МАЧКЕ

Лејла Самарај

 
 
драма, Београд, 2013
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ЛИЦА:
 

ЖИВА БИЋА

ИКОНИЈА, компјутерски стручњак и професионални астролог. Њене године су тајна.

ЖЕЉКО, око 45 година. Власник месаре
ЈАНА, 17 година, средњошколка. Жељкова кћерка
СРЂАН, око 40 година, возач, предузимач. Закаснели ученик.
ДРАГУТИН, око 50 година. Професор историје
 

БИЋА СФЕРЕ СПИРИТИКЕ

СВЕТИ ПЕТАР, челник Рајске администрације. Борац против злих сила. Залаже се за мир,
правду и економски просперитет.
ЕМАНУИЛ, лађар из пакла. Притајени клептоман.
СВЕТА ПАРАСКЕВА, светитељка. Заштитница жена.
ГОСПОД
ЛИЛИТ, пала Анђелина
СОТОНА

МАЧКЕ ДУХОВИ ПРЕДАКА

(прерушени глумци)

ЈОВАНКА ОРЛЕАНКА: Светица. Рајска побегуља.

НАПОЛЕОН, славни, благопочивши француски војсковођа. Увек спреман за акцију. У
паклу потпаљује бородинску ватру.
ШЕКСПИР, славни, благопочивши енглески драматург. У жалости за рано преминулим
сином Хаметом.
МЕРИ ТЈУДОР, протестантима и пијанцима знана као Блади Мери

ГЛАС ГОСПОДЊИ
ГЛАС СОТОНИН
РАЗНОЛИКЕ СЕНКЕ, ПРИКАЗЕ И ГРОТЕСКЕ
ДВА КОНОБАРА И ЈЕДАН КОМШИЈА

СЦЕНА 1
 

СТИКС

(Насред позорнице обасјане сабласном светлошћу, утвара, налик на Командатореа из

Дон Ђованија, једном руком ставља новчиће у уста мртваца. Другом – прима новац.
    Око авети се окупљају фигуре застрашујућег изгледа – то су Гротеске.)
 

ГРОТЕСКА 1:  Да ли је ово река Стикс?

UTVARA: Да. Ако треба превоз, два динара друже.

ГРОТЕСКА 2: А колико да нас не превезеш?

 

(сцена се замрачи)
 

СЦЕНА 2
 

НЕБЕСА. РАЈ
 

(Свети Петар седи испред рајских врата, погледа упереног у таваницу Рајске базилике.
Уздише.  У етеричној руци држи огроман, златан кључ Небеског Царства. Носи макси -
хаљину ишарану крстовима по најновијој Рајској моди и кломпе. Упадљиво је нашминкан.
Перика у пинк боји је помало накривљена. Малопређашња Утвара искаче из чамца који се
налази на средини позорнице. Скида црну одору. Потпуно је ћелав. Носи кошуљу на пруге с
трегерима упасану у тренерку, у складу с дизел модним криком деведесетих година у
Србији)
 
 
СВЕТИ ПЕТАР:  О, Емануел, бог ти помог’о!

ЕМАНУЕЛ: Петре? Какав је то стајлинг?

ПЕТАР: Скенирајући целу Земљу скенирао сам и штампу. Мало Вог, мало Фешн-Бук.
ЕМАНУЕЛ: Скенираш брзином светлости претпостављам. Бројеви од пре пола века, аман.
Твоја шминка није ни за сцену осамдесетих, а та перика? Хаљина? Не би ни Фред обук'о.

СВЕТИ ПЕТАР:  Ок. Миран Стикс. Него, Емануел, чему могу да захвалим за твоју
посету? Жељан си Светог Петра?

ЕМАНУЕЛ: Мани. Тешки проблеми.

СВЕТИ ПЕТАР: Да нису пристигли интернет тролови? (Прекрсти се.) Ил’ не дај Боже да
си пловио на зелено?
 
ЕМАНУЕЛ: Опљачкао сам Преминуле.

СВЕТИ ПЕТАР: Онда ти нема друге него да се предаш. (Устаје. Руком врти кључ)
Изговори се на деменцију. Ипак, мртвујеш од памтивека. Срећом, у Рају немамо таквих
проблема...
(Како изговори, тако зачу се крик – нечије лице се слепило с друге стране Рајског
монитора. Једно око беше увећано оптичком варком. Свети Петар се ухвати за главу.
Спаде му перика.)

ЕМАНУЕЛ: Шта би, о Свети Петре? Због чега се хваташ тако за главу?
 
СВЕТИ ПЕТАР: О, Емануел, пријатељу мој паклени, нећеш веровати шта се десило… с
оне стране димензије!
(„с оне стране димензије...“ Позорницом одзвања глас Винсент Прајса умиксован у техно
маниру)
 
ЕМАНУЕЛ: Искушај ме. (подсмешљиво)

СВЕТИ ПЕТАР: Земљанка коју већ дуго пратимо пркоси законима природе. Мало јој је
било што не стари већ неколико деценија, мало јој је било што обнавља девичанство сваке
преступне године, мало јој је било… што скида боре без ботокса и пластичних операција,
већ је овладала (Петров глас постаје јачи и дубљи) таквим техникама хакераја да је упала
на Дедбук друштвену мрежу покојника. Не само да шпијунира оно што мртви пишу преко
зидова већ им улази и у инбоксе. Смртница! Ал’ свима ће нам дојакати!

ЕМАНУЕЛ: Велечасна нобеловка? Јудиница 21 века? (замисли се) Да није ова моја Лилит,
па се материјализује доле инкогнито?

СВЕТИ ПЕТАР: О, Емануел, не пратиш радњу! Неко са Земље успева да нам ради исто
што и Викиликс владама на Земљи. Хакер за кога се испоставило да је неписмена жена,
толико је успешан да са свог земаљског компјутера посматра све шта се дешава у Рају и
Паклу. Чак и камерицом гледа сваки кутак! И те информације предаје и прослеђује.
Иконијакиликс на делу!

ЕМАНУЕЛ: Зар немате у Рају контрахакере? Секјурити антихакер програме?

 
СВЕТИ ПЕТАР: Имали бисмо да Пакао не узима све врхунске хакере.

ЕМАНУЕЛ: Али, како је успела да пробије шифру?

ПЕТАР: Пробила је шифру док је посматрала Меркур кроз телескоп, а на нашу мрежу се
прикачила програмом Хамачи. Ех... тај Меркур, гласоноша! Инригант један
комуникативни!

ЕМАНУЕЛ: Можда хтеде да игра Воркрафт? Како гласи световно име те врсне Јасмине
Бонд?
 
СВЕТИ ПЕТАР: Иконија Од Раче Крагујевачке. Скоро па и неписмена. Нико не зна ко је
надахњује.

ЕМАНУЕЛ: Можда хоће само да се помоли, а како другачије но некоме ко је

комуникативан.

СВЕТИ ПЕТАР (Не обазире се на упадицу. Шета се позорницом и намешта перику) Само
стари модели рачунара могу да хватају сигнал божјег Вај Фај. Доскоро нисмо знали
одакле јој Јапанац из педесетосме! А онда открисмо тајну над тајнама и чудо над чудима!
(брише марамицом зној са чела)

ЕМАНУЕЛ: Зар може бити да је загонетније од Светога Грала?

 
СВЕТИ ПЕТАР: Хакерским арсеналом снабдева је једна месарска радња. Неколико
испорука осујетила наша рајска ЦИА.
 
ЕМАНУЕЛ: Оваквог твиста нема ни код Оливера Твиста!
 
СВЕТИ ПЕТАР: Него.. Зар је могуће да нам осматра све просторије одоздо. Са свог
компјутера. (Петар скида перику. Открива ћелаву главу. Брише ћелу једним крајем макси
– хаљине. Емануел прислања своју ћелу на весло.)
 
ЕМАНУИЛ: Па зар сумњаш, Петре... (узнемирено)
 
СВЕТИ ПЕТАР: (очајно) Каже да има снимке прељубе свих нас запослених у највишим
дедосферским асоцијацијама на УСБ-у од петстотина мегабајта! (Емануил и Петар се
погледају. Станка од неколико секунди.)

ЕМАНУИЛ: Дође ми да пребледим.

СВЕТИ ПЕТАР: А мени да се загрцнем. Ију куку.
(покри главу хаљином и закука)

ЕМАНУИЛ: Нешто ми паде на ум. Наполеон и Мери Тјудор често беже из пакла. Проводе
се, прескачу зид и чине прељубе с Рајевцима!

СВЕТИ ПЕТАР: Замисли! И у Рају се исто дешава. Највеће побегуље код нас нису нико
други до Шекспир и Јованка Орлеанка.

ЕМАНУЕЛ: Јованка бежи у ватровит пакао?

СВЕТИ ПЕТАР: Шта ће? Носталгија? Ваљда суочавањем са прошлошћу хоће да се реши
трауме или азбестира своју душу па да постане отпорна на пламен?

ЕМАНУЕЛ: Позови њих двоје, а ја ћу Наполеона и Мери Тјудор. Пао ми је на памет

задатак који могу да одраде у нашу корист. Ако би већ да беже са својих станишта,
понудио бих им једну лепу авантуру.

(Свети Петар окреће рајски телефон)

 

СЦЕНА 3

 ЗЕМЉА. СРБИЈА. БЛОК 45.

(Жељко, намргођен, бесно шета у круг са сатаром у руци. Поред њега је Слађан,
погнутеглаве. Делује смушено и глупо. Налазе се на паркингу. Бели комби с натписом
„Месарчевић и кћи“ паркиран је испред зграде.)

ЖЕЉКО: Шта се тачно догодило? Хоћу да знам!

 
СЛАЂАН: Судар! У суседним колима с једне стране био Џони Деп. С друге Бред и
Анђелина, возили смо унакрсно, возач је морао да нагло скрене да би поштедео живот
холивудском цвећу...

ЖЕЉКО: Онда онда... (Нестрпљиво, ударајући у ритму дрвеним делом сатаре о под)
 
СЛАЂАН: Преврне се на бок наше камионче.

ЖЕЉКО: А роба?

СЛАЂАН: Шта роба? Ах..  роба! Аха. (Почеше се по глави) Отишла у неповрат к’о ђед у
Прњавор.
ЖЕЉКО: И шума једе небо док пева Данте из канте! Значи, борбене дивизије
конкурентског Картон Ситија се уротиле против нас! Зашто ниси звао неког да ти
помогне? Да спасиш што се спасити може?!
 
СЛАЂАН: Ију, шефе, па забрањено је спопадати камионџију на наплатној рампи!
ЖЕЉКО: Не пише ми се добро код моје Иконије. Осим што јој се пријела ролована
сланиница, очекивала је и испоруку барем две половне месарске машине за њену тајну
мисију... Кад ово чује, више неће да труби у колима док.. ах! Шта ме снађе! Постаће као
оне љубе из Небраске! Боже, сакриј ме у Ванкувер!
 
СЛАЂАН: Онда вам не преостаје ништа до хладњача кланице! Ту ћете обоје бити баш
онако... хот! (замисли се) Осим тога, Иконија има годиница сто! Затрубиће она барем још
три пута!
 
ЖЕЉКО: (нежно)Изгледа као да јој је само четрдесет пет.

СЦЕНА 4

ХОДНИК ЗГРАДЕ
 

(ходник Жељкове зграде- пресреће га Иконија, која живи у истој згради. Вуче тешки,
рекло би се, ранац. На глави носи турбан с бувљака, на ушима јој шљаште алке – толико
да гледалац у последњем реду може да их појми. Напирлитана и окићена сплетом
прстења, ланаца и других неукусних додатака. Нашминкана је у египатском стилу.
Жељко улази у ходник зграде)
 
ИКОНИЈА: (Прилази Жељку и опали му шамар)Не поричи. Све сам сазнала преко
Арпанета. Уништио си моје тајне планове да месарским машинама као проводницима кроз
интергалактичка сазвежђа скупим битне информације о недокучивим галаксијама!

ЖЕЉКО: Али, али....

ИКОНИЈА: Алгоритам је мајка! (још један шамар) Да си изучио формалне школе, знао би
и ти да направиш кацигу “Еуро Неуро”.за читање људских мисли и удубљивање у
скандалозне догађаје.

ЖЕЉКО: Није ти било довољно што сам беспоговорно веровао гуглу! Светлом тунелу
истине исткане у протоколу! Нећеш ме вратити у основну школу, одбијам да íдем…
(узнемирено) ..да знаш, ма колико да си секси и моћна!

ИКОНИЈА: Ово су ти две електронске цеви (извлачи их из торбе, једну му ставља у руке,
другом га најпре одалами по глави па му и ту преда. Наставља да извлачи предмете
необичног облика) Ево тиратрон, ево детектор! Вуци се у хладњачу и направи ми
суперкомпјутер Родос с Колоса, предратни модел!. Имаш форе док не почне школа!
Сумери су мени рекли како се то ради. А тебе ни рођена мајка није васпитала чварке да
направиш, отац сијалицу да промениш! Дижи овај ранац и помози ми да га пренесем у
стан. Никад више с Амазона не наручујем технику!
 

( Жељко подиже торбу. Под тешким теретом се савија)

ИКОНИЈА: Шта се мрштиш. Имаш среће да у ранчету није Вандерклифова кула. Ти,
бездушни зликовче. Без сланине си ме оставио! Иначе, била сам код доктора због ради
трудноће.
 
ЖЕЉКО: (Затечено) Али... али... То је чудо!
 
ИКОНИЈА: Какво црно чудо. Само ја. Обновила сам трафо, овај јајне станице и зачела
безгрешним путем.
 
ЖЕЉКО: Ниси морала заобилазно...
 
ИКОНИЈА: Нисам, али с тобом ми се не греши ових дана... Џеј ми је отворио очи текстом
„Преваре и лажи“. Чим сам одслушала песму, заказала сам матерњи избачај. Беху мушке
тројке. А мој Јасоне, признај – Медеја ми није равна!
 
ЖЕЉКО: Али, Ико, па зар у четрдесет петој?

ИКОНИЈА: Свака трудноћа након четрдесетпете божја је промисао.

ЖЕЉКО:  Убила си тројицу? Чедоморна мајко!

ИКОНИЈА: Чедоморна јесам, свемогућа нисам. Само једна жена успела је да роди свету
тројицу! (с дубоким поштовањем у гласу)
 

СЦЕНА 5

ВРАТА РАЈА
 

(Свети Петар и Света Параскева заљубљено седе једно поред другог испред врата Раја,
приљубљени, образ уз образ)
 
СВЕТА ПАРАСКЕВА: Ах, мој Петре, драги, такве бих ти моралне поуке подала само ако
не бих знала у изобиљу да их имаш! Задовољна мирним животом који ми несебично
пружаш, желим да ти нешто подарим… Али, оклевам. Можда делује као да је мито....
 
СВЕТИ ПЕТАР: Не устручавај се, моја љубо равноангелна! Нисам ни ја толико свет да не
заслужујем понеки поклон... (скромно ће Петар) Чак и Земљани то раде, да да, не гледај
ме тако у чуду, Мајко преподобна! Од Свевишњег сам добио дозволу да се венчамо на
Филипинима...

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Ах, Рај је тако аут! И не зови ме Мајка. Ем се осећам старије, ем
делује као да је у питању брак из интереса... овај, инцеста.... (Обоје се прекрстише) Хвала
Богу да си добио Филипине, мили…

СВЕТИ ПЕТАР: Мила, сад бих ти скинуо с небеса онај етерични облак...
 
СВЕТА ПАРАСКЕВА: Немогуће, мили, ми смо већ на небесима...
 
СВЕТИ ПЕТАР: (пољуби је у чело)Мудро збориш, љубави етерична моја!

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Па, ето, мој драги, мој вољени, грехом неоскрнављени будући
мужу, ја бих теби све своје мошти поклонила!
 
СВЕТИ ПЕТАР: А ја теби сва своја житија! Али немој, љубо, да се мучиш, срце ми од
среће сад замал’ да прескочи, а језик ми се к’о романтично грање испреплита! Задржи
мошти. Затребаће ти кад се најмање надаш. Него, не беху ли твоји за живота имућни
људи?

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Можда би и били да већ нису мртвосани, љубљени...

СВЕТИ ПЕТАР: (одмахује руком)Мени осим твојих дивних чудеса, ионако, не треба
ништа. Сва она, о Благочестива, нису достојна те скупоцене хаљине коју носиш на себи.

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Волим што се премишљаш да поклоне примаш, јер указује да су ти

мрска дела црна што светом и Паклом владају. Али, забринем се понекад да се превише
дружиш са Сотониним лађаром. Лоше утиче на тебе.

СВЕТИ ПЕТАР: Али, мила, зар ми ниси увек говорила: Петре, нежан си к’о Лоркина
ружа, ал' за правог мужа бих ја ђаволчића, слатког враголанчића. То ми је једини мотив
дружења с том Грешном душицом, пуслице моја (уштине је за обрашчић, потом се нагло
уозбиљи)  – не додирујући границе чедности и уз строгу дистанцу, питам га ту и тамо за
покоји марифетлук..

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Какав? Какав? Испричај ми неки његов необичан грех!(очи јој се
цакле)

СВЕТИ ПЕТАР: Скоро беше... (почеша се по увету) Прерушен у Јована Крститеља у

Лимбу је окупао и окадио на хиљаде покојника који намах одлетеше Богу, не питај ме,
имао сам пуне руке посла да исправим збрку, а један Лимбаш, након кратке посете Рају,
би враћен у Предворје Пакла, изврши самоубиство и сад се чвари крај Јуде, за пример
другима.
 
СВЕТА ПАРАСКЕВА: (стисну етеричне ножице и зарумени се) Ох, страшно је то! Та зар
је тако баш било!?
СВЕТИ ПЕТАР: Има још... Наручио Емануил каприћозе за изелице у трећем… Керберу
наручио посебну с љутим папричицама…
 
СВЕТА ПАРАСКЕВА: Ох, скандал! Доста, доста! Не изговарај! Нит’ мисли на нечистоте
пред огромним крстом који Вечним светлом божјом милошћу сјаји, та само њега мени у
постељу етеричну донеси, мој драги!
 
СВЕТИ ПЕТАР: (с љубављу гледа у свој Рајски кључ) Рајско комунално се брине да не
зарђа. Светли као ужарена кугла, демону да запљусне очи, у Божји дом да не залута…
 
СВЕТА ПАРАСКЕВА: (неодлучно) Па.. добро.. може и кључ да послужи... Загрли ме, само
ме загрли.. као малочас што си… Боже, окрени своје лице светлости мојој правој
љубави… Ах, заспао је.. (устаје, задиже сукњу и закорачи у рајски врт)
 
СВЕТА ПАРАСКЕВА: Враголанчићу! Варалице моја, подмитљивче згодни! Како ми се
допало кад сам наводно спавала, а ти ме креснуо полуонесвештену!
 
ЕМАНУИЛ: (Провирује иза Дрвета спознаје) Не сумња ништа?

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Досаднији је од школске лектире. Љубави жарка, најбоље је, ипак,
да се састанемо ноћу, овде нас неко може видети… рецимо, у поноћ, у нашој гондоли да
сурфујемо мрачним водама, а може и кајак…

ЕМАНУИЛ: Има једна фина пречица до поднебуле чистилишне реке. То ти дође као
нудистичка плажа. Падни ми на груди, ђаволице моја!

(пољубе се страствено)
 

СЦЕНА 6

МОЧВАРА СТИКСА
 

СВЕТИ ПЕТАР: Ђаволицеее! Јухууууу!

ЛИЛИТ: Како се усуђујеш и да ми се обратиш? С Толамејом сам у Великоме Зденцу

прокрчила пут, обезбедивши нам оргије о којима су Римљани могли само да сањају, а ти
ме још пушташ да те чекам! Само да знаш да се и то урачунава у цену! Код Црне Лиле
нема циле миле!
СВЕТИ ПЕТАР: До сад ме је Параскева смарала, једва сам се извукао, чак сам планирао да
ти и поклон донесем...

ЛИЛИТ: Поклон? Само кеш долази у обзир. Је'л ја теби личим на отпуштену гејшу? Ја ти,
драги, немам јефтине Параскевине храмове у женствености, што се тога тиче пре да сам
скупоцена колонијална архитектура. Мој макао бисер Аконкагву би прогутао. Али, то
кошта…

СВЕТИ ПЕТАР: Еденски врт. У поноћ.

 
ЛИЛИТ: А где другде? Од оног лудог Минаја у круг Похоте не може да се инкогнито
прође. А и она блудница Клеопатра. Само шпијунира!
 
СВЕТИ ПЕТАР: Утопићу и крст који ми је дат ако је потребно не бих ли те имао.

ЛИЛИТ:  Искористи  тај твој крст на Параскеви. За мене је он обична чачкалица.

 
 
 
СЦЕНА 7
 
 
 
ИКОНИЈИН СТАН
 

(Иконија притиска дугме за престанак снимања и хвата белешке у лету. На монитору се

види Света Параскева како бере цвеће с невиним изразом на лицу. Поред ње пролази
Свети Петар и златним крстом броји да ли су све јабуке на броју. Около њих анђели лете
с пламеним мачевима, а анђели нижих хијерархија носе на крилима делове за
новопристиглу јакузи каду наручено с осмих небеса. Чује се Моцарт. Иконија
хипнотисано гледа у екран. Чује се куцање на вратима. Иконија невољко устаје, отвара
врата накривљеног турбана. На вратима су Жељко, Слађан и Јана.)
 

ИКОНИЈА: Овај крупни мора да је Отац, овај ретардирани му дође нешто као прерано
рођени син..  а ово крхко чељаде мора да је онај најмлађи, свети Дух. Истина је да се слабо
види.. ал’ надахњује!

ЖЕЉКО: Нисам успео да ти донесем месо свете краве, које је по твом сазнању стигло
тајним каналима из Индије преко Ирака, Арабије и Либије до нас, али… (мазно) ‘оћеш да
нам скуваш ручак?

ИКОНИЈА: Ручак? Усред чета са Свевишњим ви ми спомињете ручак? Ко ти је ова

карикатура, к'о да је из Мордора дош’о, чело му толико да на њему може да се одигра
валцер!
 
 
ЖЕЉКО: Ико, па зар не препознајеш Слађана, Јаниног друга из разреда? Примили га
преко везе да се не мучи да иде ванредно...
 
СЛАЂАН: Јес' госпоја, касно сам схватио да бих желео да будем адвокат.
 
ЈАНА:  Наравно да га се сећа. Да да, не гледај ме тако! Ти барем играш дуплу игру, драга
нова мама. (окреће се Жељку) Тата, на на компу четује са творцем свемира. У кући игра
игру логора. Изгладњује нас. Како то не видиш?
 
ЖЕЉКО: Тишина, Јана. Поштуј старије...  (Иконија га погледа) Кхм, кхм...
 
СЛАЂАН: Стварно би, госпоја вечна, могла да четујеш касније и испржиш нам барем три
јаја.

ЈАНА: Као света Тројица...

 
ЖЕЉКО: Тишина Јана! Уместо да си срећна што имаш маћеху која ће ускоро завладати
светом, тражиш тривијалности као што су јаја. И ти, Слађане! Даћу вам ја јаја, али за
петнаест минута. Сад треба да Иконији дарујемо тишину! Концентрацију.
 
ИКОНИЈА: Каквих петнаест минута. Никакво кување у наредних пола сата! Па активација
кухиње упропастиће ми везу са дедосфером!

ЖЕЉКО: (задивљено) Толико се усавршила у хакерисању да је открила начин да

шпијунира и разговоре покојника. Упала је у друштвену мрежу коју покојници користе. И
само да знаш, Јана, не шпијунира било ког већ директно Светог Петра и његове
преписке...

ИКОНИЈА: Зар си гајио суспицију спрам мојих вештина? Зар је нека па работа за Иконију
Од Раче Крагујевачке да ухакује компјутер Светог Петра?

ЖЕЉКО: Ико, ти си врсна хакерка, нема ти у Шумадији равне! Моћнија си од

Суперженке и то без криптонита!
 
ИКОНИЈА: Хеј хеј, погледајте шта се види на монитору?

СЛАЂАН: Увод у неки шведски акциони?

ИКОНИЈА: Ова особа у белом је преподобна мати Параскева. Моја невидљива

микрокамерица зумира њен тајни врт. Ово до ње... Ију! Па то је Емануел. Одкуд он у Рају
у недоба? Одкуд сотонин лађар у њеном друштву? Тишина.  Да чујем шта причају....
ЈАНА: (у неверици) Кладим се да је ово индијски филм с лошим титлом. Само њихови
глумци имају овакве бркове. Јаој, што сам гладна.,,,

ИКОНИЈА: Тишина...
(Видео бим на позорници приказује засенчене објекте, фигуре које јуре једна другу на
затамњеном екрану. Истовремено, на видео биму засвићка Шарпентјерова шпица за
Небовизију)

ЛИЛИТ: Ијујујујујуј, богца ти твога, не – мој, анђеле мој! Не! Не, не и… ДА!
 
СВЕТИ ПЕТАР: (удвара се на традиционални витешки начин, док се Лилит стиди и
уврће косу, не извлачећи руку из његове) У бесконачној Игри љубавној узимам што ми
припада. У стихији ватреној и ђаволи су свеци, њом опијени…
 
ЛИЛИТ: (И даље уврће косу) Али, све то кошта. Плус ПДВ.

ИКОНИЈА: (закувава кафу) Ију куку.. Знала сам да су од Ротшилда...

СВЕТИ ПЕТАР: Нема те цене коју нисам спреман да платим не би ли те имао. Ђаволице
моја!
 
ПАРАСКЕВА: ‘Иљадарка, онда.

СВЕТИ ПЕТАР: Зар па толико? Чак и у Бугарској су пале цене сексуалних услуга!

ЛИЛИТ: Економска криза у Лајфосфери ме не интересује. Нисам ти ја као она Рајевчанка

имедајојнепомињем, што јефтиније продаје своје услуге него курве с Тајланда! Ја,
напротив... (кокетно гаца по Мрачној мочвари Стикса) Пошто си стипса, да преговарамо
по пакленим стандардима.
 
СВЕТИ ПЕТАР: Колико?
 
ЛИЛИТ: Хиљадарка!
 
СВЕТИ ПЕТАР: Опет исто!
 
ЛИЛИТ: Хиљаду душа, драги.
 
(Сви зуре у монитор и додају кокице једни другима)
 
СЛАЂАН: Мрачна је слика.
 
ИКОНИЈА: У паклу су, будало.

СВЕТИ ПЕТАР: А чајанка на Хоншуу не би помогла, душо?

 
ИКОНИЈА: Трговина жутим робљем цвета! Но, гле.. ! Гле, шта јој ради... ал’ је саватава...
море, добро он то ради за небесну слатку силу! Ијуу... Што су јој ‘вако црвене очи, као да
је из Црвенога мора ишетала! Чек.. чек… Додај ми то кутијче… Хоћу драматичну
перспективу! Сваки детаљ.. (узбуђено) Овога се ни Курир не би досетио! А богме ни
Скандал! (Иконија хипнотисано буљи у екран)

ЖЕЉКО: Каква је то представа? Ко се то усуђује да скрнави Светог Петра? Какав је то

глумац? Да није Бред Пит?

ИКОНИЈА: Оригинал, душо, оригинал. Успела сам својим хакерским радом да пробијем
не само у компјутер америчког председника, кгб шпијуна и кинеског центра за полетање
на месец, већ сам упала и у сферу Спиритику и провалила шта се тамо збива. Ни Петар ни
Емануел нису верни и то ћу директно да кажем њиховим шефовима на данашњем чету.
Сад ћу да те наоштрим слико, уравнотежим ти и бело и црно, па да те кадрирам!

(Иконија нешто намотава око руке)

ЈАНА: Ја једноставно не контам. Ово је обичан Тарантинов филм.

ЖЕЉКО: У адаптацији Дејвида Линча.

СЛАЂАН: А шта ти је, госпоја, ово на врху компјутора, мењач?

 
ИКОНИЈА: Крст, будало. Гледај филм.

(вади шрафцигер из грудњака)

ЈАНА: Какво грозно кућиште!

 
(слика на видео биму се мења. Видео бим приказује други пар бесмртних прељубника)

ЕМАНУЕЛ: Заплешимо, моја Џинџер!

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Срце ми куца јаче кад се душа у помрчини вечности Пепељугиног
бала сети.

ЕМАНУЕЛ: Слатка су ропства тајних састанака нас двоје, заљубљених...

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Ох, драги, осећам се.. као жива жена! (падају једно другом у
загрљај)

ИКОНИЈА: А ја мислила „Прохујало с вихором“ врх врхова... у каквој сам заблуди била!
 
СВЕТА ПАРАСКЕВА: И не брини, мој драги, теже ће Петар да открије нашу тајну него
кад би се кроз крда слонова пробијао, а знаш... и није у некој форми.
ИКОНИЈА: Убаци ово у УСБ прикључак. (додаје Жељку)

ЕМАНУЕЛ: Али, Параскевице, другу, још већу бригу имамо, можда чак... претњу што
одаје нашу бурну романсу! Брине ме једна хакерка са планете Земље која прети рушењем
Рајског зида!

СВЕТА ПАРАСКЕВА: (крши руке) Заиста ће то учинити? Нека јој је хвала! Па нек чини,
мој драги! Тако ћемо бити у јединственој Спиритици, Рајем и Паклом уједињени! (пада му
на груди) До краја вечности!

ЕМАНУЕЛ: Али, драга, тиме ћеш изгубити све привилегије, не само ти, него и сви
Рајевци, па и Свети Пера. Нећеш моћи да се добро удаш!

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Мени ништа не смета до помисли да нас границе деле и да нисмо
повезани, ти и ја, душо...

(Емануел и даље уздише)

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Реци, мили. Шта ти грешно срце мори?

ЕМАНУЕЛ: И ја бих то волео, признајем теби, јер ником другом и не могу признати.

(Иконија узима микрофон у руке.)

ПАРАСКЕВА: Емануил, као да сам зачула шум попадалог лишћа у врту.. Неко нас слуша!
(припије се из Емануила)

ИКОНИЈИН ГЛАС: Зар под Тројом превара довољно не би? Зар се пети круг љутим
душама напунио није и добро одиграним улогама нечасним!
 
СВЕТА ПАРАСКЕВА: Какав је ово глас? Одакле шмиргла у Рају?
Когод да си, остави се пошалица и прикажи се!
 
ИКОНИЈА: Пошалица? Је'л се ја смејем? Зар је лепо да једно вара, а друго да пати? Само
да знате, све ћу ја ово светом Петру да дојавим. Њему за почетак. А да ти се прикажем,
Рете Батлере од Црне Лађе, то не желим. Нисам ти ја нека сплаваруша којој је досадно код
куће па у Турке отишла да глуми. А ти, Света Параскево, ти си мене разочарала! Као мајку
сам те штовала, у тебе сам као у Ферхунде гледала.

СВЕТА ПАРАСКЕВА: Слушај ти, манијаку, из парка, што поштен народ препадаш у
поноћ…

ЖЕЉКО: Иконија, душо, и ти глумиш у филму!

СЛАЂАН: И то у не било ком, него шведском акционом…! Јана, баш као и твоја мама...
или је то био неки „Скандал у Берлину“....
 
ЈАНА: Мислим да ће ми позлити.. (устаје и одлази)
 
ИКОНИЈА: Сад имам комплетан снимак прељубе.

СЛАЂАН:Снимак? Зар ово не би „Фатална привлачност“?

ИКОНИЈА: Ово што сте управо погледали било је директно укључење у лајвстрим!
(Задовољно трља руке, пољуби УСБ прикључак и док је Слађан и Жељко збуњено гледају,
окади га светом водицом, те га положи, заједно с крстом и кандилима у молитвени угао
стана, тик поред иконе на источном зиду)

 
СЕДМА СЦЕНА  
 
 
 
 
 
НЕБЕСА. РАЈ
 
 
 
(Петар eyфорично плеше по бини)
 
СВЕТИ ПЕТАР: Биће кажњена, биће кажњена Иконија! Утихнуће, увенуће, наиграисаће, у
неповрат отићи ће - кажњена! Сурово, бескомпромисно, грубо, дивљачно, тврдокорно.. .
 
ЕМАНУИЛ: (седа на дормео душек) Већ миленијум и по не видех те тако срећног.
ПЕТАР: (пева)
         Довољан ће бити један мјаук
За Иконијин свети Јаук!
            Јаук за свети наук! (прекрсти се)
 
(напомена за глумца: Из стања еуфорије Свети Петар нагло ускаче у ролу Мрачног
Осветника. Анђели то могу.)
 
 
Мачке ће начисто да излуде Иконију контрашпијунажом којом су 9000 година раније
сатрле Коптску цивилизацију. Откриће нам Иконијине свете хакерске тајне,
демистификоваће њене страшне моћи, прикључиће је на детектор лажи, па и на струју ако
треба..  Моћномагијским дејством претвориће компјутерске мишеве у праве, све док
константа сметње не постане толико јака да изазове у њој олују лудила и огули јој
мождане мембране као клип од кукуруза да је! Ах! Велика освета биће та! Јаук! Јаук!
 
ЕМАНУИЛ: Драго ми је, ем мило ем драго.
 
СВЕТИ ПЕТАР: Обале те Лаконије однеле... лаконски! Што ми штуро одговараш! Та не
слушаш, сад видим!
 
ЕМАНУИЛ: Искрено, Петре, по дедосфери се увелико прича да ти није добро. Да си
начисто прс’о. К'о пензионери на српску кризу. И да јуриш неке чудне.. риболике… по
петнаест сати! И то кажу. Ал', видим, ниси заборавио на Иконију! Петре, то је болесно, то
је опсесија!
 
СВЕТИ ПЕТАР: (у чуду)Како да заборавим? Како? И зашто?
 
ЕМАНУЕЛ: Најмудрија мачја четворка увелико ради свој посао. Чему брига? Чему
анализа? Буди рационалан... Сад можемо да причамо о.. (почеше се по глави)
 
СВЕТИ ПЕТАР: О, Емануел, не схваташ! Инвазионе ванземаљске расе с интерфејсом
уместо лица, држе у заробљеништву глобално-космичког простора нашу Чету рајских
порезника у знак упозорења да не дирамо извесног Гроо-гг-г-а.. А и ови риболики са
Сиријуса се буне! Срамота! Морамо да реанимирамо шпанску мисионарску конкисту из
Осмог круга да им појасне да је само један Свевишњи!! Како сад да допремимо теренски
терен по узору на Хашки, па зар да рекетирамо тенисере! Ех, Матија Матија, порезниче,
извукао си се на време. Био сам обичан рибар, а сад и твој посао морам да радим!
 
ЕМАНУЕЛ: Погана је та паганерија! Но, можда и није толико страшно, можда те само очи
варају.. тако мртвосаног.
 
СВЕТИ ПЕТАР: Очи можда и преваре, али рајски извештаји не. (устаје са столице)
Емануел! Схвати! Ми нисмо само хаковани! Ми смо суперхаковани! И ово је Иконијино
анти - дело! Како су они уопште могли да знају да им, у знак упозорења, шаљемо месију
врапца залепљеног за кометин далековод ! (струја урачуната у васкрсење) А да не
спомињем да је Иконија у чету с Богом, поред информација о тајним снимцима, изрекла и
своју намеру о рушењу зида који раздељује Рај и Пакао. “Досадно ми, вели. Ја бих мало
овде, мало онде. Некако ми једно не иде без другог”. (Свети Петар брише зној са ћеле)
 
ЕМАНУЕЛ: Петре, начуо сам и да у Сфери Спиритици духови предака увелико ступају у
емотивно - етеричне односе, а неки и брачне, иако их и Рај И Пакао раздвајају.
 
СВЕТИ ПЕТАР: Каква глупост! То је забрањено, они не могу никако бити у симбиози!
Бог их је за казну сепаратисао, у томе и јесте паклени смисао, па и рајски...
 
ЕМАНУЕЛ: А замисли да дух  Шекспира у Рају заволи дух Ане Болен који је у Паклу. У
сваком случају, не преостаје им друго него да беже из Пакла и Раја, јер желе да буду
заједно. Одлазе на Земљу јер су научили да улогују дух у јагоде, купине.. Само да би опет
били живи. Замисли Ану Болен како улази у малине…
 
СВЕТИ ПЕТАР: То објашњава штрајкове малинара...
 
ЕМАНУЕЛ: Увек сам се чудио тим љубавним пребезима из Раја у Пакао и обрнуто!   Ја
сам веран својој пакленој љуби.
 
СВЕТИ ПЕТАР: И ја својој светој.
ЕМАНУЕЛ: Каквих све етеричних има!
 
СВЕТИ ПЕТАР: Зар има и таквих који прелазе Сферус Спритикус ради енергетског секса?
(застаје) А чуо сам (замисли сви о томе причају) да је мене Параскева  преварила с тобом!
 
(ЕМАНУЕЛ се смеје)
 
ЕМАНУЕЛ: А ја сам чуо да је теби Лилит масирала крила и својим језиком скидала
прашину с њих...
 
(Св Петар И Емануел  се смеју)
 
СВЕТИ ПЕТАР И ЕМАНУЕЛ: Шта све залудне душе покојника неће смислити!
 
ПАРАСКЕВА: (утрчава на сцену, усплахирена, крши руке) Бог Све Зна!
 
СВЕТИ ПЕТАР: (Устаје.У ставу војника.) Ваистину зна! (прекрсти се, потом салутира)
 
ПАРАСКЕВА: И не само он, Петре! Сви знају!
 
СВЕТИ ПЕТАР: (збуњено) Знају?
 
ПАРАСКЕВА: Рај и Пакао протресао је скандал тај! Сви само о томе причају…
 
СВЕТИ ПЕТАР: Ја ништа не знам. Ја немам појма. (Отире зној са ћеле)
 
(демонски смех се проломи Рајем)
 
ГЛАС СОТОНИН: Што породица може да ти учини, не може нико!
 
ГЛАС ГОСПОДЊИ: Не чепркај ми по стигматама! Извршићу над тобом Егзорцизам пре
датог рока у Откровењу – ја, лично!  
ГЛАС СОТОНИН:  Лично ил' тролично, само ми не шаљи више аматере. Немој толико да
ме понижаваш. И себе...
 
ГЛАС ГОСПОДЊИ: Мислиш да нису довољно добри?
 
ГЛАС СОТОНИН: О томе бисмо могли уз тајну вечеру за двоје. Или… Хот масажа,
можда? Неки нови Јоб?
 
(Моћни гласови одлазе у фаде-оут. Сви на позорници ћуте око 15 секунди. Затим,
настављају да причају)
ПАРАСКЕВА: Неко је преко интернет мреже наше Сфере објавио тајне енергетске
снимке. Зар ја? Чедна  Параскева,  узор честите жене и побожне мајке да преварим  Светог
Петра и своје енергетско тело понудим лађару Пакла?
 
(улази Лилит)
 
ПАРАСКЕВА (Светом Петру): Сазнала сам и за тај скандал! Ишао си чак у пакао због
Лилит и то прерушен. Ти... ти... притајени ђаволе. Рогатом  ме правио.
 
ЛИЛИТ: Мени је пристигао снимак где љубавишеш с мојим Емануелом!
 
ПАРАСКЕВА: Каква црна телесна превара! Па ја сам етерична!
 
ЕМАНУЕЛ: Кунем се да никад то не бих урадио!
СВЕТИ ПЕТАР: Ни ја то исто што ни он! Баш што и он, то то... Не бих! (обојица одмахују
главом)
 
ПАРАСКЕВА (Сумњичаво) И ја се кунем да не бих урадила ништа супротно од вас!
 
ЕМАНУЕЛ: Петре, она нас двојицу зеза!
 
СВЕТИ ПЕТАР: Мислиш  да        нам      се      Кева  подсмева!
 
ЕМАНУЕЛ: Кево, клетве ми паклене! Сотона ми је обећао руку Лилитице још од кад ми је
кренуо радни стаж. А и њој. Требало је да се венчамо у 666 години двадесет првог
миленијума и да изродимо брата од стрица припремљеног Антихриста кога је рогати зачео
с лејди Драганом.  Добио бих замак - утврђење крај Берлина, потомка грофа Дракуле, где
бисмо Лилит и ја живели крваво и несретно до краја вечности… (Прислони лице уз весло и
грца – лажно) А сад се испоставило да је Лилит, упркос обећањима да ће бити верна само
Сотони и ономе кога  је  Газда Рога одабрао,  тачније  мени,  била  верна  и  пакленицима 
са  све  коњичком ескадрилом, као и рајским  пешадинцима, те је прекршила обећање и
својим енергетским телом напајала Светога Петра!
 
СВЕТИ ПЕТАР: (гледа у снимке) Плус је експериментисала и са Параскевом.
 
(на видео биму су приказани парови: Емануел и Параскева, Свети Петар и Лилит, а након
ове реплике Лилит и Параскева како се држе за руке и прескачу дечји ластиш)
 
ПАРАСКЕВА: Да! То смо ми! Увређена четворка! Али... Ко ли је од хакера успео да уђе у
наша етерична рачунала и да дође до тајних писама и слика?
 
СВЕТИ ПЕТАР: (мудро) Сви путеви воде до Земље. Главна хакерка, која је упала у тајне
оностране четове нико други није до  Иконија – Земљанка. Требало је одавно да умре, али
је пронашла разне формуле... (разочарано)
 
ЕМАНУЕЛ: Шта си запео, о Свети Петре, те си толико против Иконије. То је једна сасвим
обична жена...
 
СВЕТИ ПЕТАР: Обична, ал’ замало!
 
ЕМАНУЕЛ: Знам те, о Петре, нешто дуже од вечности, ал’ те никад не видех толико
изиритираног...
 
СВЕТИ ПЕТАР: Истина је. Постоји још један разлог што је не волим. Добро знаш, о
Емануел, да смо и ми некад били живи. У трећој реинкарнацији био си хеленизовани
Египћанин који је фалсификовао астрономију антике, у петој османлијски експерт за
набијање на колац, у осмој превејани власник Лондон Сити банке, у десетој Шкот који је
продао Нелсонов споменик на Трафалгар скверу, у једанаестој Орсон Велс са својом
теоријом о најезди Марсоваца..  да си жив, сад био би Дафина.
 
ПАРАСКЕВА: Петар има право. Сећате се да је Иконија током једног од својих бизарних
хакераја тврдила да зна да ти и Емануило, као и ја и Лилит имамо заједничког потомка.
Једног јединог преживелог из стабла лозе сво четворо.
 
СВЕТИ ПЕТАР: (Горко) Иконија зна ко је наш заједнички потомак и неће да нам каже ко
је.
 
ЕМАНУЕЛ: Како вечност одмиче видим да ти се полако буди мајчински инстикт, о Свети
Петре! Него… Морам  сад  да  идем.  Сврати  код  нас  на  журку  вечерас  у  Трећи…
опет  наступа  Ејми Вајнхаус. „Yоu know I’m no good“ (плеше блуз – денс док напушта
сцену)
 
 
 
 
 
 
 
 
ОСМА СЦЕНА
 
 
 
ЈАНИНА СОБА
 
 
(Жељко  откључава  врата стана.  У  соби  је  Јана.  Телевизор  емитује  филм.  Јана  је
сконцентрисана на слике које се смењују на екрану. Присно грли видео касете)
 
ГЛАС ЏЕЈН МЕЛОУН: “Нико ме није питао да ли желим нову мајку. Нико ме чак није
питао ни да ли ми се свиђа!”
 
(Јана плаче)
 
ЖЕЉКО: Јано, душо, чему ламент? Зар је филм толико лош?
 
ЈАНА: Па, могао би да буде драматичнији!  Види шта је поштар малопре донео.. У пакету
са машницом! Крзно одране лисице! Поклон од маме. Зар то није мама - драма?
 
ЖЕЉКО: Само ако је зазвонио три пута...
 
ЈАНА: (баца крзно одране лисице у угао собе) Умирује савест реликтима с Папуа Нове
Гвинеје!
 
ЖЕЉКО: Јана, како си окрутна! Мајка је желела да се смејеш, да се радујеш..  у том крзну
нема ничег лошег, додуше, мало болних погледа лије пред смрт, сатанистичке тортуре
током скидања крзна…
 
ЈАНА: Тата!
 
ЖЕЉКО: Макар није певаљка постала! Као твоја мама.... (Жељко узима крзно у руке)
Реликт из Цириха. (замишљено)
 
ЈАНА: Како би се ти осећао да се родиш да би постао нечији крзнени капут?
 
ЖЕЉКО: Као прошломесечна чинчила…
 
ЈАНА: А пре ње?
ЖЕЉКО: Као премлаћени бернардинац из Кине кога ми је донирала мртвог на
петогодишњицу развода брака.
 
ЈАНА: Истина је да нас је запостављала, истина је да те је преварила с свештеником који
је покушао да вас молитвом измири, истина је да суђе није прала јер је наступала на
Гранду...  али мајка је мајка, чувар породичне фуруне. Мислиш да није била љубоморна на
све оне твоје.. дивне женске муштерије које су наручивале маснога печења за посне славе?
 
ЖЕЉКО: Заборавила си да је комадала мушкарце као Медеја браћу, да је објавила
„Сановник“ код Мојсиловићке, да је  ‘место шупљег у празно пресипала Мефедрин у
“унучиће”. Беше твоја мама једна Луда мачка. Мјаук јој се чуо све до Атлантског
архипелага. Све услове је испуњавала за подобног Шефа Државе!
Али, ако ти је за утеху, мамин нови швалер зове се Гастар Бајтер или.. Битер.. Лемон.
(Жељко је теши)
 
ЈАНА: Ипак, била је нежна мајка све до оног кобног дана кад је одлучила да постане
филмска дива. Боливуд ми ју је узео!
 
ЖЕЉКО: Зашто толико размишљаш о несавесној мајци кад сам ти довео онако дивну
маћеху? Зар ти Иконија не посвећује пажњу као мајка?
 
ЈАНА: Она пажњу посвећује искључиво компјутерима.
 
ЖЕЉКО: Али то је за наше добро. Телефонски рачун који си направила прошлог месеца
исплатила је преко рачуна покојника коме је хаковала налог.
 
ЈАНА: Дај ту бунду! (стресе се) овде је хладњикаво… Ил' сам се стресла од стреса!
 
ЖЕЉКО: Хвала богу па ми је баба Небодерка у тестаменту оставила Каљеву пећ од пре
Првог светског рата.
 
(Жељко прилази зазиданом огњишту изграђеном од висококвалитетог шамота и с
остакљеним вратима)  
 
ЖЕЉКО: Сад ће тата да пусти димни плин боље него они из Аушвица.
 
ЈАНА: Недостаје ми мама!
 
ЖЕЉКО: Знам, сине, недостаје и тати.. једном у годину дана.. Али, и то ће проћи.
 
ЈАНА: Недостаје ми и друштво!
 
ЖЕЉКО: Друштво? Како то, мила? Па зар ниси у разреду са Слађаном? Додуше, нисте
исте године рођени, али исте кечеве делите.
 
ЈАНА: Слађан! Хајде да видим тебе да се дружиш с копијом Фореста Гампа који устаје
десет пута да пишки на сред часа, а доноси јоргане у школу и лети, не би ли ме, вели,
симболично заштитио. Сви ми се смеју јер само он хоће да се дружи са мном, а у разреду
се с њим нико не дружи осим мене. Имам проблем!
 
ЖЕЉКО: Претерујеш. Слађан је класичан возач који не може да напредује без средње
школе. Мислиш ли да је мени лако с новом женом? С таквим умом, са женском верзијом
Вила Хантинга! У такве способности тешко је и поверовати!
 
ИКОНИЈИН ГЛАС: Жељко, пењи се на кров брзо. Некоме је малочас пала сателитска
антена на главу и ја сад немам на шта да прикачим мој нови специјални уређај за заштиту
морала и предупређење антисоцијалног понашања у тинејџера.
 
(Жељко одлази. Јана заспи. Чује се комешање, потом мјаук који допире из олука. Мачка
испада из олука, у већ поодмаклој трудноћи. Јану пробуди бука)
 
ЈАНА: Шта је ово? Мачка низ усијани лимени олук? Гледала сам и тај филм…
 
МАЧКА: Уплашила ме је појава Жан Клод Ван Дама с месарском прегачом око струка и
златним зубом који кида фолије са усијаног лименог крова у пратњи народне певачице, па
сам се брже боље сакрила овде.
 
ЈАНА: Ето. И на кров се пење због ње!
 
МАЧКА: Није ти чудно што говорим људским гласом?
 
ЈАНА: Боже сачувај. (станка) Ааааааааа! Мачка која говори! Ко си ти? И каква ти је то
крема у руци... овај.. шапи?
 
МАЧКА: Средство против опекотина… Зашто је овде тако вруће? То ми некако не паше.
Једва издржах и на крову, а имала сам и страх од сунца, јер јако, јако се бојим опекотина.
 
ЈАНА: Зашто?
 
МАЧКА: Зато што је начисто подилканило. Ни сунце није оно што је некад било...
 
ЈАНА: Зашто се бојиш опекотина?
 
МАЧКА: Бојим се да ме… не опеку.
 
ЈАНА: Каква си ти то мачка?
 
МАЧКА: Чула си за једну спаљену Францускињу за коју су причали да је девица? О којој
су много добрих филмова снимили? Понеки и лош. Рецимо онај с Милом Јововић.
 
ЈАНА: Јованка Орлеанка? Одкуда у мачки?
 
МАЧКА ЈОВАНКА: Немаш ти појма каква је жалост за животом. Да сам ушла у тело
човека, лако би ме нашли.
 
ЈАНА: Ију, колики ти је стомак… Сад видим да си ти тâ која је полокала татине гајбе пива
из подрума. Полудеће кад сазна!
 
МАЧКА: Треба да се омацим. Као што видиш, баш и нисам девица из Орлеана.
 
ЈАНА: Све ми смешта моја нова маћеха. Зашто ли сам уопште јела ону њену чорбу од
змијског млека, њену салату од лудара гљива…  проклета да је Иконија.
 
МАЧКА ЈОВАНКА: Познато ми је то име. Била је то права афера петнаестог века. Док су
се спремали да ме спале, беху фратри заузети испробавањем мојих старих хаља из
Домремија. Француски сељачки бод. – Твој живот у замену за ове дивне хаљине! – рекоше
ми Кардинали.  Јер такав бод никад нису раније видели. Верујем, ни осетили...
 
ЈАНА: Покушавам да пратим.. Двојкашица сам кад је историја у питању. Шта се даље
догодило?
 
МАЧКА ЈОВАНКА:  Па ово ти је више домаћинство и сликарство...  али хајде. Укратко,
модни крик петнаестог века. Погрешно уверење влада да Црква не воли авангарду. Сети
се Микеланђела!
 
(мачка застаде. Дубоко дише, као да се уморила. Јана јој приноси чанче млека. Мачка
отпи, облиза се и почиње да преде)
 
МАЧКА ЈОВАНКА: Тад се зби оно најгоре!
 
ЈАНА: Тек тад?!
 
МАЧКА ЈОВАНКА: Док су се они радовали што ће доћи до дана Високе француске моде
у Енглеској, баба сера свете Инквизиције по имену Иконија однесе све моје хаљине, јер их
је желела само за себе. Изнервирани фратри помислише да сам ангажовала Сотону да им
напакости и спалише ме!
 
ЈАНА: Ти си заиста Јованка Орлеанка!
МАЧКА ЈОВАНКА: Од тад, ничега се не бојим, осим једног…
 
ЈАНА Чега?
 
МАЧКА ЈОВАНКА: Сезоне пожара. Тад никад не силазим на Земљу.
 
ЈАНА: А ја часа историје сутра у два… Управо сад из историје учимо средњи век... Али,
ти све време док разговарамо растеш. Ево, за двадесет минута била си готово маче... Је'л
ти пуца водењак?
 
МАЧКА ЈОВАНКА: Ближи ми се термин... Него, дај да видим те књиге… (узима и чита)
…боже какве подметачине… (огребе књигу канџом и баци је у пећ)
 
ЈАНА:  Како сад да поправим јединицу? Одакле да учим?
 
МАЧКА ОРЛЕАНКА: Ја ћу ти испричати све како је било.

 ДЕВЕТА СЦЕНА
 
                                                               ЈАНИНА СОБА
 
(Слађан улази и затиче Јану у разговору с мачком)
 
СЛАЂАН: Јана, извини, врата су била отворе.. (застаје и слуша)
 
ЈАНА (Разговара с мачком) Дакле, и то су измислили? Земља се заправо не окреће око
Сунца, а Коперник је био загрижени коцкар? Завереници историје! Још и да скочи с
фрауебуршког торња због неисплаћеног дуга док су му се уместо небеских тела привиђали
округли новци?
 
СЛАЂАН: Трагедија! Мислиш ли да све то треба да кажемо на следећем часу? Можда нам
професор поправи оцене. И мени се прва теорија о Земљи као равној плочи чинила
логичнијом... (замисли се)
 
ЈАНА: Нисам ја изнела ту смелу теорију средњег века, већ ова мачка коју држим у крилу.
 
СЛАЂАН: Јана, какво је то лудило?! Шако Полумента те у песми не би боље описао!
 
ЈАНА: (полако се придиже с пода)Ја луда? Ја халуцинирам? (Упућује се к Слађану
претећи. Слађан се повлачи) Ја бунике јела? Ја запоседнута визуелним, а богме и
оптичким халуцинацијама?
 
СЛАЂАН: (преплашено) Пошто ти ноге сасвим добро миришу, јеси. Луда си. Али, чак и
таква, не сметаш ми, јер никад нећу заборавити дан кад смо се први пут срели у школи и
ти ме једина прихватила, дан кад ми је твој тата понудио посао.. а ја чак нисам ни знао да
возим. (рида)
 
ЈАНА: Добро,’ де, смири се. Ти јеси плод нашега сажаљења. И ми тебе волимо. (загрле се
заплачу унисоно)
 
ИКОНИЈА: (Прислушкује разговор иза врата након чега упада у Јанин стан. Затиче Јану
и Слађана у загрљају, уплакане)
Лек за лудило је дрво баобаба заливено водом из реке Замбези којом се запрала афричка
девица племена Мгамби. За смрдљиве ноге већ нисам сигурна. А без росних суза нема
праве љубави.
 
(Јана склања мачку од Иконије)
 
СЛАЂАН: (Отире сузе) О, Госпоја од Ратови Звезда! Имате ли марамче?
 
ИКОНИЈА: (Не обазире се) Ко је Фореста Гампа пустио овде? (окреће се Слађану) Знаш
ли ти колико имаш година? Што се не дружиш с децом свог узраста? Рећи ћу ја Жељку
реч - две -три... Можда ти и ниси безопасан онако како он тврди. (Мачка се маци у другој
просторији док Иконија говори. Јана се враћа)И какви су ово застрашујући звуци? К'о
мачетом да сасецам џунгле Сао Томе и Принципе.
 
СЛАЂАН: Немојте, госпоја, да ме грдите код Жељка. Само ми он даје да возим. (оборене
главе)
 
ЈАНА: (Иконији) А ви немате преча посла него да упадате у моју собу као да сте баскијски
терориста и кружите око мене као крстарећа ракета!
 
ИКОНИЈА: Ију! Црно дете, ја могу само да упаднем у очи…
 
ЈАНА: (одмиче се од ње) Не бојим Вас се. Нити Вас, нити смрти.
 
ИКОНИЈА: Зашто би се и бојала, као да је смрт па нешто лоше...
 
(Чује се мјаук)
 
ИКОНИЈА: Каква је то сад мачка?
 
ЈАНА: Вежбам говор из трбуха за школску представу. Глумим мачку.
 
СЛАЂАН: Мјау.
 
ЈАНА: Ето, видите.
 
ИКОНИЈА: Сумњиви сте ми обоје. Јана, тебе је танатос узео под своје, а тебе, надам се
није Ерос, те спопадаш малолетнице. Одлазим, пуне су ми руке посла да бих могла и о
томе сад да мислим…
 
ЈАНА: Заузета? Чиме? Рефрешујеш гугл у паузи окретања пасијанса и шпијунаже мога
тате...
 
ИКОНИЈА: (окреће се ка Јани) Ја залудна? Опет хоћеш да скренеш моју пажњу на себе,
мене овако заузете?
 
ЈАНА: Хаха, немој да ме засмејаваш Иконија – Доконија. Ти заузета? Толико заузета да ти
је кожа пропала деведесет година година раније, јер није могла да испрати твој биолошки
сат!
 
ИКОНИЈА: У току дана стиже ми барем десет молби за препоруке око локације снимања
за српску верзију Хакери Два, док се четворица књижевника простиру пред мојим ногама
да им помогнем око техничких деоница за њихове СФ романе! Заиста немам времена да
још и овде изигравам обученог руског тајног агента како бих откривала шта се заправо
догађа! Али, ипак! Јасно је мени шта се овде збива!
 
ЈАНА: Шта?
 
ИКОНИЈА: Педофилски скандал.
 
СЛАЂАН: Госпоја, ово је озбиљна оптужба!
 
ЈАНА: Иконија, зашто не одлетиш на чаробном тепиху до Боливуда? Тамо бријање није
обавезно, а Холивуд ће те свакако сачекати.
 
ИКОНИЈА: Једино спуштање које признајем јесте историјски силазак Апола на Месец. Но
признајем да ти је интелигенција наједаред поскочила... квантно! Брже мислиш
ситуацијски... могуће због прерано достигнуте сексуалне зрелости! (унесе се у лице
Слађану који одскочи од страха и залупи врата за собом)

 ДЕСЕТА СЦЕНА
 
УЧИОНИЦА
 
(Час историје. Професор Драгутин спушта дневник на катедру. Мучна тишина влада
учионицом)
 
ДРАГУТИН (Исписује на табли)
Битка код Акцијума-трагична сторија Антонија и Клеопатре. (Жамор незадовољства)
 
ДРАГУТИН: Ништа лакше, децо. Наравно, ако сте гледали филмове Лика Бесона…
Уосталом, данас је тематика Стари Рим, па најгори међу вама могу да изаберу и неко
друго питање. И изгубљеним случајевима треба дати шансу.
 
(Драгутин отвара дневник)
 
Јана Месарчевић. (Разредом се разли смех)
 
УЧЕНИЦИ: Професоре, дајте прилику људима који желе да поправе оцене!
 
СЛАЂАН: Професоре, могу ја.. могу ја..! (диже два прста)
 
ДРАГАН: Па хајде, никад није касно да се љуби страсно.. Ко је рекао: Коцка је бачена?
 
СЛАЂАН: Их, професоре, може нешто теже, нисам ја баш толико... хмм.. (Накашљава се)
Хм. Ко је рекао...  шта?
 
ДРАГАН: Коцка је бачена… (зева)
 
СЛАЂАН: (накези се од увета до увета) Сунђер Боб у сезони шест. Професоре, дајте
нешто теже. И двојка треба да се заради. (трља руке )
 
ДРАГУТИН: (кикоће се) А ко је играо најпознатију Клеопатру, која глумица? Кажи ми то
и пропуштам те.
 
СЛАЂАН: Ви сте, професоре, много неозбиљни. Оно јес’ да смо исто годиште, али ипак
сте Ви професор, а ја ученик. Како ко? Па Сека Алексић је играла и то није био филм него
високобуџетни спот. Ви сте нешто помешали. Спот (Наглашава) ма колико да је
квалитетан није исто што и филм, молим Вас!
 
(Драгутин се смеје)
ДРАГУТИН: Одлично, Слађане! (уозбиљи се) Види се.. да си ти то учио...  да познајеш
материју...  Двааа плус!
 
(Слађан од среће диже обе руке у вис)
 
ДРАГУТИН: Следећи… (записује оцену у дневник)
 
ЈАНА: (занесено) Требало је да се држи чврстог тла.
 
ДРАГУТИН:  (Подиже главу) Ко?
 
ЈАНА: Антоније. У тим годинама, стеже реума...  Ипак је човек напунио педесету.
(окреће се ка публици) Сетите се Акцијума!
 
СЛАЂАН: Ја се сећам!
 
ЈАНА: Тешких галија египатских што су пловила запаљеним морем и духова лађа који
плутају између Египта и Грчке, кад потонула је ратоборна Антонијада,  док је славни
римски војсковођа јурио за својом узмаклом краљицом…
 
(Ученици је хипнотисано слушају)
 
СЛАЂАН: За Секом? Да нису избацили нову верзију спота?
 
(Смех у учионици)
 
ДРАГУТИН: Тишина у разреду.
 
СЛАЂАН: Професоре, могу ли да шишким?
 
ДРАГУТИН: Може.
 
(Слађан излази, испраћен смехом)
 
ДРАГУТИН: Јана,видим да си се спремила за час. Али, морам још мало да те пропитам.
Колико је било пунских ратова?
 
ЈАНА: Два.
 
СЛАЂАН: (с врата) Логично, само један, а овај други је наставак серијала. Јана, ништа не
знаш. То је било трик питање. (Излази из учионице)
 
ДРАГУТИН: А шта је са Парћанима?
ЈАНА: Врхунски коњаници!
 
ДРАГУТИН: Парћански хитац!
 
ЈАНА: И добра стара Медија…
 
ДРАГУТИН: На северозападу данашњег Ирака...
 
ЈАНА: Ах! Колевка цивилизације!
 
ДРАГУТИН: …оштећене инфраструктуре… нафта не тече као раније…
 
ЈАНА: А Гали….
 
ДРАГУТИН:  ..заправо су били Келти…
 
(Огласи се звонце које означава крај часа. Разредом се проломи аплауз. Драгутин честита
Јани)

ЈЕДАНАЕСТА СЦЕНА
 
 
ЈАНИНА СОБА
 
(Јана се враћа из школе. Затиче мачку која се омацила. Мачка је у међувремену порасла.
Чује се писак мачића)
 
ЈАНА: (разнежено) Јао, што су слатки. Прави типични мачићи.
 
ПРВО МАЧЕ: To be or not to be.
 
ЈАНА: Кад сам рекла типични мачићи, надала сам се буквалном значењу.
 
ПРВО МАЧЕ: Добро вече!  Да се  представим.  Најбољи  светски драматург и песник.
Вилијем Шекспир. Од милоште ме зову и Анонимни.
 
(замјаука)
 
Праћка, нож и сатара
Машине трофазних мотора
Удрите бојне секире!
Засврдлајте месарске машине!
Доле Капулети, доле Иконија!
Мјаууууу!
 
ЈАНА: (У трансу, стихује)
Бити ил' бенседин пити
Питање је сад
 
ДРУГО МАЧЕ: Добро вече, Јана. Ја сам лејди Мери Тјудор. Можеш ме звати и Блади
Мери, што значи Крвава.
 
ЈАНА:  А што те зову Крвава? Рано си добила?
 
МАЧЕ МЕРИ: Добила шта? Добила јесам, надимак и... Прија ми тај назив, јер је он жив
доказ да је моја мисија на земљи била успешно извршена.
 
ЈАНА: О каквој мисији говорите, лејди Мери?
 
МАЧЕ МЕРИ: О спаљивању грешника! (пакосно замјаука ка мачки Јованки) Што сам
спалила, спалила сам, али ти си ми, Јованка, за једно два века промакла. Свеједно,
спепелила си се и спепелићеш се, ако се ја питам…
 
МАЧКА ОРЛЕАНКА: Не причај тако с мном. Каква сам, таква сам, мајка сам ти!
 
МАЧЕ МЕРИ: Ти моја мајка? Нунка!
 
МАЧКА ОРЛЕАНКА: Свака реинкарнација је аутомомна, будало! (бризну у мјаук)
 
МАЧЕ МЕРИ: (Обраћа се Јани) Јана, можда ће ти више значити да знаш ко је била моја
тетка.
 
МАЧЕ ШЕКСПИР:
У зао трен, луда госпа кастиљанска срете фараоне сунца
Што смеше се под капуљачама таштине, те погане твари.
О, плач спаљен је ватром и полуде већ луда
Инфанткиња Хуана Луда, кћер великих краљева, нека су проклети Иконија и Филип Лепи!
 
МАЧЕ МЕРИ: Тетка Хуана није била луда! Све док није срела Иконију која је завела
Филипа Лепог. А зашто не кажеш да је Иконија убила и Хамнета, твога сина?
МАЧЕ ШЕКСПИР Не помињи ми је, лејди Мери! Тад збрисан ми је са усана стих!
(тужно замјаука)
 
(у собу улази крупни Мачак у војничкој јакни и црвеним прслуком од сатена начичканим
медаљама, с црним шеширом на глави и златним еполетама на раменима. О појасу му је
мач који придржава шапом. Држи се високо.)
 
МАЧКА ОРЛЕАНКА: У прави час, Наполеоне. Авај, наше дете се према мени веома
нељубазно опходи. Не пенсе ву па, монсиеур?
(Ћушне Мери по глави)
Ово је твој папа. Због њега је цела Москва  изгорела,  након  битке  код  Бородина.  На
њега  треба  да  се  угледаш,  мада сумњам да си икад један нарамак на ломачу понела.
 
МАЧАК НАПОЛЕОН: Пермет муа, мадмоизел Јана, ле историја Вам није јача страна,
екскузе муа? Барем није била до данас. Ле фелицитатионс, браво! (загрли шапама Јану)
 
МАЧЕ МЕРИ: Ја ћу Бас, лејди Јана, подучити да читате на грчком и латинском…
 
МАЧЕ ШЕКСПИР: (депресивно) Старогрчком.
 
МАЧЕ МЕРИ: Како вам драго! Ох, лејди Јана (Умиљава јој се око ногу) Ја Вас могу
научити пуно, пуно, ја сам  из  једне  од  најблагороднијих  породица  одгајаних  у
строгом  католичком  духу… Надам се да нисте протестанткиња, а ако и јесте, макар
немојте да протестујете…
 
МАЧЕ ШЕКСПИР: Ко поред Вас Тјудора сме реч да каже, некмоли да протестује! Лејди
Мери, читао сам о теби у “Највећим женама злотворима историје” и остао сам без даха!
Крвавија си од Тита Андроника..… а сад... Где је то зло што живеће после свих људи?
Данске ми круне, сахранићу га са свим му костима!
 
ЈАНА: Претпостављам да се Ви, Шекспире, нећете омацити, а ти си, Јованка, за једну
девицу из Орлеана претерала  с потомцима. Ви, лејди Мери, верујем, сувише сте побожни
да одмах почнете да се маците…
 
МАЧЕ МЕРИ: Ако бих се икада одлучила на тај корак, омацила бих искључиво католике!
 
ЈАНА: Могу ли знати поенту вашег (мало је рећи) неочекиваног доласка?
 
МАЧКЕ: Јана, начуле смо да си јако лоша из историје, а овај разговор је отклонио сваку
сумњу. Пошто мрзиш читање уџбеника, дошле смо да ти помогнемо.
 
ЈАНА: Хвала, али зар мислите да наседам на тако наивно објашњење? Читала сам ја
“Софијин свет”, само да знате!
МАЧЕ ШЕКСПИР: А “Сан летње ноћи?”
 
МАЧКА ОРЛЕАНКА:  Доста! Јана, заслужујеш да ти саопштимо ле истину! Добиле смо
прилику да се на трен вратимо међу живе, под условом да победимо једно зло.
 
МАЧЕ ШЕКСПИР: Које живи спрат испод тебе.
 
МАЧКА ОРЛЕАНКА:  Ћути, сине. Не лажи дете.. Зло је близу… (злокобно) Али, ми ти не
можемо рећи ко или шта је то “зло” (Мистериозно – станка) Сем да се зове Иконија!
(весело)
 
ЈАНА: Али, опет се нешто не слаже…  Иконија има око четрдесет пет до педесет година,
рекла бих, без шминке, можда и шездесет… ако одбацимо проценат лажи.. (рачуна на
прсте) Рецимо да је смањила себи петнаест до двадесет година?
(Мачке се међусобно погледаше)
 
МАЧКЕ: Мислиш, између хиљаду и по и две хиљаде?

ДВАНАЕСТА СЦЕНА

ЈАНИНА СОБА. СТЕПЕНИШТЕ ИСПРЕД ЗГРАДЕ

(Јанина соба. Маче Мери свира на лаути неку пасторалну мелодију, док Наполеон пева
Марсељезу. Шекспир чита, а Јованка се маже кремом против опекотина. Чује се куцање на
вратима. Мачке се склањају. Улази Иконија)

ЈАНА: Пао евро, па спустили цену књига? Јер, видим да си Бонтон коначно савладала.

ИКОНИЈА: Јана, дошла сам да ти честитам. Постала си месарско чудо од детета! Чујем да
си бриљирала на часу историје! Можеш мислити какво изненађење... неко ко је био тако...
површан до граница лудорије, бесловесна ступида, запржен и замузен!

ЈАНА: Претпостављам да су то нове званичне речи немачког народа и народности. Да

опет ниси крадом читала татина писма?

ИКОНИЈА: Бих ја, да уопште пристижу... признајем. Али, не бих да дирам у тему
одбачености. Верујем да је страшно кад те откачи рођена мајка. Чак и теби. Јао, како ти је
лепо ово крзно... (узима крзно одране лисице и заодева се њиме)

ЈАНА: (презриво) Узми то крзно. Поклањам ти га.

ИКОНИЈА: Ох… Данке, данке, либе Дојчланд!

(Слађан улази у Јанину собу)

СЛАЂАН: Извин'те, била су отворе...

ЈАНА: Уђи, уђи... (даје му знак руком да уђе у собу)

СЛАЂАН: О, Госпоја Хакери, како напредује Прва информатичка револуција?

(Иконија га не слуша, задивљена крзном одране лисице)

СЛАЂАН: (Јани) Знаш и сама да сам одувек веровао у тебе. И да знаш да ми је много
драго што ниси насела на оно трик питање – ма, цела школа је одушевљена! И извини што
сам ти рекао да ниси читава, да су ти вране мозак попиле, да...

ЈАНА: Акхм! (накашљава се гласно)

(Јана даје Слађану кришом знак да ћути)

СЛАЂАН: Хм, да.. (погледа у Иконију) Јесте, госпоја, откад сам прочитао да је један
доберман изјавио љубав Далашанину, променио сам мишљење о Јани...

(улази Жељко)

ЖЕЉКО: Јел неко умро ил’ не дај боже, оживео? Јано душо, орасположи се, дошла ти је
нова мама. Узор жена! Попут Лајке!

ИКОНИЈА Драги! (потрчи му у загрљај)

ЖЕЉКО Ах, драга! (грле се)

ИКОНИЈА: Жељко, драги, наша Јана пролази кроз невиђени транзит! Може бити да се
ради о некој врсти тровања које инверзијом, макар у почетку астролошке болести показује
нагли пораст умних снага, да би полако, али сигурно опадале  до стања… (глас јој
препуче) .. За коју годину постаће дементна!

ЈАНА: Види ти, бабе од хиљаду и једног лета!

(напушта собу. Слађан излази за њом)

ЖЕЉКО (грли Иконију) Хоћу да ми родиш сина, власника казина!

ИКОНИЈА: Жена  мора  бити  нероткиња да  би се бавила науком. Замисли мене како
хакујем свемир са две испале дојке.

ЖЕЉКО: Али, зар ниси одувек желела да посетиш горње сфере Млечног пута?

(Јана седи на степеницама испред зграде. Плаче. Прилази јој Слађан и седа поред ње)

СЛАЂАН: Не разумем те, Јана.

ЈАНА: Знам, Форест! (шмрца и брише сузе марамчетом)
СЛАЂАН: Имаш све! Посвећеног оца, мајку која ти је, ипак, оставила луксуз да падаш у
депресију због ње и гледаш дирљиве филмове о родитељству. Шта и кога имам ја?
(устаје) Ни оца ни мајке. Чак је и Исус имао оца. И то не једног, него двојицу. Један беше
мало етеричан, додуше, више енергетски тип… ал' какав такав је, отац му је... Тако и ти.
Бар имаш родитеље, какви су такви су. Ту је и школа. Јес’ да имаш две јединице мање од
мене закључене на полугодишту, али буди срећна. Чак и да понављаш два пута,
завршићеш средњу школу са 20, а ја? Да ми сутра испушу књижице већ имам 39.

(Уздише и одлази са сцене. Прилазе четири одрасле мачке. Мачак Шекспир, мачка
Јованка, мачка Мери Тјудор и мачак Наполеон)

МАЧКА МЕРИ: Да ли би те утешило да знаш да постоји начин да се заувек отарасиш

Иконије? Ко зна, можда се и мама врати кад схвати да је зло отишло...

ЈАНА: Наравно! (поскочи од радости)

МАЧКА МЕРИ: Лично сам (још као дете ме је истраумирала...) гледала еротски шоу који
је Иконија прерушена у бискупа од Винчестера извела на заседању  Парламента.  (што  му
дође  нешто  слично родитељском…) У историји Први јавно изведен стриптиз, додуше, од
кога је многима позлило! Нешто попут стилизованог Гранда!

МАЧКА ШЕКСПИР: Заправо беше изнет закон о праву монаха да у келијама држе кућне
љубимце, а да нису у питању амфибије. Крволочни тиран краљ, тачније ваш тата лејди
Мери (не гледајте ме тако и немојте да сикћете), с гнушањем одби предлог, на шта лажни
бискуп винчестерски скиде перику, откри ћелаву главу и женски лик.

ЈАНА: Иконија је ћелава?

МАЧКЕ: Одувек или редовно посећује брицу... Не гледај у нас, немамо објашњења!

МАЧКЕ: Све је то четкицом  ухватио  Холбајн  у  лету,  професионални  цртач  фото

робота  угледних  чланова енглеског парламента.

ЈАНА: Хоћете да кажете да постоји материјални доказ да Иконија живи вечно?

МАЧКА МЕРИ ТЈУДОР: Била је лутеранка и пре Лутера!

МАЧАК ШЕКСПИР: И све ово што чујеш само је делић праве историје, онаква каква се
одиста збила, а не ове алтернативне која се учи по школама, историје која обухвата период
од Етрураца до Хитлеровог доласка на власт... (станка) Иконија нема везе са овим
последњим.

МАЧКА ЈОВАНКА: Осим што му је била мајка, али…

ЈАНА: Доста, доста! Хоћете да кажете да је Иконија заправо скројила историју од леденог
доба!
МАЧАК НАПОЛЕОН: Које се, успут, због ње заледило. Јана, разведри се, ми смо твоје
савезнице.. како се каже.. ле комбат... у ле борби против окрутне маћехе. Ле крул ! (мачка
Шекспир се хвата за главу) И ви сте успели, лејди Мери, да изгубите Бургундију?

МАЧКА МЕРИ ТЈУДОР: Макар нисам остала Анонимна! (сикће на Шекспира)

МАЧАК НАПОЛЕОН: (ауторитативно) Ле силенс! (Јани)Ву ме компренез?

ЈАНА: Си.

МАЧАК НАПОЛЕОН: А сад, чујте и почујте ратни план… (Мачке се дошаптавају. Јана
се смеши)

ТРИНАЕСТА СЦЕНА

Пакао

(Пакао. Изгледа као стадион за мото-трке. Ђаво вози мотор по деветом кругу који је
најшири, а други  су унутар њега. Уз звуке америчког хип-хопа, главе, руке и ноге
грешника, уз крике, извирују из кругова, само да би потонуле..)

СОТОНА: Хајд’ једну на увце док не скинем униформу и панцир… Никад више у
Бенгази! Обама је сву блискоисточну нафту претворио у крему против бора, ништа ни за
Ђавола не оста’! И отпевај ми једну брзопоздравну да пропевао не би! Ионако ми тешко
паде вест да отворише у Божјим кућама Рајско рехабилитациони центар за разноразна
мрачна лопатања и лечења наркоманије којих се ни ја не бих могао досетити!

ЕМАНУЕЛ: Не знам... нисам баш у току... па зар је тако…

СОТОНА: Ето шта сам доживео. Зар да Божји људи имају више сотонског од мене самог?
Хоћу да ме нешто под хитно орасположи! Ипак да ти пропеваш мало?

ЕМАНУЕЛ: О, Мрцино Паклена! Где не помаже загрљај, помаже песма! Из гробних

дубина за вас ћу извући музичко путовање на коме би вам позавидела и Дона Марија
Туцакович!

СОТОНА: Онда... Почни. Или заврши. (демонски смех)

ЕМАНУЕЛ: Ако могу... Девојачку песму мале демонке...

(Сотона му даје знак да почне)

ЕМАНУЕЛ: (У хорор двогласу искривљеним специјалним ефектима)

Демонка сам млада..
К’о пчелица маја
Летим летим грешна
Од пакла до раја

СОТОНА: Емануило, несрећо, шта ти је с двогласом?

ЕМАНУЕЛ: Опростите, Уништитељу, нисам се упевао...

СОТОНА: Море да се ниси ти у Рају подмазивао за време мог одсуства, милозвучан си

колико и сумњив!

ЕМАНУЕЛ: (наставља дрхтуравим двогласом.)

Ја сам млада гарава

Црна твоја демонка

СОТОНА: (храбри га) Хајде то мало… Рушилачки! Опусти се! Унеси мало негативне
енергије у песму!

ЕМАНУЕЛ: (снажније и сигурнијим двогласом)

Ја сам твоја прелица

Неваљала пчелица
Кхм кхм

СОТОНА: (сетно) Како је лепа музика… Дирнут сам интерпретацијом... А сад ми кажи,
шта те мучи, Емануел? Што се боре мисли твоје?

ЕМАНУЕЛ: Питао сам се кад ће венчање мене и Лилит коју сте ми обећали са све свежим
прстима, неодсеченим?
СОТОНА: Преиспитујеш моје одлуке?

ЕМАНУЕЛ: Да, о Вавилонски Царе, овај не.. Ја само…

СОТОНА: Онда преиспитујеш време кад ћу своје нечастиве одлуке спровести у недело?

(Емануел погне главу)

СОТОНА: (Претећи) Емануило. Не искушавај Сотону свога. Ко је зачетник првога греха?

Ти, можда?

ЕМАНУЕЛ: (Пада на колена и клања се) Ви, о Искушивачу! Скотоно!

СОТОНА: Ко је у стању да копира чуда, да помори многе животе. Ти, можда?

ЕМАНУЕЛ: Не ја, него ви, Пошасти белзебубска..!

СОТОНА: Сад ми реци Емануило. Ко створи Иконију?

ЕМАНУЕЛ: Свевишњи, овај Нич-нижњи... То јест, само Ви сте могли да створите тако
нешто...

СОТОНА Грешка. Једино њу нисам. (поносно)  Него, шта би с Иконијом? (загледа

униформу и с гађењем је одбаци од себе. Емануел је узима у руке и прислања уз груди)

ЕМАНУЕЛ: Хвала, хвала... авај... Иконија... (почеше се по глави) Ваша Гадости, Иконија
се полако и сигурно креће стазом лудила. Ноћу чује крике из фараонских гробница
Стародревних Мачкара, приказа са статуом сукубе које је походе у сновима, што
брижљиво крије од најближих, а статуу користи и за... но, то није проверено...

СОТОНА: Халуцинацију сам стврднуо у материјал за практичне сврхе. Драго ми је да је

користи. Кад би Онај... (показује руком ка сферама Раја) то учинио за њу? Ја ћу ти рећи.
Никад. На милост и немилост је препустио смотаном месару. Полутке јој дао.

ЕМАНУЕЛ: Јесте... Јуче јој је на врата закуцала мачка у мартинкама, висока као пола
Херкулесовог стуба представљајући се као свештеница Мартинистичке цркве. За сада се
брани од Ваше Поганости рационализацијом, изговарајући се на превелики стрес и
Сатурнов транзит. Шта ми је сад чинити, о Проклетињо Мрцинска!

СОТОНА: Уколико У РОКУ ОД 24 ЧАСА не угледа Мајкла Мајерса из Хелоуена с гризли

брадом како јој с комшијског прозора прекопутног у одежди Бетменије са сатаром у руци
у помоћ прискаче…. (бесно) неће ми преостати ништа друго до да јој припретим преко
еротског чета!
ЕМАНУЕЛ: Газда Рого, обећавам све боље халуцинације, а то ће бити тек почетак.
(Устаје) Запоседнуће је Френија Шизика разговорнија од розен папагаја из југозападне
Афре!

ЧЕТРНАЕСТА СЦЕНА

ИКОНИЈИНА СОБА. НОЋ.

(Иконија спава. Мачке се шуњају по соби.)

МАЧКА ЈОВАНКА: Тако ми препечених прженица, ово место изгледа као да је у њему
експлодирала бомба Енола Геј!

МАЧКА МЕРИ: Тако је било средње име моје прве дадиље...

МАЧКА ЈОВАНКА: Да си чистокрвна Британка, испричала бих ти француски виц!

МАЧКА МЕРИ: Јованка, пази да ти се не догоди Аженкур... Поново! Увек вас победимо!

МАЧАК НАПОЛЕОН: Тишина, жене.. овај мачке! Угледах маусолику појаву а ла

минијатура, стојте галије нека засвира клавијатура! Него... види... Иконију...

(Мачке се приближавају Иконији која спава)

МАЧКА ЈОВАНКА: Личи помало на Индиру Радић, је’л да?

МАЧАК ШЕКСПИР: Кажи чаролију, брзо!

МАЧКЕ:
Док диоде постају мање од чиоде
Мачке мирно преду да мишеви коло – поведуууу!

ПЕТНАЕСТА СЦЕНА

ИКОНИЈИНА СОБА

(Неколико дана касније…)

(Иконијин стан. По читавој згради чује се мјаукање мачака. Иконија не излази из стана већ
седми дан. Жељко неуспешно покушава да дође до ње. Одједном, из Иконијиног стана се
зачу врисак)

ЖЕЉКО: (Трчи до врата Иконијиног стана и лупа на врата) Иконија, отварај! Не бих да
примењујем силу, присилу и заседу!

(Отварају се врата. Иконијин лик изазвао би завист у неживом срцу зомбија. Одевена је у
кимоно, с кривим турбаном и размазане шминке)

ИКОНИЈА: Остала сам без свега! Скинула сам сав накит с тела колико се лоше осећам!
Сасекле ме бештије као Марију Антоанету гиљотина! Пропала  сам  као  глас  Ејми
Вајнхаус  на  последњем, јубиларном концерту у  Београдској арени.

ЖЕЉКО: Шта се догодило?

ИКОНИЈА: Мачке су појеле мишеве.

ЖЕЉКО: Али, Иконија, зна се шта мачке раде с мишевима... Буди рационална!

ИКОНИЈА: (Крши руке) Осећам  се  као Штрумпфета коју прогони зли Азраел! Али,
попећу се ја на тај усијани лимени кров!

ЖЕЉКО: Одох сместа у Техноманију. Они могу да ти прекрате муке!

ИКОНИЈА: Иди, аморе!

(Жељко одлази)

ИКОНИЈА: (Из џепа кимона вади преостале компјутерске мишеве. Има их три) Бити или
не бити, ове ми нећете уграбити!

(У том трену компјутерски миш се претвара у правог. Мачак Шекспир ускаче кроз
Иконијин прозор. Иконија вришти и пење се на сто. Мачак Шекспир износи меснатог
миша у зубима)

(Чује се куцање на вратима)

КОМШИЈА: Ало, комшинка, јесте ли добро? У нашој згради живи један еминентни
српски сексолог који је заинтересован за ваш случај...

ИКОНИЈА: Иди дођавола!

ГЛАС СОТОНИН: Иконија, Сотона овде. Како можеш да ме тако понижаваш…

(Иконија  закука)

ИКОНИЈА: (Држи два компјутерска миша у руци) Имам само два! Само два!
(Иконија пада у постељу. Чује се галама пред вратима. Иконија се покрива ћебетом преко
главе. Улази Жељко)

ЖЕЉКО: Ико, пред твојим вратима се догађа митинг! Еминентни психијатри у нашој
згради ( тројица) су пред твојим вратима, држе плакате Фројда, неке... (почеше се по глави)
Марле Џунгле и Шиндлера, колико ме сећање служи. Скандирају и отимају се о твоју
главу.

ИКОНИЈА: Главу? Антоанета, пријо, сад знам како ти је било!

ЖЕЉКО: Не зна се који би пре да уђе да те прегледа и води.

(Галама утихну)
ИКОНИЈА: То нису били људи… већ несвета тројица…

(Улази Јана)

ЈАНА: Да ти се живот смучи од халуцинација!

(Иконија је подозриво посматра)

ЖЕЉКО: Јана, од сад ћеш и ти помоћи. Иконији нестаје прибор за хакерај рапидном
брзином. Морамо да јој набавимо  све компјутерске мишеве из свих техноманијачких
филијала!

(Жељко ставља Иконији облоге на главу. Улази Слађан)

СЛАЂАН: Какав саспенс! Италијани, познати љубитељи машина, преузели су све
филијале Техноманије на Земљи зарад разјебавања техно – амер околине и затрашивања
свега машинског што долази од Америку! Ал' не секирај се, госпоја, хеклаћеш ти поново.

ЖЕЉКО: Хоћеш да кажеш да нема?!

ИКОНИЈА: Нема. Обишао сам све хеклерајске радње.

ЖЕЉКО: Ах, ти Италијани… није ни чудо... светом ионако козе владају… Иконија, одох
ја у Маусленд по мишеве, враћам се одмах!

(Истрчава из Иконијине собе, унезверен)

ИКОНИЈА: И њега су преузеле... моћне халуцинације... овладају свиме и сваким ко има

добар наум.

ЈАНА: (Испраћа погледом Жељка) Не знам чиме си заслужила пажњу мог оца, најпре ти,
која си одувек била присталица идеје муж              нога       и         лавор!      Снежина
маћехо!

ИКОНИЈА: Зар ја? Ја која сам уместо браће мењала канале на ЕИ “Ниш”! Жонглирала сам
шрафцигерима од пелена! А онога дана кад сам пронашла дигитрон у трави, знала сам да
ме је Бог одабрао…

(Улази Мачка Јованка, уради што и њени претходници)

ЈАНА: Остао ти је још један! Један ко ниједан! Ха ха ха!

ИКОНИЈА: Врати се у бунар или телевизор како год... пасторко зла! Играј се с племеном
изгубљене деце! Освајај њихове сјајне куле и златне храмове! Шта с’ навалила да ме
прогониш ‘вако постклимактеричну!
ЈАНА: Шта томе фали? Столкинг је лајв перформанс пар екселанс!

ИКОНИЈА: Протестујем, протестујем!

(Улази МАЧКА МЕРИ ТЈУДОР. И последњи миш нестаје)

ИКОНИЈА: (Пада на кревет, преврће се по постељи, у бунилу) Хакована, хакована…!

(Јани прилазе мачке)

ЈАНА: А сад ми реците.. У чему је поента? Како сте ово извеле?

МАЧКЕ: Зато што имамо моћ материјализације и трансформације компјутерског миша у
правог.
(Мачке одлазе са позорнице. (Иконија се освешћује. Улази Жељко.)

ЖЕЉКО: И у Маусленду несташица мишева.

ИКОНИЈА: (Устаје и дрма га за рамена) Онда, купи ми лаптоп, без мауса. Тако ћу им
доскочити.

(Жељко збуњено погледа у Иконију и одлази)

ЧЕТРНАЕСТА СЦЕНА

ИКОНИЈИНА СОБА. НОЋ.

(Иконија спава. Мачке се шуњају по соби.)

МАЧКА ЈОВАНКА: Тако ми препечених прженица, ово место изгледа као да је у њему
експлодирала бомба Енола Геј!

МАЧКА МЕРИ: Тако је било средње име моје прве дадиље...

МАЧКА ЈОВАНКА: Да си чистокрвна Британка, испричала бих ти француски виц!

МАЧКА МЕРИ: Јованка, пази да ти се не догоди Аженкур... Поново! Увек вас победимо!

МАЧАК НАПОЛЕОН: Тишина, жене.. овај мачке! Угледах маусолику појаву а ла

минијатура, стојте галије нека засвира клавијатура! Него... види... Иконију...

(Мачке се приближавају Иконији која спава)

МАЧКА ЈОВАНКА: Личи помало на Индиру Радић, је’л да?

МАЧАК ШЕКСПИР: Кажи чаролију, брзо!

МАЧКЕ:
Док диоде постају мање од чиоде
Мачке мирно преду да мишеви коло – поведуууу!

ПЕТНАЕСТА СЦЕНА

ИКОНИЈИНА СОБА

(Неколико дана касније…)

(Иконијин стан. По читавој згради чује се мјаукање мачака. Иконија не излази из стана већ
седми дан. Жељко неуспешно покушава да дође до ње. Одједном, из Иконијиног стана се
зачу врисак)

ЖЕЉКО: (Трчи до врата Иконијиног стана и лупа на врата) Иконија, отварај! Не бих да
примењујем силу, присилу и заседу!

(Отварају се врата. Иконијин лик изазвао би завист у неживом срцу зомбија. Одевена је у
кимоно, с кривим турбаном и размазане шминке)

ИКОНИЈА: Остала сам без свега! Скинула сам сав накит с тела колико се лоше осећам!
Сасекле ме бештије као Марију Антоанету гиљотина! Пропала  сам  као  глас  Ејми
Вајнхаус  на  последњем, јубиларном концерту у  Београдској арени.

ЖЕЉКО: Шта се догодило?

ИКОНИЈА: Мачке су појеле мишеве.

ЖЕЉКО: Али, Иконија, зна се шта мачке раде с мишевима... Буди рационална!

ИКОНИЈА: (Крши руке) Осећам  се  као Штрумпфета коју прогони зли Азраел! Али,
попећу се ја на тај усијани лимени кров!

ЖЕЉКО: Одох сместа у Техноманију. Они могу да ти прекрате муке!

ИКОНИЈА: Иди, аморе!

(Жељко одлази)

ИКОНИЈА: (Из џепа кимона вади преостале компјутерске мишеве. Има их три) Бити или
не бити, ове ми нећете уграбити!

(У том трену компјутерски миш се претвара у правог. Мачак Шекспир ускаче кроз
Иконијин прозор. Иконија вришти и пење се на сто. Мачак Шекспир износи меснатог
миша у зубима)

(Чује се куцање на вратима)

КОМШИЈА: Ало, комшинка, јесте ли добро? У нашој згради живи један еминентни
српски сексолог који је заинтересован за ваш случај...

ИКОНИЈА: Иди дођавола!

ГЛАС СОТОНИН: Иконија, Сотона овде. Како можеш да ме тако понижаваш…

(Иконија  закука)

ИКОНИЈА: (Држи два компјутерска миша у руци) Имам само два! Само два!
(Иконија пада у постељу. Чује се галама пред вратима. Иконија се покрива ћебетом преко
главе. Улази Жељко)

ЖЕЉКО: Ико, пред твојим вратима се догађа митинг! Еминентни психијатри у нашој
згради ( тројица) су пред твојим вратима, држе плакате Фројда, неке... (почеше се по глави)
Марле Џунгле и Шиндлера, колико ме сећање служи. Скандирају и отимају се о твоју
главу.

ИКОНИЈА: Главу? Антоанета, пријо, сад знам како ти је било!

ЖЕЉКО: Не зна се који би пре да уђе да те прегледа и води.

(Галама утихну)

ИКОНИЈА: То нису били људи… већ несвета тројица…

(Улази Јана)

ЈАНА: Да ти се живот смучи од халуцинација!

(Иконија је подозриво посматра)

ЖЕЉКО: Јана, од сад ћеш и ти помоћи. Иконији нестаје прибор за хакерај рапидном
брзином. Морамо да јој набавимо  све компјутерске мишеве из свих техноманијачких
филијала!

(Жељко ставља Иконији облоге на главу. Улази Слађан)

СЛАЂАН: Какав саспенс! Италијани, познати љубитељи машина, преузели су све
филијале Техноманије на Земљи зарад разјебавања техно – амер околине и затрашивања
свега машинског што долази од Америку! Ал' не секирај се, госпоја, хеклаћеш ти поново.

ЖЕЉКО: Хоћеш да кажеш да нема?!

ИКОНИЈА: Нема. Обишао сам све хеклерајске радње.

ЖЕЉКО: Ах, ти Италијани… није ни чудо... светом ионако козе владају… Иконија, одох
ја у Маусленд по мишеве, враћам се одмах!

(Истрчава из Иконијине собе, унезверен)

ИКОНИЈА: И њега су преузеле... моћне халуцинације... овладају свиме и сваким ко има

добар наум.

ЈАНА: (Испраћа погледом Жељка) Не знам чиме си заслужила пажњу мог оца, најпре ти,
која си одувек била присталица идеје муж              нога       и         лавор!      Снежина
маћехо!

ИКОНИЈА: Зар ја? Ја која сам уместо браће мењала канале на ЕИ “Ниш”! Жонглирала сам
шрафцигерима од пелена! А онога дана кад сам пронашла дигитрон у трави, знала сам да
ме је Бог одабрао…

(Улази Мачка Јованка, уради што и њени претходници)

ЈАНА: Остао ти је још један! Један ко ниједан! Ха ха ха!

ИКОНИЈА: Врати се у бунар или телевизор како год... пасторко зла! Играј се с племеном
изгубљене деце! Освајај њихове сјајне куле и златне храмове! Шта с’ навалила да ме
прогониш ‘вако постклимактеричну!

ЈАНА: Шта томе фали? Столкинг је лајв перформанс пар екселанс!

ИКОНИЈА: Протестујем, протестујем!

(Улази МАЧКА МЕРИ ТЈУДОР. И последњи миш нестаје)

ИКОНИЈА: (Пада на кревет, преврће се по постељи, у бунилу) Хакована, хакована…!

(Јани прилазе мачке)

ЈАНА: А сад ми реците.. У чему је поента? Како сте ово извеле?
МАЧКЕ: Зато што имамо моћ материјализације и трансформације компјутерског миша у
правог.
(Мачке одлазе са позорнице. (Иконија се освешћује. Улази Жељко.)

ЖЕЉКО: И у Маусленду несташица мишева.

ИКОНИЈА: (Устаје и дрма га за рамена) Онда, купи ми лаптоп, без мауса. Тако ћу им
доскочити.

(Жељко збуњено погледа у Иконију и одлази)

СЦЕНА ШЕСНАЕСТ

ИКОНИЈИНА СОБА. ДАН.

(Жељко улази у Иконијин стан.. Иконија седи у фотељи и гледа у празно. У соби је
полумрак. Ролетне су спуштене.)

ЖЕЉКО: Иконија, изненађенцеееее! Само за тебееее! (Осмех му се заледи) Иконија, душо,

шта ти је? Откуда тај психо поглед?

ИКОНИЈА (Клати се у фотељи) Видела сам га. У ствари, нисам. Чула сам га!

ЖЕЉКО: Кога си видела или чула, Ико, тако ти...

ИКОНИЈА: Сотону. Изврши хакерски упад с намером нечасном и понудом непристојном!

ЖЕЉКО: (прекрсти се) Ико, па зар да те у тако младе дане стрефи бордерлајн психоза!

ИКОНИЈА: (Устаје) Како можеш да будеш тако наиван? Зар не видиш пред носем шта ти
се догађа? Је'л чујеш… (Укипи се)

ЖЕЉКО: Не.

ИКОНИЈА: (Ужаснуто)То је песма!

МАЧКЕ: (Песма одзвања позорницом)

Од Гефуфне до Геблајзне
Фуферица уље пумпа

ИКОНИЈА: Ово мора да су Мачке! Преузеле су Слађанов глас!

ЖЕЉКО: Иконија, Слађан је само обичан средњошколац који жели да поправи оцене.
Говориш о њему као да је повампирени Павароти!

ИКОНИЈА: Није он возач, он је дух и у завери с мачкама против мене да ме излуди! Зар ти
није чудно да твој возач рецитује Шекспира као најречитији сигналиста!

ЖЕЉКО: Увек даје сигнал кад скреће, али не баш речито... Иконија, душо, прилези
мало…

ИКОНИЈА: Тишина! Ево га опет!

МАЧКЕ: Госпоја, ја сам Возач, мој посао је да дајем сигнале када неко скреће… с памети!

ИКОНИЈА: Ево, опет се чују... час су овде, час су онде... као др Џекил и Мр Хајд. Као
Платон и Хегел!

ЖЕЉКО: Ко се чује? Шта се чује?

ИКОНИЈА: Гласови! Нелинеарни су, врте се у круг, схваташ ли? Можда се зато и не
чују… (замишљено)

ЖЕЉКО: Не гине ти преглед живаца, душо! Хајде, само храбро код лекара!

ИКОНИЈА: (Мирно) Не треба мени доктор, него свештеник.

ГЛАС МАЧКА ШЕКСПИРА: Стојте, благајне царске!

ИКОНИЈА: (Дере се) Зачепи изроде, однеле те мутне воде!

ГЛАС МАЧКА ШЕКСПИРА: Шта ћеш, госпоја, завладао либерализам, данас све пролази
као поезија шизика!

ЖЕЉКО: (Загрли је и теши, очајним гласом) Не секирај се, Ико, данас су психозе потпуно
излечиве! А халуцинације чак и добродошле, нарочито на ову кризу.

ИКОНИЈА: То су само сенке... Посредници психичке акцентуације нечасне силе на мој

блистави ум. Иди, аморе. Остави ме међу балдахинима ноћи где желим да допиру до мене
само равнодушни утисци и необјашњиве чињенице! Изборићу се против нервне
катаклизме макар силом. Никог нисам видела, ништа нисам чула. Добро сам, добро сам…

(Улази Слађан)

СЛАЂАН: Ево, газда, један лап топ не само без миша него и без тастатуре! Најновија реч
технике! Ноутбук лап топ. Интерфејс чини дугме и кружни тачпед! А, шта кажеш, госпоја,
коначно изненађенце, а да није онострано, хи хи хи
ИКОНИЈА: (Хистерично) Признајем! И констатујем пораз и крај! О, Сотоно, о
Свевишњи! Победили сте! Победили сте! Више нећу да се бавим смишљањем
компјутерских програма да бих шпијунирала Сферу Спиритику! Јамчим! Победа је Ваша!
Ја, Иконија од Раче Крагујевачке одустајем и једва чекам да одем у лудницу само да вас
више не видим, ни вас, а ни Мачке!

(Иконија пада у несвест)

СЕДАМНАЕСТА СЦЕНА

ПАЛМОТИЋЕВА. ХОДНИК.

(Нервни болесници се шетају у пиџамама. Звиждућу, измешани с равнодушним лицима

доктора и посетилаца и ужурбаним медицинским сестрама. Гужва. Иконија, Јана и Жељко
чекају испред ординације. Огроман је ред..)

ИКОНИЈА: Проклети Румуни који вас направише, изроди Сотоне! Ех да ми је отров Еме
Бовари овога часа!

ЖЕЉКО: Да, драга.

ИКОНИЈА: Жељко, једна комшиница се убила кад јој је демонка по имену Дороти упала у
кућу!

ЖЕЉКО: Ако је драга.

ИКОНИЈА: Демон може да се појави у облику најблагороднијег анђела и најрасније мачке

са дугодлаким  репом!  Не дај  да  те привид  завара,  Жељко,  аморе! Уништиле су ми лап
топ, направиле ти штету у месари, то је мачји армагедон! Убаци их све у Каљеву пећ бабе
ти Небодерке, о Небодерка, име говори да си света! Небодерка, заштити ме, од Сотоне у
пећ твоју сакриј ме!
ЖЕЉКО: У реду у реду... Отарасићу се мачака.

ГЛАС ДОКТОРА: Следећи!

(Иконија улази у пратњи Јане и Жељка)

ИКОНИЈА: Сад их нема, докторе. Нестале! Нема сумње, а опет има! Ту су оне негде...
Осећам! Видим! Сав алат за рад су ми изјеле, гајтане прегризле, а у соби ми био пацов
величине пола носороговог тела!

ДОКТОР: Ко то, госпођо? Ко је ту? Кога видите?

ИКОНИЈА: Мачке, видим мачке, чујем мачке! Улоговале су се у човека и сад ће да

прошире своју делатност на антрополошке сфере! И да несметано говоре, говоре и
говоре…
ДОКТОР: Имате ли можда мачке у стану? Да ли вас подсећају на строгог оца или
благородну мајку? Знате, госпођо, изјава, ма колико несувисла била заправо је продукт
промишљања на рачун аутоматизма. (ауторитативно)

ЖЕЉКО: А?

ДОКТОР: Јесте. И лудило има своју логику. Зашто баш мачке? Откуд мачке? Зашто не
еукалиптуси?

ЖЕЉКО: Докторе, ја имам мачке у стану, али оне не говоре. Барем не у мом присуству…

ИКОНИЈА: И ти си с њима у дилу! Пис, Сотоно!

СОТОНИН ГЛАС: Иконија, смири се.. Све је то само једна обична халуцинација...

ИКОНИЈА: Напоље из моје главе!

ЈАНА: Докторе, да ли би помогло да јој читамо неке бајке о древној Алтамири или нешто
слично?

(Иконија пева Слађанову песму)

ДОКТОРЕ: Врло извесно. Где не помаже ињекција, помаже прича… А сад, драга госпођо,
хајдемо заједно, руку под руку, у собу да прилегнете…

ИКОНИЈА: Ију! Ја вама оду, а ви мени електроду! Зар на ову несташицу тако олако
трошити струју?
ЖЕЉКО: Драга, не прави проблем, доктор зна најбоље. Ево, ја ћу да те водим, као у
Трамвају звани Жеља, мада нисмо баш странци.

ИКОНИЈА: А тек што смо милостиви… (Ван себе) Жељко, ми аморе! Да! Хајдемо тим
трамвајем заједно, ка белом замку питке среће, где се снови остварују, где лудаци једно
друго привлаче… (Застаје)А шта ако то нису нити прави доктори, нити су напољу прави
лудаци, већ Азазели прерушени! Напасти мачје! Интерна  подршка екстратерестријалних
бића која нам се цере са облака страве! А испод њих плутају огњеним језером тела некад
живих, а сада спечених пливача.

ЖЕЉКО: Мислиш као онај плутајући уложак на Ади, Ико?

(Доктор, Јана, Иконија и Жељко у пратњи две медицинске сестре излазе из ординације)

ИКОНИЈА: Нисам крива, нисам... што сам хтела и могла да хакујем што се хаковати не
да... Ах! (Отима се) Пустите ме! Сви! То су мачке… Мачке! Даље од мене! Знам теквондо
и друге опасне вештине!
(Иконија заузима борилачки став. Турбан јој пада с главе и открива ћелаву главу)

Аиииииииии! Хи-ју! Хи-ју-ју!

ЖЕЉКО: Душо, нисам знао да катаном сређујеш фризуру! Али, лепо ти стоји.

ИКОНИЈА: Ко ми каже! Месар с прегачу и с’ мрсне шишке!

(Медицинска сестра јој даје инјекцију у раме. Иконију омамљену износе са позорнице)

ОСАМНАЕСТА СЦЕНА

ЈАНИНА СОБА

(Јана разговара са Мачкама)

МАЧКЕ: Наша мисија је завршена, тако поручује игра наша савршена! Да се поздравимо!

(Мачке загрле Јану)

ЈАНА: Захваљујући Вама, не само да сам поправила све оцене, већ ми је интелигенција
толико порасла да би ми Скочко позавидео! И то у правом тренутку кад сам помислила да
ће ме и Слађан оставити због очајног правописа, а не само рођена мајка!

СЛАЂАН: (Провирује кроз одшкринута врата) И мени би један Скочко добро дошао!

ЈАНА: Нисам мислила на пораст сексуалне интелигенције! Уђи и затвори врата. Увек
заборавим да их закључам, мада сад нема потребе. Иконија је на сигурном. (Слађану
добацује књигу „Бонтон“)

СЛАЂАН: Ох, хвала, хвала. (пресрећно)

МАЧКА ЈОВАНКА: Сад кад сте обоје упили мудрост векова....

МАЧКА МЕРИ: Обоје?

МАЧКА ЈОВАНКА: Пусти ме да довршим. (добацује „Бонтон“ мачки Мери Тјудор. Мери
Тјудор се одлучно упуђује ка Небодеркиној пећи)

МАЧАК НАПОЛЕОН: Мир, жене! Тјудорова, враћај се овамо. Немамо пуно времена.
Јованка, доврши шта си хтела, па да одлетимо.

МАЧКА ЈОВАНКА: Купите Нивеа крему за подмлађивање. За сваки случај. Силна памет
боре ствара, а ботокс није на распродаји.. . барем не квалитетан.
ЈАНА: Хвала на саветима, на помоћи, на... (Слађан и Јана отиру сузе)

МАЧКЕ: И теби хвала, јер захваљујући вама двома и нешто дужем боравку на земљи, не
мори нас више толико жал за животом.

(Сви плачу од туге због растанка. Улази Жељко.)

ЈАНА: Тата, што су ти такве очи... к'о да си из Црвенога мора ишетао!

ЖЕЉКО: Да су само очи.. сломљен сам као да сам имао кар креш!

ЈАНА: Нема дубоких подочњака без велике патње. И, шта би с Иконијом? Је'л ушла у ужи
круг за електрошок?

ЖЕЉКО: Разговарао сам с доктором. Иконију ће задржати у Лази... макар док им не

понестане кревета. Након тога ће је прогласити нормалном.

ЈАНА: Било која лудара, свеједно је. Наша струја је ионако најјефтинија у Европи. А што
се кревета тиче, ево, можеш да им понудиш мој, ако им понестане. Само да њој буде боље.
ЖЕЉКО: Не брини се за сценографију луднице, већ отерај те мачке! Оне су за све криве!
Пре два дана догодила се велика штета у месари. Не само да су твоје мачке растуриле
месару, већ су направиле и штету у облику дијареје!

ЈАНА: Али, тата, можда нису оне.. Можда су ове луталице што се окупљају око зграде.
Уосталом, оне  су  ми  помогле  да  поправим  све  оцене.  Захваљујући  њима,  знам  и  ко
је  била Хитлерова мајка.

ЖЕЉКО: Какогод, нема нам друге него да се отарасимо мачака.

(Мачке одлазе с позорнице)

ДЕВЕТНАЕСТА СЦЕНА

НЕБЕСА. РАЈ

(Свети Петар се шета позорницом, нерасположен. Поред њега је Параскева. Цупка у

месту)

СВЕТИ ПЕТАР: Где су? Касне!

ПАРАСКЕВА: Боље да смо послали псе! Они су верни и поуздано не касне!

(улази Емануел)

ЕМАНУЕЛ: Шта си се ту нарогушио? К’о да ти је неко хаковао рачун у Швици?

ПАРАСКЕВА: Ох, не, није ваљда да смо остали без швајцарскога осигурања!

ЕМАНУЕЛ: Никако, ван сваке сумње! Ипак, мора да се води рачуна... за сваки случај кад
би да повремено шопингује Хонг Конгом инкогнито! Одакле ти та црвена перика, Петре?

СВЕТИ ПЕТАР: Није црвена, неко брунцлик… ни боје не разликујеш, Емануел,  а овамо
износиш тако озбиљне оптужбе! Мора да ти је вид попустио ових пар хиљада година због
мрачне атмосфере у Паклу.

ЕМАНУЕЛ: Ти ми кажеш, Перице! Толико не разликујеш боје нити знаш да их

укомбинујеш да су од тебе већи далтонисти једино браћа Далтон!

ПАРАСКЕВА: Тишина! Као да се свађате око неке чедне живе жене! Као да вас љубомора
обојицу стишће! Питам се која ли је та фам фатал..

(Улази Лилит. За њом улазе Мачке)

МАЧКЕ: Вратиле смо се с пута кратка обављеног задатка!

СВЕТИ ПЕТАР: Ах, коначно! (Ведро) Окупите Рајско веће.

ПАРАСКЕВА: И донесите еденско цвеће.

СВЕТИ ПЕТАР: Упалите свете свеће.

(Емануел и Лилит истовремено кашљу док се Рајем шири тамјан)

МАЧКЕ: Иконија више неће...

ПАРАСКЕВА Та, зар неће?

МАЧКЕ: Излудела начисто. На њу казна божја слеће.

ПАРАСКЕВА: Нека оздрави!  Кам’   те  среће..  Захваљујући  њој  рајско – паклене  афере
су  могуће! Желим је за смртну френдицу! Кафу етеричну с њом бих пила!

СВЕТИ ПЕТАР: О чему ти то, Параскево?

ПАРАСКЕВА: Иконија је, све време, имала тајни план да помеша Рај и Пакао како би све
душе, па и наше, биле  на  једном  месту – у  симбиози, а  не  сепаратисане. Као што је
љубав Енеја и Дидоне довела до раскида Картагине и Рима, тако је Иконија осмислила
рушење Сфероспиритичног зида – зарад Љубави!

МАЧКЕ: О, Света Параскево, теби је тај твој венецијанер Емануел (мислиш да се о томе
не прича у дедосферским кулоарима? Е, па зезнула си се!) начисто попио оно мало
етеричног мозга што си имала… Ми смо све етеричне! Ево, Јованка нека посведочи да се
не ложимо ни на кога!

СВЕТИ ПЕТАР: Уверила си ме, Параскево. Дирнут сам. (Мачкама) Мој благослов, љупке
чаробнице, рајске и паклене побегуљице, дрске Озирисове осветнице. Дођите да примите
обећану награду, јер уништиле сте Иконију само један дан пре него што се спремала да
сруши сепаратични зид наше вољене Дедосфере!

(Глумци скидају маске. Мачке су сад у правим духовним обличјима. За столом у облику
правилног  једанаестоугла седи жири за доделу награда – Параскева, Свети Петар,
Емануел и Лилит)
СВЕТИ ПЕТАР: Изволите награду за обављено дело – излуђивање опасне хакерке из
Лајфосфере. Небески Оскар, од чистога челика. Анђео који пишки – наравно, у питању је
чиста минаква.

ШЕКСПИР: Ја бих једну Анђелину. Може и другог реда.

(На видео биму је приказан лик Анђелине Џоли)

СВЕТИ ПЕТАР: Стрпи се мало. Толико је добрих дела учинила за децу Камбоџе да у
поређењу с њом Мајка Тереза му дође као Хитлер. Сигуран сам да ће и она ускоро код
нас.

(Свети Петар наставља)

И то није све! Мери Тјудор стиче право на третман рајских масажа од по месец дана. Ти,
Наполеоне, добијаш паклени пакет аранжман – пламеном методом ћеш се решити
енергетских бубуљица зарађених у битци код Бородина! Јованка добија наградни третман
– лечење брадавица по целом духовном телу новом методом која искључује спаљивање.
Шекспире... за тебе смо спремили Рајску коцку која решава све дилеме! Емануел, може ли
демонстрација.

ЕМАНУЕЛ: (Баца коцкицу) Ту би ор нот ту бе. (Испада зелено)

ШЕКСПИР: Значи, имати.

СВЕТИ ПЕТАР: Тако је. А ако је црвено, онда Неће Да Може!

ШЕКСПИР: (Баца коцкицу) Ту би ор нот ту би? Их, гаде, шта ми се зелениш... (Баца
коцкицу све време трајања сцене)

ЈОВАНКА: А боравак с нашим љубљенима с оне стране Зида?

СВЕТИ ПЕТАР: Такве награде нису предвиђене. Ко је био у паклу иде назад. На елитнији
ниво додуше. А ко је био у Рају, опет.. Назад. Морате се раздвојити, драги покојници.
НАПОЛЕОН: Нема шансе. (Окреће се Јованки) Јованка, ја не могу да мртвујем без тебе.

(Параскева заплака)

(Лилит, Емануел и Свети Петар се погледаше. Сви заплакаше)

НАПОЛЕОН: Џаба смо радили задатак! Уместо да нас наградите тиме да будемо са
својим љубавима (Загрли Јованку) дали сте нам плишану лутку да нас запишава!
СВЕТИ ПЕТАР: Челичну.. (Отире сузе)

НАПОЛЕОН (Вади мач из појаса)

ГЛАС ГОСПОДЊИ: Ко од мача живи од мача ће погинути!

ГЛАС СОТОНИН: Зар не рече да ниси дошао да донесеш мир, него мач? Какве
контроверзе... И како да не будем зао? Боље хуља, него луд и збуњен.

ГЛАС ГОСПОДЊИ: Читао сам Хамлета у време док сам диктирао тај део...

МЕРИ ТЈУДОР: Знала сам да је Шекспир обичан плагијатор.

НАПОЛЕОН: Можда други од мача гину, али ја знам да је мене живог Жозефина
отровала. (Враћа мач у корице) Сад тек видим да смо радили против својих интереса.
Иконија је само желела да повеже Рај и Пакао. Да имамо јединствен простор, јединствену
друштвену мрежу...

МЕРИ: Да могу да четујем са Рајевцима, јеботе…

ЕМАНУЕЛ: Идем да припремим превоз за обе Дедосфере. Перице, уступи им просторију

за чекање.

СВЕТИ ПЕТАР: Коју од 223?

ЕМАНУЕЛ: Ону која се Кафки јавила у сну кад је прерушен у Јозефа К. чекао на наци
суђење.

ПАРАСКЕВА: Зар се у вама не прелама одлука та, да неправди уста заклопите, о витезови
Правде и Милосрђа! Хладна ли су наша рајска срца постала!

(Хода по позорници у заносу ширећи руке) Док сам с Емануелом љубависала у пакленој 
гондоли...
(Лилит опали Емануелу шамар и баца му у лице веренички прстен. Емануел га загледа и
најпре га стави у џеп, потом се замисли и извади прстен из џепа)

 (Параскева све време говори)... посматрала   сам   несретне,   заљубљене   покојнике   које 
раздваја администрација Дедосфере, како беже, како гледају да утекну једни другима у
загрљај, да утекну и да претекну, не само грешници,  но  и свеци..   Ох како сам их само
разумела! Допала ми се намера та! Допала ми се више од маске светице пред којом се
крије само једна.. заљубљена жива жена. А сада, захваљујући  Иконији, рајско – паклене
афере  су  могуће! Нека гондоле уклетих љубавника одсад Стиксом приљубљене плове!
Нека горе од страсти тешки бокови галија и гледајмо уживо како се распламсава – Пожар
љубави!

ЕМАНУЕЛ: И ја сам у Паклу тако мало цењен, с тираном као господаром! Тешка казна
чак и за банкара и распикућу, лопова и коцкара! Његова Нискост ме нељубазно с вечитим
зарукама морио и сморио, да ми овај раскид добро дође, с Рајском љубом да кроз вечност
у загрљају ускиптеле воде макар и спечен пловим! Да сан више не буде коб нити да
завршим као Јоб – наопачке! Параскево, ти си друга половина моје мрачне сенке! Кроз
вртлоге вреле горимо заједно и зауставимо време! (Пада на колена и ставља јој прстен
на руку)

СВЕТИ ПЕТАР: Ти ниткове, и мене ослободи, да ми тело с ђаволицом мојом, Лили

Путаном вечно броди!

(Параскева му опали шамар)

ПАРАСКЕВА: Вероломниче! Препредени лажљивче! Данас часну жену олако превари

свако! (Ухвати Емануела за руку)

(Оба пара се држе за руке, Свети Петар и Лилит, Емануел и Параскева)

СВИ: Шта урадисмо!

ДУХОВИ ПРЕДАКА: Отерасмо у лудару особу са добрим намерама! Вратимо се на

Земљу и набавимо Иконији отпусну листу!

СВЕТИ ПЕТАР: Ломим се, да'л лупеж сам против Бога! Зар то да приличи мени... За грех
бићу ишибан! Као Јуда поступих! Не! Клетва демона на мене ако против Бога устанем!

МЕРИ ТЈУДОР: Свети Петар је прави аутор Хамлета. Препознајем стил. Знала сам, знала!

ШЕКСПИР: (баца Рајску коцку)Ту би.. ма хајде, зацрвени се... Рајска коцка је лажна. Не
могу стално да будем. Обично волим да не будем. Нарочито не у близини Краљице
уложака.

ПАРАСКЕВА: А ја апелујем! Јавно! Дедосферски зид мора да се сруши! Претворимо

историјске јунаке изнова у Мачке, вратимо их на Земљу, замолимо Иконију за опроштај,
спасимо је и спасимо себе!

ЕМАНУЕЛ: Слажем се. Мачке, однесите Иконији у болничку собу најсавршенији

компјутер, зауставите време око ње и пустите је да доврши свој пројекат – рушење
Дедосферског зида.
ЛИЛИТ: Устанимо против Свевишњег!

ПАРАСКЕВА: И против Сотоне!

СВЕТИ ПЕТАР: Не могу, не могу против одлука Свевишњег!

ШЕКСПИР: Ту би ор нот... (Све време док се Свети Петар премишља, прати га чувена
реплика)

ЛИЛИТ: Петре, нека обаве задатак и спасу Иконију од шизења, па ћемо већати...

ЕМАНУЕЛ: Тако је. Одлука о сепарацији још није коначна.

СВЕТИ ПЕТАР: Мора да сам полудео кад вас у име љубави злим смером следим. Али,
каткад се ваља удружити и са Сотоном да би се дошло до Бога! Ако је пакао казна за
злочин срца истканог љубављу као мотивом… шта се ту може! Стиксе, чекај ме, заједно с
Лилитицом прогутај ме!

СВИ У ГЛАС: Јер ако се опростимо и раздвојимо, како да се поново пронађемо?

ДУХОВИ ПРЕДАКА: (Сви, изузев Шекспира) Доста нам је скривања у кукурузу,

малинама, купинама, само да бисмо били живи!

ШЕКСПИР: Много буке ни око чега….

ДВАДЕСЕТА СЦЕНА

ПРИВАТНЕ ОДАЈЕ ГОСПОДА БОГА.

(Господове приватне одаје. Сотона и Господ играју реми. То су два глумца у јапи одећи.
Изгледају као браћа Креј)

ГОСПОД: О, Сотоно, је'л чујеш шта ови причају и како се домунђавају? К’о јакобинци…

СОТОНА: Искулирај. Где ти је револуционарни дух?

ГОСПОД: И шта ћу сад?

СОТОНА: Пусти их... на једно хиљаду година, барем до другог силаска твог Сина... и
мог…

ГОСПОД: Мудро збориш. Хеј, сад сам приметио да играмо партију ремија са само једним
шпилом.

СОТОНА: Зар због тога и нисмо оно што јесмо?

ГОСПОД: Реми, дакле?

СОТОНА: Реми.

(Спушта карте на сто. Смеју се)

ДВАДЕСЕТ ПРВА СЦЕНА

РАЈ. СОБА 223. Популарно звана КАФКА, служи за испијање етеричне кафе.

(Духови предака телескопом посматрају Земљу)

МЕРИ: Савршено… Примерци пар екселанс!

(На видео биму се виде мачке луталице како њушкају около контејнера)

ЈОВАНКА: Тјудорова, зар ти тако племенита рода у мачке луталице да се улогујеш?

ШЕКСПИР: Немамо сад времена за извољевање. Почнимо с логовањем.. Наполеон ће се

улоговати у тело духа-доктора тако што ће пасти на терасу луднице да спаси Иконију.
Олизаће јој кључне зоне тела и вратиће је у нормалу.

МЕРИ: Али, Шекспире, зар тек тако да паднемо са облака? Велика је висина?

ШЕКСПИР: Мачке се увек дочекају на ноге.

ЈОВАНКА: А осим тога имамо и девет живота.

ДВАДЕСЕТ ДРУГА СЦЕНА

ОДЕЉЕЊЕ  Ф  ЛАЗЕ  ЛАЗАРЕВИЋ.

(Иконија  је  везана  за  кревет  са  гвозденим решеткама. Глумац Наполеон скида маску и
облачи бели мантил. Улази у Иконијину собу)

ДОКТОР: Добар дан. (Спушта лаптоп на Иконијин кревет)

ИКОНИЈА: Ви сте из радионице за хортикултуру?

ДОКТОР: Дошао сам да вас запљунем. Након тога, бићете бистрији него икад.
ИКОНИЈА: А не може тако, докторе. Хоћу да знам шта ми фали. Откуд сотоне у мојој
глави! И зашто сам заљубљена у господина Хигса толико да бих миловала његовог
бозона?

ДОКТОР: Придигните се мало... тако... ово је нови крик фармацеутике! Пљувачка пура,
дестилисана из уста напаљене мачке у месецу фебруару. (премазује Иконијине усне мачјом
пљувачком)

ИКОНИЈА: Али, сад је март...

ДОКТОР: И иду мартовске иде, као што и Богиња Универзума из лударе иде! Ово је ваша
отпусна листа.

ИКОНИЈА: Каква црна отпусна листа? Ја себе не отпуштам нигде, не! Не, док не сазнам
одговоре… Јој, што стеже ово кошуљче... како га овако чудно закопчавају, нити дугмад да
удесе тако да буде широк бод... Ах, што ми се нешто бистри у глави… Одговори ми: коме
су потребни одговори? И где се они уопште налазе?

ДОКТОР: Како где? Па у програму твог компјутера!

(Иконија узима лаптоп с кревета и почиње да куца. Позорницом одзвања драматична

музика)

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА СЦЕНА

ИКОНИЈИНА БОЛНИЧКА СОБА

(улазе Жељко и Јана)

ИКОНИЈА: Жељко! Ми аморе! Падни ми на груди! (Жељко је грли. Иконија се осврће око
себе) Где сам ја то?

ЖЕЉКО: У лудници, драга.

ИКОНИЈА: А шта ми би? Бистра сам к’о река Лепеница!

ЖЕЉКО: Ех Ико, шта ти не би било на ову кризу! И мене су испрегледали на моју
иницијативу, теби нашли десет, а мени једанаест дијагноза! Ево, овде пише да имам
Штокхолмски синдром јер сам лекару причао да сам сањао о боравку у Штокхолму на
велику врућину затраживши од њих социјално осигурање.

ИКОНИЈА: Ма одакле све то? Једино чега се сећам јесте да ме је посетио доктор, али с
њим нисам причала, само је хтео да ме пљуне.

ЖЕЉКО: Како одакле? Зар не чујеш? Продају у Лази на извол'те уверења да нисте читави
за разне бенефиције!Иду   брже  него  опроштајнице  грехова  у  цркви  преко  пута  што
инкогнито разглашава распоп!
ГЛАС ИЗ ХОДНИКА: Дијагнозе, без присиле, принуде и заблуде! Потпишите овде!
‘Иљадарка по комаду! Ако сте сањали да сте били у Паризу, имамо за вас Париски
синдром, још мало па нестало! Ако сте прочитали читав Стендалов опус, за  вас је
Стендалов синдром! Имамо и Лимски, уколико желите да посетите Перу! У држави лудих,
само као лудаци можете да опстанете! Све чисто, политичкикоректно, повољно и надасве
демократски!

ЖЕЉКО: Хајдемо драга, оним истим Трамвајем, али у супротноме правцу. Нашој кућици
слободици.

(Огрне је будистичким кимоном. Иконија излази из луднице)

ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА СЦЕНА

ИКОНИЈИНА СОБА

ИКОНИЈА: Жељко, ми аморе... Сад кад сам изашла из луднице, схватила сам да моју
љубав према теби не би описала ни Весна Радусиновић…! Од сад читам искључиво
амерички литерарни треш са рајском тематиком написаном у пакленом стилу.

ЖЕЉКО: Значи... Могу да се надам... Да ћеш ми родити сина.. Нашег сина...

ИКОНИЈА: Запео за сина. А мислила сам да нема већег Балканца од Хенрија Осмог. Сина
да, али не небеснога! Само ми фали још неко одозго да ми силази!

ЖЕЉКО: (Забринуто)Али, рече да су станице проблем … да зато не можемо да имамо

дете…

ИКОНИЈА: Станице? Ако хоћеш возне, може да ти га изроди и Ана Карењина… (Одмахну
руком) Донираћемо неку јајну ћелију од Параскеве, то ми је френдица, а и не стари..
Уосталом, ако не упали, усвојићемо неко из Звечанске! Тако ће цела кућа да звечи од дечје
радости!

(Жељко је грли. Улазе Јана и Слађан)

ИКОНИЈА: Шта је било, дете? Дошла назад по књигу „Бонтон“?

ЈАНА: (Љубазно)Тета Иконија, схватила сам да сте ви једна врла, мудра и напаћена жена,
растрзана оковима блиставог ума и жеље за свакодневним, обичним  животом у коме сте
били верна љуба моме тати и наша.. вечна… (накашљава се) утеха!

ИКОНИЈА: (Изненађено) Како лепо прича. (Жељку)

ЈАНА: А и мачке су ми помогле.. Како су мачке схватиле да су погрешиле, тако сам
схватила и ја.

ЖЕЉКО: Јана, шта сад ту причаш? Какве бре мачке? (Иконији) Не знам шта јој одједном.

ИКОНИЈА Ја знам. (Устаје и загрли Јану) Дете, ниси ти ништа криво. Запоставила сам не
само тебе, већ и твог оца због размишљања и бављења ситним проблемима сједињавања
Универзума.

ЈАНА: Али... То нису ситни проблеми. Захваљујући Вама, срушена је баријера између Раја
и Пакла и неко ће вам због тога бити јако захвалан. (Дозива) Шекспире, Мери, Наполеоне,
Јованка!
(На видео биму приказан је Наполеон. Његов глас грми позорницом)

НАПОЛЕОН: Захваљујући Иконији, саобраћајница мрачнога Стикса, некад смрдљива

јаруга испуњена изгубљеним душама расцветала се као поморска Виа Апиа! Господ је
донео одлуку да одобри рушење Зида након што је одгледао Утисак недеље. После овакве
емисије, вели, не видим разлога за постојање Пакла.

(Слику Наполеона смењује лик Мери Тјудор)

МЕРИ ТЈУДОР: Улоговане у тело духа - доктора који је с небеских висина пао на терасу
установе за Протестанте... овај... за ментално посрнуле, олизале смо ти свака по кључну
зону тела и вратиле те у нормалу.

ИКОНИЈА: Какав стајлинг! Ко ти је шио ‘аљинче? Јел то нека нова мода?

МЕРИ: Мода а ла Тјудор. Шила ми је госпа од Салсберија.

ИКОНИЈА: Је'л можеш преко везе да ми средиш једно шиће?

МЕРИ: Ако успем у Паклу да је пронађем.

ИКОНИЈА: Каква ли је то само жена да је ни Пакао није могао спречити да до краја

вечности дене иглу у конац!

(На видео биму се појављује Шекспир)

ШЕКСПИР: Осмислио сам песму захвалности Вама, Иконија! У име свих нас!
(Накашљава се и заузима ораторски став)

Иконија, хвала ти
Уједињена небеса си нам дала
Без граница и шизми
(Уноси се и меканијим гласом изговара последње две строфе)
И без краја.
Сред бескраја.

МЕРИ: Шта ти је, бре, Шекспире? То је Башо, хаику мајстор, за казну сам га читала у
доколици. Ако се не досетиш, позваћу Орвела у помоћ! Блејање оваца у пакету с Великим
братом ћеш Иконија добити, а не неку тамо тра - ла - ла химну или не дај боже марсељезу!

(Наполеон потеже мач)

ЈОВАНКА: Не дижи тај мач на Мерку, мужу мој! Ипак је у Дедосфери она наше дете,
какво такво...

НАПОЛЕОН: Само до рушења небеско - берлинског зида.

ЈОВАНКА: Хајде, изрецитуј до краја, Шекспире, па да Иконији уручимо награду.

ШЕКСПИР:
Сваки створ смртни, верује у живот враћен – у крви. И ја бесмртан, опет први...
Смрт нас пржи и језицима пламеним нас уверава
Тâ! Служите посве себи, а другима – по заслузи, интересу и потреби
Ал' бесмртан, опет први, опет урлам
И пркосим – идеалом подлаца и хуља
О, бедно зло! О фуријо која наду с страхом кујеш! Загребимо у све што постоји у те!
О, трулежи људска!

НАПОЛЕОН: Шекспире, похвалница Иконији, не поруга!

ШЕКСПИР Сачекај! (Заплака) Хамнете, сине мој, прерано су ми те из наручја отргли!

МЕРИ: Не лупетај, Шекспире, није поживео ни толико да даш да му се израде колица.

Мислим... Колевка.

ШЕКСПИР: (Станка) Мислим да су ови прави.. .

Хвалу на устима са намером лошом

Заменила песма захвалница
Мачака, покорнијих од мишева
У ушима, у устима, нас некада живих
Свака наука је једна бука

СВИ У ХОРУ:

Иконија хвала ти
Сједињена небеса си нам дала
Без чуваних територија, без почетка и краја
У даљини сија хоризонт уједињене наде
Заједно смо сад до краја серенаде!
ИКОНИЈА: Вандерфуларно! Дирнута сам... (Брише сузе отпусном листом)

ЖЕЉКО: (У шоку) Па ове мачке су стварно говориле! И то све време! Кћерко, дај ми тих
твојих витамина да се смирим, да брљу не зграбим ил' не дај боже одем (баш њему) тамо
иза ногу.

ИКОНИЈА: Жељко, аморе, живот је научна фантастика, нарочито код нас у Србији. Ако
цене горива могу да се крећу нелогично, зашто мачке не би могле да говоре?

ЈОВАНКА: Иконија,  у  име  женске  коминтерне  у  Берлину,  с  благословом  Розе

Луксембург  и Антифашистичког фронта жена Србије и Црне горе, уручујем ти награду
Горбачов-Меркел за заслугу рушења небесно - берлинског зида.

(Улази једна мачка на позорницу. У устима носи Небески Оскар)

ИКОНИЈА: (Прима награду) Жељко, душо, сад можемо мирно да умремо, без секирације
да ћемо бити раздвојени.. Али, има још нешто…  (Обраћа  се мачкама)

МАЧКЕ: Иконија, реци, нема шта за тебе нећемо учинити.

ИКОНИЈА: Остадох дужна Светоме Петру. Време је да разговарамо очи у очи…  О.        
Петре!        Јел’        мртвујеш       ил’         ме         чујеш!?
ПЕТРОВ ГЛАС: О, Иконија
од Раче Крагујевачке!
ИКОНИЈА: Сад кад смо савезници, могу да одам једну тајну која те одавно мучи. Приђи,
Слађане, треба и ти да чујеш... (ставља Слађану руку на раме)
Слађане, ти ниси људско биће. Као потомак Светог Петра, сутра славиш свој двехиљадити
рођендан. Погледајте, о Параскево, о Петре, Емануило, Лилит, ово је ваш син, био и биће
у свакој од ваших реинкарнација. Нисам у првом моменту, ни ја, ‘вако вечна то о’ма
знала, али је мој компјутер за брзу анализу крви истину непобитно утврдио. Слађане, ти
тек треба да спознаш своје праве моћи. Можеш да останеш у окриљу нашег топлога дома
као и до сада, а можеш што се мене тиче одма’ и на небеса код својих родитеља. На теби је
да одлучиш…

(У том трену зачу се прасак. Сви истовремено погледаше у небо украшено ватрометом у
најразличитијим бојама)

ЖЕЉКО: Чујеш ли, Иконија! То Бог прави фијесту,док ђаво има сијесту.

ИКОНИЈА: Он нас благосиља... Хиги, драги пријатељу, и ја те благосиљам и тебе и твог

милог бозона, све квантне честице ти се позлатиле!

ЈАНА: А где је Слађан?!

(Сви се окрећу. Слађан је нестао. На видео биму, уз хит “Бед Роменс”, Лејди Гаге који за
Ди Џеј пултом пушта Слађан, плешу рајско – паклени пар Свети Петар и Лилит и паклено
– рајски, Емануило и Параскева. Придружује им се  и  Сотона који игра у маниру Џина
Келија. На видео биму свићка наслов “Свингер клуб”)

ШЕКСПИР: Све је добро што се добро сврши….

ЕПИЛОГ

НЕБЕСА. РАЈ.

ЕМАНУЕЛ: Пао је!

СВЕТИ ПЕТАР: Зар опет?

ЕМАНУЕЛ: О коме причаш?

СВЕТИ ПЕТАР: О твом газди. Ставио сам још пре два века у Лимб кору од банане и
понадао сам се да се посклизнуо.

ЕМАНУЕЛ: Ма не, Петре! Пао је зид спиритике - сфере. А план ти је лош. Да падне ниже,
не може.

СВЕТИ ПЕТАР: Ааа! Чуо јесам некакву грмљавину, али мислио сам да је у питању
концерт покојника групе 27.

ЕМАНУЕЛ: Сутра је моје и Параскевино венчање, па сам дошао да ми честиташ. А

намеравам да уприличим момачко  вече,  па  сад  кад  смо  сви  заједно,  журка ће се
одржати  овде  у  Рају, у Параскевиној девојачкој кући. Погледај  како  је  лепа  позивница.
(Показује поносно позивницу за венчање) Има и Дракулин лого.

СВЕТИ ПЕТАР: Баш је лепо дизајнирана… у дивној крвавој боји. И вас двоје делујете
баш онако... Негативно и депресивно.

ЕМАНУЕЛ: Нико ми дуго није нешто тако лепо рекао.. Него, има ли шта ново? (Седа на
дормео)

СВЕТИ ПЕТАР: Газде имају заједнички ТВ дуел у Утиску недеље. Сотона се залаже за
радикале, а Господ благосиља демократе.

ЕМАНУЕЛ: Него,шта бих могао још да осмислим за своје момачко вече? Имаш ли неку
идеју, о Петре?
СВЕТИ ПЕТАР: Мислиш девојачко... Па зар ниси одувек желео... Знаш ти!

ЕМАНУЕЛ: Да испробам све твоје перике из Хонг Конга!

СВЕТИ ПЕТАР: Не прави се блесав. Одувек си сањао да будемо рајске пастирице,

зеленим рајским луговима у јелечету да шетамо и уздишемо за драгим!

ЕМАНУЕЛ: Сад кад препреке више не постоје, то је сасвим изводљиво! Морам да пробам
јабуку из Едена ако је још тазе...

СВЕТИ ПЕТАР: Држимо је као експонат, ако ниси гадљив на Евин загризај, можеш да
грицнеш, али само малкице, да Шеф не примети. Јако му је драга воћкица та... (куца
нешто на рачунару)

ЕМАНУЕЛ: А имамо и ми свакакве експонате, прошетаћемо Паклом да разгледаш...

дивни казани ручне израде, гасне пећи из Аушвица, справе за мучење у шпанскоме стилу.
СВЕТИ ПЕТАР: О, Емануел, види... Лилит и Параскеву! На Земљи су, али не знам тачно
где..
ЕМАНУЕЛ: Откуд њих две? (збуњено)

СВЕТИ ПЕТАР: Чекај да укуцам координате у Земаљски гугл!

(На видео биму су приказане Лилит и Параскева како се држе за руке док трче српским
ливадама раскуштране косе, са ореолом (Лилит) и роговима на глави (Параскева) и
подврискују од среће.

СВЕТИ ПЕТАР: Оне су заједно! Па то је дивно! Хајдемо и нас двојица у Врт да се

коначно транџирамо! (Ухвате се за руке и чило поскакују, као деца, у правцу Едена)

(Позорницом одзвања уједињени смех Господа и Сотоне)

КРАЈ