koliine u prirodi, kaemo da se radi o ekonomskim, ili trinim, dobrima. Netrina,
ili slobodna, dobra nisu predmet trine razmene i nemaju odgovarajuu trinu
cenu. Njihove potraivane koliine ne nadmauju neposredno raspoloive koliine
u prirodi. Takva dobra ukljuuju odreene resurse ivotne sredine, rekreaciju u
prirodi i mnoge druge prijatnosti koje priroda prua. Za vrednovanje trinih dobara ekonomisti su razvili mnoge metode i tehnike koje daju zadovoljavajua reenja. Za vrednovanje netrinih dobara jo nisu pronaena zadovoljavajua reenja.
Najvei napori usmereni su na prilagoavanje onih reenja koja su se pokazala uspenim u vrednovanju trinih dobara. Pre nego to razmotrimo netrino
vrednovanje dobara i usluga ivotne sredine rezimirajmo jedan od naina koji
ekonomisti najee koriste za vrednovanje trinih dobara.
U objanjavanju ponaanja potroaa teoretiari neoklasine ekonomske
teorije polaze od osnovne pretpostavke da ljudi tee da izaberu one proizvode i
usluge koje vie vrednuju. Da bi objasnili proces vrednovanja proizvoda i usluga
oni su, razvili koncept korisnosti. Uz pomo ovog koncepta izveli su krivu potranje i objasnili njene osobine. Formiranje individualne potranje po teoriji granine
korisnosti bazira na stavu da se smisao razmene ne moe traiti u ceni, jer je razmena ekvivalentna po vrednosti. Smisao razmene se moe traiti samo u razlici
izmeu korisnosti koju za potroaa ima kupljena roba u odnosu na korisnost novca
koji on plaa za tu robu. Ta razlika je nazvana potroaev viak, ili potroaeva
dobit.
Inverzna kriva potranje reprezentuje funkciju granine spremnosti plaanja. Takva funkcija prikazana je u segmenu a) na slici 8.1. Cena p 1 pokazuje koliko su ljudi spremni da plate za dodatnu jedinicu dobara kada je koliina Q1 ve
potroena. Ukupna spremnost plaanja za koliinu od Q1 jedinica je reprezentovana povrinom OEQ1. Ova povrina, istovremeno, reprezentuje i ukupnu korisnost,
ili ukupnu vrednost, koju obezbeuje koliina od Q1 jedinica odreenog trinog
dobra. Tako utvrena ukupna korisnost nije podesna mera doprinosa tog dobra
drutvenom blagostanju, ako trokovi proizvodnje dobra nisu uzeti u obzir. Ako su
imputi upotrebljeni za proizvodnju tog dobra mogli biti iskorieni za proizvodnju

226

EKOLOKA EKONOMIJA

drugih dobara korisnih za drutvo, onda oportunitetni trokovi tih imputa moraju
biti oduzeti od ukupne vrednosti da bi se dobila njihova neto vrednost.

Slika 8.1. Vrednovanje trinih dobara

U segmentu a) prikazana je granina i ukupna spremnost za plaanjem. Ukupna
spremnost plaanja za koliinu Q1 je reprezentovana povrinom 0EBQ1. U segmentu b)
prikazan je oportunitetni troak (0BQ1), potroaev viak (p1EB) i proizvoaev viak
(0p1B). Neto vrednost po odbitku trokova je 0EB.

Ukupni trokovi inputa proizvodnje mogu biti ocenjivani uz pomo funkcije

graninih trokova. U segmentu b) na slici 8.1. oportunitetni trokovi faktora proizvodnje za koliinu od Q1 jedinica dobara dati su povrinom ispod funkcije graninih trokova, ili povrinom trougla OBQ1. Na tritu potpune konkurencije ukupan prihod mora biti jednak ukupnim trokovima, ili povrini Op1BQ1, a ne povrini OBQ1. Objanjenje ove kontradikcije se sastoji u tome da povrina Op1BQ1
sadri proizvoaev viak, ili ekonomsku rentu, koja reprezentuje korisnost koju
drutvo dobija od korienja inputa na produktivniji nain. Samo oportunitetni
trokovi (produktivnost ovih inputa u njihovoj sledeoj najproduktivnijoj primeni)
su oduzeti od ukupne vrednosti. Neto vrednost je, prema tome, jednaka povrini
OBE, a proizvoaev viak p1BO. Mnogi ekonomisti smatraju da analogno merenje moe biti razvijeno i za vrednovanje netrinih dobara.

VREDNOVANJE NETRINIH DOBARA I USLUGA

esursi ivotne sredine pruaju drutvu direktno i indirektno mnoge usluge. Te
usluge se kreu od obezbeenja osnovnih uslova ivota do preiavanja
mnogih prirodnih dobara koje drutvo zagauje. Iako resursi ivotne sredine

EKOLOKA EKONOMIJA

227

obezbeuju veliki broj atributa koje je mogue procenjivati, mnoge od njihovih

usluga je nemogue trino vrednovati. Takve usluge nisu nikad bile predmet
trine razmene. Na primer, trite ne moe vrednovati usluge movare kao
prirodnog rezervata zbog toga to se trokovi i koristi povezani sa njom odnose na
vrlo veliki broj ljudi, a ne samo na vlasnika zemlje. Preiavanje vode korisno je
za sve ljude nizvodno. Divljina ne postoji unutar ograniene svojine jednog
zemljovlasnika. Nemogunost iskljuivanja drugih da uivaju koristi, ili da snose
trokove, onemoguava trite da preko trinih cena alje korektne informacije o
stvarnoj ekonomskoj vrednosti movare, reke ili divljine.
Ljudi u trinim transakcijama razmenjuju novac za ekonomska dobra. Ali
novac ne mora biti jedina stvar koju ljudi razmenjuju za dobra koja ele. Vreme ili
druge mogunosti mogu biti rtvovane za dobijanje trinih ili netrinih dobara.
Procena takve razmene moe posluiti kao osnova za vrednovanje dobara koja nemaju trinu cenu.107
Netrina dobra mogu imati korisnike i nekorisnike vrednosti. Korisnike
vrednosti su povezane sa opipljivim korienjem resursa ivotne sredine, kao to je
rekreaciona ili zdravstvena korist. Nekorisnike vrednosti su povezane sa
neopipljivim korienjem, kao to je estetska korist ili zadovoljstvo izvedeno iz
postojanja odreenog resursa ivotne sredine. Nekorisnike vrednosti se esto nazivaju vrednostima pasivnog korienja. Postojanje ove vrednosti moe, takoe,
ukljuivati vrednost zaostavtine, opcionu i altruistiku vrednost.
Vrednost zaostavtine odnosi se na injencu da vrednosti za odreene individue proizilaze iz obezbeenja raspoloivosti resursa ivotne sredine, ili opteg
kvaliteta ivotne sredine, za njihove sinove i unuke. Ona je bazirana na elji da se
sadanjim radom povea dobrobit potomaka. Korisnost individue moe biti poveana saznanjem o postojanju resursa ivotne sredine, iako ona ne uesvuje u njegovom sadanjem ili direktnom korienju.
Opciona vrednost je povezana sa vrednou uvanja odreenog dobra ivotne sredine. Ona upuuje na injenicu da odreena individua ima sadanju vrednost za opciono korienje u budunosti. Na primer, odreena individua sada nema
elju da poseti prirodni rezervat Obedsku baru, ali moe eleti da sauva opciju da
njena deca u budunosti posete ovaj prirodni rezervat.
Altruistike vrednosti proizilaze iz spremnosti pojedinaca da doprinesu poveanju dobrobiti za druge. Takve individue vrednuju ivotnu sredinu ne prema
koristi koju lino imaju od njenih usluga, ve prema mogunosti da drugi ljudi
uivaju u njenom visokom kvalitetu.
Nekorisnike vrednosti nisu realne vrednosti, niti su jedinstvne za sve resurse ivotne sredine. Nekorisnike vrednosti su vrednosti resursa ivotne sredine
kao javnih dobara, dok se korisnike vrednosti odnose na resurse ivotne sredine
kao privatnih dobara ili kombinovanih dobara (privatnih i javnih). Razlikovanje

107

Hanley N, Shogren F. J. and White B, Environmental Economics in Theory and Practice,

Macmillan Press Ltd. London, 1997. str. 356 - 362.

228

EKOLOKA EKONOMIJA

ovih vrednosti je neophodno zbog mogunosti primene razliitih metoda i tehnika

za njihovo utvrivanje.
Saznanje da resursi ivotne sredine, kao to su usluge ekosistema i biodiverziteta, ne mogu biti trino vrednovani primoralo je kreatore politike ivotne sredine i istraivae da razmotre druga sredstva za utvrivanje vrednosti ovih resursa.
U okviru neoklasine teorije korisnosti za netrino vrednovanje resursa ivotne
sredine iskoriena je implicitna i eksplicitna razmena uvanja ivotne sredine za
odgovarajue mogunosti odrivog razvoja. Takva razmena reflektuje odreenu
ekonomsku vrednost resursa ivotne sredine. Zatadak je ekonomista da procene
njihovu novanu vrednost to je mogue tanije. Ako ekonomisti mogu da iskoriste tu razmenu za izvoenje vrednosti resursa ivotne sredine koja e biti unutar
prihvatljivih granica poverenja, onda netrino vrednovanje kvaliteta ivotne sredine moe da obezbedi podatke i indikatore koji e pomoi kreatorima politike
ivotne sredine i ostalim donosiocima odluka da efikasnije i efektnije upravljaju
prirodnim resursima. U nastavku e biti razmotreno ekonomsko vrednovanje kvaliteta ivotne sredine samo sa stanovita neoklasine ekonomske teorije.

Prirodna dobra, preferencije i korisnost

konomisti, predstavnici neoklasine ekonomske teorije, dali su jasnu definiciju vrednosti baziranu na idealima racionalnosti izbora i suvereniteta potroaa. Individua dosledno zna ta eli i koje potrebe ima (racionalnost) i moe da uini najbolji izbor sa stanovita sopstvenog blagostanja (suverenitet potroaa). Pri
tome, izbor izmeu neuporedivih dobara smatra se retkim izuzetkom. Racionalne
odluke o potronji pojedinca su konzistentne sa njihovom svrhom. Ako linost
preferira jabuke u odnosu na banane, racionalnost zahteva da on konzistentno
izabere jabuke (ako su oba dobra slobodna), a suverenitet potroaa omoguava
takav izbor. Istu logiku neoklasina ekonomija je primenila i na dobra i usluge
ivotne sredine. Ako odreeni pojedinac preferira unapreen kvalitet movare u
odnosu na njeno isuivanje radi izgradnje vikend-naselja, racionalnost e zahtevati
od njega da dosledno rangira kvalitet movare iznad izgradnje vikend-naselja.
Na ovim osnovama racionalnog izbora pojedinaca izgraene su pretpostavke
za utvrivanje vrednosti promene usluga ivotne sredine, iako one nisu predmet
trine razmene. Ako se odreena promena dogaa tako to pojedinac veruje kako
je ona na odreeni nain bolja za njega, on bi mogao biti spreman da plati odreenu sumu novca da osigura to poboljanje. Ova spremnost za plaanje odreene
dabine reflektuje njegovo ekonomsko vrednovanje poboljane usluge ivotne
sredine. Alternativno, ako pojedinac veruje da je promena loija za njega, on bi
mogao biti spreman da primi odreenu novanu kompenzaciju za prihvatanje takvog pogoranja. Spremnost za plaanje dabine (SPD) i spremnost za primanje
kompenzacije (SPK) reprezentuju dva opta merila ekonomske vrednosti odreenih usluga ivotne sredine. Na taj nain stvorena je mogunost da usluge ivotne
sredine i druga netrina dobra budu ukljuena u kreiranje politike ivotne sredine i

EKOLOKA EKONOMIJA

229

u odluivanje o tome kako odrediti prioritete i alokacije novca namenjenog razvoju

i ouvanju prirodnih dobara.
Za bolje razumevanje naina razmiljanja neoklasinih ekonomista o
vrednovanju netrinih dobara potrebno je razmotriti sledea tri konstruktivna
elementa koja oni koriste za izvoenje teorije ekonomske vrednosti zasnovane na
racionalnom izboru: 1) set preferencija, 2) funkciju korisnosti i 3) potroaev viak.
Pretpostavljeno je da odreena individua ima set preferencija prema dobrima i uslugama koje mogu biti utvrene na logian i konzistentan nain. Utvrivanje preferencija ogranieno je na to kako odreena individua bira izmeu razliitih
grupa dobara. Aksiomatska ogranienja su uvedena za definisanje doslednog utvrivanja preferencija i odreivanja funkcije korisnosti. Najznaajniji aksiomi su:
1. Refleksivnost: Svaki nivo odreenog dobra ili usluge, kao to je kvalitet
ivotne sredine, dobar je kao samo to dobro ili usluga; to znai, za sve Qi,
Qi Qi.
2. Kompletnost: Za neka dva nivoa kvaliteta ivotne sredine, Qi i Qj, ili je
QiQj ili QjQi. Individua moe uvek uporeivati i rangirati sve nivoe
kvaliteta ivotne sredine.
3. Tranzitivnost: Ako je QiQj i QjQk, onda je QiQk. Preferencije su necikline.
4. Kontinuelnost: Za neki nivo kvaliteta ivotne sredine Qi, definisano A(Qi)
kao najmanje dobar set i B(Qi) kao ne postoji bolji set, znai da su
A(Qi) i B(Qi) zatvoreni - sadre sopstvene granine take.
Funkcija korisnosti je odreena ordinalna prezentacija preferencija koja
omoguava da se izrazi najpreferiranija grupa dobara sa najveim nivoom korisnosti. Korisnost je odreeni neprimetan neprekidan indeks preferencija. Ako je
primenjena politika koja menja grupu dobara tako to poveava korisnost, onda
ekonomisti mogu meriti ovu promenu kao potroaev viak - novano merilo
nevidljive funkcije korisnosti. Potroaev viak moe biti ili merilo spremnosti
plaanja dabina (SPD) ili spremnosti primanja kompenzacija (SPK). Drugim
reima, preferencije su indeksirane funkcijom korisnosti, a promene u korisnosti su
dobijene merenjem potroaevog vika. Sa odreenim ogranienjima spremnost
individue da plati za promene u kvalitetu ivotne sredine bazirana je na teoriji
racionalnog izbora i konzistentnoj proceni preferencija.
Razmotrimo izbor odreene individue izmeu alternativnih grupa dobara
definisanih sa n nivoa kvaliteta ivotne sredine: Q1, Q2,.., Qn. Ako napiemo Q1
Q2 to znai da je nivo kvaliteta Q1 preferiran, ili indiferentan, u odnosu na nivo
Q2. Ako napiemo Q1>Q2 to znai da je nivo Q1 strogo preferiran u odnosu na nivo
Q2. Konano, ako napiemo Q1Q2 to znai da je individua ravnoduna izmeu nivoa kvaliteta Q1 i Q2.
Navedena etiri aksioma omoguavaju reprezentovanje preferencija pomou
odreene funkcije korisnosti, U(Qi). To znai, ako individua preferira Q1 u odnosu
na Q2, onda je korisnost Q1 vea od korisnosti nivoa Q2, U(Q1)>U(Q2). Neka U(Q0)
reprezentuje korisnost dobijenu od unapred odreenog nivoa kvaliteta usluge ivo-

EKOLOKA EKONOMIJA

230

tne sredine, Q0. Ekonomisti u osnovi pretpotavljaju da se korisnost odreene

individue poveava po opadajuoj stopi ako Q0 raste. Prema zakonu o opadajuim
prinosima, sa poveanjem koliine dobara manja e biti vrednost dodatne jedinice
dobra. Formalno, to se moe izraziti kao:
dU
d 2U
UQ
0;
U QQ
0.
dQ0
dQ02
Razmotrimo sada ekonomski problem individue. Pretpostavimo da individua
izvodi korisnost iz kvaliteta ivotne sredine Q0 i svih ostalih trinih dobara.
x (x 1, x 2 ,... x n ) , tako da je

U U ( x, Q0 ) .
Radi pojednostavljenja, ako pretpostavimo da sva ostala trina dobra donose pozitivnu korisnost i da se njihova korisnost poveava po opadajuoj stopi,
onda e biti:
U xi YU / Yx i 0 i U xi ,xi Y 2U / Yx i2 0 za sve i.
Izbor individue trinih dobara je ogranien fiksnim novanim dohotkom M
i trinim cenama p ( p1, p2 ,... p n ) . Sada imamo sve elemente neophodne za formalno definisanje ekonomskog problema individue:

Max U (x ,Q0 ) / M px ; Q0 je prethodno utvreno.

x

Ova jednaina se moe interpretirati na sledei nain:

Max ..

Individua bira odreeni nivo potronje svih ostalih trinih dobara i

usluga (x) da maksimira korisnost u uslovima budetskog ogranienja i fiksnog nivoa dobara ivotne sredine.
U (x ,Q0 ) Funkcija korisnosti, gde se podrazumeva da je
x

M px
Q0

U x YU / Yx 0

U xx Y 2U / Yx 2 0

U Q YU / YQ 0

U QQ Y 2U / YQ 2 0 .

Budetsko ogranienje koje zahteva da individua potroi manje ili

ceo svoj dohodak na potronju dobara x.
Fiksni nivo dobara i usluga ivotne sredine.

Ovakva formulacija ekonomskog problema individue predstavlja definisanje

ekonomske vrednosti odreenog poveanja nivoa kvaliteta ivotne sredine od Q0
na Q1. Ako razlike u korisnosti nisu merljive, ekonomisti mogu uvesti koncept
potroaevog vika koji moe biti novano merilo promene korisnosti. Drugim
reima, kada ekonomska vrednost usluga ivotne sredine nije direktno reflektovana trinom cenom, onda se moe koristiti potroaev viak za dobijanje
vrednosti promene u tim uslugama.
Na slici 8.2. ilustrovana je osnovna ideja potroaevog vika za kvantificiranje promena u odreenom resursu ivotne sredine. Ovde je potrebno
odgovoriti na dva pitanja: Koji je maksimum spremnosti individue da plati da bi

EKOLOKA EKONOMIJA

231

osigurala promenu od Q0 na Q1 ? i Koja je minimalna kompenzacija sa kojom je

individua spremna da pristane na odricanje od poveanja usluge ivotne sredine?

Slika 8.2. Spremnost plaanja za unapreenje ivotne sredine

Taka A reprezentuje nivo korisnosti U0 datog nivoa usluge ivotne sredine Q0 i
grupe trinih dobara x. Ako se povea nivo usluge ivotne sredine od Q0 na Q1 uz nepromenjeno x korisnost individue e porasti od U0 na U1.

Odgovor na prvo pitanje mogao bi biti sledei: Da bi osigurala promenu

usluge ivotne sredine od Q0 na Q1 individua e hteti da smanjuje potronju grupe
trinih dobara x dok ne dostigne polazni nivo korisnosti odreen funkcijom
korisnosti U0. To znai pomeranje od take B do take C. Individua se nee
odricati vie zato to bi to za nju bilo loije u odnosu na startnu poziciju. Ako se
individua odlui za manju potroaku korpu trinih dobara(C) od njenog
maksimuma (B), to e znaiti da je ona spremna toliko da plati za poveanje usluge
ivotne sredine. Pri datom poveanju nivoa usluge ivotne sredine maksimum
spremnosti individue da plati bie iznos koji je moe vratiti na njen polazni nivo
korisnosti. Ovaj maksimum spremnosti za plaanje nazvan je Hiksov kompenzacioni viak.
Odgovor na drugo pitanje je: Individua e zahtevati odreeno poveanje nivoa grupe trinih dobara dok ne dostigne novi nivo korisnosti (U1 ), koji je mogao
biti ostvaren kada su usluge ivotne sredine bile poveane od Q0 na Q1 .To je izraeno razlikom izmeu taaka A i D. Kada bi se od individue trailo da pristane na
manje, ona ne bi mogla da ostvari novi nivo korisnosti (U1 ). Ako bi individua
zahtevala vie, onda ne bi bio ostvaren minimum spremnosti za prihvatanje
kompenzacije.
U vezi sa iznetim konceptom netrinog vrednovanja dobara i usluga ivotne sredine potrebno je napomenuti da postoje i druge varijante. Ukoliko je prome-

232

EKOLOKA EKONOMIJA

na usluge ivotne sredine procenjena na osnovu originalnog nivoa korisnosti i originalnog nivoa usluge, onda se radi o Maralovom merilu potroaevog vika.
Maralov potroaev viak se najee koristi za vrednovanje promena u cenama
trinih dobara, a procenjuje se na osnovu tradicionalne krive potranje koja se
moe konstruisati na osnovu podataka prikupljenih posmatranjem funkcionisanja
stvarnog trita.

Divergencija vrednosnih merila kvaliteta ivotne sredine

injenice prikupljene u poslednjih deset godina pokazale su da postoji znaajna

divergencija izmeu vrednosnih merila spemnosti za plaanje dabina (SPD) i
spremnosti za prihvatanje kompenzacija (SPK). Ova divergencija je stvorila velike
probleme ekonomistima neoklasiarima poto ona ukazuje da individue nisu racionalne kako teorija pretpostavlja. Standardna teorija vrednosti predvia da
vrednosti SPD i SPK moraju biti ekvivalentne. Meutim, kada se ova merila
koriste za donoenje odluka u javnoj politici, divergencija namee pitanje koji
pokazatelj koristiti u realnoj praksi. Ako se odluka odnosi na ouvanje odreenog
dobra ivotne sredine, onda korienje merila SPK proizvodi znaajno veu
ekonomsku vrednost ouvanja. Razlika izmeu vrednosti merila SPK i SPD moe
biti dovoljno velika da prevagne u korist donoenja odluke o ouvanju odreenog
dobra ivotne sredine. Ako je merilo SPK bazirano na iracionalnom ponaanju
individua, onda svrsishodnost njegovog korienja u procesu odluivanja o politici
ivotne sredine moe biti osporena.
Meutim, divergencija u navedenim merilima vrednosti kvaliteta ivotne
sredine ne sadri u sebi iracionalno ponaanje individua. Konvergencija izmeu
vrednosti merila SPK i SPD moe se oekivati samo onda kada su dobra i usluge
ivotne sredine vrlo bliski ili perfektni supstituti. Divergencija izmeu ova dva
merila vrednosti kvaliteta ivotne sredine zavisi od dohodovnog i supstitucionog
efekta za diskretne promene u koliini dobara i usluga ivotne sredine. Divergencija se moe kretati od nule do beskonanosti, u zavisnosti od stepena supstitucije
izmeu odreenih dobara ivotne sredine i ostalih trinih i netrinih dobara.108 Na
slici 8.3. data je grafika ilustracija kako supstitucioni efekti mogu uticati na
divergenciju za diskretne promene u koliini odreene usluge ivotne sredine.
U segmentu a) slike 8.3.prikazan je sluaj u kome su usluga ivotne sredine
Q i odreeno trino dobro xi perfektni supstituti. Linearne krive korisnosti reprezentuju pretpostavku o perfektnoj supstituciji izmeu Q i xi . Merilo spremnosti
prihvatanja kompenzacije (SPK) je koliina trinih dobara neophodna da
kompenzira individuu za odricanje od promene usluge ivotne sredine od Q0 na Q1
. To je veliina AD koja dovodi individuu na viu krivu indiferencije, ali zadrava
polazni nivo potronje (Q0). Merilo spremnosti plaanja dabina (SPD) je koliina
trinih dobara koja se moe uzeti od individue posle promene na Q1 , ali da je ne
dovede na nii nivo korisnosti od poetnog (U0). Ta koliina je BC. U sluaju
108

Shogren J. S. Shin, D. Hayes and J. Kliebenstein, Resolving Differences in Willingness to Pay and
Willingness to Accept, American Economic Review, 1994. br. 84.

EKOLOKA EKONOMIJA

233

perfektne supstitucije BC e biti jednako AD, a obe koliine e biti jednake

prosenoj trinoj ceni dobara.

Slika 8.3. Uticaj supstitucionog efekta na divergenciju

merila kvaliteta ivotne sredine
Spremnost plaanja dabina (SPD) i spremnost primanja kompenzacija (SPK) se
razlikuju u sluaju a) perfektne i b) imperfektne supstitucije izmeu usluga ivotne sredine i
trinih dobara. Detaljnije objanjenje slike dato je u tekstu.

U segmentu b) slike 8.3. ilustrovana je realnija situacija. Kada su odreena

usluga ivotne sredine i trino dobro imperfektni supstituti, tada ne moe biti savrene razmene. Trite proizvodi odreeno usporavanje koje ograniava razmenu.
To uslovljava konveksnost krive korisnosti prema ishoditu. U takvoj situaciji vrednost SPK e biti vea od vrednosti SPD. Pretpostavka o imperfektnoj supstituciji
izmeu kvaliteta ivotne sredine i materijalnog bogatstva je reflektovana povijenou krive indiferencije. Spremnost individue da plati za osiguranje novog nivoa
kvaliteta ivotne sredine (Q1) je BC. Nasuprot tome, spremnost individue da prihvati kompenzaciju za odricanje od novog nivoa korisnosti (U1) uz zadravanje
postojeeg nivoa usluge ivotne sredine (Q0) je AD. Poto je AD vee od BC,
to je i spremnost primanja kompenzacije vea od spremnosti plaanja dabine.
Ako se stepen supstitucije smanjuje, razmena izmeu usluga ivotne sredine
i trinih dobara e biti manje eljena. Suprotno tome, to su krive indiferencije
povijenije, one e kreirati veu divergenciju izmeu SPK i SPD. Ova divergencija
nije odreena forma spoznajne greke iracionalnih pojedinaca, ve rezultat stepena
supstitucije izmeu odreenog dobra ivotne sredine i trinog dobra. Jedinstvena
dobra ivotne sredine mogu proizvesti relativno veliku vrednost SPK. Zato
identifikovanje stepena supstitucije predstavlja kljuni element izbora merila
vrednosti kvaliteta ivotne sredine i njegovog korienja u odluivanju o politici
ivotne sredine.

234

EKOLOKA EKONOMIJA

METODE VREDNOVANJA DOBARA I USLUGA

IVOTNE SREDINE
Klasifikacija metoda

poslednjih deset godina ekonomisti su uloili velike napore u razvoj metoda

za procenu vrednosti unapreenja kvaliteta ivotne sredine. Dobra i usluge
ivotne sredine koja nisu predmet trine razmene nemaju trinu cenu koja bi mogla biti iskoriena za utvrivanje njihove novane vrednosti. Zbog toga njihova
vrednost mora biti utvrivana kao izvedena vrednost. Mnoge od razvijenih metoda
namenjene su proceni primarne koristi od unapreenja kvaliteta ivotne sredine
polazei od pretpostavke da su sekundarne koristi nevane. Samo neke od razvijenih metoda koriste se u praksi. Prema optoj klasifikaciji sve metode za procenu
kvaliteta ivotne sredine mogu biti razvrstane u dve kategorije:
1. metode zasnovane na fizikoj povezanosti i
2. metode zasnovane na ponaanju.
Metode zasnovane na fizikoj povezanosti omoguavaju vrednovanje promena u kvalitetu ivotne sredine na osnovu tehnikih odnosa izmeu resursa ivotne sredine i korisnika tih resursa. Najire primenjivana metoda koja koristi ovakav pristup je metoda funkcije tete.
Metode zasnovane na ponaanju mere promene u kvalitetu ivotne sredine
korienjem posmatranja aktuelnog ponaanja ili ispitivanjem reagovanja na hipotetike situacije i uslove ivotne sredine. Preferencije i reagovanja ljudi na promene u kvalitetu ivotne sredine su bitan element ove grupe metoda. Postoje dve
glavne vrste metoda zasnovanih na ponaanju: direktne i indirektne metode.

Metoda funkcije tete

etoda funkcije tete modelira odnos izmeu odreene zagaujue materije
(kontaminanta) i opaenih efekata, a zatim model koristi za procenu smanjenja tete koje se oekuje od primene odreene politike. Ova metoda koristi
funkcionalni odnos za izraavanje veze izmeu zagaujue materije i rezultirajue
tete u ivotnoj sredini. Pomou takve funkcije poveana korisnost moe biti
izraena kao smanjenje tete koje rezultira iz smanjenja zagaujuih materija. Tako
izraunato smanjenje tete monetarizuje se da bi se dobila novana vrednost
promene u kvalitetu ivotne sredine.
U primeni ove metode esto se koriste trine cene za vrednosno izraavanje
smanjenja tete. Na primer, ako je nova politika ivotne sredine doprinela poveanju koliine ribe u odreenom jezeru ili reci, trina cena ribe moe biti iskoriena za vrednosno izraavanje poveane koristi. Slino tome, smanjenje rizika od
kancera moe biti novano izraeno korienjem trinih cena medicinskog
tretmana i bolnikog leenja. Na slici 8.4. prikazana je funkcija tete koja moe biti
koriena za merenje poveanja koristi odreenih promena u ivotnoj sredini.

EKOLOKA EKONOMIJA

235

Slika 8.4. Funkcija tete

Ako se od nove politike oekuje smanjenje zagaujuih materija od C0 na C1, onda
se, na osnovu ovog modela funkcije tete, moe oekivati smanjenje ukupne tete (ili
ekvivalentno poveanje koristi) za vertikalno rastojanje izmeu U0 i U1.

Funckija tete modelira odnos izmeu zagaujue materije (C) i ukupne tete
(U) koja je rezultat izloenosti zagaujuoj materiji. Analitiari mogu koristi
ovakav model za procenu smanjenja tete koje moe nastati kao posledica
redukcije koliine zagaujuih materija. Smanjenje tete reprezentuje poveanje
korisnosti politike ivotne sredine izraeno u novanim jedinicama.
Iako je metod funkcije tete koristan za neke vrste ili faze procene promena
u kvalitetu ivotne sredine, on ima ozbiljna ogranienja o kojima analitiari moraju voditi rauna. Prvo, on svojom konstrukcijom omoguava procenu samo jednog
aspekta poveanja korisnosti dobara ivotne sredine. U mnogim sluajevima smanjenje koliine zagaujuih materija prouzrokuje i druge vrste korisnih ishoda.
Drugo, ovaj metod svojom procedurom omoguava samo prvi korak u proceni
vrednosti promena u ivotnoj sredini. On ne omoguava kontinuirano i simultano
novano vrednovanje korisnosti. Prema tome, zajedno sa ovim metodom moraju
biti koriene i druge metode i tehnike.

Direktne metode
irektne metode zasnovane na ponaanju vrednuju korisnost dobara ivotne
sredine prema odgovorima, reagovanjima ili opaenom ponaanju ljudi koje
je neposredno povezano sa promenama u kvalitetu ivotne sredine. Pomou ovih
metoda istraivai nastoje da utvrde vrednost pojedinih elemenata ivotne sredine
putem neposrednog postavljanja hipotetikih pitanja pojedincima, ili neposrednim
posmaranjem njihovog ponaanja u vezi sa promenama u ivotnoj sredini. Direktne

236

EKOLOKA EKONOMIJA

metode mogu biti koriene jednako za merenje vrednosti korienja i vrednosti

postojanja netrinih dobara. Meu takvim metodama najveu primenu ostvarile
su:
metoda politikog referenduma
metoda verovatne vrednosti i
metoda analize povezanosti.
U nastavku emo detaljnije razmotriti svaku od ovih metoda uz jo jednu
napomenu da su one bazirane na ponaanju.

Metoda politikog referenduma

Reagovanje glasaa na odreene politike programe ili predloge moe obezbediti
korisne informacije istraivaima za vrednovanje promena u ivotnoj sredini. Primer takvog predloga moe biti utvrivanje lokacije za odlaganje vrstog otpada ili
izgradnja kapaciteta za reciklau otpada. Za izvoenje zakljuaka o drutvenom
vrednovanju promena u ivotnoj sredini ovaj metod koristi reagovanje glasaa na
politike predloge poboljanja odreenih ekolokih ishoda. Prolaz odreenog politikog predloga za unapreenje kvaliteta ivotne sredine pokazuje da su glasai
vrednovali poboljanje kvaliteta ivotne sredine iznad trokova neophodnih za
sprovoenje predloga.
Zakljuci izvedeni na osnovu rezultata politikog referenduma obezbeuju
samo kvalitativnu ocenu promena u ivotnoj sredini. Oni mogu pokazati da li
korisnost tih promena nadmauje neophodne trokove. Iako je takva informacija
korisna, ona nije dovoljna za dobijanje indikatora poveanja korisnosti dobara i
usluga ivotne sredine. U praksi metoda politikog referenduma se najee koristi
za potvrivanje nalaza ostalih metoda ili za testiranje predloga i rezultata predvianja datih na onovu metoda koje koriste hipotetike situacije ili uslove.

Metoda verovatne vrednosti

Metoda utvrivanja verovatne, ili oekivane, vrednosti bazira na postavljanju
direktnih pitanja ljudima koliko su oni spremni da plate za promene u kvalitetu
ivotne sredine. Jedna od osnovnih karakteristika ove metode je da ona omoguava
merenje vrednosti koja nije povezana sa neposrednim korienjem resursa ivotne
sredine. Poto dobra i usluge ivotne sredine nisu artikli realnog trita, ljudi
moraju biti upitani ta bi oni najverovatnije uradili kada bi odreene karakterisike
ivotne sredine bile predmet trine razmene.
Metod utvrivanja verovatne vrednosti moe biti primenjen za vrednovanje
razliitih karakteristika i elemenata ivotne sredine, kao to su: kvalitet vazduha i
vode, prijatnost pejzaa, rekreacioni kvalitet obale, retke vrste, prirodni rezervati i
drugi. On moe biti primenjen i izvan podruja ivotne sredine za vrednovanje
programa reduckije rizika, raznih kampanja i za procenu koristi razliitih javnih
dobara, naroito onih koja su povezana sa kvalitetom ivotne sredine.

EKOLOKA EKONOMIJA

237

Analiza verovatne vrednosti dobara i usluga ivotne sredine ukljuuje etiri

osnovna koraka:
1. identifikaciju i opis karakteristike ivotne sredine ija se vrednost procenjuje
2. identifikaciju ispitanika koje bi trebalo ispitati, ukljuujui i procedure
uzorkovanja koje e biti koriene za izbor ispitanika
3. projektovanje i primena upitnika za prikupljanje podataka putem
neposrednog ispitivanja ili ispitivanja putem pote i telefona
4. analiza rezultata i agregiranje individualnih odgovora radi procene
vrednosti koju je spremna da plati populacija koja trpi uticaj promena u
ivotnoj sredini.
Pitanja se postavljaju pojedincima direktno da se izjasne kolika je njihova
spremnost da plate za postizanje odreenog unapreenja ivotne sredine, kao to je
smanjenje zagaenja vazduha, zatita odreene ugroene vrste ili ouvanje odreenog prirodnog rezervata. Pitanja mogu biti postavljena na razliite naine korienjem tzv. zatvorenih i otvorenih pitanja. U otvorenim pitanjima od ispitanika se
trai da iznesu maksimum svoje spremnosti da plate za odreenu promenu u ivotnoj sredini. U zatvorenim pitanjima od ispitanika se trai da se izjasne da li su
spremni da plate odreenu sumu za ouvanje konkretnog resursa ivotne sredine.
U hipotetikim pitanjima, u kojima se trai iznoenje spremnosti za plaanjem, procedura utvrivanja verovatne vrednosti moe obuhvatiti i specifikaciju
mehanizama sa kojima se plaanje moe izvriti. Da bi pitanja bila efektivnija
ispitanik mora verovati da e dati novac stvarno omoguiti ostvarivanje
specificiranih promena u ivotnoj sredini.
Potrebno je imati u vidu da sprovoenje utvrivanja verovatne vrednosti
odreenog resursa ivotne sredine ne sme postati referendum o visini plaanja. U
nekim drutvima visoke takse na imovinu su predmet politikih manipulacija. Ako
istraivai u upitniku koriste takse na imovinu kao nain plaanja, izneta vrednost
koju su ljudi spremni da plate moe biti pod uticajem pristrasnosti i predrasuda
zbog toga to ljudi misle da su takse i porezi na imovinu neopravdano visoke i to
oni jae reaguju na poveanje poreza nego na ishode u ivotnoj sredini.
Glavna svrha upitnika je da izmami odgovore ispitanika na osnovu kojih je
mogue proceniti koliko odreena karakteristika ivotne sredine za njih vredi. Sa
ekonomskog stanovita, to znai navesti ispitanike da otkriju maksimalni iznos koji
su spremni da plate da nebi ostali bes odreene prijatnosti koju prua ivotna
sredina. Brojne tehnike mogu biti koriene za dobijanje takvih odgovora.
Iako je metoda utvrivanja verovatne vrednosti iroko koriena u razvijenim zamljama u proteklih 20 godina, postoje znaajne primedbe da ona ne moe
izmeriti spremnost ljudi da plate za unapreenje kvaliteta ivotne sredine.
Argumenti su, uglavnom, zasnovani na injenici da ljudi mogu vrednovati neto
drugo umesto odreenih ishoda u ivotnoj sredini na koje se upitnik odnosi.
Meutim, glavni nedostatak metode utvrivanja verovatne vrednosti je njen
hipotetiki karakter.

238

EKOLOKA EKONOMIJA

Prva primedba se odnosi na korienje trine logike i trinog naina ponaanja ljudi u odnosu na prirodna dobra. U sluaju trinog izbora polazi se od
pretpostavke da kupovne odluke pojedinca najverovatnije reflektuju njegovu
stvarnu spremnost za plaanjem. Kada potroa kupuje cipele, uporeujui njihovu
subjektivno procenjenu vrednost sa njihovom cenom, veruje se da je njihova
stvarna spremnost da plati vea od cene. Meutim, u sluaju vrednovanja
ugroenih vrsta, ako ovek bude upitan da li je spreman da plaa 500 dinara
godinje za njihovu zatitu i ouvanje, njegova stvarna spremnost za plaanje nee
biti vea od 500 dinara. ovek ne raspolae svim neophodnim informacijama i on
ne moe znati zato je ouvanje odreene vrste vano za biodiverzitet, ili kako
biodiverzitet utie na njegovu funkciju korisnosti.
Kada se ljudi suoavaju sa trinim cenama odreenih dobara i usluga u
duem vremenskom periodu oni imaju dovoljno vremena da naue kako e
vrednovati takva dobra i usluge i kako e usklaivati svoje kupovine. U takvim
sluajevima njihova spremnost za plaanje e precizno reprezentovati njihove
preferencije. Ali, kada ljudi odreuju novane vrednosti za neto to nema
normalnu trinu cenu, onda je mnogo tee utvrditi njihovu realnu spremnost za
plaanje.
Drugi problem odnosi se na injenicu da dobijeni odgovori na pitanja o
spremnosti za plaanje mogu biti pod uticajem predrasuda zbog toga to ispitanik
daje odgovore na neka druga pitanja koja ispitiva nije postavio. Na primer,
ispitanik moe izraziti pozitivnu spremnost za plaanje zbog toga to eli da ostavi
utisak ekologiji naklonjenog oveka. Alternativno, ispitanik moe izraziti
spremnost za plaanje zbog toga to ima pozitivan stav o aktivnostima u vezi sa
drutvenim dobrima uopte. Najzad, ispitanik moe pokuati da ostavi utisak kako
on lino pridaje veliki znaaj unapreenju kvaliteta ivotne sredine i izraziti
spremnost za plaanje kao znak takvog opredeljenja. U svim ovim sluajevima
spremnost za plaanje ne odraava u pravoj meri kvalitet ivotne sredine.
Trei problem odnosi se na mogunost da ispitanik stvori odreenu asocijaciju o prirodnom dobru koju ispitiva nije nameravao da izazove. Na primer, ako se
pitanje odnosi na spremnost plaanja za unapreenje vidljivosti u gradu kroz smanjenje smoga, ispitanik moe stvarni odgovor bazirati na zdravstvenom riziku koji
je povezan sa zagaenim vazduhom. Slino tome, istraivai mogu otkriti da postoji vrlo mala razlika izmeu izraene spremnosti plaanja za obuhvatanje zatitom veeg ili manjeg broja elemenata ivotne sredine i veeg ili manjeg podruja.
Na primer, ispitivanja u SAD-u109 pokazala su da spremnost plaanja za unapreenje kvaliteta vazduha u sistemu Stenovitih planina nije razliita od spremnosti za
unapreenje kvaliteta vazduha u konkretnom nacionalnom parku na Stenovitim
planinama. Ljudi ne veruju da je mogue poveati kvalitet vazduha u jednom lokalnom podruju bez poveanja kvaliteta vazduha u drugom lokalnom podruju.
109

Schulze W. D. and G. H. McClelland, Valuing Winter Visibility improvement in the Grand

Canyon, in James R. K, The Economic Approach to Environmental and Natural Resources, 1995. op.
cit. str. 102.

EKOLOKA EKONOMIJA

239

Istraivai su, takoe, zapazili da postoje razlike izmeu naina sa kojim

ljudi donose hipotetike odluke i naina sa kojim donose stvarne odluke. Zbog toga neke procenjene hipotetike vrednosti mogu biti mnogo vee od stvarnih
vrednosti. Mnogi ishodi ocenjivanja netrinih dobara zahtevaju opsenija
istraivanja u narednom periodu. Ona e doprineti, pored ostalog, i smanjenju
razlika u vienju reenja navedenih problema. Neki istraivai vide navedene
probleme samo kao potencijalne. Jedni istraivai ove probleme preuveliavaju, a
drugi nastoje da ih svedu na tehnike ishode koji mogu biti reeni boljim
projektovanjem istraivanja. Metod utvrivanja verovatne vrednosti predstavlja
samo jednu od znaajnih tehnika u istraivakom arsenalu metoda ekonomskog
vrednovanja kvaliteta ivotne sredine.

Metoda analize povezanosti

Metoda analize povezanosti je tehnika koju su koristili istraivai u marketingu i
psihologiji za utvrivanje preferencije pojedinaca prema razliitim karakteristikama multivarijantnog izbora. Na primer, marketeri mogu traiti od potencijalnih
potroaa da odgovore koja od dva hipotetika automobila vie vole, ako svaki
automobil ima razliite karakteristike kao to su: cena, komfor, pouzdanost, bezbednost, ekonominost, snaga, itd. Izbor moe biti napravljen rangiranjem mnogih
alternativa. Obrada dobijenih odgovora vri se statistikim tehnikama da bi se utvrdili odnosi izmeu karakteristika proizvoda i preferencija. Kad god je jedna od
karakteristika predmeta istraivanja cena, mogue je korienje funkcije preferenciije za izvoenje spremnosti plaanja za promene u nivoima ostalih karakteristika.
Metod analize povezanosti moe biti korien i za vrednovanje resursa ivotne
sredine
Ako se eli vrednosvati kvalitet ume onda moraju prvo biti definisane karakteristike kao to su: starost drvea, diverzitet drvea, diverzitet ostalih
organizama, produktivnost zemljita, kvalitet vode itd. Zatim se moe primeniti
analiza povezanosti za utvrivanje znaaja razliitih karakteristika. Alternativno,
analiza povezanosti moe biti koriena za direktno vrednovanje alternativa
politike ivotne sredine. Na primer, od ispitanika se moe traiti da uporedi
alternativna scenarija sa razliitim nivoima ienja odreenog podruja od
toksinog otpada, razliitih nivoa kiselih padavina, globalnog zagrevanja, kvaliteta
vazduha, poveanja starosti uma, i to je najvanije, razliitih nivoa poreskih
plaanja za ispitanike. Odreivanje preferencija ispitanika omoguie utvrivanje
spremnosti ispitanika da prihvate odreene promene u nivou poreskih optereenja
da bi dobili razliite nivoe varijabila ivotne sredine.
Prednost analize povezanosti u odnosu na metod utvrivanja verovatne vrednosti sastoji se u tome to ona ne trai od ispitanika da naini razmenu neposredno izmeu kvaliteta ivotne sredine i novca. Ona zahteva od ispitanika da iznese
samo svoje preferencije izmeu odreene grupe karakteristika ivotne sredine pri
odreenom nivou poreskih plaanja i druge grupe karakteristika ivotne sredine sa

240

EKOLOKA EKONOMIJA

drugaijim nivoom poreskih plaanja. Iako e razmena izmeu karakteristika ivotne sredine i novca biti statistiki izvedena uz pomo analize povezanosti, ispitanik
ne opaa rangiranje alternativa kao direktnu razmenu karakteristika ivotne sredine za novac. To moe imati za posledicu smanjenje problema koji proistiu iz
potencijalnih pristrasnosti ili predrasuda povezanih sa primenom metode utvrivanja verovatne vrednosti.

Indirektne metode
ndirektne metode su esto oznaene kao metode otkrivene preferencije. One su
usmerene na posmatranje odluka koje ljudi donose o svojim aktivnostima ili
odluka koje su izazvane odreenim ekolokim ponaanjem. One ne ocenjuju
reagovanje ljudi na promene dobara ivotne sredine, ve na odreeni set trinih i
drugih uslova povezanih sa tim dobrima. Indirektne metode usredsreene su vie
na merenje vrednosti korienja, a manje na merenje vrednosti postojanja dobara i
usluga ivotne sredine.
Mnogi smatraju da je vrlo teko, ako ne i nemogue, merenje odreene
korisnosti ili prijatnosti ivotne sredine. Kako se moe utvrditi vrednost resursima
koji nemaju cenu, kao to je na primer, ist vazduh? Takva mogunost moe biti
ilustrovana primerom. Zamislimo susedstvo u jednom naselju od identinih kua i
bez posebnih odlika, u kome nema ni atraktivnih ni kodljivih industrijskih i drugih kapaciteta. Takoe, pretpostavimo da svako radi u svojoj kui. U takvim uslovima sve kue imae identine cene. Zamislimo sada da je u istonom delu naselja
izgraena fabrika koja emituje zagaenje u vezduh i stvara smog nad tim delom
naselja. Ljudi e pokuati da preu iz istonog u zapadni deo naselja, cene kua u
istonom delu naselja e opadati, a u zapadnom delu rasti. Drugim reima, cene e
reflektovati smanjenje potranje za kuama u zagaenom delu naselja, a poveanje
potranje za kuama u istom delu naselja. Pomeranje cena kua nanie u istonom delu i navie u zapadnom delu naselja prestae kada razlike u cenama budu
dovoljno velike da uine ljude indiferentnim izmeu ivljenja u istom zapadnom
ili zagaenom istonom delu naselja. Ako je razlika izmeu dva dela naselja samo
visoko zagaenje vazduha u istonom delu, onda razlika u cenama kua otkriva
spremnost ljudi da plate da bi izbegli zagaenje vazduha.
Stanovanje je samo jedno od podruja u kome ljudi mogu otkriti svoju spremnost da plate za kvalitet ivotne sredine. Postoje i drugi tipovi ponaanja koji
mogu otkriti spermnost ljudi da plate za kvalitet ivotne sredine. Na primer,
rekreativci e putovati dalje da bi koristili vei kvalitet rekreacionog mesta (iste
plae, lepe planinske predele i sl.). Cena prevoza i ostali trokovi koje su
rekreativci spremni da plate da bi koristili bolji kvalitet rekreacije otkrivaju
vrednost kvaliteta rekreacionog mesta. Ostali tipovi vidljivog ponaanja ukljuuju
izbor lokacje, posla, potronih dobara i slina ponaanja.

EKOLOKA EKONOMIJA

241

Meu indirektnim metodama procene vrednosti dobara i usluga ivotne sredine najire se primenjuju: 110
metoda hedonistike cene
metoda hedonistikih plata
metoda trokova putovanja
U nastavku emo detaljije razmotriti svaku od ovih metoda.

Metoda hedonistike cene

Metoda hedonistike cene ukljuuje korienje procenjene cene prijatnosti, ili cene
odreenog atributa ivotne sredine koja se podrazumeva, za procenu vrednosti
unapreenja ivotne sredine. Metoda hedonistike cene je bazirana na teoriji
ponaanja potroaa. Ona sugerie da ljudi vrednuju dobra tako to ocenjuju
njihove karakteristike, a ne sama dobra. Navedeni primer utvrivanja vrednosti
istog vazduha je tipian za hedonistiku metodu utvrivanja cena. U skladu sa
ovom teorijom, odreena individua nee vrednovati korisnost koju prua
automobil, ve korisnost karakteristike sigurnosti, prevoza, luksuza, komfora i
statusa. Ispitivanja kako cene automobila variraju sa promenama u nivoima ovih
karakteristika mogu otkriti cene karakteristika. Ovakva metodologija moe biti
primenjena i u oblasti ivotne sredine. U primeru zagaenja vazduha cene kua e
biti povezane sa varijetetima karakteristika kua, kao to su: broj i veliina soba,
veliina placa, broj kupatila, kvalitet konstrukcije i sl., ali i atributima susedstva,
kao to su: udaljenost od centara zapoljavanja, nivo kriminala, blizina i kvalitet
kola, kvalitet vazduha i sl.
Pretpostavimo da su karakteristike svih kua i susedstva iste u celom naselju
osim zagaenja vazduha koje varira izmeu istonog i zapadnog dela naselja. Tada e kue u delu naselja sa viim kvalitetom vazduha imati vee cene. Analiza
podataka za sve kue i stanove u naselju moe otkriti da postoji pozitivan odnos
izmeu kvaliteta vazduha i cena kua. Taj odnos moe biti formalizovan pomou
analize regresije. Ako H reprezentuje cenu kue, a Q kvalitet vazduha, onda e linija regresije biti odreena jednainom:

H a bQ,

u kojoj parametar b pokazuje za koliko jedinica e biti poveano H, ako se kvalitet

vazduha povea za jedinicu. Parametar b moe biti interpretiran kao nagib linije
regresije.
U stvarnosti cene kua e zavisiti od veeg broja razliitih karakteristika,
koje istraiva mora da razmotri. Na primer, veliina kue (S) ima najee veliki
uticaj na cenu, tako da jednaina moe biti proirena da bi bolje izrazila varijacije
cena kua:

H a bQ cS .

110

James R. K, The Economic Approach to Environmental and Ntural Resources, The Dryden Press,
1995. str. 89 - 98.

242

EKOLOKA EKONOMIJA

Regresiona analiza moe biti proirena ukljuivanjem veeg broja varijabila, kao to su karakteristike kua i karakteristike susedstva. Regresija moe biti
predstavljena i na nain u kome odnosi izmeu varijabila nisu linearni. Cene kua
mogu biti poveavane sa poveanjem kvaliteta vazduha po rastuoj ili opadajuoj
stopi kao na slici 8.5.

Slika 8.5. Funkcija cene kua: a) po rastuoj i b) opadajuoj stopi

Metoda hedonistike cene je visoko intuitivna. Pristupa reavanju problema

monetarizacije poveane koristnosti dobara i usluga ivotne sredine na logian nain, koristei trine cene kad god je to mogue. Glavni nedostatak je to zahteva
komplikovani empiriki model i ekstenzivne podatke o karakteristikama dobara i
usluga koji esto nisu raspoloivi ili su nekompletni. Ako u modelu nedostaje
odreeni znaajni atribut proizvoda, nee biti mogue utvrditi vezu izmeu promene u odreenoj eksplicitnoj ceni i promene u kvalitetu ivotne sredine.

Metoda hedonistikih plata

Analogno hedonistikom pristupu cena kua moe biti korien i hedonistiki pristup platama. Hedonistiki pristup platama zasnovan je na ideji da pojedinci biraju
grad u kome e stanovati da bi maksimirali svoju korist. Pojedinac e razmatrati
platu koju moe zaraivati u odreenom gradu i mnotvo drugih faktora ukljuujui i negativne karakteristike kao to su kriminal, zagaenje, visoki trokovi ivota,
sport i klima. Pristalice neoklasine ekonomske teorije smatraju da plate mogu biti
tako podeavane delovanjem trinog mehanizma da ljudima kompenziraju razliite karakteristike gradova. Takve kompenzacije su pozitivne za negativne i
negativne za pozitivne karakteristike ili prijatnosti.
Pretpostavimo da odreeni pojedinac ima dve ponude zaposlenja sa istom
platom, jedna ponuda u gradu M, a druga u gradu S. Ako su sve karakteristike ova

EKOLOKA EKONOMIJA

243

dva grada iste osim zagaenja vazduha koje postoji u gradu S, koji e posao biti
prihvaen? Ako svi ljudi preferiraju grad sa istijim vazduhom, onda niko nee
smatrati da je za njega bolje da se preseli u grad sa zagaenijim vazduhom, kao to
je grad S. To e uticati na poveanje ponude rada u gradu sa istijim vazduhom i na
smanjenje ponude rada u gradu sa zagaenijim vazduhom. Analogno tome, plate e
biti nie u gradu sa istijim vazduhom, a vee u gradu sa zagaenijim vazduhom.
Razlike u platama izmeu ova dva grada bie dovoljne da kompenziraju ljudima
nekorisnost koja proizilazi iz zagaenosti vazduha u gradu S.
Kao to je ve istaknuto, mnoge karakteristike grada mogu imati uticaj na
izbor mesta stanovnaja i zaposlenja. Isto tako, neke karakteristike su povezane sa
veliinom gradova. Nepoeljne odlike, kao to su kriminal, zagaenje, zaguenost
saobraaja i trokovi ivota, tee poveanju sa poveanjem veliine gradova. Slino tome, neke pogodnosti su povezane sa veliinom gradova, kao to su kulturne
mogunosti, spektakularni sportovi i atraktivnije drutvene aktivnosti.
Metoda hedonistikih plata moe biti koriena za obezbeenje informacija
o vrednosti ljudskog ivota. Ako su dva posla identina u svim aspektima osim u
riziku od nesrenog sluaja, onda plata rizinijeg posla mora biti via da bi podstakla ljude da prihvate posao. Ocena hedonistike funkcije plata, sa stepenom rizika
kao objanjavajuom varijabilom, moe biti koriena za kvantifikaciju odnosa
izmeu rizika i spemnosti prihvatanja viih plata za izloenost veem riziku.
Ako je analizom utvreno da pojedinac mora biti kompenziran sa 10.000
dinara godinje da bi prihvatio godinji rizik smrti od 0,1% (1 u 1.000), onda e
vrednost spasavanja ivota moi biti izraunata na sledei nain:
1. Svaki pojedinac je speman da plati 10.000 dinara godinje za prihvatanje
poveanog rizika smrti od 0,1% (1 na 1.000)
2. Ako je populacija od 1.000 radnika izloena takvom riziku, onda se moe oekivati da e jedna linost nastradati.
3. Svih 1.000 radnika imaju kolektivnu spremnost da prihvate 10.000.000
dinara (10.000 din x 1000 radnika) da bi bili izloeni riziku gde se moe
oekivati smrt jednog radnika.
4. Za prihvatanje gubitka jednog ivota, prema kolektivnoj spremnosti,
kompenzaciona vrednost iznosi 10.000.000 dinara.
Kada se koristi ovaj tip merenja vrednosti ljudskog ivota mora se imati u
vidu da se na ovaj nain meri vrednost spaenog statistikog ivota, a ne ivota
konkretnog pojedinca. Ako je konkretni pojedinac suoen sa odreenom opasnou da izgubi ivot, takav radnik, njegova porodica i prijatelji mogu biti spremni da
plate mnogo veu sumu da bi spasili ivot konkretnom pojedincu. Ova razlika
objanjava zato su ljudi spremni da plate nekoliko desetina miliona dinara da bi
spasili ivot nekog konkrentog deteta koje je teko obolelo, ili ivot konkretnog
rudara koji je bio zatrpan u rudniku, ali nee da plate istu sumu za popravku
autoputa koja moe spasiti ivote vie nepoznatih individua.
Model hedonistike cene i model hedonistikih plata su korisno sredstvo za
procenu trokova zdravlja povezanog sa zagaenjem vazduha i vode. U meri u

244

EKOLOKA EKONOMIJA

kojoj su ljudi svesni zdravstvenih posledica ivota u zagaenom podruju cene

stanovanja i plate mogu reflektovati njihovu spremnost da plate da bi izbegli zdravstveni rizik. Ako za odreena zagaenja takvi zahtevi za informacijama nisu
ispunjeni, onda se vrednovanje koristi od smanjenja tih zagaenja moe izvriti korienjem analognih rizika za koje postoje bolje informacije.

Metoda trokva putovanja

Metoda trokova putovanja primenjuje se za vrednovanje resursa ivotne sredine
namenjenih rekreativnim aktivnostima. Osnovna premisa ove metode je da trokovi putovanja do mesta mogu biti sagledavani kao cena pristupa mestu rekreacije.
Ako su rekreativci posmatrani i/ili ispitivani i ako su prikupljeni podaci o broju
putovanja koja oni ostvaruju i podaci o trokovima putovanja do mesta rekreacije,
onda su obezbeene neophodne informacije za procenu odreene krive potranje.
Poto izmeu visine trokova putovanja do odreenog mesta rekreacije i broja
putovanja postoji inverzni odnos, to e prilagoena linija regresije imati negativan
nagib kao u segmentu a) na slici 8.6.

Slika 8.6. Procena krive potranje na osnovu trokova putovanja (a)

i procena potroaevog vika (b)

Svaka taka u segmentu a) slike 8.6. reprezentuje kombinaciju trokova

putovanja i broja izleta za koju se opredelio odreeni pojedinac. Vrednost
rekreativnog mesta moe biti procenjena izraunavanjem potroaevog vika za
svakog pojedinca i uproseavanjem tog vika, a zatim mnoenjem proseka sa
ukupnim brojem rekreativaca. Potroaev viak je jedak povrini ispod krive

EKOLOKA EKONOMIJA

245

potranje i iznad cene (trokova putovanja) koju je pojedinac ostvario, prikazanoj u

segmentu b) na slici 8.6. Desno od krive potranje su druge objanjavajue
varijabile koje utiu na vrednost rekreacionog mesta, kao to su godine, dohodak,
veliina porodice, obrazovni nivo i druge socioekonomske varijabile.
Da bismo izmerili kako se kriva potranje na bazi trokova putovanja pomera ako se kvalitet ivotne sredine menja, ona mora biti procenjena sa kvalitetom
ivotne sredine kao objanjavajuom varijabilom. Na primer, u rekreacionom ribolovu kriva potranje na bazi trokova putovanja mogla bi biti procenjena brojem
putovanja kao zavisnom varijabilom i funkcijom trokova putovanja, sociolokim
varijabilama i prosenim ulovom dnevno kao objanjavajuim varijabilama. Pri
tome, strunjaci ribarstva moraju biti ukljueni u otkrivanju odnosa izmeu kvaliteta vode, ulova i riblje populacije da bi se ustanovila veza izmeu kvaliteta vode
i vrednosti.
Iako je metoda trokova putovanja iroko koriena za razumevanje naina
na koji kvalitet ivotne sredine utie na vrednost rekreativnih aktivnosti, mnogi
metodoloki ishodi ostali su nereeni. Kako ukljuiti oportunitetne trokove
vremena putovanja u ukupne trokove putovanja? Kako objasniti supstitute u
ocenjivanju krive potranje na bazi trokova putovanja? Kako objasniti razliite
pristrasnosti u korienju uzorka, koje su vee kada se podaci prikupljaju
ispitivanjem rekreativaca na rekreacionom mestu? Kako izmeriti rekreacioni
kvalitet i vezu rekreacionog kvaliteta sa kvalitetom ivotne sredine? Za ova i slina
pitanja jo nisu pronaeni najpodesniji odgovori. Ekonomisti koji se bave
ekolokom ekonomijom i ekonomijom prirodnih resursa intezivno tragaju za
takvim odgovorima.

ANALIZA EKOLOKOG RIZIKA

Koncept rizika

naliza ekolokog rizika je sastavni element procesa donoenja ekolokih

odluka. Donosioci ekolokih odluka moraju prvo identifikovati i oceniti
rizike odreene ekoloke opasnosti koji ugroavaju kvalitet ivotne sredine ili
kvalitet ivota uopte. Na toj osnovi oni e odluivati o izboru najpodesnijeg
pravca akcije za smanjenje rizika. Ova dva procesa poznata kao ocena rizika i
upravljanje rizikom ukljuuju donoenje tekih, a ponekad i kontraverznih, odluka.
Donoenje ekolokih odluka je teko zbog toga to postoji velika neizvesnost u
pogledu ekoloke opasnosti i njenih implikacija za ivotnu sredinu i ljudsko
zdravlje, naroito u dugom vremenskom periodu. Kontroverza nastaje zbog toga
to ne postoji jasan konsenzus o tome kako bi donosioci odluka na nivou drutva i
firme trebalo da reaguju na datu ekoloku opasnost.
Realno je pretpostavitida svi ekoloki rizici ne mogu biti eliminisani. Zato
donosioci ekolokih odluka moraju odrediti koliki rizik drutvo moe tolerisati.
Oni moraju, takoe, odluiti koje e politike pristupe koristiti za ostvarivanje prihvatljivih nivoa rizika.

246

EKOLOKA EKONOMIJA

Sa stanovita ekonomske perspektive upravljanje ekolokim rizikom trebalo

bi bazirati na analizi trokova i koristi povezanoj sa smanjenjem ekolokih teta.
Naalost, donosioci odluka su esto suoeni sa nedostatkom podataka neophodnih
za potpunu procenu trokova i koristi smanjenja ekolokog rizika. Zbog toga se
donosioci ekolokih odluka moraju oslanjati na najbolje mogue raspoloive procene ili na korienje alternativnih strategija upravljanja rizikom.
Rizik je nejasan pojam. Svaki ovek ima odreen intuitivan oseaj ta je rizik. Rizik, ili ansa da se dogodi neto loe, je sastavni deo svakodnevnog ivota.
Odreeni rizici mogu biti minimizirani, ili ak izbegnuti, ako uspemo da ih jasno
identifikujemo i upoznamo. Takav ishod upuuje da rad sa rizikom ukljuuje dva
znaajna zadatka. Prvi je identifikovanje nivoa rizika, a drugi je reagovanje na
rizik. Pojedinci uestvuju u obe aktivnosti, iako esto ne na sistematizovan nain.
Oni esto formuliu opaanje rizika koje nije bazirano na odreenim naunim
podacima, ve na suvbjektivnom ili ak na intuitivnom nivou. Takva opaanja
odreuju kako e pojedinac reagovati na rizik. Pojedinac moe prihvatiti rizik
takav kakav je, traiti naine za njegovo smanjenje ili pokuavati da ga potpuno
izbegne.
Iako sve to rizik implicira pokazuje da je vladanje rizikom potpuno privatno ponaanje, ipak analiza rizika pretstavlja znaajan element javne politike ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja. Sa stanovita ekoloke perspektive, javna
politika je odreeno formalno reagovanje na ekoloki rizik sa kojim se drutvo
suoava. Prilikom osmiljavanja odreenog reagovanja na ekoloki rizik drutva
kao celine vladine institucije se ne mogu oslanjati na individualna opaanja rizika
koja su visoko subjektivna. Umesto toga, donocioci javnih ekolokih odluka se
moraju oslanjati na sistematske procene ekolokog rizika pre osmiljavanja politikog reagovanja. Razume se, opseg u kome e javni sektor biti ukljuen u kreiranje politike zavisi od tipa rizika i od proporcije drutva koje je izloeno tom riziku.

Vrste rizika

dreivanje vrste i strukture rizika je neophodno za obezbeenje kompletnijeg

opisa i efektivnije analize. Svaki pokuaj da se odredi struktura jednom
nedovoljno jasnom konceptu, kakav je koncept rizika, uvek e biti teak. Postoje
mnogi naini koje istraivai i ostali analitiari mogu koristiti za klasifikovanje
rizika. Jedan od najee korienih pristupa ukljuuje razmatranje dve iroke kategorije rizika:
1. dobrovoljno preuzet rizik i
2. nametnut rizik
Dobrovoljno preuzet rizik je onaj rizik koji je obazrivo i promiljeno preuzet na odreenom individualnom nivou. On je rezultat svesne odluke. Svakog dana
ljudi donose line odluke o preduzimanju odreenih aktivnosti koje implicitno
poveavaju ili smanjuju nivo raizika koji su oni kao pojedinci izabrali da prihvate.
Rizik je esto sam po sebi oevidan i zato se u takvim situacijama moe smatrati da
je odluka o njegovom preuzimanju doneta na osnovu potpune informisanosti, bar u

EKOLOKA EKONOMIJA

247

kvalitativnom smislu. Meutim, neke aktivnosti, iako preuzete svojevoljno, mogu

imati nepoznat ili sakriven rizik.
Mnogi dobrovoljno preuzeti rizici rezultat su line odluke o preduzimanju
odreenih aktivnosti koje su sastavni deo svakodnevng ivota, kao to je na primer
vonja automobila, korienje avioprevoza ili puenje cegareta. Zato to su rizici
povezani sa ovakvim linim aktivnostima namerno preuzeti, pojedinci odluuju
kako e reagovati na njih. Oni prilagoavaju nivo svog izlaganja opasnostima koje
proizilaze iz takvih aktivnosti. Na primer, korienje avioprevoza je lina aktivnost
povezana sa rizikom od ozbiljnih povreda ili smrti. Pojedinac moe odabrati da
reaguje na ovaj poznati rizik izbegavanjem korienja avioprevoza. U tom sluaju
izlaganje opasnosti i rizik za konkretnog pojedinca bie smanjeni na nulu.
U sluaju dobrovoljno preuzetog rizika javni sektor po pravilu nije ukljuen
ili igra vrlo ogranienu ulogu. Kada vlada intervenie njena intervencije je najee ograniena na identifikovanje uslova ili proizvoda koji su potencijalno opasni i
na prezentaciji informacija drutvu o takvim opsnostima. Na taj nain vlada pomae pojedincima u identifikovanju i proceni rizika, ali im ne namee odluke o nainu reagovanja. Snabdeveni neophodnim informacijama pojedinci opaaju rizik
mnogo preciznije i u mogunosti su da donose bolje privatne odluke o
minimiziranju ili izbegavanju rizika.
Nametnut rizik je onaj koji se nalazi izvan kontrole pojedinca i koji je rezultat odreene tzv.tvrdoglave odluke. Klasian primer nametnutog rizika su
tete na imovini i lene povrede prouzrokovane prirodnim katastrofama. Rizik od
teta koje prouzrokuje uragan ili zemljotres nije dobrovoljno i svesno preuzet, iako
odreena verovatnoa nastanka takvih dogaaja postoji. Ekoloke opasnosti kao to
su zagaenje vazduha ili skladitenje opasnog otpada su drugi vaan izvor nametnutog rizika. Opasnost od izloenosti uticaju hemikalija nastaje kao eksterni
efekat proizvodnje, prometa opasnog otpada ili korienja odreenih proizvoda u
sferi potronje. U takvim sluajevima rizik je znaajan zbog toga to se uticaji meusobno proimaju i to se potencijalne tete proiruju na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.
Reagovanje pojedinca na nametnuti rizik je ogranieno. Iako lina izloenost ovoj vrsti rizika moe biti podeavana, njihov uticaj ne moe biti sveden na
nulu. Na primer, da bi smanjio rizik line tete od zemljotresa pojedinac moe izbei da ivi na prostoru na kome postoji verovatnoa njegovog dogaanja. Takvo
reagovanje moe smanjiti individualni rizik teta od zemljotresa, ali rizik i dalje
postoji na odreenom nivou veem od nule. Slino tome, da bi smanjio lini rizik
od efekata zagaenog vazduha pojedinac moe izbei da ivi u gradu koji je karakteristian po takvom zagaenju. I u ovom sluaju rizik line tete bie smanjen,
ali ne i potpuno eliminisan.
Zbog toga to su izvori nametnutih rizika izvan kontrole pojedinca, njihova
pretnja mora biti posebna vrsta javnog problema. Vlada mora nastojati da kontrolie izloenost drutva odreenim nametnutim rizicima. Kada su u pitanju hemijske zagaujue materije vlada moe preuzeti vei deo odgovornosti za smanjenje

248

EKOLOKA EKONOMIJA

izloenosti drutva ovoj opasnosti uvoenjem zakonske kontrole. Zabranom

opasnih hemikalija vlada moe smanjiti rizik izloenosti drutva na nulu. U
normalnijim i manje ekstremnim sluajevima javni sektor moe ograniiti
korienje hemikalija ili ograniiti njihovo izbacivanje u ivotnu sredinu.
Razliku izmeu dobrovoljno preuzetog i nametnutog rizika moemo
ilustrovati na primerima savremenih ekolokih ishoda. Opseg dobrovoljno
preuzetog rizika puenja cigareta nije jo uvek potpuno poznat. Poto su istraivai
nauili neto vie o povezanom zdravstvenom riziku kao to je kancer plua i
srana obolenja, vlada moe pomoi rasprostranjivanju takve informacije putem
javnog oglaavanja i postavljanjem upozorenja na pakovanjima cigareta. Odluka
odreenog pojedinca da pui kao reagovanje na dobrovoljni rizik ostaje privatna
odluka zbog toga to se verovalo da se time rizik proiruje samo na pojedinanog
puaa. Meutim, naknadna istraivanja pokazala su da se rizik povezan sa
puenjem cigareta proiruje izvan pojedinaca koji su izabrali da pue. Pasivno
puenje namee rizik drugim pojedincima koji nisu doneli odluku da pue. Ovo
otkrie je pokazalo da je dobrovoljno preuzet rizik puenja prerastao u nametnuti
rizik poto je puenje postalo pretnja drugima koja je u velikoj meri izvan njihove
kontrole. Zbog toga pasivni puai moraju biti razmatrani kao javni problem koji
drava mora aktivno reavati.

Ekoloki rizik

onosioci ekolokih odluka imaju vrlo znaajan zadatak da utvrde nametnuti

rizik od izlaganja ekolokim opasnostima kao to su emisije zagaujuih
materija i toksinih supstanci, koji je poznat kao ekoloki rizik. Ekoloki rizik je
pokazatelj verovatnoe nastanka gubitka ivota, zdravstvene i imovinske tete ili
tete u ivotnoj sredini usled izloenosti datoj ekolokoj opasnosti. Sadrinu ekolokog rizika odreuju dva osnovna elementa:
1. ekoloka opasnost i
2. izlaganje toj opasnosti.
Ekoloka opasnost je izvor ekoloke tete ili negativnog efekta kao to su
otrovne emisije iz fabrika ili toksine hemikalije izbaene u reku ili vodotok.
Izlaganje ekolokoj opasnosti obuhvata puteve izmeu izvora tete i populacije ili
prirode koja trpi uticaj. Iako ekoloka opasnost i izlaganje definiu ekoloki rizik,
svaki od ova dva elementa moe nezavisno uticati na ishod. To znai da odreena
ekoloka opasnost moe biti mala, ali uticati na veliki deo populacije. Odreene
hemikalije mogu imati veliku ekoloku opasnost, ali izlaganje toj opasnosti moe
biti ogranieno. Ekoloki rizik kvantifikuje potencijalne tete izazvane negativnim
ekolokim efektima.
Zbog toga to je analiza rizika izuzetno vana za donosioce ekolokih odluka, najvanije metode analize ekolokog rizika upoznaemo detaljnije u okviru
razmatranja procene ekolokog rizika i upravljanja ekolokim rizikom.

EKOLOKA EKONOMIJA

249

Procena ekolokog rizika

onosioci ekolokih odluka mogu ostvariti bolje razumevanje ekolokog rizika ako koriste informacije koje obezbeuje procena rizika. Procena ekolokog rizika, najkrae reeno, predstavlja sistematski pristup kategorizaciji rizika
izlaganja odreenoj ekolokoj opasnosti. Drugim reima, procena ekolokog rizika
obuhvata kvalitativnu i kvantitativnu ocenu rizika za ludsko zdravlje ili ivotnu
sredinu od aktuelnog ili potencijalnog prisustva i/ili korienja odreenih zagaujuih materija.
U realnoj praksi procenu ekolokog rizika vre naunici koji prikupljaju,
analiziraju i interpretiraju podatke o datoj zagaujuoj materiji. U ostvarivanju
ovog zadatka naunici mogu koristiti modele procesa procene koji ukljuuju seriju
koraka ili podruja analize. Model analize ekolokog rizika koji je predloila amerika Agencija za zatitu ivotne sredine obuhvata tri osnovne faze:111
1. formulisanje problema
2. analizu rizika i
3. kategorizaciju rizika.
U prvoj fazi vri se identifikovanje ciljeva procene rizika, ukupan opseg
procene i njen fokus. U ovoj fazi vri se, takoe, utvrivanje konceptualnog modela kojim se identifikuju ekoloki resursi koje bi trebalo zatititi, podaci neophodni
za kompletiranje procene i analitike metode koje bi trebalo koristiti.
U drugoj fazi vri se istraivanje opsega ekolokog zagaenja i odnos izmeu zagaujuih materija i resursa na koji one imaju negativan uticaj. Osnovni cilj
ove faze jeste utvrivanje odnosa uzrok-posledica i stepena tete.
Konano, u treoj fazi vri se asimilacija i ocena dobijenih rezultata u
prethodne de faze radi identifikovanja verovatnoe tete povezane sa datim
zagaujuim materijama.
Amerika akademija nauke definisala je model procene ekolokog rizika koji
obuhvata seriju od etiri sukcesivnih koraka ili faza:112
1. identifikovanje ekoloke opasnosti
2. analiza odnosa doze i reakcije
3. analiza izlaganja opasnosti i
4. karakterizacija rizika.
U nastavku e biti detaljnije razmotrena svaka od navedenih faza procene
ekolokog rizika.

Identifikovanje ekoloke opasnosti

Identifikacija opasnosti je nauna analiza raspoloivih podataka kojom se utvruje
da li postoji uzroni odnos izmeu odreenih zagaujuih materija i negativnih
111

U. S. Environmental Protection Agency, Risk Assessment Forum: Framework for Ecological Risk
Assessment, Washington D. C., February, 1992.
112
Patton D. E, The ABCs of Risk Assessment..., EPA Journal 19, br. 1, 1993. str. 10 - 15; A Step
Toward Ecological Risk Guidelines, EPA Journal 19, br. 1. 1993. str. 33.

250

EKOLOKA EKONOMIJA

efekata na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Uzronost u ovom kontekstu pokazuje

vezu izmeu odreene zagaujue materije i opaenih efekata u ivotnoj sredini.
Ekoloki efekti su odreeni uticaji na prirodnu ivotnu sreinu kao to su tete
na poljoprivrednim usevima, suenje uma, zagaenje zemljita, pomor riba ili
unitavanje ekosistema. Iako su u mnogim ekolokim politikama efekti u ivotnoj
sredini tretirani kao sekundarni u odnosu na zdravsrvene efekte, potrebno je
naglasiti da ova dva efekta nisu meusobno nezavisna. Pogoravanje ekolokog
zdravlja ivotne sredine tokom vremena negativno utie na ljudsko zdravlje. Na
primer, zagaenje zemljita i useva moe imati direktan negativan uticaj na ekonomsku produktivnost, ljudsko zdravlje i kvalitet ivota.
Identifikovanje zdravstvenih posledica izlaganja odreenom zagaenju ivotne sredine mora imati prioritet u odnosu na identifikovanje ostalih efekata.
Zdravstveni efekti mogu biti klasifikovani kao smrtonosni i opasni po zdravlje.
Efekti opasni po zdravlje obuhvataju irok interval, od minornih zdravstvenih problema kao to je iritiranje koe, do mnogo ozbiljnijih zdravstvenih rizika, kao to je
kancer ili genetska mutacija. Nakon identifikovanja veza izmeu izlaganja zagaujuim materijama i negativnih efekata naunici moraju utvrditi kako ti efekti
variraju sa duinom izlaganja zagaujuim materijama. U ovom delu analize potrebno je razlikovati dve vrste efekata: akutne i hronine efekte. Akutni efekti su
povezani sa izlaganjem u kratkom roku, a hronini efekti sa izlaganjem u dugom
roku.

Analiza odnosa doze i reakcije

Kada su zagaujue materije identifikovane kao odreena ekoloka opasnost, istraivai moraju utvrditi potenciju opasnosti putim kvalntifikovanja ekolokog i/ili
ljudskog reagovanja na razliite doze identifikovane opasnosti. U ovoj fazi procesa
procene ekolokog rizika utvruje se odnos doza/reagovanje ili odnos izlaganje/reagovanje. Korienjem podataka prikupljenih u fazi identifikacije opasnosti,
istraivai pokuavaju uz pomo analize odnosa doze i reakcije da izvedu kompletan profil efekata odreenih zagaujuih materija. Znaajan aspekt ove faze analize
jeste identifikovanje nivoa izlaganja opasnosti koji je bezbedan. U ovoj fazi
istraivai oekuju da raspoznaju prag izloenosti koji predstavlja nivo izlaganja
opasnosti do kojeg ne postoji reagovanje zasnovano na naunim podacima.
Za utvrivanje odnosa doza/reakcija istraivai moraju prvo izvesti odreene ekstrapolacije iz podataka dobijenih u postupku identifikovanja opasnosti. Time
se obezbeuju odreeni opti funkcionalni oblici oekivanog odnosa izmeu
izlaganja i reagovanja i statistiki modeli neophodni za kvantitativnu ocenu tih
odnosa.
Razmotrimo kao primer analizu odnosa doze i reakcije u sluaju izlaganja
uticaju ugljen-monoksida (CO) koji nastaje kao posledica nepotpunog sagorevanja
benzina u motoru. Pri relativno malim dozama CO ovek moe doiveti pospanost. Ako se nivo izlaganja povea nastupie smrt. Svrha analiza odnosa doze i
reagovanja jeste kvantitativno proceniti na kojim nivoima izlaganja se ostvaruje

EKOLOKA EKONOMIJA

251

svaki od ova dva efekta i kakvi su mogui efekti sa ostalim dozama koje se nalaze
izmeu ova dva nivoa. Slino statistikom istraivanju, procena odnosa doze i
reakcije zahteva od istraivaa da postavi odreene inicijalne pretpostavke, pre
svega pretpostavke o tome koje bi faktore trebalo kontrolisati prilikom definisanja
odnosa i kako ishodini odnos izgleda.
Rezultati izvedeni iz identifikacije opasnosti i analize odnosa doze i reakcije
obezbeuju optu informaciju o riziku ekoloke opasnosti za odreenu poznatu
populaciju definisanu laboratorijski ili uslovima testa. Takva generalizovana informacija moe biti iskoriena kao osnova za procenu rizika potencijalno izloene
populacije u odreenoj konkretnoj situaciji. Populacija mogu biti radnici u odreenoj fabrici, odreeni ekoloki sistem u prirodnim uslovima ili ak ukupna populacija jedne nacije ili drave.

Analiza izlaganja opasnosti

Proces kojim se generalizovani odnos doze i reakcije primenjuje na specifine uslove populacije koja trpi uticaj odreene zagaujue materije nazvan je analizom
izlaganja opasnosti. Analiza izlaganja opasnosti bavi se opisom: osobina izvora
ekoloke opasnosti, nivoa koncentracije na samom izvoru emisije, puteva od izvora emisije do populacije koja trpi uticaj i osetljivosti populacione grupe. Neke od
ovih informacija mogu biti dobijene direktnim merenjem, a neke procenom uz
pomo matematikih modela.
Upoznavanje puteva kojima zagaujue materije stiu do ljudskih i prirodnih
resursa je znaajan element analize izlaganja ekolokoj opasnosti. Postoje tri
glavna puta kojim odreena ekoloka opasnost moe biti apsorbovana u ljudsko
telo: udisanjem zagaenog vazduha, konzumiranjem zagaene tenosti ili hrane i
apsorpcijom kroz kou.
U ekologiji postoje razliite vrste puteva dospevanja opasnosti do prirodnih
resursa. Na primer, u sluajevima zagaivanja uma i poljoprivrednih useva vani
putevi dospevanja opasnosti su fotosinteza, apsorpcija kroz lie i modifikacija
hemijskog sastava zemljita. Poto obim i stepen izlaganja opasnosti nisu isti za
sve puteve, istraivai moraju utvrditi koji putevi su relevantni i u okviru njih koji
su vaniji. Bioloki organizmi imaju prirodne mehanizme pomou kojih iste svoje
sisteme od opasnih supstanci. Na primer, kijanje je reagovanje kojim se isti gornji
deo disajnih puteva, a kaalj ima istu funkciju za bronhijalne kanale. Analiza
izlaganja ekolokoj opasnosti mora utvrditi razlike izmeu nivoa koncentracije
zagaujuih materija na samom izvoru i stvarne doze koju odreena ugroena
populacija prima.

Karakterizacija ekolokog rizika

Karakterizacija rizika predstavlja finalnu fazu procene ekolokog rizika. Ona je
kompletan opis forme i dimenzije oekivanog rizika na osnovu rezultata izvrene
identifikacije ekoloke opasnosti i analize izlaganja toj opasnosti. Opis obuhvata

252

EKOLOKA EKONOMIJA

kvantitativnu i kvalitativnu ocenu rizika u mnogo veoj meri od obrade i analize

podataka u prethodnim fazama procene ekolokog rizika.

PROCENA EKOLOKOG RIZIKA

Kvantitativna i kvalitativna procena ekolokog rizika

Nauno istraivanje
i prikupljanje podataka

Identifikovanje
ekoloke opasnosti
Analiza odnosa doze
i reagovanja
Analiza izlaganja
ekolokoj opasnosti
Karakterizacija
ekolokog rizika

UPRAVLJANJE EKOLOKIM RIZIKOM

Formulisanje politike reagovanja na ekoloki rizik

Slika 8.7. Proces procene ekolokog rizika

Kvantitativna komponenta karakterizacije rizika pomae utvrivanju
magnitude odreenog ekolokog rizika i obezbeuje mogunost uporeivanja dva
rizika. Rizik moe biri izraen kao verovatnoa da e se odreena ekoloka
opasnost dogoditi korienjem numerikih vrednosti koje kvantifikuju verovatnou
dogaanja opasnosti u odreenom vremenskom periodu. Verovatnoa koja je
utvrena na osnovu stvarnih podataka pokazuje nam statistiki rizik. Pokazatelji
statistikog rizika se dobijaju izraunavanjem broja rtava date opasnosti u odnosu
na ukupan broj izlaganja opasnosti. Na primer, verovatnoa prevremene smrti od
prirodne opasnosti udara groma je aproksimativno 0,00005% ili pet ljudi na svakih
10 miliona stanovnika. Rizik smrti od vonje automobila je aproksimativno
0,024%, ili 24 smrtna sluaja na svkih 100.000 uesnika u automobilskom
saobraaju. Druga rsta merenja verovatnoe, kao to je verovatnoa obolevanja od
kancera usled izlaganja odreenoj hemikaliji, bazirana je na zakljucima izvedenim
na osnovu bioistraivanja sprovedenih na ivotinjama ili na osnovu epidemiolokih

EKOLOKA EKONOMIJA

253

studija. Na primer, rizik obolevanja od kancera godinje usled konzumiranja

hlorisane vode procenjen je na 0,008%, ili 8 lica na svakih milion stanovnika.
Ostali ekoloki rizici, kao to su nekancerogeni zdravstveni rizici, mogu biti
kvantifikovani kao nivo izlaganja odreenoj ekolokoj opasnosti koja moe biti
tolerisana tokom ivotnog veka bez teta. Takav nivo izlaganja oznaen je kao preporuena ili referentna doza (RD) koja oznaava koliinu (najee izraenu u miligramima) zagaujue materije po jedinici teine tela dnevno
Ako hipotetika RD za zagaujuu materiju X iznosi 0,005 miligrama/kg/dan, to znai da izlaganje zagaujuoj matieriji X od 0,005 miligrama po kilogramu telesne teine dnevno tokom ivotnog veka ne prouzrokuje tetu.
Kvalitativna komponenta karakterizacije ekolokog rizika daje kontekst
numerike vrednosti rizika. Ona daje opis ekoloke opasnosti, ocene izlaganja toj
opasnosti, korienih podataka, upotrebljenih naunih i statistikih metoda i svih
osnovnih pretpostavki. U ovom delu kategorizacije ekolokog rizika trebalo bi,
takoe, posebno istai eventualne naune neizvesnosti, praznine u korienim
podacima ili greke u merenjima koje se odnose na rezultate analize. Sve ove
informacije opisuju pouzdanost rezultata i olakavaju dalja istraivanja.
Vano je imati u vidu da procena ekolokog rizika nije fiksna istraivaka
aktivnost, ve deo kontinuiranog procesa. Procene e se menjati sa ukljuivanjem
novih informacija i boljih analitikih metoda. Znaaj potpunosti i preciznosti
kategorizacije rizika sastoji se u tome to ona predstavlja glavnu kariku koja
povezuje procenu ekolokog rizika sa menadmentom rizika. Ova povezanost
ilustrovana je na slici 8.7.

Upravljanje ekolokim rizikom

ko je osnovni cilj procene rizika identifikacija ekolokog rizika, glavni zadatak upravljanja ekolokim rizikom je reagovanje na identifikovani rizik.
Upravljanje ekolokim rizikom ukljuuje formulisanje i sprovoenje politike smanjenja drutvenog rizika odreene ekoloke opasnosti. To je proces ocene i izbora
meu raspoloivim alternativama regulativnog i neregulativnog reagovanja na
ekoloki rizik.
Za ocenu razliitih alternativnih politikih opcija donocioci ekolokih odluka
moraju razmatrati ne samo informacije dobijene karakterizacijom rizika nego i
faktore kao to su: tehnoloka izvodljivost, trokovi sprovoenja politike i ostale
ekonomske, socijalne i politike posledice. Interdisciplinarni pristup zahteva od
menadera razmatranje pravnih, ekonomskih, politikih i socijalnih implikacija
svake alternativne politike.
Sprovoenje procesa upravljanja ekolokim rizikom obuhvata seriju odluka
usmerenih ka ostvarivanju dva glavna zadatka:
1. utvrditi koji nivo ekolokog rizika je prihvatljiv za drutvo i
2. oceniti alternativne instrumente politike i izabrati najbolji za ostvarivanje tog nivoa rizika

254

EKOLOKA EKONOMIJA

Nijedna odluka koja se odnosi na ostvarivanje navedenih zadataka nije

jednodimenzionalna i nijedna od njih ne moe biti potpuno objektivna. Meutim,
postoje strateki pristupi koji mogu biti korieni za usmeravanje procesa odluivanja. Neki od njih mogu biti podrani i odgovarajuim zakonskim propisima. u nastaku e biti ukratko razmotrena navedena dva osnovna zadatka upravljanja ekolokim rizikom.

Utvrivanje prihvatljivog nivoa rizika

Glavni zadatak svih strategija upravljanja ekolokim rizikom jeste smanjenje rizika. Meutim, za svaki predlog politike predlagai moraju odluiti koje smanjenje
rizika je najpodesnije. Poto je ekoloki rizik odreena funkcija ekoloke opasnosti
i izlaganja toj opasnosti, samo jedna od ove dve varijabile - izlaganje opasnosti,
moe biti kontrolisana. Kada se donosi odluka o veliini smanjenja rizika, nivo
izlaganja mora biti implicitno utvren. Prilikom utvrivanja prihvatljivog nivoa
rizika predlagai politike se suoavaju sa odreenom tekom ali neophodnom
odlukom. Da li politika treba da eliminie rizik smanjenjem izlaganja na nulu, ili da
se opredeli za neki pozitivan nivo rizika i koji?
Ako nivo prihvatljivog rizika bude postavljen na nulu, politika mora smanjiti izloenost drutva ekolokoj opasnosti na nulu (pod ulovom da ne postoji nivo koji predstavlja prag izloenosti). Tako stroga politika eliminie zdravstvene i
ekoloke rizike, ali prouzrokuje ekonomske probleme. Na primer, ako ekoloku
opasnost predstavlja odreena toksina hemikalija koja se koristi u procesu
proizvodnje, smanjenje izlaganja toj hemikaliji na nulu znai da njeno korienje
mora biti zabranjeno. Takva zabrana moe dovesti do zatvaranja fabrike ili do
stvaranja gubitaka. uprkos ekonomskim konsekvencama postoje odreene situacije
koje zahtevaju uvoenje standarda nultog rizika. Takav je sluaj sa zabranom
korienja odreenih aditiva u hrani koji nose kancerogeni rizik.
Ako je odreeni pozitivan nivo rizika oznaen kao prihvatljiv. onda e
donosioci odluke izabrati politiku koja dozvoljava odreenu veliinu izlaganja i,
prema tome, odreenu veliinu tete. Takva politika namee izvestan rizik odreenom segmentu drutva i/ili odreenom prirodnom resursu ili ekolokom sistemu. U
procesu donoenja takvih odluka menaderi ponekad koriste koncept minimalnog
rizika kao osnovu za postavljanje prihvatljivog nivoa. Minimalni rizik predstavlja
onaj nizaknivo ekolokog rizika na kome njegovo dalje smanjenje ne moe
opravdati trokove smanjenja. Ovaj rizik se esto izjednaava sa rizikom prirodne
opasnosti kao to je rizik od udara groma ili zemljotresa.113 Kada je jednom osnova
postavljena donosioci odluka mogu koristiti komparativnu analizu rizika za ocenu
koliko je odabrani pozitivan nivo rizika odreene ekoloke opasnosti prihvatljiv
za drutvo u poreenju sa ostalim rizicima.
113

Krimsky S. and D. Golding, Factoring Risk into Enviromental Decision Making, u Richard A. C.
and S. Carlisle, Environmental Decision Making: A Multidisciplinary Perspective, Van Nostrand
Reihold, New York, 1991.

EKOLOKA EKONOMIJA

255

Ocena i izbor strategije upravljanja rizikom

Kada su prihvatljiv nivo rizika i politika utvreni, naredni zadatak upravljanja
rizikom jeste odluiti koju vrstu instrumenta politike koristiti. Donosioci odluke
moraju prvo oceniti alternativne instrumente politike kojima se moe ostvariti
prihvatljiv nivo ekolokog rizika, a zatim izvriti izbor najbolje strategije ili
instrumenta. U postupku donoenja odluke menaderi razmatraju magnitudu rizika, koristi i/ili trokove svakog raspoloivog instrumenta politike. Postoje
strategije upravljanja rizikom koje tano definiu kako ova ocena mora biti
uraena. U nekim sluajevima zakonima se odreuje koja strategija mora biti
koriena.
Ostvarivanje navedena dva osnovna zadatka upravljanja rizikom - utvrivanje prihvatljivog nivoa rizika i izbor najpodesnijeg instrumenta politike - zahteva sistematsku ocenu raspoloivih opcija. Sa stanovita ekonomske perspektive,
najvanija ispitivanja obuhvataju tri faktora: 1) nivo utvrenog rizika, 2) korist
koju drutvo dobija od adaptiranja politike i 3) trokove sprovoenja politike.
U posednjih 20 godina razvijeno je nekoliko strategija upravljanja rizikom
meu kojima, kao najznaajnije, moemo istai:
1. komparativnu analizu ekolokog rizika
2. analizu rizika i koristi
3. analizu koristi i trokova.
Svaka od ovih analiza pokazuje kako bi trebalo ocenjivati napred navedena
tri faktora.
Upravo zbog toga to komparativna analiza pomae menaderima u izboru
prihvatljivog nivoa ekolokog rizika, ona moe biti iskoriena za utvrivanje
prioriteta reavanja odreenih ekolokih problema. Poto je odluivanje o javnoj
politici ogranieno budetskim limitima, ocenjivanje relativnih rizika pomae
identifikovanju rizika na koji je najpotrebnije reagovati javnom politikom u odreenom vremenskom periodu. Rangiranje ekolokih problema omoguava utvrivanje rang liste relativnih rizika. Rangiranje se vri na osnovu najboljih raspoloivih
podataka i naunih informacija, kao i na osnovu jaine uticaja i broja ljudi izloenih uticaju.
Pored utvrivanja prioriteta ekolokih problema koje bi trebalo reavati politikom, komparativna analiza rizika moe pomoi u izboru najpodesnijeg
alternativnog instrumenta za efektivnu redukciju rizika. Upotrebljen u ovom
kontekstu ovaj pristup je nazvan rizik-rizik analiza. ova strategija upravljanja
rizikom ukljuuje uporeivanje verovatnoe procenjenog rizika ili rezultate
rangiranja rizika dve ili vie moguih opcija politike. Na primer, donosioci odluke
mogu uporeivati relativne rizike dva razliita ovlaenja za tretiranje opasnog
otpada, kao to je skladitenje nasuprot spaljivanju, i predloiti koji pristup je
efektivniji za smanjenje rizika. Zadatak rizik-rizik strategije jeste minimiziranje
rizika bez eksplici tnog uzimanja u obzir trokova smanjenja rizika.
Druga alternativna strategija upravljanja rizikom nazvana je analiza rizika i
koristi. Ona istovremeno razmatra koristi za drutvo od regulisanja date ekoloke

256

EKOLOKA EKONOMIJA

opasnosti i nivo rizika povezanog sa tom opasnou. Zadatak ove analize jeste da
istovremeno maksimira oekivane koristi i smanjenje rizika. Iako to moe izgledati
izopaeno, nije nemogue da izvor odreene ekoloke opasnosti obezbeuje koristi
za drutvo i da istovremeno predstavlja odreeni ekoloki ili zdravstveni rizik. Na
primer, benzin sagorevanje stvara tetnu emisiju koja predstavlja odreeni
zdravstveni rizik. Pored toga, on donosi drutvu korist pokretanjem motornih
vozila. Ako menader razmatra samo rizik, reenje problema opasnosti emisije
moglo bi biti zabrana korienja benzina. Ali, ako je strategija smanjenja emisije
uravnoteena sa razmatranjem koristi, onda e menaderi morati proceniti kako e
smanjenje korienja benzina uticati na opadanje drutvenog blagostanja. Strategija
rizika i koristi pomae menaderima da pronau reenja koja e uravnoteiti ova
dva faktora.
Trea alternativna strategija upravljanja rizikom je analiza koristi i trokova. U upravljanju rizikom analiza trokova i koristi moe biti koriena za
identifikovanje prihvatljivog nivoa rizika baziranog na kriterijumu alokativne i
trokovne efikasnosti. Ona uporeuje graninu drutvenu korisnost politike
smanjenja zagaenja sa povezanim graninim trokovima. Efikasan nivo ekolokog
rizika je onaj nivo na kome je granina drutvena korisnost jednaka graninim
drutenim trokovima. To je taka koja odgovara nivou ekolokog rizika na kome
se maksimira razlika izmeu ukupne drutvene koristi i ukupnih drutvenih
trokova. Analiza koristi i trokova detaljnije je razmotrena u poglavlju 7.

Projektovanje trokova i koristi u uslovima neizvesnosti i rizika

projektovanju buduih dogaaja u oblasti ivotne sredine mora se raunati sa
injenicom da ne postoji nijedan nain da se budunost upozna sa izvesnou. Neizvesnost moe biti rezultat razliitih uzroka. Preferencije buduih
potroaa se ne mogu sa sigurnou predvideti. Oni mogu reagovati vrlo razliito
na akcije koje budu preduzimane u vezi sa kvalitetom ivotne sredine. Za
dugorono predvianje uticaja poveanja globalnog zagrevanja Zemljine povrine
na budue promene u kvalitetu ivotne sredine vane su, pored ostalog, budue
stope rasta stanovnitva, ali je njih nemogue proceniti sa sigurnou. Nesigurnost
moe biti i rezultat tehnolokih promena. Tehnika unapreenja u proizvodnji
opreme za kontrolu zagaenja ili u procesu reciklae odreenih materijala mogu
znaajno da promene budue trokove smanjenja zagaenja. Konano, priroda
sama po sebi predstavlja odreeni neizvesni resurs. Na primer, mnogi meteoroloki
dogaaji mogu uticati na ishode ekolokih projekata utiui razliito na odnos
izmeu koristi i trokova smanjenja zagaenja.
Kada projektujemo budue dogaaje u oblasti ivotne sredine moramo imati
u vidu injenicu da su koristi i trokovi neizvesni. Oni se moraju tretirati kao verovatni budui ishodi. Ako znamo neto o tome kako e se budui dogaaji manifestovati, mi moemo procenjivati najverovatniji ili oekivani nivo koristi i trokova.
Uzmimo za primer problem predvianja havarija tankera u prevozu nafte

EKOLOKA EKONOMIJA

257

Dunavom. Za projektovanje kontrole izlivanja nafte vrlo je vano imati dosadanje

i budue anticipirane podatke o godinjem broju i vrstama havarija za dui
vremenski period. Pravi broj moguih buduih havarija je neizvestan. Moemo
samo da procenimo oekivani broj havarija na bazi istorijskih podataka
prikupljenih u duem vremenskm periodu, ili na bazi procena kompetentnih
strunjaka i naunika ili ljudi koji poznaju problem. Na osnovu takvih informacija
mogue je razviti odreenu distribuciju verovatnoe broja havarija. U tabeli8.1.
prikazan je primer izraunavanja oekivanog broja havarija korienjem
ilustrativnih verovatnoa.
OEKIVANI BROJ IZLIVANJA NAFTE
Tabela 8.1.
Broj
Oekivana vrednost
Verovatnoa
havarija
broja havarija
0
0,77
0x0,77 = 0
1
0,12
1x0,12 = 0,12
2
0,07
2x0,07 = 0,14
3
0,03
3x0,03 = 0,09
4
0,01
4x0,01 = 0,04
Preko 4
Oekivana vrednost: 0,39

Verovatnoa da neemo imati nijednu havariju godinje u odreenom duem vremenskom periodu iznosi 0,77, a verovatnoa da emo imati 4 havarije
godinje je 0,01. Prema navedenim podacima oekivani broj havarija godinje je
0,39. Nakon ovoga moe se pristupiti procenjivanju oekivane koliine nafte koja
bi mogla biti izlivena i procenjivanju oekivane vrednosti tete. Pomou procenjenih oekivanih vrednosti verovatnih dogaaja mi moemo procenjivati oekivane
vrednosti koristi i trokova.
Ovaj pristup je primenljiv samo onda ako imamo pouzdane procene verovatnoa buduih dogaaja. U oblasti zatite ivotne sredine mi nismo imali dovoljno iskustva sa mnogim aktuelenim dogaajima i zato ne moemo dovoljno
precizno da utvrdimo budue verovatnoe razliitih ishoda sa odreenim stepenom
poverenja. Taj nedostatak moemo samo donekle ublaiti sprovoenjem odreenih scenarija analize.
Na primer, ako elimo da predvidimo dugorone trokove smanjenja emisije
CO2 radi smanjenja efekta staklene bate, mi moramo procenjivati budue promene u faktorima od kojih kritino zavisi efikasnost korienja energije. Jedan od tih
faktora su, svakako, budue tehnoloke promene i tempo budueg tehnolokog
razvoja. Zbog toga to imamo mala iskustva sa predvianjem tehnolokih promena, mi neemo moi da izvrimo pouzdanu procenu verovatnoe koje e se tehnoloke promene dogoditi i sa kojim stopama promene. Zbog toga bi trebalo analizu
buduih dogaaja sprovesti nekoliko puta koristei razliitu pretpostavku o stopi
buduih tehnolokih promena. Tako emo dobiti nekoliko scenarija sa razliitim

258

EKOLOKA EKONOMIJA

rezultatima koji e biti zasnovani na tome da li e budue tehnoloke promene biti

spore, umerene ili brze.
Postoje i druge tekoe u korienju oekivanih vrednosti, o kojima analitiari moraju voditi rauna u ocenjivanju projekata zatite ivotne sredine. Ako analiziramno relativno veliki broj ponovljivih situacija moe se dogoditi da dobri rezultati u jednim situacijama budu vaniji od loih rezultata u drugim i obrnuto. U
sluaju havarija tankera, mi oekujemo da se godinji broj havarija priblii njihovoj
oekivanoj vrednosti. Ali za pojedinane dogaaje koji se ostvaruju samo jednom
analitiari moraju nastojati da vide i iri kontekst izvan odluke bazirane na
oekivanoj vrednosti. Ako imamo dva alternativna ekoloka projekta A i B, kao u
tabeli 8.2, koji imaju istu oekivanu vrednost neto koristi, to ne znai da bi odluku
o izboru projekta A ili B trebalo doneti okretanjem novia.
OEKIVANE VREDNOSTI NETO KORISTI U DVA PROJEKTA
Tabela 8.2.
Projekat A
Projekat B
Neto korist
Neto korist
Verovatnoa
Verovatnoa
u 000$
u 000$
500
0,477
500
0,99
300
0,525
-10.000
0,01
Oekivana vrednost: 395.000$
Oekivana vrednost: 395.000$

U projektu A mogue neto koristi od ulaganja u smanjenje zagaenja nisu

ekstremno razliite i verovatnoe njihovog ostvarivanja su sline. U projektu B
verovatnoa ostvarivanja neto dobiti od 500.000$ je vrlo visoka, a verovatnoa
ostvarivanja katastrofe i ekstremno velikog gubitka je vrlo mala. Odluivanje o
izboru projekta samo na osnovu oekivanih vrednosti je odluivanje neutralno od
rizika. U oblasti zatite ivotne sredine i mala verovatnoa ostvarivanja velikog
gubitka moe da bude dobar razlog za odbacivanje predloga projekta.
U kontroli zagaenja ivotne sredine ima mnogo sluajeva u kojima neprihvatanje rizika predstavlja najbolju odluku. Poveanje planetarnog obima atmosferskih zagaenja i njihov mogu uticaj na budue klimatske promene otvaraju
mogunost katastrofalnih dislokacija ljudi na Zemlji. Potencijalne posledice tih
promena upuuju na prihvatanje bezrizinih odluka u tekuem odluivanju. Takvo
odluivanje je neophodno i u sluajevima koji se odnose na izumiranje pojedinih
vrsta. Veliki broj dananjih naizgled malih odluka moe imati potencijalno drastian uticaj na budue ljudsko blagostanje. U svim aktivnostima u kojima je sadran
rizik ljudskog ivota, ili gubitak odreenih biljnih i ivotinjskih vrsta, i najmanji
rizik je neprihvatljiv. U tabeli 8.3. izvreno je nauno rangiranje ekolokih
problema sa stanovita visine relativnog rizika koji je povezan sa tim problemima.
U ekonomiji procenjivanje rizika vri se na osnovu utvrivanja kako i koliko ljudi vrednuju alternativne situacije koje ukljuuju razliite nivoe rizika. U

EKOLOKA EKONOMIJA

259

terminologiji neioklasine ekonomske teorije to je ocenjivanje spremnosti ljudi da

plate za promene u nivoima rizika kojima su izloeni.
NAUNO RANGIRANJE EKOLOKIH PROBLEMA114
Tabela 8.3.
Ekoloki problemi
Zagaenje ambijenta vazduha
Izloenost radnika hemikalijama u industriji i poljoprivredi
Zagaenje zatvorenog prostora
Zagaenje vode za pie
Promena i unitavanje prirodnih stanita
Gubitak vrsta i smanjenje bioloke
raznovrsnosti
Smanjenje stratosferskog ozonskog
omotaa
Globalne klimatske promene
Herbicidi i pesticidi
Zagaenje povrinskih voda
Kisele padavine
Izlivanje nafte
Zagaenje podzemnih voda
Radionukleidi
Toplotna zagaenja

Rangiranje relativnog rizika

Visok rizik za ljudsko zdravlje
Visok rizik za ljudsko zdravlje
Visok rizik za ljudsko zdravlje
Visok rizik za ljudsko zdravlje
Visok rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Visok rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Visok rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Visok rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Srednji rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Srednji rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Srednji rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Mali rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Mali rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Mali rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje
Mali rizik za prirodnu ekologiju i ljudsko
blagostanje

Razmotrimo sluaj odreenog naselja koje koristi podzemnu akumulaciju za

svoje snabdevanje vodom u ijoj blizini se nalazi deponija opasnog hemijskog
otpada. Procenjivanje rizika u ovom sluaju moglo bi se ostvariti putem
utvrivanja veliine i znaaja rizika poloaja u kome se nalaze ljudi u naselju.
Jedan deo procenjivanja odnosio bi se na utvrivanje rizika prodora hemikalija do
114

U.S. Environmental Protection Agency: Securing Our Legacy, An EPA Progress Report 1989 1991, Washington, D.C., April 1992. str. 9.

260

EKOLOKA EKONOMIJA

podzemne akumulacije. Za tu svrhu neophodne su informacije i podaci koje mogu

obezbediti inenjeri, hidrolozi i drugi strunjaci koji se bave prouavanjem fizikih
aspekata zemljita i ambijentalnog podruja. Drugi deo procenjivanja odnosio bi se
na prouavanje verovatnog uticaja zagaene vode na zdravlje stanovnika naselja,
ako bi do zagaenja dolo. Potrebno je predvideti nivoe zagaenja vode kojima bi
ljudi mogli biti izloeni i rezultirajue zdravstvene efekte, kao to su, na primer,
oekivani broj poveanja oboljenja ljudi od kancera. Ovo predvianje bazira na
korienju informacija i podataka o odnosima doze i reakcije do kojih su naunici
doli u analizama takve vrste hemijskih supstaci.
Praksa je pokazala da se rezultati naunog utvrivanja pojedinih vrsta relativnih rizika ne podudaraju sa onim to ljudi stvarno misle o tim vrstama rizika.
Na primer ljudi su esto spremni da plate veliku sumu novca za uklanjanje zagaenja koje ugroava njihov izvor vode ak i kada je zdravstveni rizik relativno mali,
ali nisu spremni da uestvuju u trokovima unapreenja sigurnosnih pojaseva koji
smanjuju njihov relativno veliki globalni rizik.

261

EKOLOKA EKONOMIJA

Poglavlje

EKONOMIJA ODRIVOG RAZVOJA

Ostvarivanje odrivog i pravinog ekonomskog razvoja je
najvei izazov sa kojim se suoava ljudska rasa... Bez
adekvatne zatite ivotne sredine razvoj e biti potkopan,
bez razvoja zatita ivotne sredine bie bezuspena.
World Bank, World Development Report, 1992.

KONCEPT ODRIVOG RAZVOJA

bezbeenje zadovoljavanja sadanjih potreba bez ugroavanja sposobnosti

buduih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe je izuzetno znaajan globalni cilj. On ne moe biti ostvaren kratkorinim ekonomskim rastom, koji najee podrazumeva poveanje realnog bruto domaeg proizvoda odreene privrede.
Iako je rast pogodan kratkoroan ishod, pored njega postoje i dugoroni ekonomski
ishodi koji moraju biti uzeti u obzir. Meu takvim ishodima je intezivno
iskoriavanje prirodnih resursa prouzrokovano rastom privrede i poveana
degradacija i zagaenje prirodne ivotne sredine. Jedan od najveih izazova sa
kojim se suoava savremeno drutvo je ostvarivanje zdrave stope rasta bez
degradacije i pustoenja prirodnih resursa i bez zagaenja ivotne sredine kako ne
bi bilo ugroeno zadovoljavanje potreba buduih generacija. Pronalaenje
odreene podesne ravnotee izmeu ekonomskog rasta, ouvanja prirodnih resursa
i unapreenja kvaliteta ivotne sredine je sutina cilja poznatog kao odrivi razvoj.
Koncept odrivog razvoja je nastao 1980. godine kada je Meunarodno
udruenje za zatitu prirode i prirodnih resursa razvilo strategiju zatite koja je
imala osnovni zadatak ostvarivanje odrivog razvoja kroz zatitu ivotnih resursa.115 Koncept je zatim preuzet od Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj i
iroko korien u njenom finalnom izvetaju iz 1987. godine, popularno nazvanom
115

Ll S. M, Sustainable Development: A Critical Review, World Development, br. 19, 1991. str.
607 - 621.

262

EKOLOKA EKONOMIJA

Brundtland-ov izvetaj, u kome je data sledea definicija:116 Odriv je onaj razvoj

koji obezbeuje zadovoljavanje sadanjih potreba bez ugroavanja mogunosti
buduih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe. Ovako definisan odrivi
razvoj ima vrlo iroko opte znaenje koje moe biti samo glavni orijentir
nacionalne i globalne politike. Kao takav on je u realnoj opasnosti da postane klie
ili pomodna fraza kojoj su mnogi vazalno privreni bez dovoljne elje da se ona
preciznije i potpunije definie.
Brundtland-ov izvetaj je postao zapaen zbog etiri vane opservacije.
Prvo, on je preloio koncept odrivog razvoja definiui ga kao zadovoljavanje
sadanjih potreba bez ugroavanja sposobnosti buduih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe. Ovim je odrivi razvoj opisan kao proces promena u kome
eksploatacija resursa, upravljanje investicijama, orijentacija tehnolokog razvoja i
institucionalne promene moraju biti konzistentne sa buduim, a ne samo sa sadanjim potrebama. Sprovoenje ovakvih fundamentalnih promena moe se ostvariti
upravljanjem globalnom ekonomijom. ivotna sredina i razvoj su neodvojivi.
Drugo, u njemu je istaknuto da je meunarodna saradnja sutinska, ali vrlo
teka za ostvarivanje. Brundtland-ov izvetaj saeto istue ovaj problem: Zemlja
je jedna, ali svet nije. Zemlja se ponaa kao celovit sistem sve dok fiziki procesi
ne budu poremeeni. Veliki obim ekoloke degradacije utie na ukupnu Planetu.
Suprotno tome, politike razliitih zemalja esto su voene lokalnim i regionalnim
interesima koji nisu u saglasnosti sa ekolokim oekivanjima na globalnom nivou.
Tree, Brundtland-ova komisija je sugerisala jaanje nacionalnih ekolokih
agencija, institucija i organizacija.
etvrto, Brundtland-ova komisija je preporuila donoenje Programa UN o
odrivom razvoju i odravanje svetske konferencije o ivornoj sredini i razvoju.
Ove preporuke imale su snaan uticaj na ekoloku politiku i menadment,
kako ka meunarodnom niovu tako i na nacionalnim nivoima. Odrivi razvoj je
postao kljuni koncept. Agencije za razvoj, kao to je Program razvoja UN, i
multinacionalne institucije, kao to je Svetska banka, postale su ekoloki aktivnije i
odgovornije. One su odluile da ukljue mogue ekoloke uticaje kao deo standarda procene razvojnih projekata i programa.
Na irem planu, odrivi razvoj bio je jedno od najznaajnijih pitanja o kome
je voena rasprava na Konferenciji UN o razvoju i ivotnoj sredini u Rio de aneiru 1992. godine. Jedan od primarnih dokumenata ovog skupa je Rio deklaracija
koja obuhvata 27 principa koji su vodi za sve aktivnosti usmerene u pravcu globalne zatite ivotne sredine i odrivog globalnog ekonomskog razvoja. Slini
napori uinjeni su i u Agendi 21, koja predstavlja dobrovoljan meunarodni
program jasnih i razumnih ekolokih ciljeva.117 Ovi tekstovi su u velikoj meri

116

Brundtland - Report: Our Common Future, World Commission on Environment and Development,
Oxford, 1987, str. 49.
117
Haas P. M, Marc A. L. and Edward A. P, Appraising the Earth Sumitt: How Should We Judge
UNCEDs Success, Environment, br. 8/1992., str. 6 - 11 i 26 - 33.

EKOLOKA EKONOMIJA

263

posveeni odrivom razvoju sa posebnim naglaskom na regione u kojima je

ostvarivanje ovog cilja izuzetno kritino.
Sa stanovita ekoloke ekonomije i ekolokog menadmenta odrivi razvoj
se moe definisati kao upravljanje Zemljinim resursima na nain kojim se osigurava njihov dugoroni kvalitet i dovoljnost.118 To je razvoj koji je trajno usklaen sa
mogunostima i ogranienjima ekosfere. Troenje ogranienih resursa i zagaivanje ivotne sredine imaju svoju granicu. Sadanje generacije moraju uskladiti ekonomski i ukupan razvoj sa tim ogranienjima tako da obezbede najmanje isti kvalitet ivotne sredine i za budue generacije. Odrivi razvoj podrazumeva i usklaivanje razvoja sa principima socijalne pravde na lokalnom, nacionalnom i
globalnom nivou, kao i prelaz sa klasine trine ekonomije na ekoloku
ekonomiju.
Koncept odrivog razvoja istie meunarodni aspekt ekonomskih aktivnosti
i njihov uticaj na ivotnu sredinu i resurse u budunosti. Zbog toga su oportunitetni trokovi obezbeenja odreene budunosti u centru koncepta. Odrivi razvoj je
povezan sa konceptom optimalnog rasta. U njemu se nastoji uspostaviti ravnotea
izmeu ekonomskog rasta i degradacije ivotne sredine. Oportunitetni trokovi
zagaenja ivotne sredine i korienja resursa imaju znaajnu ulogu u donoenju
dananjih ekonomskih odluka. Oni predstavljaju dananju cenu teta nanetih ivotnoj sredini i prirodnim resursima koje e snositi budue generacije.
Izmeu koncepta odrivog ekonomskog razvoja i koncepta optimalnog rasta
postoje odreene razlike. Prva razlika je u tome to koncept odrivog razvoja obuhvata, pored ostalog, i socijalne uticaje kao to su siromatvo, socijalni poremeaji
i drugi problemi socijalne i politike stabilnosti. On takoe obuhvata degradaciju i
zagaenje ivotne sredine i iscrpljivanje prirodnih resursa. Prema tome, odrivi
ekonomski razvoj bi mogao oznaavati poveanje realnog BNP po stanovniku koje
nije rezultat degradacije ivotne sredine, iscrpljivanja resursa i socijalnih poremeaja.119 U ovoj interpretaciji ivotna sredina i priroda su oznaene kao odreeno
ogranienje ekonomskog razvoja. Koncept odrivog razvoja nastoji da sprei negativan ekonomski rast, posebno dananji koji moe poveati budue trokove.
Koncept odrivog razvoja je povezan sa ogranienim ukupnim kapitalom,
ukljuujui prirodni kapital i kapital stvoren od ljudi. Korisnost ili blagostanje po
stanovniku moe biti poveavano tokom vremena supstitucijom izmeu prirodnog
kapitala i kapitala stvorenog od ljudi. Prema ovom shvatanju koncept odrivog
razvoja nastoji da osigura odreeni standard ivota svim buduim generacijama. To
znai da odreeni kvalitet ivota ne bi trebalo naruavati ekonomskim i drugim
aktivnostima. Pri tome kvalitet ivota trebalo bi shvatiti u irem znaenju koje
ukljuuje pored dohotka po stanovniku i uslove ivotne sredine.
Koncept odrivog razvoja zahteva da ukupne zalihe resursa, ukljuujui
iscrpljive resurse, resurse ivotne sredine, fiziki i ljudski kapital, ne bi trebalo
118

Callan J. S. and Thomas M. J, Environmental Economics and Management (1996.), op. cit. str. 18.
Holmberg J. and R. Sandbrook, Sustainable Development: What Is to Be Done? in Holmberg J.
(ed.) Making Development Sustainable, Washington, D. C., 1993. str. 22.
119

264

EKOLOKA EKONOMIJA

smanjivati tokom vremena. U nasleenim ukupnim zalihama resursa pojedini resursi, kao to su resursi ivotne sredine, mogu biti supstituisani kapitalom stvorenim
od ljudi. Zadravanje nepromenjenih zaliha resursa nije neophodno. Odrivost zavisi od produktivne sposobnosti resursa. Tehnoloko znanje moe biti sredstvo za
obezbeenje odrivosti razvoja. Vano je da li je odreeni resurs bitan za proizvodnju i da li moe biti supstituisan. Odrivost takoe zahteva oznaavanje prave
oskudice resursa u sadanjem ekonomskom sistemu putem korienja cena koje e
reflektovati uslove oskudice tog resursa u budunosti. Poveanje koristi ili blagostanja po stanovniku nesme proizilaziti iz smanjenja prirodnog bogatstva. Prirodno
bogatstvo mora dobiti uu interpretaciju. ivotna sredina i priroda u celini kao kapitalna imovina ne bi trebala biti degradirana. Budue tete u ivotnoj sredini moraju biti ukljuene u sadanje cene. Ako se zagaujue materije kumuliraju tokom
vremena, njihove negativne sadanje cene moraju biti signal buduih teta.
Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju su posebno ranjive na ogranienja koja njihovom ekonomskom razvoju postavlja brzi rast populacije i nedostatak potrebnih resursa, najee tehnologije i kapitala. Mnoge od siromanih zemlja ve se
suoavaju sa ozbiljnom oskudicom vode, hrane, poljoprivrednog zrmljita i
energije. Brzi rast populacije preti da jo vie pogora ove nepovoljne uslove. Sa
stanovita odrivog globalnog razvoja razvijene zemlje moraju pomagati
nerazvijenim zemljama da izau iz kruga nerazvijenosti i preoptereenosti
prirodnih resursa koja ugroava njihov budui razvoj. Eliminisanje siromatva i
neravnopravnosti na nacionalnom i globalnom meunarodnom nivou predstavlja
kljuni faktor odrivog razvoja.

RAZLIITA SHVATANJA ODRIVOSTI RAZVOJA

oncept odrivog razvoja otvorio je mnoga pitanja na koja jo uvek nisu pronaeni najpodesniji odgovori. Kako definisati imovinu ili bogatstvo buduih
generacija kao ogranienje za sadanje generacije? Kako prirodno bogatsvo, koje
ima razliite pojavne oblike, izraziti i agregirati pomou trinih cena? U kojoj
meri prirodni resursi i kvalitet ivotne sredine mogu biti supstituisani ostalim
faktorima proizvodnje? Mogunost nepovratnog gubljenja pojedinih prirodnih
resursa zahteva ukljuivanje neizvesnosti u analizu odrivog razvoja, ime se
poveava dadanja vrednost buduih gubitaka.
Pojam odrivi razvoj oznaava konflikt izmeu ekonomskog rasta i zatite
ivotne sredine. Brundtland-ova komisija je promovisala politiki prihvatljivu ideju odrivog razvoja. Njen izvetaj je u velikoj meri slian izvetaju Rimskog kluba
iz 1972. godine, koji je objavljen pod nazivom Granice rasta. Za razliku od Brundtland-ovog izvetaja Granice rasta su bile otro kritikovane, naroito od
ekonomista. Zbog toga Granice rasta nisu imale primetan uticaj na meunarodnu i
nacionalne ekoloke politike. Ovaj izvetaj je bio shvaen kao isticanje vanosti
redistribucije, dok je Brundtland-ov izvetaj interpretiran kao poeljan nastavak
ekonomskog rasta. Pojam odrivi razvoj bio je predmet razliitih interpretacija,

EKOLOKA EKONOMIJA

265

naroito u pogledu njegovog znaenja i politike relevantnosti. Zaokret u pravcu

nove ere ekonomskog rasta zemalja sa razliitim nivoima dohotka bio je interpretiran kao implicitno prihvatanje postojeeg biznisa sa minornim prilagoavanjem. To, meutim, nije bila intencija definicije odrivog razvoja Brundtland-ove
komisije.
Pokazalo se da su pojmovi potrebe i sposobnosti, sadrani u definiciji odrivog razvoja Brundtland-ove komisije, vrlo teki za operacionalizaciju u praksi.
Lako je zamisliti neispunjenje odreenih materijalnih potreba siromanim pojedincima, ali je teko to uraditi ljudima sa visokim dohotkom. Slino tome, jo uvek
ne znamo dovoljno o raspoloivim asimilativnim kapacitetima ekosistema i o
obimu sa kojim tehnologije mogu supstituisati prirodne resurse da bi mogli
proceniti sposobnost buduih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe. ak i
kada su trakva znanja dostupna, ona e se ticati samo ishoda fizikog okruenja.
Meutim, pojam sposobnost mora obuhvatiti pored fizikog okruenja i ekonomske, politike i socijalne aspekte.
Pojam odrivosti bio je, takoe, shvatan na razliite naine, to je komplikovalo operacionalizaciju koncepta. Odrivost je esto shvatana kao reavanje
problema nerednakosti i siromatva na nain koji nee uticati na icotnu sredinu
tako da smanjuje budue izglede oveanstva.120 Slino tome, iznoene su tvrdnje
da je nepravedno i pogreno koristiti ograniene resurse za sticanje sadanje koristi
na nain kojim se osiromauju budue generacije. Ove tvrdnje mogu biti shvaene
kao briga za ravnopravnost meu regionima i delovima regiona, zatim meu zemljama i izmeu delova odreene zemlje. Zbog toga su neki naunici upozoravali da
se odrivi razvoj ne moe prihvatiti kao apsolutni cilj.121
Neto pozitivniji pristup odrivom razvoju polazi od toga da bi sadanja generacija trebalo da ostavi buduim generacijama, ako ne vee, onda bar iste mogunosti koje je imala za sebe. U skladu sa ovim stavom preporueno je merenje
mogunosti uz pomo korienja koncepta kapitala. U tu svrhu identifikovana su
etiri tipa kapitala:
1. kapital stvoren od ljudi, kao to su maine
2. ljudski kapital koji obuhvata ljudsko znanje i vetine
3. prirodni kapital koji se iroko definie kao ivotna sredina koja ukljuuje
i prirodne resurse
4. socijalni kapital koji obuhvata institucije i stavove neophodne za funkcionisanje drutva.
Za svaki od navedenih kapitala vana je zaliha i tok. Razumna odrivost e
zahtevati odravanje nivoa ukupnog kapitala i voenje rauna o njegovom sastavu i
odnosima izmeu prirodnog, ljudskog, socijalnog i kapitala stvorenog od ljudi.122
120

Common M, Sustainability and Policy, Cambridge University Press, Cambridge, 1995. str. 31.
Solow R. M, Human Development Report 1996, UNDP, Oxford University Press, Oxford, 1996.
str. 16.
122
Serageldin I, Sustainability as Opportunity and the Problem of Social Capital, The Brown Journal
of World Affairs, br. 3 (2), 1996, str. 187 - 203.
121

266

EKOLOKA EKONOMIJA

Izmeu navedenih tipova kapitala mogua je ograniena supstitucija. Izmeu

pojedinih razliitih tipova kapitala postoji i odreena komplementarnost. Zbog toga
je neophodno obezbediti:
merenje vrednosti svakog tipa kapitala
utvrivanje njihove meusobne interakcije
utvrivanje stope razmene izmeu svakog tipa kapitala.
Povezanost izmeu ekonomskih aktivnosti i prirodnog kapitala ima sutinski znaaj u analizi odrivosti. Vrlo je teko sinhronizovati linearne tehnoloke
sisteme sa ciklinim prirodnim sistemima. To zahteva tehniko unapreivanje ciklinog toka resursa u kojima e reziduali razliitih procesa biti tretirani kao resursi,
a ne kao otpad. Neke analize idu dalje i zahtevaju da se ljudske aktivnosti podesnije ukljue u obrasce funkcionisanja prirode.123 Sa stanovita takvog pristupa
vektor odrivog razvoja trebalo bi da obuhvati sledee osnovne elemente:
poveanje realnog dohotka po stanovniku
unapreenje nivoa zdravlja i ishrane
dostignua u obrazovanju
pristup resursima
praviniju distribuciju dohotka i
poveanje osnovnih sloboda.
Odrivi razvoj zahteva situaciju u kojoj navedeni vektor razvoja nee opadati tokom vremena. Ovaj pristup odrivom razvoju stvara odreene tekoe u fazi
operacionalizacije, a odnose se na odreivanje vanosti svakog elementa vektora
razvoja i njihovog varijabiliteta meu zemljama i tokom vremena. Opti zakljuak
moe biti da jo uvek ne postoji potpuno i univerzalno prohvaena definicija odrivog razvoja.
Deset godina posle Brundtland-ovog izvetaja poelo je temeljitije
preispitivanje koncepta odrivog razvoja i njegovo globalno osporavanje. Velika
oekivanja izraena na Konferenciji o ivotnoj sredini i razvoju u Riju 1992.
godine nisu ni priblino ispunjena. Zbog toga se odrivi razvoj poeo sve vie
povezivati sa potrebom za odreenim promenama. Uzroci neispunjenih oekivanja
su: nedostatak meunarodne saradnje, nedovoljno angaoanje i slabi politiki
aranmani. Novi svetski poredak nametnuo je podelu tereta, opta opaanja i optu
odgovornost koja nije doprinela ostvarivanju veeg napretka. Odrivi razvoj
trebalo bi fokusirati na ljude, posebno na siromatvo, a ne na ivotnu sredinu po
sebi zbog toga to postoji jaka povezanost izmeu siromatva i ekoloki
neodrivog ponaanja, naroito na lokalnim i regionalnim nivoima.124
Empirika istraivanja na uzorku veeg broja zemalja sa razliitim novoom
ekonomske razvijenosti pokazala su da odnos izmeu nominalnog bruto domaeg
123

Wijkman A, Stumbling Blocks on the Road to Sustainable Development, The Brown Journal of
World Affairs, br. 3(2), 1996, str. 177 - 186.
124
Brundtland G. H, Our Common Future Revisited, The Brown Journal of World Affairs, br. 3(2),
1996. str. 173 - 275.

EKOLOKA EKONOMIJA

267

proizvoda (BDP) po stanovniku i razliitih indikatora degradacije kvaliteta vode i

urbane sredine na nacionalnom nivou ima oblik obrnutog slova U. Meu najvanijim uzrocima ovakvog odnosa mogli bismo navesti rasprostranivanje primene istih tehnologija, strukturne transformacije privreda i efektivniju potranju za boljim
kvalitetom ivotne sredine. 125
Progresivna globalizacija ekonomskih aktivnosti i sa njom povezana intezivna konkurencija u oblasti atraktivnih investicija stvaraju odreene limite koji znaajno umanjuju mo i resurse ekolokim aktivistima i pokretima. Globalni aranmani, takoe, nisu doprineli poboljanju umanjene sposobnosti vlada manje razvijenih zemalja da odre kvalitet nacionalne ivotne sredine. Neslaganje postoji i u
pogledu obima sa kojim trini mehanizam moe biti korien za sprovoenje politike i prakse koja je konzistentna sa odrivim razvojem. Trite moe pomoi u
ostvarivanju ciljeva i zadataka odrivog razvoja, ali ne i u njihovom utvrivanju.126
Za bolje razumevanje i efektivniju primenu odrivog razvoja neophodni su dodatni
napori na unapreenju znanja, tehnologija i baza podataka, kao i na efektivnijoj
izgradnji globalnog konsenzusa.

KRATKORONA I DUGORONA PERSPEKTIVA

ODRIVOG RAZVOJA

efinicija odrivog razvoja pokazuje da kruni tok ekonomskih aktivnosti ne

moe biti jasno shvaen bez razumevanja kako on moe funkcionisati u meusobnoj povezanosti sa prirodnim okruenjem. Ekonomisti, politiari i drutvo u
celini shvatili su ovo ire i realistinije vienje razvoja tek u poslednjoj deceniji 20.
veka. Istraivanja u okviru ekoloke ekonomije primarno su ursedsreena na
tokove reziduala i potencijalne tete koje su povezane sa izbacivanjem tih reziduala
u ivotnu sredinu. Njen primarni zadatak bio je obezbeenje analitike podloge
politici usmerenoj ostvarivanju kvaliteta ivotne sredine pomou upravljanja tim
tokovima. Da bismo objasnili kako je mogue ovaj pristup prilagoditi zahtevima
odrivog razvoja vratiemo se osnovnom modelu materijalne ravnotee koji smo
razmotrili u poglavlju 3.
Konvencionalni pristup politici zatite ivotne sredine bazirao je na korienju komandnih i kontrolnih instrumenata za unapreenje kvaliteta ivotne sredine.
On je bio usmeren na kontrolu koliine zagaujuih reziduala u ivotnoj sredini
kada su oni bili proizvedeni. U tom pristupu se podrazumevalo da su tokovi materijala kroz ekonomski sistem linearni, kao na slici 9.1. Kao to pokazuje ova slika
konvencionalni pristup podrazumeva da se materijali kreu u jednom pravcu, ulaze
u ekonomski sistem kao inputi i naputaju ekonomski sistem kao otpad ili
reziduali. Politika zatite ivotne sredine bazirana na ovom pristupu usredsreena
125

Grossman G. M. et al., Economic Growth and the Environment, Quarterly Journal of Economics,
May, 1995. str. 353 - 377.
126
Stigson B, Eco-efficiency as the Business Norm for the 21st Century: the Challenge to Industry and
Government, The Brown Journal of World Affairs, br. 3(2), 1996. str. 289 - 297.

268

EKOLOKA EKONOMIJA

je na smanjenje zagaujuih reziduala na kraju toka. Takva politika pokuava

kontrolisati tetne reziduale izbaene u atmosferu, zemljite ili vodotokove. Slino
tome, politika vrstog otpada usmerena je na upravljanje opasnim i neopasnim
otpadom, ukljuujui njihovo finalno izbacivanje u prirodnu sredinu. Takve
politike kogu unaprediti kvalitet ivotne sredine samo u kratkom roku. Njima se ne
mogu adekvatno otkloniti dugorone negativne ekoloke posledice.
Pristup prikazan na slici 9.1. nije u skladu sa konceptom odrivog razvoja.
Znamo da je sposobnost prirode da konvertuje materiju i energiju ograniena.
Reziduali mogu biti transformisani u druge oblike pogodne za ponovno proizvodno korienje, ali se ovaj proces ne moe obavljati bez dodatnog korienja
materijala i energije iz prirodnog okruenja. Politike odluke koje prouzrokuju
iscrpljivanje resursa i tete u ivotnoj sredini imaju negativne implikacije za
budue generacije. Promovisanje prerade i ponovnog korienja reziduala u
dravnim programima moe doprineti smanjenju reziduala, ali ne i njihovom
eliminisanju. Kontrola zagaenja na takama isputanja oslanja se uglavnom na
tretiranje zagaujuih reziduala nakon to su stvoreni. Takav pristup odvaja
resrusre od drugih alternativnih produktivnih korienja koja se nalaze u tokovima
reziduala. Aktivnosti komande i kontrole deluju negativno na individualne trine
aktivnosti i na ire drutvene ciljeve ekonomskog razvoja. Sve ovo govori da
politika zatite ivotne sredine i njena analitika osnova moraju biti orijentisane na
dugi rok.

Slika 9.1. Konvencionalni pristup materijalnim tokovima

Model ravnotee materijalnih tokova podsea nas da su priroda i kruni tok
ekonomskih aktivnosti neumoljivo povezani i da je njihova povezanost dinamina.
Kao to je nerazumno teiti ekonomskom razvoju bez uzimanja u obzir njegovih
posledica u ivotnoj sredini, tako je iracionalno teiti ostvarivanju ekolokih ciljeva koji ignoriu budue ekonomske posledice. Koncept odrivog razvoja zahteva
dugoroni pristup ovom pitanju. Odrivi razvoj je baziran na premisi da ekonomski
razvoj i kvalitet ivotne sredine moraju biti pomireni. Statistika procena rasta
svetskog stanovnitva i dohotka moe pomoi da objasnimo zato je to pomi-

269

EKOLOKA EKONOMIJA

renje veoma vano. Da bi se smanjilo siromatvo u svetu i ublaio raskorak

izmeu bogatih i siromanih, dohodak po stanovniku mora rasti najmanje po stopi
od 2%. Ako svetsko stanovnitvo raste po stopi od 1,7 sa tendencijom blagog
opadanja, onda uticaj na ivotnu sredinu po jedinici dohotka mora opadati po stopi
od 3,5 do 4% godinje, ako elimo izbei pogoranje kvaliteta ivotne sredine i
pustoenje prirodnih resursa.127 Ovaj odnos moe biti generalizovan na nain koji
je prikazan na slici 9.2.
Zemlje u razvvoju suoavaju se sa mnogo teim uslovima usklaivanja navednog odnosa. One nastoje da prilagode ekonomski razvoj brzom rastu populacije, poveanju zagaenja ivotne sredine i iscepljivanju resursa. Vei broj stanovnika nuno poveava potranju za dobrima i uslugama. Ako proizvodne mogunosti njihovih privreda nisu usklaene sa rastom stanovnitva doi e do poveanja
nestaica i zloupotrebe resursa za smanjenje debalansa u meunarodnoj razmeni.

Uticaj na
ivotnu
sredinu

Dohodak
po
stanovniku

Uticaj na ivotnu
sredinu po jedinici dohotka

Broj
stanovnika

Slika 9.2. Model uticaja na ivotnu sredinu

Na osnovu modela ravnotee materijalnih tokova mi znamo da rast broja

stanovnika i ekonomski razvoj poveavaju tok resursa u ekonomskom sistemu i
povratni tok reziduala natrag u prirodu. Ove promene mogu negativno uticati na
blagostanje buduih generacija ako dananje odluivanje nije bazirano na svesnosti o dugoronim ishodima. Posmatrano sa tog aspekta, tok materijala kroz ekonomski sistem ne moe biti linearan. Projektovanje proizvoda, proizvodni procesi i
korienje energije moe biti tako modifikovano da se materijali kreu kroz zatvoreniji ekonomski sistem, kao na slici 9.3.128
Potrebno je naglasiti da model prikazan na slici 9.3. sugerie iri pristup
tetama u ivotnoj sredini od kontrole reziduala nakon njihovog stvaranja. Ovakva
dugorona perspektiva pokazuje kako ekonomske aktivnosti mogu biti menjane u
ciklusima proizvodnje i potronje da bi uticaj na ivotnu sredinu bio smanjen.
Potencijalni rezultat takve strategije je formiranje industrijskih ekosistema u
kojima se reziduali iz jednog procesa koriste kao inputi u drugim sistemima. Takva
veza izmeu procesa moe se ostvarivati unutar jedne firme ili izmeu nekoliko
razliitih entiteta. Koncept industrijskog ekosistema je u saglasnosti sa irim
konceptom odrivog razvoja. Njime se promovie ostvarivanje ekonomskog rasta
bez pogoranja kvaliteta ivotne sredine. On je usmeren ka ostvarivanju dva glavna
127

Nitze W. A, Stopping the Waste: Technology Itself is Not the Problem, EPA Journal 19, br.
2/1993. str. 31 - 33.
128
John G, Moving Beyond the Tech Fix , EPA Journal, br. 8/1992. str. 31.

270

EKOLOKA EKONOMIJA

cilja. Prvi je optimalno iskoriavanje energije i osnovnog materijala ime se

obezbeuje da svaki proizvodni input postie maksimalnu efikasnost. Drugi je
olakavanje smanjenja materijalnog zagaenja putem minimiziranja koliine
nekorisnog otpada koji nastaje kao nuna posledica funkcije proizvodnje.

Slika 9.3. Ilustracija zatvorenijeg sistema materijalnih tokova

Odrivi razvoj postavlja odreene vrlo ambiciozne zahteve. Za njegovo

ostvarivanje bitne su promene u trinim aktivnostima unutar krunog ekonomskog
toka i u politici zatite ivotne sredine. Bitno je ostvariti takve promene u
ekonomskom sistemu i ponaanju koje e omoguiti da ekonomski razvoj i zatita
ivotne sredine postanu meusobno pojaani, a ne konkurentni ciljevi.

OSTVARIVANJE ODRIVOG RAZVOJA

Mogui pristupi ostvarivanju odrivog razvoja

ostoje razliiti pristupi operacionalizaciji odrivog razvoja. Njihovo upoznavanje i razumevanje moe pomoi pronalaenje adekvatnijih indikatora na
osnovu kojih se moe ustanoviti da li je odreena privreda postala vie ili manje
odriva. Ovde emo istai samo nekoliko najvanijih pristupa:
1. odravanje nepromenjenog obima potronje
2. ouvanje nepromenjenih zaliha prirodnog kapitala
3. utvrivanje standarda bezbednog minimuma i
4. primena operativnih ekolokih principa
Prvi pristup se zasniva na definisanim pravilima koja obezbeuju odravanje nepromenjenog obima potronje tokom vremena. Ovaj pristup moe biti
ilustrovan na primeru ekonomije koja koristi neobnovljive resurse kao to je nafta
ili bakar. Sve dok se zalihe prirodnog kapitala ne promene mogua je nepromenjena potronja. Zalihe prirodnog kaptiala mogle bi se odravati konstantnim

EKOLOKA EKONOMIJA

271

pomou reinvestiranja Hotelingove rente od neobnovljivih prirodnih resursa u

kapital koji stvaraju ljudi.129 Obraunata i naplaena renta od onih koji koriste
neobnovljive prirodne resurse predstavlja odreenu vrstu cene odrivosti. Ako
zalihe prirodnog kapitala ponu da opadaju, zamenie ih zalihe kapitala koji su
ljudi stvorili. Ovaj pristup polazi od pretpostavke da je mogua supstitucija izmeu
prirodnog kapitala i kapitala koji su stvorili ljudi postoji. 130 Tvorci ovog pristupa
smatrali su da njegova primena moe znaajno doprineti razvoju odrive privrede.
U ovom pristupu se polazi od pretpostvke da su prirodni kapital i kapital
stvoren od ljudi perfektni supstituti, tj. da je elastinost njihove supstitucije jednaka jedinici. Ova pretpostavka bila je predmet ozbiljnih kritika jer su u realnosti
prirodni kapital i kapital stvoren od ljudi vie komplementarni inputi nego
supstituti. Elementi prirodnog kapitala su primarni inputi, a elementi kapitala
stvorenog od ljudi agenti transformacije prirodnog kapitala u odreena
ekonomska dobra. Poveanje autputa esto zahteva poveanje oba tipa inputa u
mnogim sluajevima. Druga pretpostavka na kojoj bazira ovaj pristup je da
individue izvode korisnost direktno iz ivotne sredine i ne vide je samo kao input
proizvodnje. U tom sluaju neopadajua potronja nije ekvivalentna neopadajuem
blagostanju.
Drugi pristup je pokuaj reavanja problema odrivosti razvoja u okvirima
limitiranog stepena supstitucije izmeu prirodnog kapitala (Kn) i kapitala stvorenog od ljudi (Km). Izmeu nekih elemenata Kn i Km mogua je odreena supstitucija. Na primer, bolja oprema moe doprineti utedi osnovnog materijala u procesu
proizvodnje iste koliine autputa. Meutim, monogi elementi Kn obezbeuju usluge za koje ne postoji mogunost supstitucije u privredi. Primer takvog prirodnog
kapitala za koji ne postoji mogunost supstitucije u ekonomskom sistemu je proces odgovoran za regulaciju sastava atmosfere, estetska i duhovna vrednost divljine i prirodni ciklusi ishrane. Ako ljudi imaju potrebu za uslugama odreenih
ekosistema, onda je vano odravati takve ekosisteme u funkcionalnom stanju. To
znai da je neophodna zatita prirodne spososbnosti opstanka ekosistema putem
ouvanja kljunih vrsta.
Ako je neophodno odrati odreenu konstantnu koliinu zaliha prirodnog
kapitala, koja e omoguiti buduim generacijama ostvarivanje istog nivoa koristi,
onda se namee pitanje: Koliko prirodnog kapitala bi trebalo odravati
konstantnim? Tri su mogua odgovora:
postojei nivo
nivo neophodan za ouvanje kritinih elemenata i
neki nivo izmeu prethodna dva.

129

Toman M, Pezzey J. and Krautkaemer J, Economic Theory and Sustainability, Paper to EAERE
Conference, Dublin, 1994.
130
Solw R. M, The Economics of Resources or the Resouces of Economics, American Economic
Review, br. 64/1974. str. 1 - 14. i Hartwick J. M, Intergenerational equity and the Investing of Rents
from Exhaustible Resources, American Economic Review, br. 65/1977, str. 972 - 974.

272

EKOLOKA EKONOMIJA

Sve tri alternative podrazumevaju postojanje mogunosti merenja vrednosti

prirodnog kapitala u odreenom vremenskom trenutku. Merenje moe biti izvreno u fizikim i vrednosnim (novanim) jedinicama. Fizika merila ne omoguavaju agregiranje zaliha prirodnog kapitala, jer se ne mogu sabirati hrastova uma i
rene pastrmke. Ako zalihe prirodnog kapitala ne mogu biti potpuno agregirane,
onda je neophodno da on bude podeljen u sektore i da svaki sektor bude odravan
konstantnim. Pri tome, neki smatraju da bi trebalo zagaenje, obnovljive resurse,
biodiverzitet, asimilacioni kapacitet prirodne sredine i neobnovljive resurse tretirati
kao posebne kategorije prirodnog kapitala.131 Na primer, neobnovljivi resursi, kao
to je nafta, fiksna su konana zaliha koja se mora smanjivati sa korienjem.
Jedini nain odravanja konstantne ekonomine zalihe prirodnog resursa je
da nova otkria budu jednaka iskorienoj koliini, ili da trokovi po jedinici iskorienog prirodnog resursa opadaju sa tehnolokim progresom. Samo nulta stopa
korienja neoblnovljivih resursa je konzistentna sa konstantnom zalihom
prirodnog kapitala, pod uslovom da nije mogua razmena izmeu obnovljivih i
neobnovljivih prirodnih resursa.
Trei pristup se bazira na obezbeenju standarda bezbednog minimuma. On
je izveden iz odluivanja u uslovima neizvesnosti. Ovaj pristup polazi od pretpostavke da drutvo nije sigurno u budue trokove tekue degradacije ivotne sredine. Na primer, drutvo moe preduzeti dve vrste aktivnosti: 1) zatitu resursa ivotne sredine kao to je divljina ili 2) korienje ovog prirodnog resursa bez zatite.
Odluivanje da se prirodni resurs koristi bez zatite upuuje da drutvo odluuje o
njegovom razvoju. Ono je sigurno u budue konsekvence sadanjeg korienja
jer je sposobno da razvije odgovarajue alternative. Odluivanje o zatiti resursa
danas pokazuje da je izabran put minimalnog rizika, poto drutvo nije sigurno u
budue konsekvence degradacije ivotne sredine. Zatitom prirodnog resursa mogu se minimizirati maksimalno mogui gubici za drutvo. Pristup utvrivanju standarda bezbednog minimuma pomera teret dokaza od onih koji ele da zatite prirodne resurse na one koji ele da ih razvijaju.132 Cilj utvrivanja standarda bezbednog
minimuma je spreiti smanjenje zaliha prirodnog kapitala ispod standarda
bezbednog minimuma identifikovanog za svaki element te zalihe.
Kljuna razlika izmeu utvrivanja standarda bezbednog minimuma odreene vrste resursa i obezbeenja kritine koliine prirodnog kapitala je u tome to
utvrivanje standarda bezbednog minimuma dozvoljava da pojedini standardi budu probijeni ako drutvo smatra da su oportunitetni trokovi ostvarivanja i odravanja standarda suvie visoki. Drugim reima, utvrivanje standarda bezbednog
mimimuma predstavlja fleksibilniji pristup sprovoenju odrivog razvoja od
obezbeenja kritine koliine prirodnog kaptiala.

131

Van Pest: Ecologically Sustainable Development and Project Appraisal in Developing Countries,
Ecological Economics, br. 7/1993, str. 19 - 42.
132
Randall A. and M. Farmer: Benefits, Costs and the Safe Minimum Standard of Conservation, in D.
Bronley (ed.), The Handbook of Environmental Economics, Blackwell, Oxford, 1995.

EKOLOKA EKONOMIJA

273

etvrti pristup se bazira na primeni odabranih operativnih ekolokih principa kojih se drutvo mora dosledno pridravati da bi se moglo kretati u pravcu
odrivog razvoja. Ti se principi odnose na korienje neobnovljivih i obnovljivih
resursa, degradaciju ivotne sredine i kontrolu srazmere izmeu materije i energije
na makroekonomskom nivou.133
1. Obnovljivi resursi (ribolov, ume, divlja). Postaviti nivoe korienja nie
ili jednake stopi rasta populacije za unapred odreenu veliinu populacije.
2. Zagaenje. Za zagaujue materije koje degradiraju ivotnu sredinu
utvrditi asimilativne kapacitete prijemnih ekosistema i odravati koliinu izbaenih
reziduala ispod tih nivoa.
3. Neobnovljivi resursi. Neto prihod od ekstrakcije neobnovljivih resursa
razganiiti na dohodovni i investicioni tok. Investicioni tok ulagati u obnovljive
supstitute koji e biti na raspolaganju u trenutku prestanka ekonominog korienja neobnovljivih resursa u identinom obimu u kome su neobnovljivi resursi bili
na poetku programa odrivog korienja. Na primer, gorivo na bazi biomase moe biti pripremano kao supstitut nafti. Samo dohodovni tok trebalo bi biti raspoloiv za potronju. Proporcija fondova koji su neophodni za prelazak na obnovljive
supstute zavisie od njihove stope rasta, stope tehnikog progresa, diskontne stope
i veliine neobnovljivih prirodnih resursa.
4. Makroekonomska kontrola srazmere korienja resursa. Neophodno je
minimizirati odnos materija/energija na niovu ukupne privrede. Ova kontrola mora
biti kvantitativna i usmerena na nivoe populacije i korienje resursa.
Ono to nije jasno u etvrtom pristupu je opseg sa kojim su principi realno
operativni. Na primer, postoji velika nauna neizvesnost o asimilacionim kapacitetima ekosistema za mnoge zagaijue materije. Izraunavanje investicionog toka
za neobnovljive resursa je izuzetno teko. Isto tako, identifikacija maksimalnog ili
optimalnog obima svetske ekonomije i projektovanje politike za osiguranje ostvarenja takvog obima su zadaci bremeniti velikim tekoama.

Vrednovanje ivotne sredine i odrivi razvoj

speno ostvarivanje odrivog razvoja kao jednog od osnovih ciljeva usklaivanja odnosa ekonomskog sistema i prirodnog okruenja podrazumeva pravilno razumevanje mogueg doprinosa vrednovanja netrinih dobara odrivom
razvoju. Moe se pomisliti da e privreda ii u pravcu odrivog razvoja ako sva
dobra ivotne sredine budu korektno vrednovana i ako te vrednosti budu ukljuene
u sistem odluivanja pojedinaca, firmi i drave. Meutim, to nije tano. Iako je
korektno vrednovanje netrinih dobara ivotne sredine sutinsko pitanje za odreenu privredu da bi bila efikasna u korienju resursa, ono ne moe garantovati da

133

Daly H, Toward Some Operational Principles of Sutainable Development, Ecological Economics,

br. 2/1990. str. 1 - 7.

274

EKOLOKA EKONOMIJA

e privreda ostvariti odrivi razvoj. Da vrednovanje ivotne sredine ne mora nuno

rezultirati u odrivom razvoju pokazano je na slici 9.4.134

Slika 9.4. Odrivost nasuprot efikasnosti

Na slici 9.4. pokazana je granica mogue koristnosti definisana za date ukuse, tehnologiju i raspoloive resurse za dve generacije. Ako su dobra ivotne sredine korektno vrednovana, privreda mora biti na odreenoj taki unutar prostora koji
linija granice korisnosti, ili linija maksimalno mogue korisnosti, zatvara sa vertikalnom i horizontalnom osom, kao na primer u taki A. Korektno vrednovanje dobara i usluga ivotne sredine ini privredu efikasnijom i moe je pomeriti u taku
B. Meutim, pomeranje od take A do B, iako efikasno, nije konzistentno sa odrivim razvojem ako korisnost generacije 2 bude smanjena ispod blagostanja generacije 1. Korektno vrednovanje dobara i usluga ivotne sredine moe rezultirati u
odrivom razvoju samo ako niski trokovi transfernih mehanizama omoguavaju
redistribuciju blagostanja meu generacijama od B na B. Take du linije mogue
korisnosti u segmentu od C do B mogle bi biti izabrane kao odrive solucije samo
ako znamo kako izgleda meugeneracijska funcija drutvenog blagostanja.

POKAZATELJI ODRIVOSTI RAZVOJA

Nedostaci tradicionalnih pokazatelja
okazatelji ekonomskog rasta, kao to su: bruto domai proizvod (BDP), bruto
nacionalni proizvod (BNP), neto nacionalni proizvod (NNP), ili nacionalni
dohodak (ND) i drugi napred navedeni pokazatelji ekonomskog razvoja, nezavisno

P
134

Howarth R. B. and R. B. Norgaard: Environmental Valuation under Sustainable Development,

American Economic Review, 1992. br. 82(2), str. 473 - 477.

EKOLOKA EKONOMIJA

275

od toga da li su iskazani za ukupnu privredu ili po stanovniku, ne predstavljaju

dobre indikatore drutvenog blagostanja i ekonomskog zdravlja sa stanovita
ekoloke ekonomije. Neto nacionalni proizvod (ili nacionalni dohodak) po
stanovniku moe biti koristan za neka ekonomska sagledavanja, ali ovaj pokazatelj
sakriva injenicu da bogata manjina ima mnogo vee uee u nacionalnom
bogatstvu od siromane veine.
Sa stanovita ekoloke ekonomije pomenuti pokazatelji ekonomskog razvoja sakrivaju tetno delovanje ekonomije na prirodnu ivotnu sredinu zbog toga to
ne uzimaju u obzir vrednost proizvedenih tetnih dobara i usluga i vrednost degradacije ivotne sredine. Poveanje proizvodnje proizvoda tetnih po zdravlje potroaa (kao to su, na primer, cigarete i drugi tetni proizvodi) poveava BNP i BNP
po stanovniku. tetni efekti takvih proizvoda i usluga, takoe, poveavaju BNP i
BNP po stanovniku jer doprinose poveavnju izdataka za leenje i osiguranje. U
takvim sluajevima, sa poveanjem BNP kvalitet ivota se smanjuje umesto da se
poveava zbog pogoranja zdravlja i prerane smrti. Prema tome, u privredi u kojoj
se poveava proizvodnja tetnih proizvoda i usluga BNP moe da odslikava smanjenje, a ne poveanje kvaliteta ivota.
Danas smo svedoci razvoja jedne nove industrije koja je nazvana ekoloka
industrija. Ona se bavi proizvodnjom raznih proizvoda vezanih za istraivanja,
kontrolu, analizu, smanjenje i uklanjanje zagaenja. Razvoj ove industrije, takoe,
doprinosi poveanju BNP i BNP po stanovniku. Izdaci za ienje naftnih mrlja, za
uklanjanje posledica havarija na nuklearkama i slini izdaci poveavaju BNP. to
se vie proizvodi otpad i to se vie degradira ivotna sredina to e biti vei BNP.
Prema tome, BNP i njemu slini pokazatelji ekonomskog razvoja zamagljuju
realnu stvarnost i onemoguavaju pozitivan podsticaj tzv povratne sprege. Sa poveanjem zagaenja i otpada moglo bi se dogoditi da BNP postane pokazatelj bruto
nacionalnog zagaenja umesto drutvenog blagostanja.
U dosadanjem periodu vrednost iscrpljivanja prirodnih resursa i degradacije ivotne sredine nije organizovano i sistematski utvrivana i nije uticala na
vrednost BNP i drugih pokazatelja ekonomskog razvoja. Jedna zemlja moe da
potroi svoje resurse, da erodira svoje zemljite, da zagadi podzemne vode koje se
koriste za pie, da desetkuje biljni i ivotninjski svet na svojoj teritoriji i da nita od
toga ne urauna kao gubitak u svoj BNP. To znai da BNP jedne zemlje moe da
raste dok ona leti u susret ekolokom bankrotstvu.
U sistemu trine ekonomije pokazatelji ekonomskog rasta kao to su: BDP,
BNP, NNP i drugi koriste se za stimulisanje ekonomskog razvoja koji nije usklaen sa mogunostima i ogranienjima ivotne sredine, razvoja u kome se prednost
daje proizvodnji statusnih simbola i vetakih elja ije ispunjavanje vrlo malo
doprinosi kvalitetu ivota ljudi. Sistem poveanja i ubrzanja potronje usmeren je,
pre svega, na maksimiranje profita, a ne na poveanje kvaliteta ivota i ljudske
sree. Za ljude koji su iznad nivoa siromatva glavni elementi sree nisu vezani za

276

EKOLOKA EKONOMIJA

potronju. To znai da tradicionalni pokazatelji ekonomskog razvoja moraju biti

zamenjeni i/ili dopunjeni novim.

Ekoloki pokazatelji ekonomskog razvoja

pta definicija odrivog razvoja ukazuje da svaka budua generacija mora

imati iste mogunosti opstanka kao prethodna. Diskontovanje omoguava
uporeivanje ako je diskontna stopa manja od stope tehnolokog razvoja. Odravanje konstantne mogunosti stvaranja ekonomskog bogatstva znai odravanje
konstantnih faktora proizvodnje, ukljuujui kapital stvoren od ljudi, prirodne
resurse, tehnologiju i ljudski kapital.135 Odrivi razvoj podrazumeva da ukupna
proizvodna mogunost ne bude smanjena na celom razvojnom putu. Ono to
moramo znati u svakom vremenskom trenutku jeste koliko moemo iskoristiti
raspoloivu proizvodnu osnovu. To nam mogu pokazati ekoloki pokazatelji ekonomskog razvoja. U nastavku navodimo neke predloge i pokuaje utvrivanja
takvih pokazatelja.
Godine 1972. ekonomisti W. Nordhaus i J. Tolbin razvili su pokazatelj za
ocenjivanje godinje promene kvaliteta ivota u jednoj zemlji koji su nazvali neto
ekonomsko bogatstvo.136 Da bi neto ekonomsko bogatstvo moglo da se izrauna za
odreenu zemlju potrebno je da se stavi nalepnica sa cenom zagaenja na sve ono
to ne poboljava kvalitet ivota, a ulazi u BNP. Trokovi takvih negativnih
dobara i usluga oduzimaju se od BNP, i na taj nain se dobija neto ekonomsko
bogatstvo. Ako se neto ekonomsko bogatstvo jedne zemlje podeli sa brojem
stanovnika dobija se neto ekonomsko bogatstvo po stanovniku. Nominalno neto
ekonomsko bogatstvo moe se svesti na realno korigovanjem za inflaciju. Ovaj
pokazatelj primenjen na podatke SAD pokazao je da je realno neto ekonomsko
bogatstvo po stanovniku raslo od 1940. godine za otprilike pola iznosa BNP po
stanovniku i da se od 1968. godine proiruje raskorak izmeu ova dva pokazatelja.
U okviru Programa razvoja UN 1990. godine publikovan je prvi izvetaj o
ljudskom razvoju. Ljudski razvoj je definisan kao proces koji omoguava ljudima
iri izbor. Dohodak je jedan od tih izbora, ali on nije adekvatan pokazatelj ljudskog
blagostanja. Bilo je potrebno pored dohotka uzeti u obraun: zdravlje, obrazovanje,
slobodu akcije i izraavanja, kvalitet ivotne sredine itd. U navedenom izvetaju
predloen je novi pokazatelj za izraavanje socioekonomske slobode koji je nazvan
indeksom ljudskog razvoja koji ovde moemo oznaiti skraeno IHR. Ovaj indeks
moe imati vrednosti od 0 do 1 i predstavlja sintetiki pokazatelj tri indikatora:
oekivane duine ivota pri roenju
stope pismenosti odraslih i
realnog BNP po stanovniku.
Mereno ovim pokazateljom ustanovljeno je da je 1988. godine 18 zemalja
imalo bolji proseni kvalitet ivota od SAD, iako su mnoge od njih imale iskazan
135

Solow R, An Almost Practical Step Toward Sustainability, Resources Policy, br. 19/1992. str. 162.
Tyler G. M, Living in the Environment: An Introduction to Environmental Science, Wadsworth,
Inc. Belmont, California, 1992, str. 659.
136

277

EKOLOKA EKONOMIJA

manji BNP po stanovniku u odnosu na SAD. IHR nije pokazatelj apsolutnog nivoa
ljudskog razvoja. On omoguava rangiranje zemalja po tome kako one dostiu
odreeni nivo razvijenosti. Na osnovu izvetaja UN o ljudskom razvoju, u tabeli
9.1. date su vrednosti indeksa ljudskog razvoja samo za odabrane zemlje i
pokazatelji ranga koji reprezentuju nivo njihove razvijenosti.
INDEKSI LJUDSKOG RAZVOJA (IHR) ZA ODABRANE ZEMLJE 137
Tabela 9.1.
Zemlja
Kanada
Japan
vajcarska
Nemaka
Austrija
Italija
panija
Grka

IHR
rang
1
2
4
12
15
21
23
26

IHR
vrednost
0,982
0,981
0,977
0,955
0,950
0,922
0,916
0,901

Zemlja
Jugoslavija
Brazil
Rumunija
Filipini
Pakistan
Tanzanija
Nigerija
Banglade

IHR
rang
37
59
60
80
120
126
128
135

IHR
vrednost
0,857
0,739
0,733
0,600
0,305
0,268
0,241
0,185

Politika sloboda je takoe znaajna dimenzija ljudskog razvoja. Program

razvoja UN je predloio utvrivanje indeksa politike slobode koji ukljuuje linu
bezbednost, vladavinu prava, slobodu izraavanja, politiku participaciju i jednake
mogunosti. Na osnovu ovih podataka pokuano je konstruisanje indeksa politike
slobode. Na osnovu izraunatih indeksa politikih sloboda za 104 zemlje
ustanovljeno je da su ljudski razvoj i politike slobode blisko povezane.138 Takoe,
potvreno je postojanje odreene povezanosti izmeu dohotka po stanovniku zemlje i obima politikih sloboda.
Komitet za populacionu krizu Nacionalne akademije za nauku SAD razvio je
neto sloeniji pokazatelj sline namene, koji je nazvan indeks ljudske patnje. Ovaj
indeks predstavlja sintezu stopa ostvarenih promena u sledeih deset razliitih
skala: BNP po stanovniku, inflacije, poveanja broja radnih mesta, poveanja
urbane populacije, raspolaganje istom pijaom vodom, smrtnosti odojadi,
pismenosti odraslih, dovoljnosti hrane, dovoljnosti energije i line slobode.
Grupa ekonomista istraivaa na Institutu za svetske resurse na elu sa
Robertom Repetom (Robert Repetto) predloila je 1989. godine da se troenje
prirodnih resursa ukljui kao faktor BNP prilikom izraunavanja nacionalnog
dohotka jedne zemlje. U tom cilju razvili su relativno jednostavan model koji su
eksperimentalno primenili na primeru Indonezije. Dobijeni rezultati su pokazali da
je u periodu od 1970. do 1884. godine Indonezija ostvarila prosenu godinju stopu
137
138

UNDP: Human Development Report, 1992. str. 20.

UNDP: Human Development Report, 1992. str. 32.

278

EKOLOKA EKONOMIJA

rasta BNP od 7%. Kada se njen BNP umanji za vrednost potroenih uma i nafte i
za vrednost degradacije tla i izgubljenih obradivih povrina, prosena godinja
stopa rasta ND se smanjuje na 4%. Ukljuivanje vrednosti potroenog uglja,
mineralnih ruda i drugih neobnovljivih resursa jo vie smanjuje prosenu godinju
stopu rasta nacionalnog dohotka.
Grupa ekonomista Svetske banke na elu sa Hermanom Delijem (Herman
Dely) razvila je 1991. godine indeks odrivog ekonomskog bogatstva i primenila
ga na podatke SAD.139 Ovaj indeks je najpotpuniji pokazatelj raspoloivog blagostanja u jednoj zemlji. On predstavlja korigovan prosean BNP po stanovniku za
nepravednosti u raspodeli dohotka, troenje neobnovljivih resursa, gubitak
prirodnih stanita, gubitak obradive zemlje zbog erozije i urbanizacije, za trokove
zagaivanja vode i vazduha i za procenjena dugorona oteenja ivotne sredine
prouzrokovana globalnim promenama, kao to su: troenje ozona i zagrevanje atmo
sfere.
Primena indeksa odrivog ekonomskog bogatstva na podatke SAD pokazala
je da je bogatstvo po stanovniku u SAD poraslo u periodu od 1950. do 1976 godine za 46%, dok je u periodu od 1977. do 1988. godine opalo za 12%. U istom
periodu BNP po stanovniku beleio je neprekidan rast. I u ovom sluaju pokazalo
se poveanje raskoraka izmeu indeksa odrivog ekonomskog bogatstva i BNP po
stanovniku od poetka 80-tih godina pa nadalje.
Za uspenu primenu indeksa odrivog ekonomskog bogatstva neophodno je
raspolagati posebnim podacima i informacijama za procenu vrednosti odbitnih
stavki od BNP. Takve podatke i informacije za sada ne obezbeuju zvanine statistike i dravne institucije u veini zemalja u svetu. Takvim podacima i mogunostima za sada raspolau samo SAD i jo nekoliko najrazvijenijih zemalja. Vea
primena ovog indeksa u budunosti najvie e zavisiti od uspenosti reavanja
problema obezbeenja neophodnih podataka i informacija.
Pored sintetikih ekolokih pokazatelja, kao to je indeks odrivog
ekonomskog bogatstva i drugi napred navedeni pokazatelji, trebalo bi koristiti i
parcijalne ekoloke pokazatelje kojima se mogu meriti pojedini ekoloki napori i
efekti koji doprinose kvalitetu ekonomskog razvoja. U takve ekoloke pokazatelje
mogli bi ubrojiti sledee:
procenat uea novih istih tehnologija u ostvarivanju ukupnog autputa
procenat ostvarene reciklae iskorienih proizvoda i resursa
stopa smanjenja obradivih povrina i stepen degradacije tla
procenat uea zdrave hrane u ukupnoj koliini potroenih namirnica
stopa smanjenja otpada
poveanje efikasnosti korienja energije
promene u kvalitetu ivota i drugi ekoloki pokazatelji.
139

Herman Dely: Steady-State Economics, Island Press, 1991. i Tyler G. M, Economics and
Environment u Living in the Environment: An Introduction to Environmental Science, op, cit, str. 658
- 660.

EKOLOKA EKONOMIJA

279

Svi napred navedeni ekoloki pokazatelji ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja jo uvek su daleko od toga da mogu biti prihvaeni kao savreni. Ali i
pored toga, njihova primena moe da obezbedi realniju sliku o rezultatima ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja. Oni pomau da se uspenije proceni ta se u
procesu ekonomskog razvoja dogaa ljudima, njihovoj ivotnoj sredini i Zemljinim resursima. Oni pomau da se jasnije sagleda ta bi trebalo da se uradi za obezbeenje dugorono odrivog ekonomskog razvoja sa mogunostima i ogranienjima ekosfere, kao i da se izvri izbor politika ivotne sredine koje mogu dati
bolje rezultate.

Podeavanje ND kao pokazatelja odrivosti razvoja

edan od ekolokih pokazatelja ekonomskog razvoja, za ije izraunavanje je
mogue prilagoditi nacionalni sistem obrauna, jeste korigovani nacionalni
dohodak za iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaenje ivotne sredine. Neto
nacionalni dohodak (NND) ili krae nacionalni dohodak (ND) smo definisali kao
ukupan dohodak ostvaren u privredi jedne zemlje u toku jedne godine umanjen za
iznos obezvreenja kapitala stvorenog od ljudi. Ekoloki podeen nacionalni
dohodak moemo nazvati ekoloki nacionalni proizvod (ENP). On moe biti dobar
pokazatelj odrivog razvoja kada su:
svi elementi ND korektno vrednovani u uslovima tekue ekonomske situacije
trine cene reflektor budue oskudice
ukupna obezvreenja prirodnog kapitala pravilno podeljena meu svim
lanovima (slino doputena svima).
Ekoloki podeen neto nacionalni proizvod je godinji dobitak od zaliha
ukupnog kapitala - kapitala stvorenog od ljudi i prirodnog kapitala. ENP moe rasti
tokom vremena ako rastu zalihe ukupnog kapitala i/ili ako se tehnologija unapreuje. Ukupne zalihe kapitala mogu biti odravane ako se svake godine reinvestiraju
rente od iscrpljivanja neobnovljivih resursa u novi prirodni kapital ili kapitral
stvoren od ljudi. Pokazatelj ENP moe biti rastui ili opadajui. Ako je opadajui,
onda je i nivo odrivog dohotka drutva opadajui. ENP moe biti lo pokazatelj
odrivog razvoja ako nacionalni sistem prikupljanja i obrade statistikih podataka
ignorie iscrpljivanje prirodnih resursa i degradaciju ivotne sredine.
Problem prilagoavanja nacionalnog sistema prikupljanja i obrade podataka
radi obezbeenja pokazatelja odrivosti razvoja bio je predmet iroke rasprave u
literaturi.140 Mi emo u nastavku prikazati jedan od moguih naina podeavanja
ND kao ekolokog indikatora ekonomskog razvoja. Kao polaznu metodoloku

140

Maler K. G, National Accounts and Environmental Resources, Environmental Resources

Economics, br. 1, 1991. str. 1 - 16; Solow R, An Almost Practical Step Toward Sustainability,
Resources Policy, br. 19, 1992. str. 162 - 172; Lutz E, Toward Improved Accounting for the
Environment, Washington, D. C.: World Bank, 1993. i Hartwick J. M, Pollution and National
Accounting, Institut for Economic Research, Queens University, Kingston, Ontario, 1990.

280

EKOLOKA EKONOMIJA

osnovu koristiemo Hartwich-ovu analizu.141 Sa tog aspekta razmotriemo posebno

svaku vrstu zaliha prirodnog kapitala. Neto nacionalni proizvod predstavlja lou
osnovu za izraunavanje ENP ako nacionalni sistem obrauna ignorie iscpljivanje
prirodnih resursa, a izdatke za ienje zagaenja ukljuuje u vrednost neto nacionalnog proizvoda. U nastavku emo pokazati jedan od moguih naina prilagoavanja sistema nacionalnog obrauna ENP putem korigovanja NNP za iskoriavanje neobnovljivih i obnovljivih resursa i za degradaciju ivotne sredine.

1. Neobnovljivi resursi. Od vrednosti neto nacionalnog dohotka trebalo bi

oduzeti Hotelling-ovu rentu za iscrpljivanje prirodnih resursa, pod uslovom da su
svi inputi i autputi vrednovani po korektno praenim cenama. Korist od dranja
zaliha neobnovljivih resursa ne moemo izvesti direktno kao u sluaju kapitala
stvorenog od ljudi. Poto je vrednost zakupa neobnovljivih resursa jednaka nuli:
v (t) = 0,
to je i vlasnika stopa povrata na njihove zalihe jednaka nuli. Na ovoj osnovi izraunata je stopa prinosa:

r (t )

(t )
;
(t )

gde je : (t ) = stopa promene cene u startom periodu

(t ) = cena u startnom periodu.
Ravnotea u kojoj je firma indiferentna izmeu dranja nekog oblika
kapitala stvorenog od ljudi (naprimer novane imovine) i iscrpljivih resursa moe
se ostvariti ako se cena novane imovine poveava, tj. ako je za odreenu
vlasniku stopu prinosa novane imovine (t ) > 0. Drugim reima, granina stopa
rasta mora biti jednaka diskontnoj stopi. Ovaj nalaz nazvan je Hotelling-ovo
pravilo kojim se definie optimalno iskoriavanje neobnovljivih resursa.
Ako C oznaava agregatnu potronju, K zalihu kapitala stvorenog od ljudi, S
zalihu neobnovljivih resursa, R tekue iscrpljivanje S, L rad koji moe rasti po odreenoj stopi n, U koristnost i p diskontnu stopu; onda bi ekonomski problem mogao biti maksimiranje diskontovane koristi od potronje:

max U (C )e pt

uz uslov da je K F (k , L, R) C f ( R, S ) i S R.
Ovde taka reprezentuje odreenu stopu promene, F(.) je agregatna funkcija
proizvodnje i f(.) je troak iscrpljivanja neobnovljivih resursa. Prva jednaina
pokazuje da stopa promene zaliha kapitala stvorenog od ljudi K zavisi od
proizvodnje umanjene za vrednost potronje i trokove iscrpljivanja resursa. Druga
jednaina pokazuje da je stopa promene zaliha neobnovljivih resursa S jednaka
141

Hartwick J. M, Natural Resources, National Accounting and Economic Depreciation, Journal of

Public Economics, br. 43, 1990. str. 291 - 304.

EKOLOKA EKONOMIJA

281

godinjoj proizvodnji, ako nema rasta i novih otkria. U tom sluaju ekoloki
nacionalni proizvod mogao bi biti izraunat na sledei nain:
ENP = C K FR f R R
ENP = NNP FR f R R
gde je: FR = granini proizvod (cena) R
fR = granini troak iscrpljivanja resursa.
Izraz u zagradama je tzv. Hotelling-ova renta koja predstavlja korektan
nain obrauna iznosa koji bi trebalo odbiti od konvencionalno obraunatog NNP.
Ako bi bili korieni proseni trokovi, koji se najee publikuju u statistikim
publikacijama, umesto graninih trokova onda bi umanjenje NNP bilo preterano i
ENP nebi bio korektno izraen. Ako nova otkria omoguavaju da -R premai
stvarni gubitak neobnovljivih resursa, to bi trebalo uzeti u obraun NNP pre
njegove konverzije u ENP.
2. Obnovljivi resursi. Obnovljivi resursi se razlikuju od neobnovljivih po
tome to mogu ostvariti pozitivan rast u odnosu na veliinu populacije i stopu
iskoriavanja. Prilagoavanje sistema obrauna korienja obnovljivih resursa radi
utvrivanja ENP moe biti objanjeno na primeru ribolova. Ako ulov ribe E ukljuimo u funkciju korisnosti:
U = U(C, E),
i ako je finkcija trokova ribolova f(E, Z), a zaliha riba Z, onda moemo kao ogranienja u modelu napisati sledee jednaine:
K F (K , L ) C f (E , Z )

i
Z g ( Z ) E ;

gde je: g(Z) funkcija prirodnog rasta.

Kada iskoriavanje obnovljivog resursa premauje stopu prirodnog rasta Z
e biti negativno, dok e u sluaju manjeg iskoriavanja od stope prirodnog rasta
Z biti pozitivno. Stopa promena zaliha ribe Z bie jednaka nuli ako ulov bude
jednak stopi prirodnog rasta. Optimalno umanjenje NNP za obezvreenje obnovljivog resursa je:
ENP = NNP - (UE/UC - fE) Z .
Drugim reima, promena u zalihama ribe Z izraena izrazima u zagradama
jeste odnos granine korisnosti (cena na konkurentnom tritu) umanjen za trokove iskoriavanja resusra. Kada je stopa iskoriavanja resursa manja od stope
prirodnog rasta NNP e biti povean, a kada stopa iskoriavanja resursa premauje
stopu prirodnog rasta NNP e biti umanjen.
Glavni problem navedenog korigovanja NNP za promene u obnovljivim
resursima sastoji se u tome to su sve varijabile obraunate na optimalnom drutvenom nivou. U uslovima slobodnog pristupa obnovljivim resursima njihove
vrednosti ne mogu biti optimalne. Moe se oekivati da granini trokovi budu

282

EKOLOKA EKONOMIJA

suvie visoki, a cene suvie male ako preveliki napori budu uloeni u ekspanziju
ribolovita kojima je pristup slobodan.
3. Zagaenje ivotne sredine. Zagaenje ivotne sredine (X) se moe modelirati kao zaliha koja vri negativan uticaj na proizvodnju. Proizvodnja poveava
zalihu:

X bX F ( K , L, X )
Ovde se zagaenje emituje u ivotnu sredinu po odreenoj prirodnoj stopi b
koja moe biti poveavana proizvodnjom po odreenoj konstantnoj proporciji .
Ova stopa moe biti jednaka nuli ako privreda proizvodi zagaujue materije za
koje ne postoji asimilativna sposobnost prirodne sredine. Ako je jedini nain
redukcije zagaenja ivotne sredine smanjenje autputa, onda e korektno
prilagoavanje NNP biti:
ENP NNP V X ;
U c p Fk
fde je: V
.
Fk
Ovaj izraz reprezentuje vrednost povrata ulaganja u smanjenje zagaenja.
Izraunavanje ove vrednosti moe biti vrlo teko. Ako uzmemo u obzir aktivnosti
direktnog smanjenja zagaenja koje reprezentuje funkcija trokova f(b) mi moemo izvriti slino prilagoavanje NNP:

ENP NNP ( f b )X X .
Ovde je ENP korigovan za promene u zalihi zagaenja pomnoene graninim trokovima kontrole zagaenja. Meutim, u mnogim praktinim istraivanjima ustanovljeno je da, pored smanjenja auputa, postoje i druge mogunosti smanjenja emisije zagaenja u ivotnu sredinu.
Konano, postoji mogunost direktnog ukljuivanja zagaenja u funkciju
korisnosti. U tom sluaju modeliranje promena u zalihama zagaenja ivotne sredine ukljueno u funkciju koristnosti:
U U (C, X )
omoguava sedee prilagoavanje NNP:
ENP NNP U / U X f / XX

Prvi izraz u srednjim zagradama je odnos graninih korisnosti promena u

zalihama zagaenja i potronji pomnoen stopom promena u zalihama zagaenja.
To mora biti jednako spremnosti za plaanjem smanjenja zagaenja pomnoenoj
koliinom smanjenog zagaenja. Drugi izraz u srednjim zagradama jednak je
izrazu iz prethodne jednaine i oznaava granine trokove kontrole zagaenja
pomnoene smanjenjem zagaenja ivotne sredine. Preureenjem celog izraza
moe se dobiti novi koji jasnije pokazuje mogunost prilagoavanja ENP:

ENP NNP U x / U c fb / X .
Vrednost izraza u zagradama je pozitivna, ali zbog poveanja zaliha zagaenja ivotne sredine ( X 0 ) ona e postati negativna. Poveanje zagaenja tretira-

EKOLOKA EKONOMIJA

283

no je na isti nain kao i smanjenje zaliha neobnovljivih resursa. Poveanje zagaenja odraava se na smanjenje NNP. Smanjenje prijatnosti ivotne sredine trebalo
bi obuhvatiti nacionalnim sistemom prikupljanja i obrade statistikih podataka na
isti nain kao i uticaj prijatnosti zagaenja.
Optimalnim prilagoavanjem NNP moemo dobiti ENP koji pokazuje nivo
odrivog nacionalnog dohotka u privredi. Meutim, da bi ovaj pokazatelj bio upotrebljiv sve vrednosti u navedenim jednainama moraju biti vrednovane na drutveno optimalnom nivou, tj. po korektno praenim cenama. Kako je to skoro
nemogue, prilagoavanje NNP zasnovano na ovim principima daje pokazatelj koji
moe biti prihvatljiva zamena za pokazatelj odrivosti ako smo svesni optih ogranienja koja u sebi sadri NNP.

PREVENCIJA ZAGAENJA IVOTNE SREDINE

Spreavanje umesto otklanjanja zagaenja

ostoji stara izreka da jedn dinar prevencije vie vredi od sto dinara leenja.
Poruka ove izreke iskoriena je za promovisanje sprovoenja odrivog
razvoja putem korienja inicijativa i mera kojima se mogu preventivno smanjiti ili
eliminisati zagaujui reziduali i na taj nain umanjiti ili izbei neeljeni efekti u
ivotnoj sredini. U tom smislu prevenciju zagaenja ivotne sredine moemo definisati kao preduzimanje mera kojima se smanjuje ili eliminie stvaranje zagaujuih reziduala u izvorima emisija. Ona doprinosi smanjenju koliine reziduala koji
se izbacuju u ivotnu sredinu i mninimiziranju tetnih komponenata reziduala, kao
to su toksine hemikalije.
U poslednjih 10 godina prevencija zagaenja ivotne sredine ima preovlaujui uticaj na ekonomske i politike inicijative usmerene ka efektivnijem upravljanju ivotnom sredinom. Mnoge od tih inicijativa podravaju strategiju prevencije
zagaenja u cilju poveanja doprinosa ostvarivanju odrivog razvoja. Jedna od
takvih inicijativa je ekoloki zavet grupe kompanija poznat pod nazivom Valdezovi principi. Deset osnovnih principa ekolokog zaveta Koalicije za ekoloki
odgovornu ekonomiju su:142
1. Zatita biosfere: Mi emo minimizirati i stremiti eliminisanju stvaranja
zagaujuih materija koje mogu prouzrokovati ekoloku tetu vodi, vazduhu ili
zemljitu ili njihovim stanovnicima. Mi emo zatititi stanita u rekama, jezerima,
movarama, priobalnim zonama i okeanima i minimizirati svoj doprinos efektu
staklene bate, troenju ozonskog omotaa, stvaranju kiselih padavina ili smoga.
2. Odrivo korienje prirodnih resursa: Mi emo primenjivati odrivo
korienje obnovljivih resursa kao to su voda, zemljite ili ume. Mi emo ouvati neobnovljive resurse kroz efikasno korienje i paljivo planiranje. Mi emo

142

Michael P, GM Signs on to Environmental Code of Conduct, Los Angeles Times, February 4,

1994.

284

EKOLOKA EKONOMIJA

tititi divlja stanita, otvorene prostore i divljine da bismo ouvali bioloku raznovrsnost.
3. Smanjivanje i odstranjivanje otpada: Mi emo minimizirati stvaranje
otpada, posebno opasnog otpada, i reciklirati materijale kad god je to mogue. Mi
emo odstranjivati sve otpade korienjem bezbednih i odgovornih metoda.
4. Razumno korienje energije: Mi emo uinite sve napore da koristimo
energetske resurse za zadovoljavanje naih potreba na ekoloki bezbedan i odriv
nain. Mi emo u naem poslovanju investirati u unapreenje energetske efikasnosti i u ouvanje energije. Mi emo maksimirati energetsku efikasnost proizvoda
koje proizvodimo ili prodajemo.
5. Smanjenje rizika: Mi emo minimizirati ekoloki, zdravstveni i bezbednosni rizik naih radnika i zajednica u kojima poslujemo putem zapoljavanja
bezbednih tehnologija i poslovnih procedura i putem konstantne spremnosti za brzo
reagovanje.
6. Marketing bezbednih proizvoda i usluga: Mi emo prodavati proizvode i usluge kojima se minimiziraju nepovoljni ekoloki uticaji i koji su bezbedni za
njihove potroae. Mi emo informisati potroae o ekolokim uticajima naih
proizvoda.
7. Kompenzacija tete: Mi emo preuzimati odgovornost za tete koje prouzrokujemo u ivotnoj sredini putem preduzimanja svih potrebnih napora za
potpuno restauriranje ivotne sredine i za kompenziranje tete svima kojima su uinjeni nepovoljni uticaji.
8. Otkrivanje istine: Mi emo naim radnicima i javnosti obelodanjivati
incidente povezane sa naim poslovanjem koji prouzrokuju tete u ivotnoj sredini
ili predstavljaju opasnost po zdravlje i bezbednost. Mi emo obelodanjivati ekoloke, zdravstvene i bezbednosne opasnosnti koje sadri nae poslovanje i mi neemo preduzimati nikakve akcije protiv radnika koji izvetavaju o uslovima koji su
opasni za ivotnu sredinu i za bezbednost i zdravlje ljudi.
9. Ekoloki direktori i menaderi: Mi emo angaovati upravljake resurse da primene Principe i da nadgledaju i odravaju proces koji omoguava
upravnom odboru i efovima izvrnih slubi da budu informisani i odgovorni za
ekoloku materiju. Mi emo od lanova upranih odbora osnovati komitet koji e
imati odgovornost za poslove zatite ivotne sredine. Najmanje jedan lan
upravnog odbora bie kvalifikovan da reprezentuje ekoloke interese kompanije.
10. Procena i godinja provera: Mi emo napraviti i uiniti javnim sopstvenu procenu naeg progresa u primeni Principa i u sprovoenju svih primenljivih zakona i propisa u naem celokupnom poslovanju. Mi emo raditi u pravcu
blagovremeno kreiranja nezavisne procedure ekoloke kontrole koju emo
kompletirati godinje i uiniti je dostupnom javnosti.
Imajui u vidu da Valdezovi principi i sline inicijative zahtevaju dui
vremenski period za potpuniju primenu, rano je davati ocenu o njihovoj
efektivnosti. I pored toga, moe se rei da prevladava uverenje da korienje

EKOLOKA EKONOMIJA

285

strategije prevencije zagaenja predstavlja jedan od naina koji pomae osiguranju

kvaliteta ivotne sredine za budue generacije.
Strategija prevencije zagaenja ivotne sredine usmerena je na korienje
materijala, procesa i postupaka kojima se smanjuje ili eliminie stvaranje zagaujuih materija ili otpada na izvoru emisije. Ona ukljuuje napore na smanjenju
korienja opasnih materijala, energije, vode ili drugih resursa, kao i postupke
usmerene na ouvanje prirodnih resursa putem njihovog odravanja ili efikasnijeg
korienja.
Prevencija zagaenja ivotne sredine promovie pomeranje od strategije
kontrole na kraju ispusne cevi ka strategiji smanjenja zagaenja pre poetka procesa proizvodnje. To znai da je stvaranje reziduala postalo strateka varijabila i da
nije jednostavno reavati problem zagaenja ivotne sredine kada se zagaenje
dogodi. Ako otpad ne bude izbaen u ivotnu sredinu, on nee biti tamo.

Zadaci prevencije zagaenja

ako prevencija zagaenja ivotne sredine promovie smanjenje reziduala ili
otpada proizvedenog u svim segmentima drutva, njen naglasak je na industrijskom sektoru koji predstavlja glavni izvor opasnog zagaenja. Sa stanovita
odrivog razvoja prevencija zagaenja u industriji ima dva osnovna zadatka:
1. redukciju izvora zagaenja i
2. supstituciju korienja opasnih hemikalija.
Redukcija izvora zagaenja obuhvata odreene postupke kojima se smanjuje koliina opasnih supstanci ili zagaujuih materija koje se emituju u ivotnu
sredinu pre recikliranja, tretiranja ili odlaganja. Supstitucija korienja opasnih
hemikalija obuhvata postupke korienja alternativa sa manje tetnim hemikalijama ili manje opasnim supstancama. Ostvarivanje ovih zadataka mora biti podrano
nacionalnom i globalnom politikom.
U poslednjih 10 godina predloene su mnoge tehnike i metode sa ciljem da
pomognu industrijskim i ostalim firmama da ostvare zadatke redukcije izvora zagaenja i supstitucije korienja opasnih hemikalija. Meu takvim tehnikama i
metodama mogli bismo istai sledee:
separaciju izvora zagaenja
supstituciju osnovnog materijala
promene proizvodnih procesa i
supstituciju proizvoda.
Separacija izvora zagaenja predstavlja odreeni proces kojim se opasan
otpad odvaja da ne dolazi u kontakt sa neopasnim otpadom. Ovaj relativno jednostavan i jevtin metod iroko je primenjen u mnogim industrijama. Odvojeno dranje dva tipa otpadnog materijala spreava akumuliranje opasnog otpada putem
kontaminacije neopasnog otpada. Ova metoda doprinosi snienju trokova upravljanja otpadom i poveava drutvenu korisnost kroz smanjenje rizika od izlaganja
uticaju opasnog otpada.

286

EKOLOKA EKONOMIJA

Supstitucija osnovnog materijala i promene u proizvodnim procesima mogu,

takoe, znaajno doprineti prevenciji zagaenja ivotne sredine. Supstitucija osnovnog materijala obuhvata postupke korienja proizvodnih inputa koji ne stvaraju
ili stvaraju malo opasan otpad. Promene u proizvodnim procesima ukljuuju
alternativne proizvodne metode za stvaranje manje opasnih proizvoda. Obe metode
primene prevencije zagaenja ivotne sredine mogu biti koriene u proizvodnoj
fazi poslovanja industrije.
Konano, supstitucija proizvoda predstavlja odreeno ekoloko podeavanje
odluivanja o asortimanu proizvoda i usluga koji e biti predmet ponude potroaima i ostalim kupcima. Ono ukljuuje izbor ekoloki bezbednih artikala umesto
proizvoda potencijalnih zagaivaa.

Ukljuivanje prevencije zagaenja u poslovnu strategiju

sistemima trine ekonomije firme-zagaivai moraju same odluivati kada

e primeniti preventivni pristup, u kom obimu i pomou koje strategije
prevencije. Ekonomski kriterijumi i na njima zasnovana pravila odluivanja, isto
kao i ostali kririterijumi i instrumenti ekoloke politike, mogu biti vodi u
korienju preventivnih strategija. Da li e firma ukljuiti ili ne prevenciju
zagaenja ivotne sredine u svoju ukupnu poslovnu strategiju zavisie od toga
koliki su trokovi prevencije zagaenja u odnosu na ostale alternativne opcije, kao
to su tehnologije tretiranja ili smanjenja otpada. Osnovni cilj jeste izbor opcije sa
najniim trokovima radi ostvarivanja veeg profita. Ako firma proceni da je
prevencija zagaenja efektivna opcija ona e morati izabrati meu raspoloivim
kriterijumima izbora trokovnu efektivnost kao vodi za primenu prevencije. Na
primer, ako je za firmu korienje netoksinog osnovnog materijala jevtinije od
promene njenog proizvodnog procesa, ona e izabrati suptituciju materijala kao
svoju strategiju prevencije zagaenja.
Imajui u vidu znaaj relativnih trokova u procesu donoenja poslovnih
odluka drava mora pomoi promovisanju prevencije zagaenja ivotne sredine
korienjem razliitih instrumenata. Na primer, ona moe ohrabrivati i podsticati
razvoj jevtinijih netoksinih supstituta i efektivnije promene u proizvodnji pomou
besplatne pomoi ili subvencija. Ona moe, takoe, razviti odreene metode kojima se poveava mogunost komuniciranja i prenoenje efektivnih strategija
prevencije zagaenja meu firmama i industrijama. Vlade razvijenih zemalja
dodeljuju bespovratna sredstva za finansiranje izrade i sprovoenja programa
prevencije zagaenja.143 Takvi programi najee ukljuuju saradnju izmeu
drave, poslovnih firmi i akademskih institucija u cilju unapreenja menaderske i
budetske prakse u primeni prevencije zagaenja ivotne sredine. Takvi programi i
projekti pomau ostalim poslovnim firmama i drugim privrednim subjektima da
uvide prednosti korienja preventivnih tehnologija i procesa.
143

Callan J. S. and Thomas M. J, Environmental Economics and Management: Theory, Policy and
Applications, Richard D. Irwin, Chicago, 1996. str. 655 - 656.

EKOLOKA EKONOMIJA

287

Konano, analiza trokova i koristi moe pomoi odluivanju o tome koju

preventivnu strategiju bi trebalo primeniti. Uz pomo ove analize mogue je
identifikovati odreene koristi za firmu od uteda na trokovima smanjenja
zagaenja, od neplaenih penala za nepotovanje ekolokih propisa i od zarada
koje proizilaze iz prezentiranja ekoloki odgovornije ponude potroaima. Na
trokovnoj strani firma moe procenjivati trokove istraivanja i identifikovanja
dostupnih opcija, trokove analiziranja tih opcija, trokove projektovanja i trokove
sprovoenja odabrane strategije, kao to su trokovi zamene opreme ili investiranja
kapitala. Za ostvarivanje efikasnog nivoa na kome e zagaujue materije biti
eliminisane mogue je primeniti ista pravila odluivanja kao i u ostalim
sluajevima utvrivanja drutveno prihvatljivog nivoa zagaenja ivotne sredine.
Poslovne firme mogu pronai taku na kojoj se granine koristi izjednaavaju sa
graninim trokovima. O mogunostima utrvrivanja efikasnog nivoa emisije
zagenja bilo je vie rei u poglavlju 7.

POLITIKA ODRIVOG EKONOMSKOG RAZVOJA

brzanje ekonomskog razvoja, ukoliko nije zasnovano na ekolokim principima, ne moe doprinositi poboljanju kvaliteta ivota ljudi. U svetu postoje
primeri zemalja u razvoju koje ostvaruju nii dohodak po stanovniku od proseka
svih zemalja u razvoju, ali koje ostvaruju bolji kvalitet ivota meren ekolokim
pokazateljima, kao to su: oekivana duina ivotnog veka, stopa smrtnosti, stopa
nataliteta, stopa pismenosti, stanje opteg zdravlja stanovnitva, uslovi stanovanja,
kvalitet ishrane i nivo drutvene pravde.144
Ukoliko bi se politike ekonomskog razvoja u manje razvijenim zemljama
dosledno pridravale najnovijih pravila iz Meunarodnog sporazuma o tarifama i
trgovini (GATT), one realno ne bi mogle sprovoditi dugorono odrivi ekonomski
razvoj. Navedeni sporazum predvia, pored ostalog, utvrivanje globalnih meunarodnih standarda kojih treba da se pridravaju sve zemlje, razvijene i
nerazvijene, siromane i bogate. U tom sluaju manje razvijene zemlje nebi mogle
da uvode vie standarde u odnosu na druge zemlje u vezi sa kontrolom zagaenosti,
ouvanjem zemljita, zatitom hrane, korienjem recikliranih materijala, uvozom i
izvozom tetnih hemikalija i opasnog otpada i sl. Drugim reima, manje razvijene
zemlje nebi mogle nezavisno da odluuju o zatiti svoje ivotne sredine i o
korienju svojih prirodnih resursa. Odluke o globalnim meunarodnim standardima donose meunarodne komisije u kojima dominiraju multinacionalne
kompanije i vlade razvijenih zemalja. Tako doneti globalni meunarodni standardi
predstavljaju interese, pre svega, razvijenih zemalja i njihovih multinacionalnih
kompanija.
Meunarodna politika dugorono odrivog ekonomskog razvoja nebi smela
da se svede samo na dugorono odrivi razvoj razvijenih zemalja. Ona mora uvaiti razliite nivoe ekonomskog razvoja, razliite privredne strukture i razliite
144

Tyler M. G, Living in the Environment, Wadsworth Inc, Belmont, California, 1992, str. 667 - 673.

288

EKOLOKA EKONOMIJA

potrebe za ubrzanjem tempa razvoja. Ako je odreena zemlja dosegla nivo

najrazvijenije ili najbogatije uz nanoenje velike tete svojoj i/ili zajednikoj
Prirodi, onda se njen budui dugorono odrivi razvoj ne moe traiti u globalnoj
ravnotei potreba i prirodnih mogunosti. Razvijena zemlja bi morala da uloi
mnogo vee napore za vraanje degradirane Prirode u prethodno stanje, a
nerazvijene zemlje da iskoriste svoje resurse za ubrzanje svog razvoja pre nego to
budu izjednaene u globalnoj odgovornosti za budui uravnoteeniji razvoj sa
mogunostima globalne ekosfere.
Primarni cilj svih meunarodnih sporazuma i konvencija mora biti poveanje ekoloke zatite i ekoloke upotrebe prirodnih resursa, ali uz pravedniju
raspodelu bogatstva i uz eliminisanje siromatva putem breg razvoja nerazvijenih
zemalja. To isto vai i za nacionalne politike ekonomskog razvoja koje moraju biti
usmerene na postizanje ravnopravnije raspodele nacionalnog bogatstva i na eliminisanje siromatva unutar zemlje. Politika dugorono odrivog ekonomskog
razvoja, kako globalna tako i nacionalna, mora podravati i ubrzavati prelazak sa
tradicionalne meovite ekonomije na ekoloku ekonomiju.
Prelazak na ekoloku ekonomiju nije neostvariv projekat. Prema nekim
predvianjima, prelazak na ekoloku ekonomiju kotao bi oko 500 milijardi dolara
godinje, ukljuujui i isplatu dugova nerazvijenih zemalja u roku od 10 godina.
Ova suma predstavlja samo polovinu godinjeg iznosa koji se sada u svetu troi za
vojne potrebe.145 Zbog potencijalno poveane pretnje nacionalnoj bezbednosti,
usled poveanja globalnog nivoa naoruanja, manje razvijene zemlje su prinuene
da vie troe na osiguranje vojne bezbednosti i da poveavaju iscrpljivanje svojih
prirodnih resursa radi obezbeenja neophodnih dravnih prihoda. Prema tome,
aktuelno meunarodno okruenje nije podsticajno za primenu nacionalnih politika
kojima bi se ubrzao prelazak na ekoloku ekonomiju i dugorono odrivi
ekonomski razvoj.
U primeni politike odrivog ekonomskog razvoja ne postoje ogranienja
samo u globalnim, nego i u nacionalnim okvirima. Ta ogranienja se reflektuju u
politikim odlukama. Mnoge zemlje, ukljuujui i nau, koriste novac od poreza za
pomaganje i finansiranje preduzea koja degradiraju ivotnu sredinu, ili prekomerno iscipljuju neobnovljive prirodne resurse. U buduim politikama
ekonomskog razvoja takva pomo mora biti prebaena na preduzea koja se
ekoloki ponaaju. Zagaivaima se moraju uvesti posebne dabine i posebna
ogranienja. Posebne subvencije moraju biti namenjene samo firmama koje brinu o
odravanju prirodnih resursa, koje rade na spreavanju zagaenja, doprinose
smanjenju otpada, koje poveavaju obim reciklae i omoguavaju viestruku
upotrebu proizvoda.
Prelazak na politiku odrivog ekonomskog razvoja nee biti jednostavan i
brz. Moni ekonomski interesi za poveanjem profita nastojae da podre dosada145

Godine 1990. Savezna vlada SAD potroila je 330 milijardi dolara na vojnu bezbednost, a samo
14 milijardi dolara na ekoloku bezbednost. Vie o ovome u: Tyler M. G, Living in the Environment,
op, cit, str. 667 - 670.

EKOLOKA EKONOMIJA

289

nje mehanizme poveanja bogatstva i moi i dosadanje trendove raspodele takve

moi. Zato prelazak na ekoloku ekonomiju treba da obezbedi, pored ostalog, i
optu klimu u kojoj e biti realno mogua primena dugorono odrivog
ekonomskog razvoja. U tom pravcu moraju biti orijentisani ne samo principi i
instrumenti politike ekonomskog razvoja i politike ivotne sredine, nego i
instrumenti ostalih politika, kao to su: socijalna politika, politika obrazovanja,
spoljnotrgovinska politika i druge. U tom pravcu moraju, takoe, biti orijentisane i
aktivnosti pojedinaca i njihovih ekolokih i drugih pokreta i organizacija.
U sistemu meovite ekonomije sa dominantnim ueem elemenata trine
ekonomije potroai, domainstva i drugi pojedinani ekonomski subjekti mogu da
odigraju vanu podsticajnu ulogu za bri prelazak na politiku dugorono odrivog
ekonomskog razvoja. Birajui ta e kupiti na tritu, oni posredno utiu na odluke
proizvoaa ta e proizvoditi i u koje budue poslove e investirati. Na taj nain
oni mogu naterati proizvoae i politiare da odgovornije pristupe politici
dugorono odrivog ekonomskog razvoja. Ekolozi daju odreene preporuke ekonomskim subjektima kako da pojaaju svoj uticaj u tom pravcu. Neke od tih
preporuka, koje se odnose na ekoloku potronju, su:146
Kad kupujete neki proizvod uvek se upitajte da li vam je zaista potreban.
Shvatite da je veliki broj proizvoda i usluga usmeren na zadovoljavanje
vetakih elja i da ispunjenje takvih elja ne vodi uvek postizanju sree.
Kad god moete kupujte proizvode od recikliranih materijala da biste
stvorili potranju za njima i stimulisali ulaganja u reciklau.
Kad god je mogue kupujte proizvode koji se prave od materijala iz
obnovljivih resursa i koji se mogu uz pomo prirodnih procesa reciklirati.
Kupujte proizvode sa najmanje ambalae.
Bojkojtujte tetne proizvode koji su zvanino ili javno oglaeni kao takvi.
Kupujte proizvode koji se ocenjuju i kontroliu tokom celog svog ivotnog veka, od proizvodnje do prestanka korienja, i koji imaju oznaku
ekolokog proizvoda.
Pomozite da se na lokalne dravne i druge funkcije izaberu ljudi kojima
e dugorono odrivi ekonomski razvoj zemlje biti prioritetniji zadatak.
Ako investirate novac u biznis ili kupujete akcije, investirajte u zelene
programe i kompanije.
Investirajte i pomaite ekoloki odgovornu proizvodnju u lokalnim
preduzeima kako bi se smanjilo odlivanje kapitala, energije, prirodnih
resursa, ljudi i poslova iz lokalnih ekonomija i, na taj nain, unapredio
ravnomerniji ekonomski razvoj itd.
Nacionalne politike odrivog ekonomskog razvoja moraju ekoloke ciljeve
postaviti u prvi plan. Za njihovo planiranje i ostvarivanje moraju se koristiti ekoloki pokazatelji i kriterijumi ekonomskog razvoja. Ceo proces ekonomskog
razvoja i kompleks interakcionih odnosa u sloenom ekoloko-socijalnom sistemu
146

Tyler M. G, Living in the Environment, op, cit, str. 671.

290

EKOLOKA EKONOMIJA

mora biti sagledavan i upravljan pomou ekolokih modela razvoja. U procesu primene politike dugorono odrivog ekonomskog razvoja posebnu ulogu moraju
imati ekonomski instrumenti, a u okviru ekonomskih - ekoloki podsticajni instrumenti. Konano, nacionalne politike dugorono odrivog ekonomskog razvoja
moraju ukljuivati i principe ekonomske i socijalne pravednosti koji e doprineti
smanjenju socijalnih razlika i eliminisanju siromatva.

291

EKOLOKA EKONOMIJA

Poglavlje

10

ANALIZA EKOLOKE POLITIKE

Odgovor na pitanje: Koliko e kotati zatita ivotne
sredine? trebalo bi dati pitanjem: Koliko e kotati
civilizaciju ako to ne uradimo?
Gaylord Nelson

POJAM I SVRHA EKOLOKE POLITIKE

koloka politika je sastavni deo ukupne politike jedne zemlje, regiona ili meunarodne zajednice u celini. To znai da se moe govoriti o nacionalnoj politici kao to je ekoloka politika Jugoslavije, o regionalnoj politici kao to je ekoloka politika Evropske ekonomske zajednice, ili o meunarodnoj politici, kao to
je politka Ujedinjenih nacija. Kao i svaka druga politika i ekoloka politika
predstavlja poseban oblik planske odluke kojom se usmeravaju akcije ka
ostvarivanju odreenih ciljeva u oblasti unapreenja i zatite prirodne ivotne
sredine.
U svim sluajevima kada je potrebno odreene probleme u nekoj oblasti
reavati na isti nain, moe se doneti trajna planska odluka koja e se primenjivati
na sve situacije koje se budu ponavljale. Zato se ekoloka politika moe opisati kao
naelna planska odluka kojom se odreuju ciljevi, strategije, strukture i instrumenti za usmeravanje prema postizanju ciljeva. Ona, pored toga, odreuje i pravila
ponaanja u oblasti ivotne sredine i u drugim oblastima koje se nalaze u
interakcionim odnosima sa ivotnom sredinom.
Aktuelene promene i tendencije u oblasti ivotne sredine zahtevaju celovitu,
konzistentnu i efektivnu politiku zasnovanu na istraivanju i predvianju. Kada su
ljudske aktivnosti bile malobrojne i male, samo najdirektnije posledice su zahtevale
da se o njima razmilja. Sekundarne i tercijarne posledice mogle su biti zanemarene bez opasnosti od negativnih ishoda jer su se one utapale u masu drugih vie
ili manje sluajnih procesa. Sada, kada su ljudske aktivnosti postale brojne, velike i
snane, njihovi indirektni i relativno udaljeni efekti ne mogu biti ignorisani bez

292

EKOLOKA EKONOMIJA

ozbiljnih negativnih posledica. Kontinuirano istraivanje promena i trendova u

ivotnoj sredini, sistematsko predvianje moguih posledica i organizovana
priprema mera za nepredviene situacije postali su neophodna potreba. Dosadanji
kruti konzervativizam, primena trinog pristupa zasnovanog na modelu savrene
konkurencije i ignorantsko ponaanje u oblasti intervencije i kontrole vodili su u
ekoloku politiku sa visokim rizicima.
Prilikom definisanja ekoloke politike moraju se uzeti u obzir najmanje etiri grupe elemenata:
1. ciljevi koji se ele ostvariti
2. mogunosti i ogranienja za ostvarivanje odabranih ciljeva
3. strategije koje detaljnije i konkretnije odreuju korake koji vode do ciljeva i
4. instrumenti sa kojima e se usmeravati i stimulisati akcije u pravcu
ostvarivanja odabranih ciljeva.
Ciljevi ekoloke politike mogu biti osnovni, posebni i pojedinani. Osnovni
ciljevi oznaavaju nivoe stanja ili promena koje se ele ostvariti u oblasti ivotne
sredine, posebni odreuju glavne pravce i puteve koji vode do tih stanja ili promena, a pojedinani specificiraju konkretne zadatke koje bi trebalo preduzimati u
pojedinim delovima ivotne sredine. Meu osnovnim ciljevima ekoloke politike
mogli bi se nai sledei:
unapreenje kvaliteta ivotne sredine
ostvarivanje odrivog razvoja
ouvanje bioloke raznovrsnosti
poveanje opte svesnosti o kritinim problemima ivotne sredine i o
moguim reenjima
unapreenje i proirenje sistema informisanja o ivotnoj sredini radi poveanja opte brige o njoj kao i drugi.
Posebni ciljevi ekoloke politike najee se definiu po pojedinim delovima ivotne sredine, kao to su: ciljevi u oblasti zatite atmosfere, hidrosfere,
litosfere, flore i faune i sl. Pojedinani ciljevi mogu biti povezani sa pojedinim
lokalitetima, sa pojedinim problemima ivotne sredine, pojedinanim izvorima i
medijima zagaenja i sl. Bitno je da svi osnovni, posebni i pojedinani ciljevi ine
jedan konzistentan sistem ciljeva koji ekolokoj politici daje poveanu sinergijsku
vrednost.
Prema tome, ekoloka politka trebala bi da obuhvati teorijske i praktine
odgovore o vitalnosti i sposobnosti ekolokog i socijalnog sistema u njihovoj ekosocijalnoj interakciji, kao i odgovore o mogunosti, poeljnosti i limitiranosti politikih intervencija putem odreenih mera i odluka koje tu intervenciju pojaavaju
ili olakavaju. Sprovoenje ekoloke politike trebalo bi da bude u funkciji
efikasnijeg upravljanja ivotnom sredinom koje e se ogledati, pre svega, kroz:147
147

Detaljnije o ciljevima i programima upravljanja ivotnom sredinom u: S. Simpson, Guide to the

Environment, Times Books, London, 1990. str. 11 - 37.

EKOLOKA EKONOMIJA

293

1. ostvarivanje odrivog ekonomskog i ukupnog drutvenog razvoja putem

uvanja i pravine raspodele prirodnih resursa i putem razvoja novih i
alternativnih tehnologija koje doprinose poveanju efikasnosti korienja
resursa, na jednoj strani, i
2. smanjenje destruktivnih efekata industrijskog i ljudskog otpada putem
redukcije i eliminisanja autputa odreenih zagaivaa.
Ve je napred istaknuto da je jedan od najznaajnijih aktuelnih trendova
enormno poveanje ljudske snage, obima i uticaja ljudskih aktivnosti na ekoloki
podsistem i na sloeni ekosocijalni sistem u celini. Zbog toga to ljudske aktivnosti danas ostvaruju vei i bri uticaj na prirodnu ivotnu sredinu nego ikad ranije,
ekoloka politika ima veu ulogu i znaaj. Njenim instrumentima moe se danas
znaajno uticati na pozitivne i negativne promene u odnosima oveka i njegovog
prirodnog okruenja. Korienjem rezultata multidisciplinarnih naunih analiza i
predvianja mogue je poboljavati pojedine instrumente i ekoloku politiku u
celini.
Ekolokom politikom drutvo nastoji da utie na ponaanje odreenih grupa
subjekata koje nazivamo ciljnim grupama ekoloke politike. Poto je industrijski
sektor privrede najvei izvor zagaenja, to su industrijske firme jedna od najvanijih ciljnih grupa ekoloke politike. Zbog toga to ova ciljna grupa obuhvata veliki broj razliitih zagaivaa, ekoloka politika mora da se koristi razliitim
strategijama i instrumentima. Druga ciljna grupa obuhvata transportni sektor (od
avio kompanija do individualnih korisnika automobila), rudarsku proizvodnju,
poljoprivrednu proizvodnju i domainstva. U mnogim sluajevima odgovornost za
sprovoenje ekoloke politike prenosi se na nie i lokalne dravne autoritete. U
takvim sluajevima nii i lokalni dravni autoriteti predstavljaju posebnu ciljnu
grupu ekoloke politike.

GLOBALNI EKOLOKI CILJEVI

snovni ciljevi ekoloke politike mogu imati nacionalni, regionalni i globalni

znaaj. Ciljevi ekoloke politike koji su povezani sa aktuelnim globalnim
ekolokim promenama nazvani su globalnim ekolokim ciljevima. Globalne ekoloke promene najee identifikujemo sa fizikim promenama koje se dogaaju
tamo negde dalje od nas, kao to su troenje ozonskog omotaa, smanjenje
biodiverziteta i naroito globalno zagrevanje. Globalne ekoloke promene mogu
biti najbolje shvaene ako budu sagledavane u kontekstu izhoda odnosa ljudi
prema njihovom prirodnom okruenju i u kontekstu potrebe ivljenja u uslovima
poveane neizvesnosti. Bolje razumevanje aktuelnih ekolokih promena moe
rezultirati u ljudskom ponaanju koje e u veoj meri reflektovati ekoloku
zabrinutost za opstanak ivota na Zemlji.
Poslednja dekada dvadesetog veka predstavlja izuzetno znaajan period za
izuavanje od strane ekoloke ekonomije i drugih ekolokih nauka. U ovom
periodu degradacija i zagaenje ivotne sredine dostigli su istorijsko pogoranje.

294

EKOLOKA EKONOMIJA

Istovremeno ini se da je i panja posveena ovom problemu dostigla svoj zenit.

oveanstvo ulazi u trei milenijum sa takvim zagaenjem i degradacijom
prirodnog okruenja koja moe biti uzrok vee apokalipse od nuklearnog rata.
Zagaenja u industrijskim gradovima mogu postati najveim uzrokom obolevanja i
smrti. Nekontrolisana eksploatacija tropskih uma vodi unitenju najveih
fabrika kiseonika na planeti Zemlji. Kisele kie mogu unititi postojee ume u
Evropi, Aziji i Americi. Poveanje efekta staklene bate i troenje ozonskog
omotaa preti katastrofalnim globalnim klimatskim promenama. Ove i druge
pretnje se nalaze u domenu realnih mogunosti. Navedeni i drugi neeljeni
ekoloki ishodi mogu jo uvek biti izbegnuti ako ljudi na vreme identifikuju prave
ciljeve i preduzmu najpodesnije aktivnosti za njihovo ostvarivanje.
Istraivai u oblasti ekoloke ekonomije esto postavljaju pitanje: Mogu li
ekonomski sistemi funkcionisati na nain na koji funkcioniu prirodni ekosistemi?
Prirodni ekosistemi predstavljaju mreu povezanih i meuzavisnih ivih vrsta i
njihove ivotne sredine koja im obezbeuje uslove opstanka. Ako bi ekonomski
sistem primenio takvu logiku, onda bi on morao biti mrea organizacija koje zajedniki nastoje da usklade obim degradacije i zagaenja ivotne sredine sa mogunostima i ogranienjima ekosfere putem minimiziranja korienja prirodnih resursa
i koirenjem otpada jedna drugoj za proizvodnju proizvoda.
Ako su osnovni ekoloki problemi savremenog sveta univerzalni i hitni, onda njihovo reavanje mora biti osnovni cilj usklaivanja odnosa izmeu ljudskih
aktivnosti i ivotne sredine. Ali definisanje posebnih ciljeva i prihvatanje odreene
razmene, koju implicira svaki poseban cilj, je najee nemogue bez prethodne
politike rasprave i identifikovanja zajednikih interesa. U tome je sutina mnogih
meunarodnih skupova posveenih reavanju aktuelnih globalnih ekolokih
problema na kojima nacionalni lideri, naunici, industrijski eksperti i ekolozi
nastoje da razmene ideje o najpodesnijim ciljevima i o potrebi saradnje u procesu
njihovog ostvarivanja. Takav sluaj bila je Konferencija UN o ivotnoj sredini i
razvoju 1992. godine u Rio de aneiru.
Iako je proces postavljanja ciljeva u periodu pripreme i odravanja
Konferencije u Riju bio mukotrpan i dug, on je predstavljao krupan korak napred
jer je rezultirao definisanjem univerzalnih ciljeva koji oznaavaju pravce svim
privatnim i javnim ekolokim inicijativama u svim regionima sveta i na svim
nivoima. Danas je praktino svaka ekoloka odluka orijentisana prema onome to
je postalo globalni cilj. Meu najvanijim globalnim ekolokim ciljevima mogli
bismo izdvojiti: 1) unapreenje kvaliteta ivotne sredine, 2) ostvarivanje odrivog
razvoja i 3) ouvanje biodiverziteta.
Ostvarivanje ovih ciljeva je meusobno povezano i uslovljeno. Unapreenje
kvaliteta ivotne sredine ne moe biti ostvareno bez ostvarivanja odrivog razvoja i
ouvanja biodiverziteka, kao to ne moe biti ostvaren odrivi razvoj bez ostvarivanja ostala dva globalna cilja. O unapreenju kvaliteta ivotne sredine bilo je vie
rei u poglavlju 8, a o ostvarivanju odrivog razvoja u poglavlju 9.

EKOLOKA EKONOMIJA

295

Trei globalni ekoloki cilj je ouvanje bioloke raznovrsnosti. Bioloki

diverzitet, kao to je istaknuto u poglavlju 5, oznaava raznolikost posebnih
ivotnih vrsta, njihov genetski varijabilitet i varijetet ekosistema koji nastanjuju.
Meu naunicima postoji opta saglasnost da bioloka raznovrsnost na Zemlji ima
izuzetan znaaj u ekologiji i izvan nje. Svi oblici ivota na Zemlji su neumoljivo
meusobno povezani. Zato ouvanje odreene vrste znai ne samo zatitu te vrste,
ve i ostalih ivota na Zemlji. Drugim reima, gubitak jedne vrste moe imati
ozbiljne implikacije za druge vrste, ukljuujui i ljudski ivot.
Iako je biljni i ivotinjski svet samoobnovljiv i samoodriv, ta prirodna sposobnost ne osigurava u potpunosti kontinuitet vrsta. Dugovenost bioloke vrste
moe biti direktno ugroena uticajem zagaujuih materija ili drugim ljudskim
aktivnostima, kao to je, na primer, komercijalni ili sportski lov i ribolov. Meutim, glavna pretnja biolokoj raznovrsnosti je unitavanje prirodnih stanita koja
imaju uticaja na ukupne ekosisteme. Poveanje zagaenja, siromatvo i ekonomski
razvoj su primarni uzroci takve destrukcije. Unitavanje tropskih uma i proizvodna transformacija prirodnih Zemljinih materija u alternativna korienja su, takoe, uzroci takve destrukcije.148 Ogromne povrine movara, panjaka i uma
pretvoreni su vremenom u poljoprivredne i urbane povrine. Bioloka raznovrsnost
moe, takoe, biti ugroena promenom stanita pod uticajem zagaenja ivotne
sredine. Na primer, kisele kie su povezane sa promenama hemijskog sastava vode
u rekama i jezerima i sa smanjenjem nekih vrsta uma u Evropi i Severnoj Americi.
Promene u prirodnim uslovima na koje bioloke vrste postaju adaptirane mogu
postati pretnja dugovenosti tih vrsta.
Veliina gubitaka bioloke raznovrsnosti jo nije poznata. Odnosi koji su
bitni za opstanak i razvoj ekosistema i biolokih zajednica su tako kompleksni da
naunici jo uvek nisu u mogunosti da ih u potpunosti upoznaju. Meutim,
posmatranjem i analizom promena koje su se dogodile opaeno je smanjenje
populacije mnogih vrsta. Procenjeno je da su danas u svetu 1.284 vrste ozbiljno, a
3.964 vrste potencijalno ugroene.149
Sva tri globalna osnovna cilja ekoloke politike: unapreenje kvaliteta ivotne sredine, ostvarivanje odrivog razvoja i ouvanje bioloke raznovrsnosti zahtevaju ambiciozne ekoloke programe u koje mora biti ukljuen i privatni i dravni
sektor. Celo drutvo mora raditi na razvoju stratekih inicijativa politike ivotne
sredine. Kljuna aktivnost u tim naporima je planiranje i razvoj ekoloke politike.
U kontesktu usklaivanja odnosa privrede i ivotne sredine proces razvoja ekoloke politike trebalo bi da obuhvati, pored ostalog, seriju odluka o proceni ekolokih rizika i o nainima reagovanja na njih.

148

Raven P. H, Berg R. L. and Johnson B. G, Environment (1993), op. cit. str. 262 - 263 i 353 - 358.
Council on Environmental Quality: Environmental Quality, 23rd Annual Reprt, Washington, D. C,
US Government Printing Office, January 1993. str. 20.
149

296

EKOLOKA EKONOMIJA

RAZVOJ EKOLOKE POLITIKE

Proces razvoja ekoloke politike

onosioci ekolokih odluka moraju znati kako se ekoloka politika projektuje i

sprovodi u konkretnoj praksi. Logiki posmatrano, donosioci ekolokih odluka moraju poeti sa upoznavanjem obima ekoloke tete, a zatim utvrditi odreene nivoe kvaliteta ivotne sredine kao alternativne zadatke i razmotriti politike sa
kojima se ti zadaci mogu ostvariti. Kada je pravac akcije jednom odabran, on mora
biti formalno uoblien kroz zakonske propise, a zatim sproveden uz pomo razliitih dravnih slubi i agencija. Konano, politika mora biti neprekidno praena
kroz sve faze razvoja i primene. Svi ovi zadaci zajedno definiu proces razvoja
javne politike ivotne sredine i proces donoenja ekolokih odluka kojima se ona
podrava radi osiguranja ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadatraka.

FAZA I
Identifikovanje ekolokog problema
Utvrivanje problema
Projektovanje politike

FAZA II
Donoenje ekoloke odluke i analiza rizika
Analiza
rizika

Utvrivanje politike
Usvajanje politike
Sprovoenje politike

FAZA III
Ocenjivanje politike ivotne sredine
Ocenjivanje efektivnosti politike

Slika 10.1. Model procesa razvoja javne ekoloke politike

U nastavku e biti objanjene serije aktivnosti koje mogu biti koriene za
postavljanje odreenog modela procesa razvoja javne politike ivotne sredine.
Model je oblikovan da osvetli i pojasni proces odluivanja javnog sektora. Razume se, u praksi e proces razvoja javne politike ivotne sredine retko slediti isti put
i istu proceduru. Korienje opteg modela moe esto voditi u vrlo komplikovane
i politiki odgovorne procese. Zbog toga bi opti model trebalo prihvatiti samo kao
ematski prikaz koji pokazuje kako odreeni delovi procesa razvoja ekoloke

EKOLOKA EKONOMIJA

297

politike mogu biti objedinjeni i kako se moe podravati struktura umesto

pojedinanih detalja konkretne stvarnosti.
U realnoj praksi razvoj politike ivotne sredine prestavlja vrlo sloen proces. Politika ivotne sredine kojom se reavaju glavni ekoloki problemi, kao to je
zagaenje vazduha ili odlaganje opasnog otpada, moe biti potpuno sprovedena u
vrlo dugom vremenskom periodu. Zbog toga su analitiari razvili modele koji
odreuju strukturu procesa razvoja ekoloke politike i olakavaju njegovo
razumevanje. Na slici 10.l. ilustrovan je opti obrazac procesa razvoja javne
politike ivotne sredine.
U najjednostavnijem obliku ukupan proces razvoja politike ivotne sredine
moe biti podeljen u tri faze. Prva faza obuhvata identifikovanje problema ivotne
sredine i definisanje programa donoenja politike kojom e se reavati problem.
Druga faza obuhvata tri sukcesivna koraka: formulisanje, usvajanje i sprovoenje
politike. Konano, trea faza obuhvata ocenjivanje efektivnosti politike - u kojoj
meri ona moe doprineti reavanju problema. U nastavku emo detaljnije
razmotriti svaku od ovih faza.

Identifikovanje ekolokog problema

Identifikovanje ekolokog ishoda poinje sa formulisanjem problema i upoznavanjem javne dileme koja optereuje odreeni segment drutva. Ponekad ekoloki
problemi mogu biti oevidni kao to je izbaeni otpad na obali reke ili smog koji
oteava disanje i vidljivost. U nekim sluajevima signali ekolokih problema mogu biti toliko suptilni da ljudi mogu uoiti problem nakon dueg vremenskog
perioda. Na primer, stanovnici odreene lokalne zajednice mogu zapaziti da postoji
povean broj neobjanjivih defekata kod ptica ili da su sluajevi obolevanja od
kancera postali visoko zabrinjavajui. Ako odreeni ekoloki problem ima sumnjiv i zabrinjavajui uzrok, kao to je zagaenje izvorita vode, stanovnici e traiti od drave da pomogne u identifikovanju uzroka problema i u pronalaenju
naina za njegovo reavanje.
Upoznavanje problema ili potencijalne opasnosti predstavlja znaajan korak
u procesu razvoja ekoloke politike, ali to je ipak samo prvi korak. Stanovnici
lokalne zajednice moraju ubediti javne slube da je ekoloki ishod dovoljno znaajan da bude ukljuen u program dravne politike. Postoje razliiti naini koje
stanovnici mogu iskoristiti za postizanje tog cilja. Na primer, u zavisnosti od
opsega ekolokog problema, ljudi mogu izraziti svoje negodovanje na mitingu, u
kontaktima sa odgovornim lokalnim javnim slubama ili u razgovorima sa
lokalnim dravnim rukovodiocima. Vei i potencijalno opasniji problemi mogu
zahtevati intervenciju republike ili federalne drave. U takvim sluajevima
pojedinci moraju upoznati sa ekolokim problemom svoje izabrane predstavnike u
skuptini. Razume se, u praksi je vrlo teko pojedincu da pokrene dravnu akciju,
naroito na republikom ili federalnom nivou. Zbog toga su pojedinci esto
prinueni da formiraju odreene koalicije koje imaju zadatak da skrenu panju
itave javnosti na odreene ekoloke ishode. Sa porastom ekoloke svesti

298

EKOLOKA EKONOMIJA

poveavae se i izgledi za uspostavljanje komunikacije izmeu inicijatora ekoloke

politike i javnih slubi.
Kada su dravni zvaninici jednom postali svesni opasnosti odreenog ekolokog problema, oni moraju biti uvereni da zaista postoji mogunost nastanka
odreene ekoloke tete. ak i kada sve to bude postignuto, to nee biti garancija
da e problem biti ukljuen u program javne politike. Vlada mora odluiti o tome
na koje e od mnogih ekolokih i drugih problema reagovati predlogom odreene
politike. Njena procena relativnog znaaja javnog problema i pripadajueg rizika
ukljuuje ne samo objektivno procenjivanje, ve i odreeno subjektivno vrednovanje. Postoje, takoe, i politiki pritisci koji utiu na to kako e program politike
biti postavljen. Svaki dravni zvaninik zna da ovaj program postaje pisani dokument na osnovu kojeg birai mogu ocenjivati njihova ostvarenja i propuste. Prema
tome, proces koji povezuje identifikovanje ekolokog problema sa politikim
programom ima svoje sivo podruje. Kada je odreeni ekoloki problem postao
sastavni deo oficijelnog politikog programa, vlada mora pristupiti formulisanju
odreenog podesnog politikog reagovanja.

Donoenje ekoloke odluke i analiza rizika

Formulisanje ekoloke politike predstavlja kljuni korak u procesu njenog razvoja.
U okviru ove faze moraju biti izvrene dve znaajne i meusobno zavisne funkcije.
Prva je ocena rizika u kojoj vlada mora uraditi formalnu ocenu magnitude
ekolokog problema i stepena rizika kome je drutvo izloeno. Druga je upravljanje rizikom u kojoj javni zvaninici moraju razviti podesno politiko reagovanje
na ekoloki rizik. O ovoj znaajnoj proceduri baziranoj na riziku bilo je vie rei u
poglavlju 8. Ovde emo razmotriti mogue ishode pokretanja ovih aktivnosti kao
dela procesa razvoja ekoloke politike.
U toku formulisanja ekoloke politike najznaajnija odluka se odnosi na izbor ta bi trebalo postii zakonskim propisima. U inicijalnom predlogu ciljevi ekoloke politike su esto izraeni optim terminima kao to su obezbeenje iste vode da bi se zatitilo ljudsko zdravlje i obezbedilo blagostanje. Rafiniraniji ciljevi su
najee definisani kao proces razvoja i predlozi specifinih mera. Ovi ciljevi
odreuju koliko strogo mora biti konano politiko reagovanje. U ekstremnim sluajevima degradacije ivotne sredine cilj moe biti potpuna zabrana osumnjiene
zagaujue materije. U SAD takav pristup se koristi u kontroli nekih kancerogenih
supstanci kao to su polihlorizovani bifenili (PCBs) i DDT. Iako ovakva rigorozna
ekoloka politika remeti ekonomske aktivnosti, odluke o postavljenim ciljevima su
vrlo jasne. Ako su pretnje drutvu ozbiljne, onda nema mesta voenju debate i
traenju kompromisa.
Izvan navedenih ekstrema konvencionalni sluajevi trae odreena srednja
reenja koja se nalaze negde izmeu prihvatanja postojeeg stanja i zavoenja
potpune zabrane. U ovim sluajevima dravni inovnici su suoeni sa donoenjem
odluka o postavljanju ciljeva ostvarivanja odreenih drutveno prihvatljivih nivoa zagaenja ivotne sredine. Ali, ta u realnim uslovima znai drutveno pri-

EKOLOKA EKONOMIJA

299

hvatljiv nivo zagaenja i kako on moe biti utvren predstavlja kompleksan i

teak zadatak. Videli smo u prethodnim poglavljima da ekonomska teorija smatra
da prihvatljiv nivo zagaenja moe biti odreen alokativnom efikasnou - u
taki u kojoj su granini drutveni trokovi i granina drutvena korist smanjenja
zagaenja jednaki. U praksi, meutim, neizvesnosti povezane sa ovim trokovima i
koristima stvaraju dilemu da li izvesti zakljuak na ovoj osnovi ili koristiti neke
alternativne kriterijume. Sa stanovita opte perspektive moe se rei da bi utvrivanje prihvatljivog nivoa zagaenja trebalo izvriti na osnovu konsultacija sa
veim brojem strunjaka i istraivaa i na osnovu obezbeene podrke u skoro
svim sektorima drutva.
Kada su ekoloki ciljevi definisani neophodno je prei na razmatranje
alternativnih instrumenata kontrole pomou kojih se mogu ti ciljevi ostvariti. Kao
to emo videti u nastavku ovog poglavlja, raspoloiva reenja za ostvarivanje
ekolokih ciljeva moge je nai u rasponu od komandno-kontrolnog pristupa
(regulativni instrumenti) do mnogo fleksibilnijih instrumenata baziranih na
trinom pristupu (ekonomski instrumenti). Ekonomska teorija upuuje donosioce
ekolokih odluka na izbor odreenih alternativa kontrolnih politika uz pomo
korienja kriterijuma alokativne efikasnosti ili trokova i korisnosti. Meutim,
zbog tekoa u merenju oekivane koristi od unapreenja kvaliteta ivotne sredine
donosioci ekolokih odluka najee koriste kriterijum trokova i efektivnosti u
izboru alternativa kontrolnih instrumenata za ostvarivanje ciljeva koji se odnose na
minimiziranje koliine korienih ekonomskih resursa.
Nakon izbora najpodesnijeg predloga ekoloke politike potrebno je pristupiti
njenoj adaptaciji u odgovarajue zakonske propise. Adaptiranje javne politike
ivotne sredine u zakon predstavlja vrlo kompleksnu aktivnost, naroito na federalnom dravnom nivou. Predlog mora biti podnet skuptini na kojoj se vodi debata
pre glasanja o njegovom prihvatanju. Predlog mora prethodno biti odobren od
odgovarajuih saveta ili odbora. Razume se, nee svi predlozi ekoloke politike biti
adaptirani u zakon. Mnogi predlozi mogu biti izmenjeni ili dopunjeni pre nego to
postanu zakon. Donosioci ekolokih odluka moraju imati u vidu brojne faktore koji
utiu na proces izbora ekoloke politike i na njeno adaptiranje u zakonske propise.
Meu takvim faktorima moemo kao najznaajnije istai:
nacionalne ekonomske uslove
implikacije na meunarodnu razmenu
politike uslove i
javno miljenje.
Nakon ratifikovanja ekoloke politike u Skuptini sledi faza njene primene
koja obuhvata sprovoenje, praenje i podsticanje. Sa vremenom ekoloki propisi
postaju sve prefinjeniji. U skladu sa tim i procedure praenja sprovoenja politike i
njenog podsticanja moraju biti prefinjenije. Postoje znaajne ekonomske
implikacije povezane sa praenjem i podsticanjem sprovoenja ekoloke politike.
Efikasan nivo smanjenja zagaenja ivotne sredine, kao to je objanjeno u poglavlju 8, odreen je presekom krive graninog drutvenog troka i granine drutve-

300

EKOLOKA EKONOMIJA

ne koristi. Poto granini drutveni trokovi obuhvataju trokove smanjenja zagaenja svih zagaivaa plus dravne trokove praenja i podsticanja, to e praenje i
podsticanje sprovoenja politike rezultirati u niem nivou smanjenja zagaenja,
kao na slici 10.2.

Slika 10.2. Ekonomske implikacije trokova kontrole

i podsticanja sprovoenja ekoloke politike
Kriva graninih drutvenih trokova (GDT) ukljuuje granine trokove smanjenja
zagaenja svih zagaivaa (GAT) plus dravne granine trokove kontrole i podsticanja
(GTP). Granine dravne trokove kontrole i podsticanja reprezentuje vertikalno rastojanje
izmeu graninih agregatnih trokova i graninih drutvenih trokova.

Na slici 10.2. Qe oznaava efikasan nivo smanjenja zagaenja sa ukljuenim

trokovima kontrole i podsticanja. Kada granini trokovi kontrole i podsticanja ne
bi bili uzeti u obraun vie resursa bi bilo alocirano u toj aktivnosti i efikasan nivo
smanjenja zagaenja bi bio pomeren od Qe na Q1.

Ocenjivanje ekoloke politike

Finalni korak u procesu razvoja ekoloke politike je kontinuirano ocenjivanje politike korienjem kriterijuma kao to su alokativna efikasnost, trokovna
efektivnost i pravednost. Ocenjivanje politike je usmereno na procenjivanje ukupne
efektivnosti ekolokih inicijativa i iniciranje sitnih doterivanja ili znaajnijih
reformisanja politike, ukoliko je to neophodno. Operativni ishod ove faze trebalo bi
biti utvrivanje kako ekoloka politika ostvaruje svoje ciljeve i da li je bilo nekih
nepredvienih negativnih uticaja na drutvo.

EKOLOKA EKONOMIJA

301

Ex post ekonomsko ocenjivanje ekoloke politike najee koristi analizu

koristi i trokova i iste kriterijume kao i formulisanje politike: alokativnu
efikasnost i trokovnu efektivnost. Oslanjanje na dobro definisane kriterijume kao
to su ovi obezbeuje mogunost kvantifikacije i veu objektivnost ocene. Za
razliku od ovih kriterujuma, koji imaju korene u alokaciji resursa, pravednost kao
kriterijum ima potpuno razliitu perspektivu. Pravednost se odnosi na
nepristrasnost konanog rizika koji optereuje razliite geografske regione ili
segmente populacije. Problemi zagaenja kao to je izlaganje opasnom otpadu ili
urbanom smogu su lokalnog karaktera. U takvim sluajevima postoje odreene
indikacije da su dohodak i kulturni faktori povezani sa odlukama odreenih
populacionih grupa o izboru lokacije gde e iveti i raditi. Konsekventno tome,
donosioci javnih odluka pokuavaju ispraviti postojee nepravednosti meu
segmentima drutva i ugraditi kriterijum pravednosti u procedure donoenja
ekolokih odluka kako bi takvi problemi bili izbegnuti u budunosti.

Uesnici u procesu razvoja ekoloke politike

naliza ekoloke politike bavi se, pored ostalog, i posmatranjem meuzavisnosti mnogih pojedinaca i grupa u privatnom i javnom sektoru koji uestvuju u procesu donoenja ekolokih odluka. Svaka grupa uesnika, bez obzira na njen
poloaj i uticaj, igra znaajnu ulogu u procesu donoenja ekolokih odluka i u
frmulisanju ekoloke politike. Svaka grupa uesnika u odluivanju o ekolokoj
politici deluje na osnovu posebnog seta motivacija nudei neophodna znanja i vetine za poboljanje konanog ishoda. Bez nekih uesnika proces razvoja ekoloke
politike bio bi teko ostvariv.
Postoji vie naina kategorizacije uesnika u razvoju politike ivotne sredine. Jedna od najirih klasifikacija je podela uesnika u dve grupe: 1) uesnici u
javnom sektoru i 2) uesnici u privatnom sektoru. Najei uesnici u javnom sektoru su: ministarstvo za zatitu ivotne sredine, skuptina, sudstvo, javne slube
nadlene za hranu i lekove, zdravstvenu zatitu i zatitu na radu, ostale dravne
slube, specijalizovani zavodi i instituti. U privatnom sektoru najei uesnici su:
ekolozi, lanovi ekolokih pokreta i organizacija zelenih, privatne firme, naunici, udruenja radnika i graana i pojedinani graani.
Druga ekstremna klasifikacija uesnika u procesu razvoja ekoloke politike
moe biti nainjena prema njihovoj profesiji ili vrsti discipline. Ova vrsta klasifikacije daje previe dugaku listu uesnika. Kao srednje reenje moemo prihvatiti
klasifikaciju svih uesnika u procesu razvoja ekoloke politike u etiri osnovne
grupe:
1. lanovi ekolokih pokreta i organizacija zelenih
2. privatne firme
3. vlada i njene agencije i
4. naunici.
Sa stanovita tehnike perspektive ove grupe nisu meusobno iskljuive. To
znai da odreeni pojedinac, koji je lan odreenog ekolokog pokreta, moe isto-

302

EKOLOKA EKONOMIJA

vremeno biti naunik istraivake organizacije odreene industrije. Meutim, svrha ovog grupisanja nije podela populacije u razliite kategorije, ve razmatranje
motivacije i vanosti pojedinih grupa sa sanovita njihovog uticaja na ekoloku
politiku.
Trebalo bi imati u vidu da ova klasifikacija obuhvata razliite segmente drutva sa mnogim profesijama u svakoj grupi. To govori o interdisciplinarnoj prirodi
donoenja ekolokih odluka. Iako dravni lideri imaju konanu re o utvrivanju
ekoloke politike, njihove odluke se nalazi pod velikim uticajem svakog segmenta
drutva. Ova tvrdnja e biti jasnija kada u nastavku detaljnije razmotrimo svaku od
navedene etiri grupe uesnika.

lanovi ekolokih pokreta i organizacija

Tokom druge polovine dvadesetog veka neprekidno i naglo se poveavao broj
graana zabrinutih za ekoloke ishode. Poetkom dvadesetog veka drutvo je bilo
zabrinuto za zatitu prirodnih resursa i prirodnih rezervata. Taj period je oznaen
kao era zatitara ili konzervatora. U tom periodu formirane su prve ekoloke grupe.150 Iako je interes za zatitom bio sputavan politikim i ekonomskim krizama,
kao to su dva setska rata i velika ekonomska kriza 30-ih godina, tok razvoja svesti
o potrebi zatite ivotne sredine nije bio bitno prekidan. Odravanje zainteresovanosti drutva za zatitu resursa i prirode bilo je najveim delom rezultat napora
aktivnih i vizionarskih grupa.
Tokom 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka kompleksni ekoloki ishodi,
kao to su prenaseljenost i zagaenje ivotne sredine, postali su kljuna pitanja
nacionalnih politika. To je doprinelo pomeranju od fokusa zatitara ili konzervatora
ka fokusu savremenih ekolokih pokreta. U tom periodu izvetaji mnogih pojedinanih naunika i ekolokih grupa ukazivali su na pogubne posledice iscrpljivanja
prirodnih resursa i zagaenja ivotne sredine.
Razume se, postoje razlike u relativnoj efektivnosti pojedinih ekolokih
grupa. Sa stanovita analize javne ekoloke politike glavne deterninante sposobnosti uticaja pojedinih ekolokih grupa na vladine odluke i poslovnu praksu bile su:
broj lanova, snaga i status grupe. Na primer, ameriki ogranak poznate ekoloke
organizacije Greenpeace imao je 1990. godine 2,3 miliona lanova i fond od 50,2
miliona dolara, dok je organizacija National Wildlife Federation imala 975.000
lanova i fond od 87,2 miliona dolara.151
Iako lanovi ekolokih pokreta i organizacija nastavljaju i danas uticati na
javnu politiku ivotne sredine, ipak se moe rei da dva rastua trenda oznaavaju

150

Vie o ovom razvoju vidi u Dunlap E. R. and Mertig G. A, eds, American Environmentalism: The
U. S. Environmental Movement, 1970 - 1990, Washington D. S. Taylor and Francis New York Inc.,
1992.
151
Dunlap E. R. and Mertig G. A, eds, American Environmentalism: The U. S. Environmental
Movement, 1970 - 1990, Washington D. S. Taylor and Francis New York Inc., 1992. str. 13 i 18.

EKOLOKA EKONOMIJA

303

novu fazu razvoja ekolokih pokreta.152 Jedan od njih je formiranje kooperativnih

napora izmeu ekolokih pokreta i preduzea. Obe grupe su uvidele prednosti
zajednikog rada, iako su njihovi primarni ciljevi i zadaci razliiti. Ova nova
pojava prerasla je u odreene produktivne alijanse u obliku stratekog ekolokog
partnerstva. Kroz programe koje sponzoriu vlade razvijenih zemalja i razliite
nezavisne organizacije, ekoloki pokreti i industrijske firme koordiniraju napore u
pronalaenju ekolokih reenja koja ispunjavaju ciljeve ekolokih pokreta i koja su,
istovremeno, dobra za poslovne firme. Drugi trend je opadanje drutvne podrke
ekolokim grupama. lanstvo i finansijska podrka glavnim ekolokim grupama i
asocijacijama poela se postepeno smanjivati od 1990. godine pa nadalje. Razloga
za to ima mnogo, a najznaajniji meu njima su: usporavanje ekonomskog rasta
razvijenih zemalja, opaanje da su ciljevi ekolokih pokreta ve ukljueni u vladine programe i verovanje da je reavanju drugih drutvenih ishoda, kao to je poveanje broja beskunika i kriminala, sada potrebna vea podrka. Meutim, i
pored toga ekoloke grupe e i dalje vriti veliki uticaj na razvoj ekoloke politike
u celom svetu.

Privatne firme
Primena regulativne kontrole zagaenja ivotne sredine u razvijenim zemljama
primorala je firme da internalizuju odreene delove ekolokih teta koje su prouzrokovane njihovom aktivnou. Firme su morale apsorbovati trokove adaptiranja
tehnologija i proizvodnih procesa za smanjenje zagaenja ivotne sredine. Magnituda tih trokova i ostvarena stopa njihovog rasta tokom vremena utie na privatne
firme u razvijenim zemljama da budu zainteresovane kako e javna ekoloka
politika biti formulisana i kako e biti sprovoena. Razume se, neke privatne firme
trpe direktnije uticaje od drugih.
Poveana svesnost o ekolokim ishodima, bolje podsticanje i unapreenje
tehnologije smanjenja zagaenja doprineli su porastu kooperacije izmeu privatnih
firmi i ostalih sektora privrede. Pojedine razvijene zemlje promoviu partnerstvo
izmeu vlade i preduzea radi razvoja novih metoda koje pomau smanjenju zagaenja ivotne sredine. Jedan od takvih programa je podsticanje industrije da instalira energetski efikasnija reenja kojima se tedi energija i smanjuju trokovi poslovanja. Drugi primer je program smanjenja toksinih hemikalija koji je u SAD
nazvan Program 33/50. Ovaj program je pozivao na dobrovoljno smanjenje
izbacivanja u ivotnu sredinu 17 toksinih hemikalija za 33% do 1992. godine i za
50% do 1995. godine.153
Verovatno je da e kooperativni aranmani biti i u budunosti vaan faktor
razvoja javne ekoloke politike. Privatne firme i drava imaju znaajan doprinos
razvoju ekoloke politike i veliki uticaj na ishod njene primene. Industrijske firme
152

Concil on Environmental Quality, Environmental Quality, 23rd Annual Reprt, Washington, D. C.,
U. S. Government Printing Office, Jauary 1993. str. 183 - 192.
153
U. S. EPA, Office of Communications, Education and Public Affairs, April 1992. str. 21 - 22.

304

EKOLOKA EKONOMIJA

imaju tehnoloku sposobnost da pronau trokovno efektivne naine smanjenja

zagaenja i znanje koje omoguava anticipiranje trinih implikacija predloene
ekoloke politike. Drava ima resurse i sistem kontrole za prikupljanje i obradu
podataka i informacija o novim tehnologijama koje mogu pomoi firmama da
donesu odluke o najboljem reagovanju na ekoloku politiku. Bez ovakve saradnje
industrijske firme nee biti u stanju podneti rizik strogih penala uvedenih za nepotovanje ekolokih propisa, niti rizik nepovoljnih napisa koji takvo ponaanje mogu
obelodaniti. Isto tako, drava i njene institucije nee moi izbei izlaganje opasnosti od neuspeha predloene politike zbog loe saradnje sa industrijskim i drugim
firmama.

Vlada i njene agencije

U razvijenom delu sveta vlade daju visok prioritet ekolokim ishodima. Takvo
angaovanje je vidljivo na svim nivoima - od lokalno nadlenih dravnih slubi i
agencija do dravne vlade. Zaokret ka ovakvoj orijentaciji dogodio se 60-ih i 70-ih
godina dvadesetog veka, upravo u vreme kada su ekoloki pokreti ostvarili prve
znaajnije uticaje. Dokazi za ovakve promene nalaze se u brojnim ekolokim zakonima koji su doneti u tom periodu.
Vlade razvijenih zemalja izgradile su kompleksnu strukturu odgovornu za
projektovanje i sprovoenje javne ekoloke politike. Pored formiranja posebnih
ministarstava za zatitu ivotne sredine postoje i razliiti komiteti, podkomiteti,
komisije, odbori, istraivake organizacije i administratevne agencije koje dele
odgovornost za razvoj i ostvarivanje ekoloke politike. Sa stanovita praktine
perspektive dravne agencije i istraivake institucije se bave detaljima i specifinostima ostvarivanja zadataka koje im postavlja skuptina, vlada ili vladine slube.
One deluju i kao kanali kroz koje se mogu prikupljati, sistematizovati i interpretirati za korienje razliiti nauni, ekonomski i industrijski podaci i informacije
neophodni za efektivnije planiranje i sprovoenje javne ekoloke politike. Neke
vladine agencije obavljaju funkcije koje su neposredno povezane sa aktivnostima
vlade, dok druge funkcije mogu biti nezavisne od vlade. Sve dravne agencije moraju biti odgovorne skuptini i poslovati u skladu sa specifinim proceduralnim
uputstvima.

Naunici
Istraivanja hemiara, biologa, ekonomista i ostalih naunika su kljuna za razvoj
ukupne javne ekoloke politike. Vlade kao donosioci ekolokih odluka esto se
oslanjaju na nauna drutva kojima poveravaju istraivanje zdravstvenih efekata
izlaganja ljudi odreenim zagaujuim materijama ili istraivanja osetljivosti specifine populacije, kao to je osetljivost mlae dece na trovanje olovom. Ova istraivanja se sprovode uz pomo toksikologije - nauke koja ukljuuje istraivanje
otrova i njihovih efekata. Ova relativno mlada nauna disciplina ostvarila je naglo
poveanje svog znaaja usled poveanja broja i koliine proizvedenih i korienih

EKOLOKA EKONOMIJA

305

hemikalija u drutvu i usled razvoja sintetikih hemikalija koje su uinile probleme zagaenja ivotne sredine kompleksnijim i ozbiljnijim.
Pored toksikologa naunici iz skoro svih ostalih naunih disciplina su
neophodni za istraivanje ishoda koji se oekuju od ekoloke politike. Na primer,
donosioci ekolokih odluka se oslanjaju na rezultate istraivanja biologa mora i hemiara u ocenjivanju uticaja zagaenja povrinskih voda na vodene ekosisteme.
Takva istraivanja pomau donosiocima odluka o javnoj ekolokoj politici da bolje shvate implikacije zagaenja i da, konsekventno tome, ugrade bolja reenja u
politiku.
Uloga nauke u razvoju ekoloke politike rasla je sa poveanjem sloenosti i
ozbiljnosti ekolokih problema. Zahvaljujui novim naunim otkriima o obimu
izloenosti ljudi pesticidima vlade su mogle proiriti dozvole za korienje odreenih grupa fungicida neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju. Nauna istraivanja u oblasti biolokog preiavanja zagaenja su nala praktinu primenu u reavanju teta prouzrokovanih nesreama tipa Exon Valdez. Milijarde dolara su
potroene u razvijenim zemljama za podsticanje naunih istraivanja klimatskih
promena i drugih globalnih ekolokih problema kako bi bila obezbeena
neophodna podrka politikim inicijativama. Postoji vrlo mali broj pitanja koja se
mogu definisati uspeno u ekolokoj politici bez informacija i dokaza koje moe
obezbediti samo nauno istraivanje.
U poslednjoj dekadi dvadesetog veka ekonomska teorija i korienje trinih
snaga dobili su poveani znaaj u projektovanju reenja ekoloke politike. Noviji
ekoloki propisi u razvijenim zemljama sve vie ukljuuju instrumente ekoloke
politike bazirane na trinom pristupu. Mnoge vlade su pristupile korienju ekonomskih podsticaja za ohrabrivanje smanjenja zagaenja ivotne sredine umesto
korienja komandnih i kontrolnih ogranienja ili restrikcija. Sa razvojem ovog
trenda, uloga ekonomista u razvoju ekoloke politike postala je sve istaknutija.
Korienje ekonomske analize u odluivanju o javnoj ekolokoj politici postalo je sastavni deo procedure odluivanja. Poseban znaaj u tome ima analiza
trokova i koristi, o kojoj je vie bilo rei u poglavlju 8. Industrijalizovane zemlje
bile su primorane da alociraju oskudne resurse na reavanje mnogih hitnih nacionalnih problema. Zbog toga su alokativna efikasnost i trokovna efektivnost postali vani kriterijumi odluivanja o najboljem moguem korienju raspoloive zalihe oskudnih rsursa. Ovi kriterijumi mogu biti primenjeni u praksi samo ako su
pokazatelji trokova i koristi korektno procenjeni. Sa unapreenjem ekoloke
politike rasla je i potreba za ukljuivanjem ekonomista u definisanju, operacionalizaciji i interpretiranju ovih koncepata u kontekstu ocenjivanja predloenih
politikih inicijativa za reavanje aktuelnih ekolokih problema.

306

EKOLOKA EKONOMIJA

KRITERIJUMI VREDNOVANJA EKOLOKE POLITIKE

nalize sprovedene u zamljama OECD pokazale su da se dosadanje ekoloke

politike razlikuju od zemlje do zemlje, ak i unutar Evropske ekonomske
zajednice koja koristi zajedniku regionalnu strategiju zatite ivotne sredine i
racionalnog korienja prirodnih resursa. Razlike u politikama potiu, pre svega, iz
korienja razliite polazne osnove. Neke zemlje su bazirale svoju ekoloku
politiku na rezultatima prethodnih naunih istraivanja, druge na sopstvenom ili
tuem iskustvu, ili na intuiciji. Razliite zemlje su stavile poseban naglasak na
razliite ciljeve, razliite puteve i naine ostvarivanja ciljeva i na razliite
instrumente.154 Sa stanovita ovih izbora moemo govoriti o ekolokim politikama
preteno orijentisanim na izvore zagaenja, medije zagaenja, ili na zagaivae.
Kao i druge vane ljudske aktivnosti, tako i ekoloka politika mora biti drutveno svrsishodna. Da bi odluivanje o izboru odreene ekoloke politike bilo
uspenije potrebno je imati na raspolaganju vie alternativnih politika i adekvatne
kriterijume njihovog vrednovanja. Za uspeno vrednovanje alternativnih ekolokih
politika mogue je koristiti sledee osnovne kriterijume:
1. ekoloku efektivnost
2. ekonomsku efikasnost
3. efikasnost sprovoenja
4. usaglaenost sa institucionalnim okvirom i
5. podsticanje unapreenja.
Ekoloka efektivnost ekoloke politike povezana je sa kvalitetom ivotne
sredine. Kao to je ve istaknuto, jedan od glavnih ciljeva ekoloke politike je unapreenje kvaliteta ivotne sredine. Bolji kvalitet ivotne sredine moe biti ostvaren na tri naina:
1. kolektivnim i drutvenim aktivnostima (prikupljanje i tretiranje isputenog zagaenja i sl.)
2. poboljanjem osobina samih ciljnih grupa (istiji procesi proizvodnje,
eliminisane stare i prljave tehnologije, promenjene karakteristike
proizvoda i sl.) i
3. spreavanjem zagaenja ivotne sredine preventivnim akcijama.
Sprovoenjem ekoloke politike primenom odgovarajuih mera i instrumenata podstiu se promene onih osobina ciljnih grupa koje odreuju kvalitet ivotne
sredine. Zato moemo rai da je ekoloka efektivnost ekoloke politike
determinisana njenim uticajem na kvalitet ivotne sredine putem smanjena
zagaenja ostvarenih u ciljnim grupama ili putem sprovoenja kolektivnih i javnih
akcija koje su olakane i potpomognute njenim instrumentima.
Ekonomska efikasnost ekoloke politike povezana je sa konceptom najniih
trokova. Sprovoenje politike prouzrokuje odreene trokove ciljnim grupama i
154

Vie o ovome vidi u publikaciji OECD: Economic Instruments for Environmental Protection,
Paris, 1989. str. 16 - 20. i u: Regional Strategy for Environmental Protection and Rational Use of
Natural Resources, UN, New York, 1988, str. 6 - 11.

EKOLOKA EKONOMIJA

307

dravnim autoritetima. Preduzea u sistemu trine ekonomije su oduvek bila protiv poveanja neproduktivnih trokova. U dravnom budetu izdaci za ivotnu
sredinu moraju biti usklaeni sa izdacima za ostvarivanje politika i programa u
drugim oblastima. Zato ekoloka politika mora da bude ekonomski efikasna - da
omogui ostvarivanje postavljenih ciljeva sa minimumom trokova. Primena ovog
kriterijuma je posebno znaajna u periodu ekonomske recesije i u uslovima budetskog deficita.
Razume se, reenja ekoloke efektivnosti i ekonomske efikasnosti ne mogu
biti ostvarena bez tehnolokih inovacija. Meutim, tehnoloke inovacije nisu poseban i nezavisan kriterijum politike ivotne sredine zbog toga to se njihova efektivnost i efikasnost ne moe direktno da proceni sa stanovita ivotne sredine.
Efikasnost sprovoenja ekoloke politike povezana je sa lakoom primene i
kontrole u fazi njenog sprovoenja u praksi. Sprovoenje ekoloke politike zahteva ulaganje brojnih administrativnih i praktinih napora od strane niih i lokalnih
dravnih autoriteta i od strane ciljnih grupa. Ti napori ne ukljuuju samo ljudske
napore, nego i novane. Nametanje visokog nivoa administrativnih trokova moe
direktno da ugrozi ostvarivanje ciljeva efikasnosti. Kompleksno postavljeni sistemi naplate dabina na zagaenje mogu izazvati snane otpore u ciljnim grupama.
Pojave otpora ekolokoj politici zahtevaju pregovaranje, a ponekad i prilagoavanje politike.
Najkrae reeno, kriterijum efikasnosti sprovoenja ekoloke politike mogao bi da ukljui sledee praktine aspekte:
koliinu informacija koju zahteva primena politike
nivo administrativnih trokova koji politika namee ciljnim grupama i
verovatnou otpora u ciljnim grupama.
Usaglaenost sa institucionalnim okvirom povezana je sa stepenom prilagoenosti politike realnim interakcionim odnosima izmeu ivotne sredine, ciljnih
grupa i njihovog institucionalnog okruenja. Ekoloka politika se ne sprovodi u
politikom i organizacionom vakumu. Vaei politiki principi i organizacija drutvenog sistema utiu na izbor ciljeva i na izbor i primenu instrumenata ekoloke
politike. Drave sa regulativnom tradicijom u svojim ekolokim politikama vei
znaaj pridaju regulativnim instrumentima. Zemlje koje su se opredelile za politiku deregulacije, u svojim ekolokim politikama ugrauju manji obim dravne
intervencije, dajui vei znaaj ekonomskim instrumentima i moralnom ubeivanju.
Posebno znaajna karakteristika institucionalnog okvira ekoloke politike je
tenja ka integrisanoj politici, ne samo u oblasti ivotne sredine, nego u svim oblastima dravne intervencije. Poto mnogi problemi ivotne sredine imaju multimedijalni karakter, za njihovo uspenije reavanje je potrebna multimedijalna ekoloka politika. Mnoga reenja za probleme ivotne sredine zahtevaju ukljuivanje
razliitih drutvenih sektora koji predstavljaju ciljne grupe drugih politika (saobraajne, poljopprivredne, urbane i druge politike). U takvim sluajevima zajedniko
regulisanje donosi efektivnije i efikasnije rezultate.

308

EKOLOKA EKONOMIJA

Posebno znaajan element institucionalnog okvira moe biti opredeljenje

drutva za postepeni prelazak sa kurativnih na preventivne politike. Takvo opredeljenje zahteva odreena pomeranja u izboru i primeni ciljeva i instrumenata ekoloke politike.
Podsticanje unapreenja usmereno je na promenu ponaanja ciljnih grupa
ekoloke politike, pre svega na promenu ponaanja firmi-zagaivaa i potroaa.
Da li ekoloka politika obezbeuje snane podsticaje ciljnim grupama da pronau
nove i poboljane naine smanjenja njihovog uticaja na ambijente ivotne sredine
predstavlja posebno zanaajan kriterijum ocene politike. Kreatori ekoloke politike
mogu ispustiti iz vida znaaj ovog kriterijuma kada svoju panju koncentriu na
standardnu analizu trokova smanjenja zagaenja i trokova teta. Standardna
analiza trokova i koristi moe pokazati efikasan nivo emisija prema tekuim
funkcijama, ali kreatori politike moraju znati i kako mogu uticati na pomeranje tih
funkcija u dugom roku. Oni moraju ustanoviti da li i koliko odreena ekoloka
politika sadri podsticaje za zagaivae da trae bolje naine smanjenja zagaenja.
Ukoliko ekoloka politika ima vee podsticaje za unapreenje kvaltieta ivotne
sredine utoliko e ona biti bolja sa aspeksta ovog kriterijuma.

PRINCIPI EKOLOKE POLITIKE

koloka politika, kao i svaka druga politika, mora imati svoj koncept i principe koji objanjavaju logiku njenog uvoenja i primene. Na osnovu primenjenog koncepta i odabranih principa mogue je otkriti filozofiju sa kojom ekoloka politika pristupa izboru ciljeva i instrumenata za njinovo ostvarivanje.
Izbor principa ekoloke politike u velikoj meri zavisi od opteg konteksta u
kome ona nastaje i u kome ona treba da se sprovodi. Glavni elementi tog konteksta
mogu biti:
postojei pravni i politiki sistem
opta javna politika iji sastavni deo treba da bude i ekoloka politika
nadnacionalni sporazumi kojima je drava prisupila
meunarodne kooperacije u koje je zemlja ukljuena
osnovni trendovi u globalnoj meunarodnoj ekolokoj politici i sl.
Od veeg broja principa, koji se danas najee koriste u politikama mnogih
zemalja, mogli bismo izdvojiti sledeih sedam, koji bi mogli biti sastavni deo svake
ekoloke politike:
1. princip oportunitetnog troka
2. princip dugorone perspektive
3. princip internizacije eksternih trokova
4. princip naplate zagaenja
5. princip meuzavisnosti
6. princip globalizacije i
7. princip pravednosti.

EKOLOKA EKONOMIJA

309

Neke od navedenih principa ve smo razmotrili u prethodnim poglavljima u

kontekstu drugih tema. Ovde emo sumirati njihovu ulogu i znaaj sa aspekta ekoloke politke.
Princip oportunitetnog troka je povezan sa konceptom oskudice ili retkosti.
Oskudica prirodnih resursa znai da postoje njihova konkurentna korienja. A
konkurentna korienja impliciraju nastanak oportunitetnih trokova. Oportunitetni trokovi su definisani kao trokovi oevidne neiskoriene mogunosti, tj. gubitak koristi nastao iskljuivanjem odreenog alternativnog korienja. Drugim reima, oportunitetni troak je vrednost najpovoljnije neiskoriene alternative. Princip
oportunitetnog troka zahteva da ta vrednost mora biti razmatrana uvek kada se
oskudni resursi ili dobra stavljaju u specifino korienje. Korist od izabranog specifinog korienja mora biti vea od oportunitetnih trokova. Princip
oportunitetnog troka garantuje da su dobra i resursi stavljeni u najbolje mogue
korienje. Njegova primena predstavlja manifestaciju opteg ekonomskog
principa - principa racionalnosti.
U politici ivotne sredine princip oportunitetnog troka omoguava da odreeno specifino korienje ivotne sredine donosi koristi koje nadmauju njegove
oportunitetne trokove. Ako je ivotna sredina koriena kao prostor za odlaganje
otpada, oportunitetni trokovi e se sastojati od gubitaka kvaliteta ivotne sredine.
Korienje ivotne sredine u asimilativne svrhe ne bi moglo biti nastavljeno ako
oportunitetni trokovi, odnosno gubici kvaliteta ivotne sredine, budu vei od
koristi takvog korienja. Ako se ivotna sredina koristi kao javno dobro za potronju, oportunitetni trokovi e biti odreeni stepenom ostvarenog ogranienja asimilativnog kapaciteta ivotne sredine i proizvodnje privatnih dobara. Prema tome,
princip oportunitetnog troka zahteva uporeivanje oportunitetnih trokova korienja ivotne sredine kao prostora za odlaganje otpada i javnog dobra za potronju.
Princip dugorone perspektive ukljuuje korienje dugoronog pristupa u
ocenjivanju ekoloke politike. Oportunitetni trokovi degradacije ili zatite ivotne
sredine ne mogu biti definisani satiki, ve dinamiki u duem vremenkom
horizontu. Zagaujue materije se akumuliraju u ivotnoj sredini tokom vremena i
tete postaju vidljive nakon proteka odreenog vremenskog perioda. Primeri za to
mogu biti akumulacija DDT u lancu ishrane i dugogodinji transport freona u
ozonski omota. Dugorono funkcionisanje ovakvih difuzija esto nije poznato i
eventualni uticaj na ivotnu sredinu moe biti otkriven samo u kasnijoj fazi. Zato
ekoloka politika mora uzimati u obzir dugorone oportunitetne trokove degradacije ivotne sredine. 155
Pored oportunitetnih trokova drgradacije i oportunitetni trokovi zatite ivotne sredine moraju biti specificirani. Aktivnosti smanjenja zagaenja su kapitalintezivne i zahtevaju najmanje 5 do 10 godina za izgradnju sistema za kontrolu i
smanjenje zagaenja. Prilagoavanje proizvodnih procesa, promene u sektorskoj
155

Horst S, Economics of the Environment: Theory and Policy, Springer - Verlag, Berlin, 1995. str.
162.

310

EKOLOKA EKONOMIJA

strukturi privrede i realokacija firmi su pojave koje se mogu ostvariti u periodu od

10 i vie godina. Kontinuitet ekoloke politike je, prema tome, nuan uslov.
Dugorona orijentacija ekoloke politike je, takoe, bitna zbog toga to
primena specifinih instrumenata zahteva dug vremenski period. Na primer, od
donoenja zakona o zatiti odreenog medija ivotne sredine do njegove pune
primene najee je potrebno vreme od 5 do 8 godina.
Princip internizacije eksternih trokova je ire razmotren u prethodnom
poglavlju. Njegova glavna svrha je da ekoloke ishode korienja inputa i stvaranja
autputa u ekonomskom procesu, koji se ispoljavaju u obliku zagaenja i tetnih
efekata, ukljui u punoj meri u kalkulaciju trokova i prihoda zagaivaa. Ovaj
princip neoklasina ekonomska teorija je ugradila u model optimizacije drutveno prihvatljivog nivoa zagaenja. Najnovija dokumenta o unapreenju i zatiti
ivotne sredine, koja je usvojila Ekonomska komisija UN i pojedine regionalne
organizacije, ukljuujui i Evropsku ekonomnsku zajednicu, promoviu primenu
ovog principa, dajui mu u nekim domenima prenaglaen znaaj.
Princip internizacije eksternih trokova kreiran je za primenu u sistemu trine ekonomije baziranom na modelu savrene konkurencije. Problemi unitavanja
prirode pokuavaju se prikazati kao fenomeni nesavrenog trita. Njihova reenja
pokuavaju se pronai u proirivanju delovanja trita na podruje ivotne sredine,
koje je do sada bilo izvan njegovog delovanja. Veruje se da e donosioci
ekonomskih odluka imati racionalniji odnos prema optim i prirodnim dobrima ako
ona budu dobila svoju trinu cenu. Meutim, kao to je ve istaknuto u
prethodnom poglavlju, u primeni principa internizacije eksternih trokova ivotne
sredine postoje veliki problemi koji oteavaju njegovo korienje.
Princip naplate zagaenja ima istu namenu kao i princip internicacije eksternih trokova. Za razliku od principa internizacije, princip naplate zagaenja je
esto konfrontiran sa ekonomskim instrumentima politike ivotne sredine. U
jednom od prethodnih poglavlja bilo je vie rei o ovom principu. U nastavku emo
razmotriti samo njegovu osnovnu namenu u ekolokoj politici i odnos sa
ekonomskim instrumentima.
Zemlje sa razvijenim sistemom trine ekonomije poele su jo 1972. godine sa primenom principa naplate zagaenja. Njegova primena je rezultat napora da
se pronae fleksibilnije, efikasnije i jevtinije reenje za regulisanje i kontrolu zagaenja ivotne sredine. Ovaj princip je omoguio efektivnije korienje
ekonomskih instrumenata ekoloke politike i ubrzao preorijentaciju sa direktne na
indirektnu regulaciju zatite ivotne sredine.
Princip naplate zagaenja poeo je sve vie ukljuivati primenu trinog
umesto kontrolno-komandnog pristupa reavanju problema ivotne sredine. U
okviru trinog pristupa, kao to emo videti u nastavku ovog poglavlja, postoje
mnogi razliiti instrumenti ekoloke politike koji baziraju na primeni ovog
principa, kao to su takse koje se plaaju na zagaujue materije izbaene u ivotnu
sredinu ili porezi na artikle koji prouzrokuju zagaenje. Ako profitno orijentisana

EKOLOKA EKONOMIJA

311

firma izbacuje opasne hemikalije u odreenu reku, firma e biti optereena odreenim plaanjima za tete koje je prouzrokovala. Takva plaanja e smanjiti profit
firme. Oekivani ishod trebalo bi da bude racionalno ponaanje firme-zagaivaa.
Svaka firma orijentisana na maksimiranje profita morala bi preduzeti odreene
korake za smanjenje koliine zagaenja koje emituje ili izbacuje u ivotnu sredinu
korienjem trokovno efektivnijih metoda. Povoljan ishod primene principa naplate zagaenja je poboljanje kvaliteta ivotne sredine i minimiziranje trokova
tog poboljanja.
Princip naplate zagaenja odreuje nain na koji zagaiva treba da podnese
tete koje je prouzrokovao, trokove kontrolnog merenja i trokove redukcije zagaenja u obimu koji je ustanovljen od strane javnog autoriteta sa ciljem da se u ivotnoj sredini osigura prihvatljivo stanje.156 Prema tome, princip naplate zagaenja ima osnovnu namenu da osigura uslove u kojima e zagaiva snositi tete koje
je prouzrokovao u ivotnoj sredini, na taj nain to e vrednost prouzrokovanih
teta i trokovi kontrole i redukcije zagaenja biti u punom iznosu ukljueni u
ukupne trokove proizvedenih i prodatih proizvoda. Posebnim dokumentom zemlje
lanice OECD su se obavezale da nee pomagati zagaivaima u podnoenju
trokova kontrole i redukcije zagaenja putem subvencija ili poreskih olakica,
osim u sledeim sluajevima:157
ako je zagaiva povezan sa industrijama, oblastima ili fabrikama u
kojima bi se mogle dogoditi ozbiljne tekoe
ako je zagaiva ve limitiran precizno odreenim rokovima adaptacije
u okviru nacionalnog programa ivotne sredine
ako bi se time mogli stvoriti znaajni poremeaji u meunarodnoj trgovini i meunarodnim investicijama.
Ispitivanja dosadanje primene principa naplate zagaenja u zemljama lanicama OECD pokazala su da se uporedo sa korienjem ovog principa primenjuju
subvencije i razliiti oblici finansijske pomoi kao instrumenti za ostvarivanje ciljeva politike ivotne sredine. Instrumenti finansijske podrke postoje i u drugim
politikama, kao to su fiskalna politika, kreditna politka, spoljnotrgovinska politika
i sl.
Princip naplate zagaenja je u osnovi nesubvencioni princip. Svi ekonomski instrumenti mogu, ali ne moraju uvek biti u skladu sa ovim principom.
Stepen kompatibilnosti ekonomskih instrumenata sa principom naplate zagaenja
moe biti procenjivan na osnovu sledea dva kriterijuma:
uea plaenih trokova u ukupnim trokovima izazvanog zagaenja
proporcionalnosti izmeu koliine isputenih zagaenja i veliine plaenih dabina i drugih finansijskih optereenja po osnovu zatite ivotne
sredine.

156
157

OECD publikacija: OECD and Environment, Paris, 1986, str. 24.

OECD publikacija: OECD and Environment, op. cit, str. 27.

312

EKOLOKA EKONOMIJA

Prema tome, svi instrumenti politike ivotne sredine, ukljuujui i ekonomske, ija primena ne rezultira u optereenju zagaivaa ukupnim trokovima teta,
kontrolnog merenja i reduciranja zagaenja, smatraju se nekonzistentnim sa principom naplate zagaenja.
Princip naplate zagaenja moe se uspenije primenjivati u nacionalnim
politikama, nego u meunarodnoj politici ivotne sredine. Sa stanovita dosadanjih iskustava primene u globalnim meunarodnim okvirima moe se govoriti
samo o pokuajima njegove primene.
Korienje principa naplate zagaenja ima primarni zadatak da povea ekonomsku efikasnost politike ivotne sredine. On doprinosi efektivnijem korienju
onih instrumenata politike ivotne sredine kojima se zagaivai optereuju trokovima odravanja kvaliteta ivotne sredine na javno utvrenom nivou. Njegova primena podrazumeva eliminisanje svih oblika subvencioniranja zagaivaa.
Na globalnom meumnarodnom planu primena principa naplate zagaenja je
prilino oteana uprkos njegovom deklarativnom prihvatanju od odgovarajuih tela
UN, OECD i drugih meunarodnih organizacija i asocijacija, ukljuujui i
Evropsku ekonomsku zajednicu. Najveu koliinu zagaenja u globalnim meunarodnim okvirima prouzrokuju razvijene zemlje, lanice pomenutih organizacija i
asocijacija. Odlaganje radioaktivnog i toksinog otpada u okeane, isputanje dugotrajnih hemikalija u mora i meunarodne vodotokove, unitavanje ozonskog omotaa, emisije koje utiu na klimatske promene i druge degradacije ivotne sredine
sa meunarodnim implikacijama jo uvek se nalaze izvan realnog domaaja
principa naplate zagaenja. Jo uvek nisu pronaena reenja koja bi omoguila da
se trokovi kontrole i merenja uticaja kiselih kia, ili njihovi tetni efekti, u
Skandinavskim zemljama naplate od zagaivaa u SAD ili u Nemakoj. Glavni
napori za smanjenje navedenih globalnih ishoda jo uvek su usmereni na korienje
politikih, konrolnih i komandnih instrumenata.
Vei deo meunarodnih investicija u svetu, kao to je ve istaknuto u prethodnim poglavljima, potie iz razvijenih zemalja. Pored toga to doprinose stvaranju dobara, usluga i poslova u drugim zemljama, meunarodne investicije mogu
poveati trokove ivotne sredine tih zemalja i njihovih suseda, kao i trokove
ivotne sredine na globalnom nivou. Ekoloka ogranienja takvih investicija,
degradacija ivotne sredine koju one mogu prouzrokovati i subvencije koje bi
mogle biti ponuene za pokrie trokova spreavanja i otklanjanja zagaenja,
trebalo bi da budu predmet zajednike procene zemalja isporuilaca investicija i
zemalja pogoenih negativnim efektima.
Isputanje zagaenja u ivotnu sredinu, koja je zajednika svojina svih na
ovoj Planeti, prouzrokuje eksternu vannacionalnu disekonomiju i internu ekonomiju jer se tetni efekti prekograninih zagaenja jo uvek ne mogu naplatiti od
njihovih prouzrokovaa.
Princip meuzavisnosti zahteva od kreatora ekoloke politike uzimanje u
obzir interaktivnih odnosa u ekosocijalnom sistemu, o kojima je u prethodnim
poglavljima bilo vie rei. U sistemu ivotne sredine svi podsistemi i njihovi

EKOLOKA EKONOMIJA

313

elementi su meusobno povezani i zavisni na mnogo naina. Sistem ivotne

sredine reflektuje mreu interakcije. Jasnije opaanje razliitih medija ivotne
sredine, kao to su vazduh, voda ili zemljite, samo je prvi korak i pomono
analitiko sredstvo za potpunije upoznavanje kompleksnih ekolokih problema.
Sa stanovita ekoloke politike, meuzavisnost medija ivotne sredine
implicira odreenu meuzavisnost izmeu zagaujuih materija. Zagaujue
materije su povezane ekolokim sistemima i ire se meu njima. Zagaujue
materije u ambijentu vazduha mogu u obliku padavina dospevati u vodene
ekosisteme, a zagaujue materije iz reka, mora i okeana mogu dospevati u vazduh
isparavanjem. Slian odnos postoji izmeu vazduha i zemljita i izmeu vode i
zemljita. Pored difuzije u fizikom smislu, postoji i biodifuzija koja se ostvaruje
kroz ekoloke sisteme kao to su lanci ishrane.
Zagaujue materije mogu biti meusobno povezane tehnologijom emisije.
Odreena zagaujua materija moe biti izbaena u atmosferu, vodu ili zemljite.
Asimilativna uloga jednog medija ivotne sredine moe biti supstituisana
asimilativnom ulogom drugog medija. To znai da tehnologije smanjenja zagaenja mogu biti meusobno supstituisane. Ako je jedan medij ivotne sredine
regulisan, emisije mogu biti prenete u drugi medij. Konano, zagaujue materije
mogu biti meusobno povezane i tehnologijom proizvodnje. Ako je emisija
specifine zagaujue materije smanjena, emisija neke druge moe biti poveana.
Smanjenje ugljen dioksida u motorima sa unutranjim sagorevanjem e najee
rezultirati u poveanju azotnih oksida.
Ekoloka politika mora uzeti u obzir kompleksne zavisnosti izmeu medija
ivotne sredine, tehnologija smanjenja zagaenja, emisija, tehnologija proizvodnje
i izmeu zagaujuih materija. Ako se ekoloka politika odnosi samo na odreeni
medijum ivotne sredine, ili na odreenu tehnologiju proizvodnje, ona verovatno
nee biti uspena u dugom roku.
Princip globalizacije ima rastui znaaj za politiku ivotne sredine.
Globalizacija, o kojoj je ve bilo rei u prethodnim poglavljima, predstavlja jedan
od glavnih aktuelnih trendova u mnogim oblastima ljudske delatnosti, posebno u
ekonomskoj oblasti i oblasti zatite ivotne sredine. Krupni aktuelni problemi
ivotne sredine, koje smo gore pomenuli, zahtevaju globalni meunarodni pristup u
njihovom reavanju. Rastui globalni ekoloki problemi ne mogu biti efikasno
reeni prostim zbirom nacionalnih politika ivotne sredine pojedinanih zemalja.
U izboru ciljeva, strategije i instrumenata politike ivotne sredine na nacionalnom nivou trebalo bi primeniti globalni pristup ne samo u stilu razmiljati
globalno, a raditi konkretno nego kroz aktivno ukljuivanje u kreiranje i sprovoenje meunarodne politike ivotne sredine. Nadnacionalni sporazumi o zatiti i
unapreenju ivotne sredine i njima odgovaraui programi saradnje postaju sve
znaajniji elementi opteg konteksta kojima se mora prilagoavati svaka
nacionalna politika ivotne sredine.
Princip pravednosti trebalo bi koristiti u politici ivotne sredine kao odreenu protivteu trinim principima, radi ublaavanja njihovog negativnog dej-

314

EKOLOKA EKONOMIJA

stva. Ishodi ekonomskog mehanizma, kao to je istaknuto u prethodnim poglavljima, najee ne zadovoljavaju kriterijume pravednosti. Trina konkurencija i
rivalstvo daju veu ansu jaim i ekonomski efikasnijim akterima. Korienje trinog mehanizma doprinosi produbljivanju disproporcija u regionalnom i granskom
razvoju privrede i produbljivanju socijalnih razlika u drutvu koje mogu imati
uticaja na ivotnu sredinu. U sistemu trine ekonomije mogue je neopravdano
prelivanje dohotka i trokova izmeu privrednih subjekata unutar nacionalne
ekonomije i izmeu nacionalnih ekonomija u globalnim meunarodnim okvirima.
Trokovi iskoriavanja prirodnih resursa obraunati po trinim cenama ne
obuhvataju realnu vrednost prirodnih dobara. Prirodna dobra se jo uvek tretiraju
kao besplatna. Da bi ona mogla biti iskoriena za zadovoljavanje odreenih potreba neophodno je ulaganje odgovarajuih napora za njihovo prisvajanje i prilagoavanje ljudskim potrebama. Prema tome, trina cena ekonomskih dobara
obuhvata samo trokove prisvajanja i prilagoavanja dobara iz Prirode, ali ne i trokove njihove reprodukcije, ili vraanja ivotne sredine u prvobitno stanje. Rezultat
trinog pristupa je pogubno iscrpljivanje neobnovljivih resursa i preterano
iskoriavanje obnovljivih resursa, koji se troe bre nego to se obnavljaju, kao i
zagaivanje prirodne sredine iznad apsorpcione mogunosti prirodnih procesa u
njoj.
Da bi ljudi sauvali Prirodu od unitenja oni bi trebalo da je menjaju prirodnim tempom i na prirodan nain. Sadanje generacije nemaju prava da unitavaju
prirodu i da je opustoenu ostave narednim generacijama. Politika ivotne sredine
mora da osigura odreeni stepen pravednosti putem ouvanja i zatite prirodne
ivotne sredine i spreavanjem prelivanja trokova ivotne sredine na teret drugih
ili njihovog odlaganja za budunost. Na sadanjem nivou raspoloivog znanja,
drava mora umesto trita da preuzme odgovornost za uvanje i zatitu prirodnih
dobara, kao to preuzima odgovornost za stvranje i odravanje javnih dobara ija
korist ima iroku disperziju na itavu populaciju. Korienjem odgovarajuih
instrumenata politike ivotne sredine drava moe da sprei neopravdano prelivanje dohotka i da obezbedi veu pravednost u korienju prirodne ivotne sredine.

INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE

instrumentima politike ivotne sredine moe se govoriti sa ireg i ueg aspekta. Posmatrano sa ireg aspekta, na zatitu i unapreenje ivotne sredine
moe se delovati brojnim i razliitim instrumetima koji ne moraju biti u domenu
samo politike ivotne sredine nego i u domenu drugih politika, kao to su: socijalna politika, fiskalna politika, spoljnotrgovinska politika, politika u oblasti kulture,
obrazovanja i dr. Posmatrano sa ueg aspekta moemo razlikovati sledee tri
osnovne grupe instrumenta koji su preteno u domenu ekoloke politike:
1. regulativni (kontrolno-komandni) instrumenti
2. ekonomski instrumenti i
3. dobrovoljni instrumenti.

EKOLOKA EKONOMIJA

315

U dosadanjem periodu razvijene zemlje su koristile u svojim politikama

ivotne sredine takav pristup u kome je regulativni aspekt reavanja problema ivotne sredine bio dominantan. Regulativni instrumenti bili su dopunjavani fiskalnim instrumetnima za punjenje fondova koji su sluili za ostvarivanje odreenih
programa zatite i unapreenja ivotne sredine.
U nastavku e biti dat kratak pregled navedene tri grupe instrumenata, a kasnije, nakon upoznavanja kriterijuma izbora instrumenata, bie detaljnije razmotreni samo regulativni i ekonomski instrumenti zbog njihove izuzetno vane uloge
u savremenim nacionalnim ekolokim politikama.
Regulativni (imperativni ili kontrolno-komandni) instrumetni su institucionalne mere kojima se direktno utie na ponaanje zagaivaa prema ivotnoj sredini putem regulisanja procesa i proizvoda, zabrane ili limitiranja isputanja odreenih zagaenja i/ili ograniavanja aktivnosti u odreenim vremenskim periodima,
podrujima itd. Najee koriene forme su: izdavanje dozvola, postavljanje standarda, zoniranje i sl. Njihova glavna karakteristika je da ne pruaju zagaivaima
slobodu izbora drugog reenja. Oni moraju da se povinuju regulativnim instrumentima, ili da se suoe sa odreenim penalima u pravnoj i administrativnoj proceduri.
Ova forma regulacije najee koristi zakonske propise i standarde za kontrolu i ostvarivanje zagaenja svakog zagaivaa. Standardima se utvruju maksimalne koliine reziduala koje zagaiva moe emitovati ili isputati u ivotnu sredinu. Njima se, takoe, utvruju odreene tehnologije smanjenja zagaenja koje
zagaivai moraju koristiti. U oba sluaja standardi i drugi regulativni instrumenti
dozvoljavaju zagaivaima malu ili nikakvu fleksibilnost u povinovanju zakonskim
propisima i standardima. Regulativni instrumetni zahtevaju od svakog zagaivaa
da ispuni iste standarde nezavisno od njihove lokacije, pristupa korienju resursa,
postojeih nivoa emisija ili korienih tehnologija.
Ekonomski instrumenti politike ivotne sredine utiu na procenu trokova i
prihoda moguih alternativnih akcija ekonomskih aktera usmeravajui njihovo
odluivanje i ponaanje u izabranim alternativama ka stvaranju poeljnije situacije
u ivotnoj sredini u odnosu na situaciju koja bi bila bez primene tih instrumenata.
Ekonomski instrumenti, nasuprot direktnoj regulaciji, ostavljaju ekonomskim
akterima slobodu da odgovore na odreene stimule na nain za koji smatraju da je
za njih najkorisniji.
U poslednjoj deceniji dvadesetog veka mnogi ekonomski podsticaji su
integrisani u strateke ekoloke planove i programe. To pokazuje da se ostvaruje
trend promena u pravcu poveanja primene trinog pristupa ekolokoj politici,
odnosno poveanja uloge i znaaja ekonomskih instrumenata.
Postoji i trea kategorija instrumenta politike ivotne sredine koja se esto
koristi zajedno sa regulativnim i ekonomskim instrumentima. Radi se o dobrovoljnim sporazumima i konvencijama izmeu odreenih industrija i vlade. Cilj ovih
instrumenata je internizacija drutvene ekoloke svesti i odgovornosti u proces odluivanja ekonomskih aktera primenom pritiska i/ili direktnog i indirektnog ubeivanja. Ovi instrumenti nisu ekonomski kao takvi, iako odreeni elementi ubeiva-

316

EKOLOKA EKONOMIJA

nja mogu biti u obliku finansijskih i ekonomskih penala, koji se ekonomskim

akterima predoavaju kao mogunost ukoliko sporazumi nebi bili postignuti. Ipak,
ova vrsta instrumenata ima jednu zajedniku karakteristiku sa ekonomskim instrumentima - fleksibilnost.
Razlike izmeu ekonomskih i regulativnih instrumenata nisu tako otre u
realnosti kao to su napred objanjene. esto nije mogue utvrditi da li je odreeni
instrument ekonomski ili regulativni. To se moe ilustrovati sledeim primerima:
1. Regulativni instrumenti esto imaju, kao i ekonomski, monetarnu
komponentu koja im je pridodata. Rezultati regulisanja koliine
isputanja zagaenja zavise od tehnikog i monetarnog reavanja
problema.
2. Mnogi sistemi subvencija, koji se smatraju ekonomskim instrumentima,
primenjuju se samo u sluajevima ekonomskih tekoa, tako da oni imaju samo parcijalno karakter dobrovoljnosti.
3. Definicija ekonomskih instrumenata upuuje da je njihova svrha unapreenje ivotne sredine. Meutim, neki ekonomski instrumenti mogu biti
primenjeni i bez unapeenja ivotne stredine, kao to je sluaj sa
trgovinom dozvola za zagaenje.
4. Kreiranje trita zagaenja predstavlja, u sutini, ureenje odreene
institucije ekonomskog sistema koja ima indirektan uticaj na promene u
kvalitetu ivotne sredine.
Ekonomski instrumenti, po definiciji, imaju uticaj na faktiko ponaanje
ekonomskih aktera putem modifikovanja njihovih trokova i prihoda. Oni imaju
direktnu finansijsku komponentu i koriste, ili stimuliu, trine mehanizme koji
utiu na ekonomsko ponaanje zagaivaa. Da li je odreeni instrument ekonomski
ili ne, moe se najlake utvrditi proveravanjem sledeih optih elemenata:
postojanje finansijskih stimula
mogunost dobrovoljne akcije
ukljuenost odgovarajuih dravnih autoriteta i
direktna ili indirektna intencija da se primenom instrumenta sauva ili
unapredi kvalitet ivotne sredine.
Poslednji od napred navedenih elemenata moe najbolje pomoi u razgranienju dabina kao ekonomskog instrumenta, naroito u sluajevima u kojima one,
umesto da utiu na ponaanje zagaivaa, imaju neposrednu svrhu da poveaju
prihode odreenih dravnih fondova.

KRITERIJUMI IZBORA INSTRUMENATA

EKOLOKE POLITIKE
zbor instrumenata politike ivotne sredine uslovljen je korienjem razliitih
kriterijuma koji mogu biti vie ili manje racionalni. Samo neki kriterijumi mogu biti oznaeni kao ekonomski ili drutveno prihvatljivi. Meu najznaajnijim
kriterijumima koji se najee koriste za izbor instrumenata specifine ekoloke
politike mogli bi navesti sledee:

EKOLOKA EKONOMIJA

317

prilagodljivost
svrsishodnost
nain pristupa reavanju problema ivotne sredine
mogunost obezbeenja neophodnih informacija
trokovi upravljanja
tip problema
ozbiljnost problema i
opti kontekst u kome se primenjuju instrumenti
Prilagodljivost nekog instrumenta podrazumeva njegovu konzistentnost sa
drugim instrumentima i ciljevima politike ivotne sredine. Svaki instrument mora
biti pravno primenljiv i mora se uklapati u opti sistem politike ivotne sredine
odreene zemlje, ili odreenog sektora ivotne sredine u koji bi trebalo da bude
primenjen.
Svrsishodnost nekog insrumenta ukljuuje njegovu efikasnost, efektivnost,
administrativnu praktinost, politiku prihvatljivost i njegovu usaglaenost sa
osnovnim trendovima u nacionalnoj i meunarodnoj politici ivotne sredine.
Nain pristupa reavanju problema ivotne sredine moe biti razliit u
pojedinim zemljama, ili u pojedinim sektorima ivotne sredine unutar odreene
zemlje. Na primer, u jednom sluaju osnovni pristup reavanju problema ivotne
sredine moe biti orijentisan prema zagaenim podrujima, u drugom sluaju
prema izvorima zagaenja, a u treem sluaju prema medijima ivotne sredine u
kojima se zagaenja emituju. Nain pristupa reavanju problema ivotne sredine
opredeljen je izabranom politikom i strategijom ivotne sredine.
Mogunost obezbeenja neophodnih informacija je bitan uslov primene
instrumenata ekoloke politike. Zbog toga je vano saznanje koja vrsta informacija
je unapred pretpostavljena kao neophodna, koji obim informacija mora biti tehniki obezbeen i koliko e potrebne informacije kotati.
Trokovi upravljanja reprezentuju mnogo iri aspekt trokovnog uinka
svakog instrumenta ekoloke politike od trokova obezbeenja neophodnih
informacija. Trokovi upravljanja zatitom ivotne sredine obuhvataju, pored
ostalih trokova, i trokove sprovoenja i kontrole instrumenata ekoloke politike,
ukljuujui jednako realne i mogue trokove. Razliiti instrumenti iziskuju
razliite trokove upravljanja od kojih zavisi ekonomska efikasnost ekoloke
politike.
Tip ekolokog problema neizbeno odreuje izbor instrumenata ekoloke
politike sa kojima se moe promeniti data ekoloka situacija u eljenu. U ocenjivanju instrumenata trebalo bi posebno ispitati da li odreeni instrument moe biti
korien za razliite medije ivotne sredine ili, kada se razmatra samo jedan midijum, da li se razliiti ekoloki problemi mogu pojaviti u istom medijumu. Takve
razlike zahtevaju korienje razliitih instrumenata ekoloke politike.
U teoriji, izbor instrumenata ekoloke politike se vri pomou maksimiranja
drutvenog blagostanja. U praksi izbor instrumenata je multidimenzionalni
problem. Postoji veliki broj kriterijuma koje bi trebalo razmotriti. Realno je

318

EKOLOKA EKONOMIJA

oekivati da odreene specifine mere ekoloke politike budu pogodne sa

stanovita jednih kriterijuma, a nepodesne sa stanovita drugih.
Ozbiljnost ekolokog problema je, takoe, vrlo bitna determinanta izbora
enstrumenata ekoloke politike. Ako je ekoloki problem sagledan kao vrlo ozbiljan za odreeni medijum ivotne sredine, onda e stanje ekoloke efektivnosti
zahtevati da bude rangirano na viem nivou u poreenju sa ekonomskom efikasnou. Meutim, ako je ekoloka situacija ocenjena takvom nakon promene obrasca
ponaanja zagaivaa, onda e kriterijum ekonomske efikasnosti postati znaajniji,
poto kratkorona reenja u tom sluaju nee biti neophodna.
Konano, opti kontekst u kome bi trebalo da se primenjuje odreeni instrument obuhvata irok dijapazon faktora koji utiu na izbor instrumenta politike ivotne sredine, poev od filozofije same politike ivotne sredine do ekonomskog,
kulturnog i politikog konteksta, ukljuujui i meunarodne sporazume i kooperacije.
U dosadanjem periodu razliite zemlje koristile su razliite kriterijume za
izbor instrumenata svoje politike ivotne sredine. U zemljama sa razvijenim sistemom trine ekonomije takva praksa moe biti objanjena razlikama u:158
odnosu prema osnovnim principima politike ivotne sredine
relativnoj snazi relevantnih uesnika u aktuelnoj politici ivotne sredine
politikom okruenju i obavezama prema odreenim partnerima i
institucijama preuzetim meunarodnim sporazumima
politikim i ekonomskim strukturama pojedinih zemalja.
U zavisnosti od toga ko i kako utvruje i primenjuje najvanije instrumente
politike ivotne sredine moe se govoriti o postojanju preteno direktne ili indirektne regulacije ponaanja zagaivaa i regulacije ukupnog odnosa oveka i njegove ivotne sredine. Direktna regulacija bazira na pretenoj primeni regulativnih
instrumenata, a indirektna regulacija na pretenoj primeni ekonomskih instrumenata.

REGULATIVNI INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE

Vrste regulativnih instrumenata
eorija javnih dobara i eksternih efekata pokazala je da se zagaenje ivotne
sredine moe tretirati kao nedostatak funkcionisanja trinog mehanizma. Taj
nedostatak je objanjen kao posledica odsutnosti prava svojine nad ivotnom sredinom. Sve dok ne postoji svojina nad atmosferom ili nad povrinskim vodama
nee biti ni trinih podsticaja za spreavnje ili smanjenje zagaenja ovih prirodnih
resursa. Meutim, odreivanje prava svojine moglo bi reiti ovaj problem ali pod
odreenim ograniavajuim pretpostavkama. Sve dok ne budu pronaena podesnija
reenja neophodno je dedelovanje drave kao tree strane na onim tritima gde
nastaju ozbiljni problemi zagaenja ivotne sredine.

158

OECD publikacija: Economic Instruments for Environment protection, OECD, Paris, 1989, str. 21
- 30.

EKOLOKA EKONOMIJA

319

Svesnost o potrebi dravne korekcije ekolokih nedostataka trita je znaajan pozitivan pomak ostvaren uz pomo ekonomskog modeliranja, ali to je samo
prvi korak. Mogue je koristiti iste ekonomske modele za utvrivanje kako bi
drava trebalo da reaguje da bi ostvarila efektivnija politika reenja. Na primer,
ekonomska teorija sugerira da bi drava trebalo da odredi ciljna smanjenja zagaenja za ostvarivanje alokativne efikasnosti i za uravnoteenje drutvene koristi i
trokova na nivou granine veliine. Ona bi trebala, takoe, da identifikuje zadatke
neophodne za primenu ovih kriterijuma u praksi, kao to je ocenjivanje koristi od
unapeenja kvaliteta ivotne sredine i reavanje protivurenosti izmeu drutvenih
i privatnih trokova. Poto ovi trokovi ne mogu biti egzaktno utvreni, kriterijumi
efikasnosti moraju biti iskorieni za ocenjivanje kako donosioci ekolokih odluka
utvruju ekoloke ciljeve i zadatke u odnosu na optimalni nivo. Pored toga, kriterijumi trokovne efektivnosti mogu biti korieni i za ocenjivanje kako su odreeni zadaci ostvareni u sluajevima kada nisu utvreni na efikasnom nivou emisije
zagaenja.
Uopte, regulativni pristup nastoji da ostvari ciljni kvalitet ivotne sredine
regulisanjem individualnog ponaanja. Tipian regulativni instrument su dozvole
za emitovanje specifine koliine zagaujuih materija. Dozvole se izdaju zagaivaima sve dok ciljni kvalitet ivotne sredine ne bude postignut, a nakon toga
njihovo izdavanje prestaje. Regulativni instrumenti mogu imati razliite forme
prema tome ta oni specificiraju. Najei tip dozvola je u obliku prava na
emitovanje maksimalne koliine odreene zagaujue materije. Drugi tip su
propisane obaveze smanjenja date koliine zagaujuih materija. Poseban tip
predstavljaju propisi kojima se ustanovljava stanje tehnologije koju bi trebalo
primeniti u proizvodnji ili u smanjivanju zagaenja, kao i propisi koji odreuju
vrstu inputa koje bi trebalo koristiti. Propisanim normama za proizvode moe se
definisati koliina zagaujuih materija koja moe biti sadrana u potronim
artiklima (na primer, koliina DDT u poljoprivrednim proizvodima) ili koja se
moe pojaviti u toku korienja artikala (na primer, buka ili ugljenmonoksid
emitovan u toku korienja automobila). Takoe, koliina proizvodnje odreenih
proizvoda moe biti ograniena, a nekih proizvoda zabranjena. Konano, lociranje
specifinih firmi-zagaivaa moe biti zabranjeno u odreenim geografskim
podrujima.
Regulativni instrumenti su u dosadanjem periodu iroko korieni u ekolokoj politici. Upravljanje istom vodom i vazduhom u razvijenim zemljama je najveim delom bilo bazirano na sistemu dozvola i standarda, dok je upravljanje
vrstim otpadom bilo bazirano na uvoenju ogranienja, zabrana i plaanja odreenih dabina.
Prednost regulativnih instrumenata je njihov ekoloki uinak. Ako je ciljni
kvalitet ivotne sredine jasno postavljen i ako emiteri zagaenja ne kre vaee
ekoloke propise, onda e cilj biti ostvaren. Ovaj argument je doprineo da su regulativni istrumenti postali vrlo atraktivni za mnoge lanove ekolokih pokreta i
organizacija. Isto tako, regulativni instrumenti mogu imati prednosti u sluajevima

320

EKOLOKA EKONOMIJA

postojanja ekolokog rizika. Naalost, regulativni instrumenti imaju i vei broj

nedostataka kao to su: usporavanje razvoja, opadanje produktivnosti i poveanje
uloge sudova na svim dravnim nivoima.
Za bolje razumevanje mogunosti korienja regulativnih instrumenata u
javnoj ekolokoj politici mi emo u nastavku detaljnije razmotriti samo ekoloke
standarde i njihovu ulogu u ekolokoj politici. Nakon toga bie razmotrene mogunosti korienja alokativne efikasnosti i trokovne efektivnosti za odreivanje
nivoa zagaenja na kome bi standardi trebalo da budu postavljeni da bi ispunili
odabrane ekoloke ciljeve.

Korienje standarda u ekolokoj politici

Osnovna svrha ekolokih standarda

ontrolno-komandni pristup se oslanja u velikoj meri na standarde razliitih

tipova da bi doprineo unapreenju kvaliteta ivotne sredine. Zbog toga su
standardi postali neophodna osnova u mnogim ekolokim politikama. Utvrivanje
standarda sledi najee irok set procedura koje ukljuuju nauno istraivanje i
seriju postupaka razmatranja. Standardi su propisani nivoi odreenih uinaka podrani zakonom. Standard emisije odreene zagaujue materije je maksimalan
nivo emisije koji je zakonom dozvoljen. Kada drava eli da ljudi neto ne rade,
ona jednostavno donese zakon koji to uini ilegalnim, a zatim odreenim administrativnim ili sudskim procedurama osigurava podrku zakonu.

Slika 10.3. Utvrivanje standarda emisije zagaenja

Na slici 10.3. dat je prikaz graninih trokova smanjenja zagaenja (GTSZ) i
graninih trokova teta (GT) povezanih sa nivoom na kome su reziduali
proizvodnje emitovani u ivotnu sredinu. Pretpostavimo da je poetni aktuelni nivo
emisije zagaenja Q1, a efikasan nivo emisije Qe. Za ostvarivanje nivoa emisije Qe

EKOLOKA EKONOMIJA

321

drava mora postaviti standard emisije na nivou Qe, ime ovaj nivo postaje gornji
limit za emisiju firme. Za podsticanje primene ovog standarda drava mora organizovati merenje i detekciju mogueg nepotovanja standarda. Ako prekraj bude
ustanovljen, izvor emisije bie kanjen. Ako firma smanjuje zagaenje u skladu sa
standardom, ona e platiti u obliku ukupnih trokova smanjenja zagaenja godinji
iznos ekvivalentan povrini a. Ovi trokovi se esto nazivaju trokovima ispunjenja standarda.
Ekoloki standardi su postali popularni iz vie razloga. Oni predstavljaju
jednostavan i direktan regulativni instrument ekoloke politike. Oni postavljaju
dobro uoljive i jasno specificirane ekoloke ciljeve. Standardi apeluju na ljudska
oseanja da svako ima obavezu da se uhvati u kotac sa problemima zagaenja
ivotne sredine i da doprinese smanjenju zagaenja. Standardi su u velikoj meri
bliski etikom oseaju ljudi da je zagaenje ivotne sredine loe i da bi ga trebalo
uiniti ilegalnim. Pravni sistem je prilagoen da funkcionie definiui i stopirajui ilegalno ponaanje, a standardi se dobro uklapaju u takav obrazac. Praktian
razlog njihove velike popularnosti je to oni dozvoljavaju mnogo veu fleksibilnost
i vei podsticaj nego to se moe oekivati od drugih regulativnih instrumenata.

Vrste ekolokih standarda

Ekoloke standarde donosi skuptina u obliku zakonskih propisa, a dravne slube
ili agencije vre sistematsko praenje njihovog sprovoenja radi primene mera prinude ili podsticanja. U oblasti zatite ivotne sredine, kao regulativni instrumenti,
mogu biti koriene tri vrste ekolokih standarda:
1. standardi ambijenta
2. standardi emisije i
3. tehnoloki standardi.
Kvalitet ambijenta ivotne sredine oznaava kvalitativne dimenzije dela
okruenja kao to je kvalitet ambijenta vazduha u odreenom gradu ili kvalitet ambijenta vode u odreenoj reci. Prema tome, standard ambijenta je odreeni neprekoraivi nivo neke zagaujue materije u ambijentu ivotne sredine. Na primer,
standard ambijenta za rastvoreni kiseonik u odreenoj reci moe biti postavljen na
3 ppm, to znai da je to najnii nivo rastvorenog kiseonika koji je dozvoljen u
reci. Standardi ambijenta ne mogu biti primenjivani direktno. Oni mogu biti
primenjivani na razliite emisije koje prouzrokuju odreene nivoe kvaliteta
ambijenta. Da bi bio osiguran nivo rastvorenog kiseonika iznad 3 ppm u reci, mi
moramo znati kako emisije razliitih izvora doprinose promenama u nivou
zagaenja, a zatim uvesti odreene mere kontrole tih izvora.
Standardi ambijenta su najee izraeni u obliku prosenog nivoa
koncentracije odreene zagaujue materije tokom odreenog vremeskog perioda.
Na primer, jedan od standarda kvaliteta vazduha moe odreivati sadraj
sumpordioksida (SO2) od 8 miligrama po 1m3 vazduha na osnovu godinjeg
aritmetikog proseka i od 365 miligrama po 1m3 vazduha na osnovu 24-asovnog
proseka. Drugim reima, standar ambijenta ima dva kriterijuma: maksimum

322

EKOLOKA EKONOMIJA

godinjeg proseka i maksimum 24-asovnog proseka. Razlog korienja proseka je

saznanje da postoje sezonske i dnevne varijacije u meteorolokim uslovima i
emisijama koje proizvode varijacije u kvalitetu ambijenta. To znai da kratkoroni
nivoi kvaliteta ambijenta mogu biti loiji od standarda toliko i tako dugo da bi
mogli biti izbalansirani u periodima kada je kvalitet vazduha bolji od standarda.
Standardi emisije su neprekoraivi nivoi primenjeni na koliine emisije zagaenja koje izlazi iz izvora zagaenja. Standardi emisije (ili isputanja) zagaenja
se najee izraavaju koliinom zagaujue materije u jedinici vremena (na primer, kilogramima u minuti ili tonama nedeljno). Tok kontinuelne emisije moe biti
regulisan standardima na osnovu trenutne stope emisija, kao gornji limit koliine
reziduala u minuti ili prosean tok reziduala u odreenom vremenskom periodu.
Postoje odreene razlike izmeu standarda ambijenta i standarda emisije.
Postavljanje standarda emisije na odreenom nivou ne zahteva obavezno postavljanje standarda ambijenta. Izmeu emisija i kvaliteta ambijenta stoji priroda, posebno meteoroloki i hidroloki uslovi. ivotna sredina obino transportuje
emitovane zagaujue materije od take isputanja do drugih lokacija. Na tom putu
one se najee razblauju i rasprostranjuju. U svim medijima ivotne sredine
ostvaruju se hemijski procesi koji esto menjaju fizike karakteristike zagaujuih
materija. U nekim sluajevima to moe uiniti emitovanu supstancu povoljnijom.
Organski otpad baen u reke, jezera ili mora bie predmet procesa prirodne
degradacije koja e ga razloiti na sastavne elemente. Prema tome, kvalitet
ambijenta vode u reci na razliitim takama nizvodno zavisie od koliine emisija i
od hidrologije reke - veliine protoka, temperature, prirodnih uslova rearejacije itd.
Ponekad ivotna sredina moe konvertovati odreeni tip zagaujue materije u mnogo tetniju supstancu od emitovane. Istraivanje povezanosti emisije i nivoa kvaliteta ambijenta je jedan od vanih zadataka nauka o ivotnoj sredini,
ukljuujui i ekoloku ekonomiju. Ljudske odluke mogu imati vitalan uticaj na
odnos izmeu emisija i kvaliteta ambijenta. Klasian primer za to su automobili. U
programima smanjenja zagaenja vazduha iz mobilnih izvora najee su
ustanovljeni standardi emisije za nove automobile. Ali, poto ne postoji mogunost
kontrolisanja koliine automobila na putevima, ili ukupnog broja asova vonje
svakog automobila, agregatne koliine zagaujuih materija u vazduhu i, u vezi sa
tim, kvalitet ambijenta vazduha ne mogu biti direktno kontrolisani.
Standardi emisija mogu biti postavljeni na vrlo razliitim i irokim osnovama, kao to su:
1. stopa emisije (u kilogramima na sat ili u tonama meseno)
2. koncentracija emisije (biohemijski kiseonik u miligramima)
3. ukupna koliina reziduala (stopa emisije puta koncentracija, puta trajanje)
4. reziduali proizvedeni po jedinici autputa (SO2 emisija po kW proizvedene elektrine energije)
5. reziduali sadrani u jedinici inputa (sumpor sadran u uglju koji se koristi za proizvodnju elektrine energije)

EKOLOKA EKONOMIJA

323

6. procenat uklonjene zagaujue materije (procenat uklonjenog otpadnog

materijala pre izbacivanja).
Sa stanovita regulativnog pristupa standardi emisije su vrsta standarda uinka zbog toga to oni upuuju na konaan rezultat koji zagaivai moraju ostvariti.
Postoje i drugi tipovi standarda uinka. Na primer, standardi radnog mesta koji
odreuju maksimalan broj moguih nezgoda ili maksimalan nivo rizika kome su
radnici izloeni. Zahtev da poljoprivredni proizvoai smanje upotrebu odreenih
pesticida ispod odreenog nivoa i ogranienje brzine na autoputu, takoe, spadaju
u standarde uinka.
Tehnoloki standardi ustanovljavaju tipove kontrole smanjenja zagaenja
koje moraju koristiti svi propisima odreeni izvori zagaenja. Drugim reima, tehnoloki standardi ne specificiraju konaan rezultat,ve tehnologije, tehnike ili postupke koje potencijalni zagaivai moraju primeniti. Zahtev da automobili budu
opremljeni katalitikim konvertorima ili sigurnosnim pojasevima je tehnoloki
standard. Ako se od svih termoelektrana zahteva da instaliraju odreenu opremu za
preiavanje gasova da bi smanjile emisije sumpordioksida, onda bi to bio tehnoloki standard poto je odreeni tip tehnologije specificiran od strane dravnih
autoriteta. Ovaj tip standarda ukljuuje, takoe, standarde projektovanja ili
standarde ininjeringa. Postoje i razliiti standardi proizvoda koji specificiraju
karakteristike koje dobra moraju imati i standardi inputa koji zahtevaju od
potencijalnih zagaivaa da koriste inpute koji ispunjavaju specifine uslove.
U praksi razvijenih zemalja vladine ekoloke agencije su odgovorne za
istraivanje razliitih tehnologija i za ocenu njihove relativne ekoloke efektivnosti.
Vladine agencije vre izbor najbolje tehnologije koje zatim moraju biti
primenjivane od svih propisima odreenih zagaivaa.
Razlike izmeu standarda uinka i tehnolokih standarda mogu biti esto
nejasne. Osnovna razlika je u tome to standard uinka, kao to je standard emisije, postavlja ogranienja nekom kriterijumu uinka, a zatim dozvoljava zagaivaima da sami izaberu najbolje naine za njihovo ostvarivanje. Tehnoloki
standard diktira odreenu odluku i tehniku koju zagaiva mora koristiti.
Kada se razmilja o ekolokim standardima trebalo bi imati u vidu dve vane ekonomske implikacije. Prva je odreivanje nivoa emisije zagaenja na kome
e ekoloki standard biti postavljen. To je izuzetno vaan ishod poto ekoloki
standardi definiu kvalitet ivotne sredine kao cilj ekoloke politike. Na primer,
propisani standard koji odreuje limit emisije ugljen-monoksida definie odreeni
drutveno prihvatljivi nivo ove vane zagaujue materije. Sa stanovita ekonomske perspektive vaan ishod je i da li je takav nivo postavljen za ostvarivanje
alokativne efikasnosti. Ako nije, onda e biti ostvaren odreeni gubitak blagostanja za drutvo.
Druga vana ekonomska implikacija odnosi se na primenu ekolokih
standarda od strane izvora zagaenja. Sprovoenje ekoloke politike uz pomo
standarda ukljuuje korienje odreenih limita i oblika plaanja koji proizvode

324

EKOLOKA EKONOMIJA

trokove. Izbor odreenog standarda zavisi ne samo od toga koliko on doprinosi

ostvarivanju ekolokih ciljeva, ve i da li ciljevi mogu biti ostvareni na trokovno
efektivan nain. Ako to nije mogue, onda e ekonomski resursi biti proerdani i to
e poveati trokove drutvu.
Navedene ekonomske implikacije primene ekolokih standarda mogu biti
prouavane kroz ekoloko ocenjivanje, iju okosnicu ine dva vana pitanja:
1. Da li su ekoloki standardi postavljeni na nivo koji je alokativno efikasan
(da li su granini trokovi smanjenja zagaenja jednaki graninoj drutvenoj koristi)? i
2. Da li je ostvarivanje ekolokih ciljeva primenom standarda sprovedeno na
trokovno efektivan nain?
Pronalaenje odgovora na ova pitanja moe pomoi ocenjivanju efektivnosti
ekolokih politika baziranih na dobro definisanim ekonomskim kriterijumima.
Zbog toga emo u nastavku detaljnije razmotriti pitanja alokativne efikasnosti i
trokovne efektivnosti primene ekolokih stantarda.

Alokativna efikasnost ekolokih standarda

Poto se ekoloki standardi koriste za definisanje ekolokih ciljeva znaajno je
utvrditi da li postavljeni ciljevi omoguavaju ostvarivanje alokativne efikasnosti.
Ovaj uslov postoji samo ako su izvori zagaenja alocirani tako da povezani trokovi i koristi za drutvo imaju jednake granine veliine, odnosno ako su granini
drutveni trokovi smanjenja zagaenja jednaki graninoj drutenoj koristi od
smanjenja zagaenja. Identifikovanje alokativno efikasnog nivoa zagaenja pomae vladi da odredi ekoloke ciljeve bazirane na standardima.
U poglavlju 6 ustanovili smo da granini drutveni trokovi i granina drutvena korisnost simultano odreuju drutveno optimalan nivo smanjenja zagaenja. Efikasan nivo smanjenja zagaenja ostvaruje se u preseku ove dve krive. Sposobnost vlade da utvrdi standarde kvaliteta ivotne sredine koji omoguavaju
ostvarivanje efikasnog nivoa smanjenja zagaenja zavisi od mnogih faktora. Tri
vana faktora koji posebno oteavaju vladi i njenim ekolokim agencijama ostvarivanje poeljnog ishoda su:
1. postojanje zakonskih ogranienja
2. nesavrena informisanost
3. regionalne razlike.
Pristup baziran na ekolokim standardima ne obezbeuje uvek u realnoj
praksi postavljanje limita zagaenja koji uzimaju u obzir sve povezane trokove i
koristi. U stvarnosti mnogi nacionalni standardi su bazirani na koristi jer su postavljeni na nivou koji bi trebalo da doprinese unapreenju drutvenog blagostanja.
Meutim, na tom nivou koristi najee nisu izbalansirane sa povezanim trokovima. Zakonski propisi kojima su uvedeni takvi standardi ograniavaju njihovo postavljanje na efikasnom nivou smanjenja zagaenja.

EKOLOKA EKONOMIJA

325

ak i kada je balansiranje trokova i koristi predvieno zakonskim propisima, nepotpuna informisanost moe spreiti vladu da identifikuje granine drutvene trokove i granine drutvene koristi smanjenja zagaenja. U nedostatku perfektnih informacija sasvim je verovatno da vlada nije u mogunosti da propie i postavi standarde smanjenja zagaenja na efikasan nivo ak i kada je propisi na to
obavezuju. Na slici 10.4. prikazana je ravnotena trina situacija za smanjenje
odreenog zagaenja. Uporeen je alokativno efikasan ishod Qe sa druga dva mogua nivoa smanjenja zagaenja Q0 i Q1. Ako je standard postavljen na nivou Q0,
granina drutena korist od smanjenja zagaenja (GDK) bie vea od graninih
drutvenih trokova (GDT). To znai da je standard na nivou Q0 suvie blag, a standard na nivou Q1 suvie restriktivan. Zato zakonski limit na nivou Qe drutvo moe prihvatiti kao alokativno efikasan. Meutim, informacije neophodne za pronalaenje takvog optimalnog nivoa smanjenja zagaenja su najee oskudne.

Slika 10.4. Postavljanje standarda na alokativno efikasan nivo

Konano, ak i da zakon doputa balansiranje trokova i koristi i da su sve
potrebne informacije dostupne, postoji odreeno ogranienje ako se Qe koristi kao
nacionalni standard za izvore zagaenja u svim regionima. Optimalni nivo Qe odreen je na osnovu GDK i GDT bez uzimanja u obzir regionalnih specifinosti
smanjenja zagaenja i, povezano sa tim, regionalnih koristi i trokova od tog smanjenja. Samo u sluaju kada bi nivo Qe bio alokativno efikasan za sve regione ili
lokacije, funkcije GDT i GDK mogu biti identino efikasne za sve lokacije.
Na slici 10.5. prikazana su dva hipotetika regiona X i Y koji imaju identine funkcije GDT, tako da je GDTx = GDTy, ali razliite funkcije GDK, tako da je
GDKx < GDKy na svim nivoima smanjenja zagaenja. Zbog toga e alokativno
efikasan nivo smanjenja zagaenja za region X (Qx) biti nii od alokativno

326

EKOLOKA EKONOMIJA

efikasnog nivoa za region Y (Qy). Prema tome, jedan nacionalni standard

smanjenja zagaenja ne moe biti optimalan za oba regiona.

Slika 10.5. Uticaj regionalnih razlika na ostvarivanje alokativne

efikasnosti smanjenja zagaenja
Ova kratka analiza korienja ekolokih standarda upuuje na zakljuak da u
realnom svetu postoji najmanje jedan od navedena tri faktora koji moe oteati postavljanje ekolokih standarda na efikasnom nivou smanjenja zagaenja. Drugim
reima, postoji vrlo mala verovatnoa da e standardi smanjenja zagaenja biti postavljeni na alokativno efikasnom nivou. Zbog toga se kreatori ekoloke politike i
ekolokih standarda moraju oslanjati na razliite kriterijume ocene nivoa smanjenja zagaenja na kome su standardi postavljeni i kako se oni primenjuju u realnom
svetu.

Trokovna efektivnost ekolokih standarda

Korienje kriterijuma trokovne efektivnosti za ocenjivanje kontrolno-komandnog pristupa ima zadatak da proveri da li drutvo ostvaruje vee trokove od
neophodnih za postizanje datog nivoa kvaliteta ivotne sredine. Da bi ostvarili
trokovnu efektivnost, kreatori politike moraju utvrditi relativne trokove za sve
raspoloive instrumente sa kojima se mogu ostvriti odabrani ekoloki ciljevi, a
zatim odabrati onaj instrument sa kojim se minimiziraju trokovi.
Vratimo se ekolokim standardima baziranim na tehnologiji i standardima
baziranim na uinku. Standardi bazirani na tehnologiji spreavaju zagaivaa da
minimizira trokove ostvarivanja datog nivoa smanjenja zagaenja. Kriva graninih trokova smanjenja zagaenja je definisana pod pretpostavkom da zagaiva
bira metod najniih moguih trokova. Ako drava ili vlada primorava zagaivaa
da koristi specifinu tehnologiju za ostvarivanje limita emisije, onda je to direktna

EKOLOKA EKONOMIJA

327

pretnja podsticaju preduzea da smanji zagaenje na trokovno efektivan nain.

Time drutvo pravi vee trokove od graninih trokova smanjenja zagaenja troei ekonomske resurse bez ostvarivanja dodatne koristi.
Ako je nametnut ekoloki standard baziran na uinku, onda e svaki zagaia birati nain na koji e ostvarivati dato ogranienje zagaenja. Zagaiva e
slediti svoj sopstveni interes i izabrati najjevtiniji metod smanjenja zagaenja. Ako
zagaivai budu potovali propisane standarde drutvo e imati koristi od iste
ivotne sredine, ali i najmanje mogue korienje ekonomskih resursa za ostvarianje te koristi. Iako korienje standarda baziranih na uinku ima prednosti, njihov
izbor ne obezbeuje uvek trokovno efektivna reenja. Nezavisno od tipa standarda koji je uveden, ekonomski resursi e biti neracionalno iskorieni ako su svim
zagaivaima nametnuti jednoobrazni standardi.
Nametanje jednoobraznih standarda svim izvorima zagaenja vodi u neracionalno korienje ekonomskih resursa ako se trokovni uslovi smanjenja zagaenja razlikuju meu izvorima zagaenja. Postoje mnogi faktori koji mogu
proizvesti takve razlike. Jedan od njih je starost zagaivaevih fabrikih postrojenja. Novi proizvodni kapaciteti su obino projektovani i izgraeni sa naprednijom
opremom za kontrolu i smanjenje zagaenja. To ih najee ini sposobnijim za
ispunjenje standarda smanjenja zagaenja sa niim graninim trokovima od manje modernih kapaciteta. Drugi vaan faktor su regionalne razlike u cenama inputa. Ne moe se oekivati od firmi na razliitim lokacijama da e se suoavati sa
istim trokovima radne snage, zemljita i kapitala, kao i da e cene inputa isto
varirati. Problem se sastoji u tome to jednoobrazni standardi u okviru komandnokontrolnog pristupa primoravaju zagaivae sa visokim trokovima da smanjuju
zagaenje kao i zagaivai sa niskim trokovima. Na taj nain bie korieno vie
resursa nego to je neophodno za ostvarivanje date drutvene koristi. Uteda u trokovima moe biti ostvarena ako vee smanjenje zagaenja ostvaruju zagaivai
koji su sposobni da to urade sa relativno niim trokovima.
Ovde se moe postaviti pitanje: Moe li vlada izvriti realokaciju nivoa
smanjenja zagaenja meu zagaivaima da bi ostvarila trokovno efektivno reenje? Odgovor je potvrdan jer ekonomska teorija daje egzaktna uputstva kako takav
rezultat moe biti ostvaren. Ako svaki zagaiva smanjuje zagaenje do take na
kojoj je nivo graninih trokova smanjenja zagaenja jednak za sve firme, onda e
ekoloki standard doprineti ostvarivanju minimalnih trokova. Ovo reenje je, kao
to je ve istaknuto u poglavlju 6, nazvano u ekonomskoj teoriji principom jednakih graninih torkova.
Da bi vlada mogla uvesti trokovno efikasne ekoloke standarde, ona mora
znati trokovne uslove smanjenja zagaenja svake firme ija je aktivnost predmet
regulacije. Razume se, takve informacije je nemogue obezbediti, naroito kada
postoji veliki broj individualnih izvora zagaenja koje bi trebalo kontrolisati. Postoje reenja i za ovaj problem, ali ne u okviru kontrolno-komandnog pristupa, ve
u okviru trinog pristupa. Takva reenja ukljuuju korienje ekonomskih
instrumenata ekoloke politike.

328

EKOLOKA EKONOMIJA

EKONOMSKI INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE

Trino bazirani instrumenti
poslednjih 10 godina vlade razvijenih zemalja nastojale su da primene u to
veoj meri trini pristup u ekolokoj politici kao deo njihovog ukupnog
reagovanja na rizike zagaenja ivotne sredine. Za razliku od tradicionalnog
korienja ogranienja emisija zagaenja i smanjenja autputa, trini pristup koristi
cene ili druge ekonomske varijabile da podstakne zagaivae da smanje tetne
emisije.
Ekonomisti su snani pobornici trinog pristupa zbog toga to on omoguava ostvarivanje trokovno efektivnih reenja ekolokih problema. To se moe postii projektovanjem politikih inicijativa koje dozvoljavaju zagaivaima da reaguju u skladu sa njihovim sopstvenim interesima. Trini instrumenti usmereni su
na ukljuivanje eksternih trokova ekolokih teta u proces odluivanja firmi i
potroaa. Strategija koja se koristi za tu svrhu proizala je direktno iz teorije nedostataka trinog mehanizma. Neregulisano trite ne moe korigovati zagaenje
ivotne sredine zbog odsustva prava svojine, a time i odstustva trine snage.
Primenom trinog pristupa nastoje se ustanoviti trine snage procenjivanjem
vrednosti kvaliteta ivotne sredine ili, ekvivalentno, utvrivanjem cene zagaenja.
Kada je trini pristup primenjen, normalni trini podsticaji e prevladati, a firme i
potroai e prilagoavati svoja ponaanja promenama u trinim uslovima koje
uvodi vlada.
Svesnost o uspenosti primene trino baziranih instrumenata ekoloke politike je danas znaajno poveana, kako u privatnom tako i u javnom sektoru. Zbog
toga je vano da donosioci ekolokih odluka upoznaju ovaj alternativni pristup
politici ivotne sredine i njegove prednosti u odnosu na tradicionalne regulativne
pristupe. Potrebno je imati u vidu da su trino bazirani instrumenti ekoloke
politike vie komplementi nego supstituti tradicionalnim regulativnim
instrumentima. To znai da kreatori ekoloke politike moraju pronai najpodesniju
kombinaciju ove dve vrste instrumenata.
Ono to razlikuje trini pristup ekolokoj politici od kontrolnog i
komandnog pristupa jeste nain na koji se ekoloki ciljevi ostvaruju. Komandnokontrolni pristup se bazira na korienju zakonskih propisa i standarda za
definisanje ciljnog nivoa kvaliteta ivotne sredine. Sa stanovita praktine
perspektive, ciljevi bazirani na zakonskim ogranienjima i standardima se
postavljaju na drutveno eljenom, a ne na optimalnom nivou, nezavisno od
pristupa korienog za njegovo ostvarivanje.

Vrste ekonomskih instrumenata

sistemu trine ekonomije ako ovek eli da izgradi kuu on mora da kupi na
tritu odreene materijale i da unajmi graevinske radnike. Drugim reima,
da bi mogao koristiti usluge odreenih inputa ovek mora da plati odreenu cenu
za njih. injenica da se usluge inputa moraju platiti stvara podsticaj da se oni

EKOLOKA EKONOMIJA

329

koriste na to je mogue najtedljiviji i efikasniji nain. I u korienju usluga

ivotne sredine ekonomski podsticaji mogu delovati u veini sluajeva na isti
nain. Kada ljudi mogu besplatno koristiti usluge ivotne sredine za odlaganje
vrstog otpada, oni nemaju nikakav podsticaj da razmiljaju o tedljivom i
racionalnom korienju ivotne sredine, niti da brinu o ekolokim posledicama
svojih aktivnosti. Ekonomski instrumenti politike ivotne sredine podstiu
menajnje takve situacije.
Ekonomski instrumenti, koji se danas koriste u razvijenim zemljama, mogu
biti klasifikovani na razliite naine. Jedna od najee korienih klasifikacija
razvrstava sve ekonomske instrumente u etiri vrste:159
1. dabine na zagaenje
2. subvencije
3. sistemi depozita i refundacije
4. sistemi razmene dozvola za zagaenje.
Mnoge zemlje irom sveta poele su u poslednjih 10 godina sa korienjem
ovih instrumenata da bi unapredile sistem kontrole zagaenja ivotne sredine. Svaka od navedenih vrsta ekonomskih instrumenta - od dabina na zagaenje do
razmenljivih dozvola za zagaenje - predstavlja deo instrumenata nacionalne
politike ivotne sredine. Iako su ekonomski instrumenti jo uvek sekundarni u
odnosu na regulativne, njihovo korienje u nacionalnim ekolokim politikama
govori o njihovom znaaju kao neophodnog dela arsenala raspoloivih reenja za
ekoloke probleme. U nastavku e biti dat prvo kratak opis, a zatim detaljna analiza
svake vrste ekonomskih instrumenata posebno.
Dabine na zagaenje su porezi, takse i slina plaanja nametnuta izvorima zagaenja koja variraju direktno sa koliinom zagaujuih materija isputenih u
ivotnu sredinu. Ovaj tip ekonomskih instrumenata ima iroku primenu i moe biti
primenjen na razliite naine. Meu najee korienim dabinama na zagaenje
su:
porezi ili takse na isputeno ili emitovano zagaenje
dabine na proizvod nametnute artiklima koji proizvode zagaenje
dabine korisnika nametnute korisnicima prirodnih resursa i
administrativne dabine nametnute korisnicima administrativnih usluga
kao to je registracija opasnih hemikalija.
Koji e tip dabina biti primenjen u praksi zavisi od medija ivotne sredine i
prirode ekolokog problema. Na primer, dabine na isputeno zagaenje se koriste
primarno za smanjenje buke i zagaenja vode, dok se dabine korisnika najire
primenjuju za kontrolu otpadnih voda i prikupljanje i odlaganje vrstog otpada.
Subvencije su plaanja ili druge forme finansijske pomoi koje se dodeljuju
za smanjenje nivoa zagaenja ili za sprovoenje plana smanjenja zagaenja u budunosti. Ovaj tip ekonomskog instrumenta se esto naziva argarepom nasuprot
tapu koji oliavaju dabine u obliku kazni. Za razliku od dabina koje kanja159

OECD publikacija: Economic Instruments for Environment Protection, op, cit, str. 14.

330

EKOLOKA EKONOMIJA

vaju zagaujue aktivnosti, subvencije daju izvorima zagaenja odreeni podsticaj

da poveaju aktivnosti na smanjenju zagaenja. Subvencije mogu biti u obliku
direktnih plaanja, programa nagraivanja, kreditiranja po niim kamatnim
stopama ili u obliku oslobaanja od poreza.
Sistemi depozita i refundacije nameu zagaivau odreenu dabinu koja
se plaa unapred - depozit- za potencijalnu ekoloku tetu u ivotnoj sredini, koja
se kasnije vraa - refundira - zagaivau za ostvarenu pozitivnu akciju. Pozitivna
akcija moe biti vraanje iskorienih proizvoda proizvoau radi efikasnijeg
odlaganja otpada ili recikliranje dobara za neko alternativno korienje.
Sistemi razmene dozvola za zagaenje su najnoviji ekonomski instrument politike ivotne sredine. Ovim sistemom vlada izdaje fiksni broj dozvola ili
prava na zagaenje u datom regionu, a zatim dozvoljava razvoj trita na kome
zagaivai mogu vriti meusobnu razmenu tih prava. U praksi razvijenih zemalja
dozvole za zagaenje su definisane kao odobrenja ili doputenja. U sistemu
odobrenja zagaivai dobijaju razmenljiva odobrenja kojima se obezbeuju nie
emisije od ustanovljenih standarda. Ako sistem razmene koristi doputenja, svaka
dozvola daje imaocu pravo da ostvari odreenu maksimalnu koliinu zagaenja.
Ove dozvole su, takoe, razmenljive tako to zagaivai mogu kupovati ili
prodavati doputenja ako to zahtevaju njihove tehnologije smanjenja zagaenja i
trokovni uslovi.
Zbog veoma vane uloge koju ekonomski instrumenti imaju u modernim
ekolokim politikama, u nastavku e biti detaljnije razmotren svaki tip
ekonomskog instrumenta posebno.

Dabine na zagaenje
Pojam i vrste dabina na zagaenje
najirem smislu rei dabine mogu biti definisane kao cena koja se plaa za
uinjeno zagaenje i/ili za uklanjanje posledica zagaenja. Dabine mogu biti
plaanja u obliku poreza, takse, doprinosa i slinih oblika plaanja. Veoma esto ih
nazivaju zelenim porezima. U skladu sa principom naplate zagaenja, zagaivai moraju da plate odreenu cenu za eksplicitno ugroavanje ivotne sredine
i da snose dodatne trokove izazvane zagaivanjem. Prema tome, osnovna svrha
dabina na zagaenje je internizacija trokova ekolokih teta pomou odreivanja
cena aktivnostima koje prouzrokuju zagaivanje. Bazirane su na principu zagaiva plaa koji je ukorenjen u verovanju da bi zagaiva trebalo da snosi trokove
kontrole, merenja i odravanja prihvatljivog nivoa kvaliteta ivotne sredine.
Dabine mogu imati vie vrsta efekata od kojih su dve najznaajnije:
podsticajni i redistributivni efekti. Podsticajni efekti zavise od visine trokova i
cene promena koje nastaju uvoenjem dabina. Redistributivni efekti dolaze do
izraaja onda kada dabina ima primarnu namenu da obezbedi prihode za reavanje
kolektivnih problema, za finansiranje istraivanja novih istijih tehnologija, ili za
pomaganje novih investicija.

EKOLOKA EKONOMIJA

331

U zemljama sa razvijenim sistemom trine ekonomije primenjuju se sledei tipovi dabina:

1. kazne za zagaenje
2. dabine korisnika
3. dabine na proizvod
4. administrativne dabine i
5. diferencijalni porezi
Kazne za zagaenje plaaju firme koje isputaju otpadne vode, gasove i druge kodljive otpadne materije u ivotnu sredinu. Visina kazni za zagaenje zavisi
od koliine i kvaliteta isputenih zagaenja. Kazne za zagaenje daju najbolje efekte onda kada isputanja zagaenja mogu pouzdano i ekonomino da se prate i
kada se ne postavlja glavno pitanje da li je isputanje tetnih materija prihvatljivo,
ve u kojoj meri je prihvatljivo. Samo u takvim uslovima kazne za zagaenje mogu imati snane podsticajne efekte.
Dabine korisnika su plaanja kojima se obezbeuje pokrie trokova kolektivnog ili javnog tretmana isputenog zagaenja u ivotnoj sredini. Tarife mogu
biti jedinstvene ili diferencirane u zavisnosti od vrste i koliine zagaenja koje se
tretira. Ova vrsta dabina uspeno se primenjuje za pokrie trokova prikupljanja i
uklanjanja smea. Njihova primena moe doprineti smanjenju koliine vrstih
otpadaka i snienju drutvenih trokova njihovog tretmana.
Dabine na proizvod optereuju cenu proizvoda koji je uzrok stvaranja zagaenja u fazi proizvodnje ili potronje. Dabine se mogu odnositi na sam
proizvod, kao to je dabina na mineralno ulje, ili na odreenu karakteristiku
proizvoda, kao to je dabina na sumpor sadran u meneralnom ulju.
Administrativne dabine plaaju zagaivai za administrativne usluge koje
se odnose na registraciju odreenih hemikalija, ili na primenu i kontrolu sprovoenja odreenih propisa. Najee se primenjuju u obliku takse za kontrolu i takse
za izdavanje dozvola. Pomou administrativnih dabina ostvaruju se preteno
redistributivni efekti.
Diferencijalni porezi favorizuju cene onih proizvoda koji doprinose ouvanju ivotne sredine i obrnuto - optereuju cene proizvoda koji zagauju ivotnu
sredinu. Diferencijalni porezi deluju kao pozitivne ili negativne dabine na
proizvod. Meutim, za razliku od dabine na proizvod, koja moe imati
redistributivni efekat, diferencijalni porezi imaju iskljuivo potsticajni efekat.
Objanjenje ove vrste ekonomskih instrumenata bie potpunije ako detaljnije razmotrimo modeliranje dabine na proizvod i dabine na emisiju zagaenja.
Ove dve dabine predstavljaju klasino reenje za internizaciju negativnih eksternih efekata.

Dabine po jedinici proizvoda

Dabine u obliku poreze po jedinici proizvoda moemo razmotriti na primeru
dobra u ijoj proizvodnji se stvaraju negativni eksterni efekti. Poto proizvoa bazira svoje odluke jedino na graninim privatnim trokovima proizvodnje (GPT),

332

EKOLOKA EKONOMIJA

ignoriui granine eksterne trokove ekoloke tete (GET), to e u njegovu

proizvodnju biti previe alocirano ekonomskih resursa. Kao to je pokazano na slici
10.6, firme zagaivai proizvode na nivou autputa Qe, gde je granina drutvena
korisnost (GDK) povezana sa potronjom dobra potpuno jednaka graninim
privatnim trokovima njegove proizvodnje (GPT). Podsetimo se ovom prilikom da
i ovde podrazumevamo kao i u ranijim primerima, da ne postoji granina eksterna
korisnost (GEK) na tritu tog dobra, tako da je GPK = GDK. Ravnoteni autput
(Qr) je vei od efikasnog nivoa autputa (Qe) koji odgovara taki u kojoj je granina
drutvena korisnost (GDK) jednaka graninim drutvenim trokovima (GDT).
Osnovna svrha korienja dabine na proizvod u politici ivotne sredine je
podsticanje firmi da internalizuju svoje eksterne efekte ukljuivanjem graninih
eksternih trokova (GET) u odluke o proizvodnji. Jedan od naina za ostvarivanje
tog cilja je uvoenje poreza po jedinici proizvoda koji prouzrokuje zagaenje. Ova
vrsta poreza je u literaturi nazvana Piguvijev porez po engleskom ekonomisti A.C.
Pigou koji je inicijalno formulisao ovu teoriju. Primena ove vrste ekonomskog
instrumenta pomera krivu graninih privatnih trokova (GPT) navie za rastojanje
ab, do GPT1, ime se ustanovljava odreena ravnotea na efikasnom nivou autputa
(Qe).

Slika 10.6. Korienje dabine na proizvod za unapreenje

alokativne efikasnosti proizvodnje
Piguvijev porez primorava firme da smanje proizvodnju na efikasan nivo
autputa (Qe). Iako je ovaj instrument ekoloke politike teoretski privlaan, njegovo
korienje u praksi je vrlo oteano i on nije iroko primenjen. Jedan od razloga za
to jesu tekoe identifikovanja novane vrednosti graninih eksternih trokova
(GET) na nivou autputa Qe, a time i visine poreza na tom novou autputa. Drugi
razlog je u tome to model implicitno dozvoljava smanjenje zagaenja samo na
osnovu redukcije autputa, to predstavlja nerealistiko ogranienje.

EKOLOKA EKONOMIJA

333

Dabine na emisiju pojedinanog zagaivaa

Dabina na emisiju zagaujue materije ili isputanje otpadne vode oznaava cenu
zagaenja, najee u obliku takse ili poreza. Kada je ovaj cenovni mehanizam postavljen, zagaiva ne moe dugo ignorisati efekte ekolokih teta koje prouzrokuje drutvu. Ovaj tip dabine na zagaenje primorava zagaivaa da se ozbiljno suoi sa tim tetama - da plaa za njih ili da ih ukljui kao deo trokova proizvodnje u
svoju kalkulaciju. Suoen sa ovom vrstom dodatnih trokova zagaiva moe
nastaviti sa emitovanjem ili isputanjem zagaenja u istom obimu i plaati dabinu, ili investirati u odreenu tehnologiju smanjenja zagaenja da bi obezbedio
smanjenje poreskih plaanja po toj osnovi. Pod uticajem trinih podsticaja zagaiva e izabrati onu soluciju koja minimizira njegove trokove.

Slika 10.7. Model dabine na emisiju pojedinanog zagaivaa

Modeliranje dabine za odreenu emisiju koja e stimulisati zagaivaa da
odluuje o minimiziranju trokova predstavlja prilino jednostavan problem. Model polazi od pretpostavke da je vlada postavila standarde smanjenja zagaenja na
odreenom drutveno prihvatljivom nivou (Qd). Razmotrimo ekoloku politiku
prema odreenom izvoru zagaenja koja nudi dva reenja koja mogu biti primenjena pojedinano ili u kombinaciji:
1. zagaiva mora platiti konstantan iznos takse po jedinici (t) na razliku
izmeu njegovog postojeeg nivoa smanjenja zagaenja (Qi) i standarda
(Qs), tako da ukupna taksa (Tk) iznosi: Tk = t(Qs - Qi); i/ili
2. zagaiva odluuje da napravi trokove radi smanjenja zagaenja.
Ova situacija je ilustrovana na slici 10.7. korienjem graninih krivih. Poto je taksa po jedinici zagaenja konstantna, granina kriva takse pojedinane firme (GTk) je horizontalna linija na nivou jedininog zagaenja (t). Trokovi sma-

334

EKOLOKA EKONOMIJA

njenja zagaenja ilustrovani su krivom graninih privatnih trokova smanjenja zagaenja (GPT). Za svaku jedinicu Q firma e uporeivati granine privatne trokove sa graninim taksama i izabrati najnie trokove. Firma e smanjivati zagaenje
do nivoa Q0 sve dok su GPT manji od GTk. Ukupni trokovi smanjenja zagaenja
su jednaki povrini ispod krive GPT do nivoa Q0, ili povrini 0aQ0. Potrebno je
imati u vidu da su ovi trokovi nii od takse koju bi trebalo plaati do nivoa Q0. Od
nivoa Q0 do Qd, firma e izabrati da plaa taksu poto je GTk nii od GPT u tom
intervalu. Ukupne takse koje e firma platiti za neostvareno smanjenje zagaenja
izmeu Q0 i Qd je jednako povrini Q0abQd, koja je manja od ukupnih trokova
smanjenja zagaenja Q0acQd. U celini posmatrano, ukupni trokovi zagaivaa koji
se pridrava ekoloke politike jednaki su povrini 0abQd koja se sastoji iz sledea
dva elementa: 1) ukupnih trokova smanjenja zagaenja za Qd jedinica zagaenja
(0aQ0) i plaene takse za nesmanjeno zagaenje od Q0 do Qd jedinica zagaenja.
Dabina na emisiju pojedinanog zagaivaa unapreuje trinu stimulaciju
zagaivaa. U datom vremenskom trenutku postoje statiki stimulansi koji motiviu firmu da bira meu raspoloivim alternativnim reenjima u okviru njene raspoloive tehnologije. U nastojanju da zadovolji sopstveni interes za maksimiranjem profita, zagaiva e doneti odluku o najniim trokovima uporeivanjem
iznosa takse za tete koje prouzrokuje u ivotnoj sredini sa iznosom trokova
neophodnih za smanjenje zagaenja. Rezultat takvog odluivanja bie internizacija
eksternih negativnih efekata uz korienje najmanje koliine ekonomskih resursa.

Slika 10.8. Model dabine na emisiju pojedinanog zagaivaa

Postoje, takoe, dinamiki podsticaji koji motiviu firmu da unapreuje
svoju tehnologiju smanjenja zagaenja. Efikasnije tehnike smanjenja zagaenja
omoguavaju firmi da ostvari jevtinije smanjenje zagaenja i da postigne odreene
utede u trokovima. Isto tako, nii trokovi smanjenja zagaenja omoguavaju

EKOLOKA EKONOMIJA

335

firmi da izbegne plaanje odreenog iznosa takse na emisiju zagaenja. Ovakva

situacija ilustrovana je na slici 10.8.
Unapreenje tehnologije smanjenja zagaenja utie na pomeranje krive graninih privatnih trokova smanjenja zagaenja (GPT) nanie do GPT. Ako je firma suoena sa izborom izmeu opcije smanjenja zagaenja ili plaanja takse po
jedinici emisije zagaenja, ona e u ovom sluaju izabrati trokove smanjenja
zagaenja sve do nivoa zagaenja Qd. Time e firma izbei plaanje odreene takse
na emisiju zagaenja i istovremeno ostvariti utedu u trokovima. Ukupna uteda u
odnosu na prethodnu soluciju minimalnih trokova jednaka je povrini 0ab.

Dabine na emisiju grupe zagaivaa

Za ocenjivanje trokovne efektivnosti dabine na emisiju grupe zagaivaa
iskoristiemo hipotetiki primer regiona u kome postoje samo dva zagaivaa koji
proizvode po 10 jedinica zagaenja, tako da ukupna emisija zagaenja iznosi 20
jedinica. Pretpostavimo da je vlada propisala standard smanjenja zagaenja od 10
jedinica za region u celini. Svaka firma je suoena sa razliitim privatnim trokovima smanjenja zagaenja koji su modelirani na sledei nain:
granini troak smanjenja zagaenja zagaivaa 1: GPT1 = 2,5(Q1);
ukupni trokovi smanjenja zagaenja zagaivaa 1: UPT1 = 1,25(Q1)2;
granini troak smanjenja zagaenja zagaivaa 2: GPT2 = 0,625 (Q2)
ukupni trokovi smanjenja zagaenja zagaivaa 2: UPT2 = 0,3125(Q2)2;
gde je Q1 = koliina smanjenja zagaenja koju ostvaruje zagaiva 1.
Q2 = koliina smanjenja zagaenja koju ostvaruje zagaiva 2.
Pretpostavimo da je vlada nametnula iste dabine na emisiju kao u sluaju
pojedinanog zagaivaa, tako da ukupne takse iznose: UTk = t(Qd - Qi). Poto je u
ovom sluaju Qd = 10, ukupne takse e biti : UTk = t(10 - Qi). Pretpostavimo da je
taksa po jedinici zagaenja t odreena na 5 dinara, tako da ukupna taksa za svakog
zagaivaa iznosi: UTk = 5(10 - Qi).
Razmotrimo reagovanje svake firme na nametnutu taksu. Na slici 10.9. horizontalna linija GTk na nivou od 5 dinara reprezentuje dabinu na emisije zagaenja. Kada je suoen sa taksom od 5 dinara po jedinici zagaenja zagaiva 1 e
uporeivati relativne trokove GTk sa graninim privatnim trokovima smanjenja
zagaenja (GPT1) za svaku jedinicu poveanja smanjenja zagaenja kao u sluaju
pojedinanog zagaivaa. On e smanjivati imisiju zagaenja sve dok GPT1 budu
manji od GTk, a plaati taksu u suprotnom sluaju kada su GPT1 > GTK. Prema
tome, zagaiva 1 e smanjivati emisiju zagaenja sve do take u kojoj su GPT1 =
GTk, koja se ostvaruje na nivou Q1 = 2, a taksu e plaati na preostalih 8 jedinica
zagaenja.
Zagaiva 2 e postupiti na isti nain, smanjivae zagaenje sve do take na
kojoj se granini troak smanjenja zagaenja ne izjednai sa graninom taksom
(GPT2 = GTk) na nivou Q2 = 8, a taksu e plaati na preostale 2 jedinice zagaenja.

336

EKOLOKA EKONOMIJA

Rezultati obrauna su sledei:

Zagaiva 1:
izabran nivo smanjenja zagaenja: 2,5(Q1) = 5 din, ili Q1 = 2
ukupni trokovi smanjenja zagaenja: UPT1 = 1,25(2)2 = 5 din.
ukupne plaene takse: UTk = 5(10 - 2) = 40 din.
Zagaiva 2:
izabran nivo smanjenja zagaenja: 0,625(Q2) = 5 din, ili Q2 = 8
ukupni trokovi smanjenja zagaenja: UPT2 = 0,3125(8)2 = 20 din.
ukupno plaene takse: UTk = 5(10 - 8) = 10 din.
Region:
ukupan nivo smanjenja zagaenja = 10 jedinica zagaenja
ukupni trokovi smanjenja zagaenja = 25 din.
ukupno plaene takse na emisije = 50 din.

Slika 10.9. Model dabine na emisiju grupe zagaivaa

U vezi sa ovim rezultatima moemo istai dva vana zapaanja. Prvo zapaanje je da taksa od 5 din. po jedinici zagaenja omoguava ostvarivanje 10 jedinica smanjenja ukupnog zagaenja. Drugo, ovaj zadatak se ostvaruje korienjem
trokovno najefektivnije alokacije resursa za smanjenje zagaenja meu zagaivaima poto svaki zagaiva smanjuje zagaenje do take na kojoj se njegovi granini trokovi smanjenja zagaenja izjednaavaju sa graninom taksom. Drugim re-

EKOLOKA EKONOMIJA

337

ima, primenjeni princip optimalnosti je u saglasnosti sa principom jednakih graninih trokova, o kome je vie rei bilo u prethodnim poglavljima. Najvee smanjenje zagaenja ostvarivae zagaiva sa niim trokovima smanjenja, dok e
zagaiva sa veim trokovima smanjenja zagaenja plaati vei iznos dabine na
emisiju u obliku takse ili poreze.
Potrebno je imati u vidu da je glavni zadatak instrumenta ekoloke politike
unapreenje kvaliteta ivotne sredine. Drutvena korisnost ne zavisi od toga ko je
smanjio zagaenje, ve od toga koliko odreeno smanjenje zagaenja kota. U naem primeru minimiziranju trokova najvie doprinosi zagaiva 2, ne zato to je
on motivisan da ostvari drutvene ciljeve, ve zbog toga to je to najvie u
njegovom interesu. Posebna prednost ovog pristupa je u tome to instrument u
obliku takse ili poreza na emisije zagaenja stvara prihod vladi koji ona moe
iskoristiti za finansiranje trokova kontrole i podsticanja smanjenja zagaenja
ivotne sredine.
Postoje odreene tekoe u primeni ovog instrumenta. Jedna od njih odnosi
se na utvrivanje takse ili poreza na emisiju zagaivaa. Realno posmatrano, vlada
ne moe znati stopu poreze po kojoj e svi zagaivai izabrati nivoe zagaenja koji
e zajedno odgovarati utvrenom standardu. Ona e morati prilagoavati visinu
takse ili poreza sve dok ne bude ostvaren ciljni nivo kvaliteta ivotne sredine.
Druga tekoa povezana je sa potencijalnim uticajima na trokove kontrole.
Kontrola je mnogo sloenija kada svaki izvor zagaenja reaguje na ekoloku
politiku na osnovu svojih internih uslova poslovanja. Trea tekoa odnosi se na
distribucione implikacije primene ove vrste ekonomskih instrumenata. Ako firme
zagaivai plaaju vee takse ili poreze, deo tog optereenja bie prevaljen na
potroae preko veih cena proizvoda. Zbog prilagoavanja zagaivaa za
apsorbovanje poreza na emisiju i/ili zbog promene proizvodne tehnologije radi
smanjenja emisije zagaenja, odreen broj radnika moe izgubiti posao. Konano,
firme zagaivai mogu nastojati izbei takse i poreze na emisije zagaenja
ilegalnim izbacivanjem zagaujuih materija. Za smanjivanje ovakvih i slinih
potencijalnih aktivnosti vlada mora usavravati svoj program praenja i kontrole,
ime e poveati administrativne trokove.

Ekoloke subvencije

koloke subvencije su opti termin kojim se oznaavaju razliite forme

finansijske pomoi kojima se podstiu zagaivai da promene svoje
ponaanje, ili se daju firmama koje su suoene sa reavanjem problema alternative:
da potuju ili nepotuju nametnute standarde. Subvencije treba da podstaknu firme
da se opredele za prihvatanje nametnutih ogranienja iz ekonomskih razloga.
Postoji vie tipova finansijske pomoi, od kojih se u zemljama sa razvijenim
sistemom trine ekonomije najee primenjuju sledei:
1. novane nagrade
2. povoljne pozajmice i
3. poreske olakice

338

EKOLOKA EKONOMIJA

Novane nagrade predstavljaju formu nepovratne finansijske pomoi koja se

daje firmama zagaivaima kada ostvare znaajniju redukciju nivoa zgaenja
ivotne sredine.
Povoljne pozajmice, ili krediti, daju se firmama zagaivaima kada preduzimaju odreene mere za smanjenje ili eliminisanje zagaenja ivotne sredine. Takve pozajmice imaju nie kamatne stope od trinih i due rokove otplate. Njihovi
podsticajni efekti reflektuju se preko kalkulacije prihoda i trokova.
Poreske olakice omoguavaju favorizovanje firmi koje su preduzele odreene mere za smanjenje zagaenja ili za zatitu ivotne sredine. Favorizovanje se
ostvaruje putem deprecijacije odreenih poreskih obaveza i drugih formi poreskih
olakica ili popusta. Poreske olakice se razlikuju od diferencijalnih poreza po
tome to direktno utiu na profit, dok diferencijalni porezi imaju posredan uticaj
preko cene proizvoda.
Glavna ideja za uvoenje ovog instrumenta pronaena je u teoriji prava svojine. Ako zagaiva ima slobodu korienja ivotne sredine drutvo je suoeno sa
izvorom zagaenja koji ima pravo na zagaenje kao sastavni deo proizvodnog
procesa. Traiti od takvog izvora zagaenja da plati za ono to je njegovo pravo
moglo bi biti protumaeno kao nepravedno korienje dravne intervencije. Zbog
toga je izabrana alternativna forma ekoloke kontrole - davanje subvencije izvorima zagaenja kao nagrade za smanjeno ili neizvreno zagaenje ivotne sredine.
Radi boljeg upoznavanja mogunosti korienja ekolokih subvencija u nastavku
e biti detaljnije razmotrena dva osnovna oblika ove vrste ekonomskih instrumenata:
1. subvencije za nabavku opreme namenjene smanjenju zagaenja i
2. subvencije po jedinici smanjenja zagaenja.
Subvencije za nabavku opreme namenjene smanjenju zagaenja se koriste za
redukciju trokova uvoenja i korienja tehnologije smanjenja zagaenja. Poto su
subvencije negativni porezi one imaju slian podsticajni mehanizam kao dabine
na zagaenje, sa tom razlikom to one ne kanjavaju preduzimanje zagaujuih
aktivnosti, ve nagrauju nezagaivanje. Nagrade u obliku kredita sa niskim
kamatnim stopama, oslobaanja od poreza na investicije u smanjenje zagaenja i
sl. obezbeuju podsticaj zagaivau da investira u tehnologiju smanjenja zagaenja.
Sa teoretskog stanovita moe se objasniti da subvencije internalizuju
pozitivne eksterne efekte povezane sa aktivnostima smanjenja zagaenja. Ako se
odreena subvencija nudi zagaivaima za instaliranje specifine vrste opreme za
smanjenje zagaenja, onda e efekat subvencije biti poveanje potraivane koliine opreme zbog niih trokova ulaganja. Da bi se ostvarila efikasna ravnotea,
subvencija mora biti jednaka graninoj eksternoj koristi (GEK) povezanoj sa
potronjom manje zagaujuih proizvoda na efikasnom nivou atuputa.
Model hipotetikog trita za ureaj namenjen smanjenju zagaenja ilustrovan je na slici 10.10. Konkurentna ravnotea postie se u taki u kojoj je granina
privatna korisnost (GPK) jednaka graninim drutvenim trokovima (GDT), ili na

EKOLOKA EKONOMIJA

339

nivou Q1 koji predstavlja godinju koliinu prodatih ureaja po trinoj ceni p1.
Meutim, efikasna ravnotea ostvaruje se kada je granina drutvena korisnost
(GDK) jednaka graninim drutvenim trokovima (GDT), ili na nivou Qe po trinoj ceni pe.
Na neregulisanom tritu malo e ureaja za smanjenje zagaenja biti
prodato po niim cenama zbog toga to eksterne koristi povezane sa istom
ivotnom sredinom nisu predmet panje trinih uesnika. Kada je subvencija
obezbeena zagaivaima (potraivaima ureaja) u vrednosti koja je jednaka
graninoj eksternoj koristi (GEK) na efikasnom nivou autputa, onda e vea
koliina ureaja za smanjenje zagaenja biti prodata. U tom sluaju subvencija e
biti jednaka graninoj eksternoj koristi izraenoj rastojanjem EL na slici 10.10.

Slika 10.10. Modeliranje subvencije za ureaj

namenjen smanjenju zagaenja

Kao u sluaju ekolokog poreza, glavni problem primene subvencije je

utvrivanje vrednosti granine eksterne koristi (GEK). Vrlo je teko monetarizovati granine eksterne koristi kao to je bolje zdravlje ljudi ili vea stabilnost ekosistema. Zbog toga se subvencije za opremu namenjenu smanjenju zagaenja retko
primenjuju za ostvarivanje alokativno efikasnih reenja. One daju bolje efekte kada
se primenjuju za ohrabrivanje vee potranje proizvoda koji doprinose smanjenju
zagaenja zbog toga to utiu na smanjenje trinih cena.
Pored navedenih tekoa subvencije za opremu namenjenu smanjenju zagaenja imaju i druge nedostatke. Ovaj ekonomski instrument ekoloke politike stvara kod zagaivaa predrasudu da je on najbolje reenje za smanjenje koliine zagaenja koje oni izgbacuju u ivotnu sredinu. Subvencije utiu na relativne cene
inei ostale alternative manje atraktivnim sa stanovita profita. Meutim, neke

340

EKOLOKA EKONOMIJA

alternative mogu biti efektivnije za smanjenje zagaenja. Isto tako, ako vlada
subvencioniranjem pojevtinjuje postojeu opremu mogu biti obeshrabrene
inovacije potencijalno superiornijih tipova sistema za smanjenje zagaenja.
Konano, subvencije moraju biti finansirane kroz poreske olakice ili dravne
kredite. Na taj nain vri se redistribucija dohotka od drutva zagaivaima. Takav
ishod je esto neprihvatljiv sa stanovita politike prevencije zagaenja.
Alternativni tip subvencije moe biti baziran na smanjenju emisije ili isputanja zagaenja. Drava moe odluiti da plati zagaivau subvenciju po jedinici
zagaenja (s) za smanjenje zagaenja ispod odreenog nivoa Q0. U tom sluaju
model subvencije mogao bi biti:
Subvencija koju e zagaiva primiti = s(Q0 - Qi),
gde je Qi = aktuelni obim zagaenja meseno,
Q0 = standardni obim zagaenja meseno.
Subvencija po jedinici smanjenja zagaenja ima manje nedostataka od
subvencije ulaganja u opremu za smanjenje zagaenja zbog toga to je ona
nezavisna od korienog naina smanjenja zagaenja. Meutim, ona moe imati
izopaen uticaj na procenu agregatnog nivoa zagaenja. Subvencija po jedinici
smanjenja zagaenja efektivno smanjuje trokove zagaivaa po jedinici i time
poveava negov profit. Ako industrija nema ogranienja za ulazak u granu, takav
profit moe biti signal preduzetnicima da uu u unosnu industriju. U dugom roku
svaki individualni zagaiva e smanjiti svoje emisije, ali e agregatne emisije
postati vee od poetnih.
Subvencije po jedinici zagaenja imaju za cilj da promene odluke postojeih
izvora zagaenja. Osnovni problem je u tome to subvencije imaju trine efekte
koji su suprotni eljenim ishodima. Problem moe biti reen ako ulazak u granu
bude ogranien na odreeni nain. Meutim, takva reenja esto nisu izvodljiva ili
poeljna. Kontroverzni ishodi primene subvencija zavise od strukture odreene
industrije, obima ekoloke tete i od trokova sprovoenja takvog trinog prilagoavanja.

Sistemi depozita i refundacije

edostaci primene ekolokih subvencija mogu sugerisati zakljuak da su dabine na zagaenje bolja alternativa. U nekim kontekstima, meutim, dabine
na zagaenje mogu biti skuplje za dravu zbog postojanja trokova kontrole i
podsticanja. Podsetimo se da je jedan od nedostataka dabina na zagaenje to one
mogu navesti zagaivae da ilegalno izbacuju zagaujue materije u ivotnu sredinu kako bi izbegli plaanje. Ovaj potencijalni problem je dovoljno vana motivacija za korienje sistema depozita i refundacije.
Sistem depozita i refundacije efektivno kombinuje pozitivnu karakteristiku
dabine na zagaenje sa mehanizmom za praenje trokova kontrole i podsticanja.
On se koristi primarno za reavanje razlike izmeu privatnih i drutvenih trokova
prikupljanja i odlaganja otpada. Sistemi depozita i refundacije uvode odreenu

EKOLOKA EKONOMIJA

341

dabinu unapred - depozit - za potencijalne zagaujue aktivnosti i garantuju povratak dabine - refundaciju - ako provere pokau da zagaujue aktivnosti nisu
ostvarene. Drugim reima, sistemi depozita i refundacije nameu plaanje unapred
odreene dabune u obliku depozita za potencijalne tete od zagaivanja ivotne
sredine. Refundiranje depozita obavlja se onda kada je zagaenje izbegnuto povratkom proizvoda ili njihovih reziduala u sabirni sistem, ili kada se odreene koliine otpada recikliraju ili uklone na propisan nain.
Kao primer uspene primene ovog instrumenta moe posluiti reavanje
problema uklanjanja olovnih akumulatora i ulja za podmazivanje. U sluaju
akumulatora, depozit kao dodatno optereenje cene akumulatora plaaju
proizvoai i trgovina. Trgovcima se depozit vraa kada prikupe i predaju utvrenu
koliinu upotrebljenih akumulatora na oreenom mestu, a proizvoaima kada
obave recikliranje ili uklanjanje prikupljenih akumulatora na propisan nain. Slian
postupak primenjuje se i u sluaju ulja za podmazivanje.
Nepodesno i ilegalno izbazivanje otpada u ivotnu sredinu poveava
negativne eksterne efekte. Reenje je internizacija eksternih efekata putem
ukljuivanja eksternih trokova u poslovno odluivanje zagaivaa. Eksterni
trokovi obuhvataju, pored ostalog, tete od pogoranja zdravlja i naruavanja
estetike ivotne sredine. Sistem depozita i refuncacije ima zadatak da podstakne
potencijalne zagaivae da uzmu u obraun granine privatne trokove i granine
eksterne trokove izbaenog nepoeljnog otpada, ako zagaujue aktivnosti budu
ostvarene.
Slino dabinama na zagaenje i depozit mora biti tako projektovan da pokrije granine eksterne trokove izbaenog nepoeljnog otpada. Tako utvren depozit uticae na izvore zagaenja da internalizuju trokove teta koje mogu prouzrokovati. Poseban element sistema depozita i refundacije je refundacija koja uvodi
odreeni podsticaj za podesnije odlaganje otpada i za preduzimanje preventivnih
aktivnosti za spreavanje zagaenja ivotne sredine. Primenjene zajedno obe komponente - depozit i refundacija - efektivno optereuju potencijalne, umesto da kanjavaju aktuelne, zagaivae korienjem refundacije kao nagrade za poeljno ponaanje.
Grafiki prikaz modela sistema depozita i refundacije dat je na slici 10.11.
Sa leva na desno horizontalna osa reprezentuje koliinu nepodesno izbaenog
otpada (QNO) izraenu procentom od ukupne koliine izbaenog otpada. Horizontalna osa sa desna na levo izraava procente podesno izbaenog otpada (QPO). Ako je
25% od ukupnog otpada nepodesno izbaeno u ivotnu sredinu, onda je 75% izbaeno podesno i bezbedno.
Linearna kriva graninih drutvenih trokova nepodesno izbaenog otpada
(GDTNO) obuhvata trokove prikupljanja otpada, trokove ilegalnog izbacivanja
otpada u vodotokove ili pored puta i trokove nepodesnog odlaganja reciklabilnog
otpada. Drugim reima, (GDTNO) ukljuuje granine privatne trokove (GPTNO) i
granine eksterne trokove (GETNO) nepodesno izbaenog odtpada. GETNO reprezentuje vertikalno rastojanje izmeu GDTNO i GPTNO. Linearna kriva granine

342

EKOLOKA EKONOMIJA

privatne korisnosti nepodesno izbaenog otpada (GPKNO) reprezentuje potranju za

nepodesnim izbacivanjem otpada. Iza nje stoji motiv izbegavanja vremena i resursa potrebnih za prikupljanje otpada, transportovanja nereciklabilnog otpada na
odreenu deponiju i transportovanja reciklabilnog otpada u sabirni centar. Poto i u
ovom sluaju koristimo pretpostavku da ne postoji eksterna korisnost, to e GPKNO
biti jednaka GDKNO. U uslovima nepostojanja ekoloke kontrole, trina ravnotea
e biti odreena presekom GDKNO i GPTNO, ili na nivou QNO. Meutim, efikasna
ravnotea bie ostvarena kada se GDTNO isjednae sa GDKNO, ili na nivou Qe, koji
je manji od QNO. Kada postoje negativni eksterni efekti previe je nepodesno
izbaenog otpada (QNO) zbog toga to uesnici na tritu nisu stavljeni u poziciju
da vode rauna o uticaju njihovih akcija na ivotnu sredinu.

Slika 10.11. Modeliranje sistema depozita i refundacije

za odlaganje otpada
Za korigovanje negativnih eksternih efekata potrebno je da potencijalni zagaivai plate unapred depozit koji e biti jednak graninim eksternim trokovima
(GETNO) na nivou efikasne koliine izbaenog otpada (Qe). Takav depozit je oznaen na slici 10.11. kao rastojanje ab. Kada je takav depozit nametnut, on podie
GPTNO do GDTNO primoravajui trine uesnike da se kreu ka novoj ravnotei na
drutveno optimalnom nivou (Qe). Na taj nain odreena koliina izbaenog otpada na nepodesne naine bie zamenjena koliinom podesno izbaenog otpada (QNO
- Qe). U taki nove ravnotee depozit vri istu funkciju kao dabina po jedinici zagaenja. Bitna razlika je u refundaciji depozita koja odvraa od nepodesnog
izbacivanja otpada. Refundacija podstie potencijalne zagaivae da podesnije
izbacuju otpad. Kada bi zagaiva izabrao ilegalno izbacivanje otpada, on bi morao
unaprted platiti za eksterne trokove svojih aktivnosti.

EKOLOKA EKONOMIJA

343

Primarni zadatak ohrabrivanja podesnog izbacivanja i odlaganja otpada jeste

smanjenje nerazdvojnog rizika za ljudsko zdravlje i fiziko okruenje koji je povezan sa nepodesnim i nepaljivim odlaganjem opasnih supstanci. Glavna vrednost
sistema depozita i refundacije je u tome to refundacija stimulie ekoloki
odgovorno ponaanje bez trokova dravne kontrole i prinude. Kada je ovaj
ekonomski instrument ekoloke politike uveden podsticaji deluju i pri ogranienoj
primeni dravnog nadzora.
Druga prednost sistema depozita i refundacije je u tome to on moe biti
korien za stimulisanje efikasnijeg korienja osnovnog materijala. Prekomerne
koliine korienih proizvoda i materijala zavravaju kao izbaeni otpad u ivotnu
redinu, u peima za spaljivanje prikupljenog otpada ili kao recilirani materijali za
korienje u ekonominoj proizvodnji. Dostupnost reciliranih proizvoda i
materijala moe pomoi smanjenju iscrpljivanja prirodnih resursa i opadanju cena
povezanih inputa proizvodnje. Optereenje firmi depozitom na osnovni materijal
deluje kao porez na proizvodne inpute, stimuliui efikasnije korienje resursa u
toku proizvodnog procesa. Refundiranje ohrabruje podesno izbacivanje i odlaganje
otpada ili recikliranje otpada osnovnog materijala na kraju proizvodnog procesa.
Firme koje ignoriu ovu vrstu podsticaja moraju se suoiti ne samo sa konvencionalnim trokovima odlaganja otpada, ve i sa oportunitetnim trokom refundacije.

Sistemi razmene dozvola za zagaenje

optem opisu ekonomskih instrumenata ekloke politike naglaeno je da

trini pristup moe biti iskorien za utvrivanje cena zagaenja i aktivnosti
smanjenja zagaenja. U tom sluaju trine koliine zagaenja i aktivnosti smanjenja zagaenja su spontano kontrolisane. Meutim, vlada moe koristiti odnos cena
i koliina, koji je uspostavljen na tritu, za utvrivanje koliine zagaenja ili smanjenja zagaenja koje bi trebalo ostvariti ili nametnuti zagaivaima. U uslovima
postojanja savrene informisanosti oba pristupa su primenljiva u praksi. Pri tome
trebalo bi imati u vidu da cenovni instrumenti mogu biti problematini zbog toga
to vlada ne moe znati unapred koji nivo cena e ostvariti poeljne koliinski bazirane ekoloke ciljeve. Zato ona mora pratiti koliinsko reagovanje na utvrene
poetne cene i kontinuirano vriti prilagoavanje cena dok se ne postigne prihvatljiv nivo zagaenja. U sutini vlada mora koristiti proces probe i greaka za postizanje prihvatljivog nivoa zagaenja. Ponekad je mnogo efikasnije koristiti ovaj
instrument ekoloke politike polazei od poznatih varijabila - od drutveno poeljne koliine zagaenja ili smanjenja zagaenja, a zatim dopustiti tritu da odredi
cenu. To je osnovna polazna pretpostavka sistema razmene dozvola za zagaenje
koji moe biti sproveden korienjem odobrenja i doputenja.
Sistem razmene dozvola za zagaenje moemo definisati kao posebno trite osnovano za razmenu prava na zagaenje izdatih u obliku razmenljivih odobrenja i doputenja. Odobrenja zagaenja predstavljaju dozvole izdate zagaivaima za emitovanje zagaenja ispod ustanovljenog standarda. Doputenja za zaga-

344

EKOLOKA EKONOMIJA

enja su razmenljive dozvole koje pokazuju maksimalan nivo emisije ili isputanja
zagaenja koji zagaivai mogu ostvariti na osnovu inoviranih ekolokih ciljeva.
Odobrenje zagaenja i doputenje zagaenja se razlikuju po ciljevima
inicijalne alokacije. Sistem baziran na odobrenjima alocira dozvole na izvore
zagaenja prema njihovim sadanjim nivoima emisije u odnosu na dozvoljene
limite. Za svaku jedinicu zagaenja emitovanu ispod standarda zagaiva dobija
odreeno odobrenje. Sistem baziran na doputenjima usmeren je na budue nivoe
zagaenja. Broj doputenja odgovara maksimalnom nivou emisije koji zagaiva
mora ostvariti da bi ispunio ekoloki cilj. Ako zagaiva emituje manje zagaenja
od doputenog, on moe neiskoriena doputenja zadrati za budue korienje ili
ih prodati drugom zagaivau. Ako ne moe da ostvari zadato ogranienje
zagaenja, zagaiva mora kupiti doputenja od drugih zagaivaa.
Sistem razmenljivih dozvola za zagaenje ima dve osnovne komponente: 1)
izdavanje odreenog fiksnog broja dozvola za zagaenje u odreenom regionu i 2)
odredbe o razmeni tih dozvola meu izvorima zagaenja unutar regiona. Ukupan
broj izdatih dozvola je ogranien nivoom zagaenja koji je propisima odreen kao
drutveno prihvatljiv. Kada su dozvole za zagaenje distribuirane, zagaivai ih
mogu meusobno razmenjivati. U skladu sa svojim pojedinanim interesima zagaivai e kupovati prava na zagaenje ili ih prodavati u zavisnosti od toga koja je
alternativa za njih jevtinija. Visoki trokovi smanjenja zagaenja podsticae
zagaivaa da nabavi na tritu dozvole za zagaenje, dok e niski trokovi stimulisati zagaivaa da smanji zagaenje i proda svoje dozvole na tritu. Rezultat
funkcionisanja trita razmenljivih dozvola je trokovno efektivna alokacija
odgovornosti za smanjenje zagaenja ivotne sredine. 160
Sistem razmenljivih dozvola podeava i usklauje ekoloke ciljeve definisane na odreenom agregatnom nivou. Na primer, ako je politika zagaenja vazduha
tako projektovana da ostvari nacionalne standarde kvaliteta vazduha u svim regionima, onda e neki zagaivai unutar regiona moi ostvarivati zagaenja iznad, a
drugi ispod nacionalnih standarda bez ugroavanja doputenog nivoa zagaenja za
region u celini. Na taj nain drava moe kontrolisati samo ukupnu koliinu emisije dozvoljenu za region u celini, ali ne i ostvarivanje zagaenja svakog pojedinanog izvora unutar regiona. Komponenta razmene dozvola omoguava vrednovanje
razlika u tehnologijama i mogunostima smanjenja zagaenja kojima zagaivai
raspolau. Izvori koji mogu efikasnije smanjiti zagaenje bie podstaknuti da to
urade zbog toga to mogu prodati svoje neiskoriene dozvole manje efikasnim
zagaivaima. Ako se ekoloki ciljevi ostvaruju na agregatnom nivou, korist za
drutvo je ista nezavisno od toga da li sve firme ostvaruju jednako smanjenje zagaenja ili se ukupan zadatak ostvaruje aktivnou samo nekoliko firmi. Ukupni trokovi bie nii ako smanjenje zagaenja ostvaruju efikasniji izvori zagaenja.
Nasuprot ovom sistemu, komandni i kontrolni instrumenti ekoloke politike
primoravaju svaki izvor zagaenja da ispuni identine standarde nivoa emisije ili
160

OECD publikacija: Improving the Enforcement of Environmental Policy, Paris, 1986.

EKOLOKA EKONOMIJA

345

isputanja zagaenja. Takvi instrumenti izjednaavaju nivo kontrole svih zagaivaa, umesto da izjednaavaju granine trokove kontrole. Izmeu dabine na zagaenje i sistema razmenljivih dozvola postoje bitne razlike. Sa dabinama na zagaenje kao instrumentom ekoloke politike drava mora da pronae cene koje e
obezbediti ostvarivanje potrebne koliine smanjenja zagaenja. U sistemu razmenljivih dozvola, pogaanje i razmena izmeu zagaivaa odreuju cene prava na
zagaenje bez spoljne intervencije. Pored toga, dabine na zagaenje proizvode
porez na prihod na sve jedinice zagaenja koje nisu smanjene, dok u sistemu
razmenljivih dozvola to nije sluaj. U sistemu razmenljivih dozvola vlada moe
stvoriti prihode ako prodaje poetne alokacije dozvola. Konano, sistem razmenljivih dozvola je fleksibilniji po tome to broj dozvola moe biti prilagoen odreenim promenama u ekolokim ciljevima. Meutim, nedostatak sistema razmenljivih dozvola je u tome to on moe stvoriti lokaciju vrueg zagaenja - lokalno
podruje na kome se ljudi suoavaju sa veom koncentracijom zagaujuih
materija zbog toga to se vei deo kupljenih dozvola u njemu realizuje.
Trgovina dozvolama za zagaenje moe se vriti unutar firme i izmeu firmi. U SAD, u Zakonu o istom vazduhu iz 1990. godine, ovaj instrument je iskorien za smanjenje zagaenja vazduha i za borbu protiv kiselih kia. Jednako
uspeno ovaj instrument se moe koristiti i za podsticanje firmi da recikliraju otpad
i da koriste reciklirane materijale. 161 U sistemu razmenljivih dozvola za zagaenje
firme koje mogu najlake da recikliraju, ili da koriste reciklirane materijale,
rentabilno posluju radei taj posao za druge firme. Time se za reciklau i korienje istih koliina recikliranih materijala ostvaruju nii ukupni trokovi.
Od svih ekonomskih instrumenata ekoloke politike sistem razmene dozvola
za zagaenje je u najveem stepenu trino orijentisani instrument. To je relativno
nov instrument koji se nalazi u poetnoj fazi razvoja. Zbog toga postoje ogranieni
podaci o tome kako ovaj instrument efektivno funkcionie u realnoj praksi. On e
verovatno biti menjan i usavravan u blioj budunosti, kada u veoj meri budu
dostupni rezultati analize njegove dosadanje primene

Ostali ekonomski instrumenti

ored navedenih ekonomskih instrumenata ekoloke politike, u razvijenim zemljama se esto primenjuju i drugi instrumenti koji upotpunjuju raspoloivi
arsenal ekonomskih instrumenata, doprinosei unapreenju efektivnosti eloloke
politike. Meu takvim instrumentima mogli bi posebno istaknuti intervenciju na
tritu i osiguranje od odgovornosti.
Intervencija na tritu kao instrument politike ivotne sredine uglavnom
podrazumeva intervenciju u oblasti cena. Odreivanje najniih cena i garantovanje
buduih cena moe stvoriti i olakati postojanje trita zagaenja. Potencijalno
vredni reziduali mogu biti izbaeni na deponije, ponueni drugim firmama za manje vredne tretmane, ili ponovno iskorieni u procesu proizvodnje. Izbor poeljni161

R. Stavins i R. Grumby, Kako naplatiti zagaivanje okoline, Pregled, Ambasada SAD, br. 265,
1994. str. 19.

346

EKOLOKA EKONOMIJA

je alternative sa drutvenog stanovita moe biti rezultat uticaja odreene

intervencije cena ili garancije buduih cena.
Intervencija cena i garantovanje buduih cena je slian instrument negativnim dabinama na proizvod koje se primenjuju na tritu roba.
Osiguranje od odgovornosti predstavlja potpuno nov ekonomski instrument
politike ivotne sredine. Zakonsko ustanovljavanje odgovornosti zagaivaa za
zagaenje ivotne sredine, za trokove uklanjanja posledica zagaenja, ili za
uskladitenje i uvanje proizvedenih otpadnih materija u sistremu trine
ekonomije vodi stvaranju posebnog trita na kome se rizici od kazni za uinjene
tete mogu transferisati na osiguravajue kompanije. U tom sluaju premije
odraavaju verovatnou nastanka tete, plaanja penala, ili nastanka trokova
uklanjanja posledica zagaenja.
Podsticajni uticaj ove vrste ekonomskih instrumenata proizilazi iz mogunosti plaanja niih premija u situacijama u kojima industrijski procesi imaju veu
sigurnost, kada prouzrokuju manju tetu, emituju manju koliinu otpadnih materija, ili kada postoji mala verovatnoa nastanka nepredvienih dogaaja i udesa.

Primena ekonomskih instrumenata

zemljama sa razvijenim sistemom trine ekonomije ekonomski instrumenti

su postali najefikasnije sredstvo za sprovoenje politike ivotne sredine u
oblasti kvaliteta vazduha i vode, smanjenja buke, zatite zemljita i upravljanja
otpadom. Ciljevi politike ivotne sredine u ovim oblastima postiu se:
stimulisanjem zagaivaa da promene ponaanje prema ivotnoj sredini
i/ili
finansijskom redistribucijom koja omoguava prikupljanje novca iz
jednih oblasti za fondove i sprovoenje odreenih mera u drugim
oblastima.
Samo porezi, doprinosi i takse mogu imati svrhu da poveaju prihode odreenih dravnih fondova. Finansijska pomo predstavlja grupu ekonomskih
instrumenata ija je osnovna svrha podsticanje zagaivaa na drutveno
prihvatljivije ponaanje. Podsticajni karakter pojedinih ema kompenzacije moe
da bude esto pod znakom pitanja zbog toga to su firme najee prinuene da se
povinuju odreenim standardima pre nego to ispune uslove za kompenzaciju.
U zemljama sa razvijenom trinom privredom zabeleeno je poveano
interesovanje za primenu ekonomskih instrumenata politike ivotne sredine. Meutim, i pored toga uee ekonomskih instrumenata je jo uvek nedovoljno. Vlade
mnogih zemalja nastavljaju tradiciju primene direktne regulacije kombinovane sa
sistemom kontrole i sankcionisanja nepotovanja propisanih normi ponaanja.
Struktura primenjenih ekonomskih instrumenata, takoe, je razliita u pojedinim
zemljama. Te razlike prikazane su na slici 10.12.162
162

Vie o rezultatima i planovima primene ekonomskih instrumenata u razvijenim zemljama vidi

OECD: Economic Instruments for Environmental Protecton, op, cit, str. 31 - 110.

EKOLOKA EKONOMIJA

347

Skoro sve zemlje lanice OECD imale su 90-tih godina uvedene sisteme
dabina. Ostali ekonomski instrumenti primenjeni su, takoe, u svim zemljama, ali
u znatno manjem broju.

Slika 10.12. Primena ekonomskih instrumenata

u nekim zemljama Zapadne Evrope
Dabine mogu imati dve razliite namene: da deluju podsticajno i fiskalno.
Efekti primene dabina mogu varirati u zavisnosti od namene koju ispunjavaju.
Ukoliko su dabine povezane sa koliinom i kvalitetom isputanja zagaenja u
ivotnu sredinu, one mogu imati vee podsticajne efekte. Dabine koje imaju
namenu da napune odreene fondove mogu samo indirektno da utiu na kvalitet ivotne sredine preko fondova koji se koriste za finansiranje ekolokih programa i
projekata. Obe vrste dabina mogu biti efektivne ukoliko su dovoljno visoke da bi
bile ekonomski znaajne.
Subvencije su efikasniji instrument politike ivotne sredine ako je njihova
primena povezana sa reavanjem konkretnih problema ivotne sredine, kao to su:
smanjenje zagaenja vode, restauracija skladita opasnog otpada, kontrola emisija
sumpordioksida u procesima sagorevanja i sl. Finansijska pomo moe da ima
znaajnu ulogu u sprovoenju ekolokih programa i projekata. Ali, ukoliko se
finansijska podrka daje firmama koje su se nale pod udar direktne regulacije,
onda ona moe imati samo ekonomske ciljeve, ali ne i ekoloke.
Sistemi subvencije su malo kompatibilni sa principom plaanja zagaenja,
ali se ipak koriste kao znaajno sredstvo politike ivotne sredine. Subvencijama se
moe ubrzati renoviranje starih fabrika, reavanje ekonomskih problema u procesu
primene plitike i uvoenje istih tehnologija. Sa malim izuzecima, sistemi subvencije mogu biti korieni kao efikasna zamena instrumenata direktne regulacije.

348

EKOLOKA EKONOMIJA

Ostali ekonomski instrumenti imaju najrazliitije nivoe primene. Meu

evropskim zemljama najmanje se primenjuju u Francuskoj, a najvie u Austriji. U
politici ivotne sredine pojedinih zemalja najee dominira jedan ili nekoliko iz
grupe ostalih ekonomskih instrumenata. Takav je sluaj sa politikom ivotne sredine SAD, koja je preteno orijentisana na korienje trita zagaenja. Korienje
trgovine dozvolama za zagaenje omoguava politici ivotne sredine preusmeravanje ka prevenciji i deregulaciji.
Posmatrano sa globalnog meunarodnog stanovita moe se uoiti
tendencija pomeranja teita politike ivotne sredine sa regulativnih na ekonomske
instrumente. Poveanje interesovanja za korienje ekonomskih instrumenata moe
se objasniti sledeim aktuelenim promenama i tendencijama u meunarodnim razmerama:
Direktna regulacija drutvenih procesa dobija svoje znaajno ogranienje
u rastuem trendu deregulacije
Ekonomska stagnacija privreda razvijenih zemalja primorava vlade da
smanjuju dravne budete i da se orijentiu na korienje instrumenata
ija primena zahteva nie trokove
Tendencija integracije odvojenih politika, koje su se odnosile na pojedina podruja ivotne sredine, u jedinstvenu politiku ivotne sredine.
Postepeni prelazak sa kurativne na preventivnu politiku ivotne sredine.
U politici ivotne sredine nae zemlje dominira primena regulativnih instrumenata. Neki ekonomski instrumenti, kao to su dabine i subvencije, imaju vie
fiskalnu nego podsticajnu ekonomsku ulogu.

INTEGRISANJE OSTALIH POLITIKA SA EKOLOKOM

fektivnost ekoloke politike u velikoj meri zavisi od stepena integrisanosti i

usklaenosti ostalih javnih politika sa njom. Ako sistem ivotne sredine
reflektuje mreu interakcija, onda ekoloka politika mora biti integrisana sa ostalim
politikama u celovitu i konzistentnu politiku. Mnoga reenja ekolokih problema
zahtevaju prilagoavanje ekonomske, socijalne, urbane, saobraajne i drugih
politika. Zajedniko regulisanje i integrisanje ekoloke sa ostalim politikama
donosi pozitivne sinergijske efekte.
Sa aspekta politike odrivog razvoja poseban znaaj ima integrisanje i
usklaivanje ekoloke i razvojne politike, kako na loklanom i nacionalnom, tako i
na regionalnom i meunarodnom nivou. Mnogi razvojni projekti u prolom periodu
bili su usmereni na kreiranje kapitala stvorenog od ljudi, kao to su brane,
autoputevi i fabrike. Teorijski posmatrano, takvi projekti mogu biti odrivi, ali oni
su u interakciji sa ivotnom sredinom na nain koji smanjuje odrivost drugih
produktivnih aktivnosti. Brana hidroelektrane je tipian primer obnovljivog i
odrivog resursa. Meutim, ak i u idealnim uslovima, brane zaustavljaju mulj u
akumulacijama ime se smanjuje kapacitet proizvodnje elektrine energije. Brane,
takoe, podstiu razvoj poljoprivredne proizvodnje na okolnim brdima zbog toga

EKOLOKA EKONOMIJA

349

to novoizgraeni prilazni putevi, turistiki i privredni kapaciteti pruaju poveane

mogunosti prodaje poljoprivrednih proizvoda. Posledica ovih i drugih promena
bie poveano unitavanje okolnih uma, erozija zemljita i poveano taloenje
mulja u izgraenoj vodenoj akumulaciji. Izgradnja brane za potrebe hidroelektrane
je tipian primer razvoja odrivog izvora energije, ali e odreeni ishodi njene
izgradnje umanjiti odrivost ume, zemljita, lokalnih ekosistema, a sa time i sopstvenu odrivost. Slino izgradnji brane moemo govoriti o izgradnji fabrike koja
emituje zagaenje u svoje okruenje koje ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje i
produktivnost poljoprivredne proizvodnje.
Ekoloku politiku najee vidimo kao zahtev za aktivnom intervencijom u
reavanju problema nekontrolisanih eksternih negativnih efekata. Meutim, ekoloka unapreenja mogu esto biti ostvarena promenama u tekuim politikama koje
imatu negativne ekoloke uticaje. Takve politike mogu biti primenjene zbog
verovanja da e one doprineti poveanju ekonomskog rasta. Ali njihovi uticaji
mogu stvoriti u lokalnim ekonomijama suprotne efekte koji prouzrokuju sporiji rast
i degradaciju ivotne sredine.
Javne politike koje stvaraju podsticaje za degradaciju ivotne sredine
nazvane su politikama sa negativnim ekolokim uticajima. Loe struktuirani
ugovori o koncesijama, nejasno definisana prava svojine i pogreno usmereni
podsticaji doprinose pogoranju kvaliteta ivotne sredine. Ove tvrdnje ne odnose se
samo na politiku iskoriavanja uma i panjaka, ve i na druge tipove dravne
politike, kao to su:163
1. subvencioniranje inputa poljoprivredne proizvodnje, naroito vetakih
ubriva i pesticida
2. subvencioniranje energetskih inputa
3. neodgovornost javnog sektora kao zagaivaa
4. snabdevanje vodom, elektrinom energijom i komunalnim uslugama po
subvencioniranim cenama
5. neefikasno upravljanje javnim zemljitem.
Razmotrimo samo negativne uticaje politike subvencioniranja pesticida.
Subvencije pesticida u zemljama u razvoju su razliite i kreu se od 19% do 89%
od maloprodajne cene.164 Svrha primene ovih subvencija jeste stimulisanje farmera
da adaptiraju proizvodnju novih sorti poljoprivrednih kultura i novih metoda
kultivacije. Ali se subvencioniranje najee nastavlja i nakon ispunjenja svrhe.
Prekomerno korienje poljoprivrednih hemikalija ugroava zdravlje poljoprivrednih radnika, zagauje obradive povrine i podzemne vode i ubrzava razvoj
imuniteta kod ciljnih prouzrokovaa biljnih bolesti. U zemljama u razvoju subvencije pesticida odnose stotine miliona dolara godinje koji mogu biti potroeni na
bolje naine.
163

World Bank: World Development Report 1992, Development and Environment, Oxford University
Press, 1992. str. 65.
164
Barry C. F, Environmental Economics: An Introduction, McGraw-Hill Inc. New York, 1994. str.
410.

350

EKOLOKA EKONOMIJA

Prvi korak u pravcu kreiranja ekoloki efektivne integrisane javne politike

jeste eliminisanje postojeih negativnih politika. Drugi korak jeste iniciranje
politika koje mogu doprinositi poveanju kvaliteta ivota i minimiziranju
degradacije ivotne sredine. Posebna panja mora biti posveena stimulisanju
javnih i privatnih investicija koje imaju nezavisnu pozitivnu neto ekoloku korist.
Takoe, neophodno je ekonomskom politikom i drugim dravnim intervencijama
korigovati nedostatke trinog sistema koje vode smanjenju kvaliteta ivotne
sredine.
Budua politika ivotne sredine u naoj zemlji i budui projekti u svim
oblastima ivotne sredine moraju biti usklaivani sa dostignuima i aktuelnim
promenama i tendencijama u savremenoj ekonomskoj teoriji i praksi u svetu, ali i
sa anticipiranim uslovima koje e sobom doneti radikalnija transformacija naeg
privrednog sistema u sistem moderne trine ekonomije. Politika ivotne sredine,
koja svojim instrumentima konstituie institucionalni okvir u kome e se kreirati i
ostvarivati takvi projekti, imae poveanu ulogu i znaaj u procesu te transformacije.

EKOLOKA EKONOMIJA

351

OBJANJENJA ODABRANIH POJMOVA

Agregatna potranja je ukupna vrednost dobara i usluga koju su kupci spremni da kupe u
odreenom vremenskom periodu. U sistemu trine ekonomije ona je odreena optim
nivoom cena, obimom domaih investicija, neto izvozom, veliinom dravnih izdataka i
ponudom novca.
Agregatna ponuda je ukupna vrednost dobara i usluga koju su firme spremne da proizvedu
i ponude u odreenom vremenskom periodu. U sistemu trine ekonomije ona se najee
izraava kao funkcija raspoloivih inputa, tehnologije i nivoa trine cene.
Alokacija resursa je nain na koji odreena privreda raspodeljuje svoje resurse (faktore
proizvodnje) meu potencijalnim korisnicima da bi proizvela odreenu koliinu i strukturu
finalnog autputa.
Analiza trokova i koristi (Cost-Benefit Analysis) je odreena procedura za donoenje
dugoronih odluka u kojoj se uporeuje sadanja vrednost trokova sa sadanjom vrednou koristi. Akcije mogu biti preduzete samo kada sadanja vrednost koristi nadmauje sadanju vrednost trokova.
Analiza ivotnog ciklusa je specifian pristup ocenjivanju ivotne sredine, alternativno
poznat kao analiza proizvoda od kolevke do groba, koja obuhvata ocenjivanje svih sistema i faza neophodnih za obezbeenje odreene funkcije proizvoda od kolevke (upotrebe
osnovnog materijala i energije u proizvodnji) do groba (finalnog otpada i reziduala).
Apsolutno oskudni rasursi su oni resursi ija je raspoloiva zaliha nedovoljna ili previe
skupa da zadovolji sadanju i buduu potranju.
Asimilativni kapacitet prirode je sposobnost prirodnog sistema da smanjuje zagaujue
materije prirodnim procesima
Autput najee oznaava ono to firme proizvode i prodaju. To su proizvodi i usluge ija
se proizvodnja i prodaja moe izraavati u fizikum jedinicama mere, u novanim
jedinicama ili odgovarajuim stopama.
Biocenoza je skup ivih organizama koji ive u istom delu ivotnog prostora (biotopa).
Biosfera je celina razliitih ekosistema u kojoj su oni uzajamno uslovljeni i meusobno
povezani. Ona funkcionie na osnovu stalnog proticanja energije i kruenja materije. Ona je
samoregulativni sistem ivih bia i neive prirode koji akumulira i preraspodeljuje ogromne resurse energije i odreuje sastav i dinamiku zemljine povrine, atmosfere i hidrosfere.
Bioloka raznovrsnost, ili biodiverzitet, ukljuuje tri meusobno povezane razliitosti:
genetsku raznovrsnost, razliitost vrsta i ekoloku raznovrsnost.
Biotop je deo ekosistema koji karakteriu klima i tlo. On je odreena topografska jedinica
sa sopstvenom kombinacijom uslova ivota, kao to su: uma, movara, livada, jezero ili
vodotok.
Bruto domai proizvod (BDP) je vrednost finalnih proizvoda i usluga, po tekuim
trinim cenama, proizvedenih u zemlji u jednoj godini. Strukturu njegove vrednosti ini
preneta vrednost kapitalnih dobara (amortizacija) i novostvorena vrednost.

352

EKOLOKA EKONOMIJA

Bruto nacionalni proizvod (BNP) je najee korieni makroekonomski pokazatelj koji

se izraunava tako to se od bruto domaeg proizvoda odbiju svi prihodi koji pripadaju
strancima po osnovi ulaganja stranog kapitala, a dodaju svi prihodi koje primaju domaa
lica po osnovi ulaganja kapitala u inostranstvu.
Buka su zvuci nepoeljnog tona, jaine i vremena ispoljavanja. Kao posebna vrsta
energetskog otpada ona postaje sve znaajniji rezidual ljudske delatnosti.
Ciljevi ekonomskog razvoja definiu novo stanje privrede u koje se eli doi, ili vii nivo
razvoja privrede koji se eli ostvariti. U ciljevima ekonomskog razvoja moraju se odraavati ciljevi razvoja drutva u celini. Ciljevi ekonomskog razvoja, kada su jednom odabrani,
postaju kriterijum efikasnosti ekonomske politike i standard kontrole uspenosti
ekonomskog razvoja.
Dabine kao instrument politike ivotne sredine su cena koja se plaa za uinjeno
zagaenje i/ili za uklanjanje posledica zagaenja. esto ih nazivaju zelenim porezima.
Demonstracioni efekat je poveanje potranje novih proizvoda iznad poveanja dohotka,
pri konstantnoj ili opadajuoj tednji. Kada potroai dou u kontakt sa novim proizvodom
koji ima vii kvalitet, ili karakteristike koje vie odgovaraju njegovim zahtevima, njihova
sklonost ka potranji za tim proizvodom se poveava.
Diskontovanje je procedura za izraunavanje sadanje vrednosti budueg dohotka. Sadanja vrednost budueg dohotka je u inverznom odnosu sa kamatnom stopom i duinom
vremena nakon kojeg e dohodak biti primljen.
Doputeni "optimalni" nivo zagaenja je onaj nivo zagaenja koji obezbeuje minimalnu ukupnu tetu za zagaenog i minimalne trokove ulaganja u smanjenje zagaenja za
zagaivaa. Prema neoklasinoj ekonomskoj teoriji, to je onaj nivo smanjenja zagaenja na
kome se granini troak mera koje zagaiva preduzima za smanjenje zagaenja izjednaava sa graninom korisnou koju zagaeni dobija od smanjenja zagaenja.
Drutveni razvoj je odreena dinamika "unutranja ravnotea" drutvenog sistema koja
se odrava stalnim usklaenim ekonomskim, naunim, tehnolokim, kulturnim i drugim
rastom. On je nuno uslovljen ekonomskim razvojem, ali i uticajem razvoja linosti,
kulture, nauke, politike i drugih elemenata drutvenog sistema.
Drutveni sistem predstavlja odreenu strukturu organizacije i funkcionisanja ire drutvene zajednice. Karakteriu ga ekonomska baza i drutvena nadgradnja. Ekonomski sistem
predstavlja oblik ispoljavanja ekonomske baze drutva, dok nauka, obrazovanje, kultura,
politika i religija predsavljaju elemente drutvene nadgradnje.
Dohodovni raskorak je raskorak u stepenu razvijenosti dve zemlje ili raskorak u visini
njihovog nacionalnog dohotka po stanovniku. On se moe smanjiti ubrzanjem razvoja
manje razvijene zemlje. Ostvarivanje vee stope ekonomskog rasta u manje razvijenoj
zemlji obezbeuje u budunosti vei nacionalni dohodak po stanovniku u odnosu na zemlju
sa viim nivoom dohotka i niom stopom rasta. Vreme potrebno za eliminisanje
dohodovnog raskoraka je utoliko due ukoliko je vea poetna razlika u veliini dohotka po
stanovniku i ukoliko je manja razlika u stopama rasta.
Efikasnost sprovoenja politike ivotne sredine odreena je lakoom primene i kontrole
u fazi njenog sprovoenja u praksi i stepenom njene usaglaenosti sa institucionalnim
okvirom.
Ekologija je nauka o odnosima svih ivih bia, prirodne sredine i neive sredine,
ukljuujui i onu koju je ovek sam stvorio menjajui prirodu. Ona tei da objedini veliki

EKOLOKA EKONOMIJA

353

broj naunih disciplina koje mogu da unaprede razumevanje ive i neive sredine i ivota u
njoj.
Ekoloki sistem, ili krae ekosistem, jeste struktura relativno stabilnih elemenata u prirodi i
zatvorenih biolokih procesa u nekoliko ivotnih vrsta, koji u meusobnom uticaju
omoguavaju sistemu da sam sebe podrava, odrava, ograniava, popravlja i reprodukuje
u odreenom duem vremenu.
Ekoloka ekonomija je nauna disciplina koja se bavi izuavanjem tokova reziduala i
njihovog uticaja na kvalitet ivotne sredine. Glavni predmet izuavanja ekoloke
ekonomije, pored prevencije i kontrole zagaenja, jeste reavanje problema uticaja ljudskih
bia na ivotnu sredinu.
Ekoloka raznovrsnost je razliitost biolokih zajednica koje su interaktivno povezane
jedna sa drugom i sa njihovom neivom okolinom.
Ekoloka industrija je relativno nova industrijska grana koja se bavi proizvodnjom raznih
proizvoda namenjenih istraivanju, kontroli, analizi, smanjenju i uklanjanju zagaenja
ivotne sredine.
Ekoloki indikatori ekonomskog razvoja pruaju informacije o realnoj promeni
ekonomskog bogatstva i kvaliteta ivota ljudi. Oni se izraunavaju korigovanjem
ekonomskih pokazatelja za vrednost proizvedenih tetnih dobara i usluga i za vrednost
degradacije ivotne sredine.
Ekoloka efektivnost politike ivotne sredine odreena je njenim uticajem na kvalitet
ivotne sredine putem smanjenja zagaenja ostvarenog u ciljnim grupama ili putem sprovoenja kolektivnih javnih akcija koje su olakane i potpomognute njenim instrumentima.
Ekonomija prirodnih resursa je nuna disciplina ili oblast istraivanja koja se bavi tokovima
resursa iz prirode u ekonomske aktivnosti.
Ekonomija ivotne sredine je nauna disciplina, ili oblast istraivanja, koja se bavi tokovima resursa iz ekonomskih aktivnosti nazad u ivotnu sredinu.
Ekonomija obima je odreeno poveanje produktivnosti ili smanjenje dugoronih prosenih trokova proizvodnje koje nastaje kao rezultat poveanja koliine ili obima
proizvodnje. U suprotnom, kada se dugoroni proseni trokovi poveavaju sa rastom
autputa, tada postoji disekonomija obima.
Ekonomska dobra su ona dobra koja su oskudna u odnosu na ukupnu potranju za njima.
Zato ona moraju biti razionalizovana. U sistemu trine ekonomije to se ostvaruje
pozitivnim promenama u njihovim cenama.
Ekonomska teorija je set definicija, postulata i principa objedinjenih na nain koji objanjava odnose izmeu uzroka i posledica u ekonomskim podacima.
Ekonomska efikasnost privrede podrazumeva odsustvo neiskorienih proizvodnih mogunosti. Privreda efikasno proizvodi onda kada ne moe proizvesti veu koliinu jednog
dobra bez smanjenja proizvodnje drugog dobra, odnosno kada proizvodi na granici
proizvodnih mogunosti. Sa ekonomskom efikasnou privreda proizvodi proizvode i
usluge koje najvei broj potroaa eli i sa najniim moguim trokovima.
Ekonomski rast je odreeno poveanje sposobnosti privrede da obezbedi dobra i usluge za
finalno korienje. Meri se najee poveanjem bruto nacionalnog proizvoda (BNP) ili
neto nacionalnog proizvoda (NNP)

354

EKOLOKA EKONOMIJA

Ekonomski razvoj je proces kontinuiranog ekonomskog rasta u uslovima dinaminog

okruenja. On ukljuuje ne samo veu koliinu autputa, ve i poboljanje strukture
ostvarenog autputa proizvodnje, promene u relativnim veliinama udela razliitih inputa u
proizvdnom procesu, kao i tehnoloke, organizacione, strukturne i druge promene u privredi i vanprivredi kojima se unapreuje proces stvaranja, distribucije i korienja raspoloivih ekonomskih dobara.
Ekonomski sistem obuhvata organizacionu strukturu privrede jedne zemlje i skup
konkretnih institucija i instrumenata sa kojima se utie na ostvarivanje ciljeva ekonomskog
razvoja. Ekonomski sistem je jedan od podsistema ukupnog drutvenog sistema.
Ekonomska efikasnost politike ivotne sredine podrazumeva ostvarivanje odreenog nivoa njene ekoloke efektivnosti uz najnie trokove.
Ekonomski instrumenti politike ivotne sredine su institucionalne mere kojima se utie
na procenu trokova i prihoda moguih alternativnih akcija ekonomskih aktera. Oni,
nasuprot direktnoj regulaciji, ostavljaju ekonomskim akterima slobodu da odgovore na
odreene stimule na nain za koji smatraju da je za njih najkorisniji.
Ekonomski podsticaj je neto u ekonomskom svetu to stimulie ljude da kanaliu svoje
proizvodne i potrone aktivnosti u odreenim pravcima. Ekonomski podsticaji se esto
poistoveuju sa odreenim uslovima obrauna materijalnog bogatstva.
Ekosfera je celina koju ine biosfera i tehnosfera. Ona je proizvod povezanosti evolucije
ivih bia i fizikih i hemijskih sastojaka zemljine povrine. Ona ini okvir u kome sva iva
bia ive i deluju povezana uzajamnim uticajima. Ona obuhvata uslove opstanka i razvoja
ivota i karaktera koje nazivamo ivotnom sredinom.
Ekosistem je odreeni entitet jasno oznaen u prostoru i vremenu sa svim organizmima
koji ga ine, fizikim uslovima klime i tla, kao i meusobnim odnosima u njemu samom.
Svaki ekosistem se sastoji od biotopa i biocenoze. On funkcionie na osnovu osloboene
suneve energije i uz pomo sopstvenih unutranjih mehanizama.
Emisije su neeljeni nusproizvodi proizvodnih i potronih aktivnosti koji dospevaju u
medije ivotne sredine: vazduh, vodu i zemljite.
Energija se definie kao sposobnost za obavljanje rada izvravanjem mehanikog, fizikog, hemijskog ili elektrinog kretanja, ili prouzrokovanjem prenosa toplote izmeu dva
objekta sa razliitom temperaturom. Pojavljuje se u obliku toplotne, hemijske, kinetike,
magnetne, elektrine i drugih oblika energije.
Ekosocijalni sistem ine prirodni ekoloki sistem i ljudski socio-kulturni sistem izmeu
kojih postoji visok stepen meusobne interakcije. Svaka promena u jednom od podsistema
ima znatne i delimino predvidive efekte na drugi podsistem, ili na ekosocijalni sistem u
celini.
Eksterni efekti su oni efekti koje privredni subjekti prouzrokuju u svome neposrednom ili
irem okruenju i koje ne moraju da ugrauju u svoju kalkulaciju trokova i prihoda. Mogu
biti pozitivni i negativni. Prvi se nazivaju efektima eksterne ekonomije, a drugi efektima
eksterne disekonomije.
Eksterna ekonomija se ostvaruje kada aktivnosti firme donose pozitivne rezultate drugima
koji se ne mogu naplatiti. Eksterna ekonomija i eksterna disekonomija se esto oznaavaju
zajednikim nazivom eksternalije.

EKOLOKA EKONOMIJA

355

Eksterna disekonomija se ostvaruje kada aktivnosti firme prouzrokuju nekompenzirane

trokove ili tete drugima. Degradacija i zagaenje ivotne sredine su tipian primer
eksterne disekonomije.
Eksterni trokovi su oni koji pojedine firme ili osobe prouzrokuju svojom delatnou ili
ponaanjem ali ih same ne snose, ve drugi subjekti ili drutvo u celini. Oni nisu ukljueni
u cenu proizvoda ili usluge ijom proizvodnjom su prouzrokovani.
Elastinost supstitucije faktora proizvodnje izraava se kao procentualna promena
odnosa dva faktora proizvodnje (na primer, rada i kapitala) podedeljena sa procentualnom
promenom odnosa cena istih faktora proizvodnje.
Erozija zemljita je pomeranje komponenata zemljita, naroito povrinskog zemljita, sa
jednog na drugo mesto. Voda i vetar su dva najvanija faktora koja prouzrokuju eroziju
zemljita.
Faktori proizvodnje su produktivni inputi proizvodnje, kao to su: maine, oprema, alati,
rad, zemlja, osnovni materijal, energija i drugi. Najee se klasifikuju u dve grupe: kapital
i rad, ili u tri grupe: stredstva za rad, predmeti rada i rad.
Faktori ekonomskog razvoja su odreene pojave i uslovi i/ili njihove promene koje utiu
na ubrzanje ili usporavanje ekonomskog razvoja. Meu najvanije faktore ekonomskog
razvoja mogu se ubrojiti: ljudski kapital, znanje, tehnologija, prirodni resursi, fiziki
kapital, sistem organizacije privrede i drutva i drugi.
Finalna dobra su dobra proizvedena za finalno korienje, a ne za ponovnu prodaju ili
dalju proizvodnju.
Fiziki kapital se razlikuje od finansijskog i ljudskog kapitala. On ima oblik trajnih dobara
koja se koriste za proizvodnju drugih, kako potronih tako i kapitalnih dobara. On je
rezultat procesa fromiranja i upotrebe akumulacije, rezultat procesa investiranja.
Funkcija tete pokazuje odnos izmeu koliine odreenog reziduala i tete koju taj
rezidual prouzrokuje. Moemo razlikovati tri vrste funkcije tete: funkciju tete od emisije,
funkciju tete ambijenta ivotne sredine i funkciju granine tete.
Genetska raznovrsnost je varijabilitet u genetskom sastavu meu pojedinim lanovima
unutar jedne vrste.
Granina korisnost je dodatna korisnost koju prua potronja dodatne jedinice nekog
dobra ili usluge. Granina korisnost od smanjenja zagaenja je dodatna korisnost koju
donosi smanjenje zagaenja za dodatnu jedinicu.
Granini troak je poveanje ukupnog troka izazvano proizvodnjom dodatne jedinice
autputa, ili smanjenje ukupnog troka usled smanjenja koliine proizvodnje za jednu
jedinicu autputa. Granini troak smanjenja zagaenja je poveanje ukupnog troka
izazvano smanjenjem zagaenja za jednu jedinicu.
Gubitak je manjak prihoda od prodaje u odnosu na trokove proizvodnje koji sadre oportunitetne trokove iskorienih inputa. U sistemu trine ekonomije gubici su kazne za one
koji zloupotrebljavaju oskudne resurse
Invencija je kreacija novog proizvoda ili otkrie nove proizvodne tehnike koje moe biti
iskorieno kroz inovaciju.
Inovacija je termin koji oznaava uvoenje na trite novog ili poboljanog proizvoda,
uvoenje nove proizvodne tehnike ili otvaranje novog trita.

356

EKOLOKA EKONOMIJA

Investicija je ekonomska aktivnost kojom se firma odrie dananje potronje radi poveanja autputa u budunosti. Glavne forme investicija su ulaganja u likvidni kapital (graevinski objekti, oprema i zalihe) i ulaganja u nelikvidni kapital (obrazovanje ili "ljudski
kapital", istraivanje, razvoj i zdravlje). Neto investicija je vrednost ukupnih investicija
umanjena za iznos obezvreenja.
Indikatori ekonomske nejednakosti pruaju informacije o ekonomskoj neravnopravnosti i
razlikama u stepenu ekonomske razvijenosti unutar odreene zemlje i izmeu zemalja u
meunarodnim okvirima. Meu takve indikatore mogu se ubrojiti: socijalni minimum, uee najsiromanijih u ostvarenom dohotku, stepen dekoncentracije dohotka iz ruku najbogatijih, struktura uea pojedinih socijalnih slojeva i grupa u nacionalnom dohotku i slini
indikatori.
Indeks odrivog ekonomskog bogatstva je ekoloki indikator ekonomskog razvoja koji
predstavlja korigovan prosean bruto nacionalni proizvod (BNP) po stanovniku za nepravednosti u raspodeli dohotka, troenje neobnovljivih resursa, gubitak prirodnih stanita,
gubitak obradivih povrina zbog erozije i urbanizacije, za trokove zagaivanja vazduha,
vode i zemljita i za procenjena dugorona oteenja ivotne sredine prouzrokovana globalnim promenama, kao to su troenje ozonskog omotaa i zagrevanje atmosfere.
Inputi (vidi faktori proizvodnje)
Interni efekti su oni efekti koje privredni subjekti prouzrokuju svojim odlukama i od kojih
zavisi ekonomska efikasnost njihovog privreivanja. Oni utiu na trokove i/ili prihode
privrednih subjekata i odreuju njihovu profitabilnost. Ako doprinose poveanju
ekonomske koristi za donosioce odluka, onda se radi o efektima interne ekonomije, a ako
doprinose poveanju trokova i pogoranju profitabilnosti, onda se radi o efektima interne
disekonomije.
Internizacija eksternih trokova podrazumeva dodavanje eksternih trokova na interne
trokove zagaivaa. Internizacijom se eksterni negativni efekti zagaivaa pretvaraju u
interne efekte koji se ukljuuju u obraun trokova i prihoda firme i u interni obraun budeta potroaa.
Izbor je aktivnost selekcije meu raspoloivim alternativama.
Javno dobro je ono koje stoji na raspolaganju za potronju vie pojedinaca, a ne samo
jedne individue. Ima dve karakteristike: nepostojanje rivalstva u potronji i iskljuivosti u
korienju.
Kapitalna dobra su proizvedena trajna dobra namenjena korienju u proizvodnji. Glavni
elementi kapitala su graevinski objekti, oprema i zalihe.
Kvalitet energije je odreeni stepen korisnosti energije. Visoko kvalitetna energija je
organizovana ili koncentrisana energija koja ima veliku sposobnost za izvrenje rada i koja
ima nisku entropiju. Suprotno, nisko kvalitetna energija je dezorganizovana ili
disperzovana energija koja ima malu sposobnost za obavljanje korisnog rada i koja ima
visoku entropiju.
Komandna ekonomija je vrsta ekonomske organizacije u kojoj se kljune ekonomske
funkcije - ta, kako i za koga proizvoditi, obavljaju pomou dravne direktive. esto se
naziva centralnom planskom ekonomijom.
Komparativna prednost (u meunarodnoj trgovini) oznaava princip po kome odreena
nacija treba da bude specijalizovana za proizvodnju i izvoz onih artikala koje moe

EKOLOKA EKONOMIJA

357

proizvoditi po relativno niim cenama, a da uvozi ona dobra koja proizvodi sa viim
relativnim cenama. Komparativna prednost ne podrazumeva apsolutnu prednost.
Koncept ekoloke ekonomije nudi odgovore kako da se ekonomski sistemi upotrebe za
proizvodnju ekonomskih dobara neophodnih za zadovoljavanje ljudskih potreba, a da se u
isto vreme ne nanose tete ekolokim sistemima i Zemljinim resursima. On podrazumeva
prelazak sa ekonomije neogranienog rasta na ekonomiju zasnovanu na saradnji sa
prirodom. On, takoe, podrazumeva i transformaciju dosadanjih politikih, pravnih,
moralnih i drugih principa.
Korisnost je zadovoljstvo ili korist koja se oekuje od izbora ili usmeravanja odreene
aktivnosti.
Kvalitet ivotne sredine je odreeno smanjenje antropogenog zagaenja na nivo koji je
prihvatljiv za drutvo.
Kousova teorija (Coase Theorem) dokazuje da podesno odreivanje prava svojine odreenom dobru, ak i kad je u pitanju eksterni efekat, omoguava pregovaranje izmeu
pogoenih strana koje vodi ka efikasnom reenju, bez obzira kojoj strani su dodeljena
prava.
Laissez faire ("pustite nas same") je pogled po kome vlada nebi trebalo da se mea u
ekonomske aktivnosti privrednih subjekata. Uloga vlade bi trebalo da bude ograniena
samo na donoenje zakona i drugih propisa, nacionalnu odbranu i na stvaranje i odravanje
javnih dobara za koja privatni biznis nema dovoljno interesovanja.
Ljudski kapital je zaliha tehnikog znanja i vetina otelovljena u nacionalnoj radnoj snazi
nastala kao rezultat formalnog obrazovanja i radnog usavravanja.
Makroekonomija je ekonomska nauka koja se bavi prouavanjem ponaanja privrede kao
celine s obzirom na autput, dohodak, nivo cena i nezaposlenost. Ona se razlikuje od
mikroekonomije koja se bavi izuavanjem ponaanja individualnih privrednih subjekata i
trita na kojima oni operiu.
Mikorekonomija je ekonomska nauka koja se bavi izuavanjem potroaa, poslovnih firmi
i trita na kojima oni operiu. Mikroekonomija prevenstveno izuava raspodelu faktora
proizvodnje i proces stvaranja i korienja profita u sistemu trine ekonomije.
Meovita ekonomija je dominantna forma ekonomske organizacije i koordinacije ekonomskih aktivnosti privrednih subjekata u savremenim privredama. Ona se zasniva prvenstveno na funkcionisanju trinog mehanizma, ali koristi i razliite dravne intervencije za reavanje problema makroekonomske nestabilnosti i za otklanjanje nedostataka u
funkcionisanju trinog mehanizma.
Model ili teorija je serija uproenih pretpostavki na osnovu kojih se moe objasniti kako
e se ljudi ponaati. Model je promiljeno uproena slika realnosti. Model moe imati oblik grafikona, matematike jednaine ili kompjuterskog programa.
Nauka je odreeno nastojanje da se otkriju prirodne zaknitosti i da se to saznanje iskoristi
za predvianje ta e se dogaati u prirodi. U istraivanju prirodnih zakonitosti naunici
pokuavaju da pronau odgovore na dva osnovna pitanja: ta se u prirodi dogaa iznova sa
istim rezultatima? i Kako i zato se pojave dogaaju na takav nain?
Nauni podaci su injenice koje naunici mogu prikupljati posmatranjem ili merenjem i
koje mogu proveravati. Oni su kamen temeljac na kome se gradi nauka.

358

EKOLOKA EKONOMIJA

Nauni zakon je saeto objanjenje kako i zato se odreene pojave dogaaju u prirodi
iznova na isti nain.
Nauna teorija je odreena proverena i iroko prihvaena nauna hipoteza. Na primer,
atomska teorija je proverena i iroko prihvaena ideja da se materija sastoji od atoma.
Naune metode su naini na kojima naunici prikupljaju podatke i formuliu i proveravaju naune zakone i teorije.
Nauka o ivotnoj sredini je holistika nauka koja koristi i integrie znanja iz fizike, hemije, biologije (posebno ekologije), geologije, upravljanja resursima, demografije, ekonomije,
politike i etike. Ona prouava kako ljudi i druge vrste utiu meusobno jedni na druge i
kakva je interakcija izmeu njih i neivog dela ivotne sredine. Njena dva glavna zadatka
su da upozna kako Zemlja funkcionie i kako se ona moe trajno odrati kao zajedniki
dom za sva iva bia i bioloke vrste.
Nesavrena ( ili ograniena) konkurencija se odnosi na trine situacije u kojima se ne
ostvaruje savrena konkurencija zato to je najmanje jedan uesnik na tritu dovoljno velik
da utie na trine cene i da se, prema tome, suoava sa opadajuom krivom potranje.
Nesavrena konkurencija se odnosi na jednu od moguih vrsta nesavrenosti: isti monopol,
oligopol ili monopolistiku konkurenciju.
Neto sadanja vrednost je diskontovana tekua vrednost budueg dohotka. Ona reflektuje
injenicu da je prihod u budunosti manje vrednovan od sadanjih prihoda.
Neto nacionalni proizvod (NNP) ili nacionalni dohodak (ND) je ukupna novostvorena
vrednost zemlje u jednoj godini. Izraunava se tako to se od bruto nacionalnog proizvoda
(BNP) odbije odgovarajui iznos obezvreenja kapitalnih dobara (amortizacije).
Neto ekonomsko bogatstvo (NEB) je ekoloki indikator ekonomskog razvoja sa kojim se
mogu procenjivati godinje promene kvaliteta ivota u jednoj zemlji. Njegova vrednost se
izraunava tako to se od bruto nacionalnog proizvoda (BNP) oduzmu trokovi degradacije
i tetnih efekata koje prouzrokuju odreena "negativna" dobra i usluge.
Neto izvoz je vrednost ukupnog izvoza proizvoda i usluga umanjena za vrednost uvoza
proizvoda i usluga.
Nominalna kamatna stopa je ona koju korisnik kredita plaa kredtinim fondvima. Ako u
periodu vraanja kredita zajmodavac oekuje inflaciju, nominalna kamatna stopa e biti
vea od realne kamatne stope.
Normativna nasuprot pozitivnoj ekonomiji . Normativna ekonomija razmatra ta bi
trebalo da bude sa stanovita vrednosnih sudova ili ciljeva javne politike. Pozitivna
ekonomija se bavi analizom injenica i podataka o pojavama i stvarima onakvim kakve one
jesu.
Odrivi razvoj (Sustainable Development) je razvoj koji je trajno, ili dugorono) usklaen
sa mogunostima i ogranienjima ekosfere. Troenje ogranienih resursa i zagaivanje
ivotne sredine imaju svoju granicu. Sadanje generacije moraju uskladiti ekonomski i
ukupan razvoj sa tim ogranienjima tako da obezbede najmanje isti kvalitet ivotne sredine
i za budue generacije. Trajno odrivi razvoj podrazumeva i usklaivanje razvoja sa
principima socijalne pravde na lokalnom, nacionalnom i globalnom meunarodnom nivou,
kao i prelaz sa klasine trine ekonomije na ekoloku ekonomiju.
Oportunitetni troak odreenog dobra je koliina nekog drugog dobra koja mora biti rtvovana da bi se dobila druga jedinica tog dobra. Drgim reima, oportunitetni troak je najvie vrednovana korist koja mora biti rtvovana usled izbora odreene alternative.

EKOLOKA EKONOMIJA

359

Oportunitetni troak kapitala je implicitna stopa povrata koja bi morala biti plaena
investitorima da bi bili podstaknuti na kontinuiranu ponudu fondova neophodnih za
odravanje kapitalne aktive firme.
Oskudica je osnovni koncept ekonomske nauke koji ukazuje da je manje dobara dostupno
za slobodno ili besplatno korienje nego to potroai ele.
Oskudni resurs je onaj ija potraivana koliina po nultoj ceni nadmauje raspoloivu
ponudu.
Otpad je neeljeni nuzproizvod koji nastaje kao rezultat procesa ekstrakcije i prerade
resursa, procesa proizvodnje dobara, ili procesa troenja energije i dobara. Pojavljuje se u
obliku rudarskog, graevinskog, industrijskog, poljoprivrednog, opasnog i gradskog (komunalnog) otpada.
Podela rada je metod razbijanja proizvodnje odreenog proizvoda u serije specifinih
zadataka koje e izvravati razliiti radnici.
Politika je poseban oblik planske odluke kojom se usmeravaju akcije ka ostvarivanju
odreenih ciljeva. Ona je proces sa kojim individue ili grupe pokuavaju da utiu ili
kontroliu aktivnosti politikih organizacija i vlada u lokalnoj, nacionalnoj ili
meunarodnoj zajednici. Politika se bavi distribucijom resursa i koristi - ko ta stie, kada i
kako.
Politika ivotne sredine (ekoloka politika) je proces u kome donosioci odluka pokuavaju
da pronau teorijske i praktine odgovore o vitalnosti i sposobnosti ekolokog i socijalnog
sistema u njihovoj ekosocijalnoj interakciji, kao i odgovore o mogunosti, poeljnosti i
ogranienosti politikih intervencija putem odreenih mera koje tu intervenciju pojaavaju
ili olakavaju.
Populaciona preoptereenost postoji onda kada ima vie ljudi nego raspoloivih zaliha
hrane, vode i drugih znaajnih resursa koji obezbeuju odreeni minimum egzistencijalnih
uslova.
Potencijalno obnovljivi resurs je onaj resurs koji teoretski moe trajati neogranieno bez
smanjenja raspoloivih zaliha zato to se reprodukuje kroz prirodne procese. On moe biti
iscrpljen i pretvoren u neobnovljiv ako se koristi bre nego to se obnavlja prirodnim
procesima.
Potroaka preoptereenost postoji onda kada manji broj ljudi koristi resurse takvim
intezitetom koji vodi brzom iscrpljivanju resursa i prevelikom zagaenju i degradaciji
ivotne sredine.
Princip naplate zagaenja odreuje nain na koji zagaivai treba da podnesu trokove
kontrolnog merenja i smanjenja zagaenja u obimu koji je ustanovljen od strane javnog
autoriteta sa ciljem da se u ivotnoj sredini osigura prihvatljivo stanje. Njegova je svrha
da obezbedi uslove u kojima e trokovi kontrole i smanjenja zagaenja biti u punom
iznosu ukljueni u ukupne trokove proizvedenih i prodatih proizvoda.
Privatno dobro je ono koje stoji na raspolaganju za potronju samo jedne individue. Ono
ima dve karakteristike: rivalstvo u potronji i iskljuivost u korienju.
Prava svojine su set opravdanih zahteva vlasnika prema dobrima ili resursima koji
dozvoljavaju korienje tih dobara i resursa i transfer vlasnitva nad njima kroz prodaju.
Ova prava su generalno odreena zakonom i/ili drutvenim obiajima.

360

EKOLOKA EKONOMIJA

Profit je viak prihoda od prodaje iznad trokova proizvodnje. Trokovna komponenta

obuhvata oportunitetne trokove svih resursa, ukljuujui i one koji su u vlasnitvu firme.
Prema tome, profit se ostvaruje samo kada je vrednost proizvedenih i prodatih dobara vea
od zbira trokova iskorienih pojedinanih resursa.
Proseni trokovi proizvodnje su ukupni trokovi proizvodnje po jedinici autputa.
Dobijaju se deljenjem ukupnih trokova sa nivoom autputa.
Racionalno ponaanje ili ekonomisanje je izbor cilja koji donosi specifinu korist sa
najniim moguim trokovima. Kada pojedinac bira meu artiklima sa jednakim
trokovima, on e izabrati reenje koje donosi najveu korist.
Ravnotea je stanje odreenog ekonomskog entiteta u kome su snage koje odreuju
njegovo funkcionisanje tako izbalansirane da ne postoji tendencija promene tog stanja.
Ravnotea preduzea je takva pozicija ili nivo autputa u kome firma maksimira svoj profit.
Prema standardnoj teoriji preduzea, to je nivo autputa na kome je granini prihod jednak
graninom troku.
Ravnotena trina cena je ona po kojoj se ponuene koliine izjednaavaju sa potraivanim koliinama.
Ravnotea ekosocijalnog sistema podrazumeva usklaene odnose izmeu uticajnih
varijabila u njihovom meusobnom kretanju i menjanju i stabilizirajuih uticaja u obliku
povratnih sprega. Karakteriu je povratni tokovi koji prethodno pomeranje iz stanja
relativne ravnotee vraaju u novo stanje relativne ravnotee stvarajui tokom vremena
pravac dugorono odrivog razvoja.
Realna kamatna stopa se dobija korigovanjem nominalne kamatne stope za oekivanu
stopu inflacije.
Recikliranje podrazumeva prikupljanje i preradu korienog resursa tako da on moe biti
upotrebljen za proizvodnju novih proizvoda.
Regulativni (ili imperativni) instrumenti politike ivotne sredine su institucionalne mere
kojima se direktno utie na ponaanje zagaivaa prema ivotnoj sredini putem regulisanja
procesa i proizvoda, zabrane ili limitiranja isputanja odreenih zagaenja i/ili ograniavanja aktivnosti u odreenim vremenskim periodima ili podrujima. Oni, za razliku od ekonomskih instrumenata, ne pruaju zagaivaima slobodu izbora drugog reenja.
Relativno oskudni resursi su oni kojih ma dovoljno na raspolaganju (zalihama) da
zadovolje sadanju i buduu potranju, ali je njihova distribucija neuravnoteena sa
obimom i dinamikom korienja.
Resurs je neto to ljudi uzimaju iz ivog i neivog dela okruenja za zadovoljavanje
njihovih potreba i elja. Materijalni resursi su oni ija koliina moe biti izmerena i ija je
zaliha limitirana. Kod nematerijalnih resursa koliina ne moe biti izmerena. Neobnovljivi
resursi postoje sa fiksnom koliinom u Zemlji i mogu se obnavljati samo geolokim,
fizikim i hemijskim procesima tokom stotina miliona do milijardu godina.
Rezidual je koliina zagaujue materije koja ostaje u ivotnoj sredini nakon dogaanja
odreenog prirodnog ili tehnolokog procesa. Ovim pojmom se najee oznaavaju i sve
vrste izlaznih efekata iz ekonomskog sistema, nezavisno od toga da li se oni ispoljavaju u
fazi proizvodnje ili u fazi potronje ekonomskih dobara. Svi reziduali ekonomskog sistema
ne emituju se jednako u sve delove ivotne sredine, niti imaju jednak uticaj na nju.

EKOLOKA EKONOMIJA

361

Rizik je ansa da se dogodi neto loe. Dobrovoljni rizik je namerno preuzet rizik od strane
odreene individue ili firme. Nedobrovoljni rizik je izvan kontrole pojedinca ili firme i nije
rezultat namerne odluke. Na primer, ekoloki rizik je mera verovatnoe da e se gubitak
ivota, oteenje zdravlja, imovine ili ivotne sredine dogoditi zbog izloenosti odreenoj
opasnosti.
Savrena (ili potpuna) konkurencija odnosi se na trinu situaciju u kojoj je broj
prodavaca i kupaca vrlo veliki, a ponueni proizvodi su homogeni. U takvim uslovima
nijedna firma ne moe da utie na trine cene i svaka firma se suoava sa savreno
elastinom potranjom.
Sekundarni efekti su ekonomske posledice inicijalne ekonomske promene koje esto nisu
vidljive. One mogu biti uoene nakon proteka odreenog vremena.
Sinergijska interakcija se ostvaruje kada meusobni uticaj dva ili vie procesa ostvaruje
vei neto efekat od zbira njihovih efekata uzetih odvojeno. Sa sinergijom 1 plus 1 je vee
od 2.
Sistem depozita i refundacije je ekonomski instrument politike ivotne sredine koji
ukljuuje uvoenje dodatnih optereenja cene proizvoda potencijalnih zagaivaa u obliku
depozita koji se plaa na poetku procesa proizvodnje, a vraa onda kada je zagaenje
izbegnuto ili kada su posledice zagaenja uklonjene.
Slobodna dobra postoje u velikim koliinama koje su iznad potraivanih. Njih nije potrebno racionalizovati jer se mogu koristiti koliko se ele. Njihova trina cena je jednaka
nuli. Tipian primer su vazduh i morska voda.
Socijalni indikatori ekonomskog razvoja pruaju invformacije o socijalnom standardu i
nivou kvaliteta ivota ljudi u odreenoj zemlji. Meu takve indikatore mogu se ubrojiti:
oekivana duina ivotnog veka ljudi, stanje opteg zdravlja ljudi, struktura porodinih
izdataka, stepen pismenosti, uslovi stanovanja i drugi socijalni indikatori.
Sociokulturni sistem je odreena struktura zatvorenih materijalnih uslova, pamenja i
simbola, saznanja i vrednosti, kao i povratnih aktivnosti u tehnologiji, ekonomskom ivotu,
porodici, drutvenim i politikim institucijama. On ima odreeni upravljaki sektor koji se
uglavnom sastoji od politikog podsistema.
Subvencije oznaavaju razliite forme finansijske pomoi kojima se podstiu zagaivai da
promene svoje ponaanje, ili se daju firmama koje su suoene sa reavanjem problema
izbora alternativa: da potuju ili ne potuju nametnute ekoloke standarde.
Strukturne promene ine sutinske promene preko kojih se ostvaruje ekonomski razvoj.
One podrazumevaju promene u strukturi potranje i proizvodnje, u strukturi industije,
profesionalnoj i kvalifikacionoj strukturi radne snage, produktivnosti ukupne privrede,
meunarodnoj trgovini zemlje, tednji i investicijama i u demografskoj strukturi
stanovnitva.
Supstituti su proizvodi koji su tako meusobno povezani da poveanje cene jednog
proizvoda prouzrokuje poveanje potranje za drugim proizvodom.
tednja se najee definie kao uzdravanje od tekue potronje nacionalnog proizvoda,
kao viak iznad potroene koliine. Ona je najvaniji izvor kapitala. Moe se govoriti o
tednji pojedinaca, domainstava, poslovnih firmi i drave.
tete od zagaenja ivotne sredine obuhvataju sve negativne uticaje koje korisnici ivotne sredine trpe kao rezultat degradacije. Ovi negativni uticaji su vrlo razliiti i variraju od
jednog do drugog elementa ivotne sredine.

362

EKOLOKA EKONOMIJA

Teorija ekonomskog rasta se bavi prevenstveno izuavanjem kvantitativnih odnosa

izmeu inputa i autputa, kao i uslovima koji neposredno odreuju dugoroni ekonomski
potencijal privrede jedne zemlje, kao to je porast realnog bruto nacionalnog proizvoda
(BNP), nacionalnog dohotka (ND) ili drugih privrednih autputa.
Teorija ekonomskog razvoja se bavi izuavanjem ciljeva i faktora ekonomskog razvoja,
kao i kriterijuma i pokazatelja razvijenosti privrede. Ona ima kompleksniji pristup
istraivanju faktora koji utiu na najvanije makroekonomske promene jer obuhvata, pored
ekonomskih, i druge faktore kao to su: politiki, socio-kulturni, tehnoloki, etiki, ekoloki
i drugi.
Tehnologija je stvaranje novih proizvoda i procesa kojima se unapreuje opstanak,
udobnost i kvalitet ivota ljudi. U najveem broju sluajeva tehnologija nastaje korienjem
poznatih naunih zakona i teorija.
Tehnika efikasnost proizvodnje odnosi se na proizvodne odluke koje obezbeuju
maksimalan autput sa datim zalihama inputa, ili proizvodnju datog nivoa autputa sa
minimalnom koliinom inputa.
Tehnoloka promena oznaava uvoenje novih metoda proizvodnje koje doprinose
unapreenju proizvoda ili smanjenju trokova a time i poveanju produktivnosti.
Tehnosfera je deo ivotne sredine (ekosfere) koji je ovek sam stvorio menjajui prirodu.
Trajna dobra su oprema ili maine za koje se normalno oekuje da budu koriene due od
tri godine, kao to su, na primer, kompjuteri, kamioni i automobili.
Trajni resursi su praktino neiscipljivi sa stanovita ljudskog merila vremena, kao to su,
na primer, solarna energija, koja je neiscrpna u obliku direktne suneve energije, energije
vetra, okeanskih talasa, plime i oseke, tekue vode, obnovljive ume i drugih formi
biomase.
Trite predstavlja odreeni set ureenja u kome kupci i prodavci dolaze u kontakt radi
razmene dobara i usluga.
Trini mehanizam je metod organizacije ekonomskih aktivnosti koji dozvoljava korienje neregulisanih cena i decentralizovanog odluivanja vlasnika privatne svojine za reavanje osnovnih ekonomskih problema potronje, proizvodnje i distribucije.
Trina ekonomija je privreda u kojoj se pitanja alokacije resursa, kao to su: ta, kako i
za koga, primarno reavaju pomou mehanizma ponude i potranje na tritu. U ovoj formi
ekonomske organizacije firme, motivisane eljom za maksimiranjem profita, kupuju inpute,
proizvode i prodaju autpute. Interakcija izmeu ponude i potranje odreuje trine cene i
koliine dobara.
Trino uee je udeo pojedinane firme, ili grupe firmi, u ukupnom autputu industrije.
Ono reprezentuje stepen uticaja i kontrole koju firma, ili grupa, ima nad cenama i
proizvodnim odlukama u odreenoj industriji.
Trite dozvola za zagaenje je ono na kome se vri razmena prava na aktuelna ili
potencijalna zagaenja ivotne sredine ili razmena reziduala proizvodnog procesa, najee
u obliku recikliranog materijala.
Upravljanje rizikom je proces odluivanja o oceni i izboru alternativne politike reagovanja na rizik.
Uravnoteeni ekonomski razvoj se ostvaruje kada autput svakog sektora privrede raste u
skladu sa uticajem dohodovne elastinosti potranje za njegovim proizvodima i uslugama.

EKOLOKA EKONOMIJA

363

Zagaenje uopte oznaava odreene neeljene promene u karakteristikama vazduha,

vode, zemljita ili hrane koje mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje, opstanak i aktivnost
ljudi ili drugih ivih organizama. Zagaenje ivotne sredine je prisustvo odreene materije
ili energije ija priroda, lokacija ili koliina imaju neeljene efekte na ivotnu sredinu.
Lokalno zagaenje oznaava tete u ivotnoj sredini koje nisu proirene daleko od izvora
zagaenja i koje su najee ograniene samo na jednu lokalnu zajednicu. Regionalno
zagaenje je vrsta zagaenja ivotne sredine koje prouzrokuje rizik koji se proiruje dalje
od izvora zagaenja. Tipian primer takvog zagaenja su kisele padavine. Globalno zagaenje ukljuuje negativne uticaje na ivotnu sredinu koji su tako iroko rasprostranjeni da
imaju globalne svetske implikacije, kao to su: globalne klimatske promene i troenje ozonskog omotaa.
Zagaujue materije su vrste, tene ili gasovite hemikalije ili druge supstance proizvedene kao nuzproizvod ili otpad u procesu ekstrakcije, prerade i pretvaranja u proizvode
odreenog resursa, ili u procesu potronje proizvoda. Zagaujue materije mogu biti i u
obliku neeljene emisije energije, kao to je prekomerna toplota, buka ili zraenje. Prirodne
zagaujue materije su one supstance koje porizilaze iz prirodnih procesa kao to su gasovi
povezani sa raspadanjem i truljenjem biljaka i ivotinja, estice iz vulkanskih erupcija,
polen i okeanski sprej. Antropogene zagaujue materije su rezultat ljudskih aktivnosti i
povezane su sa procesima proizvodnje i potronje. Primer takvih zagaujuih materija su:
sumpor dioksid, ugljen dioksid, isparljiva organska jedinjenja, toksine materije, pesticidi,
materijalne estice svih tipova, graevinski otpadni materijal, teki minerali i mnoge druge
supstance.
ivotna sredina je irok pojam koji obuhvata eksterne uslove i faktore opstanka i razvoja
ivota, ivu i neivu prirodu, koji utiu na ljude i druge organizme ili oblike ivota. Ona
ini okvir u kome sva iva bia ive i deluju povezana uzajamnim uticajima, koji se naziva
ekosferom.

364

EKOLOKA EKONOMIJA

ODABRANA LITERATURA
Annabel Coker and Cathy Richards, Valuing the Environment: Ekonomic approaches to
Environmental Evaluation, John Wiley New York, 1992.
Atchia M. and Tropp S. (ed.), Environmental Management: Issues and Solutions, John
Wiley & Sons, New York, 1995.
Barry C. Field, Environmental Economics: An Introduction, McGraw-Hill Inc. New York,
1994.
Bronley D. (ed.), The Handbook of Environmental Economics, Blackwell, Oxford, 1995.
Brubacker S, To Live on Earth, J. Hopkins, Baltimore, 1975.
Barrass R. and Madhavan S, Europian Economic Integration and Sustainable Development,
McGraw-Hill Book Company, London, 1996.
Barbara I, Economics and Development, McGraw-Hill Books Company, London, 1995.
Bronley D, The Handbook of Environmental Economics, Blackwell, Oxford, 1995.
Brundtland - Report: Our Common Future, World Commission on Environment and
Development, Oxford, 1987.
Buckholz R. A, Principles of Environmental Management: the Greening of Business,
Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1993.
Callan J. S. and Thomas M. J, Environmental Economics and Management: Theory, Policy
and Applications, Richard D. Irwin inc., London, 1996.
Canter L. W, Environmental Impact Assessment, McGraw-Hill , New York, 1996.
Coker A. and Richards C, Valuing the Environment: Economic Approaches to
Envirnmental Evaluation, John Wiley & Sons, New York, 1996.
Common M, Sustainability and Policy, Cambridge University Press, Cambridge, 1995.
Cooper D, The Idea of Environment in Cooper D. and Palmer J. (eds.) The Environment in
Question, Routledge, London, 1992.
Daly H, Toward Some Operational Principles of Sutainable Development, Ecological
Economics, br. 2/1990. str. 1 - 7.
Dixon J. A, The Economics of Dryland Managment, Earthscan Publications Ltd, London,
1989.
Ekins P. and Max-Neef M, (eds) Real-Life Economics, Routledge, London, 1992.
Eyerman R. and Jamison A, Social Muvements: A Cognitive Approach, Cambridge, Polity,
1991.
Gandhi V. P, Macoeconomics and the Environment, International Monetary fund,
Washington, 1996.
Giddens A. The Consequences of Modernity, Cambridge: Polity, 1992.

EKOLOKA EKONOMIJA

365

Gilpin Alan, Dictionary of Environment and Sustainable Development, John Wiley & Sons,
New York, 1996.
Clift R. et all, Environmental Persspectives and Evnironmental Assessment, in Yvonne G,
Nicholas A, Jonathan C. and Martin O, (eds.), Values and the Environment, John
Wiley, New York, 1995.
Goodstein E. S, Economics and the Environment, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1995.
Gore A, Earth in the Balance: Ecology and the Human Spirit, Houghton Mifflin, Boston,
1992.
Graedel T. E. and Allenby B. R, Industrial Ecology, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1995.
Gramlich E. M, A Guide to Benefit-Cost Analysis, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1990.
Grove-White R, The Emerging Shape of Environmental Conflict in the 1990s, Royal
Society of Arts, 1991. br. 139.
Gupta A. and Asher G. M, Environment and the Developing World, John Wiley & Sons,
New York, 1998.
Hanley N, Shogren F. J. and White B, Environmental Economics in Teory and Practice,
Macmillan Press Ltd., London, 1997.
Hartwick J. M, Pollution and National Accounting, Institut for Economic Research, Queens
University, Kingston, Ontario, 1990.
Herman E. Daly: Steady State Economics, Island Press, Washington, D.C., 1991.
Holmberg J. (ed.) Making Development Sustainable, Washington, D. C., 1993.
Horst S, Economics of the Environment: Theory and Policy, Springer -Verlag, Berlin,
1995.
Howarth R. B. and R. B. Norgaard: Environmental Valuation under Sustainable
Development, American Economic Review, 1992. br. 82(2), str. 473 - 477.
Ingham Barbara, Economic and Development, McGraw-Hill Book Company, London,
1995.
Jackson L. S, The ISO 14001 Implementation Guide: Creating an Integrated Management
System, John Wiley & Sons, Inc. New York, 1997.
James R. K, The Economic Approach to Environmental and Natural Resources, The
Dryden Press, and Harcourt Brace, New York, 1995.
Jonson J. S, Nature, State and Economy: The Political Economy of the Environment, John
Wiley & Sons, New York, 1996.
King A, (ed.) Culture, Globalization and the World Systems, Macmillan, London, 1991.
Komisija EU: Fifth Environmental Action Programme for the Environment and Sustainable
Development, Brussels, 1992.
Ll S. M, Sustainable Development: A Critical Review, World Development, br. 19,
1991. str. 607 - 621.
Lutz E, Toward Improved Accounting for the Environment, Washington, D. C.: World
Bank, 1993.
Macnafhten P. M. and Urry J, Constructing the Countryside and the Passive Body, in C.
Brackenridge (ed.) Body Matters: Leisure Images and Litestyles, Easbourne, Leisure
Studies Association, 1993.

366

EKOLOKA EKONOMIJA

McDonagh P. and Prothero A, Green Management, (ed.) The Dryden Press, London, 1997.
Mannion M. A. and Bowlby R. S, Environmental Issues in the 1990s, John Wiley and Sons,
New York, 1992.
Markandya A, Finance for Sustainable Development: The Road Ahead, United Nations,
New York, 1997.
Marsh J. P, The Earth as Modified by Human Action, Scribner, New York, 1998.
Markovi D, ermati , Greti I. i Veselinovi D, Fizikohemijski osnovi zatite ivotne
sredine: Izvori zagaivanja posedice i zatita, Univerzitet u Beogradu, Beograd,
1996.
Matas M, Simoni V. i obot S, Zatita okoline danas za sutra, kolska knjiga, Zagreb,
1989.
Milenovi B, Ekoloka ekonomija: ekonomski razvoj i ivotna sredina, Fakultet zatite na
radu, Ni, 1996.
Milenovi B, Mikroekonomija: teorija i primena, Univerzitet Braa Kari, Beograd,
1998.
Milenovi B. (ed), Privreda i ivotna sredine: ekonomska i ekoloka meuzavisnost,
Fakultet zatite na radu, Ni, 1998.
OECD publikacija: Economic Globalisarion and the Environment, Paris, 1998.
OECD publikacija: Sustainable Development: OECD Polycy Approaches for the 21 st
Century, Paris, 1997.
OECD publikacija: Evaluatin Economic Instruments for Environmental Policy, Paris, 1997.
OECD publikacija: Eco-Efficiency: General Economic Issues, Environment and Quality of
Life, Paris, 1998.
OECD publikacija: Towards Sustainable Development: Environmental Indicators, Paris,
1998.
Pearce D. Blueprint Three: Measuring Sustainable Development, Earthscan, London, 1993.
Pearce D., Brabier E. and Marcandya A, Sustainable Development: Economics and
Environment in The Third World, Earthscan, London, 1990.
Peet J, Energy and the Ecological Economics of Sustainability, Island Press, Washington,
DC, 1992.
Plumwood V, Feminism and Mastery of nature, Routledge, London, 1993.
Read P, Responding to Global Warming, Zed Books, London, 1994.
Reid W. V. et al, Biodiversity Prospecting: Using Genetic Resources for Sustainable
Development, World Resources Institute, Washington, DC, 1993.
Raven P. H., Berg R. L. and Johnson G. G, Environment, Harcourt Brace Jo-vanovich
Publishers, New York, 1993.
Roberts N. (ed.), The Changing Glogal Environment, Blackwell, Cambridge, MA, 1994.
Sally E, Environmental Issues and Business, John Wiley and Sons, New York, 1996.
Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu: ivotna sredina i razvoj: napori
UN za bolju ivotnu sredinu, Beograd, 1997.

EKOLOKA EKONOMIJA

367

Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu: Izvetaj o stanju ivotne sredine u
SRJ za 1994. godinu, Beograd, 1996.
Schmandt J. and Clarkson J. (Eds), The Regions and Global Warming Inpacts and
Response Strategies, Oxford University Press, New York, 1992.
Schminhemy S, Changing Cource: A Global Business Perspective on Development and the
Environment, MIT Press, Cambridge, MA, 1992.
Schulze P. C, (Ed.), Engineering within Ecological Constraints, National Academy of
Engineering, National Academy Press, Washington, Dc, 1996.
Shogren J. S. Shin, D. Hayes and J. Kliebenstein, Resolving Differences in Willingness to
Pay and Willingness to Accept, American Economic Review, 1994. br. 84.
Solow R. M, Human Development Report, UNDP, Oxsford University Press, Oxford, 1996
Solow R, An Almost Practical Step Toward Sustainability, Resources Policy, br. 19/1992.
Stephen W. Seemer (ed.), Environmental ROI, John Wiley, New York, 1996.
Szerszynski B, Uncommon Ground: Moral Discourse, Foundationalism and the
Environmental Muvement, PhD, Dept of Sociology, Lancaster University, 1993
Toman M, Pezzey J. and Krautkaemer, Economic Theory and Sustainability, Paper to
EAERE Conference, Dublin, 1994.
Toman M, Pezzey J. and Krautkaemer J, Economic Theory and Sustainability, Paper to
EAERE Conference, Dublin, 1994
Turner R. K, Pearce D. and Bateman I, Environmental Economics, Prentice-Hall,
Englewood Cliffs, 1994.
Tyler M. G.: Living in the Environment, Wadsworth, inc. Belmont, California, 1992.
Udo de Haes and all: Guidelines for the Application of Life-Cycle Assessmene in the EU
Ecolabelling Programme, European Commision, DG XI-A-2, Brussels, 1994.
United Nations Development Programme, Human Development Report, Oxford University
Press, Oxsford, 1995.
United Nations Development Programme, United Nations Environment Programme and the
World Bank, Global Environment Facility: Independent Evaluation of the Pilot
Phase, The World Bank, Washington, DC, 1994.
Van Pest: Ecologically Sustainable Development and Project Appraisal in Developing
Countries, Ecological Economics, br. 7/1993, str. 19 - 42.
Veselinovi D, Greti I, ermati . i Markovi D, Fizikohemijski osnovi zatite ivotne
sredine: stanja i procesi u ivotnoj sredini, Fakultet za fiziku hemiju, Beograd,
1995.
Wynne B, Scientific Knoweledge and the Global Environment in M. Redclift and E.
Benton (ed.) Scial Theory and the Global Environment, Rouledge, London, 1994.
Willson A, The Culture of Nature: North American Landscape from Disney to the Exxon
Valdez, Cambridge, MA: Blackwell, 1992.
World Bank, World Development Report 1992: Development and the Environment, Oxford
University Press, Oxford, 1992.
World Bank, Global Economic Prospects and the Developing Countries, The World Bank,
Washington, DC, 1995.

368

EKOLOKA EKONOMIJA

World Bank, Environment Department, Environment Assesment: Challenges and Good

Practice, The World Bank, Washington, DC, 1995.
World Bank, From Plan to Market: World Development Report 1996, Oxford University
Press, Oxford, 1996.
World Bank, Advancing Sustainable Deveopment: The World Bank and Agenda 21,
Environmentally Sustainable Development Studies and Monographs Series 19,
Washington, DC, 1997.
World Resources Institute, World Resources 1996-97: The Urban Environment, Oxford
University Press, New York, 1996.
Yearley S, The Green Case, HarperCollins, London, 1991.
Yvonne G, Alexander H. and OBrien M. (ed.), Values and the Environment: A Social
Science Perspective, John Wiley & Sons, New York, 1995.