Aleksandar Obrenovi}

PRONALAZA^I
Komad u dva dela (sedam slika)

Aleksandar Obrenovi}

ALEKSANDAR OBRENOVI] ro|en je 4. 1. 1928. u Beogradu

gde i ivi. Studirao je pedagogiju na Filozofskom fakultetu,
ali nije zavr{io. Bio novinar Radio Beograda, dramaturg u Dramskoj redakciji Televizije Beograd od osnivawa, prvi umetni~ki
direktor Sterijinog pozorja, pa slobodni umetnik, pa urednik radio-drame u Dramskom programu Radio Beograda.
Pisao scenarija za dokumentarne filmove i re`irao ih, scenarija za igrane filmove, televizijske drame, pozori{ne drame,
radio-drame, pri~e.
Dobitnik je prve Sterijine nagrade (1957) za dramu Nebeski
odred (koautor \or|e Lebovi}) i Specijalne Sterijine nagrade za
dramu Varijacije (1960). Godine 1958. na Me|unarodnom festivalu
Pri Italija dobio je nagradu Italijanske radio-televizije za
dramu Ptica. Godine 1959. dobio je nagradu novosadske Tribine
mladih za prvu kwigu mladog pisca (Varijacije). Dobitnik je vi{e
nagrada na anonimnim konkursima za radio dramu. Izvedeno mu je
vi{e od {ezdeset radio drama od kojih je ve}inu sam i re`irao u
zemqi i inostranstvu. Dela su mu {tampana ili izvedena u vi{e
od 20 zemaqa, a prevedena na 22 jezika. Prosveta mu je objavila
kwigu dramskih tekstova Povratak Don @uana, Pozori{ni muzej
Srbije kwigu pozori{nih komada Jata ~arobnih zvezda. Pripovetke je objavqivao po raznim novinama i ~asopisima.

Pronalaza~i

Aleksandar OBRENOVI]

PRONALAZA^I
Komad u dva dela (sedam slika)

LICA:

LUKA
RANKA
JANKO
MILICIONER
I @ENSKI GLAS
II @ENSKI GLAS

10

Aleksandar Obrenovi}

I DEO
I SLIKA
Dan.
U sobi, sasvim skromno name{tenoj, vlada prili~an nered. Kle{ta,
~eki}i, izvija~i i svakakav drugi alat nalazi se razbacan svuda po sobi.
Na ormanu, pored nekoliko Lukinih izuma fantasti~nih oblika, nalaze
se tegle sa slatkom. Neki Lukini izumi na{li su primenu u prakti~nom
`ivotu. Tako se, na primer, vrata otvaraju pritiskom na dugme koje se
nalazi pored Lukinog stola. Na stolu su zvu~nik i mikrofon pomo}u
kojih Luka razgovara sa onima koji `ele da u|u.
Kukavica na satu ne peva, ve} govori: Sme-lo sme-lo...
Luka sedi za stolom zadubqen u planove. Na stolu se nalazi nekakav
nedovr{en motor sa mnogo to~ki}a, opruga, poluga.
Luka je omalen ~ovek, rasejan, blude}a pogleda. Ima 43 godine.
Uvek kad razmi{qa ~e{ka se olovkom po glavi. Dugmad na kaputu obi~no
pogre{no zakop~ava, a kravata mu nikad nije lepo vezana. Rade}i oko
motora, Luka se ~esto uprqa mazivima, ali to nikad ne opa`a.
Lukina `ena, Ranka, izlazi iz kuhiwe. Luka ne prime}uje Rankin dolazak.
Ranka ima 40 godina, izmu~eno lice i veliku qubav prema redu.
Ranka zastaje na sred sobe, qutito posmatra haos, a zatim Luku. Hukne
i poku{ava da napravi red. Luka, po navici, zna {ta Ranka radi i zato
mo`e da joj, ne di`u}i glavu od posla, stalo`eno ka`e:
LUKA:

Ni{ta ne diraj!

Ranka zausti ne{to da ka`e, ali se u tom trenutku kukavica na satu

javi ~etiri puta. Ranka pogleda na sat.
RANKA:

^etiri. Ho}emo li mi danas ru~ati?

LUKA

(Neodre|eno):
Hm.

RANKA:

Opet si napravio sviwac od ku}e!

LUKA

(Neodre|eno):
Hm.

RANKA

(Besno):
Hm! Hm! Hm! Pa kako onda da nam neko do|e kad ti
samo: hm, hm, hm?... Qudi ho}e da razgovaraju, a ne...

11

Pronalaza~i

Luka petqa ne{to oko motora i ne obra}a pa`wu na Rankino gun|awe,

boqe re}i, on je skoro i ne ~uje.
LUKA:

Hm.

Ranka brzo pri|e stolu, lupi {akom po wemu i stavi ruku na motor.
Luka ga prepla{eno povu~e ka sebi.
RANKA:

U parampar~ad! Sad }u ti tu krntiju u parampar~ad...

LUKA

(Prene se):
Ti si ne{to quta? Za{to?

RANKA:

S kime si se ti ven~ao? Sa mnom ili sa tom prokletiwom? Lepo mi je majka govorila da se ne udajem za
budalu.

Luka poku{ava da nastavi rad.

LUKA:

Sipaj ru~ak! Sad }u ja.

RANKA:

Znam ja to! Majko, maj~ice!.. Mogla bih sada mrtva da

padnem, ti ne bi primetio...

Luka ne di`e pogled s motora.

LUKA:

Kle{ta!

RANKA:

Eto, ja umirem, a on: kle{ta!

LUKA:

Dodaj mi ih!... Tu su negde...

RANKA:

Drugi se ve} spremaju da ve~eraju, a ja...

Ranka stoji i ne}e da doda kle{ta. Luka ne pu{taju}i deo motora koji
je stisnuo rukama, okre}e se prema Ranki.
LUKA

(Mole}ivo):
Molim te... Evo, za koji dan zavr{i}u s ovim, pa }emo
onda i}i kud ho}e{...

RANKA:

Ne!

LUKA:

Pozva}emo koga god ho}e{...

RANKA

(Odre~no):
A-a!

LUKA:

Po ceo dan }emo pri~ati o ~emu god ho}e{...

RANKA:

Ne! To slu{am ve} deset godina!

LUKA:

Zar ima toliko?

12

Aleksandar Obrenovi}

RANKA:

I kakva je korist od tih tvojih izuma? Stra}io si na

wih tolike pare, umesto da...

LUKA:

Kle{ta!...

RANKA:

Mogli smo do sada imati...

LUKA:

Jednog dana...

RANKA:

Jednog dana }e se sve to isplatiti, ti }e{ postati

slavan, napuni}emo slamarice parama...

LUKA:

Da, da! Ali to nije va`no. Ja ne radim zbog slave i

para...

RANKA:

... Nego da bi usre}io ~ove~anstvo. Dobar i jevtin motor za svakoga! Nije nego! Ko si to ti da se brine{ o
~ove~anstvu, kad se ono ne brine o tebi?

LUKA:

Nemoj tako!...

RANKA:

Dosta! Znam celu pri~u! Ti od silne qubavi prema

~ove~anstvu ne vidi{ da ja...
(Luka zastane i za~u|eno pogleda Ranku)
Proklet bio i ti i tvoji izumi! Slu{aj me!
(Ranka uhvati Luku za grudi)
Dosta mi je mrcvarewa s tobom! Dosta! Nisi ti jedini
~ovek na svetu. Odlazim!

LUKA:

Jesi li ru~ala?

RANKA:

A! Odlazim, odlazim ~uje{!

LUKA:

Kuda?

RANKA:

U beli svet!

LUKA:

[ta }e{ tamo?

Ranka odgurne Luku, vadi ispod kreveta kofer i po~ne da baca stvari u
wega.
RANKA:

Ne}e{ me vi{e nikad videti!

Luka zbuweno posmatra {ta radi Ranka.

LUKA:

Ne razumem... U ~emu je stvar? Objasni mi!

Zvono i sna`no kucawe na vrata. Ranka prekida pakovawe. Luka kao da

ni{ta nije ~uo.
JANKO

(Spoqa):
Otvorite! Otvorite! Molim vas, otvorite, brzo!

13

Pronalaza~i

LUKA

(U mikrofon):
Ko je?

JANKO

(Kroz zvu~nik, jako):

Ja sam!

LUKA

(U mikrofon):
Ko?

JANKO

(Kroz zvu~nik):
Ja, ko bi drugi?! Otvorite! Vide}ete ve}. Otvorite!
Brzo! Brzo!

Zvono i lupawe u vrata. Luka pritiska dugme pored stola i vrata se

otvaraju. Luka i Ranka se okre}u prema vratima. Janko utr~ava i brzo
zatvara vrata.
Janko ima preko pedeset godina. Izgleda prili~no zapu{teno. Kravata
mu je masna, odelo izgu`vano. A o~i nikad ne miruju. Uvek je nekako napet
kao da }e potr~ati.
Janko se umorno nasloni na vrata. Oslu{kuje. Ranka i Luka ga posmatraju. On ih za trenutak pogleda, zatim mu o~i brzo i ispitiva~ki
krenu po sobi. Janko se uhvati za srce.
JANKO

(Zadihano):
Hvala.
(Luka ponudi Janku stolicu. Janko sedne)
Hvala. Malo vode!...

Ranka odlazi u kuhiwu po vodu.

LUKA:

Je li vam zlo?

JANKO:

Zamalo pa da bude.

LUKA:

Oprostite!... [ta se desilo?

JANKO:

Sami `ivite?

LUKA:

Sasvim.

Ranka donosi vodu i {e}er. Janko joj se qubazno nasme{i.

JANKO:

Hvala, gospo|o!

Janko uzme {e}er i vodu i pije. Luka i Ranka se zgledaju. Posmatraju

Janka.
JANKO

(Vra}aju}i ~a{u Ranki):

Hvala, gospo|o! Vrlo ste qubazni. Putujete?
(Janko pogleda prema otvorenom koferu)

14

Aleksandar Obrenovi}

RANKA:

Molim? Da... Ne... Sre|ujem stare stvari.

(Ranka sklawa kofer)

JANKO

(Gledaju}i po sobi):
Ah, topli kutak... Doma}a atmosfera... Sve tako intimno... prisno...

RANKA:

Ko ste vi?

JANKO:

Jesen sti`e, mada muva jo{ uvek ima dosta... Naglo je

zahladnelo...

LUKA:

Pa i vreme je... Septembar je pri kraju...

JANKO:

Ah, septembar, septembar!... Imate li prijateqa?

RANKA:

Ja imam. Obi~no mi ~etvrtkom do|u susetke na kafu.

JANKO:

Novine? Nisam ih danas ~itao.

Luka mu daje novine. Janko ih brzo prelistava.

JANKO

(Mrmqaju}i ~ita naslove):

Obnova atomskih proba... Neuspeo atentat na...
Otkrivena velika pronevera... Mu` ostavio `enu sa
dva nejaka deteta... U`as! Kako je samo mogao! Pu{ten u saobra}aj novi most... Trostruki ubica sam
sebi presudio...
(Glasno)
Tja! Tja! Uvek isto! Tja! @ivoti He, he...

Ranka se trudi da napravi nekakav red.

JANKO:

Voleo bih da u novinama jednom izi|e ne{to stvarno

novo... Recimo: Marsovci se iskrcali u na{oj ulici...
Tako ne{to...

LUKA:

S kakvom li tehnikom raspola`u Marsovci?

RANKA

(Janku):
Od koga ste be`ali?

JANKO

(Luki):
Vi ste mehani~ar?

LUKA:

Ne... Udaram `igove na pisma. Tap, tap, tap... Prose~no

8.342 udarca `igom na dan.

Janko pri|e Lukinom motoru.

15

Pronalaza~i

LUKA

(Nasme{iv{i se):
A, zbog toga ste mislili. Ja to u slobodnom vremenu...
Pronalazim...

JANKO

(Usklikne):
Pronalaza~! Kakva sre}a! Kakav susret!...

Zagrli Luku i po~ne da ga tap{e po ramenima. Luka ni{ta ne shvata.

JANKO:

Dragi kolega! Dragi kolega! Prst sudbine! Kolega!

Kolega, tako mi je milo {to smo se upoznali!...

RANKA

(Prestravqeno):
I vi? Oh, gospode!

Ranka potr~i ka krevetu i izvla~i kofer ispod wega. Janko je zapaweno

gleda.
JANKO

(Ranki):
Oprostite... [ta vam je?

LUKA

(Zata{kavaju}i ispad):
Moja `ena ima posebno mi{qewe o pronalaza~ima.

JANKO

(Ranki, uvre|eno):
Gospo|o, odmah odlazim.
(Janko krene ka vratima)

LUKA

(Tvrdoglavo):
Samo vi sedite!

JANKO:

Ne `elim da naru{avam bra~nu harmoniju. Hvala vam

na svemu! Dovi|ewa!
(Janko naglo zastane kod vrata. Okrene se Luki i
Ranki. Staviv{i prst na usta, {apatom)
Pst! Neko dolazi!
(Ranka odre~no trese glavom. Janko potvr|uje klimawem glave. Janko {apatom)
Evo... sad... tu... Imate li kakav drugi izlaz?...
(Luka i Ranka odre~no tresu glavom. Janko, {apatom)
Tu`an kraj... Tja! Pssst!
(Svi napeto oslu{kuju, ali se ni{ta ne ~uje. Najzad
Janko odahne)
Oti{li su.

RANKA:

Nikog nije bilo.

LUKA:

Nisam ni{ta ~uo, mada ipak...

16

Aleksandar Obrenovi}

JANKO:

Ti{i su od ma~ke.

RANKA:

Neko vas progawa? Ko? Za{to?

JANKO:

Znate... sad je velika potra`wa za pronalaza~ima.

RANKA:

Pa?

JANKO:

Ima tajnih sila... sve je tako zapetqano. Misteriozno... Razumete?

RANKA:

Ne.

LUKA

(Ranki):
Ne gwavi ~oveka! Sigurno je izmislio ne{to veliko...
pa ga sad neko juri da mu ukrade pronalazak... Toliko
sam ve} o takvim stvarima ~itao.
(Janku)
Jesam li pogodio?

JANKO:

Vrlo ste pronicqivi. Ho}e da mi ukradu pronalazak,

zato {to ne}u da im ga prodam.

RANKA:

Pa {to ako dobro pla}aju?

JANKO:

Patriotizam, gospo|o, eto! To su strani interesenti, a

ja ho}u svoj izum da plasiram iskqu~ivo na doma}em
tr`i{tu.

LUKA:

To mi se dopada. Tako govore pravi pronalaza~i. Istrajte, ja sam uz vas!... Ako vam to ne{to zna~i...

RANKA:

A na{i? Je l vas i na{i jure?

JANKO:

Ne... Ne suvi{e.

LUKA:

Tako ti je to kod nas... Slavan postane{ tek kad umre{... Dok si `iv...

RANKA:

A {ta ste to izmislili?

JANKO:

Oh, gospo|o, dao bih sve da mogu da vam ka`em, ali

zakleo sam se... To je moj princip... dok stvar ne bude
definitivno gotova i patentirana tajnu ~uvam i od
svoje senke... Ukratko, gospo|o, radi se o mom `ivotnom delu... Ne{to epohalno!

LUKA:

Inostranstvo se interesuje za va{ rad! Blago vama! Vi

ste sre}an ~ovek. Za moje izume ne pita ~ak ni moja
ro|ena `ena.

17

Pronalaza~i

JANKO:

Gospo|a samo ve{to prikriva svoje zanimawe za va{

rad. Je li tako, gospo|o?

RANKA:

Bo`e sa~uvaj!

JANKO

(Luki):
Eto, zar vam nisam rekao? Smem li da znam {ta ste vi
izumeli?

Luka prosto posko~i od sre}e.

LUKA:

Kako da ne? Ali... unapred se izviwavam... to su sve

tako neke tri~arije... ni{ta epohalno ...
(Luka pokazuje na sat sa kukavicom)
... Eto, na primer, kukavica na mom satu ne kuka nego
govori: Sme-lo! Sme-lo!

JANKO:

Bravurozno! Bravurozno!

LUKA:

To zna~i: smelo napred! Jedino me ona bodri, ina~e svi

mi se smeju. Preziru me.

JANKO:

Ne mari. Tako delite sudbinu svih velikih pronalaza~a.

LUKA:

Oh. nemojte! Nisam ja od tih.

JANKO:

Ako niste, posta}ete! Strpqewe i ogroman rad dovodi

do tog.

LUKA:

Ja ne `alim trud.

RANKA:

Ni novac.

JANKO:

Novac?

RANKA

(Sa suzama u o~ima):

Sve je dao na te gvo`|urije, a ja nemam ni jednu ~estitu
haqinu.

JANKO:

Gospo|o, to se uop{te ne prime}uje! Vi divno izgledate.

Ranka se nasme{i.
RANKA

(Polaskana):
Oh, nemojte!... Preterujete...

JANKO:

Gospo|o, ja prezirem novac! To je obi~an proizvod

qudske gluposti.

RANKA:

Kad bih ga imala i ja bih tako mislila.

18

Aleksandar Obrenovi}

JANKO:

U `ivotu, gospo|o, ima mnogo zna~ajnijih stvari nego

{to je novac! Prijateqstvo, na primer.

LUKA:

Tako govore pravi pronalaza~i. Vaqda }u se jednom i ja

uzdi}i do tih visina.

Luka pritiska dugme za otvarawe vrata. Vrata se otvaraju.

JANKO

(Prepla{eno):
Zatvorite! Zaboga, zatvorite brzo!

Luka pritiska dugme i vrata se zatvaraju.

LUKA:

Izvinite! Hteo sam samo da vam poka`em kako funkcioni{e taj izum. Ovde imam mikrofon i zvu~nik... za
razgovor sa onim pred vratima.

JANKO:

To je izum, nema {ta!

LUKA:

To su drugi davno izmislili. Ja sam samo napravio

svoju varijantu.

JANKO:

Odli~no!

Tap{e Luku po ramenu i trese mu desnicu. Luka pokazuje motor na stolu.

LUKA:

Hvala. Ovo je moj najve}i projekt...

RANKA:

E, sad kad po~ne... propali ste...

LUKA:

Sve {to sam dosad izmislio nije ni{ta prema ovom...

RANKA:

Ho}e s tim ~udom da usre}i svet.

LUKA:

]uti!
(Janku)
U ovo pola`em sve svoje nade.

JANKO:

Zanimqiv motor~i}! Ne motor~i}. Motor~ina, eto

pravog izraza. Vi }ete mnogo posti}i, to vam ja prori~em. Vama samo nedostaje pomo} iskusnog stru~waka.

LUKA:

Ako `elite, ja }u vam sve potanko razlo`iti?

RANKA:

Luko, ho}emo li mi danas ru~ati?

JANKO:

[ta, jo{ niste ru~ali? Oprostite, ja sam vas zadr`ao!

Dovi|ewa! Ne, nemojte me zadr`avati na ru~ku! To bi
bilo isuvi{e. Tako iznenadno poznanstvo, pa odmah
ru~ak. Preporu~ite mi neki dobar hotel!

LUKA:

Niste odavde?

19

Pronalaza~i

JANKO:

Ne... Zapravo u posledwe vreme nemam stalno mesto

stanovawa... Stalno putujem kako bih izmakao... Vi me
razumete.

LUKA:

Idite u hotel Palma! Tamo }ete mo}i na miru da

radite.

JANKO:

Ne, na`alost, ne mogu da ostanem na ru~ku. @elim vam

mnogo sre}e. Zbogom. Gospo|o!

Galantno poqubi ruku Ranki. Ranka se prenerazi.

LUKA:

Ostanite!

RANKA:

Ne prisiqavaj ~oveka! Nemamo ni{ta naro~ito....

JANKO:

Ako ba{ insistirate... Ah, otkad nisam u porodi~nom

krugu, uz prijatno }askawe, ru~ao! Hvala vam! Dozvolite da se predstavim: Janko Simeunovi}, pronalaza~.

Janko se pokloni. Luka poku{ava da to spretno uradi isto kao Janko,

ali ne uspeva.
LUKA

(Smeteno):
Luka Proti}, po{tanski slu`benik. Moja `ena Ranka.

Janko opet poqubi Ranki ruku. Ranka se splete.

JANKO:

Gospo|o, primite izraze mog najdubqeg po{tovawa!

(Janko malo owu{i vazduh, a zatim se osmehne i teatralnim pokretomom poka`e prema kujni)
Dame i gospodo, ru~ak! Izvolite ovamo!

Janko u~tivo propu{ta zbuwenu Ranku, a potom uzme Luku pod ruku.
Odlaze u kuhiwu.

ZATAMWEWE

20

Aleksandar Obrenovi}

II SLIKA
Odtamwewe. Dan. Razdawuje se. Kukavica na satu se javi {est puta.
Luka zavr{ava sa umivawem. Bri{e se i u`urbano sprema za odlazak, ali
i pored sve `urbe ne zaboravqa da jo{ po ne{to dotera na motoru koji
je sad oboga}en novim detaqima.
Ranka stoji na sred sobe sa {oqom kafe za Luku. Ranka je neo~e{qana i
bunovna. Nosi ku}nu haqinu.
RANKA:

Ohladi ti se kafa!

LUKA:

Hm.

Luka uzme {oqu, iskapi kafu u jednom gutqaju, vrati je Ranki i ponovo
~eprka oko motora.
RANKA

(Qutito):
Opet }e{ zakasniti!

LUKA:

Hm!

Ranka mu pri|e, uhvati ga za ruku i povede ka vratima.

RANKA:

Zar moram svakog jutra da te... Na posao! Kako si se to

zakop~ao? Ih!
(Zakop~ava Lukin kaput kako treba)
Slu{aj, ako se onaj tvoj dedak pojavi, ja }u ga...

LUKA:

Tako finog ~oveka?

RANKA:

Ne treba mi wegova fino}a... Imam ja svojih briga.

Kako ti je samo palo na pamet da ga pozove{ da stanuje
kod nas?!

LUKA:

Tu mo`e lepo da radi... Pomaga}e mi...

RANKA:

Potpuno te je zaludeo. Ali ja ne dozvoqavam da se ovde

ugnezdi. Nema dovoqno mesta ni za nas, sad nam samo on
jo{ treba... I {ta }e re}i svet, ti na poslu, a on i ja
sami u ku}i.

LUKA:

Ne boj se, ne}e ti on ni{ta.

RANKA:

[ta ho}e{ da ka`e{ da vi{e nikome ne mogu da se

dopadnem?!

LUKA:

Ama ne...

RANKA:

Misli{ da su svi pronalaza~i kao ti?

LUKA:

Ama ne...

21

Pronalaza~i

RANKA:

Ne primam ga u ku}u. Dosta mi je jedan ludak...

LUKA:

Ali... obe}ali smo ~oveku

RANKA:

Ti si obe}ao... Ako se on useli, ja istog trenutka

odlazim! Ja, ili on!

Zvono. Luka otvara vrata. Pred vratima je Janko koji se qubazno osmehuje i brzo ulazi. U jednoj ruci dr`i pove}i drveni sanduk a u dragoj
veliki buket cve}a.
JANKO:

Dobro jutro...

LUKA:

Dobro jutro...

Janko prilazi Ranki, poqubi joj ruku i preda joj buket.

JANKO:

Za vas, gospo|o!

LUKA:

Izvinite! @urim na posao. Do vi|ewa!

Luka odjuri. Ranka nepomi~no stoji. Janko dobro zatvori vrata. Malo
oslu{kuje, zatim se obrati Ranki.
JANKO:

Ve} pro{lo {est. Oprostite, gospo|o, nisam mogao

ranije da do|em! Stani~na garderoba bila je zatvorena.
^udan obi~aj. Nadam se da niste ve} posvr{avali sve
poslove. Ima}emo lep dan, zar ne? Obla~i}i beli kao
jato galebova. Poezija! U`ivate li u letu oblaka? Kao
{to smo se dogovorili, ja }u stanovati u kujni. Da ili
ne? Da, vi se raskomotite ja }u odmah, samo da ostavim
stvari. Ah, kakav divan dan! Grudi se nadimaju, srce
peva...
(Peva)
La-la-la... Bilo ko da me tra`i, nisam kod ku}e.
(Odskaku}e sa sandukom u kujnu. Ranka nepomi~no stoji, buqi u buket ne mo`e da se povrati od iznena|ewa.
Janko se vra}a trqaju}i {ake i pevaju}i)
Gospo|o, stojim vam na usluzi!... Dozvolite!...
(Uzima buket od Ranke i stavqa ga u jednu veliku
praznu teglu)
Ovde?

Ranka zbuweno trep}e.

22

JANKO:

Aleksandar Obrenovi}

Sad malo vodice! I vi volite cve}e? Cve}e ukras

~ove~anstva.
(Uzima bokal i sipa vodu u teglu)
Kakav miris?! Molim, kecequ!

Ranka, kao o{amu}ena vadi iz ormana kecequ. Za to vreme Janko otvara

prozor.
JANKO:

Sve` vazduh donosi optimizam.

(Duboko udi{e)
Oh, kakav ~arobni miris jeseni! Keceqa! Odli~no!
Metlu, molim.
(Ranka mu daje metlu)
Gospo|o, ako `elite mo`ete se spremiti u mom apartmanu. Izvolite. Izvolite slobodno. Molim vas da se
ose}ate kao kod svoje ku}e.
(Uzima Ranku za ruku i vodi je ka kuhiwi) Apartman
nije bog zna kako opremqen, ali...

Ranka ulazi u kuhiwu kao mese~ar. Janko po~ne da ~isti. Zvi`du}e.

Pri|e prozoru. Oprezno izviruje. Zatim nastavi sa ~i{}ewem.

ZATAMWEWE

III SLIKA
Odtamwewe. No}.
Janko i Luka sede za stolom i ne{to rade oko motora. Crtaju, bele`e,
bri{u... Zavr}u, odvr}u {rafove... Uprkos wihovom radu soba je sad vrlo
uredna. U dve prave vaze nalaze se veliki buketi cve}a.
JANKO:

Izvrsno! Priznajem da mi takav sistem dovoda goriva

nikad nije padao na pamet.

LUKA:

Pet godina radim na tome. Iz dana u dan, iz no}i u

no}... i ni{ta. A onda: odjednom, trgnem sa jedne no}i
iz sna i re{ewe je bilo tu...

JANKO:

Da, to se ~esto doga|a... Lepo je to {to ste se odali

nauci.

23

Pronalaza~i

LUKA:

Eh, daleko je to od nauke... @eleo sam da budem tako

ne{to recimo, zanimqivo... Znate, kad sam bio mlad
stalno sam mislio kako bih prona{ao ne{to {to bi
preokrenulo svet... ne{to {to bi u~inilo da svi qudi
budu sre}ni...

JANKO:

To je lepo. To je plemenito! Iste misli imamo.

LUKA:

Eto, to sam, hteo, a ispadoh nekakav po{tar. @ig tu,

`ig tamo... i tako ceo `ivot. A ja sve mislim da se
~ovek ne ra|a samo da bi udarao `igove na pisma, nego
zbog ne~eg ve}eg, lep{eg.

JANKO:

Ta~no!!

LUKA:

Ta~no jeste, ali {ta mo`ete... Kad sam uvideo, prili~no kasno uvideo, da od mog preokretawa sveta nema
ni{ta, odlu~ih da bar koliko toliko pomognem...
svojim izumima...

JANKO:

^ove~anstvo }e vam uvek biti zahvalno. [teta, {to

toliki va{ talenat propada udaraju}i `igove... Za{to
sa sasvim ne posvetite nauci?

LUKA:

Eh, kad bih mogao!... Pronalaza{tvo je rizi~an posao, a

`iveti se mora. Treba negde ne{to zaraditi da bi se
kupio materijal...

JANKO:

A, vidite, ja sam se svega odrekao da bih se potpuno

posvetio radu... Svega. Mnogima se ta moja odluka nije
dopala, imao sam milion komplikacija, neprilika.
[ta mi sve nisu ~inili samo da bi me omeli, ali ja se
nikad nisam na to obazirao! I{ao sam za svojom
zvezdom!

LUKA:

Kako vam zavidim! Ali... karakter mi je... slaba~ak...

JANKO:

Samo sme-lo na-pred sme-lo napred! Slu{ajte, ja

sve mislim da }emo mi jednog dana udru`iti snage, a
onda vide}ete... preokrenu}emo svet...

LUKA:

[ta mislite, nije li boqe da ovu polugu postavimo

tako...

JANKO

(Ozbiqno):
Moram s vama da razgovaram o jednoj veoma va`noj
stvari... Ne znam kako da po~nem...

LUKA:

Treba vam jo{ novaca?

24

Aleksandar Obrenovi}

JANKO:

Ne, zaboga!... Ono {to sam vam du`an vrati}u u najskorije vreme...

LUKA:

Nije tako hitno.

JANKO:

Danima se re{avam da vam to ka`em.

LUKA:

Sme-lo na-pred!

JANKO:

Radi se o vama.

LUKA:

O meni?

JANKO:

Da, kako se to obi~no ka`e, o va{em intimnom `ivotu... Nepristojno je zabadati nos u tu| `ivot, znam,
zato sam toliko oklevao...
(Drugim tonom)
Vi ne posve}ujete dovoqno pa`we svojoj supruzi...

LUKA:

Jezik, }u joj odse}i...

JANKO:

Ne, nije mi ona ni{ta rekla. Ni re~. Vidim. Kad ste

joj, na primer, posledwi put kupili cve}e?

LUKA:

Ih...

JANKO:

Kad?

LUKA:

Kupio sam... kupio sam... Bogami, vi{e puta sam pomi{qao da kupim, ali nekako me sramota... Zreo ~ovek
da kupuje cve}e, ne ide to!

JANKO:

Uh, uh, uh! Kakva staromodnost! Daqe, kad ste seli da

natenane porazgovarate sa `enom o wenim problemima?

LUKA:

Posva|a}emo se vi i ja! Bogami, ho}emo. Ostavimo taj

razgovor!

JANKO:

Niko od vas ne tra`i da ~ujete ba{ sve {to vam govori. Pravite se da pa`qivo slu{ate, povremeno potvrdno klimnite glavom. recite: da, ne, u pravu si, sla`em
se!...

LUKA:

I to je dovoqno?

JANKO:

Apsolutno. @eni je potreban pa`qiv slu{alac. Ili

bar neko ko tako izgleda...

LUKA:

To zna~i: treba da je la`em! Ne. Ne umem da la`em...

JANKO:

Ne zaboravite, male la`i ~esto donose veliku korist!

25

Pronalaza~i

LUKA:

Ne}u vi{e o tome da razgovaramo!

JANKO:

I najve}e li~nosti u istoriji su lagale... Jo{ kako pa

ipak to ni{ta nije smetalo wihovoj veli~ini.
Naprotiv. Verujte mi! Va{a `ena mnogo pati... To sam
odmah primetio...

LUKA:

Dosta!

JANKO:

Ona je jedno divno, ne`no stvorewe.

LUKA:

Ona?!

JANKO:

Woj je potrebna poezija!

LUKA:

Ako ne prestanete... mo`ete odmah da se selite! Nikome ne dozvoqavam da se me{a u...

JANKO:

Dajte joj poeziju, to bar ni{ta ne ko{ta!...

LUKA:

Molim vas... Molim vas... Recite joj, mila moja, draga

moja, divno izgleda{...

Luka pritisne {ake na u{i.

LUKA:

Opet! Ne}u da slu{am! Odlazite!

JANKO

(Vi~e):
@ena je uzvi{eno stvorewe! Nekad, u sre}na vremena,
qudi su ginuli radi jednog `enskog pogleda... Ot~epite u{i! Ako ne}ete da me slu{ate, ja iz ovih stopa,
odlazim! Nepovratno! Da! Ko zna {ta }e se sa mnom
desiti!... Vrebaju me iza svakog ugla... Vi }ete biti
odgovorni... ako ne zavr{im svoj pronalazak... ako ne
usre}im ~ove~anstvo...

Luka trep}e i malo otpu{i u{i.

LUKA:

Pa kad tako lepo mislite o `enama {to se nikad niste

o`enili?

JANKO:

Tja! Potpuno sam se posvetio nauci to je moja tragedija... Sad je kasno da je ispravqam... Ako ne postupite
po mom savetu, prekidam svaku saradwu sa vama... i
odlazim zauvek!

LUKA:

Nikad vas ne}u poslu{ati!

Zvono. Janko upla{eno potr~i ka kuhiwi. Luka se uko~i.

26

JANKO

Aleksandar Obrenovi}

([apatom):
Nisam tu!

Zvono. Luka se ne mi~e.

RANKA

(Spoqa):
Otvaraj! [ta ~eka{?! Zaboravila sam kqu~.

Luka odmahne i otvori vrata. Ulazi Ranka koja donosi ve~eru i novine.
Ranka sad ima lepu frizuru i izgleda mnogo boqe i vedrije nego pre.
Janko istr~i iz kuhiwe i prihvati pakete i novine od Ranke.
JANKO:

Gospo|o, izvolite!... Va{ suprug se ba{ zabrinuo da li

}ete mo}i sami sve da ponesete... Hteo je da po|e da vam
pomogne. O, nova frizura! Divna je!
(Janko stavqa pakete na sto, a novine u yep. Ranki)
Kako je bilo u {etwi? Ni{ta lep{e od sjaja jesewih
zvezda. Da ili ne? Da! Izvolite, sedite!... Ja }u sve da
pripremim...

RANKA:

Molim vas... to je `enski posao.

JANKO:

Dopustite, molim vas... Ve~erwe novine pregleda}u u

svom apartmanu.

RANKA

(Setno):
Zvezde su zaista bo`anstvene. Janko, videla sam jedan
prekrasan fular...

JANKO:

I {ta ste odlu~ili?

RANKA:

Ne znam ho}e li mi ta crvena boja lepo pristajati...

Luka nervozno dobuje prstima. Hteo bi ne{to da ka`e ali ne zna {ta.
JANKO:

Crvena? Apsolutno! To }e va{em divnom tenu dati

nove, sasvim neo~ekivane vrednosti.

RANKA:

Mislite?

LUKA

(Prevali):
Mila moja...
(Ranka ga iznena|eno pogleda. On se zbuni)
A koliko }e to da ko{ta?

RANKA

(Prasne):
Kad sam ja u pitawu, onda: {ta ko{ta? A kad je za
tvoje...

27

Pronalaza~i

JANKO:

^emu rasprave o novcu? Mislimo na lepotu, jer samo je

lepota ve~ita. Dopustite mi da se predam kulinarstvu
u svom apartmanu.

Janko pevu{e}i odlazi u kuhiwu. Gestovima pokazuje Luki i Ranki,

svakome posebno, da treba da budu ne`ni i pa`qivi. Luka i Ranka ostaju
sami. Gledaju se. Luka okre}e pal~eve. Ranka se me{koqi.
LUKA:

Hm.

RANKA:

Hm.

LUKA:

Mila moja!...
(Ranka se topi)
Treba da razgovaramo.

RANKA

(Prave}i se da ne zna o ~emu treba da razgovaraju):

Ja i ti? O ~emu?

LUKA:

O nama... o tebi...

RANKA

(Ironi~no):
Je li?

LUKA:

Ne podsmevaj se! Reci, misli{ li da treba ne{to da

promenim u... hm... ovaj... u odnosu prema tebi?

RANKA:

Ni{ta, ba{ ni{ta. Meni je fino ovako. Svakoj `eni

bih po`elela mu`a kao {to si ti...

LUKA:

Ako nastavi{ sa zajedawem...

RANKA:

Dobro.

LUKA:

[ta mi zamera{?

RANKA:

Odakle da po~nem? Eto... za{to mi ti nikad ne ka`e{:

gospo|o?

LUKA:

Pa kakva si ti gospo|a?

RANKA:

Zar su druge boqe?

LUKA:

Ne ka`em to... ali ti si mi `ena. Kako da ti ka`em:

gospo|o?! Osim toga, danas nije napredno zvati `ene
gospo|ama. To su bur`oaske navike.

RANKA:

Politika me se ne ti~e. Ho}u da me oslovqava{... sa:

gospo|o!

LUKA:

Ali, `eno!...

RANKA:

Kad Janko mo`e tako da mi ka`e...

28

Aleksandar Obrenovi}

LUKA:

Eh, on! On je nau~nik, veliki nau~nik, a takvi su uvek

malo... }aknuti...

RANKA:

[ta? Skote! Ho}e{ da ka`e{ da sam ja samo za ludake

gospo|a?!

LUKA:

Pssst! Ti{e! Sve se ~uje!...

RANKA:

Dosta mi je svega! Jo{, jednom mi samo...

Janko ulazi nose}i ve~eru.

JANKO:

Ve~erica, ve~era je gotova! Prste }ete polizati! Oh,

{to volim porodi~ni `ivot. Koliko sam ~eznuo za
wim! Tako... Ostanite za trenutak tako! Prizor neopisive lepote! Moram da ga upamtim. Ah, gde mi je
ki~ica da vas naslikam! Za tu sliku dobio bih prvu
nagradu na izlo`bi Idealna porodica.
(Luka i Ranka se smeteno sme{kaju. Janko seda)
Izvolite se slu`iti!

Ranka i Luka gledaju}i preda se stavqaju jelo u tawire. Janko ih

posmatra sa o~inskim osmehom.
LUKA i
RANKA:

Prijatno!
ZATAMWEWE

IV SLIKA
Odtamwewe. Dan.
Janko dr`i {tringlu, a Ranka namotava vunicu u klube.
JANKO:

I ne sawate koliko }ete ga prijatno iznenaditi

poklonom za ro|endan. Ispletite mu divan {al!

RANKA:

A on... on se jo{ nijednom nije setio mog ro|endana.

JANKO:

Strpqewa! Seti}e se, ne brinite! Vi niste dobar |ak.

RANKA:

Opet }ete da me grdite?

29

Pronalaza~i

JANKO:

U{i, u{i bi trebalo da vam izvu~em. Jutros ste mu

ponovo gun|ali...

RANKA:

Kako sam mogla da }utim! Po{ao je na posao u papu~ama... Toliko je rasejan...

JANKO:

Misli samo na, svoj izum...

RANKA:

Luda~ki izum.

JANKO:

Zaista, nema mnogo izgleda da }e uspeti.

RANKA:

I vi ne verujete?

JANKO:

Da. Ne verujem. On pokazuje mnogo voqe i upornosti,

ali za nauku je potrebno i ne{to vi{e. Pre svega
talenat. Talenat, gospo|o!

RANKA:

Pa kako... Vi... Ne razumem...

JANKO:

Ako on u`iva u tom radu, za{to da mu kvarimo radost?

U `ivotu je, gospo|o, tako malo radosti.

RANKA:

Ali ja zbog tog wegovog u`ivawa...

JANKO:

Oh, pa nije on jedini zanesewak koji `eli da postigne

nemogu}e! I takvi imaju prava na `ivot, gospo|o!

RANKA:

A ja...

JANKO:

@ivot je lep, gospo|o, samo qudi ne umeju da `ive.

RANKA:

Ja zaista ne umem. Ne umem!

JANKO:

Ja sam vam dao zlatna pravila za sre}an `ivot. Da ili

ne? Da?

RANKA:

Izgleda slab sam |ak!

JANKO:

Svaki je po~etak te`ak pi{e u svim bukvarima.

Morate da se vladate po pravilima kad se Luka vrati.
Da ~ujem pravilo prvo!

RANKA:

(Kao osnovac)
Pravilo prvo glasi: kad mu` radi budi neprimetna,
po mogu}nosti, nevidqiva, ne~ujna.

JANKO:

Dobro. Drugo?

RANKA:

Ne izlazi pred mu`a sa papilotnama na glavi, neka ti

ruke ne miri{u na crni luk, i neka ti ~arape ne budu
zarozane!

JANKO:

Tre}e!

30

Aleksandar Obrenovi}

RANKA:

Budi uvek vedra i nasmejana, ukoliko mu` druk~ije ne

zahteva.

JANKO:

^etvrto?

RANKA:

Tresi, mesi, ribaj pod, cepaj drva, kuvaj, peri i peglaj

ve{ bez roptawa. Pravi se da ti je najve}e zadovoqstvo
u `ivotu krpqewe mu`evqevih ~arapa. Nikad ne
poku{avaj da napravi{ red me|u wegovim stvarima!

JANKO:

Odli~no, gospo|o! A sad, peto i najva`nije!

RANKA:

Peto pravilo glasi: kad ti mu` izla`e svoje misli i

planove, klimaj glavom kao da razume{ {ta govori,
pa`qivo ga gledaj u o~i i povremeno govori: Da,
svakako, sla`em se, odli~no, ti si genije i sli~no. Pri
tom mo`e{, koliko god ti je voqa da misli{ o svojim
problemima. Ne dozvoli da...

JANKO:

Nisam kod ku}e!

Janko naglo sko~i i prepla{eno pobegne u kujnu. Ranka za~u|eno pogleda

za wim. Odmah zatim za~uje zvono. Ranka prilazi mikrofonu.
RANKA

(U mikrofon):
Ko je?

I @ENSKI
GLAS

(Iz zvu~nika):
Mica i Jara.

RANKA:

Oh, vi! Odmah!

Ranka nekoliko trenutaka nepomi~no stoji. Janko, vrlo upla{en, izviruje iz kuhiwe. Ranka mu rukom da znak da se ne pla{i.
II @ENSKI
GLAS

(Iz zvu~nika):
[to ne otvara{?!

RANKA

(U mikrofon):
Ne mogu, pokvario se Lukin majstorluk.

I i II @ENSKI
GLAS

(Iz zvu~nika):
Opet!

31

Pronalaza~i

RANKA

(Stoje}i nepomi~no):
Evo, pritiskam i pritiskam dugme... Ni{ta... Ah, samo
dok, mi do|e, glavu }u mu razbiti!... Sad ne mogu ni da
iza|em.

II @ENSKI
GLAS

(Iz zvu~nika):
Mo`da ti je mu` qubomoran, pa te namerno zakqu~ava.
Zavidim ti.

I @ENSKI
GLAS:

Ba{ mi se pije kafa.

RANKA:

Ne znam {ta da radim.

II @ENSKI
GLAS

(Iz zvu~nika):
[teta, a imam puna kola novosti o Spasi}ima. Takve
stvari jo{ nikad nisi ~ula.

RANKA:

Uh, {to mi je `ao!

I @ENSKI
GLAS

(Iz zvu~nika):
Odosmo mi, bole me noge od stajawa.

RANKA

(U mikrofon):
Dovi|ewa! Izvinite, tako mi je krivo! Dovi|ewa!

Janko izlazi iz kujne otiru}i znoj sa ~ela.

RANKA:

^etvrtak, {ta mogu, navikle su!

JANKO:

Ni{ta, gospo|o, ni{ta. Ne uzbu|ujte se!

RANKA:

Za{to se vi toliko bojite?

JANKO:

Ja vam se ~udim... ^udim! Vama i Luki!

RANKA:

Zbog ~ega?

JANKO:

Kako ste mogli da me primite u svoju ku}u? Toliko

poverewe! Naivnost. Vi zapravo i ne znate ko sam ja.

RANKA:

Pa rekli ste nam.

JANKO:

Zar nisam mogao da vas sla`em? Mislite da sam

nau~nik, pronalaza~... Ne, ja sam ubica. Ubijam iz
~istog zadovoqstva...

Janko uzme no` sa stola.

RANKA

(Upla{eno):
[ta vam je ?! Ne volim takve {ale.

32

Aleksandar Obrenovi}

JANKO:

Ne {alim se. Do sada sam ubio pet `ena i sedam

mu{karaca... Ubijam na spavawu... No`em ili rukama.

RANKA:

Dosta! Poludeli ste!...

JANKO

(Prasnuv{i u smeh):
Ne bojte se!... Hteo sam samo da vam poka`em koliko
ste bili neoprezni kad ste me primili na golu re~. Ja
sam vam, razume se, neizmerno zahvalan, ali ne
savetujem vam da i u budu}e poklawate veru svakome
koji se pojavi, pred vratima. Opreznost je mati svih
vrlina, gospo|o.

RANKA:

Toliko ste me bili upla{ili.

JANKO:

Strah je dobar u~iteq. Zapamtite: otvarajte ~etvore

o~i kad nekoga pu{tate u ku}u! Situacija se svakog
dana sve vi{e zgu{wava, komplikuje. U posledwe
vreme, oko na{e ku}e stalno se vrzmaju neki sumwivi
tipovi. Zato nikud i ne izlazim. Moj `ivot je u
opasnosti.

RANKA:

Oh, ne}e vaqda da vas ubiju!

JANKO:

Kad su u pitawu pronalasci kao {to je moj, nema

milosti.

RANKA:

Ali za{to ne prijavite te... {pijune? Tra`ite za{titu od vlasti!

JANKO:

Na`alost nemogu}no. Tako bi na{a javnost saznala

za moj rad, a ja ho}u da on ostane potpuna tajna dok ga
definitivno ne zavr{im. Ne zaboravite, to je moje
`ivotno delo! Ako ne uspem, to se u ovakvim stvarima
~esto doga|a...

RANKA:

Ba{ ne}ete da mi ka`ete na ~emu radite

JANKO:

Principi, gospo|o, rekao sam!

RANKA:

Ah, ti principi, principi, pravila... ^ini mi se da

celog `ivota u~im samo nekakve principe koje uop{te
ne razumem.

JANKO:

Nije va`no da li ih razumete, va`no je da ih znate i da

ih se pridr`avate. Ah, da!... Zaboravio sam... Da bih vas
umirio, dozvolite da se legitimi{em!

Janko vadi iz yepa li~nu kartu.

RANKA:

Ali... ne, ne...

33

Pronalaza~i

JANKO:

Molim, dopustite!...

RANKA:

Ne... tako mi je neprijatno...

Janko vra}a li~nu kartu u yep.

JANKO:

Kako ho}ete. Ja sam nudio... Uostalom, kad god za`elite...

RANKA:

I vi se ne dr`ite principa.

JANKO:

Ja?

RANKA:

Govorili ste da svakoga dana radite na svom izumu

najmawe dvanaest sati, a eto ve}...

JANKO:

Razmi{qam! Pripreme, gospo|o! Ovih dana prelazim

na definitivno uobli~avawe ideja. Ba{ u vezi s tim
imam jednu veliku molbu...

RANKA:

Samo recite!

JANKO:

Ako ne `elite da mi u~inite tu uslugu, molim, nemojte

se ustru~avati da...

RANKA:

Vi znate da nema stvari koju...

JANKO:

[tedwak, gospo|o!...

RANKA:

[tedwak? Potreban vam je?

JANKO:

Upravo suprotno.

Janko prilazi prozoru. Malo odmi~e zavesu i oprezno gleda napoqe.

JANKO

(Gledaju}i kroz prozor):

Za rad koji mi predstoji potrebna mi je potpuna
koncentracija i samo}a. Izolovanost. Apsolutna izolovanost!... A bez jela se ne mo`e... Mislim da je
najboqe da {tedwak prebacimo ovde.

RANKA:

Sudove i pribor, tako|e?

JANKO:

Da. Malo }ete se stisnuti... ali soba }e mnogo dobiti u

intimnosti... Cvr~ak na ogwi{tu eto {ta }ete vi
biti...

RANKA:

Cvr~ak, kako to lepo zvu~i...

JANKO:

Gospo|o, vi treba da pevate! Neprestano. Treba potpuno da se posvetite pevawu. Imate divan glas.

RANKA:

Nikad nisam pevala...

34

Aleksandar Obrenovi}

JANKO:

Ne mari! Pevajte, pevajte!... Pevajte po ceo dan! Va{e

pevawe pretvori}e i na{ rad u pesmu. Pesmu nad
pesmama! Nadam se da Luka ne}e imati ni{ta protiv
preme{tawa {tedwaka.

RANKA:

Samo neka proba!

JANKO:

Cvr~ak ne sme da bude tako o{tar. Sklonite vunicu!

Luka samo {to nije do{ao... Tajnu treba ~uvati do
kraja.

Ranka skloni vunicu.

RANKA:

Hajde da odmah prebacimo {tedwak!

JANKO:

Va{a `eqa je za mene zapovest, madam!

Janko pritr~i Ranki poqubi je zahvalno u ruku i utr~i u kujnu. Malo

kasnije izlazi nose}i ~unkove. Ranka iznosi sudove, oklagiju i dasku za
me{ewe.
RANKA:

Kad ste se prvi put pojavili... i kasnije... nisam mogla

da vas vidim... mrzela sam vas... Htela sam da vas
izbacim iz ku}e...

JANKO:

Potpuno vas razumem, gospo|o!

RANKA:

Koliko sam bila glupa! Izvinite me!...

JANKO:

Odavno sam vam oprostio.

RANKA:

Kako ste dobri!

Oboje iznose {tedwak, iz kujne. Ulazi dobro raspolo`en Luka. Janko se

trgne, ali se odmah pribere.
LUKA

(Iznena|eno):
[ta je to?

RANKA:

[tedwak! Pomozi!

Luka prilazi i svi troje slo`no guraju {tedwak u ugao.

ZAVESA

35

Pronalaza~i

II D E O
V SLIKA
No}.
Luka je sav zanet poslom oko motora koji sad ima jo{ neke nove delove.
Luka sija od zadovoqstva. Ranka hodaju}i na prstima posluje po ku}i
posle duge pauze kukavica na satu oglasi se deset puta. Ranka gleda u
kukavicu. Kad kukavica zavr{i, po~ne tiho da pevu{i. Malo kasnije Luka
prekine posao i s nevericom slu{a.
LUKA:

Nisam znao da ume{ da peva{.

RANKA:

Ako smetam...

LUKA:

Nastavi, nastavi!...

Luka se vrati poslu, a Ranka opet pevu{i. Oboje se zadovoqno osmehuju.

Posle kra}e pauze i Luka po~ne da pevu{i ne prekidaju}i posao.
RANKA:

Pa i ti ume{! Ho}e{ kafu?

LUKA:

Mo`e...

Ranka stavqa lon~e za kafu na {tedwak. Pevu{i i prilazi Luki.

RANKA:

Treba li ne{to da ti pomognem?

LUKA:

Ne... Hvala...

RANKA:

Evo ti kle{ta... ako ti zatrebaju...

LUKA:

Hvala.

Ranka prilazi kuhiwskim vratima i prislu{kuje, ali ni{ta se ne ~uje.

RANKA:

Izvini, dosa|ujem ti! Da ponudim i Janku kafu?

LUKA:

Ne smetaj mu!

RANKA:

Zakqu~ao se. Mora da mnogo radi. Nije ni ru~ao. Kako

ti napreduje{?

LUKA:

Odli~no! No}as }u zavr{iti...

RANKA:

Jo{ no}as! Bravo!

LUKA:

Izjutra pravo u Patentni zavod, pa onda pred

stru~wa~ku komisiju.

RANKA:

Ti si moj genije!

36

LUKA:

Aleksandar Obrenovi}

Ve~eras divno izgleda{!

RANKA:

[ta misli{, ho}e li on uspeti?

LUKA:

Ube|en sam.

RANKA:

Opet mnogo pri~am. Izvini! Radi ti... radi!...

Ranka stane pred ogledalo. Doteruje se. Osmehne se svom liku u ogledalu.
Pevu{i. Luka prihvati pesmu. Radi. Kuhiwska vrata se otvaraju i u sobu
ulazi Janko, spreman za izlazak. Janko odmah zakqu~ava vrata i stavqa
kqu~ u yep. Janko je vrlo uzbu|en.
RANKA:

Ho}ete kafu?

JANKO:

Hvala, gospo|o! @urim.

Luka i Ranka iznena|eno pogledaju Janka.

RANKA:

Izlazite?

LUKA:

U ovo doba?

JANKO:

Jednom se mora iza}i. @eqan sam vazduha, sjaja zvezda,

{umorewa li{}a...

RANKA:

Ne idite, molim vas! Bojim se, u mraku mogu oni da

vas...

JANKO:

Ne brinite, gospo|o! Samo vi pevajte! Upi{ite se u

neki hor! Ako do|e do gustog, ve} }u se nekako sna}i...
Nije mi prvi put.

LUKA:

Pravi}u ti dru{tvo, tako ne}e smeti da...

JANKO:

Ne, hvala. Samo}a... Samo}a mi je potrebna. Apsolut

na! Razmi{qawa radi... Nove ideje naviru... i tako te
stvar~ice... Najboqe razmi{qam u {etwi po usnulom
gradu.
(Luki)
Smem li da bacim jedan pogled?

Luka sijaju}i od sre}e vodi Janka ka motoru. Janko stru~nim pogledom

ispituje planove i motor.
LUKA:

Do jutra sve gotovo!

JANKO:

Izvrsno! Revolucionarno! ^estitam! Ni ja ne bih

mogao boqe! Dovi|ewa!

Po|e ka izlaznim vratima, ali naglo skrene ka kuhiwi. Stavqa katanac

na vrata. Kqu~ stavqa u yep.

37

Pronalaza~i

JANKO:

Oprostite!... Opreznost! Mo`e se desiti da neko nai|e... Do vi|ewa! Ideje kuqaju. Unutarwe sagorevawe!
(Polazi)

LUKA:

Stani!
(Janko se prepla{eno zaustavi. Luka prilazi ormanu i
vadi mantil)
Obuci moj mantil! Hladno je.

JANKO

(Obla~e}i mantil):
Ali ne... zaboga... nije trebalo... Vi mi svakim danom
vra}ate izgubqenu veru u ~oveka. Qubim ruke, madam!
Do vi|ewa, Luko!

LUKA:

Mo`da bi ipak bilo boqe da po|em s tobom...

JANKO:

Ne, ne, ne sad!... Samo}a me zove!

RANKA:

Strepim.

JANKO:

Brzo }u se vratiti. Nikoga ne pu{tajte u ku}u! Do

vi|ewa!

Janko odlazi.
RANKA

(Naglo):
Oh, kafa!

Ranka potr~i ka {tedwaku, izmi~e lon~e, sipa kafu u lon~e. Luka se

vra}a motoru, poku{ava da radi, ali ne mo`e da se koncentri{e. Ranka
sipa kafu u {oqice i prilazi Luki.
RANKA:

Izvoli!
(Luka ne reaguje)
Kafa!

LUKA

(Prenuv{i se):
Odmah, mila moja!... Hvala!
(Piju kafu)
^udan ~ovek.

RANKA:

Veliki ~ovek! Pa jo{ tajanstven... Janko... Stalno

razmi{qam o wemu...

LUKA:

I ti?

38

Aleksandar Obrenovi}

RANKA:

Ponekad... ponekad mislim da on uop{te nije nikakav

pronalaza~...

LUKA

(Zaprepa{}eno):
Nego?

RANKA:

Nego jedan sasvim izgubqeni, usamqeni ~ikica koji ne

ume da se sna|e u `ivotu... i onda se pravi da izmi{qa
velike stvari, da je va`na li~nost... tako da ga drugi ne
gube iz vida... Ina~e, za{to bi ~ak od nas krio {ta
radi?

LUKA:

To je odavno objasnio.

RANKA:

Smela bih da se zakunem da nema nikakav izum.

LUKA:

Kopka te {ta ima u kujni?

RANKA:

Kad bih samo mogla da privirim!

LUKA:

Zbog toga on i zakqu~ava kujnu kqu~em i katancem!

Jesi li videla da je na vrata oka~io katanac?

RANKA:

Da. Oh, {to ga nema!

LUKA:

Pa tek je oti{ao.

RANKA:

Ako ga {pijuni...

LUKA:

Nema nikakvih {pijuna. Niko wega ne juri... To samo

wemu ~ini... Ti veliki pronalaza~i... uvek imaju neku
~udnu bubu u glavi... Strahuju i od sopstvene senke da
im ne ukrade pronalazak...

RANKA:

Misli{, to je?

LUKA:

Siguran sam. Malo je nezgodno {to stanuje kod nas

neprijavqen... Treba to nekako da uredimo. Razgovara}u s wim.

RANKA:

Nemoj, upla{i}e se!

(Pauza)
A ti... ti se ne boji{ da }e neko tvoj izum? Tebe jo{
niko ne prati?

LUKA

(Zbuweno):
Ne... Mislim da ne... Nisam primetio...

RANKA:

A mo`da ba{ on...

LUKA:

Koje{ta! Ne pri~aj gluposti!

39

Pronalaza~i

RANKA:

Oprosti!... [to ga nema?!

(Luka po~ne da radi. Zami{qen je. Ranka tako|e zami{qena. Gleda preda se)
^udan, ~udan ~ovek...

Luka potvrdno klimne glavom. Ranka ga pogleda, pa i ona potvrdno

zaklima glavom.
LUKA:

Da, gospo|o!

RANKA:

Svakako.

LUKA:

U pravu si.

RANKA:

Odli~no.

LUKA:

Sla`em se.

RANKA:

Ne.

LUKA:

Svakako, gospo|o!

Oboje klimaju glavom, najpre potvrdno, zatim odre~no. Oboje su ispuweni zadovoqstvom zbog uspe{ne konverzacije.
RANKA:

U pravu si.

LUKA:

Sla`em se.

RANKA:

Odli~no...
(Trgne se)
Da mu se nije ne{to desilo? Mo`da ipak...

LUKA:

I ja po~iwem da se brinem. \avo }e ga znati, mo`da ga

stvarno progawaju... [ta li je to izumeo?

RANKA:

Sla`em se.

LUKA:

Odli~no.

RANKA:

U pravu si.

LUKA:

Svakako, gospo|o!

RANKA:

Da.
(Pauza. Oboje razmi{qaju. Ranka naglo)
Ti si moj genije!

LUKA:

Mila moja, ve~eras divno izgleda{! Ta frizura ti

izvanredno pristaje uz haqinu. Lepa si kao bogiwa!

Luka, ne prekidaju}i posao, naglo poqubi Ranku. Ranka se iznenadi.

RANKA:

[ta ti je?

40

LUKA:

Aleksandar Obrenovi}

Pa `ena si mi...

Ranka zagrli Luku i po~ne da ga qubi. Luka joj uzvra}a poqubac, ali ne
prekida posao. Jednim okom stalno gleda u motor na kome mu prsti
zavr}u {rafove.
RANKA:

Ta... pusti me!... Svu }e{ me ra{~upaviti... Mo`e da

nai|e...

Ranka qubi Luku. Luka se mu~i da odvrne {raf na motoru.

LUKA:

Misli{ li zaista... da bi on mogao... moj izum... da je

zbog toga ovde?

RANKA:

Da se upi{em u hor, a?
ZATAMWEWE

VI SLIKA
Odtamwewe. Sat sa kukavicom. Kukavica se oglasi jedanaest puta.
Ranka nervozno {eta. Luka poku{ava da radi.
RANKA:

Jedanaest! Nije trebalo da ga pustimo!

Luka se okre}e prema Ranki.

LUKA:

Odlu~io sam... Ne}u vi{e nikakve tajne... Tra`i}u od

Janka da se odmah sutra prijavi...

RANKA:

Uvredi}e se.

LUKA:

Ho}u da vlast zna ko stanuje kod mene. Janku svaka ~ast

za nauku, ali mora da se pridr`ava reda...

RANKA:

Kukavice! On je tako osetqiv, uvredi}e se, oti}i }e od

nas...

LUKA:

Neka...

RANKA:

Qubomoran si na wegov uspeh.

LUKA:

Koje{ta! Zar toliko vremena `ivi tu kod nas, a ja ne

smem da znam ni ko je on?!

RANKA:

Pa zna{!

41

Pronalaza~i

LUKA:

Mogao je re}i i da je Napoleon Bonaparta, ali potrebni su dokazi...

RANKA:

Ima dokaze! Pokazao mi je li~nu kartu! Sam je tra`io

da je pogledam. Lepo pi{e: Janko Simeunovi},
pronalaza~. Svojim o~ima sam videla.

LUKA:

Zaista?

RANKA:

Da.

LUKA:

E, pa onda nema ~ega da se pla{i. Vlasti }e mu, ako

zatreba, jo{ i za{titu pru`iti. ^im se vrati, re}i }u
mu da izjutra ode da se prijavi.

RANKA:

Ti si lud! Upla{i}e se, oti}i }e od nas... Kako }emo

bez wega? Seti se kako smo glupo `iveli dok se on nije
pojavio! Zar da se vratimo na to? Ne, ja ne}u! Ako on
ode, odlazim i ja!

LUKA:

S wim?

RANKA:

Nisam ja dostojna wega. Odlazim, jer ne}u da ti i ja

opet vadimo o~i jedno drugom.

LUKA:

To je lepo... Lepo, ali on se mora prijaviti... ako ne}e,

ja odlazim, a vi `ivite kako znate...

RANKA:

Ja... sama s nepoznatim ~ovekom?! I ja }u oti}i...

Molim te, nemoj ni{ta da govori{! Ako ode, kako }emo
`iveti bez wega?

LUKA:

Ne znam, zaista ne znam, ali on mora da se prijavi.

Zvono.
LUKA

(Brzo, u mikrofon):
Ko je?

JANKO

(Iz zvu~nika):
Ja.

Ranka poleti vratima i otvori ih. Ulazi Janko koji nosi bocu s pi}em i
buket s cve}em. Luka brzo sklapa svoje nacrte i telom zaklawa motor.
Ranka zatvara vrata.
RANKA:

Najzad! [ta je to?

Janko stavqa bocu na sto, a cve}e predaje Ranki.

JANKO:

Za vas, gospo|o!

42

Aleksandar Obrenovi}

RANKA:

Za{to? Ne razumem... Toliko vino!

JANKO:

Veliki je dan danas... Boqe re}i velika no}, gospo|o!

Moja no}!

LUKA:

[ta se desilo?

JANKO:

Najpre, da popijemo!

Otvara bocu. Ranka sprema ~a{e.

RANKA:

[to ste tajanstveni!

Janko sipa vino. Di`u ~a{e.

JANKO:

Podi`em ovu ~a{u u va{e zdravqe! Vama imam za sve

da zahvalim. @iveli!
(Piju)
Ha, ha, ha, vi ste mislili da sam ja nekakav nau~nik,
pronalaza~, |avo }e ga znati {ta! A ja sam obi~an
falsifikator!

LUKA i
RANKA:

[taaaa?!

JANKO:

Ne, nisam obi~an, ja sam genijalni falsifikator...

Niko na svetu ne ume tako da falsifikuje kao ja...

RANKA:

Molim vas, prestanite s tom {alom!

JANKO:

Ne {alim se. Dok ste vi pravili motor, ja sam pravio

nov~anice. Ah, kakve nov~anice! Moje `ivotno delo!
Revolucija u falsifikovawu!
(Vadi iz yepa nekoliko papirnih nov~anica)
Pogledajte samo, molim vas, vi taj kvalitet! Ni Narodna banka ne bi boqe napravila! Ve~eras sam na~inio prvu seriju, isprobao... Niko ni{ta nije primetio, sve ide kao podmazano.

RANKA:

Ne volim takve {ale! Naquti}u se!

JANKO:

Madam, bi}emo bogati! Najbogatiji qudi... Razume se,

sve }u deliti sa vama... Beskrajno sam vama zahvalan...
Ne}ete se pokajati {to ste me primili.

LUKA:

Dosta!

RANKA:

Pre mi je pri~ao da je mnogostruki ubica... Ne razumem

taj humor.

43

Pronalaza~i

JANKO:

[ta velite, kako pravim pare? Primewujem sasvim

novu tehniku {tampawa!

RANKA:

Molim vas!... Ne mogu vi{e!

JANKO

(Prasnuv{i u smeh):
Upla{ili ste se? Oprostite, gospo|o!... Glupa {ala,
priznajem. Senilnost... Oprostite!... Ne}u vi{e!... Ve~eras mi srce zaista peva... La-la-la... Peva, jer ~uda se
i danas doga|aju...

RANKA:

^uda?

LUKA:

^uda tehnike, ho}e da ka`e.

JANKO:

Ne... Ni u snu se nisam mogao nadati da }u u ovom gradu,

tako kasno, do`iveti toliku radost... Zamislite,
hodam opustelim parkom, misli se roje, Gospode, kakve
misli! Odjednom prilazi mi ~ovek: Pardon, imate
li {ibice? Dam mu {ibicu, zapali cigaretu i tako
re~ po re~, ispade da je to moj najboqi prijateq iz
studentskih dana! Nismo se prepoznali! Godine,
godine... Neverovatno!

RANKA:

A mi smo se toliko brinuli!

JANKO:

Tako mi je `ao, gospo|o! Zaista nisam lepo postupio...

Ali uspomene su navirale... Ah, ta mladost, mladost!...
Studentske vragolije, ideali, mladi}ki snovi... Kako
je sada sve to daleko!...

RANKA:

Ali, cve}e... vino?

JANKO:

Pravi prijateq ostaje uvek pravi prijateq. Ja sam bio

potpuno zaboravio, tolike godine... ali on nije... ^im
me je prepoznao, re~e: Ne}e{ se qutiti {to }u tek sad
da ti vratim 50.000... Kakvih pedeset hiqada?!
za~udih se. Pedeset hiqada koje si mi pozajmio za
svadbeni put." Ah, prijateqstvo!

Ranka se osmehuje. Luka je zbuwen.

RANKA:

To je odista lepo.

JANKO:

Oprostite, gospo|o, ali u ovo doba bilo je nemogu}e

na}i lep{e cve}e!
(Luki)
Dugujem vam petnaest hiqada da ili ne? Da, izvolite!

LUKA:

Ali, molim te!...

44

Aleksandar Obrenovi}

JANKO:

Ali, molim te!...

RANKA:

Ali, molim vas!... Nije hitno.

Janko vra}a novac u yep.

JANKO:

Molim, kako ka`ete. A sad, laku no}! Moram da nastavim rad. Ideje svrdlaju, svrdlaju... Ho}e napoqe... Sre}an rad!

LUKA:

Hvala, tako|e!

Janko podigne ~a{u. Luka i Ranka tako|e podignu ~a{e.

JANKO:

Za na{ zajedni~ki uspeh! @iveli!

LUKA i
RANKA:

@iveli!

Iskape ~a{e.
JANKO:

Laku no}. Qubim ruke, madam!

Janko pevu{e}i otkqu~ava kuhiwska vrata. Ulazi. ^uje se okretawe

kqu~a u bravi.
RANKA:

Zlatan je... Sre}an je kao dete... Stari izgubqeni ~ikica... a mi smo... Ti si ~ak...

LUKA:

Koje{ta! Ni za trenutak nisam... Veliki ~ovek! Veliki, zato su mu i {ale ~udne.

RANKA:

Pravi ~ovek! Kao iz romana! Vreme je da legnemo.

LUKA:

Ti lezi! Ja moram da zavr{im.

RANKA

(Ne`no):
Upropasti}e te toliki rad.

LUKA:

Jo{ samo no}as! A sutra... uspeh... ili propast...

RANKA:

Uspe}e{!

LUKA:

Vide}emo.

RANKA:

Ja verujem u tebe.
(Ranka se sprema za spavawe. Luka radi)
Laku no}, genije moj!

LUKA:

Laku no}, mila moja!

ZATAMWEWE

45

Pronalaza~i

VII SLIKA
Odtamwewe. Dan.
Smrkavawe. Kasnije no}. Janko stalo`eno pu{i, a Ranka nervozno gricka
nokte i svaki ~as prilazi prozoru. Lukinog motora vi{e nema u sobi.
JANKO:

Umirite se, gospo|o!

RANKA:

Kad bih mogla!

JANKO:

Ni{ta vam nije javqao?

RANKA:

Ni{ta! Otkad je jutros oti{ao, srce mi lupa kao ludo.

Tako bih volela da uspe.

JANKO:

Morate biti spremni na sve!

RANKA:

Ne verujete da }e uspeti?

JANKO:

Sve je mogu}e, gospo|o!

RANKA:

Volela bih da ostvari svoj san da pomogne ~ove~anstvu.

Zar to nije lep san?

JANKO:

Najlep{i san, gospo|o! I ja o tome neprestano sawam.

Da vidimo {ta pi{u novine!
(Janko uzima novine, prelistava ih. Najednom se uko~i. Pretrne)
Jeste li danas ~itali novine?

RANKA:

[ta vam je? Prebledeli ste!

JANKO:

Jeste li ~itali?

RANKA:

Ne... tako sam uzbu|ena... Ali, vama je zlo! Stra{no ste

bledi!

JANKO:

^ini vam se. Nije mi ni{ta. Zadr`a}u novine. ^ita}u

kasnije. Sad ne mogu da se koncentri{em.

RANKA:

Oh, za{to li se toliko zadr`ao?

Janko savije novine i stavi ih u yep. Uzbu|eno hoda po sobi.

JANKO:

Stru~waci! Stru~waci ne vole rad na brzinu.

RANKA:

Nadam se da ne}e biti sasvim grubi prema Luki.

JANKO:

Bi}e iskreni.

RANKA:

Za{to ne sednete?

46

Aleksandar Obrenovi}

JANKO:

Uzbu|ewe, gospo|o! Nestrpqivost! Unutarwe sagorevawe!

RANKA:

^esto sam bila nepravedna prema wemu. Godinama!

Nisam ga shvatala... Ja sam obi~na `ena.

JANKO:

Uzor `ena. Danas... niste ~itali novine?

RANKA:

Ne, rekla sam vam ve}. Ima li mo`da ne{to interesantno?

JANKO:

Ne. Pitam prosto onako.

RANKA:

Ah! Mo`da ga nikad ne bih razumela da mi vi niste

otvorili o~i.

I Ranka po~ne nervozno da {etka.

JANKO:

Sami ste ih otvorili. Ja sam vam samo pomogao... Recite, danas niste primetili ni{ta sumwivo? Niko se
nije motao oko ku}e?

RANKA:

Ne, nije... Pa`qivo sam posmatrala... Nije bilo ni

jednog {pijuna.

Janko oprezno izviruje kroz prozor. Okre}e se prema Ranki.

JANKO:

Lepom razgovoru nikad kraja, ali vreme je da se ide.

RANKA:

Kuda?

JANKO:

Odlazim, gospo|o!

RANKA:

Ne razumem.

JANKO:

Zar vam nisam rekao? Ah, rasejanost! Senilnost! Odlazim, gospo|o, sa prijateqem iz {kolskih dana. Hvala
vam na svemu. Sve je bilo tako divno. Vi naro~ito.
Nikada vas ne}u zaboraviti.

RANKA:

Kakva je sad to {ala?

JANKO:

Ne, madam, ovog puta stvarno nije {ala.

Janko ulazi u kujnu. Ranka, ne mi~u}i se s mesta, gleda za wim. Janko se

vra}a obu~en u zimski kaput. Nosi svoj drveni sanduk.
JANKO:

Jo{ jedan pogled na vas, na ovaj krasni kutak i... onda...

zbogom... Daqine zovu. Dajte ruku da vam poqubim!

Qubi Ranki ruku. Ona kao da ni{ta ne shvata.

47

Pronalaza~i

RANKA

(Prene se):
Kako tako odjednom?! Zar ni Luku ne}ete da sa~ekate?

JANKO:

@ao mi je ne}u mo}i. Prijateq ve} nervozno pocupkuje

na stanici. Ne smem da zakasnim.

RANKA:

Isprati}u vas.

JANKO:

Ne, ne `elim nikakve ispra}aje, suze i sli~no! Ne

podnosim tu`ne rastanke.

^uje se kqu~ u bravi. Janko se trgne. Vrata se otvaraju i u wima se

pojavquje Luka. On se umorno nasloni na dovratak i }utke zuri preda se.
Ranka mu pritr~i. Janko je malo zbuwen.
RANKA:

[ta ti je? [to }uti{? Govori! Ta reci ne{to!

Luka zatvara vrata.

LUKA

(Umorno pro{ap}e):
Uspeh... Potpun uspeh...

RANKA:

[taaaa?

LUKA:

Svi su mi ~estitali... Svi!... Revolucionarno otkri}e,

ka`u...

JANKO:

Eto! Govorio sam ja! ^estitam! Ni svom uspehu se ne

bih toliko radovao.

Ranka zagrli Luku i obaspe ga poqupcima. Luka se nemo}no brani.

Poku{ava da sakrije suze. Janko se neosetno pribli`ava vratima.
RANKA

(Grcaju}i od radosti):
Mili moj!... Genije moj! ^estitam! Oprosti mi za sve!
Sad si veliki ~ovek!

LUKA:

To nije va`no... Ipak }e svet imati neku vajdicu od

mene. Eto.... dokazao sam da nisam tek onako na zemqi...

RANKA

(Zabrinuto):
[ta ti je? Jedva govori{.

LUKA:

Tako sam umoran... prazan...

Luka seda. Ranka ga gleda kao Boga. Miluje mu kosu.

JANKO:

Tako to uvek biva posle velikog uspeha...

LUKA:

Kad su mi saop{tili da sam uspeo ja ni{ta... Ni

osmeh. [ta misli{, {ta bi vredelo novo da izmislim?

48

Aleksandar Obrenovi}

RANKA:

Polako! Odmori se najpre! Sad oni tvoji u po{ti mogu

da ti pqunu pod prozor.

LUKA:

Eh...

Ranka uzima {al, stavqa ga Luki oko vrata. Povu~e Luku za u{i.
RANKA:

Sre}an ro|endan!

JANKO:

Sre}an ro|endan!

LUKA

(Zbuweno):
Kakav ro|endan?! ^iji ro|endan?

RANKA:

Tvoj, rasejanko moj! ^etrdeset tre}i.

LUKA

(Iznena|eno):
Nije mogu}no! ^etrdeset tre}i?! Danas?!

RANKA:

Sama sam isplela {al.

LUKA

(Iskreno, razne`eno):
Divan je! Hvala ti!
(Poqubi Ranku)

JANKO:

Suze mi naviru na o~i, tako je dirqivo. Daqine zovu!

Jo{ jednom hvala na svemu i zbogom.

LUKA

(Tek se sad trgne iz zanosa):

[ta mu je?

RANKA:

Zamisli, ho}e da nas napusti!

JANKO:

Da. Odlazim sa prijateqem.

LUKA:

Ma on se to {ali...

JANKO:

@ao mi je... moram da odem... Uostalom, ja vam vi{e

nisam potreban... Luka je sad slavan ~ovek... i moja mu
pomo} nije potrebna.

LUKA:

Ne pri~aj gluposti! Nema ni govora o odlasku! Najpre

moramo da proslavimo ovaj uspeh, a onda }emo
zajedni~ki da se bacimo na nove pronalaske. Zar misli{ da ja napu{tam prijateqe ~im postignem kakav
tri~avi uspeh?... Ostaje{ tu!

Janko se povla~i pred Lukom.

JANKO:

Ne! Bilo mi je veoma prijatno, ali... Sre}an ostanak!

Pisa}u! Dovi|ewa! Sandu~i}u moj, hajdemo u maglene
daqine!

49

Pronalaza~i

Luka mu prepre~i put. Ranka stane do Luke.

LUKA:

Ne, ne dopu{tam da ode{! Mora{ da ostane{ sa nama!

RANKA:

Ne mo`emo da `ivimo bez vas!

LUKA:

Da! Tako je! Skidaj kaput! Ostavqaj kofer!

JANKO:

Moja odluka je neopoziva! Pustite me! Zakasni}u na

voz!

Janko poku{a da zaobi|e Luku i Ranku, ali se oni stalno pomi~u pred
wim i tako mu prepre~uju put. Luka i Ranka najzad uhvate kofer i ho}e
da ga otmu od Janka. On vu~e na svoju stranu. U trenutku plane.
JANKO:

Ta pustite... |avoli! Pustite!

U otimawu kofer padne na pod i otvori se. Iz wega ispadnu hrpe

nov~anica. Sve troje odjednom stanu kao uko~eni, svi zure u nov~anice.
LUKA:

[ta... {ta je to?... Novac?! Pun kofer novca! Otkud ti

toliki novac?... Ne... ne... Nije mogu}no... Kli{ea! To...
to je taj va{ izum?

RANKA:

Gospode! Falsifikator u ku}i! Gospode!

JANKO:

[ta se sad pravite? Zar vam nisam govorio da sam

falsifikator? Zar sam vas lagao? Nemojte se uzbu|ivati!... Sedite!... Odahnite!... Eto, da ste me pustili
da odem na miru, sve bi bilo u redu. Sve jedno. O svemu
}emo se lepo dogovoriti.

Ranka i Luka sedaju. Poslu{no, kao automati.

RANKA:

Ne... ne verujem... To bi bilo u`asno... Falsifikator!...

Ne, to je svirepa {ala...

JANKO:

Vi{e puta sam poku{avao da vam objasnim, zar nisam?

A vi niste hteli da mi verujete. Da, da... Dana{wi svet
je vrlo nepoverqiv. Ah, gde su ona vremena kad je re~
ne{to zna~ila! No, dobro... Ja sam, dakle, falsifikator, genijalni falsifikator... Tome sam posvetio
svoj `ivot. Hm, {ta velite kako pravim ove pare?
Velemajstorski! Da ili ne? Da!

RANKA:

Luko, on se opet {ali.

JANKO:

E, jeste vi neka ~udna `ena! Zar ne verujete svojim

ro|enim o~ima?

RANKA:

Vi niste falsifikator!... Dosta mi je va{ih {ala!

Odlazite!

50

Aleksandar Obrenovi}

JANKO:

Ne, madam! Ostajem. Evo mog predloga: ja }u praviti

novac, a vi }ete ga rasturati... Deli}emo na ravne
delove...

LUKA:

I... i onaj novac... onaj dug kad ste mi vra}ali... i to je

bio la`an novac?

JANKO:

Ne. Bio je pravi. Dobio sam ga u zamenu za la`ni.

Prijateqima ne podvaqujem.

LUKA:

Nisam va{ prijateq! Nismo va{i prijateqi!

JANKO:

Za{to ne biste bili? Jatakovali ste mi! Skrivali me

od vlasti. Sad ne mo`ete nazad. Dakle, delimo na tri
dela?

Luka naglo ustane.

LUKA:

Pronalaza~! Trebalo bi da te... Napoqe iz moje ku}e!

Nosi tu svoju prqav{tinu!

JANKO:

Za{to me terate, kad mo`emo da `ivimo lepo kao do

sad?

Luka stane pred vrata.

LUKA:

A ne! Ne dam ti da ode{! @eno, zovi miliciju!

RANKA:

Luko!

JANKO:

Niste vaqda poludeli, gospo|o, ~emu milicija?

RANKA:

]utite! Ne poznajem vas, ne vidim vas!... Za{to ste

do{li k nama? Za{to ste sve upropastili? Kako smo
divno `iveli dok vas nije bilo!

LUKA:

Da. @ivot si nam upropastio. A tako nam je bilo lepo

bez tebe. Miliciju!

JANKO:

Ne `urite, madam!... Potrudite se da me razumete!...

Verujte mi!... Od samog ro|ewa `eleo sam da `ivim
po{tenim `ivotom... ali mi to nikada nije polazilo za
rukom... Tja! Qudski ideali... su nedosti`ni... Da ili
ne? Da.

LUKA:

Opet po~iwe neku pri~u... Miliciju!

JANKO:

Gospo|o! Madam! Luko! Kriv sam pred vama, priznajem... Dajte mi priliku da se popravim! [ta imate od
toga {to }ete me oterati u zatvor? Razmislite!... Ako
mi pomognete, ima}ete zahvalnost jednog pokajnika.
Ima li {ta lep{e od toga?

51

Pronalaza~i

LUKA:

Dosta!

RANKA:

Ni re~ vam ne verujem.

JANKO:

Nemojte me odati!... Imam ja dosta i pravog novca... Recite, koliko tra`ite!

RANKA:

Ne govorite tako! Ne govorite! Mi nismo...

JANKO:

Da}u vam sve, ~asna re~!

LUKA

(Ranki):
Takvo |ubre od ~oveka nas je u~ilo kako da uredimo
svoj `ivot! Pfuj!

Janko `ivne.
JANKO:

Pa zar vas nisam nau~io? Zar vam nisam pomogao?

(Luki)
Ko te je bodrio da istraje{ u radu? Misli{ li da bi
uspeo da napravi{ motor da nije bilo mene? [ipak! Ti
si moj du`nik!

RANKA

(Kroz suze):
[to niste najpre sebe nau~ili da `ivite?

JANKO:

Da sam mogao, u~inio bih to, gospo|o!... Ure|ivati

tu|i `ivot, davati savete ni{ta lak{e... Dakle,
sporazumeli smo se. ]uta}ete?

Luka nervozno kr{i prste. Ranka pla~e.

LUKA:

@eno, zovi miliciju!

Ranka neodlu~no po|e.

JANKO:

Ne! Zar genija u zatvor? Ne?

(Janko potr~i Ranki i po~ne da joj qubi ruku)
Ne, molim vas!... Prekliwem vas! Ne}u u zatvor! Meni
je tamo... neprijatno... Pomozite mi da se popravim!

Ranka malo zastane, Janko padne na kolena.

LUKA:

Crve!
(Ranki)
Miliciju, {ta ~eka{?! Po`uri! Odlazi, kad govorim!

JANKO:

Brani}u se! Ne dam da moj talenat propadne u zatvoru!

RANKA:

Ja se bojim.

LUKA:

Ne brini! Idi!

52

Aleksandar Obrenovi}

Luka ga {~epa i gura prema kujni. Janko se brani, ali je Luka mla|i i
spretniji. Luka ugura Janka u kujnu i zakqu~ava vrata. Janko lupa u
vrata.
LUKA:

Tako. Sad je siguran. Samo ti lupaj! Ne}e{ dugo!

(Ranki)
Idi!

RANKA:

Idi ti!

LUKA:

Ne, prevari}e on tebe. Idi!

RANKA

(Polaze}i):
Stari izgubqeni ~ikica... Ubio me je...

Ranka odlazi. Janko prestaje da udara po vratima. Pauza. Luka nervozno

pocupkuje. Gleda kroz prozor.
JANKO

(Iz kujne):
Ko vas je nau~io da se volite? Ja! Da nije bilo mene,
pojeli biste jedno drugo... Nezahvalnici!

LUKA:

]uti!

JANKO

(Iz kujne):
Va{a sre}a, uspeh... Sve je to moje delo... i sad ja u
zatvor! O, pravdo, pravdo, nigde te nema!!

LUKA:

Nisam ja kriv {to si bitanga. Ja se pokoravam zakonu.

JANKO

(Iz kujne):
Divota! Ako me uhapse, nesta}e va{e qubavi... Opet
}ete se mrzeti.

LUKA:

Za mene je zakon najvi{i zakon.

JANKO

(Iz kujne):
Bi}ete nesre}ni do kraja `ivota.

LUKA:

]uti! ]uti!

JANKO

(Iz kujne):
Za{to da me nosite na savesti? Zamisli, {ta }e re}i
svet? Poslali dobro~initeqa u zatvor? Prezre}e vas!

LUKA:

Ja ho}u da budem ~ist pred zakonom.

JANKO

(Iz kujne):
Ti dobro zna{ da sam genije... Zato i ho}e{ da me
strpa{ u apsu. Boji{ se konkurencije.

LUKA:

Koje{ta!

53

Pronalaza~i

JANKO

(Iz kujne):
Ako me uhapse, nikad vi{e ne}e{ mo}i ni{ta da
izume{... To ti ja prori~em!

LUKA:

Tako ti... Prestani!

Luka pogleda kroz prozor.

JANKO

(Iz kujne):
Pustite me!... Ozbiqno, {ta tra`im ja u ovoj ku}i?
Razmisli!
(Luka kr{i prste. Pauza)
Bezdu{nici... Oh, za{to sam bio dobar prema vama?
Zakon vam je najvi{i zakon... A {ta je sa qubavqu
prema ~oveku?

LUKA:

Umukni, sotono!
(Posle kolebawa)
Ako ti je tamo zagu{qivo, otvori prozor!

JANKO

(Iz kujne):
Hvala. Vidik je lep, vazduh sve`, ali je prili~no
visoko... Tja! Kao da ~ujem prole}ni `ubor potoka. Tja!
Tja!

LUKA:

Odatle se dobro vidi `elezni~ka stanica! Vidi{ li

je?

Luka sedne. Gleda u nov~anice rasute po podu. Podi`e jednu i razgleda je.
Zgu`va je i baci. Ulazi uplakana Ranka. Luka joj pri|e.
RANKA:

Idu...

LUKA

([apatom):
Pustio sam ga da odmagli... ali mi smo ~isti...

RANKA:

Odmaglio? Pao je ta~no pred nas. Kao s neba...

Luka zine od ~uda. Ulaze milicioner i Janko. Milicioner pridr`ava

Janka koji pomalo {epa.
JANKO:

Molim... molim, samo ne`no i ose}ajno!... Nogu sam

u{inuo.

Milicioner pogleda na pod.

MILICIONER: Ovo je tvoja majstorija?
JANKO

(S ponosom):
Da, moje `ivotno delo.

54

Aleksandar Obrenovi}

(Milicioner se sagne, uzme jednu nov~anicu, razgleda je

i prsne u smeh)
Za{to se smejete?
MILICIONER: Ej, i ti si mi neki falsifikator!
JANKO:

[ta zamerate mom radu?

MILICIONER: Kakav rad?! Nikad nisam video ovako lo{e falsifikate. Amater!
JANKO:

Nemojte da vre|ate!

MILICIONER: Evo, da pitamo koga god ho}ete!... Mazarija...

JANKO:

Moj rad je prvoklasan! Ni Narodna banka ne mo`e

boqe da napravi.

MILICIONER: ]uti, bre, {ta pri~a{!

JANKO:

(Luki i Ranki)
Molim vas, ne dozvolite mu da vre|a moje remek-delo!...
On je svirep! Recite da niko od mene ne ume boqe...
Vidite vi taj kvalitet!

Luka i Ranka gledaju nov~anice.

LUKA:

Ne razumem se ja u pare.

MILICIONER: [ta ima tu da razumete?! Pogledajte samo boqe! Mazarija!

LUKA:

Stvarno... boja im nije ba{ naro~ita!

JANKO

(Iskreno zapla~e):
La`ete! La`ete! Ho}ete da me unizite! Ja sam star
~ovek... Sa mnom treba ne`no... O mom `ivotnom delu
tako... tako gruba kritika... To je odli~an rad, priznajte! Molim vas!

MILICIONER: Pih, pla~e.. Mu{karac! Krpa! Prestani! Ima}e{ dosta vremena za pla~... Ti~ice!
(Luki i Ranki)
Hvala vam {to ste nam pomogli. Sigurno ste u dana{wim novinama pro~itali poternicu?
LUKA:

U novinama? Ne, danas ih nisam ~itao... Slu~ajno smo

otkrili...

MILICIONER: On vam je mustra i po... Nekad je bio glumac... a posle...

Poreznik, {ofer, gorose~a... Sva{ta. Zavodnik...

55

Pronalaza~i

LUKA i
RANKA:

Zavodnik?

MILICIONER: Pet puta se `enio, a nijednom se nije razveo... Troje

dece... Hoh{tapler, kockar, provalnik i falsifikator... Vi{e od petnaest godina proveo je po kazneno
popravnim domovima...
JANKO

(Slomqeno):
Dosta!... Pojedinosti nisu va`ne...

MILICIONER: ]ut! Otkad ga tra`imo! Pobegao nam je kad smo ga

sprovodili na su|ewe... Ali sada ne}e!
JANKO

(Kroz suze):
Priznajte... da je moj rad majstorski!... To je moje `ivotno delo. Pa ako ono nije dobro... pa {ta mi ostaje?
Molim vas, priznajte!... Unesite poeziju!

MILICIONER (Luki):
Ni{ta nemojte dirati! Inspektor }e odmah do}i radi
uvi|aja.
(Janku)
Polazi!
(Po|u)
JANKO:

Pardon! Momenat!
(Janko poqubi Ranki ruku)
Madam, moje po{tovawe!...
(Suzbijaju}i suze)
[ta mislite, kakvo }e vreme biti sutra?... Izgleda...
sun~ano sa ki{om...

Milicioner izvede Janka. Zatvori vrata.

Luka i Ranka umorno sednu i tupo gledaju preda se. Nov~anice na podu.
Kukavica na satu objavquje sedam ~asova.

ZAVESA