Aleksandar Loven Zadovoljstvo-Kreativni Pristup Životu

ALEKSANDAR LOVEN
ZADOVOLJSTVO
Aleksandar Loven: ZADOVOLJSTVO

kreativni pristup ivotu
Izdava: "BATA", Beograd,

Bistrika 28
Za izdavaa:
Miodrag Dramianin i
Gradimir Stojakovi
Naslov originala:
Ale.\ander Lowcn, M.D.
PLEASURE A
Creative Approach to Life
za Jugoslaviju: "BATA1
Slog & prelom:

LASERIX
tampa:
"BAKAR", Bor
Tira: 3.000
primeraka
YU ISBN 86-7685-020-8
Aleksandar Loven
ZADOVOLJSTVO
KREATIVNI PRISTUP IVOTU
PREVOD: DIVNA PERIC-TODOROVIC
MIRJANALUKOVI
"BATA"
BEOGRAD
1991.
Ostale knjige A leksandra Lovena

objaviemo sukcesivno u istoj
biblioteci
The Language of the Body

Love and Orgasm
The Betraval of the Body
Fear of Life
Depression and the Body
The way to vibrant health
Narcissism: Denia! of the True
Self
Love, Sex and Your Heart
The Spirituality of the Body
Mome sinu Fredu
i
Rikiju, Jo-jou, Emiru i Feji,
koji znaju kako da uivaju u ivotu
PREDGOVOR
Al pravu decu boju neka krepi obilja ivog ovaj

prizor lepii to nastaje, to veno tka i buja, nek
obujmi vas ljubavlju beskrajnom, pojavi koja nestalno leluja vrst oblik dajte svojom milju trajnom.
citat iz Fausta1
Nije u domenu ovekovih moi da upravlja zadovoljstvom ili da
ga kontrolie. Po Geteovom miljenju to je dar Boji onima koji su se
identifikovali sa ivotom radujui se njegovoj Lepoti i divoti. Za uzvrat
ivot ih je obdario ljubavlju i milou. Ali Bog ih upozorava, svoje
neposrnule sinove i prave vernike: Mada je zadovoljstvo efemerno i
nesupstancijalno, imajte ga stalno na umu, jer ono sadri smisao
ivota.
Meutim, za mnoge ljude je zadovoljstvo re koja izaziva pomeana oseanja. S jedne strane, zadovoljstvo je u naem umu povezano
sa idejom neeg "dobrog". Prijatne senzacije se doivljavaju kao
dobre, hrana koja nam prija ima dobar ukus, a za knjigu koja jeprijatna
za itanje kaemo da je dobra knjiga. Ipak, mnogi ljudi bi ivot
posveen zadovoljstvu smatrali promaenim. Naa pozitivna reakcija
na tu re je ograena sumnjom. Plaimo se da zadovoljstvo moe
odvesti oveka na opasan put, uiniti da zaboravi svoje obaveze i
zaduenja i ak da korumpira njegov duh ukoliko ga ne kontrolie. Za
neke ljude ta re ima lascivno znaenje. Zadovoljstvo, posebno tele-
1 Johann Wolfgang von Goethe, Faust, prev. na engleski Bertram Jessup, New York, The
Philosophical Librarv, 1958, str. 23. Na srprsko hrvatskom Johan Volfgang Gete, Faust,
prevod Branimir ivojinovi, Beograd, Prosveta 1989, str. 43.
PREDGOVOR
sno, oduvek je smatrano glavnim iskuenjem avola. Kalvinisti MI

veinu zadovoljstava smatrali grenim.
Svaka osoba u naoj kulturi ima neke rezerve u vezi sa zadovoljstvom. Moderna kultura je vie ego orijentisana negotelo orijentisana,
sa rezultatom daje mo postala primarna vrednost, dok je zadovoljstvo
svedeno na drugorazrednu poziciju. Ambicija modernog oveka je da
vlada svetom i komanduje selfom. Istovremeno, on nikada nije osloboen straha da to ne moe postii, ni sumnje da bi uopte bilo dobro
kada bi se to postiglo. Meutim, postoje zadovoljstvo podravajua i
kreativna snaga u linosti, ona se nada (ili ima iluziju) da e postizanje
tih ciljeva omoguiti zadovoljavajui ivot. Tako je ovek gonjen od
svoga ega da postie ciljeve koji obeavaju zadovoljstvo, ali zahtevaju
negiranje zadovoljstva. Situacija modernog oveka je slina Faustovoj, koji je prodao svoju duu Mefistu za obeanje da ne moe biti
iskupljen. Mada je obeanje zadovoljstva iskuenje avola, nije u
avolovoj moi da prui zadovoljstvo.
Faustova pria nije manje vana danas nego u Geteovo vreme. Kao
to Bertram Desap2 istie u predgovoru svoga prevoda Fausta, "Izmeu magije esnaestog veka i nauke dvadesetog, nema prekida u aspiracijama i namerama da se dominira ivotom i da se ivot kontrolie.
Ako nita drugo, njegov znaaj je znatno povean sa opadanjem
moralnog autoriteta svemonog Boga." Elias Kaneti kae: "ovek je
ukrao svog Boga."3 Stekao je mo da osudi i uniti, mo koja je
prethodno bila u nadletvu kanjavajueg boanstva. Sa prividno
neogranienom moi i bez sputavajue snage, ta e oveka spreiti da
sebe uniti?
Moramo shvatiti da smo svi kao Dr. Faust, spremni da prihvatimo
iskuenje avola. avo je u svakome od nas u formi ega koji nudi zadovoljenje elja
pod uslovom da postanemo pokorni njegovoj tenji za dominacijom. Egova
dominacija linou je avolska perverzija oveje prirode. Ego nikada nije trebalo
da bude gospodar tela, ve njegov odan i posluan sluga. Telo nasuprot egu, eli
zadovoljstvo a ne mo. Telesno zadovoljstvo je izvor iz koga proistiu sva dobra
oseanja i dobro miljenje. Ako je telesno zadovoljstvo oveka razoreno, on postaje
ljuta, frustrirana i mrzovoljna osoba. Njeno miljenje postaje iskrivljeno, dok je
kreativni potencijal izgubljen. Ona razvija stav destrukcije prema sebi.
Zato postoji ta snaga u ivotu? To je jedina sila, dovoljno jaka da
se suprotstavi potencijalnoj destruktivnoj moi. Mnogi ljudi veruju da
ta uloga pripada i ljubavi. Ali, ako je ljubav vie od rei, mora se
bazirati na doivljaju zadovoljstva. U ovoj knjizi pokazau kako
doivljavanje zadovoljstva ili bola odreuje nae emocije, miljenje i
ponaanje. Diskutovau psihologiju i biologiju zadovoljstva i
ispitati njene korene u telu, prirodi i univerzumu. Tada emo
razumeti da je zadovoljstvo klju kreativnog ivot
2 Ibid.. str. 7.
3 Elias Canncti, Crow<ls and Power. New York. The Viking Press, 1963, str. 468
l. PSIHOLOGIJA
ZADOVOLJSTVA
Moralnost zabave
Obinom posmatrau moe izgledati da je Amerika zemlja zadovoljstva. Izgleda kao da se njeni ljudi trude da se dobro provedu. Oni
mnogo slobodnog vremena i novca provode u traenju zadovoljstva.
Reklame to odraavaju i koriste. Skoro svaki proizvod ili usluga
prodaje se uz obeanje da e rutinu ivljenja transformisati u zabavu.
Novi deterdent ini pranje sudova zabavom, nova preraena hrana
omoguava da se obroci lako pripremaju, a nova kola treba vonju po
optereenim autoputevima da uine zabavnom. Ako ti proizvodi nae
tehnologije ne obezbede obeano zadovoljstvo, ovek je podstican da
pobegne na neko udaljeno arobno mesto gde se svako zabavlja.
Prirodno, namee se pitanje da li Amerikanci zbilja uivaju u svom
ivotu. Najozbiljniji posmatrai tekueg stanja veruju daje odgovor
ne. Oni misle da opsesija zabavom odaje odsustvo zadovoljstva.1
Norman M. Lobenz je objavio 1960 g. studiju o amerikoj tenji za
zabavom, pod naslovom Da lije iko srean? Lobenz nije naao srene
ljude i u svom zakljuku se pita da li ovek moe dostii sreu. Naao
je meutim, da ono to se nalazi pod maskom veselosti krije u sebi
poveanu nesposobnost za pravim zadovoljstvom. "2 Primetio je novu
moralnost zabave koju ovako opisuje: Danas je vano zabavljati se, ili
1 Lewis Mumfordova opaska "Kompulzivna igra je jedina prihvatljiva alternativa kompul2
zivnom radu." Norman M. Lobsenz, Da ti je iko srean? Garden City Doubledav &
Companv, 1960, str. 75.
Ibid., str. 19.
11
PSIHOLOGIJA ZADOVOLJSTVA
odavati utisak osobe koja se zabavlja ili misliti da se zabavlja ili se u

krajnjoj liniji pretvarati da se zabavlja... ovek kome nije zabavno
je sumnjiv."3
On je osumnjien da je jeretik ili izdajnik novog moralnog koda.
Ako pokua da bude jedan od onih koji se vesele, ali u tome ne uspe,
drugi e ga aliti. Jadni Joe. Ali, ukoliko itavo zbivanje smatra
tupavim i dosadnim, bolje mu je da nade uljudno izvinjenje i napusti
grupu. On se ne usuuje da pokae samoobmanu a njegovo trezveno
i kritiko prisustvo moe imati upravo taj efekat. On shvata da nema
prava da razbija iluzije i prekine igre koje ljudi u ime zabave igraju.
Ako je neko deo gomile po svom izboru ili pozivu, ne moe napadati
njene vrednosti.
Moralnost zabave predstavlja pokuaj da se zarobi zadovoljstvo
detinjstva kroz pretvaranje. Deija igra, posebno ona kojom se imitiraju aktivnosti odraslih, sadri stav "hajde da se pretvaramo". Pretvaranje se moe sastojati u tome da su kolaii od blata prava torta i da
je Doni lekar. To pretvaranje je neophodno zbog toga to omoguava
detetu da se potpuno preda celim srcem aktivnosti igre. Odrasli koji
se pridrue igri moraju takode prihvatiti situaciju pretvaranja kao
realnu; ako to ne uine ispadaju iz igre. Deca se bez pretvaranja ne
mogu ozbiljno prepustiti svojim aktivnostima, a bez takvog preputanja nema zadovoljstva.
Odrasli koji se pretvara da uiva obre taj proces. Okree se
ozbiljnim aktivnostima kao to su alkoholisanje i seks sa stavom da to
ini zbog zabave. Nastoji da ozbiljne stvari u ivotu pretvori u zabavu,
a to su zaraivanje za ivot i podizanje dece. Naravno, u tome ne
uspeva. Pre svega to su aktivnosti koje nose veliku odgovornost; a na
drugom mestu, ozbiljan pristup stvarima, biva na taj nain izbegnut,
stoje odlika deije igre. Moralnost zabave izgleda napravljena tako da
sprei posveenost. Ako je radi zabave, ovek se ne mora tome
posvetiti.
Jedna od glavnih premisa ove studije jeste da je osnovni uslov
zadovoljstva totalno predavanje onome to ovek radi. Delimino
predavanje predstavlja oveka podeljenog i u konfliktu. Deca imaju
sposobnost da se potpuno predaju svojoj igri. Kada dete kae da mu
je igra bila zabavna, ne znai da mu je bila smena.4 Ono to misli kroz
3
4
12
Ibid., sir. 15.

igra rei fun i funnv. prim. prcv.
________________PSIHOLOGIJA ZADOVOLJSTVA
______________________
kobajagi situaciju u igri u koju ulazi punog srca, iz koje izvlai veliki
deo zadovoljstva kroz izraavanje sebe.
Opte je poznato da deca u igri izraavaju kreativne impulse koji
postoje u ljudskoj linosti. esto je u tim aktivnostima sadran visok
stepen imaginacije. Lakoa sa kojom dete moe da se pretvara pokazuje da je njegov svet unutranji, koji sadri bogatstvo oseanja na
koja se moe osloniti. Zbog toga stoje relativno osloboeno odgovornosti i pritiska, njegova imaginacija moe preobratiti okolinu u svet
vila koji nudi neograniene mogunosti za kreativno izraavanje sebe
i za zadovoljstvo.
Kreativnost odraslih proizlazi iz istog izvora i ima istu motivaciju
kao kreativna igra dece. Potie iz elje za zadovoljstvom i potrebe za
izraavanjem sebe. Oznaena je istim ozbiljnim stavom koji karakterie deiju igru. Ako i deija igra i ona proizvodi zadovoljstvo. U
kreativnom procesu ima ak i elemenata zabave, jer itava kreativnost
poinje sa pretvaranjem, to jest, ona zahteva udaljavanje od onoga to
je poznato kao spoljanja realnost, a da bi se dopustila nova i neoekivana pojavljavanja iz imaginacije. to se toga tie, svaka kreativna
osoba je kao dete.
Odrasli mogu da se angauju, i to ine u istom pretvaranju i
kobajagi procesu kao deca, mada sa manje lakoe. Njihova imaginacija
moe transformisati izgled stvari sa ciljem igre ili rada. Na primer,
ena e u svojoj imaginaciji preurediti sobu u svome domu i bie s
razlogom zadovoljna zbog korienja kreativnog talenta kao zabave.
Naravno, kada doe do toga da se preduzmu stvarni koraci za takve
promene, posledice postaju ozbiljnije, a element zabave sve manji. To
moe da postane i posao, esto se deava da tako i bude, ali moe da
se obavlja i dalje sa zadovoljstvom. Kada i igra i posao sadre u sebi
kreativnu imaginaciju, ako se uz to radi o prijatnom doivljaju, onda
je jedina razlika meu njima u vanosti posledica. Odrasli se mogu
zabavljati onda kada su njihove aktivnosti odvojene od ozbiljnih
posledica i tada se ponaaju sa stavom "hajde da se foliramo." Tako
je klovn smean onome ko moe uestvovati u pretvaranju da je on
ozbiljan. Ne bi bilo smeno kada bi on stvarno bio takav. Sav humor
se zasniva na kapacitetu da se udaljimo od spoljne realnosti da bismo
dopustili slobodnu igru imaginacije.
Zabavno je kada je realnost ukinuta samo u ovekovoj svesnoj
imaginaciji a sa prijatnim efektima. Nije zabavno kada nestane zado
13
voljstvo, to svako dete zna. Ma koliko bilo u kobajagi situaciji, dete

ostaje u kontaktu sa svojim oseanjima i svesno je svoga tela. Ta
unutranja realnost se nikada ne povlai: Ako dete ogladni, povredi
se, ili zbog bilo ega izgubi zadovoljstvo, igra je za njega gotova. Ono
ne obmanjuje sebe. Ta unutranja realnost deteta nikada se tokom
detinje igre ne ukida; samo se spoljanja pojavnost stvari u deijoj
imaginaciji transformie.
Negiranje unutranje realnosti je forma mentalne bolesti. Razlika
izmeu imaginacije i iluzije, izmeu kreativnog "pretvaranja" i obmanjivanja, zavisi od sposobnosti da se u svojoj unutranjoj realnosti
ostane onaj pravi, da bi ovek znao ko je on i ta osea. To je ista
razlika koja odvaja zabavu kao zadovoljstvo od takozvane zabave koja
je bekstvo od ivota.
U svojoj mati mogu sebe zamisliti kao velikog naunika, neustraivog istraivaa ili nadarenog umetnika. Ali, verujem da nemam
iluzija u vezi tih mentalnih slika. Moja mata moe ispitati mogunost
da postanem neto od toga; moja percepcija mora potvrditi injenice
moga postojanja. Misli mi mogu lutati; nogama moram ostati na
podlozi. Zabavno je pretvarati se jedino kada je osoba sigurna u svoj
identitet i ukorenjena u realnosti svoga tela. Bez adekvatnog oseanja
sebe, pretvaranje fantazije postaje paranoja, a to nije zabavno.
Jedan razlog za nedostatak zadovoljstva u ivotu jeste taj to mi
pokuavamo da se zabavljamo stvarima koje su ozbiljne, dok smo
ozbiljni oko aktivnosti koje treba da su zabavne. Fudbal ili kartanje su
aktivnosti koje u osnovi ne iziskuju ozbiljne posledice; mogu se igrati
iz zabave, ali ih ljudi uzimaju za ozbiljno kao daje to pitanje ivota ili
smrti, zavisno od ishoda. Nije stvar u tome da oni igraju ozbiljno, jer
i deca ozbiljno igraju; to je pre ozbiljnost sa kojom gledaju na ishod,
to unitava zadovoljstvo. (Koliko zadovoljstva je izgubljeno u igrama
golfa, zato to nije postignut oekivan rezultat!) S druge strane,
aktivnosti koje su istinski ozbiljne, kao to su seks, korienje droga
i brza vonja, esto se rade "iz vica".
Zaokupljenost zabavom je reakcija na sivilo ivota. To objanjava
zato Njujork, koji se opravdano opisuje kao najsivlji grad, paradira
sa parolom "grada zabave". Traganje za zabavom proistie iz potrebe
da se pobegne od problema, konflikata i oseanja koja se teko podnose
i koja preplavljuju oveka. Zbog toga je zabava za odraslog tako
snano vezana za pijanstvo ili za beanje od pritiskajueg oseanja
14
praznine ili dosade kroz droge. Korienje LSD se naziva "odlaenjem

na put", to otkriva tesnu povezanost sa idejom bekstva. Korisnik
droga menja svoju unutranju realnost, dok spoljanja situacija ostaje
ista. Dete, kao to smo videli, transformie svoju sliku spoljnjeg sveta
dok zadrava realnost unutranjeg doivljavanja.
Pojam zabave je vezan za ideju ludovanja, nestaluka. Ludovanje
je neprihvatanje drutvene realnosti, realnosti poseda, oseanja ili ak
ivota druge osobe. Vonja ukradenim kolima, opijanje maloletnika,
vandalizam - sve to spada u kategoriju nestaluka koji uesnicima
stvara iluziju da se zabavljaju. Posledice nestaluka esto su sasvim
ozbiljne i po onome to im sledi, retko pruaju zadovoljstvo. Omladina,
esto ini nestaluke da bi dala oduka svojoj ozlojedenosti protiv
reatnoslilToja im obuzdava matu i ograniava zadovoljstvo^^tfe su
nestaluci stvarno naivni, to jest kada ne predstavljaju opasnost i nisu
destruktivni, oni su deo zabave tinejdera i slue premoavanju
perioda izmeu detinjstva i odraslog doba. Meutim, kada to nije
sluaj, nestaluk gubi karakter zabave i postaje beznadeno nastojanje
da se pobegne od realnosti.
Kod odraslih, traganje za zabavom podriva njihov kapacitet za
zadovoljstvom. Zadovoljstvo zahteva ozbiljan stav prema ivotu,
predavanje sopstvenom postojanju i radu. To se moe posmatrati kao
ivotni posao, bilo da se neko igra kao dete ili radi kao odrasli.
Nestaluk, bez obzira na oiglednu zabavnost, mora se zavriti bolom,
kao stoje sluaj sa svim pokuajima izbegavanja da se prepusti ivotu.
andor Rado je napomenuo daje "zadovoljstvo veza koja spaja".
Po meni to znai da nas zadovoljstvo spaja sa naim telima, sa
realnou, sa prijateljima i sa poslom. Ako osoba u svakodnevnom
ivotu ima dovoljno zadovoljstva, nee imati elju da bei.
Moralnost zabave zamenjuje puritansku moralnost i upravlja ve
nekoliko vekova ponaanjem mnogih Amerikanaca. Puritanstvo je bilo
stroga veroispovest koja je branila bilo kakvu frivolnost. Na primer,
kartanje ili ples bili su zabranjeni. Nain odevanja i forma ophoenja
bili su strogi. Puritanac se predavao poslu sa Bogom, stoje u praksi
znailo biti produktivan. Ali, dok je bilo lako podizati decu, bilo je
mnogo tee imati dobre useve. ivot Pilgrima i njihovih potomaka nije
bio lak. Borba za ivot ostavljala im je malo vremena za zabavu. Ipak,
bilo bi pogreno rei da je ivot puritanaca bio lien zadovoljstva.
Meutim, njihova zadovoljstva su bila jednostavna; sastojala su se od
15
dobrih oseanja koja je neko imao kada je ivot tekao glatko i u

harmoniji sa okolinom. Tihi arm sela Nove Engleske, koji i danas
postoji, nosi svedoanstvo o zadovoljstvima koja su oni znali.
Mnoge sile su doprinele slomu te moralnosti. Imigranti iz Istone
Evrope i mediteranskih zemalja doneli su na ameriku scenu vie boja
i nove ukuse. Industrija je donela bogatstvo koje je lagano uveavalo
puritanske poglede. A nauka sa svojom sluavkom, tehnologijom,
promenila je pojam produktivnosti od line ekspresije na mehaniki
proces. Rezultat je bio gubljenje onih moralnih principa koji su u
prolosti davali smisao puritanskoj etici.
Reakcije idu do ekstrema. Danas je moralnost zabave zasnovana
na uverenju da "sve moe da proe". Za one koji veruju u ovu
pretpostavku, osoba koja je uzdrana je otpadnik ili izdajica. On ne
samo da splanjava njihov entuzijazam, ve baca sumnju na njihove
osnovne pretpostavke. S druge strane, puritanci su gledali ljubitelje
zabave sa slinom sumnjom, kao sledbenike avola. avo, kau, ima
svu zabavu, i to je oigledno mesto za avola i njegovo zlo ponaanje
u naim ivotima. Stvarna_zabayajrinogo doprinoîj^dostiivljeiija
Ali, da bismo izbegli da postanemo avoli, ne smerno usvojiti moralnost zabave tipa "sve moe da proe" kao nain svoga ponaanja.
Videli smo daje zadovoljstvo osnovni sastojak zabave, ali da ono
to se podvodi pod zabavu ne mora da prua zadovoljstvo. Srea
takode ima odreeni odnos sa zadovoljstvom. U sledeem delu istraiemo znaenje sree i njen odnos prema zadovoljstvu.
San o srei
Detinjstvo se univerzalno smatra najsrenijim periodom neijeg
ivota. Deca meutim nisu svesna da su siena. Ako pitate dete: "Jesi
li sreno?" nee umeti da odgovori. Sumnjam da bi ak znalo znaenje
te reci. Lako e vam rei da li se zabavlja ili ne. Odrasli imaju
tendenciju da vide svoje detinjstvo kao sreno, jer, posmatrano unazad
ono izgleda bez oblaka, osloboeno briga i problema koji okruuju
zrelost. Ali, prolost, kao i budunost, nije san. Samo sadanjost ima
opazivu realnost.
Da li je srea san prolosti ili budunosti? Da li je to samo san ili
je sadanja realnost? Da li ima ljudi koji su istinski sreni? Ovo su
pitanja na koja ne mogu iskreno odgovoriti. Osoba koja je posvetila
16
svoj ivot viim ciljevima, moe imati to oseanje. Kaluerica na

primer, koja se verno posvetila Bojem radu, kako ona to vidi, moe
svesno rei "srena sam". Njen ivot meutim ima mnogo slinosti sa
deijim ivotom. Pod starateljstvom igumanije ona nema nikakvu
odgovornost koja pada na plea odrasle osobe. Njena posveenost
moe otkloniti svaku linu anksioznost i ostaviti njen um osloboen
za razmiljanja o uzvienosti Boga. Ali, njena situacija je jedinstvana
i poredena sa sitacijom obine ene sadri elemente nerealnosti.
Konfuije je rekao da ne moe biti srean doklegod postoji ijedna
osoba koja pati. Jedna osoba koja pati je bila oblak na njegovom nebu,
koji bi kvario blaenstvo perfekcije. Ako je perfekcija kriterijum
sree, onda je srea san koji se ne moe u potpunosti ostvariti.
Meutim, moe biti cilj naih nastojanja, jer svi tragamo za perfekcijom. ak i kada shvatimo da je to nedostian ideal. Deklaracija
Nezavisnosti garantuje svim ljudima pravo na ivot, slobodu i traganje
za sreom. Mudro se uzdrava od uveravanja ljudi da je to vie od
legitimnih ciljeva.
uo sam ljude kako kliu "tako sam srean", kada im se iznenada
desi srean dogaaj. Ne sumnjam da je usklik autentian. Zavretak
Vijetnamskog rata uinio bi ljude srenim. Koliko bi to trajalo?
Onoliko koliko bi trajala euforija koja prati takve dogaaje. Seam se
ushienja koje je izazvao kraj II svetskog rata.
Za dan, dva ili due ljudski duh se vinuo poto je breme spalo sa
leda, a teina tragedije otklonjena iz srca. Za vrlo kratko vreme druge
borbe su okupirale njihovu energiju, a druge brige poele pritiskati
srca. Srea je bila istinska ali kratkog veka.
Istonjaki monarh je jednom konstatovao, "Vie od trideset godina sam radio ta sam hteo, preputao se sklonostima, ali ne mogu
rei da sam tokom tih godina vie no jednom ili dvaput doiveo
trenutke sree." Ako moan vladar ne moe dostii stanje sree, koliko
teko to moe biti za obinog oveka? Ne bih se sloio meutim sa
Loblencom da oveku nije sueno da bude srean. Ja ne znam ta mu
je sueno da bude. Smatram da je srea oseanje koje se javlja u
specijalnim situacijama i da nestaje kada se situacija promeni.
Povratak sina iz rata je srean dogaaj za majku. Pre tog dogaaja
majka bi komentarisala, "Kako u biti srena kada se Don vrati kui".
Njegov povratak e privremeno ispuniti majku oseanjem sree i tada
e rei, "Kako sam srena." U stvari ona misli, "Tako sam srena to
17
se Don vratio." Istovremeno ona moe biti vrlo tuna zbog toga to
je drugi sin i dalje u borbi, ili joj je mu bolestan ili... Njeno oseanje
sree je povezano sa specijalnom situacijom i ne odraava ceo njen
/i vol.
Ako bi neko danas rekao, "Srean sam," bilo bi na mestu pitati,

"Zbog ega si srean? Jesi li dobio zgoditak na lutriji?" Podrazumeva
se da osoba mora biti srena zbog neega. Nismo naivni da verujemo
da neko moe biti srean bez razloga. Razlog e uvek biti ili izbegavanje tragedije ili neki dobitak, bilo materijalni il i druge prirode. To
je valjan razlog ukoliko ima mo da ponese oveka, makar trenutno.
Oseanje sree se javlja kada se neko prenese iza svoga selfa ili
van selfa. To je jasno kada posmatramo sreu dvoje koji se vole.
Zaljubljena osoba je u oblacima; noge joj ne dodiruju podlogu. Ona
je ne samo van sebe, ve je i van sveta. Dok je na sedmom nebu svet
nestaje ili se Ijuti kao aura leptira. Osea se osloboeno od svih briga
i to osloboenje je osnova oseanja sree.
Ideja oslobaanja implicira prethodno ograniavanje, to nam kae
da je srea oslobaanje od nesree. Ako nas odreena situacija ini
nesrenim, suprotno od te situacije e biti doivljaj sree. Poto smo
nesreni zbog Vijetnamskog rata, biemo sreni kada se taj rat zavri.
Osoba nesrena zbog svoje finansijske situacije bila bi srena kad bi
ula daje nasledila pristojnu sumu novca. Ako je traganje za sreom
univerzalno, to mora znaiti da veinu ljudskih bia more brige koje
teko pritiskaju na duh. Oni takode mogu da zamiljaju budunost u
kojoj su te brige nestale. Ta slika je njihov san o srei. Bez sna je
nemogue upoznati sreu.
Kada se nepovoljna situacija promeni, doivljava se kao ostvarenje
sjiova, razvija se stanje euforije koje ima slinosti sa stanjem sna.
oveku je teko da poveruje daje to istina, izgleda kao san. Kada je
oseanje sree vrlo snano, osoba moe rei, "Ne mogu da verujem
daje to istina; mora da sanjam." Um, preplavljen stanjem uzbuenja,
gubi svoj normalni smisao za realnost. "Daj da te dodirnem ponovo,"
kae presrena majka, " Ne verujem da si to stvarno ti." A neko utine
sam sebe da bi se uverio da ne sanja. Kao i san, i srea polako bledi,
ostavljajui samo seanje. Zahtevi i problemi svakodnevnog ivota
poinju da dominiraju umom a euforino stanje brzo nestane.
Srea i zabava spadaju u kategoriju transcentedentalnog doivljavanja. U oba sluaja postoji sumnja u svakodnevnu realnost ivota te
18
osobe. U oba sluaja duh se oslobaa sa oseanjem radosti. Na

nesreu, sva transcendentalna iskustva su vremenski ograniena. Duh
nije i ne moe ostati slobodan. On se vraa u telo, svoje fiziko
prebivalite, vraa se u tamnicu selfa, gde opet biva pod hegemonijom
ega i njegove orijentacije na realnost.
Svi mi oseamo da ivot treba da bude vie od puke borbe za
preivljavanje, da treba da bude radosno iskustvo i da su ljudi proeti
ljubavlju. Ali, kada nam u ivotu nedostaju ljubav i radost, mi sanjamo
o srei i tragamo za njom. Pri tom nam promakne da je osnova za
srean ivot u naim telima, u zadovoljstvu koje oseamo u telu, i da
bez tog telesnog zadovoljstva, ivljenje postaje neprijatna neophodnost preivljavanja u kojoj uvek postoji pretnja tragedijom.
Priroda zadovoljstva
U osnovi svakog doivljaja stvarne zabave ili sree, nalaze se
telesne senzacije zadovoljstva. Da bijedna aktivnost bila zabavna, ona
mora pruati zadovoljstvo. Ako je pak bolna, teko bi se mogla opisati
kao zabavna. Zbog nedostatka zadovoljstva, "kobajagi zabava" je
samo neprijatno foliranje. Ista stvar vai za oseanje sree. Bez
oseanja zadovoljstva, srea je samo iluzija. Prava zabava i prava srea
dobijaju znaenje zavisno od zadovoljstva koje ovek osea u datoj
situaciji. Ali, nije neophodno zabavljati se ili biti srean da bi se
doivelo zadovoljstvo. ovek moe uivati u svakodnevnim uslovima
ivota, jer je zadovoljstvo nain bitisanja. ovek je u stanju zadovoljstva kada mu pokreti teku slobodno, ritmino i u harmoniji sa okolinom. To u ilustrovati sa nekoliko primera.
Posao koji obavljamo, obino se ne smatra izvorom zabave ili
razlogom za sreu, meutim, kao to svako zna, moe biti izvor
zadovoljstva. To naravno zavisi od uslova rada i stava koji ovek ima
prema zadatku. Poznajem mnogo ljudi koji nalaze zadovoljstvo u svom
radu, ali niko od njih nije rekao daje rad bio zabavan ili da gaje uinio
srenim. Posao je ozbiljan; zahteva odreenu disciplinu i predavanje
aktivnosti. Ima za cilj odreeni rezultat i po tome se razlikuje od igre
u kojoj ovek moe biti ravnoduan prema ishodu. Ali, posao moe
pruati zadovoljstvo, ukoliko njegovi zahtevi angauju energiju osobe
slobodno i ravnomerno. Niko ne moe uivati u aktivnosti u kojoj je
sputan spoljnim silama, ili u poslu koji zahteva vee troenje energije
19
nego to je u stanju da proizvede. Ako se tada radna situacija voljno

prihvati, oseae se onoliko zadovoljstvo koliko energije tee slobodno i ritmino ka radnoj aktivnosti. I nezavisno od zadovoljstva koje
proizlazi iz postignua, doivljavae se znaajno oseanje zadovoljstva u ritminom reagovanju svoga tela.
Posmatrajte dobrog stolara kako radi, i naslutiete zadovoljstvo
koje on osea u koordinisanju pokreta svoga tela. Izgleda kao da radi
bez napora, jer su njegovi pokreti laki i teku glatko. Ako su, nasuprot
tome pokreti trapavi i slabo koordinisani, bilo bi teko videti kako on
uiva u radu ili kako je dobar stolar. Nije vano da li kaemo da je on
dobar radnik zato to uiva u svom poslu ili uiva u poslu zato to ga
dobro obavlja. Ova dva su jasno povezana. Zadovoljstvo koje on osea
u svom telu, povezuje se dobrim kvalitetom sa proizvodom koji
odraava njegovo zadovoljstvo.
Iz istog razloga neke ene vole kune poslove; ak i obavljanje
poslova kao to je ienje, brisanje praine, moe im pruati zadovoljstvo. ena koja voli ienje, zaista uiva u fizikoj aktivnosti u
kojoj uestvuje. Ona se predaje cilju graciozno, a njeni pokreti su
relaksirani i ritmini. S druge strane, ena koja uri obavljajui te
poslove ili ih radi mehaniki, moe postii pozitivan rezultat, ali to joj
nee pruiti zadovoljstvo. To vai za svaki drugi aspekt voenja
domainstva. Zadovoljstvo kuvanja je u skladu sa lakoom obavljanja
posla, i to zadovoljstvo zavisi od identifikacije sa aktivnou. Kada se
ovek identifikuje sa nekom aktivnou, onda sve tee slobodno i
spontano. To proticanje oseanja je zadovoljstvo.
Konverzacija, da uzmemo drugi primer, je jedno od estih zadovoljstava u ivotu, ali ne znai da svaki razgovor prua zadovoljstvo.
oveku koji muca prianje teko pada, stoje sluaj i sa osobom koja
ga slua. Osobe koje su inhibirane u izraavanju oseanja nisu dobri
pripovedai. Nita nije dosadnije od sluanja osobe koja govori monotono, bez oseanja. Mi uivamo u razgovoru u kome postoji komunikacija oseanja. Doivljavamo zadovoljstvo u izraavanju oseanja
i sa zadovoljstvom reagujemo na izraavanje oseanja druge osobe.
Glas, kao i telo, su medijumi kroz koje oseanja teku. Kada se to
proticanje odvija na lagan i ritmian nain onda je prijatno i onome ko
govori i onome ko slua.
Poto prijatnost predstavlja proticanje oseanja kao reakciju na
sredinu, obino je pripisujemo situaciji koja je izaziva. Otud ljudi
20
razmiljaju o zadovoljstvu u smisla zabave, seksualnih odnosa, odlaenja u restoran ili bavljenja sportom. Svakako, postoji zadovoljstvo
11 situacijama koje podstiu proticanje oseanja, ali tretiranje zadovoljstva na nain da se ono izjednaava sa situacijom je ogranieno i
nerealno. Zabava je prijatna samo onda kada je ovek raspoloen da
se na taj nain zabavlja; ista situacija moe da bude muna ukoliko
osoba eli da miruje. Malo ima situacija koje mogu biti toliko bolne
ili uznemirujue kao stoje seksualni odnos u kome se ne razvija protok
oseanja. ak i gurmanski obrok nije uivanje ukoliko osoba vie
voli jednostavniju hranu. Slino tome, dok loi uslovi rada mogu
smanjiti zadovoljstvo poslom, dobri uslovi ne dovode nuno do zadovoljstva.
Da bi se razumela priroda zadovoljstva, treba da ga uporedimo sa
bolom. Oba opisuju kvalitet reagovanja oveka na situaciju. Kada je
reakcija pozitivna, oseanje tee prema van, govorimo o oseanju
zadovoljstva. Kada je reakcija negativna i nema ritminog proticanja
oseanja, situaciju emo opisati kao neprijatnu i bolnu. Ali, postoje
doivljaj zadovoljstva ili bola odreen onim to se deava u telu, onda
bilo koji unutranji poremeaj koji spreava proticanje oseanja dovodi do doivljaja bola, bez obzira na privlanost spoljanje situacije.
ZMovoljstv-O i-bol imaju polarni odnos, to se potvruje injenicom daje oslobaanje od bola pTaeno doivljajem zadovoljstva. Iz
istog razloga, gubitak zadovoljstva dovodi do stanja bola. Ali', zbog
toga" sto povezujemo zadovoljstvo sa specifinom "situacijom i bol sa
specifinim povredama, mi ne shvatamo da je naa svesna samo-percepcija uvek uslovljena tim oseanjima. Normalna osoba ne bude ni
trenutka bez izvesne svesnosti o stanju svoga tela. Na pitanje "Kako
ste?" ona e odgovoriti "Odlino, dobro, loe, grozno." Ako bi rekla,
"Ne oseam nita," to bi bilo priznavanje duhovne smrti. Tokom svih
sati budnog stanja naa oseanja fluktuiraju du ose zadovoljstvo-bol.
Meutim, ima drugih razlika izmeu bola i zadovoljstva. Izgleda
da bol ima supstancijalni kvalitet, ija je ozbiljnost esto direktno
povezana sa intenzitetom tetnog delovanja. Opekotina drugog stepena
je nesumnjivo bolnija od opekotine prvog stepena. Bol je prilino
konzistentan, to znai da bolan stimulus na slian nain deluje na
veinu ljudi. Dok ljudi imaju razliit prag reagovanja na bol, malo ko
se ne bi sloio u vezi prirode i efekta bola. Takode, bol tei da bude
lokalizovan, jer telo sadri odreene receptore za bol i nerve koji slue
21
da se lokalizuje izvor bola. Ako su ti nervi blokirani anestetikom, bol

nestaje.
Nasuprot tome, zadovoljstvo izgleda nesupstancijalno. Dok nam
dobra nicla otvara apetit, od dve dobre nicle nam moe biti muka.
esto se deava da nam veera koja nas je radovala jue, danas izgleda
sasvim neuzbudljivo. Zadovoljstvo zavisi u velikoj meri od raspoloenja. Teko je uivati u lepoti kada je neko depresivan, kao to je
teko uivati u mirisu rua dok imamo kijavicu. Ali, dok je dobro
raspoloenje preduslov uivanju, ono ne garantuje zadovoljstvo. Previe esto mi se deavalo da idem u bioskop ili pozorite sa velikim
oekivanjima i dobrog raspoloenja duha a da izaem ispuvan i
razoaran. Zadovoljstvo zahteva slaganje unutranjeg stanja i srjoljne
situacije^
Razliitost naeg reagovanja na zadovoljstvo i bol moe se, bar
delimino, objasniti injenicom da je bol signal opasnosti. Bol ukazuje
na pretnju integritetu organizma i mobilie svoje svesne mogunosti
na bazi hitne intervencije. Sva ula su budna, a muskulatura napeta i
spremna za akciju. Da bi se suoili sa pretnjom, moramo znati taan
poloaj opasnosti, proceniti njen intenzitet, i zaustaviti sve druge
aktivnosti dok situacija ne postane bezbedna.
Velika je nesvesna komponenta zadovoljstva, emu moe da se
zahvali za njegov spontani karakter. Ono ne podlee komandovanju.
Moe se pojaviti tamo gde se ne oekuje: cvee koje raste kraj puta,
razgovor sa nepoznatom osobom ili dosadno drutveno vee koje
postane izvanredno. S druge strane time se moe izbei dugotrajno
pripremanje za dobar provod. U stvari, to se vie neko trudi da se
dobro provede, to je manja ansa da se to dogodi. I, ako se uhvati za
naeno zadovoljstvo, kao za slamku, ono nestaje za tili as. Robert
Brns pie:
Ali zadovoljstvo je kao razvejane bulke kada
ih ubere, latice otpadnu.
U zadovoljstvu volja se gubi, a ego odustaje od hegemonije nad
telom. Kao slualac koncerta koji zatvorenih oiju doputa da ga
muzika ponese, osoba koja doivljava zadovoljstvo, doputa oseajima da dominiraju njenim biem. Proticanje oseanja preuzima prvenstvo nad razmiljanjem i voljom. Zadovoljstvo se ne moe posedovati.
22
ovek mu se mora predati, to jest, dopustiti zadovoljstvu da uzme

prevlast.
Dok reakcija bola ini osobu samosvesnijom, reakcija zadovoljstva iziskuje smanjenje samosvesti. Zadovoljstvo izmie samosvesnoj
osobi kao to ga nema ni kod egoiste. Da bi ovek uivao on mora da
se prepusti, to jest da dopusti telu da se slobodno ponaa. Inhibirana
osoba ne moe lako da doivi zadovoljstvo jer njeno nesvesno zadrava
proticanje oseanja u telu i blokira prirodnu telesnu pokretljivost. Kao
posledica toga, pokreti su joj nespretni i neritmini. Egoist, mada
izgleda kao da se ponaa bez inhibicija, ne uiva u svom egzibicionizmu. Sva njegova panja i energija su usmereni na imid koji se trudi
da predstavi. Njegovim ponaanjem dominira njegov ego, ono je
upravljeno postizanju moi a ne doivljaju zadovoljstva.
Proces kreativnosti
U ovoj studiji bi trebalo da se pokae da zadovoljstvo obezbeduje
motivaciju i energiju za kreativan pristup ivotu. Svaki kreativan akt
poinje prijatnim uzbuenjem, prolazi kroz fazu patnje i kulminira u
radosti ekspresije. Poetno uzbuenje se moe pripisati inspiraciji.
Neto ude u osobu i zavlada njenim duhom: nova vizija, nova ideja,
uzbudljiv materijal, ili seme koje oplodi jaje da bi zapoeo novi ivot.
To stvara zaee koje postepeno stie formu i oblik proradivanjem
ideja i vizija. Kompletiranje kreacije je oznaeno oslobaanje celokupne tenzije uz oseanje dubokog zadovoljstva, ispunjenosti i radosti
oslobaanja. Od poetka do kraja ceo. kreativni proces je motivisan
tenjom ka zadovoljstvu.
Zadovoljstvo ne samo da obezbeduje motivacionu snagu za kreativni proces, ono je i proizvod tog procesa. Kreativni proces je novi
nain doivljavanja sveta. On predstavlja nova uzbuenja i nudi nove
kanale izraavanja sebe. Stvara se u pravom smislu novo zadovoljstvo
koje nije ranije postojalo.
Obino o kreativnosti razmiljamo u smislu proizvodnog rada u
umetnosti koji je u svom dinamikom aspektu paralelan sa osnovnim
kreativnim aktom ivota, zaeem i raanjem deteta. Prema tome,
obino pretpostavljamo da kreativnost sadri transformaciju zamisli u
objekat, ali treba priznati da ne mora svaki akt kreacije biti ovaploen
u materijalnom objektu. Putujui ili narodni peva stvarao je pesme i
23
poeme koje su postojale samo u njegovoj mati ili seanju. Isto vai
za igrae, proroke i matematiare, ija se kreativnost sastoji od novih
momenata, novih uvida, novog sagledavanja odnosa. Kreativni akt se
moe odrediti kao bilo koja forma izraavanja koja donosi novo
zadovoljstvo i smisao ivotu.
Nema dva doivljaja u ivotu koja su istovetna, i nema dva
zadovoljstva koja su identina. Svako zadovoljstvo je na neki nain
novo zadovoljstvo. Iz toga proistie da svaka akcija ili bilo koji proces
koji poveavaju zadovoljstvo ili doprinose radosti u ivotu, jesu deo
kreativnog procesa. Ovaj koncept proiruje polje kreativne akcije da
bi ukljuio bezbrojne ekspresije ivih organizama koje unapreuju
zadovoljstvo i radost. Prava re u pravo vreme je kreativan akt.
ak i tako male stvari kao to je dobro pripremljen obrok, nov ukras
u stanu ili drutveni dogaaj, mogu biti kreativna izraavanja ukoliko
doprinose zadovoljstvu u ivotu. U tom irem smislu svaki aktoveka
moe biti prilika za kreativno izraavanje.
Zadovoljstvo i kreativnost su dijalektiki povezani. Bez zadovoljstva nema kreativnosti. Bez kreativnog stava u ivotu nema zadovoljstva. Dijalektika proistie iz injenice da su i kreativnost i zadovoljstvo
pozitivni aspekti ivota. iva osoba je senzitivna i kreativna. Kroz
svoju kreativnost ovek je u harmoniji sa zadovoljstvom, a kroz
kreativni nagon trai svoju realizaciju. Zadovoljstvo ivljenja ohrabruje kreativnost i ekspanzivnost, a kreativnost doprinosi zadovoljstvu
i radosti ivljenja.
24
2. ZADOVOLJSTVO SVOJOM
PUNOM IVOTNOU
Disanje, pokret i oseanje

Svakoje ponekad doiveo zadovoljstvo nakon oporavka od bolesti
ili nezgode. ovek, ve prvog dana po uspostavljanju normalnog
zdravlja, osea ushienje, radost to je iv. Kako je sjajno disati
duboko! Kako je uzbudljivo kretati se slobodno sa lakoom. Bolest
ini da ovek postane svesniji svoga tela i vanosti dobroga zdravlja.
Na alost, svest o tome se brzo izgubi a divno oseanje koje to prati
brzo izbledi. im osoba pone da se bavi uobiajenim aktivnostima,
postaje obuzdavana silama koje je odvajaju od njenog tela. Postaje
preokupirana dogaajima i objektima spoljanjeg sveta i brzo zaboravlja otkrie da se zadovoljstvo sastoji u opaanju daje ovek pun ivota
ovde i sada to znai pun ivota u telesnom smislu.
Odvojivi se od tela, ovek prestaje da misli u telesnim terminima.
Ignorie prostu istinu da mora disati da bi bio iv i daje onoliko ivlji
koliko bolje die. Moe postati svestan s vremena na vreme da mu je
disanje sputano, i po nekad, posebno pod stresom, moe utvrditi da
zadrava dah, ali to pripisuje panji. Moe ak priznati sa rezigniranim
osmehom, da mu ubrzani tempo ivota ne dozvoljava da die. Meutim, sa godinama dolazi do tunog otkria, da se ta telesna funkcija,
kao i druge telesne funkcije, vremenom pogorava ukoliko se ne koristi
na odgovarajui nain. Jednom, kada pone oteano da die, ovek bi
dao sve da moe lako da die. On shvata daje disanje pitanje ivota i
smrti ili da je ivot pitanje disanja.
25
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU
Druga prosta istina koja hi trebalo da bude sama po sebi jasna jeste
da se osoba izraava kroz telo isto onoliko koliko se ispoljava kroz
um. Ne moe se ovek podeliti na um i telo. Uprkos ove istine, sva
prouavanja linosti se koncentriu na um, sa relativnim zapostavljanjem tela. Telo jedne osobe mnogo govori o njenoj linosti. Kakvo
dranje neko ima, kakav pogled, ton glasa, poloaj vilice, poloaj
ramena, lakoa pokreta, spontanost gestova, sve to govori ne samo ko
je ta osoba nego i da li uiva u ivotu ili se osea bedno i neprijatno.
Moemo da zatvorimo oi pred tim ekspresijama druge osobe, na isti
nain na koji i ta osoba moe zatvoriti svoj um za svesnost o svome
telu, ali oni koji to rade sebe obmanjuju predstavom koja nema veze
sa realnou postojanja. Istina o telu moe biti bolna, ali blokiranje
tog bola zatvara vrata mogunosti za zadovoljstvo.
ovek dolazi na terapiju zato to ne uiva u ivotu. Negde u svom
umu svestan je da mu je kapacitet za zadovoljstvo umanjen ili izgubljen. Razlog zbog koga dolazi je depresija, teskoba, oseanje neadekvatnosti i tako dalje, ali to su simptomi dubljeg poremeaja, naime,
nemogunosti da se uiva u ivotu. U svakom sluaju moe se pokazati
da ta nesposobnost proistie iz injenice da pacijent nije pun ivota u
svom telu i umu. Taj problem se ne moe potpuno razreiti isto
mentalnim pristupom. On mora biti simultano obuhvaen na fizikom
i psiholokom nivou. Kada osoba postane puna ivota, njen se kapacitet za zadovoljstvo potpuno obnavlja.
Principi i praksa bioenergetske terapije poivaju na funkcionalnom
identitetu uma i tela. To znai daje svaka prava promena u miljenju
osobe i prema tome u ponaanju i oseanjima, uslovljena promenama
u funkcionisanju tela. Dve funkcije koje su najvanije u tom smislu su
disanje ipokret. Obe ove funkcije su poremeene kod svake osobe koja
ima emocionalni konflikt hroninih miinih napetosti koje su fiziki
pandan psiholokim konfliktima. Kroz te miine napetosti konflikti
postaju strukturirani u telu. Kada se to desi, oni ne mogu da se razree
dok se ne oslobodi tenzija. Da bi se oslobodile te miine napetosti
ovek ih mora oseati kao ogranienje izraavanja sebe. Nije dovoljno
samo biti svestan bola koji nanose. A mnogi ljudi ni toga nisu svesni.
Kada miina napetost postane hronina, uklanja se iz svesti i ovek
prestaje da bude svestan napetosti.
Oseanje je definisano disanjem i pokretom. Organizam osea
samo ono to se kree unutar sopstvenog tela. Na primer, kada je ruka
26
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

_________________________________________________________________
nepokretna due vreme, postaje ukoena i bez oseaja. Da bi se

osetljivost povratila mora se uspostaviti kretanje. Kada je smanjeno
disanje, tada je i pokretljivost celog tela umanjena. Otud je zaustavljanje disanja najefikasniji nain da se spree oseanja. Ovaj princip
vai u obrnutom smeru. Onoliko koliko jake emocije stimuliu i
produbljuju disanje, toliko i stimulacija i produbljivanje disanja mogu
izazvati jake emocije.
Smrt je zatvaranje disanja, prestanak pokreta, gubitak oseanja.
Biti pun ivota znai disati duboko, kretati se slobodno i oseati
potpuno. Ove istine se ne mogu prenebregnuti ukoliko vrednujemo
ivot i zadovoljstvo.
Kako disati dublje

Mnogi lekari i terapeuti prenebregavaju vanost pravilnog disanja
za emocionalno i fiziko zdravlje. Znamo daje disanje neophodno za
ivot, da kiseonik obezbeduje energiju za kretanje organizma, ali ne
shvatamo da nepravilno disanje smanjuje ivotnost organizma. esta
alba na umor i iscrpljenost najee se ne pripisuju loem disanju.
Meutim depresija i umor su direktan rezultat smanjenog disanja.
Metabolike vatre slabo gore u odsustvu kiseonika, kao i vatra drveta
bez strujanja vazduha. Umesto da zrai od ivosti, lo disa je hladan,
tup i beivotan. Nedostaju mu toplina i energija. Njegova cirkulacija
je direktno pod uticajem nedostatka kiseonika. U hroninim sluajevima loeg disanja arteriole postaju stegnute a opadne i broj crvenih
krvnih zrnaca.
U nedavno izvedenom eksperimentu, objavljenom 5. septembra
1969. u "Novostima medicinskog sveta" odreen broj senilnih pacijenata u bolnici bio je smeten u barkomoru, gde im je davana poveana
koliina kiseonika. Teorija iz tog eksperimenta bila je da poto smanjeno snabdevanje mozga kiseonikom proizvodi poremeaje mentalnog funkcionisanja, onda bi poveanje snabdevanja kiseonikom moglo
dovesti do poboljanja mentalnog funkcionisanja. Mnogo sluajeva
senilnosti nastaje zbog skleroze arterija mozga, to smanjuje proticanje krvi i kiseonika u elije mozga. Pozitivni rezultati eksperimenta
iznenadili su lekare. Kod mnogih pacijenata je dolo do znaajnog i
sigurnog poboljanja u miljenju i linosti. "Svi koji su bili pod
tretmanom postali su aktivniji, bolje su spavali, traili novine i aso27
pie da itaju, i stoje najvanije vratili su se starim navikama voenja

rauna o sebi." Kod nekih sluajeva efekat se zadrao i posle poetne
serije tretmana. To je bila preliminarna studija, kako su sami eksperimentalori naglasili. Bie ponovljena i podvrgnuta daljem razjanjavanju. Meutim, njen znaaj je ogroman.
Mnogi ljudi loe diu. Disanje im je plitko sa tendencijom da
zadravaju dah u bilo kojoj situaciji stresa, ak i u tako prostim
situacijama kao to su vonja auta, kucanje pisma, ili ekanje na
poslovni razgovor, ljudi ograniavaju disanje. Rezultat toga je poveanje napetosti. Kada ljudi postanu svesni disanja, tada shvate koliko
esto zadravaju dah i inhibiraju disanje. Pacijenti esto sami komentariu "Primeujem koliko malo diem."
Postao sam svestan odnosa disanja i napetosti jo u koledu. Kao
lan ROTCa uestvovao sam u gaanju pukom. Gaanje mije bilo
haotino, cilj neujednaen. Jedan od oficira, posmatrajui me, savetovao je, "Pre nego to pritisne okida uzmi tri duboka udaha. Pri
treem izdahu isputaj vazduh lagano i dok to radi postepeno pritiskaj
okida." Posluao sam njegov savet i bio sam zapanjen kada sam
shvatio da mi je ruka sigurnija i da pogaam u sred mete. Ovo iskustvo
se pokazalo vreclnim i u drugim situacijama. Imao sam obiaj da sedim
u zubarskoj stolici u stanju napetosti, steui vrsto ruke. To ne samo
daje poveavalo moj strah, ve, kao to sam naknadno otkrio poveavalo je i bol. Kada sam preusmerio svoju panju na disanje, bio sam
prijatno iznenaen otkriem ne samo da se manje plaim, ve je
izgledalo i da me manje boli. Duboko disanje je imalo slian relaksirajui efekat na moje ponaanje na ispitima. Posveujui vreme disanju, mogao sam bolje da organizujem svoje misli.
Mnogo godina kasnije u mojoj profesionalnoj praksi shvatio sam
da je smanjeno disanje direktno odgovorno za nesposobnost koncentracije i nervozu koja mui mnoge studente. esto su od mene traili
savete roditelji ija deca imaju problema sa kolom. Pregled deteta je uvek
otkrivao da postoji tenzija u telu i daje disanje minimalno. Dete postaje
nervozno kada pokua da usmeri panju na kolske zadatke za dui period
vremena. Um mu vrluda. Osea da mora da se kree. Ono sedi i bori se,
ali ne moe da ui sa lakoom. Odrasli koji ne diu dobro, imaju sline
probleme. Njihova koncentracija i efektivnost su smanjeni.
Nesposobnost da se die potpuno i duboko takode je odgovorna za
propust da se postigne potpuno zadovoljstvo u. seksu. Zadravanje
28
disanja pri pribliavanju vrhuncu prekida snane seksualne senzacije.

Normalno, dah se izbacuje uporedo sa pokretom karlice prema napred.
Ako se udisanje dogodi tokom pokreta karlice unapred, dijafragma se
gri i spreava preputanje koje je neophodno za orgastiko rastereenje. Svako spreavanje disanja tokom seksualnog akta smanjuje seksualno zadovoljstvo.
Neadekvatno disanje stvara anksioznost, razdraljivost, i napetost. Ono je u osnovi nekih simptoma kao to su klaustrofobija i
agorafobija. Klaustrofobina osoba osea da nema dovoljno vazduha
u zatvorenom prostoru. Agorafobina osoba postaje preplaena na
otvorenom prostoru zato to on stimulie njeno disanje. Svaka tekoa
u disanju stvara anksioznost. Ako je tekoa velika ona vodi do panike
i uasa.
Zato je ljudima toliko teko da diu potpuno i lako? Odgovor je
da disanje stvara oseanja, a ljudi se boje da oseaju. Oni se boje da
oseaju svoju tugu, bes ili strah. Kao deca zadrali su dah da ne bi
plakali, povlaili su ramena i skupljali grudi da bi zadrali bes, stezali
grlo da bi spreili plakanje. Efekat svakog od tih manevara jeste da
ogranii i smanji disanje. Nasuprot tome, potiskivanje oseanja dovod i
do iste inhibicije disanja. Sada, kao odrasli ljudi, oni inhibiraju disanje
kao bi drali oseanja pod kontrolom. Tako, nesposobnost da se
normalno die postaje glavna prepreka oporavljanju emocionalnog
zdravlja.
Uopteno govorei, poto se potiskivanje ne moe ukloniti dok se
ne uspostavi disanje, vano je razumeti mehanizme koji blokiraju
disanje. Diskutovau dva tipina poremeaja disanja. U jednom,
disanje je u manjoj ili veoj meri ogranieno na grudi, sa relativnim
iskljuivanjem trbuha. U drugom, disanje je uglavnom dijafragmatsko, sa relativno malim pokretima grudi. Prvi tip disanja je tipian za
shizoidnu linost, drugi za neurotsku.
Kod shizoidne osobe dijafragma je nepokretna a stomani miii
zgreni. Te tenzije zaustavljaju senzacije u donjem delu tela, posebno
seksualna oseanja u karlici. Grudi se dre u ispumpanom poloaju,
uglavnom su uzane i zgrene. Grudi se dre u ispumpanom poloaju,
uglavnom su uzane i zgrene. Disanje je ogranieno rezultat ega je
neodgovarajue snabdevanje kiseonikom i usporen metabolizam. Udisanje je bukvalno usisavanje vazduha i zahteva agresivan odnos prema
sredini. Agresija je meutim smanjena kod shizoidnog koji je emocio29
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM tVOTNOU
nalno zatvoren za svet oko sebe. On pokazuje nesvesnu kolebljivost

da die, zbog toga stoje fiksiran na uterinom nivou, gde su se potrebe
za kiseonikom reavale bez njegovog napora. Da bi se prevaziao
shizoidni blok udisanju, mora se osloboditi uas koji je u njemu i
mobilisati agresija. On mora oseati da ima prava da postavlja zahteve
ivotu; u najprimitivnijem smislu, da ima pravo da usisa ivot.
S druge strane, kod neurotske osobe ija agresija nije toliko
blokirana kao kod shizoidne, grudi su nepokretne, dok su dijafragma
i gornji deo trbuha relativno slobodni. Grudi se uglavnom dre u
isturenom poloaju, plua sadre velike koliine rezervnog vazduha.
Neurotska osoba ima tekou da izdahne vazduh do kraja. Dri se svoje
rezerve vazduha kao mere obezbedenja. Izdisanje je pasivan proces;
onje ekvivalent preputanju. Potpuno izdisanje je preputanje, predaja
telu. Isputanje vazduha se doivljava kao gubljenje kontrole ega se
neurotska osoba plai. Dijafragmatsko disanje neurotiara je efektivniji tip disanja nego grudno kod shizoidnog. Dijafragmatsko disanje
obezbeduje maksimum vazduha sa minimalnim naporom, stoje dovoljno za obine potrebe. Meutim, ukoliko nisu i grudi i trbuh
ukljueni u napor disanja, jedinstvo tela je razbijeno i mogunost
emocionalnog reagovanja ograniena.
Normalno ili zdravo disanje ima jedinstven i potpuni kvalitel.
Udisanje poinje pokretom trbuha prema van sa grenjem dijafragme
a oputanjem agdominalnih miia. Talas irenja se tada prostire
prema gore obuhvatajui toraks. Disanje nije preseeno na pola kao
stoje sluaj kod ljudi sa problemima. Izdisanje poinje kao preputanje
u grudima i nastavlja se talas kontrakcija u karlici. To stvara senzacije
strujanja du prednje strane tela sve do genitalnih organa. Kod zdravog
disanja prednja strana tela se kree valovitim pokretom kao jedna
celina. Ta vrsta disanja se vida kod male dece i ivotinja kod kojih
emocije nisu blokirane. Takvo disanje u stvari obuhvata itavo telo a
napetosti u bilo kom delu remete taj normalan sled. Normalno, tokom
udisanja dolazi do laganog pokreta karlice unazad, a tokom izdisanja
do pokreta unapred. Na primer, nepokretnost karlice remeti taj obrazac. Pod normalnim uslovima pri udisanju javlja se lagani pokret
karlice unazad a pri izdisanju prema napred. To je ono to je Rajh
nazvao refleks orgazma. Ako je karlica ukoena bilo u pokretu prema
napred ili prema nazad, ta uravnoteavajua akcija karlice je onemoguena.
30
Glava je takode aktivno ukljuena u proces disanja. Zajedno sa

grlom, ona formira veliki organ za usisavanje koji dovodi vazduh do
plua. Ukoliko je grlo stegnuto ta akcija usisavanja je smanjena. Kada
se vazduh ne usisava disanje je plitko. Kod beba je primeeno da svako
remeenje impulsa sisanja utie na njihovo disanje. I sam sam primetio
kod pacijenata da im usisaju vazduh, disanje postane dublje.
Veza izmeu sisanja i disanja vidi se jasno kod puenja cigareta.
Prvi dim se uzima jakom akcijom sisanja koja uvlai dim na nain na
koji bi ovek udahnuo vazduh. Javlja se privremeno oseanje zadovoljstva dok dim ispunjava grlo i plua a osoba osea da joj plua
postaju iva, stoje reakcija na iritirajue dejstvo duvana.
Takvo korienje cigareta da bi se pokrenuo pokret disanja, stvara
zavisnost od duvana. Prvi dim je praen drugim, pa treim i tako dalje.
Puenje tako postaje kompulzivno, odvojeno od svoje prvobitne stimulacije. to vie osoba pui, to manje die. Meutim, zbog svog
prvog iskustva, ona se ne moe osloboditi oseanja da joj cigareta
pomae pri disanju.
Funkcija puenja na stimulisanje disanja vidi se u dve situacije,
jutarnja cigareta i puenje pod stresom. Jutarnjom cigaretom poinje
dan nekih ljudi, ali takode ostaju vezani za cigaretu za ostatak dana.
U situacijama stresa prosena osoba tei da zadri dah. To je ini
anksioznom. Da bi poela da die i da bi prevazila anksioznost, ona
uzima cigaretu. Tako se navika ustaljuje: Posegni za cigaretom kada
si pod stresom. Moto kompulzivnih puaa moe biti: udahni vazduh
umesto dima.
Dubina disanja se meri duinom respiratornog talasa a ne amplitudom. to je dublje disanje to se talas disanja prostire dublje ka
donjem stomaku. Kod stvarno dubokog disanja respiratorni pokret
dosee u tom delu tela. irenje plua prema dole ogranieno je
dijafragmom koja odvaja toraks od abdomena. Prema tome, kada
govorimo o abdominalnom disanju ne mislimo da vazduh stvarno
prodire u stomak. Abdominalno disanje opisuje telesni pokret pri
disanju. Njegovo irenje i oputanje doputaju dijafragmi da se spusti.
Ali, od jo veeg znaaja je injenica da jedino kroz abdominalno
disanje talas ekscitacije vezan za disanje moe da zahvati elo telo.
U napomenama gore komentarisao sam razliku izmeu
shizoidnog i neurotskog disanja. Prvo je preteno ogranieno na
grudni ko, a drugo na podruje dijafragme. Dijafragmatsko
.disanje se proiruje
31
samo ka gornjem delu abdomena, tako da, mada je dublje od disanja

shizoidne osobe, ne kvalifikuje se kao stvarno duboko disanje. Sa te
take gledita dubina disanja je odraz emocionalnog zdravlja osobe.
Zdrava osoba die itavim svojim biem, ili jo specifinije, pokret
njenog disanja se proire duboko kroz telo. Kod mukarca se moe
kazati da "die u svoja muda".
Disanje se ne moe odvojiti od seksualnosti. Indirektno ono obezbeduje energiju za seksualno pranjenje. ar strasti je jedan aspekt
metabolike vatre iji je znaajan element kiseonik. Poto metaboliki
proces obezbeduje energiju za sve ivotne funkcije, snaga seksualnog
nagona je nuno odreena tim procesima. Dubina disanja direktno
odreuje kvalitet seksualnog pranjenja. Jedinstveno ili totalno disanje, respiracija koja ukljuuje itavo telo vodi orgazmu koji ukljuuje
elo telo. Opte je poznato da seksualno uzbuenje stimulie disanje i
ini ga dubljim. Meutim, nije opte poznato da plitko ili neadekvatno
disanje smanjuje nivo seksualnog uzbuenja. Ogranieno disanje spreava irenje uzbuenja i dri seksualna oseanja lokalizovana u genitalnim podruju. Nasuprot tome, seksualna inhibicija, strah da se
dopusti seksualnim oseanjima da preplave karlicu i telo, jedan je od
uzroka plitkog i ogranienog disanja.
Talas disanja normalno tee od usta do genitalnih organa. Na
gornjem kraju tela to je vezano za erotska zadovoljstva sisanja i
hranjenja. Na donjem kraju to je vezano za seksualni pokret i seksulano
zadovoljstvo. Disanje je osnovna pulsacija (irenje i skupljanje) itavog tela; prema tome, to je osnova zaHoivljaj zadovoljava i bola.
DubOtanRsahje je znak da organizam doivaljava puno erotslco zadovoljstvo na oralnom nivou i da je sposoban da doivi potpuno seksualno zadovoljenje i na genitalnom.
Duboko disanje napaja telo i bukvalno ga ini ivim. A jedna od
oiglednih injenica o ivom telu jeste da ono izgleda puno ivota: Oi
su sjajne, miini ton dobar, koa je svetla, telo toplo. Sve to se deava"
kada osoba die duboko.
~ "~
Proste vebe disanja obino su od male koristi za prevazilaenje
problema vezanih za poremeaje disanja. Takve vebe ne utiu na
miinu tenziju i psiholoke konflikte koji spreavaju duboko disanje.
A vea koliina udahnutog vazduha, to je posledica ovih vebi, ne
ulazi potpuno u krvotok i nije apsorbovana tkivom. Samo kada telo
osea potrebu za veom koliinom kiseonika i ini spontani napor da
32
die dublje, tada osoba kroz disanje postaje ivotinja. Treba da budemo
svesni este tendencije da zadravamo dah kada smo pod stresom i da
inimo napor da diemo lako i duboko. Posveujui vreme disanju
moemo se donekle suprotstaviti pritiscima koji nas prisiljavaju da
radimo bez prestanka.
Pacijenti u Bioenergetskoj Analizi podstiu se da rade specijalne
vebe koje oputaju miinu napetost tela i stimuliu disanje. Te vebe
se takode mogu preporuiti optoj populaciji sa recima opreza u vezi
efekta, jer ona mogu osloboditi neka oseanja i stvoriti anksioznost.
One takode mogu dovesti do vee svesti o sebi, ali u tom procesu
osoba moe oseati bol u onim delovima tela koji su prethodno bili
imobilisani. To posebno vai za donji deo leda. Ni oseanja koja se
pojavljuju, niti anksioznost ili bol, nisu razlog za zabrinutost. Te
vebe ne treba da se rade kompulzivno ili do granica iscrpljenja, jer
one same po sebi nee resiti komplikovane probleme linosti koji mue
mnoge ljude.
Dok pacijenti tokom terapije rade te vebe za produbljivanje
disanja, skoro bez razlike oseaju senzacije trnjenja u razliitim delovima tela: stopalima, dlanovima i licu, a retko u elom telu. Ako
senzacije trnjenja postanu intenzivne, onda se mogu pojaviti i senzacije
umrtvljenosti i paralize. Te senzacije^medicini poznate kao parastezija, smatraju se simptomima {nperventilacye7Lekari to tumae kao
oslobaanje prevelike koliine ugljen dioksida iz krvi zbog intenzivnog disanja. Ne verujem daje to tumaenje potpuno tano. Trkai koji
teko diu ne razvijaju te simptome. Ja to posmatram kao znak
snabdevenosti tela velikom koliinom kiseonika koju telo ne moe da
iskoristi. Moe oseati vrtoglavicu zbog preteranog naboja koji remeti
uobiajenu ravnoteu. I vrtoglavica i parastezija nestaju kada se
disanje vrati na normalu.
Sa poveanjem pacijentovog kapaciteta da tolerie vii nivo uzbuenja i veu koliinu kiseonika, parastezija i vrtoglavica se smanjuju
i nestaju. Sa nastavljanjem rada na disanju marci koji su povrinska
eksitacija imaju tendenciju da se prodube u specifina oseanja. Oseanja koja se esto pojavljuju i dostiu ekspresiju jesu tuga, enja., i
plakanje. To moe otvoriti put besu. Tupost i paraliza su indikacije
straha a grenje lica je znak "poveanog uzbuenja. Sa porastom
pacijentove tolerancije za oseanja, te reakcije takode nestaju.
33
Osnovna veba disanja u Bioenergetici radi se tako to se osoba

izvije unazad preko smotanog ebeta na stolcu visokom ezdesetak
santimetara. To je pokazano na slici 1.
slika l.
Kada se radi kod kue, stolac treba da bude postavljen paralelno
sa krevetom tako da glava i ruke koje su ispruene unazad vise preko
kreveta ili ga dodiruju. Postoje ovo stres_oynj_p_oioaj, usta treba da
budu otvorena da bi se omoguilo da se disanje razvije slobodno i lako.
MhbgTIjuI imaju tendenciju da zadraju dah'u tom poloaju, kao to
to ine u veini stresnih situacija. Toj tendenciji se treba svesno
suprotstaviti. Noge treba da bude paralelne, sa stopalima postavljenim
elom duinom na podu, udaljenim jedno od drugog nkojrideset
santimgtara, a karlica treba da visi slobodno. Ako taj poloaj stvara
bol u donjem delu leda, to je indikator tenzije" u tom predelu. Ako se
osoba u tom poloaju opusti, disanje e postati dublje i punije (vie
abdominalno i sa veom amplitudom). Smotano ebe je smeteno meu
lopaticama na leima, ali se poloaj moe menjati kako bi mobilisao
miie leda.
Ovaj poloaj ne treba odravati ukoliko postane previe neprijatan
ili ako se ovek osea kao da se davi. Poetnicima se preporuuje da
ponu polako i da, sem u specijalnim sluajevima, ne odravaju ovaj
stresovni poloaj due od dva minuta. Cilj ove vebe je da pobolja
neije disanje a ne da testira izdrljivost.
Efektivnost ove vebe se pokazuje kroz injenicu da kod velikog
broja ljudi dovodi do plakanja ili oseanja teskobe. Seam se pacijentkinje kod koje se tokom prvog korienja stolca pojavila panika. Uzela
34

______________________________________________________________
je nekoliko dubokih udaha kada se iznenada nala na nogama traei

vazduh- Trenutak kasnije briznula je u pla i njena panika je nestala.
Duboko disanje za koje ona nije bila pripremljena, otvorilo je vrata
oseanju tuge koja je izvirala iz njenog grla. Nesvesno, tako je
pokuavala da prigui oseanja, njeno grlo se zatvaralo i ona nije mogla
da die. To je bio jedini put da sam video da neko reaguje na ovu vebu
na taj nain, meutim, to pokazuje njenu moguu snagu.
Ja redovno koristim tu vebu da produbim svoje disanje i da se
oslobodim tenzije medu ramenima. Drim stolac u svojoj spavaoj
sobi i esto ga koristim ujutro pre doruka. To pomae da se prevazide
tendencija povijanja ramena, koja je esta kod veine ljudi. Sama
veba je nastavak prirodne tendencije ljudi da se protegnu preko
naslona stolice to mnogi ljudi ine spontano, kada provedu dosta
vremena u sedeem poloaju povijeni unapred. Sve ivotinje se protegnu nakon ustajanja, a ova veba je najefektivniji vid protezanja.
Poto provedem minut ili due u ovom poloaju na stolicu diui
duboko, napravim suprotan poloaj drugom vebom.
U toj drugoj vebi osoba se savija unapred dok ne dodirne pod
vrhovima prstiju. Stopala su udaljena oko trideset santimetara, sa
nonim prstima blago uvuenim prema unutra, i blago povijenim
kolenima. Ne treba se oslanjati rukama; itava teina tela je na nogama
i stopalima. Glava visi stoje mogue oputenije. Teite treba daje
negde na pola puta izmeu peta i prednjeg dela stopala. To je ilustrovano na slici 2.
slika 2.
Ovu vebu koristimo u bioenergetskoj terapiji da bismo doveli
osobu u kontakt sa njenim nogama i stopalima. U isto vreme ona
35
stimulie abdominalnu muskulaturu koja je istegnuta prvom vebom.

Opet, usta treba da budu otvorena da bi se omoguilo razvijanje
lakog i slobodnog disanja. Ako osoba u bilo kojoj vebi zadrava
dah, vrednost vebe je izgubljena.
Kada se ova veba ispravno radi, noge treba da ponu da vibriraju
ili podrhtavaju i da nastave sve dok traje disanje, ponekad ak poveavajui intenzitet. Ta vibracija je normalna. Sva iva tela vibriraju u
stresnom poloaju.
Prirodno, disanje je nevoljna ritmika aktivnost tela pod kontrolom vegetativnog nervnog sistema. Ono je takode i predmet svesne
kontrole, tako da osoba moe namerno poveati ili smanjiti brzinu i
dubinu udaha. Svesno disanje meutim ne utie na tipian nevoljni
nain disanja, koji je blisko povezan sa emocionalnim reagovanjem
osobe. Nevoljne vibracije tela s druge strane imaju direktan efekat na
disanje. Vibracije nogu i drugih delova tela stimuliu i oslobaaju
pokrete disanja. To se deava zbog toga stoje vibratorno stanje tela
manifestacija njenog emocionalnog reagovanja.
Disanje je takode direktno ukljueno u stvaranje glasa, stoje druga
vibratorna aktivnost tela. Inhibicija plakanja, vritanja i vikanja,
strukturirana je u tenzijama koje ograniavaju disanje. Dete koje je
ueno da "deca treba da se vide a ne da se uju", ne diu slobodno.
Prirodna tendencija da se neto izgovori, da se isplae ili izvriti,
priguena je grem u muskulaturi vrata. Ta tenzija utie na kvalitet
glasa, stvarajui glas koji je previsok, prenizak, bezizraajan ili
piskav. Ako je disanje povratilo svoju punu dubinu, glas treba daje
doveden do svog punog kapaciteta, a specifina napetost u vratu
osloboena.
Oslobaanje miine napetosti

Svaka hronina miina napetost predstavlja ograniavanje slobode pokreta i ekspresije. Cilj bioenergetske terapije je prema tome da
obnovi prirodnu pokretljivost tela. Pokretljivost se odnosi na spontane
ili nevoljne pokrete tela od kojih zavise veliki svesni pokreti. Pokretljivost osobe se odraava na ivahnost njene izraaj nosti lica i kvalitet
gestova kao i na opseg emocionalnog reagovanja. Telesna pokretljivost je osnovna spontanosti u celini, koja je osnovni sastojak i u
zadovoljstvu i u kreativnosti. Spontanost je ekspresija deteta u nama,
36

______________________________________________________________
a njen nedostatak je znak da je osoba presekla veze sa detetom i

detinjstvom.
Bioenergetska terapija poinje disanjem, poto ono obezbeduje
energiju za pokret. Zatim, ograniavanje disanja namee ograniavanje telesne pokretljivosti. Respiratorni talasi povezani sa pokretima
disanja osnovni su pulsatorni talasi tela.. Kako ti talasi prolaze kroz
telo, oni aktiviraju ceo muskularni sistem. Njihov slobodan pokret
garantuje spontanost oseanja i ekspresije. To znai da dokle god je
ovekovo disanje puno i duboko, nema prepreka proticanju oseanja.
Disanje indukuje pokret, stoje sredstvo za izraavanje oseanja.
Kod svih ljudi produbljivanje disanja dovodi do vibriranja tela.
Vibriranje poinje u nogama, i ako postane dovoljno snano, moe se
proiriti na elo telo. Vibracije mogu biti tako snane da se ovek osea
kao da e se raspasti. Strah od raspadanja je fizika suprotnost strahu
od preputanja, odustajanja od ego odbrana i od toga da se bude svoj.
Niko se ne raspadne u pravom smislu te reci, niti se zbog toga iije
ego odbrane potpuno smrve, mada se ovek osea uzdrman takvim
iskustvom. Kroz te vibracije tela, osoba postaje svesna izvanredne
snage svoje linosti koje je nepokretna zbog hronine miine napetosti. A takode osea da oslobaanje tih snaga ini da se osea ivlje,
i osea da doprinosi doivljaju zadovoljstva.
ZjJrava_ospba je vibratprne linosti. Zdravo telo je pulsatorno i
vibrantno. U stanju zdravija telesne vibracije su relativno fine i stalne,
kao zujanje automobila koji glatko klizi. Kada motor u autu zamre, to
oseamo po nedostatku vibracija. Na slian nain, moe se rei da su
osobe ija tela ne vibriraju, emocionalno mrtve. S druge strane, telo
koje se suvie snano trese, posea na auto ije su sveice zaprljane,
ventil zarao, a kuglino leite nepodmazano. Kada se te smetnje
otklone, vibracije postaju predenje. Predenje je zvuk auta koji glatko
ide. To je takode oseanje koje imamo o telu koje glatko funckionie
- telu koje se kree sa lakoom i gracilnou ivotinje.
'J3yJ^!LuJjuj^^m JeluL su hronine miine napetosti. One se
razvijaju kao inhibicija impulsa i ne mogifse potpuno proraditi izuzev
kroz oslobaanje inhibiranog pokreta. Ali, pre nego to se to desi, one
treba da se uine svesnim i da se ispune emocijama. To je ono to
vibracije postiu. Svaki hronino napet mii je zgren mii koji treba
da se protegne da bi se aktivirao njegov potencijal za pokret. Protezanje zgrenog miia, koji je elastino tkivo, stvara vibracije, koje
37
mogu varirati od finog podrhtavanja do krupnog treenja, zavisno od

stepena napetosti i iznosa protezanja. Nezavisno od kvaliteta, vibracije
slue da razlabave hronini spasticitet miia. esto se za neke ljude
kae da ih treba dobro prodrmati. Telo upravo to pokuava da uini
kroz nevoljne vibracije i oputanja - naime, da prodrma osobu, daje
razlabavi od njenog fiksiranog i krutog sistema pokreta.
Jeste li primetili kako bebina bradica podrhtava neposredno pre
nego to pone da plae? Podrhtavanje je uvod u jae vibracije ili
konvulzivne pokrete koji se javljaju sa plakanjem. Pacijentima se esto
deava da se vibracije koje ponu u nogama proire na grudi i grlo i
tada ponu da jecaju. Vibracije takode mogu da oslobode druge
spontane ekspresije. Video sam spontane pokrete utiranja nastale iz
intenzivnih vibracija u nogama, kada pacijent lei na leima sa izdignutim nogama. Taj infantilni poloaj lako dovodi do vibracionog
podrhtavanja u nogama. To je prikazano na slici 3.
slika 3.
Osoba lei na krevetu sa izdignutim nogama, blago savijenih
kolena, sa krajnje savijenim stopalima. Glava se dri oputeno u
leeem poloaj u da bi smanjila ego kontrolu. Ruke lee sa strane. Ako
se odrava zabacivanje peta, to e istegnuti miie listova i noge e
poeti da vibriraju. Zadravanje daha prekida vibracije; lagano i
duboko disanja ga poveava.
Sem nevoljnih vibratornih pokreta, koji su osnova bioenergetskog
rada sa telom, koriste se i brojni ekspresivni pokreti da bi pokrenuli i
oslobodili potisnute impulse i oseanja. Ti pokreti poinju svesno i
izvode se voljno, ali esto mogu postati nevoljni kada se povea
emocionalni naboj koji proima pokret.
38

______________________________________________________________
Jedan od najprostijih i najlakih ekspresivnih pokreta korienih

ci a se smanji miina tenzija jesteCJutiranje:_kreveta>. Osoba lei na
krevetu sa ispruenim nogama i utira gore i doTeTToredenom ritmu.
utiranje treba da se radi sa oputenom nogom, tako da noga na krevetu
bude opruena. Kada je telo relativno slobodno od tenzije, onda sa
talasom pokreta koji prolazi kroz telo, disanje postaje sinhronizovano
sa utiranjem, a glava se die i sputa sa svakim utom. Ta totalna
telesna reakcija se nee pojaviti ukoliko se telo dri ukoeno ili ukoliko
jaka tenzija u vratu spreava da se glava pokree. Sa stalnim vebanjem
ovek ui da se preputa pokretima koji tada postaju slobodniji i
koordinisaniji.
utiranje je ekspresivni pokret. utnuti znai protestvovati a svaki
ovek ima neto protiv ega bi protestvovao: Prema tome, to je pokret
koji svako moe da izvede. Ja to preporuujem svim svojim pacijentima i sugeriem im da rade 50 do 200 uteva dnevno, raunajui svaki
ut posebno. Najbolji krevet za tu svrhu je onaj kojim ima gumenopenasti madrac debljine od oko deset santimetara, meutim svaki
krevet moe biti od koristi. Pacijenti koji su redovno radili ovu vebu
izvetavaju da ona izrazito pozitivno deluje na njih. Oseaju se ivotnije, energinije i relaksiranije nakon'prirnene te proste vebe. Ne
kolebam se da je preporuim svim mojim itaocima jer nema naina
da se radi pogreno i nema opasnosti od njenog korienja. Neko moe
otkriti da su mu pokreti trapavi i nekoordinisani, da se brzo zamara i
da ut nema kvalitet snage. To je indikacija daje samoizraavanje te
osobe bilo blokirano dok je bila dete. To je razlog vie da se nastavi
sa utiranjem. Slika 4 ilustruje tu aktivnost.
slika 4.
39
Da bi se utiranje uinilo jo smisaonijim, u terapijskoj situaciji se f

pacijent usmerava da recima izrazi odgovarajue oseanje. Moe
govoriti "Ne" ili "Neu" ili "Ostavi me na miru". Ti iskazi se izgovaraju glasno sa dugim e ili i zvukom. Korienje glasa na ovaj nain
mobi lie dublje disanje to esto doprinosi emocionalnom kvalitetu
akcije. Korienje zvuka i reci sa pokretom takode slui integracJjLego
s_tavaj>ajelesngm ekspresijom, poboljavajui koordinaciju i kontrolu.
Kada se pacijenti slobodno prepuste zvuku i pokretu, utiranje postaje
ubrzano a glas dostie najviu taku. utiranje postaje nevoljno, a
pacijent u tom trenutku doivljava akciju kao emocionalnu ekspresiju.
Ma koliko bilo intenzivno oseanje, osoba je potpuno svesna sebe i
moe svojom voljom prekinuti pokret.
Slian emocionalni pokret moe da se izvede i rukama. U toj vebi
pacijent lei na krevetu sa savijenim kolenima. Tada, sa obe pesnice
stegnute, podie ruku iznad glave i snanim pokretom ih sputa pored
tela. Dok to radi, ohrabrujemo pacijenta da govori "Ne" ili "Neu1
Pokret se ponavlja odreen broj puta da bi glas zvuao uverljivije a
udarac efektivnije. Mnogi pacijenti imaju tekoa u snanom izraavanju negativnih oseanja. Glas im esto ima ton moljkanja, plakanja
ili straha a pokreti ruke su mehaniki i bez moi. Ako neko izaziva
pacijenta recima "Hoe", dok ovaj radi vebu, moe se meriti sposobnost suprotstavljanja autoritetu. Neki pacijetni zbunjeno prestaju,
dok drugi promene svoj iskaz u "Hou". Malo njih prihvata izazov i
suprotstavlja se terapeutu sa intenzivnijim "Neu".
Ti pokreti ne samo da izazivaju oseanja, ve takode stimuliu
disanje i ukoliko pacijent sebi dozvoli da doivti i izrazi negativna ili
neprijateljska oseanja, dovode telo do vibriranja. Mnoge druge ekspresije se mogu koristiti tim pokretima kao to su "Idi do avola" ili
"Mrzim te". Svako nesvesno uzdravanje manifestuje se direktno kao
nedostatak koordinacije. Ta nekoordinacija je posebno uoljiva kada
pacijent pokuava da izvede pokrete temper tantrama. U toj vebi se
udara nogama, jednom pa drugom, iz poetnog poloaja sa savijenim
kolenima. U isto vreme ruke naizmenio udaraju po krevetu. Kada su
ti pokreti koordinisani, leva ruka i leva noga se kreu istovremeno,
smenjujuu samo strane tela. Glava se rotira prema onoj.strani gde se
izvodi pokret prema dole. Nedostatak koordinacije se manifestuje kada
se ritam kretanja nogu razlikuje od pokreta ruku. U tom sluaju ruke
imaju tendenciju da ubrzaju, dok pokreti nogu postaju usporeni. Ili se
40
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU________________
javlja fenomen ukrtanja; leva noga se kree sinhrono sa desnom

rukom, dok se desna noga kree sa levom rukom. Fenomen ukrtanja
se deava zbog neukljuivanja tela; udovi se kreu nezavisnoo kao
kraci na vetrenjai. Ne retko glava se okree prema suprotnoj strani
od kretanja ruku i nogu., ukazujui na izvestan stepen disocijacije
izmeu glave i tela. Nekoordinisani pokreti ine da se pacijent osea.
nezadovoljno.
Udaranje kreveta, kao i utiranje, moe se preporuiti svakome.
Uveo sam kao linu praksu da radim ove vebe u situacijama kada
oseam da mi se u telu stvara napetost, ili kada oseam bes koji ne
elim na nekog da istreseni. Ja u udariti krevet ritmino pedesetak
puta i l i vie, koristei ruke jednu za drugom. To ima jai efekat na
smanjenje tenzije u gornjem delu tela, nego to bi se postiglo utiranjem, posebno smanjuje tenziju oko ramena a takode ini disanje
dubljim. Kada se ova veba izvodi graciozno sa potpunim istezanjem
ruke prema gore i pozadi, izgleda da se ovek osea relaksirano i
veselo. iVInoge majke su mi kazale da umesto da udare dete, radije odu
u spavau sobu i iskale bes na krevetu. Na taj nain postiu rastereenje
bez oseanja krivice. Nepotrebno je rei da to ini atmosferu u kui
mnogo prijatnijom.
Sem navedenih vebi koje razvijaju sposobnost izraavanja negaUvnosti, neprijateljstva i besa, bioenergetska terapija koristi i pokrete
koji izraavaju nenost, ljubav i elju. Mnogim ljudima nije lako da
posegnu rukama i usnama da bi dali poljubac, da bi sisali, da bi
dodirnuli i zagrlili. Miini gr u vilici, grlu i rukama esto ini da ti
pokreti izgledaju nespretno. Kao rezultat toga, osoba se koleba da uini
taj pokret, osea se nesigurno kada to pokua. A poto kolebljiv pokret
esto izaziva ambivalentnu reakciju, osoba se na kraju osea jo
neadekvatnije i odbaenije. Vera u sebe je svesnost da se moemo
izraziti potpuno i slobodno u bilo kojoj situaciji sa pokretima koji su
odgovarajui i graciozni.
Moe izgledati neobino da su i spontanost i samo-kontrola bez
obzira na prividnu kontradikciju, obe aspekti prirodne pokretljivosti.
Samo-kontrola implicira posedovanje sebe, stoje odlika osobe koja je
u kontaktu sa svojim oseanjima i koja ima kontrolu nad svojim
Pokretima. Ona ima samo-kontrolu, zato to moe izabrati kako da se
izrazi, poto njena pokretljivost nije ograniena ili ukoena hroninim
miinim napetostima. Ona se prema tome razlikuje od kontrolisane
i
41
osobe, kompulzivne linosti, ijim ponaanjem diktira tenzija ili od

impulsivne, ije je ponaanje reakcija na tu tenziju. U bioenergetskoj
terapiji je esto iskustvo da sa oslobaanjem pokreta, osoba stie vie
kontrole.
Gracilnost je kvaliter. kojim se opisuje osoba ije je telo osloboeno
hroninih tenzija. Njeni pokreti su gracilni zbog toga to su spontani
a takode koordinisani i efikasni. Postoje spontanost sutinski element
gracilnosti, prava gracilnost se ne moe dostii uvebavanjem. Gore
navedene vebe e imati malo vrednosti ukoliko se koriste bez svesnosti o pravom cilju zbog koga su napravljene, naime, oslobaanja
miine napetosti. Kada su te tenzije osloboene, gracilnost je prirodan rezultat.
Oseanje i svest o sebi

Aksiom bioenergetske analize je daje osoba ono to osea svojim
telom. ovek ne moe oseati svoju okolinu na drugi nain do akcijama okoline na nêno telo. Osea kako joj telo reaguje na stimuluse koji
dolaze od sredii ie i onda projektuje ta oseanja na stimulus. Tako, kada
osea m toplinvi vae ruke dok se nalazi na mojoj ruci, ono to oseam
je u stvari toplina moje ruke izazvana vaom rukom. Sva oseanja su
telesna percepcija. Ako telo jedne osobe ne reaguje na sredinu, ono
nita ne osea.
Svest o S'Sbi je funkcija oseanja. To je zbir svih telesnih senzacija
u jednom trenutku. Kroz svest o sebi osoba saznaje ko je ona. Tako
saznaje ta <;e deava u bilo kom delu tela; drugim recima u dodiruje
sa sobom. Na primer, osea strujanje oseanja u svom telu povezano
sa disanjem i osea sve druge spontane ili nevoljne telesne pokrete.
Ali, takode je svesna miinih tenzija koje joj ograniavaju pokrete jer
to takode s.tvara senzacije. Osoba kojoj nedostaje svest o sebi pati od
samosvesti. Umesto da osea kontakt sa svojim telom, ona to vidi iz
unutra sa oko:m svoga uma. Ne biti u kontaktu sa svojim telom iz unutra
osea se udmo i nespretno, to ini oveka samosvesnim u ekspresiji
i pokretima.
Kod osobe bez svesti o sebi postoje podruja tela kojima nedostaju
senzacije i koj e prema tome ne postoje u svesti. Na primer, mnogi ljudi
nisu svesni ekspresije svoga lica. Oni ne znaju da li izgledaju tuno,
besno, ili imaju izraz gaenja. Neka lica imaju tako oigledan izraz
42
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOSU
__________________________________________________
l,ca hola da je posmatrau udno da ovaj toga nije svestan. Druga

podruja lela kojili ljudi-obino nisu svesni su noge, zadnjica, leda i
ramena-. Svaka osoba zna da poseduje noge, zadnjicu, leda i ramena,
ali ih ne osea kao ive clelove svoga tela. Ne moe rei da li su joj
noge relaksirane, da li je zadnjica stegnuta ili zabaena unazad, da li
su leda uspravna ili povijena, ramena dignuta ili sputena.
Nedostatak svesti o tome znai da je osoba izgubila itav opseg
fiuikcionisanja tih delova lela koji nedostaju u svesti. Osobi koja ne
osea svoje noge, nedostaje oseanje sigurnosti zato to ne osea da
e je noge drati. Ona je emocionalno nesigurana na svojini stopalima
i osea potrebu za nekim ili neim da joj prui potporu. Zadnjica
funkcionie kao protivtea za odravanje normalnog uspravnog poloaja. Kada je zadnjica uvuena prema napred, gornji deo tela ima
tendenciju da kolabira. To se moe spreiti ukoliko se produi grudni
ko i ukoe leda. Uvuena zadnjica podsea na poloaj psa sa repom
medu nogama. Osoba koja ima takvo dranje tela izgubila je prirodnu
koketnost, to se moe nadoknaditi preteranom ego pozom baziranom
na rigidnosti. S druge strane, ukoliko je zadnjica povuena unazad,
osoba gubi sposobnost pokretanja karlice prema napreci na seksualno
agresivan nain. Njeno telo razvija lordozu, stoje izrazito uclubljenje
u preclelu krsta. Ona pati od seksualne neadekvatnosti zbog nesposobnosti da slobodno i potpuno rastereti seksualna oseanja.
Pod normalnim uslovima, karlica se dri slobodno i uporedo sa
disanjem se kree spontano napred i nazad. Taj pokret je tokom
seksualnog odnosa pojaan i rezultira u nevoljnim pokretima orgazma.
Pokret unazad dovodi senzacije i oseanja u karlicu, dok pokret prema
napred odvodi ta oseanja do genitalnih organa. Hronina tenzija u
kariki koja ograniava pokretljivost karlice, smanjuje orgastiki potencijal. Tuna stvar je da te tenzije takoe smanjuju svesnost, tako da
osoba ne zna ta nije u redu sa njenim seksualnim funkcionisanjem.
Moe kriviti sebe ili partnera, bez ikakvog razumevanja uzroka tih
tekoa.
Zbog hronine tenzije, prosena osoba ima malo oseanja u svojim
leima. Obino se vidi da su leda ili rigidna kao da su nesavitljiva ili
su tako gipka kao da ne pruaju oslonac telu. U oba sluaja osoba gubi
sposobnost da "podri" svoja oseanja ili da ih nosi na svojini leima.
Pi'eterana rigidnost vodi do kompulzivnosti, a previe labavosti do
impulzivnosti. Zbog nedostatka senzacija u leima, osoba ne moe
43
ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOSU
mobilisati svoju ljutnju da bi prevazila frustracije. Kod ivotinja kao

to su pas ili maka moe se videti kako se leda bukvalno diu kada je
ivotinja ljuta. ak se i dlaka du leda podigne dok je taj deo leda pod
emocionalnim nabojem. ovek sa problemima postaje iritabilan ili ide
u stanje besa, ali mu nedostaje sposobnost da izrazi ljutnju na direktan
nain.
Tenzija u leima je generalno povezana sa tenzijama koje imobiliu
ramena. Tenzija u ramenima utie na dve vane funkcije. Jedna je da
se posegne rukama i druga da se udara. Kada su ramena fiksirana u
izdignutom poloaju, osobaje "obeena'^kao daje stavljena na vealicu. IzdjgDUtaj-an^m_sjjJzrazltraha, zbog ega u strahu ramena idu
navie. Osoba sa izdignutim ramenima je obeena svojom nesposobnou da posegne ili udari i prema tome, nije u stanju da se prepusti.
Osoba koja nije svesna toga je i neoprezna. Njena slika o sebi se
ne slae sa slikom koju prezentira drugima a njeno naivno rjrihvatanje
te slike ostavlja je otvorenom za nepredvidiva ponaanja. Covek koja
misli da predstavlja muevnu figuru zato to ima napumpane grudi,
moe biti okiran kada shvati da drugi ljudi to vide kao pozu. Drugim
recima, lako gaje obrlatiti pozama i fasadama. Vi ste svesni drugih
ljudi u onom stepenu u kome ste svesni sebe i samo u onom stepenu u
kome oseate sebe, moete oseati za drugu osobu.
.Gubitak svesti o sebi uzrokovanje hroninim miinim tenzijama.
Ta tenzija se razlikuje od normalne tenzije ivljenja po tome to je
postojana. To je nesvestan miini spasticitet koji je postao deo telesne
strukture ili naina bitisanja. Zbog te injenice, osoba nije svesna da
ima miine tenzije sve dok joj ne ponu priinjavati bol. Kada se to
desi, moe oseati tenziju koja je u osnovi toga, ali nema svesti o tome
ta to znai i zato se razvija. I potpuno je bespomona da uini bilo
ta da smanji tenziju. U odsustvu bola meutim, mnogi ljudi su
potpuno nesvesni naina na koji se dre i kreu. Oseaju se udobno u
svom strukturiranom stavu, nesvesni ogranienja koja ti stavovi imaju
na njihov potencijal ivljenja.
JVlij postaje napet samo pod stresom. Kada se tejojcree lagano,
ono ne osea napetost. Stresovi mogu bitf vostfuki, fizikTT emocionalni; Dizati veliku teinu fiziki je stres, kao i nastavljanje pokreta
ili aktivnosti kada je mii umoran. Osetivi bol tenzije, osoba prekida
aktivnost ili sputa teret. Meutim, ako nema naina da se stres
otkloni, mii e se zgriti. Emocionalni stres je kao i fiziki; miii
44
optereuju oseanjima kojih se ne mogu osloboditi. Oni se gre da

hi drali ili zadrali oseanje, kao to to ine sa teinom, i ako se
oseanje nastavi dovoljno dugo, miii e se zgriti jer se ne mogu
osloboditi tenzije.
Svaka emocija koja ne moe biti osloboena predstavlja stres za
mii. Razlog ovom je taj stoje emocija naboj koji vri pritisak da bi
se oslobodila. Nekoliko primera e to ilustrovati. Tuga ili oseanje
povredenosti oslobaaju se kroz plakanje. Ako je plakanje inhibirano
zbog roditeljskih zabrana ili drugih razloga, miii koji normalno
bivaju aktivni tokom plakanja, postaju napeti. To su miii usana, grla,
arudi i stomaka. Ako je to oseanje bes koji ne moe da se oslobodi,
miii leda i ramena postaju napeti. Inhibiranje impulsa ujedanja vodi
do tenzije u vilici, inhibiranje utiranja do tenzije u nogama. Korelacija
miine tenzije i inhibicije je tako tana da ovek moe, prouavati
miine tenzije da kae koji su impulsi ili oseanja inhibirani.
to se miia tie, mala je razlika izmeu spoljanjeg i unutranjeg
stresa. Oba stvaraju tenziju u miiu. Fiziki stres je uopte kraeg
trajanja od emocionalnog koji ima tendenciju da opstane due i da
postane nesvestan.
Kada mii ode do spazma, on ostaje zgren dok se ne ukloni stres.
Ovo se moe potvrditi kroz gr noge na primer. Da biste se oslobodili
gra, morate promeniti poloaj i pokrenuti zgnjeen mii. Gr je
meutim vrlo akutna tenzija koja ne doputa alternativu. Tenzije koje
nastaju kroz ponavljanje iskustva, tako potuljeno da osoba teko da i
postane svesna tenzije. ak i kada je svestan tenzije, ne zna nain da
je se oslobodi. Mora da ivi sa njom, a jedini nain da se ivi sa
tenzijom je da se na nju zaboravi.
Relaksiran mii je mii sa energetskim nabojem. To je kao
napunjen pitolj spreman da opali. Okida koji oputa mii je impuls
iz eferentnog nerva. Oputanje miia dovodi do grenja, to se
prevodi u pokret. Zgnjeen mii ne moe da se pokrene dok ne bude
ponovo napunjen energijom. Ta energija se dovodi do miia u formi
kiseonika i eera. Bez snabdevanja dodatnom energijom, nemogue
je osloboditi zgrene miie. Vaan faktor u tom procesu je kiseonik,
poto se bez dovoljno kiseonika metaboliki proces zaustavlja. Ta
injenica stavlja u prvi plan vanost disanja za relaksaciju i uklanjanje
represije. Kada je pacijentovo disanje dublje, njegovi miii e poeti
spontano da vibriraju dok se pune energijom.
se
45
Kod nekih pacijenata vibracije se mogu preokrenuti u spontane

ekspresivne pokrete dok se telo oslobaa potisnutih impulsa. Obino
pokreti poinju svesno, a potisnuti impulsi se izazivaju kada pokret
postigne potpuni kvalitet. Pacijent moe poeti utiranjem kaua, prvo
samo radi vebe, ali kada se prepusti pokretima to se iri po elom telu
stvarajui emocionalno oslobaanje. Ti miii takode mogu da se
oslobode kroz ekspresivne pokrete, to jest, pokrete u kojima aktivnost
izraava potisnuto oseanje. Dokle god se pokret izvodi mehaniki,
potisnuti impulsi se dre u pozadini i nema efektivnog oslobaanja
tenzije.
Koju ulogu igra analiza u bioenergetskoj terapiji? Naglasak u ovoj
glavi je bio na fizikim aspektima terapije, to moe itaocu stvoriti
utisak da analitiko razumevanje karaktera igra sekundarnu ulogu. To
naravno nije tano. Za pacijenta je podjednako znaajno da zna uzroke
svojih konflikata kao to je znaajno i da stekne svest o sebi kroz
telesne aktivnosti. Ta dva procesa moraju biti usklaena da bi terapija
bila efektivna. U bioenergetskoj terapiji se koriste svi modaliteti
psihoterapije i psihoanalize da bi se poboljalo razumevanja i ispoljavanje sebe. To ukljuuje interpretacije snova i proradivanje transfernih situacija. Meutim, nasuprot drugim formama psihoterapije, rad
na telu je osnova na kojoj se grade ego funkcije razumevanja sebe i
svesti o sebi.
Osnovni bioenergetski pojam je da svaki sklop hroninih miinih
tenzija mora da se proradi na tri nivoa: (1) njena istorija ili uzrok u
infantilnoj situaciji ili detinjstvu, (2) njeno trenutno znaenje u smislu
karaktera te osobe i (3) njeni efekti na telesno funkcionisanje. Samo
takav holistiki pogled na fenomene miinih tenzija moe dovesti do
promena u linosti koje imaju trajnu vrednost. To vodi do nekoliko
znaajnih stavova.
l. Svaka grupa hronino stegnutih miia predstavlja emocionalni
konflikt koji je nerazreen i verovatno potisnut. Tenzija nastaje iz
impulsa koji trai svoj izraz koji nailazi na ogranienja bazirana na
strahu. Tenzija vilice moe predstavljati konflikt izmeu impulsa da
se grize i straha da bi takva akcija vodila do kanjavanja od strane
roditelja. Ista tenzija takode moe biti povezana sa impulsom da se
plae i strahom da to moe izazvati roditeljski gnev ili odbacivanje.
Tenzije imaju multiple determinante, poto su svi delovi tela ukljueni
u svaki emocionalni izraz. To znai da svaka emocionalna tenzija mora
46
____
______
hiti preraena u terminima svih pokreta u kojima napeti mii moe

uestvovati. Ako je mogue, treba da se uini svesnim specifian
konflikt sadran u napetom miiu, i to na dva naina: kao impuls koji
to ciri i kao strah koji on predstavlja.
2. Svaki hronino zgren mii predstavlja negativan stav. Poto
blokira izraavanje nekog impulsa, efektno je rei, "Ne, Neu".
Budui nesvesna impulsa i tenzije koja ga blokira, jedino to osoba
moe da oseti je "Ne mogu". A bez svesti osoba zbilja ne moe da
pokrene delove tela kontrolisane miiima. To "Ne mogu" poinje da
se me nj a u "Neu" kada osoba postane svesna uzdravanja koje postoji
u tenziji. Svesno izraavajui negativan stav, osoba oslobaa miie
od nunosti nesvesnog blokiranja impulsa i kroz taj manevar stie
mogunost izbora da li hoe da izrazi impuls ili da se uzdri od
izraavanja. Na primer, mnogi pacijenti inhibiraju plakanje i ne mogu
da se predaju svojoj tugi. Od njih prvo traim da udaraju pesnicom po
krevetu, kao stoje opisano u prethodnom delu, i da kau "Neu da
plaem". Iznenaujue je kako esto to vodi direktno do jecanja.
Generalizovani negativan stav izraen u akciji uzdravanja napetog miia, proiruje se i ukljuuje i terapeuta i terapeutsku situaciju.
Prikriven je fasadom ljubaznosti i saradnje. ovek moe da prodre
kroz tu fasadu bolnom analizom transfera ili da odmah stavi teite u
terapiji na ekspresiju negativnosti. Svaki pacijent u bioenergetskoj
terapiji konfrontira svoj skriveni negativizam radei fiziki i vokalno
na ekspresiji neprijateljstva i negativnosti.
3. Bioloki aspekt miine tenzije je njen odnos sa kapacitetom za
zadovoljstvo. Totalna tenzija smrti manifestovana u stanju rigor mortis, jeste potpuno odsustvo bilo kog kapaciteta za oseanje zadovolj
stva ili bola. Na kapacitet za zadovoljstvo je smanjen u onom stepenu
u kome hronina tenzija imobilie nae telo. Ovo saznanje moe
obezbediti motivaciju za ponekad bolan cilj oslobaanja tih tenzija.
Bez tog saznanja i razumevanja bioenergetske dinamike disanja, po
kreta i oseanja, ovek je u nemogunosti da ugrabi radost ivota. U
beznau ovek razvija iluziju da uspeh i mo mogu da transformiu
iskustvo bez radosti u zadovoljavajui ivot.
47
3. BIOLOGIJA ZADOVOLJSTVA
Uzbuenje i osvetljenje
U prvoj glavi izneo sam neka zapaanja o prirodi zadovoljstva sa
psiholoke take gledita. To je bilo praeno diskusijom o disanju,
pokretu i oseanju i analizom njihovog znaaja na zadovoljstvo ivljenja punim kapacitetom. U ovoj glavi vratiu se na fenomen zadovoljstva i ispitati ga kao bioloki proces.
Svako zna daje zadovoljstvo rezultat zadovoljenja potreba. Dobra
ilustracija tog principa su iskustva koja pruaju zadovoljstvo kao
uzimanje hrane kada smo gladni, spavanje kada smo pospani. Potreba
stvara stanje napetosti, koje kada se rastereti kroz zadovoljenje potrebe, stvara prijatno oseanje olakanja. Frojd je prihvatao takvo gledanje na zadovoljstvo. Meutim, pojam zadovoljstva koji je sveden na
rastereenje napetosti ili zadovoljenje potreba, mada je oigledno
valjan, predstavlja suvie usko objanjenje ljudskog ponaanja.
Ljudi u stvari uivaju u odreenoj vrsti i odreenom stepenu
napetosti. Nalaze zadovoljstvo u situacijama izazova, kao to su
takmiarski sportovi, jer napetost poveava nivo uzbuenja. Nadolaenje uzbuenja je samo po sebi prijatna senzacija kada je povezana sa
mogunou njenog rastereenja. U seksu je ta intenzifikacija uzbuenja nazvana predzadovoljstvo, za razliku od naknadnog zadovoljstva,
zadovoljstva rastereenja i orgazma. Meutim, kada nema anse da
doe do rastereenja ili kada je zadovoljstvo odloeno, elja i potreba
Postaju bolna stanja,. Tako su i potreba i zadovoljenje, aspekti doivljaja zadovoljstva bez ikakvog remeenja ili konflikta.
49
BIOLOGIJA ZADOVOLJSTVA
Poto su primarne potrebe organizma povezane sa odravanjer

integriteta, zadovoljstvo je povezano sa oseanjem dobrobiti koji s
pojavljuje kada je taj integritet osiguran.
U svojoj najprostijoj formi, zadovoljstvo je odraz zdravog rad
vitalnih procesa tela. Lesli Stefan naglaava istu stvar istiui: "Mo
ramo pretpostaviti da su zadovoljstvo i bol korelati izvesnih stanja koji
se grubo mogu posmatrati kao ravnomerni i poremeeni rad fiziki
mainerije, a u tim stanjima moraju uvek biti prisutne senzacije"
Nema neutralnog stanja. Osoba se osea dobro ili loe u skladu s;
svojim stanjem fizikog funkcionisanja. Ako su oseanja potisnuta
osoba e biti depresivna. Zadovoljstvo se onda moe definisati kac
senzacija koja se razvija iz glatkog odvijanja tekueg procesa ivota
Tekui proces ivota je meutim mnogo vie od pukog preivlja
vanja; to je vie od odravanja fizikog integriteta organizma. Sposob
nost preivljavanja naena je kod mnogih osoba sa emocionalnin
poremeajima, koje se ale da ne oseaju zadovoljstvo ivljenja. U tin
sluajevima je proces ivota zaustavljen. Zadovoljstvo i preivljavan}
nisu istovetni. Cilj ivota nije statika ravnotea, jer to je smrtîvo
yk]ju^lis_C?PPni?.?Ie_ -rasta ' kreativnosti. To je ono zbog ega j<
doivljavanje neeg novog sutinski sastojak zadovoljstva. Ponavlja
nje istovetnog iskustva je dosadno i mi koristimo izraz "umreti cx
dosade" da pokaemo u kojoj meri nedostatak uzbuenja znai negi
ranje ivota.
Bioloki, zadovoljstvo je tesno vezano za fenomen rasta, koji je
vaan izraz tekueg procesa ivota. Rastemo usvajajui okolinu u na
bia fiziki i psiholoki. To obuhvata posezanje i uzimanje vazduha
hrane i utisaka. Uivamo u produavanju i irenju naih bia: poveanju nae snage, razvoju motorne koordinacije i sposobnosti, proirenjt
socijalnih odnosa i obogaivanju naih ivota. Zdrava osoba ima apeti
za ivot, za uenje i asimilaciju novih iskustva u svoju linost.
Odnos izmeu zadovoljstva i rasta objanjava zato je mladost
period aktivnog fizikog i mentalnog razvoja, blia zadovoljstvu cx
kasnijeg doba. To takode objanjava zato zadovoljstvo starijih Ijud
ima vie intelektualnu formu, postoje taj aspekt njihove linosti
uvek sposoban da se razvije. Mladi ljudi, kao to svako zna, imaju ve
kapacitet za uzbuenje od starijih.
Tajna zadovoljstva je skrivena u fenomenu ekscitacije ili uzbude
nja. ivi organizam poseduje nerazdvojni kapacitet da odrava
50
ava svoj nivo uzbuenja; ne menja se od inertnosti do reaktivkao maina kojoj je motor ukljuen ili iskljuen. U ivom
organizmu postoji stalno uzbuenje koje se smanjuje i poveava kao
reakcija na stimulus iz sredine. iroko govorei, poveanje uzbuenja
vodi zadovoljstvu, a smanjenje dosadi i depresiji.
Fenomen ekscitacije javlja se i u neivoj prirodi. U fizici se za
elektron kae daje ekscitiran kada se kree ka spoljnoj orbiti. Elektron
menja svoj poloaj hvatajui foton, deli svetlosne energije. Kada se
elektron oslobodi energije, opet se u formi svetlosti, vraa predanjoj
orbiti, manje ekcitiranom stanju. Osvetljavanje zemljine atmosfere je
drugi primer ekscitatornog procesa u prirodi. Kada se sunce die na
horizontu, njegova energija bombarduje omota gasova oko nae
planete. Tu energiju elektroni pokupe u atome atmosfere, koja postaje
ekscitirana i emituje svetlost. injenica daje prostor taman pokazuje
daje dnevna svetlost ekscitatorni proces u naoj atmosferi, proizveden
sunevom energijom. Svetlost elektrine sijalice se moe posmatrati
kao rezultat istog procesa. Sa prelaenjem elektrine struje kroz
vlakno sijalice, elektrina struja ekcitira elektrone vlakna uzrokujui
da ovi daju svetlost.
Svetlost je takode aspekt uzbuenja u ivim organizmima. Mi
blistamo od zadovoljstva, sijamo od sree, zraimo u ekstazi. Zraenje
ive osobe se najjasnije vidi u sjaju u oima, ali moe biti manifestovano i u celokupnom izgledu. Seam se primedbe moga sina kada je
njegova majka komentarisala to se nije nasmejao kada je fotografisan
u koli. "Ali mama", ree on, "moje oi sijaju kao dijamanti". U
intenzivnom zadovoljstvu potpunog seksualnog orgazma, razvijaju se
senzacije koje se opaaju kao zraenje. Blistanje zaljubljene osobe je
direktan izraz radosti.
Osvetljenost ljudskog bia nije samo metaforiki nain govora.
Ljudsko telo je uokvireno "poljem sila" koje je opisano kao aura ili
atmosfera. To su mnogi pisci, ukljuujui Paracelzusa, Mesmera,
Kilnera i Rajna, posmatrali i komentarisali. Moj kolega, Dr. Don
Piekakos, posvetio je prouavanju tog fenomena petnaestak godina.
To polje ili aura moe se videti golim okom pod odreenim uslovima.
To je prikazano na slikama rane renesanse kao zraenje oko glave
svetaca.
Znaenje tog polja za nau sadanju diskusiju je da ono odraava
nivo uzbuenja u telu. Kako se unutranje uzbuenje poveava sa
nove
51
oseanjem zadovoljstva, tako boja polja postaje intenzivnije plava

irina polja se poveava. U stanju bola elo polje se smanjuje, vero
vatno zbog akcije simpatetiko-adrenalnog sistema koji povlai krv s
povrine tela. To polje takode pulsira, tojest, pod normalnim uslovim
se pojavljuje i nestaje u proeku petnaest do dvadeset pet puta u minuti
Broj pulsacija kao i boja polja, povezani su sa stepenom uzbudenj
tela. Kada telo, zbog dubljeg disanja i vie oseanja ide u nevoljn
vibratorne pokrete, broj pulsacija moe da dostigne etrdeset il
pedeset u minuti; u isto vreme irina polja se poveava a boja postaj
svetlija.
Uzbuenje u ivom organizmu razlikuje se od onog u neivo
prirodi, uglavnom zbog toga to je smeteno u zatvoren sistem. Tek
je zatvoreno koom koja deluje i kao odbrana koja titi organizam o(
preplavljujuih nadraaja spolja i kao omota koji uva unutranj
naboj. ivi organizam ima sposobnost ne samo da odrava svoj niv(
uzbuenja iznad onog u okolini, ve takode da povea taj nivo na raui
sredine. ivot se odvija nasuprot drugom zakonu termodinamike
zakonu entropije. Evolucija i rast svake osobe svedoe da je ivo
proces koji tee prema veoj organizaciji i veoj energiji.
Ljudi se razlikuju po kapacitetu za uzbudivanje i odravanje
uzbuenja. Neki ljudi su sumorni, previe ozbiljni ili uzdrani. Izgled
kao da ih nita ne uzbuuje. Drugi se preterano lako uzbuuju, jak<
su napeti, nemirni, hiperaktivni. Nisu u stanju da zadre uzbuenje
preputaju se svakom impulsu. Te razlike se mogu odnositi na sklo
pove miinih tenzija u telu, koji odreuju karakternu strukturu osobe
Ta teza je istraena i prouena u mojoj knjizi Fizika dinamih
karakterne strukture. l
Zbog toga to je ivo telo zatvoren sistem koji sadri unutranj
naboj ili uzbuenje, ono ima i unutranju pokretljivost. To je staln
pokret u snenom ili budnom stanju. Srce lupa, krv tee, plua se sin
i skupljaju, varenje se nastavlja i slino. Neprekidno se kree kros
prostor. Drugim recima ivo je. Kada izgubi unutranju pokretljivost
ono je mrtvo.
Kod viih organizama, posebno oveka, pokreti tela su podeljen
u dve klase, voljene pokrete koji se ine svesno, i koji su ego usmereni
l
Prvo izdanje knjige izalo je pod navedenim nazivom, dok su ostala izdanja objavljen
pod naslovom "Jezik tela", The Language of the BoJy Collier Books. New York, (prin
prev.)
52
na nevoljne pokrete kojih osoba moe ali ne mora biti svesna. Razlika
medu tim klasama nije otra. Svi voljni pokreti su nadreeni nevoljnim
pokretima koji su osnovni. Na primer, odluka da se hoda je svesna;
specifini pokreti kojima se hodanje izvodi uglavnom su nesvesni i
nevoljni- Nae reagovanje na stimulus ili situacije koji sadre u velikoj
meri nesvesne ili nevoljne komponente, mi opisujemo kao spontane.
Zdravu osobu karakterie visok stepen pokretljivosti ili spontanosti.
Kod depresivnih stanja su i pokretljivost i spontanost smanjeni.
Ta razmatranja pokazuju direktnu vezu sa procesom ivota i
zadovoljstva. ivot (energetski proces) > uzbuenje --> pokret..-->
zadovoljstvo. Te veze su direktno vidljive kod deteta koje bukvalno
skae od radosti kada je uzbueno. U stanju uzbuenja ovek ne moe
da sedi mirno. Pokrenut je da igra, tri, peva. Doivljaj daje ovek
pokrenut iz iznutra za razliku od namerne akcije kretanja, u osnovi je
svih oseanja.
Spektar zadovoljstvo-bol
Oseanja zadovoljstva ili bola odraavaju se na kvalitet nevoljnih
telesnih pokreta. Ovi za uzvrat, izraavaju vrstu i stepen unutranjeg
uzbuenja. Ima bolnih stanja uzbuenja kao i prijatnih. Svako stanje
je manifestovano kroz odreene nevoljne pokrete koji omoguavaju
posmatrau da pravi razliku medu njima.
Subjektivno, ono to neko doivljava u zadovoljstvu ili bolu,
kvalitet je telesne pokretljivosti. To je ono na ta se misli kada se
govori o glatkom ili poremeenom radu fizike mainerije. Hipoteza
koja je u osnovi tog koncepta je da ovek moe oseati samo ono to
se kree. Oseanje je senzorna percepcija unutranjeg pokreta.
Analiza pokreta koji su u osnovi razliitih senzacija u spektru
zadovoljstvo-bol uinie te pojmove jasnijim. Taj spektar je dole
prikazan. Kree se od agonije kao ekstrema bola do ekstaze kao
ekstrema zadovoljstva. Srednja taka spektra "oseati se dobro",
Predstavlja normalno stanje telesnih funkcija.
AGONIJABOLNESPOKOJDOBRA OSEANJA
ZADOVOLJSTVORADOSTEKSTAZA
a. Agonija oznaava bolno stanje koje je izvan granica tolerancije
organizma. U agoniji telo se uvre i krivi kroz serije konvulzivnih
Pokreta. Krajnja agonija smrti je konvulzija takve vrste.
53
b. Boi, nasuprot agoniji, implicira da nisu predene granice tole

rantnosti tela. U agoniji je integritet organizma doveden u pitanje;
bolu mu se samo preti. Bol se izraava kroz uvijanje tela i trzajeve koj
su manje konvulzivni od onih u agoniji. Razlika je meutim samo
stepenu.
c. Nespokoj je blaa forma bolnog razdraenja. Telo se vrpolji ili
migolji od nespokoja, ali pokreti nisu tako greviti kao u prethodnim
stanjima.
d. "Dobra oseanja" predstavljaju stanje lagodnosti i relaksacije u
telu manifestovane mirnim i harmoninim pokretima. Osnovno stanje
zadovoljstva izraeno je u iskazu "Dobro se oseam".
e. Kako se uzbuenje penje u spektru ka strani zadovoljstva,
pokreti tela postaju intenzivniji i bri, odravajui pri tom koordina-j
iju i ritam. Kada je zadovoljna, osoba se osea meko, vibrantnoj
poletno; oi su sjajne a koa topla. Moe se rei da telo prede oa
zadovoljstva.
f. Radost oznaava poveanje prijatnog uzbuenja tako da tele
izgleda kao da plee. Pokreti su ivi i graciozni.
g. U ekstazi, najjaoj formi prijatnog uzbuenja, strujanja u tein
su tako snana daje osoba prosto "zapaljena" kao zvezda. Osea daj
na sedmom nebu. Ekstaza se doivljava u punom seksualnom orgazm
u kome pokreti takode imaju konvulzivni karakter, ali su jedinstven
i ritmini.
Razlika medu pokretima na ove dve strane spektra jeste u prisustvi
ili odsustvu koordinacije i ritminosti. U svim bolnim stanjima telesi
pokreti su nekoordinisani i greviti; u zadovoljstvu su glatki i ritmin:
Pokret je jezik tela. Na osnovu kvaliteta pokreta jedne osobe; moe s
odrediti kako se ona osea. Majke mogu na osnovu ekspresije i telesni
pokreta bebe rei da li je ona u stanju nespokoja ili joj je dobro
doivljava zadovoljstvo. Logian ishod je da ovek, zbog navedeni
razloga, nastoji da izbegne bol, i da se priblii zadovoljstvu.
Iz ove analize oigledno je da se zadovoljstvo ne moe definisal
kao odsustvo bola. Iako je tano da oslobaanje od bola esto stvar
oseanje zadovoljstva to je fenomen koji se pojavljuje. Bol ini ovek
svesnim svoga tela. Kratko vreme nakon oslobaanja od bola ovek)
svestan zadovoljstva ivotom. im se bol zaboravi, nestaje i zadovolj
stvo zbog oslobaanja od bola. Pod pritiskom ego nagona za uspehon
i statusom, brzo gubimo svest o telu. Telo postaje upregnuto voljom
54
pokretljivost i spontanost bivaju smanjene. Na nesreu, nae este

' -kustvo je, kao to se Samjuel Donson izrazio, daje "ivot napredovanje od jednog hou do drugog, a ne od jednog zadovoljstva do
drugog".
Loginije je definisati bol u smislu zadovoljstva nego obrnuto.
Zadovoljstvo u formi dobrih oseanja, osnovno je stanje zdravog tela.
gol oznaava neke poremeaje tog osnovnog stanja. Prema tome, bol
predstavlja gubitak zadovoljstava, kao stoje bolest gubitak zdravlja.
Psiholoki, mi bol doivljavamo kao gubitak zadovoljstva, kao kada
kaemo, "Boli me tvoje odbacivanje". S druge strane, kada se u
ljudskom odnosu ne oekuje zadovoljstvo, onda se poremeaj tog
odnosa ne doivljava kao bolan.
U prirodi nema neutralnog stanja i nema neutralnog stanja u
ljudskom organizmu koje odgovara odsustvu zadovoljstva ili bola.
Odsustvo oseanja je patoloko. To stanje koje nije retko, znak je da
su oseanja potisnuta. Potiskivanje oseanja se stvara hroninim miinim tenzijama koje spreavaju i ograniavaju pokretljivost tela,
smanjujui senzacije na taj nain. U odsustvu pokreta nema nieg to
bi se osealo.
Karakteroloka i fizika rigidnost koja proizlazi iz hronine miine tenzije, razvija se iz potrebe da se potisnu bolne senzacije.
Oigledno, niko ne bi eleo da potiskuje prijatne senzacije. Kada se
kroz bioenergetsku terapiju razree hronine miine tenzije, oekivalo bi se da se u svesti pojave bolna seanja i oseanja. Sposobnost
pacijenta da prihvati i tolerie ta bolna oseanja, odreuje njegov
kapacitet da doivi i prijatna oseanja. Diktum "Nema zadovoljstva
bez patnje" treba tumaiti da znai da je kapacitet za doivljavanje
zadovoljstva vezan za sposobnost da se osea bolnost uznemirujue
situacije.
Nervna regulacija reagovanja

Ljudski organizam je opremljen sa dva nervna sistema koja integriu i reguliu njegovo reagovanje. Prvi, cerebrospinalni, koordinira
akcije voljnih miia sa proprioceptivnim i eksteroceptivnim ulnim
stimulacijama. Takode regulie ton miia i odrava njihov poloaj.
Pokreti koje kontrolie su u razliitom stepenu pod svesnom
kontro-'ni kod razliitih ljudi. Na primer, neko moe svesno
pokretati ui;
55
neko drugi moe voljno da napne bicepse. Miii ne koje ovaj sistc
reaguje su popreno-prugasti, skeletni miii tela.
Drugi sistem je autonomni ili vegetativni nervi sistemi, koji rej
lie osnovne telesne procese kao to su disanje, cirkulacija krvi, r
srca, varenje, eliminacija, luenje lezda i reakcije enice. Miii
koje deluje zovu se glatki miii jer im nedostaje prugasta struktu
veih, skeletnih miia. Aktivnost autonomnog nervnog sistema n
pod svesnom kontrolom, odakle mu i potie ime. On se sastoji od d
dela poznata kao simpatiki i parasimpatiki, koji deluju antagonist
ki. Na primer, simpatiki nervi ubrzavaju rad srca, dok ih parasimp
tiki usporavaju.
U Funkciji orgazma, 2 Wilhelm Rajh istie da je parasimpati
sistem operativan kadgod postoji sirenje, produavanje, hiperemij,
ili zadovoljstvo. Nasuprot tome, simpatiki funkcionie kadgod
organizam gri, kada se krv povlai sa periferije tela, kada se poja
bledilo, anksioznost ili bol. Identinost parasimpatike inervacije
oseanjem zadovoljstva je jasna. U zadovoljstvu se telo iri, povr
sko tkivo je ispunjeno tenostima i krvlju a enice se suavaju da
izotrile fokus. Simpatiki sistem kroz inervaciju adrenalnih lezc
mobilie telo da bi se suoilo sa bolom ili pretnjom opasnou. (
priprema organizam za borbu ili bekstvo; u tom procesu ula su budn
(enice proirene), mii srca je stimulisan, krvni pritisak povien,
potronja kiseonika poveana.
Ta dva dela imaju suprotan efekat na smer protoka krvi. Parasii
patika akcija iri periferne arteriole, poveavajui protok krvi
povrini i stvarajui povrinsku toplotu. Srce se usporava do lagan
kucanja. Akcija simpatikog sistema gri povrinske arteriole, teraji
krv ka unutranjosti tela da bi se obzebedilo vie kiseonika za vital
organe i muskulaturu. Tako parasimpatika akcija pomae irer
organizma i posezanju prema okolini, to e rei, pomae reakc
zadovoljstva. Simpatika akcija stvara kontrakcije i povlaenje
sredine, to jest, stvara reakciju bola.
Svaka bolna situacija je situacija opasnosti na koju osoba reagq
simpatetiko-adrenalnim sistemom, poveavajui stanje tenzije i sve
o okolini. Ta tenzija proizlazi iz stanja preterane napetosti u miiii
u fazi pripremanja za akciju. To se razlikuje od hronine mii
2
56
W. Reich. The Function or the Orgasm. New Yo rk, Orgone Institute Press, 1942. p. 2
na naem jeziku "Funkcija orga/.ma", A- Delo. 1988.
tenzije opisane u prethodnom delu, koja je nesvesna i predstavlja stalno

stanje spremnosti proisteklog iz opasnosti u prolosti. Poveana svesn'ost ukljuuje aktivno angaovanje volje. U opasnosti osoba ne
reaguje spontano; svaka akcija predstavlja proraunat pokret sa ciljem
uklanjanja opasnosti.
Volja je mehanizam opasnosti. Aktivira se svaki put kada je
potrebno neto vie od prirodnog napora da bi ovek mogao da se suoi
sa krizom. Na primer, potrebna je snaga volje da bi se otkrila neprijateljska pozicija u ratu, dok bi prirodna reakcija bila da se, ukoliko
je to mogue, pobegne. Slino tome, potrebna je snaga volje da se
opstane u munim nastojanjima, poto bi prirodna reakcija bila da se
opasni poduhvat napusti. Volja slui funkciji preivljavanja pri suoavanju sa situacijama koje naTprepiavljuju. Kada je volja aktivirana,
mobilisana je i voljna muskulatura tela, kao to su graani jedne nacije
mobilisani u ratu. Svesni ego preuzima punu kontrolu a normalno
ponaanje se stavlja u drugi plan. U opasnosti ovek nema ni namere
ni vremena za zadovoljstvo. Ritmini i graciozni nevoljni pokreti koji
izraavaju zadovoljstvo moraju da se povuku pred kontrolisanim
pokretima koji izraavaju odlunost. Ta razlika se moe ilustrovati
kroz primer jahaa koji je uivao u jahanju, doputajui konju veliku
slobodu pokreta. Suoen sa opasnou, jaha preuzima potpunu kontrolu nad konjem, koji tada moe biti forsiran izvan svojih prirodnih
granica; ali u toj situaciji zadovoljstvo jahanja je nestalo i za jahaa i
za konja.
Volja je antitetska zadovoljstvu. Korienje volje implicira da je
neko u tako bolnoj situaciji da je potrebno da mobilie sve snage
organizma. Kada je volja uposlena da bi se dostigao ak i minoran cilj,
telo reaguje kao da je u opasnosti; simpatiko-adrenalni sistem biva
stimulisan da bi se obezbedila dodatna energija za taj napor. Ako je
cilj imperativan, oseaj opasnosti se na telesnom nivou poveava, lui
se vie adrenalina, miina tenzija je vea, vie krvi se povlai sa
povrine tela. Bilo daje cilj fizike prirode, kao dizanje tekog tereta,
ili psiholoke, kao pisanje lanka u zadnji as, to stvara stanje tenzije
koje je na onoj starni spektra gde je bol. Poznata slika reportera za
Pisaom mainom, napetog, nervoznog, frustriranog, koji pali cigaretu jednu za drugom, ilustruje intenzitet fizikog napora koji je nametnut psiholokim ciljem.
57
Po svojoj prirodi, svaki cilj stvara situaciju nunosti, jer bi bik

besmisleno kada cilj ne bi predstavljao izazov i zatevao izvestan napor
Ali, postavljanje ciljeva je takode funkcija kreativnog procesa. im
inspiracija kristalie u koncepciju, cilj je formulisan, bar onaj
izraavanju koncepcije u odgovarajuoj formi. Postavljanje ciljeva je
takode deo principa realnosti koji pod zatitom ega modifikuje princip
zadovoljstva. Princip realnosti zagovara da e osoba odloiti nepo-i
sredno zadovoljenje, ili e tolerisati bol, a sve radi veeg zadovoljstva]
u budunosti. U stvari, princip realnosti je razliita formulacija za
kreativni proces. Oba predoavaju vee zadovoljstvo i bolje uivanje
u ivotu kao rezultat napora potrebnog da se postigne cilj. Meutim,
ako neko izgubi iz vida tu injenicu, cilj postaje besmislen.
Za ogroman broj ljudi postizanje cilja predstavlja kriterijum uspeha. im se jedan cilj ostvari pojavi se drugi. Svako postignue
obezbeduje momentalnu radost koja ubrzo nestane, inei time novi
cilj neophodnim: nova kola, bolja kua, vei presti, vie para i tako
dalje. Naa kultura je opsedniita prestiom. Stalno tragamo za odreenim ciljevima, ivimo u stanju nude, ljudi dobijaju visok krvni
pritisak, ireve, tenziju i anksioznost. Ponosimo se svojom akcijom,
zaboravljajui da svako forsiranje zahteva aktivaciju simpatiko-adrenalnog sistema.
Ne zahteva svaki cilj odlaganje zadovoljstva. Videli smo da stanje
tenzije moe biti prijatno ukoliko postoji verovatnoa da doe do
rastereenja i zadovoljenja potrebe i elje koja je u osnovi toga.
Oekivanje zadovoljstva je samo po sebi prijatan doivljaj. Pod tim
okolnostima neophodan napor je lak i relaksiran, aktivnost se odvijaj
glatko, a pokreti tela zadravaju visok stepen koordinacije i ritminos-j
ti. Rad te vrste je prijatan. Ali, ovek moe tako raditi samo ako nemaj
beznaa, kada je sama aktivnost podjednako vana kao i cilj, i kadal
ishod ne dominira nad sredstvom. Mi ne ivimo da bismo proizvodili,!
ve proizvodimo da bismo iveli. Preokupiranost ciljevima i postignu-;
em karakterie ljude koji se plae zadovoljstva.
Strah od zadovoljstva
Govoriti o strahu od zadovoljstva izgleda kao kontradikcija. Kako
neko moe da se boji od neega to je za njega dobro i poeljno?
Meutim, mnogi ljudi izbegavaju prijatne situacije, a drugi doivjja-j
58
;u stvaran bol kada prijatno uzbuenje postane previe intenzivno.

r-ida sam ove ideje izloio na jednom predavanju, nekoje pitao, "kako
bianjavate iskaz 'Prosto boli koliko je dobro"?" Ovo pitanje me je
odselilo na primedbu koju je jednom prilikom napravio moj pacijent:
"Boli dobro". Vrlo je poznato da neki ljudi nalaze zadovoljstvo u bolu.
Ova prividno mazohistka reakcija zahteva neka objanjenja.
Razmotrimo situaciju osobe koja otkriva da se ukoila jer je dugo
vremena provela u jednom poloaju. Protezanje stegnutih miia je
bolno, mada se dok se to radi obnavlja cirkulacija i ovek se osea
dobro. Drugi primer je osoba koja iscedi ir kada ovaj sazri, da bi
smanjila pritisak. Procedura je bolna, ali kada ir prsne i oslobodi se
sadraja, ono to se osea je prijatnost i zadovoljstvo. U oba sluaja
prijatnost proizlazi iz oslobaanja tenzije, koja se ne bi mogla postii
bez podnoenja izvesnog bola. Skoro svaka poseta lekaru ili zubaru
znai izvestanbol koji se prihvata voljno da bi se oseali bolje. Izdrati
bol radi zadovoljstva, deo je principa realnosti. Nema nieg mazohistikog u tome. Ono to traimo je zadovolsjtvo, a ne bol.
Slina je motivacija i seksualnog mazohiste kome prijaju batine
koje dobija. Potreban mu je bol da bi se oslobodio napetosti. Telo mu
je zgreno, a miii zadnjice i karlice tako napeti da seksualno uzbuenje ne prodire dovoljno snano kroz genitalne organe. Udaranje,
odvojeno od svog psiholokog znaenja, prekida tenziju i oputa
miie, doputajui proticanje seksualnog uzbuenja. Rajh je u svojoj
studiji o mazohizmu pokazao da mazohist nije zainteresovan za bo\per
se ve trai zadovoljstvo koje mu postaje dostupno kroz bol.
Ono po emu se mazohist razlikuje od normalne osobe jeste stalna
potreba za bolom da bi se doivelo zadovoljstvo. U svom beznadenom
pokuaju da postigne oseanje zadovoljstva, on opet i opet izaziva iste
bolne situacije. Izgleda da ne ui iz svog iskustva. Njegov pristup je
nekreativan.
~
Mazohistiko ponaanje je vie motivisano eljom za potvrivanjem nego eljom za zadovoljstvom. Potvrivanje zahteva potinjavan
je koje je za mazohistu predrekvizit za zadovoljstvo. Stav potinjav
anja koji je u osnovi mazohistike linosti, minira svaku kreativnu
aktivnost. Nasuprot tome, njegovo potinjavanje ga gura u provokahvna ponaanja to mu donosi kaznu. Ako se ne razree duboko
usaeno oseanje krivice i strah koji proimaju njegovu linost,
ni
azohist ide u krug, stalno traei bol da bi doiveo zadovoljstvo, ali
59
zavravajui sa vie bola nego zadovoljstva. Vano je napomenuti

se traume ne opaaju uvek neposredno kako bolne. esto rez napra
Ijen otrim noem ne oseamo odmah, ve koji trenutak kasnije, ka
iznenadan bol kao talas oseanja preplavi povredeno mesto. Rez no
stvara lokalizovan ok koji ostavlja traumatizirano mesto na trenut
okamenjeno. Ista se stvar deava sa psiholokim traumama. Uvreda.
esto ne opaa sve dok se ne izgovori. Bol zbog uvrede izgleda kao (
nas pogodi tek kasnije, i tada reagujemo navalom besa. Moe biti
nas uvreda uhvati nesmotrene i da smo nespremni da reagujemo. A
to tumaenje ne objanjava naknadnu reakciju na fiziku povredu.
Bol, kao i svako drugo oseanje, jeste opaanje pokreta. Nasupn
zadovoljstvu u kome pokreti teku glatko i ritmino, pokreti kc
izazivaju senzacije bola su isprekidani i greviti. Rez je bolan dok
ne stvore novi kanali koji e omoguiti da krv tee slobodno kr<
povredeno mesto. Tada se bol povlai. Uvreda je bolna jer izaziva bi
koji ne moe odmah da se izrazi. Oslobaanje tog besa ublaava bo
Dok se ne uspostavi normalan protok oseanja, situacija pritisl
opstaje (pokretna snaga se gradi iza prepreke), i taj pritisak ili tenzi
doivljavaju se kao bolni.
Najbolja ilustracija tog pojma bola je situacija sa promrzlinam
Trauma promrzavanja je ugalvnom bezbolna, ali je odmrzavan
bolno. Osoba sa promrzlinama moe biti nesvesna svog stanja sve dc
ne ude u toplu prostoriju. Tada bol poinje i pojaava se sa vraanje
krvi u smrznut ekstremitet. Zamrzavanje dela tela je esto koriei
kao anestetika procedura, jer prekida senzacije. Otud bol od proi
rzlina nastaje zbog pritiska koji se poveava kada telesni fluidi k(
nose energiju, krv i limfu, pokuavaju da silom stignu do skupljen
prostora smrznutog ekstremiteta.
Bolje upozorenje na probleme, signal opasnosti. U sluaju proi
rzavanja to je znak da proces odrmrzavanja mora biti postupan da
se izbegla bilo kakva trajna povreda tkiva. Ako je pritisak preja
skupljene, smrznute elije pucaju dovodei do nekroze toga del
Tretman promrzlina zahteva postepeno poveavanje temperature da
se ta opasnost izbegla. ak i kada se tako postupa osetie se malo bol
a to je nuno da bi se obnovila funkcija.
Strah od zadovoljstva je strah od bola koji se neizbeno razvi
kada ekspanzivni impulsi koji spolja pritiu dou do zgrenih i vezan
regiona tela. Rajh je opisao mazohistiki strah od zadovoljstva kz
60
.rah od raspadanja ukoliko uzbuenje treba da postane prejako. Da

u- se to stanovite razumelo moramo posmatrati osobu ije je telo
eto j stegnuto kao da je u situaciji slinoj smrzavanju. Ona je
nirznuta u svojoj nepokretnosti i nedostatku spontanosti. U situaciji
zadovoljstva, ona je izloena toplini stvorenoj proticanjem krvi ka
o'eriferiji lela kroz akciju parasimpatikih nerava. Njeno telo pokuava
da se proiri, ali irenje postaje bolno kada se suoi sa otporom
h'ronino stegnutih miia. Senzacije ak mogu biti zastraujue.
Osoba osea da e eksplodirati ili se raspasti. Njen neposredni impuls
je da izae iz te situacije.
Meutim, podrhtavanje i treenje predstavlja prekidanje miine
tenzije i njenih psiholokih pandana, ego odbrana. To je onda terapeutska reakcija, pokuaj od strane tela da se istrese od rigidnosti koja
ograniava pokretljivost i inhibira izraavanje oseanja. To je manifestacija telesnog samoleeeg poseda. Ako se to ohrabruje, kao stoje
sluaj u bioneregetskoj terapiji, i ako se dopusti da se nastavi, obino
se zavri plakanjem. Preplavljujue zadovoljstvo e esto dovesti do
plakanja, kao to lomi i rigidnost tela. Primeri te reakcije su brojni.
Mnoge ene plau nakon zadovoljavajueg seksualnog iskustva. Ljudi
plau kada se sretnu sa prijateljem ili roakom koga vrlo dugo nisu
videli. Izraz koji se koristi je "Toliko sam srean da bih plakao".
Budui da smo odrasli, mi imamo mnoge inhibicije u vezi plakanja.
Plakanje opaamo kao znak slabosti, enskosti ili detinjastosti. Osoba
koja je blokirana u odnosu na plakanje, blokirana je i u odnosu na
zadovoljstvo. Ona se ne moe prepustiti oseanju tuge niti se moe
prepustiti oseanju zadovoljstva. Postaje anksiozna u situacijama zadovoljstva. Anksioznost proizilazi iz konflikta izmeu elje da se
prepusti i straha od preputanja. Konflikt se mora pojaviti kad god je
zadovoljstvo dovoljno snano da zapreti rigidnosti.
Konvulzivno pranjenje kroz plakanje je primarni mehanizam
oslobaanja tenzije kod ljudskog bia. Mnoga deca plau kada su u
nevolji, a sva deca plau kada ih neto boli. na interpersonalnom ili
psiholokom nivou, njihovo plakanje je zov za majkom. Bioloki, to
je reakcija na stanje kontrakcije u telu. Ako posmatramo bebu u stanju
nelagodnosti ili bola, primetiemo da njeno telo postaje kruto i ukoeno. Ali, nasuprot odraslom, njeno vibrantno i ivo mlado telo ne
m
oe odrati tu ukoenost. Prvo, vilice ponu da podrhtavaju, bradica da
se skuplja i u trenutku je elo telo u gru do jecaja. Majka zna da
61
je bebino plakanje znak nevolje i uri da ukloni poremeaj. Be

meutim ne plae da bi dozvala majku, jer e esto nastaviti da pla
iako je ona tu, sve dok se ne oslobodi tenzije.
U psihijatrijskoj praksi se vidi funkcija plakanja za smanjer
tenzije. Pacijenti bez razlike izjavljuju da se bolje oseaju nak<|
dobrog plakanja. Neki ak kau "Treba mi da se isplaeni". Pos
plakanja pacijentovo telo je meke, disanje lake i dublje, oi sjajnij
a boja koe bolja. Moe se osetiti kako tenzija naputa telo dok
ovek preputa plakanju. Kada je pacijent previe inhibiran da
dopustio nevoljnim pokretima plakanje da se proire, tada plakanjj
prestaje da ima taj efekat. U toj situaciji dodir ili reci razumevanj
mogu da otklone inhibiciju u dovoljnoj meri da se pojavi potpui;
pranjenje.
Strah od zadovoljstva je strah od bola, ne samo fizikog bola, kc
izaziva zadovoljstvo u zgrenom i ukoenom telu, ve psiholoka od
gubitka, frustracije i poniavanja. U toku odrastanja prevazilazir te
bolove potiskujui svoju tugu, strah i bes. U tom procesu
umanjujemo na kapacitet za ljubav, radost i zadovoljstvo. OseanJ
su potisnuta telesnim tenzijama u formi hronine miine stegnutost
Ono to radimo u stvari je potiskivanje svih oseanja koja predstavljaj
osnovu za depresivnu tendenciju u linosti. Umrtvljujui sebe
odnosu na bol, mi umrtvljujemo sebe u odnosu na zadovoljstvo.
Ne moemo obnoviti kapacitet za radost a da ne doivimo ponov
nau tugu. I ne moemo osetiti zadovoljstvo a da ne prodemo kroz b^
ponovnog raanja. A ponovo smo roeni onda kada imamo hrabre
da se suoimo sa bolom u naem ivotu bez potpomaganja iluzijar
Postoji dvojni aspekt bola. Mada se radi o signalu opasnosti i pretnj
integritetu organizma, bol takode predstavlja pokuaj tela da isprav
efekte povreda i pokuaj obnavljanja integriteta organizma.
Seam se prie koju sam itao o hirurgu u Vijetnamu. On
operisao u bolnici u prvoj liniji, radei sa povredama ljudi koji
stizali sa bojnog polja. Najozledenijima je davao privremen tretma
pre nego to e biti prebaeni u bolnicu. Dok je lekar operisao, mlad
povreden vojnik, koji je leao na poljskom krevetu, bolno je plaka^
ekajui da red doe na njega.
"Molim vas doktore" vikao je vojnik, "dajte mi morfijum, ne mogl
da podnosim bol." Ali, doktor nije obraao panju na njegov zahtev|
62
ppnorter koji je to posmatrao pitao je doktora zato mu ne olaka

patnje.
"Bol", rekao je doktor, "je jedina stvar koja ga odrava u ivotu."
Morfijum bi smanjio vojnikovo vitalno funkcionisanje i uinilo njegovu smrt neizbenom.
Ako se plaimo bola, biemo uplaeni od zadovoljstva. To ne znai
da ovek mora da trai bol da bi naao zadovoljstvo, kao to to ini
mazohist. Nesposoban da se suoi sa bolom u sebi, mazohist projektuje
svoj bol u spoljanje situacije. To znai da ne moramo beati od bola
suoavanja sa sobom ukoliko elimo da doivimo radost.
63
4. MO SPRAM ZADOVOLJSTVA
Pojedinac mase
Prirodna tenja organizma za zadovoljstvom je normalno zadrana
samo u dve situacije: u interesu preivljavanja i radi jo veeg zadovoljstva. U situacijama u kojima postoji pretnja ivotu, zadovoljstvo
i kreativnost postaju irelevantne vrednosti. Vano je samo preiveti,
i osoba e trpeti bol i zapostaviti zadovoljstvo da bi ostala iva.
Nezavisno od te situacije, osoba e odloiti neposredno zadovoljenje
potrebe ili elje, ako bije to vodilo jo veem zadovoljstvu u budunosti. Ona e takode podnositi izvestan stepen bola da bi postigla cilj
koji izgleda da omoguava znajano zadovoljstvo. Kreativan proces
esto iziskuje izvestan bol u procesu dovoenja zamisli do ostvarenja.
Ni u jednoj od ovih situacija trtvovanje zadovoljstva se ne moe
smatrati destruktivnim aktom. Zadovoljstvo je jo uvek osnovni cilj
te osobe.
Meutim, postoji jedna situacija koja vodi destruktivnom ponaanju prema sebi. Ta situacija je naseljenost, ili jo odreenije, prenaseljenost. Poznato je da kod ivotinja, kada se premai optimalna
naseljenost u smislu ivotnog prostora, u akciju stupaju destruktivne
snage da bi se smanjio broj jedinki. Eksperimentalno je pokazano da
Populacija pacova, osuena na ogranien prostor, postaje destruktivna
kada naseljenost prede odreenu meru. Razvija se neurotsko ponaale; gubi se zainteresovanost za istou; majke naputaju ili unitavaju
Sv
oje mlade; jai mujaci napadaju i ubijaju slabije.
Objanjenje koje se daje za takvo ponaanje je da su ivotinje u
uslovima preterane gustine, postale uznemirene zbog preteranog broja
k
ntakata koje imaju jedne sa drugima. S jedne strane ti kontakti ih
65
MO SPRAM ZADOVOLJSTVA
uzbuuju, stimuliu, ali s druge strane ih ograniavaju u pranjenji

oslobaanju nadraaja zbog uslova prenaseljenosti. Zato postaju n
pete, nervozne, i destruktivne.
Paralela izmeu neurotskog ponaanja pacova i savremenog ovi
ka koji takode ivi u uslovima prenaseljenosti, nije ostala neprimeo
na. Psihijatri se meutim kolebaju da prihvate injenicu o prenaselji
nosti kao uzroku onih emocionalnih bolesti koje vide u svojim ordin;
cijama. Prvo, te bolesti se razvijaju kod ljudi koji ne ive u prenas
Ijenim uslovima. Drugo, ne postaje destruktivan svako ko ivi
prenaseljenim uslovima. I tree, najvie emocionalnih problema del
nitvno vodi do korena u ranom detinjstvu u porodici. Paralela
meutim tako zapanjujua da se ne moe ignorisati. Zatim, mnoj
studije su pokazale da su emocionalne bolesti ee u sredinama
niskim prihodima a velikom naseljenou.
Sugresisao bih daje zajedniki imenitelj svih neurotskih ponaao
smanjeno doivljavanje sebe. To ukljuuje gubitak oseanja identitet
smanjenu svest o svojoj individualnosti, smanjeno izraavanje sebe,
smanjenje kapaciteta za zadovoljstvo. Prenaseljenost svakako dopr
nosi tim ogranienjima linosti kao raspoloiv uzrok dok je porodici
situacija neposredan uzrok. Porodica, kao stoje Vilhelm Rajh istak
jeste operativan agent drutva.
Mada niko ne zna optimalnu gustinu naseljenosti za ljude, ne mo;
se negirati da ivimo u masovnom drutvu i da njegovi lanovi
izvesnom stepenu pokazuju destruktivno ponaanje prema sebi. Umejj
to da tee ka zadovoljstvu, to je normalno, oni se nagone da postU
uspehe i opsednuti su idejom moi. Ni nagon ni opsesija ne doprinc
kreativnom pristupu ivotu. Oni su destruktivne sile u linosti.
U masovnom drutvu uspeh je oznaka po kojoj se pojedinac izdva
iz gomile. Za uspenu osobu se kae daje neto "postigla". To sar
znai da je stekla ime. Postigavi to pojedinac bi trebalo da moe
se zavali i uiva u ivotu dok ostatak gomile, onaj bezimeni, m
nastaviti svoju borbu za uspeh. Uspenoj osobi gomila zavidi,
njenom uspehu vidi auru moi i zamilja da kroz uspeh svi druj
problemi nestaju ili se bar znaajno smanjuju.
Mi racionalno znamo da uspeh ne sadri magina svojstva. Medu
tim, emocionalno smo svi u manjoj ili veoj meri posveeni uspehu l
jednoj ili drugoj formi, finansijskoj, politikoj, atletskoj, drutvene
ili ak branoj. Bilo koje podruje da izaberemo za svoje postignue
66
ehu pridajemo toliki znaaj da on esto postane dominantan pokre3 naeg ivota.
f o je razumljivo, postoje u naoj kulturi orijentisanoj na ciljeve,
n1iljanje u smislu uspeha i poraza neto prirodno. Od trenutka kada
uemo u kolu na javni ivot je obeleen ocenama uspeha ili neuspeha Napredovanje u koli je predstavljeno postignuima sukcesivnih
ciljeva i to onda postaje ansa naeg odraslog ivota. Poto su ciljevi
ukljueni u planiranje (svaki plan ima cilj) treba da pratimo takvu emu
sve dok postoji potreba da planiramo aktivnosti na linom ili drutvenom nivou. Ne mogu da predvidim nestajanje te potrebe u kompleksnom drutvu.
Meutim, problem kojim se ovde bavimo jeste poveana tendencija da uspeh sam po sebi postane osnovni cilj. Ako, na primer, ja
planiram da napiem knjigu, moj cilj je daje objavim. Kada postignem
taj cilj mogu rei da sam uspeo. Ali po miljenju javnosti to nije uspeh.
Ako bi knjiga kojim sluajem zauzela mesto na listi best selera, ja bih
stvarno postigao uspeh. Stekao bih priznanja koja su iz nekog razloga
sutinska za predstavu o uspehu.
Da li se moe rei da je borba za uspeh isto to i tenja za
priznanjem? Ima injenica koje podravaju to gledite. U svakom polju
postignua razvijene su procedure i praksa da obezbede proglas koji
uspah zahteva. U filmu to je nagrada Oskar, u pozoritu Njujork to je
nagrada Toni i slino. Uspean biznismen je slavljen na rukovima i
veerama, umetnik na prijemu i otvaranjima. Sve te aktivnosti su
praene sa to je mogue vie publiciteta, da bi se pojaala predstava
uspene osobe.
Ta predstava, kako je prezentirana publici u mas medijima, prikazuje uspenu osobu kao srenu osobu. Ona je okruena nasmejanom
porodicom, svaki lan porodice izgleda kao da se kupa u sunevom
sjaju uspeha. Nema ni oblaka na horizontu njene srene budunosti.
Ja slika moe kasnije potamneti kada problemi njenog privatnog
ivota svesno izbiju na videlo, ali za to vreme e druga uspena osoba
pkupirati panju javnosti da bi dodala nov sjaj slici uspeha. Javnosti
Je izgleda potrebna figura koju e oboavati, i mas media udovoljava
to
j potrebi. Uspena osoba je heroj tehnoloke ere.
Heroji nisu novi. Svaki period stvara izvestan broj osoba koje se
Razlikuju po postignuu od drugih lanova zajednice. Njihovo proglaavanje slui drugima kao inspiracija da slede njihov primer. O heroju
67
se ima predstava da je to osoba koja ovaplouje vrline do najvi)

stupnja. Vrlina moe biti hrabrost, mudrost, vera, ali je uvek li
atribut taj koji je oigledan kroz postignue heroja. Heroj ne tei;
priznavanjem. Motivacija za njegovu akciju ne moe biti egoistii
jer drukije ne bi bio pravi heroj.
U naoj kulturi sam uspeh ne implicira superiorne vrline. Knjij
nije nuno najbolja zato to se nala na listi bestselera. Mnoge knji;
koje to postiu, obraaju se masovnom tritu i praene su veliki
publicitetom. Dok uspeh u poslu moe zahtevati visok stepen poslovij
sposobnosti, taj kvalitet se nikada ranije nije smatrao linom vrlinoni
Danas se vrednuje postignue, a ne lini kvaliteti. Ponekad se usp^
postie kvalitetima koji nisu nita drugo do vrline. Sve do pada, Hitle^
je ogroman broj ljudi irom sveta smatrao uspenim. Naravno, osoti
sa superiornim sposobnostima moe odrati uspeh; meutim, ono |
se priznaje nisu njene vrline ve njeno postignue.
Stvarno postignue je esto relativno nevano. Autor est dobri
knjiga moe biti manje uspean od autora jednog bestselera. Priznan.
je ono to se rauna. Bez priznanja ovek se ne moe smatrati drutv
no uspenim.
Postii uspeh znai izdii se iznad gomile, izdvojiti se iz mase Iju
i biti priznat kao pojedinac. Za pisca to znai da se smatra znaajni
ono to on kae ili napie. "Na njega se rauna" je nain na koji je b
opisan jedan uspean autor. Pre uspeha sa njim se nije "raunalo" ma<
je ono to je pisao pre uspeha moda imalo veu vrednost nego n
koji je sledio. Kroz uspeh on je postao znaajan. To stalno sreem
im osoba postane uspena, sluaju je sa potovanjem. Poto je <
uspeo, njegove rei mogu da otkriju tajnu sree nama ostalima koji
jo uvek borimo. Uspena osoba je vana svima koji ele da bu<
uspeni.
Predstava o uspehu kao pokretakoj snazi u ljudskom ivotu
relativno nova. Ona je uvek igrala vanu ulogu u ljudskom ivotu,
prolosti su meutim dominantne predstave bile religijske prirode bi
0 svemonom vladaru. Te zajednike predstave su sluile da ujedii
ljude i da ih dovedu u vezu sa viim, to jest super-individualnil
ciljevima. Predstava to moe postii jer je usmerena na miljenje osol
1 usmerava njenu energiju. Prema tome, moe biti upotrebljena <
kontrolie njeno ponaanje. Nauili smo kako da manipuliemo pr<
cesom misaonih formacija kroz oglase ili kroz kontrolu sredstav
68
formisanja. Ta mo obezbeduje monicima koji imaju bolji pristup

Hstvima javnog komuniciranja, da oblikuju vrednosti drutva. Po-m se radi o njihovim sopstvenim vrednostima, moe se oekivati da
m
speh i budu medu najvanijima.
Uspeh je reflektor koji izdvaja pojedinca iz mnotva. U stvari, u
dananjem svetu nije neophodno da se postigne neto posebno da bi
ovek bio uspean; ako reflektor izdvoji pojedinca, on je na putu
uspeha. Ako vas fotografie magazin "Life" i ako pie o vama, moete se
smatrati uspenim. Ako se pojavite u tv ou uspeli ste. Reflektor je
postao tako moan, da kada se zaustavi na nekom za trenutak, taj neko
biva izdvojen za ceo ivot. Ali, istim procesom su ostali ljudi baeni
u jo dublju senku.
Poto je uspeh simbol po kome se u oima javnosti pojedinac
razlikuje od mase, on je proizvod sistema koji stvara masu. Moe
izgledati kao kontradikcija ako se kae daje tenja za uspehom takode
jedna od znaajnih snaga koje stvara masovna kultura. Ali, pravi
odnosi su uvek dijalektini. Ako masovno drutvo gaji tenju za
uspehom, onda je podjednako tano i da predstava o uspehu postane
jedna od kohezivnih snaga u masovnom drutvu.
Mas media nisu jedine snage koje stvaraju individuu mase, to jest,
osobu bez javnog identiteta. Zabava za mase i proizvodi za mase su
drugi delovi sistema. Kakvu individualnost moe neko oseati vozei
Ford ili evrolet. Na autoputevima ima skoro milion od svakog od
njih. Da bi prevazile taj nedostatak neke agresivne osobe pokuavaju
da budu prvi vlasnici najnovijih modela. Ako smo prisiljeni da kupujemo identine proizvode i da ivimo u identinim kuama, ta vana
podruja izraavanja sebe su zatvorena. Ali, masovna proizvodnja ak
zahteva da radimo na istim poslovima. Moemo biti jedan od dvadesetak sekretara na poslu, jedan od stotine prodavaa u okrugu, jedan
od hiljade radnika u fabrici; mi smo pojedinci mase koji mogu biti
zamenjeni bez remeenja rutine.
Zabava mase ima ak jedan podmukao efekat, jer zadire u na
Privatan ivot. Za nas, gledaoce televizije ak se i ne zna. Sedimo u
Polumraku gledajui sliku, nemamo odnos prema izvoau ak ni
foliko da kupimo ulaznicu. Uskraena nam je mogunost da odreaguJemo aplaudirajui ili uskraujui aplauz. Mi smo ta velika nepoznata
Publika, na koju se ne rauna sem u smislu broja. Jedina oduka za na
69
ego je identifikacija sa onima koji su u centru panje, sa uspeij

osobama.
-j
Sem tenje za moi, drutvo mase takode indikuje svojim lana
ma opsesiju moi. Tenja za uspehom se razvija iz potrebe da se stelj
priznanje, da se postigne identitet, makar samo javni, i da se OSQ
osea znaajnom. Borba za moi proistie iz potrebe da se razv
unutranje oseanje bespomonosti i da se nadoknadi unutranje oj
anje beznaa. Za osobu postoje dva aspekta moi. Jedan je bogatsd
a drugi autoritet. Oba mogu doprineti oseanju moi kod onoga kq
poseduje, to slui stvaranju pseudo-individualnosti sline onoj k
uspene osobe. Bogatstvo i autoritet izgleda da obezbeduju priliku]
izraavanje sebe, priliku koja se negira ljudima ogranienih sredstaj
i
niih
pozicija.
j
Ali, izraavanje sebe polazi od pretpostavke da ovek ima sebe
izrazi. Ni bogatstvo ni autoritet ne mogu sluiti tome da stvori s
tamo gde on ne postoji. Nisam jedini medu psihijatrima kod k<
dolaze bogati ljudi sa ozbiljnim emocionalnim poremeajima na t
tmanu, to ini da se i oni i njihove porodice oseaju jadno. Mnogi
njih se u stvari oseaju krivim zbog bogatstva koje poseduju,
uprkos prividnim prednostima, esto ispada kao teret. Autoritet t
moe biti i vei nedostatak, budui da namee obavezu o odravai
poloaja i pozicija koje su u konfliktu sa njegovim oseanjim
eljama. Osoba od autoriteta veruje da ona duguje lojalnost siste:
koji joj je omoguio autoritet, uprkos injenici da podriva njen li
integritet.
Destruktivan kvalitet tenje za uspehom esto postane manifesi
onda kada se postigne uspeh. Pre nekog vremena imao sam na tretma
poslovnog oveka koji je posle truda od nekoliko godina, postif
uspeh kome se nadao. Obratio mi se zato stoje bio depresivan. Us{
nije stvorio dobra oseanja i oseanje osloboenja koje je oekivj
Drugi je sluaj glumice koja se mnogo trudila da bude priznata. Kz
je to konano postigla, postala je depresivna. Takvi dogaaji su ta
esti da sam shvatio da se depresija razvija kada se razbije iluzija,
tim sluajevima iluzija je bila da uspeh vodi srei i doprinosi za(
voljstvu.
Poto su uspeh i mo osnovne vrednosti drutva mase, osoba k<
ih prihvati postaje individua mase i gubi svoju pravu individualno
Ona o sebi vie ne misli kao o osobi odvojenoj od gomile jer je n;
70
'marni interes da se izdigne iznad gomile. U isto vreme je vrlo vano

h'ti orihvaen od gomile. Ona naputa diskriminirajui stav prave
idjviclualnosti radi konformizma. Njeno ponaanje je usmereno na
,uproinu stranu od zadovoljstva, ka prestiu; ona se bori za status i
enje se socijalnim lestvicama. Najgore je to to se te vrednosti uvlae u
njen kuni ivot. One postaju kriterijum po kome se procenjuju deca,
koja moraju biti prihvaena i istaknuta.
Krivica za to stanje u stvari se ne moe prebaciti na ljude koji
vladaj sistemom. Televizijski urednik nije odgovoran to nas gura u
individualnost mase. Greka nije u nedostatku kvaliteta tv emisija.
itav sistem je pogrean jer mu je cilj da se dopadne najveem broju,
a nain koji se koristi je da uposli najnii zajedniki emocionalni
imenitelj.
Postajemo individua mase kada se identifikujemo sa sistemom,
prihvatajui njegove vrednosti. Meutim, ne moemo se lako izolovati
iz sistema jer on obuhvata svaki aspekt nae kulture. Moramo da
kupujemo neke od masovno izraenih proizvoda jer su jeftiniji, mada
ne nuno i bolji. Moramo povremeno itati tampu, mada nalazim da
ona malo doprinosi mojoj dobrobiti. I, ako ne elimo da budemo bez
radija i televizije, trebalo bi makar da budemo diskriminativni u vezi
izbora programa. Moramo biti diskriminativni ako ne elimo da nam
mozak bude ispran preteranom propagandom i reklamama kojima smo
obasuti, a sve u korist sistema. To moemo postii samo ako uvamo
nau pravu individualnost i ne dopustimo da budemo zavedeni nagradama koje sistem nudi onima koji postignu uspeh.
Sistem moe pruiti mogunost agresivnim osobama da postanu
glumci u drami, i da ne ostanu deo publike koja se ne vidi i ne uje.
Neko mora da vodi ou ili bar to tako izgleda. One osobe koje se popnu
na vrh hijerarhije moi, smatraju se uspenim. Ima hijerarhije u
svakom podruju: poslu, politici, drutvu, umetnosti i tako dalje. I ima
hijerarhije u svakom segmentu tog polja. Svaka organizovana aktivnost stvara hijerarhiju moi. U svakoj hijerarhiji, velikoj ili maloj,
osobu koja je na vrhu i ima vlast najvee moi, oni koji su na skali
'spod nje vide kao uspenu.
U stvari, niko istinski ne vodi ou; niko nema stvarnu vlast moi.
Oni na vrhu su deo sistema kao i ovek na najniem mestu totemskog
st
uba. Oni mogu biti zamenjeni podjednako lako kao i neko od
Potinjenih. Nema kreativnih ljudi iji rad nosi oznaku njihove indi71
vidualnosti. Njihova funkcija, kao i funkcija individue mase, jes

odrava tok oua, da odrava funkcionisanje sistema, rad ma St
Naravno, na vrhu je drugaije, ali samo u smislu moi, ne u s a
zadovoljstva. Na vrhu ovek moe imati ego zadovoljstvo po l
m
kq se izdvaja od mase, ali ne zato stoje pojedinac. Oslanja se na
ranu mase ljudi ija mu je podrka neophodna za njegov poloaj.
On s razlikuje od njih. On je individua mase na kojoj se reflektor
zadr] neko vreme. On je osoba posveena borbi za mo i
nepovezana svojim telom i orijentacijom ka zadovoljstvu.
Prava individualnost
U prethodnom delu sam skicirao neke od drutvenih faktora l
igraju ulogu u razvoju individue mase. Sreom, nema ljudskog t
koje je potpuno individua mase. Svako od nas zadrava jedan od sv
individualnosti koji sistem nije uspeo da razori. Svako od nas j
stanju da doivi izvestan stepen zadovoljstva, i prema tome da ra
kuje ono stoje njemu znaajno od propagande "kako postati uspea
Bez oseanja zadovoljstva ovo razlikovanje je nemogue.
Nismo navikli da mislimo na zadovoljstvo kao na neto t<
osnova linosti. U javnom umu individua je osoba koja se izdvaji
gomile. Ali javnost ne zna tu osobu, poznaje samo njen imid. Uve
mas medijima imid izgleda veliki i impresivan. Otkrie da stva
osoba nije uopte kao njen imid doivljava se kao ok. uveni ai
ispadne stidljiv i kolebljiv sagovornik. Vrlo poznata glumica se
scene ponaa kao povuena osoba, bez emocionalnog reagovai
uveni biznismen malo ta ima da kae o stvarima mimo njego 1
posla, i tome slino. Ako sebi ne dopustimo da budemo zasleplj
imidom, onda ubrzo shvatamo da neto nedostaje u linim ive
tih individua. Ne retko, njihov uspeh je nadoknada za nedost
smisla u privatnom ivotu. Na nivou linosti, oni nas ne impresionif
smislom svoje individualnosti.
Kao psihijatar imao sam priliku da radim sa mnogo osoba koje
mogu smatrati uspenim. Njihova potreba za mojom pomoi bil
pokazatelj da su izgubili oseaj sebe, oseanje individualnosti i lii
identiteta. Jednom mije dolazio uveni umetnik koji je dostigao
da je sebi postavljao pitanje "Ko sam ja?" Njegovradjebiocenjenl
individualistiki i ekspresivan. Bio je vrlo poznat i visoko se kotit
72
r je ti sebi bio zbunjen i nesiguran, nesiguran u svoj identitet, sa

dostatkom oseanja sebe. Oseao se nestvarno jer je bio van kontakta
11
svojim telom. I dok je njegov umetniki rad obezbedivao u velikoj
rneri ego zadovoljenje, nedostajalo mu je oseanje zadovoljstva zbog
samog ivota, to samo za sebe daje smisao postojanju.
Takode sam poznavao ljude koji su imali oseanje uzbuenja u vezi
ivota. Oni nisu bili entuzijasti koji bi proklamovali svoju posveenost
ivotu. Takve proklamacije bacaju sumnju da se radi o pokuaju da
ovek sebe ubedi da je ivot vredan ivljenja. Oni nisu sledbenici
neega ili fanatici neke veroispovesti. Oni se nisu posvetili velikim
postignuima. Vana stvar u vezi njih je da kada ih sretnete, odmah
znate da ste u prisustvu individue. Taj utisak se ne stie na osnovu
onoga to su oni kazali ili uradili, ve je to neto o vezi linosti, neto
fiziki.
Oni zrae jakim oseanjem zadovoljstva. Oi su im sjajne, ponaanje ivo. Oni vas gledaju sa interesovanjem i sluaju sa panjom.
Kada govore izraavaju oseanja i ono to su rekli ima smisla. Kreu
se lako jer im je telo relaksirano. Ako posmatrate njihove telo,
postajete svesni unutranje vitalnosti koja se manifestuje kroz lepu
kou i dobar miini tonus. Intuitivno znate da su to ljudi koji uivaju
u ivotu. Naravno, takvim ljudima nije potreban tretman.
Kada kaem da ti ljudi zrae zadovoljstvom, time hou da kaem
da se ovek osea prijatno u njihovom drutvu. Zadovoljstvo je biti u
njihovoj blizini, kao stoje umrtvljujue biti sa depresivnom osobom,
tuno biti sa tunom i tako dalje. Zadovoljstvo je na kraju ritmina
vibracija tela, koje samo komunicira sa atmosferom i afektima drugih
u neposrednoj okolini. Takode mogu opisati takvu osobu kao vibrantnu linost, jer to je taj kvalitet koji ini da ih budemo svesni. Trebalo
bi da se to deava bez naglaavanja da su oni individue, jer nema dva
organizma sa identinim sklopom ritma. Svako je jedinstven sa suptilnim varijacijama sa kojima priroda obdaruje svako novo bie.
Od jednake je vanosti i injenica da takvi ljudi oseaju svoju
individualnost i znaju svoj identitet. Oni su sve vreme u direktnom
dodiru sa svojim oseanjima i prema tome znaju ta ele i ta ne ele.
Kada govore, njihov stav je uvek poseban, jer nema dva oveka sa
êntinim oseanjima. I znajui to oseaju, retko propuste da izraze
subjektivan razlog za njihov lini sud. To se izraava kao "Volim tu
Predstavu zato to...," ili "Ne dopada mi se ta glumica; suvie je
3
73
uobraena, suvie kruta i previe se oslanja na manirizme," i slii

Takvi ljudi imaju ukusa. Bez ukusa ovek se ne moe zakleti da
individua. Prava individualnost ne stoji van gomile, ona je poi
gomile.
Drugi ljudi pak imaju ono to nazivamo "magnetna" lino
Privlai vas oseanje moi koje izbija iz njih. Oni dominiraju na sv;
okupljanjima jer nadglasaju sve takmace. U njihovom telu ima tenz
koja stvara auru neizvesnosti u atmosferi. Oseale se uzbueno kao
e se neto znaajno dogoditi, postajete malo napeti i anksiozni.
osobe takode zrae, ali zraenje nije prijatno. To je sila koja:
ograniena i njen efekat je da ograniava prisutne.
Mo stvara oseaj individualnosti, ali samo u odnosu na dru
ljude. "Magnetna" linost, ili kao uje nadalje zvati individua me
isprazni se kada ostane sama, jer se sila ne moe drugaije dorv
izuzev kroz mo privlanosti. Kada je reakcija negativna, to se objj
ka neprijateljstvu, jer je negativna reakcija negiranje "individualne
te osobe. Te individue moraju biti deo gomile, gde se izdvajaju svoje
dominacijom. One nisu prave individue, jer odvojene od svoje ule
- da dominiraju - one nemaju pravi identitet.
Karakteristika po kojoj se individua moi izdvaja je egoizam,
projektuje predstavu superiorne osobe, neto kao supermen, i svj
akcija je napravljena tako da pojaa tu predstavu. On mora
uspean, neuspeh je nezamisliv; to je suvie ljudski i prema tome te
izraz slabosti. Taj tip osobe nije identifikovan sa svojim telom
moe izgledati kao da je u izvanrednoj kondiciji. Ono ne moe izgle
drugaije sem da potvrdi tu predstavu. Ono je instrument njegove vc
i dovedeno do perfekcije kao maina spremna za rad, naime, da pr
potporu masivnom egu koji se oslanja na njega. On moe biti uspej
direktor, obino je uspean sportista i uvek uspean ljubavnik,
to ne vidi jeste daje neuspeo kao ljudsko bie.
Govori sa egoistom o prijatnosti on e ti priati o dogadajir
Diskutuj o svojim oseanjima, on e opisati svoje planove i projek
Njemu ne nedostaju reci da govori o sebi, ali to nikada ne ini*
intimnom nivou gde se razmenjiiju svoja najdublja oseanja. Taka
sam poznavao takve ljude. Povremeno dou u moju kancelariju i
konsultacije. Niko od njih nikada nije ostao kao pacijent. Misac
potinjavanju drugoj osobi, ak i terapeutu, previe je zastraujua'!
papirne egoe.
74
Za mnoge ljude cena uspeha je previsoka i samim tim nagrada bez

znaaja. Oni odbacuju sistem, ili vladajui poredak i i p j a u da
budu individue mase. Njihov nain da se iz toga izvuku je , jzbegnu
borbu za moi i odreknu se bilo kakvih linih ambicija. Oni .'oatiaju iz
takmienja i zajedno sa drugima istomiljenicima formiraju "hipi"
zajednice Njujorka, San Franciska i drugih mesta.
Hipi pripadaju dugoj tradiciji buntovnitva protiv vrednosti i
obiaja masovnog drutva. To je duga tradicija koja ide unazad bar do
an ak Rusoa, ali buntovnitvo nikada nije bilo toliko rasprostranjeno i toliko buno kao stoje to danas. U prolosti je bilo ogranieno na
umetnike i intelektualne krugove. Sadanje buntovnitvo je anti-intelektualno kao i anti-materijalno i jeste, ili je bilo jako orijentisano ka
drogama.
Kao i svim ivim biima, i hipijima je potreban identitet i moraju
pokuati da potvrde svoju individualnost. To ine stilom oblaenja,
nainom ivota koji je neobian. Hipi nosi dugu kosu da bi se razlikovao od gomile. Jedan od mojih mladih pacijenata je u vezi svoje kose
do ramena prokomentarisao, "Ljudi me zbog toga gledaju, i to mi se
svia." Iseci mu kosu i unitie njegov imid. Isto vai i za odelo.
Ono je istovremeno i pristojno a ima formu samopotvrdivanja. Stoje
bizarnije, to vie panje privlai. Hipiji su svakako doprineli bizarnom
nainu odevanja.
Da li je onda hipi prava individua? Radio sam sa mnogo tih ljudi.
Njihov problem je bio oslabljeno doivljavanje sebe i nesiguran i
uplaen ego. Da bismo razumeli hipija ne smemo se upecati na njegovu
priu o ljubavi. Ljubav zvui uzbudljivo, ali odvojeno od muzike to
je okupljanje usamljenih ljudi u beznadenoj potrebi za nekim kontaktom sa drugim ljudskim biima. Ako je i ljubav vie od puke reci, mora
se manifestovati u oseanjima, posebno u oseanju zadovoljstva, a
tuno je koliko to nedostaje kod hipija.
Moe izgledati daje moja kritika previe ozbiljna. Jaje zasnivam
n;
hipijima koje sam video i koje znam. Oni koji su doli u moju
kancelariju izgledali su pre beivotno, iscrpljene energije, sa nedostatkom vitalnosti. Tela su im bila stegnuta, disanje ozbiljno ogranien
, seksualna funkcija poremeena. Zapravo, neki od njih su mi se i
obratili zbog seksualne nemoi.
Hipi obino poinje naputanjem kole, gde je pritisak za njega
Prevelik, a zahtevi preteki. Njegovo odustajanje od borbe je uzroko75
MO SPKAM ZADOVOLJSTVA
vano nesposobnou da se izdri napor; kasnije to biva racionalizoi

no jezikom disidentstva i suprotstavljanja. Zabrinuti roditelji su,
no jednom dovodili svoju decu koja su neuspena u koli i koja s
saooclbrani usvojila hipi stil. Roditelji su skloni da za tu sima
okrive loe drutvo koje je odvelo njihovog sina na pogrean
Proputaju da vitle Fizike uslove i probleme linosti koji su uinil
potez neizbenim.
Ilustrovau taj probleni sluajem mladog oveka od sedamn
godina kome nisu stvari ile od ruke. Roditelji su oseali odboji
prema njegovoj dugoj kosi i zaputenom odelu. Nije bilo te sil
nagrade koje bi ga navele da promeni svoj izgled ili da se
zainteresuje za kolu. Ono to ih je najvie uznemiravalo bilo je to
je on imao mentalni kapacitet za rad. Nedostajala mu je rizu
stabilnost da se koncentrie na svoje uenje, to oni naravno nisu zn
On je bio mrava mlad ovek sa uzanim licem i praznim oii
Grudni ko je bio mali i stegnut. Bio mu je potreban napor da dub<
udahne. Telo je pokazivalo preteranu fleksibilnost. Muskulaturi
bila slabo razvijena. Govorio je ravnim glasom, bez dizanja ili spu
nja pogleda. Nije odgovarao na moja pitanja ni sa da ni sa ne i
davao informacije. Kasnije, kako je terapija napredovala, komun
ija medu narna se popravila.
Lienje je tom pacijentu teko padalo. Kada je pokuavao d
koncentrie na knjigu, oi su mu postajale teke i postajao je posp
Misli su mu lutale, a volja nije bila dovoljno jaka da mu odr
usmerenu panju. Prosto nije imao energije da sebe pokrene. Osn<
mehanizam za proizvodnju energije u njegovom telu bio je u kva
On nije dovoljno disao, a bez odgovarajueg unoenja kiseon
energija mu je bila sniena. Pokazivao je tipian poremeaj shizoi
linosti, iji su uzroci i efekti proueni u prethodnoj knjizi.1
Moj pacijent nije imao izbora, sem da napusti kolu. Nije ii
alternative, sem da se povee sa drugima koji su doiveli sli
tekoe. Postao je hipi, jer je to nudilo neki izlaz. Puio je marihua
ali nije imao nijedan trip sa LSD.
Veza, izmeu telesnog funkcionisanja i ponaanja, koju sam ra
istakao, bila je prihvatljiva ovom pacijentu. Izloio sam nekoi
zapaanja o njegovom izgledu. Ja nisam ni za ni protiv duge kose,
l
76
Aleksandar Lovven. The Betraval of ihe Body. Nov York, The Macinilian Company,
iten izgled jeste ekspresija nedostatka oseanja za telo. ovek ne

oseati neto u telu to nije izvor zadovoljstva i u skladu sa tim
ie telo i njegov izgled.
Taj mladi ovek je imao veoma malo zadovoljstva u svome telu,
je isto kao da se kae da je uopte imao zadovoljstva. Telo mu je
bilo i' zgrenom stanju, a ritmika aktivnost znaajno smanjena.
Terapija je bila usmerena na taj problem, kao i na njegove psiholoke
konflikte. Ali, najvie ga se kosnula fizika terapija. Kada je disanje
nestalo stimulisano a telo poelo da vibrira, on je uzviknuo, "kako je
ovo dobro. Nikada nisam mislio da se mogu oseati ovako dobro."
U celini posmatrano hipi nije povezan sa svojim telom na zadovoljavajui nain. Njegova orijentacija je daleko od tela. Korienje
droga, od marihuane do LSD, samo je beg od tela. Te droge umrtvljuju
telo dok uzbuuju um. Mogu poveati raspon senzorne svesnosti, ali
ograniavaju opseg i intenzitet pokreta. Hipici se obino predstavljaju
kako lee unaokolo. Njihova ljubav je erotska, to jest, senzulana, ali
to nije genitalna strast. Za to je takode potrebna energija.
H ipijevsko odbacivanje vrednosti masovnog drutva je valjano, ali
moramo shvatiti da je bazirano na nesposobnosti za takmienje. U
svojoj ulozi kao opozicije, hipi postiu pseudoindividualnost koja
poiva pre na negativnim nego na pozitivnim stavovima. Njihov nain
ivota nije uzemljen u identifikaciji sa telesnim zadovoljstvom. Time
se izbegava bol koji se ne moe izbei kada postoji elja za zadovoljstvom. U bekstvu od masovnog drutva, hipiji bee iz samog ivota.
Hipijevski nain nije kreativan pristup problemu.
Iluzija moi
Privlanost moi izgleda da je ogromna, posebno za one koji
oseaju da im je uskraena. Sindikati se bore za mo, studentske
pobune nastaju radi moi, nacije ratuju radi moi. Nita nije podiglo
cr
nce sa takvom vatrenou kao slogan "Crna Mo." Ljudi su izgleda
v
'jni da se bore i umiru radi moi; oni nee ili ne mogu na slian nain
da se posvete zadovoljstvu. U emu je misterija moi?
Pogledajmo znaenje moi. iroko govorei, mo je sposobnost
a s
e manipulie ili kontrolie okolinom. U tom smislu sve ivotinje
Psediiju neku mo; sve one manipuliu okolinom da bi zadovoljile
v
je potrebe. Dabar pravi branu, detli bui rupu, ptice prave gnezda.
77
ovek manipulie najvie od svih, ali sve dok njegova mo ostaje li

mo, on se ne razlikuje od drugih ivotinja. Kada je ovek lo
kopljem ili lukom i strelom, ravnotea u prirodi je bila neporemee
Situacija se promenila kada je mo postala bezlina sila koju je o
mogao da upregne svojom voljom.
Razvoj moi je pria civilizacije. Civilizacija i mo poinju pr
tomljavanjem ivotinja i razvojem zemljoradnje, to jest stvaran
bogatstva. Prva mo bila je u rukama vladara, u njegovoj kontroli
zalihama hrane. Kroz tu kontrolu on je mogao upravljati nad svq
podanicima, koji bi ustupili svoju energiju njegovim ciljevima da
za uzvrat dobili sigurnost koju je ovaj nudio. Mo se postep
poveavala kako je ovek uio da upregne prirodne sile i da njih
energiju usmerava svojim ciljevima. Ona se proporcionalno pove
vala kako su plemena postajala drave, a drave se ujedinjavale
stvore nacije. Bre se razvijala kada je otkrivena parna mainj
otpoelo sa korienjem latentne energije uglja. Onda su brzim k(
cima dole maine sa unutranjim sagorevanje, elektricitet i nuklea
energija.
Iznos moi koju ovek ima na raspolaganju je zastraujui. Ve
jem da je u ovom trenutku istorije ovek pustio duha iz boce koj
lako moe razoriti ukoliko ne zna njegov nain rada. Stara izreka k
da mo korumpira osobu. To se uglavnom odnosilo na vladare ili os<
na poloajima autoriteta, poto su oni jedini koji su u prolosti in
mo, ali izreka je dovoljno iroka da pokrije sve aspekte moi. K
mislimo o destruktivnom aspektu moi, zamiljamo uas moderU
ratnog vaara: napalm, anti-personalne koljke i konano nuklea
oruje. To je zastraujue samo po sebi, ali ja sam vie zabrinut
podmuklog efekta moi na ljudsku linost.
Mo je antiteza zadovoljstvu. Njen odnos sa zadovoljstvom je
kao i odnos ega i tela. Zadovoljstvo proistie iz slobodnog protica
oseanja ili energije u telu i izmeu tela i njegove okoline. Mcx
razvija kroz zauzdavanje i kontrolu energije. To opisuje osno
razlikovanje izmeu osobe zadovoljstva i osobe moi. Mo se ra;
iz kontrole i deluje uz pomo kontrole. Nema drugog naina deloval
Ovaj koncept treba da ilustrujem sa nekoliko primera. Voda hiljl
slobodnih ljudi nema mo, mada ti ljudi mogu biti efikasna borb
snaga kada su ujedinjeni sa zajednikim ciljem. Njegovo voS
bazira se na uticaju. S druge strane komandant hiljadu vojnika
78
MO SPUAM ZADOVOLJSTVA
jer moe svojom voljom kontrolisati i usmeravati njihove akcije. n/ ta'r

nema mo, on je samo sila. On ima energiju. Kontroliui snagu -A
navodei ga da okree vetrenjau, mi generiramo mo. Mo se ada se
snaga tekue vode kanalie i usmerava da bi okretala toak
Zadovoljstvo je osecanje harmonije izmeu organizma i njegove
edine. To nije statiki koncept, jer se sredina stalno menja ili biva
menjana, stvarajui prilike za nova i vea zadovoljstva. Mo je s druge
strane i kontroliua i remetea. Ona die zid izmeu ovekaTprirod-"
^jTokruja. To 'ga titi, ali ga i izoluje. Osoba koja ivi u modernom
stanu u gradu, zagrevanom zimi, hlaenom leti i koja ide na posao u
slinu vrstu graevine, podsea na ivotinju u Zoo vrtu ili ribu u
akvarijumu. Njoj je obezbedeno preivljavanje, obezbeden joj je
konfor, ali su joj negirani uzbuenje i zadovoljstvo otvorenog polja,
stimulacija menjanja godinjih doba i sloboda u neogranienom prostoru. Jadna je ta riba koja bi zamenila slobodu i opasnostunora i reke,
za sigurnost akvarijuma,
~ Stiui kontrolu nad prirodom, ovek je postao predmet iste te
kontrole koju je nametnuo okolini.
Podmukla opasnost moi je njen remetei efekatna ljudske odnose.
Osoba koja poseduje mo postaje superiorna figura, dok je osoba u
odnosu na koju se mo iskazuje svedena na objekat. Korienje moi
negira jednakost ljudskih bia i mora voditi konfliktu i neprijateljstvu.
To posebno vai za bliske, line odnose koji postoje u porodici.
U trenutku kada pitanje moi ude u odnos mua i ene, taj par je
u nevolji. Slabija osoba uvek osea pretnju, i razvija se prikrivena
borba za moi koja nagriza postojea dobra oseanja i ljubav medu
njima. Ali, najtetniji efekat moi, nalazi se u odnosima roditelja i
dece. Mo se uvek koristi radi kontrole deteta, pretpostavimo u
interesu deteta, ali u stvarnosti u interesu roditelja. Svako kanjavanje
je demonstracija moi, negira detinju individualnost, potisk"uj'e"hj'ego-~
-iojzraavanje sebe negirajui pravo drugaijeg miljenja.
Cesto su mi dolazili roditelji koji su se alili da njihovom detetu
ne
dostaje sloboda odluivanja, da ne znaju ta ele. Jednog mladog
Cov
eka roditelji su doveli kod mene zbog nesposobnosti da se odlui 23
Mio ta. Pria koja se odmotala bila je sledea. Svaka elja koju je .
la(
li ovek imao kao dete, morala je roditeljima biti izloena i ukoliko a
Dovoljno razloga i odobrena. Njegova elja za zadovoljstvom nije
79
bila dovoljno znaajna. U ime racionalnosti koristili su svoju mo

bi kontrolisali detinje akcije, a rezultat je bio potiskivanje det
tenje za zadovoljstvom a povezano sa tim, potiskivanje kreativ
impulsa linosti. To je pria koju previe esto ujem u mn
porodica.
Roditelji koriste mo da bi kontrolisali dete, jer su i sami bil
slian nain kontrolisani kada su bili mali. Kao objekti moi, on
sada odreeni da pokau mo ak nad sopstvenom decom, t
najlaki nain pokazivanja moi. Izgleda da pokazivanje moi vra
njihovoj glavi ideju da su oni individue koje imaju pravo na sv
zahteve, koje smeju da izraze. Psihoanalitika teorija nam done
nudi objanjenje kako se ta veza razvija.
U psihoanalitikom miljenju opte je prihvaeno da dete do
na svet sa oseanjem omnipotencije. To oseanje proizilazi iz njego
intrauterinog ivota, gde su sve njegove potrebe bivale automa
zadovoljene. Oseanje omnipotencije je dalje pojaano dojenj
Mlada svest bebe, vidi svet kroz dojku. Ako je ona na raspolaga
ona osea da je ceo svet njen. Kasnije e shvatiti da postoji i dt
dojka koju e milovati rukom dok sisa prvu. U to doba, beba bukvs
ima svoj svet u svojim rukama. Proirivanje svesti e je postep
initi svesnom majke. Njeno telo, koje je u poetku opaalo
produetak sebe, postaje nezavistan objekat. Ali, dokle god ms
potpuno odgovara na detinje zahteve da bude noeno i dojeno, i d
e se oseati omn (potentno u svojoj sposobnosti da upravlja veli
svetom.
U zdravom odnosu majke i deteta, dete deli sa majkom zadov
stvo koje osea dok sisa. Majka takode uiva u tome. A kada se bel
oi sretnu sa majinim, oseanje koje se medu njima deava mofl
opisati kao radost i ljubav. Nema drugog kontakta izmeu maj
deteta koji ih moe ispunjavati vie od dojenja. I ako bi taj proces pi
svoj prirodni tok, nastavio bi se negde do tree godine ili due. K
dete poraste, ono sisa samo kada ustane, ide u krevet ili mu je potre
sigurnost da je svet i dalje netaknut i da je njegova mo da upra
linim svetom nesmanjena.
Sa raenjem, dete e nuno biti odvojeno od sise. Odvajanje
sise moe a i ne mora da bude traumatske iskustvo, ali ono je neizbe
kao i trauma roenja. Dete zakorauje u novi svetu kome lagano shi
da vie nije omnipotentno, da druge osobe imaju potrebe kojinU
80
izai u susret i da je uzajamna saradnja neophodna. Dete e

-hvaliti taj novi svet sa novim uslovima i mogunostima drugaijih
Prl, ov0ijstava u onom stepenu u kome je dojenje zadovoljilo detinje
oralne potrebe.
Dete koje nije zadovoljeno na taj nain, uskraeno je, frustrirano.
P ocj0nalno je uskraeno zadovoljstva, to je pravo svake ljudske
hebe, a psiholoki je uskraeno oseanja vanosti i omnipotencije.
Frustracija je manja ukoliko majka dri bebu, neno se njome bavi, sa
brigom punom ljubavi, ali bez obzira na to, nedostatak zadovoljstva
od sisanja jeste uskraivanje.
Moe mi se zameriti da stavljam prevelik naglasak na dojenje.
Frojdu i Rajhu je zamereno da stavljaju prevelik naglasak na seks. Ali,
dojenje i seks su primarna izraavanja nae prirode sisara. Odbaciti ih
znai negirati nae ivotinjske naslede, a to sadri i negiranje tela.
Video sam prednosti dojenja kod sopstvenog deteta i kod dece
mojih pacijenata. Ne tvrdim da to reava sve probleme. Kategoriki
stojim iza tvrdnje da zadovoljeno dete predstavlja manji problem od
uskraenog deteta. Dojenje ima mnogo drugih prednosti. One itaoce
koji se interesuju za tu funkciju, uputiu na organizaciju majki koje su
dojile ili doje svoju decu. Organizacija je poznata kao "La Li liga"
(La Leche Leaque). Oni imaju sedita u veini amerikih gradova.
Kadgod dete osea da mu se uskrauje zadovoljstvo, ono se bori da
ga dobije. To vrlo lako moe dovesti do konflikta sa roditeljima.
Stvar se brzo transformie u borbu za mo. Roditelj, oseajui daje
njegovo pravo da kontrolie situaciju dovedeno u pitanje, ne ustee se
da posegne za svojom superiornom moi da bi sproveo staje naumio.
On moe koristiti kanjavanje kao pomono sredstvo, ili pretnju
"skraenjem ljubavi da bi postigao potinjavanje deteta. Kada se to
Jednom desi, povueni su potezi borbe za moi izmeu roditelja i deteta
to se moe nastaviti godinama bez prekida, pri emu su deca uvek ona
koja gube jer su zavisna od svojih roditelja. Na kraju e roditelji takode
blt
' oni koji gube. Oni gube onu duboku vezanost i ljubav koji se j?
zy
ijaju jedino kroz zajedniko uee u zadovoljstvu i radosti.
Uclr
astajui u takvoj kui deca eznu za danom kada e imati mo da ade
ono to ele. Postoje nedostatak moi u detinjem umu vezan za
skraivanje zadovoljstva, izgleda logino da se zadovoljstvo moe
kroz mo.
111
81
Predstava uspeha je iluzorno ispunjenje uskraenja dojke. Os

koja tei za moi i bori se za uspeli, ima fiksacije na infantilnom ni\
Njen sanje da jednom kada postigne uspeh ili ima mo, moe di
izleava a da drugi ispunjavaju njene elje. Imae mo da komatu
drugima iz okoline da zadovoljavaju njene potrebe. Moi e sebe!
mazi onako kako nije mogla dok je bila beba. Njen cilj je regrcsiv
a kada postigne cilj moe doiveti gorko razoaranje. Postoje postoj
priznanje i mo, ima nesvesmi fantaziju da se moe vratiti svojoj mi
radi zadovoljenja potreba. Ali, prekasno je. U njenim grudima vie
mleka, a impuls za sisanjem je ostao zaleen na stegnutim usr
Postoje rno antitetska zadovoljstvu, ona moe poveati doi\
zadovoljstva. Da bi to postigla mora bit u kreativnom odnosu
zadovoljstvom. Kroz mo moemo napraviti nau okolinu privlau
jom, mnoge ciljeve moemo uiniti lake dostinim, i moemo pi
riti svoje kontakte sa univerzumom. Mo pojaava i poveava ov<
ego. To moe biti pozitivan razvoj ukoliko ego ostane identifikc
sa telom i orijentisan ka izraavanju i zadovoljavanju svojih ivo
skih instikata. Ja se ne zalaem za povratak prirodi. Mi ne bismo i
verovatno ne bismo mogli da odustanemo od potencijala koji le
moi. On moe biti i konstruktivan i destruktivan. Jedini ljudi
mogu konstruktivno da se nose sa moi su oni ije su potrebe zad
Ijene u detinjstvu i koji znaju kako da uivaju u ivotu.
Mo sobom nosi ogromnu odgovornost da se ne zloupotrebi za
ciljeve. U pohlepi lako moemo unititi lepotu zemlje. Nismo da
od toga da to uinimo. Kada se mo nade u rukama osobe kq
frustrirana u ivotu, situacija je opasna. Bilo daje mo novac, sn
auto ili puka, pretnja ljudskom blagostanju je ogromna. Frustri
osoba velia mo] njeni idoli su personifikacije moi: Dems B
ûperrnerPi slino. Sta su to ako ne fantazije frustriranog detetaf
U skladu sa porastom nae moi, koreni zadovoljstva se m<
uroniti dublje i vre u zemlji. U tom smeru lei nada.
82
5 EGO: IZRAAVANJE SEBE

' SPRAM EGOIZMA
Izraavanje sebe
Proces evolucije ivotinja vodio je kroz poveavanje kompleksnosti i veu organizaciju strukture, ka poveanju smisla za individualnost. Pratei efekat takvog razvoja jeste potreba da se izrazi ta
individualnost. U prethodnoj glavi smo videli da kada je ta potreba
osujeena uslovima socijalnog ivota, kao to je prenaseljenost ili
formacije masovnog drutva, razvijaju se tendencije destrukcije prema
sebi. Pod tim uslovima potreba za izraavanjem sebe poprima neurotsku formu i postaje tenja za uspehom i elja za moi.
Biolozi su poeli da priznaju da je potreba za izraavanjem sebe
samo malo manje vana od potrebe za preivljavanjem. Ako se pitamo,
"Preivljavanje radi ega?" jedini smisaoni odgovor je radi zadovoljstva i radosti ivljenja, to se ne moe odvojiti od izraavanja sebe.
Adolf Portman u svojoj zanimljivoj knjizi Novi putevi u Sociologiji,
istie znaaj toga u sledeoj reenici: "Metabolizam moe sluiti
preivljavanju individue, ali ma koliko bilo to znaajno, moramo imati
naumu da osoba ne postoji radi metabolizma, ve da pre metabolizam
sl
ui manifestnoj individualnoj egzistenciji."1 Izraavanje sebe je mamfestacija individualnog postojanja.
Naglasak na izraavanju sebe daje novu dimenziju biologiji. Ponaanje ivotinja se ne moe procenjivati izolovano u smislu svoje
^rednosti za preivljavanje. Preivljavanje i izraavanje sebe su tesno
funkcije. Portman to jasno istie u svojoj knjizi. On primei Portmann, New Paths in Biology. New York, Harper & Row, 1964,
str. 152.
83
EGO: IZRAAVANJE SEBE SPRAM EGOIZMA
uje da ima bezbrojno mnogo primera kako se ouvanje sebe i izra

vanje sebe kombinuju u jednom te istom organu.2 Pominje larings l
jedan primer, govorei o odnosu sa govorom i pevanjem. Biolc
sledei posmatranja Konrada Lorenca, posmatraju pesmu ptica pre l
funkciju obeleavanja teritorije nego kao izraz unutranjih oseaij
Za one koji se oduevljavaju cvrkutom ptica, divno je znati da on si
obema funkcijama.
Psihologija je nova dimenzija koja se dodaje bilogiji naglaaf
njem znaajnosti izraavanja sebe. Ono to je spolja izraeno odraz
ono to se deava unutar organizma. Izraavanje sebe kao manifes
aspekt individualnosti, odnosi se prema svesti o sebi i opaanju
kao unutranji ili psihiki aspekt postojanja pojedinca. Prema Por
nu, "raskoan izgled (medu ivotinjama) uvek je odraz bogatog i
tranjeg sveta."3 Ali, taj unutranji svet nije samo mentalni fenom
Da ponovo citiramo Portmana: "Niko ne moe lokalizovati unutra
svet, jer, mada priznajemo centralni znaaj mozga, znamo da unut
nj i ivot u celini ukljuuje telo u celini."4
Ljudska bia koja su dostigla vii stepen razvoja nego dr
ivotinje, imaju veu potrebu da sebe izraze. A. poto su
svesnija svoje individualnosti, njihovo izraavanje sebe ima kor
nente svesti. Ako nam nedostaje sjajno perje ptica ili raznobojno kt
drugih sisara, mi smo to vie no zamenili bojom i razliitou
kreativnih proizvoda. Odea koju nosimo, kue koje gradimo,
nost i zanati, pesme i ples, sve to je manifestacija naeg osnov
impulsa za izraavanjem sebe. Ma kako korisnim ciljevima sluilj
stvari, ne moe se prenebregnuti njihova uloga u zadovoljenju pot
za izraavanjem sebe.
Na svesnom nivou, izraavanje sebe je funkcija ega i tela. Prij
tome, razlikuje se od izraavanja sebe na nesvesnom nivou, jer su l
druge samo manifestacija sebe na telesnom nivou. Boja neije kosi
oiju, forma je telesnog izraavanja sebe, to ne uskrauje ego.
kreativne akcije su nuno svesne i ego igra znaajnu ulogu u forrr
sanju i sprovoenju kreativnog impulsa. Ali, taj impuls se ne stv?
egu. Njegova geneza je vezana za telo, njegova motivacija je u t<
za zadovoljstvom, a inspiracija u nesvesnom.
2 Ibid., str. 151.
3 Ibid., str. 155.
4 Ibid., str. 35.
84
Izraavanje sebe, kreativnost i zadovoljstvo tesno ju povezani.

cvaka forma izraavanja sebe ima kreativni element i vodi prijatnosti
Zadovoljstvu. Na primer, ena koja pee kola, izraava svoju
\ 1(jividualnost kroz taj kreativan akt. Ima zadovoljstvo od aktivnosti i
1
seanje zadovoljstva zbog postignua. Sem toga, ima posebnog
adovoVjswa koje prati postignue. "Napravila sam kola", je izraavanje sebe na telesnom nivou, to ispunjava telesnu potrebu da se uradi
neto'aktivno i kreativno. "Napravila sam kola" je izraavanje sebe
na ego nivou i prua posebno ego zadovoljenje. U ovom deki u se
detaljnije pozabaviti tim dvema vrstama zadovoljstva.
postizanje znanja i ovladavanje vetinama vane su ego funkcije i
predstavljaju glavne izvore ego zadovoljstva. "Ja" hoe da zna i eli
da bude u mogunosti da dela. "Ja" eli da bude aktivna snaga u
oblikovanju svog ivota. Malo nas se moe prisetiti uzbuenja koje
smo doiveli kada smo nauili da hodamo, govorimo ili itamo, ali je
veina nas doivela uzbuenje koje prati postignua kao to su vonja
bicikla, pravljenje kolaa, skijanja, vonja kola ili govorenje stranog
jezika. Ta postignua obezbeduju ego zadovoljenje koje ne treba da se
posmatra odvojeno od zadovoljstva zbog procesa uenja ili od zadovoljstva zbog onoga to te vetine mogu pruiti u budunosti.
Svaki projekat koji preduzmemo i zavrimo, prua to dvojno
zadovoljstvo, jedno na fizikom nivou kroz prijatnost i aktivnost i
drugo na ego nivou kroz svest o postignuu. Ta dvostruka nagrada
odgovara dvojnosti ljudske prirode. S jedne strane, mi smo svesni
uesnici u drami ivota i postoje tako, svesni smo naih individualnih
uloga. Meutim, preesto nas ta samosvest zaslepi pa zaboravimo da
smo s druge strane, kao i ivotinje, deo eme prirode, da-ivimo u
sopstvenim telima i da nain telesno zadovoljstvo zavisi od uravnoteenog odnosa sa_ErlrQ<iom.
Kada smo tako zaslepljeni, postajemo ego svesni, to znai egoistini .
Egoist mesa ego sa selfom i veruje da sve to doprinosi njegovom egu,
poboljava interese selfa. To je tano samo unutar odreenih uskih
granica, koje u kasnije odrediti. Stavljanjem ega na prvo mesto, bre
se normalan odnos ega i telesnog selfa to moe voditi destruk-!lvn?m
Pnaanju. Telesni ego je osnova na kojoj se ego bazira. xiaavanju
osnove poboljava elu strukturu linosti. Popravljanje wpva malo
ini za temelje, âda se rtvuje zadovoljstvo radi ego kao to je
uspeh, rezultat moe biti katastrofalan.
85
Posmatrajmo na primer osobu koja ivi iznad svojih mogun

da bi ostavila utisak na svoje susede. Posedovanje velike kue
skupog auta naduvae njegov ego, ali e mu zadati i znatan
uznemirenje kada bude morao da plati za ivot na visokoj nozi.
moe ignorisati bol jedino disocirajui se od realnosti. Ako potisk
bol, on preseca i sve mogunosti za zadovoljstvo. rtvovanje zai
voljstva stavlja pod znak pitanja vrednost ego zadovoljenja koja
proistekla iz njegove imovine.
ak i kada osoba moe sopstvenim radom zaraditi dovoljno
kupuje i odrava ivot na visokoj nozi, ego zadovoljenje koje mii
omoguava teko da je vredno tolikog ulaganja vremena i energ
Jedna je stvar raditi za neto to ini pravo zadovoljstvo: druga je st
kada objekat slui prosto pojaavanju imida te osobe. Poto smo
ljudi bia sa egom, svesna sebe, nismo nesvesni predstave o
samima. Predstava o nama je znaajna jer predstavlja linost. Ose
koja se identifikuje sa predstavom pre nego sa telesnim selfom
egoist.
Nema predstave o sebi koja je dovoljno velika da obezbedi tele:
zadovoljenje koje ini ivot smisaonim. Ego koji nije zadovoljal
svojim korenima kroz telesna zadovoljstva, stvara neutoljivu gl
Osoba kojom dominira nezastiti ego, pod stalnim je pritiskom;
proiri svoj imid. Njeni ego nagoni poprimaju kvalitet nepopust
vosti koji nadmauje sva lina razmatranja da bi se postigli cilje;
Osoba koja krene u tom smeru, ne moe se_zaustavjti. Ako zar
iTniuHuToTafaT^nora se podjednako estoko truditi da zaradi jo mili
pa onda trei i lako redom. Dodatni novac teko moe poveati nje
sigurnost ili oprineti materijalno oseanju zadovoljstva, mada izgl<
da nagon za zaraivanjem novca postie momentum pri svakom pa
anju bogatstva. Njen ego je kao luft balon koji mora da se penje i
vie i vie, irei se sve dok ne prsne.
Novac ima ogromnu privlanost za ego jer predstavlja mo. Sva
poveanje bogatstva ili moi doprinosi ego zadovoljenjuTt'o omoj
ava egu da misli da je vladar svoga sveta. Moe izgledati kao da
mali razmak izmeu sticanja znanja, ovladavanja sposobnosti!
osvajanja prirode, ali to je razlika koja odvaja_integrisanogjflyfika
egoistinog, otuenog, opsednutog moi. Potreba za moi_jejxi
"cbvekove nesigurnosti i znak neadekvatnpstijn'egovog ega. Dok n
86
eatstvo mogu poveati zadovoljstvo ivotom, oni to ine samo

da kada cilj ivota nisu oni sami.
Novac nije jedino podruje u kome operiu ego nagoni. Podruje
, jniarskog sporta nabijeno je ego interesom, tako da iz analize
\iih fenomena moemo stei dalje uvide u prirodu tih interesa,
riedaocu na utakmici, koji je navija jednog tima, pobeda njegovog
t'rna donosi zadovoljstvo. Ako je pravi oboavalac, nije nuno ni da
gleda samu utakmicu uivo ili na TV. Sama ideja da je njegov tim
dobio ili izgubio, nosi jak emotivan naboj. Za oboavaoca je sam in
gledanja izvedbe, esto od sekundarne vanosti. Ako njegov tim izgubi
on moe biti gurnut u depresiju koja potpuno brie zadovoljstvo. Tako
jake reakcije su razumljive ukoliko neko ima lini udeo u ishodu.
Oigledno mnogi ljudi imaju velika ego ulaganja u svoje omiljene
igrae ili timove i oseaju se osloboeno ili prevareno zavisno od
njihove izvedbe.
Oboavalac se identifikuje na ego nivou sa objektom svog oboavanja. Kroz tu identifikaciju, postignue njegovog heroja postaje u
izvesnom smislu i njegovo lino. On ima lino zadovoljstvo iz herojskog postignua, mada nije uestvovao u aktivnosti. Jer oboavalac,
identifikujui se sa herojem, slui funkciji izraavanja sebe na nain
zamene. Za atletu, izvedba je prava forma izraavanja sebe; njegovo
je totalno bie ukljueno u takmienje. Postoje kod oboavaoca samo
ego taj koji je ukljuen, njegovo uee je ogranieno, kao i njegova
uloga gledaoca, ali on emocionalno reaguje kao da je potpuno ukljuen. On u stvari izraava sebe kroz ego identifikaciju.
Svaka ego identifikacija predstavlja formu izraavanja sebe. Osoba iz
naeg prvog primera, koja je kupila veliku kuu, kae svetu, "Vidi.
Ja sam vlasnik ove kue. Ja se identifikujem sa tim." Meutim, samo
njegov ego se identifikuje sa kuom, ukoliko osoba sama nije uzela
aktivnog uea u dizajniranju ili konstrukciji kue. Slino, soba
koja je skupila veliku sumu novca identifikuje se sa tim novcem. Kada
kae, "Vredim dva miliona dolara," misli zapravo "Ja sam dva
dolara." A navija koji se identifikuje na ego nivou sa NjujorGigantima, reaguje sa oseanjem, "Ja sam Njujorki Giganti." to
on stvarno kae je "Mi smo dobili utakmicu."
Izraavanje sebe kroz ego identifikaciju moe izgledati kao supstiut z
a pravu stvar, zapravo za izraavanje sebe kroz kreativnu aktivn
ost. Ego je meutim tako moan da utie na ponaanje koje onda osobi
1
87
koja se identifikuje izgleda kao prava stvar. U svim vrstama ide

kacije, mora postojati neki aspekt realnosti. Ako je neko lan k|
ispravno je da osea lini ponos kada je klub uspean. Mnogi Iji
iclentifikuju sa svojom kolom i oseaju da se uspesi i porazi njj
uenika odnose i na njih. Dok ta identifikacija moe da bude u ne
sluajevima preterana, primer je vezanost za staru kolu, ta vez
ima i osnove u injenici da smo kao lanovi kole bili aktivno uklju
u programe i druge stvari vezane za kolu. Patriotizam je drugi pr
ego identifikacije koji ima realnu osnovu, jer proistie iz sopstve
lanstva u zajednici.
Kroz ego identifikaciju osoba osea daje deo drutva, uklju
u njene tenje, uspehe i poraze. Bez takve ego identifikacije, osol
se oseala odseeno od tokova i zbivanja u socijalnoj situac
izolovana od interesa zajednice. Bila bi prisiljena da nade zadovolj
i smisao unutar svojih granica, to niko ne moe potpuno da posti
Ego kroz identifikaciju proiruje svoje granice, poveavajui mo
nosti za prijatnost i zadovoljstvo.
Problem se javlja kada osoba pretera sa irenjem granica, to
kada njena egp_identifljs.ac.ya kompenzira nedostajale identifikaci
sobom. Kod zdrave osobe ego je uzemljen u oeanjima teia i id
fikovan sa telesnim selfomriraavanje sebe je onda primarno u ftj
kreativnog ivljenja a samo"sekundarno kroz ego identifikaciju, je
identifikacija sa telom slaba i tanjuna, identitet osobe je mut
njeno izraavanje sebe u kreativnom iyptu"zSatno smanjerioTTaj
osoba, koja je otuena od telesnog selfa, mora traiti identitet i i
izraavanja sebe kroz ego identifikaciju. To postaje njegov
nain izraavanja sebe i u tom sluaju predstavlja jadnu zamenil
pravu stvar.
Preveliko investiranje ego identifikacije odvlai energiju od
koji se iscrpljuje u onom iznosu u kome se ego naduvava.
zadovoljenja koja se dobijaju kroz ovakva investiranja, ne dopri
uivanju u ivotu. Kao i iluzije, koje su druga funkcija disocira
ega, one mogu odravati duh, ali ne ine nita za telo. uo sam mu
uspene ljude kako se ale da nemaju "pravog zadovoljstva" od sv<j
prividnih uspeha.
Postoji drugi aspekt uloge ega u izraavanju sebe, a to je pc
za priznavanjem. Svaki svesni akt izraavanja sebe, doivljava;
nepotpuno ukoliko ne izazove reakcije drugih lanova zajednice. A
88
reakcija na postignue pozitivna, zadovoljstvo od postignua se

Je veava. Ako je negativna, zadovoljstvo se smanjuje. Kreativna
P. jja koja proe neprimeeno, obino ostavlja oveka sa oseanjem
f istriranosti. Pisac je razoaran ako niko ne ita njegovu knjigu,
likat" je razoaran ako niko ne reaguje na njegove slike, kuvar je
nezadovoljan ako niko ne primeti njegov rad. Izgleda da nam svima
treba priznavanje nae individualnosti. Bez tog priznavanja, teko je
odrati identitet ili odrati oseanje sebe.
Imajui ego, ovek je svestan daje pojedinac, ali je takode svestan
daje odvojen i sam. Onoliko koliko eli da bude pojedinac, toliko eli
da bude prihvaen i kao deo grupe. Prva elja je zadovoljena kroz akt
izraavanja sebe, druga kroz priznavanja vezana za akt. Poto obe elje
plove ka egu, njihovo ispunjenje vodi ego zadovoljenju. Moemo
takode raspoznati kvantitativni faktor u tom procesu. Jai ego je vezan
za vii nivo individualnosti, za veu potrebu za izraavanjem sebe i za
intenzivniju potrebu za priznavanjem. Slabiji ego ima manji nagon za
izraavanjem sebe i zadovoljan je sa manje priznanje.
elja za priznavanjem u osnovi je fenomena statusa. Iznos priznanja odreuje neiji status, a nagon za statusom proistie iz potrebe ega
za priznavanjem. Status je fenomen koji je zajedniki ljudima i mnogim ivotinjama. Redosled kljucanja u ivinarniku, redosled jedenja
u krdu, prioritet u selekciji pri parenju, esto su odreeni statusom.
Za ivotinjske vrste, staus slui da osigura preivljavanje najboljih!
to se tie pojedinaca, to pojaava njegovo oseanje identiteta i daje
potporu njegovom egu. Dokle god se ego identiflkuje sa telom, stoje
sluaj kod ivotinja, status je u vezi sa fizikim darom jedinke. Ali,
medu ljudima mnogi drugi faktori koji nemaju veze sa telom, odreuju
poloaj pojedinaca.ili status u drutvu. Naslede, bogatstvo, nain
govora, porodini odnosi, sve to igra znaajnu ulogu u odreivanju
statusa.
Kada status nije pravi pokazatelj linih kvaliteta osobe, deluje kao
ometajua sila, disocirajui ego od tela. Status oblikuje ego predstavu
osobe. Vii status, vea predstava, jer mi vidimo sebe samo kroz oi
Drugih. Ali, mi oseamo sebe iz unutra, ukoliko smo u kontaktu sa
Sv
ojini telom. Kada predstava odgovara onome to oseamo tekoe
Se
ne pojavljuju. Nedostatak saglasnosti remeti nae oseanje identiteta. Postajemo zbunjeni u vezi onoga ko srno mi. Svesni um je u
'skuenju da se identiflkuje sa predstavom i da odbaci realnost tela. To
89
odvajanje tela od ega vodi nerealnosti ivota. Osoba postaje opsedr

predstavom koju ima o sebi, zabrinuta je u vezi poloaja koji in
preputa se borbi za moi da bi pojaala svoj status. Zadovoljsti
kreativnost blede u pozadini njenog ivota.
Uloga ega u zadovoljstvu

\
Kada je ego identifikovan sa telom, onda igra vanu ulog
zadovoljstvu. Jnkj^gp doputa veejjivanje u jvoju. Slab ego si
njuje kapacitet za zadovoljstvo. Taj stav se moe razumeti ako se
zarnTTi kao luk, a ego kao svesna snaga koja povlai strelu i savija l
U toj zamisli, let strele je doivljaj zadovoljstva, jer predsta
oslobaanje tenzije tela. Jak ego stvara veu tenziju u luku ili poi
veu tenziju tela. Tako e se postii dui let odapete strele. Kada
nije potpuno zategnut jer je ego slab, strela pada nemono na
Zapostavljajui na trenutak pitanje da li strela pogaa cilj ili ne, ti
da shvatimo daje zadovoljstvo predstavljeno slobodnim letom str
I u stvari, zadovoljstvo je gaati strelom kroz vazduh i osetiti njei
kao izraz ovekovih napora.
Gaam strelom kroz vazduh ona
pada na zemlju ne znam gde.
Veina ljudi je previe ego-svesna da bi bila zadovoljna prosi
prijatnou. Ako gaaju strelom, potrebni su im ciljevi koji bi
izazov za njihove sposobnosti. Gaanje odreenog cilja dodaje r
element toj slici. Ako se pogodi cilj, uspeh poveava zadovoljstvt
aktivnosti tako da se stie dodatno ego zadovoljenje. Propust d<
pogodi cilj stvara ego razoaranje koje otupljuje prosto zadovolji
gaanja strelom. Posebno zadovoljstvo koje uspeh obezbeduje, tak
slui kao podsticaj za vei trud. Uspesi ine ego jaim tako dl
ponavljanjem pokuaja ego moe iskazati u jo veoj snazi. Sa n<
pehom ego slabi, to smanjuje i volju. Kada je ego identifikovai
telom, onda uspeh poveava telesni kapacitet da tolerie tenziju shoi
tome da doivi zadovoljstvo. Kada ta identifikacija nedostaje, us
ide u glavu, naduvava ego i iskuava oveka da se proiri izvan sv
kapaciteta.
Ego takode moe da se poredi sa generalom. On je glava lino
ali, za razliku od generala koji je glava armije, ego je u prvoj li
90
kta sa spoljnim svetom. To sam locirao u eoni deo mozga, blizu '
i drugih organa ula. To podruje je deo tela koji prima najvie
mulacije iz sredine to egu olakava funkciju percepcije. I kroz svoju
f, ntrolu voljnih pokreta, ego odreuje ton naeg odnosa sa sredinom.
Normalno, irenje ega u situacijama pozitivnog reagovanja okoline
, rjznavanje izraavanja sebe) ini da elo telo zrai od uzbuenja.
Kada ego oslabi jer je osnova u te l u slaba i kada nema spoljnog
priznavanja, rezultat je depresija.
Na suprotnom kraju tela nalazi se centralni aparat, centar seksualnih funkcija. SeksJe_ovapJ_Qdenje zadovoljstva i kreativnosti. Ne znai
da su sva zaSivoljtva seksualna, ili da su sve seksualne aktivnosti
prijatne. Seksualnost je osnovni telesni kanal za pranjenje tenzije i
najvaniji TcfeattvnTTrapojedinca. Izmeu ta dva pola oragnizma
posroje pulsacije energije. Ta polarnost je zasnovana na oitoj injenici
da se gornji deo tela primarno tie unoenja ili punjenja, dok je donji
deo ukljuen u proces eliminacije i otputanje. Proticanje energije ili
oseanja izmeu dva pola je kao klatno. Energetski proces tela odreuje ritani klatna. Kada je napravljen zadovoljavajui kontakt sa
sredinom, energija i oseanja teku u gornji deo tela. To stimulie ego
itelo postaje uzbueno. Poto se dostigne izvestan stepen uzbuenja,
pravac proticanja se obre. Energija i oseanja teku prema dole u
kanale otputanja, bilo kroz seksualne pokrete ili kroz neke druge.
Budui da smo ivotinje na zemlji, kreemo se u odnosu na podlogu.
Tako, kada je dete uzbueno, ono skae od radosti. ivotinje na slian
nain skau i jure, a odrasli ljudi pleu. Sva energija se prazni kroz
zemlju.
U svim fenomenima klatna, pokret u jednom pravcu je jednak
onom u suprotnom. Protok oseanja u sekusalne organe nije vei od
Protoka oseanja prema gore ka glavi i vie versa. To znai da snaga
e
ga odreuje intenzitet seksualnog nagona a da iznos seksualnog
zadovoljstva utie na snagu ega.
Taj odnos ega i seksualne funkcije moe se proiriti na sve forme
zadovoljstva. to je jai ego, to je vee zadovoljstvo. Zauzvrat,
zadovoljstvo hrani ego. to vie zadovoljstva neko ima, to mu je ego
snaniji. Jai ego moe izdTatf vee uzbuenje, koje se, kada doe do
osloboenja, transformie u zadovoljstvo.
. To pendularno kretanje energije izmeu dva bola tela, to jest,
2n
iedu gornje i donje polovine tela, deava se stalno tokom budnog
91
stanja. Svaki korak koji napravimo ukljuuje svest o pravcu i ose

kontakta sa podlogom. Ako nedostaje ovo drugo, hodamo meha
ili lebdimo kao duhovi. Kada ta pulsacija energije ili oseanja pt
slobodno, svaki korak i svaki pokret ine zadovoljstvo. Kac
aktivnosti intenzivnije, pulsacije poveavaju i stepen i ritam.
stepen uzbuenja je obino praen brim ritmom, kao to se de
pri tranju ili plesu. Obe te aktivnosti, u poredenju sa hodat
iziskuju veu svest o cilju aktivnosti i vei oseaj tela u pokre
jedne strane ima veeg uea ega a s druge veeg oslob
zadovoljstva. Prisustvo tih pulsacija garantuje da bilo ta da c
radi, um i telo funkcioniu zajedno u harmoniji, da bi dop<
efikasnosti akcije i osigurali zadovoljstvo.
Zadovoljstvo se doivljava kada postoji potpuno predavanje
i tela nekoj aktivnosti. To je rezultat totalnog predavanja i
oseanju, uporedo sa svesnou da su cilj i vreme akcije na si
mestu. Ako je, sem toga, postignut cilj, ovek ima duboko ose
zadovoljstva. Tri faktora zajedno stvaraju to posebno oseanje p
nog zadovoljstva: unutranje uzbuenje, svesna koordinacija sa
menjenou pokreta i spoljni eljeni rezultat. Kada se um, telo i p
spoje u trenutku line istine, ima se oseanje ispunjenosti. U trei
spajlfrija~uzbudenje prelazi granice selfa i prenosi osobu do v
radosti.
Ljudi koji su doiveli te trenutke znaju da oni imaju skoro mi
kvalitet. Trenutak pre krajnjeg dogaaja ovek intuitivno osea
se to dogoditi. Pre nego to fudbaleru doe lopta do noge on
oseati da e dati gol. U seksu i pre"nego to se doe do vrhunca,
osea iz unutra da e orgazam biti ekstatian. Pre nego to se rei
na papir, onaj koji pie moe biti svestan da e to biti izvanredna i
Moda je najei primer kuglanje, gde ovek im baci kuglu ose
e to biti dobar pogodak. Kada se to dogodi izgleda kao da neke
sile upravljaju naim akcijama.
Fudbaler moe govoriti o uvremenjenosti, ljubavnik moe go1 o
svojim oseanjima, a pisac moe pripisati svoje postignue ima
iji. Ti termini samo pokazuju daje postignuta izvanredna harna
izmeu selfa i sveta, stoje uinilo da se akcija obavi bez napora
ishod izgleda neizrêan. U svojim ogranienim aktivnostima <
ivotinja poznaje tu radost perfektne harmonije. Njeni pokreti
celini nepogreivi, uvremenjenost je neverovatno tana, a preda'
92
je uvek totalno. Divlja ivotinja naravno ivi u veoj harmoniji

' vojom sredinom nego to to ljudi postiu. Sa Oseanje potpune
harmonije sa sredinom koja vodi perfektnoj
i j j je princip u osnovi Zen majstorstva. Zen majstor je postigao
a
S
oell integracije u kojoj je on jedan sa svojim akcijama i svojim
etoni- On je potpuno on sam i potpuno bez sebe u isto vreme. Ta
kontradikcija se moe objasnit*totalnom identifikacijom ega sa telom.
Rnzlika izmeu volje i htenja je odstranjena. Samo kada i ego i telo
hoe isto, tada tek) reaguje nepogreivo i nepokolebljivo u odnosu na
volju ega.
Bilo bi naivno verovati da ta perfektna harmonija moe da se
odrava sve vreme i u svim podrujima ivota. Sreni su oni ljudi koji
su to postigli u makar jednoj sferi aktivnosti. Unutar te sfere njihova
akcija ima oznaku majstora. Drugi su to spoznali za trenutak i to je
ono to Abraham Maslov naziva "vrhunsko iskustvo". To je osnova
oseanja radosti. A to je ujedno i princip koji je u osnovi kreativnog
pristupa ivotu.
V
Uloga Ega u bolu

Ego operie predsjavama, a zadovoljenje ega proizlazi iz realizacije njegovih predstava. Na primer, svi mi imamo predstave o sebi
koje stalno nastojimo da ostvarimo. Ta slika predstavlja mogunost
koju se nadamo da dostignemo. Ego inspirie na trud, upravlja i
koordinie naim aktivnostima. Njegova realizacija obeava sreu.
Covek koji mnogo radi moe matati o lenarenju, majka moe matati
0 budunosti svoje dece, pisac o velikom delu koje e napisati.
Predstave su deo ivota svake osobe. One se stvaraju proticanjem
oseanja prema gore i van u ego i prema svetu. Proiruju nae vidike
1
duh. One uzbuuju telo i stvaraju senzacije zadovoljstva - anticipi
ranog zadovoljstva, jer pravo zadovoljstvo eka realizaciju predstave
1
otputanje uzbuenja koje se tada deava.
Svaki projekat koji se preduzme ukljuuje i predstavu. Biznismen
*oji zapoinje novi poduhvat, ve zamilja sebe kako obavlja posao.
Domaica planirajui novo ureenje stana, zamilja sebe kako ivi
u . Te predstave su uzbudljive jer ovek oekuje da e mu ivot
Prijatniji nakon realizacije. Ali, do realizacije moe da ne doe.
93
EGU: IZRAAVANJE SfMi SPRAM EGOIZMA
Ako jc ego disociran od tcla, moe da ne doe do proti

uzbuenja prema dole. Ne pojavljuje se prijatno rastereenje uzi;
uja. l Ironine miine napetosti koje predstavljaju potisnute nega
i neprijateljske impulse, koe oslobaanje uzbuenja krozkoordj
ne i gracilne pokrete tela. Potisnutom seksulanomanksioznou
eno je nalaenje prirodnog odTika uljuba\ i. Poremeeno je l
Inom nesigurnou, koja proistie iz ranog odnosa sa majkom
kasnije utie na odnos te osobe^prema zernjjj} to je simbo
proirenje pojma majke. Osoba koja~nije"0obro uzemljena, i bukv
i figurativno, plai se da se prepusti. Ona je, kako to kaemo "zai
na". Rezultat je"~neKpT)s6UTi6st"croivljavanja zadovoljstva i povij
stanja tenzije i bola.
Uzbuenje kome je spreeno kretanje prema dole, d_onpsj_pre^j
naboj egu i stvara nove predstave koje treba da se spoznaju
zadovoljstvo moglo da se doivi. Preduzimaju se novi projekti, se
novi napori, ali efckat toga je samo poveanje tenzije i bola. je
videti kako se razvija spirala samo-destruktivnosti. ovek me se
penje sve vie i vie na drutvenoj lestvici, pri emu svaki ini
ego zadovoljstvo koje se uskoro pretvara u nezadovoljstvo, da se
zaradi vie, da se kupi vea kua, odri visi politiki poU; napie
vie knjiga. Swiko_rjrpticanje prema gore, koje nije pra<!
protokom prema dole i rastereenje uzbuenja, slui samopovf "
stanja bola, koji onda produBTJujellioaranost ega od teja.
Disocirani ego brka predstavu sa realnou. On vidi predstavu
kraj umesto daje vidi kao sredstvo da se stigne do kraja. Ciljevi inj
kompulzivni kvalitet, a zadovoljstvo ivljenja je izgubljeno. Tu
istina koju psiholozi istiu, da smo mi ljudi orijentisani ka
Pravimo greku zamenjujui cilj sa zadovoljstvom, proputar
vidimo daje cilj samo obeanje zadovoljstva, a ne i garancija. li
tendenciju da vidimo postignue cilja samo po sebi kao nagradu.
se neizbeno cilj zamenjuje drugim, dok se odlaganje zadovolji
nastavlja u beskraj. Napredak per se postaje krajnji cilj, a nai
postaju zauzdani statistikim tabelama i grafikonima.
Krajnji rezultat ego tenji je depresija i smrt. Odlaganje tele|
zadovoljstava iscedi ovekova dobra oseanja i iscrpljuje energiju, l
ili kasnije, napor kolabira i ego, kao balon koji se podigao previe
pada, gurnuvi osobu u depresiju. Ako se to desi, ivot ose
poteen, jer depresija prekida besmislene tenje i omoguava tel|
94
i- Kod nekih ljudi meutim, ego se dri do gorkog kraja. Pad

'i se dogodi u toj situaciji je pre fiziki nego psiholoki. Koliko esto
- erno za ljude koji su umrli oll srca, raka ili slinih uzroka, a bili su
-pragu ostvarenja svoga cilja. Lino znam nekoliko sluajeva kod
kojih se to dogodilo. Postoje granice tolerancije tela na stres, i kada
e prede preko te granice, razvija se bolest.
S
Egoizam
O psihijatrima se esto govori i kao o "smanjivaima glave".
Takvo odreenje pokazuje da im je jedan od glavnih ciljeva smanjenje
nacluvenog ega njihovih pacijenata. Ono to oni u stvari rade jeste da
spuste pacijenta na zemlju. Otklanjajui iluzije, pacijent stupa u bolji
kontakt sa realnou a njegovo funkcionisanje se poboljava. Popularno reeno to se vidi kao proces smanjivanja; ego je doveden na veliinu
tela i uzemljen u funkcijama tela. Psihoterapeut ne napada direktno
pacijentov ego. Takav pristup bi imao katastrofalan efekat, jer se osoba
iclentifikuje sa svojim egom. Kolaps ega moe, kao to sam ranije
napomenuo, da gurne osobu u depresiju ili samoubistvo. Umesto toga,
pacijent stupa u kontakt sa realnou svoga postojanja kao psiholokog
bia, to jest, u kontakt sa svojim telom i oseanjima. U onom stepenu
u kome pacijent prihvata svoja oseanja i identifikuje se sa svojim
telom, on je osloboen bola nastojanja da zadovolji predstavu koja mu
je nametnuta od roditelja i drutva.
Predstava koja dominira veinom ljudi danas jeste predstava uspeha. U jednoj ili drugoj formi, mnogi ljudi nastoje da postignu uspeh.
ena se trudi da bude uspena supruga, uspena majka ili uspeanlan
visokog drutva. Mukarac se trudi da bude uspean ljubavnik, uspean biznismen ili uspean profesionalac u poslu. Ako neko ne postigne
uspeh moe se smatrati gubitnikom. Tendencija da procenjujemo ljude
ua osnovu uspeha ili poraza, pokazuje stepen u kome nama dominira
e
go. Imati takav stav prema ivotu je destruktivna akcija, ozbiljnija od
st
ava sadranog u emocijama krivice, stida i uobraenosti. Izgleda da
izbegavanjem tereta krivice koji je optereivao nae pretke, mi sebe
Ptereujemo veim teretom odgovornosti za uspeh ili poraz.
Preuzimanjem te odgovornosti, ovek postaje egoist. Vidi sebe
â vladara sveta ili gospodara due. Nikada ranije u ljudskoj istoriji
c v
ek nije bio toliko obestan. U svim prethodnim periodima, ovek je
95
sebe video kao subjekt viih zakona, kao deo veeg reda, kao if
ment viih sila. Uvek je bilo pojedinaca iji je egoizam bio
moralnih principa, koji su preuzimali autoritet boanstva. Nj
osvajanja urezuju trag bola i patnje. Rane koje su oni inficirali
nisu zaleile. Ali, ti osvajai su bili prolazni fenomen. Njihova
je sa njihovom smru nestajala, a njihov uticaj bio uravnoteen i
kim religioznim ubedenjem ljudi.
U dvadesetom veku ta situacija se dramatino promenila. ^
je dokusurila a tehnologija podrivala ovekovo verovanje u natpr
ne sile koje imaju mo da oblikuju njegov ivot i njegovu sud
Dva svetska rata su rasprila veru u moralni zakon i prirodnu pn
A uspon psihologije uinio je oveka svesnim emocionalnih ft
koji odreuju njegovo miljenje. Konano, sa pronalaskom autoi
la i prekidom ivota u komunama, svaka osoba je postajala indji
koja se osea odgovornom za svoj sopstveni ivot. To je odgovo
koja uliva strahopotovanje, odgovornost sa kojom se samo
moe sa smirenou suoiti. Naivan i lep moderan ovek zakq
je u ulogu koja je upranjena od boga, nesvestan da u tom procesu
svoju duu.
Govoriti o dui nezgodna je stvar. Niko ne zna ta je to, a n
su spremni da tvrde da ona ne postoji. Ja u to opisati kagjkvalitet
Za osobu koja ne osea da je ona deo ire eme, koja ne osea*
njen ivot deo prirodnog procesa koji je vei od nje same, moe s
daje bez due. Dua je ono to spaja oveka sa prolou i to
se posveti budunosti. Ona ga vezuje za zemlju i ini da ima <
prema svim ivim stvorovima. Ona je osnova za identifikaci
kosmikim fenomenima i izvor okeanskog oseanja jedinstva s
smosom. Ako ovek ima duu, on moe da prodre kroz uske gn
selfa i da doivi radost i ekstazu jedinstvenosti sa univerzumom
pak nema duu, on je zatoen u tamnicu svoga uma, a zadovoljstv
je ogranieno samo na ego zadovoljenja.
ovek bez due je egoist. On vidi svet samo kroz vezu sa so
ena i deca takvog oveka su samo proirenje njegove slike o
Njegova interesovanja odravaju njegove ego potrebe. Ako sic
primer, to radi da bi dokazao sposobnost da impresionira druge sv
vetinom. Velianstvenost planine sa snanim pokrivaem, san
zaleeno drvee, ne dotie ga se. Ako vodi ljubav, to ini sa
oseanja. Ego zadovoljenje osvajanja ene ili njenog zadovoljan
96
j e m u Je oc' sa niS doivljaja ljubavi. O n m oe biti drutveno

SV C S
Jn ali njegovo uee u stvarim a proistie iz njegove ego
identiiie' On m oe biti "uspean" ili m oe sebe sm atrati gubitnikom
| f' . ,
njegov ego arbitar svih akcija.
Egoistm's'' se^' âo kreativnoj osobi, jer on se stalno izraava.
to on stvarno izraava jeste njegova slika o sebi, liena lepote,
t ricilllo st' '^ ' *s t'n e- T i kvaliteti pripadaju osobi koja je u dodiru sa
11
H hliii silania ivota, silam a koje stvaraju i odravaju ivot i to ne
. n,o lju dski ivo t, a jo m anje ivot pojedinanog ljudskog bia.
i'tina, lepota i gracilnostdefiniu odnos organizm a prem a okolini. O ni
i nokazuj11 daje taj odnos harm onian, u stanju da stvara zadovoljstvo
i orijent'san ka<tfivanjii u ivotu) Svaka ivotinja, od gliste u zem lji
l do m orskog praseta u vodi, te
ima
kvalitete. Oni im aju duu, te stoga
izraavaju sebe i kreativne su. Be due ne bi bilo prave kreativnosti,
niti prave um etnosti. A li, dok ivo tinja ivi sv oju um etnost, ov ek
sv o ju p ro jek tu je . U o b a slu a ja p rav a u m e tn o s t je iz ra z d u b o k ih
oseanja organizm a, m anifestacija due.
D vadeseti vek je video roenje egoistinog oveka i sm rt prave
um etnosti. To su krupne reci i iroka generalizacija, ali im a obilje
injenica koje to potkrepljuju. Poto je umetnost dvadesetog veka
ekspresionistika, bilo koje izraavanje se moe smatrati um etnou.
Vie nije vano ta se izraava. Lepota, gracilnost i istina su- irelevant
ne. Situacija bi bila sm ena da nije injenice daje um etnik kao egoist
podravan od kritiara i prodavaa um etnine koji su takode egoisti.
Kritika na osnovu sopstvenih ideja odluuje staje znaajno, a prodavci
odluuju ta se m oe prodati na osnovu popularnosti i mode. Prodaja
um etnosti je postala pom odna prodaja, gde se ne zna ko diktira trend,
ali u kom e trend koji se nam etne odreuje uspeh.
E go istia n o vek im a aro gan tno st d a veru je da je sve to rad i
e
k sp resiv n o i z n a ajno , b ilo d a se radi o um e tno sti, arh itek tu ri,
ekonomiji, tretiranju prirode. On zna da su gradovi runi, daje priroda
pljakana, reke prljave a vazduh zagaen, ali on naivno veruje da sa
Ov
oljno m o i i n ov ca on m oe nap rav iti raj. Z ar ne shv ata da je
te n ja z a m o i n ad p riro d o m u n itila o sn ov u k re a tiv n o g
nosa njega i prirode? Da gaje njegova tehnologija otuila od procesa
lv
'jenja? l da m u je tehnologija opljakala spiritualnost?
j. N > on ne
shvata potpuno te stvari. O n vidi um kao sutinu svoje
n s
ti, dok na telo gleda kao na postavu na kojoj dragulji um a sijaju
vaZfl
97
i blistaju. Posledica takvog stava je da je telo puki mehanizam

odrava operacije uma. Mogue je naravno, da se proiri pojam
i da ukljui telo, da fiziki self postane istoznaan sa somatskim
takva proirenja su esto samo racionalizacija da bi se prikrila <
kova sklonost umu a predrasuda protiv tela.
Dua oveka je njegovo telo. Kroz svoje telo, linost je deo
i deo prirode. U razvoju i organizaciji svoga tela, ovek prolazi
sve stupnjeve evolucije. Vidimo daje ontogeneza rekapitulacija
geneze. Telo sadri istoriju ivota na zemlji. Ukljuuje mnoge z
nike elemente prirode, mada su kombinovani na jedinstven nai
je predmet zakona prirode, iji je on stvarni deo. Onda, otkud pr
sude prema telu? Zato se omalovaava u korist uma?
Mnogi odgovori se nameu sami, mada ni jedan ne izgleda
an. Telo oveka nije mnogo drugaije od tela drugih sisara mad
je svestan um jedinstven. Otkrivi to nedavno u toku istorije evoh
ovek je zagospodario nad svim drugim ivotinjama, sa prez
prema njihovoj gluposti i neznanju. Okrenuo se protiv svoga te
ono predstavlja njegovu ivotinjsku prirodu. Takode se okrenuop
tela zbog toga stoje ono deo prirode, dok je njegov um samo n
lino. ovek moe verovati da poseduje svoj um, ali nikac
poseduje svoje telo. Ima procesa u telu koje um nikada ne moe sh
ili kontrolisati - udaranje srca, nadolaenje oseanja, enja za Iji
Iju. A zato to um ne moe potpuno da kontrolie telo, plai se teli
to se plai nepoznatih prirodnih sila.
Telo je opipljivo; raste i nestaje. Umje, kako izgleda, etel
ist, nepodmitiv. Telo je teko, podlee zakonu gravitacije. Um j<
njegova misao transcendira vreme i prostor. Telo je povredivo;
da bude povredeno i slomljeno. Nasuprot njemu, um izgleda nes
div. Deca imaju izreku koja to ilustruje. Kada im se vrnjaci n
oni odgovaraju: tap i kamen mi mogu slomiti kosti, ali me r
moe povrediti. U poredenju sa ivotinjama koje su u ranoj is
ovekovi preci, ovekovo telo je slabo i relativno bespomono-,1
njegov svesni um je bio moan. Mogao je da ih nadmudri i na i
da ih nadmai.
Ali, telo ima oseanja, i samo ono moe da doivi zadovolji
radost i ekstazu. Ono samo ima lepotu, gracilnost, jer, odvojen
tela, ti termini su besmisleni. Pokuajte da definiete lepotu
ikakvog odnosa sa telom i videete koliko je to nemogue. Ako k
98
. iei;u,.j neto stoje prijatno oima, vi ste u svoju definiciju ukljuili

plementa tela, prijatnost i oi. Nae telo je ono koje uiva u sveini dva
j.a> slatkom ukusu iste vode, izgledu plavog neba, pesmi ptica,
P . ,' C vea i slino. Ako smo u kontaktu sa svojim telom, onda
- /-mio u tome da budemo deo prirode, da moemo sa njom da
llZ
'ie'limo njene divote. Ako se identifikujemo sa svojim telom, onda
P nl0 duu, jer se kroz telo identifikujemo sa svim kreacijama.
Kao psihijatar, ja svakodnevno viam patnje egoistinog oveka.
Bilo da seê v't'' k'10 uspeiiog ili ne> osnovna stvar na koju se zalije , :e
nezadovoljan, da se osea neispunjeno, nesposobno da doivi radost
i zadovoljstvo. Postoje vari kontakta aTelom, on ne osea bolno
sfanje\' kome se nalazi; nesvestan je hroninih miinih tenzija koje
blokiraju njegovo ispoljavanje. Njegov problem proistie iz disocijacije miljenja i oseanja, iz nepoverenja prema oseanjima kao vodiu
ponaanja, i iz straha od nevoljnih telesnih reakcija. Imajui vere u
disocirani ego, on se uzda u "racionalnu" misao i volju za reakcijama
koje treba da bude emocionalne i motivisane prijatnim oseanjem. Nije
neobino da pre i l i kasnije, postane depresivan i nalazi da je ivot
prazan i bez smisla.
Takvog pacijenta zovem egoistom jer on eli da zna kako da to
bolje odigra svoju ulogu, kako da dostigne svoju ego sliku. Taj
naglasak na "kako" pre nego na "zato", koji je tipian u naem
tekuem pristupu ivotu, karakterie egoistian stav. On podrazumeva
da ovek moe da uini sve ukoliko ima prave informacije. On
oznaava uobranost uma, jer ignorie injenicu daje miljenje uslovIjeno oseanjem i da je kreativnost funkcija telesnog zahteva za
| zadovoljstvom. Kao i svi psihijatri, ja treba da smanjim pacijentov
naduveni ego, ali me pacijenti ne opsiju kao "smanjivaa glave".
To
| Je zato to radim i sa telom i sa umom. Cilj bioenergetske terapije je
da obnovi jedinstvo linosti, da ponovo zasnuje identifikaciju ega sa
telom i da oslobodi telo hroninih miinih tenzija koje blokiraju njenu
Pokretljivost i sputavaju disanje.
U integrisanoj linosti ova razlika koju sam podvukao izmeu
ljen ja i o se an ja, v o ljn ih i n ev o ljn ih p o k reta te la, eg a i tela , n e
Postoji, izuzev kao veslaki konstrukt, artefakt govora i diskusije.

'^liiti nivoi lunkcionisanja nisu vidljivi golim okom. Nijedna misao
e
f 'J izgovorena bez neke primese oseanja u glasu. Nema napisane
C|
j koja ne nosi emocionalni naboj. Nema telesnih pokreta koji se ne
99
opaaju kao prijatnost ili bol. Ego ne fimkcionie kao odvojen en

To je deo jedinstvene strukture koju zovemo pojedinac. To je j
aspekt ili gledite (gledite odozgo) jedinstvene linosti jedne os
Pojedinac postoji, prosto tako. Kao i svi drugi ivotinjski orj
zrni, on nastoji da uini to svoje postojanje to prijatnijim. Tom
moe prii iz dva pravca. Ako mu se prilazi sa strane tela, shvati
je zadovoljstvo stanje harmonije sa prirodom i ljudskom sredi
Osetie da je radost ono to spaja unutranje i spoljanje, i da
ekstazi granice selfa potpuno rasplinjuju. Znae da ego, u defini
svoje individualnosti, potencira svoju predaju. To je pristup oso
duom. Ako pak pristupimo tom cilju sa take gledita ega, on e
za moi i uspehom. Njegova postignua e mu dati trenutno ose
ego zadovoljstva, ali e njegovo zadovoljstvo biti minimalno i
nieno na senzulanu gratifikaciju. Postoje suvie svestan svoga
nikada nee spoznati radost predavanja. Zamenie sliku o indivi
nosti sa pravom individualnou. To je pristup egoiste, osob
due.
100
ISTINA, LEPOTA I '

GRACILNOST
Istina i zabluda
Biologe ve due vreme impresionira uspon oveka do dominacije
u ivotinjskom carstvu. Ova se dominacija ne dovodi u pitanje, kada
se ima u vidu ogromna mo u njenoj primeni danas. Ali, nije uvek bilo
tako. Pre nego to je stekao ovu mo, ovek je bio fiziki u relativno
nepovoljnijem poloaju u odnosu na ivotinje koje je lovio ili koje su
njega lovile. Nije imao ni veliku brzinu niti veliku snagu. Nedostajali
su mu onjaci kojima pavijan titi sebe. Bio je ogoljen, izloen,
povredi v. Tokom razvoja nauio je da koristi tap i kameni no, ali to
nisu bila ba sjajna oruja. Velika prednost koju je imao u borbi za
opstanak, bio je razvijeniji mozak. Ako nije mogao da nadvlada ili
prestigne druge ivotinje, on ih je mogao nadmudriti, to je i inio.
Vie nego ijedna druga ivotinja, ovek je iveo koristei svoj razum.
U svakoj prirodnoj sredini opstanak esto zavisi od mudrog postupanja. Onaj ko je lovljen mora uvek biti budan za moguu opasnost i
svestan puta kojim moe da pobegne. Lovac mora znati kuda plen
Prolazi, kako da mu prie i kako da ga ubije. Ali, lovac isto tako mora
biti vest u korienju prikradanja i varki, jer plen koji je oprezan, mora
biti uhvaen dok ne pazi. U toj borbi za opstanak, ovek je nadvladao
sv
oje protivnike.
U bilo kojoj diskusiji o istini i zabludi, moramo razumeti da
Prevara ima znaajnu ulogu u odnosima oveka i ivotinje. U mnogim
blastima ivota ona ima pozitivnu vrednost. U igri fudbala na primer,
mi
navijamo za igraa koji koristei prevaru, ume da izbaci protivnika
101
ISTINA. LEPOTA I G R AGILNOST
iz ravnotee i postigne prednost. Igre su skrivene i kamuflirane i|

razloga. U boksu se finta kojom se protivnik zavede, smatra obelj
majstora.
Veina ratnih strategija bazirana je na upotrebi zavaravar
jedan general koji mudro nastupa, nee neprijatelju telegrafski ni
svoj napad; uloie sav trud da sakrije i maskira svoje potez
zavaravanje ne igra ovako vanu ulogu samo u sferi fizikih
Igra pokera bi izgubila ar kada bi zavaravanje bilo zabranjenoj
ne bi bio izazovan kada varka ne bi bila sastavni deo igre. U m
situacijama, pravilna upotreba varke moe oznaiti granicu iz
pobede i poraza.
Uopteno govorei, sposobnost varanja je vano preimus
svim situacijama suprotstavljanja ili borbe. Tako bi bilo naivno i|
obazriv za mogunost prevare u situaciji u kojoj ima dominac
moi.
U situacijama u kojima je potrebna saradnja i razumevanje,' je
nepoeljno i uvek se vrednuje negativno. Prevariti osobul
volimo je uvek akt izdaje. Prevara unitava zadovoljstvo kojef
veza treba da obezbedi. Daleko ozbiljnije posledice su od zavara
sebe. Samoobmana je pogubna.
U situaciji konflikta, svesno korienje prevare zahtevaj
objektivnosti koji poveava nivo svesnosti. Da bismo pravilno sv
vrednost prevare, treba da se postavimo na mesto protivnika,
tnija stvar u mislima osobe koja planira prevaru, jeste odgovori
vog protivnika. "Ako ja krenem ovako ili kaem ovo, ta e on i
ili uraditi"? A uspeh prevare zavisi od toga koliko tano procenji1
tu reakciju. Uspeno korienje prevare zahteva da ovek iskor
sebe i postane svestan i sebe i onog drugog.
Zapaanje jedne moje pacijentkinje skrenulo mi je panju na \
prevare za svest o sebi. Ona mije rekla da se sea trenutka kada Jj
put poslatala svesna sebe ili svoje individualnosti. Imala je okoj
ili pet godina kada su njeni roditelji traili objanjenje za netoJ
ona uinila protiv njihove volje. Odjednom joj je sinula misao \
mora da im odgovori istinito. "U tom trenutku" rekla je "postali
svesna sebe kao nezavisnog bia. Shvatila sam da imam mo i
prevarim." Mada sam ovo uo pre dvadeset godina, nisam to;
vio, jer me je pogodilo kao da sadri vaan uvid u ljudsku line
102
ISTINA. LEPOTA I GRACILNOST

.--
Svesnost izrasta iz prepoznavanja razlika. Ovaj konceptje postavio

7Vio Erik Nojman u knjizi "Poreklo i istorija svesnosti." To znai
' ,,o ;e neko svestan svetlosti, mora daje doiveo mrak. Osoba ili
- .'Otinja koja ivi samo na svetlu ili samo u tami, ne moe biti svesna
z
! :ecjnog ni drugog. Slino, da bi znao ta se nalazi gore, ovek mora
miti ta znai biti dole. Da bi bio svestan svog bia, isto tako mora
hiti svestan bia drugog oveka. Slino, svest o sebi mora zavisiti od
nrepoznavanja para suprotnosti ili alternativa samoizraavanja. Ako
osoba moe da govori samo istinu, njoj nedostaje izbor. Bez izbora
njeno izraavanje sebe je ogranieno a njena svesnost smanjena. Svest
da ovek ima izbor da govori istinito ili ne, pojaava upravljanje ego
ponaanjem, postoje egodelujui kroz intelekt, sudija istinitosti. Ovaj
izbor u stvari postavlja ego u upravljaku poziciju linosti. Kroz
sposobnost da napravi razliku izmeu istine i lai, dobrog i loeg, ego,
koji se identifikuje sa intelektom, postaje centar svesti o sebi.
Moe li osoba stei sposobnost da razlikuje istinu od lai, a da ne
istrai oblast prevare. Verujemo da ne moe. Mnoga deca su prola
kroz rane faze razvoja u kojima su govorila lai. Laje esto negiranje
nekog postupka koji su roditelji smatrali pogrenim. Na primer, dete
moe uzeti novac koji se nalazi razbacan okolo i sakriti ga. Kada se
suoi sa roditeljima i njihovom optubom daje uzelo novac, dete na
najbezazleniji nain negira da bilo ta zna o tome. Kasnije ono to moe
priznati, ili se novac moe pronai medu njegovim stvarima. Veina
roditelja bi napravila stranu scenu i kaznila dete za laganje, ali, ako
su mudri, oni e smatrati incident kao detetovo istraivanje istine i lai
koje e ono nauiti da pravilno koristi.
Potiskivanje detetove sposobnosti da vara, mora imati razarajui
efekat na njegovu linost u razvoju. Ovom problemu nisam pridavao
ninogo panje, sve dok ga nije istakla jedna od mojih pacijentkinja
nakon predavanja koje sam odrao o ulozi prevare u miljenju. Ova
Pacijentkinja je patila od ozbiljnog nedostatka oseanja sebe. ak nije
'mala ni normalnu fasadu sa kojom se veina ljudi suoava sa svetom.
Bila je vrlo otvorena u izraavanju oseanja, ali su njena oseanja bila
neiskrena. Sva njena obeanja da e se popraviti, da e vie brinuti o
Se
bi na primer, nisu imali efekta na njeno ponaanje. Uprkos stalnom
"kazivanju na kontrast njenih stavova i ponaanja, nije mogla da vidi
a
su njene reci bile prazne fraze smiljene jedino da pribave moje
Oc
iobravanje. Njen stav je bio jedinstven u stepenu u kome je odbijala
103
ISTINA, LEPOTA I GRACILNOST
svaku sugestiju daje njena prividna saradnja samo maska za neg

stav ispod toga. Ovo to sam joj rekao dodirnulo je strur
pacijentkinje i proizvelo sledei sadraj. Naveu njene stavov^
Nikada nisam mogla da slaem. Uvek sam morala da gc
istinu. Sve to sam smislila, oseala ili elela, zavisilo je
majke, tako da sam mnogo brinula o tome ta ona hoe. Ne znan
je shvatila da ne mogu nita da sakrijem od nje."
"Ja ne bih mogla da laem, ali sam uvek oboavala tu sposc
Nisam se bojala da u biti loa devojica, ve da u biti devojic
neto prikriva. Oseala sam da nemam prava nita da sakrij^
majke. Ona je uvek bila u pravu. Imala je izuzetnu vetinu otkr
lai. Vodila sam dnevnik koji je ona itala. elela sam da me pri
ali ona to nikada nije pokazivala. Jedini meni poznati nain da st<
ljubav, bio je da joj udovoljavam. Oseala sam da nemam ni
pravo na privatnost."
Ovoj pacijentkinji se desilo da se njena potreba za privati
potreba da zadri neke line stvari za sebe, da stekne svest o seb
ako je neophodno neto i prikrije da bi zatitila sebe, sve
pretvorilo u samoobmanu, kroz potiskivanje ove prirodne po
Poto se odrekla svoje privatnosti, izgubila je oseaj sebe. Nespo
da lae, ona nije znala ni istinu. Skoro da nisam imao tei sluaj i
svoje prakse.
Dok je moja pacijetkinja uskratila sebi pravo da lae, njena j
je na njoj vebala svoju vetinu. Njen navodni interes bio je
za njenu elju da dominira. "Bila sam odgajana kao eksper
Morala sam da budem neobina," govorila je moja pacije
Uprkos ovim saznanjima, ona nije bila u stanju da pruceni
majine destruktivnosti. Ona nikada nije uvidela majinu preva
Deca se u naoj kulturi vaspitavaju tako da se laganje smatra l
neispravnim i grenim. Ova praksa je zasnovana na injenicif
pogubno lagati u situacijama koje zahtevaju saradnju radi pc
zajednikog cilja. La podriva poverenje i uvodi antagonizam
razara zadovoljstvo koje pruaju te veze. Meutim, ako isk
izloi oveka kazni i bolu, onda e biti potreban vei napor da!
iskren, postoje prirodna tendencija organizma da izbegava bol.'
e napraviti taj napor ako je u pitanju manji bol. Kada pret
prevazide nivo izdrljivosti, prisiljavanje osobe da govori istinu |
svojih interesa, stavlja je u konflikt sa samom sobom i remeti int
104
Demokratske vlade tite svoje graane od ovog

linosti- tetnog "f'kta, pruajui ustavne garancije protiv
samokanjavanja. Na nesre-S oclns izmeu roditelja i dece
nema takve zatitne mehanizme.
' poznata je izreka da su pravila izmiljena da bi se krila, a mlada
, a slj naroito sklona izbegavanju pravila. Traei slobodu i
zado-,0]jstvo, deca se prirodno bore protiv ogranienja. Ako roditelji
kanjavaju decu da bi ih nauili pravilima, teko je shvatiti kako deca
mogu cia izbegnu lai. Jedina mogunost za dete koje je neto skrivilo,
jeste da sve preuti. Na alost, pravo na utanje u veini porodica nije
prihvaeno. Kao rezultat toga, imamo ili dete koje stalno lae, ili ono
koje nije u stanju da slae, jer je potisnulo doivljaj sebe.
Pravo postavljanja pravila i korianja kazni, veba je moi.
Zasnovana je na postavci da se neprijateljske i negativne snage drutva
mogu kontrolisati jedino primenom sile. Ali, mo po sebi dovodi do
antagonizama koji remete saradnju i zajedniko ivljenje. Moramo
prihvatiti injenicu da takve snage postoje u veini zajednica u kojima
ivimo, i da su realno i potrebni neki zakoni i vlast, kako bi velike
zajednice mogle nesmetano da funkcioniu. Ali, ako uvedemo takav
princip u kuu i porodine odnose, mi razaramo osnovu za zadovoljstvo i radost porodinog ivota. Kada sila ude u kuu na velika vrata,
u vidu kanjavajuih roditelja, nepoverenje i la ulaze na .zadnja vrata
Fobliku buntovne i laljive dece.
1J domu koji je voden principom zadovoljstva, nasuprot onom
kojim se upravlja silom, rastu deca koja su sigurna u sebe, koja znaju
razliku izmeu istine i lai i koja mogu da saraduju da bi dola do
zadovoljstva i radosti. To ne znai da ova deca ne bi u odreenom
sluaju lagala. U svakom domu postoje neka pravila: uvek postoj i strah
d kazne, neka veba moi. Da bi se odralo poverenje i ljubav koji
vezuju porodicu, pravila se dre na minimumu, i odreena su da bi
obezbedila zadovoljstvo svim lanovima porodice. Kanjavanje i pris
''a jasno pokazuju da su ljubav i poverenje oslabljeni, a saradnja i
uzajamno zadovoljstvo umanjeni. La se po sebi nikada ne kanjava,
Jer ona samo ukazuje na to da treba da se razvije vie uzajamnog
Pverenja.
Kada roditelj kazni dete, on izdaje poverenje koje dete im a u njega.
ete veruje da roditelj nee uraditi nita to bi ga moglo povrediti i da

Ce
uiniti sve da mu prui zadovoljstvo i sreu. Ali kada to vai samo
a r
eirna, a primenjuju se bol i kazna, deca se oseaju iznevereno i
105
ISTINA. U;PUTA l GKACTLNOST
obinanuto. Objanjenje da je kanjavanje primenjeno za dc

rtve, samo je racionalizacija. Mi zatvaramo krivca da bi
drutvo, kanjavamo clete da bi ga naterali na poslunost i potir
nje volji roditelja. Mnogi roditelji ak veruju daje kazna dobra;
"Batina je iz raja izala" izreka je koja potie iz kulture koja je ne
pravo na seks i zadovoljstvo. To odraava nekreativni pristup:
Ni jedan pojedinaan faktor nije vie odgovoran za gubitak^
kovog kreativnog potencijala, no stoje samoobmana. Ona ima i
oblika. U prvoj glavi sam opisao kako zavaravamo sebe kroz i
zabave. Verovanje u mo je drugi oblik samoobmane, egoizam je
a ubeclenje daje kazna korisna je etvrti. ovek zavarava sebe|
put kada nije iskren prema sebi. Ali, cia bi mogao da bude iskren (
sebi, on mora da zna koje i ta osea. Ako su ova oseanja potij
njegovo ponaanje e bili izraz ideja koje su mu ulivane, a
njegovog istinskog bia ili selfa.
Samoobmana je rezultat gubljenja kontakta sa telesnim
ovek koji ne osea ta se dogaa u njegovom telti, nema kor
sobom. Njegova ula, a samim tim i doivljaji, pogreni
nemogunosti da se osloni na svoje doivljaje, on veruje onon
mu se kae i l i to proita, kada mu se to predstavi kao objej
injenica, jer on sam nema naina da utvrdi istinu. Podloj
reklami, sloganima, a povreduje ga velika la. Pratei trenutnu,!
on misli daje postao individua, dok je u stvari samo individua;]
Samoobmana nije pravi izbor. Samoobmanjivanje se postie
neko tako duboko izneveren u svojim linim relacijama, da
veruje svojini ulima.
Miljenje i oseanje
Miljenje se obino smatra suprotnim od oseanja. Rac
osoba se stavlja spram impulsivne, koja postupa po svojim ose
bez velikog premiljanja. Naredba razuma je "Stani i razmisli^
nam moe izgledati kao protivrenost kada kaemo cia je ono SI
osea, usko povezano sa onim to misli. Ako ispitujemo
miljenja, biemo iznenaeni koliko je miljenje povezano al
njima, koliko je mnogo emocija u osnovi naeg miljenja. Vfi
svakodnevnog miljenja je subjektivan. Mislimo o sebi,
oseamo, ta emo uraditi, kako emo to uraditi itd. Potr
106
ISTINA. LEPOTA I GRAC1LNOST
napor volje da bismo postigli objektivnost u misaonim

r n - P jvi jljenje ima dvojini ulogu u odnosu na oseanja.
Kada se trudimo
nljslimo objektivno, miljenje se suprotstavlja oseanjima. U
dru-ni sluaju, ono je subjektivno i prilino obojeno oseanjima.
U ^ bjektivnom miljenju, linija misli ide paralelno sa oseanjem. U
\iektivnom miljenju, ona ide suprotno od oseanja, odn. ovek na
seanje gleda kritiki. Ova dvojna uloga miljenja u odnosu na
oseanje, sugerieda postoji dijalektika veza izmeu ova dva procesa.
Moe se dokazati da oni imaju zajedniko poreklo u nesvesnom, ali se
razilaze i javljaju se kao suprotnosti na nivou svesnosti. Sa take
gledita svesnosti, miljenje i oseanje predstavljaju razliite aspekte
funkcije percepcije. Oseanja su ulno opaanje telesnog procesa i
nose energetski naboj ili afekt. Oseanja se mogu kvantitativno razlikovati. Ljutnja spram besa, na primer, ima razliit intenzitet, ili
afekti vni naboj. Ove kvantitativne razlike nam omoguuju da napravimo emocionalni spektar oseanja ljutnje. Ali i sama ljutnja je
podlona promenama intenziteta. ovek moe biti manje ili vie ljut.
Misao je, s druge strane, psihika percepcija telesnog procesa u formi
predstave. Predstava, ili misao o sebi, ne nosi nikakav naboj i nema
kvantitativni aspekt. Ali, poto ne postoji dve identine zamisli, one
se kvantitativno razlikuju. Motivaciona snaga ili naboj miljenja,
povezan je sa oseanjima koja ga prate. Ova veza izmeu miljenja i
oseanja prikazana je na sledeem dijagramu.
percepcija svcsnost
misao
oseanje
slika
uzbuenje
soma
\
/
psiha
kvantilet
^~V
kvalitet
tclcsni pokret
Bioenergetski telesni procesi

10
7
ISTINA, LEPOTA l GRAC1LNOST
Funkcionalno jedinstvo miljenja i oseanja proistie iz nji

zajednikog porekla u telesnom pokretu. Svaki pokret tela koji
opaamo, pobuuje i miljenje i oseanje. Svest o oseanjima
se u razliitim delovima mozga, u kojima se formira miljenje,
za oseanja, zadovoljstvo ili bol, kao i razliite emocije, locira
srednjem mozgu i hipotalamusu. Kada nervni impulsi, poli
telesnim pokretima stignu do ovih centara, ovek postaje s
oseanja. Impuls se ne zadrava na ovim niim centrima, ve id
drugim nervima, do modanih hemisfera, gde se formiraju pre
i simboliko miljenje. Poto su hemisfere novije i razvijenije
ture mozga, mi se u rasuivanju oslanjamo na procese miljen
na najvie oblike svesti. To nam objanjava kako moemo da m
0 svojim oseanjima, ali ne i da oseamo misli. Ali, postoje pere
funkcija svesnosti uopte, sve dok smo svesni i kreemo se, inu
1oseanja i misli.
Shvatanje da telesni pokreti stvaraju oseanja i misli, i]
suprotno uobiajenom verovanju. Navikli smo da vidimo pokr
rezultat miljenja i oseanja, a ne obratno. To je zato to posnu
sve line dogaaje kroz ego koji zauzima najvii poloaj u hije
funkcija linosti. Gledano odozdo, pokretne samo da prethodi n i
oseanjima, ve obezbeduje materijal za njih. Ovi infbrn
pokreti su nevoljni telesni pokreti. Voljni pokreti, s druge
proistiu iz oseanja i misli.
Ako bi miljenje i oseanje stavili na prvo mesto medu te
dogaajima, moramo da zanemarimo jednu vanu injenicu k(
vori suprotno. Fundamentalni kvalitet ivog organizma je n
sposobnost spontanog kretanja. iv je zato to se kree, i mi;
da je mrtav, kada mu telo postane nepokretno. Kod oveka si
otkucaje srca, ili traimo znake disanja. Kada odluujemo da lije
ili iv, ne pitamo za oseanja i misli. S pravom rasuujemo da
mrtvog oveka nema, a da su prisutni samo kod ivog.
S take gledita svesnosti, ovi znaci nisu uvek prisutni,
svesnost pri spavanju izbledi, tada i svesna oseanja i misli i
Oni se mogu pojaviti u snovima, ali se onda zna daje sanjanje pl
pojaanom telesnom aktivnou, naroito brzim pokretima
Kada nema pokreta, nestaje i oseanje. Ako due ne pokreemo
ona utrne i ne oseamo je. Kaemo da je zaspala. Mada je m
namerno pokrenuti, ne oseamo je. Obnavljanje cirkulacije,
108
ISTINA. LEPOTA I GRAC1LNOST
, nje Ovaj fenomen je takode posmatran kod shizofrenih uslova,

seC,0stoji gubitak osetljivosti u elom telu. Pacijent se moe aliti da
ie telo mrtvo. Ovaj fenomen poznat kao depersonalizacija, moe
nU
''zleiti stimulacijom disanja i pokreta i ponovnim uspostavljanjem
S
eze izmeu misli i oseanja.
V
o odnosu miljenja i pokreta govorili su mnogi autori. andor
reiici je isticao da je muskularna aktivnost pomo miljenju. Potpusrno poraeni kada pokuavamo da dublje sagledamo problem.
Silvano Arieti je napravio put razvoja od exocepta, proste unutranje
reprezentacije motornog pokreta i reagovanja, do kompleksnih pojmova filozofije i nauke. Reeno je daje svaka misao poetna akcija, i da
nam miljenje omoguuje da testiramo neki postupak u mislima, pre
no to ga izvedemo. U tom smislu, miljenje se razlikuje od oseanja,
koje tera oveka da reaguje istog trenutka.
Ako miljenje proistie iz pokreta, iz toga sledi da se vei intelektualni kapaciteti oveka izvode u naelu iz veeg opsega pokreta koje
je on u stanju da izvede. Vei opseg pokreta, za svoju koordinaciju,
zahteva sloeniji nervni mehanizam. S tim u vezi, znaajno je daje u
motornoj regiji mozga vea povrina i vie neurona ukljueno u pokret
ruke, nego u bilo koji drugi deo tela. To se vidi po finim i sloenim
pokretima koje ljudska ruka moe da izvede.
Ovaj odnos izmeu pokreta i miljenja, moe objasniti injenicu
da su pokreti mentalno retardirane osobe mlitavi i trapavi. To se moe
objasniti injenicom da deca sa oteenjem mozga ne mogu da razviju
motornu koordinaciju i vetinu zdrave osobe. Ali je jasno pokazano
da se ak i sa modanim oteenjima, vebama moe poboljati
motorna koordinacija, to poboljava i ukupno miljenje deteta. U
odsustvu dokazanog oteenja mozga, nije uvek jasno ta je uzrok a
to posledica. Logino je prihvatiti da e dete kome je motorno
Kr
aavanje ozbiljno usporeno, biti glupo, ili moda, ak, mentalno
ôstalo. U sledeoj glavi u govoriti o ovakvom sluaju.
Superiorna sposobnost miljenja oveka u poredenju sa drugim
ly
otinjama, takode je funkcija njegove pojaane svesnosti. ovek je
JUnogo svesniji sebe i svoje okoline nego ijedna druga ivotinja. Dok
Je itav fenomen svesnosti jo uvek misterija, ne moe se izolovano
Psniatrati visok nivo svesnosti oveka. Ona je praena, na drugom
. ra.l11 tela, poveanom seksualnou. ovek ima ee seksualne elje, aca
se
ksualna oseanja, i vee seksualno reagovanje od bilo koje druge
109
ISTINA. LEPOTA l GRACILNOST
ivotinje. On, drugim recima, ima veu seksualnu energiju, ali

ne postoji specifina seksualna energija, to znai da on ima
energije i za seksualnost i za svesnost.
Subjektivnost i objektivnost
Nae miljenje je subjektivno kada je oslonac posmatranja u
samima, a nae miljenje je orijentisano ka izraavanju naih ose
i zadovoljavanju naih potreba. Da bi mislili objektivno, taka p<
tranja mora biti van nas samih, a razumevanje uzronih odnosa n<
biti pod uticajem linih oseanja i elja. Objektivno miljenje te
definie kauzalne veze pre u smislu akcije, nego oseanja, jer a
su vidljivi, javni dogaaji, dok su oseanja unutranji i pri
dogaaji. Oseanja se ne mogu dokazati objektivno i zato ne
mesta u objektivnom miljenju.
Pitanje koje se javlja je sledee: Moe li miljenje ikad
potpuno odvojeno od oseanja? U stvari, kada razmatramo pr
objektivnog miljenja, odn. neemocionalnog miljenja, ono iz
kontradiktornije od emocionalnog ili subjektivnog miljenjat A
razum potpuno odvojen od oseajnog dela bia, onda se pretv
kompjuter koji radi samo na osnovu informacija koje se ubace u n
To je programirano miljenje. U ogranienim uslovima, Ijudsl
moe da funkcionie na taj nain. Miljenje studenta koji n
geometrijski problem, podsea na operacije kompjutera. Studel
bi resio problem, nastoji da se seti svih informacija koje je nau<
geometrije. Ako su ove informacije netane, ne moe da resi proti
jer ni njegova oseanja, ni lino iskustvo nisu od velike pomoi.
Sve dok je ovek iv, telo se slati impulse u mozak, obavetav
taj organ o svojim aktivnostima i proizvodei oseaje, oseanja i i
U istom obliku naih najapstraktnijih odluka, nae misli nisu l
uplitanja linih shvatanja. Ova ometanja oteavaju posao objekti
miljenja. esto je potreban znaajan napor volje da se zadri pi
usmerena na problem koji nije line prirode. Kada je telo u s
zadovoljstva i kada problem prua kreativan izazov, ometan
minimalna. Pod ovakvim uslovima, misao manje luta. Ali takvi u
su retki u kulturi ili sistemu obrazovanja koji negira ulogu zadovol
u kreativnom procesu.
110
IS'I INA, LLPorA I GRACILNOST
neko mora da se bori sa bolnim oscanjima koja mu se ,(!ll

u svesti, objektivno miljenje postaje predmet samodiscipline. Iia'n;i
oseanja uvek stvaraju vie smetnji nego prijatna, jer se bol ^'"vljava
kao znak opasnosti. Da bi mislio objektivno, dok je telo u
iiu bola, ili bez zadovoljstva, ovek mora da umrtvi telo da bi
sta
.,Djio oseaj bola. Ovo "umitvljavanje" odvaja misao od tcla i
l n
! J 0(jj do mehanikog i l i kompjuterizovanog miljenja. Kreativno
'^ljenje, koje zavisi od slobodnog toka nesvesnih ideja, ostvaruje se
nio kada je telo najivlje i nesputano. Ne moemo da izbegnemo
jkljuak da se kvalitet ovekovog miljenja, a verovatno i njegov
sadraj, ne mogu potpuno odvojiti od emocionalnog stanja tela.
jo je tee imati objektivno miljenje, kacla se ovek trudi da bude
objektivan u vezi svog ponaanja. Postoje ponaanje prilino odreeno oseanjima, ovek mora da bude svestan svojih oseanja da bi
objektivno procenio svoje ponaanje. Na primer, ako ovek nije
svestan svoje mrnje, on e svoju negativnu reakciju objasniti loim
odnosom drugih prema njemu. On ne vidi svoje ponaanje kako ih
drugi vide, i ne moe da vidi svoju ulogu u izazivanju negativnih
reakcija. Bez svesti o svojim emocijama i motivima, ovek ne moe
biti potpuno objektivan prema-sebi. Oi intelekta mogu da procene
samo logiku neijeg razmiljanja na osnovu opaenih oseanja. Ali ako
je ovek svestan svojih oseanja i moe da ih izrazi subjektivno, moe
da ima stvarno objektivan stav. On, na primer, moe rei: "Oseam
da sam neprijateljski raspoloen i razumem zato ljudi reaguju negativno prema meni." Stvarna objektivnost zahteva odgovarajuu subjektivnost.
Mi smo mnogo objektivniji kada je u pitanju ponaanje drugih
ljudi, nego kada smo sami u pitanju. Video sam u toku savetovanja
branih parova, da svako od njih vidi jasno greke drugog, ali ne vidi
Sv
oje. Stara francuska izreka kae da su ljudi kao potar koji je nosio
duplu potansku torbu prebaenu preko ramena. U prednjoj torbi su
b'le sve greke drugih ljudi, a zadnja je sadrala njegove mane. Mi,
bukvalno, ne moemo da vidimo sebe; mi samo oseamo ta se dogaa
u n
aim telima. Iz tog razloga, poeo sam da praktikujem da se ne
las
pravljam sa onima koji kritikuju moje ponaanje. Shvatio sam da
llv e
' k postoji neki razlog za to. j., Da bi bio stvarno objektivan, ovek
mora razumeti i objasniti svoj
Cl11
stav ili oseanje. Bez te subjektivne osnove napor da se bude
111
objektivan, zavrava kao pseudoobjektivnost. Psiholoki term

pseudoobjektivnost je racionalizacija.
Mehanizam racionalizacije je da negira subjektivno oseanje
pokree misao ili akciju i da opravda neiji stav ili ponaanje n
uzrokom. Kada neko kae: "Ja sam to uradio jer... "-on tako prebs
odgovornost za svoje ponaanje na neku spoljnu silu. To pon
moe biti dobro, ali je mnogo ee izgovor za neiji neusp
neadekvatnost. Samo vrlo retko takva samouveravanja zadovolji
i drugu osobu. Umesto da dajemo objanjenja, mnogo je bol
izrazimo oseanja i elje. Vil Duran je primetio daje "izgovor
to danas zna svaki ak, samo tehnika za racionalizaciju elje.5
Objektivno miljenje nudi malo pomoi u mnogobrojnim pr
mirna i konfliktima sa kojima se sreemo svakog dana. Nijedna i
ne moe da odgovori svom detetu na osnovu objektivnog milj
Ako tumai dobro pla svog deteta, to e biti zato to razume dett
oseanje koje je iza plaa i reaguje sa oseanjem na bebinu poti
Majka koja se trudi da bude objektivna sa svojom decom, odbl
svoju prirodnu funkciju, i u stvari naputa svoju decu. Ona nije
majka, ve bezlina snaga. ovek se ne moe odnositi prema iji
drugoj osobi objektivno, jer objektivna veza svodi ljude na <6b
Miljenje se ne moe nikada odvojiti od oseanja, postoje
neko radi odreeno njegovom eljom za zadovoljstvom ili strane
bola, nijedan in ne moe biti potpuno nepristrasan, nijedan pos
bez nekog linog interesa. Svaka misao je povezana sa oseanj
ona e ili podrati oseanje ili mu se suprotstaviti, zavisno od k
terne strukture oveka. Kod zdrave osobe, miljenje i oseanj
paralelno, odraavaju jedinstvo' linosti.
Kod neurotine osobe, miljenje se esto suprotstavlja ose
naroito u onim oblastima u kojima postoji konflikt. Shizofrenos
se karakterie odvajanjem miljenja od oseanja, to je jeda
tipinih simptoma bolesti.
Jedna injenica koja se javlja u svim psihijatrijskim radovh
nesposobnost isto objektivnog miljenja da resi emocionalne pr
me pojedinca. Takvo miljenje je, u stvari, vrsta otpora prema ni
terapeuta, jer odrava stanje disociranosti koje je u osnovi emoci
nog poremeaja. Svaka analitika procedura, od psihoanalizi
5
112
Will Durant, Pleasure of Philosophy. New York, Simon and Schusler, Inc., 1966, fli
nergetske terapije, tei prevazilaenju pseudoobjektivnosti paci M ja bi on mogao da dopre do svojih oseanja. Sve dok je to
jel? utn0> komunikacija izmeu pacijenta i lekara ostaje samo intelek-Pr'jna
veba koja ne utie na promenu pacijentovog ponaanja. Uglav-tuafll je
najtei onaj pacijent koji zadrava intelektualnu nezavisnost od
JJapijskog napora.
U svetlu ove injenice, moemo se zapitati zato se objektivno
^ljenje vrednuje tako visoko i zato se sposobnost da se misli
apstraktno smatra najviim postignuem ljudske svesti. U naem
obrazovnom sistemu, poenta je stavljena ba na ove sposobnosti. Ali,
ak iako nekome to nije jasno, ima razloga koji opravdavaju ovo
prihvaeno shvatanje. Objektivno miljenje, naroito apstraktno,
osnovni je izvor znanja, a znanje je mo. Civilizovana drutva su
hijerarhija moi. Onaj ko ima mo, ili je moe stei, zauzima vanu
poziciju u takvim drutvima. Mo znanja je, uz to, najvea vrednost
za sigurnost drutva. Ali, znanje ima malo vrednosti kada je u pitanju
emocionalno blagostanje oveka.
Kreativno miljenje je, s druge strane, duboko ukorenjeno u
subjektivnom stavu. Sve velike filozofske teorije imaju jak subjektivni
naboj, koji je paljivom itaocu jasan. Ova lina, ili subjektivna
orijentacija, ne samo da dodaje aromu filozofskom pisanju, ve transformie intelektualni rad u ljudski dokument. Pisanje koje nema ovaj
kvalitet, suvoparno je i nezanimljivo. Svi drugi oblici kreativnog
miljenja, bilo u nauci, umetnosti ili obinom ivotu, poinju od
subjektivne osnove. Kreativna osoba nije nesposobna da misli apstraktno, ve naprotiv. Subjektivna osnova i apstraktni razvoj kreativnog
miljenja, su organsko jedinstvo koje nije prisutno u takozvanom isto
objektivnom miljenju.
Ljudi ne misle kreativno, jer je njihovo subjektivno miljenje
Oteeno. Naueni su da: 1. takvo miljenje smatraju manje vrednim,
2' da ne veruju svojim oseanjima i da razumom proveravaju svoje
Ponaanje, 3. da zadovoljstvo nije dovoljan cilj u ivotu. Zbog ovog
Poremeaja, ljudi koriste intelektualne kapacitete da bi racionalizovali
Sv
je ponaanje ili postaju usmereni ka bezlinim stvarima. Nije
ûobiajeno da sretnemo dobrog apstraktnog mislioca kome nedos*$ ono to zovemo zdrav razum.
Miljenje poinje sa oseanjem i razvija se iz potrebe da svoje
Pon
aanje prilagodimo realnosti situacije. Ono se zavrava mudrou,
113
ISTINA. LEPOTA l GRAC1LNOST
stoje priznavanje ovekovog odnosa sa univerzumom, iji je <

Sutina mudrosti je, kao to je veliki Sokrat istakao, "pozr
sama". Osoba koja ne zna sebe, ne moe ni misliti za sebe, i:
mislite kreativno.
Lepota i gracilnost
Ljudi oseaju da je istina lepa, a da su neiskrenost i nepo
runi. Ima i takvih verovanja, kao na primer daje lepota istin
ovom odeljku u govoriti o vezi lepote i zdravlja, jer se zdravlje
smatrati istinom tela. Lepota nije, kako se to obino misli, u oki
psihijatrije. Ideja daje lepota na bilo koji nain vezana za me
zdravlje, izgleda kao udna misao. Izvestan broj psihijatara je i
vio da medu mentalnim bolesnicima ima naizgled lepih ena i zg
mukaraca. Moje iskustvo je suprotno. Nijedna shizoidna pacij
nja, koju sam tretirao, nije doivljavala svoje telo kao lepo, i ja|
sloio sa njihovom samoprocenom. Bilo bi zaista udno daj
nikakve veze izmeu lepote i zdravlja. Moda bi trebalo da revic
svoje ideje o lepoti i zdravlju.
Zdrava deca izgledaju lepo; mi oboavamo njihove bistie c
ten, lepa i ivahna mlada tela. Naa reakcija na ivotinju se zasfl
istim kvalitetima: vitalnost, gracioznost i ivost. Mi zdravu i\
doivljavamo kao lepu pojavu, bilo daje to maka, pas, konj ilij
Suprotno, bolest ili patnja nas odbijaju. Teko je u bolesti
lepotu. U slici utopije Samjuela Batlera, opisanoj u knjizi "Erev
bolest je bila jedini zloin, zbog koga su hapsili ljude. To je ekst
shvatanje bolesti, koje vreda nau osetljivost. Mi moemo da i o
bolesnoj osobi kao runoj. Mi saoseamo sa njenom ne\
naroito ako nam je bliska, i zato ne prihvatamo odbojnost
bolest kod nas izazivala. Takva oseanja su izrazito ljudska;:
ivotinje unitavaju svog bolesnog lana.
Ako bi lepotu odvojili od zdravlja, odvojili bi je od naj\
aspekta postojanja. Stvorili bi svet odvojenih vrednosti, onit
pojedincima obezbeduju fiziko blagostanje, dok bi druge bit
koje se bave apstraktnim pojmovima lepote, to nema nieg zaj
kog sa zdravljem. Grci, ija je kultura jedna od osnova nae kn
nisu pravili ovu razliku. Oboavali su telesnu lepotu kao izraz i
nog i fizikog zdravlja. Njihovi filozofi su izjednaavali lepc
114

Oni. Oni su i u skulpturama i arhitekturi izrazili divljenje koje su
cal i prema lepoti kao osobini boanstva.
Grka tradicija lepote, koja se prenela na rimsku, stoji nasuprot
ijgjoznog shvatanja starih Jevreja, koje je zabranjivalo bilo koje
f
u0avanje forme ili oblija. Hebrejski bog bio je apstakcija kojoj se
ije moglo fiziki pribliiti. Njegove zapovesti su bile moralni zakon
ko;j se mogao razumeti samo mentalno ili psiholoki. Kod Jevreja se
dobar ivot sastojao u pokoravanju Zakonu, koji je prema stepenu
blagostanja koje je obezbeivao lanovima Jevrejske zajednice, dodavao elemenat lepote njihovim ivotima. Ali, lepota je bila drugorazredna vrednost u odnosu na moralnost.
Dve kulture su na kraju, u toku hrianske ere, ule u konflikt.
Hrianstvo je sadravalo elemente obe kulture i postiglo je sintezu u
obliku Hrista, koji je u svojoj linosti bio otelotvorenje shvatanja
lepote, zajedno sa idejama pravde i moralnosti izvedenih iz hebrejske
kulture. Ova sinteza se nije nikada potpuno ostvarila, jer je telo
smatrano inferiornim u odnosu na duh. Rimski uticaj na rano hrianstvo, zabranjivao je ivot zadovoljstva na zemlji. Njihov spas je bio u
carstvu Neba, a to su mogli postii kroz posveenje i verovanje. Kako
je hrianska crkva rasla i dobijala mo, okrenula se protiv tela i
telesnog zadovoljstva. Lepota je postala duhovni pojam.
Zapadna kultura je nasledila ovu podeljenost tela i duha ili tela i
miljenja. To je odgovorno i za dihotomiju koja postoji u modernoj
medicini, koja vidi fiziku i mentalnu bolest kao dva odvojena fenomena. Medicinska misao je nauena da misli o bolesti kao sluajnom
fenomenu koji nema veze sa linou. Ovakvo shvatanje se razvilo kao
reakcija na misticizam srednjevekovnog hrianstva, koje je posmatralo bolest kao kaznu za greh. A to vodi ka mehanicistikom shvatanju
te
la u kome je fizika lepote takode, sluajni kvalitetkoji nema nikakve
y
eze sa zdravljem.
Medicinska profesija vidi zdravlje kao odsustvo bolesti, a takode
zadovoljstvo shvata kao odsustvo bola. A poto su sumnjiavi prema
simuliranju bolesti, lekari nisu voljni da opiu neki poremeaj kao
"lest, sve dok ne postoje vidljivi znaci koji potvruju dijagnozu.
U , e'ji da izbegnu subjektivnost, oni ignoriu svoja ula i oslanjaju se
na '"strumente. Instrumenti su od pomoi u fiziolokim merenjima,
i ôgu se koristiti da procene mehaniko stanje organa ili sistema.
Ali n'jedan instrument ne moe da izmeri nain funkcionisanja
organizma.
115
ISTINA. LEPOTA l GRACILNOST
Za to nam je potrebno pozitivno shvatanje zdravlja. U formu

tog shvatanja, ne moemo zanemariti znaaj zadovoljstva, lej
gracilnosti.
Kada gledamo zdravo dete, mi ne vidimo njegovo zdrav
stanje. Ono to vidimo, jeste dete koje doivljavamo kao ener
graciozno i lepo. Ove fizike znake tumaimo kao izraz zd
Razlikovanje zdravlja i bolesti je vrsta procene. Prosean ovel
ovu procenu na osnovu svojih ulnih utisaka. Ima li ikakvu vr
ovakva procena?
Jedna od teza ove studije, jeste da zadovoljstvo oznaava
zdravog funkcionisanja u organizmu. Ako je tako - onda je
takode, izraz zdravlja - to potvruje da je veza izmeu le
zadovoljstva uspostavljena. Mi mislimo o lepoti kao o neemu
prijatno za oi - lepa ena ili lepa slika, na primer. Lepota u
najelementarnijem smislu, izraava sklad elemenata u pojavi ili
tu. Prisustvo disproporcije ili nesklada je rui. Ali za statinu s
moemo rei daje lepa. Sklad ili red, moraju proistei iz unutr
uzbuenja koje obasjava objekt, i koje ujedinjuje njegove ra
elemente. Ovaj kvalitet, koji ini da nam objekt izgleda lepp, na
i u muzici koja nanije prijatna. Buka, ili samo neskladne note,
izazvati bol.
Uivanje u lepom zasniva se na njegovoj sposobnosti da
nae telesne ritmove i stimulie protok oseanja u telu. Ako n
lepu stvar, reagujemo zadovoljstvom, to je zato to se uzbudi
objekta prenosi na nas. Tako i mi postajemo uzbueni. Ako nei
reakcije, mi ne oseamo zadovoljstvo. Vano je istai da
oseamo lepotu u objektu. Ovo moe biti nedostatak naih uli
moda objekt nezanimljiv. Teko je shvatiti kako neto nezani
moe biti lepo, ili kako nezanimljiva osoba moe doiveti lepq
Nae reagovanje na ljude paralelno je naim reakcijama i na
objekte u okolini. Nas uzbuuje lepa osoba, jer je sama uzbw
Oseamo zadovoljstvo u drutvu lepe osobe, jer se ona osea
zbog sebe. Mi zato imamo opravdanja da je smatramo zd
osobom.
Bolestan ovek ne moe da ostavi na nas takav utisak. Nj
nedostajati unutranje uzbuenje da bi nas stimulisao i oseanj
voljstva da bismo se oseali dobro. Ako uopte deluje, on e
116
ISTINA. LEPOTA I GRACTLNOST
Uiriti depresivni uticaj. Mogli bi ga zamisliti kao lepog, samo uz

(bujniju matu.
Uzbuenje i tok oseanja koji ide uz zadovoljstvo, fiziki se
Lifestuju kao gracioznost. Gracioznost je lepota pokreta i dopunjuje
Lotu oblika u zdravom organizmu. Kao i lepota, ona je izraz zadolljstva. U stanju zadovoljstva ovek se kree graciozno. Bol remeti
,vekove pokrete.
Re "gracilnost" ima znaenje koje sugerie uzviene ljudske
luli tete. Koristi se kao znak potovanja. Pozdrav "Vaa milosti" koji
odnosi na one koji zasluuju potovanje isti je kao pozdrav "Vaa
[kselencijo". To znai da osoba koju tako oslovljavamo ima posebnu
judsku osobinu, gracilnost, koja u krajnjem sluaju, proizilazi iz
tegove srodnosti sa boanstvom. U ranim periodima za kraljeve se
trovalo da uivaju autoritet bojom voljom, koji je njihovoj linosti
)dao poseban kvalitet gracioznosti.
Biblija nas ui da je ovek stvoren po obliju boga, prema tome,
Ivaki ovek poseduje deo gracioznosti, odnosno, slian je bogu. Frojd
je pokuao da pokae da je ovek stvorio Boga po obliju svog oca. |
Mi za svako malo dete, otac je osoba uzvienih vrlina, ovek gracilInosti i u oima deteta slian Bogu. Po Bibliji, ovek je izgubio boju
l naklonost kada je pojeo voe sa drveta saznanja i nauio o dobru i zlu.
l Kada je ovek poeo da misli o dobru i zlu, mora da se oseao kao
J stonoga koja se paralisala kada je morala da odlui kojom nogom prvo
i krene. Onog trenutka kada ovek mora da misli o pokretu, prekida l
se spontani tok oseanja kroz telo. Prekid u ritmikom pokretu dovodi l
do negracioznosti.
Sve ivotinje su graciozne u pokretima. Kada gledamo pticu u letu,
izgleda nam kao pojava lepote u pokretu. Skakutanje srne i skok tigra,
'maju kvalitet koji izaziva divljenje. Primitivni ljudi su zadrali mnogo
d te ivotinjske gracioznosti koja se u procesu civilizacije, progresivno gubila. Potpuno je izgubljena kada ovek nije slobodan da sledi
Sv
je instinkte i oseanja.
Sa gubitkom lakoe, postoji i gubitak gracilnosti. Onaj ko je
daren lakoom, graciozan je. On je otvoren, topao i popustljiv.
Utv
oren je, jer nikakva tenzija ne zadrava tok oseanja. Nije razvio
n
'kakve neurotine ili shizoidne odbrane od ivota. Topao je, jer
ner
gija nije vezana za emocionalne konflikte. Ima vie energije, pa
117
zato i vie oseanja. On drugima prua zadovoljstvo bez nape

mu je svaki pokret tela izvor zadovoljstva za sebe i druge.
Kod ljudi, nedostatak fizike lakoe nastaje zbog hronine i
lame tenzije koja blokira spontane ritmike pokrete tela. Svaka l
predstavlja emocionalni konflikt koji je bio razreen inhibicijon
snih impulsa. To nije pravo reenje, jer potisnuti impulsi put
ka povrini u iskrivljenom obliku. Muskularna tenzija, inhil i
izmenjeno ponaanje znaci su da je konflikt jo uvek aktiv
nesvesnom nivou. ovek koji pati od ovakvih konflikata
prijatan ni graciozan. Nije mentalno zdrav, a u pogledu
stresova koji odravaju muskularne tenzije, ne moe se smat
fiziki zdravim.
Argument koji se istie protiv ovog shvatanja, jeste da su
naizgled graciozni ljudi, emocionalno poremeeni. Tu se mi
plesae i atletiare, iji se pokreti smatraju gracioznim. Ali,
nost ovih izvoaa je nauena reakcija, a ni u kom sluaju ne
gracioznost divlje ivotinje. Izvoai izgledaju graciozno samcif
su angaovani u vebi koju su usavrili. ak i tada, njihovo izvc
nije bez napora. Ono samo izgleda tako, posmatrano sa distance, l
toga, ovi su izvoai esto potpuno neveti u svom ophoenju.
test graciozfTbsti je u uobiajenim, svakodnevnim pokretima u;
etanje, razgovor, kuvanje ili igra sa decom.
Lepota telesnih oblika i gracioznost telesnog pokreta su spolj
objektivni pokazatelj i. Zdravlje je nedeljivo; ukljuuje stanje J
nog i fizikog blagostanja. Niko ne moe biti mentalno zdrav, a 1
bolestan ili fiziki zdrav, a mentalno bolestan. ovek moe f
ovako podcijene suenje samo ako ignorie jedinstvo linosti,
an lekar, radei rutinski pregled, ne primeti prazan pogled, st
vilice, i hladno telo koje karakterie shizoidnu osobu. Ili ako i pl
ove znake emocionalnog poremeaja, on ih ne povezuje sa
zdravljem. Ovaj pregled je esto ogranien na proveru telesnih
stanja, koja pokazuju organsku povredu, ali ne funkcic poremeaj
itave linosti. Prosean psihijatar, s druge strane, ne l tela svojih
pacijenata. On ne primeuje njihovo plitko disanje, ukfl tela,
uplaen pogled. Ili, ako i vidi ove znake emocionalnog pc aja, on
ih ne povezuje sa problemima koje pacijent iznosi^ pozitivnih
kriterijuma zdravlja, ne moemo procenjivati totalno|
118
ISTINA, LEPOTA I GRACILNOST
Onisanje oveka. Kriterijumi koje smatram najpogodnijim za ovu

^'jju, su telesna lepota i telesna gracioznost.
?V
oseaji lepote i gracioznosti su uroeni kod ljudi. Mala deca su
r oito osetljiva za ove kvalitete. Kada dete vidi lepu enu, ono "
e:
"Ti si lepa". Naalost, previe ljudi je slino onoj gomili iz
vikn
"rie o carevom novom odelu, koja je zanemarila svoja ula i divila
'l carevim nevidljivim haljinama, sve dok jedno dete nije reklo daje
su se
podvrgli ispiranju mozga, prihvatajui diktate ^de,
a r nag- Ljudi
ak i kada je to bilo u suprotnosti sa subjektivnom istinom
jihovih ula. Osoba koja je rob mode, podredila je svoj lini ukus
optem ukusu. Ova situacija se tako pogorala, daje tanko, izdueno
shizoidno telo, postalo uzor enske lepote. Ovakvo stanje stvari mogu
pripisati injenici da se veina ljudi odrekla svojih ula.
Lepota i gracilnost su cijevi ka kojima je usmerena veina naih
svesnih napora. Mi elimo da budemo lepi i graciozniji jer oseamo
da ovi kvaliteti vode ka radosti. Lepota je cilj svake kreativne akcije,
na linom nivou u naim domovima, i okolini, i kao umetnost u poslu.
Uprkos ovom interesu za lepo, svet stalno postaje runiji. Ja verujem
daje to zato stoje lepota postala pre ukras, nego vrlina, pre ego simbol,
nego nain ivota, a rezultat toga je, da je lepota izgubila svoje pravo
znaenje kao predstava zadovoljstva.
119
SAMOSVESTI '
SAMOPOTVRDIVANJE
Spoznaja i suprotstavljanje
ovek ne moe biti svestan svoje individualnosti sve dok ne stekne
pravo i sposobnost da prihvati svoju individualnost. Prosto reeno,
svest o sebi zavisi od prihvatanja sebe. Potvrivanje sebe podrazumeva
ideju suprotstavljanja, i razlikuje se u tom smislu, od izraavanje sebe,
koje to ne podrazumeva. Samoprihvatanje je objava individualnosti
nasuprot snaga koje je negiraju. Takve snage postoje u drutvu i u
kui. Da bi uzeo u zatitu ovekovu individualnost, Ustav SAD sadri
pravo slobode.govora, vaan element koji sadri pravo neslaganja.
Ako nema prava da izrazi neslaganje, osoba je oslabljena, a kreativnost
umanjena.
esto sam bio impresioniran zapaanjem da nesposobnost pacijenta da spozna sebe, ide paralelno sa njegovom nemogunou da kae
ne. Ako ga pitam "Da li ste, kao dete, imali napad besa" ili "Da li ste
dojeni?", on neizbeno odgovara sa "Ne znam". To to se ne seamo
sv
og najranijeg ivota, donekle je razumljivo, obzirom na Frojdovo
objanjenje da su rana seanja potisnuta. ak i pitanja koja se odnose
n
a sadanjost "Zato se smejete?" "ta oseate", "Sta elite", esto
'zazivaju isti odgovor: "Ne znam".
Ako pacijent ne moe da kae Ne, to se vidi u njegovom ponaanju
Pod stresom u ivotnim situacijama. On ne moe da kae NE, ne moe
2'atko da odbije preterane zahteve, i ne moe da odbaci pritisak
s
cijalne sredine. Ista tekoa se javlja i u terapiji kada pacijent
Pkuava da vie ili glasno izgovori NE i NEU, dok udara pesnicama
121
SAMOSVEST l SAMOPOTVRDIVANJE
ili utira nogama duek. Ne osea se uverljivost i zvunost u

Pokreti su mu nekoordinisani i slabi. U glasu se esto oset
straha, kroz pojavu rastue intonacije ili je glas prekinut i oj
utisak bezuspenog suprotstavljanja (protesta). ak i posu
koji gleda pacijentove akcije na filmu, uoava nedostatak samo
divanja.
Paralele izmeu nepoznavanja sebe i karakteroloke slab
nemogunosti da kae NE, navodi me na pomisao da mora da
njima postoji i neka logika veza. Kada pacijent kae "Ne znar
takode kae "Ja ne NE", mislei "Ja ne kaem NE". Slin
zvunosti izmeu reci znati (nou) i ne (nou), moe biti jednoj
sluajna, ali to rada pitanje: U kojoj meri je negacija sutinski sa
znanja. [
Znanje je funkcija razlikovanja. Da bi znali staje A, mora
razlikovati od svega to nije A. Znanje izrasta iz uoavanja n
Prva razlika koju organizam moe da raspozna, je razlika i
onoga stoje dobro ili prijatno za telo i onoga to ono osea kao
ak i tako elementarne razlike kao to su dan i no, svetio i tamj
i dole, van domaaja su novoroeneta. Dok su bebine oi otv
ona ivi u svetu u kome je telesni self itav svet, i drugi, ili ne-s
postoji u svesti. Kako poinje da razlikuje razliite aspekte sp
sveta, beba ih u svojoj svesti registruje telesnim osetima.
postaje osoba koja pretvara nemir u zadovoljstvo, glad u sito
tom ranom nivou, pak, bebino ponaanje je isto impulsivno.
reakcije su nevoljne. Nije nauila da misli, i nema nikakvo zna
Da bi se napravio korak od impulsivne reakcije do mi
potrebno je uvoenje frustracije i negacije. Kada bi impulsivn
ije organizma bile u stanju da ispune sve nae potrebe i elje^
bila neophodna svesna misao. Potreba za svesnim miljenjem se
jedino kada automatske radnje ne mogu da zadovolje organizi
svim eksperimentima uenja kod ivotinja, imamo frustraciju
poluge koju ivotinja mora da upotrebi da bi postigla eljeni <
jednom od najpoznatijih od takvih eksperimenata, banana je p
Ijena van kaveza, van domaaja majmuna. Posle izvesnog broja
pelih pokuaja da rukom dohvati bananu, majmun je najzad pr
tap koji je bio u kavezu. Koristei tap kao produetak ruke, i
l
Ret'i "ne znam" na engleskom I don'l know, po zvunosti podsea na "ne N" (pril
122
SAMOSVEST I SAMOPOTVRIVANJE
J 0l ivati bananu . U po no vljen im p ok uajim a, k oristio je tap

J k ao
J M / Q ve posle nekoliko neuspenih pokuaja daje dohvati
, tv0 rukom .b i s e r e i d a j e m a j m u n n a u i o n o v u v e t i n u , d a
Sfe
<rlon j e u e n j em iljenje, i da je u tom p ro cesu stek ao znanje kako
da ko ristin a nov nain.
tap
U loga frustarcije u m iljenju je oigledna; uloga negacije
nejasna. stracija ne vodi nuno ka m iljenju; m oe se lako
okrenuti u ljutnju
h es. O v os u u s t v a fi p riro d n iji o d g o v o ri n a
fru straciju . M iljen je ' seo e p o s ti i sa m o a k o s e e n e rg ija s p re e n e
e lje n e o slo b o d i k ro z
ljutnju ili b es. P o n ek ad p re n o to fru stra cija p rep lav i iv o tin ju , o n a
m o ra p re k in u ti sv o j b e z u s p e a n n a p o r. "S ta n i i razm isli" je
stara izreka. "Stop" koje je tako neophodno za m iljenje, jeste
neizgovorenoN e, negativn a naredb a iz vie g c en tra ko ji zadrav a
e m o cion alnureakciju i om oguava vioj aktivnosti da preuzm e
kontrolu.
O v a n ared b a k oja p rek id a n esv rsish o d an n a p or i p re u sm e rav a
e n e rg iju im p u ls a u n o v k a n a l, g la s je e g a u n je g o v o j k re a tiv n o j
funkciji. U kreativni im puls ulaze tri elem enta: Prvi je snaan im puls
k o ji te i isp u n j^ iiji^ a d p v o lis tv u ^ d ru g i je p re p re k a k o ja s p re a v a
ispu njen je , na u obia jenL narT
a^ ir^rie~ m era'sam Q Q atrole ili
r - rr
sam odiscipline koja spreava da se osujeeni im puls pretvori
- u des
truktivno ponasarijeT" A ko je m otivacija za zadovoljstvo slaba, napor
m oe da se sm arrjT o"paustajT nj'a. A ko je sam odisciplina slaba,, ona
e se javiti kao~bes.
Z d ra v e g b d r i d iz g in e n ev o ljn ih p o k reta te la . O n n e p o d m e e
svoje iluzije kao elje tela. N jegov uticaj je u sm islu ograniav
j anja, i
to je osnova sam okontrole. T o je prikazano u sledeem sluaju. M lad
ovek, koga sam poznavao, bio je zahvaen vodenom strujom , i uprkos
svim pokuaj im a i naporim a da pliva, nije m ogao da se izbavi. V idei
da postaje zaplaen i oajan, rekao je sebi: "N e panici." Istog trenutka
mu
je sinula m isao da treba da tedi snagu i potrai pom o. To je uinio
'bio je spaen. O v aj prim er bi se m o gao p on oviti m n og o puta.
M oje je stano vite da su spo so bn ost d a se k ae N E sebi i sp osob n s
t d a s e k a e N E d ru g im a , sa m o d v e stra n e is te m e d a lje . A k o s e
ju p rav o i m o g u n o st d a se isp o lji su p ro tstav ljan je, o n d a sam o ci
plina i sam okontrola nuno trpe.
n
D a p o s ta v im o o v o p ita n je m alo d ru g a ije . K ak o n a e d e te
ra ste ,
e n eizb en o d o i u k o n flikt sa sv ojim ro d iteljim a. A li, |p retp o s"no da je ono neobine prirode, tako da slua sve to m ajka kae i
123
SAMOSVEST J SAMOPOTVRDIVANJE
izvrava njene naredbe doslovce. "Jedi taj pire!", nareuje maji

to uradi bez pogovora. Ako bi se ovaj program sprovodio
nivoima, kako bi dete ikada nauilo da misli? Ono nee imati j
da misli, jer majka zna najbolje. Nee imati potrebe da ui, jer|
e predvideti sve probleme i savladati sve neizvesnosti. Ne
nikakvo znanje, jer nema potrebe za znanjem. Sreom, nijedu
malno dete se ne rada sa takvom dispozicijom, jer bi zavrjj
bespomoni idiot.
Kada dete slua naredbe, njemu je uskraena mogunost i
stekne znanje. To ne znai da nikada ne treba nareivati
Naredbe su potrebne kada neto iskrsne, a ne u situacijama
ui. Ove druge zahtevaju slobodnu igru volje, ako hoemo|
dogodi miljenje.
"Ja ne znam" poinje u kui. To se deava kada roditelj
deje suprotstavljanje i jaa svoju volju uprkos prigovorima
To je tako uobiajeno, da esto proe nezapaeno. Posle svej
dete stvarno zna? Roditelj zna najbolje i izvesno je da su njego
najbolja. Ali zahtevi zbog kojih se javlja konflikt izmeu rc
deteta, retko se mogu razreiti velikim znanjem. Dete se udaljif
liko koraka u samousluzi i brina majka mu naredi da se vrati,
ne vrati dovoljno brzo moe se desiti da ga gnevna majka izuc
sam video mnogo puta. Silina sa kojom se: naredbe esto ^
zastraujua je. "Prestani to", "Sedi mirno", "Ne diraj kola
ene su takvim tonom autoriteta da je ovek zapanjen kako nel
imaju smelosti da se odupru.
Neko ko sa strane gleda roditelje i decu, moe samo da zaklj
je retko kada u pitanju "Mama zna najbolje", ve je to pitanje aut i
poslunosti. Dete mora da naui da slua roditelje, inae oni st
da nee imati nikakvu kontrolu nad njima, i da e postati loe|
strah previda injenicu da je dete socijalno bie, ija su sr.
ponaanja samoizraavajua, a ne samounitavajua. Dete je,
menta roenja, vodeno impulsima iji su koreni u mudrosti teli
poemo od pretpostavke da se disciplina mora spolja nametnuti*!
samodisciplina se ne moe razviti. Dete postaje posluno iz st
to nije isto to i samokontrola. "Dobro", posluno dete, rtvujuf
pravo da kae NE, gubi i sposobnost da misli n,a sebe.
Verovanje da e deca "postati loa" ako im se ne nemetne di^
na, znai nedostatak vere u ljudsku prirodu. Deca se ne raaj
124
SAMOSVEST I SAMOPOTVRDIVANJE
dovita, ali to mogu postati kada su roditelji neprijateljski i suzbijaju f11

,iezavisnost. U oima deteta takav roditelj je udovite kome se "dino
moe suprotstaviti njegovim sopstvenim metodama. Tako dete ^ staje
isto kao i njegov roditelj. Zapanjujue je kako ljudi lako P
upravljaju osnovni zakon reprodukcije, da iver ne pada daleko od
udovino ponaanje roditelja je nedostatak potovanja za
ndividualnost deteta. Nehumano je od roditelja to ne prihvate svoje
dete onakvo kakvo je, ve nastoje da ga modeliraju prema nekoj svojoj
zamisli o tome kakvo dete treba da bude.
Sva deca u svom razvoju, prolaze kroz fazu negativizma. Na
uzrastu od osamnaest meseci do dve godine, ono e rei NE mnogim
roditeljskim zahtevima i ponudama. To NE izraava detetov rast
svesnosti da moe misliti za sebe. To je esto tako spontano da dete
moe u stvari da kae NE i za neto to mu se svia. Seam se kada
sam ponudio svom malom sinu njegov omiljeni kola. Pre no to ga
jeuopte pogledao, okrenuo je glavu u gestu odbijanja. Kratak pogled,
gaje podsetio daje to eljeni objekt, i uzeo gaje. Svako insistiranje s
moje strane, bi ojaalo njegovo poetno ojdbijanje.
Da li emo dozvoliti detetu da pravi sopstveni izbor u nekoj
situaciji, zavisi od okolnosti te situacije. U principu, moramo uvek
potovati detetovo pravo da kae NE. Praktino, preporuuje se da
dete pravi sopstveni izbor kad god je to mogue. To dozvoljava detetu
da razvije oseaj odgovornosti za sopstveno ponaanje, stoje prirodna
tendencija svih organizama. Kada roditelji suzbiju poetne napore
deteta da uspostavi samoregulatorni sistem, nastaje konflikt koji je
najtee prevazii. Dete koje ima pravo da kae NE svojim roditeljima,
raste u odraslu osobu koja zna koje i ta hoe.
Nametanje naina miljenja popularno se naziva ispiranje mozga.
Osobi se moe isprati mozak, samo ako su savladani njeni otpor i volja.
Mora joj se oduzeti pravo da kae NE. Sve dok ima ovo pravo, ona e
Pokuavati da nade reenja za sebe. Moe praviti greke, ali e uiti.
p
acijetni koji ne mogu da izraze svoje neslaganje ne mogu postii nita
za
sebe. Trae od terapeuta odgovore koje on nema. Oni ne znaju ta
^varno hoe i ko su u stvari. Sreom, samo malo pacijenata je potpuno
ls
Pranih mozgova. Veina njih pati od relativno ograniene sposobnosti da ispolji sebe, ali ta ogranienost je odgovorna za njihove
tekoe i nedostatak samospoznaje.
125
SAM' ^ . t.ST l SAMOPOTVRDIVANJE
Samokontrola i "NE"
Svaki organizam je okruen membranom koja ga odvaj i
odreuje njegovo individualno postojanje. To znai daje to sam,J
talni energetski sistem ije se sve razmene sa okolinom deavaju t?'
membranu. Jasno je da zdravlje organizma zavisi do
fimkcionisanja ove membrane. Ako je nepropustljiva, nita nee
Svaka iva membrana ima selektivnu propustljivost koja, nj
dozvoljava da hrana ude, a tetni produkti izau.
Kod ljudskih bia, funkcionalna membrana tela se sastoji odi
masnog i vezivnog tkiva ispod koe, i vretenastih miia ili misi
uestvuju u voljnim pokretima. Ovi miici su ukljueni u me jer
formiraju oklop oko celog tela upravo ispod koe, i kao i igraju
ulogu u funkciji percepcije. Koa i specijalni ulni or povrini
tela primaju sve ulazee stimuluse. Vretenasti misi uestvuju u
voljnim pokretima, zajedno sa svojim propriocej nervima
ukljueni su u percepciju izlazeih impulsa. Postoje! povrinske
membrane u ljudskom telu, kao to su obloge digi trakta i
respiratornog sistema, ali one nisu direktno povi linou.
Veza ove funkcionalne membrane sa sveu se najbolji
razumeti posmatranjem tela kao jedinstvene elije. Stimuli
deluju spolja na povrinu, izazivaju oseanje ako je njihov i:
dovoljan da proizvede efekat na povrinu. Slino, impulsi iz njosti
tela se opaaju, kada dou do povrine. Svesnost je po' fenomen;
on ukljuuje i povrinu svesti i povrinu tela. Frojd je ego, koji
obuhvata funciju percepcije i svesnosti, kao "p povrine na
povrinu". Deavanja na povrini tela projektu} povrinu mozga,
gde se ostvaruje percepcija.
slimulus
granina membrana
ko/.a i masno i vezivno
tki-vo i prugasta
muskulatura
126
impuls
odgovor
slimulus
SAMOSVESV I SAMOPOTVRDIVANJE
î dogaaji ili pokreti se deavaju u telu, a da ne dopiru do Mi

inae nismo svesni rada srca, ne primeujemo pokrete sve,a j ne
oseamo stvaranje i unutranji tok urina. Uopteno, kada cretranju
aktivnost deluje na povrinu tela, javlja se senzacija. Na l'nl er kada
nam srce bije takvom snagom da prouzrokuje podizanje Pr .Il0tr
koa, oseamo da srce udara. Teoretski, impulsi nastaju u "" rru
organizma, i usmereni su prema van, ka objektima u spoljnom , mMi. ipak, nismo svesni ovih impulsa, dok ne dopru do miinog SV tema
gde se deava radnja koja e ostvariti cilj impulsa. Percepcija P zavisi
od stvarne kontrakcije miia. Impuls se opaa kada miii ostanu
"gotovi" da deluju ili "spremni" da odgovore.
Miini sistem koji je previe elastian ili nema koheziju, dozvoljava impulsima da prou bez adekvatne ego kontrole, i pre nego to
su potpuno registrovani u svesti. Ponaanje ljudi sa ovim nedostatkom
e biti ili impulsivno ili histerino. Uprkos njihovoj hiperaktivnosti ili
snanim izlivima besa, oseanja su kod ovih osoba redukovana. Oni
ispoljavaju nedostatak samostalnosti i samokontrole i njihov ego se
moe opisati kao slab. Impuisivnost i histerino ponaanje su uobiajeni kod nekih shizoidnih linosti. S druge strane, nefleksibilna membrana zbog rigidnog sklopa itave muskulature blokira ekspresiju
oseanja i ograniava oslobaanja impulsa. Rigidna osoba pokazuje
manjak spontanosti, i njeno ponaanje ima tendenciju ka kompulsivnom (prisilnom) i mehanikom ponaanju. Muskulaturna rigidnost
takode umanjuje oseanje, jer muskularni sistem ne moe da reaguje
ili odgovara, slobodno.
Granina membrana, naroito koa, takode ima zatitnu funkciju,
obzirom na ulazna dejstva. Dozvoljava individui da izdvoji
stimuluse ' razlikuje one na koje treba da odgovori i one koje treba da
ignorie. Kada je koa nedovoljno snabdevena krvlju, kao kod
shizofrenih uslova, osobu lako preplavljuju stimulusi koji dolaze iz
njene okoline. Na svakodnevni govor izjednaava preosetljivost sa
"imati tanku kou" i neosetljivost sa biti debelokoac. Bilo koji deo
tela koji je Privremeno ogoljen tako je osetljiv da ak i daak vazduha
na toj oblasti
NE" funkcionie kao psiholoka membrana koja je na mnogo
a paralelna sa funkcijom fizioloke membrane koju smo gore
P'sali. TO spreava da ovek bude preplavljen spoljnim pritiscima i
2v
'java mu da pravi razliku medu zahtevima i obavezama kojima
Cln
127
je stalno izloen. To se bori i protiv pojaane impulsivnosti, jer

koja moe da kae NE drugima, takode moe da kae NE i s
eljama kada je to neophodno. To odreuje ego granice pojedinca]
kao to fizika membrana odreuje telesne granice.
Rei NE je izraz protivljenja, to je osnova oseanja ideni
Proti vei se drugome, ovek u stvari kae: "Ja sam ja, ja nisam
imam svoje miljenje". Ali ta sa ovekom koji stalno govori ne
moe da kae da. Ovo pitanje se uvek postavlja kada o ovoj
govorim na predavanjima. ovek koji ne moe da kae DA, boji
e ga taj postupak neopozivo obavezati na akciju. Ne veruje d;
pravo da promeni miljenje, i njegova negativna pozicija je od
od straha da bude kontrolisan. Njegovo NE nije stav proti vljenj;
objava povlaenja ili neuestvovanja. To je pasivno sklanjanjej
in suprotstavljanja drugom. Kada se njegov NE provera on je
tihog glasa i nekoordinisan sa fizikim pokretom. esto i snagu
kada je izazvan.
"NE" kao izraz samoizraavanja crpe svoju snagu iz pozr
sebe. Da bi bio u stanju da uspeno kae NE, ovek mora da i
je, i ta eli. elje i impulsi se mogu spoznati samo kada d
povrinu ili graninu membranu organizma. Snaga ove me
zato, .zavisi od unutranjeg naboja organizma. Ali, u isto vre:
titi integritet organizma. Pravo da kaemo NE omoguuje nam da
marno. Postoji dvosmerna veza izmeu tenje za zadovoljsi
sposobnosti da se kae NE, izmeu samoizraavanja i tvrd
iva nj a.
Samopotvrdivanje znai da ovek misli svojom glavom. U
shvatanju da ovek ima svoje miljenje, sadrano je i pravo i in<
nost da moe da promeni svoje miljenje. Kada izraava svoje
nje ili istie svoju individualnost, ovek je spremniji da saslua
shvatanje. Promena iz NE u DA je relativno laka; mnogo je
obratno. Zatim, NE daje oveku vreme da misli i odlui, i
krajnji pristanak se zato moe uzeti kao rezultat zrele odluke.
znao svoje miljenje, treba da ima na umu svoje NE.
Bez mogunosti da kae NE, neiji pristanak je samo oblik
nosti, a ne izraz slobodne volje. " Jes men" je uobiajeni pogrdni
za oveka koji se boji da trai svoje pravo. Moemo sumnjati da
ove popustljivosti laov ili potisnuti negativizam, i instinktivno
nepoverlj ivi prema osobi koja ne moe da kae NE. U svom
128
radu, vie puta sam video kako pacijenti koji razviju sposobnost
kau NE, postaju pozitivniji u svojim stavovima i sigurniji u
hovu ispravnost. Oni su sigurni u sebe. Ovo poboljanje se vidi u
Jjedeemprimeru.
" pre nekoliko godina, leio sam osamnaestogodinju, mladu enu,
a je bila usporena i u emocionalnom i intelektualnom razvoju. Uz
njena miina koordinacija je bila teko naruena, stoje simptom
tipian za retardirane ljude. Naizgled, Lusi je bila vrlo vesela i prijatna
osoba koje je uz malo napora uradila veze i pokrete koje sam joj
sugerisao. Ali, njeni pokreti su bili vrlo ogranienog trajanja i predstavljali su pre gest saradnje nego ozbiljan poduhvat. Ona bi na primer,
udarala nogama o kau nekoliko puta dok je govorila NE, tihim glasom
koji je bio neubedljiv. Onda bi, samo posle nekoliko trenutaka aktivnosti, stala i gledala bi u mene da vidi da li joj odobravam ili ne. Bilo
je jasno da je Lusi bilo potrebno moje odobravanje, i to sajri uinio u
isto vreme kada sam je ohrabrio da to jae izrazi.
utiranje je infantilan oblrk telesnog pokreta, i Lusi je uivala to
joj je bilo dozvoljeno da regredira. To je takode i oblrk protivljenja;
utnuti neto znai protestvovati. Ona je volela da utira nogama, ali
to nije povezivala sa samopotvrdivanjem. U poetku nije glasno
govorila NE. Bilo je skoro nemogue naterati je da vie ili vriti.
Izgledalo je da se plai da glasno trai bilo koje pravo za sebe.
Za vreme tretmana uhvatio bih poneki sluajan zraak bistrog
razuma iza njene maske tuposti. Bilo je momenata kada bi Lusine oi
srele moj pogled sa izrazom razumevanja. Kada bi se to dogodilo,
njene oi bi za trenutak izgubile tupost i postale sjajne i osetljive. Imao
sam utisak da me je prouavala da vidi koliko moe da mi veruje. U
drugom sluaju, kada sam je zamolio da iroko otvori oi sa izrazom
straha, ona se ukoila i postala potpuno nepokretna. Jednom kada sam
Jj palevima pritisnuo miie du nosa, koji aktiviraju refleks osmeha, kako bih blokirao osmeh, one jabuice su joj se okrenule navie
a
lice se iskrivilo u groteskan izraz. Izgledala je kao potpuni idiot, i ja
sam shvatio da je prekinula svaki kontakt sa mnom, i da se povukla u
ner
azumevanje zbog nekog dubokog unutranjeg straha. Bila je to vrlo
ûobiajena odbrana ali u isto vreme i uspena. Suoivi se sa tom
Jasnom idiotijom, roditelji bi se oseali nemoni da nametnu svoju
v
'ju detetu.
nl
129
Uas je etioloki faktor na psiholokom nivou u predodredi^

osobe za shizofreniju. Uas je paraliua emocija koja zamrzav^
i odvaja linost. Kod podvojene linosti veza izmeu misli i
prekinuta, i dovodi do gubitka osetljivosti za realnost. Ludilo slui
odbrana i negacija uasa. UJaj_u^]_syjojuj,nagu kada realnost iz
smisao. Na isti nain glupost moe biti odbrana~b"sTrat koje dete
moe doiveti ako se suprotstavi dominantnom rodit Deji otpor
nije vie izazov za ego roditelja. Ako nita drugo, me zaostalo
dete moe ispoljiti svoj otpor bez straha da e se to sh kao
supretstavljanje.
U skladu sa ovim idejama, tretman sa Lusi je postigao ja(|
njenog ega kroz izraavanje suprotstavljanja i razvoj bolje mij
koordinacije. utiranje je postalo snanije i istrajnije, a njeno N! i
glasnije. Ona je takode udarala duek reketom, ponavljajui "ne|
Bioenergetske vebe su kod nje takode koriene da prodube dis|
i opuste telo. Bilo mi je drago da vidim kako se na kraju
tretmana zapaalo znaajno poboljanje kod pacijentkinje.
govorila, a njene ideje su dolazile slobodnije. Iznad svega, sr se
tupost u oima i ponaanju.
Moglo bi se oekivati daje razvoj ega navede na neko suprc
ljanje roditeljima. Predoio sam tu mogunost, i oni su se sloij
joj dopuste vie slobode. Rezultat je bio njeno postepeno otva
linosti koje su svi primetili. Ova pozivima reakcija na terapiju l
uglavnom bazirana na odnosu koji se razvio izmeu mene i Lusi.J
je oseala da bih je ja podrao kada bi ispoljila svoja oseanja i i
prihvatio njeno suprotstavljanje ak i protiv mene. Verujem
takode oseala daje smatram za inteligentnu osobu, mada je imala i
opseg interesovanja i ograniena shvatanja. Ona je shvatila
onoga to smo nastojali da postignemo i uestvovala je u radu najlj
stoje mogla.
Njena sposobnost da izrazi oseanja bila je blokirana ekstret
fizikom tenzijom u telu. Miii na vratu su bili skupljeni u
kvrge. Pokuaj da ih olabavim masaom, bio je bolan, i ja sami
prestajao sa masaom, kada bi ona postala uplaena. Na svakoj se
mogao sam da radim vie sa njom. U poetku, Lusi nije mog
podnese nikakav stres due od nekoliko trenutaka. Njena toler je
polako rasla kako je tenzija slabila, a njeno disanje je
slobodnije i dublje. U poetku je pomerala ruke i noge kao lutka|
130
tnlll ili oseanja. Kako je bila slobodnija u izraavanju sebe, njeni

okreti su postali ispunjeni oseanjem. Ona je udarala i utirala ivlje
nje11 g'as Je rastao u intonaciji i snazi kada je izgovarala svoje NE i
Rezultat je bio stalno poboljanje koordinacije.
jedan od najuspenijih postupaka, bila je igra. Svaki put kada je
rekla NE, ja sam rekao DA; ako bi rekla "neu" ja sam odgovarao
hoe". Nije prolo mnogo, a njen glas je postao glasniji od mog i
ona je nastavljala, kada sam ja odustajao. Veina dece uiva u ovoj
JITJ-J. Ako se eliminiu fizike snage i ne koristi se nikakvo zaplaivanje, Jeca se oseaju ravnopravna sa svojim protivnikom. Sluajno sam
se ukljuio u takmienje sa Lusi u nadvlaenju konopca. Bio sam
zaprepaen strahom koji je pokazala od ispoljavanja svoje snage
protiv mene. Ali ak se i taj strah smanjio kako smo nastavljali igru.
Lusina terapija se zavrila kada se njena porodica preselila u drugi
kraj zemlje. Radili smo zajedno jednom nedeljno oko dve godine. Jsa
krajnje bilo perioda kada bi sluajni posmatra mogao videti Lusi kao
sasvim normalnu osobu. Napravila je znaajan napredak, i nadao sam
se da e se uz ohrabrivanje i podrku, to nastaviti. Sreom, imala je
tu vrstu podrke od jednog lana svoje porodice.
Mentalna zaostalost je esto prouzrokovana oteenjem mozga, a
ozbiljniji sluajevi verovatno su takvog porekla, ali u ovom sluaju
istorija bolesti nije ukazivala ni na kakvu traumu ili bolest koji bi
uticali na Lusino stanje. Video sam dva druga sluaja van svoje
medicinske prakse, gde se emocionalna i intelektualna tupost razvila
kod normalne dece koja su bila savladana od strane roditelja i koja su
iz straha, postala submisivna. Van svake je sumnje, da strah, naroito
trajan, ima poraavajui efekat na linost. oveku se moe ispirati
mozak jedino kada gaje strah odvojio od njegovog zdravog razuma.
Deje NE se moe potisnuti, ali se ne moe eliminisati. Ono ostaje
dejstvujue na nesvesnom nivou i strukturira se u hroninoj miinoj
tenziji, primarno u oblasti vrata i glave. Miii koji okreu glavu levo
'desno u gestu negacije, postaju vrsti i stegnuti da bi inhibisali ovaj
Pokret. Osoba postaje ukoenog vrata, i njeno neizgovoreno Ne,
ftsnja se u nesvesnu tvrdoglavost. Miii vilice se steu da bi postavili
vi
'icu ili u rigidan izraz, izraz prokosa ili u stav da nastavljamo po
Sv
om. Muskularne tenzije se razvijaju u jeziku da bi se potisnuo uzvik
Prkosa.
131
Ova hronina muskularna tenzija predstavlja nesvesnu

Postoje pokretljivost osobe, ovim tenzijama, smanjena, onaj
kae "neu da se kreem". Njena telesna krutost je nesvesan <
zamenjuje protivljenje koja ne moe da se izrazi. Na nesreu, i
uopten stav protiv svakog zahteva okoline, i prema tome je!
raavajui.
Ako NE nije potisnuto, ve samo blokirano od normalnog
vanja, vodi do iracionalnog, negativnog ponaanja. To je pr
kojim se sreu mnogi nastavnici u svojim naporima da odr
razredu. To je na lep nain, obradila jedna od mojih pacijentki|
je predavala na vioj koli u Njujorku.
Veina njenih uenika je dolazila iz poremeenih por|
mnogi su patili od emocionalnih poremeaja. Njena predavan^
esto prekidana stalnim nemirom koji je povremeno izbijao l
na neposlunost. Umesto pokuaja da se sa ovim nemirom l
om disciplinom, to moda ne bi uspelo, ona je usmer
blokiranu negativnost. U sredini svake jutarnje i popodnevr
poredala bi uenike u red koji je marirao kroz uionicu
nogama i viui "neu." Ne, neu." Ovaj postupak je bio pra
vebama disanja. Moja pacijentinja nije pokuavala da
proveri rezultate svog eksperimenta. Ali mije rekla daje bila
dena uspenou ovog postupka. Dozvoljavajui izraavan^
negativnih oseanja, njeni uenici su bili prijemiviji pr
predavanjima.
Sposobnost kritikog miljenja

U svojim izvrsnim serijama eseja "Portreti iz memorije", 3
Rasel je izneo sledee zapaanje o sebi: "Uvek kada sam da
utim, skeptini intelekt mi je doaptavao sumnje, lia\
lakog entuzijazma drugih ljudi, i ubacivao me u sumornu
nost". Mada svestan bola koji je trpeo zbog svog skeptinog iu
Rasel ga nije mogao uutati. Bio je sastavni deo oveka i|
sastavni deo njegovog rada. Ovo shvatanje pobuuje dva va
nja: Da li bi Rasel bio mislilac kakav je, da nije skeptikog i I
drugo, moe li iko imati stvarni intelekt, ako ne bi obuhva
skepticizma? Moj odgovor na oba pitanja je Ne.
132
Skepticizam Rasela je izraz njegove individualnosti i

nezavisnosti.
jg osobina slobodnog mislioca koji stvara svoje sopstvene
sudove " uazi linog iskustva. To je misao oveka koji moe
da kae Ne. !rko ne raoe da posumnja u Raselovu sposobnost da izrazi
suprotno On je bio uhapen 1915. god. jer nije odobravao
Britanski u Prv' svet;ski rat. Bio je odbaen od svojih liberalnih kolega
W protivljenja Ruskom komunizmu dvadesetih godina. Optuen je
organizovanje otpora Vijetnamskom ratu 1965. god. Bez obzira ta
mislimo o ovim akcijama, ne dovodi se u pitanje hrabrost i integritet
j,0jj su ubrzali ove akcije. Ovaj integritet je prisutan u svim Raselovim
pisanjima, jer je to i kvalitet njega kao oveka.
Bila bi velika greka verovati da Raselu nedostaje entuzijazma. Sve
to se odnosi na njega, svake crta njegovog pisanja, prikazuje ga kao
oveka koji je u velikoj ljubavi sa ivotom, pozitivnog u osnovi i
konstruktivnog u shvatanju. Njegov intelektualni skepticizam je blago
ogranienje koje siguran ego namee prirodnom entuzijazmu. Nasuprot tome, laki entuzijazam prosene osobe je oajniko traenje
znaenja i sigurnosti. Nemajui unutranje jezgro uverenja, masovni
ovek se vezuje za svaku novu ideju, koja trenutno moe posluiti kao
podrka njegovom sigurnom egu. Laki entuzijazam je znak prevrtljivog ljubavnika.
Sposobnost kritikog miljenja ili skeptini intelekt, nije isto to i
biti negativistian i nepoverljiv. Istinski kriticizam zahteva vienje
koje je zasnovano na iskustvu i potkrepljeno jasnim objektivnim
razmiljanjem. Iskustvo od koga zavisi sposobnost kritikog miljenja
mora biti lino, a ne dogma kojoj je neko nauen. Kriticizam sa take
gledita dogme, znak je zatvorenog miljenja. Rasel nije skeptik ili
neko ko sumnja. On je onaj koji veruje u oveanstvo. On veruje da
'iudska bia imaju uroenu sposobnost da ive u skladu sa svojim
Sy
etom i da se raduju. Ali, on nije naivan i nema iluziju da e se nai
Jednostavan odgovor na ljudsku dilemu. On je filozof koji je prouavao
""iljenje drugih ljudi i koji je, zato, uen. Njegova kreativnost izrasta
^njegovog trajnog napora da integrie ova dva sveta, subjektivan i
ol)
jektivan.
Kritinost je sutinska za kreativno miljenje. Svaki napredak u
znanja izrasta iz postavljanja pitanja, i negiranja ustaljenih
atanja. Nijedan dalji pomak u miljenju se ne moe napraviti bez
, a samim tim, i menjanja ranijih shvatanja i formulacija.
133
Kopernik je odbacio Ptolomejevski koncept daje Zemlja centar < i

pokazao da je Zemlja planeta koja obilazi oko Sunca. Darvinje]
sholastiko uenje daje Bog stvorio sve ivotinjske vrste. Postavj
teoriju evolucije. Ajntajn je osporio primenljivost Njutnove fizik
astronomske fenomene i uveo teoriju relativnosti. Psihoanaliza
otkrila tajne nesvesnog, da Frojd nije bio izazvan prihvaenim sf
tanjima histerije. Ovi pronalasci su bili mogui, jer je svako od
-ljudi imao sopstveno miljenje i hrabrost da kae "NE". Istraivg
miljenje je skeptini intelekt u znatieljnom i radoznalom smisli
Svaki pojedinac ima neto da doda knjizi znanja zasnovane
jedinstvenosti njegovog linog iskustva. Dva oveka nikada ne
svet istim oima. Svaki ovek ima jedinstveno telo i ivi jedinst
ivot. Zato, svi mi moemo biti kreativni mislioci ako prihva
svoju individualnost. Mi, ipak, odbacujemo svoju individualnosti
podredimo svoje miljenje glasu autoriteta. Moramo nauiti ta;
ritet zna, ali emo uiti jedino kada sluamo autoritet ukljuujui slj
kritike sposobnosti.
Pojedinac stie znanja kada se informacija primi i asimili^
linost. Dok se to ne dogodi, informacija je kao alat koji je neupc
ljiv, jer osoba ne zna kako da rukuje njime. Uenje nije jednost
stvar dobijanja informacija. Uena osoba zna kako da primer
informaciju u ivotu, naroito u svom. Ona to povezuje svojim os
njima i integrie u iskustvu. To postaje drugo ulo, koje je p|
priroda znanja. To je ono to mislimo, kada na primer, kaemc
stolar zna kako da napravi orman. Jasno da on ima neophodne injj
macije, ali uz to ima i vetinu koja mu omoguuje da koristi s\
informacije bez mnogo razmiljanja o tome. Njegove informacije
deo njegove vetine, koja je pravo znanje. Njegovo znati-kako,
peat njegovog iskustva, i u oblasti njegovog rada to odreuje njeg<|
individualnost.
Stolar ui svoj zanat radei ga, a dete ui o ivotu ivei ga. M|
moemo da nauimo dete kao da ivi. Uenje prua informacije '.
se moraju preobratiti u znanje da bi bile korisne. Katalizator za
transformaciju je lino iskustvo. Informacija koja se povee sa isk
tvom, postaje znanje; ostale prolaze neasimilirane kroz misao i se
zaborave. Ko od nas pamti matematiku ili istoriju iz kole? Ko! je
od onog, to su nas uili u koli zadrano u kasnijem ivotu? Mno
pravog uenja na studijama, stie se van uionice, od drugova|
134
SAMOSVEST I SAMOPOTVRD1VANJE
Drutvenim okupljanjima, i spoljnim aktivnostima. To je ipak, esto

vredno cene fakultetskog obrazovanja.
Vee isticanje poduavanja u odnosu na uenje, u naem obrazovnom sistemu, odraava nesvesno verovanje da je informacija vanija
Od miljenja. Svesno, svaki uitelj eli da njegovi uenici naue, ali je
za njega mnogo vanije da prenese informaciju koju je duan da kae
na predavanju. emu toliko isticanje znaaja informacije? Da lije to
sredstvo koje e da sprei mlade da sumnjaju u vrednosti koje su u
osnovi kulture? Sigurno je da koliina informacija koje student treba
da naui, ne ostavlja vreme za kreativno miljenje. Pretpostavlja se da
e se kreativnost postii poto smo na neki nain doli do informacija,
ali do tog vremena, izgubljeno je zadovoljstvo uenja i uguen kreativni impuls. Doktorska disertacija, finalni korak u obrazovnom sistemu,
pre odraava predrasudu naeg obrazovanja prema informacijama, no
stvarno znanje. Kreativno miljenje je potisnuto na raun istraivanja.
Irelevantno je to istraivanje nema nikakav lini znaaj za studenta i
informacija koju ono daje nema vrednosti za drutvo. Ono je informacija, i u naem kompjuterizovanom veku, mi naivno verujemo da sa
dovoljno informacija moemo resiti sve probleme oveanstva.
Kakvo mesto moe kreativno miljenje zauzimati u kompjuterizovanom svetu? Ako je informacija sve to nam treba, ne naputamo li
kreativnu funkciju ljudske linosti? Bez iskre kreativnosti, iezava
zadovoljstvo ivotom. Mi postajemo roboti ije je ponaanje elektronski odreeno, jer se nai postupci mogu elektronski proraunati. To
nije prijatna perspektiva, ali se moe dogoditi ako ne prihvatimo svoju
individualnost. Moramo zadrati pravo da mislimo za sebe, a da ne
postanemo statistika jedinica. Ali, to ne moemo postii, ako je nae
miljenje bazirano na statistici.
Pretpostavimo da etiri od pet osoba biraju neki proizvod; da li je
razlog za vas da birate isti proizvod? Ako je tako, to znai da nemate
ukusa i ne moete rasuivati za sebe. Ali, vi moete dokazivati da tako
velika potranja znai daje proizvod izuzetan. Va skeptini intelekt
e vam rei da su ipak izbori pri kupovini pod uticajem reklame. Mada
se vrednost proizvoda moe lino testirati, reklameri znaju da javno
mnjenje ima malo ukusa i nema sposobnosti kritikog rasuivanja.
Ako bi drugaije mislili, oni ne bi zasnovali svoju reklamu na anketama izbora.
135
Ukus je u osnovi kritikog rasuivanja. Bez formiranog uk\j

ovek nema osnovu za kritinost. Suenje koje ne izraava lij
oseanje, je moraliziranje. Na primer, kritika koja prihvata ili odf
uje neki komad zbog njegovih ideja, bez obzira da li on zabavlja!
ne, puko je moralno suenje, a ne kritiko razmatranje. Ako lini u!
nekog kritiara nije kriterijum za njegovo suenje, onda se on por
kao autoritet koji veruje da ima superiorno znanje staje dobro a
loe. Moj skeptini intelekt dovodi u pitanje njegovo pravo da don
takve sudove. Neiji ukus se moe slagati sa mojim ili ne, ali akoj
poteno izrazi ja mogu da uvaim njegovo miljenje.
Ako neko ima ukusa, on moe prosuditi na osnovu svog osea
da li mu se neka stvar dopada ili ne. Znati ta se nekom dopada ili i
subjektivno je znanje. Za takvog oveka se moe reci da poznaje
miljenje. Ako, uz to, moe da obrazloi zato mu se neto svia
ne, odnosno, ako moe da potkrepi svoj izbor pravim razlozima,!
ima sposobnost kritikog miljenja.
Iako elimo da naa deca misle kreativno, i da razviju sposobii
kritikog miljenja, mi negiramo njihov ukus i nameemo im s\
Kod kue i u kolama, trudimo se da im formiramo ukus odredujf
im ta treba da im se dopadne. Zaboravljamo daje kod oveka, smis|
za ukus uroen, i da sve dok se moe dograivati, ne moe
formiran. Ukus se moe proiriti doivljavanjem novih iskustava,]
neko ko ne zna ta mu se svia a ta ne, ne dobija nita od toga.
smo roeni sa oseanjem ukusa, jer smo od momenta roenja u st
da razlikujemo zadovoljstvo od bola. Mi gubimo taj oseaj kadaf
nai izbori omalovaavaju i kada nam je uskraeno pravo da kaelj
NE.
Svi teajevi o umetnosti, programi muzikog obrazovanja, it
literatura u kolama, esto znae samo poveanje fonda znanja. Reti
pomau da se razvije neiji ukus. Ako bi se pitali zato je to tok
odgovor je u tome to su te informacije prezentovane autoritativi
Unapred nam se kae da je to velika umetnost, lepa muzika ili dot
literatura i da bi trebalo da nam se svia. Na taj nain smo u isfi
poziciji kao dete kome majka kae ta treba da mu se dopada, jer ori
zna najbolje. Ko moe sa zadovoljstvom reagovati na takvo nametan)^
A ako ne moemo da reagujemo sa zadovoljstvom, kako moemo l
pojavu smatrati lepom stvari? Ono to dobijamo iz autoritativni
izlaganja je informacija, a ne znanje, i sigurno ne velianje lepote.
136
SAMOSVEST l SAMOPOTVRDIVANJE
Pratea pojava masovnog drutva je stvaranje masovne kulture.

iyjoe izgledati kao velika pogodnost za oveanstvo to nudi reprodukcije velikih majstora, po pristupanim cenama za svakog, ali
krajnji efekat ovog trgovakog napora, je svoenje vrednosti ovih dela
na informaciju. Previe informacija mogu zamagliti neije miljenje,
a preveliko izlaganje moe tupiti njegov ukus. Kada kultura postane
masovni fenomen, gubi se sposobnost razlikovanja. Razlika izmeu
uzvienog i prostog, dobrog i loeg, bledi kada se izgubi ukus.
Ja nisam protiv ideja da svi ljudi imaju pravo da poznaju kulturu
u kojoj ive. Ipak, ne verujem da se* kultura moe preneti masama.
Uloga je kulture da transformie masovnu individuu u istinsku, ali da
bi se to postiglo, mora se prepoznati individualnost svakog oveka,
podrati njegova tenja za zadovoljstvo i potpuno potovati njegovo
pravo da kae Ne. Ne smemo zameniti informaciju za znanje. Znanje
se stie izlaganjem informacije, proceni ovekovih ula. Pojedinac ne
ui samo svojom glavom, ve i svojim srcem i celim svojim biem.
Ono to se naui na taj nain, istinski spoznato je. Ono to se zna samo
glavom, je informacija.
Uenje je kreativna aktivnost. Mi smo inspirisani da uimo jer
oekujemo od toga zadovoljstvo, i to oekivanje se ostvaruje kada
neto spoznamo. Mi tragamo za informacijama da bi produbili znanje
i poveali svoje zadovoljstvo. Ne treba da nam se namee znanje, kako
se to radi u mnogim obrazovnim sistemima. Kada je obrazovanje
usmereno ka zadovoljstvu, kola postaje prijatna avantura u sarnoot-
137
8. EMOCIONALNA REAGOVANJA
Ljubav
U svom traganju za znanjem, ovek razlikuje i izdvaja razliite
fenomene prirode. Kao posledica ovog procesa svaki pojedini aspekt
tei da oslabi svoju vezu sa celinom i posmatra se kao nezavisna
varijabla. Kada se ovaj analitiki postupak primeni na emocije, one se
defmiu ili kao fizioloki odgovori organizma ili kao sklopovi ponaanja koji mogu biti usvojeni ili odbaeni voljom. Strah je, na primer,
telsna reakcija fizioloki izazvana luenjem adrenalina kas odgovor na
opasnost. Mada, ni sekrecija, niti naa telesna reakcija na to nisu
podlone svesnoj kontroli, mi stalno savetujemo deci da se ne plae,
podrazumevajui tako da ona mogu kontrolisati ovaj emocionalni
odgovor.
Ova konfuzija o prirodi emocija, najjasnija je u naem odnosu
prema ljubavi. Literatura i saveti su puni upozorenja i prekora, kada
je ljubav u pitanju. Uprkos takvim upozorenjima, kao to je Smajli
Blentova "Ljubav ili nita", sva ova pozivanja na svesnu misao su
relativno nemona da proizvedu vie oseanja ljubavi. Na drugoj
strani, mi podrazumevamo da je ljubav prirodno oseanje u nekim
odnosima, kao na primer, da svaka majka prirodno voli svoje dete kao
i da svako dete voli svoju majku. esto smo okirani i zapanjeni kada
vidimo da nije uvek tako. Gledano iz ugla svesnog miljenja oba ova
shvatanja su u izvesnoj meri istinita. Znamo da je ljubav znaajna u
ivotu, i to ne zaboravljamo. Poziv na ljubav je zamiljen da usmeri
ovekovo zanimanje za svoj ego, i da obnovi njegovu svest, makar
trenutno, na njegov odnos sa drugima i sa zajednicom. U isto vreme,
ni i shvatamo da ljubav treba da bude prisutna u svakom bliskom
139
EMOCIONALNA REAGOVANJA
odnosu. Ono to ipak, ne moemo da vidimo, to je da nae emocionalj

reakcije nisu izdvojeni fenomeni. Oni nisu voljne reakcije ili is
uslovni refleksi. Ljubav se na primer, ne moe odvojiti od zadovolj
stva. Ona proistie iz doivljaja zadovoljstva, i da bi postojala, zavj|
od oekivanja tog zadovoljstva.
Re "emocija" znai pokret "izvan" "od, ili iz". Tako se emoci
moe definisati kao pokret koji nastaje iz pobuenog stanja zadovof
stva ili bola. andor Rado, deli emocije u dve grupe, emocije blage
tanja i emocije trpljenja. Prema Radu, emocije blagostanja koje uklj^
uju i ljubav, simpatiju, i bliskost, su "diferencirane elaborac
doivljaja i oekivanja zadovoljstva". Prosto reeno, mi volimo og
to nam nagovetava zadovoljstvo. Slino, naa naklonost se prene
na one ljude sa kojima smo imali prijatne odnose. Normalno je
ovek nije naklonjen onima koji deluju pretee. Emocije trpljenja, l
to su strah, bes, mrnja, izrastaju iz doivljavanja i oekivanja bc
Pamenje i oekivanje igraju vanu ulogu u razlikovanju emc
onalnog odgovora na bazi reakcija zadovoljstvo-bol. Ako smo
povredeni u nekoj situaciji, mi emo oekivati slinu bol kada
ponovo naemo u toj situaciji. Ako oekujemo bol, mi emo ragov^
strahom ili ljutnjom zavisno od smera naeg kretanja. Ako izbegavau
situaciju, mi emo doiveti strah; ako se suoimo sa situacijom daj
izbegli strah, oseaemo bes. U odsustvu pamenja i oekivanja, kc
bi usmerilo nae ponaanje, nae reakcije e biti odreene efekte
direktnog kontakta sa objektom. Prijatan efekat e nas navesti
posegnemo za objektom, bolan e nas naterati da se povuemo.
Novoroene ne osea, niti pokazuje ljubav prema majci. Njege
reakcije su bazirane na oseanju zadovoljstva i bola. Moe se, ir.
rei da je na roenju prisutna sposobnost za ljubav, ali da je za
procvat potrebno sazrevanje svesti, i doivljavanje zadovoljstva^
detetovom kontaktu s majkom. To iskustvo se ubrzo dogaa, po
dete, ako e uopte da preivi, mora imati zadovoljene osnovi
potrebe bilo od majke ili neke zamene za majku. Kada rastua svesnc
deteta omogui da ono povee ova prijatna zadovojstva sa line
majke, javlja se oseanje ljubavi za nju. Ono se ozari kada se ona poja^
i mogu se videti talasi prijatnog uzbuenja koji prelaze njegovi!
telom.
Na nesreu, bar u naoj kulturi, detetov kontakt sa majkom
dovodi uvek do zadovoljstva. Poto majka mora da zadovolji osnovu
140
potrebe deteta, ona to moe uraditi na nain koji remeti zadovoljstvo

deieta. Ima previe beba koje plau, i vidimo previe nesrene dece,
ju bismo imali iluziju kako se u detinjstvu ostvaruju sve detetove elje.
\lala deca ele skoro neogranien kontakt sa majinim tetom, mali
broj ena je spreman da detetu posveti potpunu panju i sve svoje
vreme. Njihove line potrebe se esto sukobljavaju sa potrebama
deteta. Ako se pokore svim zahtevima deteta, razdraljive su, oseaju
se uznemireno. Ako ne, dete je uznemireno. U oba sluaja, clete esto
to bolno doivljava to umanjuje njegovu ljubav prema majci.
Vrlo esto, majka ima ambivalentan odnos prema detetu. Dete nije
ist blagoslov. Ono je i eljeno i neeljeno. Kao rezultat toga, dete
postaje objekat izvesnog majinog neprijateljstva, uglavnog ncsvesnog, ali izraenog u nervoznim gestovima, ljutim pogledima, grubim
dodirima i slino. Nisu nepoznati inovi nasilja nad decom. Sindrom
prebijene dece je mnogo ei, nego to se u poetku mislilo. U svojoj
knjizi "Strah da se bude ena" Josef Reingold dokumentuje i pokazuje
zastupljenost materinskog neprijateljstva medu enama. On to povezuje sa eninim iskustvom koje je ona imala kao clete, sa svojom
majkom, i sa konfliktom medu njima. Moje lino kliniko iskustvo
podrava ova zapaanja. Nije bilo nijednog pacijenta, koga sam tretirao svih godina svoje prakse, koji nije imao neka negativna oseanja
prema majci, za koja se sigurno zna da su se dogodila u detinjstvu.
Bolna iskustva ne pobuuju oseanja bliskosti i ljubavi. ovekov
odgovor je odbramben ili negativistian u onoj meri u kojoj oekuje
bol. ovek ne moe voleti nekoga ko ga povreduje, sem ako nije
izgradio mazohistiki karakter. Ako" ljubav nastaje iz oelivanja za
-dovoljlva, onda njena SupTOtnost, mrnja, mora nastati iz oekivanja
bola. Ja u u sledeoj glavi prouiti spektar ovih dvaju emocija, ljubavi
i mrnje. Ovde je vano razumeti njihovu vezu sa zadovoljstvom i
bolom.
Veza izmeu ljubavi i zadovoljstva, koja do sada izgleda jasna,
postaje zamrena kada shvatimo daje majina ljubav takode instinktivna reakcija na potomstvo. To je uroeno kod onih ivotinjskih vrsta
kod kojih je materinska panja uslov za opstanak mladuneta. To je
tako duboko utisnuto, da od momenta roenja, majka-ivotinja titi
svoje mladune i svojim ivotom, ako je potrebno. ak i u ivotinjskom carstvu, u izvesnim uslovima, ovaj instinkt nije dovoljno jak da
bi spreio destruktivno ponaanje majke prema mladunetu. Poznato
141
je da ivotinje-majke naputaju svoje mladune kada su uhvad

zamku, a to se ponekad dogaa i sa kunim ljubimcima. Me
prihvatiti da ivotinja odbacuje mlade pod uslovima koji joj uskr
zadovoljstvo u ispunjavanju njene materinske funkcije. Kod
ivotinja, izgleda da kod viih ivotinja instinkt materinske Iji da
bi se potpuno ostvario, zavisi od zadovljstva prilikom ispunjal
nagonske potrebe. Ako ovo zadovoljstvo izostaje, instinkt slabi|
dovoljstvo, s druge strane, jaa instinktivne radnje i prevodi
svesno ponaanje.
Poto instinkt ne moe potpuno da nestane, nema nikada pot,
odsustva materinske ljubavi, ak i kod najneosetljivije ene. Uf
strahu da bude ena, svaka ena u svom telu, zna da samo
ispunjenje svoje enske prirode moe doiveti radost ivota,
ovrdurjoko saznanje opovrgnuto iskustvima njenog ivota, sean ta
iskustva usmerava njeno sadanje ponaanje, ona je ena u konflj ija
je elja da voli svoje dete isto tako vana kao i njeno neprrja stvo.
Jasno je da e u odsustvu zadovoljstva, neizbeno imati,|
destruktivan, no kreativan odnos prema detetu.
U osnovi emocione ljubavi, stoji bioloka potreba za kontakt
bliskou sa drugom osobom. Kroz ovaj kontakt, naa tela se stimu i
uzbuuju; bez njega, ona postaju hladna i ukoena. Sama potreb
opaa kao oseanje enje, koje bioenergetski podsea na ose
gladi, kada nam je potrebna hrana. enja, kao i glad, postaje.
kada se oveku uskrati. Ona je takode jaa kod mlade dece, iji
potreba za kontaktom najvea. Neto je manja za vreme perioda late|
i budi se ponovo u toku adolescencije, kada se ostvaruju seksua
funkcije.
Shvatanje razlike izmeu oseanja enje i emocije ljubavi je va
za razumevanje ljubavi. enja je u istom odnosu sa ljubavlju
glad sa apetitom. I glad i enja su nediskriminativne bioloke potre
Gladna osoba e jesti sve; usamljena osoba e prihvatiti bilo koga]
prijatelja. Nasuprot tome, apetit i ljubav su usmereni ka specifir
izvorima zadovoljstva. ovek ima apetit za odreenu hranu; on vi
odreenu osobu kao druga ili prijatelja. Osoba koja voli, svesna \
objekta ljubavi kao izvora zadovoljstva. Ako se oekivanje zadovc
stva doda biolokoj enji za kontaktom i bliskou, potreba se pr
tvara u pravu emociju. Razlika izmeu ljubavi i enje, manifestuje'.
u postupcima i ponaanju osobe. Ljubavnik oekuje zadovoljstvo
142
. covo telo je prijatno uzbueno, toplo i privlano. Osoba koja ezne,

Sna je i potitena.
Oseanjfiienje je takode poznato kao zavisna ljubav, koja se esto
r, a s a pcavom ljubavlju. Ako je ovek zavisan od drugog on e
fa'iti svoje oseanje kao oseanje ljubavi. On e rei, "Ja te volim"
Kida u stvari misli "Potreban si mi". Nije isto biti potreban i biti voljen.
potreba oznaava nedostatak, ljubav je ispunjenje. Imati potrebu za
nekim moe biti bolno; voleti je prijatno. Zavisna ljubav vezuje dve
osobe; prava ljubav podstie slobodu i spontanost, osnovne elemente
zadovoljstva. Zavisan odnos uskrauje zadovoljstvo i tako oteava
ostvarenje prave ljubavi, ili je ak onemoguava.
Za zavisnu ljubav karakteristinan je zahtev za ljubavlju ili zadovoljstvom; pcava ljubav je davanje.JâHev'zaljubavlju ê objanjava
na sledei nain: Potreban si mi. elim te: Volim te, zato i ti treba da
voli mene.
Osoba ija ljubav ima kvalitet zavisnosti veruje da ima prava da
zahteva ljubav. Ne shvatajui ovo, ona premeta na drugu osobu
neispunjenu elju iz mladosti. Njegova zavisnost odraava infalhtilno
iskustvo kad je bila istinski zavisna od svoje majke. Tada je zadovoljenje potreba zavisilo od majine ljubavi, bila je uverena da ima pravo
na tu ljubav, samo zato to joj je ona potrebna. Njena nesvesna misao
odbija da prihvati sadanju realnost L Da viejiijejdetj i 2JDa je ljubav
odraslog bazirana na uzajamnom zadovoljstvu. Kada ovako razumemo
odnose Iffleu" Tjubavi i zadovoljstva, kako neko moe zahtevati
ljubav? A to se ipak stalno dogaa. Roditelji zahtevaju ljubav od dece,
i to ak smatraju njihovom obavezom za napor koji oni ulau da ih
podignu. Deca mogu odglumiti ljubav ako im roditelji nametnu oseanje krivice, ali pravoj emociji se ne moe nareivati. Niti se ona
moe zasluiti, kako to neki ljudi misle, inom samoodricanja. Portvovana ena se esto razoara kada otkrije da se njen suprug zaljubio
u drugu enu. Portvovana majka je esto okirana kada vidi da njena
deca ne cene njeno rtvovanje. Uglavnom, nas odbija stav samoodricanja a privlae ljudi koji uivaju u ivotu. esto sam sluao mnoge
pacijente kako kau: "eleo bih da moja majka priuti sebi vie
zadovoljstva".
Ali ako je zadovoljstvo u osnovi ljubav, ljubav je takode uslov za
zadovoljstvo. Jer, ljubav predstavlja obeanje koje e dovesti do
zadovoljstva. Videli smo da bez predanosti poslu, nema zadovoljstva
143
u poslu. U istoj meri je vano da se osoba posveti nekoj vezi, akoj

da uiva u njoj. Predanost nastaje iz oekivanja zadovoljstva, ba
i ljubav. Zato je vredno rei da je koliina zadovoljstva u direfc
vezi sa stepenom predanosti ili koliinom emocija koje neko inve
u neku aktivnost ili osobu:
Ljubav ima drugu vanu funkciju u ovim bliskim relaciji
izmeu ljudi, koji ive zajedno. Ona dodaje stepen sigurnosti,
omoguuje drugoj osobi da sa istom predanou ude u tu relaciju. |
potreba za sigurnou naroito je jasna u odnosu majke i de
Novoroenetu je potrebno takvo oseanje sigurnosti koje mu
pruiti jedino potpuna posveenost majke njegovom blagostanjv
se osea sasvim bespomono. Svaki prekid u detetovom ose
sigurnosti, trenutno izaziva nemir i strah, iji se efekti ne mogu ]
prevazii. Kada vidimo daje novoroene preraslo fazu u kojoj su
njegove potrebe bile automatski zadovoljene, da bi zapoelo nezav
postojanje, moemo videti koliko je za njegovo blagostanje vaan l
majine ljubavi kojim pozdravlja njegov dolazak na svet.
Odrasli nisu bespomoni kao deca, ali u njihovim bliskim re
jama sa drugima, takode imaju potrebu za oseanjem sigurn<|
Potrebno im je uverenje da dananja zadovoljstva nee biti sutra
bol zbog gubitka osobe koja je pruila to zadovoljstvo. Ljudir
potpuno jasno da ukoliko je vee zadovoljstvo koje uivaju
mora biti vea bol, koju e oseati kada se enja za blisko
intimnou ponovo javi, a ne moe biti zadovoljena. Jer u prirc
ivotinja da trae ponovo zadovoljstvo u situaciji u kojoj su je prvij
dozi veli.
ovek vie no bilo koja druga ivotinja ivi u sadanjosti
ukljuuje prolost i okree se ka budunosti. On je bolno svest
svojih ranijih iskustava da se, izlaui se zadovoljstvu, izlae me
nosti da doivi bol. Akcije doiveo brojna razoarenja, on e
preterano odbramben u svom oekivanju zadovoljstva. Smanjiei
se sposobnost da voli i kapacitet za doivljavanje zadovoljstva. Ali j
i sa bogatim iskustvom, ovek je sklon da ude u bliski odnos za
zna da nee trajati.
Ljubav je obeanje da e sadanje zadovoljstvo biti dostupi
sutra. To nije garancija, niti obaveza. Reci "volim te" su obeanje l
se odnosi na budunost, a na osnovu trenutnog stanja oseanja. To i
obeanje da e se voleti sutra, jer ova emocija kao i bilojcpj^dru
144
zrasta spontano iz dubine ljudskog bia i nije podlona volji. Vie od

f^ga se~~ne~moze zahTevati nwye~15a~toga je^riedovoljno. Samo sa
jmirnou koju prua ljubav, ovek se moe potpuno prepustiti
zadovoljstvu ljubavi.
Prianje o ljubavi, ali izdvojeno od njene veze sa zadovoljstvom
;e moralisanje. Moralisanje ne razreava emocionalne probleme ove1$. S druge strane, neodgovorno je isticanje znaaja zadovoljstva, ne
uvaavajui bazine potrebe ljudi za izvesnom sigurnou, stabilnou
i redom u ivotu. To samo moe voditi haosu i bedi. Uslovi u kojima
ovek ivi zahtevaju kreativan odnos prema ovim suprotnim potrebama. Moranio-shvatiti-da ta.vie jzadovojjstava neko ima, u stanju je
da viejôji^Moramo_znad_da pruajui ljubav, poveavamo~svoje
^lovoTjstvo.
U ovoj glavi upotrebio sam re "ljubav", kao da ona ima jedinstven
kvalitet. U stvari, ljubav, kao i zadovoljstvo, obuhvata spektar oseanja od kojih je svako povezano sa iskustvom ili oekivanjem zadovoljstva. iri pojam za ova oseanja je naklonost. Oseanja naklonosti idu
od prijateljstva do ljubavi. Njih emo opisati u sledeoj glavi.
Naklonost i neprijateljstvo
Emocije se mogu klasifikovati prema tome da li su jednostavne ili
sloene. Jednostavne emocije imaju samo jedan ton oseanja, zadovoljstvo ili bol. Sloene emocije sadre elemente i zadovoljstva i boli.
Tuga i saaljenje su sloene emocije. Takode se mogu kombinovati
dve ili vie emocija da proizvedu sloeniju reakciju oseanju razoarenja na primer. Postoji bes i strah. Vrednosne procene su esto
ugraene u naa oseanja, stvarajui ono to u nazvati pojmovna
emocija. Krivica, stid i tatina spadaju u ovu kategoriju.
Suptilno emocionalno reagovanje ljudi ponekad izmie opisu. Reci
su nedovoljne za oslikavanje svih nijansi oseanja koje ovek moe da
doivi. Nije mi namera da analiziram svaku emocionalnu reakciju.
Neke su, ipak, vane za razumevanje oveka. Sada emo posvetiti
Punu panju onim emocionalnim reakcijama koje ukljuuju jednostavne emocije.
Postoje dva para jednostavnih emocija, iji su lanovi u meusobnom polarnom odnosu. Strah i bes iz jednog para i ljubav i mrnja iz
drugog. Drugi par ukljuuje sva oseanja koja se mogu grupisati pod
145
naslovom naklonost i neprijateljstvo. Ovi parovi emocija uglavnq

definiu naa oseanja prema drugim ljudima, mada moemo govoij
o ljubavi i mrnji prema objektima i situacijima.
Zaljubljenost je posezanje za drugim osobama i okolnim sveto
iz pobuenog stanja oekivanja zadovoljstva. Ona predstavlja ekspa
zivnu reakciju u telu. Bazirana je na protoku krvi ka povrini tela,
rezultat irenja perifernih krvnih sudova. Ovaj tok krvi ka povrj
stvara oseaj fizike toplote. Snana oseanja se karakteriu toploto|
O zaljubljenom oveku govorimo kao o toploj osobi. Prisutne
druge fizike manifestacije zadovoljstva. Muskulatura je mekar
oputena, otkucaji srca su spori, enice suene i tako dalje.
Toplota zaljubljenosti je uglavnom na koi, koja je jako prepl^
Ijena krvlju. To stvara elju za nekim fizikim kontaktom sa osob
koja je objekt tog oseanja - dodir ruku, zagrljaj ili poljubac,
oseanja zaljubljenosti imaju erotski kvalitet i izraz su erotskog
pulsa, ili Erosa. Erotski elementi u zaljubljenosti mogu biti recesH
ili dominantni. Recesivni su u drugarstvu, a dominantni u seksualu
ljubavi. Jak erotski element je stvoren visokim stepenom uzbudenj
sa fokusom na erotskim zonama. Ove zone tada postaju izraz
snabdevene krvlju.
Suprotna saoseanja, odnosno, ona koja se mogu oznaiti
neprijateljska, takode su odreena protokom krvi, ali u suprotne
smeru. Krv se povlai sa koe i povrine tela, stvarajui os
hladnoe. Sva neprijateljska oseanja su hladna. Neprijateljski rasf
loena osoba, povlai svoju naklonost i okree je u hladan odnos prej
drugoj osobi. Ona gubi svaku erotsku elju koju bi mogla imati i odt
je svaka pomisao na fiziki kontakt. Sva neprijateljska oseanja pre
stavljaju, zato, povlaenje oseanja.
Ni naklonost ni neprijateljstvo ne predstvaljaju agresivan odn<!
Agresija je funkcija muskularnog sistema, koji nije aktivno uklju u
oseanja o kojima diskutujemo. Ovim oseanjima se esto dc
agresivna komponenta, transformiui ih u specifine akcije. Sek
alni akt zahteva ovu agresivnu komponentu da bi uopte dolo
odnosa. Kada se agresivni element pripoji neprijateljskom oseanjl
rezultat je napad ili pretnja napadom, to se razlikuje od isto neprijJJJ
teljske reakcije hladnog odnosa.
Re "agresivan" psiholoki se koristi kao da je suprotna r
pasivan. Agresivan znai kretati se prema osobi ili objektu, dok
146
.pasivan" znai inhibiciju ovog pokreta. ovek moe biti agresivno

neprijateljski ili agresivno zaljubljen, kao to moe biti pasivan u
izraavanju neprijateljstva ili zaljubljenosti. Jasno je da se re "aktivan" ne moe koristiti u ovom kontekstvu kao suprotna pasivnom, jer
nedostaje oznaka pravca ili cilja. Agresivan teniser mora da pobedi;
aktivan igra nema obavezno ovaj cilj.
Da bi pokazao polarnost zaljubljenosti i neprijateljskih oseanja,
djskutovau i suprotstaviti prijateljstvo i neprijateljstvo i ljubav i
mrnju.
Prijateljstvo nije isto kada su u pitanju naa oseanja za osobu koja
ima slian ukus i shvatanje kao mi, i kada su u pitanju oseanja koja
imamo za neznanca. Zadovoljstvo se deli sa prijateljem. ovek izbegava da ga deli sa neznancima. Ali samim inom deljenja zadovoljava
sa neznancem, on se pretvara u prijatelja.
Rezervisanost koja se ispoljava prema neznacu vrlo je uoljiva
medu starijom decom. Vrlo malo dete nema razvijen doivljaj sebe i
ne pravi nikakvu razliku medu decom svog uzrasta. S druge strane, ne
samo da postojea grupa dece gleda na pridolicu sa rezervom, ve i
on sam, takode, oprezno prilazi grupi. Neko vreme, on gleda njihovo
ponaanje sa udaljenosti, a onda se postepeno pribliava. Kada postane
blizak, neko od dece ga moe pozvati da im se pridrui u igri. Kada
se to desi, siguran je da su ga prihvatili.
Neznanac remeti oseanje oputenosti i sklada koji proima ustaljenu grupu. Njegovo prisustvo moe zaustaviti tok prijatnih senzacija
koje se javljaju izmeu bliskih osoba i tako moe izazvati izvestan
stepen neprijateljstva ili hladnoe. S druge strane, on donosi novinu i
uzbuenje, koje obeavaju zadovoljstvo. On e zato izazvati izvesnu
radoznalost, koje a dovesti do kontakta. Koji e od ova dva faktora
biti uspeniji u usme.ravanju reagovanja prema neznancu zavisie od
linosti lanova grupe. Sigurna osoba e pre prihvatiti stranca, nego
nesigurna.
Naklonost prema strancu je vidljivija kod ljudi koji su okrenuti
zadovoljstvu, nego kod onih orijentisanih na mo. Uopteno govorei,
kada su ljudi zadovoljni, oni su skloni da prihvate nepoznatog. Ovo
zadovoljstvo ih ini slobodnim i otvara ih za nova iskustva. Neznanac
je esto dobrodoao na zabavu; a uglavnom je persona non grata na
teritoriji tue vlasti. U borbi za vlast, ljudi su nepoverljivi i boje se
neznaca. Kada nema zadovoljstva, neznanac se esto sree sa odbaci-
147
vanjem ili ak neprijateljstvom. Pre vie godina sam gledao film j

je vrlo ivo oslikao ovu situaciju. Dva smrknuta Welana stoje
livadi posmatrajui dolazak stranca.
"Znamo li ga Bil?" pita prvi.
"Ne" odgovori drugi NVelanin.
"Gaaj ga kamenom" ree prvi.
Dobrodolica strancu je odnos koji je nauen kao deo ili Jud
Hrianstva ili neke druge tradicije. Moderna civilizacija sa svepr
tnim pogodnostima za putovanja i komunikaciju, tei da ukloni
rodne barijere izmeu neznanaca. Ali to je samo povrni utisak.
vidljive ljubaznosti sa kojom sreemo turistu moe se uvek
rezerva i hladnoa koje se oseaju za nenanca kod onih ljudi ij|
ivoti lieni radosti.
Kanjavanje neznanca je pre izraz mrnje, no pukog neprijalf
stva. Poto on moe biti prirodni objekt za neprijateljska oseanja^
lako postaje meta potisnute mrnje koja dolazi iz bolnih iskust
detinjstva. Ljudi na nepoznato projektuju snana neprijateljska os
nja koja su ranije doiveli prema roditeljima, i potisnuli ih
oseanja krivice. Neznanac postaje rtva ka kojoj se mogu usme
takva neprijateljska oseanja. Ovo pomeranje agresije uglavnom^
ilazi na drutveno prihvatanje i lako se racionalizuje egom. Nepr
teljstvo sa kojim se doekuje neznanac, moe se prevazii ve
bliskou, ali bi bilo pogreno misliti da se obrazovanjem
prevazii mrnja prema strancu.
Potrebna je terapijska situacija da bi se oslobodile potisi
mrnje. Najpre se mora primeniti neki oblik analitike tehnike >
ih ovek postao svestan. Drugo, moraju se obraditi i oslobc
oseanja krivice koja slue da dre ova negativna oseanja potisnuti
I tree, mora se na neki nain omoguiti fiziko izraavanje nepi
teIj stva u kontrolisanim uslovima, tako da se rastereti fizika ter
koja je u osnovi ovih oseanja. Kada se to dogodi, obnavljaj
sposobnost osobe da doivi zadovoljstvo i "dobre vibracije" post
normalan ton njegovog tela.
Ljubav i mrnja su blizak polarni par. Nije teko razumeti pol)
nost ako shvatimo da je mrnja.zamrznuta Jjubav^.odnosnQ.kUuba se
ohladila. Kada se ljubav pretvori u mrnju, to nije zbog toga tc
neko razoaran. Postoje ljubav bazirana na oekivanju zadovoljstii
148
na polako bledi u odsustvu zadovoljstva. Odbaeni udvara se osea

povreden, ali ne omrznut. Mrnja prouzrokuje oseanje izdaje. Ako
;e neko izjavio ljubav koju je druga osoba prihvatila, njegovo srce je
giroko otvoreno, on ima veru u drugog. Izdaja ove vere je kao no
zaboden u srce. To stvara ok za oveka koji zaustavlja svaki pokret i
zatvara sva oseanja. To je kao brzo zamrzavanje hrane, koja uva
ukus zaustavljanjem svih biohemijskih procesa.
Ono to uvek okree oseanja naklonosti u neprijateljstvo, jeste
doivljaj da smo iznevereni. Kada se drugarstvo izneveri, okree se u
neprijateljstvo. Iznevereno poverenje obre naklonost u neprijateljstvo . Sterjenjeprijateljstva je zato proporcionalan, koliinijpozitivnog
oseanjajcoje. je uloeno u taj. odnos.
Naklonost ujedinjuje ljude u istinski duh zajednice, tako da dobrobit jedne osobe postaje znaajna i za ostale lanove zajednice. Naroito
ljubav, ukljuuje uzajamnu panju i poverenje. ovek koji voli, nosi
u srcu voljenu osobu i u isto vreme poklanja svoje srce. LaKo jeuolti
zatoêToTornl^TiilaTolikcr'uboke posledice. To stvara duboku ranu
koja sporo zarasta i ostavlja oiljak.
Najtea izdaja je izdaja roditelja, naroito majke. Ne samo daje
malo~lete~potptmo zavisno od majke, ono je po prirodi potpuno
otvoreno prema majci. Dete je iznevereno kada majka izraava neprijateljstvo ili destruktivno ponaanje prema njemu. Dete moe reagovati jedino sa oseanjem: "Njoj stvarno nije stalo do mene." Izraavanje ljutnje nema isti efekat. Ljutnja je pozitivno oseanje i izraava
stvarnu t>rigu. Druga je stvar neprijateljstvo prema detetu. Ono nije
nikada bioloki opravdano, jer je dete produetek majke. To je izraz
autoagresije i pomeranje neprijateljstva koje se razvilo iz eninog
doivljaja izdaje od strane njene majke.
Neprijateljstvo prema detetu se uglavnom javlja kada se ono ne
uklopi u predstavu koju njegovi roditelji imaju o tome kakvo bi njihovo
dete trebalo da bude. Ta predstava je takode, roditeljsko nesvesno,
iileali/ovana predstava o sebi. Kada dete ne uspe da se uklopi u ovu
Pivdstuui, roditelji se oseaju iznevereni. Ovaj doivljaj izneverenosti
okree roditeljsku ljubav u neprijateljstvo, koje onda provocira negativnu reakciju od strane deteta. Tako se stvara zatvoreni krug iz koga
'ie mogu da izau ni dete ni roditelji. Takva nesrena situacija se moe
spivdti uvidom roditelja da je beba ili dete, samo ivotinja ije je
Ponaanje vodeno principom zadovoljstva. Ako hoemo da izbegnemo
O
149
EMOCIONALNA RtAGuVAiNJ/
pogubne efekte roditeljskog neprijateljstva i da gajimo dete da ]

lan civilizovanog drutva, potreban je kreativan pristup zasnova
uvaavanju ovog principa.
Mrnja sadri mogunost voljenja. Ako se, na primer, abe
prevara, ovek se odobrovolji i ljubav ponovo potee. To se
dogaa u kasnijim stadijumima terapije. U ranim stadijumima,
pacijent postaje svestan potisnutog neprijateljstva ili mrnje, koje j
prema svojim roditeljima zbog njihove izdaje. Tada se osloba
negativna oseanja, kao stoje ranije opisano. Kada se tenzija opu
obnove dobra oseanja, pacijent moe da prihvati injenicu
ponaanje njegove majke, odreeno njenim vaspitanjem i mo
oprostiti. On sada osea istinsku ljubav za majku, umesto kompuls
ljubavi kojom je bio optereen. Takode se mrnja pretvara u Iju
izvan terapije, kada postoji iskrena razmena oseanja i p|
pomirenje.
Nisu nepoznate situacije u kojime poetna reakcija mrnje,
tano prelazi u ljubav. Ovakav razvoj dogaaja se moe obja
pretpostavkom da je uvek postojala jaka privlanost, ali je njen toli
zaustavljen strahom od izdaje. Ovaj strah se moe izraziti ne sle
nain: "Ako dozvolim sebi da te volim, nee me prihvatiti i pov
e me, zato te mrzim". Poto se strah, sa daljim kontaktom smar
ljubav procveta. U osnovi preterane ljubomore je strah od odba<|
nja, koji ini oveka sumnjiavim prema svakom pokretu
osobe.
Bes i strah
Drugi par emocija, bes i strah, u vezj je sa doivljeno!
oekivanom boli. Njihovo pojavljivanje u svesti zavisi od ra
koordinacije miinog sistema. U prvog godini ivota, dete poinj(j|
reaguje na bol i neprijatnost, voljnim pokretima. Detetov pokret, i
je u poetku, isto spontan, prelazi u plakanje, vrpoljenje, klizao
sluajno utiranje. Ovi pokreti izraavaju razdraljivost, koja,pojaava, prelazi u oseanje besa. Umesto pokuaja da izbegne ne
jatnu situaciju, dete e kada je povredeno ili spreeno odgur
nepoeljen objekt, odbaciti ga, ili ak udariti. Emocija besa poli
zamenjuje plakanje kao sredstvo oputanja tenzije. Ali, bes
150
ta, uglavnom, ne moe da promeni njegovu situaciju i obino se

smiruje plaem, bazinijim mehanizmom oputanja tenzije.
Uopteno, besje efektivniji odgovor od plakanja, postoje njegov
cj]j da otkloni razlog bola. On, zato, zahteva sposobnost da se izdvoji
uzrok, i da se zna objekt ka kome treba da se usmeri bes. Dok plakanje
prua oseanje bespomonosti, u toj situaciji, bes prevazilazi oseaj
bespomonosti.
Kad oseanja besa, uzbuenje se iri miinim sistemom du
zadnjeg dela tela, mobiliui jake pokrete za napadanje. Glavni organi
napadanja locirani su na gornjem i prednjem delu tela, postoje taj deo
direktno povezan sa traenjem i uzimanjem hrane. Zato se bes doivljava kao podizanje oseanja navie, uz leda, i ka glavi i rukama. Ovo
nadolaenje oseanja je u vezi sa snanim tokom krvi prema ovim
dolovima, to ide u prilog injenici da neki ljudi zaista pocrvene od
besa. Ako postoje prepreke i tenzije koje blokiraju ovo nadolaenje
oseanja, moe se razviti tenziona glavobolja. Plakanje se, na drugoj
strani doivljava kao oputanje. Kod plakanja, naboj se povlai iz
miinog sistema i tenzija se oslobaa u seriji konvulzivnih jecaja. Bes
je umnogome slian oluji. Kada se kroz snane pokrete oslobodi
oseanje besa, elo se razvedri i vrati se dobro raspoloenje. Plakanje
je kao plaha kia.
Bes i strah pripadaju grupi emocija neprijatnosti; oni aktiviraju
simpatiko-adrenalni sistem, koji obezbeduje dodatnu energiju za
borbu ili povlaenje. Kod obe emocije, miini sistem je pod nabojem
i spreman za akciju. Ako je u pitanju oseanje besa, organizam napada
izvor boli. Kada je to oseanje strah, on se okree i povlai od
opasnosti. Ova dva suprotna pravca kretanja, odraavaju ono to se
dogaa u telu. Pokret nagore, uz kimu, kao kada se pas nakostrei,
uporedo sa pokretom glave napred i sputanjem ramena, jeste priprema za napad. Pokret nadole, niz kimu, zavrava se savijanjem
repnog dela i priprema nogu za beanje. U stanju straha, podvija se
rep i bei. Ako je povlaenje nemogue, uzbuenje se zadrava u vratu
i leima, ramena su podignuta, oi su iroko otvorene, glava zabaena
i rep podvijen. Poto je to tipini izraz straha, ovaj telesni stav
oznaava daje osoba u stanju stalnog straha, bilo daje svesna toga ili
ne.
Put za protok oseanja kod besa, du leda i preko glave, moe se
objasniti injenicom da su kod oveka, kao kod veine sisara, usta i
151
zubi primarni organi za napad. Impuls za udaranjem je primarna l

za izraavanje besa. Udaranje se javlja kod skoro sve dece, i pos
se sree i kod odraslih, naroito kod ena. To je vrlo uspean
napada, poto izaziva jak bol, ali pati od toga, to zahteva vrlo b|
kontakt. Tako je gaanje, koje ima vei opseg i dozvoljava
manevarski prostor, potisnuto udaranje, koje je glavni fiziki
besa. Ali kada je ovek mnogo ljut, on ima smrknuto lice,
povezano sa udaranjem.
" ovek ugrizao psa" je prava vest u novinama, naravno zbog s
retkosti. Nikada nisam video oveka da tue psa, ali sam video;
sina, kada je imao oko etiri godine, kako tue naeg psa. To nijef
lako, jer je pas bio krupan Avganistanski hrt (lovaki pas) koji je
deaku do ramena. Pas, koji je hteo da dohvati hranu iz kuf
odgurnuo je deaka koji se toliko razbesneo, da se bacio na nj
oborio ga na leda. Pasje zaskiao i pobegao iz kuhinje.
Pomenuo sam ovaj incident, jer verujem da su inhibicije u
udaranjem delimino odgovorne za mnoge poremeaje u izraav
besa. Ovi poremeaji se javljaju u obliku nesposobnosti da se
ljut, kroz histerine ispade i stanu razdraljivost. Ljutnja je kao i
druge prave emocije, ego-usmereno izraavanje. Za razliku od
rinih reakcija, ona ne izbija protiv svesne namere; ona je ego-dil
vana i ima za cilj pozitivan rezultat, odnosno, da otkloni
frustracije ili bola. Bes nije neprijateljstvo, jer to nije okretanjf
objekta ili hlaenje. Inhibicije kod udaranja pesnicom, spreavaj
ekscitacije ka glavi i ustima i blokiraju prirodno doivljavanje!
emocije.
Nesposobnost ljudi da "ugrabe ivot" ili "zagrizu", jedan j
rezultata potiskivanja impulsa udaranja. Ja ne zagovaram da decu l
ohrabrivati da udaraju; ali ne treba ih kanjavati zbog udaranja ili 1
kog drugog izraavanja ljutnje. Neko ko nema prava da izrazi ljut
nesposoban je da se brani. On se dovodi u stanje straha i bespomoE
koje e pokuati da prevazide manipulisanjem okolinom. U bi
getici se pokazalo da se potisnuti bes nalazi iza svih hroninih os
straha i bespomonosti.
Odnos straha i ljutnje je takav, da jedno prelazi u drugo. Ako i
koje uplaen krene u napad, on e postati ljut i prestae da se pl
To se deava zato stoje tok uzbuenja promenio pravac u telu. Njege
novo oseanje je opaanje ove promene. Kada onaj ko napada, pc
152
povlai, on e iz istog razloga postati uplaen. Oseanje ljutnje

oslobaa kroz pokret napada. Oseanje straha se prazni kroz
se
Strah se razvija kada naizgled jau snagu opaamo kao izvor boli.
Oprezilost nam nalae da se povuemo, kako bi izbegli da budemo
ovrecteni, ali opreznost je glas razuma, a emocije nisu podlone
kontroli razuma. Da li e neko izabrati borbu ili bekstvo, zavisi od
Osobe i od situacije. Uprkos superiornijoj snazi agresora, neko moe
na nasilje reagovati besom, u situaciji kada je povlaenje fiziki ili
psiholoki neizvodljivo. Istinski bes dodaje znaajnu dozu snage
oveku i esto je dovoljan da nadoknadi nedostatak u veliini ili teini.
ovek koji je ljut, uglavnom je uveren da je njegov stav poten ili
ispravan.
U situacijama, gde se ne moe mobilisati bes, jer je opasnost
nejasna, nepoznata ili bezlina, strah je prirodna reakcija. Tako su ne
primer, deca zaplaena u mraku. Ona se oseaju bespomona, i tada
e, ili beati ili plakati. Iz istog razloga se i odrasli boje nepoznatog.
Apsurdno je rei detetu da se ne plai u mraku. Moemo objasniti
detetu da nema realne opasnosti, ali moramo shvatiti da je strah
bioloki odgovor koji ne moemo osuditi. inimo nepopravljivu tetu
deci, nazivajui ih kukavicama traei od njih da se stide svojih
prirodnih reakcija. Ovaj nerazuman odnos od strane nekih odraslih,
delom je u vezi sa njihovom konfuzijom o prirodi emocionalnih
odgovora. Delimino, to takode, predstavlja primenu istog tretmana
kakav su oni sami imali kada su bili mali i bespomoni.
Mada je u strahu spontana reakcija da se bei, to se moe spreiti
naporom volje. Volja je rezervni mehanizam ega, koji u nekim sluajevima, moe nadomestiti emocionalni odgovor. U nekim situacijama,
to moe biti spasonosno. Ali, volja ne umanjuje strah. To nam
omoguuje da ostanemo na zemlji ili napredujemo iako smo suoeni
Sa
strahom. To, takode, moe biti nepromiljeno, kao kada koristimo
v
lju da nadomesti strah, samo zbog ego gratifikacije.
Kada se ego izjednai sa telom, pomoi e telesne emocionalne
^govore i usmeriti ih u delotovorne akcije. Ako se plaimo, ponaac
emo se tako da pobegnemo od opasnosti. Bez ego kontrole koja dolazi
]l
'dontifikacije sa svojim oseanjima, strah se lako moe preobratiti .
Paniku. Slino, kada se ljutimo, na ego nas ograniava na ono to
neophodno da zaustavi ili sprei da budemo povredeni ili ranjeni.
153
Ego dodaje racionalni element ljutnji i dri je pod kontrolom,

ljutnja sa prestankom nasilja uglavnom slabi, ne moe se sr
destruktivnom akcijom. To ne vai i za jarost. Kada se sr
identifikacija sa telom, i oslabi kontrola ega, napad ljutnje
provali kao bes koji je esto destruktivan za pojedinca i okolinu
Kao veina funkcija linosti, panika i jarost stoje u pol
odnosu. Oba nastaju iz oseanja da smo uhvaeni. Kada je neko sij
sa preteranim strahom od boli kojoj se ne moe odupreti ni bel
ni borbom, on e razviti ili oseanje panike ili bes. Akobei, to l
e biti oajniko, divlja elja da se po svaku cenu pobegne.
slepo, odnosno, bez prave procene realnosti svoje situacije,
recima, bez ego kontrole ili pravca. Ako ne moe da pobegne,
vae besom.
Poznata nam je panika ljudi koji su bili zahvaeni poare
svojoj slepoj elji da pobegnu iz zastraujue situacije, previd
mogue puteve za izbavljanje i ponaali se destruktivno. Do
dolazi esto za vreme rata kada ljudi slepo bee od dolazeeg:
telja. Ono to ne moemo da shvatimo, to je da se dete moe uf
kada je zaplaeno od gnevnog roditelja. Ono je, bukvalno, zarob
jer ni bekstvo, niti borba, nisu razumno reenje. Poto ne me
bei, njegova panika moe prei u histerino vritanje.
Deca koja ive pod manje ili vie, stalnim strahom ocM
razvijaju hronino stanje panike, a kako rastu, potiskuju to <
Ovo potiskivanje je samo relativno uspeno. Panika probija l
u ivotu, u situacijama koje ne mogu da racionalno opravdaju
snanu reakciju. Neki ljudi su tako blizu panici, da se plae daj
sami iz kue. Tretirao sam izvesan broj ovakvih sluajeva. Kod i
je panika ispod same povrine. To se uglavnom manifestuje pre
ispupenim grudnim koem i oteanim disanjem. Osoba u
panike osea da ne moe da uzme dovoljno vazduha. Obratno;
osoba osea da ne moe da uzme dovoljno vazduha, upada u pa
Iza respiratornih tekoa lei blokiran vrisak. Ako se vrisak osl<j
u terapijskoj situaciji, popravlja se disanje i slabi oseanje pa
Kada se oseamo uhvaeni, moemo takode reagovati jakim
naroito ako je prisutan neki objekat na kome moemo iskaliti
Kod snanog besa, muskularna ekscitacija je velika, i osobajj
kontrolu nad svojim ponaanjem. Kao i panika, snaan bes jei
Besna osoba udara oko sebe nasumce, nesvesna destruktivnih ef
154
g ponaanja. Za razliku od ljutnje, bes nije povezan sa specifinom

^vokacijom, jer proizilazi iz oseanja da smo uhvaeni.
Kako moemo razumeti bes koji neki roditelji ponekad ispoljavaju
prema svojoj deci? Teko je zamisliti kako dete moe prouzrokovati
talco veliki strah kod roditelja. Moramo traiti objanjenje u roditeljskom oseanju da su uhvaeni od svog deteta. Jer jedno je jasno, majka
je vezana za dete. Ona zna da ima obavezu da stalno brine, da pazi na
dete. Ako nema dovoljno energije, doivee dete kao teret. Ako je njen
odnos sa suprugom bolan, ona e doiveti dete kao lonac koji je vezuje
za patnju u toj vezi. Ako njene sopstvene infantilne potrebe nisu
ispunjene, ona e odbijati detetove zahteve za ljubavlju. Ukoliko njen
doivljaj materinstva nije ispunjen radou i prijatnou ona e se
oseati zarobljenom zbog obaveze koju je preuzela. U trenucima jakog
stresa, okrenue bes ka detetu.
Rezultat roditeljskog besa na dete je uas. Opisau ovu emociju u
sledeem pasusu. Hteo bih da istaknem da se ovaj efekat javlja ak i
kada bes nema formu otvorenog nasilja. To isto doivljava i dete koje
osea latentno nasilje roditelja. Izraz besa na licu roditelja je neto sa
im dete ne moe da se bori niti da ga razume. To je pretnja detetovom
postojanju. Sretao sam roditelje koji su svoju decu gledali sa izrazom
besa na licu. To se, deavalo u mojoj ordinaciji kada roditelji nisu bili
svesni tog izraza. Majino lice je postajalo mrko, kao da su se crni
oblaci spustili na njeno elo. Vilice su stegnute. Oi hladne i teke. To
je bio izraz ubice. Suoeno sa takvim izgledom, dete se zamrzne od
uasa.
Kod uasa je muskularni sistem paralisan, tako da onemoguava
bilo koji oblik borbe ili bekstva. Uas je intenzivniji oblik straha nego
stoje panika i razvija se u situacijama gde svaki napor da se odupre ili
pobegne izgleda beznadean. Uas je vrsta oka; oseanje se povlai
sa periferije tela, smanjujui osetljivost organizma na oekivanu krajnju agoniju. To predstavlja bekstvo unutra.
Dete koje doivljava uas u odnosu sa svojim roditeljima razvija
shizoidnu strukturu linosti. Njegova telesna grada pokazuje sve znake
ve emocije; ono je tanko i stegnuto ili mlitavo, sa slabim miinim
tonusom. Povrina tela je niskog naboja. Oi izgledaju prazno a izraz
lica je slian maski. Disanje je jako ogranieno spazmima u miiima
i bronhijama. Udisanje je plitko, i grudni ko se zadrava u
V0
155
poziciji izdisanja. Zadravanje pokreta vodi ka depersonaliz

odnosno, odvajanju opaajueg ega od tela.
Kada panika prome oseanja, telo ima drugaiji izraz. Nape
kao da se sprema da bei. Grudni ko je ispupen i zadrava
poziciji udisaja. Strah tera da hvatamo vazduh da bi obezbedili
kiseonika za borbu ili bekstvo. U panici se ovaj vazduh zadrava, j
se zatvara, i izgleda da ne moemo da diemo. Ova nemogunc
izbacimo potpuno vazduh, odrava stanje panike, kao to nemogu|
da udahnemo potpuno,odrava stanje uasa.
Gnev je kopija uasa. To je bes bez kajanja koji ima ruil
efekat. Za razliku od ljutnje, koja je topla, i besa koji je divlji,
je hladan i otar. Tako on predstavlja agresivni aspekt mrnje,
koja mrzi, gnevna je iznutra a hladna spolja. Osoba koja voli, opus
je iznutra a topla spolja. Ovaj spektar jednostavnih emocija
definitivan. To je samo pogodna forma koja pokazuje bioloki redi
preovladava na ovom nivou linosti. U sledeoj glavi u diskutc
kako mi iskrivljujemo svoje emocionalne ivote.
156
9. KRIVICA, STID I DEPRESIJA
Krivica
Preveliki je broj ljudi u naoj kulturi koji su optereeni oseanjem
stida ili koji pate od depresije. Njihovi emocionalni ivoti su konfuzni
i puni konflikata. U tom stanju, malo je verovatno da imaju kreativan
odnos prema ivotu, i u stvari ova tendencija ka depresiji oznaava
unutranju svest o porazu.
Kako se javlja oseanje krivice? To nije istinska emocija koja
proistie iz doivljaja zadovoljstva ili bola. Ono nije ukorenjeno u
biolokim procesima tela. Izuzev kod oveka, nema ga u ivotinjskom
svetu. Zato moramo prihvatiti daje krivica proizvod kulture i vrednosti koje karakteriu kulturu. Ove vrednosti postaju otelotvorene u
moralnim principima i obrascima ponaanja koje roditelji nameu
svakom detetu i postaju deo detetove ego strukture. Na primer, veina
dece ui daje laganje pogreno. Ako usvoje ovaj princip, a onda kau
la, deca su ubaena od strane roditelja u konflikt, to takode moe
dovesti do oseanja krivice.
Problem se dalje komplikuje injenicom da se dete osea loe kada
lae u situacijama poverenja. Ono se osea neprijatno, jer se smatra
loim; odn. to stvara stanje bola kod onog koji lae, ruenjem harmonije izmeu njega i onih koji mu veruju. Zato postoji izvesno opravdanje za moralni propis da ne treba da se lae. Ali se ovo bioloko
opravdanje retko koristi u uenju moralnog ponaanja. Umesto toga,
roditelji i drugi, se oslanjaju na doktrinarne stavove koji uvruju
ôralne principe i odvajaju ih od veze sa emocionalnim ivotom.
Moralni princip, koji je postao naredbodavno pravilo, mora se sukobiti
157
KRIVICA, STID I DEPRESIJA
sa spontanim ponaanjem pojedinaca, koji je voden principom

voljstvo-bol.
Kultura be/ vrednosnog sistema nema smisla. Kultura, po sebi
pozitivna vrednost. Drutvo koje nema pravila ponaanja baziranaj
moralnim principima, degenerira u anarhiju ili diktatorski rez
ovek je stvorio kulturu i prevaziao isto ivotinjske stanje, me
je postao deo njegovog naina ivota. Ali, to je bio prirodni me
baziran na oseanju ta je ispavno ili pogreno, a naroito, ono;
pribavlja zadovoljstvo nasuprot onome to vodi ka bolu. Ilustrov
ovo shvatanje prirodne moralnosti drugim primerom iz relacije rc
telj-dete. Normalan roditelj pati zbog nedostatka potovanja od st
deteta, a dete je uznemireno tom patnjom roditelja. Svako dete eli
potuje roditelje - to je prirodna moralnost. Ali, ono to nee initi, i
to vodi ka gubitku samopotovanja, negiranju njegovog prava j
samoizraavanje. Ako roditelj potuje detetovu individualnost i iz
svega njegovu tenju za zadovoljstvom, postojee uzajamno pote
nje izmeu roditelja i deteta koje e poveati zadovoljstvo koje ir
ivei zajedno. U toj situaciji, niti roditelj, niti dete nee ra
oseanje krivice.
Oseanje krivice se javlja kada se postavi negativna moralna <
telesnoj funkciji, koja je van kontrole ega ili svesnog miljenja. Ose
se krivim zbog seksualnih elja, na primer, nema biolokog oprav
nja. Seksualna elja je prirodan telesni odgovor na stanje uzbuder
razvija se nezavisno od nae volje. To ima svoje poreklo u funkcija
zadovoljstva tela. Ako se ova elja procenjuje kao moralno loajj
znai da se svesna misao okrenula protiv tela. Kada se to desi, jedir
linosti je podeljeno. Kod svake emocionalno poremeene ose
postoji svesno ili nesvesno oseanje krivice koje remeti unutra
harmoniju linosti.
Prihvatanje neijih oseanja ne znai da se ima pravo da se osea|
ispoljavaju u svakoj situaciji. Zdrav ego moe da kontrolie ponaan
tako da ono bude primereno situaciji. Nedostatak ove sposobnosti l
slabog ega, ili bolesne linosti, moe dovesti do ponaanja
destruktivna za pojedinca i drutvo. Mada drutvo ima pravo i oba\
da titi svoje lanove od destruktivnog ponaanja, nema pravo
igoe oseanja po sebi kao loa.
Ova razlika postaje jasna ako prihvatimo razliku izmeu krivi
kao moralne ocene i krivice kao zakonske ocene neijeg ponaar
158
KRIVICA. STID I DEPRESIJA
drugo je oznaavanje nekog ponaanja kao suprotnog

zakonu. prvo se odnosi na oseanje koje nema esto nikakve
veze sa neijim kcijama ili postupcima. Onaj ko kri zakon,
kriv je za prekraj, bez obzira da li se osea krivim ili ne.
Dete koje osea neprijateljstvo prema svojim roditeljima,
moe se oseati krivim, mada nije izvrilo Destruktivni in.
Oseanje krivice je oblik samoosude.
Svako oseanje ili emocija moe postati izvor oseanja krivice ako
se za nJeSa ve negativni moralni sud. Uglavnom, to su naa oseanja
zadovoljstva, seksualne ili erotske elje, i neprijateljstvo oseanja koja
su obojena negativnim procenama, a koja direktno proistiu iz roditeljskih stavova, i u krajnjem sluaju iz drutvenih normi. Detetu se
namee oseanje krivice zbog tenji ka zadovoljstvu kako bi postao
produktivan radnik, namee mu se to i zbog seksualnosti da bi obuzdalo svoju ivotinjsku prirodu, i zbog neposlunosti da bi postalo
posluno i submisivno. U toku tog treninga, uniti se njegov kreativni
potencijal.
Glavni deo svih psihoterapeutskih napora je usmeren ka otklanjanju oseanja krivice kako bi se ponovo uspostavilo jedinstvo linosti.
Jer, oseanje krivice je ono to podriva sposobnost ega da kontorlie
ponaanje u cilju interesa pojedinca i drutva. Isto tako, oseanje
krivice je ono to navodi ljude da se ponaaju na destruktivan nain,
spreavajui prirodne samoregulativne procese tela. Kod svakog poslunog deteta postoji iskra pobune, koja moe planuti svakog trenutka. Kod svake seksulano iskoriene osobe, postoji tendencija ka
perverziji. I svaka osoba, kojoj je uskraeno zadovoljstvo, u iskuenju
je pred avanturom koja obeava zabavu.
Da bi se uklonio oseaj krivice najpre moramo postati svesni
krivice. Moe izgledati kontradiktorno govoriti o oseanjima koje
neko ne osea, ali injenica je da kod ljudi postoje latentna oseanja
odnosno, oseanja koja su potisnuta i postoje ispod same povrine
svesnosti. Najbolji primeri su u oblasti seksa. U dananjem svetu
zabave, mnogi ljudi negiraju da oseaju ikakvu krivicu zbog svojih
seksualnih aktivnosti. Vodeni moralom zabave, oni veruju daje "sve
dozvoljeno" izmeu dvoje odraslih "koji se slau", jer niko nije
Povreden. Tako oni negiraju svaku krivicu u vezi svog seksualnog
Promiskuiteta ili vanbranih avantura. ak kada sam o tome pitao neke
d ovih ljudi, koji su me konsultovali zbog masturbacije izraavali su
gaenje. Verovali su daje masturbacija loa i izbegavali da to rade.
159
KRIVICA, STID l DEPRESIJA
Isticali su da nemaju nikakvo zadovoljstva od toga. Ali, kako

mogue? Ako uivaju u seksu, oni e uivati i u masturbaciji ukc
nemaju seksualnog partnera. Kada priznaju da su se oseali loe)
masturbacije moemo primetiti da ih njihove druge seksualne ali
nosti ostavljaju sa meanim oseanjima. Oni imaju neko zadovoljs
ali takode i bol u obliku sumnji i samoosude.
Oseanje krivice crpe svoj naboj iz prirodne emocije. Kad
emocija potpuno izrazi i napetost zbog emocije opusti, ovek se i
dobro. Ima oseanje zadovoljstva i prijatnosti. Ali kada emocija <
neizraena, zaostala neosloboena napetost ostavlja oveka sa
njem nezadovoljstva, neispunjenosti i razoarenja. To loe ose! se
moe interpretirati kao krivica, greh ili slabost, zavisno od m nog
suenja. Izbegavanjem naziva krivice ili greha, i na koji menjamo
loe oseanje koja su u osnovi toga. Doivljavanje kom| nog
zadovoljstva i zadovoljenja ne ostavlja ni malo prostora za kriv
Krivica stvara zatvoren krug. Ako ovek osea krivicu zbog sv
seksualnih elja, nee biti u stanju da potpuno ispuni svoje elje i|
se svim srcem preda toj seksualnoj vezi. Njegova seksualna akti\ u
tim uslovima ne moe biti potpuno zadovoljavajua ili prijaf
Nesvesno uzdravanje, pojaano krivicom uvodi element bola u is
tvo, i ovek izlazi iz toga sa oseanjem daje uradio neto "loe" bi
se oseali dobro, aktivnost mora biti prijatna. Onda se ovek stv
osea dobro. Ako nedostaje taj kvalitet, onda je ovek uveren <
nije potpuno dobro, i nuno e oseati krivicu kao i pre, ako ne i'
Postojanje nesvesnog oseanja krivice se, zato, ispoljava sr
nim kapacitetom za zadovoljstvo, preteranim isticanjem produktivf|
ti i postignua i oajnikim traenjem zabave. Uskraujui sebi;
voljstvo moemo maskirati svoju krivicu, ali ovaj manevar odaje
postojanje krivice. Naa smanjena sposobnost da uivar ivotu
prvobitno je uzrokovana krivicom. "Treba" i "ne treba" koj|
vaspitavamo decu, imaju poguban efekat izazivanja krivice, ak :
se izbegavaju termini kao to su "loe"i "pogreno". Uobiaj
primedba je "Ne treba da gubi vreme". Ova primedba o gublje
vremena je izraz nesvesne krivice...
Dok dete raste, oseanje krivice i inhibicije koje zbog toga nasti
struktuiraju se u telu u vidu hroninih muskularnih tenzija. Det
meuvremenu moe postati buntovno, ispoljavajui svoju neposlj
nost na nain koji roditelji ne odobravaju, ali ova procedura ne me
160
tavicu koja je ispod toga. Na taj nain se moe ak pojaati. Dete

nloe obraditi svest o krivici, ali to samo potiskuje krivicu na nivoe
AS nee biti dostupna svesti. Sve dok je telo stegnuto hroninim
mllksularnim tenzijama, koje ograniavaju pokretljivost i smanjuju
individualno samoizraavanje, ne moe se poricati postojanje nesvesne krivice.
Krivica je povezana ne samo sa tenjom za zadovoljstvom, ve i
sa oseanjem hostilnosti. Oba su direktno povezana; dete postaje
hostilno kada mu je uskraeno traenje zadovoljstva, na taj nain
kanjeno i naterano da se osea krivim zbog svoje ljutnje. Ovde opet
imamo listu "treba" i "ne treba". "Ne treba da vie" "Treba da slua
roditelje", "Ne treba da se ljuti" i itd. Poto se zbog rezultirajue
hostilnosti, dete osea loe, postaje uvereno da je ono loe. Ono je
krivo.
Vezu izmeu potisnute ljutnje i krivice, pokazala je jedna od mojih
pacijentkinja. Rekla mi je da se oseala strano krivom i odluila da
udari duek teniskim reketom. To je jedna od terapijskih vebi u
bioenergetskoj terapiji. Ona je to uradila sa puno estine, iz sve snage.
Kada je zavrila, potpuno je nestalo oseanje krivice. "Krivica je"
rekla je "nita drugo, do potisnuta ljutnja".
Imao sam ponekad pacijente koji nisu mogli dobro da udaraju
terapijski duek. Nisu oseali nikakvo zadovoljstvo zbog toga. Mnogi
su rekli daje to blesavo. U takvim sluajevima, analize uvek otkrivaju
oseanje krivice zbog izraavanja hostilnosti, naroito prema majci.
Kao rezultat, pacijent nije u stanju da se posveti taj aktivnosti. Analizirajui krivicu koja je u osnovi toga, i sa nastavljanjem vebi, pacijent
postaje agresivniji. Njegovi udarci postaju snaniji i izvode se sa vie
oseanja. Moe izgledati neoekivano, ali kada se sva hostilnost tako
rastereti, pacijent ne osea nikakvu krivicu, i ponovo se oivljava
ljubav prema roditelju.
Poto je oseanje krivice oblik samoosude, moe se prevazii
samoprihvatanjem. Subjektivno, ovek je ono to osea. Negirati
oseanje ili emociju, znai odbaciti deo sebe. I kada odbacimo sebe
staje nam samo oseanje krivice. Ljudi odbacuju deo sebe, jer su
^gradili idealizovanu sliku o sebi koja ne ukljuuje oseanje hostiln
osti, straha ili besa. Odbacivanje je, ipak, samo mentalno; oseanje
s
u jo uvek tu, zatrpana i okorela krivicom.
161
Prvobitno odbacivanje je uvek roditeljsko odbacivanje. "Ti

deak, zato to ne slua roditelje", ako se ponavlja dovoljno puta i
uveriti dete daje zaista loe. Nijedno dete nije roeno dobro ili
posluno ili neposluno. Roeno je kao ivotinja, sa ivotinjsi
instinktivnom tenjom da trai zadovoljstvo i izbegava bol.
roditelj ne prihvati detetovo ponaanje, isto je i sa detetom. Rc
koji veruje da voli svoje dete, ali ne moe da prihvati detetovu osnc
animalnu prirodu, kriv je zbog samoobmane.
Prvobitno oseanje krivice izrasta iz oseanja daje dete neelj
Jedino objanjenje koje dete moe da izvede iz takvog stanja sti
jeste da ono ne zasluuje ljubav. Ne moe da shvati da je za gre
odgovorna majka. Ovo razumevanje e se razviti kasnije, kada
postigne veu objektivnost. U prvim godinama ivota detetovo ;
Ije i opstanak zavise od njegovog vienja majke u pozitivnom kao
"dobre majke", svemone i zatitnike. Oni aspekti pona
njegove majke, koji ne odgovaraju ovoj predstavi, negiraju
projektuju na "lou majku" koja nije stvarno prava majka. Ova
tova reakcija je u skladu sa prirodom, odnosno, sa shvatanjem
-materinska ljubav uroena i instinktivna. Ako je majka "dobra"
dete mora biti loe, poto se ove kategorije koriste jedino kao suj
tnosti. Ove podele se ne javljaju kada majka i dete ispunjavaju pot
jedno drugom, i pruaju jedno drugom zadovoljstvo voljenja.
Ba kao to se neka oseanja tretiraju kao moralno loa, dru|
smatraju moralno vrednijim. Ta oseanja se onda svesno neguj
ovek igra predstavu ljubavi, simpatije i strpljenja to uistinu ne <
Ova pseudo-ljubav daje oveku oseanje ispravnosti, ali ne i os
zadovoljstva. Ispravna osoba ne voli u oekivanju zadovoljstva,'
kao moralnu dunost ili obavezu. Ovakvo ponaanje je smiljene
prikrije suprotna oseanja. Pseudo-ljubav ispravne osobe pok
potisnutu hostilnost, fasada ljubaznosti maskira potisnutu ljutnji
simuliranje strpljenja prikriva predrasudu.
Ispravna osoba je potisnula svoje traganje za zadovoljstvo
korist ego predstave o svojoj moralnoj superiornosti. Ona je tak
potisnula oseanje krivice zbog svojih istinskih emocija. Ova ispe
nost, pak, odaje krivicu, jer ispravnost i krivica su kao glava i pis
novia. Ne postoji jedno bez drugog, mada se u odreeno vreme'
samo jedno. Svaka osoba koja se osea krivom, takode nosi prikrh
oseanje moralne superiornosti.
162
Stid i ponienje
Oseanje stida, kao i krivice, ima dezintegriui efekat na linost.
razara ovekovo dostojanstvo i podriva njegov doivljaj sebe. Biti
p0nien esto je mnogo vea trauma, no biti fiziki povreden. Oiljak
l^ji ostavlja ponienje, retko spontano zarasla. To se doivljava kao
jflrlja na linost, koja uglavnom zahteva znaajan terapeutski napor da
se ukloni.
Malo je ljudi u naoj kulturi odraslo bez doivljavanja nekih
oseanja stida ili ponienja. Veina dece se ui civilizovanom ponaanju, pozivanjem na stid. Kaemo daje sramota da se pokazuju goli
pred drugima, da se upikaju, i da ne umeju da se ponaaju za stolom.
Seam se scene kada se moja porodica okupila za stolom, a moj
dvoipogodinji sin zavukao ruku u majinu bluzu da nade "cicu". Jo
uvek je dojio u to vreme. Gledajui to, njegov deda je primetio: "Zar
te nije sramota, tako veliki deak jo uvek hoe da sisa!" Pitao sam
dedu, koji je bio roen i odrastao u Grkoj, koliko dugo je on sisao.
Kada je odgovorio: "etiri godine ili vie", shvatio je koliko je njegova
primedba bila nerazumna.
Postoje mnoge iracionalnosti vezane za oseanje stida. U vreme
kada se enke grudi javno izlau, za uivanje odraslih, smatra se da je
sramota da ena doji svoje dete pred drugima. I dok je do skora, za
mladu enu bila sramota da kae da nije devica, danas bi se mogla
postideti da prizna da je jo uvek nevina. Mini suknja koja je danas
drutveno prihvaena, bila bi ranije razlog stida. Po tom merilu,
noenje suknje do kolena bi bilo nezgodno ili neumesno za modernu
enu.
Jasno je daje oseanje stida, u uskoj vezi sa drutveno prihvaenim
normama ponaanja. Ba kao to svaka kultura ima svoj vrednosni
sistem, tako i svako ponaanje ima svoj kod koji objedinjuje ove
v
rednosti. Ako hoemo da razumemo smisao stida, vano je da
shvatimo da pravila ponaanja nisu uvek ista za svakog lana drutva.
Mogu znaajno varirati sa drutvenim statusom osobe. To postaje
oigledno kada shvatimo da neko ponaanje koje je za jednu klasu ljudi
sramno, druga klasa moe smatrati za prihvatljivo. Dobar primer su
Maniri za stolom. Neko koje odrastao u porodici vie klase, oseae
s
tid u drutvu sebi ravnih, ako jede na nain seljaka. Ponaanje za
st
olom, kao i izgovor i oblaenje, oznaavaju vaspitanje i poreklo, i
163
zato se smatraju obelejima neijeg socijalnog statusa. ovek bij

posramljen, ako bi ga nedostatak lepog ponaanja uinio svesjj
socijalne inferiornosti. Moda bi najupadljivijiprimer, bio stid eng
kog gospodina iz prolog veka, koji je bio primoran da radi. bio
povezan sa niim slojevima i znaio je socijalnu inferiornost.
Ali, oseanje stida ima dublje korene, no stoje klasna pripadr
Postoje ponaanja koja se ocenjuju kao sramna, bez obzira na nq|
socijalni status. To se odnosi na telesne funkcije izbacivanja i sefc
alnost. Svako dete u naoj kulturi, ui se istoi u ranim godir
ovo uenje sigurno ustiskuje oseaj stida u odnosu na ove funkc
Svi odrasli imaju u svojoj ego strukturi oseaj stida kada padnu
zemlju ili kada pokisnu, ak i kada se ove nezgode ne mogu a
Sama funkcija nije sramna, ve nain na koji se izvodi.
Ako ovek mokri na ulici, na njega e prolaznici gledati|
optuivanjem. I ako je pri istoj svesti, odnosno nije pijan ili lud,;
e se oseati posramljenim. Stid nije u inu mokrenja, ve proistii
injenice da to nije socijalno dozvoljen nain ponaanja ove
Malom deaku se moe dozvoliti da se tako ponaa, kao i naim ku
ljubimcima, ali kada se odrasli ponaa kao ivotinja, mi to smatra
sramnim.
Prvi red razlikovanja i onaj iz koga oseanje stida vodi porek
jeste razlika izmeu ivotinja i ljudi. Ova razlika postoji u sv
kulturama i zasniva se na injenici da se ovek smatra superiorni|
od ivotinje. Za oveka je pogrdno kada kaemo da se ponaa
ivotinja ili da se za stolom ponaa kao svinja. Mada ovakvo pona
ne mora biti tipino za ivotinju, ovakvom primedbom se u stvari is
da ono nije dostojno oveka. ovek, nasuprot ivotinji, ivi u skl
sa svesnim normama. Ove norme variraju u razliitim kulturama,!
kakve god da su, one su u osnovi oseanja stida ukoliko ih se pojedif
ne pridrava.
Norme su ego procene o ponaanju i oseanju, i kao sve
funkcije, mogu priutiti zadovoljstvo ili ga negirati. Prost primer^
odravanje istoe. Mi cenimo istou - neki je stavljaju odmah ;
pobonosti - jer nam daje oseanje da u izvesnoj meri kontroli
svoju najbliu okolinu. Prljava ili neuredna kua ukazuje na odsusf
kontrole. To degradira oveka na nivo svinje. Poto se istoa prijj
suje egu, ona moe poveati nae zadovoljstvo u kui. Takode se me
rei da je istoa zdravija, ali to vai samo za elementarnu iste
164
KRIVICA, STID l DEPRESIJA
formalna praina, neistoa ili neurednost koje bi uznemirile prose,HI domaicu, ne predstavljaju opasnost za zdravlje. Kada istoa,
pak, postane vrednost za sebe, kada postane opsesija, moe ozbiljno
ja remeti zadovoljstvo koje imamo u kui. U prevelikom broju
domova, zadovoljstvo ivljenja je rtvovano istoi koja ima smisla
samo zbog oseanja stida domaice to se njen dom ne moe meriti sa
zamiljenim standardom. Za mnoge ljude, neistoa je lini izraz koji
kvari njihov izgled i umanjuje status.
Stid i status su tesno povezani. Ako neiji status u grupi zavisi od
marke automobila, on e se stideti to vozi stara kola. Slino, ako je
status u grupi odreen stepenom u kome neko odbacuje ustaljenu
vrednost, onda neurednost moe postati nova vrednost, i onaj ko se
oblai elegantno, moe biti ismejan u drutvu onih koji prihvataju ovu
novu vrednost.
Samo na osnovu toga, moemo razumeti novo mladalake oblaenje. Dok bi se neko ranije stideo da ide bez cipela, sada bi se medu
hipicima stideo ako nije bosonog. Sve dok postoje ego vrednosti koje
odreuju poloaj i status, moe se javiti oseanje stida.
Status, kao to smo ranije videli, takode igra znaajnu ulogu u
ivotinjskim drutvima. Ali on se odreuje drugaijim metilima od
onih koje mi koristimo. U veini ivotinjskih grupa, hijerarhija se
formira tako to su jai, agresivniji lanovi na vrhu reda, a slabiji i
mladi na kraju. Ova nejednakost, bazirana na prirodnim kvalitetima,
nikada se ne dovodi u pitanje. S druge strane, to ne dovodi do oseanja
superiornosti ili inferiornosti, niti proizvodi oseaj stida medu lanovima grupe. Razlike se prihvataju kao prirodne pojave i nemaju veze
sa procenama koje se zasnivaju na ego vrednostima.
Postoje prirodne razlike medu ljudima, koje, poto su prihvaene
kao injenice, ne proizvode oseanje stida. Ove razlike odreuju pravo
prvenstva i autoriteta. Najhrabriji borac bie prirodno izabran da
predvodi svoju grupu u borbi. Normalno je da stariji i mudriji ljudi
budu savetnici. Svaki ovek u pravom drutvu nalazi odgovarajue
mesto prema svojim sposobnostima i talentu i ne stidi se ako ima
razliito ili nie mesto od drugih. Na telesnom nivou, svaki ovek se
osea jednakim sa drugima; on deli iste funkcije i ima iste potrebe i
elje. Ovo oseanje jednakosti postoji medu mladom decom, koja u
v
elikoj meri ive u sladu sa telsnim doivljajem i jo nisu razvila sistem
e
go vrednosti. Kada se ove vrednosti izgrade i postanu osnova koja
165
odreuje njihov drutveni status u odnosu na druge, gubi se

oseaj jednakosti i ovek se procenjuje kao superioran ili inferic
Stid se izvodi iz svesti o inferiornosti. Bilo koje ponaanje
utie da se neko osea inferiornim, takode je i razlog za stid.
ponienje idu rame uz rame. Oba liavaju oveka njegovog dost
stva, samopotovanja i oseanja daje isto vredan kao i drugi,
moe rei da svaka osoba koja nema dostojanstvo i koja se
neadekvatno, pati od oseanja stida i ponienja kojih moe biti i|
biti svesna.
Postepeno iezavanje klasnih razlika, slabilo je oseanje st
mnogim aspektima ivota. Dolo je do veeg prihvatanja tela i tel<
funkcija. Pokazivanje tela, to bi se nekada smatralo sramnim, je
socijalno prihvatljivo. Isto je i sa odnosom javnosti prema
Nekim posmatraima, zaista moe izgledati da su ljudi izgubili:
oseaj stida. Na nesreu, to nije tano. Stalno negiramo oseanja i|
ka suprotnom ekstremu.
U odbacivanju ego vrednosti, mi eliminiemo i stid koji je uf
samo sa tom vrednou. Ali, umesto njih, uvode se nove vredn
postaju kriterijum statusa, pobuujui oseanje stida kada neko]
sanje ne moe da zadovolji nove standarde. Primetio sam da se :
jo uvek stide svog izgleda ukoliko nije u skladu sa trenutnom me
Novi izgled je izgled mladih. Mnogi ljudi se stide kada se udeblja
im ispadne stomak. Nekada su to bili znaci obilja i bili su
vrednovani. Mladalaki izgled je ego vrednost koja moe, ali ne i
poveati neije zadovoljstvo. Ako neko izgleda mladalaki jer se <
snano i vitalno, to je pozitivna vrednost. Ali, gladovanje i ja
miia da bi se udovoljilo ego predstavi, nije put ka telesnom :
voljstvu. Uspeh je druga vaea ego vrednost, i mnogi ljudi se ;
ukoliko nisu postigli uspeh koji izgleda da su drugi u njihovoj okj
postigli.
Primetio sam da se mnogi ljudi stide svojih oseanja. ak
terapijskoj situaciji, neprijatno im je da priznaju svoju slabost,
se da plau, stide se da pokau strah i bespomonost. "Ne
plaljivac" je nain da postidimo dete da bi potisnulo oseanje ne
nosti. "Ne budi kukavica" je grdnja kojom se potiskuje strah. Pr
rana borba za uspeh koja karakterie nau kulturu, ima svoje kc
u omalovaavanju dece, emu su bila izloena kada nisu mogla i
uklope u predstavu koju su imali njihovi roditelji.
166
Stid je, kao i krivica, prepreka za samoprihvatanje.

Opetereuje nas i tako uskrauje spontanost koja je osnova
zadovoljstva. Stid postavlja ego nasuprot telu, i kao i krivica,
razara jedinstvo linosti. jsjerna emocionalnog zdravlja kod
oveka koji se bori sa oseanjem stida.
Da li to onda znai da ljudi treba da napuste civilizovan
ivot da t,j se oslobodili ove stege? Ja ne mislim tako. Civilizacija
trai cjvilizovane naine ponaanja, da bismo nesmetano
funkcionisali. Ja prvi nisam za naputanje civilizacije, mada verujem
da u njoj treba mnogo tota da se izmeni. Moramo iz vaspitanja
eliminisati korie-nje stida. Stid se koristi, jer roditelji i nastavnici
nemaju poverenja u detetove prirodne impulse. Oni misle da bi se
dete protivilo uenju civilizovanog ponaanja, ako se ne bi primenio
pritisak. Oni zaboravljaju da ljudska jedinka eli i treba da bude
prihvaena od svoje zajednice da e uiniti sve da bi nauila
prihvaena ponaanja. Taj napor e biti utoliko laki ukoliko
ponaanja dovode do zadovoljstva, a ne do stida.
Odgajanje deteta zadovoljstvom, a ne stidom, je pravi kreativni
odnos prema njegovom vaspitanju. U tom pristupu se ne koriste ni
nagrade niti kazne. Ako ponaanje u kui prua detetu zadovoljstvo,
ono e spontano usvojiti takvo ponaanje. Prirodno e imitirati svoje
roditelje, ako vidi da njihovi postupci ine ivot prijatnijim. I nauie
prihvaene oblike drutvenih odnosa kada vidi da oni olakavaju
interpersonalne relacije.
esto su me majke pitale ta da rade sa detetom koje odbija da piki
na nosu, i uporno trai pelene. Ako izuzmemo injenicu da to majci
pravi vei posao, jedina osoba koja stvarno pati je dete. Ma kakav da
je detetov strah od nose, ono verovatno nee nastaviti da se tako
nezrelo ponaa, kada vidi da su se druga deca oslobodila tog nedostatka. Ako bi majka mogla da prevazide svoje oseanje stida, taj problem
bi se sam spontano resio. Nisam sreo nijedno dete koje je nastavilo da
nosi pelene u koli. Vee razumevanje za detetova oseanja spreilo
bi ozbiljan konflikt, koji bi mogao da ima traumatske posledice. Ako
dete nije kanjeno, ono e nauiti civilizovano ponaanje kroz prirodnu tenju za zadovoljstvom, bez pojave stida.
Cepanjem jedinstva linosti, oseanje stida stvara svoju suprotnost, sujetu. Kao i ovek sa oseanjem stida, uobraen ovek je
samosvestan, mada ima pozitivnu procenu sopstvenog izgleda i pona167
sanja. Nije li njegova sujeta, odjek nastao iz prethodnog os

stida? Postoje potisnuo svaki aspekt svog ponaanja i izgleda kc
se stideo, on sada moe da se prikazuje kao model svoje klase,
stvari i jeste. Jer, on je samo model, a ne ljudsko bie.
Normalna oseanja u vezi tela, koja su osloboena vrednc
sudova, jesu skromnost i ponos. U svojoj skormnosti i prirc
ponosu, ovek izraava identifikaciju sa svojiim telom i zadovolj i
radost postojanja.
Depresija i iluzija
Kada se potiskuju stid i krivica, ovek reaguje depresivno,
krivica teraju oveka da prihvati ego vrednosti umesto telesnih,
stavu umesto realnosti i priznanje drugih umesto ljubavi. On s<j
energiju investira u pokuaju da razume san koji se nee ni|
ostvariti, jer se zasniva na iluziji. Iluzija je da nae blagost
zadovoljstvo zavise jedino od reakcije okoline. Priznanja, prihvat i
uvaavanje postaju najvaniji ciljevi naeg truda, pri emu previd
injenicu da su ove reakcije okoline beznaajne, sve dok mi sar
priznamo, prihvatimo i cenimo sebe. Ova iluzija zapostavlja inje
daje zadovoljstvo uglavnom unutranje stanje koje spontano pobi
blagonaklonost okoline.
Emocije koje su potisnute, su one koje se izvode iz oekivanja!
odnosno, neprijateljstvo, bes i strah. Ove se emocije potiskuju, ne
moemo ni da ih izrazimo niti podnesemo, nemamo drugog izb
nego da ih negiramo. Ovakvo stanje stvari nastaje iz sukoba
izmeu roditelja i deteta. Kada se to jednom desi, prvobitni
konflikta pretvara se u pitanje ko je u pravu, i detetova oseanja'
nisu bitna. Postoje za roditelje krajnje teko da priznaju ili uvide s^
greku, dete je na kraju primorano na potinjavanje. Ovo potinja
nje, koje se uglavnom javlja u periodu pre puberteta, omoguuje de
da uspostavi modus vivendi sa svojim roditeljima, koji mu ubr
kretanje ka zrelosti. Ali, ispod poslunosti nalazi se latentni otpori
se uglavnom ponovo rasplamsava kada mlad ovek, tinejder, steS
veu nezavisnost.
Tinejderski bunt ne ublauje potisnute emocije detinjstva. Oni
bazira na novootkrivenim tinejderskim prednostima i na taj na
uvodi nov konflikt u odnos izmeu roditelja i deteta. ak i
168
r--------------------_______KRIVICA, STID I DEPRESIJA
nladost ima prednost u novom sukobu volja koji je neminovan, ne jjzreavaju se krivica i stid koji potiu iz detinjstva. Pokopani u
nesvesno, pojaavaju vatru bunta koji nema pravi cilj. Na nesreu,
izgleda tano, da bez nekog oblika terapije, bunt ne moe da nade
konstruktivan izlaz.
Detetu je izuzetno teko 'da funkcionie pod pritiskom negativnog
Odnosa sa roditeljima. Dobar odnos je u toj meri bitan za detetovu
sigurnost, da svaki poremeaj, preokupira detetovu misao, apsorbuje
energiju i remeti ravnoteu. Poremeen odnos stvara poremeeno
dete, a taj poremeaj se obino manifestuje u nemiru i snanim
napadima. Sa sticanjem spoljnih interesa: kola, vrnjaci, igra itd,
postepeno se uspostavlja kontrola nad ovim napadima. Nova druenja
zahtevaju pozitivan stav, ukoliko dete eli da ga vrnjaci prihvate. Da
bi napravilo tu promenu u spoljnom svetu, dete tak ode mora da napravi
neka prilagodavanja na situaciju u svojoj kui. Mora napustiti bosti lnost prema roditeljima, zavrnuti bes i kontrolisati strah.
Potiskivanje podrazumeva izvestan broj koraka: Prvo, blokira se
izraavanje emocije da bi se izbegao trajni konflikt; drugo, razvija se
oseanje krivice koje uvodi emociju "oseati se loe" i tree, ego
uspeva da negira emociju, sklanjajui je tako od svesnosti. Potiskivanje emocionalnog izraavanja je oblik rezignacije. Dete naputa svako
oekivanje zadovoljstva od svojih roditelja, i zadovoljava se ublaavanjem otvorenog konflikta. Kako raste, ono shvata, da su svi roditelji
na neki nain slini; samo mali broj roditelja ispunjava elje deteta, i
skoro svi zahtevaju poslunost. Isto tako, shvata da roditelji uglavnom
misle dobro, daje njihova svesna elja da mu pomognu da se prilagodi
uslovima drutvenog ivljenja.
Sposobnost da bude objektivno, da vidi da i roditelji imaju teke
trenutke i da su njihova shvatanja ukorenjena u njihov nain ivota,
oznaava dalji korak u razvoju detetove svesnosti i postavlja osnovu
za oseanje krivice. Ovaj razvoj se dogaa u toku perioda letence, od
sedme do trinaeste godine i predstavlja razreenje Edipalne situacije.
Dete sada prihvata svoju poziciju u porodici i procenjuje svoja oseanja i ponaanja sa te take gledita. U preedipalnom periodu, do este
godine, veina dece je suvie subjektivna da bi oseala krivicu zbog
Sv
og ponaanja.
Sposobnost da se procenjuju sopstveni stavovi, proistie iz identifikacije sa jednim od roditelja i drugim figurama autoriteta. Kroz ove
169
identifikacije, dobre i loe, dete postie prednost koja je van

odbacujui svoje emocije i stvarajui oseanje krivice. Iz te _
"van" selfa, odbaene emocije se doivljavaju kao loe. ovek je
uveren da je ispravno to se odvaja od njih da bi smanjio os
krivice.
Na kraju ovog procesa, ego nastoji da rekonstruie rascep
linost, negirajui emociju i zamenjujui je predstavom suprc
oseanja. ovek koji potiskuje svoje neprijateljstvo videe seb
ljubaznu i predusretljivu osobu. Ako potiskuje ljutnju, zamiljae|
kao dobroudnog i prijatnog. Ako potiskuje strah, zamislie od
vaan i hrabar. Ego normalno radi sa predstavama; telesnapre va
je jedna, predstava selfa druga, i predstava sveta trea. Kada:
predstave poklapaju sa iskustvom, ovek je u kontaktu sa realn^
Ona predstava koja je u suprotnosti sa iskustvom, je iluzija; kac
suprotnosti sa samospoznajom onda je zabluda.
Kako neko moe negirati da su ove obmane realnost ovek|
karaktera? Zar nije normalno za oveka da bude prijatan i ljut
Da, ali je prirodnije od toga da bude hostilan i neposluan. oveK
se ponaa pod dejstvom obmane, razvija kompulsivan sklop pon
da bi odrao obmanu. Mora se uvek ponaati prijatno i ljubazne
svaki slom tog sistema moe raspriti iluziju. Slino tome, i or
je uvek dobronameran i ljubazan, koji vidi obe strane svake sit
podigao je snanu odbranu od svakog oseanja ljutnje. Prva hra
je sposobnost da se dela i kada smo suoeni sa strahom. ovek l
potisnuo strah, boji se da se plai. U bioenergetskoj terapiji,
jainu potisnutog straha pacijenta, je njegova nesposobnost da ga (
ili izrazi. Oni pacijenti koji su najpreplaeniji iznutra, negiraju SAJ
oseanje straha, ak i kada njihov telesni stav i izraz lica pokazuj
su uplaeni.
Prave emocije nastaju, kao to smo videli, iz doivljene
oekivanog zadovoljstva ili boli. Zabluda nema nikakve veze sa <
oseanjima. Osoba koja pokazuje svoju ljubav, bez obzira na okoli
ti, ili obmanjuje sebe ili obmanjuje druge. Kada neko ne reaguje be
iako je povreden, ne reaguje strahom kada je zaplaen, to znai <
ove emocionalne reakcije blokirane. Ali one su blokirane sar
svesnu percepciju. Potisnuta hostilnost se ispoljava na suptilne, sa
tike naine, koji su jasni svima, sem onome ko pati od te zabluc
170
KRIVICA. STID l DEPRESIJA
Da bi odrao svoju zabludu, ovek mora da okrene spoljnu realnost

njenu suprotnost. To je sutina paranoidnog mehanizma. Tako e
l,iti nepoverljiv prema pozitivnom i nee verovati negativnom. Ako,
na primer, neko igra ulogu dobrog i poslunog deteta, mora se
pretvarati da ima blage i prijatne roditelje. Imao sam mladog shizoidnog pacijenta koji je bio iznutra zaplaen, ali potpuno nesvestan te
emocije. Uprkos poznatoj injenici daje opasno etati gradskim
parkovima nou, on i njegov prijatelj su poli u ovakvu etnju, nou.
Napala ga je i premlatila banda huligana. Rekli bismo da pametan
ovek ne bi poao u ovakvu etnju. Moj pacijent nije sebi mogao da
dozvoli da se osea uplaeno, morao je da potvrdi svoju hrabrost
preuzimanjem ovakvo nepotrebnog rizika. Postoje sopstvenu hostilnost odbacio, ne moe da poveruje da drugi mogu biti hostilni prema
njemu.
Pre nekoliko godina sam radio sa ovekom koji je imao pasivnofemininu strukturu linosti. Ovakva linost nastaje potiskivanjem
agresivnih oseanja, naroito besa. On je uspeno radio posao prodavca, na principu da su on i njegovi radnici jedna velika, srena porodica.
Posao je iao dobro, sve dok se radilo o prodaji robe. Poto u
najuspenijoj godini nije ostvario oekivani profit, moj pacijent je bio
okiran otkrivi da su ga njegovi radnici opljakali za vie hiljada
dolara. Tako samoobmana ide rame uz rame sa iluzijama o ivotu.
Mogao bih da iznesem mnogo primera naivnosti koja karakterie
potisnute individualnosti. To se manifestuje u njihovim socijalnim
stavovima u istoj meri kao i u ivotu. Ne mogu da vide mrnju drugih,
jer su potisnuli sopstvenu. Oni govore o unutranjoj "vrlini" oveka,
bez razumevanja da ne postoji dobro bez loeg, da nema zadovoljstva
bez bola. Oni ne mogu prihvatiti realnost ivota, jer su se odrekli
sopstvene realnosti. Njihove specifine iluzije javljaju se u raznim
oblicima koji su odreeni prirodom roditeljskih zahteva. Postoji, na
primer, iluzija da je samoportvovanost put ka srei, da se naporan
rad nagrauje ljubavlju, da konformizam vodi sigurnost itd. Za sve
iluzije je zajedniko odbacivanje znaaja zadovoljstva, to ih ini
sterilnim, kao kreativne snage.
Poto je kompleks obmana-iluzija stvoren umom njega podrava
racionalna mo misli. To ne samo da utie na nae ponaanje, ve
odreuje kvalitet miljenja. Izuzetno je teko suprotstaviti se logikom.
Onaj ko pati od ovog kompleksa ubeden je u moralnu "ispravnost"
u
171
svoje pozicije, i moe skupiti dovoljno argumenata da brani

shvatanje. To e trajati sve dok kompleks ne upadne u depresiju J
postaje otvoren za pomo. A depresija je neizbena.
Do sloma dolazi, jer kompleks iluzija-obmana stalno iscr
energiju linosti. Pre ili kasnije, on e iscrpiti svoje rezerve i vid
ne moe da nastavi dalje. Depresivna osoba bukvalno nema er
da odgovori svojini obavezama. Njene vitalne funkcije su oslaH
nema apetita, disanje je ogranieno, pokretljivost znaajno uma*
Posledica ovako redukovanog vitalnog funkcionisanja je smar
energetskog metabolizma i gubitak oseanja u telu.
Ako bi poredili depresiju sa razoaranjem, bie nam jasaii
odnos prema iluziji. Ako se nekome izneveri oekivanje, on jej
aran, ali ne i depresivan. Depresivan ovek osea da mu je
prazan. Nema ni interesa ni energije da se bori. Razoaranje
takav efekat na linost. To je bolno iskustvo, ali ono oveku on
uje da proceni svoju situaciju i konstruktivnije prie problemu|j
je neko razoaran, osoa tugu. Depresivna osoba ne osea
Depresivna reakcija je jasan pokazatelj da je ovek iveo sa iluzij
Da bi se prevazila depresivna tendencija, mora se rae
kompleks obmane-iluzije, i osloboditi potisnute emocije. Najp
mora razotkriti osnovna iluzija koja ini da neko trai zadovolj
izvan samog sebe i zanemaruje funkcionisanje svog tela. To se ]
tako to pacijent postaje s veslan tenzije u telu i to se oslobaa fl
od ovih tenzija fizikim postupcima i vebama opisanim u glavi 2 J
jednostavne fizike vebe uglavnom su potpuno uspene u stimuli^
toka oseanja u telu pacijenta. Kod mnogih pacijenata e
pobuditi snanu emocionalnu reakciju. Vrlo esto, ovo prvo isku
navee pacijenta da postane svestan potrebe da oivi svoje
Oseae se ivljim, i uz to, pun nade da kroz svoje telo nade izli
ove dileme. I bie inspirisan da isproba ovu mogunost.
Ovaj poetni entuzijazam ubrzo se stiava kada uvidimo da]
ativni proces oivljavanja tela podrazumeva naporan rad i ozbl
posveenost telu. Sa napredovanjem terapije muskularna tenzija!
blokira izraavanje oseanja polako poputa. U veini sluajev
napor da se mobilie napeta muskulatura, bolan. Ali oslobad
tenzije dovodi do takvog osean ja zadovoljstva i radosti u telu, da 3
toga vredi izdrati bol. Napor zatim mora biti trajan, i mor
kombinovati na psiholokom planu sa analizom krivice i stida, kc
172
ogubni za samoprihvatanje. Kompleks obmana-iluzija, progresivno

e smanjuje sa postizanjem veeg kontakta pacijenta sa realnou.
Realnost ima dva lica ili aspekta. Jedna je realnost tela i telesnih
seanja. Ova se realnost opaa subjektivno. Druga je realnost spoIjanjeg sveta, koja se opaa objektivno. Svako iskrivljavanje u naim
internim percepcijama, uzrokuje odgovarajuu izmenu u spoljnim
percepcijama, jer mi doivljavamo sve kroz svoje telo. Onaj ko je
depresivan, nema kontakt sa oba aspekta realnosti, jer nije u kontaktu
sa telom.
ovek koji je u kontaktu sa telom, ne postaje depresivan. On zna
da zadovoljstvo i radost zavise od pravilnog funkcionisanja tela. On
je svestan svojih telesnih tenzija i zna ta ih prouzrokuje. Tako moe
da preduzme odgovarajue mere da obnovi svoja dobra telesna oseanja. On nema zablude o sebi i iluzije o ivotu. On prihvata svoja
oseanja kao izraz svoje linosti, i nema tekoe u njihovom izraavanju. Kada pacijent postigne potpuni kontakt sa svojim telom, depresivna tendencija se eliminie. Aktiviranje disanja i mobilizacija pokretljivosti pomau pacijentu da uspostavi kontakt sa svojim telom.
On e doiveti svoj bol i frustraciju, i to e ga naterati da zaplae.
Zatim, kako se oseanje produbljuje i postaje vie abdominalno,
plakanje e se razviti u ritmiko jecanje koje izraava tugu koje je ispod
toga-tugu oveka koji je iveo u iluziji. Postae ljut zbog obmane koja
ga je terala da potisne svoja oseanja, koja e izraziti udaranjem i
utiranjem dueka (strunjae). Oslobodie svoja razoaranje i strahove, i kada to postigne, strgnue sa sebe, masku obmane i videe sebe
kao oveka koji ne eli nita vie, no da uiva u ivotu. Nestae njegova
depresivnost.
Oslobaanje potisnutih emocija je lek za depresiju. Plakanje zbog
tuge, je, na primer, specifian antidot za depresiju. Tuna osoba nije
depresivna. Depresija ostavlja oveka beivotnim i bez reagovanja;
toga ini da se osea toplim i ivim. Doivljavanje tuge otvara vrata
doivljavanju svih emocija i vraa oveka u stanje u kome su vodei
Principi ponaanja zadovoljstvo i bol. Moi osetiti tugu znai moi
seati radost. Obnavljanje pacijentove sposobnosti za doivljavanje
zadovoljstva je garancija njegovog emocionalnog blagostanja.
173
10. KORENI ZADOVOLJSTVA
Spontani ritmovi
U treoj glavi zadovoljstvo je defmisano kao svesno opaanje
ritmike pulsatorne aktivnosti tela. Svako ivo tkivo u stalnom je
pokretu, koji je izazvan njegovim unutranjim nabojem ili ekscitacijom. ak i kada spavamo ili se odmaramo, telo nije potupno mirno.
Srce lupa, krvni sudovi se ire i skupljaju, disanje je kontinuirano, a
elijska aktivnost ne prekida se nikada. Ove nevoljne aktivnosti imaju
ritminost koja se menja zavisno od stepena uzbuenja u elom
organizmu i u pojedinim delovima. Razliiti ritmovi meusobno se
usklauju, a odvojeni pokreti se slivaju ujedan, obrazujui spontani
pokret u elom telu. Tok oseanja u telu je kao reka koja se formira
stapanjem mnogih potoka, od kojih svaki nastaje iz brojnih malih
potoia. Posmatrajui reku, ne moemo da uoimo razliite potoke;
gledajui reicu, ne vidimo njegove poetke u malim potoiima koji
izviru iz zemlje. Ali proces formiranja reke, je samo deo prirodnog
ciklusa koji kree vodu od mora ka planini i nazad opet do mora.
Koreni zadovoljstva zadiru duboko u ovekovu vezu sa prirodom.
Na najdubljem nivou, mi smo deo prirode. Na najviim smo jedinstveni organizmi koji svesno doivljavaju zadovoljstvo i bol, radost i
alost, zbog te veze sa prirodom. Naprimer, mi patimo u periodu sue,
kada se sva zemlja osui. Dolazak kie donosi oseanje radosti.
Oaloeni smo kada nastanu provale oblaka, ili poplave; zadovoljni
srno kada je ciklus kinih i sunanih dana pravilan.
Oseanje zadovoljstva koje proistie iz prirodnog i pravilnog ritma
ivota, proima sve nae aktivnosti i nae odnose. Postoji vreme za
r
ad i vreme za odmor, vreme za zabavu i ozbiljnost, vreme za druenje
175
KORENI ZADOVOLJSTVA
i vreme za samou. Preterano druenje moe biti isto tako neprija

kao i preterana samoa, a previe igre dosadi kao i preterani
Ritmovi koji upravljaju ivotom usaeni su u ivot; ne mogu
nametnuti spolja. Svaki ovek poznaje svoje ritmove i zna na osnc
oseanja bola ili odsustva zadovoljstva, kada su mu ritmovi naruej
Ipak, bioloki ritmovi jedne osobe nisu potpuno razliiti od ritme
druge osobe. Naravno, postoje jedinstvene razlike, ali postoje i mnc
ritmovi koji su zajedniki za sve jedinke iste vrste. Treba
posmatrati jato ptica da bi vicleli kako je ritam svake pojedine pt
lepo usklaen sa ritmovima drugih ptica. Medu ljudskim biima,
kojih je razvijeniji oseaj individualnosti, razlike su upadljive.
Vrlo je izazovno shvatanje po kome svaki organizam ima biolc
sat koji regulie njegove aktivnosti. Uoeno je da ljudi koji put
avionom na velikim razdaljinama, imaju poremeen uobiajeni riti
ivota. Postaju razdraljivi i oseaju se uznemireno, a njihova br i
tanost se smanjuju. Pokazalo se daje pomeranje za pet sati ili vi|
kritino. Vremenske funkcije koje reguliu aktivnost tela, ispadajv
faze solarnog vremena ili vremena okoline. Moe biti potrebno ne
liko dana da se postigne adaptacija. Svi smo doiveli promer
telesnoj ravnotei, prouzrokovane velikim pomeranjem u raspor
spavanja. ovek koji obino svake noi spava po osam sati, ose
neraspoloeno kada ga okolonosti ogranie na est sati spava
nekoliko noi zaredom. Slino tome, ovek koji je navikao da sp
est sati u toku noi, osea se iznureno i umorno kada spava osam|
vie sati. Izgleda da telesni ritam, koji je uspostavljen postaje koji
nastavlja svoje trajanje. U tom smislu, relativno je nevano, <
jedemo tri obroka dnevno, zbog navike ili zbog potrebe tela za hrane
Ako je ovek navikao na tri obroka dnevno, preskakanje jednog obrc
moe izbaciti telo iz ravnotee.
Koncept biolokog sata, istie znaaj ritminosti u ivotu, funkc
koja je u izvesnoj meri zastupljena u neorganskoj prirodi. Sva mater
je u stalnom kretanju. Teoretski, taka na kojoj prestaje svako kre
nje, je minus 273 Farenhajtova stepena, to je apsolutna nula
Celzijusovoj skali. Ovo kretanje materije je vibratorni fenomen,
lekuli materije se kreu u svim pravcima, budui da su pod uticaje
sila privlaenja i odbijanja u materiji. Kretanje molekula u vrsti
materiji ogranienije je nego u tenosti, u tenosti je ogranienije nej
kretanje molekula u gasu. Ovaj vibratorni pokret molekula moe
176
KORENI ZADOVOLJSTVA
opisati kao stanje ekscitacije materije. Bez obzira da li uoavamo taj

proces ili ne, verujem da kretanja molekula moraju slediti neku
putanju i jspoljavati izvestan stepen ritmike periodinosti. Otkrili
smo neke Od putanja i znamo neke periodinosti nebeskih tela,
makrokosmosa. Siguran sam da emo boljom tehnikom otkriti ove
putanje i periodinosti ponovljene na drugaijoj skali, u
mikrokosmosu.
Protoplazma je poseban sluaj materije u kretanju. Posebna je u
svojoj gradi, i u tome to je zatvorena unutar membrane, da bi
formirala eliju. Funkcije membrane u smislu percepcije i svesnosti o
selfu, objanjena su u 7. glavi. Protoplazma elije ispoljava pulsatornu
i ritmiku aktivnost koja se moe videti kao proirenje vibratornog
pokreta svojstvenog molekula. Alen Rajnberg' i Din Gata su posmatrali pulsirajue vakuole koje su naene kod jednoelijskih organizama. "Ove pulsirajue vakuole imaju debelu, uglavnom lipidnu membranu, koja se skuplja u ritmu koji zavisi od okolnih uslova i stanja
elije. Wilhelm Rajh 2 je, koristei Rajhertov mikroskop sa optikim
uveanjem od pet hiljada puta, opisao pulsatornu aktivnost kod crvenih
krvnih zrnaca oveka.
Periodinost je takode, posmatrana na celularnom nivou, kod
kretanja trepljastih elija sluzokoe, koje oblau respiratorni trakt, kao
i kod slobodno lebdeih jednoelijskih ivotinja. Kretanje treplji,
sitnih vlaknastih struktura koje idu sa periferije elije, poredi se sa
talasanjem itnog polja koje nastaje zbog vetra. Treplje se talasaju
napred i nazad, a njihov krajnji efekat je da teraju strane materije iz
plua, nagore ili van. Na taj nain se spreava da praina i sitni
komadii hrane, koji zapadnu u bronhije, odu u plua. Ova radnja
moe biti i pod nervnom kontrolom, mada se za ovaj pokret smatra da
je nezavisan od nervnih impulsa. J. L. Klaudsli Tompson 3 izvetava:
"Ovaj impuls obino traje u toku celog ivota ivotinje, a stimulus za
to nastaje endogeno u protoplazmi elije, pod kontrolom bazalnih
jedara."
Nervno tkivo ispoljava uroenu periodinost u svom funkcionisanju. Prolazak impulsa du nerva, depolarizuje membranu i stvara
1
2
Alain Reinberg and Jean Ghata, Biological Rhythms. New York, Walker and Company,
1964, str 7.
Wilhelm Reich, The Cancer bipathy. New York, The Orgone Institute press, 1948.
J. L. Cloudsley-Thompson, Rhytmic activity in Animal Physiology and Behavior. New
York and London, The Academic Press, Ine, 1961, str 27.
177
KOREN1 ZADOVOLJSTVA
refraktorni period u toku koga nijedan drugi impuls ne moe da pd

kroz depolarizovanu oblast. Posle kratkog perioda odmora, memh se
spontano polarizuje. Za nervne elije mozga zna se da "okic
ponovljene salve impulsa. To se odraava kroz ritminost mo
talasa, koji se registruju elektroencefalogramom. Ova oigledno sp
tana aktivnost modanih elija, odgovorna je za pravilno odravaj
muskularnog tonusa, poloaja tela i drugih fiziolokih funkcija.
Srani mii pokazuje najveu spontanu ritminost od svih teles
tkiva. Mada je otkucaj srca usklaen sa drugim telesnim aktivnost'
vegetativnog nervnog sistema, ono ima i sopstvene pejsmejkere j
nate kao sinoaurikularni nodus i atrioventrikularni nodus. Ali obfl
komad sranog miia odvojen od srca, nastavlja spontano daj
skuplja i kada je u fiziolokom rastvoru. Ova pojava ritminost
celularnom nivou i nivou tkiva, podrava tezu da je ritminost ure
kvalitet ivota.
U itavom ivotinjskom i biljnom svetu, seksualna funcijq
periodini fenomen, od cvetanja biljaka, do mesenog ciklusa
Poznata je paralela izmeu menstrualnog ciklusa i lunarnog me
Veza izmeu ove dve pojave je, ipak, misterija, kao i mnoge druj
vezi ritminih aktivnosti ivota. Ipak, poznato je da klimatski uli
utiu na menstrualni ciklus. Kod Eskimki se menstruacija javlja i
puta godinje. Veina autora koji se bave pojavom menstruac|
nalaze da oko dve treine ena koje su intervjuisali, imaju poja
seksualna oseanja pre i posle menstruacije. Ovaj tok seksuali
oseanja moe biti odgovoran za mnoge emocionalne i fizike simp me
koji mue ene pre poetka ciklusa. ene koje su imale zadovoj
vajue odnose pre menstruacije, uglavnom govore o odsustvu b
spazama i razdraljivosti. Premenstrualna tentija, termin koji se kor za
ovu pojavu, nastaje zbog nemogunosti da se oslobodi seksuali
uzbuenje koje se u to vreme javlja.
Kod starih Grka i Rimljana, Dionizijev festival cvea se slavic
vreme prolene ravnodnevice. To je bila prilika za igru, pie i sel
alne aktivnosti. Dionizijski festivali su imali svoje poreklo u ranij|
obredima vezanim za dolazak prolea. Prolee je, kao to znan
vreme za ljubav, vreme kada poinju da teku sokovi u drveu i se
uzburka krv mladih. Zahvaljujui svojoj ritminosti mi smo
ivotinjskog sveta, srodni sa biljnim svetom. Na ritmove naih akti^
nosti snano utiu ritmovi prirode: dan i no, leto i zima, rano jutrcf
178
KORENI ZADOVOLJSTVA
kasno popodne i td. Ova harmonija izmeu unutranjih ritmova

oveka j spoljanjih ritmova prirode osnova je za oseanje
k asi identifikacije sa kosmosom, sa najdubljim korenima
zadovoljstva i radosti.
Ritmovi prirodnih funkcija

Filiogenetski, ivot se zaeo u moru, i za veinu ljudi, povratak
inom je prilika za prijatna oseanja i zadovoljstvo Blizu okeana, mi se
oseamo osloboeni, vie smo u kontaktu sa elementarnim silama
prirode. Ne pridaje se u celini dovoljno znaaja tome da ontogenetski,
svaki ivot poinje u vodenoj sredini, koja je po hemijskom sastavu
vrlo slina prvobitnim morima. Jer, u toku devet meseci, ljudski
embrion se razvija u tenoj sredini u kojoj se neno njie, pokretima
majinog tela. On, progresivno ide od jednoelijskog stadijuma, kroz
sve faze evolucionog razvoja, ka nastanku novoroeneta. Na roenju,
doivljava kataklizmiku promenu kada postaje sisar koji die u suvoj
sredini.
Prelaz je, donekle, ublaen injenicom da embrion ne gubi kontakt
sa izvorom svoje snage, telom majke. Ostaje na njenim grudima da
sisa. Blizu je majinog tela gde osea njenu toplinu i umiruju ga
otkucaji njenog srca. Dadilje su koristile snimljen zvuk otkucaja srca
da umire bebu kojoj je uskraen kontakt s majkom. Ipak, pokazalo se
da su, i najbolja flaica za bebu, i odgovarajua temperatura i snimljen
zvuk otkucaja srca, samo blede zamene za stvarnu majku. Telo voljene
majke je najhitniji koren zadovoljstva i radosti za dete.
Ritmike aktivnosti tela svrstane su u tri kategorije. Neke su
potpuno nevoljne i van bilo kakve svesne kontrole. Srce kuca, krv
cirkulie bez svesnog usmeravanja ili voljne kontrole. Varenje, asimilacija hrane, stvaranje urina, i luenje hormona i enzima su drugi
primer potpuno nevoljnih aktivnosti. Postoje i druge aktivnosti koje
su na granici izmeu nevoljnih i voljnih. One, normalno, nisu voljne
aktivnosti, ali se ipak, nad njima moe, u izvesnoj meri, uspostaviti
voljna kontrola. Funkcije jedenja, gutanja i disanja pripadaju ovoj
kategoriji. Moemo svesno prestati da gutamo, moemo zaustaviti
disanje i spreiti sebe da zaspimo. Ova druga kategorija je pod jakiim
uticajem naeg odnosa sa majkom. Postoji trea kategorija aktivnosti
u kojima svesna misao igra dominantnu ulogu. Nijedan oblik samoi179
KOKENI ZADOVOLJSTVA
zraavanja, koje ukljuuje telesni pokret, kao stoje igranje, peva

rad ili ples, ne moe se izvesti bez svesne namere.
S hvatanje da je disanje usko povezano sa odnosom sa majkd
zasnovano je na opservaciji da se kod zdravog disanja, vazduhbukl
no usisava u plua. Otkrio sam da pacijenti iji je impuls sisanja l
potisnut, diu pasivno i plitko. I Margaret Ribi je u svojoj pozu
studiji "Prava dece"4, pokazala da svako slabljenje refleksa sis
usporava respiratornu funkciju. Kod tipino shizoidnog pacijenta, <
sam strukturu linosti i telesnu dinamiku analizirao u knjizi "Iz
tela", grudni ko je uvuen, izdisanje znatno smanjeno. Iza tog]
meaja je oseanje oajanja, obino izraeno kao:" Sta vredi? Tu i
nikog. Taj "Niko" je uvek majka.
Pogreno se veruje da diemo samo svojim pluima, a u stvarij
disanje obavlja celim telom. Plua igraju pasivnu ulogu u respira|
nom procesu. Ona se ire podizanjem grudnog koa, skupljaju se l
se grudni ko spusti. Pravilno disanje ukljuuje sve miie gla|
vrata, grudnog koa, i trbuha, a uz to i nevoljnu muskulaturu larink
traheje i bronhije. Udisanje je aktivno posezanje za vazduhou
gasovitoj sredini, isto kao to riba otvara usta da usisa tenu sredil
Kvalitet naeg disanja zavisi od toga da li dobro izvodimo ove pok
udisanja celim telom.
Znaaj disanja treba posebno istai. Ono obezbeduje kiseonils
metabolike procese; ono bukvalno odrava vatru ivota. Na dublj^
disanje kao pneuma je takode, duh ili dua. Mi ivimo u oke
vazduha kao riba u vodi. Disanje nas povezuje sa atmosferom. U s\
orijentalnim i mistinim filozofijama, disanje sadri tajnu najvi
blaenstva.
Respiratorni sistem je tesno povezan sa digestivnim sisteme
poto su se plua embrioloki razvila kao nastavak provobitnog
mentarnog kanala i ostala u toku ivota povezana s njim kroz otvor|
ustima i grlu. Obe funkcije imaju zajedniku osnovu u pokretii
sisanja, i obe su povezane sa majkom.
Hrana se doivljava kao simbol majke. Mnoge majke izraavaj
svoju ljubav, dajui hranu deci i njihovo prihvatanje hrane doivljj]
vaju kao protivvrednost za njenu ljubav. Problemi sa pranjenje
esto se mogu analitiki oznaiti kao poremeaji u odnosu majka-det
4
Margaretha A. Ribble, The Rights of Infants, New York, The Columbia Univesity Pri
second edition, 1965.
180
KORENI ZADOVOLJSTVA
istakao sam u "Izdaji tela" da dranje dijete uvek donosi

istaka dobro oseanje, jer predstavlja simboliko odbacivanje majke.
osea
Telesne funkcije u vezi sa hranom - gutanje, varenje i
eliminacija , normalno prate ritmiki sklop voden energetskim
potrebama organi-j-nia i njegovim razvojem. Vrlo male bebe iaju i
prazne se vie puta na dan. Jedenje je zadovoljstvo kada je u skladu
sa unutranjim ritmom. Preveliki broj ljudi, ipak, jede kompulsivno.
Njihove navike uzimanja hrane imaju malo veze sa metabolikim
ritmovima. Oni jedu pre no to stvarno ogladne, jer je ovo oseanje u
vezi sa oseanjem praznine stoje zastraujue za afektivno-gladne
osobe.
Alimentarni kanal od usta do anusa je sistem ritmiki pulsirajuih
organa, koji funkcionie na principu gliste. Hrana se kree od jednog
kraja kanala do drugog peristaltikim pokretima koji su slini talasima
koji prolaze kroz telo gliste ili gusenice kako se ona kree napred. Du
alimentarnog kanala postoje miii koji steu i oputaju, kao to je
stomak, koji ubrzavaju digestivni proces i modifikuju frekvencu i
oblik talasa, ali ne menjaju njihov sutinski karakter. Poto je ova
peristaltika aktivnost uvek prisutna, postoji neprekidan nadraaj u
digestivnom traktu, vei u vreme obroka, manji u toku spavanja. Kada
se ovaj nadraaj odrava u okviru normalnih granica, ovek se osea
"dobro" u svom telu. Preterana aktivnost u bilo kom delu sistema, na
primer, pojaana kiselost ili kolitis, stvara bone senzacije. Hipotoninost ili gubitak tonusa u bilo kom segmentu, vodi do nadimanja i
stvaranja gasova, sa prateim doivljajem neprijatnosti.
ovek obino nije svestan normalnog funkcionisanja alimentarnog
trakta, koji se protee od jednjaka do rektuma. Zadovoljstvo pri
uzimanju dobre hrane, javlja se zbog njene sposobnosti da nadrai
mirisne receptore, kvrice za ukus, pljuvane lezde, i refleks gutanja,
odn. oblast od nosa i usta do jednjaka. Ovaj nadraaj prolazi kroz
alimentarni kanal, ubrzavajui ritmove i stimuliui luenje. Na taj
nain, prvobitno zadovoljstvo zbog ukusa prelazi u uivanje u hrani.
Kada ima tenzije u kanalu, poremeen je tok peristatikih talasa i ovek
ne osea zadovoljstvo. Neko ak moe izgubiti apetit ili imati bolove
u stomaku.
Ima malo takvih stanja, kao stoje munina, koja ine da se ovek
osea toliko jadno. Izgleda da se telo na taj nain buni, kao da eli da
izbaci iz sebe tetnu materiju. Munina stvara snane peristaltike
pokrete u suprotnom smeru, koji se pojaavaju, sve dok telo ne izbaci
181
KORENI ZADOVOLJSTVA
nepoeljnu supstancu. Povraenje dovodi do olakanja koje je kolika

je bila prethodna neprijatnost. Svakako, taj doivljaj nije nikada
prijatan, jer se peristaltiki talasi kreu suprotno od svog normalnog
pravca.
Mehanizam povraanja je zatitniki refleks protiv tetnih Hi
neprijatnih supstanci koje smo grekom progutali. Ali, ovaj reflefe
takode moe biti izazvan stanjima napetosti, naroito stresom kogj
nastaje zbog emocionalnog konflikta dok jedemo. Skoro svako od nas
je to doiveo. U sluaju koji se desio mom sinu kada je imao
dana, pokazala se mudrost tela. Upravo smo svi ruali na
pourili da stignemo na sastanak. Dok je moja ena oblaila bebu, QB
je iznenada gurnuo prst u usta i izbacio svoj obrok. Bio sam iznenac^
da tako malo dete zna kako da se lukavstvom oslobodi neprijatni^
sadraja.
^
Mnogi pacijenti u bioenergetskoj terapiji imaju oseanja gadefip
u toku pokuaja da diu dublje. Dublje disanje aktivira hronii
tenziju u dijafragmi i stomaku, od koje telo nastoji da se osloba
povraanjem. U toj situaciji savetujem pacijentu da pije punu aSt
vode i zatim da povrati, koristei palac da bi podstakao refli
povraanja. Nekim pacijentima je teko da povraaju. esto je pi ban
dugotrajan rad sa ovim refleksom i disanjem pre nego to se i
dijafragmatske tenzije oslobode da bi omoguile normalno odvijai
ove funkcije. Moe biti neophodno da sa tim nastave neko vrei
svakog jutra pre doruka, da bi se razbio ovaj blok.
U sledeem primeru e se videti koliko je ovo znaajno. Radi sei
mladom homoseksualcu koji je doao na savetovanje, a koji je ii
vrsto stegnuto telo. Vilica mu je bila stegnuta, disanje slabo, teni
i imao je kiseo zadah. Radei na njegovom disanju, izvesno vrei
dao sam mu da popije vodu i da to povrati. Trenutni efekat je bi
olakanje i lake disanje. Na moju preporuku, koristio je reflel
povraanja svakog jutra oko mesec dana. Kad sam ga opet video, nij
vie imao kiseli zadah, popravio mu se ten, i telo je bilo oputeniji
Jedan od rezultata ovog postupka je uklanjanje hronine munine
koje pati mnogo ljudi. U veini sluajeva, oslobaanje tenzija na ovsf
nain, vraa zadovoljstvo osnovnim aktivnostima jedenja i varenjaj
olakava dublje disanje.
f
Jednim delom, ove tenzije imaju poreklo u nainu ishrane
detinjstvu: Deca se obino teraju da jedu hranu koja im se ne dopadl
182
KORENI ZADOVOLJSTVA
jj da jedu koliine koje ne ele. Postoje mnoge ale o majkama koje

u preterano hranile decu, a sve u ime ljubavi. U drugim kuama, kako
n mi pacijenti govorili, bilo im je zabranjeno da napuste sto sve dok
;e pojedu sve iz tanjira. Ne samo da se dete esto tera da jede hranu
ojii ne eli, ve ga izgrde ako je povrati. Da bije zadralo, dete mora
a stegne grlo i dijafragmu, da bi blokiralo impuls povraanja.
Hrana nije jedina stvar koju neko mora da proguta protiv svoje
oije. Psiholoke traume, kao to su uvrede i ponienja, takode mogu,
iti neto to se mora "progutati" kada se bojimo osobe koja nas vreda.
5ra "ne mogu da ga svarim" pokazuje uticaj na ovaj organ, koji
odreujemo bolnoj situaciji. Uz to, deca su esto prisiljena da gutaju
uze ili da prestaju da plau, to dovodi do hroninih tenzija u grlu i
ijafragmi. Povraanje je odbacivanje hrane i na taj nain simbolie
dbacivanje negativnih aspekata majke. Ono uklanja blokove koji
preavaju potpuno zadovoljstvo u osnovnoj funkciji jedenja.
Ba kao stoje gornji deo alimentarnog kanala poremeen u svom
imkcionisanju traumatskim doivljajima iz detinjstva, isto se dogaa
sa donjim krajem kanala. Preuranjeno ili strogo navikavanje na
istou, dovodi do hronine tenzije u debelom crevu, rektumu i anusu.
!atvor, proliv i hemoroidi esti su simptomi ovih poremeaja. Moje
; miljenje da uenje na nosu ne treba poeti pre no to dete napuni
ive i po godine. Poto nerv koji ide do analnog sfingtera, nije do tada
otpuno mijeliniziran, nema prave analne kontrole, i moraju se uvesti
mehanizmi zamene. To ukljuuje podizanje karlice i stezanje miia
adnjice. Kao rezultat imamo osujeenu funkciju zadovoljstva donjih
telova tela, ukljuujui seksualnost.
Jo jedna ritmika aktivnost koja pripada ovoj kategoriji, jer
kljuuje detetovu vezu s majkom, jeste spavanje. U toku dana mi smo
'udni i aktivni; nou se svest iskljuuje i smanjuje svaka aktivnost. U
pavanju se telo obnavlja, ali je fenomen spavanja jo uvek misterija.
i izvesnom smislu, spavanje je nalik na povratak u intrauterino
ostojanje.
Spavanje je stanje difuzne i sniene ekscitacije. U snu mnoge
unkcije tela pokazuju redukovanu ritminost. Srce laganije kuca,
niava se krvni pritisak, usporava se disanje, opada nivo eera u krvi
sniava se temperatura. EEG snimci pokazuju da postoje ciklusi u
Pavanju, ritmiko podizanje i sputanje nivoa ekscitacije, to se
draava na dubinu sna. Ako je proces spavanja neporemeen, ovek
183
KORENI ZADOVOLJSTVA
se budi sve, eljan da zapone dnevne aktivnosti, i normalno ja^

se elja za hranom. Ustajui posle dobrog nonog spavanja, o\j
osea posebno zadovoljstvo, kao daje telo na neki nain svesno s\
harmoninog funkcionisanja. Slino, odlazak na spavanje kada
umorni, a oputeni, najlepi je doivljaj.
Mnogi ljudi ne postiu prosto zadovoljstvo spavanja, ako mo
suditi po potranji pilula za spavanje. Ovi ljudi se ale na ur
njihova potreba za spavanjem je oigledna, a ipak ne mogu lake
zaspe kada odu u krevet. U takvim sluajevima, neto oigledno i
u redu sa normalnim samo-regulativnim procesima tela. Nemogui
da se zaspi, je oblik straha od pada, straha od preputanja, strat
gubitka svesnosti. Za malo dete, prelazak iz stanja svesnosti u nes
sno stanje, moe biti zaplaujue iskustvo. Nezreli ego deteta, dc
ljava naputanje svesnosti kao povratak u tamu, i to izaziva strat
smrti, strah od velikog nepoznatog.
Bebe koje se uspavljuju iajui na grudima majke, oseaju sis
nost u tom kontekstu sa majkom. ak i posle dojenja, dete eli ne|
blizu sebe, ili u istoj sobi, dok prelazi maglovitu oblast izr
svesnosti i nesvesnosti. Poto je spavanje preputanje nesvesn
Velikoj Majci, oveku je potrebna potvrda da e "ONA" biti topla,)
e ga prihvatiti i pruiti podrku. None more, koje mnoga
doivljavaju pokazuju da takve potvrde nema. Tu potvrdu, pr
majka prua svom detetu toplim prihvatanjem i podrkom. Strah
koje dete ima u vezi svoje majke, prepokriveni su u toku dana,]
probijaju za vreme spavanja u snovima. Druge anksioznosti me
uznemiriti deiji san, kao stoje neprijateljski otac, ali ove anksioznd
e biti minimalne, ako dete osea sigurnost u svom odnosu sa majke
Nemogunost da se lako zaspi, znai nastanak stanja uzbuenja
svesnom nivou linosti. Ponekad je ovo uzbuenje neoslobod
seksualna tenzija, ali mnogo ee je u vezi sa nerazreenim konf
tom, koji nije potpuno postisnut. Uprkos svim naporima pojedir
da odvrati misao, ona se uvek nanovo vraa na problem, ne uspevaj
da se razrei, ali nespremna da prizna poraz. Kada su konflil
potisnuti, fokus ekscitacije se razvija u nesvesnom miljenju i u telj
to zatim kroz snove izbija na povrinu. Frojd je istakao da snovi ir
ulogu da zatite stanje spavanja oslobaanjem ove ekscitacije. Ipa
ekscitacija moe biti tako jaka da se ovek budi iz sna, ili je
184
KORENI ZADOVOLJSTVA
iijegovog spavanja poremeen. Blagosloven je onaj ko poznaje zadoL voljstvo dobrog i umirujueg spavanja.
k
0
Ritmovi pokreta
0
Trei znaajan koren zadovoljstva lei u naem odnosu prema
l, spoljnom svetu. To obuhvata sve nae kontakte sa ljudima, posao
|l kojim se bavimo i sredinske uslove pod kojima ivimo. U tim odnosiina, mi smo obino svesni uesnici, primajui stimuluse i
odgovarajui na njih pokretom. Deo tela koji je najvie ukljuen u
ove aktivnnosti, je spoljni kanal organizma. On se sastoji od koe,
potkonih tkiva i f. vretenaste ili voljne muskulature. Ove strukture
formiraju oklop oko
1 tela i stvaraju prvi kanal. Organizam sisara je graen na principu gliste;
j to je kanal u kanalu.
Spoljni otovor je direktno u kontaktu sa sredinom opaanjem i
L reagovanjem na spoljne stimuluse. Za ovu funkciju, on je bogato
L snabdeven nervnim zavrecima. Zbog toga smo mnogo svesniji doiv[ ljaja, naroito doivljaja zadovoljstva ili bola, u ovom delu tela nego
f u ijednom drugom.
! Svaki stimulus koji doe na povrinu tela i koji registrujemo, ili
f je prijatan ili bolan. Nema indiferentnog stimulusa, jer stimulus koji
f ne budi nikakav doivljaj, ne bi bio primeen. Moemo se zapitati,
l koji je to kvalitet koji odreuje da li e odgovor biti prijatan ili bolan.
Zato su na primer, neki zvui prijatni za uvo, dok su drugi
neprijatni
> ili ak bolni? Povrno poznavanje ljudske prirode govori nam da se na
l takva pitanja ne moe odgovoriti objektivno. Ljudi reaguju razliito
na iste stimuluse. Ono stoje zadovoljstvo za jednog oveka, za drugog
' moe biti neprijatnost. To mnogo zavisi od raspoloenja i ponaanja
1
pojedinca koji prima ulni utisak. Postoji velika razlika izmeu po1
Ijupca i amara, a ipak nije za svakog poljubac prijatan ili amar
" neprijatan. Deca ne vole da ih odrasli ljube dok se igraju, a lupanje po
1
leima se moe prihvatiti kao izraz uvaavanja. ' U najirem smislu,
mi dobijamo ulno zadovoljstvo od stimulusa ' koji su u skladu sa
ritmovima i tonovima naih tela. Muzika za ples je
> zabavna kada hoemo da igramo, ali nam moe smetati kada hoemo
1
da mislimo. ak nam i omiljena simfonija moe biti neprijatna, dok
. vodimo ozbiljan razgovor. Isto vai i za sve druge doivljaje. Dobro
r
pripremljen ruak moe da oduevi gladnu osobu, ali ne i nekoga ko
185
KORENI ZADOVOLJSTVA
nema apetit. Simpatina seoska scena je prijatna za posmatranje smo

mirni i zadovoljni, ali ne ako smo uznemireni i nestrpljivi. Prija ulni
utisci ne samo da nam popravljaju raspoloenje, ve i pojaava' ritmiku
aktivnost u naim telima. Oni su prosto reeno, uzbudljiv
Moglo bi izgledati da je ulno zadovoljstvo dostupno svakome
jednom ili drugom obliku. Ali posmatrajmo oveka koji je
kategorije", i ne nalazi nikakvo zadovoljstvo u zvucima i oblicima i
sebe. On je, kako mi kaemo, nakrivo nasaen. On je van doga jer
nema u tom trenutku uslov unutranje harmonije. Nemajui sklac ton i l i
slobodu ritmike aktivnosti, on nije u stanju da odgovc otvoreno
na bilo koji stimulans iz okoline. U slinoj situaciji depresivan ili
neraspoloen ovek. Nedostupno mu je ulno ili ser alno
zadovoljstvo, jer ne moe da primi stimulus, ili da odgovori njega.
Znai, ono to je potisnuto kod depresivnog oveka, je ritmika
aktivnost njegovog tela. Bez ritma, nema zadovolsjtva.
Veza ritma i zadovoljstva je najjasnija u motornoj funkciji spolja
njeg kanala, odnosno, u voljnim pokretima tela. Svaka motorna akthj
nost je prijatna, ako se izvodi ritmiki. Ako se izvodi mehaniki,
doivljaja ritma, onda ima bolan kvalitet. Najbolji primer je etnji
Kada neko hoda ritmiki, etnja je prijatna. A kada hoda da bi to pi!
stigao na neko mesto, ta fizika aktivnost postaje obaveza. ak i tak
dosadni poslovi, kao to je grabuljanje ili ienje poda, mogu
prijatne aktivnosti kada su pokreti ritmiki. ovek moe proceniti < li
su drugi ljudi zadovoljni u ivotu ili ne, po nainu kako se kreu
Brzi, grubi i kompulsivni pokreti veine ljudi u naoj kulturi odajf
odsustvo radosti u njihovim ivotima. Bazanje nekom od glavnih ulic
Njujorka moe biti ak okantno iskustvo. Izgazie vas, izgurati
potisnuti ljudi koji grevito jure da stignu negde, skoro ne primeuju4
svoju okolinu, ljude oko sebe. ovek koji ivi zadovoljno, kree
ritmiki, bez napora i graciozno.
Manje je vano da li neko osea zadovoljstvo zato to su njegov
pokreti ritmiki, ili su mu pokreti ritmiki zato to je zadovoljan.1
Zadovoljstvo je ritam i ritam je zadovoljstvo. Razlog zbog kojeg ovaj
izjednaavamo jeste to to je zadovoljstvo doivljaj ritmikog tok
uzbuenja u telu. To je prirodan, zdrav nain funkconisanja tela. Akc
se neko izjednai sa telom i telesnom tenjom za zadovoljstvom,!
pokreti mu postaju ritmiki, kao pokreti ivotinje. Svaki pokret ivo-J
tinje ima tu divnu osobinu ritminosti.
186
KORENI ZADOVOLJSTVA
Klasian primer zadovoljstva u ritmikom kretanju je,

naravno ples. Muzika uspostavlja ritani u naim telima, a to
se onda prevodi u ritmiki pokret plesnog koraka. Oseamo
se neprijatno ako nismo u tempu muzike i neprijatno je ako
otkrijemo da muzika nije u skladu sa naim unutranjim
bilom. Muzika mara je za koraanje isto to i plesna muzika za
ples. Muzika, istiui ritam, i usmeravajui panju na ritam,
poveava nae zadovoljstvo u kretanju.
Bitno je shvatiti da muzika ne stvara ritam. Muzika je, u stvari,
izraz ritma u telu kompozitora, koji nalazi odjek u telu sluaoca. Bilo
bi ispravno rei da muzika pobuuje ritmove koji su u nama. Sve
telesne aktivnosti su uroene ritmike; nisu izuzetak ni voljni pokreti,
mada su pod svesnom kontrolom. Ali, poto su pod kontrolom ega,
moemo se kretati neritmiki, ako ego ignorie telesnu potrebu za
zadovoljstvom, i postavlja preterani cilj.
Voljni pokreti, za razliku od onih koji nisu voljni, zahtevaju visok
stepen kordinacije, pre nego to postanu ritmiki. Beba, kojoj su
pokreti sisanja usklaeni na roenju, to radi ritmiki i zadovoljno.
Trebae joj dosta vebe dok razvije kordinaciju za izvoenje aktivnosti
kao to su hodanje, tranje, govor i rukovanje predmetima. Kako
postie veu kordinaciju u svojim telesnim pokretima, ovi pokreti
postaju takode ritmiki i izvor zadovoljstva za dete. Posmatrajte malo
dete koje skae po krevetu ili stariju devojicu kako preskae konopac,
imaete predstavu zadovojstva, koje ovi jednostavni ritmiki pokreti
pruaju deci. Treba da zapamtimo da je u izvoenju ovih i drugih
vetina, vaan ego, jer on postavlja ciljeve i izdrava napor.
Odrasli, koji postiu veu koordinaciju, trae sloenije ritmove
koji bi uzbudili njihova tela. Oni te ritmove nalaze u sportovima. Bez
obzira kojim se sportom neko bavi, ono to mu prua zadovoljstvo,
jeste ritmiki kvalitet njegovih pokreta. Odlini primeri su skijanje i
plivanje, dva sporta koja volim. Oba ova sporta zahtevaju znaajnu
koordinaciju. Kada se uvebaju i dostignu ritmiki kvalitet, zadovoljstvo je veliko. Onog trenutka kada ritam nestane, ta aktivnost postaje
obian napor.
Sportovi igraju tako veliku ulogu u ivotu ljudi, jer su njihove
svakodnevne aktivnosti izgubile svoj ritmiki kvalitet. Ljudi hodaju
mehaniki, rade iz obaveze i govore monotono bez ritma a ponekad i
bez smisla i sklada. Moda je ba odsustvo ritma u vezi sa odsustvom
187
KORENI ZADOVOLJSTVA
zadovoljstva u tim aktivnostima. Isto tako je tano, da je odsusl

zadovoljstva u vezi sa gubitkom ritma.
Mi smo podelili svoj svet na ono to radimo ozbiljno, zbog s\
ili dobiti, i ono to radimo za svoje zadovoljstvo. U ozbiljnim ive
situacijama, izgleda da nema mesta za spontanu ritmiku aktivne
Teimo hladnoj efikasnosti maine. Mi onda nastojimo, nadajmo j
uspeno, da povratimo ritam i toplinu u sportovima, igrama i
oblicima rekreacije. Ali, i onda smo preesto frustrirani kompusivnc
potrebom ega za uspehom ili savrenstvom.
ovek je fasciniran velikom produktivnou maine, koja me
izvesti bilo koju operaciju bolje od njega. Maina postie ovak|5
efikasnost, jer je ograniena na jednostavan ritmiki pokret. Naravr
serije maina mogu izvesti sloenije operacije, gde svaka jedini|
proizvodi samo svoj jednostavni deo. Nasuprot tome, ovek ima skc
neogranien broj ritmikih pokreta, koji odgovaraju njegovim razli
tim raspoloenjima i eljama. On moe da menja ritmove kako
menja njegovo raspoloenje. On moe da izmisli sloene ritmij
oblike da bi poveao svoje zadovoljstvo i radost. Drugim recima, je
bioloki stvoren za zadovoljstvo, a ne za efikasnost. ovek
kreativno, a ne produktivno bie. Ipak, iz zadovoljstva dolaze veli!
postignua. Na nesreu, iz postignua dobijamo malo radosti, jerj
produktivnost postala vanija od zadovoljstva.
Ritam ljubavi
Govoriti o ljubavi kao korenu zadovoljstva, je poetski, ali nel<!
gino. U hijerarhiji funkcija linosti, ljubav kao emocija potie
zadovoljstva. Ipak, kao to svi znamo, zadovoljstvo i radost izrastaj
iz toga to nekoga volimo i to smo voljeni. Do sada sam opish
korene zadovoljstva u terminima ovekove veze sa univerzumom,
majkom kao predstavnikom zemlje i sa svetom oko nas. Ako trair
koren zadovoljstva u nama samima, nai emo ga u fenomenu ljubav
U ovoj glavi sam do sada podelio ritmike aktivnosti tela u
kategorije i opisao svaku ponaosob. Ova podela ne podrazumeva su
nezavisne kategorije. Funkcije unutranjeg kanala, varenje i disanj^ u
uskoj su vezi sa pokretima spoljnog kanala, ili voljne muskulature! A
oba ova kanala zavisna su od ritma aktivnosti organa i tkiva koja
odrava unutranji integritet organizma. U veini ivotnih situacija
188
KORENI ZADOVOLJSTVA
naa se panja usmerava na jednu ili drugu kategoriju. Mi uopteno ne

povezujemo rad vitalnih organa sa zadovoljstvom. Veim delom smo
nesvesni njihove ritmike aktivnosti. im nam srce preskoi ili naglo
ubrza puls, mi se istog trenutka uplaimo. Zato smo zadovoljni ako se
ne dogaa nita to budi nau panju. Ipak, ti organi, naroito srce,
igraju vanu ulogu u doivljavanju zadovoljstva i radosti. Srce je
direktno ukljueno u fenomen ljubavi. Odnos srca i ljubavi je potpuno
istraen u mojoj knjizi "Ljubav i orgazam". Ovde bih eleo da diskutujem o ljubavi kao ritmu koji poinje sa uzbuenjem u srcu koje se
iri i preplavljuje itavo telo. To je ritam ljubavi. U svojoj ritmikoj
aktivnosti, srce je jedinstveno. Ranije sam pomenuo da iseak sranog
miia, potopljen u slani rastvor pokazuje spontane ritmike kontrakcije. Izolovano srce abe, u koje se ubrizga oksigenisana krv, nastavlja
da pulsira i bez nervne stimulacije. To znai da je ritam srca uroen
tkivu sranog miia. Srani mii je jedinstven u tom smislu, stoje
na prelazu izmeu voljnog i nevoljnog tipa miia. On sadri prugaste
miie kao voljna muskulatura, ali je inervisan autonomnim nervnim
sistemom, koji inae aktivira samo glatke miie tela. Dalje, srani
mii stvara sincitium (tkivnu masu sa mnogo jedara), odnosno, elije
se slivaju jedna u drugu, to omoguava impulsima da prolaze slobodno kroz elo srce. Zato srce ima takvu pokretljivost koju nema nijedan
drugi organ tela.
Ljubav i radost su emocije koje pripadaju srcu. Radost ljubavi i
ljubav radosti, jesu odgovori tela na uzbuenje koje dopire do srca i
otvara ga. Vezu ova dva oseanja i srca izrazio je Betoven u svojoj
Devetoj simfoniji, koja se jo zove i Morska simfonija, jer se zavrava
horskim izvoenjem Silerove poeme "Oda radosti". Verujemdaje hor
u Grkoj tragediji uveden da bi predstavljao publiku. Betoven je eleo
da svaki slualac doivi oseanje radosti u prirodi i pripadnitvu
ljudima. Da bi to postigao, morao je da svojom muzikom dotakne srca
publike. Morao je da uini da svaki slualac oseti ritmiki damar
sopstvenog srca zajedno sa srcima drugih.
Betoven je to zaista postigao u prva tri stava simfonije. Po mom
oseanju, prvi stav izraava poziv jedinke za ljubav i odogovor
vaseljene "Raduj se". To je toliko snano, da je jedan od mojih
prijatelja primetio, "To me razdire i suze mi otvaraju grudni ko,
otkrivajui srce". Drugi stav se oglaava s vremena na vreme sa dva
jaka udara timpana. Ovi zvui su toliko slini sranim ritmovima da
189
KORENI ZADOVOLJSTVA
je znaenje ovog stava jasno. Moemo osetiti ritam srca, koje ku

polako i neno u nekim pasaima, zatim uzbueno i ubrzano u drugjj
Sva srca se otvaraju, i kako koji instrument preuzima temu oseaj
da nijedno srce nije samo. Lirski trei stav izraava, po mom miljj|
nju, emocionalni kvalitet srca. To je organ ljubavi. Ljubav se nalazi^
srcu. Kada se srce jednom otvori i otkrije se njegova ljubav, publij
moe podeliti doivljaj radosti, koji je tema zavrnog stava. Vokal
izvoenje pretvara simfoniju iz objektivne predstave u subjekth
izraz i prenosi doivljavanje sa dramskog na lini nivo. U ov|
simfoniji, Betoven nam svojim genijem, otvara srce za radost i nam
priinjava radost.
Seksualna ljubav poinje sa uzbuenjem koje ubrzava krv
genitalnim organima, stvarajui erekciju kod mukarca i vlaen
vagine kod ene. Za vreme koitusa, ovo uzbuenje stvara dva ritmici
modela pokreta, jedan voljni i drugi nevoljni. Za vreme prve
koitusa, neprekidno se izvode pokreti karlice i mukarca i ene koji i
pod kontrolom ega. U tom stadijumu telesno uzbuenje je relativi
povrno, mada se postepeno produbljuje kroz kontakt trenjem.j
karlica poinje da se njie. Disanje je vrlo tiho, mada duboko, a r|
srca je samo malo ubrzan.
Kada uzbuenje dostigne vrhunac, protie kroz genitalne orgar
dovodei do klimaksa. Kod mukarca semene kesice, prostata i uret
poinju pulsaciju koja kulminira u ejakulatornom izbacivanju semer
Kod ena se pulsacija manifestuje ritmikim kontrakcijama uterus
irenjem malih usmina. Ako ekscitacja ostane ograniena na genitals
oblast, deava se samo delimini orgazam. Ako se rasprostire naviS i
doe do srca, itavo telo ulazi u konvulzivni tip reakcije u kome ;
voljna kontrola potinjuje primitivnom otkucaju.
U punom orgazmu, pokreti karlice, koji su se postepeno ubrzava!
postaju nevoljni i jo ubrzaniji. Njihov ritam postaje usklaen
ritmom genitalnih pulsacija. Disanje se produbljuje i ubrzava, i posta)
deo ovog sveobuhvatnog ritma. Srce ubrzano kuca, oseamo njego|
rad i oseamo puls ivota u svakoj eliji tela.
Ima vie naina da se objasni ta se dogaa u punom orgazmuf
Ovde se moe rei, da u konvulzivnoj reakciji orgazma, elo tel$
postaje jedno veliko srce. To je ekstaza.
f
Ekstaza orgazma je jedinstven telesni odgovor na seksualno uzbu*
denje koje poinje u srcu i zavrava se sa srcem, tako iroko otvorenim
190
KORENI ZADOVOLJSTVA
da obuhvata ceo svet. Svako oseanje ljubavi poinje u srcu i zrai

iz oveka. Svako koje upoznao ljubav, doiveo je ljubavni nemir u
srcu Ljubav nas ini bezbrinim. Gubitak ljubavi ini srce tekim da
ono otea od jada. Ja ne verujem da su to prazne metafore. Uzbueno
srce je lako. Ono poskakuje od radosti. Ali nije srce jedino koje
skae od radosti. I onaj ko voli kao da poskakuje i igra dok ide ulicom.
Ne moe da zadri nemir srca. To proima elo bie. Damar srca je
ritam ljubavi.
191
11. KREATIVNI PRISTUP IVOTU
Staje kreativnost?
Ova knjiga, kao to smo videli, ima dve teme, zadovoljstvo i
kreativnost. One su tesno povezane, jer zadovoljstvo poveava motivaciju i energiju za kreativne procese, koji zauzvrat, poveavaju
zadovoljstvo i radost ivljenja. Sa zadovoljstvom, viot je kreativna
avantura, dok je bez zadovoljstva, samo borba za opstanak. U prethodnim glavama analizirao sam prirodu zadovoljstva i njegovu ulogu
u kreiranju ponaanja. Ovo poglavlje u posvetiti diskusiji o kreativnosti u ivotu.
Kreativni odnos prema ivotu podrazumeva nove i imaginativne
odgovore na mnoge situacije sa kojima se svakodnevno susreemo.
Novi odgovori se trae odmah, jer dosadanje vrednsoti i drutvena
ponaanja koja su kreirala odnose i regulisala ponaanje ranijih generacija, ne obezbeuju prihvatljiv model modernog ivljenja. Ovo
zapaanje je neizbeno, bilo da posmatramo line i porodine ivote,
ili iru socijalnu i politiku scenu. Novi odgovori koje traimo, ne
mogu se ograniiti samo na odbacivanje ustaljenih shvatanja. Puka
pobuna nije kreativni odnos i samo dovodi do haosa u kome se tenja
za zadovoljstvom i smislom, uglavnom zavrava bedom i oajanjem.
Kolaps tradicionalnih pravila ponaanja nudi obeanje veeg zadovoljstva i radosti u ivotu, ali takode nosi ozbiljne opasnosti.
Obeanje lei u injenici da su iri prostori ivota otvoreni za kreativni
pristup; opasnosti su u vezi sa nedovoljnim razumevanjem ta kreativnost stvarno podrazumeva. U toj svojoj konfuziji, ljudi tee da prihvate svaku popularnu ideju koja obeava reenje, naivno verujui da je
njena popularnost, mera njene vrednosti. Poto se popularnost esto
193
odreuje ukusom mase, i masovnim medijima, u suprotnosti

shvatanjem kreativnosti, koja pretpostavlja individualno reenje je|
stvenog problema. Ne postoje dva umetnika koji bi na isti
naslikali neku sliku.
Druga opasnost sa kojom se sreemo, je verovanje daje iskusi
jedina istinska vrednost u ivotu. U skladu s ovim verovanjem, ve
broj ljudi se izlae situacijama koje su destruktivne za njihovo zdrav i
dobrobit. Upotrebu droga esto brane argumentom da time proir
svoje iskustvo. Slino se opravdava i nediskriminativno i promis|
itetno seksualno ponaanje. Iskustvo, u krajnjem sluaju, ne doprir
nuno rastu i razvoju. Da bi doprinosilo, iskustvo mora biti integrisa u
linosti. Mora biti kreativno usvojeno; odnosno, mora produl
ovekovo samorazumevanje, proiriti njegovo vrednovanje zadovc
stva i kao u svakom rastu, proiriti totalno bie. Iskustvo koje
kreativno usvojeno, poveava konfuziju i smanjuje ovekovo oseaj
identiteta.
ta to znai biti kreativan? Kreativna ovek ima nov pogledj
svet. Ne pokuava da reava nove probleme starim reenjima.
polazi od pretpostavke da ne zna odgovore. Tako ulazi u ivot otij
renih oiju i sa uenjem deteta, iji nain ivota i miljenja jo
ustrojen. Osoba ija linost nije vrsto formirana, slobodna je
koristi svoju imaginaciju u konfrontiranju sa stalno promenljivjj
okolnostima ivota.
Biti kreativan znai biti imaginativan, ali nije svaki akt imagir
kreativna aktivnost. Dnevni snovi, fantazije i iluzije koje ispunjava
misli mnogih ljudi, nisu izraz kreativnsoti. Matanje tipa Volt
Mitija je mentalna kompenzacija za nesposobnost linosti da razr
unutranje konflikte. Ovakvo kompenzatorno matanje ima malo ve sa
realnou, i poto ne moe da se ostvari ostavlja osobu u stanju ve
tenzije. Kreativna mata, poinje saprocenom i prihvatanjem realns
ti. Ona ne tei transformisanju realnosti, da bi se uskladila sa iluzijo
ve umesto toga, produbljuje razumevanje realnosti kako bi obogati|
doivljaj realnosti. Kreativni impuls poinje sa matom deteta, ali: je
cilj zadovoljavanje potreba odraslog. Klju svih kreativnih akcija] u
spajanju realnosti odraslog i mate deteta. To je otelotvorenj!
bazinog principa kreativnosti, naime daje kreativan akt sjedinjavan^l
dva naizgled kontradiktorna shvatanja u jedinstvenu viziju. Artuf
Kestler, u knjizi "in stvaranja", ovoj temi daje centralno mesto'i
194
jokazuje je razliitim primerima. On kae: "Kreativni in, povezujui

prethodno nepovezane dimenzije iskustva omoguuje oveku da dostigne vie nivoe mentalne evolucije. To je akt oslobaanja - pobeda
originalnog nad ustaljenim."1 Princip da je kreativnost spajanje i
integracija suprotnih aspekata, nije ogranien na kreativno izraavanje
u umetnosti ili nauci, ve se odnosi na sve oblike kreativnog izraavanja u ivotu. Ilustrovau njegovu primenljivost na svakodnevne situacije u savremenom ivotu.
Veinu roditelja u vaspitanju dece mui konflikt izmeu discipline
i popustljivosti. Oni ne mogu, bez obzira na uveravanja da e biti
dobro, prihvatiti autoritet koji su roditelji ranije imali. Uprkos najboljim namerama, primena strogog autoriteta izaziva jedino oseanje
bunta i otpora kod mladih ljudi. A odsustvo autoriteta i popustljivost,
izgleda da isto dovode do beznadene situacije. Mnogi mladi ljudi su
vie zbunjeni, nego to se oseaju osloboeno zbog potpune popustljivosti to esto dovodi do vee podvojenosti izmeu generacija.
Ovo nije i ne moe biti pitanje autoriteta, spram popustljivosti.
Niti je kreativan odogovor na ovaj odnos zasnovan na ljubavi. Roditelj
koji voli dete, eli da ono bude sreno; da njegovo dete uiva u ivotu.
Detetovo zadovoljstvo i srea su za njega najvaniji. Uvaavajui
detetovu elju za zadovoljstvom, on nije popustljiv, ve voli dete. Dete
e, zauzvrat, potovati roditelje koji se ponaaju na ovaj nain, i
posluae roditeljski savet zbog respekta, a ne zato to je roditelj
autoritet.
Ipak, roditelj koji voli dete ima autorifet. To nije nametnuti
autoritet zasnovan na moi, i ubedenju da on zna najbolje. To je
autoritet zasnovan na odgovornosti roditelja za dobrobit njegovog
deteta, odnosno, zadovoljstvo deteta. Ova odgovornost daje roditelju
pravo da postavlja pravila za sklad u porodici. Ova pravila nuno
podrazumevaju izvesnu disciplinu lanova porodice, ali i disciplina,
kao i autoritet, nije nametnuta. Ona je osmiljena da ispuni zadovoljstvom svakog lana porodice i gubi svoj smisao kada ne ostvari ovaj
cilj. Tako, roditelj koji voli, je odgovoran roditelj, koji niti nastupa
autoritativno niti popustljivo.
Podizanje deteta, tako da se ono osea voljeno, potovano i
sigurno, je kreativni in. A postoje kreativni in, ne moe se izvoditi
l
Arthur Koestler, The Act of Creation. New York, The Macmillan Company, 1964. p.96.
195
__________________KREATIVNI PRISTUP IVOTU__________
prema ustaljenim obrascima. Roditelji moraju razumeti detetovu; za

zadovoljstvom i potrebu za samoizraavanjem. Oni to mogu, jei<j ako
su osloboeni svog oseanja krivice zbog zadovoljstva to me da
otvoreno i iskreno izraze svoja oseanja. Kada se roditelj ose
krivim zbog svog zadovoljstva, njegova popustljivost e biti opfo
ena anksioznou koju e dete sigurno osetiti. Ova anksioznc
umanjuje detetovo zadovoljstvo, zaplauje ga i uznemirava, tako i
ne moe biti umireno daljom popustljivou ili disciplinom.
Podizanje deteta sa ljubavlju za njegovu linost i sa potovanje
njegove individualnosti, zahteva kreativni odnos od strane rodite!.
Oni ne mogu da preuzmu obrazac vaspitanja dece od svojih roditel
jer je stil ivota izmenjen. Danas su roditelji psiholoki mudriji imnq
od njih su postali svesni greaka u sopstvenom vaspitanju. Caki
psihologija ne nudi odgovore, ve samo preporuke. Zato svaki rodit
mora da uspostavi nove oblike odnosa dete-roditelj. Za to je potrefe
senzitivnost, imaginacija, samosvesnost, samoprihvatanje, kvalit
koji karakter isu zdravu i kreativnu osobu.
Potreba za kreativnim odnosom nije prisutnija u odnosima de
roditelj, nego u ostalim oblastima ivota. Mi nalazimo istu konfuzjj u
seksualnoj sferi, gde alternative izgledaju zastarelo moralne
nemoralne. Dvojni moral koji je vladao seksualnim shvatanjir
ponaanjem vekovima, pao je pod pritiskom psihoanalize, antibiotil
kontraceptivnih pilula, automobila i drugih snaga. Njegov pad
doveo do oekivanog seksualnog ispunjenja, ve do haosa i bede. Ov
razvoj je objanjen u mojoj knjizi "Ljubav i orgazam". Ni stari moral
principi, niti novi "amoralni" (moralnost zabave) nisu dali pamet
odgovor na seksualno ponaanje u dananjem svetu. Oigledno nei
odgovora. Svako mora stvoriti lini moral zasnovan na kreativne
odnosu prema ljubavi i seksu.
Veliko je pitanje: kako mi znamo da lije na odnos kreativan
destruktivan? Kreativan odnos je onaj koji integrie naizgled suprc
aspekte i potrebe linosti, u jedinstven izraz, unitaran odgovor. De
truktivan odnos je onaj koji delove jedinstva linosti, potrebe, okre
jednu protiv druge. Posmatrajmo na primer, konflikt izmeu uspet
zadovoljstva.
Uprkos mom insistiranju na zadovoljstvu, ovek ne moe prosti
tenju za zadovoljstvom proglasiti ciljem ivota. Priroda zadovoljstvi
je takva da, to ga vie ovek trai, to vie izmie njegovoj eljM
196
Zadovoljstvo je neraskidivo vezano sa uspehom, i ivot u kome nema

uspeha, je u istoj meri lien zadovoljstva. Mi poznajemo ljude koje je
nj ihova kompulsivna tenja za postignuem i uspehom, liila r: lovoljstva i uskratila im uivanje u ivotu. Postoji suprotnost izmeu
zadovoljstva i postignua, koja proistie iz injenice da postignue
trai samodisciplinu. Tenja ka ispunjenju cilja ili zadatka, nuno
ukljuuje odricanje od nekih trenutnih zadovoljstava. Ako nismo u
stanju da odloimo trenutno zadovoljavanje elja, mi smo kao dete,
iji je uspeh neznatan, i ije je zadovoljstvo znaajno samo na nivou
deteta.
Konflikt izmeu zadovoljstva i uspeha ne moe biti razreen
deljenjem ovekovog vremena izmeu ove dve potrebe. Takva pretpostavka rada konflikt: ovek e mrzeti vreme provedeno u poslu, i
zato nee moi da se potpuno prepusti odmoru. Ako nema zadovoljstva
u poslu i nema prilike za kreativnost u zadovoljstvu, rezultat e biti
oseanje uskraenosti, a ne radosti. ak i kreativni proces zahteva
izvesnu meru napora ili truda, da bi pruio radost koju obeava.
Svaki rad treba da prui priliku za korienje ovekove kreativne
mate. Nema posla koji ne moe da se uradi bolje, lake ili zadovoljnije. To samo trai malo kreativne mate. Ali, kreativnost se razvija
samo u atmosferi slobode gde je zadovoljstvo motivaciona snaga. Ako
je produktivnost, u obliku bilo materijalnih dobara ili zarade, jedini
interes za posao, onaj koje ukljuen u taj posao postaje ljudska maina,
nesposobna za kreativnu matu. Takva situacija postoji u naoj ekonomiji danas, i ono to se iz toga vidi, je da niti materijalna dobra, niti
zarada koju ostvarimo, ne uveavaju radost ivota.
Suprotni motivi, koje smo napred pomenuli, su polarni fenomeni.
U okviru totalne linosti, svaki motiv dopunjuje svoju komplementarnu suprotnost. Tako, to je vee zadovoljstvo koje imamo, vei je i
na uspeh. to vie imamo uspeha, vee je nae oseanje zadovoljstva.
Suprotni motivi se sukobljavaju, samo kada su izdvojeni iz ukupnog
ponaanja linosti. Traganje za zadovoljstvom koje je cilj za sebe,
dovodi do razoarenja. Niko nije pronaao zadovoljstvo traei ga.
Slino, uspeh koji nije u tesnoj vezi sa ovekovim ivotom, je prazan
gest.
Kod zdrave linosti, potreba za zadovoljstvom i potreba za izazovima dopunjuju jedna drugu. Onaj ko prihvata izazove kojih ima u
svakom aktivnom istraivanju ivota, osea se mnogo sigurnijim od
197
onog ko se izoluje od izazova. Siguran ovek se suoava sa sve na

taj nain proiruje svoju unutranju sigurnost, dok, onaj ko se | ko se
izoluje, pojaava odbrane od svojih strahova i poveava os
nesigurnosti.
Suprotne motive i potrebe bioloki povezuju ritmiki ili pulsir
pokreti oseanja izmeu dva pola. Najprostija ilustracija ovog shv
nja, je veza izmeu spavanja i budnosti. Svake noi utonemo u ;
svakog jutra se budimo. Dobro raspoloenje oveka zavisi od;|
ritmike oscilacije. Bez dovoljno dugog spavanja, ovek je uspe
umoran. Ako ivot u toku dana nije aktivan i ispunjen, reme
spavanje. Svaka polarna tenja usmerava kretanje ka drugoj u
Kod zdravog oveka, ove dve polarne potrebe su uravnoteenoj
skladu sa ovekovim nainom ivota. On uiva u spavanju isto l u
budnosti.
Pulsiranje koje ujedinjuje polarne snage i dovodi do pojave i
nja izmeu njih, takoe je prisutno i u relaciji izmeu ljubavi i I
ljubav i seks odraavaju potrebu za bliskou i intimnosti sa dr
biem. Ljubav, pak, zauzima suprotnu poziciju u odnosu na
Oseanje ljubavi raste navie u telu, kako se kontakt produbljuje
seksu, oseanje tee nanie, ispunjavajui genitalne organe. Lji
poveava napetost ljubavnog odnosa poveavanjem nivoa uzbude^
Seks smanjuje napetost pranjenjem uzbuenja. Ljubav inspirie; (
je oekivanje zadovoljstva. Seks je ispunjenje; on ispunjava zado\
stvo. Logino, moe izgledati da seksualno zadovoljstvo ogrank
oseanje ljubavi poveava zadovoljstvo u seksu, tako i zadovoljs
seksualnog pranjenja jaa ljubav koju oseamo za svog seksu
partnera. Vilhelm Rajh je istakao da se u orgazmu dogaa obrnut l
energija i oseanje koji su bili sakupljeni u genitalijama, preplavljjj
elo telo. Tako je bioloko pulsiranje izmeu ljubavi i seksa nepr
dan proces koji obezbeduje rast tog odnosa.
Seks bez ljubavi, prua minimalno zadovoljstvo koje se
doiveti sa izvesnim brojem seksualnih partnera. To je iskustvo !
ne prua mogunost kreativnog razvoja. Ljubav koja nije biolc
ispunjena u seksu, ili nekom drugom obliku zadovoljavajueg kont
ta, je puka iluzija, san ili mata.Majka koja govori o ljubavi,
zanemaruje svoje dete, ne podie ga oseajno, ili ne brine za nje
neno, neiskrena je. Neiskren je i ljubavnik koji ne daje neto kao iz
ljubavi. I suprug koji se kune u ljubav prema eni, ali nema seksual
198
oseanja za nju, je laov. Ljubav je obeanje koje se mora ispoljiti u

ponaanju, postupcima. Seks je ispunjenje koje obnavlja to obeanje.
Odvajanje ljubavi od seksa i seksa od ljubavi, u vezi je sa prekidom
pvilsirajueg pokreta koji ujedinjuje razliite aspekte ovekove linosti. Rezultat toga je podela ovekove jedinstvene prirode u suprotne
kategorije - telo i duh, prirodu i kulturu, inteligentno miljenje i
animalno telo. Ove razlike inae postoje, ali samo kao racionalni
koncept. Kada se struktuiraju u telesnom stavu i ponaanju, oni
proizvode shizoidne uslove. Kod shizoidne linosti, tok oseanja
izmeu gornje i donje polovine tela, je blokiran tenzijom u oblasti
dijafragme. Ovaj problem je potpunije istraen u knjizi "Izdaja tela".
Ljubav i seks se mogu uzajamno suprotstaviti jedino na tetu zadovoljstva i radosti.
Sjedinjeni u ritmikom toku oseanja kroz telo, ljubav i seks
stvaraju kreativan potencijal. Istinski seksualni ljubavnici nisu zadovoljni postojeim stanjem. Imaju potrebu da ugaaju jedno drugom,
da ulepavaju svoju okolinu, i da grade budunost zajedno. Gradei tu
budunost, stvaraju novi ivot, koji e ostvariti radost koju su zajedno
upoznali. Ova se radost prenosi na njihovu okolinu i oplemenjuje
svakog koje sa njima. U toj atmosferi ljubavi i seksa, deca rastu lepa
i snana, dok se individualnost svakog roditelja proiruje u mudrost i
razumevanje.
Kreativnost i samosvest
Kreativno sjedinjavanje suprotnih aspekata linosti nije rezultat
svesnog napora. Kestler istie da je in tog sjedinjavanja, funkcija
nesvesnog miljenja. Ja bih takode istakao ovu injenicu. Svesno
miljenje moe da operie samo sa predstavama koje su ve prisutne
u njemu. Po definiciji, kreativni akt je stvaranje predstave koja nije
ranije postojala u miljenju. Ovo ne znai da svest ne igra nikakvu
ulogu u kreativnom procesu. Problem se uvek svesno opaa, reenje
nikada. Ako ovek zna odgovor na dati problem, to moe biti taan
odgovor, ali taan odgovor nije nikada kreativni in.
Kreativni pristup ivotu je mogu jedino za oveka iji koreni
doseu do nesvesnih slojeva linosti. Kreativni mislilac zaronjuje
duboko u izvore svojih oseanja, da bi doao do reenja koje trai. On
to moe zato to ima bolju samospoznaju u odnosu na prosenog
199
oveka. Sve vie uviamo potrebu za veom samospoznajom.

shvatanje podravaju mnoge knjige iz psihologije i sve vea pri
psihoterapije. ak preveliki broj ljudi jo uvek veruje da e se
formula koja e resiti njihove tekoe, bez nunosti potpune unutrai
spoznaje na koju nas obavezuje naa samosvest. Ja verujem da su
ljudi izloeni depresiji kada se njihove iluzije ne ostvare. Ako moe: da
prihvatimo injenicu da niko unapred ne zna odgovore. A!
moemo da prihvatimo injenicu da niko unapred ne zna odgovoi
onda nam je otvoren put ka radosti. Ovaj put vodi od samosves1
razumevanja sebe ka kreativnom odnosu prema ivotu. Namera je
knjige da prui bar neko od ovih razumevanja i nada je autora da
produbiti itaoevu samosvest.
U prethodnim poglavljima sam pokuao da pokaem neke
relacija koje postoje izmeu razliitih aspekata linosti. Suprotn>
izmeu moi i zadovoljstva vodi nas u diskusiju o suprotnosti izm
ega i tela. Ego je predstavnik svesnog selfa, dok je telo predstavni
nesvesnog selfa. Ova dva aspekta linosti nisu otro odvojene, pluta
koje pliva na povrini okeana, svesnost raste i opada se svakii
talasom oseanja koji se iri telom. Samospoznaja koja je ogranie:
na ovekovu svesnu percepciju, je vrlo povrna. Dublja samosvi
nam govori da su ova svesna opaanja pod jakim uticajem svesni
procesa i ak su potpuna odreena njima. Proirujui nau samosv
na telo, mi moemo povremeno postati svesni onoga ta ti proce
stvarno jesu. ovekova samosvest je odreena onim koliko je on
kontaktu sa svojim telom.
Ljudska bia imaju dvojnu prirodu. Mi se svesno ponaamo
nesvesno reagujemo. Mi hodamo na dve noge i kada se kreemo, nai
se panja pomera sa jedne noge na drugu. Kada zakoraimo napn
panja se tog trenutka fokusira na nogu koja staje na tlo, a onda
pomera na drugu nogu, koja se pribliava tlu. Ovo osciliranje partj
je u osnovi oseanja sigurnosti koje karakterie mekan i graciozan hi
Ovo mogu ilustrovati primerom govornika. Kada izae pred publiki
on mora da bude u kontaktu sa dve realnosti; publikom i sobom. A:
se previe usmeri na ono to mora da kae, ili kako e to da ka:
izgubie publiku. Ako je previe svestan slualaca, izgubie oseanj
sebe i postae zbunjen. Dobar govornik moe bre da prebacuje panji
izmeu ove dve realnosti, tako da dok je usmeren na bilo koju od njihl
ukupan efekat je da ostaje u kontaktu sa obe realnosti.
200
Koncept polarnosti se primenjuje na ove situacije, kao i na sve

druge. Ne moe se rei za govornika daje svesniji publike no sebe.
Kada postane previe svestan pubike, on to ne primeuje. U njegovom
nesvesnom miljenju, to postaje predstava zastraujue i pretee sile.
Slino i govornik koji je previe usmeren na sebe, nije potpuno u
kontaktu sa samim sobom. On je, u stvari, izgubio prisebnost, i sve
to osea, je ili duboka anksioznost ili preplavljujua prisila koja ga
opsecla. Stoje govornik prisebniji, vie zadrava panju publike.
Isti princip vai i za relaciju izmeu ega i tela, svesnih i nesvesnih
aspekata selfa. Ego je utoliko snaniji, ukoliko je telo ivlje. U
stegnutom telu, ego je u kolapsnom stanju. Drugim recima, onaj ko
slobodno izraava nesvesne odgovore, je, u stvari, svesniji od onog
ko se plai svojih nesvesnih odgovora. Tako "preputanje" nesvesnom, jaa svesnost i ego funkcije. Ali, ovaj princip je dvosmerna ulica
koja ide u jednom pravcu samo onoliko koliko i u drugom. Kao klatno
koje se njie isto u oba smera, ovek moe "pustiti" u jednom smeru
samo onoliko koliko moe svesno da vrati.
Ovaj princip previaju oni koji zagovaraju dionizijski ivot slobodnog preputanja senzualnosti kao znaajnu formu postojanja.
Ovo isticanje telesnog, zadovoljstva i "preputanja", nema nameru
da negira znaaj ega, postignua i samokontrole. Bez polarnosti nema
kretanja. Bez kretanja, ivot je prazan i dosadan. Ako negiramo
vrednosti koje se odnose na miljenje, disciplinu i presti, mi pravimo
istu greku, kao oni koji veliaju superiorne vrline ego funkcije, na
raun telesnih ili nesvesnih procesa.
Sledea znaajna polarnost u funkcionisanju linosti, koju smo
razmatrali ranije, je odnos izmeu miljenja i oseanja. Pokuao sam
da pokaem, da je kvalitet ovekovog miljenja odreen njegovim
oseanjima. Specifian odnos koji najjasnije pokazuje ovu polarnost,
je veza izmeu subjektivnosti i objektivnosti. Istakao sam injenicu da
je prava objektivnost nemogua, bez prave subjektivnosti. Onaj ko ne
zna ta osea, ne moe biti objektivan za sebe, i skoro je neverovatno
da moe biti objektivan kada je u pitanju neko drugi. Manjak samospoznaje bitno ograniava njegovu svest o drugima. Ali ovo pravilo,
takode, vai i za obrnuto. Neko ko nije svestan drugih, ne moe biti
potpuno svestan sebe. Njegova neosetljivost ga otupljuje u svim
aspektima realnosti.
201
Poznavanje sebe je u istom meri kognitivna, koliko i senziti|

funkcija. Senzacije se moraju tano interpretirati, da bi uopte ir
smisla. Ukoliko je oseanje odvojeno od miljenja, ovek je
pocleljen, kao kada je miljenje odvojeno od oseanja. Telo bez gli
nije nita bolje od glave bez tela. To to manje istiemo svesne pr ne
znai da negiramo znaaj svesti. Sposobnost oveka da jasno i je u
istoj meri znaajna, kao i sposobnost da ima duboka oseanja., su
oseanja konfuzna, miljenje je nejasno, ali je isto tako tano j
konfuzno miljenje zamagljuje oseanja.
Bez obzira koji aspekt linosti posmatramo, mi nalazimo
princip polarnosti. Na emocionalnom nivou, on se izraava u pof
nosti nenosti i neprijateljstva, besa i straha, radosti i tuge, itd. l|
nivou primarnog oseanja, on se odraava u spektru zadovoljstvoTo znai da osoba koja potiskuje svest o patnji, takode potisku|
doivljaj zadovoljstva. Objanjenje ovog zapaanja je jednostav
Ako ovek zanemari telo, da bi smanjio oseanje bola, on na isti i
umanjuje sposobnost tela da doivi zadovoljstvo.
Samospoznaja kao suprotna svesnost po sebi, zahteva dvojni pi
tup svim iskustvima. Najpre, iskustvo mora biti doivljeno na
snom nivou, gde ono predstavlja nesveni odgovor organizma f
stimulus ili situaciju. Ova telesna iskustva mogu biti ulna ili motor
ili ee oba. Miris hrane moe naterati vodu na usta. Pogled na <
nas moe podstaknuti da ga dodirnemo. Takve reakcije definiu s\
o ovekovoj okolini. Samospoznaja se javlja kada je iskustvo poli
zovano, odnosno, kada se odnosi i na doivljaj suprotnog znak
integrisano je sa njim. Tako miris hrane postaje element svesti o:
kada probudi oseaj gladi. Polarnost sitosti i gladi ini oveka svesi
sebe u odnosu na spoljni svet, i na taj nain proiruje svest o
svetu. Polarizacija iskustva je drugi element u procesu samospoz
To je funkcija ega, koje povezuje sva iskustva sa ivotnom istorij<j
individue.
Da se vratimo odnosu izmeu miljenja i oseanja, da bi bc
razumeli samospoznaju. Ba ta svest o svom miljenju ili oseanju*|
ograniena vrsta svesti o sebi. Pojedinac koji je potpuno svestan'.
svestan je i toga kako se njegovo miljenje odnosi prema njegov
oseanjima i kako ih uslovljava. Njegova panja ili percepcija oscil
izmeu tela i miljenja. On, u stvari, ima dvojnu svest o tome ta|
dogaa, mada je u odreenom trenutku fokus na jednom ili drug<J
202
aspektu njegovog doivljavanja. To nam slikovito pokazuje primer

rasejanog profesora koga prisilno bavljenje intelektualnim aktivnostima dovodi do toga da ignorie realnost svog tela i njegove senzacije.
Polarnost ljubavi i seksa je drugi dobar primer, kako prepoznavanje
polarnih relacija poveava ovekovu svest o sebi. Seks u svom isto
fiziolokom aspektu ne zahteva svest o drugoj osobi. Ipak ovekov
seksulani odgovor nije nikada isto fizioloki. Mata i fantazija se ne
mogu eliminisati iz svesnog ponaanja, i zato moramo prihvatiti daje
izvestan stepen svesti o sebi uvek prisutan u tom inu. Ali kada se
ljubav svesno doivi u odnosu sa seksualnim inom, polarnost se
pojaava. Ljubav ini oveka svesnim onog drugog i usmerava
panju da oscilira izmeu sebe i drugog, poveavajui svest
0 sebi u odnosu sa drugim. Tako, ljubavnik koji je vie svestan onog
drugog, u isto vreme je vie svestan sebe. Njegova svest o sebi
pojaava uzbuenje i znatno poveava zadovoljstvo rastereenja. Samospoznaja sadri potencijal za kreativno izraavanje. To je stanje
bia koje omoguuje spajanje suprotnosti u selfu, i izmeu selfa i
spoljnog sveta. Svaka kreativna radnja je odraz ovekove samospoznaje, koja je po sebi, izraz kreativne snage u linosti. Svaka kreativna
osoba svesna je svog kreativnog talenta. I svaka osoba svesna sebe,
ima kretativan potencijal u svim oblastima svoje svesnosti.
Moe izgledati da hoemo da nametnemo miljenje da je ovek,
kao jedinstvena kreativna ivotinja, jedini koji poseduje svest o sebi.
Ali, ja ne verujem daje to ba tako. Pravilnije bi bilo da se kae da
su
1
svest o sebi i kreativnost, vie razvijene kod oveka nego kod
drugih
ivotinja. Logino je da prihvatimo polarni odnos medu njima. Stoje
neko vie spoznao sebe, bie kreativniji, i obrnuto.
Gubitak integriteta
Dvojnost u ovekovoj prirodi, koja je odgovorna za njegovu svest
o sebi i kreativne potencijale, je isto tako predisponirajui faktor
njegovog samoodricanja i samodestruktivnih sklonosti. Kao svesni
akter i nesvesni responder u drami ivota, ovek je podloan unutranjoj napetosti kada ove dve strane njegove linosti idu odvojeno.
Koliko napetosti moe neko da izdri, pre no to se poremeti njegovo
jedinstvo, zavisi od njegove vitalne energije, koja je kohezivna snaga
organizma. Linost iji je energetski nivo nizak, bie podeljena pod
203
nivoom tenzije, koju snanija linost moe lako podneti. Kada

rascep dogodi, jedan aspekt linosti se okree protiv drugog, proij
dei samodestruktivno ponaanje.
Ego je aspekt linosti koji funkcionie kao svesni akter, dok je l
onaj aspekt koji na odreenu situaciju odgovara bez uticaja vc
Uopteno, ova dva razliita naina ponaanja, akcija i reakcija,
monino su ujedinjena. Kada, na primer, ovek jede, ukljuena su <
ova ponaanja. Njegov trenutni odogovor na miris i ukus hrane|
potpuno bez uticaja volje. Hrana moe biti ukusna ili neukusna, je
ukusna, ovek e je svesno uzeti. Ako je neukusna, odgurnuef
Ove dve radnje radimo svesno, odn. sa odlukom ega. Normalno, ne
nikakvog konflikta medu njima. Ali, zamislimo daje neko za stol;
dete koje ne voli povre, a nasuprot njemu sedi roditelj i insistir
ga pojede, jer je to dobro za njega. Dete se u ovoj situaciji suoav
dilemom. Ako ne jede hranu, bie u konfliktu sa roditeljima. Ako je
bie u konfliktu sa svojim oseanjima. Ovaj jednostavan primer ]
zuje vrstu tenzije, kojoj je izloen ovek u naoj kulturi. Raz|
izmeu ljudskog i animalnog ponaanja u slinoj situaciji, opisar
aforizmom, da konja moe voditi na pojilo, ali ga ne moe nab
da pije.
Proces civilizovanja podrazumeva nametanje svesnih ograni
nevoljnim odgovorima tela. On je ipak, neprirodan fenomen; od i
zavisi svaki aspekt uenja, bilo je da motorna sposobnost ili inte|
tualno obrazovanje. U 6. poglavlju sam istakao da vei deo
sve,snog miljenja zahteva prethodnu inhibiciju nevoljnog odgov
"ne misli". Postoji, ipak, ogranienje nivoa napetosti ili tenzije
neko moe da podnese. Kada se ove granice prekorae, polarne sr
u linosti raskidaju uzajamne veze i postaju nezavisne funkcije,
stvara shizoidne uslove.
Da bi razumeli ovaj razvoj, nacrtajmo ego (svesni akter) i
(nevoljne procese) kao dve snage koje vuku oprugu u suprotne:
rove. Obino, snaga koju ulae ego, nije konstantna, i tako tenziji
opruzi fluktuira. Na momente ak moe biti potpuno odsutna, kao|
je za vreme punog orgazma, kada nevoljni procesi tela preplave it
telo. Normalan rast i pad tenzije u opruzi, u vezi je sa poveanje
smanjenjem nivoa ekscitacije. Ako su ove dve snage dobro uravnC
ene, rast i pad tenzije izaziva oseanje zadovoljstva.
204
Ako bi se opruga razukla preko njenog stepena izdrljivosti izbuajla bi elastinost. To se moe desiti kada se opruga previe rastegne
ili kada se jedva-podnoljiva napetost predugo odrava. Ako se elastinost opruge izgubi, prekida se veza izmeu ega i tela. Medu njima
nema vie dinamike veze. Ova analogija ne bi bila potpuna, ako ne
istaknem da elastina snaga opruge moe da oslabi, to bi u sluaju
strukture linosti znailo smanjenje kohezivne snage izmeu ege i tela.
Dvojnost ljudske prirode ima mnogo aspekata. Oni mogu biti
grupisani pod dva naslova: "ego" i "telo". Dau delimian spisak
Telo
Ego
a.Nesvesni odgovori
a. Svesna aktivnost
b.Zadovoljstvo
b. Postignue
c.Oseanje
c. Miljenje
d.Dete
d. Odrastao
e.Pripadnost
grupi
e. Individualnost
f. Priroda
f. Kultura
Ve smo objasnili polarnu vezu koja postoji izmeu b i c. U ovoj
glavi u diskutovati a, d, e, i f.
a. Ne postoji nijedna osoba ije je ponaanje potpuno svesno
kontrolisano. ak ima nekih ljudi kod kojih su telesni nevoljni odgovori tako potisnuti da oni izgledaju i ponaaju se kao automati.
Ekstramniji sluajevi su naeni u institucijama mentalnog zdravlja.
Sluajevi manje ozbiljnih poremeaja su opisani u mojoj knjizi "Izdaja
tela", kao shizoidna linost. Ovaj poremeaj se manifestuje nedostatkom sponstanosti, tupou i smanjenom sposobnou za doivljavanje
zadovoljstva. esto se sree i depresija i suicidalna oseanja. Ovi ljudi
se obino ale na unutranju prazninu, koja je potpuno nerazumljiva
obzirom na smanjenu pokretljivost tela i odgovarajue odsustvo
oseanja.
Ono stoje manje razumljivo je rasprostranjeno shvatanje da su ovi
poremeaji isto mentalni, da je problem isto psiholoki. Kada se
neko identifikuje sa miljenjem, ili egom, telo je svedeno na mehnizam. Takav pristup razara jedinstvo linosti, koje podrazumva meuzavisnost svih funkcija linosti. To onemoguava bilo koji terapeutski
napor da se izmeni struktura linosti. To nije kreativan pristup ni
terapiji ni ivljenju.
205
Jasno je da je podjednako pogubno kada neko gubi svaku svesn

kontrolu svog ponaanja, odn. gubi prisebnost, i svodi se na treperenj
mase protoplazme. Ja sam video kako se to dogaa, i to nije prijatn
slika. To ne moe biti terapijski cilj. Ono to se trai, je jedinstv
svesnog i nesvesnog, i to se moe desiti jedino kada svako svesti
ponaanje proimaju oseanja, a svaki nesvesni odgovor svesno op
amo i razumemo. To znai "biti u dodiru sa svojim telom", i to
nain da vladamo sobom.
d. Polarnost dete-odrasli, je klju za kreativnu linost. Sa odr
slim, mi povezujemo sve ego kvalitete: spoznaju, postignue, racf
onalnost, individualnost i kulturu. Dete je simbol kvaliteta vezanih
telom: spontanost, zadovoljstvo, oseanje, druenje, priroda. Dubok u
linosti svakog odraslog je dete kakvo je on bio. Njegova zrelost j|
samo povrinski sloj koji se preesto formira kao vrsta fasada. Kad
se to dogodi, ovek gubi kontakt sa detetom u sebi. Daje dete jo uve
ivo, vidi se po sluajnom vraanju na detinjasto ponaanje, koje
deava kada fasada popusti zbog stresa. Ovi detinjaski ispadi
destruktivni po prirodi i predstavljaju, poetski reeno, bes deteta koji
je zarobio zaplaen, ali diktatorski ego.
Kod integrisane osobe, odrasli i dete su u stalnoj komunikaciji
dete kroz oseanja i odrasli kroz inteligenciju. Svaki od ovih delov
podrava i jaa onaj drugi, dete dodajui matu realizmu odraslog, dc
odrasli obezbeduje znanje koje ini jasnijim detetove intuitivne odf
vore. Stanje kome se kreativna osoba obraa duboko u svom nesv
snom, da bi dola do imaginativnih odgovora na probleme, moe i
tumaiti kao da se obraa detetu u sebi. I poto se dete identifikuje i
telom, biti u komunikaciji sa detetom, je isto to i biti u dodiru
telom.
Znaajno je da skoro svaki pacijent na psihoterapiji moe da se i
samo nekoliko dogaaja iz svog detinjstva. Ponekad su u pr
odrastanja odvojeni doivljaji iz detinjstva od oseanja u vezi sa njir
Doivljaji su potisnuti iz pamenja. Oseanja su potisnuta iz svesnog
Odvajanje se dogaa, jer je dete naueno da se osea krivim zbc
svojih oseanja. Ono je roeno kao nevino mladune bez drugih elja
do da bude zadovoljno i sreno. Ali civilizacija u vidu roditeljsi
figura, zahteva od njega da se kontrolie, postane razumno i prihv
autoritet. Nepotrebno je ponavljati sukob raznih elja pri rodenj
206
veine dece. U toj borbi dete uvek gubi, i taj gubitak je

oznaen odricanjem od njegove animalne prirode.
U interesu opstanka, dete nema druge alternative nego da potisne
oseanje i izgradi fasadu prihvaenog ponaanja. Ova fasada postaje
ugraena u njegovo telo i misao; u telo kao poza, a u misao kao ego
ideal. Ego poinje da se identifikuje sa svojom predstavom i odvaja se
od tela. Maskiran ovom predstavom pojedinac vidi sebe ponovo kao
bezazlenu osobu, a ne shvata da u svom nesvesnom gaji neprijateljska
i negativna oseanja u vezi sa traumatskim doivljajima u svom
ranijem ivotu. Potisnute emocije sluajno izbijaju, i potrebna je itava
serija racionalizacija i samoopravdanja koja podravaju tu predstavu.
Ovo su njegove ego odbrane, dok njegove muskularne tenzije predstavljaju ono to V. Rajh naziva "telesni oklop". Postoje postigao
pomeranje od oseanja loeg ka oseanju daje u redu, i uanio se iza
zidova svog utvrenja, ego se doivljava kao gospodar svog carstva,
svesnog selfa. Napustio je telo, dete i nesvesno, koje je u povlaenju.
Ova predstava vlasti koju stvara ego, je samo zabluda. To se zapaa
kod svake emocionalno poremeene osobe. Kod paranoinog shizofreniara, to su ideje veliine. Kod shizoidne linosti to se pojavljuje
kao grubost. Ispoljava se kaopreterana gordostkod narcisoidne osobe,
i kao ispravnost kod mazohista.
Sujetni ego, naizgled siguran u svom imaginarnom utvrenju,
dominira liniu kao tiranin. Kao svaki tiranin, ego nastoji da eliminie sve druge snage koje mogu da ugroze njegovu mo. Ipak, ovek
osea svoju izolaciju, otuenje i usamljenost. Ova oseanja ga teraju
da se podrvrgne terapiji. Ovo podvrgavanje je ipak, uslovno. Njegov
ego nije spreman da otkrije svoje podvale, da napusti svoje odbrane i
suoi se sa prikrivenom negativnou. Umesto toga, nastoji da prevlada svoje slabosti uz pomo terapeuta. U tom naporu nee uspeti.
Samo u neuspehu e ovek napustiti svoju ego poziciju, koju mu
prividno obezbeduje opstanak.
Kada se osobi prilazi sa strane tela, direktno se dolazi do deteta.
Kada se telo mobilie kroz disanje, prva stvar koja se dogaa, je
nevoljno podrhtavanje, koje obino poinje u nogama i iri se telom.
Podrhtavanje esto sasvim spontano prelazi u jecaj i pacijent poinje
da plae. On ak ne mora da zna zato plae. Zvuk izgleda da izbija
iznutra, iznenaujui i samog pacijenta. Ovo plakanje e se desiti
207
nekoliko puta za vreme terapije, dok ne postane po kvalitetu detinj^

i pacijent moe osetiti jecaj zatvorenog deteta.
Svaka hronina muskularna tenzija je inhibicija impulsa. Kontralj
ija je zamiljena da sprei da se ovi impulsi izraze. Zadrani impu
ima negativan zastor, to je prvi razlog zato je impuls bio potisnu|
U vezi sa svakom hroninom muskularnom tenzijom u telu, su ose
nja besa, straha i tuge. Impulsi koj t se oslobaaju u toku telesne terapij|
su plakanje, vritanje, vikanje, udaranje, utiranje, gaanje i drugo
Oni se usmeravaju ka kauu i ne odnose se na drugu osobu. Ono t
uvek izroni, je povredeno i ljuto dete, koje ima potrebu da izrazi svoji
negativna oseanja pre no to iskreno izrazi pozitivna.
Hronina tenzija miia je nesvesno ograniavanje pokreta i same
izdravanja. On u stvari kae "ja ne mogu". Prevoenjem ovog stanja
u svesno stanje "ja neu", uklanja se tenzija. Slino, navodenj|
pacijenta da oseti i izrazi svoju hostilnost, kao to je "ja te mrzim"
omoguuje mu da iskreno kae "ja te volim". im ova oseanja izai
na povrinu, jave se potisnuta seanja iz detinjstva. Zato, rad na tel|
mora biti udruen sa odgovarajuom analizom, da bi se premostio ja
izmeu prolosti i sadanjosti.
Razraivanje na oba nivoa u isto vreme, fizikom i psiholokor
omoguuje pacijentu da se identifikuje sa detetom, prihvati ga i sjedir
sa svojim zrelim razumevanjem ivota. To probuduje njegovu spe
naju i oslobaa njegov kreativni potencijal.
c. Osoba koja je u dodiru sa detetom u sebi, istinski je drutven
bie. Nije sluajno da primitivni ljudi, koji imaju jak oseaj ivljer u
zajednici, imaju detinje kvalitete, u vezi toga. Deca imaju ve
prirodne kapacitete za bliskost i identifikaciju, nego odrasli. Oseanji|
individualnosti je funkcija ega kojoj je cilj da obezbedi jedinstvene i
posebnost osobe. Kada je ego odvojen od tela, odrasli je udaljen <
deteta koje je bio. U ovom stanju, individualnost se transformie
izolaciju, posebnost u otuenost, a odvojenost u usamljenost.
Drutvena svest je ego zamena za deju osobinu pripadanja
uestvovanja u grupi ili zajednici. To je kompenzacija za otuenje
izolaciju modernog oveka, a ne prava zamena za oseanje druenja)
koje toliko nedostaje danas. Oseanje druenja ima lini elemer
zasnovan na fizikom uestvovanju u jednostavnim poslovima. PioniJ
ri, vojnici i militantne grupe mogu imati to oseanje, ali to je dalek(j
drugaije od identifikacije zasnovane na krivici.
208
f. Deca su takode, uskladenija sa prirodom nego odrasli. Ona su

bliskija u duhu sa prirodnim pojavama, jer je jo uvek oseaju kao deo
prirodnog sveta. Eksploatacija prirode, da bi se zadovoljile elje ega,
nije deo njihovog naina ivota. Kada ovek izgubi svoju vitalnu vezu
sa detetom u sebi, on takode gubi i odnos i potovanje koje dete ima
prema prirodi.
Svaki zaljubljenik u prirodu je dete u srcu Svaki
kreativni umetnik je jednim delom dete Svaka
vesela osoba je ushieno dete Jer radost i
kreativnost su srce prirode
Kreativna osoba ima topla oseanja za decu, jer prepoznaje srodstvo svog i njihovog duha. Ona se raduje deci, svojoj i tuoj, jer svako
dete je novo bie, iji sve entuzijazam dodaje uzbuenje i okrepljuje
ovekov ivot. On deli svoje zadovoljstvo sa decom, jer to uveava
njegovo zadovoljstvo. On eli da svako dete upozna radost ivota, koja
tee nesputano kada se ovek osea slobodnim da sledi svoje prirodne
impulse. On je upoznao tu radost. On ne moe videti povredeno dete
bez saoseanja sa njegovim bolom, jer je on takode dete u srcu.
Samoostvarenje
Nijedan pacijent u toku terapije ne razreava do kraja sve svoje
konflikte i ne uklanja sve tenzije. Postoje dva razloga za to. Prvi je,
to su psiholoki i fiziki mehanizmi potiskivanja tako duboko struktuirani u linost, da ne mogu da se potpuno eliminiu. Retko se deava
da potpuno izbriemo trag olovke sa papira. Uvek ostaje neki trag.
Naa iskustva su slino utisnuta u nae telo. Drugi razlog je, to su
traumatska iskustva pojedinca deo njegove linosti i ne mogu se
odbaciti ili zanemariti. Jedino ih moemo potisnuti ili prihvatiti. Ako
se potisnu, u neprilici smo. Ukoliko se prihvate i razumeju, mogu
posluiti da proire na vidik i prodube senzibilitet. Na taj nain mogu
postati sirovina za kreativne procese.
Sreom, pacijenti ne trae da ponovo postanu novi. Oni trae da
vrate veru da ivot moe da bude prijatan. Oni su jednom imali to
oseanje, jer su njihovi snovi o srei bazirani na tome. ak i da bi
pomislio daje to mogue, ovek mora da ima predstavu o tome. Ja ne
verujem da bi jedinka mogla da preivi ako nije imala neke trenutke
209
sree i radosti u detinjstvu. Seanje na ta iskustva, makako nejas

odrava ovekov duh u kasnijim patnjama. Svaki pacijent koga
tretirao, bez obzira kao beznadean ili poremeen, mogao je
priseti takvih trenutaka. On eli da tu radost oseti ponovo, ne
seanje, ve u stvarnom ivotu. eli da razume kako je dolo do 1
da je izgubio to oseanje i da zna kako da sprei da se to ponovi.
Tekoa u postizanju ovih ciljeva, lei u procesu obnavljan
Pacijent mora ponovo da oivi svoj ivot kroz oseanje i miljej
ako ve ne moe kroz akciju. On kroz to ponovo prolazi, ali id
unazad od sadanjosti ka prolosti. Ova progresija unazad jaa njej
stabilnost u realnosti. On mora da zna staje sada, kako bi razumeo|
koji nainje to postao. Sadanjost se moe razumeti jedino u terminij
prolosti, ali prolost po sebi, je znaajna samo zato to odre
sadanjost. Ovo sam istakao, jer pacijenti, i veina ljudi imaju ter
iju da, ili zanemaruju prolost ili da ive u njoj^ Oba prisu
umanjuje znaaj sadanjosti, na taj nain i selfa. ovek mora!
prihvati ono to se desilo u prolosti i da to ne mesa sa sadanje U
progresiji unazad od odraslog, preko mladosti do detinjstva, i l
sreemo mehanizam okretanja kojim se usvaja ego predstava ur
pravog selfa. Epizoda koja je preobratila detetovo oseanje nosti
u oseanje krivice, poela je sa njegovim suprotstavljat
roditeljima. U tom suprotstavljanju, se dete u poetku osealo dol
Ali, je ovo oseanje dovelo do doivljaja da "nije u redu" kada
nije uspelo da promeni ponaanje roditelja. Doivljaj, da "nije u i je
nepodnoljiv; podreujui se roditeljima, dete postaje dobro,|
gubi svoje pravo. Prelazak od oseanja da je dobro, do onoga
loe, od nevinosti do krivice, nije bila svesna odluka. To se dog
postepeno, kako su se negativna oseanja potiskivala, a zatim
zamenjena miljenjem i ponaanjima koja su bila prihvatljivija
roditelje. Poto se toga ne seamo kao pojedinanog dogaaja, dc
do nekih izmena kada pokuamo da se toga prisetimo. A ova < su
povezana sa potisnutim oseanjima i ne mogu se izazvali dok;
aktiviraju i ta oseanja.
Reaktiviranje potisnutih oseanja je teak deo terapije. Taj pr
oteavaju ego odbrane sjedne strane i strah od ovih oseanja, s dr
Ego je uspostavio izvestan stepen sigurnosti potiskujui oseanje
nije spreman da rizikuje tu sigurnost evociranjem prolih konflil
Ego u ovoj poziciji, podrava pacijentov strah od jakih os
210
pacijent se plai da e njegov bez izbei kontroli i preobratiti se u

ubilaki ili osvetniki bes. On se plai da e ga preplaviti tuga i da e
pasti u oajanje. Boji se da e njegov strah prerasti u paniku ili uas i
paralisati ga. Kada se ova oseanja reaktiviraju, ona imaju trenutnu
realnost koja ini da strah od njih izgleda opavdan.
Problem se dalje uveava oseanjem bespomonosti, koje se takode javlja u ovom procesu, poto je ono bilo deo prvobitne situacije,
koja je dovela do potiskivanja oseanja. Dete je moralo da odustane
od suprotstavljanja roditeljima ili da rizikuje da bude naputeno od
njih. Roditelji koriste uskraivanje ljubavi, ili strah od toga, kao
sredstvo za kontrolu deteta. Oseanje bespomonosti postaje zahtev za
opstankom, ponovo, zahtev koji je jo uvek nerazreen u nesvesnom
miljenju pacijenta. Postoje samoodricanje osiguralo opstanak, onda
samopotvrdivanje izgleda da stoji kao pretnja opstanku. Ipak je izvestan stepen samopotvrdivanja neophodan za opstanak u svetu.
Oslobaanja potisnutih oseanja kod pacijenta, i dolaenje do
nivoa deteta, zahteva stalni rad, kako na psiholokom tako i fizikom
nivou. Moraju se analizirati ego odbrane koje spreavaju prihvatanje
prirodnih emocionalnih odgovora deteta na zadovoljstvo i bol. Mora
se (osloboditi) ukloniti hronina muskularna tenzija koja spreava
potpuno emocionalno izravanje. Ovaj cilj se ne moe postii pristupom koji je usmeren samo na jedan nivo. Psihoterapija, bilo analitika
ili neka druga, koja ne omoguuje izraavanje potisnutih oseanja, jaa
kontrolu na raun spontanosti i jaa ego na raun tela. Ako je terapijski
rad ogranien na izraavanje oseanja, jaa impulsivnost na raun
jedinstva linosti.
Kreativnost u terapiji, kao i u ivotu, proistie iz jedinstva polarnih
snaga. Sposobnost da se izrazi oseanje i sposobnost da se kontrolie
ovo izraavanje, su dve strane iste medalje, odnosno, zrele linosti. U
poetku terapije, terapeut veba ovu sposobnost kontrole. Ohrabruje
pacijenta da se prepusti oseanjima, sa uveravanjem da terapeut moe
kontrolisati situaciju. Bes se usmerava na kau i nikada ne postaje
destruktivan. Pacijent se moe prepustiti tuzi, znajui da nije sam i da
ima saoseajnog sluaoca. Moe ispoljiti svoj strah vikanjem, svestan
da moe dobiti podrku. Moe sebi dozvoliti da bude bespomoan, jer
veruje daje njegov terapeut moan. Postepeno ovu kontrolu uspostavlja i sam pacijent,- poto shvati da prihvatanjem svojih oseanja,
trovanjem u njih, ona gube karakter stranih sila koje ugroavaju
211
njegov ego. On dolazi do razumevanja da su njegova negativu

neprijateljska oseanja odgovor na bol i da su njegova poziti*|
oseanja odgovor na zadovoljstvo.
Koraci od odbrambene pozicije ego kontrole, ka otvorenoj pozi|
kreativnog pristupa, uzimaju se kao razvoj pacijentovog "uzemljer
u realnost. Prvi korak koji pacijent preduzima prema realnosti/3
njegova identifikacija sa telom. Kroz terapiju on uspeva da vidi
kao svoje telo, a ne kao ego u sukobu sa telom. On postaje sves
svojih muskularnih tenzija i oea njihov efekat na svoje stavov
miljenje, ponaanje. I najzad, ui kako da smanji ove tenzije loj
odgovarajue fizike pokrete. Ova identifikacija sa telom je takode
prvi korak ka samorealizaciji.
Drugi korak ka realnosti, je prepoznavanje principa zadovoljs
kao baze ovekovih svesnih aktivnosti. Pokreta svih naih pona je
tenja za zadovoljstvom i izbegavanjem bola. Mi moemo kren
raznim putevima, kako bi doli do ovog cilja, ali nas vodi samoj
elja. Onaj ko ne shvata da njegove postupke pokree elja za
voljstvom ili koji je inhibisan strahom od zadovoljstva, nema kc sa
svojom stvarnom animalnom prirodom.
Trei stepen je prihvatanje svojih oseanja. Oseanja su spont|
odgovori organizma na okolinu. ovek ne moe menjati svoje i nja;
ona nisu podlona volji ili miljenju. Pojedinac moe izraziti s\
oseanje, ili ga potisnuti, zavisno od situacije. Ako se okrene pr
svojih oseanja, on se okree protiv sebe. Ako osoba odbaci si
oseanja, odbacuje sebe.
etvrti korak je razumevanje meuzavisnosti svih funkcija lie
oveka. ovek koji je uzemljen u realnosti, ima subjektivan On
zna da je njegovo miljenje povezano sa oseanjima i daj
odreuju njegovi telesni odgovori. On moe biti objektivan,
svestan svoje subjektivnosti. ak i na apstraktnom nivou, njej
miljenje nije disocirano od veze sa uslovima ivota. On ne
"postojim jer mislim". Ako bi ita rekao, to bi bilo "poto postoji
ja mislim".
Peti korak je skromnost. Skromnost je shvatanje ovekove reli
ne bespomonosti u univerzumu. Ona je suprotna ego-precenjiva
Mi smo bespomoni u svim bitnim ivotnim situacijama. M|
moemo kupiti istinsku ljubav svim novcem sveta. Ne moemo pr
vesti zadovoljstvo svim silama nae napredne tehnologije. Lji
212
ivot tee nesputan, poevi od utrobe majke, do kraja u dubini zemlje.

Mi ga ne stvaramo i ne moemo ga beskrajno spreavati. Jedino to
moemo, to je da ga ivimo potpuno.
Skromnost je osobina oveka koji prihvata sebe. Ovakav ovek
nije ni ponizan ni arogantan. Nije egoist, niti omalovaava sebe. Mada
shvata daje posebna jedinka, takode je svestan daje deo vieg reda. I
kada shvati da je njegovo postojanje i funkciosanje pod uticajem sila
koje su van njegove linosti, on osea da su ove sile, prirodne ili
drutvene, takode u njemu i da su deo njegovog bia. On je na taj nain
i subjekt i objekt, akter, i "onaj na kome se deluje" u radionici ivota.
Uslov da budemo humani, je stanje prividnih suprotnosti koje se
spontano razreavaju u kreativnom procesu ivljenja. Svako ljudsko
bie je ivotinja i nosilac kulture u isto vreme. Kada se ove dve
suprotne sile kreativno ujedine u njegovoj linosti, on postaje kulturna
ivotinja. Njegova kultura je suprastruktura (nadgradnja) izgraena
na osnovu njegove animalne prirode, i ima za cilj da ojaa i velia tu
prirodu. Ovo sjedinjavanje se ne postie kada se procesom vaspitanja
ili civilizacije izmeni i kontrolie ovekova animalna priroda. Ako se
to postigne, ovek postaje pripitomljena ivotinja kojoj je umanjen
kreativni potencijal za produktivne ciljeve. Ako ne uspe, on ostavlja
oveka sa povredenom i razbesnelom animalnom prirodom koja esto
probija kroz fasadu kulturnog doterivanja u vidu buntovnog i destruktivnog ponaanja.
U stvari, pokuaj da se modifikuje ovekova animalna priroda, je
samo delimino uspeo. Samo proces pripitomljavanja moe ii tako
duboko. Iza skromnosti uvek nalazimo sloj odbrane i otpora koji je u
vezi sa potisnutim negativnim i neprijateljskim oseanjima. A iza
otvorenog bunta i destruktivnosti mnogih mladih ljudi, je sloj poniznosti koja je u vezi sa potisnutim oseanjima straha i oajanja. Kod
odraslih, submisivnost je odbrana od unutranjih oseanja otpora i
neprijateljstva, dok je otvoreni bunt reakcija na unutranju podreenost. Nijedno od ovih ponaanja nije kreativni odnos i ni u jednom
sluaju nema samoprihvatanja.
Terapija, da bi bila uspena, mora proi kroz ove slojeve da bi
doprla do srca oveka. Da bi otvorila ovekovo srce za radost, mora
povratiti njegovu istotu. Mora povratiti njegovu veru u sebe i ivot.
Mora ga, drugim recima, vratiti u stanje u kome su ovi kvaliteti
postojali. To stanje je detinjstvo.
213
Onaj ko moe prihvatiti dete u sebi ima sposobnost da uivaj

ivotu. On ima sposobnost divljenja koje ga ini prijemivim za
iskustva. On ima sposobnost da reaguje sveim entuzijazmom. I ir
spontanost potrebnu za samoizrdravanje. Mala deca su bliska
radou, jer zadravaju neku istotu i veru sa kojom su prirc
obdareni. Zato je za njih Isus rekao "njima pripada carstvo nebesko"
Kreativna osoba nije dete. Odrasli koji pokuavaju da budu de u
svom nastojanju da se zabave, nerealni su i samodestruktrv
Njihovo ponaanje je detinjasto, njihova motivacija je izbegavanje, j
njihov odnos izvetaen. Zreli odrasli je ivotno mudar, jer je iveoj
patio. Uprkos ovoj patnji i njegovom iskustvu u svetu, on je u dodir
sa detetom koje je bio i u izvesnoj med jo uvek. Naa oseanja
ivot, ljubav i zadovoljstvo ne menjaju se sa starenjem. Mada menjar
nain izraavanja ovih oseanja, u srcu smo jo uvek mala deca. Kc
kreativne osobe ne postoji odvojenost ili barijera izmeu deteta
odraslog, izmeu srca i misli, izmeu tela i ega.
U izvesnom smislu, svaka uspena terapija zavrava neuspehomf
ovek ne dostie svoju predstavu savrenstva. Pacijent shvata da <
uvek neke nedostatke. On, ipak, zna da njegov rast nije zavren, i i
je za kreativni proces zapoet u terapiji, lino odgovoran. On ne izlaz|
iz terapije na oblaku. Oni koji to ine, osueni su na pad. On osea i
vrsto stoji na zemlji, stekao je dobru procenu realnosti, i razvic
kreativni odnos prema problemima sa kojima e se suoiti. Iskusio jt
radost, ali i tugu. On ostaje sa oseanjem samospoznaje koje ukljuuj|
mudrost tela. On je obnovio svoj kreativni potencijal.
214
r
SADRAJ
1.
PSIHOLOGIJA ZADOVOLJSTVA......................................11
moralnost zabave
san o srei
priroda zadovoljstva
kreativni proces
2. ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU . . 25

disanje, pokret i oseanje
kako disati dublje oslobaanje
miine tenzije oseanje i svest
o sebi
3.
BIOLOGIJA ZADOVOLJSTVA..........................................49
uzbuenje i osvetljenje
spektar zadovoljstvo-bol nervna
regulacija reagovanja strah od
zadovoljstva
4.
MO NASUPROT ZADOVOLJSTVU .............................65

individua mase
prava individualnost
iluzija moi
5. EGO: IZRAAVANJE SEBE NASPRAM EGOIZMU . . . 83

izraavanje sebe
uloga ega u zadovoljstvu
uloga ega u bolu egoizam
6.
ISTINA LEPOTA I GRACILNOST................................

istina i obmana
miljenje i oseanje subjektivnost i
objektivnost lepota i gracilnost
7.
SAMOSVEST I SAMOPOTVRDIVANJE ...................

znanje i negacija
vladanje sobom i "NE"
kritika mo
8. EMOCIONALNA REAGOVANJA................................
ljubav
naklonost i neprijateljstvo
bes i strah
9.
|
4
KRIVICA, STID I DEPRESIJA........................................ I jj

krivica
I
stid i poniavanje
depresija i iluzija
10. KORENI ZADOVOLJSTVA ......................................... l

spontani ritam
ritam prirodnog funkcionisanja
ritam pokreta ritam ljubavi
11. KREATIVNI PRISTUP IVOTU ...................................l
ta je kreativnost?
kreativnost i svest o sebi
nedostatak integriteta
samoostvarenje
j.
l
Aleksandar Loven
ZADOVOLJSTVO
Zadovoljstvo, kao i druga emocionalna stanja, Loven posmatra
kroz prizmu telesnog reagovanja na emocije, stoje pristup prisutan u
psihoterapiji od vremena Rajhovog (Wilhelm Reich) odvajanja od
Psihoanalize sredinom tridesetih godina. Dopunjujui i razraujui
Rajhove ideje Loven je doao do psihoterapijskog pravca nazvanog
Bioenergetska analiza, ije se prisustvou knjizi Zadovoljstvo konstantno osea.
U Zadovoljstvu Aleksandar Loven na popularan nain tretira
pojam zadovoljstva, telesne manifestacije zadovoljstva, uslove koji
spreavaju dostizanje zadovoljstva kao i posledice takvog stanja po
telo i psihu.
U manjoj meri, bavi se drutvenim uslovima koji podstiu otuenje
linosti razvijanjem tenje za moi nautrb tenje za zadovoljstvom.
Znaajan prostor posveenje pojedinim emocionalnim odgovorima posmatranim kroz iznos zadovoljstva i nain njegovog oblikovanja
u stanjima ljubavi, besa, straha, stida, depresije i slino.
Poto su kreativnost i zadovoljstvo tesno povezani, jer zadovoljstvo obezbeduje motivaciju i energiju za kreativan proces, Loven
zavrava knjigu razmatranjem kreativnog pristupa ivotu.

Aleksandar Loven Zadovoljstvo-Kreativni Pristup Životu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aleksandar Loven Zadovoljstvo-Kreativni Pristup Životu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ALEKSANDAR LOVEN

Aleksandar Loven: ZADOVOLJSTVO

Izdava: "BATA", Beograd,

Slog & prelom:

Ostale knjige A leksandra Lovena

The Language of the Body

Al pravu decu boju neka krepi obilja ivog ovaj

sno, oduvek je smatrano glavnim iskuenjem avola. Kalvinisti MI

odavati utisak osobe koja se zabavlja ili misliti da se zabavlja ili se u

Ibid., sir. 15.

voljstvo, to svako dete zna. Ma koliko bilo u kobajagi situaciji, dete

praznine ili dosade kroz droge. Korienje LSD se naziva "odlaenjem

dobrih oseanja koja je neko imao kada je ivot tekao glatko i u

svoj ivot viim ciljevima, moe imati to oseanje. Kaluerica na

Ako bi neko danas rekao, "Srean sam," bilo bi na mestu pitati,

osobe. U oba sluaja duh se oslobaa sa oseanjem radosti. Na

nego to je u stanju da proizvede. Ako se tada radna situacija voljno

da se lokalizuje izvor bola. Ako su ti nervi blokirani anestetikom, bol

ovek mu se mora predati, to jest, dopustiti zadovoljstvu da uzme

Disanje, pokret i oseanje

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

nepokretna due vreme, postaje ukoena i bez oseaja. Da bi se

Kako disati dublje

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

pie da itaju, i stoje najvanije vratili su se starim navikama voenja

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

disanja pri pribliavanju vrhuncu prekida snane seksualne senzacije.

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM tVOTNOU

nalno zatvoren za svet oko sebe. On pokazuje nesvesnu kolebljivost

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

Glava je takode aktivno ukljuena u proces disanja. Zajedno sa

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

samo ka gornjem delu abdomena, tako da, mada je dublje od disanja

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

Osnovna veba disanja u Bioenergetici radi se tako to se osoba

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

je nekoliko dubokih udaha kada se iznenada nala na nogama traei

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

stimulie abdominalnu muskulaturu koja je istegnuta prvom vebom.

Oslobaanje miine napetosti

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

a njen nedostatak je znak da je osoba presekla veze sa detetom i

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

mogu varirati od finog podrhtavanja do krupnog treenja, zavisno od

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

Jedan od najprostijih i najlakih ekspresivnih pokreta korienih

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

Da bi se utiranje uinilo jo smisaonijim, u terapijskoj situaciji se f

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU________________

javlja fenomen ukrtanja; leva noga se kree sinhrono sa desnom

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

osobe, kompulzivne linosti, ijim ponaanjem diktira tenzija ili od

Oseanje i svest o sebi

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOSU

l,ca hola da je posmatrau udno da ovaj toga nije svestan. Druga

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOSU

mobilisati svoju ljutnju da bi prevazila frustracije. Kod ivotinja kao

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM 1VOTNOU

optereuju oseanjima kojih se ne mogu osloboditi. Oni se gre da

ZADOVOLJSTVO SVOJOM PUNOM IVOTNOU

Kod nekih pacijenata vibracije se mogu preokrenuti u spontane