You are on page 1of 55

137

Slobodan @iki}

BRATSKO VOJEVAWE
Tragikomedija iz novije istorije,
za mla|e ponavqa~e
138 Slobodan @iki}

SLOBODAN @IKI], dramski pisac, pesnik, novinar i publi-


cista, ro|en je 31. 12. 1948. godine u Jagodini. Zavr{io Filolo{ki
fakultet u Beogradu (prof. Jugoslovenskih kwi`evnosti i srpsko-
hrvatskog jezika).
Na Prvom programu RTS-a izvedena mu je drama ^ovek u praznoj
sobi, u re`iji Slobodana @. Jovanovi}a.
Izvedene pozori{ne drame i komedije: Posledwa bitka, Narod-
no pozori{te Beograd, u re`iji Gradimira Mirkovi}a (1995);
Na{i dolaze, Narodno pozori{te U`ice u re`iji Borislava Gri-
gorovi}a (ova pozori{na komedija izvo|ena je na Danima komedije,
a snimqena je na sceni Narodnog pozori{ta U`ice i reprizirana
~etiri puta na Prvom i Drugom programu RTS-a, u re`iji Slo-
bodana @. Jovanovi}a), igrana je i u Gradskom pozori{tu Jagodina,
u re`iji Tome Trifunovi}a (2002); Ovo vi{e nije igra, Gradsko
pozori{te Jagodina (u re`iji Marislava Radisavqevi}a), Pi{i
kao {to }uti{ (naslov prema aforizmu Brane Crn~evi}a), Za-
pamti ko si, GAP Svetozarevo (u re`iji Sretka Divqana); Ni-
kolaj, Teatar Resava, u re`iji Miodraga Juri{i}a (prva izvedena
drama posve}ena, tada jo{ nekanonizovanom, Sv. Nikolaju Velimi-
rovi}u, u manastiru Manasija, 26. avgusta 1998. godine); Re~ je ~ovek
– tako je govorio Nikolaj, monodrama, u produkciji Udru`ewa
dramskih umetnika Kragujevca, u izvo|ewu Mirka Babi}a, prvaka
Teatra “Joakim Vuji}”, Ne pla~i, mali, Dramski studio Kablovi, Ja-
godina, u re`iji Sretka Divqana, insert iz drame Bratsko vo-
jevawe izveden je u Kult teatru iz Beograda, u okviru multi-
medijalnog internacionalnog projekta: “Pri~a o vojniku”.
Bratsko vojevawe 139

Vi{e radio drama izvedeno mu je na prvom, drugom i tre}em


programu Radio Beograda, na Radio Zagrebu i na Radio Sarajevu:
^ovek u praznoj sobi (1972), Jeste, ako {apu}emo (1974), [verc-
-ekspres (1983), Iseqenici (1985), Nezdrav kamen iz Lipovog lada
(2002)…
Za drame i komedije nagra|ivan je na konkursu Narodnog pozo-
ri{ta iz Beograda, povodom 125. godi{wice ovog pozori{ta, na
konkursu Crnogorskog narodnog pozori{ta iz Podgorice povodom
po~etka rada ovog pozori{ta u novoj pozori{noj zgradi (1996.
godine, druga nagrada, prva nije dodeqena), Na konkursu Dana
komedije u Jagodini, 1995. godine (prva nagrada za komediju: Nije na
dnevnom redu), na konkursu Radio Zagreba (tre}a nagrada)...
Dobitnik nagrade Drainac (1981) i nagrade Du{an Srezojevi} za
poeziju, druge nagrade na konkursu Centra za kulturu Zvezdara, Beo-
grad (2007) za najlep{u boemsku pesmu, za najboqu pesmu o Sme-
derevu na Festivalu poezije Pesni~ka jesen, i drugih nagrada za
poeziju. Za kwigu pri~a Moja prva pisa}a ma{ina nagra|en speci-
jalnom nagradom Akademije “Ivo Andri}” i nagradom @ivojin
Pavlovi}.
Za eseje nagra|ivan na konkursu beogradske “Borbe”, dva puta na
konkursu zrewaninskog ~asopisa Ulaznica (prva i tre}a nagrada),
za esej o glumcu nagra|en na Gluma~kim sve~anostima “Milivoje
@ivanovi}” u Po`arevcu, za esej o obrazovawu i dru{tvu na
Velikom nagradnom konkursu Saveza pedagoga Jugoslavije...
Objavio je vi{e kwiga poezije, jednu kwigu pri~a, jednu kwigu
eseja i ogleda, vi{e publicisti~kih kwiga (me|u kojima i mono-
grafiju Pozori{te u Jagodini (2007) i Dugo traju sme{ni dani
(eseji, pozori{ne kritike, komentari, recenzije, bele{ke) povodom
30. godina Dana komedije (2002). Objavio je i nekoliko kwiga drama
i komedija: ^ovek u praznoj sobi (1975), Pi{i, {to }uti{ (1988),
Nemamo ni{ta protiv (1990), Drame – kwiga sadr`i ~etiri drame:
Igumanove ratne godine, Posledwa bitka, Az, buki, vjedi i Ni-
kolaj (1999. godine).
Priredio je vi{e zbornika poezije kao i Izabrana dela Jovana
Du~i}a u osam kwiga, u izdawu Beo-Singa iz Beograda (2005), u
ediciji Klasici, sa esejima uz svaku kwigu. Pozori{ne eseje i
kritike objavqivao je u brojnim listovima i ~asopisima, kao i na
Drugom programu RTS-a, u Hronikama dana komedije. U jednom
mandatu bio je i ~lan naju`eg rukovodstva Udru`ewa dramskih
pisaca Srbije. Prevodi sa slovena~kog poeziju, prozu i drame.
140 Slobodan @iki}

Slobodan @IKI]

BRATSKO VOJEVAWE
Tragikomedija iz novije istorije,
za mla|e ponavqa~e

LICA:

OTAC BORIVOJE, kapetan prve klase


MAJKA RATIMIRKA, wegova `ena
RATIBORKA, wihova k}erka
RATIBOR, wihov sin, kasnije vojnik
SLAVOQUB, seqak, Borivojev brat od strica
MILIVOJE, wegov sin, kasnije vojnik
SMIQA, Milivojeva devojka
SLOVENAC – samo iz OFF-a
(Wegov glas se ~uje preko telefona)

Doga|a se od sredine juna do kraja oktobra 1991. godine, u


Srbiji.
Bratsko vojevawe 141

PRVI ^IN

Obi~na dnevna soba, modernog tipa.


Ratiborka, sa slu{alicama na u{ima, slu{a muziku na vokmenu.
Kre}e se u ritmu muzike.
Ratibor sa gitarom u rukama “skida” neku muziku sa magnetofon-
ske trake. Stalno vra}a isti muzi~ki motiv.
Majka Ratimirka slu{a narodwake na tv-u, qu{ti krompir i po-
vremeno baci pogled prema televizoru. Popravqa viklere u kosi.
Pogleda nekoliko puta, najpre mole}ivo, a zatim qutito, prema
Ratiboru. Naglo ustane i iskqu~i magnetofon. Sada se ~uju samo
narodwaci koji izvijaju neku melodiju isto~wa~kog tipa.
Ratibor qutito ustane. Ratiborka ga pokretima u ritmu mu-
zike izaziva. On po|e prema woj i strgne joj slu{alice sa u{iju.
Ratiborka qutito pri|e televizoru i iskqu~i ga.
Nastupi lepa ti{ina. Svi su quti.
MAJKA
RATIMIRKA: (Qu{te}i energi~nije krompir)
Nekada su oficirske `ene bile ne{to! Dame!
Gospo|e!
RATIBORKA: Pa, oficirski balovi, pa izlasci, pa oficirske
zabave, pa proslave u domu Je-Ne-A! A, sad…
MAJKA
RATIMIRKA: A, sad…
(Poka`e no` i krompir)
Va{ otac nosi isti ~in ve} deset godina, a wegovi
sa klase ve} postali generali…
RATIBORKA: Mother, have joy something sweet?
MAJKA
RATIMIRKA: Yes, I do!
RATIBORKA: (Premotava traku na vokmenu)
Thank you mother. I think brother, that is the best
group in the World!
RATIBOR: O, no sister, the are our yiber’s and nothing more!
RATIBORKA: No, brother! You have no right! Ekaterina the Big is the
best group in the world!
MAJKA
RATIMIRKA: [ta ka`e{?
142 Slobodan @iki}

RATIBORKA: Ne ka`em tebi, kevo!


MAJKA
RATIMIRKA: A, ja ba{ tebi ka`em! Odlazi u podrum i donesi
jo{ krompira! Kao da sam kuvar u kasarni! Ruke mi
se uko~i{e qu{te}i krompir!
RATIBORKA: Neka ide tvoj sin Ratibor!
RATIBOR: (Ustaje, ukqu~i ponovo magnetofon)
Ovo je super. My favorite music!
MAJKA (O{tro)
RATIMIRKA: Ne pali to, Ratibore!
RATIBORKA: Stop this stupped figuri without soul! “Ekaterina” je
boqa!
MAJKA
RATIMIRKA: Ako poma`e majci, sigurno je boqa!
RATIBORKA: You are crazy boy!
MAJKA
RATIMIRKA: [ta ka`e{?
RATIBORKA: Ne ka`em tebi, kevo!
RATIBOR: She iz crazy!
MAJKA Je l’ ti to meni, Ratibore?
RATIMIRKA: (O~igledno ne razume {ta je Ratibor rekao)
RATIBORKA: You are crazy boy!
MAJKA
RATIMIRKA: (Qutito)
Jesam li ja rodila Engleze?! Koliko puta treba da
ka`em jedno isto? Mar{ u podrum!
RATIBOR: Dobro bre, kevo, neka donese matori! Ionako ne
izbiva iz podruma danima! Godinama!
MAJKA
RATIMIRKA: Otac ima pre~a posla!
RATIBOR: Koja posla?
MAJKA
RATIMIRKA: On dole razra|uje plan!
RATIBOR: Kakav plan…
MAJKA
RATIMIRKA: Plan evakuacije u slu~aju vazdu{nog napada od
strane eventualnog agresora!
Bratsko vojevawe 143

RATIBOR: Ma nemoj! … Ja tebe, kevo, uop{te ne razumem!


MAJKA
RATIMIRKA: Ni ja tebe ne razumem! U ovoj ku}i niko nikoga ne
razume!
RATIBOR: I said is the best rock n’ roll band!
RATIBORKA: Crazy …
(Pogleda u majku koja je ve} zaustila da pita {ta
to zna~i)
[to u prevodu zna~i – maloumnik!
RATIBOR: A, ti si genije? Lu|a si od matorih! Izmi{qate
ratne igre kao mala deca!
RATIBORKA: Nisam alternativac, kao ti! Svi bolesnici iz
kom{iluka ve} su pi{ali u epruvete umesto tebe,
pa opet ni{ta! Ide{ u vojsku, i gotovo! To je, ako
nisi znao, najve}a ~ast i obaveza!
RATIBOR: ’Ajde, ne seri! Nemoj da te opi~im!
(Po|e prema Ratiborki. Ona pobegne na drugu
stranu. Ratibor uzima kwigu i ~ita naglas)
Podpi~je! … Podpi~je lo~i posamezne stavke
krepkeje kakor vejica, a {ibkeje kakor pika!
RATIBORKA: U~i, u~i! To }e ti, sigurno, pomo}i!
RATIBOR: (Nastavqa)
Dvopi~je. Dvopi~je opozarja na to kar pride, bo-
disi na besedo, ali na stavek …
RATIBORKA: Da Kinezi tra`e ukidawe vojske, ti bi u~io ki-
neski!
RATIBOR: Jaz sem antimilitarist! Ne vem zakaj osebno ne
morem biti tisto kar ho~em!?
MAJKA
RATIMIRKA: Yes, I do!
RATIBOR: Nije to engleski, kevo!
RATIBORKA: On to – slovena~ki!
MAJKA
RATIMIRKA: Ako nastavite da mi prtqate tu engleski i slove-
na~ki, ja }u da obu~em unuiformu!
RATIBORKA: Misli da }e se kod Slovenaca ukinuti vojska, pa
ho}e da tra`i slovena~ko dr`avqanstvo! Ho}e da
izbegne najve}u ~ast i obavezu! Ho}e da, kao po-
sledwi dezerter, napusti svoju zemqu i branik
otaybine!
144 Slobodan @iki}

RATIBOR: Od koga da je branim, genije?


MAJKA
RATIMIRKA: ^ekaj malo … [ta to pri~a{, Ratiborka?
RATIBORKA: Ho}e da izbegne slu`ewe u Je–Ne–A!
MAJKA (Ratiboru)
RATIMIRKA: Nemoj otac da te ~uje! Ubi}e te iz slu`benog
pi{toqa!
RATIBOR: Nemam ja ni{ta s Borivojem! Ja sam punoletan i
sam odlu~ujem o svom `ivotu!
MAJKA
RATIMIRKA: Jesi li ti svestan {ta govori{?
RATIBOR: Ve} sam formirao grupu … Neformalnu! Tra`imo
civilnu vojni rok! Ako ne uspemo, idemo kolek-
tivno u Sloveniju!
MAJKA
RATIMIRKA: Kakva Slovenija? Kakav civilni rok! Nemoj mo-
lim te to da pomiwe{ ocu!
RATIBORKA: Civilni rok, to ti je, kevo, na primer… Na pri-
mer, tvoj Ratibor da slu`i vojsku u kafi}u!
MAJKA
RATIMIRKA: (Najpre za~u|eno gleda u Ratibora, zatim se okre-
ne prema Ratiborki, a onda prasne u smeh)
Pa ti si svake no}i u kafi}u! Otkud da se slu`i u
kafi}u?!
RATIBOR: Lepo, u kafi}u! Ja u kafi}u, moj drug u video –
klubu, a Milovan u kafani u selu! Slavko, isto!
Srboqub }e u flipoteci! Voli flipere!
MAJKA
RATIMIRKA: A, otac? Gde }e on da slu`i? Zar sad kad se sprema
da u~i za majora? … ’O}e{ da ostanete bez hleba?
RATIBOR: Kakve to veze ima?
MAJKA
RATIMIRKA: Ima, ima! … Svi }ete da slu`ite po kafi}ima i
kafanama, a on da se okre}e sam po kasarni? …
^ekaj samo dok ti ON do|e! Vide}e{ ti svoju
Sloveniju! Na Triglav ima da te otera! Jeba}e ti
mater, da zna{!
RATIBOR: Nisi vaqda luda da mu ka`e{?
Bratsko vojevawe 145

RATIBORKA: Misli{ da on nije ve} ~uo?


RATIBOR: Mo`da i jeste! Ima dobru obave{tajnu slu`bu! U
svakom kafi}u ima po jednog {pijuna! U miligram
zna koliko sam, kada i gde popio!
RATIBORKA: Zna i za tvoje pacifisti~ke, antimilitaristi~ke,
alternativno – anezovske ideje! Samo, ima dobru
strategiju i taktiku! ^eka da se upeca{ sam, pa da
te zaobi|e s levog i desnog krila i izvr{i glavni
protivudar u pravom, odsudnom trenutku!… Fak-
tor iznena|ewa!
RATIBOR: A?
RATIBORKA: Aha! … Ba{ to {to si ~uo!
RATIBOR: Jesam ~uo, al’ ni{ta nisam razumeo!
MAJKA
RATIMIRKA: ^im se govori srpski – ti ne razume{!
RATIBOR: Vojska mora da bude demilitarizovana… Ovaj, de-
politizovana!
MAJKA
RATIMIRKA: Slu{aj, Ratibore! Nemoj vi{e da me nervira{!
Zna{! Umesto da ide{ o~evim putem, ti izmi-
{qa{ budala{tine! Ho}e{ na robiju da ga ote-
ra{?
RATIBOR: Wegovim putem bih celog `ivota i{ao u ~izmama!
RATIBORKA: Boqe u ~izmama, nego bos!
(Imitira ga na slovena~kom)
Veee{? Sa cvetom u kosi!
MAJKA
RATIMIRKA: A, {ta wemu fali? Kad obuje ~izme, pa kad obu~e
uniformu, pa opasa~ i uprta~, pa ovde, ovako,
pi{toq! Ihhhh! Nisam mogla od wega oko da odvo-
jim! A, mlad, visok, lep! Uniforma na wemu, ko
salivena, samo {to ne pukne!… A, sad…
RATIBOR: A, sad mu malo visi!
MAJKA
RATIMIRKA: Ne visi mu ni sada!
RATIBORKA: (Prekorno)
Mamaaa!
146 Slobodan @iki}

MAJKA
RATIMIRKA: Sad mu ti visi{ o vratu kao topovsko |ule! Sram
te bilo! Otac oficir, a sin…
RATIBORKA: Alternativac!
MAJKA
RATIMIRKA: Jeste, lewivac!
RATIBOR: [ta ste vas dve navalile? … Ne}u u vojsku, ho}u da
studiram jezike! … Kevo , }ale bar ima veze u
vojsci! Da je neki otac, sredio bi mi da ne idem!
Ubedio bi lekare, prona{ao bi neko opravdawe,
neku {ifru! Na{ao bi neki {tos! … Kao, lud sam

MAJKA
RATIMIRKA: Mar{!
RATIBOR: Ska~e mi pritisak kad vidim pu{ku!… Ili, od
uniforme padam u nesvest!
MAJKA
RATIMIRKA: Maaar{!
RATIBOR: Idem tako ulicom i … nai|em na uniformu! I,
odmah …
(Pokazuje kako pada u nesvest)
MAJKA
RATIMIRKA: Molim te, Ratibore … Ratiborka, tr~i zovi oca!
Neka odmah do|e!
Ratiborka energi~no krene.
RATIBOR: Stani!
RATIBORKA: Ne}u!
RATIBOR: Stani kad ti ka`em!
RATIBORKA: Ne primam nare|ewa od civila!
RATIBOR: (Pomirqivije)
Dobro, sestro, za brata mo`e{ bar ne{to da u~i-
ni{?!
RATIBORKA: To i ho}u! Da u~inim ne{to za zavedenog, od stra-
nih agentura zalu|enog brata!
RATIBOR: Nemoj da di`e{ frku! … Pazi bar kako }e{ da mu
ka`e{!
Bratsko vojevawe 147

MAJKA
RATIMIRKA: Onako kako sam joj ja rekla da ka`e! U odsustvu mog
mu`a, kapetana prve klase, ja nare|ujem! Odlazi,
Ratiborka!
RATIBORKA: (Ironi~no)
Dru`e, ili gospodine brate, dozvolite da se uda-
qim!
Ratibor je ga|a kwigom koju je dr`o u ruci. Ratiborka mu vrati
istom merom i pobegne prema vratima. Ratibor dohvati kwigu i
jo{ energi~nije je baci prema Ratiborki. U tom trenutku na
vratima se pojavi seqak Slavoqub, i umesto sestre Ratibor
kwigom pogodi Slavoquba.
SLAVOQUB: Slabo ti je to oru`je, sinovac! A, i ne zna{ da ga
koristi{ kako treba!
RATIBOR: (Zbuweno)
Iz… Izvinite…
SLAVOQUB: Ne}e kwiga na mene! …
(Podigne kwigu sa poda)
Gde ba{ na|e s’ Platona da me ga|a{!?
RATIBOR: Izvinite, gospodine, nisam hteo … Dobar dan …
U|ite!
SLAVOQUB: Da u|em, ’o}u i da mi ne ka`e{! A, dobar dan mi od
tebe ne treba!
MAJKA
RATIMIRKA: Otkud ti, Slavoqube! Izvoli, sedi …
Ratiborka poku{a neopa`eno da iza|e, ali je Slavoqub primeti.
SLAVOQUB: (Ratiborki)
Stoj! … Nazad!
RATIBORKA: Izvinite, moram … Moram samo tati da … ^as }u
ja … Moram …
Slavoqub pri|e Ratiborki i pru`i joj poklon koji je skrivao iza
le|a – `ivo pile.
RATIBORKA: (Iznena|eno)
^ika… Slavoqube! Pile!
SLAVOQUB: Pile!
RATIBORKA: Gde ste ga kupili? Odakle vam?
SLAVOQUB: [to da kupujem, kad imam pili}i punu avliju!
148 Slobodan @iki}

RATIBORKA: (Prona|e brzo neku kutiju, stavi pile u wu)


Slatko je! … Ali, ja sad stvarno moram da …
SLAVOQUB: Ni{ta ti ne mora{, pile! Ja moram! … Sedi tamo!
MAJKA
RATIMIRKA: Slavoqube, {ta je tebi? Je l’ s tobom sve u redu?
SLAVOQUB: Sa mnom jeste! Ali, s wima nije!
(Poka`e na Ratibora)
S ovim ovde, i s onim tamo!
(Poka`e prema vratima, a zatim do|e do prozora,
nagne se i pozove Milivoja)
Milivoje, pewi se gore! … I, ponesi to iz gepek!
Svi se zbuweno gledaju. Ulazi Slavoqubov sin Milivoje. Nosi dve
korpe.
SLAVOQUB: (Pri|e)
Evo, snajka, pratila ti Bosiqka, za slatko … Ovo
ovde su ti {qive …
MAJKA
RATIMIRKA: Hvala, hvala… Niste trebali …
SLAVOQUB: Ima, snajka, rodilo }e se polomi!
(Pogleda Milivoja)
A, gde ti je mlada?
MILIVOJE: Tu je, bre, }ale …
SLAVOQUB: Neka u|e!
Milivoje odlazi do vrata, od{krine ih i mahne rukom Smiqi.
MILIVOJE: Ajde, Smiqo, ulazi!
RATIBOR: Who is this crazy man?
MAJKA
RATIMIRKA: Yes, I do!
RATIBOR: Ja, kevo, pitam, ko je ovaj …
MAJKA
RATIMIRKA: Sram te bilo, Ratibore! Ne poznaje{ strica Sla-
voquba … I brata Milivoja, iz Trnave!
RATIBOR: O, brother Milivoje!
(Prilazi Milivoju, pozdravqaju se)
How do you do, brother!
MILIVOJE: Fine, brother …
Bratsko vojevawe 149

SLAVOQUB: ]ut’ bre, kad ja govorim! Sedaj ovde!


(Pokazuje na stolice oko stola)
Svi }ute}i sednu.
SLAVOQUB: ’Ajde, sad, Milivoje, ~itaj!
MILIVOJE: Nemoj bre, }ale, da pravi{ pizdarije …
SLAVOQUB: Nemoj da te ja po pi … ^itaj, kad ka`em!
Milivoje vadi papir, ho}e opet da ga vrati u yep, stidi se da
pro~ita.
SLAVOQUB: ^itaj sve, kako je napisano!
MILIVOJE: (^ita)
Kum i kuma iz Kragujevca, sa decom … Stric i
strina iz Kni}a i strina iz Rekovca! Ujak i ujna iz
Palanke! Baba i deda iz Markovca, pobratim i
wegova `ena iz Pariza, Joca i snajka iz Be~a,
Petrovi}i iz Ni{a …
RATIBOR: Iz Ni{, brader …
MILIVOJE: Iz Ni{, {est komada! Vujovi}i iz Pri{tine,
dvanaest … Pobratim Zec, sa `enom i …
SLAVOQUB: Iz Kopenhagen! Sa familijom i gazdom i gazda-
ricom!
MILIVOJE: (Nastavqa)
@ivadin i Perica, bratanci iz Goloboka … Si-
mi}i iz Po`arevca … Dvanaest komada…
MAJKA
RATIMIRKA: ^ekaj, Slavoqube, da se objasnimo …
SLAVOQUB Pa, to i radimo, snajka! Obja{wavamo se! … Ka`i,
Milivoje, ukupno . . Koliko je to?
MILIVOJE: (Prili~no dugo prevr}e papire i prebrojava)
^etristo dva’es i {es’ …
SLAVOQUB: Bez male dece! Decu ne ra~unamo … Dooobrooo!
^itaj daqe!
MILIVOJE: Predjelo: sir, kajmak, proja, kisele paprike iz
tur{ije, barene paprike, belolu~ene paprike, pec-
kane qute, kupus salata, kiseo kupus ..
SLAVOQUB: … Dve kace!
Milivoje dopisuje: dve kace. Nastavqa.
150 Slobodan @iki}

MILIVOJE: Rinflaj{ od {ezdeset pileta, tele}a ~orba, jagwe-


}a ~orba, bela ~orbica, pile}a supa … Sar … sar ...
Smiqa uzme od wega spisak. Nastavi ona da ~ita.
SMIQA: Sarma, jagwe}a sarmica, puwene paprike, tele}a
rolovana glava u {kembetu, pasuq prebranac, ku-
pus ov~ji, dva’es brava ovaca, petnaes’ sviwa…
SLAVOQUB: Smiqo… Pi{i, dvaes’ , radi ravnote`e …
SMIQA: (Upisuje i ~ita daqe)
Dvaes’ brava sviwa, tele na ra`wu, junetina, }ure-
}e pohovano, papazjanija od zecovine … Srnetina
na `aru …
(Zastane, pogleda Milivoja. Obrati mu se uzru-
jano)
SMIQA: Milivoje!
Milivoje ustane, pri|e Smiqi.
SMIQA: Zaboravili smo jare}e!
Milivoje omahne rukom i vrati se na svoje mesto.
SLAVOQUB: U, sunce ti poqubim… Pi{i, Smiqo, dvaes’ ko-
mada… Celo selo bi meketalo za mnom mesec dana
… Da se obrukam pred qudi!
Smiqa upisuje.
SLAVOQUB: ^itaj sad – pi}e!
MAJKA
RATIMIRKA: ^ekaj, Slavoqube! O ~emu se, ~ove~e, radi?
SLAVOQUB: To }e ovaj stranac da nam objasni!
(Poka`e na Ratibora)
RATIBOR: Oprostite, tovari{, ampak, jaz ne vem kaj vi, prav-
zaprav, ho~ete?
RATIBORKA: On to, ~ika Slavoqube, slovena~ki …
SLAVOQUB: Vem, vem … Zelo dobro zastopim slovensko …
Nau~io sam kad smo gradili auto–put bratstvo –
jedinstvo … Tamo sam dobio udarni~ku zna~ku! …
Dobro, Milivoje, nemoj vi{e da ~ita{! ’Ajde, sad
ti, snajka, ka`i {ta ima{ …
Smiqa se snebiva, }uti.
SLAVOQUB: ’Ajde, govori Smiqo, slobodno!
Bratsko vojevawe 151

SMIQA: Ne znam {ta da ka`em … Ovaj … Uplatila sam


`eqe u tri radio–stanice … “Vojsko moja” , “Ti
odlazi{ u armiju” i … ne mogu da se setim...
RATIBORKA: Kakve to `eqe, Smiqo? Za {ta si to uplatila?
SMIQA: (Zapla~e)
Za sre}an odlazak u vojsku, vojniku Milivoju!
SLAVOQUB: I?
SMIQA: I, ni{ta! Milivoje ka`e da ’o}e da slu`i u ci-
vilu, kod Spasoja u kafanu!
(U{mrkuje. Milivoje joj dodaje maramicu)
’O}e da vi~e brojevi za tombolu!
SLAVOQUB: Dobro, dobro, nemoj da pla~e{ … Nije to jo{
gotovo … Nije moralno da ba{ tako i bude …
SMIQA: Znam, ali moji ka`u …
(Opet zapla~e)
SLAVOQUB: [ta ka`u tvoji, Smiqana?
SMIQA: Moj otac ka`e … On ka`e, ovaj, da je on slu`io
vojsku u gardi, u Beogradu, da je wegov otac bio
mitraqezac i s mitraqezom pro{’o celu Bosnu,
Hrvatsku i Sloveniju, do Klagenruuu … Klagen-
fru …
SLAVOQUB: Klagenfurta!
SMIQA: Jeste, dotle … Onda, ka`e, da je wegov deda bio
Solunac i pre{ao Albaniju pe{ke …
RATIBOR: Pardon … Klagenfurt nije u Sloveniji …
SLAVOQUB: Ti da }uti{! Nije, zbog takvih kao {to si ti!
MAJKA
RATIMIRKA: Slavoqube, ba{ dobro {to si do{ao da se dogo-
vorimo! Imamo, izgleda, istu muku! Vidim na {ta
ciqa{!
SMIQA: (Nastavqa)
Tata ka`e da ne}e da me da …
MILIVOJE: Smiqo, }uti! To je isto … Samo, malo druk~ije …
SMIQA: Nije isto! Tata ka`e, ne}e da me da za tebe! …
Ka`e, koj ne slu`i vojsku, nije ~ovek!
MILIVOJE: Al’, ja }u, bre, da slu`im, samo … Samo …
152 Slobodan @iki}

SMIQA: Samo, kod Spasoja u kafanu, a moj }ale ka`e da ti i


sad slu`i{ kod Spasoja u kafanu! A, bombe nisu
poli}i s rakiju i vino, neprijateq nije kockar i
ne igra tombolu da poga|a koj }e broj da iza|e, nego
ima armiju, veliku, modernu … A, ja volim sve {to
je moderno!
RATIBOR: Koji neprijateq, Smiqo? Sad je najmodernije da ne
slu`i{ vojsku, ako ba{ o modi govorimo … Mi-
slim, sad je najmodernije ...
SLAVOQUB: Ti, stranac, da }uti{! Nemoj da donesem prelama~u
iz gepek od “pe`oa”! I, ne}u vi{e da te opomiwem!
SMIQA: Ja ne znam … Tata ka`e, ne mo`e za wega, on je …
on je … {kart!
SLAVOQUB: (Sko~i sa stolice)
Uuuu … [ta ka`e?! Aaaaa … E, pa, to nije smeo da
ka`e! Uh, uh…. Onaj tvoj otac, Smiqana, da zna{, i
nije bio ba{ neki vojnik … Uh, uh … U stvari, kad
malo boqe razmislim … Milivoje! Mar{ u vojni
ocek! Odma’ sutra!
MILIVOJE: [ta ti je, bre, }ale …
SLAVOQUB: Iz na{e familije niko nije bio {kart, niti }e da
bude, pa ne}e{ ni ti! Moj deda je pro{’o celu
Albaniju, i Solunski front, i … i jedva se vratio
ku}i! Nate`ale mu medaqe na grudi! … Jedva, bre,
medaqe dosecao ku}i! Ene i’ u gostinsku sobu, pune
bisage …
MILIVOJE: To je bilo drugo vreme …
SLAVOQUB: I sad je drugo vreme, al’ su vojnici uvek vojnici! I,
neprijateq je uvek neprijateq!
MILIVOJE: Koji bre neprijateq, }ale? Gde vidi{ neprija-
teqa?
SLAVOQUB: Ima, Milivoje, da ide{ u vojsku k’o svaki norma-
lan ~ovek! Ne}u selo da mi se sprda i izruguje! Da
mi se otac prevr}e u grobu! I deda! I pradeda! I
~ukundeda! I navrndeda! I navrnbaba! I kurdjel, i
askurdjel!
MILIVOJE: Ne razume{ ti bre, }ale, {ta je to – c i v i l n o!
Bratsko vojevawe 153

SLAVOQUB: A, da l’ ti razume{, Milivoje, {ta je to Ko-


penhagen? Da l’ razume{ da }e qudi da do|u na
ispra}aj iz Kopenhagen, iz Be~?! Da l’ razume{ da
sam poklao sve {to sam imao u avliju, i jo{ sam
morao da dokupim?! … I, za{to sve to, Milivoje?
Da te ispratim kod Spasoja u kafanu?!
MAJKA
RATIMIRKA: Nemoj da se nervira{, Slavoqube …
SLAVOQUB: Daj, snajka, jednu rakiju …
(Majka Ratimirka donosi fla{u i ~a{e. Slavo-
qub sam sebi sipa)
’O}e{ jo{ jednu?
(Ratimirka odmahne rukom)
MILIVOJE: Mo`e korisno da se radi i u pozadinu …
SLAVOQUB: Mo`e, Milivoje, al’ se to zove pozadinski rad, a
takvi {to rade u pozadinu zovu se – pozadinci!
RATIBOR: Uostalom, gra|anine, nas niko ne napada, {ta }e
nam tolika vojska! Svoje ne damo, tu|e ne}emo … I,
nikakva nam vojska, u stvari, i nije potrebna!
SLAVOQUB: Zna~i, mo`’ d’ uzima koj {ta ’o}e?
MAJKA
RATIMIRKA: Pusti ga, Slavoqube! Sad }e otac da mu do|e, pa
}emo onda da vidimo…
RATIBORKA: E, ne mo`e ko {ta ho}e … Imamo mi regularnu
oru`anu silu i op{tenarodnu odbranu …
RATIBOR: I teritorijalnu odbranu imamo!
(Imitira Slovence – akcenat na “a”)
Teritorijalnu! [ta }e nam to? S kim }emo da
ratujemo? Ko }e to nas da napadne?
SLAVOQUB: Zna~i, va{a vojska je kod Spasoja u kafanu!
(Pru`i ~a{icu)
Sipaj, snajka!
Majka Ratimirka sipa. Slavoqub opet odjednom popije rakiju.
RATIBORKA: Nije! On }e da slu`i u kafi}u!
SLAVOQUB: ’O}e, ali kome?
RATIBORKA: Omladini!
154 Slobodan @iki}

SLAVOQUB: Kojoj omladini? Onoj {to duva lepak u najlonske


kese? . . Onima {to ne smeju da iza|u na sve`
vazduh, jer }e odma’ da se podave k’o pili}i kad
iza|u iz inkubatora? Onima {to tr~e jedino od
kafane do kafi}a i to – polovina od wih usput
povra}a od “napora”, a neki i ne stignu do kafi}a!
Popadaju ~im iza|u na ulicu!
RATIBOR: Vi, gra|anine sela, treba malo da pazite {ta
govorite! Na{a omladina tra`i ukqu~ivawe u
Evropu! I to odmah! Zdaj! Europa je na{a de`ela!
U modernoj Europi militarizam vi{e ne igra
glavnu ulogu!
SLAVOQUB: (oka`e na Ratibora i Milivoja)
Nego, vi igrate glavnu ulogu?!
RATIBOR: Razume se, mi! Depolitizacija Je–Ne–A nu`na je i
obavezna! Neizbe`na! Neka se drugovi oficiri,
ili gospoda oficiri, politikom bave kod ku}e,
posle radnog vremena, neka usagla{avaju stavove i
prora|uju materijale kod ku}e! Je–Ne–A treba
o~istiti od naslaga pro{losti i od ideolo{kih
uticaja koji truju…
SLAVOQUB: Slu{aj ti, gra|anine grada! Otac ti je dobar ~o-
vek, oficir, svaka wemu ~ast! Na koga se ti iz-
metnu …
MAJKA
RATIMIRKA: Ne znam!
RATIBORKA: (Prekorno)
Mamaaa?!
Majka Ratimirka samo odmahne rukom.
SLAVOQUB: … Al’, ’o}u da ti ka`em, da se ma’ne{ moga Mili-
voja, jer }e da zaratimo tako gadno, da ne}e da ti
pomognu ni Evropa, ni Azija, ni ovo globalno,
kako ka`u, ovaj… globalno zagrevawe… Ni kom-
pletna bulumenta gra|anina grada, onih tvojih iz
kafi}a, zna{, {to zevaju ulicom ko ribe na su-
vom…
RATIBOR: (Vidi da je vrag odneo {alu)
^ika Slavoqube, nisam ja ni{ta wemu … Nisam ga
video godinu dana...
Bratsko vojevawe 155

SLAVOQUB: A, ti Milivoje, ako te u’vatim da s ovoga ovde


{uruje{, pogotovo o tome kako vojska treba da se
slu`i kod Spasoja u kafanu …
(Opet pru`i ~a{icu)
Sipaj, snajka …
(Majka Ratimirka brzo dolije rakiju u ~a{icu)
Beri ko`u na {iqak! Ja }u da ti presudim! A, i ti

(Obrati se Ratiboru)
Mo`’ da me pri~eka{ kod Spase na tombolu, da
usaglasimo gledi{ta i stavovi!
RATIBOR: (Povla~i se prema vratima)
Skjuz mi, ser, moram zbog nekih … Zbog nekih
fiziolo{kih potreba … da iza|em …
RATIBORKA: Neka ide, neka ide … Pustite ga!
MAJKA
RATIMIRKA: (Ratiborki)
Zna~i, opet ne{to muti{?
RATIBOR: Moram, ~ove~e, nu`da … Priteralo me …
SLAVOQUB: Ajde, ser, idi! … I, nemoj slu~ajno da te nema!
Ratibor izlazi, Ratiborka znati`eqno polazi za wim, do|e do
vrata, pa se vrati. Opet krene prema vratima, kao da ne{to
o~ekuje.
MILIVOJE: Sad bi mogli i mi … da idemo …
SLAVOQUB: Ne bi mogli, Milivoje! Dok ja ne ka`em! … Dok
sve lepo ne razjasnimo!
RATIBORKA: Ostanite jo{ malo, {teta bi bilo da ba{ sada
odete!
MAJKA
RATIMIRKA: [ta si sad zakuvala, Ratiborka?!
RATIBORKA: Ni{ta, samo ka`em …
Odjednom se za~uje eksplozija. Ratibor zajau~e, utr~i sa napola
spu{tenim pantalonama, sav izgaravqen. Tur mu je gotovo sa-
goreo.
SLAVOQUB: U, sunce ti poqubim, {ta to pu~e?!
SMIQA: Kukuuu …
Svi pojure prema vratima. Ratibor utr~i, juri po sobi i jau~e, ne
zna gde bi se sakrio.
156 Slobodan @iki}

SLAVOQUB: ^ekaj, sinovac, polako! [ta se desilo?


Majka Ratimirka prilazi Ratiboru, sme{ta ga na stolicu, ali
ovaj ne sme da sedne. Spusti se na ivicu stolice. Bri{e iizgarav-
qene pantalone. Majka Ratimirka mu poma`e, ali bi htela da
vidi o ~emu se radi.
RATIBOR: Kevo! Milivoje!
Majka Ratimirka ho}e da mu spusti pantalone, ali se Ratibor
otima. Milivoje prilazi da vidi {ta se Ratiboru dogodilo.
MAJKA
RATIMIRKA: Daj majka da vidi! Crni sinko! [ta to bi?! Crni
Ratibore!
MILIVOJE: (Smeje se)
Eksplodiralo mu dupe!
SMIQA: (Prekorno)
Milivoje!
SLAVOQUB: Milivoje, nemoj da se {ega~i{, mo`da je ne{to
ozbiqno!
MAJKA
RATIMIRKA: Gde li ti je otac! Nikad ga nema kad treba da je tu!
Vrata se otvaraju. Ulazi Otac Borivoje, kapetan prve klase,
krupan, debeo, sa {apkom natu~enom na o~i.
OTAC
BORIVOJE: Tu sam ja, tu sam! … O, zdravo Slavoqube, dobro
do{ao!
(Otac Borivoje skida uprta~, opasa~, pi{toq)
Zna~i, ve} si tresnuo jednu bez mene … Sad }emo
mi zajedno da popijemo!
MAJKA
RATIMIRKA: Borivoje, Ratibor …
RATIBOR: [ta ja … Ja sam oti{ao tamo i taman kad sam seo i
kad sam hteo … da…
MILIVOJE: Eksplodiralo mu dupe!
SMIQA: Milivoje!
OTAC
BORIVOJE: Polako, polako, govorite jedan po jedan!
Svi po~nu uglas da govore.
RATIBOR: Ja sam oti{ao u ve–ce i kad sam seo …
Bratsko vojevawe 157

MAJKA
RATIMIRKA: To je tvoja }erka ne{to smislila, sigurno, ~im ona
ovako meni likuje i ni{ta ne govori …
RATIBORKA: [ta ja , {ta ja …
SLAVOQUB: Ovaj tvoj borac, Borivoje, umalo da nastrada …
Otac Borivoje stane na sred sobe i odjednom po~ne da
komanduje.
OTAC
BORIVOJE: Tii{inaa! Miiir – nooo!
Ratibor i Majka Ratimirka stanu mirno, ali Ratibor ne mo`e
da zauzme pravilan stav jer jo{ dr`i pantalone u rukama.
SLAVOQUB: Izgleda, Boro, ovo tvoje `ensko …
OTAC
BORIVOJE: Ostav, zbog Slavoquba!
SLAVOQUB: Ama, ~ekaj da ti ka`em …
OTAC
BORIVOJE: Ti, Slavoqube, kao da nisi slu`io vojsku!
(Ponovo komanduje)
Miir – nooo!
Slavoqub i Majka Ratimirka se pogledaju. Majka Ratimirka daje
znak Slavoqubu da prihvate igru. Svi stanu mirno. Otac Bori-
voje do|e do rampe, okrene se prema wima i komanduje.
OTAC
BORIVOJE: U vrstu, stroj se!
Svi stanu u vrstu. Ali, Majka Ratimirka ima u rukama fla{u sa
rakijom i ~a{u, Milivoje dr`i ruke u yepovima, a Ratibor je na
za~equ, dr`i pantalone, sav je iskrivqen.
OTAC
BORIVOJE: Ratiborka, istupi!
Ratiborka istupi dva koraka napred.
OTAC
BORIVOJE: [ta je bilo, Ratiborka? [ta se dogodilo?
RATIBORKA: Ni{ta, naleteo na {kolsku nagaznu minu, barutno
puwewe, ru~ne izrade …
OTAC
BORIVOJE: Ru~ne izrade?
RATIBORKA: Ru~ne, dru`e kapetane!
158 Slobodan @iki}

OTAC
BORIVOJE: Vrlo dobro, vojnikiwo! Vrati se u stroj!
RATIBORKA: Slu`im narodu!
Otac Borivoje sa rukama na le|ima {eta ispred stroja.
OTAC
BORIVOJE: Sada }emo malo da uve`bavamo strojeve radwe …
(Komanduje)
Lezi!
Svi se zbuweno gledaju.
SLAVOQUB: (Nasmeje se)
Vala, Borivoje, ovako me ni moj kaplar nije mu-
{trao!
OTAC
BORIVOJE: Ostav, zbog Slavoquba!
Majka Ratimirka ne zna {ta bi sa fla{om i ~a{om, pa se obrati
Borivoju.
MAJKA
RATIMIRKA: Borivoje, da ti sipam jednu?
OTAC
BORIVOJE: Posle, kad dam voqno!
Majka Ratimirka se vrati u stroj.
OTAC
BORIVOJE: Dakle, dobro! … Presko~i}emo strojeve radwe!
Prelazimo odmah na Em–Pe–Ve, odnosno prela-
zimo na … na {ta? Moralno politi~ko vaspitawe!
Ratiborka, za{to se na{ sistem naziva sistemom
op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite?
RATIBORKA: (U stavu mirno, ne istupaju}i iz stroja)
Kad se jedan dru{tveni ciq, odbrana i za{tita
zemqe posti`e na organizovan na~in, to jest, kad
se zna kojim snagama i sredstvima i kojim metoda-
ma se to posti`e, tada se radi o postojawu sistema.
Zato se na{ sistem naziva sistemom op{tenarodne
odbrane i dru{tvene samoza{tite. Oba ova si-
stema imaju istu funkciju, dru{tvenu funkciju, a
to je, {ta? Odbrana i za{tita vitalnih vrednosti
naroda i narodnosti, radni~ke klase i radnih qu-
di, kao i uslova wihovog daqeg socijalisti~kog
razvoja na osnovama socijalisti~kog samouprav-
qawa i nesvrstane spoqne politike!
Bratsko vojevawe 159

OTAC
BORIVOJE: (Obrati se Milivoju)
Ti! Vadi ruke iz yepova!
(Milivoje lewo izvu~e ruke)
Tako!… Razume{ li ti ovo?
MILIVOJE: Pa, ovaj … Razumem …
OTAC
BORIVOJE: Ponovi!
MILIVOJE: Kad se jedan metod, ovaj, posti`e ciqevima, onda
istu fikciju, ono bre, funkciju, sistem naziva
metodama, koje se zovu, to jest, vr{e dru{tvenu
funkciju … Kako be{e …
Ratibor daje znak Ocu Borivoju. Borivoje prilazi.
OTAC
BORIVOJE: [ta je, Ratibore?
RATIBOR: Ja ne mogu vi{e … Moram …
OTAC
BORIVOJE: Ratiborka, kad ti dam znak, aktiviraj sve ostale
{kolske, nagazne i potezne mine, da ih jo{ malo
potpra{imo!
RATIBOR: Ali, ja ne mogu …
RATIBORKA: Razumem, dru`e kapetane …
OTAC
BORIVOJE: E, pa… Sine Ratibore, ti si sam tra`io civilni
vojni rok! Ti, i ovi tvoji tra`ite da u slu`bi
budem depolitizovan, a kod ku}e politizovan! Slu-
`io u uniformi, ili u civilu, mora{ da nau~i{
osnovne stvari … Da zna{ sutra da stane{ …
RATIBORKA: … Na branik otaybine!
OTAC
BORIVOJE: Jeste, na branik otaybine! Prema tome, obuka }e
ovako kod ku}e, u civilu, trajati bar dvostruko
du`e nego u vojsci!
SMIQA: Kukuuu, Milivojeee! … Dve godine!
OTAC
BORIVOJE: Ne pri~aj u stroju! Svakog dana, kad do|em s posla,
ima}emo prvo politi~ku nastavu, zatim ve`be sna-
ge i brzine …
160 Slobodan @iki}

Ratibor ponovo daje znak da mora da iza|e.


OTAC
BORIVOJE: ’Ajde! Po`uri!
Ratibor otr~i u ve–ce.
OTAC
BORIVOJE: Dakle, ve`be snage i brzine … Slu{aj ovamo! Pa
onda, uve`bavawe raznih ve{tina, izgra|ivawe
borbene gotovosti i upoznavawe sa pe{adijskim
naoru`awem! … A, sad … Voqno!
Svi odahnu. Majka Ratimirka pri|e i sipa Borivoju rakiju. Do-
nosi ~a{icu i Slavoqubu.
SLAVOQUB: Alal ti vera, Borivoje!
(Kuca se s wim, piju)
I ja }u mog Milivoja svaki dan da {aqem kod tebe!
Boqe, nego kod Spasoja u kafanu!
OTAC
BORIVOJE: Mo`e, mo`e, Slavoqube! Nau~i}e on kod mene sve
{to treba, boqe nego u vojsci!
MILIVOJE: A, ja ne}u! Ovde dupe strada!
SMIQA: Ju, Milivoje!
SLAVOQUB: ’O}e{, ’o}e{, jo{ kako! Strada dupe, al’ sa~uva{
glavu!
Ratibor se vra}a i ~uje ovaj razgovor.
MILIVOJE: E, }ale, ne}u! Re{io sam… Idem u vojsku!
SLAVOQUB: Molim?
MILIVOJE: Idem u vojsku!
SLAVOQUB: Milivoje, nemoj da se igra{ …
SMIQA: (Sko~i i zagrli Milivoja)
Milivoje, ja }u da te ~eka da se vrati{ i da ti
pi{em pisma! Evo, prvo pismo sam ti ve} napisala!
MILIVOJE: (Skru{eno)
I ja sam tebi …
Slavoqub stavi ruku na grudi. Majka Ratimirka mu zabrinuto
pri|e.
SLAVOQUB: Ni{ta, snajka, ni{ta …
(Obrati se Milivoju)
Milivoje, sine, nemoj da se igra{, zna{ da sam pod
sr~anu manu!
Bratsko vojevawe 161

MILIVOJE: Ne igram se! Odlu~io sam – idem u vojsku!


RATIBOR: Jebi ga, Milivoje! Sad moram i ja!
OTAC
BORIVOJE: Nadice, daj rakiju!
MAJKA
RATIMIRKA: Eto ti sad! Nisi hteo da se `eni{ dok ne promenim
ime u Ratimirka, a sad – Nadice!
OTAC
BORIVOJE: To je bilo onda, a ovo je sad! Donesi!
SLAVOQUB: Tako je, Boro! Daj da popijemo po jednu, kad smo i
ovo do~ekali! A, mislio sam, obruka me na~isto!
MAJKA
RATIMIRKA: Nisam ja ni verovala da oni to ozbiqno ne}e u
vojsku!
(Donese rakiju)
SLAVOQUB: (Podigne ~a{u)
E, pa, u zdravqu i vesequ da ispratimo vojnike, i
da ih do~ekamo, pa da `enimo i udajemo, i unuke za
ruke vodimo!
Svi nazdravqaju, dok Ratibor i Milivoje snu`deno sede i ne
obra}aju pa`wu na wih.
OTAC @iveli, `iveli Slavoqube! Taktika … Strate-
BORIVOJE: gija i taktika!
SLAVOQUB: Snajka, je l’ vam zaguqene kom{ije?
MAJKA
RATIMIRKA: Ovi gore nisu, a ovi dole jesu!
SLAVOQUB: (Iskapi rakiju i zapeva)
Otvori se es–em–be kapijo, da odslu`i ko nije
slu`io, ko nije slu`io!
OTAC
BORIVOJE: (Prihvati pesmu)
Kapija se otvoriti mora, ide vojska drug–Bore,
majora, drug – Bore majoraaa!
MAJKA
RATIMIRKA: (Pqesne rukama)
Borivoje! Dobio si ~in!?
OTAC
BORIVOJE: Nisam, al’ dobi}u!
162 Slobodan @iki}

MAJKA
RATIMIRKA: E, sad }u i ja jednu!
(Sipa sebi rakiju i iskapi je)
Je l’ ako?
(Uzima pi{toq i polazi ka prozoru)
OTAC
BORIVOJE: Ako!
Majka Ratimirka ispali jedan metak kroz prozor. Borivoje daje
znak Ratiborki da ukqu~i magnetofon. Smiqa pla~e i u{mrkuje.
^uje se “Hej, Sloveni”, samo prva strofa, u interpretaciji “Bi-
jelog dugmeta”, u rok – aran`manu.
Svi stanu mirno. Slavoqub iskoristi da na brzinu popije jo{
jednu rakiju.
Milivoje mu daje znake da vi{e ne pije.
SLAVOQUB: Ka`i, sine Milivoje, ka`i! {ta ’o}e{?!
MILIVOJE: Nemoj bre, }ale, opet }e se napije{!
SLAVOQUB: Snajka, ma’ni kom{ije, da povedemo jedno kolo!
MAJKA
RATIMIRKA: Da povedemo, Slavoqube!
Ukqu~uje magnetofon. ^uje se kolo. Slavoqub izuva cipele, poziva
sve u kolo. Ratiborka dovu~e u kolo i Milivoja i Ratibora koji
bez voqe, snu`deno i nezainteresovano cupkaju.

KRAJ PRVOG ^INA


Bratsko vojevawe 163

DRUGI ^IN

Ista dnevna soba, ali sada pretrpana geografskim kartama. Kar-


ta Slovenije na istaknutom mestu. Karta Jugoslavije sa povu-
~enom granicom: Karlobag – Karlovac – Virovitica. Na slovena-
~koj karti – iscrtane strelice koje ozna~avaju pokrete jedinica
JNA.
Na vidnom mestu – najmodernija telefonska “sekretarica” sa
be`i~nim telefonom, mikrofonima i zvu~nicima.
Vojna radio–stanica pored telefona.
Otac Borivoje u maskirnoj uniformi. On nervozno {eta po sobi,
prilaze}i ~esto telefonu i radio–stanici.
Majka Ratimirka zami{qeno sedi, gleda u jednu ta~ku.
OTAC
BORIVOJE: Jeba}emo im majku ko~ija{ku! Cela vojska mo`e da
mu stane u dva lifta! … Vodnik, i to rezervni, da
digne ruku na neza{ti}enu decu! ’Ma, {ta ruku!
Pu{ku! Satera}emo vas u Postojnsku jamu … Ne-
borbeni zadatak, bez municije! Gde su kontraoba-
ve{tajci da ka`u o ~emu se radi?! Poslali decu
bez hrane i yebane …
MAJKA
RATIMIRKA: Oni su pohap{eni!
OTAC
BORIVOJE: Ko – oni?!
MAJKA
RATIMIRKA: Obave{tajci!
OTAC
BORIVOJE: Pohap{eni?! Kakvi su to kontraobave{tajci koji
su prvih dana rata pohap{eni?! Zar su nosili na
~elu oznake da su kontraobave{tajci?!
MAJKA
RATIMIRKA: Oni su …
OTAC
BORIVOJE: ]uti … Zna{ li da se jo{ ne zna koji su sve
kontraobave{tajci radili u drugom svetskom ratu,
i na ~ijoj strani!… Ne zna se jo{ ko je za koga ra-
dio ni u prvom svetskom ratu! A, ovi – pohap{eni!
164 Slobodan @iki}

MAJKA
RATIMIRKA: Oni su javqali …
OTAC
BORIVOJE: [ta su javqali? Da }e nas Janezi do~ekati ra-
{irenih ruku? Da }e bacati na nas cve}e i tepsije
bureka?!
MAJKA
RATIMIRKA: Javqali su da narod nije protiv vojske …
OTAC
BORIVOJE: ]uti!… Gde im je sad taj narod? … Kako se brane
karaule?! Kakav je postupak stra`e u slu~aju na-
pada na stra`u?!
MAJKA
RATIMIRKA: (Kao da odgovara na pitawe profesora)
U slu~aju napada na stra`u, stra`i se daje uzbuna!
Poziva se k oru`ju … Uzbunu daje . .
OTAC
BORIVOJE: ]uti!
Ustaje, ukqu~uje televizor. Na ekranu se vidi fotografija gene-
rala Ayi}a. Wegov govor ~ita oficijelni spiker. Naravno, origi-
nal tog govora, ako bi RTS i vojne vlasti to dozvolile, bio bi
efektniji i uverqiviji.
“Niko u Armiji nije mogao da shvati da se su-
kobqava sa onima koji Jugoslaviju i JNA mrze iz
dna du{e! Decenijama u~eni u duhu jugoslovenstva,
nismo mogli poverovati da se toliko zla i mr`we
mo`e sakupiti na jednom mestu, i ispoqiti u tak-
vim oblicima. Podmukli su i bezobzirni! Postu-
paju na najbrutalniji na~in!”
OTAC Ma nemoj! Nego }e da vas miluju!
BORIVOJE:
Govor se nastavqa. Borivoje pa`qivo slu{a i gleda u ekran
televizora.
“Ne {tede nikoga, pa ~ak ni maloletnu decu, `ene,
i svoje doju~era{we susede! Rukovodstvo Slove-
nije slu`ilo se i slu`i najgnusnijim trikovima i
prevarama. Istovremeno, savezne vlasti pravile
su nam stalne smetwe, tra`e}i da se pregovara, dok
oni svim sredstvima napadaju”.
Bratsko vojevawe 165

OTAC
BORIVOJE: (Uti{a televizor)
Majku vam jebem! Niko nije mogao da shvati?! [ta
ima da se shvata kad neko puca na tebe?
(Obra}a se Ratimirki)
Je l’ to zna~i da te vole, pa pucaju – od miqa?!
(Ratimirka }uti)
Da pregovaraju? Mrtvi ne mogu da pregovaraju! U
svakom sredwo{kolskom uybeniku pi{e: osnovne
vrednosti na{eg dru{tva su nezavisnost, suvere-
nitet i teritorijalna celokupnost zemqe! … Ko je
polo`io zakletvu da }e sve to braniti, pa ako
treba i `ivot svoj dati?
(Ratimirka i daqe }uti)
Ko je prvi trebalo da bude na braniku otaybine?!
(Ratimirka }uti. Borivoje prasne)
^uje{ li ti {ta ja pitam?!
MAJKA
RATIMIRKA: Rek’o si mi da }utim!
OTAC
BORIVOJE: Da }uti{ kad te ni{ta ne pitam i da jasno i glasno
odgovara{ kad te pitam!
Majka Ratimirka ustane i poja~a zvuk na televizoru.
MAJKA
RATIMIRKA: ]uti!
OTAC
BORIVOJE: [ta – }uti? Ja da }utim?
Ponovo se ~uje glas spikera i govor generala Ayi}a.
“Na `alost, nama je nametnut rat za odbranu zem-
qe. Prema tome, mi smo rat morali prihvatiti, jer
alternativa – predaja i izdaja – za nas ne postoji.
Trudi}emo se da rat na koji smo primorani traje
{to kra}e.”
Borivoje pri|e i iskqu~i televizor.
OTAC Ovaj ne}e dugo! …
BORIVOJE: (Obrati se Ratimirki)
Tra`i Radio Qubqanu!
(Ratimirka bira stanicu)
Pedeset godina smo bili nepobedivi, pa nas Janezi
za pet dana sredi{e! Br`e nego Hitler ~etr’es
prve!
166 Slobodan @iki}

MAJKA
RATIMIRKA: Ne mo`e da se uhvati Qubqana! [u{ti!
OTAC
BORIVOJE: Daj to ovamo!
(Proba i on, ali ne ide)
MAJKA
RATIMIRKA: Borivoje, ja ovo vi{e ne mogu da podnesem! Ja idem
da tra`im dete!
OTAC
BORIVOJE: A, gde da ga tra`i{? Kuda ide{?!
MAJKA
RATIMIRKA: U Sloveniju!
OTAC
BORIVOJE: Kako zna{ da je u Sloveniji? Nije sigurno da je
ba{ u Sloveniji?!
MAJKA
RATIMIRKA:
Znam! Sigurna sam da je tamo! ^im se toliko dugo
nije javqao!
OTAC
BORIVOJE: Ako je na stra`i, ne mo`e da se javi!
MAJKA
RATIMIRKA: Borivoje, ti kao da nisi svestan da se u Sloveniji
stvarno ratuje?
OTAC Ja nisam svestan? Nisu svesni ovi …
BORIVOJE: (Poka`e na TV)
Da se ja pitam, napravio bih od Triglava bilijar!
Skratio bih ga za hiqadu metara! U prvom udaru!
Do kraja rata bio bi ravan k’o tepsija! Ispod
nivoa mora! Bunar bih od wega napravio!
MAJKA
RATIMIRKA: Al’ ne pita{ se …
OTAC Pita}u se, pita}u se … Polako! … Pogledaj ovo!
BORIVOJE: Sve tu pi{e!
(Pri|e karti Slovenije sa oznakama kretawa je-
dinica)
Ne bi meni ovde kod Krakovskog Gozda tenkovske
jedinice bile nepokretna meta! Ne bi se Janezi
ve`bali u ga|awu iz minobaca~a i upucavali voj-
Bratsko vojevawe 167

nike kao glinene golubove! … Ova blokada ovde,


kod Ormo`a, to je sramota... To bi i priu~eni
artiqerac deblokirao …
MAJKA
RATIMIRKA: Majke se spremaju da demonstriraju! Tra`e da im se
deca vrate!
OTAC
BORIVOJE: Ne dolazi u obzir! Kako da se vrate? Ko }e da
brani zemqu?!
MAJKA
RATIMIRKA: Opameti se, ~ove~e! ^iju zemqu?!
OTAC
BORIVOJE: Na{u!
MAJKA
RATIMIRKA: To je slovena~ka zemqa! Za{to da srpska deca opet
ginu za slovena~ku dr`avu?
OTAC
BORIVOJE: Srpska deca ginu za svoju dr`avu Jugoslaviju!
MAJKA
RATIMIRKA: Kakvu Jugoslaviju! … Probaj opet da dobije{ Vrh-
niku! Mo`da ne{to znaju!
Utr~i Ratiborka.
RATIBORKA: Tata! … Mama! Uspela sam! Prona{la sam! Rati-
bor je u Sloveniji! Wegova jedinica upu}ena je
prvih dana na polo`aj!
OTAC
BORIVOJE: Kakav polo`aj kad mi je major Cerovi} rek’o da je
jo{ u kasarni?! I, obe}ao mi za Ratibora…
RATIBORKA: Major Cerovi} je lagao! … Da se ti ne bi sekirao

MAJKA
RATIMIRKA: Upropastio si mi dete, Borivoje!
(Po~ne da pla~e)
Ho}u da mi vrati{ dete!
OTAC
BORIVOJE: Ne cmizdri mi tu! I ne bogoradi! Sad je lako kad
znamo gde je!
168 Slobodan @iki}

MAJKA
RATIMIRKA: Lako je tebi! … A, kako je wemu!?
OTAC
BORIVOJE: [ta mu fali! Vojnik je …
MAJKA
RATIMIRKA: Ako je `iv, sigurno je mrtav gladan!
RATIBORKA: I `edan! Janezi ne daju ni hleba, ni vode! Pucaju i
na kampawole sa hranom! Pucaju na sanitetska
vozila!
OTAC
BORIVOJE: (Telefonira. Bira brojeve, gleda u notes)
Imam ja tamo svoju vezu!
MAJKA
RATIMIRKA: Ostavi veze, nego da se pakujemo, pa u Sloveniju!
Dete lepo nije htelo da ide u vojsku … Poslali ste
neiskusnu decu, bez oru`ja i bez municije da ginu
za tu|u dr`avu!
OTAC
BORIVOJE: Oni u kasarnama imaju municiju!
MAJKA
RATIMIRKA: (Iznenada sko~i, ustremi se na Borivoja, i kri-
kne)
Ho}u da mi vrati{ dete!
RATIBORKA: Mama!
MAJKA
RATIMIRKA: Dete da mi vrati{!
RATIBORKA: Kevo, bre, {ta ti je! … Pa nije mu ni{ta! … Ve} bi
javili da se ne{to desilo!
MAJKA
RATIMIRKA: Ve} se desilo! Ove guzowe, kao {to je tvoj otac,
sede ovde i telefoniraju, a deca ginu! … Idi ti pa
pogini! Dete da mi na|e{ i da ga vrati{!
OTAC
BORIVOJE: ]uti! … Izgleda, dobio sam vezu! … Oti{li su
na{i iz predsedni{tva! Oni }e sve srediti!
MAJKA
RATIMIRKA: ’O}e! Kao {to su i dosad sve sredili!
Bratsko vojevawe 169

OTAC
BORIVOJE: Alo?! Alo, Vrhnika! Dru`e, je l’ to Vrhnika?
Alo?!
RATIBORKA: [ta ka`e?
OTAC
BORIVOJE: Alo! Ne prekidajte! … Spustite slu{alicu, druga-
rice!
(Pauza)
Dobro! I ja tra`im sina! … Dobro, ~ekam!
MAJKA
RATIMIRKA: Samo ti ~ekaj!… Daj mi tu slu{alicu!
RATIBORKA: Nemoj kevo da vatrira{, sa~ekaj malo! … ’Ajde da
obnovimo . . [ta radimo u slu~aju vazdu{nog na-
pada?
MAJKA
RATIMIRKA: (Qutito)
Be`imo u podrum!
OTAC
BORIVOJE: Be`imo u podrum!… Ne be`imo! Panika ne dolazi
u obzir! U slu~aju vazdu{nog napada mi se mirno i
dostojanstveno, u apsolutnom redu, bez gu`ve i
panike, spu{tamo u skloni{ta! Sa sobom treba
poneti – {ta?
MAJKA
RATIMIRKA: Pitaj za dete!
OTAC
BORIVOJE: (Dr`i slu{alicu i razgovara sa Ratiborkom i
Ratimirkom)
Ne ka`em vama, drugarice! … Dobro, gospo|o! Pa,
dobro, zavr{ite ve} jednom! I ja ~ekam!
RATIBORKA: Sa sobom treba poneti – {ta?
MAJKA
RATIMIRKA: Ratiborka, misli{ da je pametno i zanimqivo u
ovakvom trenutku raspravqati o takvim glupos-
tima!
RATIBORKA: Nisu to gluposti, to su pravila u slu~aju napada
eventualnog agresora na na{u domovinu …
170 Slobodan @iki}

OTAC
BORIVOJE: Sa sobom treba poneti tranzistor, Ratimirka!
Tranzistor!
MAJKA
RATIMIRKA: Kakav tranzistor!?
OTAC
BORIVOJE: Ispravan! Sa novim baterijama!
MAJKA
RATIMIRKA: Aha! Agresor }e da sa~eka dok mi kupimo nove
baterije!
RATIBORKA: Kevo, nemoj da karikira{ stvari! U slu~aju vazdu-
{nog napada, mi …
MAJKA
RATIMIRKA: U slu~aju vazdu{nog napada mi ginemo!
OTAC
BORIVOJE: Alo, alo! … Dobro! Dobro, drugarice! … Gospo|o!
… Alo, drug! Je li to [ercerova kasarna u Vrh-
niki?
(Pauza)
Molim? A, ~ija je?
(Pauza. Zbuweno se okrene prema Ratimirki)
Slu{aj, dru`e... Tovari{! … Ne znam ja slove-
na~ki! Pa, ne znam, ~ove~e!
MAJKA
RATIMIRKA: Pitaj ga ve} jednom za dete!
OTAC
BORIVOJE: Kakav kri`? … Crveni kri`? … Za{to? … Cela
kasarna se predala? Nemoj da la`e{! Nemoj da
la`e{, kad ti ka`em! Daj mi kapetana Me|edo-
vi}a!
MAJKA
RATIMIRKA: [ta ka`e? … Ratiborka, ukqu~i to da ~ujemo!
Ukqu~i interfon da ~ujemo {ta pri~a!
Ratiborka ukqu~uje interfon na telefonskoj sekretarici. Sa
druge strane `ice ~uje se, interfonski:
SLOVENAC: Spizdili …
OTAC
BORIVOJE: Koga ste spizdili?
SLOVENAC: Tog va{eg ~etnika, Me|edovi}a!
Bratsko vojevawe 171

OTAC
BORIVOJE: Zna~i, nije tu?
SLOVENAC: Ne, tovari{! On je na @alama!
OTAC
BORIVOJE: Kakvim `alama?
SLOVENAC: Centralnim! U zajedni~koj kapeli!
OTAC
BORIVOJE: Alo! Ne razumem! Daj mi … daj mi kapetana Stre-
hovca!
SLOVENAC: Ni ga! Nema ga! Aretirali smo ga!
OTAC [ta ste mu uradili?
BORIVOJE:
SLOVENAC: Uhapsili, no!
OTAC Koga?
BORIVOJE:
SLOVENAC: Wega!
OTAC
BORIVOJE: I?
SLOVENAC: In ni~! Odrezali mu jajca, no!
OTAC Kakva jajca?
BORIVOJE:
SLOVENAC: O, jeben ti kretena! Kako se re~e po srbsko? Muda,
no!
OTAC
BORIVOJE: [ta muda? Kakva muda?
SLOVENAC: Wegova izdajalska, srbo~etni{ka muda, zastopi{!
Boq{evi~ko – staqinisti~na – slobenisti~na muda!
OTAC
BORIVOJE: Kako? … Pa on je Slovenac?
SLOVENAC: Bio je, zdaj vi{e ne …
OTAC Kako ne? Znam da je Slovenac…
BORIVOJE:
SLOVENAC: Slovenci imajo muda!
OTAC
BORIVOJE: (Iznervirano)
Ajde, ne seri! Daj mi majora Jankovi}a!
172 Slobodan @iki}

SLOVENAC: O, jeben ti, trmasti Balkanc! Ni ve~ tukaj armade!


I Jankovi~ je aretiran! U rudniku je! U`iva u
hladovini! Zdaj je vro~e van! Zastopi{! Tamo malo
da ohladi vro~o glavo! Vro~o barbarsko – bizan-
tinsko kri! Krv, ne!
OTAC
BORIVOJE: Slu{aj ti, Slapar …
SLOVENAC: Kak{en Slapar? Jaz se pi{em Slap{ak!
OTAC
BORIVOJE: Dobro, ko si da si! Stvar je ozbiqna, nemoj da
zeza{! Daj mi nekoga od stare{ina!
SLOVENAC: Tukaj so samo slovenski ~asniki … Ni ve~ agre-
sorja! Ni ve~ jugo – armade, okupatorske, fa{i-
sti~ne!
OTAC
BORIVOJE: Kome ti to? Ko je okupator i fa{ista?
SLOVENAC: Kurc te gleda! Kaj se jaz tukaj s teboj zajebavam!
OTAC
BORIVOJE: Mooolim?!… Jebo te onaj tvoj Drnov{ek!
SLOVENAC: E, jesi bedak! ^uj, Milo{evi}! Alo, Milo{evi}!
OTAC
BORIVOJE: Ja sam Jovanovi}! Kapetan prve klase!
SLOVENAC: Svi ste vi isti drek! Srawe!
Otac Borivoje se zbuweno osvrne, vidi da Ratiborka i Majka
Ratimirka napregnuto slu{aju razgovor.
OTAC
BORIVOJE: Jebem li ti majku mangupsku! ^ekaj dok ti ja do|em
tamo!
SLOVENAC: Najpre mora{ ove ki so tukaj pri nas, pri~akat na
postaji v Beogradu! Zastopi{?
OTAC
BORIVOJE: Koga da ~ekam?
SLOVENAC: Ima ih {tirideset! Poslali jih bomo v limenkah!
Lepo zapakirane, zamrzwene! Zastopi{? Kako se
re~e po srbsko … Sanduk, no! [katla! Mrli{ka
krsta! Pravkar jih pakiramo!
OTAC
BORIVOJE: Nisu oni sardine da ih {aqete u limenkama…
Bratsko vojevawe 173

SLOVENAC: Niso, al’ so mrtvi in zamrzweni, kakor sardine!


OTAC (Okrene se Ratiborki i Ratimirki)
BORIVOJE: [ta ovaj pri~a?
MAJKA
RATIMIRKA: [ta pri~a! Zajebava te!
OTAC
BORIVOJE: Ratimirka, zatvori prozor! Ovo je konspirativan
razgovor! Ho}e{ cela zgrada da ~uje!?
MAJKA
RATIMIRKA: [ta da ~uje?
SLOVENAC: Halo, srbo – ~etnik! Ali si {e tukaj?!
OTAC (Ratimirki)
BORIVOJE: Pa, ovo {to pri~amo! Sve su to {ifre, razume{?
MAJKA
RATIMIRKA: Ako i jesu {ifre, ve} su de{ifrovane! Svi znaju
da su nam pobili decu, da mnoge vojnike dr`e u
rudnicima, da ih izgladwuju i maltretiraju! I
odsecaju muda!
RATIBORKA: Pucaju u muda, mamu im …
SLOVENAC: Halo, Slobeno{evi}! Si {e tukaj?!
Otac Borivoje iskqu~i interfon da se glas Slovenca ne ~uje.
Ponovo uzme slu{alicu.
OTAC
BORIVOJE: Slu{aj ti, barabo! Do ju~e ste se kleli u bratstvo
i jedinstvo... Molim?
(Pauza)
Koga smo ubili? Nije to srpska vojska!
(Pauza)
Srpsko – slovena~ko – hrvatsko – muslimansko –
makedonsko – albansko – ma|arsko – bugarsko –
slovena~ko – crnogorsko – vla{ko – buweva~ko …
[ta da ~ekam!
(Pauza)
Nemoj da vre|a{ na{e oru`ane snage! Nemoj da
vre|a{! … Jebo te Kardeq! E, i on! I, Dolanc! …
Kakav okupator na svojoj teritoriji? … Dobro,
ali jugoslovenska! … Vi ste sami sebe ubijali, iz
straha!
(Pauza)
174 Slobodan @iki}

Da je toliko diverzanata do{lo, bilo bi ih vi{e


nego svih vas u va{oj de`eli! Kome, meni? … A, ja
tebi tvoj gorewe – automat! … I ja tebi!
(Pauza)
Oni gladuju sad, a vi }ete dok ste `ivi! … Mo`emo
da napravimo bilijar od Triglava! Ima da jod-
luje{ letwi dan do podne! … Moooliiiim?! ^ekaj
malo! ^ekaj malo, sad }e{ da ~uje{!
Otac Borivoje uzima futrolu sa pi{toqem, odmi~e se od tele-
fonskog aparata i opali u wega. Telefon posko~i, zakr~i, pa se
ponovo za~uje glas Slovenca, interfonski.
SLOVENAC: Nasvidawe, v nasledwi vojni! V tej smo zmagali mi,
Slovenci! Ne gubite vi{e samo u miru! Halo! Si
{e tukaj, ~etnik?!
OTAC
BORIVOJE: (Besno)
Van sebe sam!
SLOVENAC: (^uo je {ta je Borivoje rekao)
Ni~ hudega! Cela Srbija je van sebe, tovari{! A,
uskoro }e i svi Srbi biti van de`ele! Svi oku-
patorji!
Otac Borivoje besno nani{ani ponovo u aparat. Ratiborka sko-
~i, iskqu~i ponovo interfon i prekine vezu.
RATIBORKA: Pusti ga, tata, provocira!
Otac Borivoje odmahne rukom i svali se u fotequ.
Poka`e rukom da ukqu~e televizor. Ratiborka ukqu~uje tele-
vizor. Na ekranu, general Veqko Kadijevi}, govori. Govor je auten-
ti~an, ali i ovaj govor mo`e ~itati oficijelni spiker.
“[tab Vrhovne komande bi lako pripremio i iz-
veo operaciju koja bi Slovence bacila na kolena.
Ali, za{to bismo to uop{te ~inili? Za{to da u
Sloveniji ginu vojnici i stare{ine drugih na-
rodnosti, ako su za Slovence stranci i okupatori?
Nije nam do toga da ginu Slovenci, iako ne `ele da
`ive u Jugoslaviji. Da li je to na{a gre{ka ili ni-
je, neka presudi javnost. Po{to rukovodstvo Slo-
venije ne haje za zakqu~ke Predsedni{tva i napadi
na JNA se nastavqaju, {tab Vrhovne komande pred-
lo`i}e u skladu s tim Predsedni{tvu SFRJ od-
govaraju}e mere …!”
Bratsko vojevawe 175

Otac Borivoje nani{ani pi{toqem u televizor. Pri|e mu Ra-


tiborka i spusti mu ruku, spre~i ga da puca.
RATIBORKA: Tata! Zar u na~elnika Vrhovnog {taba?!
MAJKA
RATIMIRKA: Iskqu~i to, ili promeni kanal!
Ratiborka mewa kanal. Na drugom kanalu: gu`va u Skup{tini
Srbije! Majke okru`ile govornicu, vi~u, tra`e da im se deca
vrate iz Slovenije. Majka Ratimirka iskqu~uje televizor, uzima
odelo iz ormara i presvla~i se.
OTAC
BORIVOJE: Kuda }e{ ti?
MAJKA
RATIMIRKA: Preuzimam stvar u svoje ruke!
OTAC
BORIVOJE: Nemoj da me bruka{! … Nemoj da bruka{ srpskog
vojnika! [ta }e majke u Skup{tini? Vojnik je
vojnik, da sve izdr`i! Ratimirka, lepo ti ka`em,
nemoj da mi bruka{ familiju, nemoj da mi bruka{
vojsku!
MAJKA
RATIMIRKA: (Spremna je da iza|e)
Ti si im osvetlao obraz! Dosad si, jedino, upucao
telefon!
OTAC
BORIVOJE: Ne}emo, vaqda, da pucamo u narod! Narod nije
kriv!
MAJKA
RATIMIRKA: Sedi tu, pa pucaj u telefone i televizore! Ja odoh!
Majka Ratimirka izlazi. Otac Borivoje krene za wom. Doziva je,
ali se ona ne osvr}e. Ratiborka dotr~i do prozora, vi~e za wom.
RATIBORKA: Idi, mama, idi! … Idi! Idi, mama!
Otac Borivoje skru{eno se vra}a. Nastupi pauza.
RATIBORKA: Mo`emo da proverimo skloni{te … U slu~aju
eventualne agresije … Sistem dru{tvene samo-
za{tite podrazumeva …
OTAC
BORIVOJE: Ratiborka!
176 Slobodan @iki}

RATIBORKA: (Nastavqa, gotovo histeri~no)


… Podrazumeva {ire i u`e sadr`aje, organizo-
vane kolektivne i pojedina~ne aktivnosti radnih
qudi i gra|ana…
OTAC
BORIVOJE: Dosta, Ratiborka!
RATIBORKA: … Kojim oni za{ti}uju celo dru{tvo i sebe li~no
od opasnosti svake vrste! Prema tome, dru{tvena
samoza{tita je funkcija za{tite i osnova bez-
bednosti …
(Ratiborka ovo ve} izgovara kroz pla~, histe-
ri~no)
Glavni ciq i sadr`aj op{tenarodne odbrane je
odbrana zemqe od oru`ane agresije i to prven-
stveno oru`anom borbom!
Otac Borivoje ustane, uhvati Ratiborku za ramena, protrese je,
ali ona nastavqa.
RATIBORKA: … Osnovnu snagu oklopnih jedinica ~ine tenkovi
koji su najmo}nije borbeno sredstvo, koje …
Otac Borivoje o{amari Ratiborku. Ona se trgne, kao da se
probudila iz sna, pogleda oca, pa slomqeno sedne.
RATIBORKA: Tata, na|i Ratibora! … Saznaj {ta je s wim! Da li
je `iv! … Ratibor je u oklopnoj jedinici, kod
Vrhnike!
OTAC
BORIVOJE: Ne brini, sine, ne brini! Na}i }e wega tata! Umij
se, pa iza|i! Pro{etaj! Obi|i neku drugaricu!
Evo, da}u ti za tro{ak!
(Vadi nov~anik)
Zabavqajte se! … Skokni do kafi}a!
RATIBORKA: Ne mogu! … Ne}u!
OTAC
BORIVOJE: Gledaj derbi! Ko{arka{ki! … Ima i dobra pred-
stava u pozori{tu!
RATIBORKA: Ne mogu!
OTAC
BORIVOJE: Ima dobar film, akcioni! Komandosi!
RATIBORKA: Ne mogu, tata, sramota me je!
Bratsko vojevawe 177

OTAC ^ega te je sramota?


BORIVOJE:
RATIBORKA: Ne znam, tata! Stidim se! … Iznenada se toliko
stidim…
OTAC Slu{aj, sine …
BORIVOJE:
RATIBORKA: Nisam sin, nego }erka!
OTAC Dobro, k}eri! … Ovo je iznena|ewe za sve nas …
BORIVOJE: Faktor iznena|ewa, razume{! Voleli smo ih kao
bra}u! Kako da pucamo u bra}u?! Iznenadila nas je
wihova mr`wa! Zar smo mogli da pretpostavimo da
oni nas toliko mrze?! I, za{to? Za{to da nas
mrze? . . Ako ne `ele sa nama, neka idu!
RATIBORKA: Zar moraju pri tom da nas ubijaju?
OTAC Ne moraju! Ali, oni izgleda veruju da smo im mi
BORIVOJE: neprijateqi, da Jugoslavija nije wihova, nego na-
{a! Veruju da ratuju, a ubijaju nedu`nu decu!
RATIBORKA: Zar moraju pri tom da nas poni`avaju?
OTAC
BORIVOJE: Rale, budi pametna! To je mali prqavi rat u kome
se ne biraju sredstva …
RATIBORKA: Za{to mi uvek moramo da biramo sredstva?
OTAC Slu{aj, Ratiborka! Nije vreme za takve razgovore!
BORIVOJE: Moramo ne{to da preduzmemo! … Ako ne}e{ da
iza|e{, ostani tu! Ja moram do kasarne!
RATIBORKA: Nemoj tamo, tata …
OTAC
BORIVOJE: Moram, k}eri … Kurir je dolazio jo{ pre dva sata!
Otac Borivoje uzima pi{toq, opasa~, uprta~. Priprema se da
krene.
RATIBORKA: Tata!
OTAC
BORIVOJE: Reci, Rale!
RATIBORKA: Koliko su vojnika ubili?
OTAC
BORIVOJE: Ne znam … Ka`u, ~etrdeset …
178 Slobodan @iki}

RATIBORKA: A, da li smo, tata …


(Okleva. )
OTAC
BORIVOJE: [ta?
RATIBORKA: Da li smo mi … Da li smo mi nekoga ubili …
OTAC
BORIVOJE: Ka`u, nekoliko! Nekoliko su oni sami ubili rake-
tiraju}i helikoptere, pucaju}i na sve `ivo …
RATIBORKA: A, da li smo … kako da ka`em … Da li smo i daqe
bra}a sa Slovencima?
OTAC (Pri|e Ratiborki, pomiluje je po kosi)
BORIVOJE: Bra}u, Ratiborka, ne mo`emo birati! … Mada, gde
je mnogo bra}e, od imawa ne ostane ni{ta! . .
Rasturi se ku}a, razvu~e imovina …
(Pauza)
Idem! Tamo }u sigurno saznati mnogo vi{e nego
ovde! Na}i }u Ratibora, ne brini! … A, mo`da }u i
na utakmicu! Derbi, zna{!
Borivoje kre}e prema vratima. Ratiborka mu pritr~i.

RATIBORKA: Tata …
OTAC
BORIVOJE: Ka`i, k}eri …
RATIBORKA: Mora{ li … Da li ba{ mora{ …
OTAC
BORIVOJE: [ta?
RATIBORKA: Mora{ li da ide{ u uniformi?
Otac Borivoje zastane, zgranuto je pogleda. A, zatim prekorno
izusti:

OTAC
BORIVOJE: Ratiborka!
Otac Borivoje iza|e.

KRAJ DRUGOG ^INA


Bratsko vojevawe 179

TRE]I ^IN

Ista dnevna soba. Sada su na zidovima karte Hrvatske i Bosne i


Hercegovine. To su etni~ke karte, obojene razli~itim bojama.
Posebno je nagla{ena boja koja ozna~ava prostore gde su Srbi u
ve}ini.
Na mestu gde je bila karta Slovenije, visi uniforma, ali stare
jugoslovenske vojske, sa starim oznakama.
Ratiborka sedi u foteqi i nervozno bira telefonski broj.
Posle nekoliko poku{aja, dobije vezu i razgovara sa majkom)
RATIBORKA: Alo! Kevo! … Je l’ `iv? … Kako ne zna{? [to si
i{la tamo, kad ne zna{? … Da li neko zna? … Pa
neko iz te propale vojske? … Kako nema{ koga da
pita{? [ta ka`u oficiri?… Pa, gde su? …
(Pauza)
Sele name{taj? … Zna{ li ti uop{te ne{to o
Ratiboru?
(Pauza)
Kevo, slu{aj me dobro: ima li Crveni krst spi-
skove? … Wega nema na spisku?! A, na spisku
zarobqenih? … Ni tamo?! [ta? Za{to Srbi po-
sebno? Ka`em, za{to Srbi posebno? … Za{to ne
sme{ da govori{? Dobro, dobro, razumem! [ta su
vam dali? Sendvi~e?
(Pauza)
Jesi li ti normalna? Kakvi sendvi~i? Nemoj ni-
{ta da uzme{? … Pitaj za Ratibora! Ka`em, pitaj
za sina, ako si ve} oti{la da ga tra`i{! … Neka se
podsmevaju! Ka`em ti neka se podsmevaju! Ti ima{
svoj ciq! … Ne vra}aj se dok ga ne na|e{! … Za{to
mora{? Kakvi mupovci? … Znam, ali tamo jo{ nije
po~elo! Idi preko Ma|arske, ako po~ne! Ka`em,
idi preko Austrije i Ma|arske! … Gde ti je pa-
so{? Kakav Knin, {ta ima{ ti sa Kninom? … Alo,
alo! Ko si ti? … Alo! Oslobodi vezu, barabo,
vidi{ da razgovaramo! Alo, kevo! Vrati se ku}i!
[ta? Koji predsednik?!
(Za sebe)
O, jebo te, otka~ena `ena! Na~isto odlepila!
(Opet u slu{alicu)
Pa, idi onda preko Kopra! Brodom, dabome! …
180 Slobodan @iki}

Kakav erkondi{n? Za [iptare i Makedonce er-


kondi{n?! Kakve to veze ima, va`no je da stigne
`iv!
(^uje se zvono na vratima)
^ekaj, neko zvoni!
(Vikne prema vratima)
^ekaj! …
(U slu{alicu)
Molim? … Dobro, ako mo`e{, javi se! Probaj kod
Janeza, direktno! Probaj direktno, kakav Crveni
krst! ’Ajde, }ao!
Ratiborka spusti slu{alicu. Otvara vrata. Ulazi Slavoqub.
On je sada u radnom odelu, sa ~izmama na nogama, kao da je direktno
sa wive do{ao. Snu`den je, namrgo|en, neobrijan.)
SLAVOQUB: Otkad zakqu~avate?
Slavoqub se snebiva da kro~i u sobu jer su mu ~izme prqave.
RATIBORKA: Nema veze, ~ika Slavoqube! Izvolite, u|ite!
SLAVOQUB: Je l’ tu Borivoje?
RATIBORKA: Nije, ali do}i }e brzo! Samo vi u|ite!
SLAVOQUB: (Primeti novine na stolu)
Daj mi te novine …
Ratiborka mu doda novine, ne shvataju}i za{to ih tra`i, ali
kad vidi da on ho}e da re|a novine po podu, pa da po wima gazi do
foteqe, ona mu uzima novine i sama “trasira” put.
RATIBORKA: Dajte, ja }u …
SLAVOQUB: Taj ni nedeqom nije kod ku}e?
RATIBORKA: U kasarni je! A, mo`da je oti{ao i na utakmicu!
SLAVOQUB: Kakvu utakmicu?
RATIBORKA: Derbi! Partizan – Zvezda!
SLAVOQUB: Bo`e, da l’ te ima!
RATIBORKA: Ima ga, ~ika Slavoqube! Da ga nema, ko bi nas
ovako kaznio!
SLAVOQUB: (Primeti uniformu)
Kakva ti je to uniforma, pile? Sli~nu je krio na
tavanu moj otac?!
RATIBORKA: Nema veze, ~ika Slavoqube! Ja sam je s tavana i
skinula! Da skuvam kafu?
Bratsko vojevawe 181

SLAVOQUB: Kakva kafa, dete! … Jeste li na{li Ratibora?


RATIBORKA: Nema ga ni u jednom spisku! … Sad se keva javqala!
Ni me|u mrtvima, ni me|u `ivima! A, nema ga ni
me|u zarobqenima! …
SLAVOQUB: Nema ni Milivoja!… Posledwi put … bio je kod
Vara`dina! … Kad }e, bre, taj navija~?!
RATIBORKA: Ve} je trebalo da bude ovde …
SLAVOQUB: On mi je sad posledwa nada …
RATIBORKA: Posledwa zabluda, ho}ete re}i?
SLAVOQUB: Jedino mi on mo`e pomo}i da na|em Milivoja!
RATIBORKA: ^ika Slavoqube, on ni Ratibora ne mo`e da na|e

Slavoqub bi zapalio cigaretu. Ho}e da do|e do prozora.
SLAVOQUB: Daj mi te novine …
(Ratiborka uzima novine, ali ih dr`i u ruci)
Istrasiraj mi do prozora …
(Pokraj prozora Slavoqub pali cigaretu i gleda
kroz prozor, i{~ekuju}i Borivoja)
Na}i }e on wega, ne brini! Vojska je to …
RATIBORKA: Bila je …
SLAVOQUB: Nemoj tako, pile! … Sve, Ratiborka, do|e na svoje
mesto! Polako! … Samo neka se deca vrate ku}i! …
Mi matori … Sredi}emo sve ostalo! Pro{li smo
mi i gore stvari! …
RATIBORKA: (Da bi skrenula razgovor)
Kako snajka, ~ika Slavoqube?
SLAVOQUB: Koja snajka?
RATIBORKA: Pa, Smiqa …
SLAVOQUB: A, to … Udala se!
RATIBORKA: Kako – udala?
SLAVOQUB: Pre nekoliko nedeqa bila svadba! … Ne znam ko je
javio Milivoju, al’ po posledwem pismu vidim da
zna!
RATIBORKA: Kako, zar to nije bila qubav?
182 Slobodan @iki}

SLAVOQUB: Ej, bre, pile, qubav je qubav, a pare su pare! …


Udala se za “{karta”! A, taj “{kart”, Ratiborka,
volu rep mo`e da i{~upa!
RATIBORKA: Kako je onda izbegao vojsku?
SLAVOQUB: Nije izbegao! … Otac mu radi u Minhenu! ^ovek
lepo platio dve hiqade maraka i sredio stvar! …
Na{li su mu da je anemi~an, da ima mawak {e}era u
krvi … Crvena krvna zrnca mu se pretvaraju u bela
, a bela u crvena! Ima hepatitis ce …
RATIBORKA: ’Ma, nije mogu}e?!
SLAVOQUB: Sve je danas mogu}e, pile, ako ima{ doj~ – marke!
RATIBORKA: To je otvoreno izbegavawe vojne obaveze …
SLAVOQUB: Kamo sre}e da sam poslu{ao Milivoja … [ta bi
mu falilo kod Spasoja u kafanu … Daj jednu da
popijem dok ~ekam …
Ratiborka donosi ~a{u rakije. Slavoqub bezvoqno otpije.
SLAVOQUB: A, ~ija re~e da je to uniforma, pile?
RATIBORKA: Nije va`no, ~ika Slavoqube! Na{a! Dobrovoqa-
~ka! Idemo u Slavoniju! Radi}emo ono {to JNA ne
mo`e, a onda }e oni za nama …
SLAVOQUB: Kako – jedna vojska, a dve uniforme? A, nema ni
petokrake?
RATIBORKA: Oznake i simboli nisu va`ni! Ko ho}e, neka nosi i
petokraku!
Ulazi Otac Borivoje, sa izgu`vanom {apkom, pocepanom uni-
formom. Ima nekoliko modrica na licu.
OTAC
BORIVOJE: Ko ho}e, neka je nosi! Ja vi{e ne}u!
(Baca {apku na sto)
RATIBORKA: Tata! … [ta je bilo?! … [ta se dogodilo?!
OTAC
BORIVOJE: (Odmahne rukom)
Ovi tvoji …
(Tek sada primeti Slavoquba)
Zdravo Slavoqube! Otkud ti?
SLAVOQUB: Mislio sam, Borivoje, da mi pomogne{ preko voj-
ske … Da prona|em Milivoja … Al’, izgleda da }e
to te{ko da ide...
Bratsko vojevawe 183

OTAC
BORIVOJE: Ja ni mog Ratibora ne mogu da na|em …
RATIBORKA: (Odse~nije ponavqa pitawe)
Ko ti je to uradio?
OTAC
BORIVOJE: Ne znam, Ratiborka! … Ne znam! … Mirno sam
sedeo i gledao utakmicu … Sre}a {to nisam poneo
pi{toq, nanizao bih bar desetak…
RATIBORKA: I? … [ta onda? … Navijao si za suprotnu stranu?
OTAC
BORIVOJE: ’Ma, nisam! Ni za koga nisam navijao! … Iz ~ista
mira po~eli da me gurkaju, da me {tipkaju, da me
udaraju! … Baci{e mi {apku u prvi red, jedva sam
je prona{ao! Kakav je to oficir bez {apke?…
Kako da se kre}em gradom bez {apke? Izgazili je,
uprqali, pocepali, pa mi je vratili na glavu!
SLAVOQUB: Izgleda, i tebe su malo izgazili …
OTAC
BORIVOJE: A, ne … Malo, onako , razume{ … Al’ ja se nisam
dao! Opalio sam jednom balavcu takav {amar, da mu
se okrenuo stadion oko glave! … A, onda … A, onda,
bilo ih je mnogo … [ta mi sve nisu rekli …
Iza{ao sam pre kraja utakmice!
RATIBORKA: Jesi li nekoga zapamtio?
OTAC
BORIVOJE: Koga, kad nikoga nisam ni video! To je bilo … kao
u nekoj magli… Jedan me tako udario pesnicom po
temenu … Pet minuta nisam video nijednog igra~a
na trenu!
RATIBORKA: Sedi tu sa ~ika Slavoqubom, odoh ja!
OTAC
BORIVOJE: Pusti sine, nije va`no … Nema veze! … Ionako
vi{e ne}u nositi uniformu …
RATIBORKA: Kako ne}e{?
OTAC
BORIVOJE: Lepo! … Podneo sam zahtev za penzionisawe!
Imam sve uslove!... Dok sam bio artiqerac, oglu-
veo sam od topova … Imam i godine slu`be … Sad,
kad sam u tehni~koj slu`bi, ni{ta nije va`no …
184 Slobodan @iki}

SLAVOQUB: Jo{ si ti, Borivoje, mlad za penziju …


OTAC
BORIVOJE: Nisam … Prestario sam … Ni{ta vi{e ne ra-
zumem!
Ratiborka qutito baci zgu`vanu {apku koju je u me|uvremenu
uzela sa stola, iza|e i zalupi vrata za sobom.
OTAC
BORIVOJE: Eto, vidi{! … Nove generacije …
(Poka`e na uniformu na zidu)
Nove uniforme! …
SLAVOQUB:
Nisu ba{ ne{to nove, Borivoje … Vi|ali smo ih i ranije!
OTAC
BORIVOJE: To su, Slavoqube, paravojne formacije … Mimo
zakona i mimo Armije, a ispred Armije i ispred
zakona … Jedino ne znam za{to ih ovi na{i trpe …
SLAVOQUB: Do{’o sam, Borivoje … Da ostavimo sad koji su
na{i, a koji su wihovi … Do{’o sam da mi po-
mogne{ … Ti ima{ veze u Armiji, oficir si …
(Borivoje zausti ne{to da ka`e, pokazuju}i izgu-
`vanu {apku)
Dobro, bio si … Zna{ puteve i na~ine … Ja sam
obi{’o celu Sloveniju i Slavoniju, i Milivoja
nisam prona{’o … Niko ne zna gde je prekoman-
dovan! Neki ka`u, preba~en helikopterom, sa ce-
lom jednom jedinicom … Drugi ka`u, bio u desant-
noj jedinici, pa vra}en nazad …
OTAC
BORIVOJE: [ta ja tu mogu, Slavoqube?
SLAVOQUB: Boro, ti zna{ da mi je on jedinac! … Bez wega, dim
iz moje ku}e ne}e da se vije! … Za koga onoliko
imawe? Sad }e ovi tvoji da mi vrate {to su mome
ocu uzeli … Ko }e to da radi? … [ta }e mi tolika
zemqa, kad nemam Milivoja?!
OTAC
BORIVOJE: Ja ti ne mogu pomo}i!
SLAVOQUB: Vidim! … Al’ … za pare, sve se mo`e!
Borivoje uvre|eno sko~i.
Bratsko vojevawe 185

OTAC
BORIVOJE: Slu{aj, Slavoqube! Bra}a jesmo, ali ja to ne do-
zvoqavam…
SLAVOQUB: (Vadi iz unutra{weg yepa novac)
Ne ka`em ja ti da uzme{! Al’ ti mo`da zna{ kome
da da{! … Ja bi’ dao, al’ ne znam kome?!
OTAC
BORIVOJE: Daj kome ’o}e{! Meni ne}e{!
SLAVOQUB: Boro, ja te molim … Evo, ne mora{ da uzme{ … Da
ostavim ovde … Deset hiqada maraka! Da}u jo{ …
Samo da mi ka`u gde je! Ako je `iv, gde se nalazi …
Ako je … Ako je mrtav , gde mu je grob!?
OTAC
BORIVOJE: Na{i su grobovi, Slavoqube, u nama …
Utr~i Ratiborka.
RATIBORKA: Na{li smo ih, matori!
OTAC
BORIVOJE: Ratiborka, kako se to obra}a{ ocu?!
RATIBORKA: Dobro, tata, sad kad si pred penzijom … Svi pen-
zioneri su matori, je l’ tako?
OTAC
BORIVOJE: Ja nisam! … I nisam jo{ u penziji!
Otac Borivoje daje znak Slavoqubu da skloni novac, da ga stavi u
yep, da Ratiborka ne primeti. Ali, Slavoqub stavqa novac na
televizor.
RATIBORKA: Tako smo ih sredili, da im vi{e ne}e pasti napa-
met da diraju biv{e oficire , biv{e Je – Ne – A!
OTAC
BORIVOJE: Ja nisam biv{i oficir … A, ni JNA jo{ nije
biv{a armija! …
SLAVOQUB: E, pa … Idem ja, polako, Borivoje! A, ti vidi …
{ta mo`e{! … Ako ne{to mo`e da se uradi –
uradi! … ^oveku je nekad lak{e da u~ini za tu|e,
nego za svoje …
OTAC
BORIVOJE: Kako tu|e, Slavoqube? … Ali, da zna{, adresa ti
je pogre{na . .
SLAVOQUB: Neka … Prona}i }e{ ti pravu … Pile, zdravo!
186 Slobodan @iki}

OTAC
BORIVOJE: Ratiborka, isprati ~ika Slavoquba!
(Predomisli se)
Neka, neka … Ja }u …
Otac Borivoje izlazi za Slavoqubom.
Ratiborka ukqu~uje televizor. Prikupqa novine koje je Slavo-
qubu prostirala po podu. Na televiziji: izve{taj sa rati{ta.
Izve{taj o bombardovawu Vukovara i izve{taj o borbama u Hr-
vatskoj. ^uju se detonacije i rafali.
Ratiborka gu`va novine sve ogor~enije, gledaju}i u ekran.
Baca novine i prilazi uniformi. Obla~i bluzu uniforme, uzima
vokmen i stavqa ga u ranac. Uzima najnu`nije stvari, svoje kwi-
ge…
Otac Borivoje se vra}a i izgubqeno seda u fotequ. Kao da
Ratiborku i ne vidi.
RATIBORKA: Tata! Ho}u ne{to da ti ka`em!
OTAC
BORIVOJE: (Odsutno)
Mmhhmmm…
RATIBORKA: Tata!
OTAC
BORIVOJE: (I daqe obuzet svojim mislima, odsutno)
Ka`i, Rale!
RATIBORKA: Tata, ovo vi{e nije igra! … Ja odlazim!
OTAC
BORIVOJE: Dobro!
RATIBORKA: Odlazim na rati{te!
Borivoje se trgne. Pri|e Ratiborki.
OTAC
BORIVOJE: Kakvo rati{te?
RATIBORKA: Nije va`no! Ima jo{ rati{ta i bi}e ih jo{!
Odlazim, kao dobrovoqac!
OTAC
BORIVOJE: Ne}e{ ti nikuda! … Mi nismo u ratu!
RATIBORKA: Vi, verovatno, niste! Ali, mi jesmo! Zahvaquju}i
vama! A, kad ve} jesmo, onda }emo i da ratujemo
kako treba!
Bratsko vojevawe 187

OTAC
BORIVOJE: Ratiborka … Zar da ostanem sam … Majka se jo{
nije vratila! Ratibor … Ne znamo ni gde je, ni {ta
je s wim! Sad i ti?!
RATIBORKA: Moram, tata!
OTAC
BORIVOJE: Ko te je primorao?! … Za{to mora{?!
RATIBORKA: Zbog nas … Zbog tebe … Ho}u da sperem qagu, ho}u
da ih ponizim, kao {to su oni tebe!
OTAC
BORIVOJE: Koga, Ratiborka? Koga da ponizi{? … I, za{to?!
RATIBORKA: Zbog sebe! I zbog nas! … Zbog Ratibora i Mili-
voja! Zbog dede … Zbog srpske vojske …
OTAC
BORIVOJE: To nije bila srpska vojska! … To je bila izdaja!
Izdali su nas!
RATIBORKA: Izdali su i na{i, i wihovi! … Ali, mi ne}emo!
OTAC
BORIVOJE: Neprijateq je bio me|u nama …
RATIBORKA: Vi uvek neprijateqe tra`ite me|u vama … Vama je
svaki neprijateq – prijateq, samo ako nije me|u
vama … I, sad tra`ite neprijateqe me|u nama!
OTAC
BORIVOJE: Ratiborka, ovo su smutna vremena … Jo{ se ne zna
ko }e na koju stranu, ko se protiv koga bori! Mo`e
da ispadne da nam neprijateqi budu prijateqi …
RATIBORKA: … A, prijateqi – neprijateqi! … Znam to ve}! Ta
doktrina vi{e ne va`i! Oslobodila sam se toga!
Sad idem da se oslobodim stida … Ho}u da se ne
stidim!
OTAC
BORIVOJE: Nema{ ~ega da se stidi{! … Za{to se ne stide
dezerteri! ^itave ~ete i baterije dezertiraju! …
Kolektivno! … Rezervisti napravili va{are od
bivaka i logora! … [ume su nam zakr~ene gajbama
piva i vina, iza svakog `buna viri pevaqka, na
svakom proplanku fliperi i bilijari! A, ti ho-
}e{ da ratuje{! Za koga?!
188 Slobodan @iki}

RATIBORKA: Za sebe … Ti samo sedi pred kartom, javqa}u ti


strate{ke polo`aje, javqa}u kako se mewa linija
fronta … Sve }u ti javqati, mo}i }e{ prvi da
slavi{ pobedu!
OTAC
BORIVOJE: Ali, to je mimo zakona! Mi nismo u ratu! Po-
hapsi}e vas!
RATIBORKA: Ne}e! Vojska nam je dala oru`je, a policija }e nas
prebaciti svojim autobusima!
Ratiborka prebaci ranac preko le|a, osvrne se, pogleda po sobi.
Pri|e zatim Ocu Borivoju, poqubi ga i `urno odlazi.
Otac Borivoje najpre zbuweno gleda, stoji na sred sobe, zatim
krene prema vratima, za Ratiborkom.
OTAC
BORIVOJE: Ratiborka! Stani! Ratiborka! Dete!
Otr~i zatim do prozora, otvori prozor i vi~e za wom.
OTAC
BORIVOJE: Ratiibooorkaaa! Vrati se! Ratiiiboorkaaa!
Na vratima se pojavquje Ratibor, u vojni~kim ga}ama i majici, sa
vojni~kom plo~icom oko vrata. Posmatra izvesno vreme Oca Bo-
rivoja.
RATIBOR: Prodali ste nas, Borivoje!
Otac Borivoje se iznena|eno okrene, pojuri radosno u zagrqaj
sinu, ali kad ga vidi u ga}ama, zastane.
OTAC
BORIVOJE: Ratibore! Je l’ te na{la majka? Jesi li sreo Ra-
tiborku?! [to si u ga}ama?!
RATIBOR: Ga}e su nam ostavili …
Otac Borivoje ponovo krene prema sinu, ali ga zaustavi Rati-
borov odbijaju}i pogled i pokret.
RATIBOR: Prodali ste nas, Borivoje! … Ti i tvoji oficiri
… Oni su prvi pobegli, pizda im materina! …
Vi{e su vodili ra~una o svojim {ifowerima, nego
o vojnicima! … Predavali su cele kasarne, bez
razloga … Nagovarali nas da se predamo, da ne
ginemo uludo!
OTAC
BORIVOJE: Gde ti je uniforma? … [to nisi obukao civilno?
Bratsko vojevawe 189

RATIBOR: Eto, predali smo se!


(Skida vojni~ku plo~icu i daje je Ocu Borivoju.
Borivoje zbuweno gleda u plo~icu, a onda je pri-
sloni na grudi)
A, uniforma … Nisam hteo da je obu~em! … Da je
ne izgu`vam po vru}ini … A, i volim da idem u
ga}ama! Istina, u rudarskoj jami bilo je malo
sve`ije! Tamo su nas Janezi smestili da ne do-
bijemo sun~anicu…
(Prilazi ormaru)
Gde mi je odelo?
OTAC
BORIVOJE: Va`no je da si `iv i zdrav! Sve ostalo }emo lako!
Ratibor pronalazi odelo i polako se obla~i.
RATIBOR: Ponekad je, Borivoje, va`nije biti mrtav, nego
`iv! Gde mi je paso{?! Ko je ovde preturao!?
OTAC
BORIVOJE: Nije niko! Mo`da majka, kad se pakovala … [ta }e
ti paso{?
RATIBOR: Putujem, Borivoje! Ostavqam ti tvoju domovinu,
koju si se zakleo da }e{ braniti i da }e{ ~uvati
wen teritorijalni integritet, celovitost i …
[ta ono jo{ be{e? Ako se se}a{?
OTAC
BORIVOJE: Ratibore, zaboravqa{ da razgovara{ sa ocem! …
Nije moja gre{ka! . . [ta sam ja mogao? … To je
me|unarodna zavera, {irih razmera … U Armiji –
izdaja!
RATIBOR: Vama su za sve krivi doma}i izdajnici … I ,
narodni neprijateqi!
OTAC
BORIVOJE: Ne mogu da verujem … Slovenci, pa tako … Jesu li
vas tukli?
RATIBOR: Nisu … Meni su samo udarili {ut u dupe kad su me
ukrcavali u voz .
OTAC Neki su se vratili brodom, preko Kopra …
BORIVOJE:
RATIBOR: Wima su udarali po dva {uta u dupe, i po jedan
{amar, pride, onako, za vrat …
190 Slobodan @iki}

OTAC
BORIVOJE: A, kad smo ih osloba|ali ?… A, kad smo ih hranili
~etrdeset i tre}e?
RATIBOR: Vi ste va{u proju ve} naplatili …
OTAC
BORIVOJE: Kakvu proju?! Moj otac je zaklao vola da bi pre-
hranio wihove porodice …
RATIBOR: Volova kod nas nikad nije nedostajalo!
OTAC
BORIVOJE: Zna{ li {ta o Milivoju? On je bio u desantnoj …
RATIBOR: Znam! …
(Duga, mu~na pauza)
Milivoje je poginuo! U oklopnom transporteru,
kad smo be`ali iz Ormo`a!
OTAC (Ispusti plo~icu koju je prevrtao u ruci)
BORIVOJE: [ta pri~a{! Ratibore!
RATIBOR: ^uo si!
(Ratibor se obukao. Spreman je da krene. Pri|e
telefonu, ali samo odmahne rukom)
Odoh ja! … Zbogom, Borivoje! Nadam se da }e i
tebi, kad te budu razoru`avali, ostaviti bar ga}e

Ratibor polazi prema vratima. Otac Borivoje se trgne iz {oka.
Po`uri za Ratiborom.
OTAC
BORIVOJE: Ratibore! ^ekaj!
(@urno se vrati prema televizoru, uzme novac
koji je tamo ostavio Slavoqub. Pru`i ga Rati-
boru)
Dr`i ovo!
RATIBOR: Otkud ti to?
OTAC
BORIVOJE: Nije va`no! Uzmi! Treba}e ti!
RATIBOR: (Odmahne glavom)
Pa, i nije va`no … Jebi ga! ^as si go, kao od majke
ro|en, ~as si bogat ~ovek! Vrati}u ti, Borivoje!
Ne}u ti ostati du`an!
Ratibor se osvrne, pogleda posledwi put sobu. Onda, obuhva-
taju}i pogledom ~itav prostor, rezignirano ka`e:
Bratsko vojevawe 191

RATIBOR: I must go!


(Naglo se okrene i iza|e)
Otac Borivoje ostaje sam. Izgubqeno gleda za Ratiborom. Zatim
se okre}e, tetura po sobi.
OTAC
BORIVOJE: Borivoje, {ta se ovo radi? Gde si, Borivoje? [ta
si, i ko si? ^iji si? … Koji su na{i, koji su
wihovi? Ko su i na{i i wihovi?
(Pogleda kroz prozor)
Otkud toliko mladih na {takama? … Vojska se
opet povla~i? Dokle? Gde }e se zaustaviti? Da li
je moglo druga~ije? Da li je trebalo druga~ije?
^ija smo mi vojska? Dokle je na{a zemqa i {ta
treba da branimo? [ta smo dosad odbranili?
Svetla se gase. Zavesa. ^uje se “Hej, Sloveni” u ritmu kora~nice,
ili kompozicija specijalno komponovana za ovu predstavu.
Zatim se, kad na sceni nastupi potpuni mrak i ti{ina, pucaw iz
pi{toqa i vidi se bqesak.

KRAJ