OBJEKTI I OPREMA

U GOVEDARSTVU

OBJEKTI ZA KRAVE
Dranje krava ima dva podjednako znaajna obeleja, kao to su proizvodnja mleka, proizvodnja mesa i podmlatka za obnovu stada. Oba vida proizvodnje
se odvijaju u isto vreme, pa je dranje krava sloen proces.
Znaajnost proizvodnje kao i neophodnost obezbeenja pogodni uslova
dranja krava, uticali su na potrebu za gradnjom povoljnih uslova smetaja.
Dobri uslovi smetaja znatno mogu doprineti poveanju proizvodnje u oba vida.
Da bi se mogla sa sigurnou oekivati uspenost u proizvodnji, neophodno
je ispuniti veinu zahteva koje krave imaju, a po pitanju smetaja. Veina zahteva odnosi se na mikroklimatske uslove u stajama, prostor za leanje ishranu i
kretanje kao i na opremu koja se koristi u objektima.
Niske temperature nemaju negativne posledice na opte stanje krava kao i
na njihovu proizvodnju, ali pod pretpostavkom da je leite uvek suvo i da u
staji nema promaje.
Prostor za leanje mora uvek biti dovoljan za sve mogue oblike leanja
krava na njima, odnosno dovoljno komotan da se krava na njemu lagodno osea,
naravno potpuno usklaeno sa rasnim karakteristikama i uzrastom.
Leita za leanje krava moraju zadovoljiti neke opte uslove kao to je
kvalitetna toplotna izolacija.
Reenja su vrlo iroka, osnovna se odlikuje slojem hidro i termo izolacije
ili slojem (dovoljnim) prostirke, dovoljno dobra elastinost leita, vrlo bitan
element za dobro zdravlje krava, kao i njihovo due zadravanje u eksploataciji,
mogue je izvesti sa debljim gumenim pokrivaima ili veom koliinom prostirke.
Povrine leita ne smeju biti klizave i uvek sa dovoljnim nagibom za brzu
povrinsku drenau (nagib do 2%).

135

irina leita kao i njegova duina treba da budu dovoljna za normalno

ustajanje i leganje grla. Krave kod tih radnji koriste glavu kao protiv teu, te im
je neophodno obezbediti irini leita od 1-1.2 m, kao i duinu veu od duine
trupa za bar 1 m. Ustajanje i leganje traje oko 10 sekundi, u poetku sporije, a
potom bre bez posebnog uticaja na poloaj tela krave,
Polazni parametri za planiranje staja za krave mogu se grupisati na sledei
nain:
- odreivanje potrebnog broja mesta za grla, u zavisnosti od naina dranja,
- pravilna lokacija proizvodnog i prateih objekata,
- tehnoloka povezanost svih objekata u okviru farme, pravilno odreivanje
potrebnih kapaciteta prateih objekata, a prema potrebama i dinamici korienja farme.

NAINI DRANJA KRAVA

Muzne krave se mogu drati na dva naina i to vezanim i slobodnim sistemom dranja. Ova dva naina se meusobno veoma razlikuju.
U stajama sa vezanim nainom dranja, grla imaju veoma ogranienu povrinu i kretanje te je nuno obezbediti sve procese koji se dogaaju u staji na
nain koji dozvoljava sistem dranja. Pod tim se podrazumeva pravilno reen
sistem ishrane, napajanja, leanja, mue i izubravanja u istom prostoru. Takva
pojava namee kompromise na mnogim mestima i radnjama, tako da neke radne
operacije oteava, kao to je na primer mua.
Objekat u kojem se nalaze krave, a zbog svoje specifinosti i znaajnog
vremenskog boravka oveka u njemu, treba da obezbedi prijatne uslove za rad
oveku, sa vrlo visokim cenama gradnje.
Kod vezanog sistema dranja, krave gotovo i da nemaju mogunosti bilo
kakvog kretanja. U takvim uslovima veoma teko se ostvaruju njihovi proizvodni potencijali.
Meutim, ovakav sistem dranja ima i svojih prednosti od kojih treba istai
sledee:
- mogua pojedinana nega krava u potpunosti, obzirom da su grla vezana
za jedno mesto,
- ne postoji mogunost meusobnog povreivanja grla,
- znatno manji potreban prostor po UG u poreenju sa drugim sistemom
dranja.

136

Ipak, kod novijih staja ili kod razmiljanja za gradnjom, ovaj sistem ne bi
bio za preporuku, izuzev za manji broj grla. Kod staja koje su ve uraene na
ovaj nain treba razmiljati o rekonstrukciji.
Kod slobodnog dranja, krave se kreu u grupi, odlaze po elji do jasala na
ishranu, napajanje i muu, leita biraju po volji i u vreme kada im odgovara.
Ipak, ovaj sistem ima svojih posebnih obeleja, kao to su:
- pojedine funkcije su odvojene (leanje, ishrana. mua), time se stvara
mogunost ispravke greaka, usklaivanje procesa prema najnovijim tehnikim
dostignuima,
- objekti mogu biti jeftinije graeni, bez termoizolacije, koja se izvodi
samo u izmuzitu,
- znatno manje transportnih radova u odnosu na vezani sistem i znatno
lake mehanizovanje svih radnih operacija.
Nedostaci ovakvog sistema dranja krava su:
- oteana pojedinana kontrola grla,
- potrebna znatno vea povrina po UG, ali su staje u gradnji
jeftinije od staja u vezanom sistemu.

STAJE ZA VEZANI SISTEM DRANJA

KRAVA
Vezani sistem dranja krava na naim prostorima dominira. Vie od 90%
krava u Srbiji se dri vezanim sistemom. Kod individualnog sektora veoma retko se javlja drugi vid dranja, sem na novijim farmama koja imaju neto vei
broj krava od uobiajenog broja. Pa i na veini farmi drutvenog sektora, odnosno na farmama sa znatnim brojem krava, takoe je zastupljen ovaj vid dranja.
Vezani sistem dranja krava znai da je dranje pojedinano, odnosno da se
sve radnje oko krava izvode po tom pojedinanom principu. Pri tome se misli na
ishranu, negu, napajanje, muu i sl. Naravno, u takvim uslovima se mogu ispuniti gotovo svi zahtevi za postizanje visoke proizvodnje.
Ipak, vezani sistem dranja krava ostaje kao trajno reenje samo za male
nespecijalizovane farme koje imaju do 20 krava u staji.
Vezani sistem dranja krava karakteriu neka osnovna obeleja, od kojih je
najznaajnije duina leita. U tom pogledu se razlikuju tri osnovna tipa: dugako, srednje i kratko leite.

137

Dugako leite
Dugako leite se moe pronai jo samo u starim stajama. Njegova povrina nije podeljena i najee je due od 220 cm. Sve radnje u staji oko krava se
izvode prilazom po leitu i to od pozadi krave (od repa). Stajnjak, odnosno
prostirka i izluevine ostaju ispod krave. ienje se mora izvoditi dva puta
dnevno, kako bi se obezbedili dobri higijenski uslovi. Potronja prostirke
dostie 8 kg/grlo/dan.
Jasle za ishranu su visokog tipa, te iz tih razloga krave u toku boravka na
leitu, zauzimaju dva poloaja:
kada uzimaju hranu, odnosno kada stoje, moraju da se pomeraju unapred
za celu duinu vrata,
za nesmetano leanje, moraju da se povuku unazad, tako da u toku leanja
glavu povlae unazad i zadnji deo tela.
Navedeni osnovni poloaji tela krave na dugakom leitu, jasno daju
njegove opte karakteristike, koje su vrlo nepovoljne:
krave dok stoje izbacuju ekskremente na leite,
kada lee sputaju vime na povrinu na koju su prethodno izbacile ekskremente,
za odravanje minimalnih uslova higijene, neophodno je veliko uee
ljudskog rada.
postojanje visokih jasala spreava ili oteava pravilnu izmenu vazduha u
tom delu.
Samo ovih nekoliko karakteristika je dovoljno da se da negativna ocena za
ovakva leita.
Srednje dugo leite
Srednje dugo leite se razlikuje od dugih po tome to postoji mogunost
zatvaranja jasala palisadnom ogradom. Na taj nain se planski izvodi pristup
krava na jasle, odnosno njeno stajanje na leitu i njegovo prljanje ekskrementima. Leita su duine 210 cm, a iza njih se nalazi kanal za izubravanje.
U momentu ishrane, krmna zabrana se otvara te se krave tek tada pomeraju
unapred za oko 50 cm. Prljanje leita je neto manje, ali postoji. Korienje
prostirke se svodi na oko 5 kg/grlo/dan.

138

Sl. 1. Srednje dugo leite (gore) i srednje leite (dole)

sa prednostima i nedostacima

Srednje leite
Srednje leite je reenje kojim se sve loe osobine dugog i srednje dugog
leita eliminiu. Duina ovog leita se kree od 160 do 180 cm.
Glavna karakteristika ovog tipa leita su niske jasle. Visina zida jasala do
leita je oko 35 cm, tako da ne predstavlja potekou za krave da glavu dre
iznad jasala i u svim pozicijama. Time se i irina jasala ukljuuje u ukupnu duinu leita. Iza leita nalazi se plitki kanal za izubravanje (dubine do 20 cm).

Sl. 2. Srednje leite sa niskim jaslama

139

Kod ovog tipa leita obavezno se koristi prostirka, ali u znatno manjim
koliinama nego kod prethodnih tipova. Koliine prostirke kod ovog tipa leita
su u granicama od 2-3 kg/grlo/dan, u zavisnosti od godinjeg doba. Meutim, za
neke varijante ovih leita nije predvieno korienje prostirke ili je ona u tragovima. Tu se razlikuju dve varijante:
leite duine 160 cm za rase krava manjih duina, ali sa rizikom od moguih povreda nogu i vimena, ali sa znatno povoljnijim higijenskim uslovima,
leita duine od 180 cm, koja odgovaraju veini rasa krava, ali sa pojavom vee zaprljanosti zadnjeg dela leita.
Kod varijante leita sa duinom od 180 cm, a u cilju odravanja higijene,
koriste se takozvani elektrini treneri. To su provodnici pulsirajue struje, postavljeni na svega 3-4 cm iznad lea krava. Ti "treneri" ih navode da stajnjak
izbacuju, bez povijanja, u kanal za izubravanje.

Sl. 3. Srednje leite sa elektrinim "trenerom"

U vreme obavljanja radova oko mue, kod teljenja ili drugih veterinarskih
intervencija napon struje se iskljui ili se trener podie znatno iznad tela krave.
Kratko leite
Kratko leite ima najmanju duinu u poreenju na prethodne tipove leita. Ta duina se kree oko 140 cm do 160 cm. Izbor duine zavisi od rase krava
koje se gaje, kao i od korienja "trenera". Bez "trenera" duine se kreu na granici od 150 cm, dok sa "trenerom" mogu biti i oko 160 cm.

140

Sl. 4. Grafiki prikaz duine i irine leita u zavisnosti

od telesne mase i starosti ivotinja

Kod ovog tipa leita, niske jasle su obavezne. Povrina leita se obavezno
termo izoluje, jer se prostirka ne koristi. Za to postoje dva osnovna razloga:
iza leita se nalaze kanali za teno izubravanje prekriveni reetkama,
koje bi prostirka zatvorila,
prisutnost prostirke u kanalu za teni stajnjak naruava tehnoloko funkcionisanje sistema.

Sl. 5. Kratko leite sa dimenzijama

141

Leita su pokrivena termoizolacionim materijalom po povrini. Najprikladniji su vieslojni kombinovani izolacioni materijali.

a)

b)

Sl. 6. Vieslojni izolacioni materijal: a) PVC table dimenzija 130-200x100x1,8 cm,

b) dueci punjeni sa granuliranom gumom, hidrostabilnih dimenzija 180x120x15 cm

Osnovni cilj korienja kratkih leita je svoenje ljudskog rada na najmanju moguu meru izuzev onih koje ovek mora obaviti, a to je mua. Meutim,
ovaj tip leita se malo koristi, zbog svojih mana koje su sagledane u estom
povreivanju vimena na reetkama.

Glavni delovi objekta kod vezanog sistema

dranja krava
Najvaniji delovi staja sa vezanim sistemom dranja krava su: krmi sto
(hranidbeni hodnik), jasle, leite, kanal za izubravanje i manipulativni hodnik.
Hranidbeni hodnik
Hranidbeni hodnik je povrina preko koje se u objekat unosi distribuira
hrana. U zavisnosti od broja krava, naina distribucije hrane, zavise njegove dimenzije. To je betonska povrina oiviena jaslama sa jedne, ili sa obe strane.
irina mu je 140 cm u sluaju da je farma manjeg kapaciteta i da su jasle sa
jedne strane, a distribucija hrane u jasle se izvodi runo. U sluaju da na farmi
ima vei broj krava i kada su jasle sa obe strane, pri mehanizovanoj distribuciji
hrane, irina hodnika je 240-300 cm.
Duina hranidbenog hodnika je u zavisnosti sa brojem mesta (leita) i najee se prostire celom duinom staje.
Po hranidbenom hodniku nije dozvoljeno obavljati ni jednu drugu radnu
operaciju izuzev distribucije hrane. Zbog toga ovaj hodnik mor uvek biti suv
i ist.

142

Jasle
Jasle moraju imati dovoljan kapacitet za prihvatanje potrebnih koliina
hrane bez rasipanja. Moraju obezbediti nesmetano uzimanje hrane i lako se odravati u istom stanju. To su najosnovniji pokazatelji dobrih jasala.
Jasle se nastavljaju na hranidbeni hodnik i sa njim predstavljaju celinu. Grade se
od betona sa odgovarajuom armaturom, neophodnom za obezbeenje stabilnosti jasala.
Oblik jasala i njiSl. 7. Jasle niskog tipa sa osnovnim dimenzijama
hove osnovne mere,
zavise od naina dranja krava, tehnologije ishrane i naina distribucije hrane.
Kao zajednika osobina za mnoge varijante jasala istie se sledee:
dno jasala treba da bude izdignuto od nivoa leita za 10-20 cm. Time se
znatno rastereuje kima i olakava uzimanje hrane kravama,
dubina jasala je definisana visinom vertikalnog zida (do leita), koja se
kree od 32-35 cm.
Vertikalni zid jasala je sa termoizolacionim slojem po irini i celoj duini.
Nad tim zidom ili na njemu, krava dri vrat ili glavu dok lei. Izolacija je u stvari drvena fosna debljine 3 cm, koja se vezuje na zid, odnosno pokriva ga po njegovoj irini. Ceo ovaj vertikalni zid jasala se moe zameniti zidom od debele
gume (3 cm), u istoj visini kao i betonski, ali znatno elastiniji i udobniji za
krave.

Sl. 8. Niske jasle sa vertikalnim zidom od debele gume

143

irina jasala je ograniena dimenzija, koja uglavnom zavisi od rase krava i

njihovih gabarita, kao i naina ishrane. irina se kree oko 60-70 cm, to se
smatra dovoljnim za prihvatanje hrane bez rasturanja (preko zida na leite), kao
i da krave mogu nesmetano doi do svih delova.
Profil jasala je konusan. irina pri dnu je oko 40 cm, a u nivou hranidbenog hodnika oko 60-70 cm.
Zapremina jasala je odreena sa tri osnovne dimenzije, irinom, dubinom, i
duinom ispred svakog grla (odnosno irinom leita). Prosena zapremina jasala se kree oko 100 l (0,1 m3), i smatra se dovoljnom da prihvati ceo obrok
(kabaste i koncentrovane hrane) za jedan dan.
Leite
Leite se nastavlja na jasle. Njegova duina je definisana tipom leita, a
irina se kree oko 110-120 cm. Ima betonsku osnovu izlivenu u celini sa hranidbenim hodnikom i jaslama. Obavezno imaju manji nagib od 1-2% ka kanalu
za izubravanje.
Termiki se izoluju, a po
povrini prekrivaju ili razastiru nekim od prekrivaa u
obliku gume ili obine prostirke. Dobro se pokazala pokrivna masa od vieslojne
plastike, debljine 15-20 mm.
irina leita mora biti
fiziki ograniena, kako bi se
spreilo nepravilno korienje
i povreda krava. Fiziko ogranienje se izvodi pregradama
svakog ili svakog para leita.
Te pregrade su od cevi prenika 50 mm na visini oko 90
cm i u duinu leita do
njegove 1/3.
Sl. 9. Izgled pregrada - fizikog ogranienja
leita

144

Kanal za izubravanje
Kanal za izubravanje se nalazi iza leita, kao njegov nastavak. Kod staja
u kojima se koristi prostirka i sa mehanikim izubravanjem, kanali imaju irinu
od 50 cm, i dubinu od 20 cm. Na dnu kanala se nalazi rigol za brzo izvoenje
vika osoke iz kanala, odnosno staje. Zidovi kanala
moraju biri armirani, da
bi izdrali optereenje koje vri sistem za izubravanje u toku njegove eksploatacije.
Ukoliko se ne koristi
prostirka u staji, a leita
su pored toga i kratkog
tipa, onda se grade kanali
za teno izubravanje koji
imaju vee dubine (60-80
cm), dok im je irina oko
100 cm. Kanali su tada
obavezno pokriveni metalnim ili betonskim reetkama u obliku gredica.

Sl. 10. Izgled leita i kanala za izubravanje kod

vezanog sistema dranja krava
(plitki i duboki)

Manipulativni hodnik
Manipulativni hodnik se nastavlja na kanal za izubravanje. Ima viestruki
znaaj i ulogu. irina mu se kree oko 140 cm, a prostire se celom duinom
staje. On se svakodnevno koristi za obavljanje procesa mue, kontrole procesa
izubravanja ili samo izubravanje, razastiranje prostirke ili bili koje druge
radnje sa i oko krava.
Ovaj hodnik je betonska povrina sa nagibom od 1-2% ka kanalu za izubravanje. Svakodnevno se posle korienja isti ili pere.
Oprema za vezivanje krava
Oprema za vezivanje krava moe bitno uticati na tip i dimenzije jasala, kao
i na tip leita koje e se koristiti. bez obzira na izbor opreme za vezivanje, ona
bi morala da ispuni osnovne uslove, kao to su:

145

- nesmetano ustajanje, leanje i stajanje krave na leitu,

- obezbeenje pravilne ishrane i napajanja,
- obezbeenje kretanja krave unazad kod izbacivanja ekskremenata.
Za vezivanje krava koriste se dva sistema, "Grabner"-ov vez i vratni ram.
Grabnerov vez ili lanac je jednostavniji i jeftiniji nain vezivanja krava. Osnovne karakteristike su mu pojedinano vezivanje i grupno oslobaanje krava.
Grabnerov lanac nose vertikalni stubovi od cevi prenika 2,5 cola, na visini od
180 cm. Stubovi oiviavaju irinu leita za
svaku kravu. Stubovi su meusobno povezani horizontalnom cevi prenika 50 mm, za
koju je zakaen lanac.
Grabnerov vez umesto lanca moe da
ima trake od vrstog trajnog materijala. Ova
varijanta veza je pogodnija za krave jer je
laka od lanca i ne oteuje kou vrata.

Sl. 11. Grabnerov lanac

za vezivanje krava

Drugi nain vezivanja je pomou vratnog rama. Ova varijanta je znatno

skuplja od prethodne, ali i sa manjim stepenom prilagoenosti grlima.

Sl. 12. Izgled vratnog rama za vezivanje krava

Osnovna karakteristika ovog sistema je grupno oslobaanje i vezivanje

grla. Preporuuje se u sluajevima kada se krave ee putaju van objekta
(ispaa). Novija reenja vratnog rama omoguavaju samovezivanje krava, fizikim pritiskom na delove rama. Ovakvo reenje je pogodno za nezavisno vezivanje jedinki bez prisustva oveka.

146

Sl. 13. Presek staje za vezani sistem dranja

Sl. 14. Osnova i popreni presek staje za vezani nain dranja krava
sa prateim kategorijama. Staja je u dva reda, sa mlekarom
i profilaktorijumom, kao i delom objekta za junad

SLOBODNI SISTEM DRANJA KRAVA

Slobodni sistem dranja krava ima prednosti u odnosu na vezani. Neke od
njih su ve navedene, ali pored tih, svakako je znaajan doprinos slobodnog sistema dranja boljoj kondiciji krava i duem eksploatacionom veku.
Poznata je injenica da su zdrave noge i vime najvaniji elementi koji odravaju grlo u eksploataciji. To je svakako veoma vano posebno kod gajenja
plemenitih rasa. Slobodni sistem dranja krava svakako je najbitniji element da
se takva grla to je mogue due koriste.

147

U principu kod ovog sistema dranja razlikuju se nekoliko tipova i to: staje
bez leita, i staje sa leitima. Zajedniko za oba tipa je razdvajanje funkcija
leanja od ishrane i kretanja. Dalje razlike meu tipovima su po nainu izubravanja, odnosno sa i bez korienja prostirke.

Staje sa boksevima za leanje

Staje sa boksevima (leitima) za leanje su u prednosti u odnosu na ostale
sisteme slobodnog dranja krava. One nude svakom grlu leite pravilno dimenzionisano i zatieno. Zbog toga mogu biti bez ili sa vrlo malo prostirke.
Kao i kod vezanog sistema dranja i ove staje imaju hranidbeni hodnik, jasle, prostor za ishranu i kretanje i leita.
Hranidbeni hodnik
Hranidbeni hodnik kod ovakvih staja je irine oko 4 m, zbog potrebne
kubature staje prema broju krava i potrebe za mehanizovanom distribucijom
hrane. Nivo ovog hodnika u odnosu na jasle moe da bude razliit, meutim,
najee je u nivou jasala.
Pred sredstva za mehanizovanu ishranu goveda, postavljaju se odreeni
uslovi koje ona moraju ispuniti, a to su:
- optimalno formiranje mesta za ishranu,
- podela hrane sa malo rada i energije,
- racionalna pojedinana podela koncentrovane hrane prema mlenosti.
U delu ishrane goveda, a posebno muznih krava najvanije je svakako
ostvariti male gubitke u hranivu i izvriti pravilnu raspodelu hrane grlima.
Ishrana krava je vrlo znaajan posao koji zauzima vrlo visok procenat
(30%) u odnosu na ukupan obim rada. Kod ishrane tovnih junadi ak i 80% od
ukupnih radova. Pored toga re je o vrlo znaajnim koliinama hrane koju treba
dostaviti grlima. Godinja potronja hrane po uslovnom grlu se kree oko 12 t.
Grla treba da se hrane iz za to posebno definisanog prostora ili mesta. Sa
tog mesta grla treba da nesmetano uzimaju hranu. Hrana mora biti lako pristupana grlima. Tome u prilog ide i zahtev da se hrana mora nalaziti na 15 cm iznad nivoa poda - stajalita za prednje noge grla. Time se definie dubina jasala.
Od sredine prostora na kojem stoje, grlima treba omoguiti pokretanje glave u levu i desnu stranu po 55 cm. Time se definie irina prostora na jaslama.

148

Pri ishrani, grla rasipaju hranu u znaajnoj meri. Ukoliko je u pitanju seno,
rastur moe dostii i 20%. Pored gubitaka u hrani, takav rastur moe potpuno
naruiti princip funkcionisanja sistema za izubravanje ukoliko je teni stajnjak
u pitanju.
Rastur hrane, grla ine uglavnom zbog pokreta u toku ishrane. Ti pokreti su
razliiti kod ishrane senom (dugaka hrana) ili silaom (kratka hrana). Rastur je
manji kod usitnjene hrane, apsolutno zbog manjih pokreta napred, nazad ili levo
desno.
Kod dugake hrane, grlo uzme zalogaj, pa korakne nazad, i tek onda poine
sa vakanjem. Pri tom kretanju se ine veliki gubici hrane koja pada na pod.
Kod usitnjene hrane grla duboko zavlae glavu u masu, traei delove hrane
koje vie vole, pre svega ako je hrana loijeg kvaliteta. U takvim trenucima hrana se rasipa van prostora predvienog za ishranu.
Ishrana goveda moe biti pojedinana i grupna. Kod vezanog sistema
dranja krava ishrana je pojedinana.
Hrana se daje 2-3 puta dnevno. Grla tada odmah uzimaju hranu bez nekog
ekanja, to moe pozitivno uticati na smanjenje rastura. Zbog toga je ovaj vid
ishrane pogodan za sve vrste hrane, a posebno za koncentrate. Meutim, ovakav
vid ishrane zahteva visoka ulaganja pri gradnji objekata i dosta visok udeo rada
oko ishrane.
Grupna ishrana je rasporeena na uzimanje hrane na ceo dan, pa je potrebno obezbediti dovoljne koliine hrane (ad-libitum). Zbog stalnog prisustva
hrane u jaslama, grla je lagano uzimaju shodno potrebama. Ovaj vid ishrane je
pogodan za kabasta hraniva ili kompletan obrok.
Zahtevi prema sredstvima mehanizacije su mali. Meutim, ukoliko se daje
kompletan obrok onda se mora koristiti odgovarajue sredstvo mehanizacije
koje moe da pripremi i distribuira takav obrok (mikser-distributer prikolica).
Broj mesta za ishranu na jaslama se moe dozvoliti i do odnosa 1:3. Najvei nedostatak ovakvog vida ishrane je neusmerena podela koncentrovanog
hraniva.
Da bi se ovakav vid ishrane mogao primeniti, neophodno je preduzeti nekoliko pripremnih operacija:
- svim grlima treba da se unite rogovi,
- formiranje grupa je neophodno, one se moraju potovati i ne menjati,
- obezbediti uvek dovoljno hrane u jaslama istog kvaliteta,
- obavezno koristiti ogradu na jaslama.

149

Jasle
Jasle se izgrauju na slian nain kao i kod vezanog sistema dranja. Razlika je u mogunosti pristupa jaslama, i to u zavisnosti od toga dali svako grlo
ima svoje mesto na jaslama ili ga deli sa drugim grlom.
Nije retko da odnos na jaslama pored odnosa 1:1 bude i 1:2 (jedno mesto za
dva grla). Tada se mora koristiti sistem ishrane po volji. Naravno, to znai da u
jaslama ima uvek dovoljno hrane i to istog kvaliteta. Ta injenica je presudna za
dimenzije i oblik jasala.
Na jaslama se nalazi krmna zabrana (ograda), koja spreava grla da napuste
objekat, ali i da izvri pravilan raspored krava na jaslama dok uzimaju hranu,
kako ne bi smetale jedna drugoj.

Sl. 15. Krmna zabrana na jaslama kod slobodnog sistema dranja krava

Krmna zabrana ima visinu oko 125 cm, sa otvorima za vrat od oko 20 cm, i
irinom mesta za stajanje svakog grla od oko 70-75 cm.
Ukoliko u staji postoji isti broj mesta na jaslama sa brojem krava, onda se
krmna zabrana koristi i kao mesto za fiksiranje grla. Ta se mogunost koristi
kod intervencija na grlima ili u objektu.

Tipovi ograda na jaslama

Ograde na jaslama mogu biti u obliku hvataa, palisadne ograde i obine
ograde sa cevima.
Ograde hvatai
Ograde hvatai mogu bit sa raznim dimenzijama. Na njihove dimenzije najvie utie irina mesta za ishranu, koja se kree od 45-70 cm. Visina ograde
(ukupna) se kree u granicama od 115-150 cm.
Puni donji deo - zid jasala se kree u granicama oko 40 -60 cm. Razmak
izmeu vertikalnih poluga se kree oko 12-23 cm.

150

Sve dimenzije zavise od uzrasta grla (od 2-24 meseca).

Vertikalne poluge, kod nekih reenja se mogu pomerati tako da se formiraju dva poloaja: otvoren poloaj, kada grla mogu prii i uzimati hranu i zatvoren poloaj, kada nemaju pristup jaslama ili su zarobljena nad njima.
Zarobljavanje - fiksiranje grla na ovaj nain se vri u dva sluaja, kada se
daje koncentrat ili kada se izvodi neka intervencija.
Palisadna ograda
Palisadna ograda vai kao univerzalna za sistem ishrane ad-libitum. Kao i
prethodna ograda ima razliiti dimenzije prema uzrastu krava. U stvari kod ove
ograde samo je ukupna visina manja od prethodne. Kree se u granicama od
90-120 cm. Moe se izraditi od metala - cevi ili od drveta.
Ograda sa cevima
Ograda sa cevima je najjednostavnije reenje. Sastoji se od donjeg punog
dela - zid jasala i jedne horizontalne cevi pruene du jasala. Cev se postavlja na
vertikalne stubove po kojima se moe pomerati po vertikali u zavisnosti od potrebe, ve prema uzrastu grla.
Kod ovakvih ograda gubici hrane (sena) su znaajni. U toku ishrane vrlo je
teko ili nemogue spreiti uznemiravanje grla meusobno. Obino se koristi
kod tova junadi.

Sl. 16. Krmna zabrana sa hvataem za fiksiranje grla na jaslama

151

Prostor za kretanje i ishranu

Prostor za ishranu i kretanje je u stvari hodnik sa druge starne jasala po kojem se grla kreu slobodno, odlazei na leita ili ka jaslama, odnosno do pojilica ili izmuzita.
Ovaj hodnik moe biti sa punim podom ili reetkast, odnosno pokriven
betonskim gredicama. To zavisi od predvienog sistema izubravanja. Prostor
za kretanje i ishranu treba da bude dovoljno irok da obezbedi nesmetano
kretanje krava pored onih koje se nalaze nad jaslama. Ta irina je oko 3 m.
Ukoliko je staja koncipirana tako da postoji vie redova leita, neophodno
je obezbediti hodnik izmeu njih. To je hodnik za kretanje ija je irina oko 2m.
Na povrinama tih hodnika krave provode od 2-4 asa u toku dana. pri tome
one dnevno preu oko 500-700 m. Kod veine staja posle svakih 12 -15 boksova
za leanje ostavlja se hodnik za prolaz u irini 2,2-2,4 m.

Sl. 17. presek staje za slobodni sistem dranja sa leitima

u dva i tri reda sa punim i reetkastim podom

152

Leita
Leita su ipak najvaniji delovi ovog tipa objekata. Leita treba da ispune
neke osnovne uslove kao to su:
nesmetan i lak ulaz i izlaz grla sa leita, ali samo glavom unapred,
da budu to je mogue istija i udobnija,
da dimenzije leita budu usklaene sa standardnim normama (po ALBBayer), duina se kree od 230- 260 cm, a irina 115- 125 cm.
U pojedinostima treba istai sledee:
dovoljan prostor za nesmetano ustajanje pri emu se misli na ogranieno
kretanje napred (cev horizontalna preko ograde leita) i jastuk pri vrhu leita,
ogranienje leita pri njegovom vrhu ne bi smela da bude otra ivica,
dovoljna irina leita i ukupan prostor treba da obezbede nesmetano
dranje nogu dok krava lei,
podloga leita treba da obezbedi toplotne zahteve, sigurnost kretanja,
elastinost i dugotrajnost.
U principu leita mogu da budu visoka, izdignuta od poda - hodnika za
20-25 cm. Njihova prednost je to zahtevaju manje rada, ali su zato skuplja u
gradnji.

Sl. 18. Visoko leite kod slobodnog sistema dranja krava

153

Drugi tip su duboka leita, sa ogranienjem prema hodniku u obliku drvene

grede ili balvana.
Kravama vie odgovaraju, meutim,
zbog korienja prostirke zahtevaju znatno vie rada.
Duina leita
zavisi od rase krava,
Sl. 19. Duboko - nisko leite
a potom od poloaja
u odnosu na jasle. Svako leite je fiziki odvojeno jedno od drugog ogradom od
cevi. Te ograde potpuno obezbeuju leite, kao i kravu od povreda i prljanja.
Kod izbora tipa ograde leita, treba obratiti panju na donju cev koja odreuje poziciju nogu pri leanju, kao i ukupnu udobnost leita. Ta donja cev
treba da bude na visini od 30-35 cm.

Sl. 20. Tipovi pregrada leita

154

Poprena cev se postavlja odozgo na ograde leita. Njena uloga je da sprei kravu da stoji na leitu, kao i da je prisili da se an leite sputa tako to se
podvlai pod tu cev, sputajui se na kolena prednjih nogu. Tako se leite titi
od prljanja balegom.

Sl. 21. Presek staje za slobodni sistem dranja krava kod kojih
su leita odvojena od jasala bez korienja prostirke

Druga varijanta staja za slobodni sistem dranja krava je sa leitima do

jasala. Ovaj tip staja ima za cilj da spoji dobre osobine slobodnog i vezanog sistema dranja, pre svega u vezi pojedinane ishrane i nege krava.
Leita kod ovog sistema su slina onima kod vezanog, ali kratkog tipa ili
srednjeg. Duina im se kree od 150-180 cm u zavisnosti od sistema izubravanja. Jasle se prave potpuno isto kao kod vezanog sistema dranja. Krave
leite koriste za ishranu i leanje. Prljanje leita je prisutno u vreme ishrane.

Sl. 22. Presek dela staje za slobodni sistem dranja krava

po sistemu leita do jasala i bez korienja prostirke

155

Sl. 23. Izgled leita za slobodni sistem dranja krava

po principu leita do jasala sa korienjem prostirke

Sl. 24. Osnova staje za slobodni sistem dranja sa leitima do jasala

156

Mogunost spreavanja prljanja postoji korienjem pravilno odabrane

krmne zabrane.
Na leitima se moe koristiti prostirka ili mogu biti bez prostirke.
Leita bez prostirke se pokrivaju termoizolacionim pokrivaem od debele
profilisane gume ili nekog drugog slinog materijala. Duina takvih leita je
oko 160 cm.
Leita sa prostirkom su duine oko 170 cm. Vrlo su slina leitima kod
vezanog sistema dranja. Prostirka se svakodnevno dodaje, a leite odrava u
istom stanju. Krmna zabrana na jaslama je najee sa sistemom samohvataa
za povremeno zarobljavanje - vezivanje krava na leitima.

Sl. 25. Primeri krmne zabrane na jaslama kod staja za slobodni

sistem dranja krava sa leitima do jasala

Sl. 26a. Osnove staje za 40-60 krava sa prateim kategorijama

i izmuzitem

157

Sl. 26b. Osnove staje za 60 krava sa prateim kategorijama i izmuzitem

Sl. 26c. Osnove staje za 80 krava sa prateim kategorijama i izmuzitem

Staje za slobodni sistem dranja krava sa leitima mogu biti izvedene u

nekoliko varijanti i to:
kao zatvorene,
sa spoljnim jaslama u sluaju kada se leita nalaze odvojena u zatvorenim uslovima, a jasle van objekta u spoljanjim uslovima. Izmeu ova dva
dela se obino nalazi zavesa. Ovakav tip staje je pogodan za farme kapaciteta
oko 80 do 100 krava, najee sa etiri reda leita. Odnos na jaslama uvek 1:1.

158

 staje sa ispustom su za male kapacitete sa razdvojenim funkcionalnim

povrinama za kretanje i ishranu od prostora za leanje,
staje sa tri zatvorene stranice, dok je poduna okrenuta na jug potpuno
otvorena. Na toj se strani nalaze hranidbeni hodnik i jasle. Taj deo je obavezno
natkriven. Broj redova leita je 2-3, i to su uglavnom visoka leita.

Sl. 27. Izgled staje za slobodni sistem dranja krava

sa prateim kategorijama

Staje za slobodni sistem dranja krava

sa dubokom prostirkom
Kod ovakvih staja je prostor za ishranu odvojen od prostora za leanje.
Hranidbeni hodnik je zajedno sa jaslama identian onome u stajama sa odvojenim leitima. Taj deo se svakodnevno isti u sluaju da je pod pun i da se
koristi prostirka. Taj deo moe biti pokriven betonskim gredicama, za sluaj da
se izubravanje reava nekim od sistema za teno izubravanje.
Prostor za leanje je nii od prostora za kretanje i ishranu za oko 90 cm.
Ta se razlika obino reava pomou stepenika, najee dva do tri. U tom prostoru treba obezbediti od 4,5-5 m2 po kravi. Ishrana na jaslama je po principu

159

1:1, odnosno, potrebno je obezbediti oko 0,72 m/kravi na jaslama. Da bi se

taj uslov ispunio, potrebno je obezbediti irinu dela sa dubokom prostirkom
od oko 5-7 m.
Razastiranje prostirke se izvodi povremeno, a nivo stajnjaka raste dinamikom od 0,5 do 0,8 cm na dan. ienje sakupljenog stajnjak se izvodi periodino, kada doe priblino do izjednaavanja nivoa sa delom za kretanje i
ishranu. Dnevna koliina slame se kree u granicama od 8 kg/grlo/dan.

Sl. 28. Izgled objekta sa dubokom prostirkom

Sl. 29. Presek i osnova staje za muzne krave na dubokoj prostirci

160

Staje za slobodni sistem draanja krava

sa kosim podom
Ove staje su karakteristine po tome to su prostor za kretanje i ishranu na
niem nivou od prostora za leanje. Hranidbeni hodnik i jasle sa krmnom zabranom su potpuno identine sa stajama gde su leita odvojena od jasala.
Deo za kretanje i ishranu je pun pod koji se mehanizovano isti. Prostor za
leanje je pod nagibom os 10% od vrha ka prostoru za kretanje i ishranu. Na taj
prostor se svakodnevno razastire prostirka. Krave pri kretanju svlae slamu ka
prostoru koji se isti
(hodnik za kretanje i
ishranu). Koliina slame je razliita u toku
godinjih doba. irina
kosog dela objekta na
kojem krave lee je
oko 5-7 m, a prostora
za kretanje i ishranu
3 m. Dnevna koliina
Sl. 30. Izgled staje za slobodni sistem dranja krava
slame se kree oko
u stajama sa kosim podom
5 kg/grlo/dan.

Sl. 31. Presek i osnova staje sa kosim podom

161

Ispusti jako odgovaraju kravama kao prirodna potreba (vazduh i sunce).

Ispusti mogu biti razmatrani sa dva aspekta pri gradnji staja. Prvi je kao sastavni
i funkcionalni deo. On se uklapa u kompletnu tehnologiju, i kao varijanta za poboljanje stanja kod krava sa dnevnim izlaskom u ispuste u iznosu do 5% ukupnog dnevnog vremena.
Krave rado izlaze u ispuste, ali vrlo retko preko 75% od ukupnog broja se
istovremeno nau u ispustu. I kada su napolju ne pokazuju neku posebnu aktivnost.
Za redovno korienje ispusta treba imati u vidu neke bitne elemente kao
to su:
- vremenski uticaj, nepovoljni vremenski uslovi loe utiu u poreenju na
sunano vreme,
- potrebna povrina po grlu u ispustu je oko 5 m2, od ega bar polovina
treba da bude nadkrivena,
- oblik ispusta treba da bude kvadratni, odnosno irina ne bi trebala da bude
manja od 5 m.
- ienje ispusta treba da bude mehanizovano i redovno.
Izbor sistema dranja krava i izbor objekta zavisi od vie faktora, koji se
uglavnom zasnivaju na ocenama produktivnosti, visini ukupnih ulaganja i rada i
sredstava.
U pogledu postizanja visine mlenosti, praktino nema razlike izmeu
vezanog i slobodnog sistema dranja.
Kada je utroak rada u pitanju, tu je stvar jasna, u slobodnom sistemu je
neuporedivo manji utroak rada u odnosu na vezani sistem.
Norme utroka rada se kod vezanog sistema kreu oko 90 asova po grlu
godinje, dok je kod slobodnog sistema tri puta manji.
Kada se radi o visini ulaganja onda i tu postoje razlike. Kod vezanog sistema dranja se vie ulae u objekat, a kod slobodnog sistema u opremu, naravno
za isti broj krava.
Kada se postavi pitanje izbora za koju se staju odluiti, onda treba istai i
sledee:
staje sa vezanim nainom dranja su namenjena za kapacitete do 40
krava,
staje sa slobodnim sistemom dranja sa leitima su namenjene za kapacitete od preko 40 krava,

162

 staje sa dubokom prostirkom ili kosim podom se preporuuju samo za

regione gde se proizvode velike koliine slame,
staje sa leitima do jasala, znai za leanje i ishranu, su samo neka vrsta
prelaznog reenja od vezanog ka slobodnom sistemu dranja.
Kada se razmilja o planiranju i podizanju novih objekata za muzne krave,
tada svakako treba imati u vidu i pratee kategorije i njihovo vreme zadravanja
u okviru farme.

Staje sa vetrozatitnim mreama

Nesporno je tumaenje da je stoarska proizvodnja i zdravstveno stanje
grla u velikoj meri zavisno pre svega od klimatskih uslova u proizvodnom
objektu.
Kod muznih krava esto se uticaj klimatskih uslova u proizvodnom objektu
zanemarivao, bar do sada.
Meutim, u poslednje vreme, sve se vie panje posveuje tim parametrima, posebno sa aspekta sastava i ukupne koliine vazduha u objektu.
Sastav vazduha u objektu treba uporeivati sa sastavom istog van objekta.
Ukoliko se dostignu pribline vrednosti pojedinih elemenata, pre svega kiseonika, moe se smatrati da je sistem ventilacije u objektu zadovoljavajui.
U praksi je to veoma teko ostvariti, izuzev u jednom sluaju, kada se grade
otvorene staje sa otvorenim podunim zidom, a na njemu koristi vetrozatitna
mrea.
Viegodinja iskustva u gradnji staja za muzne krave, diskusije i polemike
o nainu ventilacije (dovoenje sveeg vazduha, izvoenje zagaenog vazduha,
krovna ventilacija sa izvoenjem zagaenog vazduha preko slemena krova i sl.),
dovele su do zakljuka da nije bitno za koji se sistem ventilacije u stajama odluimo (nezavisno za koji se princip ventilacije odluimo i nezavisno od sistema
dranja muznih krava), nijedan (od navedenih sistema ventilacije), ne obezbeuje optimalne klimatske uslove u prostoru staje.
Nedovoljna koliina sveeg vazduha u staji, dinamika izmene i ukupan
sastav stajskog vazduha, dovodi do pojave poveanja mikrobiolokih i patogenih organizama u njemu, to se veoma nepovoljno odraava na ukupno zdravstveno, a samim tim i proizvodno stanje krava.

163

Veoma esto obolevaju disajni putevi, a posebno kod krava muzara izmeu
ostalih uzronika, dolazi do pospeenja bolesti vimena.
Sadanja shvatanja gradnje staja otvorenog tipa za muzne krave, podrazumeva zadovoljenje itavog niza zahteva, od kojih se posebno istiu sledei:
Zadovoljenje ukupnih trokova gradnje sa tendencijom njihovog smanjenja;
Dovoljna koliina vazduha u staji (koja je uzrokovana vrstom i kategorijom ivotinja), kao i optimalna izmena vazduha bez pojave promajnog procesa;
Srazmerno sa koliinom vazduha koji se dovodi u objekat - staju, mora se
reiti i koliina vazduha koji odlazi iz staje, svakako se pri tome misli na zagaeni vazduh.
Ukupna investicija u gradnji staje za muzne krave zavisi od nivoa gradnje i
stepena mehanizovanosti postupaka u staju, odnosno opreme koja se ugrauje.
U sluaju najprostijih reenja, sa bitnim uticajem ukupnog kapaciteta staje,
investicija se kree od 3000-6000 eura po leitu.
U sluaju gradnje objekata sa istim kapacitetima, ali sa otvorenim zidom, i
uz korienje vetrozatitnih mrea za ventilaciju i zatitu ivotinja od promaje,
ukupni trokovi gradnje objekata se mogu smanjiti za itavih 50%.
Posebno treba dodati da su svi dopunski trokovi energije oko bilo kog
drugog sistema ventilacije potpuno eliminisani.
Potrebna koliina vazduha za normalno funkcionisanje i proizvodnju grla,
zavisi od njihovog ukupnog broja u staji, kao i od njihove vrste i kategorije.
Izmena vazduha u objektu mora zadovoljiti optimalne uslove za normalan ivot i
proizvodnju grla. Svakako je bolje ukoliko je vazduh u staju sve. To se pre
svega odraava na dobru kondiciju i zdravstveno stanje grla.
Upotreba zatitnih protivvetrenih mrea na stajama otvorenog tipa, obezbeuju potpuno prirodne uslove u proizvodnom prostoru na velikim povrinama,
sa potpunim potrebama u koliini i sastavu vazduha.
Tu se svakako posebno istie injenica da se sa protivvetrenim mreama
znatno smanjuje brzina kretanja vazduha kroz prostor staje, znatno ispod granice
promajnje brzine. To svakako veoma pogoduje grlima, a zadovoljava uslove
izmene vazduha, to je posebno vano.
Protivvetrena mrea je izgraena od posebnih visoko otpornih sintetikih
materijala, koji su meusobno isprepleteni u vie slojeva, sa malim perforacijama. Te vetrozatitne mree mogu da izdre udare vetra od 150 km/h i da ga

164

gotovo potpuno zaustave pre ulaska u objekat (ak do 93%). Time se postie,
i pri ekstremnim uslovima, ventilacija, odnosno izmena vazduha bez promaje.
U sluajevima korienja ovakvog sistema ventilacije objekata, postavlja se
pitanje ta se dogaa sa zagaenim vazduhom koji se produkuje u staji, odnosno
gde on odlazi.
Shodno pojavi toplotnog uzgona, zahvaljujui manjoj specifinoj masi
zagaenog vazduha, obezbeuje se kao prirodna pojava, njegovo podizanje ka
slemenu - krovu staje.
Otvori za izlazak tog zagaenog vazduha van staje moraju biti u saglasnosti
sa potrebama za ulazak sveeg vazduha, pri normalnoj cirkulaciji - vazdunom
kretanju bez promaje.
Dobra klima u staji je garant uspeha u proizvodnji. To uvek treba imati u
vidu, posebno u trenucima odluivanja kako graditi nove objekte. Upotreba vetrozatitnih mrea se namee kao odgovor na te sloene zahteve.
Na ve postojeim stajama zatvorenog tipa, lako se moe poboljati stanje
klimatskih uslova, njihovim prevoenjem na otvoreni tip uz korienje vetrozatitnih mrea.

Sl. 32. ema postavljanja vetrozatitne mree

po podunom zidu staje

165

Kod gradnje staja otvorenog tipa, poduni zid se postavlja na junu ekspoziciju. Pri tome kod samog postavljanja mree treba imati u vidu da se ona mora
pomerati u toku dana ili godine. To svakako uslovljavaju klimatske okolnosti.
Da bi se pomeranje moglo lako izvesti, mreu nose klizei elementi. Sa donje
strane mrea se ne fiksira za nosae.

Sl. 33. Izgled vetrozatitne mree na zidu staje za slobodni

sistem dranja muznih krava

Sl. 34. Unutranji izgled potpuno otvorene staje sa vetrozatitnom

mreom, presek i osnova

166

Imajui u vidu znaajno smanjenje trokova gradnje otvorenih staja sa

vetrozatitnom mreom, kao i opte poboljanje ivotnih a time i proizvodnih
uslova u njima, nije teko zakljuiti da se ovakva investicija veoma brzo vrati.

OBJEKTI I OPREMA ZA TELAD

Telad se na specijalizovanim farmama pojavljuju redovno, to znai da
postoji opravdanje za gradnjom manjeg specijalizovanog objekta za smetaj i
negu teladi. To su objekti manjih gabarita, ali sa svom potrebnom opremom za
odgoj teladi po njihovom uzrastu. U tom pogledu postoje razlike po nainu
dranja i opremi koja se koristi za odgoj.
Dranje teladi se izvodi na dva naina i to pojedinano i grupno.

Pojedinano dranje teladi

Pojedinano dranje teladi se moe izvoditi u tri tipa boksova - kaveza.
Kavezi sa prostirkom, su najee drvene konstrukcije sa reetkastim podom i
prostirkom na reetki. Sa prednje strane se nalazi oprema za ishranu i napajanje
teleta. U ovakvom kavezu tele moe da ostane do 3 meseca starosti.

Sl. 35. Izgled kaveza za smetaj teladi sa opremom

167

Kod ovakvog reenja pojavljuje se potreba za velikim udelom rada oko odravanja higijene kaveza i poda na kojem se kavezi nalaze. Iz tog razloga pod se
pravi sa velikim nagibom ka kanalu za povrinsku drenau.
Pranje poda je obavezno vie puta dnevno. Kontrola teladi je dobra. Obzirom da se nalaze u zatvorenom prostoru potrebno je obratiti posebnu panju na
klimatske uslove. Dimenzije kaveza su prilagoene uzrastu, odnosno planiranom
periodu nege u kavezu. Duina kaveza je od 120-140 cm, a irina 80-100 cm.
Pokretne natkrivene kuice su sline kavezima, meutim smetene su van
staja. Mogu se lako premetati iz jednog dela dvorita u drugi.
Igloi su posebno izgraene kuice za ispustom ispred izolovanog dela. Ovaj
se sistem smatra veoma zdravim jer se igloi nalaze van zatvorenog prostora u
dvoritu. Telad se u igloe donose odmah u prvim danima ivota. Oprema za
ishranu i napajanje se nalazi u delu ispusta. Kod ovog naina takoe ima puno
rada jer se u iglou pa i u ispustu koristi prostirka.

Sl. 36. Izgled pokretne kuice

za telad

Sl. 37. Igloi za smetaj i odgoj teladi

Vezano dranje teladi je prisutno na farmama sa manjim brojem krava

(10-20). Izvodi se slino kao i kod krava, a leita mogu da budu kratka
(100-120 cm), i srednja (130-150 cm). Leita mog bit sa i bez prostirke. Fiziki
su razdvojena ogradama. Jasle za telad su sline jaslama za krave, ali sa
prilagoenim dimenzijama uzrastu teladi.

168

Sl. 38. Presek leita za vezani nain dranja teladi sa dubokim

kanalom za izubravanje

Grupno dranje teladi

Grupno dranje teladi se organizuje na farmama gde ima vei broj teladi
istog ili slinog uzrasta, te se formiraju grupe od 5-6 grla. Ovakav nain ima niz
prednosti od vezanog, ali i zahteve za posebnom opremom koja e omoguiti
svakom teletu nesmetano i ujednaeno napajanje. Kod grupnog dranja teladi,
razlikuju se dva naina i to na punom podu i prostirci i na reetkastom podu.

Sl. 39. Primer boksa za dranje teladi na punom podu sa prostirkom,

sa dimenzijama koje zavise od duine dranja

169

U sluaju da se koristi prostirka, pod boksa se deli na dva dela. Prljavi deo
do jasala je nieg nivoa od drugog dela. Dimenzije boksa zavise od duine
dranja teladi odnosno njihove mase na kraju odgoja. Ukupna kvadratura boksa
po grlu se kree od 1,5-2,5 m2. Kod ovakvog naina dranja potrebno je obezbediti oko 1,5-2 kg slame/dan za svako tele, a to znai vie rada oko ienja.
Ukoliko se telad dri na reetkastom podu treba obezbediti znatno manje
prostora po teletu (za tele od 150-1,5 m2). Meutim, u takvim stajama nuno je
posebno obratiti panju na klimatske uslove.
Temperatura vazduha treba da bude u poeku oko 200C, a vlanost vazduha
do 80%. Pri izboru betonskih gredica za pokrivanje kanala treba obratiti panju
da dimenzije odgovaraju uzrastu teladi, kako ne bi dolo do povreivanja
papaka. Na ovakav nain se obino dre telad koja se kasnije usmeravaju u tov.

Sl. 40. Boks za dranje teladi na reetkastom podu

170

Sl. 41. Izgled boksa za dranje teladi na dubokoj prostirci

Kod izbora naina dranja teladi odluujui faktor je uee rada, potreban
prostor i oprema, kao i konani rezultati. Ukupan utroak rada zavisi od broja
teladi. Znaajno smanjenje rada se osea tek kod broja koji premauje 30 teladi.
Tada je ispod 3 sata/tele, ali kod korienja automata za napajanje i kod dranja
na reetkastom podu.
Igloe treba imati u vidu kod objekata za hladni nain dranja krava. Ovaj
vid je u prednosti u odnosu na druge jer je neuporedivo jeftiniji, a daje preduslove za visok stepen zdravstvene zatite teladi.
Dranje teladi u kavezima i zatvorenom objektu je za preporuku ali samo
dok telad piju kolostrum, a potom ih treba premestiti u neki drugi vid odgoja, i
to u grupno dranje.
Grupno dranje teladi na prostirci treba koristiti gde god je to mogue i kod
malih i velikih farmi. Reetkasti boksovi se koriste uglavnom kod specijalizovanih gazdinstava za odgoj i tov teladi. Vezani nain dranja je opravdan na
malim farmama, gde je teljenje krava kontinuirano.

Ishrana teladi
Ishrana teladi se mora izvoditi bar dva puta u toku dana. Ishrana kontrolisano poinje samo nekoliko sati po teljenju. Najkasnije do 4 sata po teljenju tele
mora dobiti kolostrum.
Po isteku prvih nekoliko dana (najkasnije do 8 dana) tele mora dobiti celulozno hranivo. Telad za priplod to hranivo moraju imati po volji ispred sebe
u jaslama, a tovna telad i koncentrovani deo obroka od 100 gr/grlo/dan, do

171

8 nedelje, a potom i 200 gr/grlo/dan. Telad u drugoj nedelji starosti moraju imati
pristup vodi i to po elji.
Prema navedenim injenicama planira se korienje odgovarajue opreme.
Napajanje mlekom se moe vriti iz kanti ili automata pri emu se razlikuje
toplo i hladno napajanje. Za napajanje manjeg broja teladi, koriste se kante.
Meavina koja predstavlja obrok se moe spravljati u kanti ili u posebnom mikseru, ukoliko ima potrebe za veom koliinom hrane. Ti mikseri su oko
100-300 l. Na kantama se nalazi cucla, pa tele u stvari sisa sadraj kante.
Ovakvim nainom se tele titi od prekomernog napajanja.
Kante se tee odravaju u istom stanju, te tome treba posvetiti posebnu
panju. Ukoliko se koristi mikser za spravljanje obroka, onda se nalivene kante
raznose po objektu i postavljaju na ograde kaveza ili iznad jasala, zavisno od
naina dranja teladi. Kante se mogu raznositi runo ili kolicima, a postoji
mogunost da se mikser razvozi po staji. U tom sluaju mikser ima malu pumpu
i automat za sipanje sadraja u kantu koja se ne skida sa nosaa na ogradi
kaveza ili jasala.

Sl. 42. Izgled kante sa cuclom za napajanje teladi

Automati za programirano napajanje teladi se koriste na farmama sa veim

brojem teladi. Mogu da spravljaju meavinu za 15-40 teladi. Za vei broj teladi
u grupi nuan je drugi automat.
Kod njih postoje dva sistema:
automati za slobodno napajanje (ad-libitum), bez ograniavanja vremena i
koliine,
automati sa identifikacijom teladi i sa individualnim odreivanjem koliine mleka. Ovi automati odreuju pojedinanu potronju, ali i druge vane
pojedinane parametre (broj dolazaka na automat, brzinu sisanja i sl).

172

Za napajanje se koristi puno mleko sa ili bez posebnih dodataka. Broj napajanja u toku dana je proizvoljan, a porcije su od 0,25-0,5 l. Vreme izmeu dva
napajanja moe biti stalno ili promenljivo. Investicije u ovakvu opremu su
velike, a isplativost zavisi od broja teladi i duine korienja.

Sl. 43. Izgled automata za napajanje teladi

Hladno napajanje teladi koristi prednosti automatskog napajanja, ali bez

sloenosti opreme automata. U ovom sluaju se meavina spravlja istovremeno
za svu telad jednom dnevno. U tu meavinu se dodaje konzervans da sprei kvarenje, a potom je dostupna teladima tokom celog dana. Mogue ga je koristiti
kod grupnog i pojedinanog dranja.

OBJEKTI I OPREMA ZA TOV JUNADI

Dananji stepen razvoja proizvodnje goveeg mesa zahteva da odgajivaki
rad bude usmeren, kako na poveanje proizvodnje tako i na poboljanje kvaliteta dobijenog mesa.
Prema predvianjima, potronja kvalitetnog mesa od mlade utovljene junadi, sa porastom standarda stanovnitva u zemlji, e sve vie rasti na raun
svinjskog pa i ivinskog mesa. Ovo ukazuje da treba vie panje pokloniti odgajivanju goveda u celini, a samim tim i proizvodnji kvalitetnog juneeg mesa.
Naime, kako za nae domae potrebe tako i za izvoz, treba proizvoditi kvalitetna
grla, jer je samo tako mogue doprineti kvalitetnijoj proizvodnji juneeg mesa.

173

Dinamika rasta junadi odnosno, rast telesne supstance, zavisi od faktora

spoljne sredine i nasledne osnove. Otuda pri nabavci grla za tov, treba pored
ostalog voditi rauna i o ovim faktorima: rasi, polu, uzrastu i intenzitetu ishrane.
Kada se govori o rasi, utvreno je da je genetski potencijal rasta vei kod
nekih rasa, kao na primer kod simentalske, nego li kod drugih rasa. Kod nas se
naalost jo sreu melezi domae rase, koji imaju genetski manji potencijal
rasta, pa ih ne treba koristiti u proizvodnji kvalitetnog juneeg mesa.
Pol takoe ima odgovarajui uticaj na proizvodnju mesa. Tako muka grla biii, bre rastu nego kastrati, dok kastrati bre rastu od junica. Iz ovih razloga,
pri obezbeenju materijala za tov treba teiti to veem broju mukih grla.
Uzrast, odnosno starost grla, takoe ima odgovarajui uticaj na intenzitet
rasta, odnosno proizvodnju mesa.
Mlada grla daju vie i kvalitetnijeg mesa, dok starija grla daju mnogo masnije meso uz vei utroak hrane za jedinicu prirasta.
Nain i intenzitet ishrane, odnosno potpuna, pravilna i redovna hrana uz
zadovoljenje svih potreba u hranljivim materijama garantuje dobijanje planiranih prinosa ive mase - dobijanje kvalitetnog mesa, koje e zadovoljiti uslove
domaeg i stranog trita.

Realni proizvodni parametri

Proizvodnja se obino koncipira tako da se tov zapone sa polaznom masom grla od 220 kg. Ukupno trajanje tova pod takvim uslovima bilo bi najvie
do 209 dana, kada se oekuje dostizanje telesna masa grla od 450 kg. Tada se
zavrava tov jednog turnusa i poinju pripreme za novi turnus.
U toku tova, ostvaruje se prirast po grlu od ukupno 230 kg, odnosno od
1100 gr/dan.
Posmatrano na godinjem nivou, mogue je, pod tim uslovima ostvariti
1,65 turnusa za 345 dana. Preostalih 20 dana se koristi za pranjenje, pranje,
odravanje i odmaranje objekta.
Tovna junad se moe drati pojedinano i grupno. Pojedinano dranje tovnih grla ima opravdanje samo u dva sluaja:
kod malih gazdinstava sa malim brojem grla u razliitim kategorijama,
kod produnog tova junadi do mase koja znaajno premauje 450 kg.
U svim drugim sluajevima, junad se tovi u grupama u boksevima sa slobodnim kretanjem, te je tov u stvari odgoj grla sa masom od 200 do 450 kg.

174

Pojedinano dranje tovne junadi

Pojedinano dranje junadi u tovu povezano je sa veim utrokom rada. Iz
tog razloga se veoma retko koristi prostirka, ve skoro Iskljuivo kratka leita
sa reetkama iznad kanala za ienje. Za brzo i potpuno odvoenje osoke
leita za muka grla imaju i deo reetke ak do polovine leita.

a)

b)

Sl. 44. Izgled leita za vezani - pojedinani nain dranja tovne junadi:
a) sa punim podom i b) sa delimino reetkastim podom

175

Dimenzije leita zavise od uzrasta grla, a kreu se u granicama od oko

130-140 cm x 90-100 cm. Leita su po izradi i opremi gotovo identina kratkim
leitima za krave. Posebnu panju treba obratiti (naroito pri kraju tova) stanju
i poloaju ureaja za vezivanje. Najee korieni "Grabner" lanac ne sme biti
suvie zategnut (oteava uzimanje hrane i vode), ali ni suvie labav (zbog opasnosti od samo-veanja).

Grupno dranje tovne junadi

Grupno dranje junadi u tovu moe da bude na vie naina, ve prema tome
sa kakvim se uslovima rauna.
Kod starijih objekata, ili na gazdinstvima gde postoji opasnost od podzemnih voda, tov se ostvaruje u boksevima sa punim podom. Tada se pojavljuju dve
varijante:
sa dubokom prostirkom, gde je ukupan raspoloivi prostor boksa ujednaen po funkciji za leanje, kretanje i uzimanje hrane, ili pak razdvojen na
prostor za leanje od prostora za kretanje i uzimanje hrane.
Prostirka se dodaje svakodnevno, a ienje je samo povremeno, esto samo na kraju tova. Ukupna povrina boksa esto iznosi 5-6 m2/grlo, dok je irina
jasala oko 70 cm/grlo. Za ovakvo dranje grla potrebne su velike koliine prostirke od najmanje 5-8 kg/grlo/dan, to zavisi od ukupnog prostora po grlu i od
toga da li je taj prostor razdvojen ili ne.

Objekti sa dubokom prostirkom

Kod ovog tipa objekata postoje dve varijante. U prvoj varijanti se ne razdvajaju povrine za uzimanje hrane i ostale aktivnosti grla u boksu, dok se kod
ruge varijante ukupan prostor boksa razdvaja na dva dela. Ovaj tip objekata se
nikada nije potpuno iskljuio iz prakse kao reenje, ali se znatno smanjio u
poslednjoj deceniji.

Sl. 45. Boks sa dubokom prostirkom gde nije razdvojen

deo boksa za kretanje i ishranu od dela za leanje

176

Sa stanovita potrebe grla, ovaj vid dranja ima dosta prednosti. On u stvari
najvie odgovara prirodnim biolokim zahtevima ivotinja. To se odnosi na sve
ambijentalne uslove u takvim objektima. Kod ovakvih objekata nije potrebna
bilo kakva izolacija. Poslednjih godina ne podiu se ni zidovi. Za zatitu od
vetra koriste se sintetika pletiva u obliku mrea, koje slue kao razbijai vetra.
Higijensko zdravstveni uslovi neuporedivo su povoljniji nego u bilo kom
drugom tipu.
Objekti iz ove grupe mogu da se grade kao vrlo jednostavna graevinska
reenja i vrlo jeftina. U praksi se to i koristi, pa se samo podiu zatite od padavina i vetra. To su i najvee prednosti ovakvih objekata.
Meutim, za korienje ovakvih objekata treba da se zadovolje neki uslovi,
pre svega u obezbeenju veih koliina prostirke, i to najmanje 5 kg/grlo/dan.
Pored toga kao nedostatak ovakvog tipa objekta namee se i velika povrina
objekta koja mora da zadovolji bar 5 m2/grlu.
Prostirka se dodaje svakodnevno, a ienje stajnjak se obavlja po isporuci
turnusa.

Sl. 46. Boksa sa dubokom prostirkom gde je deo za ishranu i kretanje

razdvojen od dela za leanje

Ukoliko je razdvojen boks na prljavi deo za kretanje i ishranu od dela sa

prostirkom, onda se prljavi deo redovno svakodnevno isti, a deo sa prostirkom
samo po isporuenom turnusu.
irina na jaslama je kao i kod prethodnih sistema, a odnos na jaslama moe
biti 1:1 do 1:2.
sa ravnim - punim podom, gde se obavezno razdvajaju prostor za leanje kao uzdignut od prostora za kretanje i ishranu, koji je sputen.
Potronja prostirke kod ovog sistema moe da bude mala. Ukupnu potronju odreuje to da li se formira vrsti ili pak teni stajnjak.
Za formiranje vrstog stajnjaka potrebno je svakodnevno upotrebiti 1 ili
vie kilograma prostirke po grlu, dok je za formiranje tenog stajnjaka gornja
granica 0,5 kg/grlo/dan (i to prostirke usitnjene na najvie 5 cm).

177

Povrina prostora za leanje kree se od 1,2 do 2,2 m2/grlo u zavisnosti od

kategorije.
Duina prostora na jaslama kree se od oko 55 do oko 75 cm. irina prostora za leanje treba da bude izmeu 160 i 220 cm.

Staje sa ravnim - punim podom

Kod staja za tov junadi sa punim podom postoji na neki nain izraena
podela prostora po funkciji u toku korienja.
Ui deo odmah uz jasle slui za kretanje i ishranu junadi. U taj deo boksa
se izbaci najvei deo ekskermenata - izluevina te sed on mora redovno istiti.
Drugi iri deo boksa je sa prostirkom i on slui za odmor i leanje grla.
Iz tog razloga on se mora po povrini prilagoditi zahtevima grla, to svakako
utie na dimenzije boksa i celog objekta.
Prostor za kretanje i ishranu je nii od prostora za leanje. Povrina prostora za leanje kree se od 1,2-2,2 m2/grlu u zavisnosti od kategorije.
Duina na jaslama iznosi oko 0,7 m. irina prostora za ishranu je oko
1,8-2,0 m. Na prostor za leanje se svakodnevno prostire prostirka u koliini od
0,2-0,5 kg/grlo/dan i to u zavisnosti od godinjeg doba.
Deo boksa za leanje je pod nagibom od 5-7% ka drugom delu boksa koji
slui za kretanje i ishranu. Taj nagib omoguava lagano kretanje prostirke (grla
je pomeraju nogama) ka prljavom delu boksa koji se inae redovno isti.

Sl. 47. Popreni presek boksa sa punim podom sa osnovnim dimenzijama

178

Prednosti ovakvog naina dranja junadi su sledee:

- objekti ne moraju imati toplotnu izolaciju,
- sa relativno malim koliinama prostirke stvaraju se povoljni
mikroklimatski uslovi,
- izmena vazduha u relativno hladnom objektu povoljnija i jednostavnija,
Manje povoljne karakteristike ovog naina dranja su:
- potrebe za prostirkom i radom oko prostiranja,
- potreba za redovnim ienjem prljavog dela boksa,
- poveana ukupna povrina boksa po jednom grlu (2,5 m2/grlo).
Poslednjih godina ovaj nain dranja junadi u tovu, odnosno ovaj tip objekata, ponovo se sve vie koristi, pogotovo u krajevima kada se mogu obezbediti
dovoljne koliine prostirke i kada se raspolae sa dovoljno radne snage. Time se
stvaraju uslovi za korienje jo nekih prednosti ovog naina, kao to su:
- jednostavnije lake i jeftinije podizanje objekata, ukljuujui i objekat za
lagerovanje stajnjaka,
- lake se i sigurnije obezbeuju uslovi za kvalitetno dranje junadi, a kao
rezultat toga se dobije meso visokog kvaliteta koje se na tritu vie plaa,
- lake se reavaju gotovo svi zdravstveni problemi.
Pregrade bokseva najee se prave od metalnih (pocinkovanih) cevi prenika oko 5 cm. Visina pregrada iznosi oko 150 cm, koja se postie sa 4 reda
cevi. Pregrade do hodnika za ulaz-izlaz grla su esto od ispunjenog materijala
(na pr. debljih dasaka), ime se spreava prljanje hodnika.

Staje sa reetkastim podom

Opta karakteristika sistema dranja na reetkastom podu je uteda rada i
prostirke kao i veoma dobro iskorienje prostora boksa. Meutim, svi objekti
sa reetkastim podom moraju biti dobro termiki izolovani.
Kod ovog sistema dranja tovnih grla moraju biti zadovoljeni uslovi:
- formiranje to ujednaenijih grupa, kako po broju tako i po masi,
- pravilno dimenzionisanje boksa,
- dimenzije boksa prilagoavati uzrastu.
Broj grla u boksu kod ovog sistema se u poetku tova kree od 12-14 grla, a
na kraju od samo 8-10 grla.
Prostor objekta se tehnoloki deli na dve celine - na fazu pred tova
(220-320 kg) i zavrnog tova (320-450 kg).

179

Ukupna povrina boksa po jednom grlu zavisi od uzrasta i kree se od

1,2 m2 po grlu (kada imaju masu do 220 kg) do 2,0 m2 po grlu kada imaju masu
450-500 kg. Raspoloivi prostor na jaslama zavisi od mase grla i kree se od
40-52 cm, ua pred tov i 52-62 cm, za grla u zavrnoj fazi tova.
Konane dimenzije boksa, a time i ukupne dimenzije objekta, odreuje nain ishrane junadi. Ishrana grla moe da bude obrona i po volji. Kod obrone
ishrane svakom grlu treba obezbediti mesto na jaslama, dakle odnos je 1:1, dok
se kod ishrane po volji koristi odnos 1:2. U ovom sluaju jedno mesto na jaslama koriste dva grla. U praksi se najee koristi odnos 1:1,5 do 1:1,8, to znai
ishrana po volji.
Ograda boksa
Ograda boksa se pravi od pocinkovanih cevi prenika 5 cm. Visina ograde
je 150 cm, podignuta od etiri horizontalno postavljene cevi. Donja cev se postavlja na visinu od 30 cm u odnosu na pod boksa, a preostale tri na po 40 cm
razmaka jedna od druge.
Krmna zabrana ili ograda boksa do jasala, moe biti u vidu dve horizontalno postavljene cevi ili u obliku palisadne ograde.
Prva varijanta je pogodna za junad razliitog uzrasta jer se moe prilagoavati, a druga je povoljnija u sluajevima da se grla hrane i senom.
Visina palisadne ograde se kree od 110-130 cm. irina proreza za vrat se
kree od 15-20 cm, a ukupna irina jednog mesta na jaslama oko 70 cm.

Sl. 48. Presek dela objekta sa boksevima za grupno dranje junadi u tovu
sa potpuno reetkastim podom, palisadnom ogradom do jasala
i kontrolnim hodnikom izmeu boksa i zida objekta

180

Ograda boksa do manipulativnog hodnika, moe da bude od cevi kao i poduna, sa istim rasporedom, ali moe bit i od dasaka. U sluaju da se koriste
daske, titi se hodnik od prljanja izmetom. Na ovoj ogradi se obavezno ostavljaju vrata za punjenje i pranjenje boksa. Ta vrata se uvek otvaraju oko oba
nosaa, i uvek su ira od irine hodnika.
Jasle
Kod jasala treba obratiti panju na nekoliko osnovnih pravila:
- dno jasala mora biti izdignuto u odnosu na pod boksa za 18-20 cm,
- zapremina jasala bi trebala da iznosi najmanje 0,05 m3 po jednom mestu
za ishranu i to kod odnosa 1:1., pa sve do 0,15 m3 kod odnosa 1:3.
Za udobnije stajanje grla nad jaslama, preporuuje se da deo boksa do
samih jasala u irini od 60 cm bude pun pod.
Pojilice
Napajanje junadi se izvodi pomou automatskih pojilica tipa olja. Te se
pojilice postavljaju u ogradu boksa na visinu od oko 50-70 cm od poda. Pojilice
se tite cevima od mehanikog loma. Ukoliko je objekat termiki izolovan, ne
preti opasnost od zamrzavanja. U suprotnom moraju imati mogunost elektrozagrevanja, korienjem elektrogrejaa.

Sl. 49. Presek dela objekta sa boksevima za grupno dranje tovne

junadi: duboka jasla za ishranu 2 grla na jednom mestu, ograda od dve
cevi, koje se mogu da pomeraju (gornja gore-dole, a donje i naprednatrag), mesto i poloaj pojilice od prljanja, te deo boksa sa reetkom.

181

Pojilica se postavljaju na pregrade izmeu bokseva. Najee su blie jaslama, ali mogu da budu i na sredini, odnosno pri kraju boksa. Ako se postavlja
po jedna pojilica, onda bi trebalo da je dostupna iz oba susedna boksa.
Za preporuku je da pojilice budu dostupne bilo sa hodnika za hranjenje, ili
sa hodnika za kontrolu grla. Ako se postavljaju na sredini pregrada onda bi se
morale da zatite od povreivanje, kao i od prljanja. Zatita je najee u vidu
polusavijene cevi, koja se postavlja na desetak centimetara od pojilice.
Gredice
Gredice reetkastog poda moraju ispunjavati nekoliko uslova i to:
- da omogue sigurno kretanje grla bez klizanja,
- da obezbede nesmetano oticanje osoke i potiskivanje balege
sa gaznih povrina.
Moraju biti kvalitetno izraene od armiranog betona sa trapeznim poprenim presekom. Ukupna povrina poda boksa koji pokrivaju gredice mora biti
potpuno ravna. Najvea duina gredica ne prelazi 3 m. Uvek se postavljaju
upravno u odnosu na jasle.
Manipulativni hodnik
Ovi hodnici su neophodni i preporuuje se da uvek budu sa unutranje strane objekta. Njihova namena je da obezbede ulazak i izlazak junadi pri punjenju i
pranjenju bokseva, zatim manipulaciju grlima u toku turnusa izmeu bokseva,
na primer kod preseljenja, zatim da omogue laku kontrolu i bilo kakvu intervenciju u toku trajanja turnusa. irina ovog hodnika je 80 cm.
Hranidbeni hodnik
irina hranidbenog hodnika zavisi od naina distribucije hrane u jasle, a
nain distribucije zavisi od brojka grla. Ukoliko se distribucija hrane izvodi
pomou kolica kod manjeg broja grla, irina hodnika je oko 1,5 m. U svim ostalim sluajevima kada se hrana distribuira pomou maina koje vuku traktori,
irina hodnika je 2,5 m pa sve do 4 m.
Hodnik se definitivno obrauje cementnom kouljicom, a povrina se profilie protiv klizanja.
Zbog lakeg odravanja higijene staje i jednostavnog dezinfikovanja prostora po zavrenom turnusu, svi unutranji zidovi imaju sokl visine 1,5 do 1,7 m,
obraen cementnom kouljicom do crnog sjaja.

182

Prozori i vrata
Prozori staja za tov junadi slue za obezbeenje dnevne svetlosti, za osunenje objekta, kao i za prirodnu ventilaciju. Termika svojstva vrata i prozora
treba da budu ista kao i zidova, kao ne bi dolazilo do velikih toplotnih gubitaka
u toku zime.
Ukupna povrina prozora treba da bude u odnosu od 1:15, do 1:20, od povrine poda. Prozori se rasporeuju u nizovima po podunim zidovima objekta.
Pojedinana povrina ne bi trebala da prelazi 1 m2. Prozori su jednodelni i otvaraju se oko donje horizontalne osovine uputanjem u prostor staje.
Vrata staje se definiu prema najveem gabaritu iji prolaz moraju da obezbede. Vrat na manipulativnim hodnicima su jednokrilna sa irinom od 0,9 m i
visinom od 22,0 do 2,2 m. Vrata na hranidbenom hodniku su dvokrilna i prilagoena su irini hodnika, a takoe i njihova visina. Uglavnom su klizna.
U praksi je izgraeno puno objekata za tov junadi sa reetkastim podom.
Takvi boksevi su postavili standardno reenje, od koga se retko odstupa, na pr. u
sluaju jae opasnosti od uticaja podzemnih voda. Takoe i u sluajevima kada
se eli postii vrlo mali udeo ljudskog rada.
Opta karakteristika sistema dranja grla za tov na reetkastim podovima je
uteda rada i prostirke, kao i veoma dobro iskorienje prostora boksa.

Sl. 50. Osnova bokseva za tov junadi na reetkastom podu

sa ulazno-izlaznim vratima na koridoru

183

Grupno dranje goveda za tov u boksevima sa reetkastim podovima mora

da ispunjava odreene uslove, kao na primer:
- formiranje to ujednaenijih grupa, i to po mogunosti to ranije,
- ve od tova teladi koristi reetkaste podove bokseva,
- pravilnom ishranom i pravilnim postupcima nastojati da grla svake
grupe budu to mirnija,
- dimenzije bokseva to vie prilagoavati uzrastu grla i veliini grupe,
- izrada svih detalja bokseva mora da bude paljivo izvedena.
Odravanje istoe boksa je lake, kada se grlima ostavlja manji prostor
boksa na raspolaganje. Meutim, taj prostor mora da bude dovoljan za leanje i
odreeno kretanje.
Tab. 1. Osnovne dimenzije boksa za tov junadi na reetkastom podu
Masa grla
(kg)

Povrina boksa
(m2/grlo)

irina boksa
(m)

Duina na jaslama
(cm/grlo)

150-320

1,10-1,50

2,70-3,10

40-52

320-450

1,50-2,0

3,10-3,50

52-62

Nema sumnje da se ukupan prostor staje bolje koristi, ako se ceo period
tova deli na dva dela: predtov sa prosenom telesnom masom do oko 220 kg i
zavrni tov do telesne mase od oko 450 kg.
Prebacivanje grla iz manjih u vee bokseve zahteva dosta rada, to dovodi
do uznemiravanja grla, a taj rad nije ba ni bezopasan. Iz tih razloga se ova
podela dosta retko ini. Radi toga se ukupna povrina boksa odreuje prema
potrebama grla pri kraju tova, to znai da je povrina po grlu u poetku tova
velika, te da se boksevi tee odravaju u istom stanju.
Dimenzije - oblik prostora boksa odreuje i neophodan prostor jasala. Taj
prostor takoe zavisi od kategorije i kree se oko 45 cm za grla sa prosenom
telesnom masom od 200 kg, pa sve do oko 60 cm za grla sa oko 450 kg.
Na oblik prostora boksa veliki uticaj ima nain ishrane, koji u sutini moe
da bude dvojak: obroni i po volji. To istovremeno znai odnos broja mesta za
ishranu na jaslama i broja grla u grupi. Taj odnos moe da bude samo 1:1, to
znai da svako grlo u svako doba ima svoj prostor na jaslama, ili da sva grla
mogu istovremeno da uzimaju hranu. U tom sluaju mogu se davati razliita
hraniva pojedinano i u raznim koliinama, poto ne postoji opasnost da jaa
grla uznemiravaju slabija u toku uzimanja hrane. Znai, mogua je primena
obrone ishrane.

184

Pomenuti odnos moe da bude ak 1:2, pa sve do 1:3, ako se grlima daju
kompleksne meavine osnovnih (kabastih) i koncentrovanih hraniva, i to u
veim koliinama, nego to iznosi potreba u jednom obroku, znai ako se obezbedi mogunost ishrane po volji.
U takvim sluajevima grla dolaze pojedinano na jasle i nikada ne stvaraju
guvu oko uzimanja hrane. Na ovaj nain se ostvaruju znaajne utede u objektima, a graevinski oblik objekata je mnogo povoljniji (objekti ne moraju da
budu uski i dugaki) Kod odnosa 1:3 boksevi su dosta uski, pa grupe ne bi smele
da budu manje od 14-16 grla.
U praksi se najee koriste odnosi oko 1:1,5 do 1:1,8. Veliina grupa se
najee kree izmeu 10 i 12 grla.

Sl. 51. Palisadna ograda prema jaslama sa hvataima,

kojim se omoguava "fiksiranje" grla

Sl. 52. Izgled klasine palisadne ograde kod tovnih grla

sa dimenzijama shodno njihovom uzrastu

185

Tab. 2. Odnos mera palisadne ograde kod tovnih junadi,

prema njihovom uzrastu
Starost junadi irina prostora
(nedelja)
po grlu
(cm)

Visina palisadne
ograde
(cm)

Visina zida
jasala
(cm)

Razmak izmeu
dasaka za vrat
(cm)

3-8

45-50

90

40

14

6-18

50-55

105

45

16

16-24

55-65

105

50

19

Preko 24

65-70

110

50

23

Sl. 53. Mogui oblici jasala kod tovnih junadi sa dimenzijama

186

Ishrana junadi u tovu zahteva 2/3 do 3/4 ukupnog rada oko tova. Najvei
deo rada otpada na poslove oko izuzimanja silae i na njenu pripremu i podelu.
Najvei doprinos u ishrani postie se korienjem izuzimaa silae tipa
silo-freza, a zatim korienjem mikser-prikolica za spravljanje meavina i za
podelu spravljenih meavina direktno u jasle.
Ukupan utroak rada u velikoj meri zavisi od broja grla u stadu, od naina
dranja i od stepena mehanizovanosti.
Kod dranja ispod 20 grla ukupan utroak rada ne moe biti manji od 15,
ali moe biti i vei od 25 asova po tovnom grlu (raunajui i odgoj teladi). Ve
kod stada od oko 80 grla u tovu ukupan utroak rada pada na 5-10 asova/grlo
(izuzev kod vezanog naina dranja i rune ishrane).
Tov junadi na potpuno reetkastim podovima je bez izuzetka najpovoljniji
nain, i to kako sa ukupnim investicionim ulaganjima, tako i po iskorienju
prostora i ulaganju rada.
Za smetaj hrane treba po jednom tovnom grlu junadi raunati odreen
prostor, koji orijentaciono iznosi oko 10 m3 silae (senae), raunajui relativno
visoke norme od oko 15-16 kg/grlo/dan.
Ako je silaa visokog kvaliteta i ako su gubici silae svedeni na najmanju
meru, onda je pomenuti prostor veliki.
Kontrolni hodnici iza bokseva bi morali da budu obavezno, i to iz vie
razloga:
- ulazak i izlazak grla na poetku i na kraju tova se obavlja bez ikakvih
potekoa, bez obzira na vremenske uslove,
- ulaz i izlaz grla je laki i zbog usmeravanja grla duinom hodnika,
- prebacivanje grla iz boksa u boks je takoe mogue bez potekoa u toku
celog perioda tova,
- kontrolni hodnici imaju poseban znaaj za svakodnevno kontrolisanje grla
u pogledu ponaanja i stanja,
- grla mogu da se "fiksiraju" u kontrolnim hodnicima za razliite intervencije.
irina kontrolnih hodnika je oko 80 cm. Na svakom boksu moraju da postoje bar jedna vrata za ulaz - izlaz. irina vrata je oko 130 cm, a trebala bi da se
otvaraju na obe strane, tako da omogue ulaz - izlaz na obe strane hodnika. Na
boksu se esto postavljaju i po dvoja vrata, tako da na jedna grla izlaze, a na
druga ulaze, a izmeu vrata se zadravaju ("fiksiraju") radi intervencija.

187

Sl. 54. Presek i osnova objekta za tov junadi u boksevima sa reetkastim podom

Sl. 55. Presek i osnova objekta za tov junadi u boksevima sa punim kosim podom

Sl. 56. Presek i osnova objekta za tov junadi u boksevima sa dubokom prostirkom

188