Kako napisati i objaviti nauni

rad?
Prof. Dr Aleksandra Isakovi

There are three necessary steps

in useful research; the first to
begin it, the second to end it, and
the third to publish it.
Michael Faraday

KLASIFIKACIJA NAUNIH RADOVA

Nauni rad (lanak) je napisani i publikovani izvetaj o

originalnim rezultatima istraivanja.
Nauni rad je izvetaj koji znatno doprinosi poznavanju ili
razumevanju nekog problema.
Na osnovu podataka prikazanih u naunom radu
istraivanje moe biti ponovljeno od strane bilo kog
kompetentnog istraivaa.

PUBLIKOVANJE
...If you have an apple and I have an apple and we exchange these
apples then you and I will still each have one apple. But if you have an
idea and I have an idea and we exchange these ideas, then each of us
will have two ideas....
George B. Shaw

Svrha naune literature

Komunikacija izmeu istraivaa
Istorijski pregled progresa nauke
Izbegavanje dupliranja rezultata i metoda
Postoji Journal of Negative Results in biomedicine, tako da se
izbegava dupliranje neuspenih studija

Nauna literatura
Akademski nauni lanci (publikacije)
omoguavaju predstavljanje naunih rezultata u
odgovarajuoj literaturi.
Primarna literatura predstavlja naune
asopise u kojima se publikuju orginalni nauni
rezultati kao i tehniki patenti ili odreena
tehnika reenja.
Sekundarna literatura obuhvata naune
asopise u kojima se publikuju revijalni radovi
(predstavljaju sintezu dosadanjih saznanja o
odreenom fenomenu/problemu) kao i knjige.
Tercijerna literatura obuhvata enciklopedije i
sline publikacije koje su namenjene svima a ne
samo naunom drutvu.

Vrste naunih radova

Originalni nauni lanak (Original scientific article)

Pregledni lanak (Review article)
Pismo urednitvu
Prethodno saoptenje (Preliminary communications)
Teze (diplomski rad, master, doktorska disertacija)
Izlaganje na naunim skupovima (Conference paper)

Kako napisati nauni rad?

A scientists life would be a happy one

if he had only to
observe and never to write.
Charles Darwin

Karakteristike naunog rada

Nauni rad pie se kratko, jasno i objektivno.
Nauni rad je zavrna faza svakog istraivanja jer se u njemu na
najbolji nain izlau dobijeni rezultati.
Naunim radom se nauna informacija iri prostorno i vremenski.
Objavljen nauni rad je osnov za utvrivanje prioriteta istraivanja.
Publikovanje slui za stimulisanje daljeg istraivanja i utvrivanje
statusa naunikove linosti u nauci.
Broj objavljenih radova smatra se opte priznatim pokazateljem
stvaralake produktivnosti istraivaa.
Svaki nauni rad zadobija nov kvalitet samim tim to postane deo
opte priznate rizinice svetske nauke

Struktura orginalnog naunog lanka

1. Naslov
2. Saetak (eng. abstract) i kljune rei
3. Uvod (sa hipotezom i ciljevima)
4. Materijal i metode
5. Rezultati
6. Diskusija (sa zakljucima)
7. Literatura

Naslov
Najuoljiviji i najitaniji deo
naslov treba da bude jasan, precizan, potpun i po mogunosti
krai (ko, ta, kako?)
osobine dobrih naslova su:
- da se lako pamte
- da provociraju itaoca na razmiljanje
- da privlai panju i budi interesovanje
- treba da ukazuje na sutinu sadraja rada, zbog obrade i
indeksiranja za baze podataka - key words (kljuna re)

kratak, smislen, sadri kljune informacije ---- prodaje rad!!!!

Saetak (apstrakt)
Saeto informisanje o sadrini rada ili opis teme rada (obino do
250 rei)
Najitaniji deo rada, esto i jedino itan
Pie se na poetku rada (ispod naslova)
Pojavljuje se i samostalno u sekundarnim publikacijama (abstract
journals)
Obino se pie u pasivu i 3. licu
Ne sadri reference i fusnote
Izbegavati skraenice
Kljune rei (kratki izrazi)
Neophodne zbog indeksiranja lanka.
Ne koristiti rei iz naslova (lanak je ve indeksiran po njemu).
Piu se ispod teksta saetka.
Obino do 5 rei, a ponekad do 10.

Uvod- produena ruka naslova

Trebalo bi da je kratak (nekoliko paragrafa), jasan i direktno povezan sa predmetom
istraivanja.
Citirati ogranieni broj odgovarajue i novije literature, koja se odnosi na predmet
istraivanja (background).
Jasno definisati ono to se o predmetu istraivanja ne zna.
Postaviti nove ideje (hipoteze) za reenje onoga to jo nije poznato o predmetu
istraivanja.
Poinje od opteg konteksta (ta se zna)

ta se ne zna????

Zbog ega su se autori odluili na istraivanje

Ciljevi

Materijal i metode (ta, kada, kako, koliko)

Dizajn studije i protokol (detaljan opis naina
rada)
Intervencija (detaljan opis)
Merenja, obeleja posmatranja
Statistika analiza (navesti koriene testove
statistike znaajnosti)

Rezultati
Najvaniji deo naunog lanka
Rezultati se obino prikazuju:
-tekstualno
-tabelama i
-ilustracijama/graficima...koje su ukratko tekstualno opisane
Ne iznositi sve to je dobijeno.
Izloiti i negativne rezultate (nauna istina)
Ne objanjavati ih u ovom poglavlju.
Ne porediti ih sa drugim rezultatima.
Ne citirati podatke iz literature.
Grupisati ih pod odgovarajuim podnaslovima- izloiti ih
loginim redom
Obavezno prikazivanje statistike znaajnosti razlike

Diskusija- zato, emu sve to?

Izuzetno znaajno poglavlje, najtee za pisanje- oslikava vrednost autora u
naunom smislu
Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa nalazima u drugim relevantnim
radovima i dati kritiki osvrt naune zasnovanosti
Povezati je sa ciljevima, pokazati u kojoj meri rezultati podravaju ili
osporavaju postavljenu hipotezu
Diskutovati i rezultate koji se razlikuju od tuih
Na kraju naglasiti ta je novo i vano, posledice koje proistiu iz dobijenih
rezultata, njihova ogranienja
Izloiti novu hipotezu, ta dalje?
-Dolazi do izraaja kreativnost, znanje, iskustvo autora u odnosu na rezultate
kroz prikazani spoj literature i rezultata rada

Zakljuci

Moraju biti kratki i povezani sa ciljevima rada.

Iskljuivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima prikazanim u
lanku.
Pisati ih na kraju diskusije (i u saetku u skraenoj formi).
Ne prenaglaavati ih i ne davati im znaaj koji oni stvarno nemaju.

Zahvalnost

Mnogi autori, pre nego to zavre rukopis za tampu, sami ga alju

odgovarajuim naunicima na miljenje. Uobiajeno je da se na
kraju rada autori zahvale naunicima, koji su rukopis
pregledali.
Meutim, pored ove vrste zahvalnosti, autori su duni da na
odreeni nain istaknu pismenu zahvalnost instituciji i kolegama,
koji su im dali objekte za rad (mikroorganizme, biljni materijal,
hemikalije i dr.), pozajmili opremu, itd. I najzad, uobiajeno je da se
napomene ko je istraivanja finansirao.

Citiranje literature

PlosOne 2014; 9 (1): 35-44

Naziv asopisa
c
c

Godina
Volumen
Sveska

Poetna i zavrna strana

rada u datom volumenu
(ne svesci) asopisa

Sistemi citiranja literature

- Harvard (Smith, 2001); Matthews and Jones (1997)

-Vancouver [6]
Pored toga, mnogo ree:
- American Psychological Association
- British Standards
- Chicago
- Modern Humanities Research Association
- Modern Languages Associa

Spisak Literature u tekstu rada

Harvardski sistem: redosled referenci se navodi alfabetskim (azbunim)
redosledom, prema prezimenu prvog autora... (Smith, 2001); Matthews and
Jones (1997)
Vankuverski sistem: redosled referenci prema prvom pojavljivanju u tekstu,
iza interpukcijskog znaka... [6]

Literatura na kraju teksta - lanci

Harvardski sistem: Evans, W.A. (1994) Approaches to intelligent information
retrieval. Information processing and management, 7 (2), 147-168.
Vankuverski sistem: Warner JA, Warner JO. Early life events in allergic
sensitisation. Br Med Bull 2000; 56(4): 883-93.

Literatura na kraju teksta - Knjige

Harvardski sistem: Bantz, C. (1995) Social dimensions of software development.
In: J.A. Anderson, ed. Annual review of software management and development.
Newbury Park, CA: Sage, 502-510.
Vankuverski sistem: Watkins AD, Neuropharmacology. In: AB Kay editor. Allergy
and allergic diseases. Oxford: Blackwell Science; 1997. p505-517.

Elektronsko pretraivanje baze podataka

PubMed baza www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed
kljune rei

Kako objaviti nauni rad?

Cilj svakog istraivaa je da objavi svoje rezultate u dobrom asopisu

Kako izabrati asopis?

Do koje publike elite da doprete?
Da li asopis tampa radove iz Vae naune oblasti?
Kvalitet rezultata mora da bude u skladu s kvalitetom
asopisa
Da li su ve prezasieni radovima?
Kakav je impact factor?
Dostupnost asopisa zavisi od broja izdanja godinje i
plasmana

Kvalitet asopisa odreuje se na osnovu

Impakt faktora (faktor uticajnosti).

SCI lista asopisa

Nauni citatni indeks (SCI - Scientific Citation Index) od 1960.
godine obezbeivao je Institute of Scientific Information (sada
Tomson ISI).
Proirena verzija SCIE (SCI Extended) sadri bazu od 6,400
vodeih svetskih asopisa iz nauke i tehnologije.
SCI lista daje rang listu asopisa prema njihovom Impakt faktoru
Impakt faktori asopisa iz razliitih oblasti mogu biti veoma razliiti i
predstavljaju popularnost neke oblasti

Izraunavanje Impakt faktora asopisa

Impakt faktor asopisa izraunava se na osnovu trogodinjeg perioda
i predstavlja prosek broja radova citiranih u asopisima sa SCI liste
dve godine nakon njihovog objavljivanja u odnosu na broj objavljenih
radova.

IP(2009)=A/B,

A broj radova objavljenih tokom 2006 i 2007, citiranih tokom 2008 u

asopisima sa SCI liste
B ukupan broj radova objavljenih tokom 2006 i 2007 godine

Citati i autocitati

Citat je pozivanje na referencu drugog autora

Autocitat je navodjenje sopstvene reference u spisku literature
Citat asopisa je pozivanje na rad iz tog asopisa od strane
autora radova iz drugih asopisa
Autocitat asopisa je pozivanje na referencu u radu iz istog
asopisa

Rangiranje asopisa

asopisi se najpre svrstavaju u

naune oblasti a zatim rangiraju
prema Impakt faktoru.
Prvih 30% asopisa sa liste
vrednuje se kao M21 a rad
objavljen u takvom asopisu dobija
8 poena.
asopisi koji su na listi do 50%
imaju kategoriju M22 a radovima
se dodeljuje 5 poena.
Ostali asopisi sa liste imaju
kateforiju M23 a radovi dobijaju 3
poena.

Slanje rukopisa u asopis

Pre slanja rukopisa treba proitati uputstvo za autore (Instructions

for Authors) na unutranjoj strani asopisa ili na web-sajtu asopisa
Kategorije radova: Research articles, Survays, Communications,
Letters to the Editor
Rukopisi se najee alju on-line preko websajta asopisa

Organizacija asopisa

Urednik (Editor)

Ureivaki odbor (Editorial board)

lanovi ureivakog odbora iz oblasti, koji su eminentni

strunjaci za datu uu oblast

Editori donose odluku o prihvatanju rukopisa za tampanje na osnovu

ekspertskog miljenja recenzenata (obino dva ili tri)

Radi objektivnosti, recenzenti ostaju nepoznati autoru i vre komunikaciju s

autorima iskljuivo preko editora

Recenzentska procedura
Rukopis se retko tampa u formi u kojoj je prvobitno poslat.
Recenzenti upuuju svoje primedbe (uoene greke, netanosti,
zahteve za izmenom ili dopunom) na koje su autori duni da odgovore.
Autor alje korigovanu verziju rukopisa nakon ega se postupak
recenziranja obnavlja.
Ukoliko su konano sve recenzije pozitivne, editor daje pozitivno
miljenje o tampanju rukopisa.
Pre tampanja autoru se alje konana verzija rada na proveru (galley
proofs).

Napomena: asopisi ponekad odbijaju tampanje rukopisa ukoliko

nije zadovoljen nauni nivo asopisa. Procenat prihvaenih rukopisa u
vrlo kvalitetnim asopisima kree se od 30% do 50%.

Kako recenzent procenjuje APSTRAKT?

v Da li je dobro strukturisan?
vDa li su do sada poznate injenice i ciljevi dobro istaknuti?
v Metode: Kratke i precizne ?
vRezultati: Koncizni? lako razumljivi?
vZakljuci: Sadre glavnu poruku (take-home masssage) ili
hipotezu?

Kako recenzent procenjuje UVOD

vDa li je prikaz teme savremen?

vDa li rad ima za cilj dobijanje nove informacije ili predstavlja
novi pristup ve poznatim injenicama?
vDa li sadri koncizan i nepristrasan prikaz kontroverznih
podataka?
v Da li su istaknuti glavni ciljevi studije?

Kako recenzent procenjuje MATERIJAL I METODE

vDizajn studije?
vPravilan opis uesnika studije?
vSlabosti metodologije (Br. ispitanika / eksperimenata)?
vMetode nedostaju?
vNeadekvatna statistika obrada?
vEtiki aspekti?

Kako recenzent procenjuje REZULTATE

vOriginalni?
vOptimalno prikazani?
vNeusaglaeni sa metodama?
vPrekratki ili predugaki?
vTabele: opis uesnika/eksperimentalnog modela
- potpune koliko je to neophodno ali i koncizne koliko je
mogue
vGrafikoni: glavni rezultati +++

Kako recenzent procenjuje DISKUSIJU

v Odgovarajui prikaz najvanijih rezultata?

v Adekvatno poreenje sa prethodno publikovanim
rezultatima?
v Integrisanje novijih podataka drugih istraivaa u
celinu?
v Prihvatljiva sinteza ? Razumna hipoteza?
v Pregled literature?
v Odgovarajui zakljuci?

Kako recenzent procenjuje

LITERATURU

vPravilan stil i prezentacija?

vOdgovarajui broj referenci?
vRavnotea izmeu novih i starijih citata?
vDa li ima pravopisnih greaka?

ta nije dozvoljeno u naunom radu?

Plagijati bilo koje vrste smatraju se najveim profesionalnim
prekrajem u naunom radu.
Svako navoenje tuih rezultata u vaem radu zahteva citiranje
izvora.
Zabranjena je svaka upotreba tuih rezultata kao svojih i bilo kakvo
kopiranje delova tuih (a i svojih) radova.
Otkrivanje plagijata neminovno vodi zabrani pristupa plagijatoru
asopisima i tampanju njegovih radova.
Veina asopisa trai od autora da potpiu potvrdu o originalnosti
rezultata (copyright).

Pisanje diplomskog rada

Orginalni rad- podrazumeva eksperimentalni rad i orginalne rezultate

Pregledni lanak- ee- pregled dostupne literature na zadatu temu
rada

Pregledni lanak
Naslov
Saetak
Nema

posebna

METODOLOGIJU,

poglavlja

koja

REZULTATE,

se

odnose

DISKUSIJU

na

UVOD,

ve

sadri

podnaslove koji se odnose na odreene celine u okviru teme

koja se obrauje...

Diplomski rad
Naslovna strana
Sadraj
U tekstu- korienje slika/tabela preuzetih iz drugih radova ili
knjiga- obavezno navoenje izvora odakle je slika preuzeta