Dabar 11

______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA
WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA
JUN
2.
3.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
14.
15.
16.
17.
Do~ekao Wegovu Svetost Patrijarha srpskog Gospodina Pavla prilikom wegove posjete Duhovnoj akademiji i Bogosloviji u
Srbiwu
Poslije podne otputovao za mnastir Tvrdo{
Prisustvovao centralnoj proslavi 800 godi{wice manastira Hilandara za Republiku Srpsku u manastiru Tvrdo{u u Hercegovini.
Primio ~lanove Odobra za proslavu Vidovdana i 800 godi{wice manastira Hilandara
na Romanijskom Kosovu.
Sluìo Svetu Liturgiju u crkvi Ro|ewa
Presvee Bogorodice u [trpcima i blagoslovio sjemena.
Osvetio temeqe za novu crkvu u Podgrabu
kod Pala i sluìo Svetu Arhijerejsku Liturgiju.
U Srbiwu organizovao pripreme oko do~eka Trojeru~ice.
Do~ekao ikonu Bogorodice Trojeru~ice
Hilendarske u crkvi Sv. Nikole u Srbiwu,
sluìo Akatist i Svetu Liturgiju;
U Duhovnoj akademiji pred Ikonom sluìo
Akatist.
Sa ikonom Bogorodice Trojeru~ice u sve~anoj litiji uz prisustvo sve{tnestva i naroda obi{ao âjni~e i u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice sluìo moleban i odrào
prigodnu besjedu.
Sluìo Sv. Liturgiju u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u âjni~u
Dopratio ikonu Trojeru~icu do crkve Sv.
Apostola Petra i Pavla u Rudom, sluìo
akatist Trojeru~ici i odrào prigodno
slovo.
U 7.30 ~as. sluìo moleban Bogorodici
Trojeru~ici u crkvi u Rudom
U 9.00 ~as. istoga dana dopratio Ikonu do
crkve u [trpcima i sluìo moleban i Sv.
Arhijerejsku Liturgiju
U 17.00 ~as. u pratwi Ikone stigao u manastir Dobrun i sluìo moleban Bogorodici
Trojeru~ici.
U 5.30 ~as. sluìo Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dobrunu.
U 9.00 ~as. sluìo Akatist Presvetoj Bogorodici u manastiru Dobrunu i pratio ikonu
Trojeru~icu do crkve u Vi{egradu
Odsluìo Akatist i Svetu Liturgiju u crkvi Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu.
Sluìo Akatist u Vi{egradu, a u 8.00 ~as.
pratio ikonu Trojeru~icu u Srpsko Gora`de
Sluìo
Akatist
u
crkvi
18.
19.
Sv.velikomu~enika Georgija u S. Gora`du i

pratio ikonu Bogorodice Trojeru~icu do
Rogatice
U 17.00 ~as. sluìo Akatist Presvetoj Bogorodici u crkvi Sv. Trojice u Rogatici.
Odsluìo Akatist Trojeru~ici u rogati~koj crkvi i pratio Ikonu do crkve Uspewa
Presvete Bogorodice u Mokrom i sluìo
Akatist Trojeru~ici.
Sluìo Sv. Arhijerejsku liturgiju u mokrawskoj crkvi, a posle podne sa sve~anom
litijom pratio Ikonu Trojeru~icu do Pala
gde je sluìo Akatist.
26.
Sluìo Akatist i Sv. Liturgiju u obnovqenoj crkvi Sv. \or|a u Trnovu i pratio Ikonu do Sokolca;
Ispred zgrade Skup{tine op{tine zajedno
sa sve~anom litijom do{ao do crkve Sv. Proroka Ilije gdje je sluìo Akatist.
27.
Prisustvovao ve~erwoj i Akatistu u hramu
Sv. Proroka Ilije u Sokocu.
28.
Vidovdan - Sluìo Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Sv. Proroka Ilije sa episkopom osje~ko-poqskim g. Lukijanom koji
je presjekao slavski kola~ i osvetio slavsko koqivo.
G. Mitropolit je presjekao kola~ 5. korpusu
VRS, besjedio na Duhovnoj akademiji gdje je
proslavqen Vidovdan, besjedio na Akademiji povodom 800. godi{wice manastira
Hilandara u Mitropoliji dabrobosanskoj i
sluìo Akatist ikoni Presvete Bogorodice Trojeru~ice u Romanijskoj Lazarici.
29.-30.U~estvovao u seminaru rektora i profesora bogoslovija u Beogradu.
JUL
1.
2.
3.
5.
21.
23.
24.
Sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju u crkvi

Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.
Sluìo Akatist Trojeru~ici u Palama i
pratio ikonu Bogorodice do Srpskog Sarajeva.
Sluìo Svetu Liturgiju u crkvi Sv. Vasilija Ostro{kog na Veqinama u Srpskom Sarajevu
înodejstvovao na opjelu +Radmile ârki}, majke protojereja-stavrofora Vojislava ârki}a
Posjetio oboqelog sve{tenika o. Miroslava Drin~i}a u kasindolskoj bolnici.
6.
7.
8.
9.
Prisustvovao Sv. Liturgiji i Akatistu

Presvetoj Bogorodici u crkvi Sv. Proroka
Ilije u Sokocu
Istoga dana u~inio molitvu za bolesne
pred ikonom Trojeru~icom i u~estvovao na
ve~erwem bogosluèwu i Akatistu.
Sluìo Akatist Trojeru~ici i pratio
Ikonu od Sokoca do Kalinovika gdje je u crkvi Sv. Apostola Petra i Pavla sluìo
Akatist pred Bogorodicom Trojeru~icom i
Sv. Liturgiju
înodejstvovao na opjelu po~iv{em protojereju-stavroforu Miroslavu Drin~i}u,
parohu zeni~kom.
Sluìo Akatist pred Ikonom u crkvi kalinova~koj i ispratio Ikonu da manastira
Pive u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj gdje je sa mitropolitom Amfilohijem
sluìo Akatist.
Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu Sv.
Proroka Ilije u Sokocu i propovjedao;
Posjetio manastir Dobrun i razgovarao o
nastavku radova na manastirskom konaku.
Posjetio Wegovu Svetost Patrijarha Srpskog G. Pavla u manastiru Mile{evi.
Sluìo Sv. Liturgiju u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u âjni~u i propovjedao.
U~inio kanonsku posjetu staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu
Posjetio komandanta gr~kog bataqona pukovnika Manolasa u Visokom i gradona~elnika srpske op{tine Ilixa Obrena Zeqaju.
Sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju u kapeli Sv. Vasilija Ostro{kog u Srbiwu gdje je
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
17.
18.
19.
21.
22.
U Sarajevu posjetio hrvatskog ambasadora;

U Srbiwu ~inodejstvovao na sahrani +Jova
Maksimovi}a.
Primio predstavnicu KSS sestru Qiqu
Ne{kovi} i razgovarao o aktivnostima Kola.
Sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju u hramu
Sv. \or|a u Sokolovi}ima.
Primio studente iz Atine u Vladi~anski
dvor u Sokocu i priredio im ru~ak.
Sluìo Sv. Liturgiju u crkvi Sv. Prokopija u Visokom, prerezao slavski kola~ i osvetio koqivo povodom hramovne slave
Na Jahorini presjekao slavski kola~ i
osvetio koqivo SOD Jahorina i ~estitao
Krsnu slavu.
Posjetio episkopa zahumsko-hercegova~kog
g. Atanasija u manastiru Tvrdo{u.
24.-25.Boravio u Bogosloviji Sv. Tri Jerarha i

Duhovnoj
akademiji
Sv.
Vasilija
Ostro{kog u Srbiwu.
27.
Sluìo bdenije uo~i praznika Uspenija
Presvete Bogorodice u manastiru Dobrunu.
28.
Na Veliku Gospojinu sluìo Sv. Liturgiju
u hramu Presvete Bogorodice u Palama rukopoloìo u ~in |akona Zorana Jerini}a;
Primio ambasadora EU g. Hansjorge Kre~mera u vladi~anskom dvoru u Sokocu.
30.
Sluìo Sv. Liturgiju u hramu Sv. Nikole u
Srbiwu i rukopoloìo u ~in prezvitera
|akona Zorana Jerini}a.
31.
Sluìo Sv. Liturgiju i priziv Sv. Duha
pred po~etak {kolske godine u Bogosloviji
Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.
AVGUST
2.
9.
12.
14.
15.
11.
12.
13.
14.
15.
izvr{ena Sv. tajna ispovjesti i pri~e{}a

sve{tenika i odrào bratski sastanak.
Postavio novog paroha oca Zorana Perkovi}a pri hramu Sv. Save u Blaùju i odrào
sjednicu sa crkvenim odbornicima CO
Blaùj.
Petrovdan - Povodom hramovne i op{tinske slave sluìo Sv. Liturgiju u u crkvi
Sv. apostola Petra i Pavla u Kalinoviku,
presjekao slavski kola~ i osvetio koqivo i
u~inio litiju kroz grad.
Posjetio predsjednika Skup{tine op{tine
Ilixa i razgovarao osloba|awu crkvenog
stana radi smje{taja o. Zorana Perkovi}a;
U Staroj crkvi u Sarajevu primio predstavnike za kulturu grada Sarajeva, posjetio
gr~kog ambasadora u Sarajevu;
Sastao se sa op{tinskim predstavnicima u
Srbiwu i razgovarao o izgradwi crkve i obnovi parohijskog doma.
Posjetio u Bawaluci predsjednika RS
prof. dr Biqanu Plav{i} i ministra vjera, razgovarao o izdràvawu dveju {kola
Duhovne akademije i Bogoslovije, a zatim u
pratwi ministra vjera g. Jova Turawanina i
predsjednika op{tine posjetio Blagaj.
Posjetio manastir Uspewa Presvete Bogorodice u Dobrunu.
16.
17.
19.
20.
21.
23.
Sa episkopom zahumsko-hercegova~kim g.
Atanasijem osvetio crkvu Sv. Proroka
Ilije sagra|enu na ostrvu Bile}kog jezera
i sluìo Sv. Liturgiju.
Sluìo Sv. Liturgiju u man. Savini kod
Herceg Novog.
Posjetio episkopa bawalu~kog g. Jefrema u
vladi~anskom dvoru u Bawaluci.
Odrào bratski sastanak sa sve{tenstvom
Mitropolije dabrobosanske u manastiru
Dobrunu i sjednicu odbora za fond PIO
sve{tenika Mitropolije dabrobosanske.
Primio predstavnike za kulturu Skup{tine grada S. Sarajevo;
Primio episkopa zvorni~ko-tuzlanskog g.
Vasilija.
Prisustvovao Liturgiji u crkvi Sv. Proroka Ilije u Sokocu i propovjedao
Poslije podne posjetio episkopa ì~kog g.
Stefana u Kraqevu.
Slu`beno boravio u Srpskoj Patrijar{iji
u Beogradu.
Na praznik Probraèwa Gospodweg
sluìo Sv. Liturgiju u istoimenom hramu u
Novom Sarajevu, presjekao slavski kola~,
osvetio slavsko koqivo i odrào prigodnu
prazni~ku besjedu
U parohijskom zdawu Stare crkve primio
ambasadora OEBS-a i predsjednika Privremene izborne komisije za izbore u BiH
g. Roberta Beria i sa wim razgovarao o
predstoje}im izborima.
Posjetio i pregledao radove na izgradwi
hrama Sv. Pantelejmona u Vu~ijoj Luci i
po~etak radova na izgradwi hrama u Vojkovi}ima.
Predsjedavao sjednici Episkopskog savjeta
na kojoj su u~estvovali svi Arhijereji iz RS
i Federacije BiH i ministar vjera u Vladi
RS g. Jovo Turawanin.
Posjetio Bosanski Petrovac - mesto svog
ro|ewa.
Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ivoga
Prisustva Bojeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
MAJKA
I ove ve~eri kao i svake ona - majka,
uspavquje svoje ~edo i bdi nad wim. I
ove ve~eri dobra majka se tiho, dok svi
spavaju, moli Bogu za svoja ~eda. I ove
no}i }e ona, ko zna koliko puta, ustati
da pokrije svoja ~eda, da se na poziv - majko! odazove - tu je mama spavaj zlato.
Od svih rije~i ~ovjek u svom ìvotu
najvi{e kaè rije~ majko. Prva rije~ koju dijete progovori je mama. Majka prati
svoja ~eda svaki wihov korak, raduje sa
wima, tuguje sa wima, tje{i ih, dijeli
svaku bol sa wima. Sve podnosi radi svojih ~eda - svoje djece, jer osje}aj maj~in{tva joj tako pristaje kao vedrom danu
sunce.
Majka je {iroka kao more ona sve u sebe upija, sve skriva, sve ravna, sve miri,
sve podnosi samo da je djeci dobro i da je
mir u ku}i.Ona djete u~i prve korake pobo`nosti, da se prekrsti pre spavawa da
ga an|eo ~uva da ni{ta ru`no ne sawa.
Ako u crkvu ide djete, majka ga vodi, ako
u {kolu ide majka ga vodi, ako se povredilo dijete traì i zove majku. Majka je
za dijete najsigurnije pristani{te.
Dijete polako raste i odrasta i zaboravqa svoju majku, a majka nikada ne zaboravqa svoje dijete i prati svaki korak. Kada odraste dijete i postane ~ovijek on se samo povremeno sjeti svoje majke , samo je ponekad posjeti zapita za stara~ko zdravqe. Majka se do posledweg
izdisaja hrani ìvim likom svoga dijeteta i zadwi svoj minut ìvota poklonila bi svom djetetu.
U svim te{kim trenucima zemnog ìvota majka nikoga nema za pomaga~a osim
Boga. Bogu se ona moli, od Boga traì i
i{te pomo} i sve {to joj zatreba, a woj
treba samo to: "Nek su mi djeca ìva i
zdrava, a meni kako bude". Ona zna da Bog
sve vidi i Bog je woj toliko realan da tu
prestaje wena vjera a po~iwe znawe. Ona
zna da Bog postoji.
ôvjek pri svakoj te{ko}i zavi~e:
"Joj majko moja". To kaè a nije ni svjestan da je to reko. Toliko je wegovo bi}e
nau~ilo na majku da sve {to mu zasmeta

ili ga zaboli zove u pomo} majku. A majka ne zove majku ona zove Boga : Oh, Boè
moj!
Kad se desi pa joj dijete umre ona sav
preostali dio svog ìvota provede u tihoj tuzi i dubokoj pobo`nosti. ôvjek
izgubiv{i majku tuguje, tuguje, pa zapjeva, {ta }e mora se ìvjeti.
Takve su majke hri{}anke. A Bog sve
gleda i svakom sluzi po qubavi daje, a
majku blagosiqa i wene molitve prima,
i radi majki i djecu miluje i grijehe im
pra{ta. A djeci poru~uje: Po{tuj oca i
majku da sre}an bude{ i dugo poìvi{.
A majke koje nose ime majke a uga|aju

sebi, ubijaju djecu u utrobi, ne ra|aju
bra}u i sestre svojoj djeci, ìve za provod, Boga ne poznaju, no}ima piruju, djecu po vrti}ima ostavqaju, pi}a ispijaju
i cigare pu{e, truju djecu umjesto da ih
hrane, bilo {ta samo nek jedu. Takve majke su xelati i ubice du{a svoje djece i
svojih du{a. Te{ko majkama koje nose samo ime majke a ne ìve ìvotom majki.
Bogu je po wubavi najsli~nija majka
hri{}anka. A majke koje ne li~e na majke
hri{}anke, pitamo se na koga li~e?
J.J.G.
RAZGOVOR
SA MAJKOM
SRPSKOM
Za kim pla~e{, majko srpska, za kim
tuguje{?
Za trojicom sinova, veli{. Ne hte{e
~ekati neman zla da ih zarobi na ogwi{tu, nego se dobrovoqno vinu{e u
planine, da otuda brane ono {to se odbraniti moè. Pri polasku ti si im dala blagoslov, i uokupala ih suzama, kao
za ukop. Borili su se slavno, ali su ih
bezbo`nici na prevaru uhvatili i svu
trojicu ogwem spalili. Pa sad se mu~i{
pitawem, da li ih ti nisi u smrt poslala
kad si ih blagoslovila da idu?
Nisi pogre{ila, majko mila, nisi.
Jer si ih blagoslovila da idu da brane a
ne da otimaju. Ako }e{ biti kao Jugovi}a majka, osu{i suze, na slavu. Ako
}e{ biti kao majka |akona Avakuma, a ti
pla~i, na ukor.
Raduj se {to te je sudba Boìja udostijila da iz dva sveta vidi{ slavu svojih sinova.
Ima slave i slave, koju smrt donosi
smrtnima. Jedno je slava Hristovih
sledbenika, a drugo slava satanskih slugu. Prva je sli~na sjaju sunca, a druga zapaqenom snopu slame.
Jedne no}i stajao sam na grobqu i
slu{ao razgovor mrtvih.
- Pitamo, vele, ima li iko me|u nama
koga je svet obogatio, a da nije nag
sru~en u grob?
- Ima li iko od u~enih ko je znao broj
zvezda, a da sada moè izbrojati crve
{to piruju jedu}i wegovo telo?
- Ima li iko ko je zidawem fantasti~nih kula prkosio Bogu, a da sada ne leì
zgr~en u jednom uglu podzemnog podruma?
- Ima li iko ko je pobedonosno zapovedao vojskama, a da se sada moè odbraniti od vrbovih ìla {to mu rastu iz
grudi?
Slu{aju}i ove o~ajne razgovore, uzviknuo sam: Avaj, svesilni Hriste, Pobedio~e smrti, pomiluj i spasi! Izvan
Tebe qudska sila je kao suha trska, i sva
mudrost sveta ledeni i prazni fijuk ve-
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
tra. Nenasita hijena smrti ne boji se ni
Platona ni Napoleona, no Tebe jedinoga.
Ko se nije nau~io od smrti, ne}e ni od
ìvota. Ko je gledao mrtvaca pred sobom
i nije umeo re}i: to sam ja!, tome }e mudrost dati slabu ocenu. @ivot nas moè
varati, smrt nikada. Lekcija smrti vazda je sasvim prosta, i ista u svojoj strahoti i neodoqivosti. Ako ìvot va{arski kli~e i govori: lepota, bogatsvo, naslada, veseqe; smrt s }utqivom mimikom
aveti odgovara: la`, gordost, trule`,
raspadawe - pra{ina pod ora~evim plugom i blato pod kowskim kopitama. Ako
je sused tvoj iza{ao iz voza na prvoj stanici, po ~emu si ti sre}niji od wega kad
bude{ izguran na drugoj ili tre}oj?
Ti si se, ~ove~e, osigurao zlatom, naoruào lekovima, snabdeo jelom i odelom, i uzeo voznu kartu za putovawe od
sto godina i vi{e, ba{ do krajwe stanice. No kako }e{ prebledeti, ~ove~e, kad
vozovo| na prvoj stanici vikne: tvoja
karta vaì samo dovde - izlazi!
Veli~ina qudska je bespomo}na, jer
ne doseè veli~inu prokletstva qudskog. Veliki qudi su kao ovnovi pred ovcama. O wih je sudba obesila zvono predvodni~ko. No gde su oni sada? Gde Buda i
Zoroastar i Lao Ce i Muhamed? Gde slavoqubivi Aleksandar i sujetni Cezar?
Sve ih je smrt svarila u svom nenasitom
stomaku, i pome{ala s najobi~nijim pepelom od }umura. Samo ne i Pastira.
A kad je smrt htela i Pastira progutati, udavila se Wegovim kostima. Wegov prah niti ora~ ore niti kow taba. U
tom je nesravwiva rzalika izme|u velikih qudi i Hrista. Jer Hristos ne spada
u velike qude, kao ni neki veliki ovnovi u stado hristovo.
Zato ne pla~i, majko slavnih sinova.
ne tuguj nego zapevaj:
"Hristos voskrese iz mertvih smertiju smert porav i su{~im vo grobjeh ìvot darovav
Ima li sjajnije pravde nego kad Hristos postrada za nas i mi postradamo za
Wega? I kad On umre za nas da i mi umremo za Wega. I kad Wega izdado{e prijateqi da i nas izdadu? I kad Wega nepravedno osudi{e da i nas osude? Sve sa
Wim, sve za Wega, i sve zbog Wega. Amin.
Vladika Nikolaj
SETI SE GOSPODA U MLADOSTI TVOJOJ

Ove re~i svetog cara Davida kriju u sebi
blistavu mudrost. Pre svega, ove re~i ukazuju da
qubav prema Bogu nije samo za starije; one ukazuju na potrebu koju imaju i mladi za boànskom
pomo}i. Taj stih iz psalma izràva tako|e i
drevnu istinu da moramo èti ono {to smo posejali. Sveti Jovan Zlatousti kaè: "Gresi
mladosti moraju se okajati u starosti". Na primer, ko je u mladosti pu{io mora kasnije da pati od astme ili raka plu}a. Sredove~nom gojaznost dolazi od prejedawa u mladosti.
Ako se pravoslavna omladina bori sa svojim

strastima èle}i da postigne duhovno savr{enstvo, ona nije usamqen a u toj borbi. Wu
predvodi Hristos, Bogorodica, angeli, svetiteqi i bezbrojne pravoslavne du{e iz pro{lih
vekova, kao i wihova starija bra}a danas. Jedino
im Crkva pruà ìvot ve~ni, daje im disciplinu i perspektivu u zemaqskom ìvotu.
Bez Hrista i Wegove Crkve omladina moè
samo da zaluta u bespu}e otu|ewa, neznawa, ludila, jer svako neblagosloveno uìvawe vodi u
muku duha i tela. Svakako, svet izvan Crkve
privla~i omladinu parolom "slobode" gde se
pod slobodom podrazumeva raskala{nost, drogirawe, muzika, la`na mistika, trka za novcem,
za muwevitim uspehom, astrologija kao o~igledni izraz savremenog praznoverja itd.
Istinska sloboda je u Crkvi, kao sloboda
od tiranije strasti, sloboda za rast u vrlini,
za unutarwu radost i mir koji niko ne moè
oduzeti, jer je odozgo, od Boga.
Crkva nudi omladini, kao i svima vernima,
neuvenivu lepotu, koju oko ne vidi i uho ne ~u,
jer je ta Lepota sam Bog u liku Isusa Hrista ...
Ortodoks Vitnis
br. 36/83
I premudri car Solomon je rekao: "Raduj se

, mladi}u, za mladosti svoje i neka te veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje
vodi i kuda o~i tvoje gledaju; ali znaj da }e te za
sve to Bog izvesti na sud" (Prop. 11, 9).
Sveti apostol Pavle je pohvalio mladoga
i mudroga hri{}anina koji se odrekao "bezbo`nosti i èqa ovoga sveta, i ìvi po{teno i pravedno... ~ekaju}i blaènu nadu i javqawe slave velikoga Boga i Spasiteqa
na{ega Isusa Hrista" (Tit 2, 12-13).
Mladi hri{}ani odli~no znaju da imaju za
izbor samo dva puta: uski put koji vodi u ìvot, i {iroki put koji vodi u pogibiju. Prvi
put je put ~istote i nevinosti, a drugi put je
put razvrata i sramote. Velika je to hrabrost
ostati veran Bogu i ne odstupati od Wegovih
zapovesti. Me|utim treba se bojati samo Boga, jer samo On moè "baciti du{u u pakao". I
samo Boga treba qubiti zato {to je samo On
umro za nas na krstu i time dokazao svoju nesebi~nu qubav prema svakom qudskom stvorewu.
[TA JE MAJKA?
To je bi}e najsli~nije Bogu. Takvo pitawe zadao sam ja samom sebi i takav odgovor dao prilikom jednog nezaboravnog doga|aja. Bio sam kao |ak prisutan streqawu jednog razbojnika. Ubio ~oveka i ènu,
ku}u im poharao i zapalio. Osu|en na smrt
i vezan za kola, nad iskopanom rakom. I
àndarmi s pu{kom ~ekali su komandu da
ga streqaju. U tom se pojavi jedna èna, pa
kr{e}i ruke po~e prekliwati: "Gospod,
gospodo moja, nemojte ga ubijati. Vi ne
znate koliko je on dobar bio. na zlo je naveden. U~inio je jedno nedelo. Ali ja znam
mnogo wegovih dobrih dela. Ako ne verujete meni, wegovoj nesre}noj majci, pitajte
kom{ije, oni }e posvedo~iti. Jaoj, ne ubijajte wega, ubijte mene!
Ovaj doga|aj upe~atio se duboko u moju
du{u, i do danas nije se izgladio. Kad sam
docnije u~io u bogosloviji, kako je Hristos do{ao u svet da umre za gre{nike i
spasi gre{nike, ja sam se uvek se}ao one
majke.
E.N.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
NA USPEWE PRESVETE BOGORODICE

O ~udesnom okupqawu apostola pri prestavqewu Bogomajke i o wenom besmrtnom Uspewu
Pre~i{}eni postom, koji je sv. Crkva

ustanovila u ~ast besmrtnog Uspewa Vladi~ice na{e Bogorodice, kona~no sada mi,
pravoslavni hri{}ani proslavqamo sve~ano
Bogomajku, se}aju}i se wene blaène kon~ine i ~asnog prestavqewa od zemqe ka nebu.
Sada je Roditeqka Tvorca i Gospoda napustila svet, da bi se vaznela u nadsvetska naseqa;
sada se Majka Prisnosu{ne Svetlosti pokrila senom smrti, da bi se javila u ìvonosnoj
svetlosti i boànstvenoj slavi; sada se Isto~nica ìvota zakqu~ala u grob, da bi zadobila netrule`ni i ve~ni ìvot na nebu. Crkveno predawe je sa~uvalo najute{nije crte
~udesne kon~ine Majke Boìje.
Poznato je iz Jevan|eqa da je Gospod na{
Isus Hristos sa Krsta preporu~io Majku
Svoju u~eniku Svome Jovanu Bogoslovu. Od
tada je Presveta Djeva Marija boravila u
ku}i sv. Jovana Bogoslova, na Sionskoj Gori,
sve do same svoje kon~ine, koja je sledovala
petnaest godina nakon Vaznesewa Gospodweg.
U to vreme, Majka Boìja, kao {to je bila
najsla|i predmet utehe i posmatrawa za sve
veruju}e, tako je i sama nalazila slatku utehu
u neprestanom pose}ivawu onih mesta, koja su
bila osve}ena spasiteqskim podvizima i
stradawima Sina wenoga, Bogo~oveka Isusa
Hrista, kao {to su: Vitlejem, gde se On rodio; Getismanija, gde je molitveno otpo~eo
Svoje stradawe i Golgota, na kojoj je bio raspet. Weno posebno molitveno pribeì{te
bila je Jeleonska gora, sa koje se Gospod vazneo na nebo, i na kojoj je ona usnosila Wemu
svoje molitve. Tri dana pred kon~inu, kada se
ona molila na Jeleonskoj gori, javio joj se
Arhangel, i doneo joj palminu gran~icu iz raja i nazna~io joj skori odlazak ka Sinu i Bogu. Pre~ista Djeva, vrativ{i se u dom, obavestila je o svemu sv. Jovana Bogoslova i ostale
svete i po~ela se pripremati za kon~inu. Veoma je èlela da jo{ jednom vidi sve apostole, koji su se nalazili na raznim stranama
sveta radi propovedawa Jevan|eqa - i tu svetu èqu Bogomajke ispunio je Sin wen i Vladika. Na sam dan Uspewa odjednom se za~ula
buka, sli~na silnoj buri i oblaci su okruìli ku}u u kojoj se nalazila Majka Boìja sa
veruju}ima. Bio je to ~udesni dolazak svih
apostola, izuzev Tome, koji su nevidqivom
rukom bili uzeti iz raznih krajeva sveta i

doneti u Jerusalim na oblacima. ûv{i od
Jovana Bogoslova o kon~ini Bogomajke, koja
je trebala da nastupi, apostoli su u{li i, videv{i Vladi~icu, poklonili joj se kao smirene sluge i dobili od we krotki i qubazni
pozdrav i Bogomaterwi blagoslov. Zajedno sa
apostolima, Bogomajci su do{li i drugi u~enici, kao: sv. Pavle, Dionisije Aeropagit,
Jerotej i Timotej. Kada su svi bili u molitvi
i psalmopojawu, vidqivo se otvorio vrh zgrade, i nebeska svetlost je obasjala sve prisutne. Sam Gospod, si{av{i sa neba sa
mno{tvom angela, pozdravio je, kao Sin,
Pre~istu Mater Svoju, koja je leàla na odru
s nebeskom rado{}u i prinev{i na Svoje
boànstvene ruke wenu presvetu du{u, vazneo ju je sa Sobom na nebo. U tom istom ~asu
Majka Gospodwa se mirno prestavila, kao da
je zaspala tankim i slatkim snom i pre~asno
lice weno je zasijalo netrule`nom svetlo{}u, a iz neporo~nog i pre~istog tela,
kao iz boànstvenog sasuda, ishodilo je nebesko blagouhawe i izlivala su se bezbrojna is-
ceqewa bolesnima. Apostoli su, uz duhovne

pesme, izneli sanduk Bogomajke, ispred koga
je sv. Jovan Bogoslov nosio urminu gran~icu,
koju je Arhangel doneo iz raja, i svi su i{li
do mesta pogreba, koje je, po wenom zave{tawu, bio Getismanski vrt. Za vreme {etwe se
~ulo angelsko pojawe u vazduhu i desila su se
nova ~uda. Sluge ne~astivih Judejskih prvosve{tenika i stare{ina i Judejski sve{tenik Atonije drznuli su se zbog, zlobe prema
Gospodu Isusu Hristu, da prevrnu sanduk Matere Wegove, i bili su ka`weni: prvi slepo}om, a drugi odsecawem ruku; ali, poverovav{i u Gospoda i prizvav{i milosr|e Wegove Majke, istog tog trenutka su se iscelili. Stigav{i u Getismaniju, apostoli su sa
molitvama, psalmopojawemi poklonima pogrebli bogoprijatno telo Majke Gospoda i
U~iteqa svoga i ostali su tu do tre}ega dana.
Tog dana se iznenada pojavio i apostol Toma,
doveden silom Boìjom, tako|e na oblaku i,
saznav{i o pogrebewu Matere Boìje, tugovao je {to se nije udostojio da vidi weno uspewe i {to se nije poklonio svetom i blaènom wenom telu. Apostoli, za utehu Tomi, odlu~i{e da otvore sanduk Bogonevestin i, otkriv{i ga, ne na|o{e u wemu weno pre~isto
telo, ve} samo pogrebne pokriva~e. U nedoumici i tuzi, kada su istog tog dana uve~e seli
za trpezu, odjednom im se javila Majka Boìja
u vazduhu, u nebeskoj slavi, okruèna svetim
angelima, i kazala im: ,,Radujte se, ja }u biti
sa vama u sve dane. Boànstveni apostoli su
se uverili, i uverili su celu Crkvu, da je
Majka Boìja, Presveta Marija, tri dana po
svome prestavqewu, bogoqepno uzdignuta iz
groba i zajedno sa telom uzneta u Nebesko
Carstvo Sinom wenim i Bogom, Gospodom
Isusom Hristom.
I zaista, Presveta Majka Boìja, po sopstvenim svojim re~ima, nije nas ostavila ni
po odlasku u nadzemaqsko naseqe Boìje.
Ona kao Nebeska Carica i Vladi~ica, po voqi Sina i Boga svoga, vlada u svetu, ~uva Svetu Crkvu Hristovu i pokazuje bezbrojna ~udesa svoga bogomaterweg milosr|a. Ona je celog hri{}anskog roda spasewe, i svima zemnorodnima verno pribeì{te, pokrov i veseqe. Bogu na{em slava u vekove vekova. Amin.
S ruskog R.B.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
SPOMEN SVETIH TRIJU @ENA

Episkop Monemvasiski Pavle ispri~a o ovim svetim ènama slede}e.
Jo{ kao mirjanin, kaziva{e on, ja bejah
poslan na Istok radi skupqawa carskog
danka. Putem nai|oh na pustiwski manastir i zaèleh da svratim u wega. Iguman sa crnoriscima iza|e mi na susret, i
po{to se pozdravismo sedosmo u manastirskom dvori{tu, u kome se nalaza{e
dobro ure|en vo}wak. I mi videsmo gde
na vo}ke sle}u ptice, odlomquju gran~ice sa vo}em i odle}u brzo. Ja upitah igumana: Za{to ove ptice ne jedu vo}e nego
ga odnose sa slomqenim gran~icama? Iguman odgovori: Evo ve} je jedanaesta
godina kako te ptice stalno to rade.- A
ja, veli Pavle, kao podstaknut Bogom,
rekoh: Sigurno se negde u obli`wim gorama nalaze sveti qudi ili ène koji o
Bogu ìve, pa im po Boìjem nare|ewu
ove ptice nose vo}e.- Dok ja to govorah,
dolete gavran i odlomi granu sa plodom.
Ja onda predloìh igumanu da po|emo za
wim. I mi po|osmo za gavranom koji
le}a{e pred nama sa plodom; i uzletev{i na brdo, on se spusti na zemqu i
poloì granu. A kada se mi pribliìsmo k wemu, gavran ponovo uze granu i polete u klanac dubok kao provalija, odakle zatim izlete ali bez grane. Tada i mi
pri|osmo nad tu provaliju, i bacismo kamen dole. Utom iznenada dopre otuda
glas do nas: Ako ste hri{}ani, ne ubijajte nas.- Mi upitasmo: A ko ste vi? - Oni
odgovori{e: Ako ho}ete da nas vidite,
bacite nam tri ode}e, jer smo ène nage;
i onda idite pored gore i na}i}ete usku
stazu, koja }e vas i privesti k nama.
Kada to ~usmo, odmah tri monaha od
bratije koji su nas pratili skido{e svoje
rase, omota{e ih oko kamewa pa baci{e
dole; a mi se spustismo s gore, na|osmo mali i tesan put, kao {to nam bi re~eno, po
kome se jedva moglo i}i, i stigosmo do urvine u kojoj obitavahu tri svete ène. Kada
nas ugleda{e, one nam se pokloni{e do zemqe, pa satvoriv{i molitvu sedosmo;jedna od wih sede, a druge dve osta{e stoje}i.
Tada iguman upita onu {to je sedela: Odakle si, gospo|o i mati, i kako si do{la u
ovakvo mesto? - Ona odgovori: Ja sam, o~e,
iz Carigrada, gde sam imala supruga carevog dvorjanina. Ali on umre mlad, i ja
ostadoh udovica u svojih dvadeset i ne{to
vi{e godina, oplakuju}i i svoje udovi{tvo i to {to nisam imala dece. Posle
pak nekoliko dana jedan velmoà, ~uv{i
za mene, posla sluge svoje èle}i da me silom uzme k sebi, i sluge uporno zahtevahu
da ja odmah idem kod wihovog gospodina.
Tada se ja pomolih gospodu mome Isusu
Hristu, da me izbavi od tog nasilnika koji ho}e da mi upropasti i du{u i telo. I
onda rekoh slugama tim: Gospodo moja, zar
vi mislite da ja ne bih s rado{}u po{la k
va{em gospodinu, koji je tako znamenit?
Ali ovih dana patim od stra{ne bolesti
ènske, i iz mene stalno ide krv. Stoga
pri~ekajte dok se izle~im od bolesti i
o~istim, pa }u onda sa rado{}u po}i k
va{em gospodinu. ûv{i to, sluge odo{e
govore}i: Dobro, gospodin na{ ~eka}e te
do ~etrdeset dana.
Po{to oni odo{e, ja pustih na slobodu sve svoje robove i robiwe obdariv{i
ih zlatom, samo ostavih ove dve {to ih
vidite ovde, i svu svoju imovinu razdadoh sirotiwi. Zatim prizvah k sebi jednog hristoqubivog ro|aka mog, i zakleh
ga te{kom zakletvom da rasproda moje
spahiluke, i moju ku}u, pa da dobijeni no-
vac razdade ni{tima. Odmah posle toga

ja no}u uzeh sa sobom ove dve robiwe moje, a sada sestre moje, pa sedoh sa wima na
la|u, i upu}ivane Bogom do|osmo na ovo
mesto; i evo, ovo je ve} jedanaesta godina
kako ne videsmo ~oveka, osim vas danas.
[to se na{e ode}e ti~e, ona se posle godinu dana podera, i spade s nas.
Iguman je upita: Otkuda, gospo|o moja, dobijate hranu? Sveta èna odgovori:
dobar i ~ovekoqubiv Bog na{, koji je
qude svoje u pustiwi hranio ~etrdeset
godina, {aqe hranu i nama, nedostojnim
slu{kiwama Svojim. Po Wegovom boànskom promislu, ptice nam svakodnevno donose vo}a nesravweno vi{e nego {to nam treba. Preblagi Gospod tako|e i pokriva nas nage, i greje nas blagoda}u Svojom, te se ni zimi ne bojimo
mraza ni leti ège, i ìvimo kao u raju,
neprestano slave}i Svetu Trojicu.
Slu{aju}i sve to i dive}i se, iguman joj
re~e: Ako dopusti{, gospo|o, ja }u jednog
od bratije poslati u manastir po hranu, da
se zajedno potkrepimo. - No sveta èna odgovori: O~e, boqe naredi da do|e sve{tenik i odsluì ovde Svetu Liturgiju, da se
pri~estimo Pre~istim Tajnama Hristovim, jer otkako izi|osmo iz grada, ne udostojismo se primiti Svete Tajne.
Iguman odmah posla monahe u manastir po sve{tenika i hranu. Sve{tenik
do|e, odsluì Svetu Liturgiju i pri~esti Pre~istim Tajnama prvo samu gospo|u, pa onda i wene robiwe. Posle toga po{to i one s nama jedo{e, kazuje episkop Pavle, sveta gospo|a re~e igumanu:
Molim tvoju svetost, o~e, ostani ovde
tri dana. - Iguman pristade. Tada ustade
ta blaèna èna, pomoli se usrdno Gospodu, i prestavi se. A mi je sa suzama
opojasmo i sahranismo. Sutradan druga
èna, pomoliv{i se, prestavi se mirno;
a tre}eg dana i tre}a tako|e. I po{to ih
sahranismo, vratismo se u manastir, slave}i Hrista Boga koji u svetima Svojim
~ini divna znamewa i ~udesa. Wemu prili~i ~ast i poklowewe vavek. Amin.
Iz @itija Svetih
za septembar
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O NEOPROSTIVOM GREHU
Neoprostivi greh je hula na Duha Svetog, kako je rekao sam Gospod: I ako ko
kaè re~ na Sina ~ove~jeg, oprosti}e mu
se; ali koji re~e na Duha Svetoga, ne}e
mu se oprostiti ni na ovome svetu ni na
onome (Matej 12,32)
Sveti oci isposnici, razlikovali su
tri vrste neoprostivog greha:
Prva vrsta je svesno protivqewe
istini. Taj greh su u~inili fariseji i
kwi`nici koji su se uporno protivili
Hristu. Zato je o wima re~eno u Svetom
pismu: Vi se stalno protivite Duhu Svetome (Dela ap. 7,51).
Gospod Hristos je javno ~inio ~udesa
i bilo je jasno da "Bog obitava u Wemu"
( Jov. 4,15). Ali fariseji su Ga klevetali da On ta ~udesa ~ini magijski "pomo}u Velzevula..." (Mat. 12,344).
Ta upornost i tvrdoglavost fariseja
dovela je do najve}eg greha bogoubistva,
kada su raspeli Bogo~oveka Hrista na
krst.
Druga vrsta te{koga greha je o~ajawe
koje vodi u samoubistvo.
Mi znamo da je Bog Qubav ( Jov. 4,8).
To zna~i da ni jedan greh ne moè nadvladati Bo`ju samilost. Iskreno pokajawe, to su uvek otvorena vrata povratka
Bogu. Samo Satana, u svojoj tvrdoglavoti, ne}e da se vrati Bogu kroz ta vrata.
Zato su demoni ve} umrli i "drugom
mr}u" (Otkr. 2,11; 20,14). Prvo samoubitstvo izvr{io je, dakle, arhangeo Dennica koji je postao Satana (protivnik).
Sli~no se de{ava i sa ~ovekom koji
pada u o~ajawe i izvr{i samoubistvo. To
je ~ovek koji je izgubio ~ak i smisao za
samoo~uvawe. On èli da uni{ti samog
sebe, umesto da se okrene Gospodu qubavi i ìvota ve~nog. Greh samoubistvo je
najve}i kukavi~luk, malodu{nost i nepokajivost.
Tre}u vrstu te{koga greha opisao je
savremeni isposnik Georgije Zatvornik,
kao "la`no pouzdawe u milost Bo`ju ne
mewaju}i svoj ne~ist i neokajan ìvot".
Ovaj tip gre{nika, ustvari, pori~e pravedni sud Bo`ji. On sebe la`no te{i govore}i u sebi: "Ma, Bog je milostiv. [ta
Ga briga za moje grehe?! Bog }e to oprostiti. - On opra{ta svakome, pa }e i meni. Neka propovednici poku{avaju da nas
upla{e, ali Bog je {iri od tih pla{iteqa. On je - Bog qubavi." Ili dodaje la`nu
utehu: "Ja }u se pokajati kasnije, u starosti." I tako on nastavi da vodi svoj
gre{ni ìvot bez poravqewa, bez pokajawa. A smrt mu do|e iznenada kad nije pripremqen za pokajawe.
U Svetom Pismu jasno stoji: "I ne}e u
Carstvo nebesko u}i ni{ta ne~isto"
(Otkr. 21,27).
Ta~no je da je Bog qubav, ali On je tako|e i ogaw koji pro`dire (Jevr. 12, 29).
Ogaw boànske qubavi i prijatan za one
pravednike koji su primili u svoje srce,
za ìvota na zemqi, toplotu boànske
qubavi. A taj isti ogaw Qubavi, koji }e
buknuti iz Tela Hristovog o Wegovom
Drugom dolasku prema svima qudima,
bi}e nepodnosiv i neprijatan za gre{nike ~ije srce je puno ledene mr`we na Boga i Bogo~oveka Hrista.
Ako neko kaè: "Bog jeste qubav, ali

On je nepravedan", ili kaè: "Bog je pravedan, ali bez qubavi", i u jednom i u
drugom slu~aju to je kleveta protiv Boga, {to je najve}a la` protiv Boga. Stoga i o~ajnik samoubica i nepokajivi
gre{nik zavr{avaju jednako: duhovnim
brodolomom.
Ortodoks Life br. 5/83
O IZBORU
APOSTOLA
Qudi vole i traè dru{tvo i saradwu
boqih od sebe, ili bar ravnih sebi: neuk
- mudrijega , prost - {kolovanoga, siroma{an - imu}nijeg, imu}an - Bogatijega,
neznatan - znatnijega, ugledan - slavnijega i tako daqe.
A kako je postupio Bog, kada je kao ~ovek si{ao na Zemqu? Koga je On izabrao
za svoje u~enike i saradnike?
1. Gospod za svoje u~enike nije hteo da
izabere u~ene qude, ~iji je gordi um bio
zamra~en qudskom filosofijom. Nije
hteo ni bogate, ~ije je srce bilo ogrubelo i uprqano porocima bogatstva. Nije
ni hteo qude znamenitog roda, ponosite
na svoje poreklo i ugled u dru{tvu. On je
izabrao proste, siroma{ne i neznatne
qude, od kojih je daleko bila u~evwa~ka
gordost, bogata{ko razmetawe i velika{ka sujeta; qude prostodu{ne, ali
iskreno pobo`ne.
2. Izabrao je qude koji su ìvot provodili veoma oskudno, u danono}nom
trudu i naporu oko obezbe|ewa najpotrebnijega za ìvot.
Gde on traì i nalazi ovakve qude?
On ih ne traì po rasko{nim palatama niti na trgovima i mnogoqudnim ulicama velikih gradova, ve} na obalama
Genisaretkog jezera, kraju za koji je
re~eno da se nalazi u tami (Isa. 9,2; Mat.
4,15-16), zaostalom u qudskoj prosveti i
materijalnoj kulturi, ali gde su qudi
svojim prostim ìvotom bili bliì Bogu.
Za{to je Gospod ovako postupio?
Prvo, zato da bi se na wima pokazala
o~iglednija sila i delovawa Duha Svetoga i Wegovi darovi: mudrost, re~itost, jezika, duhovne snage i hrabrosti,
~udotvorewa itd.; drugo, {to su oni za
misionarsku slu`bu bili podesniji od
u~enih, bogatih i znatnih: spremniji da
se odazovu Bo`jem delu u svetu.
Ugledajmo se na svete apostole svojim
ìvotom, naro~ito na wihovu smirenost, prostodu{nost, pobo`nost i poslu{nost voqi Bo`joj, da bi smo se i mi
udostojili nebeskih dobara, koja je Bog
wima podario.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
MAJKA JE GODINAMA ÊKALA

Vojnici su se vra}ali. Dolazili su
raskaqanim drumovima, koji su ih nekada odveli u tu|inu. Promicala je grupa
za grupom. Qudi su se zdravili, raspitivali jedan za druge, radovali se. U selu
Pri~inovi}ima, tamo kod Prwavora, na
drum izi{lo i staro i mlado. I stara
Soka Loli} izi{la je da sa~eka ratnike.
Sa wima }e do}i i wen prvenac, wen @ivadin i brati} Janko. Spremila im je ~isto ruho i oplela ~arape da se presvuku
umorni od dugog puta i ratovawa.
- Vide li gde mog @ivadina? - pitala
je starica vojnike u prolazu. Oni su se
pravili da ne ~uju wene re~i, i pozdravqaju}i je uzgred, prolazili mimo wene
tarabe.
- Oti{ao je sa Jankom, oni }e se zajedno vratiti? - opet }e stara Soka.
Vojnici su nastavqali put. Svaki je
htio svome domu.
Ali toga dana @ivadin i Janko nisu
stigli. Nisu se vratili ni sutra , ni prekosutra, nikada vi{e. A starica je svakog jutra izvirivala iza tarabe, izlazila na drum i ko{~atu stara~ku ruku stavqala iznad ~ela, pogledaju}i ne}e li se
otud iz daqine pojaviti i wena deca.
Ostale majke su se radovale, samo je ona
~ekala i ~ekala. Zle slutwe po~ele su da
mu~e wenu du{u. U duge novembarske
ve~eri, ona se uzajamno te{ila sa svojom
snajom, ~ije su o~i bile crvene i podnadule od suza .
- Da podranimo ujutru, - hrabrila je
ona sebe i obra}ala se snaji, - mo`da }e
sti}i...
- Mnogi se jo{ nisu vratili...
Zlo vreme. Novembarsko jutro te{ko
je svanulo. Hladna magla pritisla {iroka poqa, koja su ostala neuzorana.Da`dilo je. U susedovoj ku}i slavio
se praznik povratka. Paja Mati} se vratio iz rata.
- Da odemo, najo, do Paje, mo`da }e on
ne{to znati da nam kaè?...
- Da odemo, }eri...
I dve ène, majka i snaja, pridràvaju}i jedna drugu, boja`qivo su u{le u susedovu ku}u koja je sijala od radosti.
Kad su u{le unutra, sve je namah za}utalo. Seqaci su bolno pogledali u Paju,
~ije se lice najednom izmenilo i postalo tu`no i ozbiqno. On je starici imao
ne{to da kaè , ne{to stra{no, ne{to
veliko i pla{io se toga. A dve ène, sa
zlim slutwama u du{i, nemo su gledale u
wega i nisu umele ni{ta da progovore.
Paja je pri{ao starici, poqubio je u ruku i pro{aputao:
- Pomaè Bog, najo.
- Dobro nam do{ao, sine...
I nastao je mu~an tajac.
- A moj @ivadin?
- Ostao je na Kajmak~alanu...
Usahle o~i starice kao da su se najednom ugasile. A snaja je samo jauknula, i
kao da je si{la sa uma od ove stra{ne
istine, istr~ala u dvori{te. Wen jauk
o~ajni~ki se razlegao u ovo tu`no novembarsko jutro.
A Paja je iz svoje vojni~ke torbe izvadio jedan mali sveàw i pruìo starici, koja od bola nije mogla vi{e ni da
pla~e. Ona je samo zurila i nije znala
{ta se zbiva oko we. Paja je odvezao znojavu vojni~ku maramu i otvorio zave`qaj.
- Evo, najo, ovo je ostalo iza @ivadina. Bio je najboqi me|u nama. Nije sam.
Mnogi drugovi pali su sa wim. Tamo su
ostali najboqi na{i junaci.
Bol je slomio majku, pred kojom su
leàli ratni trofeji wenog mrtvog sina, wenog prvenca, wenog doma}ina.
*
Dani su prolazili, qudi su prestali
da pomiwu rat, ma~vanska poqa opet se
zelenila i na vrelom suncu padali snopovi zlatnoga klasja. Sela su obnovqena, podignute nove ku}e.
Samo stara Soka Loli} nije mogla da
zaboravi svog sina.
Minule su duge godine, ali je ona svakog jutra provirivala kroz tarabe, dizala svoju ko{~atu ruku iznad ~ela i gledala niz drum, ne}e li se otud, iz daqine
ipak pojaviti wen sin...
M. [anti}
SV. LAV
O HRISTU
Sveti Lav Veliki je bio pravoslavni
papa u prvpj polovini 5. veka (od 440 461. godine) Bio je veoma obrazovan ~ovek sna`noga karaktera. Wega je
upla{io divqi vo|a Huna Atila, koji je
zaslugom pape Lava po{tedeo Rim od
pqa~kawa. Wegov "tomos" bio je glavni
predloàk za re{ewe hristolo{kih
sporova na êtvrtom vaseqenskom saboru u Halkidonu 451. godine. Tu je jasno
ukazao da je Hristova li~nost jedna jedina, to je li~nost ve~nog Sina Boìjeg
koji ima dve prirode: boànsku prirodu
od Svoga Oca Nebeskog i ~ove~ansku
prirodu koju je usvojio ro|ewem od Presvete Svoje Metere - Deve Marije.
U svojoj besedi na Ro`destvo Hristovo, sv. Lav je izme|u ostalog rekao: nema
vi{e tuge, jer se rodio Spasiteq @ivota, koji nam je darovao veseqe besmrtnosti. Neka se raduje pravednik, jer }e dobiti nagradu; a neka se raduje i gre{nik
jer mu je ponu|en opro{taj.
ôve~anska priroda Hrista, je bez
greha, po{to se Wegovo besprimerno
ro|ewe nije desilo po gre{noj èqi tela, nego ~udom Svetog Duha. Izbrana je
carstvena deva iz roda Davidova koja je
za~ela Sveti Plod, Sina Boìjeg, vi{e
du{om nego svojim telom. Za~e}e od Svetoga Duha ne naru{ava celomudrije i devi~anstvo Marijino. Tako je Sin Boìji, radi iskupqewa ~oveka od ve~ne smrti Sam postao ôvek, sti~u}i novu ~ove~ansku prirodu, ali time ne gube}i
Svoju ve~nu boànsku prirodu. Tako se
svojstva obeju priroda nepovre|eno spajaju i proìmaju u jednoj istoj li~nosti
Gospoda Hrista. On je pravi Bog i pravi
~ovek u Licu Isusa Hrista jedinog posrednika izme|u Boga i qudi. On je, posle Vaplo}ewa, mogao da umre kao ôvek, ali da vaskrsne kao Bog.
@. M. P. 1/1987
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
PUCKOVA SLAVA
... Sve je bilo spremqeno, kao i ranije, svi su bili tu, sem tate, ceo dan su o~ekivali goste, a naro~ito doma}in, - ali
gostiju jo{ nema!... Bili su jutros stari
mlekaxija i pekar, svratila gazdarica i
neke kom{inke, a po podne do}i }e te~a
Jovica, tetka Nada i ostala rodbina.
Ali, nema ~ika Pere, Veqe i tetka Zorke, tatinih drugova i prijateqa - pa ni
tate. Nema tate, nema dru{tva, pesme i
veseqa. Ni Cigana vi{e nema, ni tatine
stare pesme: "Rado, Rado, bela Rado..."
Svi su oni i mnogi drugi oti{li iznenada u rat, stradali i zarobqeni, a potom oterani kao robqe u daqinu i tu|inu. Ostale su ène i deca, razoreni domovi, rasturene porodice, uga{ena mnoga ogwi{ta, opustele varo{i, sela i ~itavi krajevi.
Dan je lagano odmicao. Pucko je èqno o~ekivao goste, Cica gladila ìto i
re|ala kola~e, a mama setno gledala
kroz prozor u sure oblake. Sitna jesewa
ki{a sipi i bistre vodene kapqice otkidaju se sa streje, slivaju}i se tankim
mlazevima niz strmu praznu ulicu.
- Ti, mamo, opet pla~e{! - priqubi se
Cica uz majku i po~e da je te{i.
- Nemoj, mamo, ne vaqa se! - pri|e joj i
Pucko. - Slava nam je...
- Misli{ na taticu? - upiqi se Cica.
- Tako, ne{to, do|e mi... - zbuni se èna i obrisa suzne o~i.
- E, tatice, tatice! - uzdahnu Cica. Gde li si nam sad i {ta radi{?
- Slavu slavi! - odgovori sve~ano
Pucko. - Zna{ {ta nam popa jutros u crkvi re~e.
"Svaki Srbin slavu slavi!"
***
Toga dana, tamo u tu|ini - u ìcama,
proslavqao je sve~ar svoju slavu i
ro|endan u najve}oj bedi i nevoqi - kao
rob u ropstvu.
U vojni~kom {iwelu i pohabanom
odelu, jadan i gladan, bednog izgleda i
mutnog pogleda, molio se Bogu i svom
10
svetitequ nekada{wi komandant - kao

brojka me|u numerama Kgf. 5152.
Pod ovim ìgom iguman Vasilije, stare{ina manastira Gorwaka, sluìo je
slu`bu Boìju uz pratwu crkvenog hora
i pojaca. Ispod vedrog neba ili u drvenoj
baraci - svuda gde je Bog, molio se, smerno i dostojanstveno Svevi{wem za spas
robqa i porobqenog ote~estva.
"Pobjednuju pjesan poju{~e..." - ~uo se
slab glas igumana.
"Osana vo vi{wih..." - zapeva odabrani hor Bogu u slavu, vragu za inat.
Sakupqen porobqeni narod, izmu~en

i iznuren, prekrsti se pobo`no i iskreno krstom pravoslavqa. Kao senke
biv{ih qudi i mumije nekad silne vojske, oficir "Juna~ke legije" podigo{e
glavu nebu i zapeva{e boànsku pesmu - s
verom u Boga i vaskrsnu}e. Bledi iguman
skru{eno kle~e pred drveni krst, pognu
glavu i u}uta, podnose}i s narodom sve
muke i patwe - bodqikavu ìcu kao trnov venac.
"Sve u slavu Boga ... i naroda svoga!"
Mutni i niski oblaci, pepeqaste boje, promicali su i ùrili tamo daleko ka plavom Dunavu, odnose}i bezbrojne
pozdrave zarobqenika u najlep{u cvetnu zemqu - punu sunca i àrke qubavi.
ê`wa, tuga i bol ogledali su se na potamwelim licima starih ratnika, ìvi

skeleti wihali su se na nestabilnim nogama, a iz dubokih o~nih dupqi bludeo je
pogled ka nebu - u tmurne oblake. Gledaju}i u wih, a zanesen pobo`nom pesmom i
mirisom tamjana, stvori se vizija pred
o~ima sve~ara. U wegovoj uobraziqi
stvarale su se i projektovala slike na
valima oblaka: svoga doma, mile qube i
de~ice, crkvica na proplanku iz grada ...
- Eno male Cice i Pucka s kola~om i
sve}om...
- Gospodine potpukovni~e, - trè ga
poru~nik Pera iz tog sawarewa, - sve je u
baraci pripremqeno.
- Dobro, Pero, sad }emo dok se slu`ba
svr{i.
I kad jaki basovi hora zagrme{e i zavr{i{e posledwu strofu: "O~e na{ ...
no izbavi nas od lukavago!" - prekrsti se
pobo`ni narod, pro{aputa "Amin" i lagano se posle slu`be razi|e.
U drvenoj baraci 102 sve je bilo spremqeno za ovu sva~anost, blagodare}i
vernom i vrednom a|utantu Peri i ostalim drugovima sve~ara. Sve{tenici su
bez odobrewa dali slavsku sve}icu, iguman Vasa kri{om nabavio staklence vina za preliv, drug Peca spremio ìto od
prekrupe, a doma}in umesto kola~a izneo par~ence crnog hleba od svog sledovawa.
"Hleb na{ nasu{ni..."
Do|e i sve{tenik sa doma}inom, gosti su pristizali iz malog drvenog grada, ali nema oficira i drugova iz barake
slavqenika. Oni su jo{ sabajle, umesto
na slu`bu bo`ju oti{li u kuhiwu da
qu{te krompir, repu i {argarepu za
"carsku supu" - po jelovniku. Malo
uniàvaju}i posao za vi{e oficire,
biv{e banove i ministre, - ali to zahteva "car organizma", a nema~ke vlasti nemaju ni{ta protiv toga. [ta vi{e preporu~uju taj sport i mnoge druge u interesu higijene i zdravqa zarobqenika.
Dakle, svi na poslu, sem sve~ara.
Deùrni barake kontroli{e i proziva
po spisku:
- Pukovnik Bogi}evi}, No...
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Decembra 1914.godine jedan srpski

odred otkrije pet ma|arskih vojnika
u rovu, koji se predaju i poloè
oruìje.
- Da li bi hteo da ih streqa{? upita oficir jednog svog vojnika da
bi ga oprobao. Vojnik za~u|eno odgovori:
- Marko od Prilepa nikad nije ubijao razoruànog vojnika.
- Ja, - odaziva se stari artiqerijski pukovnik i pognu sedu glavu nad "vanglom".
- To je junak s Kumanova! - {apnu Ko~a
- Na{ stari veteran.
- Vala, kad moè ovaj starac od 70 godina, i {to kaè{ na{ stari veteran ... re~e Saj~e i nasmeja qude.
Kad se graja i raj smiri, deùrni nastavi:
- Potpukovnik ... br 5152.
- Slava mu! - odgovori duhoviti ~a-Dobra.
- Slava mu! - prihvati grlati Era i
ostala druìna, pa nastavi qu{tewe
krompira uz pratwu muzike s radija.
U to vreme otpo~e u baraci slavski
obred. Prisutni sa sve{tenikom i doma}inom pri|o{e zastrtom sto~i}u u
dnu barake, na kome je stajalo znamewe i
~amov krst. Otac Vasilije skide {ajka~u, prekrsti se i obu~e ode`du od {atorskog krila, a|utant Pera raspali kadionicu u nekoj limenoj kutijici i
sve~ar zapali vo{tanu sve}icu.
"Mirom Gospodu pomolimsja... " otpo~e molitva.
Oblaci su i daqe jurili - tamo daleko...
a hladna jesewa ki{a otpo~e da romiwa,
kao da zaplaka. Kroz prozor i sumaglicu
nazirala se samo visoka osmatra~nica s
oruànim straàrem i spletom bodqikavih ìca, a u drvenoj tamnoj baraci caklila se na stolu slavska sve}ica i osvetqavala de~ije sli~ice - Cice i Pucka.
Iznad sve}a i koqiva, u ti{ini me|u
slu`wima, okre}u par~ence hleba tu`ni
sve~ar i iguman Gorwaka.
"Hristos po sredi nas!" - prese~e
sve{tenik kola~ i poqubi.
"Jest, i budet!" - odgovara drhtavim

glasom stari vojnik i suzama preli svoj
slavski kola~ i potamnelu medaqu "Milo{a Obili}a".
U o~ima starih ratnika i junaka zablista suza. Svesni svoje zle sudbine i
bede, seti{e se nekada{we sile i slave.
Odneso{e ih misli wihovom domu i domovini, wihovom kraju i zavi~aju. Sinu
im u pameti Kumanovo i Kajmak~alan,
Albanija i Romanija... A posle svih ratova i borbi, pobeda i propasti - ropski
lanci.
- Ovo je najstra{nije, najcrwe! - uzdahnu potpukovnik ]iri}, junak s Kara|or|evom zvezdom.
- Eto, za roditeqima stegoh srce i suze ne pustih, a sad mi se same ote{e, pravdao se slavqenik.
- Stra{ni dani! - klimnu glavom iguman. - Ali Bog je dobar, pomo}i }e nam.
"Ko slavu slavi, tome i pomaè!"
***
Uskoro, kad pro|e i taj blagdan, do|e
slavqeniku kao uteha dugo i drago pismo
o Puckovoj slavi. Pisala je Rada i tatina Cica, a pri dnu suzom pokapanih redova dodao je mali {vr}a svojeru~no i malo qutito: "Do|i, tato, ve} jednom! - pozdrav tvoj sin Pucko.
Prolaze dani ... meseci ... godine.
"Zemqa stewe, a nebesa }ute!"
Svetozar A. \or|evi}
Jedan oficir re~e svom posilnom:

"Ako bi se desilo da poginem u borbi, nemoj me ostavqati ovde. Prenesi moje
telo u Kragujevac i daj ga mojoj supruzi
da ga tamo sahrani". I dogodi se, zaista, da ovaj oficir pogine. Posilni zatraì dozvolu da prenese telo, ali ne
dobi. I pored toga, on uve~e uprti telo
svoga poginulog stare{ine na le|a i
prenese u Kragujevac. Posle tri dana i
tri no}i pe{a~ewa, donese ga i predade
wegovoj supruzi. Kad se vratio bio je vrlo strogo ka`wen. Na sve to on mirno
odgovori: - Sad me moète i streqati.
Ja sam izvr{io nare|ewe i amanet svoga
stare{ine. Kad umrem, mogu tamo mirno iza}i pred wega.
O SVOJSTVIMA PRAVOG
SLEDBENIKA
HRISTOVOG
Biti hri{}anin zna~i biti sledbenik
Hristov, a to }e re}i i}i stopama Hristovim, ìveti i raditi kako je On ìveo i radio za vreme svoga ìvota na Zemqi kao savr{en ~ovek.
Dana{we Sveto Evan|eqe govori o svojstvima pravog sledbenika Hristovog. Od svoga
sledbenika Gospod Isus zahteva ova svojstva:
1. Da Ga javno ispoveda pred qudima bez
obzira {ta }e mu qudi na to re}i. Ako ga zbog
toga po~nu ismevati, vre|ati, ili goniti,
blago wemu, jer }e veliku nagradu primiti na
nebu (Mat. 5,11-12).
2. Da Ga qubi vi{e nego svoje roditeqe ili decu. Roditeqi ra|aju ~oveka za ovaj privremeni ìvot, za muku, a Bog - za ve~ni ìvot, za slavu. Roditeqi i deca osobito u vreme gowewa, mogu biti velika smetwa za spasewe, mogu ~oveka odvra}ati od Hrista, a to
zna~i od spasewa, i na taj na~in, iako najbliì doma}i, postati neprijateqi wegovi
(Mat. 10,36). U tom slu~aju kad ima da bira izme|u qubavi prema Bogu i qubavi prema roditeqima i deci, pravi sledbenik Hristov
treba da se opredeli za qubav prema Bogu, da
bi, spasavaju}i sebe, uz pomo} Bo`ju, spasao i
svoje. Postupi li druga~ije, on osu|uje na
propast i sebe i svoje.
3. Da po primeru Hristovom, uzme krst
svoj i ide za Wim. Jer pravog sledbenika Hristovog u ovom svetu ~ekaju patwa i stradawa
(Mat. 10,17-18,22; Jov. 16,33; 15,19-21; 17,14;
Tim. 3,12; Dela ap. 14,22; Jov. 3,13 itd.). I to
ne samo spoqa{we, od qudi i zlih duhova
(Ef. 6,11-13), nego u unutra{we, od gre{nih
èqa i strasti, svojstvenih "starom ~oveku"
(Ef. 4,22; Gal. 5,17). Patwama i stradawima
isku{ava se i ~eli~i qubav prema Bogu.
Pravog sledbenika Hristovog, ako istraje
na putu koji je na kr{tewu izabrao, o~ekuje
stostruko ve}a nagrada i u pore|ewu sa onim
{to je polaze}i za Hristom ostavio, ili {to
je zbog Hrista pretrpeo (Mat. 19,27-29).
Ne zaboravimo nikada ova svojstva pravog
sledbenika Hristovog i starajmo se da ih
steknemo i u ìvotu o~uvamo, jer smo se na to
obavezali, kad smo u Crkvu Hristovu prilikom kr{tewa stupili.
M.K.
11
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O BLA@ENSTVIMA
Sveto Jevan|eqe pripovjeda kako se
Gospod Isus Hristos jedanput, videv{i
mnogo naroda, popeo na goru, i tamo
po~eo da pou~ava svoje u~enike ovim
re~ima: Blaèni siroma{ni duhom jer je
wihovo carstvo nebesko; Blaèni koji

pla~u, jer }e se utje{iti; Blaèni
krotki, jer }e naslijediti zemqu;
Blaèni gladni i èdni pravde, jer }e se
nasititi; Blaèni milostivi jer }e
biti pomilovani; Blaèni ~isti srcem,
jer }e Boga vidjeti; Blaèni mirotvorci, jer }e se sinovi Boìji nazvati;
Blaèni prognani pravde radi; jer je wihovo Carstvo nebesko. Blaèni ste koje
vas sramote i progone i laù}i govore
protiv vas svakojake r|ave rije~i zbog
mene. Radujte se i veselite se, jer je velika plata va{a na nebesima (Matej 5,3-12).
Kako je ~udno Hristovo u~ewe! Kako

je ono druga~ije od u~ewa svijeta! Pogledajte bra}o, koga Gospod na{ naziva
blaènim! Naziva blaènim ne bogata{e, niti uvaène i slavne u ovom svetu
i po merilima ovoga sveta, ve} siroma{ne duhom: Blaèni su, kaè On, siroma{ni duhom. Naziva blaènim ne
one koji se vesele i likuju, ve} one koji
pla~u: Blaèni koji pla~u. Naziva
blaènim ne gorde i mo}ne, ve} krotke:
Blaèni krotki. Naziva blaènim ne
one koji vole da mnogo jedu i piju i nenasiti traè i èle blaga zemaqska, ve}
one koji su gladni i èdni pravde:
Blaèni gladni i èdni pravde. Naziva
blaènim ne vlastoqubive, nemilosrdne i osvetoqubive ve} milostive:
Blaèni milostivi. Naziva blaènim
ne one koji izazivaju sva|e i vladaju nad
drugima kao pobjednici i osvaja~i ve}
mirotvorce: Blaèni mirotvorci. Naziva blaènim ne one koji po svaku cenu
ostaju u ~asti, blagostawu i slavi, ~ak i
ako ru{e pravdu i gaze}i svoju savest,
ve} prognane pravde radi: Blaèni
prognani pravde radi. Na kraju naziva
blaènim one koje se podvrgavaju
12
be{~a{}u, sramo}ewu i svakojakim nevoqama radi imena Hristovog i uop{te

za blago~e{}e: Blaèni ste kad vas sramote i progone i laù}i govore protiv
vas svakojake r|ave rije~i, zbog mene.
Kako je vama ~udno i protivno shvatawu
sveto u~ewe Hristovo! Ali zar moè biti druga~ije? Zar hri{}anin treba da
ima one osobine kojima se hvale sinovi
ovoga veka? Zar on treba da ide {irokim
putem, koji je sebi prokr~io svet? Ne.
Hri{}aninu je pokazan drugi put - uzak,
tesan. U|ite, rekao je Hristos, na uska
vrata (Matej 7,13). Hri{}anin treba
svim silama da se trudi da bude ~ist, duhovan, bestrasan. On se svetim kr{tewem ponovo rodio, rodio se od Boga, a ne
od sveta. Zbog toga je duàn i da ìvi za
Boga, a ne za svet. Za spasewe du{e, a ne
za uga|awe telu. Wegovo je nazna~ewe
nebeski ìvot, u Bogu sa Hristom. Na{e
ìvqewe je na nebesima (Filip. 3,20),
govori apostol.
Kaète da je to u~ewe stra{no? Te{ko
je da ne ìvimo onako kako nam se ho}e.
Te{ko je uskra}ivati sebi ono {to je prijatno i primoravati sebe da trpimo ono
{to je neprijatno. Slaèm se sa vama,
bra}o. Ali, biramo jedno od ovoga: ili
sre}a ovde, ili sre}a tamo, ili prijatan
vremenski ìvot, ili prijatan ve~ni ìvot. Gospod nam daje stradawa, ali ne bez
utehe i li{ava nas kratkotrajnih ovovremenih naslada, da bi nam darovao ve~ne naslade. A kakva su ovda{wa zadovoqstva?
Telesna, grehovna. I da li traju dugo? Samo jedan minut, i sve i{~ezava. A tamo?
Tamo su zadovoqstva ~ista, sveta, boànstvena i ne traju samo jedan minut, ili jedan ~as, jedan dan, jednu godinu ili sto,
ili hiqadu godina - ve} celu ve~nost. Na
takva nas zadovoqstva Gospod priziva. On
obe}ava svim wegovim podvi`nicima, koji drè Wegovo u~ewe - razli~ita zadovoqstva i blaga. Siroma{nima On obe}ava Carstvo Nebesko. Jer je wihovo, kaè,
Carstvo Nebesko. Onima koji pla~u
obe}ava utehu: jer }e se ute{iti. Krotkima - da naslede zemqu: jer }e naslediti zemqu. Gladnima i èdnima pravde - nasi}ewe: jer }e se nasititi. Milostivima - pomilovawe: jer }e biti pomilovani. îstima srcem - gledawe Boga: jer }e Boga vidjeti. Mirotvorcima - ime i dostojanstvo
Sinova Boìjih: jer }e se Sinovi Boìji
nazvati. Progowenima pravde radi - Carstvo Nebesko: jer je wihovo Carstvo Nebesko. Sramo}enim i progowenim za Hrista - radost i veliku nagradu na nebesima:
radujte se i veselite se, jer je velika plata va{a na nebesima.
Evo, bra}o, kolike i kakve nagrade
nam je Gospod obe}ao ako ispunimo wegovo u~ewe o blaènstvima... Potrudimo se
kao hri{}ani da ispunimo boànstveno
u~ewe Hristovo, radi na{eg sopstvenog
blaènstva. Jer je Gospod rekao: Blaèni su oni koji slu{aju rije~ Bo`ju i
drè je (Luka 11,28).
@.M.P.
Jednom drugom prilikom re~e Avva Arsenije Avvi Aleksandru: kad zavr{i{ sa pru}em (za kotarice), do|i
da jede{ sa mnom. Ako ti pak do|u gosti, jedi s wima. Avva Aleksandar
ra|a{e normalno i dosta prili~no.
Kad do|e vreme (jela) ima|a{e jo{
pru}a i èle}i da se drì re~i
star~eve osta da zavr{i sa wim. A
kad vide Avva Arsenije da je zakasnio,
ru~a, smtraju}i da verovatno ima goste. Kad ipak Avva Aleksandar zavr{i uve~e, ode stracu. On ga upita:
je si li imao goste? Odgovori: nisam.
Re~e onda: kako onda da ne do|e{? A
on re~e: zato {to si mi rekao da zavr{im sa pru}em, pa drè}i se tvoje
re~i ne do|oh jer tek sad zavr{ih.
Divqa{e se starac wegovoj ta~nosti pa }e mu re}i: Jedi {to pre, kako
bi u miru i molitvu tvoju mogao ~initi i vode piti. Ina~e telo }e ti
brzo onemo}ati.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
MED
[ta je med? Med je slatka, gusto-te~na,
sirupasta ili kristalasta materija, bledoùte do tamnomrke boje, specifi~nog ukusa i mirisa, koju proizvode p~ele medarice
od nektara, cvetnog praha sakupqenog sa cvetova biqaka, od medne rose sa li{}a ~etinara i listopadnog drve}a ili od slatkih sokova plodova nekih biqaka.
Prema postoje}im propisima naziv med
moè da nosi samo ~ist proizvod p~ela. Ukoliko je proizveden od p~ela prihrawivanih
{e}erom ili drugim slatkim materijama ne
moè se stavqati u promet kao prirodni med,
ve} mora da nosi oznaku "{e}erni med". Karamelisani proizvodi sli~ni medu, i med koji sadrì vi{e od 22% vode ili 5% saharoze
tako|e treba da budu druga~ije ozna~eni.
ci p~elarstva a Srpska pravoslavna crkva

bila je wegova za{titnica.
RAZVOJ PÊLARSTVA U
Dru{tveno ure|ewe u sredwevekovnoj SrSREDWEVEKOVNOJ
biji bilo je sli~no ure|ewu drugih dràva
Evrope. U najranije vreme me|u Srbima znatSRBIJI
nu ulogu igralo je rodovsko plemstvo. Stvarawem dràve raste zna~aj i uloga plemstva,
... Do{av{i u nove predele Srbi ne samo a time se i wegova prava pro{iruju i plemda zadràvaju poneto p~elarsko zanimawe ne- stvo zajedno sa ~lanovima pobo~ne grane digo ga jo{ vi{e razvijaju. Zna~ajan razvoj p~e- nastije sa~iwava vi{e plemstvo (vlastela,
larstva u Srbiji po~iwe prelaskom Srba u velmoè, pronijari). U niè plemstvo spadahri{}anstvo. Wihovo pak kona~no kr{tewe ju ratnici - vojnik i vlasteli~i}. Nasuprot
u drugoj polovini devetog veka, usledilo je vlasteli postojalo je neplemi}ko stanovni{tvo zvano sebri u koje su spadali
zemqoradnici i sto~ari. Me|u sebrima bilo
je najvi{e meropaha (parici) koji su li~no
bili slobodni, ali su u privrednom pogledu
bili pot~iweni vladaru, vlasteli ili crkvi.
P~elari nisu bili obavezni da obra|uju zemqu, ali su bili du`ni da rade na vlastelinskim p~eliwacima.
Sastav meda
Prirodni p~eliwi med prose~no sadrì:

20-21% vode, 75-80% {e}era (uglavnom monosaharida - gro`|anog {e}era, glikoze i vo}nog {e}era, fruktoze - 71-76%), a u mawoj meri i repin {e}er, saharozu - do 4%, zatim
ne{e}erne materije do 7,5%, pa mineralne
materije, vitamine, fermente, azotne materije (belan~evinaste i nebelan~evinaste),
organske, neorganske i vezane kiseline, alkaloide, mirisne i bojene materije.
Od vitamina u medu su najzastupqeniji: B1
(tiamin), B2 (riboflavin), B3 (pantotenska
kiselina), BC (folna kiselina), B6 (piridoksin), H (biotin), K (folihinon), C
(askorbinska kiselina), E (tokoferol), karotin (provitamin A), PP (nikotinska kiselina) i dr.
Od mineralnih materija med sadrì ba{
one koje su neophodne za ìvotne funkcije
organizma (elemente i mikroelemente): aluminijum, bor, gvo`|e, jod, kalijum, kalcijum,
silicijum, magnezijum, mangan, bakar, nikl,
kalaj, olovo, sumpor, hrom, cink i dr.
Od fermenata u medu se nalaze: dijastaza,
invertaza, katalaza, piroksidaza, lipaza i
dr.
Od kiselina u medu su posebno prisutne:
mravqa, sir}etna, jabu~na, limunska, }ilibarna, i izvestan broj aminokiselina.
Iz kwige
Le~ewe p~eliwim
proizvodima
Viqem Tirski, istori~ar i dràvnik iz H veka pro{ao je 1166. godine

kroz Srbiju za koju kaè da obiluje u
krupnoj i sitnoj stoci, mleku, siru,
mesu, medu i vosku. Prikazivawe srpskih zemaqa kao bogatih krajeva sa
p~eliwim proizvodima dogodilo se
iste godine kada je Stefan Nemawa
do{ao na srpski presto, stvaraju}i
temeqe jedne slavne pro{losti sredwevekovne Srbije, pod upravom dinastije Nemawi}a.
kada su Sloveni dobili svoje pismo i ~uli

propoved Jevan|eqa na svom jeziku. Tada je
potreba za p~eliwim voskom bila veoma velika. Paqewe vo{tanih sve}a vr{eno je svuda u vidu prino{ewa na `rtvu, kao nevino telo. Sve}e su se palile ne samo prilikom crkvenih i ku}nih slava, ve} i kod bogosluèwa
po crkvama i manastirima. Zbog izrazite potrebe za voskom usledilo je mnogobrojno podizawe p~eliwaka po crkvenim i manastirskim imawima, pod rukovodstvom sve{tenih
lica i kalu|era. Manastiri su bili rasadni-
Kraqevska i manastirska vlastela su posedovala velike "uqanike" sa ko{nicama zvanim "uli{ta". Ko{nice su bile pod nadzorom
iskusnih p~elara. Pored p~elara seqaka, p~elarstvom su se bavili i kraqevska vlastela i
crkveni velikodostojnici, koji su ujedno bili
i najve}i zemqoposednici u dràvi.
Hroni~ari iz vremena tre}eg krsta{kog
rata beleè da je Stefan Nemawa sa svojom
vlastelom sve~ano u Ni{u do~eko nema~kog
cara Fridriha Barbarosu, pri wegovom prolasku kroz Srbiju te ga sa vojskom i prate}om
svitom ugostio vinom i medovinom, kao znakom posebne pa`we. U Londonskom muzeju se
~uva dokument-ugovor o prolasku Fridriha
preko Srbije. Stefan Nemawa je taj dokument
potpisao, a car Fridrih je stavio otisak prsta, {to ukazuje da je bio nepismen.
Iz ~asopisa P~elar
13
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
SIROMA[TVO JE BOQE OD BOGATSTVA

[ta je boqe bra}o: bogatstvo ili siroma{tvo? Za~u|uje vas to pitawe? Re}i }ete:
"Zar je tu uop{te potrebno rasu|ivawe. Pa
ko to ne shvata na sopstvenom iskustvu ne
uvi|a da je bogatstvo sre}a, a siroma{tvo nesre}a qudska. Bogata{ ne zna ni za kakve
nedostatke, svega ima dovoqno, on nema gorkih ìvotnih briga, jer je spokojan, veseo, a i
po{tovan; svi ga vole i uvaàvaju. A siromah? On je nesre}no bi}e. Stalno je u brigama
i radovima i zbog tih svakodnevnih nedostataka koji ga razdiru - on je uvek u patwi i tuzi
i jo{ ga svi zanemaruju. On je - prezren ~ovek.
Kako se moè uporediti bogatstvo sa siroma{tvom?
Dobro, u redu. Ali {ta kaè Hristos?
Te{ko bogatima (Luk. 6, 24). Kako je te{ko
bogatima u}i u Carstvo Boìje (Mat. 10, 23).
Idi, rekao je jednom bogata{u, prodaj sve {to
ima{ i podaj siroma{nima (Mat. 19, 21). Pa i
jedan od apostola govori: Hodite sad bogata{i, pla~ite i ridajte zbog nevoqa svojih
koje dolaze (Jak. 5, 1). ûjete li {ta re~
Boìja kaè o bogatima? A o siroma{nima
kaè suprotno. Isus Hristos, nasuprot bogatima siromahe naziva blaènim (Luka 6, 20).
Apostol Jakov osu|uje bogata{e za prezirawe siroma{nih (Jak. 2, 6). Kime se, uostalom
proslavila sirotiwa? Samim Gospodom, jer
on nije imao gde glavu zakloniti (Luka 9, 58).
Najboqi od apostola sve vreme apostolstva
je proveo u trudu i naporu, u gladovawu i
è|i, u zimi i golotiwi (2. Kor. 11, 27).
îni se, dakle, da je siroma{tvo boqe od
bogatstva. Da. Ako rasu|ujemo hri{}anski,
to je upravo tako. Bogata{ je sre}an i siromah nesre}an samo ovde u ovom ìvotu, na zemqi. A kakav nam je ovaj ìvot? Za hri{}ane
je boqi onaj drugi, ve~ni ìvot. Va`no je
zna~i biti sre}an tamo, a ne ovde. Ko je sre}niji tamo: bogata{ ili ubogi Lazar? Bogata{ - u paklu, a Lazar - u naru~ju Avraamovom
(Luka 16; 22,23).
Evo nam odgovora na pitawe da li je boqe
bogatstvo ili siroma{tvo. Boqe je siroma{tvo i siroma{ni su sre}niji od bogatih.
Za{to je to tako? Bogatstvo kao da prouzrokuje nesre}u. Ta~nije, ne bogatstvo ve} qudi koji
ga poseduju. Bilo je bogata{a kojima bogatstvo
nije smetalo da budu pravednici. Bogat je bio
Avram ali mu je bogatstvo sluìlo za primawe
i zbriwavawe putnika (Post. 18). Bogat je bio
14
Jov, ali je on bio oko slepima, noga hromima,

otac nemo}nima (Jov. 29; 14,15). Bili su, vidite, i bogata{i sveti i pravedni, no, da li je
mnogo takvih? Zar ne biva ~e{}e druga~ije?
Upravo je to beda {to se ~ovek ne ume pravilno
sluìti bogatstvom, ve} ga upotrebqava kao

sredstvo za slobodan i razuzdan ìvot? Bogatstvo mu uglavnom sluì za uga|awe telu i svojim strastima. Kaìte: ko ìvi rasko{no i
sjajno ako ne bogata{i? Gde je rasko{ i udovoqavawe svim prohtevima i èqama ako ne kod
bogatih? Gde je razmetawe i preterano ure|ivawe i doterivawe ako ne kod wih? Gde zabave,
gozbe, sva ~ulna zadovoqstva, ako ne tako|e kod
bogatih? Gde je pusto tra}ewe vremena ako ne
kod wih? Veseqe, zabave, razonode ... Kome je
svojstvena oholost, gordost i prezirawe drugih, ako ne najvi{e bogatima? Ako je to tako (a
ve}inom jeste) onda - {ta je to? Hri{}anski
na~in ìvota? Ima li tu mesta za bogomislije,
molitvu, qubav prema Bogu i bli`wima? Ne
zaboravqa li se tu na ve~ni ìvot i carstvo
nebesko? Ne}e li za takve qude biti stra{an

~as smrtni, jer o wemu uop{te ne misle, potpuno su ga izagnali iz se}awa. [ta ako se desi da
ve} ovde na zemqi izgube bogatstvo, osiroma{e? A to se zaista moè desiti, i de{ava se.
Ali je jo{ i sre}an takav bogata{, koga Gospod
poseti tom, naizgled, gorkom milo{}u. Sre}an
je ako bude razumeo tu brigu i urazumqivawe
Boìje, ako se osvesti, shvati ta{tinu bogatstva i prolazne slave i ako se obrati ka bogatstvu blagodati Boìje i zadobijawu spasewa
svoje du{e. A ako se dogodi druga~ije? Ako iz
bogatstva, iz ovda{weg pokoja i slave - pravo
pre|e tamo gde i poznati jevan|elski bogata{,
{ta onda? [ta ako i wemu bude re~eno: Sjeti
se, da si ti primio dobra svoja u ìvotu svome
(Luka 16, 25).
Kako je gorko to i pomisliti! Kako }e biti stra{no tada se setiti pro{log ìvota,
uzaludnog, telesnog bogatstva, kratkotrajnog
i besmislenog veseqa!
Vidite li kuda ~oveka odvodi bogatstvo i
kakva je sudbina bogatih? Re}i }ete da je krivica u samim qudima, a ne wihovom bogatstvu.
Ta~no je to, ali bogatstvo daje povod ~oveku da
zaboravi, i on zaboravqa svoje nazna~ewe i
svoje hri{}anske obaveze; bogatstvo nam
sluì da hranimo i raspaqujemo u sebi na{e
poro~ne naklonosti i strasti. A ~esto je bogatstvo - {to mo`da ne vide qudi, ali je znano
za Svevide}eg Boga - bezakona svojina sticana
nepravedno. U svakom slu~aju bogatstvo je opasna stvar. Ne govori uzalud sveta Re~ Boìja
ne na korist bogatstva i ne na radost bogatima.
Sasvim je druga stvar sa siroma{tvom. Jeste te{ko i gorko biti siroma{an, ali nam je
takav ceo na{ sada{wi ìvot. Nismo mi ovde do{li na veseqe i radost. Radost nam je odre|ena za drugi svet i ìvot, a ovde nas o~ekuju àlosti, bede i nu`de. Siromasi obi~no
nemaju te poroke kao bogati. Da li su mu dostupni rasko{ i razmetawe kada on ponekad
nema ni da pojede i jedva da ima {ta da obu~e?
Da li ima razne prohteve kada mu ~esto nedostaje i ono najneophodnije? Ho}e li mu pasti
na um veseqa kada je on postojano u tuzi i brigama zbog nedostataka? Da li }e ikad mo}i da
isprazno provodi vreme, kada mora te{kim
radom da sti~e za sebe da se prehrani? Budu}i
udaqen od poroka takvim svojim poloàjem,
zar ne moè lak{e staviti sebe u boqi poloàj i kad je u pitawu wegova du{a i budu}i
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
ìvot? Zar on nije bliì onom stawu kakvo

traì od nas sveta hri{}anska vera? Zar se
on ne}e ~e{}e se}ati Boga, obra}ati mu se
molitvom i nadati se u pomo} wegovu? Zar
ne}e lak{e podneti sve nesre}e i bede koje
nas snalaze? Da li }e mu i sama smrt biti
uop{te tako stra{na kada on nema {ta s tugom da ostavqa? A {ta ga posle smrti o~ekuje? Zar ne ona blaèna sudbina i ve~na uteha
u naru~ju Avraamovom (Luka 16; 22,25) ~ega je
udostojen ubogi Lazar?
Posle ovoga, treba da razmisle i bogata{i
i siromasi. Prvi o tome kako da se izbave od
nesre}e koja im preti u ve~nosti, a drugi - kako da budu dostojni budu}eg blaènstva koje
ih o~ekuje. Pazite na sebe bogata{i: ne preuznosite se svojim bogatstvom, ne uzdajte se u
bogatstvo nesigurno, nego u Boga ìvoga (
Tim. 6, 17). Ne dajte da vam srce prione za bogatstvo (Ps. 62, 10) - neka ono postoji radi vas,
a ne vi radi wega. Pamtite da nije bezopasno
biti bogat, da su mnogi bogati hri{}ani radi
spasewa du{e dobrovoqno ostavqali sve i
odavali se trpqewu i siroma{tvu. Uzdràvajte se od nepravednog imawa, a i pravedno
upotrebqavajte ne na udovoqavawe svojim
prohtevima, na veseqa i svetska nasla|ivawa,
ve} na neophodne potrebe, korisne i svete, u
slavu Boìju i na pomo} svojoj bra}i koja nemaju - uop{te, koristite se bogatstvom razumno i bogougodno, da vas u budu}em ìvotu ne bi
zadesila sudbina nesre}nog bogata{a, nego da
biste radi dobrog i svetog upotrebqavawa darova Boìjih, zemaqskih blaga, zadobili
ve~no blago na nebu (Mat. 6, 20).
A vi, siromasi, blagosiqajte Boga zbog
svoje sudbine. Gospod vas je postavio na najneposredniji put ka Carstu Nebeskom; potrudite se da sebe sa~uvate na tom putu. Ne tugujte,
ne rop}ite zbog svog poloàja, pokorite se
voqi Promisliteqa Boga, uzdajte se na Wegovu neizmernu blagost i u svakom slu~aju
o~ekujte od Wega utehu i pomo}, ìvite od
po{tenog rada i ne zavidite tu|em bogatstvu,
da se ne biste posle sada{wih beda povratili i ve~nom mu~ewu, umesto da zbog trpqewa
i muka zadobijete ono mesto blaènog pokoja
i sladosti u kome prebiva iz Jevan|eqa poznat - ubogi Lazar.
Evo op{teg pravila bogata{ima i siromasima, pravila mudrih i iskusnih hri{}ana:
bogata{i, ne vezujte se za svoje bogatstvo; siromasi: ne èlite bogatstva. Gospode, koji sve
ustrojava{ ka na{em spasewu, slava Tebi!
S ruskog R. B.
O SLU@EWU DVA GOSPODARA

@ivot ~ovekov na Zemqi jeste sluèwe jednog od dva gospodara: Bogu ili svetu.
Po{to smo ~uli re~i Gospodwe u dana{wem svetom Jevan|equ, da niko ne
moè jednovremeno sluìti i zadovoqiti oba gospodara, treba svaki od nas danas da zapita sebe: koga gospodara ja
sluìm, svet ili Boga?
Svet
Pod svetom treba razumeti, na prvom
mestu, telo a posle - sva ona materijalna
dobra koja ovaj svet pruà ~oveku na
uìvawe.
Telo
Ono je sluga du{e. Pravilan odnos izme|u du{e i tela je kad telo sluì du{i.
îm ono od sluge postane gospodar i svoju voqu po~e da name}e du{i, nastupa poreme}aj sa te{kim posledicama za du{u.
Kao kad neko, da bi sa~uvao haqinu, izlaè telo svoje nepogodama. [ta je dragocenije: telo ili haqina? Zato je Gospod rekao da se ne brinemo suvi{e za
telo svoje. Jer ko se suvi{e brine za telo svoje, taj osu|uje na smrt du{u svoju
(Rim. 8,13). "Ko seje u telo svoje, od tela
}e po`weti pogibao (du{e) a ko seje u
duh, od duha }e po`weti ìvot ve~ni"
(Gal. 6,8).
Svet
Sva blaga ovoga sveta su, prema oceni
najbogatijeg i najmudrijeg cara u istoriji, ni{tavilo, ta{tina i muka duhu
(Propov. gl. 2). Ni{tavilo i ta{tina
zato {to je sve kratkotrajno prolazno.
"Prolazi obli~je ovoga sveta" ( Kor. 7,
31). Muka duhu zato {to su sva ovozemaqska blaga ustvari pohota telesna, pohota
o~iju i gordost o~iju, a sve to ne dolazi
od Boga ve} od sveta ( Jov. 2, 16); Otuda
~oveku , wegovoj du{i, ni{ta ne koristi
i da sav svet stekne, jer ni{ta od svih
wegovih dobara ne nosi sa sobom u ve~ni
ìvot (Mat. 16, 26).
Svet je neprijateq Bogu a tim samim i
du{i ~ovekovoj. Otuda ko je u prijateqstvu sa svetom, a to zna~i ko uga|a svom
telu, povla|uje wegovim strastima, nerazumno uìva ovozemaqska blaga, ìvi
raskla{no i druì se sa nevaqalim qu-
dima - taj je u neprijateqstvu sa Bogom i

sa du{om svojom (Jak. 4, 4). Zato qubqeni u~enik Hristov savetuje: "Ne qubite
sveta ni {to je na svetu", jer, "svet u zlu
ìvi" ( Jov. 2, 15; 5, 19). Ko qubi svet,
taj nema u sebi qubav Oca nebeskog (2,
15).
Pri~ali su opet o avi Arseniju kako je kasno u subotu uo~i nedeqe

ostavqao sunce iza sebe i ispruào
svoje ruke k nebu mole}i se sve dotle
dok mu sunce ne bi opet obasjalo lice,
i tek je onda sedao.
Hri{}ani nisu od ovoga sveta. Na
svetom kr{tewu mi smo se odrekli sveta
i duha wegovog i opredelili za Carstvo
Hristovo ( Kor. 2, 12). Od ~asa stupawa
u Crkvu Hristovu za nas je svet raspet, a
to zna~i mrtav, i mi smo raspeti odnosno
mrtvi za svet (Gal. 6, 14). Odonda nismo
du`ni da ìvimo po obi~ajima sveta nego po evan|elskom zakonuHristovom.
I tako - slu`ba telu i svetu donosi
~oveku ve~nu pogibiju.
Bog
Nasuprot svetu, prolaznom i ni{tavnom, stoji Bog kao najvi{e, neprolazno
Dobro. Sluèwe Bogu donosi ~oveku pored vremenih i ve~na blaga.
Vremena blaga: blagovremena ki{a
usevima u poqu, izobilan beri}et, mir,
zdravqe, pobeda nad neprijateqima, blagoslov Boìji i uspeh u svakom poslu
( Mojs. 26, 3-10; Mojs. 28, 1-13)
Ve~na blaga: radost i blaènstvo kakvo oko ne vide, uho ne ~u i srce ne poèle ( Kor. 2, 9).
Po{to smo mi jo{ od kr{tewa svoga
izabrali da }emo sluìti Bogu, sluìmo Mu svim bi}em svojim, istrajno i sa
qubavqu, da bismo se udostojili onih
blaga koja je On odiskona pripremio
onima koji Wega qube i Wemu sluè, to
jest ìve po Wegovoj voqi.
o. M.P.
15
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
PRIÂ STARCA JANI]IJA

Bilo je to davno, u jednoj severnoj kasabi. Pod belom letwom mese~inom sabrali se qudi na razgovor u ba{ti starca Jani}ija. Posle mnogih re~i o raznim
dnevnim i lakim stvarima, usudi{e se
dva mladi}a da stave svom doma}inu jedno va`no pitawe. Starac Jani}ije dugo
okleva{e i }uta{e. Najzad kad svi radoznalo navali{e na w, on po~e da pri~a:
Pitate, me, deco kako sam ja postao
poboàn, ili pravilnije, kako sam ja poverovao u Hrista. Vi ste mladi, i oduvek
me znate kao ~oveka pobo`na i bogomoqna, no ja pamtim sebe i druga~ijeg. U mome mladi}kom dobu ja sam malo sa visine,
gotovo sa prezrewem, gledao na majku moju, koja je bila velika bogomoqka. U to
vreme ja sam ~itao mnoge strane kwige,
naro~ito francuske. Kad god bi me majka
pozvala u crkvu, na molitvu ili na
pri~est, ja sam odbijao sa prezrivim
osmehom. I dok se ona, starica, molila
Bogu u crkvi, ja sam sedeo doma i ~itao
razbludne romane francuske. Sa suzama
u o~ima majka me je blago ukorevala zavr{avaju}i svoje ukore re~ima: "Kaja}e{ se, sinko, te tvoje kwige ne}e te
odvesti sre}i!"
O mudra majko moja, kako si mi istinu
prorokovala! [to sam vi{e ~itao, sve
sam vi{e osje}ao neku è| za ne~im neodre|enim. I crna tuga svijala se kao
zmija oko moga srca. Jednog dana re~e mi
zabrinuta majka:
-Hajde, pro~itaj i meni ne{to iz tih
kwiga, da ~ujem i vidim ~ime ti to hrani{ du{u svoju.
- Ne smem, majko, odgovorih ja stidqivo. Nije ovo za tebe. Ti si... ovaj... stara
èna.
Majka uzdahnu duboko, po}uta pa re~e:
- Sve {to ti meni ne sme{ da pro~ita{, sinko, to nije od dobra...
Ustani, da idemo malo u poqe, da se
malo pro{eta{ i osveì{ ~istim vazduhom. Ah, meni tu`noj!
I nevoqno ja po|em s majkom. Imali
smo jednu svoju wivu, prili~no udaqenu
od varo{i. @ega je bila velika, i ja
po~nem ose}ati è|. Nisam mario za raz-
16
govor sa majkom. Jedva sam ~ekao da se

odvojim od we, i da produìm ~itawe
kwige, koju sam nosio u yepu. A u tom ~asu
u yepu mi je bila kwiga Bonaparta i ène. Tog dana pritisla me be{e tuga mimo
sve druge dane, a uz to i jo{ nesnosna è|.
Misli o samoubistvu neprestano su mi se
rojile u pameti. Najzad rekoh majci, gotovo grubo, neka ona ide da gleda wivu, a
ja }u da legnem u hlad, da bih malo
olak{ao muke od è|i. Tek {to se bedna
moja majka udaqila od mene, ja izvu~em
kwigu iz yepa, legnem u hlad, i po~nem nervozno ~itati. No ubrzo me savlada san i
ja zaspah. I videh, gospodo, u snu ono {to
je moj ceo ìvot obrnulo i {to je mene
u~inilo pobo`nim. Sawam i vidim sebe
zalutalog u nekoj pustiwi bez ~oveka, bez
drveta i, {to je glavno, bez traga vode. A
è| me uàsno stegla, tako da sam po~eo
iza svega glasa da vi~em za pomo} i da ridam, sav obhrvan neizmernim strahom.
Eho moga glasda vra}ao se meni kao neko
cerekawe. "To je neki zli duh, koji mi se
smeje". Takva misao sevnu mi u glavi i to
me jo{ vi{e uàsnulo. Ja prestanem da
vi~em, no ono cerekawe produì se sve jasnije i sve uàsnije. U tom se po~e{e neke senke kupiti oko mene, i ja ~uh neki veliki àgor. Ja povikah: "O qudi, dajte mi
samo jednu kap vode!" Na to do|e kao odgovor neko jezovito i gromko cerekawe iz
najbliè moje blizine, i jedan stra{an
glas: "Sad }e{ piti sa reke, ali ne vodu
nego plamen!" Ja klonuh i izgubih svest...
U tome neko me uhvati za ruku i uspravi.
"Ti si èdan, mom~e, hajde da te napojim".
I u jednom trenutku mi se obresmo pred
~itavim strojem mnogobrojnih ~esama, iz
kojih je isticala voda jakim mlazevima.
Prva ~esma, pred koju stadosmo, be{e
visoka kao obelisk, od jednog jednostavnog crnog kamena. Na woj be{e napisano:
êsma faraonska.
- Ako moè{, pij! - re~e mi nepoznati
vo|.
Ja se ùdno nageh da pijem, ali se odmah trgoh, voda je smrdela na strvinu, na
neku groznu ìvotiwsku strvinu.
Onda me vo| brzo uhvati za ruku i dovede pred drugu ~esmu. Ona be{e {iroka
kao neka kula i sazidana izvanredno lepo od divnih cigala. Na ~esmi be{e napisano: êsma sodomaska.
- Ako moè{, pij! re~e mi vo|.
Ja se ùdno nageh da pijem, ali se brzo
trgoh natrag. Jer to ne be{e voda nego
neka gadna crna smola, ~iji miris bezmalo me onesvesti.
Onda me vo| uhvati za ruku i dovede

pred tre}u ~esmu. Ova be{e ozidana od
belog mermera, i ima|a{e mnogo stubova unaokolo. Na woj be{e napisano: êsma jelinska.
- Ako moè{, pij - re~e mi vo|.
trgoh nazad. Jer to ne be{e voda nego neka te~nost bela kao mleko i stra{no odvratna po ukusu. Ja uzeh malo od te te~nosti u usta, ali brzo povratih. Onda me
vo| brzo uhvati za ruku i dovede pred ~etvrtu ~esmu. Ova be{e slivena od
gvo`|a. Na woj be{e napisano: êsma
rimska.
- Ako moè{, pij! - re~e mi vo|.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
trgoh nazad. Jer to ne be{e voda nego neka crvena te~nost. " Krv!" Uzviknuh ja i
trgoh se nazad.
Onda me vo| uhvati za ruku i dovede
pred petu ~esmu koja se zva{e: êsma Irodova; pa ored {estu, koja se zva{e: êsma
Neronova; pa pred sedmu, koja se zva{e:
êsma licemera; pa pred osmu, koja se
zva{e: êsma kwièvnika; pa pred devetu,
koja se zva{e: êsma Napoleonova; pa
pred desetu, koja se zva{e: êsma gordosti; pa pred jedanaestu koja se zva{e: êsma preqube; pa pred dvanaestu koja se
zva{e: êsma sva|e; pa na trinaestu koja
se zva{e: êsma neposlu{nosti; pa pred
~etrnaestu, koja se zva{e: êsma Darvinova; pa pred petnaestu, koja se zva{e: êsma
Marksova. I tako daqe redom, od ~esme do
~esme, jedne sa nazivom nekih poroka i
greha, a druge sa nazivom nekih velikih
gre{nika, koje sam ja u to vreme smatrao
velikim qudima.
Jedan predugi niz ~esama! Sve su one
bile spoqa vrlo lepe i privla~ne, no
te~nost, koja je iz wih isticala bila je
uàsno odvratna, ili po mirisu ili po
ukusu. A ja ni sa jedne ~esme nisam mogao
piti, niti svoju è| utoliti. îni mi
se, da je svaka ta ~esma pove}avala moju
smrtonosnu è|. Uz put sam primetio, da
je oko svake ~esme bila pe{~ana pustiwa. Voda je svuda {ibala mlazevima no
odmah je ponirala u pesak bez traga. ûdilo me, da pored tolike vode- nigde
travke, nigde drveta, nigde zelenila,
nigde ìvota! Poku{avao sam vi{e puta, da svoga nepoznatog vo|u upitam o tome, i o drugom koje~emu, no kad god bih ja
digao pogled da mu vidim lice on je okretao lice u stranu. I tako mu ja nikako ne
mogoh sagledati lice.
Najzad klonuh, iznemogao na ruke vo|ine, te se ne se}am, kako i kuda me je on
daqe vodio. Kada do|oh k sebi, spazih
pred sobom jednu skromnu ~esmu, izra|enu od drveta u vidu krsta. Iz we je isticala bujna voda, ~ista kao kristal. Na
~esmi je pisalo: êsma Vode @ive. Unaokolo je bilo krasno drve}e, cvetne poqane i zelene livade. Na sve strane videle su se mnoge krasne ptice, koje su
umilno pevale.
- Ako ho}e{ pij!- re~e mi vo|.
Ja se nagnuh da pijem, i pih, pih tako

dugo, da me vo| trè za ruku i re~e:
- Za sada dosta!
Ja se uspravih i osetih novi ìvot u
sebi. Nikad u veku nisam pio tako slatke
vode. Htedoh se opet nagnuti da jo{ pijem, ali mi vo| ne dopusti, na moju veliku àlost. I re~e mi:
- Sveta Milost dosta ti je danas dala,
drugi put }e biti vi{e. I trè me od ìvotvorne i slatke vode.
- Kako }u ja drugi put na}i ovu ~esmu
bez vo|e?- upitah.
- Eto ti vo|e!- re~e mi moj saputnik i
pokaza jednu kwigu, na kojoj je kao sun~anim zracima bilo napisano: Sveto Pismo.
U tom po~e se moj vo| udaqavati od
mene. Ja ga stadoh moliti da me ne napu{ta, no na to mi on re~e:
- Pa ti si mene prvi napustio! Kad se
popravi{ i udostoji{, opet }u ti do}i.
Ja sav zadrhtah. I jedva promucah:
- Ko si ti, reci mi molim ti se?
- Ja sam tvoj Angel ûvar, sluga Svete
Milosti.
- Angel ûvar! O tome mi je nekada
moja draga majka govorila. Ja potr~ah za
wim i viknuh:
- Molim ti se, pokaì mi bar lice
tvoje!
No on pobeè odgovaraju}i mi jasno i
o{tro re~ po re~:
- Nisi sad dostojan da vidi{ lice moje. Suvi{e si pio sa onih Prokletih voda. ne mogu da podnesem miris tvoj. Ako
se o~isti{ i udostoji{ ja }u ti opet
do}i i ti }e{ videti lice moje.
Ja jauknuh od bola. U tom se probudih.
Moja majka sedela je pokraj mene i - plakala.
Zaplakah se i ja gorko i pregorko, pa
kad dobih daha i ja zavikah iz glasa:
- O majko, slatka majko! Sad razumem:
zbog tvojih suza ja sam video ono {to sam
video. Majko draga, oprosti! I hvala ti,
sveta majko moja, velikomu~enice, {to
si me danas ponovo rodila suzama tvojim.
Pri tome starac Jani}ije zaplaka, i
izazva suze u o~ima svih prisutnih.
- Od tada i zbog toga, deco moja, ja sam
postao ovakav kakvog me vi znate, - zavr{i svoju pri~u starac Jani}ije.
Episkop Nikolaj
MOLITVA ISUSU HRISTU
Jo{ dok je Hristos hodao po Samariji i Judeji, slepi su vikali: "Sine Davidov, pomiluj
me!" I dobijali su vid.
I kasnije, hri{}ani su prizivali najsvetije ime Isusa Hrista, u obliku molitve: Gospode Isuse Hriste, Sine Boìji, pomiluj me
gre{noga!" U toj kratkoj molitvi, hri{}anin ispoveda bogo~ove~ansko dostojanstvo
Isusa Hrista, kao i svoje pokajawe pred Wim.
Ako u re~i te kratke molitve stavimo veru
pokajanog razbojnika i iskreno pokajawe onog
evangelskog carinika, onda ova "molitva Isusu" ima veliko preobraàjno dejstvo u nama.
Mo} ove molitve nije u mnogobrojnom ponavqawu imena "Isus", nego u ìvoj èqi da,
kroz duhovnu qubav, u|emo u li~ni odnos sa
Hristom Isusom, Bogom i Spasiteqem na{im.
Molitva Isusu naro~ito, pomaè kad nas
napadaju ne~iste pomisli, jer se demoni boje
imena Isusa Hrista, kao vatre!
Sv. Jovan Zlatousti preporu~io je svima
vernima da se neprestano mole: "Gospode
Isuse Hriste, Sine Boìji, pomiluj nas!" I
prisilite um va{ na takvo molewe do smrti,
jer ova molitva iskazuje veliki napor; jer samo uska vrata i tesan put vodi u ìvot, i samo
podvi`nici ulaze u wega (Matej 7:14, 11-12).
"Dakle, molim vas, veli sv. Jovan Zlatousti,
ovu molitvu nikad ne napu{tajte, bilo da hodate ili ne{to drugo radite, neprestano u srcu govorite: Gospode Isuse Hriste, Sine
Boìji, pomiluj nas!
Tako, neprestano drì u pam}ewu ime Gospoda Isusa, da bi se ono sjedinilo sa tvojim srcem"
Blaèni Avgustin je rekao: molitva bez rasejanosti najve}a je dobrodeteq
hri{}anska. Ni~im se demoni tako ne razgone kao molitvom. Zato oni sve ~ine, da ~oveka udaqe od molitve, i unesu rasejanost
misli u du{u wegovu za vreme molitve. Neke
su oce gledali na molitvi kako sijaju kao ogweni stubovi. Kada se blaèni Josif molio Bogu, sa uzdignutim rukama, wegovi su
prsti svetlili kao deset sve}a. Do{ao
mladi} duhovniku i poàlio se na druga koji
ga je uvredio. Bio je pri tom pun àlosti i
gneva. Re~e mu duhovnik: idi u svoju sobu, pa
se moli Bogu za tog koji te je uvredio. Poslu{a mladi} i ode u svoju sobu na molitvu.
Molio se dugo i dugo za neprijateqa svoga,
dok ga najzad ne pro|e svaki gnev, i on oseti
veliki mir i radost u du{i.
17
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O VELIKOJ VERI JEDNOG NEZNABO[CA

Mnogi od nas misle da samo hri{}ani
mogu imati veliku veru u Boga, veru u
mo} i milost Wegovu, pa se zato kao sa
neke visine odnose prema inovernima,pogotovu neznabo{cima. Ali se ~esto doga|a da mnogi inoverni, pa ~ak i
neznaboàc, ima ve}u veru od mnogih
hri{}ana. Ovo potvr|uje odeqak svetog
Evan|eqa, koje ste danas ~uli.
Vera u Boga nije privilegija samo
hri{}ana. Na zemaqskoj kugli ìve
mnogobrojni narodi, koji se izme|u sebe
razlikuju po boji koè, govoru, na~inu
ìvota, obi~ajima, ali nijedan od wih
nije bez vere u boànstvo i bez verskih
obreda ili kulta. Narodi koji su li{eni natprirodnog otkrivewa, a to }e re}i
na~ina na koji je Bog otkrio Sebe qudima, dolaze do saznawa o Bogu jednim delom preko svoje unutra{we prirode, a
drugim - preko spoqa{we prirode.
1. Savest - unutra{wi organ bogopoznawa. Prilikom stvorewa prvog ~oveka,
Bog je u wegovu duhovnu prirodu, u du{u,
usadio savest, kao naro~iti organ ili
sposobnost za poznavawe Boga, za razumavawe Wegove voqe i razlikovawa dobra
od zla. Pomo}u toga organa neznabo{ci,
i bez spoq{weg otkrivewa Bo`jeg bez
spoqa{weg zakona, ~ine ono {to zakon
Boìji traì od ~oveka. Po re~ima svetog Apostola Pavla, oni time pokazuju da
je ono {to zakon Boìji zahteva od qudi
urezano u srcima wihovim (Rimq. 2,
14-15). Istina, taj unutra{wi zakon, koga
je Bog usadio u duhovnu prirodu ~ovekovu,
moè, usled greha, da potamni, jer greh
prqa i zamra~uje du{u; ali on ostaje u
du{i i moè ponovo da zablista. Savest,
grehom pomra~ena i uspavan, moè da se
probudi i produì ulogu ~ovekova savetnika i u~iteqa kroz ìvot. A to zna~i da
i qudi koji su zaboravili Boga i udaqili se od Wega mogu jednog dana da se vrate
Bogu.
2. Vidqiva priroda - spoqa{we sredstvo bogopoznavawa. Kazivawe savesti o
Bogu dopuwuje vaskolika vidqiva priroda. "nebesa pokazuju slavu Boìju, i
18
svod nebeski objavquje dela ruku Wegovih". Ovu slavu Boìju dan saop{tava
danu, i no} kazuje no}i, tako da se ona,
bez re~i i glasa pronosi s kraja na kraj
sveta. I "nema jezika, niti ima govora
(qudskog) gde se ne bi ~uo glas wihov. Po
svoj Zemqi ide kazivawe wihovo i re~i
wihove na kraj vaseqene" (Psal. 19, 1-4;
89, 5). Po re~ima najve}ih svetskih nau~nika - prirodwaka, vidqiva priroda
je velika kwiga u kojoj je prst Boìji na
svakoj stranici zapisao svoje Ime. Ma
koju stranicu da pogleda{ na woj }e{
na}i zapisano ime Boìje. Najve}i nema~ki filozof, koji se ubraja u najve}e
umove sveta, rekao je: "Zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni govore
mi da postoji Bog, wihov Tvorac". A po
re~ima ruskog nau~nika Lomonosova,
"Bog je rodu qudskom dao dve kwige. U
jednoj je pokazao svoju veli~inu, a u drugoj - svoju voqu. Prva je - ovaj vidqivi
svet, a druga je - Sveto pismo ili Otkrivewe.
Mnogi neznabo{ci imaju ve}u veru od
mnogih hri{}ana. Ovo potvr|uje dana{we sveto Evan|eqe. Kapetan neznaboàc imao je ve}u veru u Gospoda Isusa
nego ogromna ve}ina Jevreja, kojima je Bogu govorila, pored unutra{we svesti i vidqive prirode, jo{ i ona druga kwiga Sveto pismo. Zato }e se, po re~i Gospodwoj, Carstvo Boìje pre dati neznabo{cima, koji su bez Svetog pisma (ili
boànskog Otkrivewa) veruju u Boga i
upravqaju se po zakonu Wegovom, nego
hri{}ani, koji se nazivaju sinovima
Boìjim, a ne ìve po Wegovoj svetoj voqi.
Gresi neznaboàca na sudu Bo`jem
blaè }e se suditi, kao slugu koji ne poznaju Zakon Boìji, a stroìje
hri{}anima jer oni znaju dobro Zakon
Boìji.
Potrudimo se neumorno da na{a vera
bude ve}a nego {to je vera neznaboàca,
a sa ovim i na{ ìvot da bude boqi nego
wihov.
@. M. P.
SVETI OCI O
SASTRADAWU
U 4. veku be{e neki iguman u manastiru Kapadokije, koji je bio ukra{en svim
vrlinama, a naro~ito milo{}u prema sirotima. U obli`wem manastiru bio je
praznik na koji je bio pozvan iguman sa
wegovim monasima. On nije hteo i}i tamo, ali je u snu ~uo glas: "Idi na praznik, ali po{aqi svoje monahe pre tebe,
a sam idi za wima izdaleka."
Na putu monasi su videli ~oveka koji je
leào sav u krvi. On im je sa suzama u o~ima ispri~ao:"Bio sam bolestan, ovde me je
napala quta zver.Nemam nikog da me odnese u selo". Monasi mu odgovori{e: "Mi
idemo pe{ke, ne moèmo za tebe ni{ta
uraditi jer nemamo s nama magarca". Rekav{i to, oni su ga ostavili na putu.
Malo zatim nai|e iguman i ugleda nesre}nika gde leì i uzdi{e. Saznav{i o
uzroku wegove nevoqe, iguman ga je zapitao: "Ne pro|o{e li ovuda, malo~as , pre
mene neki monasi i zar te nisu videli"?
Nevoqnik je odgovorio: "Oni su zastali
i pitali {ta mi je. Ali su oti{li rekav{i: "Mi idemo pe{ke i ne moèmo ti
ni{ta pomo}i". Iguman mu je kazao:
"Ako moè{, probaj da se digne{ i da
idemo polako." Bolesnik je odgovorio:
"Ne mogu da se dignem". Na to mu je iguman rekao: "U tom slu~aju ja }u te, s
Bo`jom pomo}u, dovu}i na le|ima do sela". A onaj je po~eo da ga odvra}a: "O~e,
kako ti sam moè{ mene nositi! Daleko
je do sela". Iguman }e na to: "@iv je Bog
moj! Ne}u te ostaviti!"
Kad je podigao ovog bolesnika na
ple}a, iguman je osetio veliki teret.
Kasnije mu bilo lak{e. Najzad nije
ose}ao nikakav teret. Iguman se ~udio
tome, Onda se okrenuo i video da nema
nikoga na le|ima. Tada je ~uo glas: "Ti se
stalno moli{ za monahe svoje, da bi se i
oni udostojili ìvota ve~nog, ali tvoja
su dela dobra, a wihova nisu. Ako ho}e{
da tvoja èqa bude usli{ena, ubedi i
wih da postupaju kao i ti. Ja sam pravedni Sudija i svakome }u dati po delima
wegovim".
@. M. P.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O ZNAKU SINA ÔVEÎJEG

Gospod je rekao da }e se pokazati znak
Sina ôve~ijeg na nebu (Mat. 24, 30). Kakav je to znak? To je, bra}o, krst, koji }e
se pojaviti na nebu kad po drugi put do|e
na zemqu Gospod Isus Hristos. Ali i
pre tog posledweg dana pokazivao se na
nebu krst nekoliko puta i o tome }emo
sada govoriti.
Kada je vladao Gr~ki car Konstantin
bila je veoma jaka arijeva jeres i jo{ je
mnogo bilo neznaboàca, ali sedmog maja pre podne pojavio se na nebu u Jerusalimu znak krsta, koji je bio veliki i
prostirao se od Golgote do Jeleonske gore, blistao je ja~e od sunca, kao da je sastavqen od mnogih zvezda, a bio je tako
lep, da qudi nisu hteli odvojiti o~i od
wega. Svi Jerusalimski stanovnici
ostavili su svoje radove, izi{li na ulice i uàsnuti i radosni sagledali divno
znamewe. Posle toga svi, i stari i mladi, i muèvi i ène sa malom decom, i
mladi}i i devojke, i putnici i do{qaci,
i hri{}ani i nehri{}ani, sa velikim
uzbu|ewem i toplinom du{e oti{li su u
crkvu i iz sveg glasa kao jednim ustima
slavili Gospoda Isusa Hrista Jedinorodnog Sina Boìjeg. Jeretici i neznabo{ci videli su u pojavi krsta Hristovu
boànsku silu i slavu, te su time bili
posramqeni i zbuweni. Svaki je se tim
znamewem mogao uveriti da je hri{}anska vera prava, istinita i bogougodna, te
su tada mnogi Judejci i neznabo{ci poverovali u Hrista Spasiteqa, pokajali
se za svoje grehe i primili sv. kr{tewe,
te su slavili, veli se, Hrista Boga
na{eg, koji je kao Sin Bo`ji jednosu{tan i save~an Ocu i Sv. Duhu.
Eto, bra}o, videli ste da je se krst pokazivao i pre drugog dolaska Pravednog Sudije i to u Jerusalimu za vlade cara Konstantina, prvo zato da pokaè da je
hri{}anska vera prava, istinita i boànska, drugo zato da nehri{}ane i jeretike
posrami i izobli~i i naposletku da mnoge
od zabluda spase i dovede Hristu.
Kakvu pouku za sebe moèmo uzeti

odavde? Prvo ovu da kada je na{a vera
prava, istinita i bogougodna, onda je ne
treba dràti onako prosto, nego iskreno i svom du{om, tako da nas ni varawa,
ni pretwe, ni muke, ni smrt ne mogu neterati da je se stidimo i odri~emo. Druga
pouka se sastoji u tome, da se setimo da
Bog èli da se svi qudi spasu i do|u u
poznawe istine ( Tim. 2, 4), jer zbog po-
jave krsta, kao {to ste ~uli, mnogi su Judejci i neznabo{ci poverovali u Hrista
i primili sv. tajnu kr{tewa. Najzad, iz
ove nebeske pojave izvucimo i ovu pouku
za sebe, da ne zaboravimo da }e se krst
pojaviti na nebu jo{ jedared, kada se zatrese sav tvar i nebeske sile se pokrenu
i kada "nam se svima vaqa javiti na sudu
Hristovom, da primimo svaki {to je koji u telu u~inio, ili dobro ili zlo " (
Kor. 5, 10). Znaju}i pak to, se}ajmo se
uvek pravednog suda Bo`jeg, koji }e za
gre{nike biti stra{an, i budimo spremni za wega, jer nas tome u~i Spasiteq kada veli: "Bdite, dakle, jer ne znate ni dana ni ~asa u koji }e Sin ôve~ji do}i"
(Mat. 25, 13).
o. Vikentije
BORBA ZA
REVNOST
Ruski mitropolit Filaret je pozvao sve
bogoslove, kao budu}e sve{tenike, a zatim i
sve vernike u borbu protiv ravnodu{nosti.
On je podsetio hri{}ane na onu stra{nu opomenu iz Otkrovewa: "Znamdela tvoja, da nisi
ni studen ni vru}. O, da si studen ili vru}!
Tako, po{to si mlak, a nisi ni studen ni vru},
izbquva}u te iz usta svojih" (Otkrovewe, 3,
15-16). A Sveti JOvan Kron{tatski u svome
dnevniku "Moj ìvot u Hristu", ispoqava
svoju li~nu nemo} i nedostojnost. On kao veliki pastir i duhovnik otvoreno bi govorio:
od sebe samog ne o~ekujem ni{ta sem greha i
gre{aka, a svako dobro ili svaku pomo} o~ekujem samo od Boga. Sveti Duh neposredno i
preko sve{tenika uti~e na qudske du{e. Od
samog rukopoloèwa sve{tenik dobija dar
boànske blagodati kao mo} da najpre samog
sebe preobrazi, a zatim da uti~e na svoju okolinu. To je nemogu}e bez svakodnevnog ~itawa
Svetog pisma. Najva`nije je ovo: Nikada ne
zaboravi svoje slabosti, svoj nedostatak duhovnog poznawa, i nikada se ne uzdaj u svoju
pamet nego osloni se na Gospoda i od wega
o~ekuj svaku pomo}.
Jednom je Svetog Jovana Kron{tatskog
sreo jedan vernik, koji je video mnoga wegova
~uda, pa ga je zapitao:"Ko si ti da moè{ ~initi ovakva dela?". Otac Jova, za~u|en, smireno je odgovorio: "Ko sam ja? Ja sam neprosvetqen i gre{an ~ovek koji se trudi da
sluì Bogu u dobru i istini". Eto kako je najve}i ruski pastir ovog veka jasno definisao
ne samo pastirsku slu`bu sve{tenika nego i
misionarsku delatnost svakog vernika: da
sluì Bogu u dobru i istini.
K. V.
@ivela dva starca u susedstvu. Imali su bratsku qubav me|u sobom. Pa slu{aju}i o sva|i me|u qudima, ~udili su se, kako to da qudi ne mogu da ìve u qubavi.
Hajde i mi da se zavadimo ! reknu oni jedan
drugome, da bi videli, kakvi su qudi u
sva|i. Stave jedan lonac preda se, pa jedan
rekne: ovo je moj lonac a ne tvoj! Drugi odgovori : nije tvoj nego moj. Tako ponove te
re~i po nekoliko puta, dok }e jedan re}i;
pa kad je tvoj lonac, eto, uzmi ga, neka je
tvoj! I obojica se zasmeja{e, i produì{e
ìveti u bratskoj qubavi ne mogu}i nikako pojmiti, za{to se qudi sva|aju oko
prolaznih stvari, kad su bra}a, i kad je qubav boqa i korisnija od sva|e.
19
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
NIJE SRE]A BITI BOGAT

Bogastvo je okov, teàk okov za one koji se ne umeju koristiti wim. To je quti i
bezdu{ni tiranin, koji sve one, koji mu
robuju, vodi propasti. Ali ako ho}emo, mi
moèmo oboriti s prestola te{ku vlast
toga tiranina i prinuditi ga da nam se pokorava, a ne da nam zapoveda. Na koji
na~in? To }emo posti}i ako budemo svima
delili svoje bogatstvo. Jer dok se ono nalazi nasamo s nama, to ono sli~no razbojniku u pustiwi, pri~iwava nam svakovrsno zlo; me|utim prinudimo li ovoga razbojnika da do|e u qudsko dru{tvo, tada on
ve} ne moè da nam {kodi, jer biva sa svih
strana obuzdan. Ne govorim ja da je greh
imati bogatstvo ali je greh imati ga, a ne
deliti siroma{nim i r|avo se koristiti
wim. Bog nije ni{ta r|avo stvorio, ve}
"sve vrlo dobro " (Post. 1,31), prema tome
i bogatstvo je samo po sebi dobro, ali samo tada ako ne vlada onim ko ga poseduje i
kada spasava bli`weg od siroma{tva. Kao
{to se ni svetlost ne bi smatrala za dobro kad ne bi progonila mrak, nego ga, naprotiv, jo{ uveli~avala, tako i bogatstvo
ja ne nazivam bogatstvo ako ono ne spasava
od siroma{tva, nego naprotiv ga umnoàva. Onaj je bogat ko nema potrebu da uzima
od drugih, ve} sam pomaè drugima; me|utim ko se trudi da uzima od drugih, taj nije
bogat ve} siromah.
I tako bogatstvo nije zlo ve} niska
naklonost du{e, koja obra}a bogatstvo u
siroma{tvo. Takvi qudi nesretniji su od
onih, koji prose milostiwu po ulicama;
nesretniji su od slepih i sakatih. Iako
se obla~e u svetle i svilene haqine, oni
su prezreniji od onih koji su obu~eni u
rite. Stupaju}i gordo na trg oni su bedniji od onih koji se skitaju po raskr{}u i
ulaze u dvori{ta gde vapiju i mole za milostiwu. Ovi posledwi proslavqaju Boga i govore re~i milosti i mudrosti, te
zato im i ukazujemo milostiwu, pruàmo
ruku pomo}i i nikad ih ne osu|ujemo.
A r|avi bogata{i govore re~i qutwe i
bezdu{nosti; re~i o sticawu imawa i satanskih pohota. Stoga su oni od svih
20
omraèni i svima sluè na podsmeh. Ako

ho}ete, obratimo pa`wu na same re~i, koje izgovaraju bogata{i kad ne{to traè, a
koje siromasi. [ta govori siromah? On
ovako govori: "Ko daje milostiwu, nikada
ne}e osiroma{iti, jer daje od Boìje svojine. Bog je ~ovekoqubiv i da}e vi{e".
Sve su to re~i duboke mudrosti, razuma i
sveta, i one te podsti~u da misli{ na Gospoda i izbavqaju te straha od budu}eg siroma{tva. Uop{te mnogo pou~nog svako
moè primetiti u re~ima siromaha. A kakve su re~i bogata{a? One su svojstvene
nerazumnim ìvotiwama. Jer jedni raspravqaju o trpezama, o jelu i slasti i vinu; zatim o mirisima pa odelu i svakovrsnim nepotrebnostima. Drugi opet govore
o kamati i zalogu, o sastavqawu obveznica na zajam i isplati bezbrojnog mno{tva
dugova, koji poti~u jo{ od o~eva i dedova;
zatim govore o oduzimawu od jednog ku}e,
od drugog opet celog imawa. A {ta da
kaèmo o duhovnim zave{tawima, koja su
pisana ne mastilom ve} krvqu? Predo~iv{i neizbe`nu opasnost ili ma {ta
la`no obe}av{i onima kod kojih vide
ne{to imawa, oni savetuju da se odstrane
svi direktni naslednici koji su obi~no
siroti, i umesto wih, zapisati sami sebe
za naslednike. Zar to nije gore od svake
pomame i svireposti divqih zverova?
Stoga vas opomiwem, da izbegavamo
takvo bogatsvo, koje je pokriveno stidom
i ubistvima, pa da sti~emo duhovno bogatstvo i da traìmo blago na nebu. A ko
pak poseduje ovo blago, on je u istini bogat i izlobiluje bogatstvom, pa tako on
vlada svim zemaqskim i nebeskim blagom. Jer ko ho}e da bude siromah po re~i
Boìjoj tome su sva~ija vrata otvorena,
jer ~oveku koji radi Boga ne traì nikakve dobiti, svaki }e udeliti od onog {to
ima; a ko ho}e da stekne nepravedno ma
samo malo, za wega su sva~ija vrata zakqu~ana. Stoga da bismo imali i zemaqska i nebesna blaga, izaberimo besmrtno
bogatstvo i blago koje ne propada.
Arhim. Melentije
O POKAJAWU
Ako zemqoradnik ne ~isti wivu od korova, ovaj }e se tako ra{iriti da ne}e biti mesta za p{enicu. Ovde wiva predstavqa na{u
du{u , korov je simbol poroka, a p{enica je
slikoviti izraz za vrline.
Lenost ili nemar su veliki poroci u duhovnom ìvotu. Ako neko zanemari svoju telesnu bolest, on je u smrtnoj opasnosti. Jo{
opasnije je zanemariti na{e rane na du{i, jer
duhovne bolesti bez pokajawa kao reka - vode
u smrt ne samo tela, nego i u ve~nu smrt du{e.
Zato ne smemo odlagati pokajawe za na{e

grehe, nego posle svakog na{eg greha treba se
odmah pokajati. Neko }e pitati: kako? Evo
kako: Treba du{u prikloniti pred Gospodom
i skru{eno sa suzama re}i mu: "Gospode,
oprosti moje sagre{ewe! Boè, milostiv budi prema meni gre{nom"! Zatim treba, po mogu}nosti, oti}i u crkvu, pa ako je greh teè
prirode, ispovediti ga sve{teniku. Ako je
na{ greh bio uvreda bli`wega, onda treba zamoliti opro{taj od uvre|enog. Zna~i: îm se
ukaqamo treba odmah da se i operemo. Jer ako
je Gospod traìo od nas da pra{tamo svome
bratu, koji se kaje, sedamdeset puta na dan, onda }e On, kao Bog, oprostiti i vi{e od sedamdeset puta - ako se iskreno kajemo.
@. M. P. 4/85
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
QUBAV PREMA MAJCI

Pjer Pitoa bio je kaplar i jedan od
najhrabrijih vojnika Napoleonovih. U
svima bojevima on je i{ao prvi. Svojom
neustra{ivo{}u pao je u o~i svima stare{inama pa i samom Napoleonu. U bici
kod Vagrama, 5. i 6. jula 1809. godine on
se hrabro borio, a potom odjednom nestao. Niko nije znao kuda je oti{ao. Neko vreme posle nestanka prona|en je i,
kao begunac, predat vojnom sudu u Stazburu, koji ga osudi na smrt.
Wegovi drugovi saàqevali su ga i
za~u|eno pitali: Zaboga, Pjer, kako si
mogao tako lako da napusti{ borbenu
liniju, ti, tako hrabar ~ovek, ~ije grudi
krase tolika odlikovawa?" Svima wima
on je davao isti odgovor: Ne kajem se za
ono {to sam u~inio".
Posledwa no} pred izvr{ewem presude nastupila je. U pono} vrata }elije su
se otvorila. Jedan oficir kroz wih je
u{ao unutra. To je bio Napoleon, ali tako preobu~en, da ga osu|enik nije mogao
poznati.
Car je uzeo ruku osu|enoga i sa snihodqivo{}u po~eo da mu govori:
- Prijatequ, kao oficir ja sam ~esto
bio svedok tvoje hrabrosti i ~esto se divio tvojoj hladnokrvnosti. Do{ao sam da
~ujem tvoju posledwu èqu. Ako ima{
{ta kome da naru~i{, na primer porodici, ja }u rado tvoju poruku izvr{iti.
- Namam ni{ta - glasio je odgovor!
- Zar ti neèli{ da svoj posledwi pozdrav uputi{ ocu, bra}i, sestrama?
- Otac mi je umro i ja nemam ni bra}e
ni sestara!
- A ima{ li majku?
- Ah, ne spomiwite mi ovo ime! Ka d ga
~ujem ja sam spreman da zapla~em, a Vi
dobro znate da vojnik ne treba da pla~e.
- A za{to ne? Ja se na primer ne stidim da zapla~em kad se setim svoje majke.
O~i osu|enika zasja{e:
- Ah, i Vi tako|e volite svoju majku!
Onda smem sve da Vam kaèm. Od svega
{to na ovom svetu postoji, ja ni{ta nisam tako voleo kao svoju majku. Kad sam
po{ao u vojsku, ona mi je dala svoj blagoslov i rekla mi: Sine, ako me voli{ iz-
vr{i svoju du`nost prema otaxbini.

Otada ja sam wene re~i uvek imao pred
o~ima. Te re~i davale su mi snagu da se
odrìm pred ki{om kur{uma. Misle}i
na maj~ine re~i ja sam gledao smrti u o~i
i nisam se bojao. Jednog dana sam saznao
da mi je majka te{ko bolesna. Potraìo
sam dozvolu da je posetim, ali mi ona nije data. Nekoliko dana kasnije saznao
sam da je umrla. Potraìo sam dozvolu
ponovo, ali mi ona i po drugi put nije data. Vi{e nisam mogao da izdrìm. Unutarwa èqa da vidim grob svoje mile
majke i uberem cveti} sa wenog groba pobedila me je - i ja sam oti{ao. Poqubio sam mj~in grob i sa wega ubrao cvet,
koji otada uvek na srcu nosim. Sutra
umirem, ali se smrti ne bojim.
Veoma uzbu|en onim {to je ~uo, car se

povukao posle nekoliko ute{nih re~i.
Sutradan osu|enoga su izveli iz tamnice radi izvr{ewa presude. Ali u tom
momentu car stigne na kowu, pomiluje
Pjera i unapredi za oficira.
P.P.O.
Kada je Avva Arsenije boravio u

Kanopi do|e iz Rima jedna bogoboja`qiva i vrlo bogata devojka senatorka, da ga vidi. Primi je arhiepiskop Teofilo koga ona zamolida ubedi strca da je primi. on ode k wemu i
moqa{e ga govore}i: ta i ta senatorka je do{la iz Rima i èli da te
vidi. Starac me|utim ne pristaja{e da se sretne s wom. Kad joj to bi
javqeno, ona naredi da se opremi zaprega govore}i: u Boga se nadam da }u
ga videti jer nisam do{la ~oveka da
vidim - postoje i u na{em gradu mnogi qudi - nego sam do{la da vidim
proroka. Kad pak stiè do star~eve
}elije, po Boìjem promislu starac
se zadesi van. Kad ga ona vide pripade
nogama wegovim. On je gnevno podiè
i obrati joj se govore}i: @eli{ da
vidi{ moje lice, evo ti gledaj! Ona
pak od stida ne usudi se ni ga pogleda. Tada joj strac re~e: Zar nisi ~ula
za moja dela? To je ono {to treba
gledati. kako si se usudila na toliki put? Zar ne zna{ da si ti èna?
I da ne treba nigde da izlazi{? Ili
mo`da ho}e{ da se vrati{ u Rim i da
ispri~a{ drugim ènama kako si videla Arsenija, pa }e pretvoriti more u put za ène koje k meni dolaze. A
ona re~e: Ako Bog ho}e, ne}u pustiti nikoga da do|e ovde. Nego se moli
za mene i uvek me se se}aj. A on joj odgovori i re~e: molim se Bogu da izbri{e se}awe na tebe iz srca moga.
Ona pak ~uv{i to otide potre{ena. Kad do|e u grad pade od tuge u
groznicu i javi blaènom Teofilu
arhiepiskopu da je bolesna. On
do{av{i k woj moqa{e je da mu kaè
{ta joj je. Kamo sre}e da nisam ni dolazila jer rekoh starcu: se}aj me se, a
on mi odgovori: molim se Bogu da izbri{e se}awe na tebe iz srca moga, i
evo, ja umirem od àlosti. Arhiepiskop joj re~e: zar ne zna{ da si èna i
da neprijateq preko èna napada na
svetiteqe? Zato je starac to rekao. A za tvoju du{u on }e se uvek moliti. Tako ona bi izle~ena od svojih
pomisli i sa rado{}u se vrati svome
domu.
21
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O ANTIHRISTU
"... ja sam pozvan da budem dobrotvor ~ove~anstva. Ja }u dati mir..." govorio je Antihrist. I na Kongresu svih naroda, koji }e
li~iti na zasedawe Ujediwenih nacija, on }e
pateti~no postaviti pitawe: "[ta jo{ mogu
u~initi za vas"?
U programu svoga pokreta Antihrist
pi{e kwigu pod nazivom "Otvoreni put ka
vaselenskom miru i blagostawu" - natpis
proèt hri{}anskim duhom delatne qubavi
i sveobuhvatne dobre voqe.
U savremenom ekumenskom pokretu postoje tri razli~ita shvatawa:
1) Protestanti su uglavnom relativisti u
svojoj eklisiologiji. zato wihovo "jedinstvo
u veri" èli samo minimum dogmatskoga saglasja me|u hri{}anima. Oni vide jedinstvo
hri{}ana kao "konfederaciju veroispovesti
i sekti".
2) Rimsko shvatawe ekumenizma: rimski
biskup treba da ima prvenstvo i vlast nad
svima hri{}anima u ekumeni (vaseqeni).
3) Pravoslavno shvatawe ekumenizma:
uslov za jedinstvo vere je prihvatawe nepromewenog u~ewa prvih sedam vaseqenskih
(ekumenskih) sabora. Pravoslavna crkva kao
Telo Hristovo ima svoje jedinstvo u Evharistiji, a jerarhija je normalni kanal nepogre{ivosti (samo ne i automatski, kako misle u Rimu, niti slu~ajni, kako misle protestanti).
Verska politika Antihrista bi}e sinkretizam svih religija. On }e pozivati sve
vernike da prestanu sa starim prepirkama
oko dogmatike, a la`ni prorok i pomo}nik
Antihrista, neki "episkop" Apolonije teatralno }e da trubi u svojoj verskoj "{irokogrudnosti" (ustvari ravnodu{nosti prema
Istini), govore}i: "Ja sam isto toliko pravi
pravoslavac, i pravi protestant, koliko i
pravi katolik"!
Na kraju, Antihrist }e da pozove predstavnike svih veroispovesti da svi zajedno
u~estvuju u bogosluèwu. Za tu svrhu on }e sazidati "veliki carski hram" za ujediwewe
svih kultova.
Mnogi pravoslavni vernici ne razumeju u
~emu se sastoji "ekumenizam". Treba re}i da
mi ne prihvatamo relativsti~ki i minimalisti~ki ekumenizam, koji zavodi u ravno-
22
du{nost prema istinama vere kao da su, toboè, sve vere jednako dobre.
Me|utim, to ne zna~i da smo mi protiv
razvijawa dobrosusedskih odnosa sa drugim
verama, {to savremeni ekumenizam propoveda. Takvo pona{awe kod nas pravoslavaca bilo je tradicionalno. Mi nismo imali inkviziciju. Uzgred budi re~eno, na{ "prvi me|u
jednakima" episkop Novoga Rima (Patrijarh
carigradski) jo{ od 7. veka nosi titulu "Ikumenski", a svaki episkop pravoslavni moè
za sebe da kaè: "I ja sam Ikumenski (vaselenski) po {irini svoje qubavi prema celoj
Crkvi i prema svima qudima u vaseqeni". Tako ne{to moè da kaè i svaki pravoslavni
hri{}anin, da ima ikumensku (vaseqensku)
{irinu qubavi.
Ipak, me|usobna qubav i qubav prema nepravoslavnima ne razre{ava nas, pravoslavne od obaveze qubavi prema celoj Istini. Mi
pravoslavni dopu{tamo da Istina postoji
delimi~no u svakom ~oveku, u svakoj religiji,
ali celovita, potpuna Istina postoji jedino
u Pravoslavnoj sabornoj Crkvi. To relativisti~ki ekumenizam ne priznaje. Zato mi pravoslavni treba da razlikujemo u ovoj gr~koj
re~i dva izgovora: mi jesmo za pravoslavni
ekumenizam, ali nismo za nepravoslavni ekumenizam.
ôve~anstvo se priprema za do~ek Antihrista ne samo putem religije (kroz sinkretizam), nego i polit~ki. Treba samo po}i u
London ili Pariz, pa videti savremeni Vavilon gde se me{aju svi jezici i ru{e stare
tradicije... raste terorizam pred kojim je
vlada bespomo}na.
U celom svetu je sve ve}e nespokojstvo, a
to je pogodno tle za pojavu Antihrista, koji
}e po re~ima Vladimira Solovjeva, ponuditi
ve{ta~ki, materijalisti~ki raj svima klasama ~ove~anstva.
Revnosni jevrejski vernici, u na{e dane,
nestrpqivo o~ekuju dolazak svoga Mesije. A
Blaèni Teofilakt Ohridski predskazao je
da }e do}i "Pogubiteq". Prorok Danilo nazvao je Antihrista "car naprasiti". Apostol
Pavle ga imenuje "~ovek greha". Stoga je porast greha u ~ove~anstvu najpogodnija priprema za dolazak Antihrista.
Vestnik, 27/85
Pri~ao je Avva Danilo da im je govorio

Avva Arsenije kao nekom drugom (premda je
vi{e nego sigurno da se radilo o wemu): dok
je neki starac sedeo u svojoj }eliji, do|e mu
glas koji govora{e: izi|i i pokaza}u ti dela qudska. On ustav{i, iza|e. Tada ga odvede na jedno mesto i pokaza mu Etiopqanina
kako se~e drva i kako pravi veliko breme.
Poku{av{i potom da ga ponese i ne moga{e
pa namesto da skine sa wega, i daqe je sekao
drva i dodavao bremenu. îwa{e ovo dugo
vremena. Oti{av{i malo daqe pokaza mu
~oveka koji je stajao na bunaru, vadio vodu
iz wega i presipao u {upaq sud iz koga se
voda slivala ponovo u bunar. Onda mu glas
opet re~e: do|i, pokaza}u ti i drugo. I vide
hram i dva ~oveka koji se|ahu na kowima i
dràhu drvo popreko jedan na spram drugoga. Hteli su da u|u na vrata, ali nisu mogli
zbog ispre~enog drveta. A ni jedan se ne
smiriva{e da unese drvo za drugim. I zato
ostado{e pred vratima. Ovo su oni qudi,
re~e mu glas, koji drè terazije pravde sa
gordo{}u i koji se nisu smirili da se isprave i da hode smirenim putem Hristovim.
Zato i ostaju van carstva Boìjega. Drvose~a pak ozna~ava ~oveka sa mnogim gresima. On namesto da se pokaje, dodaje nova bezkowa na grehe svoje. Onaj {to je crpeo vodu,
ozna~ava ~oveka, koji je istina, ~inio dobra
dela ali budu}i da s wima i zlo me{a time
gubi i dobra dela svoja. Potrebno je dakle
da bdi svaki ~ovek nad delima svojim da se
ne bi u prazno trudio.
Isti onaj ~ovek je pri~ao kako su do{li
jednom oci iz Aleksandrije da vide Avvu
Arsenija. Jedan od wih be{e stric starog
Timoteja arhiepiskopa Aleksandrijskog,
zvanog "nestjaàteqa"; sa wim je bio i jedan
od bratanaca wegovih. Starac tada be{e bolestan i nije hteo da se sretne sa wima da ne
bi i drugi dolazili i dosa|ivali mu. Tada
se nalazio u steni Trojanskoj. Tako se oni
vrati{e oàlo{}eni. Do|e me|utim do napada varvara i on oti{av{i nastani se u
Dowim krajevima. ûv{i to oni do|o{e
opet da ga vide i primi ih sa rado{}u. Tada
mu re~e brat koji je bio sa wima: zar ne zna{
Avvo da smo dolazili u Troju da te posetimo
pa nas nisi primio? Re~e mu starac: Vi ste
jeli hleba i pili vode, a ja ~edo nisam ni
okusio ni hleba ni vode, niti sam seo,
mu~e}i sebe sve dok nisam saznao da ste stigli u va{e mesto, budu}i da ste se zbog mene
namu~ili. Nego, bra}o, oprostite mi. I budu}i ute{eni, otputova{e.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O POSLEDWEM - NAJSTRA[NIJEM SUDU

Svakodnevno iskustvo govori nam da
sve na ovoj Zemqi ima svoj po~etak i svoj
kraj: qudi, ìvotiwe, biqe, rastiwe.
Sve nastaje i - nestaje, samo zemqa ostaje.
Ali i ona ne}e ostati ve~no. Jer i ona
ima svoj po~etak, pa mora imati i svoj
kraj. Razlika izme|u we i wenih stanovnika samo je u tome, {to se vek ìvota
ovih meri danima, mesecima i godinama, a
wen - milionima i milijardama godina!
Ali, ipak, jednog dana i woj }e do}i kraj.
Qude, kao razumna bi}a oduvek je interesovalo {ta }e na kraju biti sa Zemqom i
wenim stanovnicima. me|utim ,niko od
qudi nije im to mogao niti znao re}i, ma
kako mudar i u~en bio. To im moè re}i
samo Onaj koji je bez po~etka i bez kraja,
koji svemu daje po~etak i ìvot (Dela ap.
17,25), a to je Bog. I On je to qudima otkrio o svojoj pri~i o stra{nom sudu koj
ste ~uli u dana{wem svetom Evan|equ.
Ovaj svet ima}e svoj kraj. Da qudi ne
bi naga|ali {ta }e sa ovim svetom biti,
Sin Bo`ji otkrio je da }e i svetu jednog
dana kraj do}i, ali kad - nije hteo re}i.
Ukazao je samo na predznake toga kraja i
wegove posledice i preporu~io nam da
se za taj kraj svakodnevno pripremamo:
Bdite, jer ne znate dan i ~as (Mt. 24,42).
Predznaci su: ratovi, glad, pomor, zemqotres, gowewa hri{}ana; porast
mr`we, zla i bezakowa; opadawe qubavi,
{irewe la`ne nauke, poreme}aj u svemiru (Mt. 24,6-12, 24,29). A posledice su:
stra{ni sud i nagrade.
Istorija sveta zavr{ava se sudom.
Ovaj svet je wiva Bo`ja, a qudi su radnici na woj. I kao {to doma}in na kraju dana nagra|uje radnike na svojoj wivi, tako
i Doma}in ove wive, koja se svet zove, na
kraju dana postojawa wive nagra|uje radnike na woj: svakoga prema wegovom trudu i zasluzi. Wegov sud je nepristrasan i
pravedan, a posledica je dvojaka: za jedne
- raj i ve~no blaènstvo, za druge - pakao
i ve~ne muke. Zbog ovih posledwih, qudi
taj sud nazivaju stra{nim, pa i naj-
stra{nijim, jer on po objektivnosti i

vremenskom trajawu kazni prevazilazi
sve qudske sudove u istoriji.
Odgovornost ~oveka za sve {to u~ini
u ovom svetu. Za razliku od nerazumnih
stvorewa, ~ovek je, kao razumno i slobodno bi}e, odgovoran pred svojim Tvorcem, za sva dela svoja, u~iwena u ovom
ìvotu. To je za ~oveka velika ~ast, ali
i velika opasnost. âst - da samostalno
odlu~uje u izboru izme|u dobra i zla i
puta kojim }e u ìvotu i}i. Opasnost ako se udruì sa zlom i izabere put koji
u ve~nu pogibao vodi. Jer od ìvota na
Zemqi zavisi ve~na sudba ~ovekova u
onom drugom svetu, kuda svi mi posle telesne smrti prelazimo.
Na pravednom sudu Boìjem dela odlu~uju. Mnogi qudi i ne slute da ve~no

budno oko Boìje prati sav na{ ìvot i
sva na{a dela; da neka nevidqiva sila,
sli~no magnetofonu hvata i beleì sve
{to kaèmo i u~inimo , dobro ili zlo,
sve se to negde ~uva i sa nama pojavquje na
sudu Bo`jem. Onda se kwige ìvota otvore i iz wih ~ita javno pred qudima i
an|elima. Da bi qudi imali bar pribli`nu sliku toga suda, Bog je, po svojoj
dobroti i ~ovjekoqubqu, omogu}io sta-
rozavetnom proroku Danilu i novozavetnosm evan|elisti Jovanu da u proro~koj

viziji sagledaju ovaj sud i dozvolio im da
ga opi{u. (Dan. 7,9-10; Otkriv. 20,12- 13).
Sud }e vr{iti Sin Bo`ji, Gospod Isus
Hristos, kome je Bog Otac predao vlast
da sudi (Jn. 5,22). A on }e suditi pravedno
po delima u kwizi zapisanim: "Kako ~ujem, onako sudim, i sud je moj pravedan"...
(Jn. 5,30). Prema tome, svakoga }e dela
wegova opravdati ili osuditi.
Ko }e biti opravdan a ko osu|en? Na
ovo pitawe odgovorio je Gospod Isus Hristos u svojoj spomenutoj pri~i. Prema Wegovim re~ima opravdani }e biti oni, koji
veruju u Boga i Sina Wegovog Isusa Hrista (Mk. 16,16; Jn. 5,24; 14,1) i ìve po
Evan|equ Hristovom: vole Boga i svoje
bli`we i tu qubav potvr|uju delima milosr|a (Mt. 7,21; 25,31-46; Jn.3,17-18). A
osu|eni }e biti oni koji ne veruju, koji su
zapovesti Boìje gazili, koji qubavi
prema bli`wima nisu imali, niti dela
milosr|a ~inili. Sin Bo`ji svojim silaskom na zemqu i obla~ewem u telo ~oveka
uzeo je na Sebe na{u prirodu i izjedna~io
se sa nama u svemu, izuzev greha. Tako je On
postao brat na{, sapatnik na{. Zato On,
na{e patwe i stradawa ose}a kao svoje, i
dela milosr|a koje mi jedan drugome ~inimo On prima kao Wemu u~iweno. Otuda ko
gladnog nahrani - Hrista je nahranio, ko
èdnog napoji - Hrista je napojio, ko golog odene - Hrista je odenuo, ko bolesnog
poseti, posluì i ponudi - Hristu je dobro delo u~inio. Za ta dobra dela Hristos
nagra|uje ve~nim ìvotom u raju i ve~nim
blaènstvom. A ko bli`wima ne priti~e
u nevoqama, taj se o Hrista oglu{io i zato }e biti oteran u pakao i ve~ni ogaw.
Potrudimo se da ovaj kratak ìvot
proìvimo po zapovestima Bo`jim, ~inimo {to vi{e dobrih dela i wima Hrista
zaduùjmo, da bismo u dan suda Wegovog
bili s desne strane Wegove, sa onima koji
}e naslediti ve~ni ìvot i blaènstvo.
Episkop M.
23
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
BOGATIM @ENAMA
Iz ìvota sv. velikomu~enice Irine

(spomen 5. maja)
Sada }emo re}i nekoliko re~i onim

od èna koje upravqaju bogatstvom, jer
premda bogatstvo po sebi nije ni dobro
ni zlo, ali nesumwivo lako je pri upravqawu wime podle}i isku{ewima i
svetskim sablaznima, te naneti {tete
svom du{evnom spasewu. Gospod nije uzalud rekao: "Bogata{ }e te{ko u}i u Carstvo Nebesko ... Lak{e je kamili pro}i
kroz iglene u{i, nego bogatome u}i u
carstvo Boìje" (mat. 19, 23-26).
Imaju}i to u vidu potrebno vam je
uop{te biti veoma obazrivim i pa`qivim i posebice naro~ito se u~iti od nekoga kako treba ìveti. A od koga? Razume se, po na{em mi{qewu, od onih èna
koje su i u bogatsvu spasle svoju du{u.
Takve ène nesumwivo da}e vam sobom
odli~an primer za ugled i pouku za u~ewe. Ako èlite da se na delu uverite u
to, izne}emo vam jedan primer od carske
}eri, a drugi od carice.
Za prvu, a to je sv. velikomu~enica
Irina, re~eno je u wenom ìtiju ukratko da je bila k}i neznaboà~kog cara
Likinija i da je weno bogastvo bilo neizmerno. Sto i stolica bili su pokriveni zlatom, sve}waci i krevet tako|e.
Ali kako je u tom bogastvu ìvela? Svakog dana nije ni{ta jela do uve~e, a za
ve~eru je uzimala komadi} hleba i jednu
~a{icu vode. U pozla}enom krevetu nije
spavala, nego na zemqi i to malo, jer se
ne samo dawu ve} i no}u molila Bogu i
~itala boànstvene kwige.
Za drugu pak, blaènu caricu Teofaniju, re~eno je op{irnije. Bila je supruga gr~kog cara Lava mudrog i da je bila
bogata ne treba ni govoriti, ali je u bogatstvu ovako ìvela. U wenom ìvotopisu re~eno je da se veoma marqivo starala za spasewe i savr{enstvo svoje
du{e, pa nije mnogo cenila carsku sujetu, nego ih je nipodo{tavala kao pra{inu i snove. Stalno su joj bile na ustima
re~i iz psalama i molitava i celog svog
ìvota trudila je se da ugodi Bogu, ~ine}i milosrdna dela. Nije se zanosila
24
carskim haqinama, te i kada je morala da

se javi u wima, imala je ispod wih prostu
ode}u, vlasenicu, da bi mu~ila svoje telo. Hranila je se samo hlebom i suhim
vo}em i nije mogla podneti rasko{na i
masna jela. Svoje bogastvo je delila sirotiwi i prosjacima, siro~adima i udovama, a ~esto ih je i odevala u nove haqine. Pomagala je i dizala iz ru{evima manastire, zidala je }elije da u wima ìve
inoci i darivala manastirima imawa.
Svoje sluge smatrala kao bra}u i sestre
i ni prema kom se nije odnosila sa neuvaàvawem. Nikada se nije zakliwala,
niti je lagala, a jo{ mawe da je govorila
prazne re~i. Prema svima je bila qubazna, s radosnima se radovala a sa tu`nima plakala. Mada joj je posteqa bila
ukra{ena zlatom i skupocenom svilom
ipak na wu nikad nije spavala, nego je
prostirala na pod prostu asuru, na kojoj
je po malo spavala. No}u je naj~e{}e
ustajala i molila se Bogu sa suzama. Wen
ìvot bio je tako teàk, da joj je i bolest do{la zbog toga, ali bez obzira na
to, nije klonula duhom, stalno se molila
Bogu, ~itala sve{tene kwige ili je pak
slu{ali kad su joj drugi ~itali. Glavna
wena briga sastojala se u tome, da pomogne nevoqnicima, za{titi udovice, pobrine se za siro~ad, ute{i tu`ne i
ubri{e suze uplakanim, te je bile, veli
se, majka svima, kojima je trebalo pribeì{te i pomo}. Na taj na~in je ìve}i u svetu odbacivala sve {to je svetsko i budu}u u braku Hristov laki jaram
zavolela, krst je na rame uzela i ponela
i time Bogu ugodila.
Zar nije istina, bogate ène, da vam
svete podvi`nice, koje su se u bogastvu
spasle, mogu posluìti kao veoma lep i
mnogo pou~an primer? Zaista je tako, jer
pogledajte {ta vam pou~nog daju dve od
wih. Prvo, obe vas u~e, kao {to ste ~ule,
da nimalo ne cenite svetsku pohvalu i
sujetu, nego ih prezirete kao i one; u~e
vas da postite, jer su se hranile samo
hlebom, a rasko{na jela nisu podnosile.
U~e vas da savla|ujete telo, jer su spavale jedna na zemqi a druga na podu i to malo. U~e vas da ~itate Sveto Pismo i druge sve{tene spise, jer su tako|e stalno
~itale ili slu{ale. Sama pak Teofanija u~i vas da budete milosrdne, jer je mi-
lostiwu ~inila; u~i vas da budete krotke prema posluzi, jer ih je primala za
bra}u i sestre; u~i vas da govorite istinu, a da ne govorite prazne re~i, jer se
nikada nije zakliwala, lagala ni mnogo
pri~ala. U~i vas najzad, tako da reknemo, sveobuhvatnoj qubavi, jer je se sa radosnima radovala a s tu`nima plakala,
pomagala je nevoqnicima, neza{ti}enima, udovicama, siro~adima, oàlo{}enima i svima bila majka.
Dakle, jeste vi videli koliko vas pou~i{e? A {ta da kaèmo tek o mnogim drugima, ~iji opis ìvota moète pro- ~itati
u @itijama Svetih (ili u Prologu)! Zato
~itajte i na}i }ete jo{ mnogo pou~nih primera za ugledawe, da bi stekle spasewe i
rajske krasote milo{}u Bo`jom.
@. S.
Pri~a{e za jenog brata kako je do{ao

da vidi u Skitu Avvu Arsenija. U{av{i u
crkvu moqa{e klirike da mu pomognu kako bi se sreo sa wim. Oni mu govorahu: odmori se malo, brate, pa }e{ ga videti. A on
re~e: Ne}u ni{ta okusiti dok se sa wim ne
sretnem. Tada posla{e jednog brata da ga
odvede stracu, po{to wegova }elija be{e
podaleko. Pokucav{i na vrata, u|o{e i
pozdravi{e se sa starcem, sedo{e }ute}i.
Tada }e re}i onaj brat iz crkve: ja odlazim, pomolite se za mene. A brat stranac,
ne na{av{i smelosti prema stracu, re~e
bratu: idem i ja s tobom. Tako iza|o{e zajedno. Gost ga opet zamoli govore}i: odvedi me i Avvi Mojsiju, nekada{wem razbojniku. Kad pak do|o{e kod wega, on ih primi sa rado{}u, pa po{to ih ugosti, otpusti ih. Tada }e mu re}i brat koji ga je doveo: evo, odveo sam te i tu|incu (Arsenija
naziva tu|incem zbog wegovog neegipatskog porekla. Prim. prev.) i Egip}aninu.
Koji ti se od wih dvojice vi{e dopao? On
odgovori i re~e: besumwe, vi{e mi se dopao Egip}anin. Jedan pak od otaca, ~uv{i
ovo, moqa{e se Bogu govore}i: Gospode,
pokaì mi {ta ovo zna~i: jedan beì (od
qudi) u tvoje ime a drugi ih prigrqava u
tvoje ime? I gle, behu mu pokazane dve velike la|e na reci, i vide Avvu Arsenija i
Duha Boìjega kako spokojno plovi u jednoj od wih; u drugoj vide Avvu Mojsija i
an|ele Boìje, koji ga medom hrawahu.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O BO@JEM MILOSR\U PREMA GRE[NIKU - POKAJNIKU

Kao {to je Bog za na{ ograni~eni um
neshvatqiv i bezgrani~an, tako su nam
neshvatqiva i bezgrani~na i Wegova
svojstva, osobito svojstvo qubavi i milosr|e prema gre{nicima. Ovo nam pokazuje svakolika istorija Bo`jeg starawa o spasewu qudi, po~ev{i od silaska
Sina Bo`jeg na Zemqu pa do danas. Ova
Bo`ja svojstva prikazana su na osobito
lep i slikovit na~in u Spasiteqevoj
pri~i o zabludelom sinu, koju ste ~uli u
dana{wem svetom Evan|equ.
Svi smo mi zabludeli sinovi. Svi mi
gre{imo Bogu i time se odvajamo od Wega: ne slu{amo Wegovu svetu voqu nego
svoju; napu{tamo toplo roditeqsko ogwi{te i zajednicu sa Wim i otiskujemo
se u tu|inu, daleko od Wega; ho}emo da
ìvimo "slobodno", {to daqe od Boga,
"moderno", "savremeno". Ali, avaj!... Kakvo gorko razo~arewe!
Odvajawe od Boga donosi mnoge nevoqe i, na kraju, ve~nu pogibiju. Umesto
slobode, zapadamo u najteè, duhovno
ropstvo grehu i strastima, a preko ovih
u ropstvo satane, koji se wima sluì kao
udicom i mreòm da bi nas ulovio i pod
svoju vlast podvrgao. Mi imamo iluziju
da postupamo po svojoj voqi, dok u stvari
vr{imo wegovu voqu; imamo iluziju da
smo "slobodni", a mi smo u najcrwem
ropstvu. Guraju}i nas sve dubqe u ambis,
on nam savetuje da jedemo, pijemo i uìvamo. Ali {to vi{e jedemo, pijemo i telesno uìvamo, mi uvi|amo da je sve to
"ta{tina i muka duha" (Propov. 2,1-11) i
ose}amo sve ve}u duhovnu glad i è|. I
ako se du{a u nama nekad pobuni protiv
ovakvih wegovih saveta i zatraì da se i
o woj pobrinemo, on }e nas ube|ivati da
"du{a ne postoji", pa prema tome ni ìvot posle smrti. "Smr}u tela sve se
svr{ava, pa zato treba iskoristiti ovaj
kratki ìvot", savetuje nam ovaj lukavi
laòv i ubica qudi, kako ga je Gospod nazvao (Jn. 8, 44).
Crkva je stub i tvr|ava istine. ( Tim.
3, 15). Ona evo blizu dve hiqade godina
u~i i savetuje da se ne damo u zamke lukavoga uhvatiti; da se ìvot ~ovekov ne za-
vr{ava smr}u tela; da du{a ~ovekova kao

besmrtni lik Bo`ji, produùje da ìvi
ve~no u drugom duhovnom svetu: ili u blizini Bo`joj, radosti i blaènstvu; ili
daleko od Boga, u tami i mu~ewu. To je Gospod Isus jasno otkrio u svojim pri~ama
o bogata{u i Lazaru i o stra{nom sudu, a
istinu besmrtnosti qudske du{e dokazao
svojim slavnim vaskrsewem iz groba. Kome vi{e treba da verujemo: da li Gospodu
Isusu, koji je toliku qubav prema nama
pokazao, `rtvuju}i se za na{e spasewe i
tolike dokaze svoga Boànstva nam
pruìo; ili }emo verovati laìma satane, na{eg du{manina i ubice?
Bog na razne na~ine priziva qude k

Sebi. Od ~asa kad su se qudi odvojili od
Boga; on ne prestaje da nas roditeqskim
glasom priziva natrag k Sebi. Priziva
nas preko glasa savesti na{e, koji nam je
kao ~uvar darovao. U Starom zavetu prizivao je preko proroka, a u Novom zavetu
preko Sina svoga Gopoda Isusa Hrista,
koji je do{ao "da traì i spase {to je izgubqemo" (Lk. 19,10), da pozove "gre{nike na pokajawe" (Mt. 9,13). Poziva i danas i poziva}e do kraja veka preko Crkve
svoje i pastira wenih, koji u ime Bo`je
dovikuju: "Mi smo poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas. Molimo
vas u ime Hristovo, pomirite se s Bogom" ( Kor.5,20). Bog oplakuje na{e
podvajawe od Wega, jer zna da nam ono velike nevoqe i pogibiju donosi, a On ne
èli da gre{nik pogine, nego da se odvrati od zla puta i spase (Jezek. 18,23;
Tim. 2,4). Gospod je milostiv i pra{ta
svakome koji Mu se vra}a kao pokajanik.
"Pre nego {to do|e do vrata, Bog mu
otvara; pre nego {to padne ni~ice, Bog
mu pruà ruku; pre nego {to po~ne da
to~i suze, Bog ga obasipa obiqem milosr|a; pre nego {to po~ne da ispoveda
svoje grehe, Bog daje opro{taj. Ne pita:
kuda si stra}io vreme? Za{to si propustio rok?" u~i sveti Jefrem Sirin.
Satana sve ~ini da omete pokajawe.
Iskonski neprijateq roda qudskog sve
~ini da zagu{i Bo`ji poziv, da ga ne ~ujemo; ako ga i ~ujemo, da se na wega odmah
ne odazovemo. On nam savetuje da u mladosti proìvimo "po svojoj voqi", a kad
za|emo u starost onda da se kajemo. Ovo
je novo lukavstvo i nova zamka lukavoga.
Izmirewe sa Bogom ne treba odlagati. Mi nismo gospodari ni vremena, ni
svoga ìvota. Ne znamo da li }emo do~ekati ìvi ni sutra{wi dan, a kamoli
starost. Zato da se kajemo i mirimo sa
Bogom odmah. Po re~ima svetih otaca,
Bog se ne quti toliko na ~oveka kad on,
po slabosti svoje prirode, padne u greh,
nego {to posle greha ne ustane i ne pokaje se. Bog moè da spre~i ~ovekov pad u
greh, ali bi to bilo nasiqe nad ~ovekovom voqom, a Bog ne}e da ~ini nasiqe,
ne}e da od ~oveka nasiqem ~ini sveca.
Time {to dopu{ta ~oveku da padne u
greh, Bog ga upozorava da je on slabo
bi}e, pa zato da se ne udaqava od Wega. A
kad se spotakne i padne, da brzo ustane i
zamoli opro{taj i pomo} od Wega.
Ugledajmo se na onog zabludelog sina
iz dana{weg svetog Evan|eqa i poùrimo u zagrqaj svome Ocu nebeskom, koji nas
~eka ra{irenih ruku, gotov da nam oprosti na{e grehe i udaqavawe od Wega.
o. M.
25
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
SRPSKI VLADARI I CRKVENI POGLAVARI - SVETITEQI

Nismo mi, Srbi, od ju~e.
Veli~anstvena je vekovna ba{tina
na{ih predaka. Da je potomci sa
ponosom pronose u potowe vekove.
Da traje dok je na{e krvi i imena.
Ova tema po mnogo ~emu zasluùje da joj se

posveti posebna pa`wa. Evo i dokaza...
Sa krunom i nimbom...
Retko koji narod, kao Srpski, ima toliko

svojih vladara progla{enih za svetiteqe.
Koji su na glavi nosili vladarsku krunu, a posle smrti dobili oko glave i sjajni krug - svetiteqski nimb (oreol).
Bili su to vladari zaslu`ni za razvoj srpske dràve, ali i bri`ni ~uvari vere praotaca - pravoslavqa. Branili su dràvu od neprijateqa, a veru od jeresi, od nevernika. Pa
i ìvote svoje davali, ginuli mu~eni~kom
smr}u... Gradili su crkve, manastire, darivali im imawa, bogate metohe... Mnogi su od
wih ostavqali sjaj dvorova i povla~ili se u
manastire, gde su se kao obi~ni monasi podvizali u postu i molitvi... Svoju svetost dokazivali su, najpre, ìvotom i podvigom, a posle smrti ~udotvornom nepovre|eno{}u tela, to~ewem mirisnog uqa i isceliteqskim
~udima svojih mo{tiju ili grobova.
Srpska pravoslavna crkva cenila je ova
svetovna i duhovna dela svojih vladara, ~udotvorne objave wihovih mo{tiju i kanonizovala ih - progla{avala za svetiteqe.
Zetski knez Jovan Vladimir, ktitor manastira Pre~iste Bogorodice Krajinske, kod
Skadarskog jezera, bio je zbog svog ~estitog,
moralnog i krotkog ìvota i mu~eni~ke smrti sa krstom u ruci - prvi u srpskom rodu je
progla{en za svetiteqa, u H veku.
A tek po~etkom H veka u Hilandaru zapo~iwe proces kanonizovawa koji }e trajati
neprekidno vi{e stotina godina.
Ta kanonizacija izvr{ena je na godi{wicu smrti Stefana Nemawe - monaha Simeona,
februara 1201. Godine. Tvorac srpske dràve, branilac pravoslavqa od bogoumilska jeresi, ktitor mnogih manastira: Sv. Bogorodice i Sv. Nikole u Toplici, \ur|evih Stupova u Rasu, Studenice, Hilandara, podvi`nik i velikoshimnik Simeon i iz groba u
hilandarskom hramu pruìo je dokaz svoga
svetiteqstva - poteklo je miro. Celokupno
26
me|u Nemawi}ima, dobio je priznawe Crkve

progla{ewem za svetiteqa.
Kraq Stefan Uro{ - De~anski, ktitor
manastira De~ani, svojim mu~eni~kim ìvotom i smr}u i svojim zadu`binarskim delima
s pravom je uvr{ten u red svetiteqa.
A car Stefan Uro{ - ktitor manastira
Matej~a kod Kumanova - bio je sedmi vladar
iz svetorodne dinastije Nemawi}a koga je kanonizovala Srpska pravoslavna crkva.
Iz roda Nemawi}a ~in kanonizacije izvr{en je kod jo{ trojice koji nisu bili na
Nemawinom prestolu. To je, najpre bio ùpan
Dimitrije - sin velikog kneza Vukana i unuk
Stefana Nemawe - osniva~ je manastira Davidovice na Limu i kanonizovan kao monah
David. Drugi je kraqevi} Uro{, sin kraqa
Dragutina, kanonizovan kao monah Stefan, a
tre}i je car Epira i Tesalije Jovan Uro{ sin Simeona Uro{a, polubrata cara Du{ana.
Odrekav{i se carstva Jovan Uro{ se zakalu|erio kao monah Joasaf i bio ktitor manastira Preobraèwa Hristovog na Meteorima u Tesaliji.
I posle Nemawi}a Srpska pravoslavna
crkva produìla je da kanonizuje srpske vladare. Najpre je kosovski mu~enik knez Stefan Lazar Hrebeqanovi} - ktitor Lazarice,
Gorwaka, priprate Hilandarskog hrama, Ravanice i drugih zadu`bina - opredeliv{i se
da poloì ìvot za krst ~asni i slobodnu
zlatnu - stekao priznawe svoje Crkve: progla{ewe za svetiteqa.
Sin kneza Lazara, despot Stefan Lazarevi} - ktitor manastira Manasija - mudri vladar i neustra{ivi vitez pesni~kog srca u
te{kim poslekosovskim vremenima, mnogim
svojim delima tako|e je zasluìo priznawe
koje je izraèno wegovom kanonizacijom.
Posle Lazarevi}a, kanonizacija je nastaNa red dolaze dva Nemawina praunuka. vqena i u rodu Brankovi}a: najpre je najKraq Stefan Dragutin - ktitor manastira mla|i sin despota \ur|a - despot Stefan,
Sv. Ahilija u Ariqu, Ra~e na Drini, Ozrena tragi~nim oslepqewem kao turski suàw i
kod Tuzle, Trono{e u Jadru i drugih - zaka- mu~eni~kim ìvotom okon~anim u izganstvu,
lu|erio se kao monah Teoktist i kao takav posle kona~nog pada srpske Despotovine pod
kanonizovan.
Turke, bio progla{en za svetiteqa.
Wegov brat kraq Stefan Uro{ - MiluI oba sina despota Stefana Slepog - protin, koji je pro{irio srpsku dràvu i izgra- gla{eni su za svetiteqe. Despot \or|e - ktidio manastire Bogorodicu Qevi{ku, Staro tor Kru{edola i jo{ nekoliko fru{kogorNagori~ino, Bawsku, Gra~anicu, Kraqevu skih manastira - koji je vladao Despotovinom
crkvu u Studenici, novi hram u Hilandaru i u Sremu, kada su Turci zagospodarili Srbimnoge druge zadu`bine, kao najve}i ktitor jom, povukao se sa despotskog trona i zaka-
svetogorsko mona{tvo, sa svojim velikodostojnicima na ~elu, jednodu{no je monaha Simeona uvrstilo u red svetiteqa, {to je potvr|eno i zvani~nim ~inom kanonizacije u
Studenici 1207. godine Sv. Simeon Miroto~ivi postao je osniva~ svetorodne dinastije Nemawi}a.
I wegov naslednik na srpskom prestolu
kraq Stefan Prvoven~ani, ktitor manastira
@i~e, za vreme ~ije vladavine je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost, 1219.
godine, i koga je wegov brat Sava, prvi srpski
arhiepiskop, zamona{io pred smrt - kao Simona monaha - progla{en je za svetiteqa.
Sin Prvoven~anog, kraq Stefan Vladislav - ktitor manastira Mile{eva - tre}i je
vladar iz dinastije Nemawi}a koga je kanonizovala Srpska pravoslavna crkva.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
lu|erio. Kanonizovan je kao monah Maksim i

potowi mitropolit beogradski.
Despota \or|a nasledio je wegov mla|i
brat despot Jovan - ktitor manastira Jazak i
nekih drugih fru{kogorskih manstira. On je
bio tre}i Brankovi} koga je kanonizovala
Srpska pravoslavna crkva.
Od vlastele koja je pred Turcima izbegla
u Srem bio je i Stefan [tiqanovi}, knez
Pa{trovi}ki - ktitor fru{kogorskog manastira Kuve`din - koji je progla{en za svetiteqa.
Treba re}i ne{to i o ènama i k}erima
srpskih vladara koje su kanonizovane. I ove
kanonizacije po~iwu, opet, od roda Nemawi}a. Prva je bila èna velikog ùpana Stefana Nemawe - Ana, koja se - kada se Nemawa
zakalu|erio - i sama zamona{ila, i kao monahiwa Anastasija progla{ena je za svetiteqsku. A druga: kraqica Jelena - èna kraqa
Stefana Uro{a i majka kraqeva Dragutina
i Milutina, koja je uz mnoga dobra dela sagradila i manastir Gradac i zaslu`no kanonizovana. K}erka kraqa Milutina - Ana, udovica
bugarskog cara Mihaila [i{mana, kanonizovana je kao monahiwa Jelena De~anska.
@ena kneza Lazara - knegiwa Milica, ktitorka manastira Qubostiwa, zamona{ila se
u svojoj zadu`bini kao Evgenija, a u velikoj
shimi nazvana Efrosinija. Blago~estiva
knegiwa - monahiwa sa puno razloga progla{en je za svetiteqku.
Despotica Angelina - èna despota Stefana Slepog i majka sremskih despota \or|a
i Jovana - zamona{ila se kao majka Angelina,
sagradila ènski manstir Sretewe u Kru{edolu i Fenek na Savi. Dobro~initeqka majka
Angelina stekla je vrlo cewen svetiteqski
kult. Najzad, koanonizovana je i knegiwa Jelena, èna pa{trovi}kog kneza Stefana
[tiqanovi}a - ktitorka sremskog manastira
Petkovica - koja je kanonizovana kao monahiwa Jelisaveta...
.... Sa mitrom i nimbom
Nije mali broj predvodnika Srpske pravoslavne crkve koji su progla{eni za svetiteqe. Koji su na glavi nosili arhijerejsku mitru, a posle smrti dobili oko glave i sjajni
krug - svetiteqski nimb (oreol).
Zbog izvanrednih zasluga za razvoj i odbranu samostalnosti Srpske pravoslavne crkve, primeran mona{ki i arhijerejski ìvot,
kao i ~udotvornosti mo{tiju posle smrti
na{a Crkva kanonizovala je mnoge svoje arhiepiskope i patrijarhe - uvrstila ih u red
svetiteqa.
Prvi je onaj {to u svemu predwa~i - Rastko Nemawi}, sin velikog ùpana Stefana
Nemawe, svetogorski monah Sava. Nemerqive su wegove zasluge za srpski rod, dràvu i
crkvu. Graditeq Hilandara i osniva~ wegovog bratstva, arhimandrit o~eve Studenice i
ktitor wenog ìvopisa, bri`ni savetodavac
ktitora @i~e - svoga brata Stefana i wegov
mudri diplomata i pregovara~, tvorac autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i wen
prvi arhiepiskop, neumorni trudbenik u uspostavqawu i u~vr{}ewu svih jedanaest
eparhija nove samostalne Arhiepiskopije,
veliki zadu`binar i darodavac mnogih svetiwa od Srbije, preko Vizantije i Svete Gore do Jerusalima, arhijerej koji je krunisao
tri prva srpska kraqa: Prvoven~anog i wegove sinove Radoslava i Vladislava, prosvetiteq, plodotvorni pisac i crkveni zakonodavac, neutoqivi hodo~asnik.... I mnogo, mnogo
toga vrednog i najvrednijeg, neprolaznog. Zato je arhiepiskop Sava bio i ostao na{ najnacionalniji i najslavniji svetiteq.
Naslednik koga je Sava li~no odabrao ì~ki monah Arsenije Sremac postao je drugi po redu arhiepiskop srpski.
Arsenije bio je ktitor hrama i ìvopisa
crkve Sv. Apostola kod Pe}i, budu}eg sedi{ta Arhiepiskopije i Patrijar{ije. Bio
je pravi u~enik svog velikog u~iteqa i prethodnika, pa je kao takav i kanonizovan.
I tre}i srpski arhiepiskop - Sava , bratanac Save i sin kraqa Stefana Prvoven~anog - pre mona{ewa: Predislav - bio je hilandarac i arhijerej zasluàn ~ina kononizacije.
Zatim dva hilandarska igumana postaju,
zaredom, arhiepiskopi: Joanikije i Jevstatije . Oba su kanonizovani.
Za svetiteqe su progla{ena i naredna dva
arhiepiskopa: Jakov i Jevstatije .
Zatim jo{ tri hilandarska igumana postaju, zaredom, srpski arhiepiskopi: Sava -
bri`no nadgledao izgradwu Bogorodice Qevi{ke i ìvopisawe @i~e; Nikodim - ktitor crkve Sv. Dimitrije u Pe}koj patrijar{iji i Danilo - veliki arhijerej, dràvnik, pisac i ktitor crkve Sv. Bogorodice i
spoqne priprate u Pe}koj patrijar{iji. Sva
trojica su progla{eni za svetiteqe.
A kada nastupi Carstvo, 1346. godine, i
Arhiepiskopija podignuta u rang Patrijar{ije - prvi patrijarh Srpske pravoslavne
crkve Joanikije bio je, posle smrti,
uvr{ten u red svetiteqa.
Dva ugledna monaha - podvi`nika: Jefrem
i Spiridon - kao patrijarsi li~no su sudelovali u dva doga|aja od izuzetnog zna~aja za
na{u Crkvu i na{ narod: prvi je doprineo
uspehu pregovora da Vaseqenska patrijar{ija donese odluku o izmirewu crkava i skidawu anateme sa srpskog cara i patrijarha, a
drugi je pred boj na Kosovu pri~estio srpsku
vojsku u crkvi Samodreì. Obojica su kanonizovani.
Tako su u toku prvih dve stotine godina samostalne Srpske pravoslavne crkve - u H i
H veku - 10 arhiepiskopa i 3 patrijarha
progla{eni za svetiteqe. A, ~ak, devetorica
od wih - Sava , Sava , Joanikije , Jevstatije
, Jevstatije , Sava , Nikodim, Danilo i
Jefrem - bili su hilandarski monasi.
U narednim vekovima - H, H i H u
te{kim vremenima robovawa pod Turcima i
pri uslovima surovog terora nad srpskim narodom i crkvom, bile su neredovne prilike i
za kanonizacije.
Tako je jedna od wih izvr{ena tek u H
veku: arhiepiskop beogradsko - sremski Maksim (pre mona{ewa despot \or|e Branko-vi}a) uvr{ten je u red svetiteqa, a druga u
H veku progla{ewem za svetiteqa patrijarha Gavrila , posle wegove mu~eni~ke smrti u Brusi.
Ovim se, ipak, ne zavr{ava lista velikodostojnika koje je kanonizovala Srpska pravoslavna crkva. Jo{ petorica obuhva}eni su
pomiwawem i slavqewem u Saboru srpskih
prosvetiteqa i u~iteqa - uz 15 arhiepiskopa
i patrijarha ranije navedeni koji imaju svoje
pojedina~ne praznike - a to su: patrijarsi Kirilo , Nikon, Makarije, Jovan i episkop
ra{ki Grigorije. I najzad, u red svetiteqa
uvr{ten je, u HH veku vladika Crnogorski
ûdotvorac Petar Cetiwski.
To je povorka srpskih arhijereja - svetiteqa.
Haxi \or|e
Ranisavqevi}
27
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
KAD SE OD[KRINE ZAVESA SMRTI

Dogodilo se ovo jednog leta u bolnici
"Pensilvanija" u Filadelfiji. Napoqu
je bila velika omorina. Bio sam premoren. îtave te no}i nisam spavao jer sam
se uzalud borio da spasem ìvot jedne devoj~ice obolele od zapaqewa mozga. Dete
je pred zoru ipak izdahnulo, a mene je pritislo neko te{ko i sumorno raspoloèwe. Bio sam mlad lekar, a ve} sam se toliko puta bio suo~io sa smr}u, da je ìvot
pomalo po~eo da mi izgleda besmislen.
êmu se toliko truditi kada se sve ipak
zavr{ava grobom? I ono malo vre {to
sam imao, skoro je sasvim i{~ezlo.
Prvi bolesnik koga je toga jutra trebalo da pregladam bio je jedan ~ovek pedesetih godine, crnih upalih o~iju, blagog izgleda, koga }u ovde nazvati Xon
Bredli. Od kako je stupio u bolnicu wegovo stawe se iz dana u dan pogor{avalo.
Kada sam ga pogledao kroz okno {atora
za davawe kiseonika, izgledao je veoma
r|avo. Usne su mu bile pomodrele, disawe ubrzano i oteàno. Znao sam da je od
mladosti sr~ani bolesnik, a da mu se od
nedavno stara bolest pogor{ala oboqewem krvnih sudova.
Gledaju}i ga u tako te{kom stawu nisam mogao da ne pomislim na wegovu ènu, sedu omawu gospo|u na ~ijem su se licu videli tragovi patwe i umora, ali koje je ipak odisalo nekim mirom i blago{}u. Oboje su svu svoju nadu bili poloìli u mene. Za{to toliko mnogo
traìti od mene, pomislih gorko.
Stvarno sam sve poku{ao da pomognem
g. Bredliju. davao sam mu digitalis za srce, zatim lek koji je trebalo da spre~i
zgru{avawe krvi u wegovim obolelim
krvnim sudovima, iwekcije da mu se otkloni vi{ak nagomilane vode u tkivima... Na àlost bio sam svestan da je sve
ovo uzalud.
Tog istog dana, negde oko {est ~asova
telefonira{e mi da odmah do|e. Kroz
nekoliko minuta bio sam kraj svog bolesnika. Wegovo je lice bilo dobilo neku
tamnu boju sli~nu zemqi, usne su mu bile
jo{ modrije nego jutros, o~i staklaste.
Krkqao je, a pri svakom otkucaju srca
grudi su mu se s naporom dizale.
28
Dao sam mu jo{ jednu iwekciju digitalisa i naredio da mu stave podveske na ruke i noge, kako bi se smawio priliv krvi
u srce i na taj na~in olak{ao wegov rad.
Jedan sata kasnije bolesnik je po~eo
lak{e da di{e. Svest je po~ela da mu se
vra}a i pro{aputa:
- Molim vas obavestite moju porodicu.
- Odmah, odgovorih.
G. Bredli tada zatvori o~i, a ja po|oh
da se malo odmorim. Na vratima me zaustavi ropac. Potr~ah posteqi i videh da
je prestao da di{e. Srce je jo{ kucalo,
ali veoma slabo. O~i se zamuti{e. Posle nekoliko trenutaka srce stade.
Za ~asak sam ostao skamewen. Setih

se one devoj~ice od pro{le no}i. Ne,
ne}u zaboraviti da smrt i ovoga puta pobedi. Uklonio sam {ator za davawe kiseonika i po~eo ve{ta~ko disawe. Zatraìo sam od sestre da spremi {pric i
dao mu iwekciju anrenalina pravo u srce. îm sam izvukao iglu stavio sam
slu{alicu na srce ali nije se ~uo nika-
kav {um. Nastavio sam uporno sa ve{ta~kim disawem. Ramena su me bolela,

bio sam sav u znoju.
- Uzalud se mu~ite, re~e neko iza mene.
Bio je to moj {ef.
- Kada srce u ovakvom stawu prestane
da radi, nema izgleda da se ono moè povratiti. Treba obavestiti wegove.
Znao sam da je {ef iskusan i da ima
pravo, ali ipak hteo sam da poku{am sve.
Imao sam upornost koju vaqda samo o~ajawe moè da ulije ~oveku. Bio sam se
po{to-poto odlu~io da spasem Bredlija.
Neumorno sam izvodio ve{ta~ko disaw. Onda odjednom ~uh slab uzdah, pa
jo{ jedan. înilo mi se da mi je krv zastal u ìlama od uzbu|ewa.
- Stavite mi slu{alice u u{i, a membranu wemu na grudi!
Malo posle osetih slab otkucaj srca.
Odu{evqeno povikah:
- Dajte kiseonik!
Dahtawe postepeno postade ujedna~enije i najzad bolesnik po~e povr{no da
di{e. Posle nekoliko minuta disawe je
bilo ja~e kao i otkucaji srca. Tada se pojavi gospo|a Bredli. Bila je bleda i
upla{ena.
- Zvali ste me?
Pre nego {to sam joj odgovrio, bolesnik lagano otvori o~i.
- Jelena, promuca on.
Ona mu stavi ruku na ~elo i pro{aputa:
- Ne uznemiruj se, molim te, ne uznemiruj se!
- Jelena, zvao sam te. Znao sam da umirem. @eleo sam da se oprostimo...
G-|a Bredli ne pusti ni glasa, samo
stisnu usne.
- Nisam se upla{io, nastavi bolesnik. Hteo sam da ti kaèm - tu zastade, a
disawe mu postade jo{ isprekidanije da ovo nije kraj. Jednom, kasnije... bi}emo opet zajedno... siguran sam...
G-|a Bredli privu~e wegovu ruku
usnama i stade tiho da pla~e.
- Da, i ja sam sigurna, pro{aputa ona.
Wen se mu` jedva primetno nasme{i,
pa zatvori o~i. Wegovo lice je odisalo
velikim mirom.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Za sve to vreme stajao sam kraj wih,
premoren, zbuwen, upla{en. Smrt je jo{
uvek lebdela u toj sobi. Da li }u makar
delimi~no da prodrem u wenu tajnu? Nageh se nad bolesnika i polako ga zapitah:
- Da li se se}ate {ta ste ose}ali? Da
li ste ne{to videli ili ~uli dok ste bili ... onesve{}eni?
Dugo me je gledao pre nego {to je odgovorio:
- Da, se}am se. Nisam vi{e ose}ao bolove. Nisam vi{e ose}ao svoje telo. ûo
sam samo neku umiruju}u pesmu.
Tu zastade, zaka{qa se nekoliko puta, pa nastvai:
- Neku beskrajno umiruju}u pesmu.
Bio sam sa Bogom, daleko od sveta,
okruèn pesmom. Znao sam da sam mrtav,
ali nije me bilo strah. Onda je pesma
prestala i video sam vas kako se nagiwete nada mnom.
- Da li ste jo{ koji put imali takav
san?
Tih nekoliko trenutaka dok mi nije
odgovorio izgledale su mi kao ve~nost.
- To nije bio san, re~e g. Bredli, pa zatvori o~i i nastavi isprekidano da
di{e.
Oti{ao sam u svoju sobu da se malo odmorim, a sestru sam zamolio da kontroli{e disawe i puls svakih 15 minuta i da
me obavesti ako nastupi neka promena.
Bio sam premoren, pa se sru~ih na postequ i odmah zaspah. Malo kasnije probudio me je telefon.
- G. Bredli vi{e ne di{e. Ni puls ne
uspevam da napipam, saop{tila je sestra.
Otr~ah do bolesnika. G. Bredli be{e
mrtav.
Za{to mi se za tih nekoliko trenutaka otkrila tajna onoga sveta? Da li se
ovo kratkotrajno vra}awe u ìvot g Bredlija dogodilo zbog iwekcije koju sam mu
dao ili je mo`da sve to imalo neko dubqe, duhovno zna~ewe? Da li se to dogodilo da bi ovaj mu` i èna mogli da se
oproste i u~vrste jedno drugo u veri?
Ili je mo`da, Boè, ovo kratkotrajno
vaskrsewe trebalo da otkrije ve~nost
jednom zbuwenom mladom lekaru koji je
bio skoro sasvim izgubio veru u Tebe?
Dr. Martin
Sempson
GENETSKI IN@EWERING
- ZA ILI PROTIV ÔVEKA Pitawe: Videli smo ve} da razli~iti eksperimenti mogu da sluè u razli~ite svrhe; neki su prihvatqivi a neki su, ne samo neprihvatqivi, ve} imaju
katastrofalne posledice po ~ove~anstvo. Ovo se moè primeniti na atomsku
bombu i na genetske manipulacije. Ako
za|emo u delikatnu i opasnu sferu u kojoj nau~nik programira druge qude, nejasno je kojom }e skladom vrednosti taj
program biti rukovo|en. Ne moèmo a
da se ne zapitamo koje }e qudske vrednosti biti `rtvovane a koje }e biti
za{ti}ene.
Govori se, na primer, o istraìvawu
koje }e omogu}iti da se uz operacije na
embrionu bez izmene wegove strukture,
izle~i rak ili Parkinsonova bolest
ili isprave neke uro|ene mane koje bi
unesre}ile tu osobu. Tako|e, postoje i
druge manipulacije. I setimo se nacisti~kih eksperimentatora koje su, nesumqivo, negativnog tipa. Postavqa se
jedno te{ko pitawe: [ta je pravilno i
dopustivo u eti~kom pogledu?
Kako je mogu}e odrediti prihvatqivu
granicu za ove manipulacije qudima? Kakav je eti~ki sud da bi ~ovek iz Crkve trebalo da zanemari ovaj problem koji izaziva najdubqe interesovawe javnosti?
Odgovor: Pitawe genetskog inèweringa treba razmatrati iz razli~itih
uglova, po{to ono ukqu~uje Biologiju, medicinu, etiku i dru{tvo danas i sutra.
Ovaj problem je veoma komplikovan uprkos
frapantnim rezultatima koje su pokazali
nau~ni eksperimenti. Na{i teolozi se
mnogo bave prou~avawem tih eksperimenata i istraìvawa. Nadovezuju}i se na temu
vezanu za dar ìvota, mogu vam re}i da Crkva s odobravawem gleda rezultate istraìvawa, eksperimenata i nau~nih otkri}a koji olak{avaju ìvot celom ~ove~anstvu. Suo~eni sa problemom genetskog inèweringa, ~iji nas eti~ki i
dru{tveni aspekti ne mogu ostaviti rav-
nodu{nim, moramo biti pa`qivi Genetski inèwering moè pomo}i zdravqu qudi - ali isto tako moè doneti velike probleme qudima. Eksperimenti na ovom poqu omogu}avaju istraìva~u da manipuli{e ìvim }elijama, mewaju}i genetski
kod organizma u tolikom stepenu da izmeni ~ak i budu}nost te osobe. Tako zakqu~ujemo da to {to je mogu}e uraditi sa niìm
formama ìvota (npr. bakterijama) je isto
tako mogu}e sa najvi{im formama (npr.
pojedincom, grupom qudi, narodom ili celom dràvom). Bi}e mogu}e ne samo uticati na ~ovekovo zdravqe, le~e}i ga i otklawaju}i patolo{ke pojave, ve} i uticati na
wegov karakter, pona{awe i nasle|ivawe.
Mewaju}i ga na osnovu prethodne genetske
manipulacije, na taj na~in ~ovek i ~ove~anstvo rizikuju da izgube svoj integritet, autenti~nost, dostojanstvo, voqu i
slobodu. Dobro je poznato da su se nacisti~ki eksperimenti ba{ na to sveli.
Hri{}anstvo i Crkva zastupaju
li~ni imunitet, dostojanstvo i slobodu
~oveka kao wegovo najve}e bogatstvo.
Svi qudi su deca Boìja, stvorena po
wegovom obrazu, a jedni drugima su bra}a
i sestre. Li~nost, sloboda i dostojanstvo su dragoceni dar Stvoriteqa i Crkva je pozvana da taj dar {titi i ~uva.
Wegova svetost Patrijarh nagla{ava
da sve Crkve u~estvuju u borbi za o~uvawe
ìvota kao dara Boìjeg. I da bi svi qudi kojima je stalo do budu}nosti ~ove~anstva trebalo da se zauzmu za ovaj stav. Wegova svetost se jo{ jednom pozvao na velikog ruskog pisca: "I po ovom delikatnom
i va`nom pitawu Dostojevski je bio prorok, upozoravaju}i na opasnosti koje prete od nau~nih manipulacija qudima. Jo{
krajem 19. veka (ovde se moèmo pozvati
na "Pisma iz podzemqa") on je podigao
svoj glas, upozoravaju}i ~ove~anstvo na
rizik preterane te`we za eksperimentima u ime nauke i napretka."
S engleskog Jelena Markovi}
29
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
ODGOVORNOST OCA
U VASPITAWU
BOG SE BRINE ZA SVE QUDE

Jedan popa govorio je u svojoj crkvi
propoved o tome, da se Bog brine za sve
qude i da qudi treba da se nadaju na wega. Nekakav radnik saslu{av{i propoved, do|e popinoj ku}i i re~e mu: "o~e
popo, sada sam bio u crkvi i saslu{ao
va{u re~. Vi ste govorili da se Bog brine za sve qude, ali ja u to ne verujem"."Kako to, {ta govori{ ~ove~e?" uzviknu sve{tenik, na{to mu radnik odgovori: "tako, o~e popo, jer meni Bog nikad
nije pomogao. Vi dobro znate i mene i
moju porodicu: mi smo qudi po{teni, radimo dan i no}, nikome ni{ta ru`no ne
~inimo, pa opet od Boga ni{ta. I sasvim
ni{ta. Uvek smo trpeli stra{nu oskudicu, a i sada smo u velikoj, veoma velikoj
bedi, jer sam se zaduìo i taj dug platiti
ne mogu. Svi moji srodnici i prijateqi
na koje sam se obra}ao, ne mogu mi pomo}i, jer su i sami siromasi. A od Boga,
pomo}i nema i nema. [ta da radim?
Ni{ta drugo do da sebi ìvot oduzmem."
A {ta }e biti sa tvojom ènom i decom
i kome }e{ ih ostaviti? Jesi li mislio
na to? upita ga sve{tenik. I radnik se
zamisli, jer je veoma voleo svoju porodicu. "Ali, o~e popo, ja ne mogu ìveti, jer
ako dug ne platim svi }e me smatrati za
nepo{tena ~oveka i ja nikome ne smem u
o~i pogledati i to }e biti nesre}a za moju porodicu. A kad mene nestane saàli}e
se neko i stara}e se o wima."
Reci mi, prijatequ moj, re~e sve{tenik, kako si sa tako r|avom mi{qu mogao do}i u crkvu? - To je sasvim slu~ajno,
odgovori radnik. Pro{ao sam pored crkve, pa sam video da u wu ulazi mnogo naroda, upitao sam nekoga, radi ~ega to ~ine i on mi odgovori: da dolaze slu{ati
vas, pa i ja u|oh zajedno sa drugima i saslu{ah va{u re~ do kraja.
Dobro ste govorili, ali s pogledom na
moje bezizlazno stawe, nisam se mogao ubediti, da se Bog uop{te brine za sve qude.
Sve{tenik mu na to re~e:"Slu{aj, ti
si se poneo nadom, da sebi ìvot odu-
30
zme{, pa si u crkvu svratio, pa si iz crkve i meni do{ao i ispri~ao o svom

te{kom poloàju. I zar ti, brate, ne vidi{ da se Bog stara o tebi? Zar u tome ne
vidi{ Bo`ji promisao, koji te je k meni
doveo?
"Sve je tako, o~e popo, re~e radnik zami{qeno, ali kakva je hasna od toga, kad
novaca nemam da dug isplatim; A to je za
mene najve}a neda}a, jer }u biti osramo}en na veki". I sve{tenik vide da je
nevoqa ovoga ~oveka doista velika i da
mu je pomo} odmah potrebna.
"Prijatequ moj, re~e mu sve{tenik,

znam te kao ~asna ~oveka i verujem svemu
{to govori{, reci mi koliki je dug tvoj,
jer iako sam i sam siromah pomo}i }u ti
koliko mogu."
Vi }ete me, o~e popo, spasti ako mi date {eset dinara, odgovori radnik. I
sve{tenik izvadi iz stola re~enu sumu i
re~e radniku:"ovo nisu moji novci, jedna
gospo|a poslala mi je prili~nu sumu, da
bi mogao pomo}i bedne i ~estite qude. I
neke sam ve} pomagao, a danas je Bog tebe
poslao k meni. Uzmi ovu pomo} i reci:
Bogu hvala, pa od danas veruj, da Bog o
svima brine i ne zaboravqa nikog, pa ni
tebe nije zaboravio".
o. P.
Najnovija sociolo{ka istraìvawa dolaze do zakqu~ka da otac ima ja~i uticaj na vaspitawe karaktera nego mati. On im daje smisao za po{tovawe i moralnost. Nemaran otac
~esto je uzrok prestupni{tva mladih. Uravnoteèn uticaj oca i majke najzdravije uti~e
na razvoj dece, a naro~ito pona{awe oca "koje govori glasnije od re~i".
Sociolog sa Kalifornijskog univerziteta Akok, kao o~ekivano, na{ao je da se verska
ose}awa deteta nasle|uju od matere. Ali {to
je neo~ekivano, otkrio je da na odlazak deteta u crkvu uti~e vi{e otac.
Sociolog Huan Kores vidi vaspitnu ulogu
oca u tome da on deci daje smisao za uzdrànost i vladawe sobom, a naro~ito u ja~awu nezavisnosti deteta od majke, u wegovom sazrevawu ka normalnom polnom indentitetu. Otac
jedini moè da nau~i dete da bude nezavisno i
zrelo za odgovornost odraslih. Da bi se de~ak
razvio u normalnu mu{ku li~nost on se mora
ve} u ranom detiwstvu poistovetiti sa ocem,
po{tovati ga i divite se ocu. Majke obi~no
vole svoju decu "bezuslovno", dok otac traì
od deteta da ono "zasluì" wegovu qubav.
De~ak o~ekuje odobravawe i pohvalu od strane
oca, zato su nesre}na ona deca koja nemaju oca,
ili imaju samo pasivnog nezainteresovanog
oca. Psiholog Braun je do{ao do zakqu~ka da
devojke koje nisu imale oca ~esto zavr{avaju u
zatvoru za ène. Zato {to stroga pravila za
ìvot u porodici donosi otac.
Word, oktobra 1986.
Ne budi laàn ni prema sebi ni prema
drugom. Kad govori{ la`no o sebi, ti sam
zna{, da laè{. Kad govori{ la`no o drugom, taj drugi zna, da la`no govori{ o wemu.
Kad preuznosi{ sebe i hvali{e{ se pred
qudima, qudi ne znaju, no ti sam zna{, da daje{ la`nu svedoxbu o sebi. A ako ponovi{
tu la`nu svedoxbu o sebi vi{e puta, qudi }e
se vremeno uveriti da ih laè{. A ako neprekidno ponavqa{ jednu la` o sebi, qudi
}e svi znati, da ti govori{ la`, no tada }e{
ti po~eti verovati sam u svoju la`, i tako
}e la` postati za tebe istina.
A kad govri{ la` o drugom ~oveku, taj ~ovek zna, da ti laè{. To je jedan svedok protiv tebe. I ti zna{ da laè{ protiv wega.
Tako, ti si drugi svedok protiv samog sebe. A
Bog je tre}i svedok. Kad god, dakle, iskaè{
jedno la`no svedo~anstvo protiv suseda svoga
, znaj, da su trojica svedoka protiv tebe: Bog,
tvoj sused i ti. I znaj, da }e te jedan od ta tri
svedoka prokazati celome svetu.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O PUNOTI DETIWSTVA
Deca ~ine sastavni deo dru{tva, pa ni
ona nisu po{te|ena u dubokoj krizi
na{eg veka. Koje lekove da predloìmo,
kad vidimo bespu}e savremenog obrazovawa u {kolama i ra{ireno ube|ewe da
je duhovno vaspitawe li~na stvar svakog
pojedinca... Na ovo pitawe se nadovezuje
drugo, jo{ teè: stav roditeqa. Nikakvo
{kolsko obrazovawe, ni "veronauka" ne
moè imati trajnog uticaja na decu, ako
roditeqi ne pokaù u porodi~nom ìvotu svoju veru na delu. Roditeqi su svakodnevno prisutni sa decom, dok nastavnik, katiheta, sve{tenik nije toliko
prisutan. Dobro ili lo{e pona{awe roditeqa vr{i ogroman uticaj na versko
formirawe deteta. Vera i duhovnost ne
mogu se preneti na decu kratkim, nabusitim savetima nego toplinom ogwi{ta,
prisnim poverewem i qubavqu.
Ogwi{te doma je mikrokosmos Crkve,
to je "doma}a crkva". To je svetili{te u
kojem roditeqi ~inodejstvuju i miomirom qubavi preobraùju dete u bogoliko
stvorewe. Me|utim, avaj, stvarnost je daleko od ovog ideala. Odnosi izme|u roditeqa i dece ~esto su povr{inski svedeni
samo na ishranu i u~ewe. A poznato je da
roditeq nije samo hraniteq, nego tako|e
i pedagog (vaspita~). On oblikuje, pa i
preoblikuje li~nost svoga deteta u duhovnog ~lana Crkve, u kojoj svaki uzrast
(pa i detiwstva) moè posti}i svoju duhovnu punotu ~eda Bo`jeg.
Dete je povereno starawu porodice i
svoje parohije. Ono u~estvuje u harizmati~kom ustrojstvu Crkve na svoj poseban
na~in i sa svojim posebnim duhovnim darovima. Veliki i mali imaju svoje mesto
u Telu Hrista. Tako se postiè harmonija uzajamnosti i sabornosti u telu Crkve, gde se svako hrani darovima drugih
~lanova. Niko nije mawe koristan zato
{to je mali. Niko nije odba~en ili iskqu~en pod izgovorom da je siroma{an i
nemo}an...
Niko ne ìvi za sebe. Svako ima potrebu da bude dogra|en, pose}en, voqen,
podràn, a ovo najvi{e vaì za decu.
Me|usobna pomo} i solidarnost - odli-
ke su Crkve od po~etka. Iako je dete, u

pore|ewu sa odraslima, nedovr{eno
bi}e, ipak, ono predstavqa lik nebeske
lepote i rajskog bogatstva. Zato je Gospod prvenstveno blagoslovio decu, jer
ona u svojoj malenosti i nedovr{enosti
kriju ogromnu veli~inu i nepredvidivo
bogatstvo.
Duhovnu krizu mogu da izbegnu samo

ona deca ~iji su roditeqi probu|eni za
veliku odgovornost vaspita~a i prvih
u~iteqa veronauke. Roditeqi moraju biti prvi katehete svojoj deci. U duhovnom
osmehu oca, dete nazire qubav Nebeskog
Oca, a u milo{ti majke ono ose}a toplinu qubavi same Bogorodice, Matere
svih vernih.
Dete mora da oseti da ovaj svet ima
smisao. Ali ono moè to da oseti samo
kroz li~ni odnos, kroz izraz lica svojih
roditeqa, kroz zbliènost sa wima i
kroz toplinu qubavi koja zra~i iz wih.
Detiwstvo je zlatno doba za um deteta
koje upija kao sun|er sve poruke... Kako
dete nau~i da govori? Ne upisujemo ga na

neki te~aj za jezike, nego ga ostavimo da
ìvi me|u qudima koji govore. I jednog
lepog dana, i ono progovori. To isto treba u~initi ako èlimo da ono nau~i da
se moli. Dovoqno je da ono ~uje molitve
oko sebe.
Ose}awe Boga je uro|eno u ~oveku,
{to ne zna~i da se dete samo razvija po
nagonima. Ono je, pre svega, duhovno
bi}e koje ima potrebu da mu se pruì
smisao ìvota, neki ideal. Ako toga nema, ono pati od egzistencijalne praznine i nervoze.
ôvek je "car tvorevine" kaù Sveti
oci, ali to je car koji se ose}a gospodar
na svome, sem ako je podràn od svoga
Tvorca. Va`no je da svaki ~ovek nau~i
uzvi{enu umetnost da se ukqu~i u strujawe Duha, i tako produhovqen da postane ~ovek dostojan toga imena. Tajanstvo
~oveka sastoji se u tome da on nikada ne
moè u~initi ~ast svojoj qudskoj prirodi niti posti}i vladawe sobom ako ne
postane sin Bo`ji.
Nagriènost duhovnih vrednosti i
op{ta dehristijanizacija imaju uàsne
posledice naro~ito za decu. A detiwstvo je osnova za celu budu}nost ~oveka.
Treba graditi ~vrst temeq od najranijeg
detiwstva. îm dete progleda treba da
vidi oko sebe svete ikone i "ìve ikone" - svoje roditeqe; treba da oseti miris tamjana i toplinu materinskog tepawa. Ovakva okolina i duhovna atmosfera hrani du{u deteta i daje mu pravac u
ìvotu.
Vera nije, samo zbornik pojmova i
pravila pona{awa. Ona je pre svega ìvot du{e. I taj ìvot vi{e se prenosi
li~nim primerom roditeqa, nego {to se
u~i na ~asu veronauke. Najva`nija je duhovna atmosfera porodice u kojoj dete
raste i sazreva.
Mitropolit
Emilijan Timijadis
31
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
DOBRO U DOBRUNU
DO@IVQAJ NA
POKLONI^KOM
PUTOVAWU
Hor Romanijske Lazarice imao je priliku da poseti manastire Srpske Svete
Gore. Ta prilika iskori{{ena je dana
23.08.1998. godine. De~aci i devoj~ice
kao u~esnici hora posetili su manastire: Vavedewe, Preobraèwe, Blagove{tewe, Sretewe, Nikoqe i Jovawe.
Najlep{i utisak na mene ostavio je manastir Blagove{tewe. Pri~om oca Igumana saznala sam da je taj manastir podièn krajem 12. i po~etkom 13. veka. Bilo nam je veoma drago {to se nalazimo u
tako staroj svetiwi. Manastir Blagove{tewe je najstariji manastir u Svetoj
Gori. Na zidovima manastira nalaze se
vrlo lepe freske koje su ra|ene od 1632.
do 1635. godine. Te freske su jako skromne, ali predstavaqaju jedno od najboqih
ostvarewa u zidanom freskoslikarstvu.
Otac Iguman rekao nam je izreku svetih
otaca koje uvek treba da se drìmo, a ona
glasi: "Sve {to ne èli{ drugi da ti ~ini, nemoj ni ti drugom ~initi". U manastiru Blagove{tewe slu{aju}i wegovu
istoriju, istoriju ostalih manastira
Svete Gore, bila sam jako radosna, posebno sam bila sre}na znaju}i da se na taj
na~in: obilaze}i manastire i u~e}i veronauku zbliàvam Bogu Spasitequ mome Isusu Hristu.
Ma~ar Tijana
o.{. Sokolac
32
U nedequ 23. 08.1998. godine dje~iji hor

Romanijske Lazarice i{ao je na pokloni~ko
putovawe manastirima u Srbiji i jedinom manastiru u Dabrobosanskoj eparhiji, manastiru Dobrun. Na pokloni~ko putovawe smo trebali oti}i jo{ u junu, ali su nas spre~avale
brojne obaveze. Svi smo jedva ~ekali to putovawe, èqeli smo da vidimo svu tu qepotu, da
vidimo kako se ìvi u manastirima. Mnoge
pri~e o manastiru Dobrunu i velika istorija
koja je iza wega, probudili su èqu u meni da
{to prije vidim tu Svetiwu. Manastir Dobrun posve}en Uspeniju podigli su ùpan
Pribil i wegovi sinovi. Razmi{qala sam
~esto o manastiru Dobrunu i u svojoj ma{ti
gradila taj Boìji dom. Zami{qala sam monahe, unutra{wost crkve i konake manastira. Srcem i du{om sam bila u Dobrunu i broVoqom Boìjom stigli smo u manastir
Dobrun koji nije zadu`bina samog Du{ana
je} jednog vlastelina ùpana Pribila.
Kroz wega su ~esto strujali vjetrovi
te{kog vremena, ali ipak ìvopis Dobruna moè se svrstati upravo u sredinu, kako
po umjetni~kim vrednostima, tako po
stilskoj naprednosti. Turski osvaja~ bio
je zadivqen izgledom manastira Dobruna
Dobruna i wegovim konacima, da je naredio vojnicima da ni{ta ne diraju. Takav je
utisak na wega ostavila ova svetiwa.
Mnogi vjernici su na{li ujtehu u ovom manastru koji u punoj snazi veli~a slavu Gospodwu i mi vam se zahvaqujemo {to ste
nam pruìli priliku da i mi budemo jedni
od wih. Drago nam je {to smo ovdje, {to
pjesmom slavimo Gospoda i {to sada moèmo dokazati koliko su u nama jake rije~i
Isusove: Ne branite djeci da dolaze k Meni, jer je wihovo Nebesko. Jo{ jednom u
ime hora Sokola~ke Lazarice, kao i u svoje li~no ime srda~no vam se zahvaqujemo
{to ste nas primili i omogu}ili da se poklonimo ovoj velikoj svetiwi. Blagoslovite oci i molite se Bogu za nas.
jala dane do na{eg odlaska na pokloni~ko putovawe, da bi i tijelom bila prisutna tamo.
Kad nam je na{ sve{tenik Momir Vasiqevi},
koji je trebao da nas vodi na pokloni~ko putovawe rekao da idemo, svi smo zagrajali od
radosti i nestrpqivo i{~ekivali taj dan.
Osvanula je nedeqa na{eg polaska na pokloni~ko putovawe. Probudila sam se, spremila i
sva razdragana krenula prema crkvi. U crkvi
nas je ~ekao sve{tenik i pomoliv{i se za sretan put, uz molitvu na{em za{titniku Svetom
Iliji u{li smo u autobus. Do Dobruna sam razmi{qala o manastiru i molila Boga da {to
prije stignemo. Stigli smo pred manastir Do-
brun. Od kapije manastira do ulaza u hram iz dubine na{ih srca i du{a pjevali smo "Dostojno..." tako da su se monasi odu{evili. Ugledav{i crkvu koja se kao an|eo, bijeli me|u gorama, sva sam ustreptala od radosti i uzbu|ewa.
Otac Jovan nas je pred ulazom u hram blagosiqao i poèlio nam dobrodo{licu. Ulaze}i u
hram osjetila sam toplinu. Cjelivala sam ikone
i uìvala sam gledaju}i qepotu manastira.
Istorija Dobruna kaè da su unutra{wi zidovi
manastira nekada bili iscrtani freskama, a sada se te freske vide samo u priprati. Ispred
mene se uzdizao veliki ikonostas na kome su
ikone Isusa Hrista Majke Boìje i ostalih
svetiteqa.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Slu`ba je po~ela, odjeknulo je dobrunsko

zvono. Pjevali smo za pjevnicom, dok su Bogosluèwe sluìli otac Kalistrat i jero|akon Maksim. Odzvawala je pjesma potekla iz
dubine na{ih srca, koja dokazuje na{u vjeru i
qubav prema Bogu. Miris tamjana {irio se
po hramu. Do{lo je vrijeme da Branislava,
Nata{a i ja pro~itamo "Apostol". Osjetila
sam kako mi srce lupa kao da ho}e da isko~i
iz grudi. Bila sam ponosna, jer sam imala tu
~ast da moje prvo ~itawe "Apostola" bude u
manastiru Dobrun. Uzev{i blagoslov od oca
Kalistrata po~eli smo ~itati. Sve troje smo
bili uzbu|eni i molili smo se da sve pro~itamo kako treba. Posle ~itawa "Apostola"
Bogosluèwe se nastavilo i oni koji su trebali da se pri~este po{li su na ispovjest. I
mi smo trebali da se pri~estimo. Uzbudqivi
doìvqaji se niù jedan za drugim, pa tako
do|e i pri~e{}e. Srce mi je bilo puno sre}e,
nisam mogla da vjerujem da sam ja tu u manastiru Dobrun o kome sam no}ima sawala. Pa pored svega ja u manastiru Dobrunu ~itam "Apostol", ja se u manastiru Dobrunu pri~e{}ujem! Da li je to mogu}e? Da li sam to stvarno
ja? Da, to sam ja. Moji snovi su se ostvarili,
ostvarilo se i vi{e od snova. Svi koji smo
bili spremni pri~estili smo se i okrijepili
svoju du{u.
Posle pri~e{}a nastojateq manastira
otac Kalistrat blagoslovio nas je, poèlio
dobrodo`licu i zahvalio nam {to smo do{li
i "svojom pjesmom, slavqewem i hvaqewem
Gospoda uveli~ali Svetu Slu`bu". Otac Kalistrat je tako|e poèlio:"da Gospod usmjeri srca na{a i du{e na{e ka Carstvu Nebeskom, ka spasewu i vje~nome ìvotu". U ime
hora Romanijske Lazarice, obiteqi u manastiru Dobrunu obratila se Milijana Koji},
zahvalila se {to su nas primili i omogu}ili
da se poklonimo toj velikoj svetiwi. "Blagoslovite oci i molite se Bogu za nas", bile su
Milijanine zavr{ne rije~i. Po zavr{etku
Bogosluèwa, pri~e{}a i govora oca Kalistrata i Milijane Koji} pozvani smo da se posluìmo i okrijepimo. Na kraju smo se zahvalili obiteqi na posluèwu i posledwi put
gledali qepotu manastira Dobruna. U nadi

da }emo ponovo do}i, posjetiti ovaj manastir, i moliti se Bogu zajedno sa monasima iz
manastira, krenuli smo daqe.
Nina Prùq
stir Preobraèwe. Pri ulazu na kapiju pjevali smo slavski tropar ovog manastira.
Pred manstirom su nas do~ekali monasi i
poèqeli nam dobrodo{licu. U{li smo u
manastir, cjelivali ikone, pomolili se Gospodu za opro{taj grehova i spasewe du{a
MANASTIR PREOBRA@EWE
na{ih. Jedan od monaha nam je ispri~ao veoma
Iz manastira Blagove{tewa krenuli smo zanimqiv istorijat manastira Preobraèdaqe, ka manastiru Preobraèwu. Na{a ma- wa, a ja }u vam ukratko ispri~ati sve o manala de~ija srca ose}ala su neizmernu radost stiru. Prvi monasi su na Ov~arsko - kablarjer imamo priliku da vidimo velike svetiwe ske prostore stigli sa Sv. Gore. Po reqefi i
srpskog naroda. Iako umorni od puta, jer mi izgledu wih su ovi prostori podsetili na Sv.
smo ipak deca ose}ali smo posebnu duhovnu Goru, pa se zbog toga ovi prostori nazivaju
mo}, koja je snaìla du{e na{e, i pomagala Mala Sv. Gora ili Srpska Sv. Gora. Gradwa
nam da istrajemo do kraja. Stigli smo u mana- manastira traje sve do H veka, a najve}i
broj manastira je sagra|en u periodu od H
do H veka. Stari manastir Preobraèwe
Voqom Boìjom stigli smo u manastir
se nalazio na levoj obali Morave. Ovaj manaPreobraèwa Hristovog, gde je du{e broj- stir je bio iz H. Po projektu nova pruga je
nih vjernika preobraàvaju. Mi dolazimo prolazila kroz klisuru i naàlost manastir
sa gore Romanije i Romanijskog Kosova moje trebao da se ru{i. Sru{en je po~etkom HH
le}i se Bogu da i nas preobrazi. Istina je
veka ili ta~nije 1909. godine. U trenutku
da mi djeca u~e}i vjeronauku preobraà- ru{ewa bio je star oko pet vekova. Ovaj manavamo i svoje starije roditeqe i u~iteqe. stir mnogo je zna~io stanovni{tvu jer ovaj
Zbog nas djece Romanija predstavqa "srp- manastir je spadao u grupu zbeg - manastira.
ski Tavor" u na{oj R. Srpskoj. Do{li smo
Vernici su dolazili i plakali na temeqima
da se uz molitvu Gospodu duhovno napojimo
poru{ene svetiwe, i narodne suze su stigle
i sami preobrazimo i du{e svoje ispunimo
sve one koji su na bilo koji na~in u~estvovavjerom i qubavqu, kao apostol Jovan, koji li u ru{ewu, tako da su svi tragi~no zavr{icijelim svojim bi}em shvata Hristovo li. Posle ru{ewa manastir 30 godina nije
Preobraèwe, prima ga duboko u sebe i
uop{te postojao. Najzad, 1940. godine Vladiotada zra~i zrelom qubavqu. Da i mi osjeka Nikolaj Velimirovi} odlu~io je da osnuje
timo boànsku svjetlost koju se osjetili novi manastir. Novo Preobraèwe je wegova
apostol Petar, Jakov i Jovan na gori preo- zadu`bina i on je odredio gde }e se novi manabraèwa po voqi Hristovoj.
stir podi}i, doveo radnike, nadgledao gradPrimite nas oci da se poklonimo ovoj wu i na kraju osvetio manastir. Ikonostas je
velikoj svetiwi i da pjesmom slavimo Go- ra|en u Bitoqu, ru~ne je izrade, a radio ga je
spoda, pjesmom koja dolazi iz dubine
poznati umetnik, Rus, Ivan Meqnikov. On je
na{ih dje~ijih srca ispuwenih qubavqu. tako|e radio i freske u ovom manastiru. Po
Primite nas i izmolite kod Boga milost
blagoslovu episkopa Nikolaja manastir ne
za nas koji sa qubavqu ustreptalih srca
sme posedovati imovinu niti parohiju, a poidemo putem Wegovim.
red toga u wemu se vr{i kompletno pravilo
U ime hora Romanijske Lazarice kao i kao na Sv. Gori. Manastiru pripada jedna crsvoje li~no ime zahvaqujemo Vam {to ste
kvica u steni - Crkva Svetog Save. Po jednom
nas primili i omogu}ili da se poklonimo predawu Sv. Sava je prolazio pored ove pe}iovoj velikoj svetiwi. Blagoslovite oci i
ne i poèleo da neko vreme boravi u woj, a kamolite se Bogu za nas.
da je krenuo daqe nai{ao je na jedan izvor i
33
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
blagoslovio ga. Svake mlade nedeqe od Vaskrsa do Mitrovdana u ovoj crkvici se sluì
Sv. liturgija. Po svr{etku ovog veoma zanimqivog istorijata ja sam se zahvalila na gostoprimstvu koje su nam ukazali ovi pobo`ni
qudi, koji su se re{ili da do kraja svoga ìvota budu uz Gospoda na{ega i da mu do tada
sluè vjerno. Odmorili smo se u ovom manastiru i odlu~ili da krenemo daqe. Bili smo
sre}ni i zadovoqni jer nam se ispunila èqa
da se poklonimo ovim velikim svetiwama.
Ovaj dan }e ostati zauvek upam}en jer to je
bio najsre}niji dan u mom ìvotu.
Nata{a Tomovi} 3
Manastir Vavedewe je zadu`bina Svetog

Save i wegovog oca Simeona. Kako stoji u zapisu Joakima Vuji}a i Vuka Karaxi}a, posle
stogodi{weg opusto{ewa, manastir je zavr{en 1797. god. meseca jula. U manastiru se
nalazi prva kwiga beogradske {tamparije,
Gunduli}evo Jevan|eqe koje je izdato 1552.
god.
MANASTIR VAVEDEWE
Obilaze}i manastire u maloj srpskoj Svetoj Gori, ~lanovi de~ijeg hora pri Romanijskoj Lazarici u Sokolcu poklonili su se i
manastiru Vavedewu. Manastir Vavedewe se
nalazi blizu reke Morave, pod planinama
Ov~arom i Kablarom. To je manastir najbliì â~ku, udaqen osam kilometara od
grada.
Stigli smo u manastir Vavedewe, manastir prekrasnih ìvopisa koji }e zasigurno zauvek ostati u na{im srcima. Do{li
smo da svojim molitvama na|emo milost
kod Pre~iste Djeve Marije u u ovom manastiru posve}enom wenom imenu. Da u wemu
jo{ vi{e u~vrstimo stub vere i qubavi u
svom srcu. Ulaze}i u ovaj manastir se}amo
se doga|aja kad je trogodi{wa Marija krenula da sluì Bogu, i ovo }e u nama ostati
kao ve~ni blagoslov. Nadamo se da }e Bogorodica osetiti toplinu na{ih iskrenih molitvi dok idemo putem Hristovim i
slavimo ga. Zahvaquju}i ovoj poseti ti putevi bi}e nam jo{ bliì, a pesma Hristu i
Bogorodici draà i milija.
Visokoprepodobna mati Igumanijo sa
va{im sestrama molite se Presvetoj Bogorodici i Wenom sinu Gospodu na{em za
spasewe na{ih du{a.
34
Po{to je crkva u â~ku, ~uvena Stracimirova zadu`bina nekoliko puta ru{ena i pretvarana u xamiju, manastir je kao najbliì kori{ten za vr{ewe svih sv. tajni i obreda.
U svim manastirima smo lepo do~ekani
ali u ovome manastiru smo na{li pravu qubav i doìvjeli pravo gostoprimstvo. Po{to
smo se poklonili i celivali ikone, pomolili Bogu monahiwa Ana nam je pro~itala istorijat ove prelepe svetiwe. U ime ~lanova hora obratio se Branislav Vasiqevi} i zahvalio mati Igumaniji Fevroniji i sestrinstvu
na gostoprimstvu. Zajedno sa monahiwama pojali smo tropar hrama Bogorodice Djevo i
Dostojno jest. Posle izlaska iz crkve monahiwe su nas okrepile za trpezom qubavi, a zatim smo obi{li prostorije manastira i
pro{etali pored reke Morave.
Pozvali su nas da se oprostimo od sestara,

jer smo morali da krenemo daqe, ali mnogi su
svoje misli i ose}awa ostavili ba{ u ovom
manastiru. Manastir Vavedewe }e nam ostati
u nezaboravnom i lepom se}awu.
Nedeqko Vasiqevi}
MANASTIR SRETEWE
Nakon Dobruna, Blagovje{tewa, Preobraèwa i Vavedewa stigli smo u Manastir

Sretewe. On se nalazi na zapadnoj strani
Ov~ara na oko 800 metara nadmorske visine.
Vreme izgradwe ovog Manastira nije poznato
ali sude}i po arhitekturi crkve po fresko
sloju i po o~uvanom zidnom ikonostasu koji je
jedini te vrste u Ov~arskom - Kablarskim manastirima moè se predpostaviti da je postojao u H veku.
Crkva je posve}ena prazniku Sretewa Gospodweg odnosno susretu starca Simeona sa
Hristom. Unutra{wost crkve islikana je freskama koje su skromne umetni~ke vrednosti te
svedo~e o likovnom razvoju na{eg naroda u to
vreme. Jedna od najzanimqivijih fresaka je
freska u oltaru koja predstavqa sve{tenika
koji je bio nedostojan da sluì Sv. Liturgiju
pa mu je An|eo Gospodwi vezao ruke.
Sa desne strane u priprati nalazi se grobnica episkopa Nikifora koji je 1818 godine
obnovio ovaj manastir. U manastiru se ~uvaju
i stari rizni~ni predmeti koji poti~u iz
H veka. Na severnoj strani Manastira je
kapela koja je posve}ena Pokrovu Presvete
Bogorodice a izgra|ena je trudom igumanije
Manidore i sestrinstva, dok se na zapadnoj
strani nalazi mawi zidni konak iz 1845.
U sv. hramu nedeqom, praznikom i drugim
posebnim prilikama sa po~etkom u osam ~asova vr{i se sv. Bogosluèwe koje sluè kalu|eri iz manastira Preobraèwa po o~uvanoj staroj tradiciji.
U nadi da }emo ponovo posetiti ovaj sv. manastir i obnoviti na{e duhovne i moralne mo}i
koje su kroz vekove na{em narodu bile izvor snage i zdravqa sa blagoslovom krenuli smo daqe.
Gorica Ba{evi}
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
MANASTIR NIKOQE
Posle posete manastiru Jovawu i upoznavawa sa wegovim istorijatom voqom Boìjom stigli smo u manastir Nikoqe. On se nalazi u tesnacu Ov~arsko - kablarske klisure,
blizu èlezni~ke stanice. Od osam manastira koji se nalaze na prostorima ove male Svete Gore Nikoqe je najstariji.
U manastiru Nikoqe hor Sokola~ke Lazarice je stigao na ve~erwe bogosluèwe. Zajedno sa monahiwama, ~iji su blagi glasovi
odzvawali u maloj i ìvopisnoj crkvi, a
an|eoska lica i o~i uperene u ikonu Spasiteqa na{eg slavili smo Gospoda. Uz miris tamjana i blagu svetlost koja se {irila od prisluènih kandila tiho smo izgovarali "Svjete tihi" i "Slodobi Gospodi". Po zavr{etku
bogosluèwa mati Zlata nas je upoznala sa
istorijatom manastira Nikoqa. Kada je on
podignut ne zna se ta~no, ali po freskama, odnosno wegovoj arhitekturi ovaj manstir nosi
titulu najstarijeg. Slava Nikoqa je Mladi
sv. Nikola 22. maja. Zbog nekada jako nepristupa~nog mjesta Turci su retko dolazili.
Manastir nije ru{en, ali je pqa~kan i paqen
pri ~emu se uni{tene brojne freske. 1817.
god. knez Milo{ Obrenovi} je obnovio manastir i izgradio konak. Za vreme ustanka 1915.
god. Milo{ je tu doveo porodicu gde mu je
umro petogodi{wi sin. Wegov grob se jo{ poznaje. U Nikoqu ima jedna vrlo retka kompozicija koja se posebno isti~e i poznata je samo jo{ u manastiru sv. Marka u Makedoniji
(Isus Hristos premudrost Boìja okruèn
sa sedam an|ela). Tako|e u wemu postoje freske koje su od umetni~ke vrednosti: u priprati iz 1637. god. i u sredini crkve iz 1587. god.
U sredini crkve i u oltaru su freske o doga|ajima iz ìvota Gospoda Isusa Hrista kr{tewe Hristovo, preobraèwe. Na desnoj
strani imamo fresku ulaska Gospoda u Jerusalim, decu koja vi~u "Osana sinu Davidovu".
Ono {to je posebno privuklo moju pa`wu na
ikonostasu je oko Bo`je koje nas uvek prati i
od koga se ne moèmo sakriti. U dvori{tu
manastira Nikoqa se nalazi bor star preko
150 godina. Po izlasku iz crkve za blagoslov
smo tri puta obi{li oko wega pjevaju}i Bogorodice Djevo.
Kad su se dje~iji glasovi sve vi{e gubili i
i{~ezavali u wihovim srcima je ostala ve~ita uspomena na Manastir Nikoqe. U na{u
du{u duboko se urezala pesma monahiwa koje
jo{ vi{e bude qubav prema crkvi i veri.
Ostao je manastir Nikoqe sa velikim brojem
iskrenih molitvi izre~enih pred wegovim
ikonama, velika nada da }emo jednoga dana
opet biti tu i u kwizi zapisane re~i: "Blagoslovi Gospode hor sokola~ke Lazarice, podari im zdravqe i sre}u i neka idu tvojim putem
Gospode i ve~nom ìvotu."
Milijana Koji}
RAZUMNO DETE
Jednom se mali Ivan vra}ao ku}i iz
{kole. Na pragu od ku}e sretne ga otac,
koji je bio bezbo`nik, pa ga zapita:
- Kaì mi, dete, {ta te je danas u~io
otac verou~iteq?
- [ta me je u~io?...otac verou~iteq nas
je u~io, da postoji jedan Bog u tri lica.
- A zar vam ne re~e, da Otac nije stariji od Sina, niti je Sin mla|i od Oca?
- Da, tako nam re~e, mili tata, -odgovori Ivan.
- O sine moj, kako je to velika glupost,
-odgovori bezbo`ni otac.
- Pogledaj sine! Nisam li ja tvoj
otac?
- Da, tata, - odgovori dete.
- Eto vidi{, dete moje, kad sam ja tvoj
otac, to moram ja biti stariji od tebe.
Nije li tako?
- Tako je, dragi tata. Ti si stariji od
mene kao ~ovek, no kao otac ti nisi stariji od mene, jer u onaj ~as kad si ti postao moj otac ja sam postao tvoj sin. Zato
ako je Nebeski Otac od pre vremena, to
od pre vremena mora da bude i Sin.
Bezbo`ni otac obori glavu, zamisli
se, i od tada nije se usudio vi{e da pita
dete, {ta ga je u~io otac verou~iteq u
{koli.
savrem. ruska pri~a
IGRA I MOLITVA
Igraju se dje~ica,
Pored crkve svete,
Igraju se pa poèleh,
I ja biti dijete.
Igraju se pti~ice,
Ispred crkve bele,
Pa sitno skaku}u,
Igrom me vesele.
Igraju se zraci ,
Sunca kroz oblake,
Pa nas we`no miluju,
We`no {aqu} zrake.
A kad zvono zazvoni,
Igra molitva posta,
Svi na svoje molitve,
Igre danas dosta.
J.J.G.
35
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O PRAVIMA ÔVEKA
U SVETLOSTI EVAN\EQA
Lako se da zapaziti da odbrana ~ovekovih
prava naj~e{}e se shvata kao odbrana zajedni~kih interesa mnogih pojedinaca, po onoj
narodnoj izreci "udruèni smo ja~i". Ovde se
podrazumeva shvatawe ~oveka kao atoma
dru{tva, koji kao pojedinac ima svoje pravo,
svoje interese koji su ~esto u sukobu sa pravima drugih. Ono je ~isto odbrambeno (defanzivno) shvatawe ~oveka. A nekad je ~ak i agresivno jer se qudsko dru{tvo predstavqa u kategorijama zbrke i rata. U ovakvoj perspektivi ja branim svoje ja, ja branim svoja prava i
sluìm se drugim qudima kao oru|em za odbranu svojih li~nih prava.
Nasuprot ovakvom shvatawu, Evan|eqe
poziva nas da ne traìmo svoja prava, nego da
okrenemo i drugi obraz ako nas neko o{amari
(Matej 5, 39); Evan|eqe nam preporu~uje da
damo vi{e nego {to od nas i{tu (Mt. 5, 40); da
oprostimo dugove svojim du`nicima (Mt. 18,
23). Treba samo pro~itati Besedu na gori. I
~ak ako ispunimo evan|elske zapovesti o qubavi kao dobri Samarjanin, ipak treba da sebe smatramo za "nepotrebne sluge Boìje",
jer smo ispunili sve ono "{to smo bili
du`ni u~initi" (Luka 17, 10).
Prema tome, Evan|eqe poziva nas na sasvim drugi na~in odbrane ~ovekovih prava:
to je odbrana prava koja imaju drugi na{i
bli`wi. Ako pogledamo 25. glavu Evan|eqa
po Mateju, vide}emo da smo pozvani da branimo osnovna prava drugih qudi, po{to imamo
obavezu da ih nahranimo, napojimo, odenemo,
primimo na konak, posetimo u tamnici... A
{to se ti~e nas samih, preporu~eno nam je da
se ne brinemo za sebe i da ne govorimo: "[ta
}emojesti"? [ta }emo piti? îme }emo se
odenuti?" (Mt. 6, 31).
Jasno je, dakle, da se po Evan|equ odbrana
~ovekovih prava sastoji u odbrani tu|ih prava i u odricawu svojih interesa i svojih prava.
Evan|eqe poziva na `rtvovawe sebe drugima.
Ovo evangelsko shvatawe ~oveka je suprotno gore navedenom induvidualisti~kom i autonomnom shvatawu prava. U Evan|equ se nagla{ava oslobo|eqe ~oveka od sopstvene se-
36
bi~nosti. Evan|eqe ukazuje na potrebu poistove}ivawa sa drugima. Stoga, Hristos kaè:

"Kada ste u~inili jednome od ove moje najmawe
bra}e, meni ste u~inili" (Matej 25, 40). Ovo
zna~i da Hristos saose}a sa svima koji su u nevoqi, a i da na{e pona{awe prema drugima
odràva na{ odnos prema Gospodu Hristu.
Ako je Hristos najboqi ôvek, ne smemo
zaboraviti da je On to samo zato {to je On i
Bog, Bog kojije postao ~ovek, ne prestaju}i
pri tome da bude i Druga ipostas Svete Trojice. On svojim stradawem i Vaskrsewem
ostvaruje za ~oveka nove mogu}nosti koje ranije nisu postojale, jer je On "dao pravo" onima koji veruju u Wega da se mogu nazvati sinovima Boìjim, i da mogu, posle op{tega Vaskrsewa, sesti pored Wega s desne strane Oca.
Hristovo Vaskrsewe i Vaznesewe ozna~avaju zaista veliki preokret i pozitivnu "revoluciju" u istoriji ~ove~anstva jer je ~ove~anska
priroda uzdignuta na presto Boìji. Izlivom
Svetoga Duha potencijalno su svi qudi i sve
ène postali bra}a i sestre u Hristu, koji kao
Bogo~ovek ukazuje na novi stil ìvota, za sve
qude posle Vaskrsewa, to j eìvot nove tvorevine "na novoj zemqi, pod novim nebom".
U Hristu, u Svetome Duhu, ~ovek je osposobqen da u svakome drugome ~oveku vidi ìvu
ikonu Boga. S tim idealom pred o~ima, monasi koji napu{taju svet i udaqavaju se od qudi
~ine to sa ciqem da zagrle celo ~ove~anstvo,
da se otvore za qubav prema svima bez ikakve
pristrasnosti. Na ovaj na~in oni zaista idu
stopama Hrista.
Najuzvi{eniji ~in u borbi za ~ovekova
prava, po Evan|equ, jeste mu~eni{tvo.
Istinski braniteqi ~ovekovih prava i pravi svedoci slobode i dostojanstva qudske
li~nosti u 20. veku bili su na primer rimokatoli~ki sve{tenik Maksimilijan Kolbe i
pravoslavna monahiwa Marija Skopcov, koji
su u nema~kim koncentracionim logorima
dobrovoqno po{li usmrt da bi spasli druge
osu|ene na smrt (a to su bili mla|i porodi~ni qudi).
SOP, 82/1983
CRKVA I
SVAKODNEVNI
@IVOT
Pavoslavni Francuz Oliver Kleman,
prof. teologije na Pravoslavnom institutu
sv. Sergija, svojim tuma~ewem O~ena{a nastoji da opi{e povezanost crkvenog ìvota
sa svakodnevnim ìvotom.
I oprosti nam dugove na{e kao {to mi
opra{tamo du`nicima svojim.
Mi sve dugujemo Bogu. Ne bismo ni postojali bez Wegove stvarala~ke voqe. Mitropolit Filaret moskovski (19. vek) je rekao:
"Stvorewa stoje na stvarala~koj re~i Boìjoj kao na mostu od dijamanata. taj most stoji
pod beskrajem Boànstva i iznad ponora wihovih ni{tavila"
Bog je postao ~ovek da gre{nu qudsku

du{u, iz ni{tavila grehovnosti, uzdigne u
punotu ìvota ve~nog.
Mi neprestano o~ekujemo ne{to od drugih. Uvek mislimo da nam oni drugi duguju.
Duguju nam svoju qubav, svoju pa`wu, divqewe. Ja sam satkan od setine i uvredivosti. I
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
po{to sam stalno razo~aran drugima, jer mi

oni ne pla}aju dugove uvaàvawa, ja stalno
kiptim osvetom prema drugima... êsto, sa
ose}awem uvre|enog veli~anstva, povla~im
se u svoj {ator i tu se obla~im u gordu ravnodu{nost, a to je majmunisawe |avola...
Psiholo{ki, ovaj svet je osu|en na smrt.
Me|utim, ako mi shvatimo da je ovaj svet prazan grob, koji je ispuwen svetlo{}u sa onoga
sveta, ako shvatimo da nam je Bog, u Hristu,
otpisao na{ najve}i dug - smrt, onda ne}emo
vi{e ose}ati potrebu za robovima i neprijateqima. Jer gre{nik èli da ima robove koji
bi mu se klawali kao Bogu, a èli da ima i neprijateqe na koje bi preneo svoje tajne strahove i mr`we.
Hri{}ani znaju da im drugi ne duguju
ni{ta. Drugi nisu na{ posed... Svaki ~ovek,
kao Bog ~iji je on lik, jeste slobodna
li~nost. Ja ga ne mogu uzeti u svojinu ako mu
prethodno ne oduzmem slobodu, ako ga na kraju
krajeva ne ubijem
A ima toliko na~ina ubijawa!
Me|utim, kao {to se Bog otkriva meni u
svojoj blagodati kao nedostupan, isto tako, i
moj bli`wi se u meni otkriva kao nedostupan
i tajanstven, a i to je tako|e jedna vrsta blagodati. U tom smislu, sve je blagodat, kao {to
je rekao francuski pisac Bernanos.
Sv. Simeon Novi Bogoslov je napisao da je
svetac dobrovoqni siromah koji voli qude.
On je "siromah" jer zna da sve neprestano dobija iz ruku Boìjih. On je sposoban da bude
blizak svima, a svi qudi su za wega bli`wi...
Na àlost, mi nismo sveci. No ipak u svakodnevnom ìvotu treba da poku{amo da
uvaàvamo tajnovitosti drugih, wihovu èqu za samo}om, wihov odnos sa misterijom.
[to vi{e poznajem druge, u ovoj perspektivi, to mawe poznajem te iste qude.
Svaki dan moje upoznavawe sa wima mora da
po~ne "od po~etka" a taj po~etak nema kraja.
Kada dve li~nosti postanu zajedni~kim ìvotom toliko bliske jedna drugoj, do te mere da
svak od wih zna postupno onu drugu li~nost,
dogodi se neki neo~ekivani detaq koji se ne
uklapa u moju predstavuo toj li~nosti; tada se
rastojawe ponovo uspostavqa izme|u nas. To
rastojawe je bolno, ali je i dobro, jer ono je
potvrda tajnovitosti svake li~nosti.
SOP, br. 83/83
O POGUBNOJ GORDOSTI I
BLAGOSLOVENOM SMIREWU
Kad se ~ovek razboli i pozove lekara,
ovaj bolesnika prvo zapita: {ta ga boli,
kad je prvi put i gde osetio bol, kad se on
i kako javqa itd., a sve ovo zato da bi otkrio uzrok oboqewa, bez ~ega ne bi znao
koji lek bolesniku da prepi{e i kakvo
le~ewe da preporu~i.
ôve~anstvo - teàk bolesnik. U
vreme dolaska Sina Bo`jeg na Zemqu ~ove~anstvo je bilo teàk duhovni bolesnik. Sin Bo`ji do{ao je kao Lekar: da
bolesti qudi uzme na Sebe i ranama svojim isceli ih (Isa. 53,4-5). Kao najboqi
Lekar du{a i tela, On je otkrio
uzro~nika bolesti roda qudskog i ukazao na lek protiv wega.
Uzro~nik bolesti - gordost. Bog je
izvor ìvota i zdravqa. Da su qudi ostali u zajednici s Bogom, kakva je postojala
do Adamaovog greha, qudi ne bi znali ni
za bolest, ni za smrt. Ovo dvoje do{lo je
kao posledica Adamovog greha, kojim se
Adam odvojio od Boga, a greh je bio posledica gordosti, koju je satana ubacio u srce Adamovo. Tako je uzro~nik bolesti gordost. Wom je prvo bio zaraèn Denica
(Lucifer) ili satana (Isa. 14,12-14), pa
je ovu duhovnu zarazu preneo na prvog ~oveka, a ovaj na sve potomstvo svoje.
Gordost - izvor svih zala u svetu. Po
mudrim re~ima svetog Jovana Zlatousta,
"sve najve}e nevoqe koje mu~e ovu vasionu proizi{le su iz gordosti. Tako je |avo, koji je pre bio an|eo, postao |avolom
od gordosti... Tako je i prvi ~ovek, prevaren od |avola pogubnom nadom, pao i
postao smrtnim; on se nadao da postane
Bog, pa je izgubio i ono {to je imao... Tako je i svaki posle Adama, ma{taju}i o
svome ravenstvu s Bogom, upadao u bezbo{tvo... U gordosti se za~iwe svaki
greh i u woj nalazi svoj oslonac". Gordost napada sve qude, ali najvi{e one
koji su na ve}oj ili najve}oj duhovnoj visini. Zato je ona opasna i za najve}e duhovne velikane, jer uni{tava sve ste~ene vrline i sa najve}e visine svaquje u
bezdan pakla. Ona je svojstvena |avolima i ide protiv Boga, pa je zato mrska
Bogu i zato se "Bog gordima protivi, a

smirenima daje blagodat" (Jak. 4,6).
"Po{to je gordost vrhunac svih zala, koren i izvor svake pokvarenosti, to Spasiteq i priprema lek koji odgovara bolesti", veli sveti Zlatoust.
Lek protiv gordosti - smirewe. Kao
{to telesni lekari prepisuju bolesnicima lekove koji }e na organizam delovati suprotno delovawu bolesti, tako je
postupio i nebeski Lekar du{a qudskih.
On je du{ama qudski m, obolelim od satanske gordosti, kao lek preporu~io boànsko smirewe: "Hodite k meni svi...
i nau~ite se od mene, jer ja sam krotak i
smeran u srcu; i na}i }ete odmor du{ama
va{im" (Mt. 11,28-29). I tako, lek protiv gordosti je - smirewe. Po re~ima
svetih otaca, ono je temeq zgrade spasewa, po~etak i osnov svih vrlina, upodobqava qude Bogu, privla~i Duha Svetoga. Ono je prva stepenica duhovnog usavr{avawa (Mt. 5,3; sr. 18,4; 23,12). Bez
smirewa nema spasewa; bez wega sve vrline ni{ta ne vrede.
Primer fariseja i carinika. U dana{wem svetom Evan|equ Gospod Isus
iznosi nam primere gordosti i smirenosti u licu fariseja i carinika. Farisej
je imao mnoge vrline (postio, davao milostiwu), ali je bio pun oholosti i gordosti, zbog ~ega wegove vrline nisu imale nikakve vrednosti pred Bogom. Carinik je bio gre{an , ali pun smirewa,
skru{eno je vapio Bogu: "Boè, milostiv budi meni gre{nome!" Wegovu smirenu molitvu Bog je usli{io, dok je molitvu fariseja odbacio.
Isus Hristos - najboqi primer smirewa. Sav ìvot Hristov, od silaska s
neba do Golgote, bio je najve}e smirewe

i primer qudima. On qude nije samo
u~io smirewu nego im i najboqi primer
sobom pokazao.
ûvajmo se satanske zamke gordosti i
ugledajmo se na primer Gospoda na{eg
Isusa Hrista. Ponizimo se, da bi nas on
uzvisio.
o. M.
37
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Mitropolija Dabrobosanska
1.
Du{ko (@arka)
Avlija{
7.
ro|en 1958.
Vojkovi}i
Tihomir (Koja)
Beribaka
poginuo 12.07.1992.
Strai{ta
ro|en 1959.
Vojkovi}i
13. Boro (Zdravka)

Kokot
poginuo 04.08.1992.
Grlica
poginuo 13.06.1992.
Kotorac
ro|en 1968.
Vojkovi}i
Petko (Vasa)
Kewi}
2.
Du{an (Gojka)
A{kraba
8.
14.
ro|en 1938.
Vojkovi}i
An|elko (Sreta)
Bjelica
poginuo 08.04.1993.
Dobriwa
ro|en 1950.
Vojkovi}i
poginuo 18.06.1992.
Dobriwa
ro|en 1951.
Vojkovi}i
poginuo 23.08.1993.
Kijevsko brdo
Vasika (Branka)
Kewi}
@arko (Damjana)
Boti}
9. Zoran (Uro{a)
]eha
15.
poginuo 20.06.1992.
Dobriwa
poginuo 04.08.1993.
Igman
poginuo 25.08.1992.
Jasen-Krupac
3.
ro|en 1965.
Vojkovi}i
ro|en 1964.
Vojkovi}i
ro|en 1954.
Vojkovi}i
Drago (Ne|a)
Krsman
4. Mitar (Ilije)
Batini}
10.
Mom~ilo (Sava)
Do{lo
16.
poginuo 25.09.1992.
FAMOS
ro|en 1954.
Vojkovi}i
poginuo 07.07.1992.
Strai{ta
ro|en 1949.
Vojkovi}i
poginuo 19.06.1992.
Dobriwa
ro|en 1951.
Vojkovi}i
38
VOJKOVAKA PAROHIJA
5.
Mirko (Vojka)
Bjelica
11.
ro|en 1943.
Vojkovi}i
Todor (Draga)
Dubovina
poginuo 24.06.1993.
Vojkovi}i
ro|en 1963.
Vojkovi}i
17. êdo (Vasilija)

Kewi}
poginuo 21.06.1992.
Dobriwa
poginuo 05.08.1993.
Vojkovi}i
ro|en 1940.
Vojkovi}i
Dragan (Rada)
Kokot
6.
Kojo (Alekse)
Beribaka
12.
18.
ro|en 1935.
Vojkovi}i
Slavko (Blagoja)
Galinac
poginuo 09.06.1992.
FAMOS
ro|en 1949.
Vojkovi}i
poginuo 23.05.1993.
Lukavica
ro|en 1974.
Vojkovi}i
poginuo 17.06.1993.
Vojkovi}i
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Du{an (Mirka)
Kewi}
VOJKOVAKA PAROHIJA
Radoslav (Ratka)
Mo~evi}
19.
25.
ro|en 1938.
Vojkovi}i
ro|en 1965.
Vojkovi}i
umro 05.04.1994.
bolnica Sokolac
poginuo 29.06.1992.
Dobriwa
Aleksandar
Mi~i}
31.
(Milinka)
ro|en 1970.
Vojkovi}i
poginuo 12.09.1992.
Kotorac
Ratko (Alekse)
Milidrag
20.
Aleksa (Momira)
Lu~i}
26.
32.
ro|en 1951.
Vojkovi}i
Aleksa (Bo{ka)
Mla|en
poginuo 25.08.1992.
Kotorac
ro|en 1934.
Vojkovi}i
poginuo 15.11.1992.
Kijevo
ro|en 1939.
Vojkovi}i
poginuo 15.11.1992.
Kijevo
Bo{ko (\or|a)
Milidrag
21.
Dragan (Slavka)
Mojevi}
27.
33.
ro|en 1957.
Vojkovi}i
@ivko (Marka)
Mo~evi}
poginuo 17.07.1992.
Vojkovi}i
ro|en 1947.
Vojkovi}i
poginuo 01.08.1993.
Ov~arevac-Igman
ro|en 1952.
Vojkovi}i
poginuo 15.11.1992.
Kijevo
Zoran (Slavka)
Mo~evi}
22.
ro|en 1965.
Vojkovi}i
poginuo 19.11.1991.
Vukovar
Milobran
Mo~evi}
Ranko (Mitra)
Milidrag
28.
(Branka)
ro|en 1947.
Vojkovi}i
34.
poginuo 05.09.1992.
Dobriwa
ro|en 1944.
Vojkovi}i
poginuo 15.11.1992.
Kijevo
23.
Ratko (Ratka)
Me|o
29.
ro|en 1967.
Vojkovi}i
Du{an (Gruja)
Miov~i}
poginuo 13.06.1992.
Kotorac
ro|en 1953.
Vojkovi}i
35. Savo (Vlajka)

Novakovi}
poginuo 26.08.1992.
Dobriwa
poginuo 15.07.1993.
Vojkovi}i
ro|en 1948.
Vojkovi}i
24. Grujo (Janka)

Mo~evi}
30. Nenad (Gavra)

Mi~i}
36. Stajo (Rada)

Perkovi}
poginuo 13.06.1992.
Vojkovi}i
poginuo 26.05.1993.
Igman
poginuo 25.08.1992.
Vjer~a
ro|en 1943.
Vojkovi}i
ro|en 1930.
Vojkovi}i
ro|en 1947.
Vojkovi}i
39
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Vuka{in (Rada)
Perkovi}
37.
ro|en 1936.
Vojkovi}i
poginuo 24.12.1992.
FAMOS
Vasilije
Simani}
43.
(Milo{a)
ro|en 1959.
Vojkovi}i
poginuo 04.08.1992.
Grlica
Mirko (Bogdana)
Sikima
38. Savo (Boà)

Purkovi}
44.
poginuo 27.06.1992.
Aerodrom
poginuo 25.08.1992.
Vjer~a
ro|en 1967.
Vojkovi}i
ro|en 1946.
Vojkovi}i
Miladin
[ehovac
49.
(Mla|ena)
ro|en 1947.
Vojkovi}i
poginuo 01.04.1993.
FAMOS
Aleksandar
[ehovac
50.
(Miladina)
ro|en 1974.
Vojkovi}i
poginuo 26.05.1993.
Igman
Drago (Sima)
Vitkovi}
39.
Vlade (Nikole)
Purkovi}
45.
51.
ro|en 1963.
Vojkovi}i
Mirko (Jova)
Sikima
poginuo 12.06.1992.
Aerodrom
ro|en 1956.
Vojkovi}i
poginuo 20.06.1992.
Dobriwa
ro|en 1931.
Vojkovi}i
poginuo 30.04.1993.
Vojkovi}i
@arko (Milo{a)
Vukovi}
40.
Milan (Bogdana)
Prorok
46.
52.
ro|en 1945.
Vojkovi}i
Dragan (Mla|ena)
[iqegovi}
poginuo 24.06.1993.
Blaca-Grlica
ro|en 1956.
Vojkovi}i
poginuo 14.06.1993.
Gora`de
ro|en 1961.
Vojkovi}i
poginuo 19.06.1992.
Dobriwa
Ranko (\or|a)
Gavri}
41.
(Milo{a)
ro|en 1945.
Vojkovi}i
47.
Sini{a (Nikole)
[ehovac
53.
ro|en 1964.
Vojkovi}i
poginuo 11.05.1992.
Haxi}i
ro|en 1946.
Vojkovi}i
poginuo 21.08.1992.
Krupac
Milinko (Quba)
Ristovi}
48. Petar (Draga)

[e{lija
54. Petko (Ostoje)

Risti}
poginuo 04.07.1993.
Kamponiri
poginuo 30.08.1992.
Kotorac
poginuo 29.06.1993.
Jahorina
Milovan
Radovi}
poginuo 05.12.1992.
Dobriwa
42.
ro|en 1952.
Vojkovi}i
40
VOJKOVAKA PAROHIJA
ro|en 1944.
Vojkovi}i
ro|en 1956.
Vojkovi}i
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Dragan (Nikole)
Kokot
55.
ro|en 1972.
Vojkovi}i
poginuo 13.05.1994.
Vojkovi}i
VOJKOVAKA PAROHIJA
Slavi{a
Mo~evi}
61.
(Milenka)
ro|en 1961.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
67. Slavko (Radoja)

Kewi}
ro|en 1954.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
Nikola (Du{ana)
Sikimi}
56.
Jovo (Milinka)
Vaskovi}
62.
68.
ro|en 1960.
Vojkovi}i
@arko (Sava)
\ogi}
poginuo 07.07.1992.
Presjenica
ro|en 1959.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
ro|en 1948.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
Ranko (Dobrila)
Samarxi}
57. Vide (Petka)

[arovi}
63.
Vaso (Rista)
Sikima
69.
poginuo 23.07.1994.
Grbavica
ro|en 1955.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
ro|en 1972.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
ro|en 1937.
Vojkovi}i
Zdravko
Lalovi}
58.
(Milo{a)
ro|en 1951.
Kijevo
poginuo 07.07.1992.
Zoranovi}i-Krupac
Momir (Ilije)
Mini}
70.
ro|en 1936.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
ro|en 1955.
Vojkovi}i
poginuo 03.11.1994.
Igman
Risto (Mirka)
Anxi}
59.
Mla|en (Jova)
Samarxija
65.
ro|en 1920.
Kijevo
poginuo 07.07.1992.
Strai{ta
ro|en 1954.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
Goran (Milenka)
Mo~evi}
60.
ro|en 1959.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
Radomir (Mirka)
Mi~i}
64.
Svetozar
[e{lija
66.
(Milinka)
ro|en 1953.
Vojkovi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
Qubi{a
[ehovac
71.
(Spasoja)
ro|en 1965.
Vojkovi}i
poginuo 01.11.1994.
Igman
Milo{ (Milo{a)
ân~ar
72.
ro|en 1943.
Vojkovi}i
poginuo 18.02.1995.
Grlica
41
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Branko (Jova)
Mini}
73. \uro (Milo{a)

ân~ar
79.
Krsto (Vojka)
Bjelica
85.
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
ro|en 1936.
Vojkovi}i
poginuo 03.05.1995.
Vojkovi}i
ro|en 1931.
Vojkovi}i
poginuo 05.10.1992.
Krupac
ro|en 1949.
Vojkovi}i
Miro (Veqka)
[e{lija
74.
ro|en 1949.
Vojkovi}i
umro 29.01.1995.
Vuka{in
Do{lo
80.
(Mla|ena)
ro|en 1956.
Vojkovi}i
poginuo 17.06.1995.
Vidovac
86. Obren (Mitra)

Mi~i}
ro|en 1930.
Vojkovi}i
umro 13.08.1995.
Todor (Vladana)
[ehovac
75.
81.
87.
ro|en
Vojkovi}i
Milobran (Ilije)
Kewi}
ro|en 1944.
Vojkovi}i
umro 13.05.1995.
ro|en 1947.
Vojkovi}i
umro 1994.
Radomir (Bo{ka)
Andri}
poginuo 1992.
Rajlovac
Ratko (Branka)
[iqegovi}
Radovan (\oka)
Sikimi}
76.
Srbobran (Petka)
Mo~evi}
82.
88.
ro|en 1971.
Vojkovi}i
poginuo 13.12.1994.
Igman
ro|en 1946.
Vojkovi}i
poginuo 16.06.1995.
Presjenica-Solila
ro|en 1935.
Vojkovi}i
umro 1996.
Mirko (Branka)
Kokot
Sini{a (Mirka)
@drale
83. Radovan (Marka)

Galinac
89.
umro 10.04.1995.
umro 27.08.1995.
umro 17.01.1996.
77.
ro|en 1969.
Vojkovi}i
42
VOJKOVAKA PAROHIJA
ro|en 1969.
Vojkovi}i
ro|en 1939.
Vojkovi}i
78.
Borislav (Vojna)
[e{lija
84.
ro|en 1951.
Vojkovi}i
Radenko (Marka)
Galinac
poginuo 03.05.1995.
Krupac
ro|en 1969.
Vojkovi}i
90. Bo{ko (Rada)

Kova~
poginuo 10.09.1995.
Sredwe
umro 1995.
ro|en 1939.
Vojkovi}i
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Petar (
Samarxi}
91.
ro|en 1938.
Vojkovi}i
poginuo 09.03.1994.
Vojkovi}i
VOJKOVAKA PAROHIJA
103.
poginuo 24.08.1992.
Igman
poginuo 04.08.1992.
Grlica
ro|en 1942.
Grlica
Ratko (Lazara)
Antunovi}
98. Nenad (Sava)

Golijanin
poginuo 17.06.1992.
Dobriwa
poginuo 13.07.1992.
Krupac
92.
ro|en 1951.
Grlica
Mom~ilo (Sava)
Krstovi}
97. Radovan (Rada)

\eri}
ro|en 1962.
Grlica
Sini{a (Petka)
Dragani}
ro|en 1956.
Grlica
Miroslav
Kewi}
104.
(Radomira)
ro|en 1966.
Grlica
poginuo 13.07.1992.
Straji{ta
Ne|o (Ne|a)
Mijovi}
93.
Momir (Mla|ena)
Andri}
99.
105.
ro|en 1945.
Grlica
poginuo 17.09.1992.
Kotorac
ro|en 1969.
Grlica
poginuo 01.10.1994.
Treskavica
ro|en 1945.
Grlica
Obren (Mla|ena)
Andri}
Vitko (Vlada)
Dubovina
94.
100.
ro|en 1943.
Grlica
ro|en
Grlica
poginuo 07.02.1995.
Blaca-Grlica
Mirko
95.
(Slobodana)
ro|en 1952.
Grlica
Boòvi}
poginuo 04.08.1992.
Grlica
Novo (Branka)
]osovi}
umro 1996.
Vojko (Rada)
Dubovina
umro 23.08.1993.
Kijevo
Neboj{a
Mla|en
106.
(Mom~ila)
ro|en 1962.
Grlica
poginuo 07.07.1992.
Straji{ta
Mirko (Nika)
Mijovi}
101.
107.
ro|en 1939.
Grlica
ro|en 1957.
Grlica
umro 24.01.1996.
Slavko (Alekse)
Dubovina
poginuo 04.08.1992.
Grlica
Sreten (Marka)
Mo~evi}
96.
102.
108.
ro|en 1955.
Grlica
ro|en 1952.
Grlica
ro|en 1968.
Grlica
poginuo 24.08.1992.
Igman
umro 13.12.1996.
poginuo 17.07.1992.
Straji{ta
43
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
Mirko (Rajka)
Mo~evi}
109.
ro|en 1972.
Grlica
poginuo 1994.
Grlica
Slobodan
Pu{ara
115.
(Trivka)
ro|en 1954.
Grlica
poginuo 22.04.1993.
Blaca-Grlica
Sretko (Pavla)
Savi}
Jovo (Nikole)
[arovi}
121.
ro|en 1956.
Grlica
poginuo 07.07.1993.
Jahorina
Branko (Petka)
[arovi}
110.
Sava (Sima)
Kova~
116.
122.
ro|en 1927.
Grlica
umro 09.06.1994.
Grlica
ro|en 1951.
Grlica
poginuo 21.03.1993.
Blaca-Grlica
ro|en 1939.
Grlica
Niko (Milana)
Skakavac
111. Radovan (Save)

Kova~
117.
poginuo 29.10.1994.
Borikovac
poginuo 24.08.1992.
Igman
ro|en 1954.
Grlica
An|elko
Kova~
112.
(Qupka)
ro|en 1941.
Grlica
poginuo 22.06.1995.
Orepak
Miroslav
Lu~i}
113.
(Milana)
ro|en 1951.
Grlica
poginuo 20.04.1995.
Grlica
Radivoje
Ninkovi}
114.
(Branka)
ro|en 1953.
Grlica
poginuo 04.08.1992.
Grlica
44
VOJKOVAKA PAROHIJA
ro|en 1949.
Grlica
Milinko
Suboti}
118.
(Lazara)
ro|en 1943.
Grlica
poginuo 24.07.1992.
Dobriwa
Mirko
Samarxija
umro 16.05.1996.
Aleksandar
[iq
123.
(Sava)
ro|en 1969.
Grlica
poginuo 09.12.1992.
Grlica
Ratko (Ne|a)
[iq
124.
ro|en 1962.
Grlica
poginuo 18.02.1995.
Grlica
Milenko
[ehovac
119.
(Mla|ena)
ro|en 1958.
Grlica
125.
(Mla|ena)
ro|en 1940.
Grlica
120.
Miladin (Gaja)
Samarxija
126.
ro|en 1961.
Grlica
poginuo 27.08.1992.
Dobriwa
ro|en 1940.
Grlica
poginuo 07.07.1992.
Mo~evi}i
poginuo 06.10.1994.
âkqe-Igman
poginuo 04.08.1992.
Grlica
Petko (Ne|a)
[ehovac
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
VOJKOVAKA PAROHIJA
Pero (Milana)
Vasi}
127.
Radivoje (Ilije)
Lalovi}
133.
139.
ro|en 1947.
Grlica
Ranko (Milana)
Brezar
ro|en 1948.
poginuo 21.12.1992.
Dobriwa
poginuo 1992.
@u~
ro|en 1964.
Krupac
poginuo 07.07.1992.
Straji{ta
Milivoje
Lalovi}
128.
(Ilije)
ro|en 1951.
Grlica
nestao 22.04.1992.
Kosta (Branka)
Kokot
134. Zlatko (Ivana)

Stankovi}
140.
poginuo 1993.
Vrawe{
poginuo 09.09.1993.
Grlica
ro|en 1955.
Grlica
ro|en 1936.
Krupac
Brane (Save)
Quboja
129.
\or|e (Spasa)
Bjelica
135.
141.
ro|en 1970.
Grlica
Milan (Todora)
Avlija{
nestao 22.04.1992.
Dobriwa
ro|en 1927.
Krupac
poginuo 02.06.1992.
Krupac
ro|en 1960.
Krupac
poginuo 03.08.1995.
Orepak
130. Miladin (Jova)

Vukmanovi}
ro|en 1957.
Grlica
nestao 22.04.1992.
Dobriwa
Budimir
Avlija{
Branislav
Mo~evi}
136.
(Todora)
ro|en 1937.
Krupac
142.
(Danila)
ro|en 1971.
Krupac
poginuo 19.07.1995.
Gu{~e
poginuo 09.02.1993.
êdo (Save)
Sari}
131.
Milenko (Koja)
Trivkovi}
137.
143.
ro|en 1956.
Grlica
Nenad (An|elka)
Boti}
poginuo 07.04.1992.
Grlica
ro|en 1965.
Krupac
poginuo 24.08.1992.
Kijevsko brdo
ro|en 1952.
Kalinovik
poginuo 04.10.1995.
Dobro poqe
@ivko (Novice)
Matovi}
132.
ro|en 1961.
poginuo 18.04.1993.
Ko{tan-Haxi}i
Slavi{a
Vasi}
138.
(Milana)
ro|en 1969.
Krupac
poginuo 07.07.1992.
Straji{ta
Gavrilo
[araba
144.
(Danila)
ro|en 1950.
Krupac
poginuo 11.08.1992.
Kampowiri
45
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
VOJKOVAKA PAROHIJA
Maran
Sreto (Bora)
Babi}
151.
ro|en 1959.
Ilixa
Nenad (Koste)
@drale
poginuo 07.08.1993.
Ilixa
ro|en 1950.
Krupac
160.
( )
ro|en 1955., Grlica
poginuo 07.07.1992.
Osmice-Igman
161.
(Rada)
ro|en 1949., Grlica
Dragan
Buwevac
Danijel
Roca
152.
(Svetislava)
146.
(@eqka)
ro|en 1972.
Sarajevo
Nenad
poginuo 18.02.1992.
Ilixa
154.
( )
ro|en 1952., Vojkovi}i
Dragan (\or|a)
@drale
148.
ro|en 1970.
Krupac
poginuo 07.07.1992.
Straji{ta
Dragoslav
Drakula
149.
(Marinka)
ro|en 1970.
Krupac
poginuo 07.07.1992.
Straji{ta
Radovan
Brati}
poginuo 07.07.1992., Strai{ta
Mile
Bakula
155.
(Draga)
poginuo 1992., Krupac
Radivoje
156.
(Milana)
Koki}
poginuo 07.07.1992., Strai{ta
@arko
Otovi}
157.
( )
poginuo 1992., Dobriwa
Nedo
Vaskovi}
158.
(Milinka)
ro|en 1952.
Krupac
159.
poginuo 07.07.1992.
Osmice-Igman
poginuo 05.07.1992., Dobriwa
poginuo 15.11.1992., Kijevo
150.
Brane (Pera)
Beribaka
Danilovi}
Beribaka
153.
(Milana)
ro|en 1955.
Ilixa
Jevto
poginuo 14.06.1993.
Orahovica-Gora`de
Sreto (Rajka)
Okiq
147.
poginuo 1992., Grlica
ro|en 1963., Sarajevo
poginuo 29.08.1992.
Nexari}i
46
Marinko
145.
poginuo 07.07.1992., Mo}evi}i
Pero (
Pavlovi}
poginuo 06.10.1994., âkqe-Igman
OSTALA JE SAMA
Ostala je sama bez muà, bez sina,
Namoè shvatiti da je to istina.
Ostala je sama stara izmorena,
Suznijeh o~iju lika ispijena.
Ostala je sama s moltvom na usnama,
Utjehom za du{u da je bol ne slama.
Ostala je sama crkvu sre}om zove,
Mjesto svoga ~eda svoga sina Jove.
A kad ve~e pada smiri svoje boli,
Osje}a da Boga kao jova voli.
Pa joj osmjeh , krasi blago staro lice,
S pobo~no{}u tiho pjevu{i pjesmice.
I dok druge majke za ku}ama àle,
Ona Boga moli za sinove pale.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
POBO@NA RAZMI[QAWA
Kako du{a ose}a

veli~inu Hristovu
Pomisao na Hrista, topla molitva Wemu,

le~e moju du{u od bezrazlo`ne tuge i sumornog obeshrabrewa. De{ava mi se da u sumrak
ovlada mnome veliki umor, i neka mi neodre|ena tuga svojom tmurnom maglom obvije
du{u. Sumorno mi je ve~e, sumorna mi je plava
svetlost u sobi, hvata me neki nemir, a tamno,
veliko drvo, koga vetar trese napoqu u sumraku, tajanstveno uliva strah...
Beskarjno sam umorna {to ìvim. Na{to
raditi, na{to se boriti, na{to stvarati? Telesni i du{evni umor me savla|uju: pusto{ je
oko mene i u meni. Du{a mi je u mraku, hladno
joj je, nema ni iskrice svetle radosti u woj.
Ali, to je hula na Boga, ostaviti svoju
du{u u takvom o~ajawu, zato Tebi vapijem Gospode: izbavi me.
Pao mi je pogled na ove ispisane
re~i:"Stvarawe vidqivog sveta..." I ja sam se
zamislila.Vidqivi svet i nevidqivi svet...
I du{a ~ovekova spada u nevidqivi svet. Kakva je to tajna, kakva lepota, kakva snaga,
hri{}anska du{a, lepa du{a. Du{e se stvaraju: svakoga trena neke se podiù, neke padaju.
Svaki ~ovek stvara svoju du{u i zato je on pomo}nik Bo`ji i sluga Wegov, ako je stvara veliku, sna`nu, lepu, plemenitu, dobru.
Kako je stra{no ìveti sa pomi{qu da }e
te nestati jednoga dana, i to za uvek, uvek... A
kako je radosno i toplo biti u izvesnosti da
radi{ za ve~nost, ìveti u sigurnosti ve~noga ìvota. Stvarati du{u, stvarati je ve~nu,
nepropadqivu. Kako je lepa i svetla prava
du{a hri{}anska ... I tada pri ovoj pomisli
doìveti svetao trenutak, trenutak snaàn,
uzvi{en, pun najlep{e i najve}e svetiwe. Desi mi se tako da u magnovewu otkrije du{a moja veli~inu Hristovu, i ona se duboko pokloni pred Wom, pred Wegovom veli~inom, i s
ne`no{}u, s rado{}u, s qubavqu oseti tu veli~inu. Kao da neko toplo unutarwe sunce
osvetli dubokom, tihom, svetlom sre}om celu
moju du{u, okupa je zracima neke milosti. Tako sam i ovoga puta u srcu osetila neizrecivu
lepotu Du{e nad du{ama, Kraqice du{a, sjaj-
ne zvezde isto~ne, Du{e pune tajni, beskrajne, {iroke, pune qubavi do u najmawu ~esticu
svoju, svetle Du{e Hristove... Ko moè znati
svu veli~inu Du{e Gospoda do jedini Bog? I
koliko to mora biti sre}a qubavi ose}ati
stalno i razumvevati jednako tu u beskraj veliku Du{u? Kakvo to blaènstvo mora biti
ìveti stalno u saznawu svetle lepote Hristove Du{e, kada je mene, u ovo sumorno popodne, trenutak samo toga saznawa iscelio,
zagrejao i svetlo{}u me pomilovao... Kao da
sam bila napoqu, u tami, u hladno}i, i kao da
je neko za ~asak raskrilio dveri ve~nosti gde
boravi moj Gospod, i svetlost i lepota su obasjali i zagrejali moju o~aranu, ushi}enu
du{u, dotle sumornu, malaksalu, jadnu.
O Crkvi,
o Hristu na krstu i
o dva razbojnika s Wime raspeta
ûjem gde kaù: "Vi ste bar pametni.

Za{to idete u crkvu"! Odvojiti se od crkve.
Oni koji to govore ne shvataju {ta to zna~i.
Lagano, s beskrajnom sporo{}u ulazi ~ovek u
dubinu i svetlost smisla Hristove nauke. Jer
kome se otkriva tajna re~i Wegovih? Samo
onima koji su ~istoga srca, koji svoju qubav
danono}no usavra{avaju, a to oboje nije prosto, nije lako, to je jedan besprekidan i naporan trud. Ako bi se odvojili od Crkve, zna~i-
lo bi da bi preduzeli da na svoju ruku tuma~imo Jevn|eqe, da ne slu{amo tuma~ewa Crkve,

koja su dali weni sveci dostigav{i visok
stepen savr{enstva i ~istote du{evne. Kada
bi smo se mi smatrali za mudrije od Crkve, to
bi zna~ilo to isto kao da bismo joj kazali:"Ve}a nam je, savr{enija, ~istija du{a od
du{e svih tvojih svataca". To bi bilo neskromno, ludo. la`no, jednom re~ju nehri{}anski.
Kada se pri~e{}ujemo, govorimo molitvu
Svetog Vasilija Velikog, i izme|u ostalog
kaèmo: "... molim ti se kao onaj razbojnik na
krstu: "Opomeni me se, Gopode, u carstvu svojemu!" Koliko treba du{evne snage, pa iskreno izgovoriti ove re~i, iskreno sebe
gre{nim smatrati, i koliko je bila lepa i velika ta du{a koja je tu molitvu sastavila, to
moè da zna i da oseti samo pravi hri{}anin.
Vidite li Svetog Vasilija Velikog, svu qubav wegove ~iste du{e, koji se ose}a razbojnikom pred svojim Gospodom? Razbojnik, ali
razbojnik pokajani, jer samo to treba da budemo. Kad vidim Hrista podignutog na krst na
Golgoti, a s leve i desne strane Wegove dva
razbojnika, ja ne gledam tu dva razbojnika,
ve} celo ~ove~anstvo s Wim raspeto, i ovo sada{we, kao i ono {to je pro{lo i ono {to }e
do}i... Svi qudi, ovde, u ovom ìvotu, na krst
raspeti, svi pate i mada neki misle da se
moè ostvariti raj na zemqi, ipak nas ne mogu spasiti od bolesti ni od smrti niti mogu
isceliti srce ~oveka koji ne veruje da ne
ose}a poneka potajnu, a ponekad i svesnu, patwu koja ga ti{ti zbog toga {to }e umreti,
{to }e ga nestati. Mi smo ovde na zemqi raspeti na krst. A svi smo gre{ni, samo ima razbojnika pokajanih, koji pate s qubavqu, gledaju}i u Hrista, govore}i u sebi:"Mi smo bar
zasluìli, a On svojom voqom, iz qubavi, nevin trpi", i ima razbojnika r|avih koji pate
zasluèno, a s hulom, te{ko hule}i na Hrista
i Boga.
Hristos i dva razbojnika, to je slika ~ove~anstva.
Vukosava Milojevi},
profesor
47
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
O SPAQIVAWU UMRLIH
[to se ti~e u~ewa Pravoslavne crkve odnosno wenih glavnih izvora Svetog pisma i
Svetog predawa, ona ne priznaje spaqivawe
umrlih lica, ve} samo ukopavawe u zemqu.
Posle prestupawa zapovesti Bo`je sam Bog je
u raju rekao prvim qudima: Sa znojem lica
svoga je{}e{ hleb, dokle se ne vrati{ u zemqu od koje si uzet; jer si prah, i u prah }e{
se vratiti (Post. 3 : 19; sr. Post. 25 : 10 i
Post. 35 : 29). Prvi pogreb mrtvog u zemqu pomiwe se u Kwizi postawa 23. glasa st. 19, gde
se govori o pogrebu Sare ène Avramove.
Sahrawivawe umrlih u zemqu bio je kod
Jevreja op{ti zakonski propis, a spaqivawe
umrlih pomiwe se kao kazna (Lev. 20 : 14) i
smatralo se kao sramota za umrloga. Isto tako spaqivawe umrlih obavqalo se i radi kakve nu`de kao u slu~aje spaqivawa Saula i
wegovih sinova ( Sam. 31 : 12). Jer iako su Jevreji smatrali spaqivawe kao paganski
obi~aj, ipak su nekada bili prinu|eni da ga
upotrebe. Na primer za vreme raseqavawa,
prilago|avaju}i se sredini u kojoj su bili
ili prilikom bekstva ispred neprijateqa (
kw. Dnev, 34 : 5).
U Novom zavetu sam Spasiteq govori:
Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju
svoje mrtvace (Mat. 8 : 22). U Delima apostolskim ~itamo: A qudi pobo`ni ukopa{e
Stefana i veliki pla~ u~ini{e nad wim
(Del. ap. 8 : 2). I sam Spasiteq je pogreben
(Jov. 19 : 40 i 41).
Prvi hri{}ani primili su na~in sahrawivawa od Jevreja. Ovaj na~in sahrawivawa
bio je zakonski obi~aj u hri{}anskoj crkvi.
Wemu su se kasnije prilago|avali i nehri{}anski narodi, ~im su napustili svoje
paganske obi~aje i primili hri{}anstvo.
Protivqewe ovome bilo je samo tamo, tj. u
onoj sredini, u kojoj su se ti obi~aji èleli i
daqe o~uvati, iz mr`we prema hri{}anskom
shvatawu i prema hri{}anstvu uop{te. Razlog zbog kojega su se hri{}ani nepokolebqivo dràli da se mrtvi ukopavaju u zemqu, bio
je po svedo~anstvu sv. Ipolita (- vek) verovawe u vaskrsewe mrtvih i to verovawe
48
simboli~ki su povezivali sa ukopavawem

umrlih u zemqu. Evo {ta o tome pi{e sv. Ipolit u jednom pismu upu}enom Grcima koji su
spaqivali svoje umrle pokojnike: Mi verujemo da }e telo uskrsnuti. Ali iako ono trune
(u zemqi), ipak se sasvim ne uni{tava, jer mu
zemqa ~uva ostatke koje u sebe prima; i ono
opet proklija sli~no semenu ba~enom u plodnu zemqu. Kao {to se posejano zrno seje golo,
ali po naredbi Boga Tvorca ono iznikne zelene}i se, odeveno i proslavqeno, ali ne pre
nego se raspadne. Stoga, dakle, ne verujemo
uzalud u vaskrsewe mrtvih. Ako se telo privremeno raspada, zbog prestupa u~iwenog u
po~etku, to ono biv{i u zemqu poloèno, kao
u neku topionicu, kroz to biva vaspostavqeno u novom obliku, ne onakvo kakvo je bilo u
wu poloèno, ve} kao sasvim novo i nepropadqivo. I svakom telu vrati}e se wegova sopstvena du{a i ono }e opet u wega biti obu~ena, sada ne kao teret, nego ~ista, u ~istom telu nastawena i s wime }e se radovati, sa wime
sada u svetu hoditi u pravdi; ne}e imati u wemu isku{iteqa, nego }e ga opet radosno prihvatiti. Ali nepravednici ne}e primiti
preobraèna niti proslavqena tela, jer su
optere}eni strastima i bolestima.
Prema re~enom, za hri{}ane je obavezno
ukopavawe mrtvih u zemqu, jer za wih je obrazac ne samo ìvot Spasiteqev, ve} i smrt i
grob. I po Predawu koje postoji u svetogorskim manastirima sve kosti koje se ~uvaju u
usipalnici (kripti) jeste vera da je svaki
miropomazani ~lan Pravoslavne crkve odre|en svetitequ i wegovo mrtvo telo mo{tima. Otuda i na{a re~ sahraniti zna~i o~uvati telo od raspadawa koliko to Bog dopusti
po Svome Promislu.
Kao {to smo videli sv. Ipolit govori o
ukopavawu mrtvih u zemqu kao o hri{}anskom obi~aju sahrawivawa mrtvih, a poznato
je da je i kod neznaboà~kih naroda potisnut
obi~aj spaqivawa mrtvih {irewem
hri{}anstva me|u wima.
Nikanor,
Episkop ba~ki
APOKALIPSA
U izdawu "Pravoslavne misionarske
{kole " pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog iza{la je kwiga "APOKALIPSA
- Tuma~ewe Otkrovewa Jovanovog"
I glas wegov kao huka velikih voda,

ima{e u Svojoj desnoj ruci sedam zvezda,i
iz usta Wegovih izlaà{e ma~ o{tar s
obe strane, a lice Wegovo be{e kao sunce
{to sija u sili svojoj (1;15-16).
Sasvim je ispravno re}i da je "glas

Wegov kao huka velikih voda", jer isti
glas imaju On i Duh kroz Koga }e iz utrobe veruju}ih pote}i reke vode ìve
(Jn.7;38) i oni }e glasno propovedati po
~itavoj zemqi. Sedam zvezda se u nastavku nazivaju angelima crkava. "ma~em
o{trim sa obe strane" naziva se ili
odvajawe bezbo`nika, o{trije od svakog
dvoseklog ma~a (Jevr.4;12) ili, pak duhovni ma~, koji pobe|uje na{eg unutra{weg ~oveka. "Wegovo lice be{e kao
sunce {to sija u sili svojoj" - ali ono ne
sija ~ulnom svetlo{}u, nego duhovnom:
kao Sunce pravde, On blista sopstvenom
silom i mo}i, ne, dakle, kao ve{tastveno
sunce koje, budu}i da je stvoreno, sija po
Boànskoj zapovesti i Bogom darovanom
silom.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
UPOKOJIO SE NA[ PROTA MIROSLAV DRINÎ]
Otac Miroslav je ro|en u Sarajevu 1937.

godine. Od najranijeg djetiwstva nije izlazio iz sarajevskih crkava, da bi u veoma
te{ko vrijeme oti{ao u prizrensku bogosloviju. U woj je zapm}en kao odli~an u~enik, veoma darovit pjeva~ i omiqen od cijele {kole. Vi{e godina proveo je kao sarajevski |akon i u to vrijeme vaìo za jednog od najboqih pojaca me|u |akonima u
srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od 1970. godine postavqen je na zeni~ku parohiju i u woj
veoma ~asno i po{teno zavr{ava svoj ovozemqski ìvot i zadatak. Kao paroh poznat
je po svojoj smirenosti, po svojoj odanosti
crkvi i narodu, po svojim veoma lijepim
propovijedima koja je djelima potvr|ivao,
svjedo~io i potvrdio.
Pokojni protojerej-stavrofor Miroslav Drin~i} prestavio se 1. jula. na dan
kada na{a sveta crkva proslavqa i mu~enika Teodula. Poslije obavqenih priprema a
ispuwavaju}i wegovu èqu, svje{teni~ko
opjelo je izvr{eno u crkvi Sv. Vasilija u
S. Sarajevu. Na opjelu je ~inodejstvovao
mitropolit gospodin Nikolaj uz sasluèwe 19 sve{tenika. Sutradan 3. jula u 8 ~asova krenula je povorka sa upokojenim i opojanim tijelom pokojnog prote Miroslava.
U protinoj Zenici povorci su se pridruìla dva aurobusa vjernika i parohijana, jer svi koji su èqeli nisu mogli po}i
na sahranu.
U sabornoj crkvi u Br~kom pomen je
sluìo Episkop zvorni~ko-tuzlanski g.
Vasilije sa 33 sve{tenika i biranim rije~ima zahvalnosti oprostio se od ovog dostojnog i zaslu`nog sve{tenosluìteqa.
Sahrawen je pored sina na gradskom grobqu u Br~kom.
Protojerej Momir Vasiqevi}
Evo do{la jo{ jedna sumorna jesen; sedma

jesen od na{eg progona sa ogwi{ta. Zenica,
grad i ~ar{ija Sredwe Bosne; svake jeseni u
svojoj crkvi - narod je slavio Roèdenstvo
Presvete Marije Bogorodice. Vi{e od stotinu qeta crkva u Zenici okupqala je svoje pravoslavne vjernike. Na{ prota Miro, omaweg
rasta, sveta~kog lica, Avine qubavi prema
Hristu i svom narodu, trideset qeta vodio je
svoje Zeni~ane. Pre skoro ~etrdeset qeta
prota Miro biraju}i sve{teni~ki poziv kao
da je sve saèo u misao "Krst nositi nama je
su|eno". Svog sina jedinca podizao je kao
otac i majka.
Podigao prota svog mezimca, {kolovao i u
vojsku poslao. Milostiv Gospod be{e pa se
protin sin oèni i dobi i on sina. Protinoj
sre}i nigde kraja. Ali nesre}ni rat najavi
svoj jad i ~emer. Srbi Zenice, okoline legendarnog Udrima i Biqe{eva izlaze, ostavqaju
svoja ogwi{ta i grobove. A prota Miro
Drin~i} ostaje u Zenici kao u najve}oj tamnici. Naslutio prota da }e Srbi proplakati
u Zeni~kom KP domu, a tamo ih bilo bezmalo
hiqadu glava. Poslao prota svog sina na Majevi~ko rati{te a on sam osta u Zenici. Pod
ki{om batina, ucenama i pretwama prota se
uspravi kao srpski vojvoda pa na kapiju zatvora zakuca. Otvori{e spahije i kadije
te{ka zatvorska vrata pa kad ga vide{e: [ta
je pope, ho}e{ i ti sa }etnicima? Prota mirno re~e: "Djeco, ako ste u~eni vjeri i zakonu,
pustite me. ûjem da moji vjernici umiru, moram da ih ispovjedim.
U{ao prota, ozario se od sre}e {to }e da
vidi zatvorenike; spremio prota sve}e i vaskr{wa jaja. No, kad je otvorio prvu sobu, kao da
se skamenio. U }o{ku sobe zbijeni jedan do drugoga sjedili su zarobqenici. Nazvao je prota:
Pomaè Bog i Hristos Voskrese. A oni su ga
nemo gledali i tiho odgovorili na pozdrav.
Hajde, qudi, ustanite i pri|ite". Od wih trideset jedan je samo imao snage da pri|e i kaè:
O~e Miro, ne moèmo da hodamo, danas je dvanaesti dan da nam ne donose hranu, mi smo
osu|eni da od gladi umremo". Prota se jedva
presabra da po~ne molitvu; a kad je izgovarao

O~e na{, to su i zatvorenici izgovarali, ali je
prota tada po~eo da pla~e; jeca a suze su i{le
kao potok. Kao muwa kroz Zenicu je prohujala
vest da zatvorenici gladuju. Hrana je ujutru
po~ela da stiè, ali prota Miro je za svakog
~oveka doneo po jedan hleb. Tada ih je okupio i
rekao. Gladi vi{e ne sme biti, a ja Zenicu
ne}u napustiti dok ovde u zatvoru i jedan zatvorenik bude". Tako je i bilo. Borio se prota
Miro molitvom, milo{}u i perom dok nije isprati sve zatvorenike. A onda stiù jo{ teì
dani za na{eg protu Miroslava Drin~i}a. Na
Ilija{u gine mu brat Branko. A gore od toga
da mu na Majevici gine sin Sini{a - jedinac.
Agonija je ve}a jer prota nije dugo dobio sinovo telo da ga sahrani da bi i to na kraju zavr{io. Tamna Zenica da tamnija ne moè biti.
Prota tuguje i ìvi od uspomena. Ponekad
iza|e do Srpske Republike da poseti unuka i
sinov grob. I posledwe isku{ewe be{e te{ka
protina bolest. U Lukavici prota te{ko bolestan u molitvi provodi svoje posledwe ovozemaqske dane. Nema tuge na protinom licu. Kada bolovi uminu prota se vra}a svojim uspomenama. Raduje se prota Miro jer zna da }e i wegova du{a na}i sinovqevu, bratovqevu, pa tamo
su i o. Cvijan i wegov sin, i o. Nedeqko iz Trnova, i svi srpski vitezovi i mu~enici iz: Zenice, êkr~i}a, Ilija{a, Vogo{}e, Ilixe,
Sarajeva, Romanije, Podriwa i Semberije.
Proto Miro, sretan ti put. Do tvog boravi{ta
u raju, neka te sretnu svi Heruvimi i Serafimi. Nama koje si u~io pravoslavqu ostaje jo{
jedna tuga vi{e, ali i ponos {to si u Zeni~kom
kraju ostavio predivnu stazu Svetosavqa i
Pravoslavqa. Oprosti meni gre{noj {to uzeh
sebi za pravo da pi{em o takvoj veli~ini
sve{tenika. Na kraju, neka ti nebeski put bude
obasjan zvezdama jer i to je mo`da premalo.
Gre{na sestra
Milosava
supruga preminulog
logora{a iz Zenice
49
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
NIKOLA JOVANOVI]
1930 - 1998
U ranim jutarwim satima

25. 07. 1998. godine u pribojskoj
bolnici prestalo je sa otkucajima srce na{eg
dragog Nikole. Sjutradan tim povodom na
mjesnom grobqu u s. Zuba~ iskupi se veli~anstveni zbor oàlo{}enih prijateqa, po{tovalaca i rodbine, da se zajedno sa porodicom
i {estoricom sve{tenika oproste od uglednog i ~estitog hri{}anina i vrlog doma}ina.
Sve prisutne a i mnoge koji to na vreme nisu
saznali pokojnik je zaduìo dobrotom svog
plemenitog srca.
Gladnog nahraniti, èdnog napojiti, putnika odmoriti, tu`nog razgovoriti, nevoqnom prite}u u pomo} su samo neke od vrlina
koje smo poznavali kod ovog pobo`nog, krepkog i kr{nog 68-eg starine. Pored toga svoje
obaveze nije zanemarivao prema dru{tvu, a
pogotovo prema majci Crkvi, gde ga wegova
aktivnost i pobo`nost dovede na mjesto predsjednika CO [trba~ke.
@ivot je proveo u braku sa suprugom Jelisavetom, ro|. Topalovi}, gdje u skladnom i
sre}nom braku izrodi{e dva sina i ~etiri
k}eri, nastoje}i da na potomstvo prenesu toplinu porodi~ne qubavi i vaspitawa u duhu
pravoslavqa.
Da Nikolino srce iznenadno prestane kucati umnogome doprinije{e duboki oìqci
nane{eni pogibijom starijeg sina Milana,
borca srpskih jedinica Ru|anske brigade.
Opro{tajnom besjedom, toplim i biranim
rije~ima o. @ivko, nadle`ni paroh, u prvi
plan je iznio vrline koje su krasile pokojnika i zahvalio mu se na svemu, mole}i se Svevi{wem za upokojewe du{e wegove.
Pomolimo se i mi Presv. Bogorodici slavi hrama kome sluà{e i sv. Jovanu Krstitequ slavi pokojnikovoj za pokoj du{e brata
Nikole, da doìvi radost u Carstvu vje~nom
i ~uje rije~i Spasiteqa svog:"Dobri i vjerni
slugo, u malom si mi bio vjeran ... u|i u radost
Gospoda svog".
Dobro Masal
50
NADA NARANÎ]
ôvek je vredan spomena i
dugog pam}ewa,
ukoliko sebe daje za druge.
Upravo smo
se nedavno rastali od takve
osobe, od pokojne Nade Naran~i}, koja je
ro|ena 1940. godine u Oku~anima, kao jedanaesto dete svojih
roditeqa. U takvoj, brojnoj, porodici, vaspitana u patrijarhalnom duhu, izrastala je
na{a sestra Nada u pravu, ~estitu Srpkiwu.
Posle zavr{enih studija, dolazi u Rudo
1968. god. i od po~etka osnivawa gimnazije,
odnosno sredwo{kolskog centra u Rudom,
ostaje da radi kao profesor istorije i latinskog jezika, sve do svog izdisanija.
Brojne su generacije koje je ona izvela na put
zrelosti. O tim wenim aktivnostima, svakako
}e mnogo vi{e re}i, weni najbliì saradnici.
Na{u dragu pokojnicu, upoznao sam odmah
na po~etku mog dolaska u Rudo, a naro~ito od
1993. godine kad sam se s wom sreo u Kolu srpskih sestara, na ~ijem je ~elu ona stajala od wegovog osnivawa, pa sve do nedavno, kad je na weno insistirawe, da je neko od wegovih ~lanica
na tom poloàju zameni, ali i ne, od wenog odustajawa od ~lanstva u istoimenom dru{tvu. Dakle, ona je bila predsednica Kola srpskih sestara u Rudom, kad je bilo najteè. Kad se vodila bitka za opstanak na{e Srpske Republike,
kad su mnoga na{a bra}a u toj bitci svoje ìvote poloìli, mnoge majke, supruge i deca bez
svojih sinova, muèva,odnosno o~eva ostali.
Trebalo je svugde sti}i i rane napa}enog roda
na{eg blaìti. Zahvaquju}i na{oj predsednici, kao u svemu odmerenoj li~nosti, Kolo srpskih sestara, u to vreme odigralo je vidnu ulogu, zbog raznih humanitarnih aktivnsoti.
To weno hrabro dràwe , proisticalo je
iz wene vere u Boga i qubavi naspram na{eg
Srpskog ~oveka. Zato su wene ~lanice bile
ponosne na wu, a svi mi {to smo je kao takvu
imali. Naro~ito nam je bila draga, {to je bila sasvim skromna a nikad, ni u jednom momentu nametqiva. Zato je dugo osporavana wena
ostavka, koju je ona, kad je videla da je nagore
pro{lo, uporno traìla.
Danas, kad se rastajemo od we, te{ko nam
pada, {to je vi{e nema me|u nama, ali }e nam
zadugo navirati se}awe na na{e druèwe, sara|ivawe s wom, za dobrobit na{eg mnogostradalnog Srpskog naroda u minulom ratu.
U na{em saose}awu, zbog wene prerane i
neo~ekivane smrti, na{ bol donekle je
ublaèn, {to grobom i daqe ostaje u na{oj sredini. Grob, koji }e nas stalno na wu podse}ati
ali i opomiwati na onu pesni~ku misao: gde ja
stadoh ti produì, {to smo du`ni ti oduì...
Uveravam, drage nam srodnike, na{e drage
sestre Nade, da ona ne ostaje da po~iva u tu|ini, ve} kao veoma cewena i zaslu`na na{a sugra|anka, ostaje, kao svoj, me|u svojima.
Pred wenim odrom, molim se za wen
blaèni pokoj, da je Gospod primi u svoje rajsko naseqe, po re~ima svetog jevan|eliste
Mateja: "Hodi verna slu{kiwo moja, u malom
bila si mi verna, nad mnogim }u te postviti;
u|i u radost Gospodara svoga" (Mt. 25, 21).
protojerej - stavrofor
Novica Jawi}
PRILO@NICI:
Vjernici iz [tutgarta:
@ivka Stefanovi}
Qubica Mikavica
Jagoda Simovi}
Olga ]irovi}
Zora Jagodi}
Milka Rajkovi}
Milena Renkl-Ristovi}
20 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
Za pokoj du{a supruga Radenka,

sina Slavi{e i k}erke Sowe,
Dobrila Bjelakovi}
200 din
Za pokoj du{e
Branka Jawu{i}a
100 din
Za pokoj du{e
Nikole Jovanovi}a,
sin Stanimir prilaè
200 din
Broj 12
Priprema i ureuje: protojerej Bogdan Stanii
VERA JE
NA[A NAJBOQA
ODBRANA
"Ako je ne{to u mom radu dobro i
vredno, ako je jevan|elsko i pravoslavno, to vi{e pripada qudima s kojima sam radio i onima od kojih sam
u~io ve~ne istine Bo`je, a sve {to nije
bilo dobro u mom radu pripada meni",
kaè mitropolit Nikolaj.
Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski Gospodin Nikolaj u septembru ove godine navr{ava
25 godina arhijerejske slu`be. Pre ~etvrt veka, septembra 1973. godine, po
predaji du`nosti rektora bogoslovije
Sveta Tri Jerarha u manastiru Krka,
hirotonisan u ~in episkopa i u svojstvu
prvog eparhijskog arhijereja Eparhije
australijsko-novozelandske upu}en na
du`nost sa sedi{tem u manastiru Svetog Save u Ilajnu, u Australiji (dràva
Viktorija).
U jednom slu`benom izve{taju iz
1978. godine je, izme|u ostalog zapisano:
"Dolaskom u Australiju, preosve}eni Nikolaj odmah organizuje eparhijska
tela i organe, dovodi i rukopolaè nove sve{tenike, osniva nove parohije,
podiè nove hramove, osve}uje kupqena zemqi{ta za nove crkvene centre.
Budu}i da je za tek kupqeno imawe manastira Svetog Save u Ilajnu zatekao
dug od 42.500 australijskih dolara,
episkop Nikolaj je raspisao beskamat-
____________________________________________ DABROV INFORMATOR 12 ____________________________________________

ni zajam na tri godine i organizovao
vidove prikupqawa sredstava. Za pet
godina otplatio je dug u iznosu od
37.500 dolara.
Preosve}eni je u manastirskom imawu podigao hram, manastirski konak,
stara~ki dom od osam stanova i osnovao prvo srpsko grobqe u Australiji.
Predsednik dràve Australije, gospodin Frajzer, na rastanku mu je zahvalio
za ono {to je u~inio i rekao da je wegov
rad u Australiji sa zadovoqstvom
pra}en i da je uvek ocewivan visokom
ocenom.
Na Novom Zelandu episkop Nikolaj
je osnovao srpski manastir Uspewa
Presvete Bogorodice kod Velingtona i
to je prvi pravoslavni manastir u
istoriji Novog Zelanda".
Episkop Nikolaj je 1978. godine izabran za episkopa Eparhije dalmatinske i na toj du`nosti je ostao do maja
1992. godine, kada je eparhiju predao
novoizabranom episkopu dalmatinskom Gospodinu Longinu. Zbog izbora
rektora Bogoslovije u manastiru Krka
arhimandrita Mitofana za episkopa
moravi~kog, episkop Nikolaj je, pored
svojih redovnih du`nosti, do 16. oktobra 1992. godine, obavqao i du`nost
rektora Bogoslovije. Za vreme slu`bovawa u Eparhiji dalmatinskoj podigao
je zgradu Bogoslovije ukupne povr{ine
1700 metara kvadratnih, sedam novih
crkava i {est drugih crkvenih objekata.
U glasilu "Istina", listu za bogoslovsku nauku i pastirsku praktiku, u
broju od jula 1991. godine, o episkopu
Nikolaju je, izme|u ostalog, objavqeno:
"Rektor Nikolaj bio je neumoran
radnik. Do{ao je u staru oronulu zgradu drevnog manastira Krke, da bi za
devet godina iz temeqa obnovio zdawe. Bilo je to vreme podviga i spartanskog rada u~enika i profesora. Samo
oni koji su bili tu znaju nad~ove~anske
napore i odricawa, budu}i da je manastir bio bez puta i u te{kim uslovima
za ìvot".
Za vreme slu`bovawa u Eparhiji
dalmatinskoj, episkopa Nikolaja Sveti arhijerejski sabor je odredio za administratora eparhije biha}ko-petrova~ke. Na taj na~in je obnovio biv{u
biha}ku eparhiju sa sedi{tem u Bosan-
skom Petrovcu, po{to se odavno ose}ala potreba za postavqawem episkopa

na tom prostoru. Ostalo je zapisano da
je episkop Nikolaj "za godinu i po dana,
uspeo da tu eparhiju u potpunosti organizuje i kao takvu je preda svom nasledniku episkopu Hrizostomu".
Na redovnom zasedawu Svetog arhijerejskog sabora, maja 1992. godine, preosve}eni Nikolaj je izabran za mitropolita dabrobosanskog, sa sedi{tem u
Sarajevu.
Na àlost, zbog ratnih dejstava sei{te Mitropolije je preseqeno iz
starog dela Sarajeva u Sokolac gde je,
zahvaquju}i vlastima Republike Srpske, otkupqen objekat za privremeno
weno sedi{te.
Qubavqu protiv mr`we

Mitropolit Nikolaj je u Eparhiju dabrobosansku do{ao u najteè vreme, u
vreme rata, kada se zlo pome{alo sa
~ovekovom du{om i kad je srpskom narodu preko Drine zapretila opasnost
od potpunog uni{tewa.
Te najteè dane za srpski narod u Republici Srpskoj mo`da je najboqe odslikao episkop zahumsko-hercegova~ki
Gospodin Atanasije, u "Jeremijevskom
vapaju iz zbegova hercegova~kih usled
bombardovawa ameri~kim".
"Iz dubine vapijem Tebi, Gospode.

Gospode, pohitaj k meni, ~uj glas moqewa mojega, jer vi~em k Tebi u nevoqi
naroda svojega...
Ne daj srcu mojemu da zastrani u zle
pomisli, da ~ini djela bezbo`na s qudima koji postupaju tiranski i nepravedno s narodom Tvojim..."
U tim re~ima sadràni su vapaj, i
molitva, i dostojanstvo, kad se jedan
episkop moli za wegov narod, ne ~ini
djela bezbo`na prema qudima koji postupaju tiranski prema wegovom narodu.
"Nasuprot svakom zlu, koje je u qudskom rodu postizalo zastra{uju}a
ostvarewa, uvek je delovao promisao
Boìji, ostvaruju}i ve~no boànsko
dobro u svetu ~ovekovom. Znaju}i za
svetu istinu, mi smo uvek, pa i u ovom
ratu, na svaku mr`wu odgovarali qubavqu, pa i kad nam je bilo najteè,
kad je vapaj na{ih stradalnika traìo
osvetu. Uvek smo se starali da budemo
qudi, da ne ~inimo ni{ta drugima {to
ne bi èleli da nama ~ine", isti~e mitropolit Nikolaj.
Kad se obra}ao vernicima mitropolit Nikolaj je ~esto izgovarao re~i
Svetog apostola Pavla:"Bra}o, {to
god je istinito, {to god je pravedno,
{to god je ~isto, {to god je dostojno qubavi, {to god je na dobru glasu, to mislite".
U Letopisu je zapisano da je mitropolit Nikolaj za vreme rata "delio i
dobro i zlo sa svojim narodom. Neprekidno je putovao od parohije do parohije, pose}ivao rawene i bolesne, organizovao humanitarnu pomo}, odlazio u
inostranstvo - upu}uju}i apele za mir i
trude}i se da u svet prodre istina o
srpskom narodu". Za to vreme organizovao je rad Kola srpskih sestara, i pokrenuo dve krupne inicijative: za osnivawe Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostro{kog u Srbiwu i preseqewe Bogoslovije Sveta Tri Jerarha sa
Div~ibara u Srbiwe, koja je 1995. godine prognana iz manstira Krka.
Mitropolit Nikolaj je, tako|e inicijator osnivawa Akademije za konzervaciju SPC pri Sarajevskom Univerzitetu. Pre dve godine pri Eparhiji
je osnovao penzioni fond sve{tenika
mitropolije.

Kad je Bogoslovija Sveta Tri Jerarha, 1995. godine, na brutalan na~in
proterana iz manastira Krka, mitropolitu Nikolaju, kao wenom prvom rektoru, bilo je veoma te{ko. Progon bogoslova i skrnavqewe svetiwa doìveo
je kao oduzimawe zavi~aja i ga{ewe ogwi{ta, ali u svemu tome, pri~a Mitropolit, najvi{e je brinuo za decu, za
mlade bogoslove, koji su se ni krivi ni
du`ni, na{li u velikoj opasnosti.
Se}aju}i se vremena provedenog u
manastiru Krka, mitropolit Nikolaj
pri~a:
"Ne uklawaju}i se istini i ne
sluè}i grehu, nastojalo se da se na|enajboqi na~in, kako bi sa narodom srpskim i sve{tenstvom ta {kola bila
jedno srce i jedna du{a. Da ne bude ni
Apolosova, ni Petrova, ni Pavlova,
ve} Hristova, jer On dade te uzraste
{to delatnici poseja{e".
Govore}i o Kr~koj Bogosloviji, 24.
novembra 1991. godine na Kolar~evom
narodnom univerzitetu u Beogradu protojerej Nikola [krbi} je, izme|u ostalog, rekao:
"Kao nekada, prije 350 godina, mudro{}u pe}kih patrijarha, otvorena je
duhovna {kola da bude ko{nica za rojewe, a i brana od bolesti Zapada. Tako je i u na{em vremenu, mudro{}u Sabora SPC i velikim zalagawem tada{weg episkopa dalmatinskog Gospodina Stefana, i prvog wenog rektora,
sada{weg episkopa Gospodina Nikolaja, obnovqena je ova Bogoslovija".
Qubav prema deci

Za mitropolita Nikolaja deca su ~iste du{e, srca bez korova, neuga{eni
put, u kojima najvi{e ima qubavi,
po{tewa, dobrote i radosti, i zato je
pred verou~iteqem, u ovom vremenu,
teàk zadatak da pri|e deci, da upozna wihovu du{u i da im na prijem~iv
na~in pribliì znawe o Bogu, crkvi i
ìvotu uop{te.
U svemu tome, isti~e mitropolit Nikolaj, qubav prema deci najva`nija je
osobina verou~iteqa. To nije ose}awe
da su deca "slatka", ili oboàvawe
"malih an|ela", niti to zna~i voleti
svu decu podjednako. To je odre|ewe
qubavi dato u Prvoj poslanici Svetog
apostola Pavla Korin}anima: "Qubav
dugo trpi, blagotvorna je, qubav ne zavidi, qubav se ne gordi, ne nadima se,
ne ~ini {to ne pristoji, ne razdraùje
se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, svemu
se nada, sve trpi".
"Te{ko je i prete{ko biti svedok

stradawa najbliìh i ru{ewa svetiwa, ali kad sretnem svoje nakada{we
u~enike, kad vidim da su zreli qudi,
da su po mnogo ~emu nadma{ili svoje
u~iteqe, bude mi lak{e, jer vidim da
se ostvaruje promisao Boìja, vidim
da }e ta nekada{wa deca, u koju sam
uvek verovao, jo{ upornije i jo{ istrajnije graditi poru{eno i osvetqavati
put Hristovog evan|eqa".
Zbog toga mitropolit Nikolaj veruje
u preporod pravoslavqa, u obnovu svih
poru{enih hramova i izgradwu novih i
povratak vernika na svoja vekovna ogwi{ta.
"Misionarska praksa SPC, isti~e
mitropolit Nikolaj, u istoriji je prolazila te{ke trenutke, ali Pravoslavqe nikad nije zanemarilo svoju misiju, naro~ito misiju u vremenu, odnosno
Crkvu u izgradwi".
Nove {kole pobo`nosti

Iako jo{ niko nije napravio statistiku o tome koliko je ko u novije vreme
podigao ili obnovio svetih hramova,
izvesno je da u toj oblasti crkvene
prakse istaknuto mesto pripada i mitropolitu Nikolaju. U vreme ovogodi{wih Srbiwskih duhovnih sve~anosti mitropolit Nikolaj, osve}uju}i zemqi{te i krst za budu}i hram Svetog
Save, koji }e se graditi u centru Srbiwa, je rekao:
"Evo, osvetismo ovo zemqi{te za
budu}i srpkski centar u Srbiwu. Na
ovom mestu nekad je bila {kola, a uskoro }emo sagraditi hram Boìji, {kolu
pobo`nosti, u kojoj }e na{a deca iz we,
sretna i zadovoqna u ìvot polaziti".
Uprkos svojoj poslovnoj strpqivosti i upornosti, uprkos svome ugledu u
zemqi i inostranstvu, mitropolit Nikolaj jo{ nije uspeo da ostvari svoju
veliku èqu i èqu vernika, da se sedi{te Mitropolije ponovo vrati u Sarajevo.
"Ne sumwam u ostvarewe onoga {to
istinski èlimo, {to je blisko Bogu i
qudima, jer verujeme da je Bogo~ovek
Hristos, zaista, jedini Spasiteq i jedino spasewe sveta. Pri tome uvek caruje svetlo ose}awe i slatko raspoloèwe. U Bogo~ove~anskom domostroju
spasewa sve je tajna, ali sveta i slatka
tajna. Tu je sve po Bogo~oveku koji je jedini Spasiteq i jedina Radost u svim
svetovima, vidqivim i nevidqivim",
podse}a mitropolit Nikolaj.
"Mojih dvadesetpet godina arhijerejske slu`be brzo je pro{lo. Mnogo
sam putovao da bih bio tamo gde mi je
mesto, ali ja nisam pozvan da govorim o
svojim delima. Jedino {to mogu re}i jeste da sam se trudio da uvek mislim o
dobru, kao odblesku blagodati, "zraku
koji pokazuje Boga", podràvaju}i
boànsko ~ovekoqubqe i poku{avaju}i da ~inim dobro.
"A koliko sam uspeo i uspevama na
tom evan|elskom putu, mogu da cene
drugi, a sama istina o tome je u Boìjim
rukama", kaè mitropolit Nikolaj na
kraju razgovora.
protojerej
Ranko M. Bilinac

Mitropolit Nikolaj obeleìo dvadesetpetogodi{wicu arhijerejske slu`be
DECENIJE BLAGOSLOVENE UPORNOSTI

Wegovo visokopreosve{tenstvo mitrolopit dabrobosanski Gospodin Nikolaj, 13. septembra ove godine, obeleìo je dvadesetpetogodi{wicu arhijerejske slu`be. Tog
dana, u kapeli Bogoslovije Sveta Tri Jerarha i Duhovne
akademije Svetog Vasilija Ostro{kog u Srbiwu sluèna je
sveta arhijerejska Liturgija.
Uz slavqenika, mitropolita Nikolaja, sluìli su: mitrolopoit crnogorsko-primorski i skenderijski G. Amfilohije, episkop zahumsko-hercegova~ki i primorski G. Atanasije, episkop osje~ko-poqski i barawaski G. Lukijan, uz
sasluèwe arhimandrita Simeona iz manastira Dobi}eva
i Filareta iz Beograda, proto|akona dr. Radomira Raki}a,
dekana Bogoslovskog fakulteta dr Radomira Popovi}a i
vi{e sve{tenika.
Obeleàvawu dvadesetpetogodi{wice mitropolitove
arhijerejske slu`be prisustvovali su: predsjednik Predsjedni{tva SDS (SZ) dr Dragan Kalini}, wegovo kraqevsko
viso~anstvo princ Tomislav Kara|or|evi}, gr~ki ambasador u Sarajevu Prokopios Manzuranisi, austrijski ambasador u Sarajevu, akademici Vojislav Maksimovi} i Bori{a
Starovi} (dekan Medicinskog fakulteta u Srbiwu), dekan
Stomatolo{kog fakulteta u Srbiwu dr Olga Blagojevi},
dekan Bogoslovskog fakulteta dr Radomir Popovi}, dekan
Duhovne akademije dr Predrag Puzovi}, te Velibor Ostoji},
ministar vjera u RS Jovo Turawanin, advokat Veqko Guberina, gospo|a Anika Skovran, gosti iz Beograda, Crnogorskog primorja, predsjednice Kola srpskih sestara i brojni
sve{tenici.
Za vreme sve~anog ru~ka mitrolpolitu Nikolaju su
uru~eni prigodni pokloni. Tom prilikom, predstavnici Crkve i vlasti, kao i predstavnici raznih kulturnih, prosvetnih i drugih ustanova izrazili su po{tovawe prema
li~nosti Wegovog visokopreosve{tenstva.
Episkop Atanasije, poklawaju}i Mitropolitu panagiju u
znak zahvalnosti i podr{ke istakao je:
"Za Va{e sluèwe Hristu, Jevan|equ, Crkvi, narodu
Bo`jem ~etvrt veka u osamstogodi{wici Va{e i na{ih svetosavskih eparhija, iz stradalne Hercegovine za Va{u
stradalnu Mirolopoliju".
U ime sve{tenika eparhije dabrobosanske, panagiju i
krst je predao protojerej stavrofor Milorad Qubinac.
Doktor Dragan Kalini}, uru~uju}i poklon Mitropolitu,
rekao je:
"êstitam visokopreosv}enom mitropolitu Nikolaju na
jubileju i zahvaqujem mu na velikom delu, kao na{em duhovnom za{titniku i ocu. Od wega moèmo da nau~imo kako se
pristupa poslu, kako se ~ovek celim svojim bi}em stavqa u
slu`bu Crkve i svoga naroda. Wegov rad i wegova misija
svojstveni su samo velikim i i darovitim qudima koji svojim sposobnostima i duhovno{}u svuda stvaraju atmosferu
optimizma i poverewa u stvarne vrednosti ìvota".
Akademik Vojislav Maksimovi}, u ime Univerizteta u
Srpskom Sarajevu i u ime Srpskog prosvetnog i kulturnog
dru{tva "Prosvjeta", uru~io je Mitropolitu zahvalnicu Univerziteta i kwige i naglasio da je veoma zadovoqan {to je imao
~ast da prisustvuje ovom sve~anom ~inu i
{to je ne samo Mitropolitov savremenik
nego i saradnik u nekim poslovima koji su
im bili zajedni~ki.
Protojerej dr Predrag Puzovi}, dekan
Duhovne akademije, u ime profesora Duhovne akademije, saradnika i satrudnika, poklonio je Mitopolitu kwigu - Spomenicu
Svetog Save.
U ime crkvene prosvete, u ime Bogoslovskog fakulteta i svih {kola gde je Mitrolopit radio, protojerej dr Radomir Popovi}, dekan Bogoslovkog fakulteta, ~estitao je jubilej sa èqom "da i daqe Mitropolit bude, kao i do sada svetlo svetu, da bude kvasac u testu na{eg naroda i na{e Crkve, posebno bogoslovskih {kola".
Sergije Pavlovi}, student Duhovne akademije ~estitao je ~etvrt- vekovni jubilej
izgra|ivawa Crkve Boìje i kao znak
pa`we predao poklon za ono {to Mitrolopit ~ini za studente, a "to je pre svega, da
mi u Vama vidimo ikonu Hristovu kao svoga
arhipastira, a iznad svega, mi u Vama vidimo i od Vas u~imo, kako se nesebi~no `rtvuje za izgra|ivawe Crkve Boìje".
Povodom ovog jubileja, svoje govore i lijepe èqe izrazili su i gospo|a Anika Skovran, advokat Veqko Guberina i princ Tomislav.
Mitrololit crnogorsko-primorski i
skenderijski G. Amfilohije o mitropolitu
Nikolaju je govorio kao o svom u~itequ i sabratu. Od svih profesora koji su mu predavali tokom {kolovawa u zemqi i inostranstvu, kaè mitropolit Amfilohije, u
pam}ewe mu je najdubqe urezan lik profesora Nikolaja, mladog suplenta Beogradske
bogoslovije.
Pamti ga kao darovitog, doslednog i strpqivog u~iteqa koji je svoja znawa umeo da
prenese na u~enike, i da im sopstvenim primerom, na~inom ìvota, ukaè na smisao
doslednosti i istrajnosti na Evan|elskom
putu i dodao:
"Do dana dana{weg on je ostao u prosveti crkvenoj, pravoslavnoj i kao arhijerej i
kao prosvetni radnik. Bogoslovija u Krki
koja je sada ovde u Srbiwu, ona je nezamisliva bez vladike Nikolaja zajedno, naravno sa vladikom, sada ì~kim Stefanom, jedan od prvih wegovih saradnika koji je svega sebe ugradio i obnavqawu i manastira
Krke i obnavqawu te drevne najstarije
na{e prosvetne ustanove iz 1615. godine.
Naro~ito je zna~ajna gradwa nove zgrade

Bogoslovije u Krki, koja sre}om i danas postoji, jer je sagra|ena blagodare}i `rtvi i
trudu i nastojawu vladike Nikolaja.
Isti slu~aj, evo Bog je posle Dalmatinske eparhije i sluèwe u woj poslao vladiku Nikolaja u najteìm istorijskim prilikama na ovu drevnu svetosavsku eparhiju koja slavi skoro 800 godina, zajedno sa manastirom Hiladarom, ovde da se na|e u presudnom istorijskom trenutku da svoje iskustvo ugradi u ìvot Crkve i ìvot raspetog
srpskog naroda i on je to, mora se priznati,
samopo`tvovano i dostojansveno uradio
kao {to je to uradio prilikom svog boravka
u Australiji, ostaviv{i iza sebe ne samo
svoje ime zapisano me|u prvim episkopima
na{e Crkve u Australiji, nego i zapisano u
hramovima podignutim u wegovo vreme.
O ovoj Duhovnoj akademiji i Bogosloviji
ne treba ni da govorimo. One same za sebe
govore. I opet moram da vam kaèm da nije
bilo upornosti wegove, da ne bilo ovog dana{weg sabora ovde, niti bi bilo ovog duhovnog rasadnika ovde koji predstavqa jedan od najzna~ajnijih duhovnih rasadnika
pravoslavqa na ovim prostorima i na{e
Srpske pravoslavne crkve".
Pozdravqaju}i prisutne i zahvaquju}i
se na lijepim èqama i poklonima, mitropolit Nikolaj je izme|u ostalog rekao:
"U ovom ~asu du`nost mi je da se najpre
zahvalim Gospodu Bogu na Wegovom prizivu
da budem sve{tenosluìteq oltaru Wegovom i na ozbiqnoj pomo}i na putu zvawa u
kome sada jesam. Molim se Wemu i vama za
svete molitve da mi On, Bog moj i Bog va{ i
daqe bude pomaga~. Sluìti Wemu, znao
sam i znam, te Crkvi i narodu odgovorno je i
stra{no.
@ivimo u vremenu, u jednoj civilizaciji,
koja se otu|ila od svojih otaxbinskih
stvarnosti i gde majke nisu u snovima svojih
zami{qenih kolevki na{e dece. Gde deca
na{a ne mogu se pomoliti nad grobovima
na{ih |edova i ukrasiti ih cve}em. U ovom
vremenu ~ove~iji duh ima duboke no}i, koje
ru{e delo wegovih dana, listove istorije,
tradicije, spomenike i druga svedo~anstva
i nisu mogu}e da sasvim ne{to novo izgrade. âk i kad ~ine dobre stvari, ~ine ih na
nejevan|elski na~in, poni{tavaju}i wihovo blagotvorno dejstvo.
Veoma sam blagodaran svima Vama na dana{wim molitvama za moju malenkost. Uvek
sam ose}ao i sada ose}am da su mi potrebne
drugih molitve i pomo}i, jer re~e sveti
apostol: "molitve pravednoga mogu mnogo
pomo}i". Pored toga, moja zahvalnost ide

Vama i zato {to se danas na|oste pod ovim
krovom na{ih dveju bogoslovskih {kola.
One su nam ne{to najvrednije u Republici
Srpskoj. Hvala na darovima, toj visokoj i na
delu pokazanoj qubavi prema meni, a najmawe sam toga zasluàn. Sve danas izre~eno i
u~iweno veliki je podstrek du{i mojoj u daqim naporima ispuwavawa Jevan|eqa
Boìjeg. U ovih dvadesetpet godina, a i pre
pronosio sam Jevan|eqe koliko sam mogao,
i kako sam najboqe umeo, posebno kao arhijerej u eparhijama: australijsko-novozelandskoj, dalmatinskoj, biha}ko-petrova~koj, i sada u dabrobosanskoj. Hvala i danas sa ovoga mesta svima mojim saradnicima i pomaga~ima iz pomenutih eparhija, a
pomagali su mi mnogo. Ja bez wih ni{ta ne
bih mogao u~initi.
Du`nost mi je da se i danas u molitvama
setim, kao {to to ~inim, bra}e mi Arhijereja na ~elu sa Wegovom Sveto{}u patrijarhom srpskim G. Pavlom. Uvek su mi pomagali
i na razne na~ine upu}ivali me kako se najboqe vr{i delo Boìje u bogo~ove~anskom
telu - Crkvi.
Posebno ovde ho}u da naglasim i zahvalim se mome sve{tenstvu u ovoj Eparhiji,
svima ostalim saradnicima i dobroèlateqima, gospodi profesorima, studentima
i u~enicima ovde dragih mi {kola.
Imamo ovde vrlih pomaga~a da se delo
Boìje {iri i mnoì u ovoj Eparhiji, a time
i u na{oj svetoj Crkvi i narodu srpskom.
Zbog velikog po{tovawa i iskrene zhvalnosti wima bojim se ime im pomenuti, jer Gospod re~e: Kad ~inite dobro ne razgla{ujte
o tome mnogo, nego "{ta ~ini desnica, da ne
zna levica". Stoga neka im je hvala gde ~uli
i ne ~uli i siguran sam, oni znaju da je to sve
na izgra|ivawe Crkve Boìje.
Kad bih danas i{ao u pojedinosti odìvqenih doìvqaja za ovim dvadesetpet goina mog arhijerejskog sluèwa odvelo bi me
daleko, nego mi dozvolite da na kraju iskaèm samo jo{ jednu re~enicu:
U ovome ~asu ja ose}am da mi je du`nost,
najpre zahvaliti se Bogu ìvome za sva blagodatna dobra koja mi je davao u mom ìvotu
i posebno na ovom veoma odgovornom poloàju u Crkvi srpskoj. Molim se i daqe
Wemu da me i daqe vodi desnica Wegova u
ovom zemnome ìvotu mome.
Veoma sam blagodaran svima Vama {to
ste danas ovde pod krovom ovih dveju {kola
na{ih u Republici Srpskoj, a one su nam
ne{to najvrednije u delu na{e Crkve ovde.
Hvala gospodinu dekanu i profesorima Bo-
goslovskog fakulteta na pomo}i koju nam

pruàju putem nastave u Duhovnoj akademiji
i na druge na~ine. Hvala na prisustvu i molitvenoj blagodarnosti Bogu za sve ono {to
sam mogao ~initi i ~inio za ovih dvadesetpet godina mog arhijerejskog sluèwa Bogu,
Crkvi Boìjoj i mom milom narodu srpskom.
Hvala na va{im darovima i toplim re~ima,
koje su mi veliki podstrek za daqa pregnu}a na mojim pravcima velike odgovornosti u eparhijama gde sam episkopstvovao:
australijsko-novozelandskoj, dalmatinskoj i sada dabrobosanskoj.
Du`nost mi je da se u molitvama setim

svih koji su mi pomogli da budem u ovome
zvawu, a danas nisu vi{e me|u ìvima.
Isto tako duàn sam danas sa blagodarno{}u u molitvama se setiti svih bra}e Arhijereja na ~elu sa Wegovom Sveto{}u patrijarhom Pavlom i zahvaliti se svima wihovim pomo}ima da bih {to vi{e dobra ~inio u slavu Boìju i sluèwa sa qubavqu
od najvi{ih do najniìh. Znam, zajedni~ki
napori pretpostavqaju zajedni~ke ciqeve,
i to sam uvek imao u vidu, jer se lak{e nose.
Klawam se pred krstom mojih roditeqa,
u~iteqa, onih koji me u ovo delo pozva{e i
proizvedo{e, pomaga~a, saradnika, satrudnika na wivi Boìjoj u ovim {kolama i {ire, te pred svima vama, mili prijateqi i
deco Boìja", rekao je na kraju svoje besede
mitropolit Nikolaj.
protojerej
Ranko M. Bilinac
Nau~ni simpozijum
Mitropolit Nikolaj
OSAM
VEKOVA
HILANDARA
Povodom obiqeàvawa osam vekova carske
lavre manastira Hilandara, a pod pokroviteqstvom Mitropolije Dabrobosabnske te Sarajevskog uneverziteta, u Srbiwu je 11. septembra
odràn jednodnevni nau~ni skup.
U prepunom Amfri teatru Duhovne Akademije
Sv. Vasilija Ostro{kog i Tvrdo{kog ~udotvorca
odràn je nau~ni skup na temu "Osam vekova Manastira Hilandara", gdje su gra|ani Srbiwa, studenti Duhovne akademije i u~enici Bogoslovije
imali priliku da pro{ire svoje upoznavawe sa
manastirom Hilandarom.
Skup je otvorio Rektor Sarajevskog univerziteta dr Vojislav Maksimovi} i pozdravio sve
prisutne. Istakav{i da je Hilandar kolijevka
Srpske Pravoslavne Crkve te da je ~ast i ovome
gradu i ovoj Akademiji {to im se ukazala prilika
da ovim nau~nim skupom daju doprinos proslavi
osamstogodi{wice postojawa a ujedno da se jo{
bliè upoznaju sa ovom Carskom lavrom. Posebnu
zahvalnost sarajevski univerzitet duguje Mitropoliji dabrobosanskoj, mitropolitu Nikolaju kao
i ovom Srbiwskom duhovnom u~ili{tu.
Saop{tewa su izlagana ovim redom:
1. MANASTIR HILANDAR - @IVA CRKVA
OSAM VEKOVA - Mitropolit Nikolaj
2. HILANDARSKE POVEQE CARA DU[ANA Dr Milica Grkovi}
3. MITROPOLIT SKOPSKI JOSIF I MANASTIR HILANDAR - Dr Predrag Puzovi}
4. HILANDAR U DJELIMA NA[IH NAU^NIKA
I PUTOPISACA - Dr Vojislav Maksimovi}
5. PISMO SA SVETE GORE - Dr Sava [}eki}
6. HILANDAR U @IVOTU I POEZIJI - Mr
Mom~ilo Golijanin
7. HILANDAR U DUBINI NA[EG PAM]EWA Dr Mitar Miqanovi}
Skup je zavr{io rad oko 17 ~asova a zavr{nu
rije~ dao je dr Vojislav Maksimovi} rekav{i:
I ovaj nau~ni skup, kao i raniji dao je dosta novih saznawa, informacija i novih podataka.
Slu{aju}i saop{tewa i gospodu izlaga~e na trenutak sam i sam stvorio sliku da sam u carskoj lavri. Izlaga~i su zaista jednim dobrim djelom sve
nas preselili u ovu srpsku svetiwu. Mislim da
}e svima nama gra|anima, studentima, |acima i
cjelom srpskom narodu biti od velike koristi
ovaj skup. Jo{ jednom èlim da se zahvalim organizatorima i èlim poru~iti svima da na{ put u
budu}nost treba da bude Hilandarska pro{lost,
kako bi se duhovno obnovili i obogatili znawima
koje sadrì kako Manastir Hilandar tako i sva
istorija Srpskog naroda.
J.J.G.
MANASTIR HILANDAR
- @IVA CRKVA
OSAM VEKOVA
ûdesna je tajna Crkva Hristova.
Ona se svetlo i blagodatno pronosi
kroz ceo svet i svugde je prisutna. ^lanovi Crkve - hri{}ani i sa wima monasi sa~iwavaju jedan organizam, jedno
telo. Zar to nije velika tajna? U Crkvi
je sve saborno. I to je velika tajna. U
Crkvi su i manastiri sa mona{kim ìvqem, koji su pod grehom kao i ostali, a
ona je ipak sveta i sva blista sveto{}u. Zar to nije velika tajna i u
na{oj Srpskoj Crkvi? Zar manastir Hilandar u svojih 800 godina ìvota nije
pokazao da je on u srpskom rodu velika
tajna? U manastiru Hilandaru tako|e
sve je velika tajna, jer je i wemu i u svemu ~udesni Gospod Hristos, sa svima
svojim bogo~ove~anskim tajnama. Zato
Crkva, i u woj manastir Hilandar,
predstavqa veliko ~udo. Crkva ima jedinstvenu blagovest, kojom obiluje i
manastir Hilandar, u koji èle i An|eli da zavire, jer se i wima kroz Crkvu
otkriva mnogorazli~na premudrost
Boìja (Ef. 3, 10; 1. Pet. 1, 12).
Kad danas mislimo o osam vekova
ovog srpskog manastira, mi prvenstveno mislimo na onog Velikog Neimara
koji je blagoda}u Svojom oblagodatio
sve one qude iz srpskog naroda, koji su
u wemu ìveli, molili se, podvizavali na razne na~ine, postaju}i pobedioci zla svakog u sebi i oko sebe. Tu u Hilandaru ni{ta nije prosto, ni{ta jed-

nostavno, ni{ta sporedno, ni{ta malozna~ajno. Sve je u wemu utemeqeno
na bogo~ove~anskom, na blagodatnom, i
organski povezanom u jedan bogo~ove~anski organizam. I hilandarskim
ìteqima sveti Jovan Zlatousti poru~uje: "Ako nam vaqa posti}i Carstvo
Nebesko, onda nije dosta osloboditi
se greha, nego vaqa i mnogo raditi na
vrlinama. Treba se uzdràvati od zla,
da bi smo se oslobodili od pakla; a da
bi smo stekli Carstvo Nebesko, moramo neprestano negovati vrline". I daqe veli sveti Zlatoust: "Moè se
re}i: ne ~initi dobro, to je ve} delimi~no zlo , jer obelodawuje lewost, a
lewost je sastavni deo zla, ili ta~nije: ne deo nego povod i koren zla... Stoga i blaèni Pavle (misli na apostola
Pavla), odvra}aju}i od zla, vodi nas ka
vrlini. Jer, reci mi, kakva je korist od
toga, ako sve trwe bude po~upano, a ne
bude posejano nikakvo dobro seme"?
Posetioci se s rado{}u susre}u sa
hilandarskim monasima. Sa wima vode
razgovore, naj~e{}e ose}aju}i da neka
milina pleni wihove du{e. A kada ih
napuste i ostanu sami sa sobom, onda
im se name}e misao o wihovom smirenoumqu. [ta je smirenoumqe, koje oni
u izobiqu imaju? To je jevan|elsko raspoloèwe du{e, kojom sav svoj um i ìvot hilandarski monah drì u Gospodu
Hristu. U smirenoumqu naro~ito pravoslavni monah, svaku svoju misao i
ose}awe, i sve svoje umovawe neprestano kontroli{e Gospodom Hristom.
Svakako, podobno apostolu Pavlu koji
kaè: "Mi um Hristov imamo" (1. Kor. 2,
16). Sveti apostol ho}e da kaè: mi
umom Hristovim umujemo o svemu: o Bogu, o svetu, o qudima, o du{i, o celokupnoj tvorevini. Smirenouman ~ovek
iskreno smatra sebe ni{tavnim pred
Bogom i qudima, On s rado{}u druge
~ini ve}ima od sebe (sr. Flb. 2, 3). Zbog
svega toga, smirenoumqe je klima
du{e, stawe u kome savr{eno uspeva
sve jevan|elsko, a gine sve nejevan|elsko. Ovo svaki sagovornik iz sveta, sa
hilandarskim monasima ose}a i trudi
se da razume.
I jo{ ne{to o smirenoumqu hilandarskih monaha. Smirenoumqe je uvek
pra}eno kroto{}u i trpqewem. U tome
za ugled imaju apostole i proroke (Jak.
5, 8-10), a pre svega krotkog i dugotrpeqivog Gospoda Isusa Hrista (Mt. 11,
29). Ali, sve to troje: i smirenoumqe, i
krotost i trpqewe samo boànskom
qubavqu stoje zajedno i qubavqu postoje. Jedino ko ima jevan|elske qubavi u du{i, moè imati ove tri vrline:
biti smiren, i krotak i trpqiv. Hilandarci ìve dostojno svoga zvawa, kada
ove tri vrline vr{e u qubavi i s qubavqu, dakle, ìve dostojno Boga.
Nema sumwe, "Hilandar je manastir

preko koga su Simeon i Sava, kao ktitori pribliìli Srbiju Svetoj Gori i
Vizantiji, odrediv{i tako da srpski
narod ve~no ostane u pravoverju Isto~-ne pravoslavne crkve" pi{e Miodrag Petrovi}. I ne samo to: "Sveti Sava je u osnovi primio i razra|enu vizantijsku ideologiju o odnosima izme|u crkve i dràve, uvode}i odre|ene novine iz kojih se vidi wihovo nastojawe da pokaè da Srbi nisu {to i
Vizantinci. Razlikuje, dakle, svoj narod od Vizantinaca i drugih okolnih
naroda, naro~ito zapadnih, ose}ao je
potrebu da u odnosima izme|u crkve i
dràve ozakoni ne{to {to je svojstveno Srbima" pi{e isti pisac.
U potpunoj samostalnosti manastira
Hilandara, za~ela se i ideja o samostalnosti Srpske Crkve, na ~emu je
Sveti Sava vrlo strpqivo i bri`qivo radio. Bio je dvadesetpetogodi{wak kada se upokojio wegov otac
(1199). I drugi istorijski doga|aji bili su presudni, koji su se u to vreme doga|ali, kao: upad Latina u Carigrad i
Solun 1204. g. i osnivawe Latinskog
carstva. Tim ~inom je bila ugroèna i
Sveta Gora. Rukopoloèwem u ~in |akona i jeromonaha 1299. godine, kao
tridesetogodi{wak
ispuwavao
je
uslov da postane Arhimandrit. Sa dostojanstvom Arhimandrita Sava nije
bio potreban samo manastiru Hilandaru i manastiru Studenici, nego i srpskom narodu, u {irem zna~ewu - Srbiji.
Zatim zbog opasnosti od Latina prenosi u Srbiju mo{ti svoga oca prepodobnog Simeona Miroto~ivog. Pre toga
primio je arhimandritski ~in, po kazivawu Domentijana, u Solunu od solunskog mitropolita Konstantina - Kostadija, "po gr~kom zakonu" sa ciqem "da
bude Arhijerej".
O ulogama manastira Hilandara
kroz wegovo trajawe do danas mnogo se
moè govoriti i pisati. Predpostavqam da }e u narednim predavawima o
tome biti izobilnijih re~i i zakqu~aka. Meni nije bio ciq da se u ovih nekoliko skromnih misli tim bavim, jer
je to posao istori~ara. Ja sam se naro~ito hteo osvrnuti, kako sam napred
ve} rekao, na duhovni lik manastira
Hilandara, tj. ìvu hilandarsku crkvu, koja Bogo~ovekom biti{e i rukovodi se Duhom Svetim. Ustvari, kada manastir Hilandar u tome preizobiluje i
~uva to kao zenicu oka, onda su sve wegove ostale akcije od Boga blagoslovene, s Wim osnaène, i nesumwivo vode
uspehu koji je ugodan Bogu. I danas su
ktitori ove velike svetiwe srpske prvi i vrlo prisutni u manastiru Hilandaru, zajedno sa Presvetom Bogorodicom - Trojeru~icom i ~udotvorkom.
Imaju}i u vidu i u viziji budu}nost manastira Hilandara, danas, u godini
wegove osamstogodi{wice mogu re}i i
sloìti se sa na{im uglednim nau~nim
radnikom
Stojanom
Stanojevi}em:
"Osnivawe manastira Hilandara je vrlo vaàn datum u istoriji srpske crkve
i srpske kulture. Osnovan da bude pribeì{te i skloni{te za srpske monahe
u Svetoj Gori, Hilandar je vremenom
postao steci{te i rasadnik srpske
prosvete, najva`nije kulturno i prosvetno sredi{te srpskog naroda u

sredwem veku, najve}a radionica srpske kwièvnosti".
I jo{ ne{to: On je sredi{wi manastir izme|u manastira Studenice, majke na{ih manastira i crkava, i manastira @i~e, kolevke srpskog crkvenog,
duhovnog i administrativnog ìvota.
Tako, govoriti o manastiru Hilandaru
nije mogu}e, a ne govoriti i o Svetom
Savi i obratno, kojima je u srcu uvek jedan te isti i neizmenqivi program Jevan|eqe. O tome blagoupokojeni
otac Justin kaè: "... U stvari, Sveti
Sava je i za ìvota i posle smrti, i ako
du{om me|u an|elima gore, ostao je sav
me|u svojima na zemqi dole, tvore}i i
daqe jevan|elska dela: iscequju}i bolesne telom i bolesne du{om. Tela je
isceqivao od telesnih neduga, a du{e
od du{evnih neduga: neverja, maloverja, bezverja, o~ajawa, bezumqa, ludila,
mr`we, pakosti, zlobe, vlastoqubqa,
slastoqubqa, grehoqubqa, zloqubqa, |avoqubqa. Re~ju: od svih grehova, strasti, poroka, smrti, zloduha.
Blagodatni ~udesni isceliteq tela,
on je u isto vreme bio i ~udesni vaskrsiteq du{e...", i opet i opet bi dodao,
sa wim i manastir Hilandar kroz svih
osam vekova svoga postojawa.
Dana{wi hilandarski monasi, poput Svetog Save, prepodobnog Simeona
Miroto~ivog i ostalih bogougodnika u
zboru Srba svetiteqa, uti~u na svoj narod ne samo radom, nego i svojim
li~nim primerom. Vrline pokazane u
mona{kom podvi`ni~kom ìvotu, sau~e{}e i pomo} bli`wima i nevoqnima srpski narod visoko ceni. Na{ narod i danas, odlazak u mona{tvo smatra ~inom velike `rtve, kako na planu
li~nog truda, na spasewu svoje du{e,
tako i na planu duhovnog ìvota srpskog naroda, wegove Crkve i dràve.
To nesumwivo imponuje svakom traìtequ Boga na putu mona{kog podvizavawa, a hilandarcima posebno.
Zavr{avaju}i ovo slovo o manastiru
Hilandaru, i wegovim Bogougodnicima,
progla{avam ovaj simposujum otvorenim.
Dr Predrag Puzovi}
MITROPOLIT
SKOPSKI JOSIF I
MANASTIR HILANDAR
Od osnivawa manastira Hilandara
do danas Srpska Pravoslavna Crkva
nije prestajala da se stara za ovu na{u
najve}u svetiwu. O tome svedo~e brojni dokumenti. Pored materijalne pomo}i posebno se vodilo ra~una o redu i
poretku u manastiru i o zanavqawu mona{kog bratstva. U pojedinim te{kim
trenutcima kroz koje je prolazio ovaj
manastir u svojoj osmovekovnoj istoriji, u pomo} su mu priticali i pojedini
episkopi SPC. Me|u wima je i mitropolit skopski Josif.
U Arhivu Svetog arhijerejskog sinoda sa~uvan je jedan broj dokumenata na
osnovu kojih moèmo da pratimo {ta je
sve mitropolit Josif u~inio za manastir Hilandar u vremenu od 1932. do
1946. god.
Godine 1932. bitoqski episkop Josif je izabran za skopskog mitropolita. Iste godine je gr~ka dràva agrarnom reformom eksproprisala metohe
manastira Hilandara da bi zbrinula
izbeglice iz Male Azije i domorodce
zemqoradnike bez zemqe. Ovom reformom manastir je ostao bez najnu`nijih namirnica koje je dobijao sa
tih imawa. U ovom za manastir te{kom
vremenu mitropolit Josif mu je ponudio na poklon iz svoje eparhije manastir Sv. Arhan|ela u î~evu, koji bi
sluìo kao metoh. O ovome je Sve{teni
sabor manastira Hilandara obavestio
~lan tog Sabora proiguman Onufrije.

Zahvaquju}i pismom 12/25. novembra
1932.
god.
mitropolitu
Josifu,
Sve{teni sabor prima visoki dar "koji
je do{ao u onom momentu, kada je ova
Svetiwa ostala, pored tolikih svojih
metoha bez ijednog, jer su svi metosi
oduzeti od strane gr~ke dràve".
Sve{teni sabor moli mitropolita Josifa da se zauzme kod Svetog arhijerejskog sinoda da se ovaj wegov predlog
{to skorije u delo privede. U pismu se
daqe kaè: "Poklonom ovoga Manastira od strane Va{eg Visokopreosve{tenstva,
Va{e
Visokopreosve{tenstvo se uvr{}uje u red ktitora
ove svete Obiteqi, a bratstvo ovoga
Manastira ostaje Vam ve~ito blagodarno". U ime Sve{tenog sabora manastira Hilandara pismo su potpisali
epitropi: jeromonasi Arsenije i Peter.
Obra}aju}i se Svetom arhijerejskom
sinodu povodom ovog pitawa mitropolit Josif prvo nagla{ava dosada{wu
ulogu manastira Hilandara u na{oj nacionalnoj i kulturno-prosvetnoj istoriji. @ele}i da Hilandar bude koristan na{oj Crkvi i u sada{wosti obnovom na{eg mona{tva, voqni smo, kaè,
"iza}i u susret molbi hilandarskog
bratstva i ustupiti mu manastir i imovinu Sv. Arhan|ela u s. î~evu pod
uslovima koje Sveti arhijerejski sinod propi{e". Po wegovom, mi{qewu,
najboqe bi bilo hram i imovinu ~i~evskog manastira dati Hilandaru pod najam za devedeset devet godina po ceni
od jednog zlatnog dinara zakupnine godi{we, a pod uslovom "da se imawe
uredno obra|uje i na isto sve dràvne
i druge da`bine na vreme ispla}uju i
imawe nikako ne zaduì; da se u ~i~evskom manastiru wegovim sredstvima
otvori {kola za mona{ki podmladak,
koji bi bio upu}ivan u na{e manastire
u Kraqevini - kao i u Hilandar. Ali,
ako se na|e ne{to boqe od ovoga predloga bi}emo gotovi da to prihvatimo".
Za vreme Drugog svetskog rata mitropolit Josif je od okupatora proteran iz svoje eparhije. Do{av{i u Beograd preuzeo je kormilo Srpske Crkve
po{to su patrijarha Gavrila Doì}a
uhapsile nema~ke okupacione vlasti.
Ni u tom te{kom vremenu po Srpsku Crkvu i narod mitropolit nije zabora-

vqao na manastir Hilandar. Nastojao
je na razne na~ine da sazna u kakvom se
stawu nalazi manastir. U tom ciqu je
Sveti arhijerejski sinod uputio 18.
septembra 1941. god. jedan dopis Ministarstvu pravde u kome stoji: "Umoliti
Ministarstvo pravde da se shodnim
na~inom izvoli obavestiti i Svetom
sinodu dostaviti, u kakvom se stawu
nalazi sada manastir Hilandar, kakav
je wegov poloàj i da li postoji mogu}nost komunikacije Srpske crkve s
wegovom upravom".
U stalnoj brizi za mona{ki podmladak u manastiru Hilandaru, {to je bio
i jedan od uslova da opstane, Sveti arhijerejski sinod je iste godine uputio
pismo ministru unutra{wih poslova
Milanu A}imovi}u u kome ga moli da
nastoji kod nema~kih vlasti da dobije
na~elno odobrewe "da se za prvi mah
mogu uputiti u manastir Hilandar
10-20 monaha i isku{enika, a kasnije
po potrebi, i vi{e wih".
Po{to se o~ekivalo da }e okupatorske vlasti izdati vize za odlazak monaha i isku{enika u manastir Hilandar, Sveti arhijerejski sinod je zatraìo izve{taj od arhijereja da li bi
neki monah ili mladi} iz wihove
eparhije èleo tamo da po|e.
Na akt Svetog arhijerejskog sinoda od
18. septembra 1941. godine odgovorilo je
Ministarstvo pravde 9. februara 1942.
god. kratkim izve{tajem u kome se kaè
"da je u manastiru Hilandaru sve u redu".
Slede}i dokument koji je sa~uvan u
Arhivu Svetog arhijerejskog sinoda iz
ratnog perioda je spisak monaha manastira Hilandara iz 1943. godine. Iz
tog spiska vidimo da je u to vreme u manastiru bilo 35 monaha, "od kojih su pola stari i bolesni, dok druga polovina
jedva da moè da se sna|e prema veli~ini Hilandara od ~ega uvek zebemo", kako kaù potpisnici spiska epitropi: arhimandrit Onufrije i jeromonah Danilo. U spisku su navedena imena slede}ih monaha: proiguman Mihailo, arhimandrit Onufrije, proiguman
Arsenije, proiguman Dositej, jeromonah
Vi}entije, starac Inokentije, jeromonah Avakum, jeromonah Danilo, starac
Timotej, jeromonah Sava, jeromonah
Mojsej, starac Sava, starac Nikanor,
jeromonah Kalist, jeromonah Zosim, mo-
nah Andreja, monah Grigorije, monah Or,

monah Anatolije, monah Nifont, monah
Sisoje, monah Damaskin, monah Ilarion, monah Simon, monah Teofan, monah
Trofim, monah Misailo, monah Gerasim, monah Miron, monah Domentijan,
monah Makarije, monah Joanikije, monah Simeon, monah Spiridon i monah
Pavle.
Za sudbinu manastira Hilandara se
interesovao i predsednik srpske vlade armijski general Milan Nedi}. To je
vr{iocu du`nosti generalnog sekretara Svetog arhijerejskog sinoda protojereju Nikoli Alagi}u u telefonskom
razgovoru 9. februara 1944. god. saop{tio sekretar u Predsedni{tvu Ministarskog saveta g. Cvetan \or|evi}.
On je istakao "da sada postoji mogu}nost, da se tamo po{aqe izvestan
broj mla|ih monaha i isku{enika, jer su
ostali samo starci kao i to, da manastirsko bratstvo oskudeva u hrani i da
bi im se moglo poslati odavde hrane".
Stoga Dràvni sekretar preporu~uje
Svetom arhijerejskom sinodu da o tome
uputi jedan akt gospodinu Predsedniku.
Znaju}i da je opstanak Hilandara zagarantovan
upravo
zanavqawem
mla|im monasima, mitropolit Josif je
u ime Svetog arhijerejskog sinoda istog
dana pisao predsedniku vlade Milanu
Nedi}u. U pismu kaè da su gr~ke vlasti ranijih godina zabrawivale da u
manastir Hilandar dolazi srpski mona{ki podmladak, pa je tako manastir
ostao sa malim brojem monaha, od kojih
su ve}ina stari i iznemogli qudi. Da
manastir ne bi sasvim ostao bez podmlatka, Sveti arhijerejski sinod moli
Predsednika da poradi kod nema~kih
vlasti za na~elno odobrewe" da se za
prvi mah mogu uputiti u Hilandar 10-20
monaha i isku{enika, a kasnije po potrebi i vi{e wih, kao i ispitati mogu}nost da li bi se sadejstvom na{ih
dràvnih vlasti moglo manastiru poslati i hrane.
Na pismo mitropolita Josifa odgovorio je Dràvni sekretar \or|evi}
26. februara 1944. god. U pismu kaè
"da nema~ke vlasti nemaju ni{ta protiv upu}ivawa desetorice mladih monaha u manastir Hilandar". Sa sadrìnom ovoga pisma upoznao je mitropolit
Josif arhijereje, s ciqem da ga obna-
roduju u podru~nim eparhijama "kako bi

se {to pre odabralo i u manastir Hilandar odaslalo 10 mladih, odu{evqenih i nacionalno ispravnih monaha". Sa tim ciqem je akt objavqen i u
"Glasniku".
Posle povla~ewa nema~kih okupacionih vlasti mitropolit Josif je i za
vreme novih komunisti~kih vlasti
ostao na ~elu Crkve sve do povratka u
zemqu patrijarha Gavrila Doì}a. I u
novim okolnostima nastavio je da radi
na zanavqawu hilandarskog bratstva.
Od novih vlasti je traìo da deluju
kod gr~ke vlade da se dozvoli odlazak
u manastir na{im monasima koji bi tamo ostali u ciqu obnove manastirskog
podmlatka.
Stawe u manastiru Hilandaru bilo
je te{ko. To se vidi iz pisma jeromonaha Mojsija Hilandarca od 20. oktobra
1945. god. proti Stevi Dimitrijevi}u.
Jeromonah Mojsije pi{e proti da su manastir Hilandar s pomo}i Boìjom i
svetih ktitora u toku rata o~uvali u
celini. Obave{tava ga de je bibliotekar starac Mihailo umro, a da su na
wegovo mesto postavili monaha od poverewa o. Avakuma. Pored starca Mihaila umrli su jo{ monasi: Mitrofan,
Spiridon, Alimpije, Simeon i Andreja.
Zbog ovakvog alarmantnog stawa u pogledu mona{kog bratstva u manastiru
Hilandaru Sveti arhijerejski sinod se
12. decembra 1945. god. obratio pismeno
Ministarstvu inostranih poslova FNRJ
s molbom da dozvoli slawe mona{kog
podmlatka u manastir Hilandar. U odgovoru od 2. februara 1946. god. stoji "da
}e Ministarstvo vrlo rado postupiti po
traèwu u napred ozna~enom aktu, ali
da bi moglo iza}i u susret ovom zahtevu,
moli se Sveti sinod, da izvoli dostaviti imena lica koje èli poslati u manastir Hilandar".
Sa sadrìnom odgovora Ministarstva inostranih poslova FNRJ mitropolit Josif je obavestio eparhijske
arhijereje i zamolio ih da Svetom arhijerejskom sinodu dostave imena mona{kih lica ili isku{enika iz svojih
eparhija "ukoliko takvih ima, koja bi
èlela da budu upu}ena u Hilandar".
Dok je trajala ova prepiska, epitropi manastira Hilandara jeromonah Sava i monah Nikanor su u ime Sve{tenog

sabora i Bratstva manastira mitropolitu Josifu, kao predsedniku Svetog
arhijerejskog sinoda, uputili ~estitku
za Vaskrs. Tom prilikom govore i o stawu u manastiru Hilandaru: "Va{e Visokopreosve{tenstvo, posledwi svetski rat kao i wegove posledice ostavile su veliki trag i na na{em Sv. Hilandaru, kad se uzme u obzir da je wegovo bratstvo kao ~uvari Hilandara, i
preko mere se smawilo, tako da jedva
nosi obele`je Srpskog manastira, i da
mu uop{te kao takvom preti opasnost
da ga ne izgubimo, usled oskudice u
qudstvu.
Na{ je narod uvek pa i za vreme petvekovnog ropstva umeo ~uvati Hilandar i o~uvati ga, dok sad u oskudici
qudstva preti mu opasnost. Zato se sinovski obra}amo Va{em Visokopreosve{tenstvu sa najtoplijom molbom, da
Vas ovim izvestimo da Hilandaru preti opasnost usled oskudice u qudstvu.
Mi Vas o ovom izve{tavamo, kao i da
smo Hilandar sa wegovim istorijskim
bogatstvom do sitnica o~uvali, i da on
bez novih snaga ne moè daqe opstati.
Va{em Visokopreosve{tenstvu je poznato gde je stalo 1939. god. po tom pitawu, pa Vas zato molimo i kao poznavaoca stvari i po du`nosti da tu stvar
okon~ate".
Shvataju}i ozbiqnost u kojoj se Hilandar na{ao, Svetom arhijerejskom
sinodu se javilo sedam lica koja èle
da odu u manastir. Wihova imena sa
osnovnim podacima Sveti arhijerejski
sinod je dostavio Ministarstvu inostranih poslova NRS. Na spisku su bila slede}a imena: jeromonah Makarije
(Popovi}), sabrat manastira Pe}ke Patrijar{ije, ro|en u Banatu 26. decembra 1920.; Dragoslav Proki}, poslu{nik manastira Visoki De~ani,
ro|en 12. aprila 1922; jeromonah Georgije (Veselinovi}), v.d. paroha u Qubiwu, Hercegovina, ro|en 2. februara
1910. u Vojvodivni; jeromonah Hristifor (Obradovi}), duhovnik manastira
Grn~arice, ro|en 7. jula 1919. u Hercegovini; jeromonah Vikentije, sabrat
manastira Hilandara, danas ìvi u
Ni{u kao duhovnik metoha manastira
Hilandara; sin|el Grigorije (Udicki),
profesor Bogoslovije; i Borislav Ig-
10
watovi}, ro|en 28. jula 1922. u Beloj

Crkvi.
Imena prijavqenih za manastir Hilandar Ministarstvo inostranih poslova uputilo je Ministarstvu unutra{wih poslova NRS sa nalogom da
im se izdaju potrebne putne isprave.
Ministarstvo unutra{wih poslova je
14. maja 1946. god. obavestilo Sveti
arhijerejski sinod da je ovim licima
odobrilo odlazak u Hilandar, s tim da
Ministarstvu podnesu molbe za izdavawe paso{a.
Ovim odobrewem Ministarstva unutra{wih poslova sedmorici kandidata da mogu oti}i u Hilandar ovo pitawe nije jo{ bilo re{eno. Trebalo je dobiti i dozvolu gr~kih vlasti. Zato se
Sveti arhijerejski sinod obratio Ministarstvu inostranih poslova "da izvoli preko gr~kog polsanstva u Beogradu ishoditi dozvolu i gr~kih vlasti za
oda{iqawe kako ove sedmorice tako i
onih koje bi Srpska pravoslavna crkva
ubudu}e slala u Hilandar". Ministarstvo inostranih poslova FNRJ odgovorilo je 12. jula 1946. god. "da je nemogu}e kod gr~kog Poslanstva u Beogradu
unapred ishoditi dozvolu za eventualno oda{iqawe jeromonaha u manastir
Hilandar. Da bi mogli postupiti po
zahtevu Svetog arhijerejskog sinoda,
potrebno bi bilo prethodno dostaviti
imena ovih jeromonaha koji se èle poslati u manastir Hilandar, kako je to i
u prvom slu~aju ura|eno".
U Arhivu Svetog arhijerejskog sinoda sa~uvan je jo{ jedan dokument o ovom
pitawu iz vremena dok je mitropolit
Josif bio na ~elu SPC. To je molba jeromonaha Hristifora (Obradovi}a) za
odlazak u manastir Hilandar.
U dokumentima nema traga da li su
ovi kandidati oti{li u Hilandar. U
spisku imena Hilandarskog mona{kog
bratstva za 1950. god. wihovih imena
nema. To ukazuje da im gr~ke dràvne
vlasti nisu dozvolile da odu u pomenuti manastir.
Patrijarh srpski Gavrilo (Doì})
se vratio u zemqu 14. novembra 1946.
god. i preuzeo je od mitropolita Josifa kormilo SPC. Patrijarh }e sa ostalim episkopima Srpske Crkve nastaviti da se stara za manastir Hilandar.
Mr Mom~ilo Golijanin
HILANDAR
U @IVOTU I POEZIJI
Rijetka su i mjesta, i li~nosti, i doga|aji, koji su toliko duboko u{li u
du{u srpskog naroda kao Hilandar. Rijetka su mjesta i gra|evineu koje je taj
narod utkao i upleo toliko topline i
ne`nosti, toliko skru{enosti i pokore, kao {to je to Hilandara. Uradila je
to prvo, a ko bi drugi, epska narodna
pjesma. Najmawe je va`no kako }e se ovo
Svetili{te zvati u slobodnoj interpretaciji narodnog genija: Vilindar
ili Vilendar, Filindar ili Hilandar, ali je ono bilo i ostalo "~udo nevi|eno", kako ga Milo{ Latinima
predstavqa. "Bjel Vilindar nasred
Gore Svete postao je i ostao vodiqa
svim generacijama. To je primjer
osmi{qenog tro{ewa blaga Savinog
roditeqa, primjer vje~ne zasluge "da
se wemu poju letur|ije onog svijeta kao
i ovoga". Prenegla{ena qubav prema
toj nacionalnoj Svetiwi u ma{ti tog
polu pismenog narodnog pjeva~a nagla{avala je vi{e fizi~ku nego duhovnu qepotu Hilandara. Mno{tvo je za to
primjera, ali evo samo jednoga:
"Vidio sam crkvu Hilandara. A kakva je, milu Boga hvala! Pokrivena }emerom od zlata, Podzidana zlatnom
trepetaqkom, A po woj su direci od
zlata; Sve od zlata krsti i ikone; U
woj sedi trista kalu|era..."
A onda brojne lirske pjesme i pjesnici. Atos, Hilndar, Trojeru~ica, hilandarski monasi i wihovo podvizivawe
"u kamenu, a ne kamenu", wihovo uz-

no{ewe molitava za gre{ni qudski
rod. Ni{ta, ba{ ni{ta nije ostalo {to
nije postalo predmetom opjevavawa: i
Hilandar, u kamen obu~en, i masline, i
zvona, i karejske isposnice. Tu su ikone i freske, bogosluèwa i molitve,
kiparisi i pirgovi. Li~e oni pjesniku
na ispruène ruke k nebu, li~e na stubove na koje se nebo naslonilo, da poklopi i pokupi sve tihe {aputave molitve i uzdahe i da ih u se upije, da se
ne razaspu misli bogougodnih krstonosaca koji na svojim sijedim vlasima i
stara~kim ramenima nose terete ovih
na{ih sodoma i gomora.
Sve je ovdje ìvo, sve nosi svoje plodove i poruke, svoje godine i ìvot koji ovdje pulsira. I sve ima vi{estruku
namjenu i upotrebu. Masline ovdje hrane i ptice, i monahe, i kandila, a i jedni, i drugi, i te}i streme visinama, Nebu i Bogu. Nema u toj Svetoj zemqi stope gdje nije kro~ila stopa Boìjeg ~ovjeka, pa otuda i ono pjesnikovo da "iza
svakog grma ~eka svetac", sa svakog kamena, uzidanog u ova Bogoobitavali{ta, gledaju o~i Svetiteqa. Vaqda
te o~i, koje primaju svjetlost Izvori{ta svjetlosti, i svijetle i zamjewuju "civilizacijsku rasvjetu". A tu, u Hilandaru i Svetoj Gori, gdje je vrijeme,
re~eno jezikom tehnike i nauke, zaustavqeno, tu upravo vrijeme najbrè i
ide, ide daleko ispred paralelnog mu
vremena. Tamo gdje su mjesto zidova
Sveci, a Hristos mjesto krova, tamo
gdje je Rastku i nad glavom i pod nogom
svetosavsko nebo, tamo je duh i{ao ispred civilizacije. Tu je Trojeru~ica
~inila {to je nedostupno nauci HH vijeka.

Sat ovdje ne mjeri vrijeme, jer je vrijeme bezvremeno. Dani imaju svoja imena, nazvana po Svetiteqima. U takvoj
puno}i, u popuwenosti neprolaznim i
vje~no - trajnim, normalno je da }e pjesnici prona}i svoj neiscrpni izvor inspiracije. Na}i }e ga u lozi Nemawinoj, koja osam vijekova daje plodove,
osam vijekova nerotkiwama ra|a djecu,
u Du{anovom krstu kao opomeni da su
sve qudske osionosti zauzdane, na}i
}e ga u sveukupnom Hilandaru koji srpski narod opomiwe vijekovima da su mu
pro{lost i budu}nost stopqeni u jedno
i da je wegova budu}nost upravo u wegovoj pro{losti, a pro{lost sva okrenuta budu}nosti. Na}i }e pjesnik inspiraciju i u kosturnicama i u lobawama
koje poredani po kamenim pretincima,
bijele i ùte, govore o svojoj sjediwenosti s vje~no{}u.
Posebno poglavqe Hilndara je Hilandarska Trojeru~ica, ûdotvorka i
Iscelitqka. Pjesnici su joj prilazili
s du`nim po{tovawem, pokajni~ki, sa
uo~avawem svoje malenkosti pred wenom svemo}i. Woj su se obra}ali za pomo} kad je wihovom narodu bilo mu~no
i kad je bio pred nacionalnom katastrofom. Obra}ali se se, da bi im pomogla da prona|u svoj identitet u
op{toj izgubqenosti. A prona}i }e ga u
spoznaji da wihovo trajawe te~e dotle
dokle je Ona tu, dok se metani{e pred
wenim likom i dok se odatle izlijeva
blagost, mir i okrepqewe. Post, molitva i skru{enost onih koji vje~ito bdiju pred Wom, ispuwavaju i na{ ìvot
mirom . . .
. . . Ako je Sveta Gora vrt Bogomajke, a
jeste, onda je Sveti Sava wegov prvi
ba{tovan. Sijao je ovaj ba{tovan sjeme
qubavi, sloge, pra{tawa po Svetoj Gori i wegov rasad prenosio kuda je stizao, a prije svega u svoju otaxbinu.
Istovremeno je ~istio korov bratomr`we, zavisti, oholosti. U{ao je u
savki srpski dom, a ispred wega je
i{la i za wim ostajala legenda o wemu. Ni jedna li~nost u istoriji srpskog
naroda nije zauzela toliko prostora u
kwièvnosti kao Sveti Savo. O wemu
su pisale najumnije srpeke glave i
i{le wegovim stopama. . .
OSVE]ENI TEMEQI
NOVE CRKVE U
PODGRABU
Tragi~na je sudbina velikog broja pravoslavnih Srba u minulom ratu. Tragi~na i

neizmerqiva. Uz brojne `rtve, monogi su
napustili svoja vekovna ogwi{ta, izgubili
svoja materijalna dobra, ali i duhovna,
svoje bogomoqe.
Ni "Dejton" nas nije po{tedeo. na rubnim
delovima Republike Srpske, prema Federaciji, povla~ene su linije na {tetu srpskog naroda. O~it primer je Pra~a i pra~anska crkva sv. apostola Petra i Pavla, koja
je ostala u Federaciji na svega 200 metara
od linije razgrani~ewa. Biv{i stanovnici
ovog malog naseqa u dolini Pra~e, svakodnevno tu`no i nemo gledaju svoju Bogomoqu. Oni su se naselili u obli`wi Podgrab,
Pale i okolna sela.
Ideja o podizawu crkve u Podgrabu, nije
ovovremena. Ona je u ovom bremenu i stvarnosti postala nasu{na potreba za vernike
i ìteqe Podgraba, Pra~e i okolnih sela
izme|u Jahorine i Romanije.
U jesen 1997. godine, Inicijativni odbor
za izgradwu crkve, posetio je wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja na Sokocu, prenev{i Mu èqu naroda ovoga kraja.
Nakon blagoslova i saglasnosti, odre|ivawe Patrona budeu}eg hrama, kao i
regulisawe imovinsko - pravnih poslova
oko zemqi{ne lokacije (koja je u najlep{em
delu Podgraba, veli~ina oko 6 duluma), 9.
novembra 1997. godine w.v.p. gospodin mitropolit, izvr{io je osve}ewe zamqi{ta
sa porukom da na prole}e 1998. godine
po~nu radovi na temeqima budu}eg hrama.
Projektnu dokumentaciju izradio je
"STUDIO" iz Beograda. Crkva je srpsko viznatijskog stila, dimenzija 16 h 9 metara,
vrlo lepa i u dimenzijama koje odgovaraju
potrebama vernika ovoga kraja.
Aktivno{}u gra|evinskog odbora i zaslugom brojnih donatora, u maju ove 1998. godine, otpo~elo se sa izgradwom temeqa i
temeqne plo~e. Pridràvaju}i se projekta
i geolo{kog nalaza zemqi{ta, ugra|ene su
velike! koli~ine betona i armature (preko
200 m i 4 tone).
11
Na dan Prosve}ewa i ustrojstva na{e Crkve, odnosno na Duhovski Ponedeqak 8. juna.

1998. godine, osve}eni su temeqi budu}eg
hrama SV. VAZNESEWA GOSPODWEG.
Sve~ani ~in osve}ewa i polagawe Gramate u temeqe, izvr{io je w. v.p. mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj, uz sasluèwe protojereja - stavrofora Milojka
Topalovi}a, prota Slobodana Lubarde, Miomira Zeki}a, kao i nadle`nog paroha protojereja Jeremije Starovlaha.
Voqom ~lanova Gra|evinskog odbora,
kao i me{tana ovog kraja, izbran je kum temeqa u li~nosti gospodina Veqka Vukovi}a, poznatog i priznatog doma}ina iz Sjetline.
Sve~anom ~inu osve}ewa sv. Arhijerejskoj Liturgiji na temeqnoj plo~i budu}eg
hrama, prisustvovao je ve}i broj vernika,
dece iz osnovne {kole, koja je preko puta
crkve, kao i poznate li~nosti iz javnog ìvota op{tine Pale i R. Srpske.
Pozdravqaju}i Gospodina Mitropolita,
o. Jeremija izrazio je nadu sa èqom da budu}i hram istinski bude Dom molitve i qubavi, Dom radosti svih a posebno na{e dece
i omladine. Pohvalio je ~lanove Gra|evinskog odbora na wihovom velikom doprinosu
i trudu kao i svim donatorima i prilo`nicima.
"Danas kada slavimo sveto trojstvo i
ro|ewe na{e Crkve, ima li ve}e radosti za
jedan narod od izgradwe svete bogomoqe.
Tako su radili na{i preci, pa zato danas
slavimo osam vekova svetoga Hilandara na
Gori Atonskoj, biser duhovnosti i kulture
srpskog naroda. A upravo zaslugom svetoga
Save iz Hilandar nam u posetu dolazi ~udotvorna ikona Majke Boìje Hilandarske
Trojeru~ice koja }e pohoditi i blagoslov
doneti narodu svom".
Izme|u ostalog, bile su ovo re~i Gospodina Mitropolita, koji je na kraju jo{ jednom ~estitao ovo bogougodno delo, sa èqom da se {to pre nastavi gradwa i hram
stavi pod krov.
Za goste, donatore, ali i za sve doma}ine ovoga kraja, koji su svojim prilozima
pripomogli prire|en je sve~ani ru~ak.
Uz muziku i pesme draga~evskih truba~a,
ru~ak je bio prijatan, a nakon ru~ka narod
ovoga kraja prvi put posle dugo vremena se
istinski proveselio.
Jeremija Starovlah
protojerej
12
NOVI PAROH U
BLA@UJU
LITURGIJA U
VISOKOM
Voqom Boìjom i blagoslovom nadle`nog eparhijskog Arhijereja Mitropolita Gospodina G. Nikolaja na parohiju blaùjsku je postavqen novi paroh
jerej Zoran Perkovi}. Otac Zoran je
ro|en na Ni{i}ima op{tina Ilija{ i
rpije ovog rata bio je paroh na Kupresu.
Ostao je na parohiji i sa svojim parohijananima podijelio sve muke i stradawa, koja je i sam proìvio. Zadwih nekoliko godina slu`bovao je u eparhiji
beogradsko - karlova~koj kao paroh na
Beànijskoj kosi.
Srpski narod parohije blaùjske ni
do sada nije bio bez sve{tenika. Po zavr{etku rata i odlaskom o. Momira Vasiqevi}a na novu du`nost, parohiju je
opsluìvao, i osim po potrebi, sluìo
Sv. Liturgiju svake druge nedeqe i na
velike parznike protonamjesnik Milomir Kova~.
Ni{ta u na{em ìvotu ne biva bez
promisla Boìjeg. Zato je uo~i praznika svetih apostola Petra i Pavla bilo
veselo i ìvo u porti svetosavskog
hrama. Isto onako kao kada su pred Petrovdan 1896. godine sabrali se ~estiti doma}ini u Blaùju i donijeli odluku da podignu ovaj predivni hram u spomen prvog srpskog u~iteqa i prosvetiteqa Sv. Save. Na Petrovdan 12. jula
1896. godine poloèn je temeq hrama
Svetog save u Blaùju. U nedequ 4. oktobra 1897. godine osve{tana je novosagra|ena crkva. U novijoj istoriji
hram je me|u prvim bogomoqama pogo|en minobaca~kom granatom 120 mm 9.
maja 1992. godine.
Svetom liturgijom sluènom upravo
na PETROVDAN otac Zoran je obradpvao i ohrabrio srca mnogih. Slovo koje je odrào poslije liturgije otkinulo
je suze radosnice kod prisutnih vjernika.
Ocu Zoranu èlimo mnogo uspjeha na
wivi Gospodwoj, sa iskrenim molitvama Bogu i èqom: Na mnogaja qeta!
Postarao se sveti velikomu~enik Prokopije da se o proslavi praznika posve}enog wemu, saberemo na molitveno i evharistijsko slavqe u Visokom. Tako je poslije
ta~no {est godina, molitvama ovog velikog
mu~enika i ugodnika Boìjeg, sluèna Sveta liturgija: Crkva je spoqa potpuno ure|ena, ali je unutra{wost razru{ena i demolirana. Svetosavski dom je mjesto dana{we
sabornosti, u tom prostoru gdje je nekada
po~ela sa radom prva srpska {kola u Bosni
i Hercegovini. Danas u Visokom ima malo
Srba, ali se videla radost, i suze radosnice na wihovim licima. Svetu Arhijerejsku
liturgiju sluìo je Mitropolit G. Nikolaj
uz sasluèwe arhimandrita i sve{tenika
iz sestrinske Gr~ke crkve, koji sa nama dijele ovu duhovnu radost i {est sve{tenika
eparhije. Po odsluènoj liturgiji, Gospodin Mitropolit je u znak zahvalnosti poklonio Ikonu Bogorodice Krasnice komandantu bataqona gr~kih vojnika pukovniku
Hristosu Manolasu. Gospodin Manolas je
mlad ~ovjek, koji je jo{ iz ku}e ponio lijep
odgoj i pravoslavnu vjeru hri{}ansku. Djelom je potvrdio svoju vjeru i ispunio data
obe}awa. Wegovom zaslugom i angaòvawem sanirana je i popravqena crkva i dom.
Iako krajem mjeseca odlazi na novu
du`nost i vra}a se u Gr~ku, omogu}io je nastavak radova na unutra{wem ure|ewu crkve. Bratskim zagrqajem i celivom oprostili smo se sa ovim ~ovjekom i velikim dobrotvorom. Molimo se Gospodu da mu posredni~kim molitvama Sv. Prokopija podari blagoslov, zdravqe i spsewe. Poslije
rezawa slavskog kola~a i osve}ewa slavskog koqiva, uprili~eno je posluèwe. Tako su se stekli uslovi da sve{tenik o. Milomir Kova~, moè svakih petnaest dana
sluìti Sv. liturgiju u Visokom.
Danas je i u crkvi u Brezi bilo sve~ano.
Slu`bu Bo`ju su sluìla dva sve{tenika i
proslavili praznik i krsnu slavu Sv. velikomu~enika Prokopija. Poznato je da pravoslavni Srbi na dan ovog svetiteqa ne rade
nikakve fizi~ke poslove, pa su crkve u Mitropoliji dabrobosanskoj bile ispuwene
vjernicima koji su prinosili tople molitve Bogu i Sv. Prokopiju.
o. M.V.
o. Momir Vasiqevi}
BRATSKI SASTANAK SVE[TENIKA

MITROPOLIJE DABROBOSANSKE
"Pazi na sebe i na nauku, stoj u tome;
jer ovo ~ine}i spa{}e{ i samoga sebe
i one koji te slu{aju" (1. Tim. 4,16)
Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je bogosluìo mitropolit Nikolaj sa
{est najstarijih sve{tenika i |akonom
po~eo je sabor sve{tenika Mitropolije dabrobosanske. Liturgija je sluèna
u kapeli Sv. Vasilija Os- tro{kog, a
sastanak u prostorijama Dhovne akademije i Bogoslovije Sv. Tri Jerarha u
Srbiwu. Pozivu za Sv. tajnu pri~e{}a
i ispovjesti odazvali su se svi
sve{tenosluìteqi u eparhiji. Sv.
tajnu ispovjesti obavio je iskusni duhovnik, iguman manastira Dobri~eva,
arhimandrit Simeon. Po Sv. tajni
pri~e{}a i zavr{enoj Sv. Liturgiji,
molitvom i prizivom Sv. Duha otpo~eo
je bratski sastanak.
Mitropolit Nikolaj pozdravio je
sve{tenike a zatim ih upoznao sa prispjelom po{tom i odlukama Sv. arhijerejskog sinoda koje se ti~u uputstava i
pravilnijeg rada sve{tenika i crkvenih op{tina.
Kanonizacija mu~enika mitropolita
Petra (Zimowi}a) koji je postradao u
Jasenovcu odu{evila je sve sve{tenike a Mitropolija dabrobosanska i vjernici su po~astvovani ovom kanonizacijom. Odpojan je tropar Sv. sve{tenomu~eniku Petru i usvojena odluka da
budu}a novopodignuta crkva u Vojkovi}ima, Srpsko Sarajevo, bude posve}ena ovom svetitequ.
Osamstogodi{wica manastira Hilandara obiqeèna je u Mitropoliji
dabrobosanskoj 28. juna na vrlo dostojan na~in.
Na kraju je protojerej Slobodan Lubarda odrào predavawe na temu "Moje
vi|ewe vjeronauke u {koli - uspjesi i
neuspjesi",
koje
u
potpunosti
prenosimo.
o. Momir Vasiqevi}
MOJE VI\EWE
VJERONAUKE U [KOLI
-USPJESI I NEUSPJESI
Osnovno {kolovawe djece uvedeno
je jo{ u davna vremena u svijetu pa i u
na{oj zemqi. U tim osnovnim {kolama
djeca sti~u op{ta znawa iz pojedinih
predmeta i qubav za pojedine grane daqeg {kolovawa.
Kako u op{te obrazovawe spadaju:
istorija, geografija, poznavawe prirode i dru{tva i drugi predmeti, tako je
isto i vjeronauka potrebna u osnovnom
obrazovawu, odnosno u osnovnim {kolama. Ona je u osnovnim {kolama potrebna iz vi{e razloga. Iz vjeronauke
djeca sti~u znawa o Bogu, molitvi, o
svojoj vjeri, koji su sastavni dio wihovog vjerovawa, o svom porijeklu, naciji
i svim elementima wegove pravoslavne vjere. Pogotovu u vremenu poslije
pedeset godina vladavine komunisti~-ke partije, koja je zabrawivala
javno ispovijedawe vjere, zabrawivala vjeronauku u {kolama pa i po parohijskim domovima, a to sam i li~no
doìvio, naj~e{}e pod izgovorom da
djeca ne mogu sti}i nau~iti druge premete, a isto tako da ih vjeronauka unaza|iva i pravi od wih nacionaliste i
{oviniste. Ona je stvorila vi{e generacija koje ama ba{ ni{ta ili veoma
malo znaju o svojoj vjeri, pa takvi roditeqi nisu i ne mogu nau~iti svoju djecu
vjeri i pravoslavqu. Ako bi ih poku{ali ne~em nau~iti to bi bilo u ve}ini
slu~ajeva pogre{no. Nije se nimalo ~uditi, kad je uvedena vjeronauka u {kole {to su se djeca pla{ila svje{tenika. Trebalo je i vremena i strpqewa
da dijete ubijedite da ostane na ~asu
vjeronauke. Ono prvi put vidi svje{tenika od koga su mu ranije roditeqi
pravili bauka i sa istim ga zastra{ivali. Li~no sam doìvio da me je majka
|aka prva~i}a molila da skinema mantiju za vrijeme ~asa vjeronauke, jer se

weno dijete pla{i mantije. Iz gore navedenih razloga, a ima ih jo{ mnogo i
mnogo, vjeronauka je neophodno potrebna u osnovnom obrazovawu, odnosno u
osnovnim {kolama.
Vjeronauka u osnovnim {kolama je
dobro do{la. Jeste da smo zate~eni
vjeronaukom. Ruku na srce, nismo bili,
a i jo{ nismo spremni da vjeronauku dovedemo u pravo i stabilno stawe u
{koli, koje woj kao plemenitom predmetu pripada. Na{a nespremnost se vidi u mnogo ~emu, od programa uxbenika,
nastavnog kadra i drugih ve} op{te poznatih razloga.
Vjeronauka u {kolama prvenstveno
treba da djeluje na u~enike vaspitno i
moralno. Ona mora biti legalan predmet koji se moè lagano nau~iti. Iz
vjeronauke se od djece ne moè i ne
smije mnogo traìti ako èlimo da
istu djeca zavole. Sam naziv kaè
"Osnovno obrazovawe" pa djecu i ne
treba
previ{e
optere}ivati
sa
te{kim programom vjeronauke, nego im
dati osnovno obrazovawe iz iste. Tako
bi djeca zavoqela vjeronauku, pa bi se
iz te qubavi vjerovatno opredjeqivali za weno daqe izu~avawe i {kolovawe. Onima koji odu u druge {kole
ili ne odu nigdje daqe, vjeronauka mora da ostane u lijepom sje}awu. O woj
}e rado pri~ati kao omiqenom predmetu i ona }e im biti vodiqa u wihovom
daqem radu i ìvotu.
Ona bi trebala da posveti vi{e
pa`we krsnoj slavi i wenim lijepim
obi~ajima. Posvetiti pa`wu postu, molitvi, odnosno vremenu molitve. Ovde, kad kaèm vremenu molitve, mislim na po{tovawe velikih i sredwih
praznika. Dolasku u te dane na sveta
bogosluèwa. Govoriti im kako u te
dane nije dobro raditi teè poslove,
jer su ti dani, dani-molitve. Pou~avati ih o tim velikim praznicima i wi-
13

hovom zna~aju, zna~aju posta, svetim
tajnama pogotovu o sv. tajni kr{tewa,
ispovijesti i pri~e{}a i pravilnoj
pripremi za iste. Da po{tuju i uvaàvaju svete tajne.
Program svesti na realne mogu}nosti djece za osnovno obrazovawe. sada{wi program koji je sada u upotrebi,
po meni, nema velikog uspjeha. Djeca
vjeronauku svrstavaju me|u najteè
predmete osnovnog obrazovawa, {to
ona sad i jeste, htjeli mi to priznati
ili ne. To nije nimalo pohvalno za vjeronauku i mislim da joj takav epitet
nije potreban.
Dajem sebi za pravo da u ovom izlagawu dam neke svoje sugestije i mi{qewe za program vjeronauke.
U~enici prvih razreda trebali bi
da se zadrè na dobrim slikovnicama
i iz ìvota i rada G. I. Hrista na zemqi i wegovih svetih ugodnika kao i
svetih predmeta sa kratkim tekstovima ispod wih. Zadavati im da iste sami crtaju i usput im pomalo govoriti o
tim slikama.
Drugim razredima dati sada{wi
program prvog razreda. Nekoliko rije~i o Bogu, molitvi, hri{}anskoj vjeri, stvarawu svijeta i nekoliko laganih pri~a iz biblijske istorije starog
zavjeta. Nikako ih zamarati sa te{kim
pri~ama i imenima.
U tre}i, ~etvrti i peti razred uvesti program o ro|ewu Presvete Bogorodice, ro|ewu G. I. Hrista, Badwem danu, Boì}u, o Hristovom radu, o ~udima, o lijepim jevan|elskim pri~ama, o
stradawu G. I. Hrista i Wegovom Vaskrsewu. U ovom postoje}em programu
koji je dat samo za drugi razred ne nalazim da je dovoqno posve}eno pa`we
i dato prostora tim jevan|elskim istinama, {to bi trebalo da spada u glavno
osnovno obrazovawe vjeronauke ovog
uzrasta.
U {estom i sedmom razredu obraditi pravoslavnu vjeronauku od vladike
Nikolaja Velimirovi}a sa posebnim
akcentom na svete tajne, a posebno na
svetu tajnu kr{tewa, ispovjesti i
pri~e{}a.
14
U osmom razredu obraditi liturgiku

u kratkim saètim metodskim jedinicama. Posvetiti pa`wu na simbolske
radwe pri bogosluèwu, o samom pona{awu na bogosluèwu i u~e{}u u wemu. Posvetiti pa`wu crkvenim obredima i wihovom zna~aju, jer }e im to
kao budu}im doma}inima i pravoslavcima biti od velikog zna~aja i koristi. Posvetiti pa`wu obi~ajima i radwama na pojedinim bogosluèwima,
primjer
na
Bogojavqewe
veliko
osve}ewe, o vrbici i drugim obi~ajima
vezanim za pojedine praznike. Naravno, sve ove metodske jedinice moraju
biti svedene u kratak sadràj da bi se

djeci dala mogu}nost da postave pitawe ako im je ne{to nejasno. Isto tako,
metodske jedinice se moraju broj~ano
smawiti, jer je neshavtqivo da u godini ima trideset {est ~asova vjeronauke, a ~etrdeset metodskih jedinica. U
godini, po mom mi{qewu, ne bi trebalo biti vi{e od dvadeset metodskih jedinica kako bi bilo prostora da vjerou~iteq moè u program uvrstiti i koju
duhovnu pjesmu i posvetiti pa`wu razgovoru sa u~enicima kao i posjeti mjesnog hrama.
Govoriti o sada{wem uspjehu vjeronauke je nezahvalno. Moje dosada{we

iskustvo navodi me da vjeronauka nema, Bog zna, veliki uspjeh, koji bi trebalo da ima. No, i pored svojih nedostataka, ona ipak ima uspjeha. Djeca su
se nau~ila prekrstiti, nau~ila su
osnovne molitve "O~e na{" "Bogorodice djevo" a ve}i broj "Simvol vjere" i
drugih molitvi. Nau~ili su o velikim
praznicima, o postu, molitvi i drugim
korisnim stvarima. Vjeronauka u dobroj mjeri ima uspjeha na pona{awe djece, wihovom izraàvawu i obra}awu i
pozdravqawu sve{tenika. Vidni su
rezultati pri pona{awu na svetim obredima, vodici, sve}ewu ku}a, sahranama i drugim obredima, kao i pona{awu na bogosluèwima. Rezultata ima i
u svetim tajnama, kao svetoj tajni
kr{tewa, ispovijesti i pri~e{}a. Djeca primoravaju svoje roditeqe da ih
privedu sv. tajni kr{tewa, da bi poslije postila ispovijedala se i pri~estila. Ona ima, ali ~ini mi se, polovi~an uspjeh u posjeti svetim bogosluèwima. Tu bi vjeronauka morala
imati mnogo ve}eg uspjeha. Kako to posti}i ni sam ne znam. Mo`da bi trebalo vi{e posjeta mjesnim hramovima i tu
odràti, gdje je to mogu}e, metodske jedinice pogotovo iz liturgike.
Gledaju}i po svemu ovome, vjeronauka ipak ima prili~no dosta uspjeha ali
se sa ovim polovi~nim uspjehom ne smijemo zadovoqiti.
O neuspjehu vjeronauke ne moè se
govoriti. Ona ovakva kakva je sada i sa
ovakvim programom ipak ima uspjeha,
ako ima neuspjeha to je samo u teìni
programa, wegovoj neprilago|enosti
uzrastu i osnovnom obrazovawu i nedostatku stru~no-osposobqenog kadra,
kao i nedovoqno za rad redovne vjeronauke.
I na kraju, vjeronauku treba svesti
na realne mogu}nosti uzrasta osnovnog
obrazovawa, kako bi djeci bila omiqen predmet kao i wen predava~.
Slobodan Lubarda,
protojerej
VESTI IZ OSJE^KOPOQSKE I BARAWSKE EPARHIJE

OSVE]EN
OBNOVQENI HRAM
U BIJELOM BRDU
U Bijelom Brdu, nadomak grada Osijeka, dana 26. septembra 1998. godine
osve}en je obnovqeni hram Sv. oca Nikolaja koji proslavqa 235-godi{wicu
postojawa u ovoj jubilarnoj "Hilandarskoj godini obeleènoj mnogim sve~anostima i molebstvijima.
Mnoga stole}a su prohujala. Mnogi
se spomenici qudski sru{ili, ali ovaj
hram Boìji ostaje da i daqe svedo~i o
postojawu srpskoga naroda na ovim
prostorima ìtorodne Slavonije.
Boìjom pomo}u, uz zalagawe Crkvenog odbora i bjelobrdskog sve{tenika
Protojereja Zorana Simi}a i naro~itu
aktivnost g. in`. Jove Vukovi}a, direktora DOO Epirus iz Bijelog Brda
ovaj sveti hram je postao ukras na{e
Eparhije.
Za ovu nesvakida{wu sve~anost
pripremqen je i poseban do~ek za na{e
Arhijereje. Ispred crkvene porte i
sve{teni~kog stana organizovan je
{palir od mno{tva naroda, srpske dece i omladine kome su se pridruìli i
Srpska kulturna Umetni~ka dru{tva
iz B. Brda i Borova koja su u srpskim
narodnim no{wama ulep{ala ovaj veli~anstveni skup.
Kroz ovaj cvetni dekor "naroda
Boìjeg pra}eni harmoni~nim pojawem
@enskog peva~kog dru{tva iz Tewa
pro{li su mitropolit dabrobosanski
Nikolaj i episkop zvorni~ko-tuzlanski Vasilije i doma}in episkop osje~kopoqski i barawski g. Lukijan. Ushi}ena deca i narod su prilazili crkvenim velikodostojnicima na blagoslov, celivaju}i wihove Ahripastirske desnice.
Trojica srpskih Arhijereja su potom
u{la u crkvenu portu gde ih je pozdravila zvowava zvona svetonikolajevske
crkve i odmah se pristupilo osve}ewu
obnovqene crkve.
Na prostoru ispred crkve izgra|ena

je imrovizovana bina gde je sluèna
sve~ana sveta Arhijerejska liturgija
uz sasluèwe vi{e sve{tenika i dvojice |akona. Za vreme svete Liturgije
pevao je Hor srpskog peva~kog dru{tva
"Javor" iz Vukovara pod rukovodstvom
protojereja-stavrofora Ratomira Petrovi}a.
U prvim redovima za vreme liturgije stajali su mnogobrojni uzvanici iz
dru{tvenopoliti~kog ìvota Srpske
zajednice u Hrvatskoj me|u kojima izdvajamo dr Milorada Pupovca, predsednika Srpskog Nacionalnog ve}a i
dr Vojislava Stanimirovi}a, saborskog zastupnika. Me{tane Bijelog Brda
je obradovala i posjeta jugoslovenskog
ambasadora u Hrvatskoj g. Veqka
Kneèvi}a.
Pored predstavnika Srba ovoj svetkovini su bili prisutni i predstavnici @upanije osje~ko-barawske.
Kada se uradi ovako ogroman posao i

izvr{i generalna obnova Hrama Boìjeg svakao da i moraju biti nagra|eni
svi oni koji su doprineli da se ovo bogougodno delo zavr{i i ukrasi.
Takva zalsuga je pripala najpre g. Jovi Vukovi}u, direktoru DOO "Epirus"

koji je kako re~e vladika Lukijan imao
u sebi ogromnu Boànsku qubav da zajedno sa svojim saradnicima ukrasi
ovaj sveti hram i dovede u takvo stawe
da je mo`da i lep{i nego onda kada su
ga na{i pretci podigli. Iz ruku wegovog preosve{tenstva g. Lukijana g. Vukovi} Jovo primio je orden Svetoga Save drugog stepena, koje SPC dodequje
najzaslu`nijim za dobro u~iweno na
korist srpskog naroda.
Svim drugim zna~ajnim dobrotvorima
i prilo`nicima uru~ene su tako|e Arhijerejske zahvalnice-gramate priznawa.
Prisutnom narodu se potom obratio
besedom i mitropolit Nikolaj prenose}i pozdrave i blagoslov Wegove svetosti Patrijarha srpskog g. Pavla.
Mitropolit je u svojim re~ima izrazio radost {to je uzeo u~e{}a u ovome
molitvenom zajedni~arewu rekav{i
da i na{e du{e treba da budu tako lepo
ukra{ene kao i na{i hramovi, kako bi
mogli izvr{avati Boìje zapovesti i
rasti u meri vere Hristove. Najve}e
dobro na ovome svetu jeste du{a ~ovekova, re~i su mitropolita Nikolaja.
Po zavr{etku svete Liturgije prire|en je sve~ani ru~ak za mnogobrojne
goste i uzvanike. I ovde, za trpezom
qubavi, sve je odisalo neposredno{}u
i doma}inskom qubavqu prema drugim
gostima.
U toku ru~ka re|ale su se zdravice,
uznosila se blagodarnost Bogu za sva
dobra u~iwena. Posebno je bio sre}an i
radostan prota Zoran Simi}, koji se
zhvalio svim prilo`nicima, vrednim
parohijanima koji su radili na pripremi ove svetkovine i obnove hrama u Bijelom Brdu.
Ova sve~anost nas je uverila da jo{
postoje u qudima dobre i trajne vrednosti koje su na ovim prostorima, gde
se prepli}u dve hri{}anske kulture
posebno danas zna~ajne u pogledu opstanka pravoslavne Crkve i vernog naroda.
Jerej Predrag Azap

pr. paroh pa~etinski
15
SASTANAK REDAKCIJE "DABAR"

Prisutni: Mitropolit Gospodin Nikolaj; sve{tenici: Milojko Topalovi}, Momir Vasiqevi}, Milosav Vidakovi}, Rajko
Cvjetkovi}; jeromonah Jovan; Zlatko Bogdanovi}, Slobodanka Aramba{i}.
Posle molitve otac Jovan je u uvodnoj

re~i slikovito prikazao rad i okolnosti
pod kojima je radila redakcija ovog ~asopisa. Naglasio je da sve {to je do sada izdato
imali smo blagoslov Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita G. Nikolaja. Tako|e smo imali razumevawe i pomo} pojedinih qudi i privrednih preduze}a, tako da
smo ve}i deo brojeva koji je izlazio imao
sponzora.
Pored "DABRA" izdate su dve kwige za
Bogosloviju i jedan putopis odlaska u Svetu Zemqu.
U toku je priprema vanrednog broja "DABRA" koji }e obuhvatiti slikom i re~ju dolazak ikone svete Trojeru~ice u Mitropoliju dabrobosansku.
Otac Jovan je naveo da list zadobija sve
vi{e novih ~italaca ne samo u na{em uèm
okruèwu nego i iz inostranstva.
Postoje i primedbe ~italaca na mawe
nedostatke a posebno u rubrici "poginuli
vojnici u ovom ratu" gde je do{lo do propusta oko imena i slika poginulih vojnika.
Otac Momir predlaè da se u jednom od
slede}ih brojeva objavi obrazloèwe da su
podaci poginulih vojnika bobijeni od
op{tinskih udruèwa porodica poginulih
vojnika RS.
Done{ena je odluka da se uvede nova rubrika koja bi bila ispuwena informacijama {ta se gradi i radi u crkvenim op{tinama na{e Eparhije. U istoj bi se objavqivali
i aktivnosti u parohijama, putovawima i
poklowewa svetiwama, aktivnosti crkvenih horova i dr.
Mitropolit G. Nikolaj pohvalio je dosada{wi rad qudi ukqu~enih u ovaj vaàn
rad. Dao je svoj blagoslov za daqi rad o~ekuju}i da se {to vi{e sve{tenuka i drugih
lica ukqu~i i doprinesu na poboq{awu
kvalita lista. Istakao je potrebu da slede}i brojevi budu posve}eni jubilejima a
posebno
- jubileju 2000 - toj godi{wici hri{}anstva.
16
- 780 godina od samostalnosti SPC i

osnivawa Dabrobosanske eparhije
- 480 godina od osnivawa gora`danske
{tamparije,
- 385 godina od nastanka bogoslovije Sv.
Tri Jerarha
- 120 godina od osnivawa bogoslovije u
Sarajevu
- 120 godina od osnivawa hora Sloga u
Sarajevu.
Sve{tenik Rajko Cvjetkovi} je predlo~io a redakcija je usvojila da se izvr{i
reorganizacija ~lanova Redakcije i saradnika i da se u {iri redakcijski odbor prime qudi koji imaju smisla i htewa za ovu
vrstu posla.
VIJESTI
U Bogosloviji Sv. Tri Jerarha u
Srbiwu, prvog septembra po~eo je rad
oko 170 u~enika u svih pet razreda, kao
i prva generacija {estorazredne bogoslovije, ~ime Bogoslovija postaje Vi{a
{kola ({estorazredna)
***
Po obavqenim ispitima, i upisu,
po~ela je redovna nastava na Duhovnoj
akademiji u Srbiwu. U prvu godinu
studija upisano je 25 studenata.
Ove akademske godine se o~ekuju i
prvi diplomirani studenti Duhovne
akademije.
***
Protojerej Rajko
Cvjetkovi}
Novosagra|eni hram
Svetog Jovana Krstiteqa u
Vi{egradskoj bawi, koji }e se,
ako Bog da, osvetiti u qeto
idu}e godine.
U pripremi je parohijski priru~nik

formulara kr{tenih, vjen~anih i
umrlih.
Ovo je prakti~no izdawe za svakog
sve{tenika, jer }e na jednom mjestu
imati male prakti~ne obrasce za
upisivawe podataka o kr{tenima,
vjen~anima i umrlima svoje parohije, i
tako voditi parohijske evidencije.
O~ekujemo da }e sve{tenici rado
prihvatiti ovaj priru~nik, a kako }e
biti u obavezi da po jedan primerak
ispuwenog priru~nika dostave Eparhiji prilikom podizawa novog, praznog, to }emo imati u svako vreme
dvostruku arhivu, pa u slu~aju nekih
nezgoda (poàr ili sl.) podatke }emo
imati i u mitropoliji.
Po izlasku pro{log broja na{eg lista,

bilo je nekoliko primjedbi rodbine
poginulih vojnika na ta~nost podataka.
S obzirom na te{ko}e prilikom
prikupqawa i obrade podataka gre{ke su
mogu}e. Isto tako i zbog obimnosti posla
nastaju gre{ke.
Redakcija ne ulazi u provjeravawe
ta~nosti podataka ve} samo priprema
dobijene podatke za {tampu.
Izviwavamo se zbog nastalih gre{aka.
Trudi}emo se da ih ubudu}e ne bude.
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
SJEAWE
SJEAWE
BRANKO (Alekse)
JAWU[I]
SA[A (Anastasije)
BERENC
1996 - 1998
1969 - 1992 - 1998
SJEAWE
SJEAWE
RADENKO
BJELAKOVI
SOWA
BJELAKOVI
1992 - 1998
1992 - 1998
Neutje{na supruga
Dobrila
Neutje{na majka
Dobrila
JELKA KORONSAVAC
U 73. g. ìvota preminula je protinica Jelka (ro|. Prekodravac) Koronsavac, supruga protojereja-stavrofora Borivoja Koronsavca. Protinica Jelka je
ro|ena 19. 12. 1925. godine u êpinu kod
Osjeka, od oca Ilije i majke Marte.
Djelila je sa svojim suprugom dobro i
zlo, po mjestima gdje je slu`bovao od Sanxaka do Doboja, [tavqa, Srema, Semberije, Brodca, Pura~i}a, Doboja. 19. 09. 1971.
za sluèwa Crkvi, pomo}nica svome suprugu na obnovi hramova i parohijskih domova, blaènopo~iv{i vladila zvorni~ko-tuzlanski G. Longin odlikovao je
protinicu gramatom priznawa.
Opremila je mnoge crkve, obukla je
ukrasila blagoqepijem i istovremeno
podu~ila mnoge mlade popadije. Poznata
po svojoj gostoqubivosti i gostoprimstvu kroz ~iju je ku}u pro{lo mnogo mladih sve{tenika, pogotovo dok je prota
bio arhijerejski namjesnik.
Naro~ito je wegovala cvije}e,
uqep{avala i umirisavala parohijske
domove i dvori{ta.
Preminula je u Sokocu, gdje je
ìvjela poslije progonstva iz Sarajeva.
Opjelo
je
sluìo
protojerejstavrofor Milorad Qubinac u hramu
Sv. proroka Ilije u Sokocu, a sahrawena
je, po wenoj èqi, na pravoslavnom
grobqu u Sremskoj Mitrovici.
Naslovna strana: CRKVA RO\EWA PRESVETE BOGORODICE U [TRPCIMA
51

Dabar 11

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dabar 11

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

______________________________________________________DABAR ______________________________________________________

Sv.velikomu~enika Georgija u S. Gora`du i

Slu`io Sv. Arhijerejsku Liturgiju u crkvi

Prisustvovao Sv. Liturgiji i Akatistu

U Sarajevu posjetio hrvatskog ambasadora;

24.-25.Boravio u Bogosloviji Sv. Tri Jerarha i

izvr{ena Sv. tajna ispovjesti i pri~e{}a

nau~ilo na majku da sve {to mu zasmeta

A majke koje nose ime majke a uga|aju

SETI SE GOSPODA U MLADOSTI TVOJOJ

Ako se pravoslavna omladina bori sa svojim

I premudri car Solomon je rekao: "Raduj se

NA USPEWE PRESVETE BOGORODICE

Pre~i{}eni postom, koji je sv. Crkva

rukom bili uzeti iz raznih krajeva sveta i

ceqewa bolesnima. Apostoli su, uz duhovne

SPOMEN SVETIH TRIJU @ENA

vac razdade ni{tima. Odmah posle toga

Ako neko ka`e: "Bog jeste qubav, ali

MAJKA JE GODINAMA ^EKALA

svetitequ nekada{wi komandant - kao

Sakupqen porobqeni narod, izmu~en

^e`wa, tuga i bol ogledali su se na potamwelim licima starih ratnika, `ivi

Decembra 1914.godine jedan srpski

"Jest, i budet!" - odgovara drhtavim

Jedan oficir re~e svom posilnom:

wihovo carstvo nebesko; Bla`eni koji

Kako je ~udno Hristovo u~ewe! Kako

be{~a{}u, sramo}ewu i svakojakim nevoqama radi imena Hristovog i uop{te

ci p~elarstva a Srpska pravoslavna crkva

Prirodni p~eliwi med prose~no sadr`i:

Viqem Tirski, istori~ar i dr`avnik iz H veka pro{ao je 1166. godine

kada su Sloveni dobili svoje pismo i ~uli

SIROMA[TVO JE BOQE OD BOGATSTVA

Jov, ali je on bio oko slepima, noga hromima,

slu`iti bogatstvom, ve} ga upotrebqava kao

nebesko? Ne}e li za takve qude biti stra{an

`ivot? Zar on nije bli`i onom stawu kakvo

O SLU@EWU DVA GOSPODARA

dima - taj je u neprijateqstvu sa Bogom i

Pri~ali su opet o avi Arseniju kako je kasno u subotu uo~i nedeqe

PRI^A STARCA JANI]IJA

govor sa majkom. Jedva sam ~ekao da se

Onda me vo| uhvati za ruku i dovede

Ja se nagnuh da pijem, i pih, pih tako

MOLITVA ISUSU HRISTU

O VELIKOJ VERI JEDNOG NEZNABO[CA

O ZNAKU SINA ^OVE^IJEG

Kakvu pouku za sebe mo`emo uzeti

NIJE SRE]A BITI BOGAT

omra`eni i svima slu`e na podsmeh. Ako

Zato ne smemo odlagati pokajawe za na{e

QUBAV PREMA MAJCI

vr{i svoju du`nost prema otaxbini.

Veoma uzbu|en onim {to je ~uo, car se

Kada je Avva Arsenije boravio u

Pri~ao je Avva Danilo da im je govorio

O POSLEDWEM - NAJSTRA[NIJEM SUDU

stra{nijim, jer on po objektivnosti i

Na pravednom sudu Bo`ijem dela odlu~uju. Mnogi qudi i ne slute da ve~no

rozavetnom proroku Danilu i novozavetnosm evan|elisti Jovanu da u proro~koj

Iz `ivota sv. velikomu~enice Irine

Sada }emo re}i nekoliko re~i onim

DABAR