VISOKA TEHNIKA KOLA

STUKOVNIH STUDIJA NI

DIPLOMSKI RAD
Virtuelizacija desktop i serverskih
maina Hyper-v
Predmet: Raunarske mree

Mentor:

Student:

dr Mirko Kosanovi

Milan Peic
REr 36/11

Februar 2016.

VISOKA TEHNIKA KOLA

STUKOVNIH STUDIJA NI

DIPLOMSKI RAD
Virtuelizacija desktop i serverskih
maina Hyper-v
Predmet: Raunarske mree

Mentor:
dr Mirko Kosanovi

Student:
Milan Pei
REr 36/11

lanovi komisije:
1. _____________________
2. _____________________

Zahvalnica
Zahvaljujem se svim profesorima Visoke tehnike kole u Niu, koji su mi predavali tokom
studija, a iji je trud i veliko zalaganje da nam obezbede to bolje znanje kako bi rezultiralo
uspenim zavretkom studija.
Posebno se zahvaljujem svom mentoru dr Mirku Kosanoviu na izboru teme, kao i pomoi pri
realizaciji rada. Takoe i profesorima u komisiji dr Zpranu Millivojeviu i dr Slavimiru Stooviu.
Veliku zahvalnost dugujem i kolegama za nezaboravne studentske dane, svojim cimerima, devojci,
prijateljima, bratu, rodbini, a posebno roditeljima koji su mi bili neumorljiva moralna i finansijska
podrka.

SADRAJ
1.Uvod.............................................................................................................................................2
2. Virtuelizacija..............................................................................................................................3
2.1 Pojam virtuelizacije.................................................................................................................3
2.2 Istorija virtuelizacije...............................................................................................................4
2.3 Tipovi virtuelizacije.................................................................................................................5
2.3.1 Virtuelizacija hardvera........................................................................................................6
2.3.2 Virtuelizacija desktopa.........................................................................................................7
2.4 Znaaj virtuelizacije................................................................................................................8
3. Hyper-V......................................................................................................................................9
3.1 Tehnologija...............................................................................................................................9
3.2 Prednosti.................................................................................................................................10
3.2.1 Brza migracija.....................................................................................................................11
3.2.2 Pouzdaost.............................................................................................................................11
3.2.4 Bezbednost...........................................................................................................................12
3.2.5 Performanse........................................................................................................................12
3.3 Hipervizor arhitekture..........................................................................................................13
3.4 Iskoriavanja hardvera prilagoenog virtuelizaciji.........................................................14
4.Windows Server 2012...............................................................................................................15
5. Instalacija.................................................................................................................................16
5.1 Uslovi u kojima je izvrena instalacija................................................................................16
5.2 Instalacija Hyper-V...............................................................................................................16
5.3 Kreiranje virtuelne maine...................................................................................................21
6.Zakljuak...................................................................................................................................26
7.Literatura..................................................................................................................................27
8.Saetak/abstract........................................................................................................................28
9.Biografija...................................................................................................................................29

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

1.Uvod
Virtuelizacija raunara je koncept iji je razvoj zapoet jos sredinom prolog veka.
Podrazumeva apstrakciju i enkapsulaciju raunarskih komponenata, tako da se one mogu
koristiti na nain koji odgovara odreenoj primeni. Virtuelizuju se raunarske mree, programi i
operativni sistemi. Virtuelizacijom se postie bolja iskorienost raunarske infrastrukture jer se
omoguuje njeno istovremeno korienje u razliitim sistemima.
Mogue je postii i druge korisne efekte kao to su bezbednost i pouzdanost. Na primer, kod
virtuelizacije raunarskih sistema cilj je postii izolovano izvravanje nekoliko razliitih
operativnih sistema na jednom fizikom raunaru. Izolacija i ogranienja na dostupnu memoriju,
procesorsko vreme i sl., automatski doprinose bezbednosti tako to izoluju sistem od
neovlaenjih korisnika, onemoguuju napade uskraivanja usluge na celom sistemu, a
kompromitovanost jednog virtuelnog sistema nee uticati na ostale.
Naini na koje se ostavruje virtuelizacija operativnih sistema mogu ukljuivati emulaciju
( oponaanje ) celokupnog potrebnog hardvera, ili nepotpunu virtuelizaciju koja ukljuuje
deliminu virtuelizaciju ili para virtuelizaciju. Poboljanje performansi virtuelnog sistema moe
se postii i korienjem posebno proizvedenog hardvera koji potpomae virtuelizaciju. Zbog
rasprostranjenosti x86 arhitekture, iji su radni kapaciteti znatno vei od potreba jednog OS,
virtuelizacija u poslednje vreme postaje sve ee reenje, njome se poboljava iskorienost
sistema i ostvaruju se utede na hardveru.

-2-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

2. Virtuelizacija
2.1 Pojam virtuelizacije
Za poetak cu krenuti sa jednostavnom definicijom virtuelizacije preuzetom sa Vikipedije:
Virtuelizacija je simulacija softvera ili hardvera na kome drugi softver radi.
Ova definicija predstavlja sr virtuelizacije. Moram naglasiti da se deljenje naeg hard diska
na particije u neku ruku smatra najjednostavnijom virtuelizacijom. To objanjavamo na taj nain
to operativni sistem gleda na particiju kao na posebni hard disk. to je u osnovi to i glavni cilj
virtuelizacije. Kao to je navedeno, ovo je najjednostavniji vid virtuelizacije, u sutini,
virtuelizacija predstavlja mnogo vie od samog deljenja naeg diska na particije. Upotrebom ove
tehnologije u domenu virtuelizacije serverskih i klijentskih operativnih sistema, jednostavno
reeno, postiemo da vie operativnih sistema radi paralelno na istoj maini. Ovakvim nainom
se umnogome olakava administriranje, zbog toga to se sve svodi na odravanju I
administriranju jednog raunara. Nije vise potrebno drzati se starog pravila jedan server-jedna
maina. U ovakvom sliaju je mogue imati vie servera sa razliitim operativnim sistemima,
koji se pokreu na istom raunaru.
Virtuelizacija je danas ve dokazana softverska grana, koja ima veliki uticaj na IT
infrastrukturu i na nain koji se raunari upotrebljavaju. Zbog sve vee krize u svetu, a i kod nas,
ulaganja u IT infrastrukturu u srednjim i manjim preduzeima su sve manja i manja. Ogranieni
su budeti i sve ee se uvode mere tednje u svim granama, tako da je sve manje preduzea
koja imaju novac za obnavljanje i usavravanje IT tehnologije.
Upravo iz tih razloga virtuelizacija je pravo reenje za utedu. Primenom virtuelizacije
preduzea mogu utedeti direktno i indirektno. Direktna uteda je u tome to nema potrebe za
drugim serverima na kojima se pokreu operativni sistemi i aplikacije. S druge strane, indirektna
uteda se svodi na smanjivanju trokova odravanja, prostora za uvanje opreme, kao i energije.
Korieni termini u virtuelizaciji su:
-

Raunar domain ( Host machine ), je maina na kojoj se efektivno izvrava

virtuelizacija;
Gost raunar ( Guest machine ), je virtuelna maina;
Hipervizor ( Hypervisor ), je softver koji upravlja hardverskim resursima i virtuelnim
mainama, obezbeujui okruenje u kojem se razliiti gosti izvravaju nesmetano na
domainu. Postoje dva tipa hipervizora, nativni (izvrava se direktno na hardveru
domaina ) i hostovani ( izvrava se unutar operativnog sistema ).
-3-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

2.2 Istorija virtuelizacije

Kada se je 60-ih godina prolog veka pojavila, virtuelizacija je bila samo re, uobliena
misao nepoznatog autora. Meutim, kada se u ovu re krenula ulaganja od strane velikih
kompanija, onda je postala stvarnost. Zasto je krenulo ulaganje kompanija?
Iz razloga utede novca, obzirom da je u to vreme hardverska oprema bila veoma skupa,
virtuelizacija se nametnula kao isplativije reenje u odnosu na kupovinu velikih mainframe
raunara. IBM je jedna od firmi koja je dala najvei doprinos u razvoju tehnologija virtuelizacije.
Prvi projekat je bio M44/44X, gde je glavna maina bila IBM 7044 (M44). Ovaj centralni sistem
podravao je izvravanje veeg broja programa, to je nagovetavala da ovaj projekat moe biti
pun pogodak.
IBM je nastavio da bude vaan pokreta u ovom polju, tako da je razvio nekoliko sistema sa
virtuelnim mainama na bazi IBM-ovih raunara kao sto su: CP-40, CP-67, VM/370 (smatra se
najslinijoj savremenoj virtuelizaciji) i drugi. Na ovim raunarima se izvravala komponenta
koja je nosila naziv Virtual machine monitor (VMM), koja je pruala mogunost kreiranja vie
virtuelnih maina, a svaka od njih pokretala svoj operativni sistem.
Iako je u to vreme vazila za ozbiljnu investiciju, virtuelizacija 70-tih i 80-tih godina prolog
veka nailazi na smanjenje interesovanja. Osnovni razlog tome je pojava neto jeftinije 32-bitne
arhitekture, kao i iroko prihvatanje Windowsa i pojava Linuxa kao serverskog operativnog
sistema. Rasla je fizika iskorienost raunara pa se distribuirano programiranje i klijent-server
arhitektura na vie umreenih raunara pokazalo kao bolje reenje od virtuelizacije.
Meutim, pojavom x86-bitne arhitekture i ponovnim rastom cena hardvera, kompaniji
VMware je bio izazov napraviti virtuelnu mainu za x86 arhitekturu raunara. Tako da je ova
kompanija 1999. godine na tritu iznela proizvod VDI (Virtual Desktop Infrastructure), koji se
smatra prekretnicom u virtuelizaciji. Poslednjih desetak godina belei se stalni rast razvoja
virtuelizacije. Smatra se da e do kraja 20-tig godina ovog veka virtualizacija biti standard u IT
svetu i teiti da bude zastupljena u svim oblicima poslovanja. Cloud computing se smatra
poslednjim korakom u razvoju virtueliuzacije.

-4-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

2.3 Tipovi virtuelizacije

Generalno gledano, postoje nekoliko osnovnih tipova virtuelizacije, a to su:
-

Virtuelizacija hardvera;
Virtuelizacija desktopa;
Virtuelizacija softvera, u okviru kog postoji virtuelizacija operativnog sistema,

virtuelizacija aplikacija i virtuelizacija servisa;

Virtuelizacija memorije, sistem posmatra ovu memoriju kao dodatni RAM i kada se
resursi fizike RAM memorije iskoriste, procesi se ne prekidaju, ve se prelazi na

korienje virtuelne memorije;

Virtuelizacija skladitenja, postoje dva tipa, virtuelizacija blokova i virtuelizacija fajlova;
Virtuelizacija podataka, takoe postoje dva tipa, virtuelizacija podataka i virtuelizacija

baza podataka;
Virtuelizacija mree, uspostavlja virtuelni mreni prostor. Postoji interna i eksterna
virtuelizacija mree.

U daljem tekstu emo objasniti dva tipa virtuelizacije sa kojima se najee sreemo, a to su
virtuelizacija hardvera i virtuelizacija desktopa.

-5-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

2.3.1 Virtuelizacija hardvera

Ovakav vid virtuelizacije je najpopularniji i najrasprostranjeniji u svetu virtuelizacije. Bavi
se razdvajanjem operativnih sistema i hardverskih resursa koje operativni sistem koristi. Koncept
se zasniva na korienju virtuelnih maina. Sutina je da se OS-i u ovakvom scenariju pokreu u
virtuelnim mainama, odnosno izolovanim okruenjima u kojima misle da rade potpuno
samostalno, kao da su na sopstvenom fizikom raunaru. Hypervisor ili virtual machine monitor
je softver koji konrtolie virtuelizaciju. Proces kreiranja i upravljanja virtuelnim mainama
naziva se i serverska virtuelizacija.
Kao to je reeno da se korienjem ove tehnologi mogu pokretati vie operativnih sistema
(OS) paralelno. Maina na kojoj se primenjuje virtuelizacija naziva se domain maina (host), a
OS koji je instaliran na host maini i na kome se izvrava softver za virtuelizaciju je host OS. Na
ovom sisemu se kreira virtuelna maina. OS koji je instaliran i koji se izvrava na virtuelnoj
maini naziva se gost OS ( engl. Guest). Guest OS koristi virtuelne sistemske resurse koje
obezbeije hypervisor. Hypervisor je veza izmeu fizikih resursa host maine i virtuelne guest
maine.
Postoji vie tehnika za ovaj vid virtuelizacije. Neke od njih su:
-

Potpuna virtuelizacija ( Full );

Hardverski podrana virtuelizacija;
Parcijalna ( delimina ) virtuelizacija;
Paravirtuelizacija;
Virtuelizacija na nivou operativnog sistema.

Potpuna virtuelizacija ( Full ). Ovakva tehnika u potpunosti virtuelizuje fiziki server i

obezbeuje virtuelizaciju hardvera dovoljnu za normalni rad guest OS. Guest OS, tj. virtuelni OS
je u potpunosti izolovan od fizikog sloja hosta slojem hypervisor-a. prednost je to to je
poveana sigurnost, skalabilnost I fleksibilnost sistema. Uz ovog vida virtuelizacije mogue je na
jednom fizikom serveru po potrebi iskombinovati vie virtuelnih operativnih sistema. Ovaj tip
virtuelizacije je najlaki za korienje, ali je njegova negativna strana brzina izvravanja
virtuelizovanih operativnih sistema i programa. Performanse ove konfiguracije su sporije zbog
toga to centralni procesor mora da simulira i dodatan hardver. Full virtuelizacija se moze sresti
kod VMware Workstation, Oracle VM, Hyper-V, VirtualBox i drugi.

Parcijalna ( delimina ) virtuelizacija. Kod ovog vida je samo deo okruenja simuliran.
Operativni sistem gosta potencijalno treba modifikovati da bi se izvravao u ovom okruenju.
-6-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Karakteristike ove vrste virtuelizacije je odvajanje adresnih prostora, odnosno dodeljivanje

zasebnog virtuelnog prostora svakoj virtuelnoj maini. Ovaj tip koristan je kod deljenja
memorijskih resursa meu razliitim korisnicima.
Paravirtuelizacija. U odnosu na punu virtuelizaciju, paravirtuelizacija podrazumeva sistem
gde gost OS komunicira sa matinim operativnim sistemom preko hipervizora. Kod ove
metodologije gost operativni sistem je svestan virtuelizacije. Prednost ove tehnike je poboljane
performanse, i mogunost rada mnogo vie gost operativnih sistema. Dolazi do izraaja tamo gde
su bitne performanse bez obzira na cenu operativnog sistema. Ovu tehniku uglavnom koriste
VMWare, Citrix Xen, Oracle i drugi.
Hardverski podrana virtuelizacija. Uvidevi prednosti virtuelizacije, proizvoai
hardvera su poeli da modifikuju svoje proizvode kako bi se postigao vei uinak i
funkcionalnost u korienju virtuelizacije. Tu se pre svega misli na Intel, AMD I Oracle. To se
odnosi na poboljanje procesora I memorije za podrku virtuelizacije. Problem kod ove vrste
virtuelizacije je zahtev za posebnim hardverom koji poveava efikasnost rada u virtuelnim
okruenjima, ali smanjuje efikasnost kod drugih primena. Neka od virtuelnih reenja koja koriste
prednosti ovakve virtuelizacije su: VMware Workstation, VirtualBox, Linux KVM, Hyper-V i
drugi.
Virtuelizacija na nivou operativnog sistema. Kao to i samo ime kae, virtuelizacija se
radi na nivou operativnog sistema. To je metod kada sam operativni sistem ima ugraene
mogunosti za virtuelizaciju. Ovaj vid virtuelizacije donosi najbolje performanse u poreenju sa
ostalim reenjima kao i dinamiko upravljanje resursima. U ovom vidu virtuelizacije fiziki
server je virtuelizovan na nivou operativnog sistema, omoguujui pokrtanje vie odvojenih i
sigurnih virtuelizovanih servera na jednom fizikom sreveru. Koristi se od strane: LinuxVServer, FreeBSD Jails, Virtuozzo.
Tabela 2.1 Prednosti i nedostaci osnovnih tehnika virtuelizacije hardvera
Puna virtuelizacija
Delimina virtuelizacija
Para-virtuelizacija
Hardverski podrana virtuelizacija
Virtuelizacija na nivou OS-a

Prednosti

Nedostaci

Omoguuje instalaciju originalnog

operativnog sistema na virtuelnu mainu
Omoguava deljenje memorije izmeu
korisnika
Omoguuje instalaciju OS-a na virtuelnu
mainu
Bri i efikasniji rad za virtuelne sisteme

Nije mogue na svim mestima

Efikasno korienje hardvera OS

domaina

-7-

Samo deo programa moe da se virtuelno

pokree
Zahteva izmene u OS koji se instaliraju
Mogua smanjnena efikasnost kod drugih
primena
Svi operativni sistemi moraju biti isti

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Prosena iskorienost dananjih namenskih servera iznosi 10-15% od njihovog punog

kapaciteta to povlai sa sobom rast trokova odravanja sistema. Upotrebom modernih reenja
virtuelizacije mogue je podii iskorienost hardvera na 80%.

2.3.2 Virtuelizacija desktopa

Uporedo sa serverskom virtuelizacijom veliki pomak u IT okruenjima zauzima i desktop
virtuelizacija. Virtuelizacija desktop okruenja se sve vie I vie iri u velikim kompanijama koje
prepoznaju zaradu i imaju mogunost da ulazu u potrebnu tehnologiju. Brzi prodor tehnologije
virtuelizacije servera u moderne datacentre uslovilo je do pojave snanog trenda virtuelizacije
desktop raunara. Pokreta trenda desktop virtuelizacije (VDI virtual desktop infrastructure) u
osnovi je isti kao i za serversku virtuelizaciju. A to znai da virtuelizacija deskopa ima za cilj da
kreira okruenja koja su ekonominija za nabavku i iskorienje resursa. Drugim reima, cilj je
da se ostvari destop okruenje koje nije zarobljeno u ureaju sa kojeg mu pristupamo, ve
nezavisno u odnosu na njega.
Na serverskim raunarima izvrava se veliki broj virtuelnih desktop instanci ( nekoliko desetina
po serveru ), a korisnik radnog mesta kao interfejs za pristup koristi ureaj pod nazivom tanki
klijent. Ime je dobio po jednostavnosti raunara u kome je ubaen skromni procesor I mala
koliina memorije na koga se fiziki prikljuuju tastatura, mi i monitor. Tanki klijent ima ulogu
obezbedi radnu konzolu , a takodje i da preko mreze uspostavi vezu sa odgovarajuom
virtuelnom mainom. Ovakvim postupkom korisniki interfejs je indentian kao i u sluaju
standardnog desktop raunara, pri emu korisniku nije potrebna nikakva obuka za rad sto je u
mnogome ekonomski isplativije. U

obzir treba uzeti faktor poetnog ulaganja, trokove

implementacije reenja i njegovog odravanja, trokove elektrine energije za njegovo napajanje,

trokove unapreenja i dogradnje i trokove upravljanja. Sve ove trokove trebamo uporediti sa
opcijom standardnog desktop sistema I vedeemo da je ovakav vid virtuelizacije u mnogome
ispativiji.
Po mnogima najvea prednost virtual desktop infrastructure ( VDI ) se nalazi u sferama
upravljanja okruenjem. Naime virtuelna maina se lako bekapuje i ima veu sigurnost, jer se
upotreba USB portova i diskova od strane klijenta moe efikasno kontrolisati. Tako da je
umanjena mogunost da oni koji pogree ili neiskusni korisnici instalacijom neeljenih sadraja
ugroze bezbednost celog okruenja.
U praksi su istrazivanja pokazala da se standardni desktop raunari menjaju na 4 do 5 godina
zbog poveanja zahteva softvera. Primenom VDI tehnologije nije potrebno menjati raunare.
-8-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Imajui u vidu da na jednom serveru mogu biti i do nekoliko desetina virtuelnih desktop maina
znaajno je jeftinije unaprediti servere nego li menjati desktop raunare. U tabeli 2.2 su prikazani
tokovi VDI projekta koje je realizovao Coming - Computer Engineering prilikom ogranizovanja
Eurosonga. Zakljueno je da su ovi efekti vidljivi i ostvarivi uz utedu i do 50% novca.

Nedostatak ovakvog vida bi bio to to ovaj tip virtuelizacije zahteva veoma monu centranu
mainu ili maine i zahteva obueno osoblje za implementaciju i odravanje, ali se na
dugoronom planu u veim poslovnim okruenjima virtuelizacija desktopa moe viestruko
isplatiti.
Pored VDI virtuelizacije, treba napomenuti jo i Blade PC, OS Streaming virtuelizaciju, kao i
virtuelizaciju putem terminal sesije.

2.4 Znaaj virtuelizacije

O znaaju virtuelizacije je dosta toga reeno u prohodnim poglavljima. Obinom korisniku
raunara ona donosi pre svega flksibilnost u korienju vie operativnih sistema, bez
restartovanja ili sloene instalacione procedure. Pravi smisao virtuelizacije se ogleda u uslovima
poslovne primene, pre svega u velikim mrenim okruenjima, internet provajdera i drugih firmi
koje pruaju neku vrstu mrenih IT usluga. Pored organizacijskih uteda u vremenu, prostoru i
novcu, nisu zanemarljivi ni trokovi hlaenja i elektrine energije ( primer, umesto 100 fizkih
raunara mogu se koristiti 10 raunara na kojima se izvrava 100 nezavisnih virtuelizovanih
operativnih sistema ).
Pored pomenutih, naveu jos jo nekoliko kljunih prednosti virtuelizacije, a to su:
-

Smanjenje broja fizikih servera od 8 do 30 puta,

Smanjenje kompleksnosti IT infrastukture,
Jednostavnija i jeftinija administracija,
Lake proiravanje i bolje iskoriavanje sistema,
-9-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

-

Visoka dostupnost,
Fleksibilnost IT servisa koji se nalaze na virtuelnoj infrastrukturi,
Visoka otpornost na otkaze fizike infrastrukture,
Konsolidacija i efikasno korienje postojeih IT resursa,
Poveanje pouzdanosti IT infrastukture i dr.

- 10 -

Milan Peic REr 36/11

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

3. Hyper-V
3.1 Tehnologija
Microsoft Windows Server 2008 Hyper-V je na hipervizoru zasnovana mogunost
virtuelizacije. On se instalira u okviruWindows Servera kao uloga ( role ), ba kao i bilo koji
drugi servis ( DHCP, deljenje fajlova i tampaa itd. ). Hipervizor je tanak sloj softvera koji
omoguava da se istovremeno izvrava vie operativnih sistema na jednom fizikom raunaru.
Hipervizor se izvrava direktno na hardveru ispod bilo kojeg operativnog sistema koji se nalazi
na toj maini. Hipervizor je slian karnelu. On upravlja memorijom, virtuelnim procesima i
osnovnim performansama sistema.
Neke od mogunosti hipervizora su podrka za operativne sisteme x86 i x64, zatim
izvravanje gostujue maine u vieprocesorskom okruenju, alociranje velike koliine memorije
za virtuelne maine, integracija virtuelnih komutatora koji podravaju VLAN oznaavanje i
mogunost migracije virtuelnih maina na druge nosee raunare uz minimalano vreme
nedostupnosti. Windows Server Hyper-V sadri sintenike drajvere ureaja koji drastino
poboljavaju performanse sistema tako to smanjuju broj prebacivanja CPU-a iz sistemskog
reima rada u korisniki reim, jer je samo prebacivanje centralnog procesora iz sistemskog u
korisniki reim rada vremenski zahtevno.
Hyper-V podrava izolaciju koristei particiju u kojoj se OS izvrava. Postoji osnovna
particija na kojoj se izvrava puna instalacija Windows Server 2008 koja nudi ogranieni set
funkcija i uloga. Virtuelizovani stek je kolekcija softverskih komponenti koje rade zajedno da bi
podrale virtuelne maine. Pokree se u osnovnoj particiji i ima direktan pristup hardveru i
ureajima. Iz osnovne particije mogu se praviti izvedene particije. Ove particije su predviene za
izvravanje raznih operativnih sistema ukljuujui i hypervisor-aware operativne sisteme.
Izvedene particije nemaju direktan pristup hardverskim resursima. Njihovi zahtevi se
preusmeravaju ka osnovnoj particiji preko VM Bus ( Virtual Machine Bus ) podsistema za
razmenu zahteva i podataka.
Slika 3.1 Hyper-V

- 11 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

3.2 Prednosti
Tehnologija Windows Server 2008 Hyper-V pojednostavljuje interakciju izmeu hardvera,
operativnih sistema i virtuelnih maina, istovremeno jaajui osnovne komponente virtuelizacije.
Kljune prednosti Hyper-v tehnologije su:
-

Brza migracija
Pouzdanost
Jaka izolovanost
Bezbednost
Performanse

- 12 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

3.2.1 Brza migracija

Sa brzom migracijom mogue je seliti virtuelne maine sa jednog fizikog host sistema na
drugi, uz minimalo vreme nedostupnosti, koristei poznate prednosti Windows Servera i
menadment alata Microsoft System Center. Koristei Windows Server Hyper-V i mogunosti
brze migracije, lako se konsoliduju fiziki serveri i u isto vreme odrava raspoloivost i
fleksibilnost business-critical servisa.
Windows Server 2008 prepoznaje virtuelne maine i samim tim ne zahteva skripte za
gaenje, migraciju i restartovanje virtuelnih maina prilikom prebacivanja sa jednog na drugi
domain raunar. Samim tim, migracija virtuelnih maina je znatno ubrzana i olakana. Na
Windows Serveru 2008 mogue je pokrenuti vie servera, i to kao gostujue virtuelne maine na
jednom fizikom serveru, i konfigurisati fiziki server kao jedan vor u pomonom klasteru.
Nakon toga, virtuelni hard disk gostujue maine moemo staviti na raspolaganju ostalim
vorovima u klasteru. Ovakvom konfiguracijom ostali fiziki serveri u klasteru spremni su da
podre gostujuu virtuelnu mainu u svakom trenutku putem opcije brza migracija. U sluaju
planirane selidbe, brza migracija uva stanje gostujue virtuelne maine, premeta vezu sa
eksternom memorijom

sa jednog fizikog na drugi fiziki server i onda vri resetovanje

gostujue virtuelne maine na drugom fizikom serveru. Brzina migracije zavisi od toga koliko
je podataka potrebno zapisati na disk, kao i od brzine konekcije sa eksternom memorijom.
Migracija se vri za svega nekoliko sekundi, pa je i vreme nedostupnosti sistema izuzetno malo,
u nekim situacijama ak i neprimetno.

3.2.2 Pouzdaost
Hyper-V obezbeuje bolju pouzdanost i veu skalabilnost to nam omoguava da
virtuelizujemo svoju infrastrukturu. On sadri mikro kernel hipervizor arhitekturu sa
minimalnom povrinom izloenom napadima. Ovaj hipervizor ne sadri nikakve drajvere za
ureaje drugih proizvoaa. On kombinuje veinu drajvera ureaja koji su ve izraeni za
Windows. Hyper-V se moe koristiti i kao Server Core role.

- 13 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

3.2.3 Jaka izolovanost

Virtuelizacija servera omoguava da aplikacije sa intezivnim korienjem resursa i kontrole
funkcioniu paralelno na istom serveru. Virtuelni serveri moraju biti u stanju da vre svoj posao
sa to vise fleksibilnosti, koristei hardverske kapacitete samo prema potrebi, da ne bi dolo do
konflikta sa ostalim virtuelnim serverima. Hyper-V sarauje sa hardverom osposobljenim za
virtuelizaciju na efikasnoj kontroli resursa raspoloivih za svaku virtuelnu mainu. Na primer,
virtuelne maine se izoluju tako da imaju vrlo ogranienu izloenost drugim virtuelnim
mainama na mrei ili na istom raunaru.

3.2.4 Bezbednost
Bezbednost je glavna stavka u svakom serverskom reenju. Virtualni serveri su bar u
jednakoj meri izloeni koliko i samostalni, a na mnogo naina jo i vie. Na primer, vie
serverskih funkcija na istom raunaru moe znaiti da tom raunaru pristupa vie administratora.
Softver i drajveri drugih dobavljaa takoe mogu da predstavljaju bezbednosni rizik, pa je vano
obezbediti da u sluaju problema na jednoj virtuelnoj maini, to to manje utie na ostale
virtuelne maine koje se nalaze na istom fizikom serveru.
Virtuelizacija predstavlja priliku da se povea bezbednost svih serverskih platformi. Svojstva
koja Hyper-V koristi za unapreenje bezbednosti, izmeu ostalih su:
-

Omoguava virtuelnim mainama da iskoriste svojstva bezbednosti na nivou hardvera,

kao to je bit za onemoguavanje izvrenja, koji postoji na novijem serverskom hardveru.

Prua vrstu bezbednost zasnovanu na ulogama da bi se spreila izloenost bezbednih
virtuelnih maina u deljenim serverima.

Integrie svojstva mrene bezbednosti koja omoguavaju automatski NAT ( Network

Address Translation ), mrenu barijeru i zatitu politikom mrenog pristupa-karantin.

Smanjuje povrinu izloenu napadima pomou jednostavne arhitekture.

3.2.5 Performanse
Napredak i integrisanje performansi pomou hardvera projektovanog za virtuelizaciju
omoguavaju da Hyper-V virtuelizuje mnogo zahtevnije poslove od ranijih reenja virtuelizacije
i prui im vie resursa za veu skalabilnost.
Napredak performansi ukljuuje:
- 14 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Poveanje brzine zahvaljujui jednostavnoj hipervizor - baziranoj arhitekturi sa malo

dodatnih optereenja;
Podrku za vie jezgara, pa svaka virtuelna maina moe da koristi ak etiri logika

procesora;
Ojaana 64-bitna podrka, ime se omoguava da virtuelna maina izvrava 64- bitne
operativne sisteme i pristupa veoma velikim koliinama memorije, ime se omoguavaju

poslovi koji zahtevaju vie resursa i smanjuju uska grla zbog stranienja;
Mikrokernel hypervisor - bazirana arhitektura omoguava virtuelnim mainama da izbace
slojeve emulacije i drajvera, blie saraujui sa hardverom koji je projektovan za

virtuelizaciju;
Arhitektura visokih performansi za deljenje hardvera koja optimizuje transfer podataka
izmeu fizikog hardvera i virtuelnih maina.

3.3 Hipervizor arhitekture

Postoje dve vrste hipervizor arhitekture, a to su Monolitna i Mikrokernel arhitekture.
Monolitni hipervizor model sadri veliki programski kod izmeu hardvera i virtualnih
maina, jer softver za virtualizaciju emulira hardver gostujuim operativnim sistemima.
Kada gostujuci operativni sistem uputi zahtev hardveru kroz drajver, odvijaju se sledei
koraci:
1. Emulirani hardver VMM-a presretne zahtev,
2. VMM direktno prosleuje zahtev drajveru, preskaui suvine korake,
3. Drajver prosleuje zahtev hardveru.
Ovakav pristup, nazvan monolitni hipervizor, ukljuuje drajvere hardvera u hipervizoru.
Windows 2008 Server Hyper-V koristi mikrokernel model hipervizora. Kod ovakvog pristupa,
jedini nivo razdvajanja izmeu gostujueg operativnog sistema i hardvera je unapreen
hipervizor sa mogunou jednostavnog particionisanja. Hipervizor koristi

samo sopstvene

drajvere. Pored poboljanih performansi, poveana je sigurnost kroz minimizovanje izloenosti

sistema napadima. Drajveri potrebni za deljenje hardvera su deo operativnog sistema domaina,
to omoguava pristup irokom spektru drajvera ve napisanih za Windows operativni sistem.
Monolitni hipervizor sadri drajvere kao deo aplikacije. Mikrokernel hipervizor u osnovi
sadri samo neophodne komponente VMM-a iskoriavajui hardversku virtuelizaciju i
istovremeno smanjujui izloenost napadima sigurnijom arhitekturom.

3.4 Iskoriavanje hardvera prilagoenog virtuelizaciji

- 15 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Nova

generacija

64-bitnog

serverskog

Milan Peic REr 36/11

hardvera

ukljuuje

procesore

prilagoene

virtualizaciji. Intel i AMD omoguavaju mehanizme upravljanja memorijom i hardverom koje bi

inae implementirao VMM softver.
Hyper-V zahteva procesor sa hardverski podranom virtuelizacijom, omoguavajui
efektivniju virtuelizaciju i bolje performanse. Sa mogunostima novih procesora i novom
hipervizor baziranom arhitekturom softvera za virtuelizaciju, Hyper-V pribliava virtuelizovane
aplikacije hardveru koliko je god mogue. To im omoguava da koriste napredne funkcije
procesora sa vie jezgara koje su na raspolaganju fizikim serverima, ali do sada ih virtualne
maine nisu mogle koristiti.
Prednosti

novog

pristupa

imae

za

posledicu

potiskivanje

ranijih

reenja

za

jednoprocesorske-jednojezgrane sisteme omoguavajui korienje do 4 jezgra po virtuelnoj

maini.

Podrka za procesore

Tip podranih
virtuelnih maina

Maksimalno
memorije po
virtuelnoj maini

Virtual Server

1 procesor / 1 jezgro

32-bitne

3,6 GB

Hyper-V

Do 4 logika procesora
po VM

32-bitne

Do 16 procesorskih
jezgara fizike maine

32-bitne i 64-bitne
istovremeno

- 16 -

64-bitne

64 GB

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

4.Windows Server 2012

Vremenom Windows Server 2008 je evoluirao, da bi u seprembru 2012.godine Microsoft
objavio novu verziju servera pod nazivom Windows Server 2012. Neke od promena koje je ova
nova verzija donela jesu: izmenjen Windows Powershell, novu verziju Hyper-V reenja, koja
donosi mogunost bolje mrene virtuelizacije, mogunost rada u dva reima Server Core i Server
sa GUI bez kompletne reinstalacije sistema, a glavni akcenat je stavljen na Cloud computing-u, i
dr.
Hyper-V tehnologija koja je u poetku bila probno reenje, a potom sastavni deo Windows
Servera 2008. U novoj verziji serverskog operativnog sistema 2012 je dodatno unapreena i
donosi mnoge novine, od kojih moemo izdvojiti virtuelizaciju i Cloud Backup, kao i podrku za
novi format za virtuelne hard diskove ( .vhdx ) koji podrava veliine i do 64TB. Takoe su
poveane mogunosti dodeljivanja resursa, tako da sada po host raunaru. moemo dodeliti i do
1024 virtuelnih maina.
Windows Server 2012 je dobio mogunost rada na jo jaem hardveru nego ranije, tako da
sada podrava i do 640 logikih procesora, kao i 4TB RAM-a. Postoje etiri razliitih verzija.
Prva je Foundation, koji je namenjen malim serverima koji imaju do 15 klijenata. Druga,
Essentials koja je namenjena malim firmama koje imaju do 25 klijenata i 50 ureaja. Trea,
Standard namenjena je veim firmama. etvrta je Datacenter, namenjena vrlo velikim
virtuelizovanim sistemima.
Ubrzo nakon pojave Windows Servera 2012, od strane Microsofta, u oktobru 2013.godine uz
Windows 8.1 je korisnicima predstavnjena poboljsana verzija Windows servera 2012 pod
nazivom R2. Windows Server 2012 R2 donosi poboljanja poput novih funkcija, poboljanja u
virtuelizaciji, u upravljanju, skladitenju, umreavanju, virtuelne desktop infrastrukture, zatim
pristup i zatita informacija, i vise.

- 17 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

5. Instalacija
5.1 Uslovi u kojima je izvrena instalacija
Instalacija Hyper-V je vrena na VMware Workstation koja je instalirala na personalnom
raunaru sledeih performansi:
-

64-bitni AMD Athlon X4 840 Quad Core Processor

8.00GB DDR 3
AMD Radeon R7 250 1GB GDDR5

5.2 Instalacija Hyper-V

Nakon instalacije Windows Sever 2012 operativnog sistema, potrebno je konfigurisati
osnovna podeavanja Servera preko Server Manager prozora.
Potrebno je da uradimo sledee:
-

proverimo da li je ime servera podeeno da bude kao eljeno ime virtuelnog severa,
konfiguriemo server da ima statiku IP adresu,
pokrenuemo alatku Windows update, da bi utvrdili da su sve stavke i ispravke instalirane
i primenjene na serveru.

Nakon zavretka instalacije Windows Servera 2012 R2 (GUI), Server Manager se automatski
pokree ( slika 5.1 ). Da bismo uspeno zapoeli instalaciju Hyper-V potrebno je u Serever
Manager-u ii na opciju Manage, zatim na Add Roles and Features.
Slika 5.1 Add Roles and Features

- 18 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Dalje biramo prvu ponuenu opciju ( Role-based or feature-baset instalation), zatim kliknemo
Next.

Slika 5.2 Role-based or feature-baset instalation

- 19 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Potrebno je zatim izabrati na kom serveru ili virtuelnom disku elimo da instaliramo Hyper-V

Slika 5.3 Server Selection

U sledeem koraku vri se izbor uloge( Server Roles ) koja se instalira, tj. selektujemo Hyper-V
Server, i biramo opciju Add features, a onda Next.

Slika 5.4 Add Roles and Features Wizard

U daljem postupku biramo koji e network adapter koristiti, zatim biramo Next.
Slika 5.5 Network adapters
- 20 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Sledeim korakom biramo lokaciju gde emo instalirati Hyper-V, onda idemo Next.

Slika 5.6 Location instalation

Nakon odabira lokacije potrebno je potvrditi da se nakon zavretka instalacije odabranih
karakteristika Server sam po potrebi resetuje. Po zavretku instalacije, pojavljuje nam se prozor
koji ukazuje na to da je instalacija protekla bez problema i da je Hyper-v instaliran ( slika 5.7 ).
Slika 5.7 Results

- 21 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Nakon drugog resetovanja Servera, ukazuje nam se prozor koji nam potvruje zavrnu fazu
instalacije Hyper-V. Kao rezultat toga, na naoj kontrolnoj tabli je dodat Hyper-V (slika 5.8).

Slika 5.8 Hyper-V

- 22 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

5.3 Kreiranje virtuelne maine

Da bismo dodali novu gostujuu virtuelnu mainu , potrebno je pokrenuti Hyper-v Manager
iz Administrative Tools ( slika 5.9).

Slika 5.9 Hyper-V Manager

Da bismo u Hyper-V dodali virtuelnu mainu, potrebno je kliknuti desni taster mia, zatim
odabrati opciju New, zatim Virtual Machine kao to je prikazano na slici ( slika5.10 ).

- 23 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Slika 5.10 Virtual machine

U sledeem prozoru potrebno je dodatni naziv virtuelne maine i lokaciju instalacije iste.

Slika 5.11 Name and location for Virtual machine

Zatim biramo koju od generacija elimo da instaliramo. Iako Generacija 2 ima vie opcija i
funkcija, mi smo zbog jednostavnosti odabrali Generaciju 1 ( Ovaj prozor se pojavljuje samo na
Windows server 2012 R2 ).
Slika 5.12 Specify generation

- 24 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Nakon izabrane generacije, u Assing Memory dodeljujemo koliko e RAM memorije naa
Virtuelna maina koristiti, zatim u Configure Networking biramo kojoj mrei e pripadati. Na
slici 5.13 prikazan je postupak odabira imena Virtuelne maine na virtuelnom hard disku, zatim
lokacije operativnog sistema gde e se instalirati, kao i koliine memorije na hard disku. Po
difoltu je 127GB, tako ce i u naem sluaju ostati. Potom biramo opciju Next.

Slika 5.13 Connect Virtual Hard Disk

- 25 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Na sledeoj slici je prikazan postupak odabira operativnog sistema koji e se instalirati ( u

pitnju je Windows 8.1 ), kao i odabir lokacije gde se instalacija istog nalazi. Moe biti CD/DVD,
ISO file. U naem sluaju je Image file(.iso).

Slika 5.14 Installation Options

Nakon to u prozoru Installation Options kliknemo Finish (slika5.14 ), otpoinje proces
instalatije.

Slika 5.15 Installatiom Win 8.1

- 26 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

Krajnji rezultat instalacije je prikazan na slici 5.16. iz koje mozemo videti da je na naem
Hyper-v uspeno instalirana gost maina pod nazivom Pesic WIN8.

Slika 5.16 Hyper-v Manager, Guest machines

- 27 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

6.Zakljuak
Virtuelizacija je nesumnjivo budunost, te svakako postaje nezamenljivi alat koji doprinosi
poveanju efikasnosti IT-a.
Kljune prednosti virtuelizacije su:
-

Smanjeni kapitalni izdaci. Hyper-V virtualizacija konsolidacijom obezbeuje bolje

iskorienje servera p oveavajui stope optereenja sa 5-15% na 60-80%. Smanjenjem
broja fizikih maina, smanjuje se troak nabavke istih, koliina prostora potrebnog za

smetaj kao broj resursa za odravanje adekvatnih klimatskih uslova.

Smanjenje ekspoatacioonih trokova. Cena nabavke jednog jakog raunara je manja
nego cena etiri slabija raunara koji bi obavljali funkcije ovog raunara. Takoe
nabavka i instalacija jednog raunara traje vremenski mnogo krae nego nabavka i
instalacija etiri ili vie nezavisnih raunara. Potrebno je etiri puta manje izvora struje
(UPS-eva) za servere, nego u sluaju ne virtuelizovanih raunara, a takoe i etiri puta

manje prostora nego u sluaju ne virtuelizovanih raunara.

Dinamika raspodela optereenja i jednostavnost proirenje. Smanjenjem broja fizikih
maina smanjuje se i potronja elektrine energije. Smanjuju se i trokovi upravljanja kao

i administracije pomou centralnog sistema za nadzor virtualnih maina.

Omoguava visoku dostupnost. Virtualizacija omoguuje potpunu zatitu podataka

odnosno neprekidnu dostupnost kljunih servisa i ostalih virtuelizovanih aplikacija.

Dinamika raspodela optereenja i jednostavnost proirenje. Automatskim seljenjem
virtualiziranih maina sa defektnih ili preoptereenih fizikih maina obezbeuje se
distribucija optereenja i potpuni nadzor ukupnih korienih resursa. U sluaju rasta tj

potrebe za novim resursima, nove maine se mogu dodati bez prekida rada.
Bra prilagodljivost. Virtualizacija obezbeuje znatno bru implementaciju novih servisa,
sa manje planiranja i znatno manje izdataka, prilagoavajui se bolje na taj nain veno

promjenjivim uslovima poslovanja.

Vea sigurnost. Hyper-V virtualizacija obezbeuje automatizovani sistem upravljanja
zakrpama, a mogunost lagane manipulacije backup-ima u letu, na nivou virtualnog
sastava, omoguava veu fleksibilnost u sprovoenju sigurnosti i pouzdanosti itave
infrastructure.

- 28 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

7.Literatura
[1] http://www.coming.rs
[2] http://www.it-modul.rs/
[3] http://www.saga.rs/
[4] http://www.microsoft.com/en-us/servercloud/solutions/desktop-virtualization.aspx

[5] https://technet.microsoft.com
[6] https://sr.wikipedia.org/sr/Windows_Server_2012
[7] http://msacademic.hr/windows-server-2012-buducnostposluzitelja-u-oblaku/

- 29 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

8.Saetak/Abstract
Naziv rada: Virtuelizacija deskop i servisnih maina Hyper-v
Student: Milan Pei / Mentor: Mirko Kosanovi
Abstrakt: Predmet ovog rada je virtuelizacija Hyper-v. Rad objanjava osnove virtuelizacije,
detaljnije objanjava Hyper-v i pokazuje prednosti i mane u odnosu na druga reenja.
Subjects: Virualuzation desktop and service machines Hyper-v
Student: Milan Pesic / Mentor: Mirko Kosanovic
Abstact: The subject of this paper is Hyper-V virtualization. The work explains the basics of
virtualization, explains details of the Hyper-v and shows advantages compared to other solutions.

- 30 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-v

Milan Peic REr 36/11

9.Biografija
Milan Peic roen 01.06.1990. godine u Leskovcu, Republika Srbija. Osnovnu kolu zavrio
u svom selu u Brza, srednju Tehniku kolu u Leskovcu. Iz osnovne kole nosilac nekoliko
diploma iz fizikog vaspitanja, kao i zahvalnica iz predmeta srpski jezik i knjievnosti i istorije,
za uea na raznim gradskim i republikim takmienjima.
Visoku tehniku skolu u Niu, smer Savremene raunarske tehnologije, upisao je kolske
2011/2012.

- 31 -