Ime i pojam filozofije,etike i morala-nastanak filozofskog miljenja

(gde,kada,zato,kako)

Samo ime kae- file=ljubav, sophia-mudrost, dakle ljubav prema mudrosti. Moe se
tumaiti i kao tenja ili sklonost ka znanju ali ispravan prevod je ljubav prema mudrosti.
Svi smo dobro upoznati sa prevodom rei filozofija ali ta je zapravo ona i kako je
nastala?
Kao jedno poetno,kratko odreenje toga ta je filozofija mogli bi da kaemo da je to zapravo
jedno slobodno, aktivno, otvoreno miljenje.
Da bi je bolje razumeli krenuemo od njenog nastanka jo u 6. veku p.n.e.
Nastala je u Antikoj Grkoj, tanije u Joniji (mala Azija-na dananjoj karti Sveta to je
Turska).
Zato ba tamo? ta je uslovilo pojavu filozofije?
Odgovor lei u specifinom dravnom ureenju Antike Grke. Postojalo je neto to se
naziva Atiki urbanitet-svojevrsna kultura gradskog ivota.
Postojali su Polisi-gradovi drave u kojima je ivot slobodnih ljudi bio ureen na visokom
nivou. Javno se raspravljalo o svim drutvenim pitanjima, uestvovalo se u politikom
ivotu.
S obzirom na to da su iveli na raun robova,koje je ak jedan Aristotel smatrao oruem
koje govori, ljudi su imali viak slobodnog vremena. Filozofija je nastala iz dokolice.
Nije postojala tolika ljubav prema materijalnom jer su slobodni ljudi, plemstvo, imali sreen
ivot, sreeno egzistencijalno pitanje, pa su u slobodnom vremenu razvili tu sklonost ka
razmiljanju o viim istinama tj nastala je filozofija.
Osim toga, javne rasprave su dovele do toga da se razvije razlono miljenje.
U raspravama se trae argumenti, ne prihvata se nita zdravo za gotovo, tanije
preispituje se sve i trae se neke zakonitosti.
Napraviemo par poredjenja kako bi videli kako su Grci napravili taj korak dalje u
ispitivanju stvari u odnosu na neke druge razvijene civilizacije pre njih:
U starom Vavilonu imamo astrologiju-bajkovitu priu o zvezdama i nebeskim telima, dok u
Grkoj imamo Astronomiju-zakonito prouavanje nebeskih tela (nomos-zakon, astro-zvezde,
dakle zakon o zvezdama). Mada je u tom momentu filozofija jo uvek zaraena mitovima, i
dalje se veruje u prie o Bogovima,Titanima i drugim mitskim biima.
U Egiptu imamo praktinu matematiku. Po nekim dokazima ini se da su Egipani znali
Pitagorinu teoremu mnogo pre Pitagore. Ta formula im je trebala iz praktinih razloga, da bi
uspevali posle plavljenja Nila ponovo brzo da izracunaju veliinu neijeg poseda koji je bio
pod vodom. Pitagora je putujui sa Fenianima (koji su bili most izmedju Grke i Egipta u
to vreme) nauio tu formulu ali ju je on prvi uobliio i podigao to znanje na teorijski nivo.

Sve se teorijski i umski sagledava, prostim jezikom razmilja se dublje o mnogim pitanjima i
dolazi do razmiljanja o apstraktnom. Dolazi do spoznavanja nekih nunosti.
Grci su verovali da postoje Ananke-boginje nunosti, i da tim zakonima nunosti podleu i
sami bogovi. To njihovo verovanje je jo jedan iskorak ka nauci i filozofiji kakvu danas
poznajemo.

Osnovna filozofska pitanja-predmet i metod filozofije

ta je zapravo filozofija?
funkcionie ?

Kakva je to nauka? Kojim se metodom slui tj. kako

Predmet filozofije je sve ono to na bilo koji nain postoji tj. sve to jeste.
U Grkoj je poela bavljenjem Svetom kao celinom, traenjem odgovora na pitanje zato
neto a ne nita. Zato postoji Svet, zato postoje ljudi, koja je naa uloga na Svetu, koji
je smisao ivota, kako je taj Svet nastao...
Kae se da je filozofija nastala zahvaljujui deijoj radoznalosti. Filozofska pitanja i
podseaju na pitanja deteta koje postaje svesno sebe i okruenja i poinje da trai odgovore,
pa roditelje stalno zapitkuje ko je napravio Svet, pa ako mu kaete Bog, dete e vas pitati a ko
je napravio Boga i tako dalje... Na kraju krajeva, svi smo proli kroz istu tu fazu i pitali ista
pitanja. ini se da nas potajno ova pitanja i dalje mue i da smo samo prividno zadovoljeni
ustaljenim odogovrima.
Prvi Grki filozofi (predsokratovski period) su se pitali ta je prapoetna supstanca (arhe)
iz koje je sve nastalo. Jedan od njih, Tales, je mislio da je to voda.
Postojala je tenja za otkrivanjem neke apsolutne, objektivne istine. Postavljalo se
pitanje postojanja vie sile, naina na koji funkcionie priroda, uspostavljale su se vrednosti
kao to su lepo,dobro,istinito...
Iz pitanja o lepom je nastala estetika, o dobrom etika a o istini je nastala teorija saznanja tj.
epistemologija.
Postoje razliita shvatanja filozofije meu filozofima pa samim tim i razliita shvatanja
metoda kojim se ona slui, ne postoji neka saglasnost. Ali bismo mogli rei da je definicija
oko koje bi se veina sloila, da je filozofija racionalno, metodsko i sistemsko ispitivanje
stvarnosti.
ta je filozofija danas?
Recimo da se i dalje bavi istim problemima samo u drugaijem svetlu, ali se podelila u
pravce i izdvojile su se nezavisne nauke iz nje (logika, sociologija, psihologija...).
Danas filozofija tei naunosti i egzaktnosti (jasnosti,preciznosti) u onom smislu u kom su
to matematika,fizika,hemija...
Ne eli da se smatra drutvenom ve prirodnom naukom (mada ne spada ni u jednu od ove
dve podele ve u humanistike nauke), moe se rei da filozofija pati za time.
Filozofija je u nekom momentu kada su se izdvojile odreene nauke iz nje doivela krizu
identiteta, neki e rei da i dalje ima taj problem.
Zato je to tako? Zato to se sada na primer vienjem drutva bavi sociologija, ispravnim
zakljuivanjem logika itd. Druge nauke su joj otele predmet kojim se bavila.
Drugi problem je to su najvea filozofska pitanja nereiva ili vode u slepe ulice. Da li
postoji Bog? Kako je nastao svet? Postoji li sloboda volje? Pitanja na koja nikada ne
3

moemo imati konani (konkluzivni) odgovor. Ne moemo proveriti odgovor tj. ne

postoji sistem verifikacije.
Zato onda danas uimo filozofiju?
Filozofiju moemo shvatiti kao alat miljenja primenjiv na sve. Ona nas ui kako da
mislimo, kako da dolazimo do ispravnih zakljuaka i tera nas da sve preispitujem i da
nita ne uzimamo zdravo za gotovo, a sve u cilju dolaenja do pravog reenja, neke
nepobitne istine.
Filozofija je mamuza za nauku. Svojim mehanizmima provere ispituje druge nauke i
pronalazi gde su greke i stalno postavlja nova pitanja. Filozofija stalno tei da obori
teorije neke nauke ali ne iz loih razloga ve da bi pomogla toj nauci da dodje do boljih
reenja ili da bi joj ukazala zato treba neto da odbaci. Slikovit primer za to bi mogao da
bude test izdrljivosti novog automobila u fabrici. Da bi proizvodjai nekog automobila
pustili novi model u prodaju, prvo moraju da provere kako e se taj auto ponaati prilikom
sudara tj. kolika e teta biti i najbitnije koliko e biti voza povredjen. Filozofija je zapravo
kao taj test, dok se ne postignu zadovoljavajui rezultati i standardi, auto se ne puta u
prodaju. Isto je i sa naunim teorijama.
Nekada su filozofi pokuavali da stvore velike, sveobuhvatne sisteme u kojima bi sva pitanja
imala odgovor ali je ta praksa odavno naputena zbog nemogunosti da se to izvede.
Danas postoji nova Teorija svega koja je ponovni pokuaj da se to izvede ali na jedan drugi,
nauni nain. Medju 15 naunika u Cern-u, gde se gradi ta teorija, postoje i 2 filozofa. Uloga
filozofa tu je da sugerie ideje koje se uklapaju i koje se kasnije naunim metodom
proveravaju.

Odnos mita, religije, nauke i filozofije

Pokuaji da se objasni svet i njegov nastanak, kao i da se da odgovor na pitanja ovekove

svrhe i smisla ivota, postojali su i pre nastanka filozofije. Ljudi su odgovore na ova
pitanja nalazili u mitovima (mythos-grka re koja znai pria,predanje). Mit bi mogli da
definiemo kao priu o nastanku sveta ili neke civilizacije.
Medjutim, kako u Antikoj Grkoj dolazi do podizanja svesti i do razumskog,sistemskog
razmiljanja, dolazi do razdvajanja filozofije i mita, iako su se bavili istim pitanjima.
Koje su to nepremostive razlike izmedju mita i filozofija zbog koji je dolo do
odvajanja?
Mit karakterie mnotvo fantastinih elemenata, u mitovima imamo prie o sirenama,
jednorozima, zmajevima, bogovima koji etaju zemljom... u filozofiji s druge strane imamo
realnost, ne verujemo u sve te prie ve samo u ono to je potvrdjeno iskustvom i to
moemo da dokaemo. U mitu se veruje da je priroda iva, da je prazan prostor zapravo
ispunjen bogovima i duhovima koji pokreu prirodu, dok je u filozofiji priroda neiva. Mit
karakterie subjektivnost, nema razlike izmedju oveka i prirode, prave se totemi i kultovi,
dok je filozofija potpuno objektivna i tei odvajanjem oveka od prirode u tom smislu.
Filozofija trai prirodne zakonitosti i eli da naui kako se to priroda ponaa, u mitu je to
nemogue jer je priroda iva u smislu da ima svoju promenjivu volju.
Mitovi su doveli do stvaraja religije. Religija je zapravo isto neka vrsta mita samo
koherentno napisanog i sveobuhvatnog. Re religija je nastala od latinske rei religare-biti
vezan.
Religija smatra da je istina data. Sve to treba da uradimo da bi smo dobili odgovor na sva
pitanja koja nas mue je da proitamo odredjenu knjigu gde su ti odgovori dati
(Biblija,Kuran,Talmud...). Iz ovoga moemo zakljuiti da je religija dogmatska!
U filozofiji s druge strane, imamo miljenje da je istina skrivena. Grka re za istinu je bila
aletheia-to znai biti skriven. Dakle, filozofi su smatrali da istina nije jednostavno data
negde, ve da se do nje mora doi razmiljanjem, mora se stalno tragati za njom. Istina
je dostina jedino slobodnim i aktivnim miljenjem, moramo preispitivati autoritete!
Religija nije teila proveri svojih stavova a to je upravo ono protiv ega se filozofija borila.
Filozofi su imali za cilj ruenje svake dogme i pronalaenje vrstih, iskustvenih dokaza
za svaku tvrdnju.
Kada pogledamo sve karakteristike filozofije koje su gore navedene, moemo rei da je ona
postavila temelje moderne nauke tj. da je izrodila nauku kakvu danas poznajemo.
Nauka je u poetku bila element prosveenosti i borila se protiv dogmi isto kao i filozofija.
Uspostavljen je jasan nauni metod kojim se dolazilo do istine. Nauka se sluila
opservacionizmom, indukcijom i dedukcijom.
Opservacionizam, sama re kae, je opservacija tj. posmatranje. Da bi doli do nekog
zakljuka prvo prikupljamo objektivne injenice iz kojih emo dalje izvlaiti zakljuke.

Indukcija i dedukcija su oblici zakljuivanja. Iako veina ljudi ne zna ove termine, ova
dva oblika zakljuivanja svi svakodnevno koriste.
formula indukcije: S1 je P
S2 je P
S3 je P
.
.
.
Sn je P (n je bilo koji broj)
Zakljuak:

Svi S su P

Ovo moemo pokazati na praktinom primeru: Recimo da elimo da ispitamo koje su boje
gavrani- Reiemo:
1. gavran je crn
2. gavran je crn
3. gavran je crn
...i tako do nekog broja gavrana. Uz to, imaemo jo 2 pretpostavke. Prva je da niko nikada
nije video nekog gavrana koji nije crn, a druga da je uzorak gavrana koje ispitujemo
reprezentativan (ta znai reprezentativan? To da smo na primer uzeli primerke te ptice iz
deset zemalja a ne iz samo jedne).
Kad sve to tako postavimo, moemo doi do sledeeg zakljuka: Svi gavrani su crni!
formula dedukcije:

S je P
Q je S

Zakljuak:

Q je P

Ponovo emo dati praktian primer, moemo rei sledee:

Svi ljudi su smrtni
Sokrat je ovek
Zakljuak:

Sokrat je smrtan

Dakle, na osnovu opesrvacionizma, indukcije i dedukcije, nauka dolazi do svojih

zakljuaka!
Da bi ponovo jasnije objasnio, moemo uzeti za primer nain na koji uveni doktor Haus ili
uveni detektiv erlok Holms (dodue imaginarni likovi), dolaze do svojih zakljuaka.
Doktor najpre sve simptome svog pacijenta napie na tabli (temperatura,ute
beonjae,munina...) a zatim na osnovu nekog oblika zakljuivanja (indukcije ili dedukcije)
dolazi do pretpostavki koja je bolest u pitanju! Isto radi i Holms. Uvidja detalje koje niko
nije i njih ubacuje u jednainu i tako dobije vei broj pretpostavki zahvaljujui kojim e
6

doi do boljeg zakljuka. Ovaj deo sa zapisivanjem simptoma ili prikupljanja detalja nekog
zloina, je zapravo opservacionizam.
Nauka i filozofija su se u jednom momentu posvadjale. Razlog tome je to je nauka
zahvaljujui svojoj tadanjoj uspenosti, postala suvie gorda i postala je dogmatska!
Dakle, napravila je istu greku kao i religija nekada. A ve smo videli da je zadatak filozofije
da se bori protiv dogmi. Naravno da su razlozi za dogmatizam nauke bolji nego oni kod
religije ali ipak se dokazalo da i nauka i njen metod mogu da pogree. Upravo zbog toga mi
danas i dalje uimo filozofiju, da ne bi bili zaslepljeni naunim dogmama ve da bi stalno
istraivali dalje i dolazili do boljih reenja. Primeri za to kako je nauka pogreila su Nikola
Kopernik i Galileo Galilej. Do dolaska ova dva oveka, tadanji mislioci (koji su sebe tada
zvali naunicima) su verovali da je Zemlja u centru Svemira i da se Sunce okree oko nje, a
ne obrnuto. Isto tako verovalo se da je Zemlja nepomina a ne da se okree oko svoje ose.
Filozofka priroda miljenja kod ova dva velika oveka ih je naterala da ne uzimaju
stvari tek tako, ve da ih ispituju i podvrgnu ih proveri. I upravo to ih je dovelo do
tanih reenja.
Zato smo rekli da je filozofija mamuza za nauke, i zato filozofija i dan danas igra veliku
ulogu u naunom svetu.
Uticaj filozofije moemo videti i na medicini. Znamo da danas postoji neto to se zove
zvanina medicina i neto to zovemo alternativna medicina. Zapravo je zvanina medicina
nastala odabirom najboljih praksi iz nekoliko alternativnih medicina.
U emu je uloga filozofije sad? U tome da ne dozvoli doktorima da veruju kako postoji
samo jedno jedinstveno reenje za leenje neke bolesti. Ili da im ukae da je
alternativna medicina u nekim segmentima jednako uinkovita. Recimo da neko oboli od
raka i da mora da ide na hemoterapiju. anse da e se izleiti nisu ba velike a ak i ako uspe
da pobedi bolest, posledice od tretmana e biti ogromne, postoje dobre anse da e mu otetiti
neke unutranje organe i da e ostatak ivota provesti na lekovima i sa dosta zdravstvenih
problema. Sad moemo pomisliti sledee, ta ako negde u nekoj Japanskoj provinciji postoji
narodski doktor (nadri lekar, metar...) koji sprema aj od odredjenih biljaka i taj aj kroz
mesec dana uspeva da izlei rak bez ikakvih drugih posledica? Zvui moda nerealno ali nije,
jer upravo zbog takvih mogunosti i postoje medicinski istraivaki centri. Imamo realniji
primer da se danas neke bakterijske infekcije vie ne lee antibioticima jer su bakterije
postale imune na njih, pa se lee prirodnim putem, ajevima, odredjenom
ishranom...naravno, poenta nije da odmah treba poverovati svakoj alternativnoj
medicini, ali je treba uzeti u obzir i ispitati u nekim istraivanjima pa ako se na nizu
sluajeva pokae uinkovitom, onda je treba prihvatiti kao legalan metod leenja. Na
kraju krajeva, na taj nain smo i doli do lekova, ispitujui razne biljke. Filozofksi nain
razmiljanja je ono to doktorima-naunicima ne dozvoljava da se zaustave samo na
jednom reenju i da sve odmah prihvate bez daljeg ispitivanja.

Filozofski pravci i discipline

1. Metafizika- bavi se pitanjem prapoela, pitanjem kako je sve nastalo i trai arhe
(prvi uzrok) svega to postoji. Tales je na primer smatrao da je arhe svega
postojeeg voda.
Aristotel jo ne koristi re metafizika, ve to naziva prvom filozofijom. Zato tako?
Zato to se bavi pitanjem poetka, osnovama svega postojeeg. Trai se neka
supstancija, stvar iz koje je sve dalje nastalo.
Rekli smo da su Grci traili zakonitosti i uzroke svega, ovde se trai prvi, ultimativni
uzrok!
Re metafizika je sloenica grke rei meta-iza i physis-priroda. Dakle metafizika
pokuava da vidi ta je to iza prirode, ta pokree prirodu.
Iz metafizike se izdvojila ontologija. Ontologija je nauka o svemu postojeem, o
onome to jeste, o biu tj. o bivstvujuem. I Bog i duh ali i ovek su bivstvujui,
ontologija se bavi i realnim i imaginarnim biima.
2. Epistemologija (teorija saznanja)-bavi se saznanjem. Postavlja se pitanje koje
uslove moramo da zadovoljimo da bi mogli da tvrdimo da neto znamo.
Ako ja kaem da znam da u veeras dobiti 7-icu na loto-u, i to se zaista desi nekoliko
sati kasnije, da li e bilo ko rei da sam ja stvarno znao da u dobiti 7-icu? Odgovor je
naravno ne! Ja sam moda verovao kako u dobiti, i to se zapravo i dogodilo ali da
bih ja mogao da tvrdim da neto znam, treba mi neki dokaz tanije nekog
opravdanje.
S druge strane ako kaem da se ispred mene nalazi papir, pored toga to verujem da se
ispred mene nalazi papir i to je to stvarno istina, ja imam opravdanje u tome to
znam da me moja ula ne varaju, da ispravno vidim i oseam, i da znam da nisam
izofreniar niti pod uticajem neke supstance koje bi uinila da haluciniram.
3. Etika- nauka o moralu. Moral je kriterijum koji se primenjuje na postupke.
Ime etika nastalo od grke re Ethos-navika, obiaj. Moral se ne primenjuje na
injenice ve samo na postupke. Da bi mogli da pripiemo neemu moralnu
vrednost, mora da postoji namera pre postupka! Dakle, moralno ne karakteriemo
cunami koji ubije 1000 ljudi, ali ako neki ovek to uradi onda u njegovom postupku
postoji namera i mi ga moralno osudjujemo.
Postoje razni motivi zbog kojih se ponaamo moralno. U zavisnosti od toga koji su
nai razlozi za moralno ponaanje (srea,korist,zadovoljstvo...) razvile su se razliite
etike teorije.
Etika vrlina-Zastupali je u antikoj Grkoj na elu sa Sokratom i Platonom. Smatrali
su da je najbolji ivot, ivot u skladu sa vrlinama, a vrline su
pravinost,mudrost,hrabrost...ako ivimo u skladu sa ovim vrlinama onda
usavravamo svoju linost a time i celu zajednicu. Tek sa takvim ivotom dostiemo
stanje sree kojem zapravo svi teimo.
8

Deontoloka teorija (etika dunosti)- glavni predstavnik je Imanuel Kant. On je

smatrao da postoji neki moralni zakon u nama koji je vii od nas samih i koji
mi moramo da potujemo. Postupamo ispravno radi samog tog dela, zato to
oseamo da tako treba da radimo a ne zato to e nam taj postupak doneti
praktinu koristi.
Utilitarizam (etika koristi)- Nae moralno ponaanje se zasniva na tome to
smatramo da emo od toga imati korist. Don Stjuart Mil je glavni predstavnik ove
teorije i njegova ideja je bila da treba da postupamo tako da na postupak dovede do
to veeg broja srenih ljudi.
Sad emo druge 2 teorije bolje objasniti:
Zamislimo jedan grad na divljem zapadu u Americi, i situaciju u kojoj 100 ljutih
belaca dovode jednog afro-amerikanca pred gradskog erifa i trae od njega da ga
obesi jer je jue vidjen kako krade jabuke iz tudjeg dvorita. Recimo da erif sasvim
sigurno zna da je optueni nevin. ta e erif uraditi? Odgovor koji sami sebi date
odredie koju etiku teoriju zastupate.
Ali stvar naravno nije tako jednostavna. Obe ove teorije imaju svoje probleme.
Veina ljudi e rei kako erif nikako ne sme da obesi nevinog oveka bez obzira to
e to dovesti do 100 srenih ljudi. Ali ako osmislimo drugaiji primer, stvar se menja.
Naime, utiliaristi su prigovarali deontolozima da je njihov moral lano zasnovan tj. da
se oni pridravaju morala ipak iz neke koristi i da se zapravo ili plae zakona ili Boga
(u sluaju vernika) ili jednostavno da nee da rade drugima to ne bi da drugi rade
njima, ali ne iz unutranjeg oseanja ve iz straha (priemr: neu da tuem nikoga jer
ne elim da mene neko tue). Da bi objasnili ponovo malo bolje evo jo jednog
zanimljivog primera:
Zamislite da imate prsten koji vas ini nevidljivim. ta god da uradite neete
odgovarati dakle. Kako bi ste se ponaali? Moda ne bi ste ubijali ljude koji vam
smetaju ali da li bi ste uetali u trezor neke banke i odneli novac? Ili bi ste urkali
formulu za neki proizvod od glavnog konkurenta? Ili bi ste moda pijunirali
partnera? Moe se postaviti jo mnogo pitanja,ako je odgovor na bilo koje da, onda
deontoloka etika ima problem.
S druge strane, moe se desiti da u nekom trenutku vi budete u ulozi nesrenog afroamerikanca i da 100 ljudi totalno bezrazlono trai vau smrt. Ako bi ste rekli da ste
utilitarista, to bi znailo da drage volje morate da pristanete da budete ubijeni jer vaa
smrt e doneti sreu za 100 ljudi. Svi znamo da je to teko mogue...
4. Estetika- bavi se pitanjem ta je lepo? ta neto mora da ima da bi smo ga
nazvali lepim?
Estetika se ne bavi samo umetnou ve uopte ljudskim stvaralatvom. Lepota mora
da bude odvojena od korisnosti. Ne mogu rei da je neka stolica lepa zato to je
udobna, jer iz te udobnosti imam praktinu korist. Lepo je neto to u nama budi taj
oseaj lepote.
5. Logika- bavi se osnovnim oblicima miljenja. Trai koji su to ispravni oblici
zakljuivanja i ui nas kako da dolazimo do tanih zakljuaka
9

6. Metodologija-bavi se primenom ispravnih, valjanih oblika miljenja u nauci i

naunom istraivanju.
Filozofski pravci:
Materijalizam-stav po kome je prvi uzrok iz koga je sve nastalo isto materijalan, opipljiv,
empiriski proverljiv.
Idealizam-stav po kome je prvi uzrok iz koga je sve nastalo zapravo neki duh, neka energija
koja je kasnije stvorila materiju.
Emprizam-do saznanja se dolazi iskljuivo na osnovu iskustva.
Racionalizam-do saznanja se dolazi iskljuivo razumom.
U odnosu na to koliko verujemo da postoji tih prvih uzroka, postoje
Monizam-jedan uzrok (npr. voda).
Dualizam- dva uzroka (npr. duh i materija).
Pluralizam-vie uzroka (npr. voda,vatra,vazduh,zemlja).

Vrste filozofskih iskaza i znanja

10

Tipovi znanja:
A priori- a priori znanje je ono koje imamo bez ikakvog iskustva! A priorno saznanje dolazi
dakle PRE bilo kakvog iskustva.
Primer: 2 + 2 = 4. Da bi bilo jasnije- nikada u svom iskustvu niste videli zmaja, ali sasvim
sigurno ete znati da su jedan zmaj + drugi zmaj = 2 zmaja.
Drugi primer: trougao ima 3 ugla.
Bez da pogledate trougao (dakle bez iskustva o trouglu), vi po samoj definiciji trougla znate
da on ima 3 ugla.
A posteriori- a posteriori znanje je ono koje imamo tek SA iskustvom! A posteriorno
saznanje dolazi dakle POSLE iskustva.
Primer: Zemlja je okrugla; Ovu injenicu nismo mogli da znamo dok je nismo empirijski
(iskustveno) proverili. Dakle neko je morao da obidje svet da bi shvatio da je okrugao a ne,
recimo, ravna ploa na leima kornjae.
Moemo rei da su a priorne istine saznatljive dok su a posteriorne istine saznate.
Tipovi iskaza:
Kontigentni- iskazi koji nisu morali biti istiniti. Moglo je da se desi drugaije ili je mislivo
da je situacija drugaija.
Primer: Danas je lep dan- mogla je i da pada kia dakle moglo je da se desi da ne bude lep
dan. Taj iskaz je onda kontigentan.
Nuni- iskazi koji su u svakoj moguoj situaciji istiniti i koji ne mogu biti drugaiji. Nije ak
mogue ni zamisliti situaciju u kojoj taj iskaz nije istinit.
Primer: 2 + 2 = 4 ; Ne moemo da zamislimo da su 2 i 2 zapravo 3. Drugi primer bi bio
ponovo sa trouglom. Da li moemo da zamislimo trougao koji ima 4 ugla? Ili kvadrat sa 5
strana?
S druge strane, da li je iskaz: ljudi udiu vazduh kontigentan ili nuan?
Ako ste dobro razumeli razliku nuno-kontigentno, znaete da je odgovor ne! Moemo
zamisliti kako u svemiru daleko od nas postoji neka Galaksija u kojoj postoji planeta koja je
identina Zemlji. Dakle potpuno je ista po svojoj teksturi, isti se ivot razvio, potpuno
identini ljudi osim jedne stvari...a to je da na toj planeti ljudi udiu Azot. Ovo je potpuno
mogue zamisliti, recimo da je njihov organizam tako evoluirao da funkcionie na unos
Azota. Ali osim te razlike oni su potpuno identini nama. Sad zamislimo da postoji hiljadu
razlitih svetova gde je nastao ivot slian naem ali sa sitnim razlikama. U svakom tom
svetu, kakav god bio, istine matematike e ostati nepromenjene.
11

Udisali Azot ili vazduh, 2 + 2 = 4, to je nuna istina. Prema tome moemo rei da je iskaz
nuno istinit ako je istinit u svim moguim zamislivim svetovima.
Analitiki- analitiki iskazi su oni u kojima je predikat na neki nain ve sadran u subjektu,
dakle moemo rei da predikat samo eksplicira subjekat ali ga ne proiruje.
Primer: fudbaler je igra fudbala; Ovaj drugi deo je igra fudbala je potpuno suvian,
dovoljno je rei samo fudbaler i u tom terminu je ve sadran taj predikat.
Primer 2: momak je neoenjen; Momak je po definiciji mlad ovek koji jo nije stupio u brak,
tako da je ponovo ovaj drugi deo iskaza tj predikat, suvian i ne proiruje subjekat.
Sintetiki- sintetiki iskazi su oni u kojima predikat proiruje subjekat, dobijamo neko novo
znanje o tom subjektu.
Primer: Gabriel Omar Batistuta je fudbaler; Bez predikata, ljudima koji ne prate sport to ime
nita ne bi samo znailo. Dakle, u ovom sluaju zahvaljujui predikatu dobijamo neko novo
znanje o subjektu.

Miletska kola

12

Milet je bio grad u Joniji u kome je 640.g.p.n.e. rodjen Tales koji se smatra
jednim od prvih filozofa pa samim tim moemo rei da je Milet kolevka
filozofije. Iz Mileta su bili i njegovi filozofski naslednici, Anaksimandar i
Anaksimen, pa se zbog toga o ova 3 filozofa govori kao o Miletskoj koli.
ta je zajednika karakteristika pripadnicima ova kole?
Svi su traili da otkriju ta je Arhe svega postojeeg. ta je taj
prvi, ultimativni uzrok iz koga je sve poelo, ta je temelj svega.
Po njima to je neka materije (grki-hyle), pa bi po tome mogli da kaemo
da su oni materijalisti ali su oni tada verovali da materija u sebi sadri
neku vrstu ivota (grki-zoe) pa su zastupali hilozoizam-verovanje po
kome je sve ivo.
Prouavali su physis (grka re za prirodu) pa ih je Aristotel zvao
fiziarima a ne filozofima.
Iskorak ka filozofiji kod njih je bio taj to su poeli prirodu da
objanjavaju prirodom, Arhe je za njih bio voda ili vatra, zemlja,
vazduh...pre toga su se deavanja u prirodi i nastanak prirode objanjavali
mitskim priama o Bogovima, demonima itd.
Traili su supstancu koja predstavlja sutinu svega, neto ija se svojstva
mogu stalno menjati ali ona ostaje uvek ista.
S obzirom na to da su verovali da postoji samo jedan ultimativni uzrok,
sva trojica su bili dakle, monisti.

Tales

13

Tales je poreklom bio Fenianin ali je rodjen u Miletu. Bio je jedan od 7

velikih mudraca u Joniji. Postoji dosta pria o njegovom ivotu i uenju.
Jedna od njih je mit o tome kako su Grci nali u moru zlatni tronoac koji je
za njih bio relikvija. Odluili su da ga daju najmudrijim od svih ljudi pa su
ga odneli Talesu. On se zahvalio ali je rekao kako ima mudriji od njega i
poslao ga drugom od 7 mudraca. Isto je uinio svaki od njih da bi tronoac
na kraju opet doao do Talesa.
Ova pria sjajno istie njihovo verovanje da je skromnost jedna od
najveih vrlina. uvena je njihova reenica Meden agan to u
prevodu znai nieg previe. Dosta godina kasnije e i Aristotel
preuzeti ovo i zastupati je kao svoju ideju zlatne sredine. Jo jedna uvena
reenica Talesova je odgovor na pitanje ta je teko? On je rekao
Spoznati sebe (gnoti seauton).
Tales je bio filozof u onom smislu kako to veina ljudi danas zamilja.
esto je bio zanesen i zamiljen pa je jednom prilikom hodao gledajui u
zvezde (bavio se astronomijom) i uspeo da upadne u bunar. Dobar deo
njegovih sunarodnika mu se smejao zbog toga pa su ga pitali kako e da
sazna vie istine kad ne vidi ni ono to mu je ispred nosa. Da bi Tales
njima dokazao praktinu korisnost svojih prouavanja, predvideo je koja
godina e biti plodna pa je na vreme od svih otkupio za manje pare prese
za masline, tako da kad su masline obilno rodile svi su morali od njega da
kupuju ili iznajmljuju prese po veoj ceni. To je uradio samo da im pokae
kako filozofima nije problem da zarade i imaju korist od filozofije ali im
ipak to nije prava preokupacija. Uspeo je ak i da predvidi pomraenje
Sunca 545. godine p.n.e. mada se dananji astronomi slau da je to bila
vie srena okolnost jer je napravio 2 greke u svojim proraunima.
On se prvi pitao ta je Arhe svega? Njegova ideja je bila da je to
voda!
Verovao je da ceo svet pluta na vodi. Logino nam je da shvatimo
zato je to mislio, s obzirom da je voda (more) u to vreme okruivalo
njegov itav poznati svet i da je bilo izvor ivota u to vreme.
Dakle Arhe je voda, jer svemu na zemlji treba voda, nita ne opstaje
bez nje, ona je izvor svega, svaka dalja materija i svaki ivot su
nastali iz vode. Voda je osnova svega, nalazi se u svemu. I drvo, i
sto i zemlja, sve je u sutini svojoj zapravo voda koja je promenila oblik i
svojstva. 2500 godina kasnije bi smo rekli da Tales nije mnogo pogreio u
nekim segmentima svoje ideje jer danas znamo da je 80% ljudskog
organizma zapravo voda.

14

Sva materija kada propadne ona zapravo ponovo postaje voda.

Sve stvari su samo promenjivi oblici jednog prvobitnog i krajnjeg
elementa a taj element je voda.
Tales ovim nastoji da logiki objasni svet a ne mitom ili religijskim
priama i to je veliki iskorak ka filozofiji.

Anaksimandar
15

Anaksimandar je Talesov uenik i naslednik u smislu shvatanja prirode. I

on je traio Arhe, zapravo on je prvi koji koristi ba tu re za prvi
uzrok.
Za razliku od Talesa, verovao je da je kosmos harmonija sila. Kada bi
arhe bio samo jedan element, on bi prevagnuo jer svaki element
tei da opstane za sva vremena i da uspostavi to veu mo, tei
da se proiri na sve.
Za njega arhe je Apejron! Apejron je neka bezgranina,
neodredjena supstanca iz koje je sve nastalo i u koju se sve vraa.
Sama re Apejron je sloenice od grkog slova Alfa-koje stoji kao negacija,
i rei peiron-koja znai granica. Dakle ne-granica tj bezgranino!
Apejron je vean, dakle vremenski neogranien, nema nikakva
svojstva jer da ih ima onda ne bi imao ona suprotna.
Apejron nikada nije precizno definisan ali moemo misliti o njemu kao o
nekoj prapoetnoj, neodreenoj masi koja se neprestano vrtlono
kree i iz koje je sve nastalo. To je jedan neiscrpan materijal iz
koga su nastale konane,odreene stvari. Apejron sadri u sebi
suprotnosti, sadri i toplo i hladno i vlano i suvo, sadri i sva ona 4
elementa-vodu,vauzduh,zemlju i vatru.
Anaksimandar je verovao da sve stvari nastaju iz Apejrona tako
to mu plaaju cenu za svoju samostalnost, a cena je konanost.
Sve stvari osim Apejrona imaju svoj kraj i kad propadnu one se
vraaju ponovo u Apejron.
Njegova uvena misao je Ono iz ega sve nastaje u to i propada jer
po poretku vremena stvari plaaju kaznu i odtetu jedna drugoj
zbog nepravde. Verovao je da jedna stvar mora da propadne da bi dola
druga, koja je njega suprotnost koja ju je u tom trenutku nadjaala.
Gledano iz dananje perspektive, vidimo da je uvena
Anaksimandrova misao zapravo prva ideja o nepropadljivosti
materije i kruenja materije u prirodi!
Zahvaljujui Apejronu postoji neka ravnotea u kosmosu i svet
opstaje. Da nije njega sve bi se pretvorilo u jedan element koji bi
nadjaao ostale.
Smatrao je da je kretanje veno, da njime nastaje promena. Ideja
ciklinog (krunog) kretanja vremena e kasnije biti jedna od centralnih
misli kroz celu Antiku filozofiju.

16

Anaksimandar je zbog toga verovao da je Zemlja sferinog oblika

a ne ravna ploa. Setite se koliko se tek godina kasnije ta ideja ponovo
vratila.
Jo jedna zanimljivost je da je on smatrao da je itav ivi svet na
zemlji proistekao iz vode, pa su se vremenom ta iva bia iz mora
prilagodjavala na ivot na kopnu i postala ono to su danas. Dobro je
poznato da je ovu istu ideju mnogo godina kasnije izloio arls Darvin
kao svoju teoriju evolucije.

17

Anaksimen

Anaksimen je bio Anaksimandrov uenik. Rodjen je oko 586. g.p.n.e. a

umro oko 524. g.p.n.e. Razliku je se od svojih prethodnika po tome to je
prvi svoje misli zapisivao u prozi a ne u stihu, pa su time njegovi spisi
dobili na preciznou i jasnoi.
On je za razliku od svog uitelja ipak smatrao da je arhe neki odredjeni
element. Za njega je arhe Aer tj. vazduh!
Na prvi pogled moe delovati da je njegovo miljenje korak u
nazad u odnosu na Anaksimandrovu ideju da arhe mora biti neto
neogranieno i beskonano, ali Anaksimen smatra da Aer upravo
poseduje ove dve osobine.
Slino kao to je Tales doao do ideje da je sve voda, Anaksimen kae da
je sve vazduh jer nam on omoguava da ivimo, ako prestanemo da
diemo umiremo. Isto kao to ljudi udiu vazduh tako i kosmos die
i da bi opstao vazduh mu je neophodan. ovek moe ostati bez daha
tj vazduha ali kosmos ne moe, ovek je smrtan i konaan ali kosmos
nije jer ga vazduh odrava.
Sve stvari su zapravo u svojoj osnovi vazduh. I Bogovi i sve stvari su
nastale iz Aer-a. Anaksimen je ak pokuao da objasni kako nastaju drugi
elementi u svetu uvodjenjem ideje o silama zgunjavanja i
razredjivanja. Poto je razredjeni vazduh topao on tei vatri i kada
se jo razredi postaje vatra. S druge strane, sila zgunjavanja vazduh
pretvara u vetar pa zatim u vodu, vodu u zemlju, zemlju u kamen...
Anaksimen svaki kvalitet povezuje sa kvantitetom. Drugim reima,
kvantitet vazduha u trenutku odredjuje koja stvar e nastati, u zavisnosti
koliko ima Aer-a, tj koja je njegova gustina, nastaju vatra ili voda...
Delio je miljenje svog uitelja da je kretanje veno i da kretanjem
nastaju sve promene.

18

Heraklit

Roen u Efesu, u Joniji (535. g.p.n.e.- 475. g.p.n.e.). Dali su mu nadimak

mrani zbog toga to je bio mizantrop (ovekomrzac), arogantan,
udak i samotnjak, ali i zbog toga to je njegova filozofija drugima
esto bila nejasna i dvosmislena. Platon i Aristotel su dosta ironino
pisali o njemu i kritikovali ga da je protivrean (kontradiktoran). Pria o
njegovoj smrti dosta govori o njemu, navodno je oboleo od vodene
bolesti (verovatno ono to danas zovemo upalom plua) i otiao kod nekih
travara (doktora), kako je verovao da je on pametniji od njih, nije hteo
samo da im izloi svoje simptome i primi savet kako da se izlei ve im je
priao zagonetno i ekao da vidi da li e oni shvatiti i ta emu rei. S
obzirom na to da ovi nisu shvatili, Heraklit je sam doao na ideju da se
umota u kravlju balegu i da e ga to spasti. Na alost, nije bio u pravu i
umro je od iste te bolesti.
iveo je sam na planini i retko silazio meu ljude, a kada bi ga pitali ta
radi sam gore, odgovaro bi im spoznavao sam sebe. Setimo se da je jo
Tales rekao da je spoznavanje sebe najtei zadatak koji ovek sebi moe
da postavi. Jo jedna zanimljiva njegova misao je oprost je jai od osvete
koju par stotina godina kasnije usvojiti neke religije.
Napisao je 3 spisa: O bogovima, O svemu i O politici. To se smatra
prvom podelom filozofije i preteom onoga to danas zovemo
filozofijom religije, metafizikom i filozofijom politike.
Heraklit je namerno pisao nejasno. eleo je da sa to manje rei izrazi
to vie misli, to je inilo njegovu filozofiju komplikovanom i na trenutke
teko shvatiljivom. Sokrat za njega metaforino kae kako ni najbolji
ronilac ne moe da istrai dubine njegovih misli.
Za Heraklita suprotnosti u univerzumu zapravo ine sklad i
sainjavaju neko jedinstvo! A to jedinstvo naziva Logos (Logos je
grka re koja ima ak 14 znaenja ali je kod Heraklita on zapravo
um). Dakle logos je neki univerzalni, kosmiki um koji stoju u
osnovi svega i sve se odvija po njemu, on mnotvu daje jedinstvo.

19

Logos je za vena, iva vatra koja proima sve! (dakle Logos i

vatra su ista stvar, 2 lica iste stvari). Vatra je osnovna supstancija
sveta, sve je nastalo iz nje i sve se vraa u nju. Logos tj vatra, je
nepropadljiva i vena.
Logos je takodje imanentan (nalazi se u svemu. Sve stvari imaju neto
zajedniko a to je upravo logos) i transedentan (iako je u svemu on je
zapravo izdvojen izvan sveta tj prevazilazi granice naeg iskustva). Ovde
vidimo jednu od tih Heraklitovih ideja zbog kojih su ga kritikovali za
protivurenost poto tvrdi da je neto u svemu a opet izvan svega.
Ne sluajte mene ve Logos je jedna od njegovih mnogih misli. Tu
vidimo da je Logos za njega zapravo taj um ili racio. Ljudi ne treba
dakle da sluaju ta mudraci ili filozofi priaju i tek tako to da
prihvate ve sami treba da sluaju svoj racio tj sami da
razmisljaju i da ive u skladu sa raciom.
Heraklit je zastupao uenje o stalnom toku-sve se kree, sve se
menja (panta rei). Ne moete 2 puta ui u istu reku jer voda stalno tee.
Ideja je zapravo da pokae kako nita na svetu nije stalno i sve je
promenjivo osim tog logosa koji je stalan i uvek isti.
Smatrao je da se ceo univerzum nalazi u nekoj skrivenoj harmoniji koja je
lepa od one oigledne harmonije. Rat je otac svega i kralj svih je
njegova misao kojom je hteo da kae kako zapravo sve nastaje iz nekog
sukoba pa je zato rat otac svih stvari ali isto tako i sve propada zbog rata i
sukoba pa je zato on i kralj ili gospodar svih stvari.
Razmotriemo nekoliko njegovih uvenih fragmenata:
put na dole i put na gore su isti put, zdrav i bolestan su isto, ivot i
smrt su isto. Kad pogledamo ove njegove misli potpuno nam postaju jasni
svi oni prigovori. Ali ono to je Heraklit verovatno hteo da kae je da
postoje stvari koje zapravo odreuje njihova suprotnost tj ne postoje bez
svoje suprotnosti. Ako bi svi ljudi na svetu bili stalno zdravi, ako ne bi
postojala bolest, da li bi postojao termin zdrav ? Dakle, ono to je moda
Heraklit eleo da kae je da su bolest i zdravlje, smrt i ivot, zapravo 2 lica
istog novia.
Heraklit se moe smatrati i zaetnikom epistemologije. Njegova misao
ula su loi svedoci za ljude ako njihove due ne mogu da razumeju jezik
tih svedoka, zapravo govori o problemu nemogunosti saznanja,
to e kasnije postati jedna od centralnih tema filozofije i to sve
do danas.

20

Heraklit se zalagao za potovanje zakona u dravi jer je smatrao da je

zakon dravi isto to i logos univerzumu. Zakon je jednako bitan kao
gradske zidine koje nas tite od neprijatelja, jer nas zakon titi od
nas samih.

Pitagora

iveo izmeu 570. i 495. g.p.n.e. Roen na Samosu odakle se kasnije

preselio u J. Italiju (Sicilija), tadanja Magna Grecia, koja je zbog napada
Persijanaca na Malu Aziju postala centar grke filozofije.
Smatrali su ga udotvorcem, mudracom i amanom, govorili su evo ga
ide Pitagora ne da ui nego da lei. Imao je mnogo sledbenika koji su se
po njemu nazivali pitagorejci. Pitagorejsko bratstvo je pomalo liilo
na neku vrstu politike stranke, zatvorene organizacije ili ak
sekte.
Imali su stroga i pomalo udna pravila (ne jedi meso, ne idi glavnim putem
nego stazama, ne priaj u mraku...) kojih su morali da se pridravaju,
jedno od tih pravila je omerta-zakon utanja, za ije krenje je kazna bila
ubistvo. Zbog ovoga se pitagorejci smatraju preteom Sicilijanske mafije.
Pitagorejci su bili veliki potovaoci Orfikog kulta (mitska pria o
Orfeju i Euridici u kojoj Orfej svojom muzikom uspeva da namoli bogove da
mu dozvole da vrati svoju voljenu Euridiku iz podzemnog sveta. Pria ima
nesrean kraj jer Orfej kri uslov koji su mu bogovi dali i Euridika
bespovratno ostaje u Hadu-podzemnom svetu).
Verovali su u metempsihozu (reinkarnaciju)-za njih je dua
besmrtna, kad telo umre dua nastavlja dalje i ulazi u drugi oblik ivota.
Postaje neka ivotinja, drvo ili ak kamen. Dua krui dok god ne nae
svoj mir i sjedini se sa apsolutnim biem (bogom). Pitagorejsko uenje
ovde dosta podsea na ideju Nirvane kod budista. Sam Pitagora je
smatrao da se sea svojih prolih ivota u kojima je bio Apolon, ribar,
prostitutka, pa je sada Pitagora.
21

Uenje o matematici
pitagorejce.

muzici

su

dve

centralne

take

za

Muzika je ienje due (katarza), njome postiemo duevni

sklad! Kao to doktor lei telo tako to dovodi u harmoniju rad
organa,tako muzika isto to radi sa delovima due. Sve proizvodi
muziku i sve je zapravo u harmoniji, ak i planete kad se kreu proizvode
muziku univerzuma koju mi dodue nismo u stanju da ujemo.
Muzika je usko povezana sa matematikom, videemo kako.
Pitagora je verovao da je arhe svega postojeeg zapravo broj!
Broj je shvaen prostorno! Naela matematike su u osnovi sveta.
Sve se moe izraziti brojem ali ne samo broje ve nekim odnosom
(Pitagora koristi ovde re Logos koji ovde znai odnos). Sve stoji u
nekom odnosu jedno prema drugom a taj odnos se moe izraziti
brojevima (2:1, 3:2, 4:3 itd.). Verovali su da je osnova svega
zapravo taka iz koje je dalje izgraeno sve, preneli su
matematike pojmove u poredak materijalne stvarnosti. Klanjali
su se etvornoj figuri tetraksis koja je zapravo jednakostranian
trougao ija je svaka strana sainjena od 4 take. Svako telo je
zapravo izraz broja 4, tj da je zato u osnovi svakog tela ta sveta figura
tetraksis.

Tetraksis

U tetraksisu ima 10 taaka kao to u univerzumu ima 10 planeta koje se

kreu pravei muziku. Pitagora je verovao da Zemlja nije u centru
svemira.
Kako se povezuju muzika i matematika? Muzika se zapravo
proizvodi tako to se ice na nekom instrumentu stave u neki
odnos. Mi zapravo prstom stisnemo icu i podelimo je na dva dela
tj stavimo je u neki odnos npr. 2:6, i na osnovu toga pravimo
harmonine tonove. Na ovaj nain je Logos (odnos) i u osnovi
muzike! Tako da i gluv ovek koji bi izuio matematiku i znao da stavi ice
u odnos, bi mogao da svira instrument.
Pitagora je prvi dao definiciju filozofskog naina ivota. On kae
kako postoje 3 vrste ljudi i da je ivot kao neki festival-Olimpijada. Na toj
Olmpijadi prva vrsta ljudi su oni koji dolaze iz koristi. Da bi prodali neto ili
22

radi pukog uivanja u gledanju igara. To je jedan utilitaristiki ivot

(koristoljubiv ivot).
Druga vrsta ljudi su takmiari, uesnici. Oni su tu zbog asti i slave. To je
aktivan, takmiarski ivot.
Tree vrsta ljudi su filozofi. ivot je posveen posmatranju, teorijski ivot
slian Bogu. Takav nain ivota se zove Bios theoreticos-teorijski
ivot. To je filozofski nain ivota.

Elejska kola

Nastala poetkom 5. veka p.n.e., kola je dobila ime po gradu Eleji koji se
nalazio u J. Italiji.
Glavni predstavnici su Ksenofan, Parmenid i Zenon. Ne zna se tano ko
je bio osniva ali verovatno da je to bio Ksenofan dok je Parmenid bio
utemeljiva njihovog uenja a Zenon je branio njihove stavove od napada
drugih.
Razliku od Miletske kole ini to to su oni smatrali da je ne mogue
dati odgovor na to ta je prauzrok svega postojeeg ali moemo
dati opis univerzuma i baviti se biem koje je sutina svega (termin
bie se uzima u najirem moguem smislu-sve stvari su zapravo neka
vrsta bia, bie je sve ono to je postojee).

23

Ksenofan
Roen u Kolofonu u Joniji. Bio je putujui pesnik, malo se zna o njemu.
On se moe smatrati prvim kritiarem religije-kritikovao je
antropomorfne predstave bogova. Smatrao je da ako ljudi zamisljaju
bogove kao ljude onda bi volovi trebalo svoje bogove da zamisljaju kao
volove a lavovi kao lavove. Njegovo miljenje je bilo da je boanstvo
savrenije od onoga kako je predstavljano u Grkoj. Nije mu se svidela
ideja bogova koji su puni mana i nesavrenstava. Isto tako mu se nije
svideo ni politeizam (mnogobotvo) ve je tvrdio da je bog samo
jedan! Zastupao je panteizam-miljenje po kome je bog u svemu, sve je
jedno i sve je bog! Bog je zamiljen kao neka sferina, bezoblina
energija.

24

Parmenid

Ovaj filozof znaajan je najvie po tome to je prvi pokuao da konstruie

filozofski sistem. Postavio je aksiom i iz koga je dalje izvodio sve
teoreme.
Prvi je koristio metod koji se zove Reductio ad Absurdum (svoenje na
besmislicu). ta je zapravo Reductio? Recimo da tvrdimo neki iskaz A.
Moemo bez problema da uz njega tvrdimo A i B, ili A i C, A i D... Ako bi
na iskaz A zapravo bio nebo je plavo, uz njega bi mogli da tvrdimo i neki
iskaz B koji je na primer pada kia. Dakle, ne vidimo nikakav problem u
tvrdnji nebo je plavo i pada kia, ili nekoj drugoj npr. nebo je plavo i
duva vetar. Ali ako bismo rekli nebo je plavo i nebo nije plavo? To bi bila
besmislica. Upravo to je reductio. Ne moemo rei A i A (ne-A). Dakle
cilj reducti-a je da proveri neku tvrdnju tako to e predpostaviti
suprotno i dokazivati to! Ako pronae dokaz za suprotno,
prvobitna tvrdnja se mora odbaciti.
Parmenid metaforino opisuje kako je doao do svog uenja. Kae kako mu
je boginja pokazala 3 puta istraivanja kojima moe svaki ovek da ide.

25

1. put: Jeste i ne moe da nije Postojo samo ono o emu se

moe misliti i smisleno govoriti. Ovaj prvi put je Parmenidov
aksiom iz koga se sve dalje izvodi. Ovo je put za koji se boginja
zalae.
2. put: Nije i nuno nije Ne moe se govoriti pa ni misliti o neemu
to ne postoji (ne postoji u smislu da je logiki nemislivo). Ovo je put kojim
nikako ne sme da se ide.
3. put: Moda jeste i moda nije Isto je pogrean kao i drugi put s
tim to je jo i logiki protivurean. To je put lanog verovanja i njime
najee ljudi grekom idu.
Parmenid kae sve je jedno! A to jedno je dakle bie! Bie ima
odreene karakteristike koje nuno slede iz aksioma koje je postavio.
To bie je nestvoreno tj. vremenski je veno, nije nastalo u nekom
trenutku jer da je nastalo, morao bi da postoji trenutak pre tog nastajanja
u kome je postojalo nita i iz nita bi moralo da nastane neto a to je za
Grke potpuno neprihvatljiva tvrdnja koju odbacuju.
Bie je dakle oduvek postojalo i uvek e postojati jer kad bi moglo
da propadne moralo bi opet da poropadne u neto to je opet
neprihvatiljivo.
Bie je jednako svuda, homogeno je i nedeljivo jer da je deljivo moralo
bi biti neim drugim podeljeno a to neto bi opet bilo neto to nije bie
dakle neto to je logiki nemislivo tako da Parmenid to odbacuje.
Bie je prostorno i vremenski neogranieno ali ima granicu u tom
smislu to je potpuno. Kako najlake da shvatimo ideju ograniene
neogranienosti? Ako bie zamislimo kao neku loptu koja je iznutra
obloena ogledalom, i mi se nalazimo u toj lopti, prostor unutra e
delovati beskonaan a opet e biti ogranien.
Jo jedna bitna karateristika Parmenidovog bia je to to je ono
nepokretno jer je svako kretanje za njega neka vrsta promene, bie bi
moralo da se promeni opet u neto drugo, moralo bi da nastane neto
novo to nije bie a aksiom to odbacuje.
Ideju da je sve postojano i da nema kretanja e vrsto braniti njegov
sledbenik Zenon.

26

Zenon
Parmenidov naslednik i uenik. Teio je najpre da odbrani uenje Elejske
kole od raznih kritiara, kao i da ospori Pitagorejsko uenje o mnotvu.
Moe se rei za njega da je prvi destruktivac u filozofiji u smislu to nije
iznosio neku novu, svoju filozofiju ve je obarao prethodnike sluei se
Reductiom.
Zenon je izloio nekoliko pradoksa (paradoks-neprihvatljiv zakljuak
koji sledi iz prihvatljivih premisa), kojima je oborio kretanje i ideju
da matematika teorijski oslikava stvarnost, kao i to da su
matematika naela i principi u osnovi univerzuma.
Najpoznatija su 4 paradoksa: Ahil i kornjaa, dihotomija, strela i
stadion.
27

U prvom i moda najpoznatijem paradoksu, Ahil se trka sa kornjaom kojoj

je u startu dao neku prednost. Zenon je naravno metaforino priao o
Ahilu i kornjai ali ova trka se zapravo odvija u matematikoj
realnosti, ne fizikoj. Dakle, trka je zapravo izmeu 2 take na jednoj
dui, ne u stvarnom prostoru izmeu pravog Ahila i kornjae.
Ahil nikada ne moe da prestigne kornjau jer ako je on u poetnoj taki A
a kornjaa u nekoj taki D, Ahil e prvo morati da proe taku B kad e
kornjaa ve biti u taki E, zatim kad je on u C ona je ve u F itd. Poenta je
sledea:
Koliko god Ahil brzo trao, da bi stigao u neku taku gde je kornjaa, on
mora da pree beskonano mnogo taaka jer se put (zapravo du) sastoji
od toliko taaka. Paradoks je onda u tome to se od Ahila trai da
pree beskonano dugaak put za konano vreme a to je
oigledno nemogue.
Drugi paradoks je zapravo samo produetak prvog u neku ruku. Ideja
dihotomije je da ak iako bi nesrena kornjaa od silnog napora umrla u
nekom trenutku i ostala nepomino da lei u nekoj taki, Ahil ponovo ne bi
mogao da je prestigne. Kako sad to? Opet se dakle bavimo samo
matematikom formom ovog problema da ne bude zabune. Problem je u
tome to da bi je Ahil prestigao on mora prvo da proe pola puta do nje,
da bi preao to morao bi prvo da pree pola od tog pola, a pre toga pola
od tog pola... i tako u beskonanost! Dolazimo do potpuno neprihvatljivog
zakljuka (paradoksa) da Ahil ne moe ni da mrdne!
Poenta koju je Zenon hteo da izloi je da ideja po kojoj je taka
osnovna jedinica od koje je izgraen prostor, zapravo ima veliki
problem. Ako taka ima neku veliinu,onda je deljiva i onda
postoji neto manje i osnovnije od nje. Ako to neto manje opet
ima veliinu, onda i to moe da se podeli jer u matematici svaka
veliina moe da se deli. Ako bi rekli da taka nema veliinu, tek
bi tu nastap problem jer bi to znailo da je prostor izgraen od
stvari koje nemaju veliinu a to je nemogue. To bi bilo isto kao
kad bi rekli da je 1+1+1+1...= 0 ! Oigledan paradoks!
Trei paradoks nosi ime strela i kao i prethodna 2 izlae probleme teorije
po kojoj matematika oslikava realnost. Sutina ovog paradoksa je da mi let
neke strele od take A do take B moemo da razloimo na skup nekih
trenutaka. Dakle, trenutak T1 + trenutak T2 + T3 + T4... je zapravo
neki vremenski interval koji predstavlja let strele. Problem je u
tome to neko telo kad je u trenutku ono zauzima prostor koji je
njemu jednak (sasvim logina konstatacija) a svako telo kad
zauzima prostor koji mu je jednak, ono zapravo miruje. Rezultat
28

ovoga je da je kretanje zapravo skup mirovanja a to je paradoks.

Od nekog zbira mirovanja ne nastaje kretanje, ponovo bi to bilo
kao da sabiramo nule u elji da dobijemo neki broj.
etvrti paradoks je pomalo nejasan jer nisu sauvani spisi u kojima ga je
Zenon tano objasnio ali veruje se da se tie ideje da nam uvek treba
neko referentno nepomino telo da bi shvatili da se kreemo.

Empedokle
Roen u Agrigentu (dananja Sicilija), u 5. veku p.n.e. Bio je pripadnik
Pitagorejske kole ali su ga izbacili zbog ne prihvatanja svih njihovih
uenja. Nastojao je da pomiri uenje Miletske i Elejske kole. Zadrao je
Parmenidovo uenje o biu (ideja da ne moe da postoji nita) ali je isto
tako tvrdio da postoji mnotvo stvari a ne samo neko apsolutno jedno.
Arhe je za njega ne jedan element, ve etiri: voda, vatra, zemlja i
vazduh! Nije zemlja nastala iz vode ili obrnuto, ili bilo koji element
napravio ostala 3, ve su sva 4 elementa veno postojea i nepropadljiva.
29

Sve stvari na svetu nastaju meanjem (spajanjem) ta 4 elementa,

a propadaju razdvajanjem istih.
Empedokle je iz Pitagorejske filozofije zadrao ideju odnosa (Logosa).
On kae da su sami elementi uvek isti ali da se zahvaljujui
odreenom odnosu izmeu elemenata u tom procesu spajanja,
odreuje ta e biti neka stvar. Ovo je pretea hemije, ako kaemo da
2 vode i jedan vazduh zapravo ine neku stvar to je slino hemiskoj
formuli H2O. Ako bismo dodali jo jedan vazduh (danas bi rekli jo jedan
kiseonik), onda bi ta stvar bila neto drugo.
Empedokle je slino Anaksimenu, uveo dve sile kojima objanjava
kako nastaje spajanje i razdvajanje elemenata. Te dve sile su
Ljubav i Mrnja.
Ljubav spaja elemente, ona je formirajua, konstruktivna i produktivna
sila.
Mrnja ih razdvaja i ona je destruktivna, ruilaka i neproduktivna sila.
Postoje 4 ciklusa kroz koja svet prolazi i ti ciklusi se vrte u krug. U
prvom ciklusu vlada apsolutna ljubav i tu su elementi toliko izmeani da
ne postoji mogunost da nastane svet kakav poznajemo. U drugom ciklusu
u to jedinstvo prodire mrnja i donosi neku ravnoteu, razdvaja stvari i
nastaje svet ovakav kakav jeste. U treem ciklusu vlada mrnja potpuno i
sve stvari se razdvajaju do te mere da ne prave nikakve spojeve. U
etvrtom se ljubav ponovo vraa i uvodi ravnoteu (dakle u 2. i 4. ciklusu
se stvara svet kakav mi poznajemo).

Anaksagora

Od Anaksagore poinje zlatno doba Atinske filozofije. Naslednik je

Empedoklovog uenja u tom smislu to je prihvatio ideju spajanja i
razdvajanja ali ne i onu o 4 elementa.

30

Anaksagora zastupa tezu da su sve stvrai sainjene od nekih

semena-estica (grki-spermata), postoje semena drveta, zlata, mesa,
vode, zemlje... svega. Tih semena ima beskonano ali semena ne prave
neku stvar odnosom to je bitna razlika od Empedoklovog uenja.
Njegova uvena ideja je da je sve u svemu. ta to znai? Svaka stvar
sadri sva semena koja postoje. Dakle zlato u sebi sadri i semena mesa,
drveta itd. Ali zlato jeste zlato ne zbog toga to u njemu ima
najvie semena zlata ve zato to su semena zlata u toj stvari tj
zlatu, najjaeg intenziteta. Kako lake to da shvatimo? Recimo da kad
napravimo limunadu, ona je prvo kisela, zatim dodamo 2 kocke eera i
ona postaje slatka. Striktno kvantitativno gledano, u tom piu ima vie
limuna tj. vie kiselog ali eer preovlauje jer je jaeg intenziteta.
Anaksagora kae jo i da u sreditu celog univerzuma postoji jedan veliki
um (grki-NUS), koji je sainjen od najfinijih semena. Ta semena
se nalaze u svakoj stvari ali se u samom umu ne nalaze bilo koje
druge estice osim njegovih samih! Taj um je Anaksagora zamiljao
strogo materijalno i to mu je esto prigovarano. Um je zapravo zapoeo
veliki prasak i diferenciranje estica. Um je neogranien, nepokretan i
samostalan.

Leukip

Glavna taka Leukipovog uenja je bila odgovor Zenonu. Nastojao je da

rei sve paradokse koje je on izloio. Kako je to uradio? Negirao je
hipotezu o beskonanoj deljivosti.
31

Smatrao je da u realnom svetu postoje nedeljive jedinice od kojih

je izgraen prostor-atomi!
Atoma ima beskonano, neprodorni su i nemaju delove. Imaju sve one
odlike koje ima matematika taka osim to nisu deljivi! Tako da s
obzirom da imaju veliinu koja se ne moe dalje deliti, moemo od njih
da izgradimo itav prostor i svet. Teza o atomima je u skladu sa
iskustvom ali ne i sa matematikom. Leukip e rei da taka jeste
beskonano deljiva ali atom ne, i to znai da matematika zapravo nije
nauka koja je u osnovi sveta i koja opisuje stvarnost ve je to fizika.
Fizika jedinica je iznad matematike jedinice.
Atom ima sve karakteristike Parmenidovog jednog. I dalje je zadrana
ideja o nemogunosti postojanja nitavila. Atomi se kreu kruno i to
kretanje je oduvek postojalo, ne postoji neki prvi nepokretni pokreta koji
je zapoeo to njihovo kretanje.
Leukip je ak rekao da se slini atomi po veliini privlae i spajaju
i da tako nastaju stvari.
Danas znamo iz hemije da atomi tee da se sparuju jedan sa drugim zbog
potpunosti elektrona.
Leukip je izgleda poznavao zakon centripetalne sile (telo u krunom
kretanju tei centru), pa je dao opis nastanka sveta rekavi da su se atomi
kretali u krug i ta sila ih je gurala u centar te je tako poelo prvo spajanje
atoma a samim tim i nastajanje stvari.
* Leukip je dao jedno mehaniko objanjenje sveta koje za posledicu ima
determinizam. Determinizam je stav po kome je sve unapred
predodreeno! Kada bi znali poloaj svih estica u univerzumu i njihovu
prirodu, mogli bi da predvidimo kompletnu budunost. Kao kada u
labaratorijskim uslovima prouavamo uzrok i posledicu pa izvuemo neki
zakon u ponaanju, to bi mogli da prenesemo na ceo svet. Dalja posledica
ovoga je to bi morali da prihvatimo da ljudi nemaju slobodu volje ve je
svaka odluka zapravo uslovljena prethodnim hemijskim procesima u
naem mozgu.

SOKRAT

32

(470.399.)

Sokrat je prvi od tri najvea i najpoznatija filozofa kako Antike Grke tako i celokupne
filozofske tradicije.
Rodjeni Atinjanin, veliki patriota koji je svoj grad naputao samo kad je iao u rat.
O njegovom ivotu znamo iz zapisa raznih istoriara i drugih filozofa.
On sam nije ostavio ni jedno delo iza sebe ve njegovu filozofiju uimo iz dela njegovog
najpoznatijeg uenika Platona, u ijim dijalozima je Sokrat protagonista (glavni lik).
Sokrat je svojim ivotom bio primer svoje filozofije (to je retkost u filozofskoj tradiciji).
Govorio je kako najvie treba da se bavimo svojom duom i kako osnovna tenja treba
da nam bude da postanemo dobri ljudi. On sam je bio olienje mudrosti, skromnosti,
umerenosti zvali su ga hodajua vrlina.

Bio je veliki protivnik sofista i njihove ideje etikog relativizma. eleo je da vrati osnove
moralnosti koje je smatrao da su bile ozbiljno ugroene pojavom sofistikog uenja.
Etika je centralna taka Sokratove filozofije, vrlina je dunost i ono emu najvie treba
da teimo. Verovao je da je svaki sagovornik prikladan za filozofiju, to se razlikuje
mnogo od sofista koji su smatrali da obini ljudi nisu vredni filozofskog razgovora i jo
bitnije nisu sposobni za isti. Za Sokrata bi i ulini prodavac i prosjak i dravnik predstavljali
prikladnog sagovornika.
Njegova majka je bila babica a otac vajar-zato nam je taj podatak vaan?
Zato to je Sokrat verovao da kao to njegova majka uspeva da pomogne enama da se
porode, tako on uspeva svim ljudima da se duhovno porode. Kao to njegov otac vaja
razne skulpture i daje im finalan oblik, tako on vaja ljudske due i pomae im da dou
do savrenog oblika. Pomae nam da spoznamo sebe, za ta su grci verovali da je jedan
od najteih zadataka.
Metodi Sokratove filozofije su bili IRONIJA I MAJEUTIKA (babika vetina).
Njegova ironija se ogleda u uvenoj reenici Scio me nihil scire koja u prevodu znai Znam
da nita ne znam. Sokrat svaki svoj dijalog poinje tako to sagovorniku kae kako nita ne
zna i kako bi voleo da njih dvojica zajedno razmisle o tome to je predmet rasprave.
Primer: Sokrat nailazi na uvenog grkog pesnika Ijona koji tvrdi kako najbolje zna da
tumai Homerove stihove, dok e Sokrat naravno, prvo potvrditi Ijonu to znanje i rei za sebe
kako nita o tome ne zna, a zatim e poeti ispitivanje. Pita ga da li on zna da tumai jednako
dobro Hesiodove stihove kao i Homerove, Ijon e rei da ne zna i da poznaje dobro samo
jednog pesnika. Sokrat ga zatim pita da li postoje neke stvari o kojima Homer i Hesiod isto
piu? Ijon mu odgovara da postoje, kao na primer delovi gde i jedan i drugi isto piu o vojnoj
taktici i ratnikoj vetini. Sokratovo sledee pitanje je da li onda on dobro tumai kod oba
pesnika barem te delove gde isto tvrde? Ijon potvruje da je tako. Sokrat ga na kraju pita da li
33

bolje o vojnoj taktici zna on koji je pesnik, ili vojskovoa? Ijon naravno kae vojskovoa i tu
je ve upao u Sokratovu zamku. Jer ako je to sluaj, onda e vojskovoa mnogo bolje
tumaiti i Homera i Hesioda, ime pada u vodu Ijonova tvrdnja kako je najbolji tuma.
Sokrat e dalje nastaviti da ga ispituje za svaku pojedinu vetinu o kojoj Homer pie i svaki
put e dovesti Ijona u istu zamku.
Sokratova mudrost se ogleda u tome to je on za razliku od drugih, svestan svog ne
znanja! Jer tek tada, kada to uvidimo, moemo da teimo pravom znanju.
Ironija je zapravo induktivni metod i izlaganje premisa iz kojih e slediti Sokratov
zakljuak.

Majeutika je ekspliciranje definicije kojoj Sokrat tei. To je zapravo taj finalni

zakljuak do koga Sokrat i njegovo sagovornik dolaze. To je momenat kada on uspeva
da porodi duu svog sagovornika, da mu pomogne da shvati.
Sokrat je verovao da je svaka dua bremenita tj. da je svako sposoban za filozofiju, svaki
ovek ima kapaciteta za to samo mu treba pomoi da to shvati, treba mu objasniti kako se
neguje dua i objasniti mu ta je vrlina.
Vrlina za Sokrata je znanje!!!
Ako neko ini greh, to je iskljuivo zato to nije svestan da je to loe.
Sokrat je verovao da su ljudi intrinsino dobri (dobri sami po seb-rodjeni kao dobri) a da je
zapravo neznanje to to ih ini loim!
Ovde bi mogli da povuemo paralelu izmeu Sokrata i Isusa Hrista, ako bi Isusa za
momenat posmatrali striktno kao filozofa. I jedan i drugi su tvrdili da su ljudi dobri, kao i to
da je vrlina iznad svega materijalnog. Isus e rei gde ti je srce tamo ti je blago dok je
Sokratova misao blago se raa iz vrline. Sokratovu ideju da je greh ne znanju opet
moemo nai u Hristovoj reenici oprosti im Oe jer ne znaju ta ine. Dakle ponovo
imamo istu tu ideju da je neznanje krivac za greh!
Sokratova smrt takoe lii na Hristovu. Lano je osuen da kvari Atinsku omladinu i da je
bezbonik. Tvrdio je kako ima demona na ramenu koji mu svaki put kae da kako treba da
postupi da bi bio moralan ovek-ovo je od strane onih kojima nije odgovarala Sokratova
asketska filozofija, iskorieno kao argument da je on ruilac postojee vere i da je
bezbonik.
Sokratov je demona koristio kao metaforu za savest!
Kada su sudije izglasale Sokratovu krivicu, ponudile su mu da sam sebi odredi kaznu
(predviena kazna za bezbonitvo je bila smrt), na ta je Sokrat rekao kako bi trebali da ga
nagrade.
34

Zato sam sebe nije spasao smrtne kazne? Iz dva razloga:

Prvi je to bi prihvatanje bilo kakve kazne znailo i prihvatanje krivice, a to bi dalje
znailo da se Sokrat odrie svoje filozofije i svojih ideja koje je zastupao ceo ivot.
Drugi razlog je to je smatrao da se zakoni bezpogovorno moraju potovati ak i ako su loi.
Pogubljen je tako to mu je dat otrov da popije.
Svojom smru Sokrat je ostao dosledan svom uenju i postao ikona Antike filozofije.

PLATON ( 427. 347. )

35

Platon je bio Sokratov najznaajniji uenik. Roeni Atinjanin iz bogate porodice (za razliku
od Sokrata koji je bio skromnog porekla).
Bavio se metafizikom, etikom, politikom Jedan je od najplodnijih pisaca Antike Grke.
Sva dela su mu pisana kao dijalozi u kojima je glavni lik Sokrat (osim zadnjeg).
Najznaajnije knjige su Drava, Zakoni, Odbrana Sokratova, Gorgija, Protagora, Ijon,
Fedon
Kao mlad je dosta putovao po Grkim zemljama. Otiao je na Sirakuzu gde je pokuao da
tiranina Dionizija preobrati da bude prosveeni vladar. Taj pokuaj se neslavno zavrio po
Platona koji je bio proteran nazad u Atinu.
387. g.p.n.e. otvorio je svoju kolu koja se zvala Akademija. Na ulazu iznad vrata kole je
stajao natpis Neka ne ulazi ko ne zna geometriju- na osnovu ovoga vidimo da je
Pitagorejsko uenje o matematici ostavilo duboke korene na kasnije filozofe. Akademija je
zatvorena 529. g. n. e. od strane cara Justinijana u periodu kada je hrianstvo verovalo da je
grka filozofija jeres. Tek 1453. godine u doba renesanse, uvena porodica Medii ponovo
obnavlja Akademiju.
Bavei se metafizikom,Platon kae kako zapravo postoje dva sveta.
Prvi je ovaj svet koji vidimo i koji nas okruuje. Ali to je zapravo samo pojavni svet, to
je svet koji moemo da opazimo svojim ulima. Drugi svet je svet ideja ili formi. Drugim
reima, sve stvari na svetu su zapravo samo fotokopije ideja (formi) koje se nalaze na
nebu. Svaka stvar ima svoju ideju.
Uzmimo stolicu za primer, ona je samo fotokopija ideje stolice koja se nalazi u tom drugo,
viem svetu koji ulima ne moemo spoznati. Stolica u ulnom svetu samo oslikava stvari iz
sveta ideja. Stolica je neto propadljivo, prolazno, dok su ideje vene sutine, nepokretne i
neunitive.
*Re ideja je prevod grke rei eideos koja znai oblik, forma.
Svet ideja je neto emu svi treba da teimo ali ga moemo spoznati samo umom nikako
ulima!
*ne razumom ve umom-razlika je u tome to pod razumom podrazumevamo shvatanje
neega uz pomo logike i iskustva. Um ne pretpostavlja bilo kakvo ulno iskustvo.
Ideje su uzroci i svrhe svega postojeeg!
Meu idejama postoji neka hijerarhija. Najvia od svih ideja je ideja dobrote. To je
paradigmatska (vodea) ideja koja obuhvata sve ostale ideje.
Svoje vienje metafizike i ideju o dva sveta, Platon je moda najbolje izloio u 7. poglavlju
Drave u svom uvenom mitu o peini.

36

U njemu on opisuje ljude privezane u peini tako da uvek gledaju u njenu unutranjost. Iza
njih je vatra, a neto ispred nje promiu razne stvari. Ljudi su u stanju da vide samo senke tih
stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Meutim, ako se neko od njih oslobodi i izae
iz peine video bi stvari u svetlu sunca, to bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta. Senke
na zidu vie za njega ne bi bile prave stvari. Za Platona, ova pria o izlasku iz peine
govori o moguem usponu oveka od sveta ulima opaljivih stvari do Sveta Ideja.
Platon je verovao da nae due kad se rodimo nisu Tabula Rasa (prazna ploa) u koju stiui
iskustva treba da upisujemo znanje, ve da je naa dua bila meu idejama i onda pala
na ovaj svet. Dakle, mi vie istine tehniki znamo, samo treba da ih se setimo. Znanje je
seanje. A to emo postii umskim sagledavanjem stvari i bavei se filozofijom.

PLATON DRAVA

37

Drava je moda najznaajnije Platonovo delo u kome pored njegove etike i politike,
nalazimo zaetke sociologije i psihologije.
Antiki filozofi su zastupali Etiku Vrlina. Pitanje je kakav ovek treba da budem?
Vrednuje se ljudski karakter, moralne osobine.
U prvom poglavlju Drave, Sokrat (koji je glavni lik) zapoinje raspravu o odreenju
pravednosti. Grka re za pravednost je Dikaios-precizniji prevod bi mogao biti moralno
ispravno.
Ne trai se neka konvencionalna (opte prihvaena) definicija ve se pitamo o koja je
priroda pravednosti. ta zapravo znai biti pravedan?
Sokrat u raspravi koristi metod Reductio ad absurdum, to e rei da neka prvobitna
odreenja svojih sagovornika svodi na besmislicu i ukazuje im zato su loa.
U tom prvom delu imaemo samo negativni rezultat u smislu to e nam Sokrat samo rei ta
pravednost nije a ne jo ta jeste.
Prvo odreenje daje Trasimah (jedan od sagovornika Sokratovih) i kae kako je pravednost
da svako dobije ta mu pripada. Zato je ovo loe i preiroko odreenje? Ako nas napadne
izofreniar sa otrim noem i mi uspemo da mu otmemo oruje iz ruke, da li bi trebalo da
mu vratimo no jer je injenica da no pripada njemu?! Naravno da ne, zato i odbacujemo
prvu definiciju.
Sledea Trasimahova definicija- pravednost je korist jaeg, korist vladara. Zakoni se od
drave do drave razlikuju, a to je zato da bi koristili vladaru a ne narodu. Pravednost je
dakle potovati zakone koji su uvek na korist vladara.
Meutim, ponovo imamo kontra primer. Deava se da vladar donese zakon koji mu teti.
Savremeni primer bi bio kada neki apsolutista dozvoli slobodu govora u medijima i to se
manifestuje time to svi ponu da piu protiv njega i zbace ga sa vlasti.
Trasimah zatim ovu definiciju preformulie da bude odrivija i kae kako je pravednost
uvek korist drugoga! ta to znai? U bilo kakvoj interakciji dva oveka, uvek e loije proi
onaj koji je pravedan. Nepravinost je korisnija! Dva oveka postaju partneri, onaj koji
bude nepravian, zaradie vie novca ili e imati bolji poloaj
Trasimah je imoralista! Smatra da su ljudi po svojoj prirodi loi. On vrednuje samo
posledice dok Sokrat vrednuje ljudske osobine. Sokrat veruje u unutranju uroenu
ljudsku dobrotu.
Za Sokrata pravednost je najvea vrlina!
Ideal oveka za Trasimaha je promiljen i bezobziran ovek, a za Sokrata je mudar i
pravian!

38

I na ovo zadnje Trasimahovo odreenje Sokrat e imati repliku. Uzmimo za primer nekog
doktora. Dobar doktor je onaj koji pomae drugima, dakle ne slui samo njemu njegovo
znanje, ve slui na korist drugome. Ako bi bio lo doktor, ne bi valjalo ni za njega ni za
druge jer niko ne bi dolazio kod njega. Slian argument moemo prevesti u druge primere.
Dobar vladar je onaj koji slui narodu a ne onaj koji gleda samo sebe.
U ovom momentu drugi sagovornik, Glaukon, daje konanu teinu ovom pitanju i kae kako
su ljudi pravedni samo zato to se plae da ne budu kanjeni za svoju nepravinost ili se
plae Boije osude ili bilo kakve druge kosmike karme koja bi im nanela zlo. On smatra
da je ljudima najvee zlo da trpe nepravdu a da sami ne mogu da budu nepravini.
Glaukon pravi jedan misaoni eksperiment i pominje neki u Antiko doba, poznati mit o Gigu
i njegovom prstenu. Pastir Gig koji je bio dobar sluga svome kralju je uspeo da nae
prsten koji ga ini nevidljivim. Kad je Gig shvatio da moe da radi ta god poeli i da proe
bez kazne, postao je nemoralan, zbacio svog kralja, izdao prijatelje itd. Poenta je da kad bi
ljudi 100% znali u nekoj situaciji da e proi nekanjeno, oni bi bili nepravini. to nas
dovodi do pitanja zato treba da budemo pravini?
Platon e objasniti ta je pravinost i zato treba da budemo pravini na osnovu Ergon
argumenta.
ta je Ergon? Ergon neke stvari je ono to ta stvar ini i ono to ini tu stvar. Ergon
neke stvari je ono to karaterie tu stvar. Dakle, Ergon noa bi bio da see i mogunost
seenja no ini noem!
Ergon oveka je da ivi u skladu sa vrlinom jer samo ovek poseduje vrlinu i to ga
karakterie. Da bi ovek bio srean (srea je ono emu svi teimo) on mora da ima
zdravlje (besmisleno je pitati zato neko hoe da bude zdrav) a da bi bio telesno i
duhovno zdrav, dua mora dobro da obavlja svoju funkciju. Kao to telesno zdravlje
zavisi od harmonije izmeu organa u organizmu, tako e nae duhovno zdravlje zavisiti od
harmoninosti nae due.
Kako emo postii harmoninost?
Da bi objasnio Platon pravi analogiju sa ureenjem drave i tako ujedno izlae svoju
politiku i psiholoku ideju.
Drava ima 3 sloja: vladalaki sloj, vojsku i privrednike-zanatlije. Svaki sloj karaktere
po jedna vrlin. Prve mudrost, druge hrabrost i tree umerenost. Ako su odnosi izmeu
ova 3 sloja harmonini i sreeni, onda je i zajednica ureena i funkcionalna.
Harmoninost podrazumeva da se zna ko vlada a ko se pokorava. Vladar mora da bude
mudar i moramo njega da sluamo jer on zna ta je najbolje za dravu (zato su po Platonu
najbolji kandidati za ovu ulogu filozofi jer imaju sveobuhvatno znanje).
Vojnici moraju da budu hrabri a privrednici umereni u svojim eljama. Ispravnim
obrazovanjem od malih nogu, videemo koji ovek pripada kom sloju (ovo je grka verzija

39

kastinskog sistema). Svaki pojedinac e uz dobro obrazovanje pronai za ta je najsposobniji

i bie potpuno srean to pripada tom sloju jer je po prirodi odreen za to.
Platon je ak otiao toliko daleko da je smatrao kako treba da se pazi da ne doe do branog
meanja meu slojevima jer ako se spoje mukarac i ena koji pripadaju vladajuem sloju,
najverovatnije da e i dete biti prirodno odreeno za taj sloj.
Platon pravi analogiju due i drave jer kako kae, ustrojstvo due ne moemo da
opaamo a drave moemo. Ako bi pokuali da shvatimo duu bez analogije, imali bi ili
samo objektivnu predstavu bez subjektivnih doivljaja, ili pak samo subjektivnu perspektivu.
Analogno dravi, i dua ima 3 sloja koja opet odreuju one iste 3 vrline. Dua se deli na
razumski deo, nagonski deo i jedan trei izmeu koji moemo nazvati sranim delom.
Dua e biti harmonina ako razumski deo due bude kontrolisao prohtevni deo i ako
ovaj srednji deo bude u skaldu sa razumom a ne prohtevima.
On ova 3 dela due ne uvodi tek tako nego ih objanjava primerima. Recimo da edan
ovek nailazi na zagaenu vodu i osea u isto vreme stranu e ali svestan je da e umreti
ako popije vodu. Tu vidimo nagonski i razumski deo due i shvatamo ve zato nagonski
deo treba da se pokorava razumskom.
Srani deo due predstavlja zapravo neku viziju oveka o samom sebi. To jesu neki
prohtevi i neke elje ali ne iracionalne elje kao u 3. sloju due ve imaju neki razlog.
Srani deo je odgovoran za oseaj stida ili ponosa. Ako pred nekim osetimo stid to je zato
to pred njim nismo uspeli da potvrdimo svoju predstavu o sebi.
Platon daje primer Odiseja koji se posle 10 godina vratio kui i nee da se otkrije jo ko je,
jer osea stid to ljudi nemaju predstavu o njemu kakvu bi on eleo da ima. Tu vidimo
konflikt razuma i stida, to nam ukazuje da postoji taj trei deo due koji nije ni
razumski ni nagonski.
Dakle, da bi ovek dostigao sreu, dua mora dobro da funkcionie. ovek mora biti
dobar da bi to bio sluaj. Mora da ivi u skladu sa vrlinom i da bude moralno dobar i
pravian kako bi bio srean.

ARISTOTEL (384.-322.)
40

Trei iz velike trojke Antike filozofije. Platonov uenik, sledbenik ali i kritiar (uvena mu
je reenica drag mi je Platon ali draa mi je istina).
Roen u Stagiri (Deo Grke koji je pripadao plemenu Makedonaca) na dvoru Kralja Filipa II
Makednoskog kao sin doktora. Poslat u Atinu na Platonovu Akademiju. Tamo je stekao
veliko znanje i pozvan je nazad na dvor kako bi poduavao Aleksandra Makedonskog koji
mu je bio najdrai i najbolji uenik.
Tadanja politika situacija je donekle uticala na njegovu politiku misao.
335. godine je osnovao svoju kolu Likej. Njegovi uenici su se prozvali peripatetici po
tome to je Aristotel pouavao etajui po vrtu () u kojem je uio svoje unike.
Aristotel se smatra osnivaem nauke tj naunog znanja. Uspeo je potpuno da odvoji mit od
filozofije.
Najznaajnja dela su mu Politika, Nikomahova etika, Metafizika, Poetika, Organon
Svako delo se bavi odreenim filozofskim pravcem: Politikom, etikom, ustrojstvom
sveta, estetikom, logikom (u Organonu je Aristotel izneo princip opteg poklapanja sa
pojedinanim koji mi danas zovemo dedukcija).
Kljuna taka neslaganja sa Platonom je u tome to je prvi bio idealista a drugi realista.
Platon veruje u svet ideja koji postoji nezavisno od stvari dok e Aristotel prihvatiti
Platonovo uenje o idejama kao uzroku svega ali e rei da su ideje U stvarima a ne
izvan njih. Svet ideja ne postoji nezavisno.
Ta njihova razlika e se videti i u shvatanju politike. Platon je teio idealnoj dravi i
postavio hijerarhiju dravnih ureenja po kome je najbolje ureenje prosveeni
apsolutizam (vladavina jednog ovela), zatim ide timokratija (vladavina nekolicine koji
vladaju zbog asti ), pa oligarhija (vladavina nekolicine koji vladaju zbog novca), pa
demokratija (vladavina svih-Platon je otro kritikovao demokratiju, mada tadanja
demokratija je bila potpuno drugaija od onoga to mi danas poznajemo kao
demokratiju). Na kraju su anarhija iz koje vrlo lako doe do tiranije koje je najgore mogue
dravno ureenje.
Aristotel je verovao da svaki vid vladavine ima svoj pozitivan i svoj negativan oblik.
Vladavina jednog oveka je pozitivna ako je to prosveeni apsolutizam a negativna ako je to
tiranija.
Vladavina nekolicine je pozitivna ako je to aristokratija (vladaju za dobrobit naroda) a ne
oligarhija ili timokratija.
Vladavina svih je loa ako je demokratija a dobra ako je to republika (nije jo koristio re
republika ve Politea ali mi bismo danas preveli kao republika).

41

Aristotel je smatrao da svaki ovek mora da bude aktivna politika jedinka ( Zoon
Politikon) jer je socijalno bie koje tek u interakciji sa drugima moe da postigne svoje
ciljeve. Izvan drutva mogu da opstanu samo zver ili Bog. Onaj ko se nije bavio pitanjima
nazivan je Polites Idiotes (iz tog termina je nastala danaanja pogrdna re-idiot).
Aristotelova osnovna ideja u metafizici je bila da postoje 4 uzroka svega postojeeg.
To su forma, materija, kretanje i svrha. Ova 4 uzroka se mogu nai u svim stvarima.
Primer: Prva stvar koja nam treba da bi napravili jedan sto je ideja o stolu, forma stola.
Druga stvar je materija, konkretan materijal, recimo drvo. Trea stvar je kretanje zapravo
oblikovanje te materije. Materija sama je pasivna forma, dok su ideja i kretanje taj
aktivni princip bez koga ne bi bilo promene. I na kraju etvrti uzrok je svrha, zato se taj
sto pravi! Moe biti za jelo, za kartanje, za ukras
Isto moemo da primenimo na dravi. Materija bi bili ljudi,narod. Forma bi bilo
dravno ureenje. Kretanje sprovoenje zakona. I svrha bi bila dobrobit zajednice!

42

ARISTOTEL NIKOMAHOVA ETIKA

Srea je jedna od centralnih taki Antike filozofije. Srei svi teimo i svi je prieljkujemo.
Iako bi svi na prvi pogled rekli da znamo ta je srea, kad krenemo da razmiljamo o njenom
odreenju, shvatamo da stvari nisu ba toliko jednostavne.
U svojoj Nikomahovoj etici, Aristotel je postavio pitanje ta je to srea? Grka re za
sreu je eudajmonija. U bukvalnom prevodu bi znaila vladavina dobrog demona, dobrog
duha- naom duom treba da valada dobar duh (demon u antiko doba jo nema striktno
negativno znaenje ve predstavlja bilo kakav oblik vie sile).
Postoje 2 vrste dobra kojima teimo:
Dobra kojima teimo da bi preko njih doli do neeg drugog (instrumentalna dobra) i
dobra kojima teimo zbog njih samih. Novac je primer isnstrumentalnog dobra, a zdravlje
je dobro kome teimo zbog njega samog. Ipak, ini se da jedino srei teimo striktno zbog
nje same, jer i kod onih stvari kojima teimo zbog njih samih, uvek im teimo i zbog sree!
Zdravlje elimo zbog njega samog i zbog sree a srei samo zbog sree. Srea je autarkina
(samodovoljna-potpuna).
Srea za Aristotela nije neto prolazno ili neko subjektivno stanje ve trajno stanje
neijeg ivota. Neko moe rei da je srean u odreenom trenutku ali ako znamo da je on
zavisnik od droge koji se u datom trenutku nalazi pod dejstvom supstance, sasvim sigurno
neemo rei da je srean. Samo ako neko zadovoljava svojim sredstvima i mogunostima
osnovne norme normalnog ivota, on moe da bude srean.
Tu ponovo vidimo razliku izmeu Sokrata i Platona sa jedne strane i Aristotela sa druge. Dok
kod Sokrata sreu moe da dostigne i prosjak koji nema ta da jede, kod Aristotela to nije
sluaj. On kae da ne moemo posedovati karakterne vrline jer kako je mogue da
budemo dareljivi i dajemo sirotinji ako nemamo ni jedan novi u depu?
Kako je mogue da pomognemo gladnima ako smo i sami gladni? Ili da budemo hrabri na
bojnom polju ako nemamo oruje dok protivnici imaju? Ideja je da nam trebaju ipak neki
minimalni uslovi da bi posedovali karakternu vrlinu.
Srea za Aristotela je posedovanje vrline i ivot u skladu sa njom! I to sa najviom
moguom vrlinom koja postoji u hijerarhiji vrlina
(najvia vrlina je posmatraki ivot, filozofski ivot, ivot nalik Bogu).
Kao i kod Platona, Ergon oveka je delanje due u skladu sa vrlinom.
Aristotel duu deli na neracionalni i racionalni deo. Neracionalni se dalje deli na
vegetativni deo koji nema dodira sa razumom i prohtevni deo (grki-Ethos) koji moe da se
podvrgne razumu. Racionalni deo se deli na saznajni i rasuivaki. ovek e imati dobar
karakter (grki-Etike odatle potie re etika) ako mu prohtevni deo bude u skladu sa
razumom!
43

Aristotel se pita ta je to vrlina? Vrlina je zlatna sredina izmeu dve krajnosti.

Umerenost je sredina izmeu rasipnitva i krtarenja, hrabrost je sredina izmeu lude
smelosti i kukaviluka itd. Meutim, nije uvek lako nai sredinu pomou koje emo videti ta
je sredina.
Ne postoje neka ustaljena pravila za svaku moguu situaciju u kojoj treba da postupimo
moralno. Aristotel nema na umu aritmetiku ve proporcionalnu sredinu. U svakoj situaciji
moramo da sagledamo sve faktore i na osnovu toga doemo do zakljuka ta bi bio moralno
ispravan postupak u trenutku.
Aristotel kae vrlina je sklonost da se bira sredina i to sredina u odnosu na nas,
odreene onako kako bi je odredio praktino mudar ovek tj. odreene u skladu sa
razlogom.
Zato uvodi ideju praktino mudrog oveka i ta ona znai?
Praktino mudar ovek je onaj koji u svakoj situaciji uspeva da sagleda ta je sredina i
zna da objasni zato je najispravnije postupiti na neki nain u datoj situaciji.
Aristotel daje analogiju (poreenje) sa sportskim trenerom. Kao to trener zna da kae koji je
kom sportisti bolji program za vebanje jer se razume u anatomiju i generalno u ljudsko telo,
tako e praktino mudar ovek u svakoj situaciji znati da kae ta je sredina izmeu
rasipnitva i krtarenja. Ideja je da sredinu procenjujemo od sluaja do sluaja.
Aristotel kae kako karakterne vrline stiemo navikom jo od detinjstva. Ali nije dovoljno da
kada postanemo odrasli ljudi samo pratimo pravila koja su nam govorili da sledimo ve
moramo razviti karakteristine razloge za vrlinu! Moramo shvatiti zato tako postupamo
a ne drugaije.
Primer: Recimo da neki ovek pronadje kofer sa parama na ulici i u njemu adresu nesrenika
koji je izgubio isti. On odlui da vrati kofer vlasniku i odlazi u policiju da im preda nadjen
novac i podatke. ta emo rei za ovog oveka? Svakako da je moralno dobar, da poseduje
karakternu vrlinu. Ali, ako je on to uradio po automatizmu jer je tako uen od strane
roditelja, a nije uspeo da razvije svoje line razloge zbog kojih bi trebalo da je to uradio,
onda on po Aristotelu nije moralna osoba. Ili ako je to uradio zbog bilo kakve koristi, bilo
da je to pohvala drutva ili eventualna nagrada, ili je vratio pare iz straha da ga ne pronadju i
osude to je uzeo kofer, onda on opet nije moralno ispravna osoba.
Dakle, svaki ovek mora sam razviti karakteristine razloge za pravednost!

44

Stoici i Epikurejci
Ove dve kole su nastale izmeu 350. i 250. godine P.N.E.
Politika situacija u Grkoj se u njihovo vreme dosta promenila. Makedonci (jedno od
nekoliko grkih plemena), na elu sa Filipom II a kasnije sa Aleksandrom Makedonskim,
osvajaju prvo Grku a zatim i skoro ceo tadanji poznati svet. To je dovelo do sloma grke
demokratije i uspostavljanja diktature makedonskih kraljeva.
Za obinog grkog graanina to je znailo ogromne promene. Nekada su oni uivali ogromna
prava kao slobodni graani i imali prava da uestvuju u politikom i javnom ivotu uopte.
Svi su imali prava i mogunosti da uestvuju u najvanijim dravnim pitanjima, da donose
odluke.
Promenom dravnog ureenja obian ovek gubi veinu prava i dolazi do oseaja da je
beznaajan.
To dovodi do okretanja oveka ka sebi. Fokus filozofije nije vie javni ivot i politika
pitanja ve Etika.
Usled uticaja Platona i Aristotela, Stoici i Epikurejci su filozofiju delili na logiku (zakoni
po kojima funkcionie razum), fiziku (zakoni prirode) i Etiku (zakoni morala).
Osvajanje makedonaca je dovelo i do ruenja helenistikog kulta (verovanje da su grci bolji
od drugih naroda). Prvi put se tu javlja ideja kosmopolite-graanina sveta koji sve ljude
smatra jednakima. Pa ak se i robovi smatraju jednakima to je za to vreme bilo
nezamislivo. Ciceron je bio jedan od najpoznatijih kasnijih pripadnika epikurejske kole, a
Seneka stoike.
Stoiku kolu je osnovao Zenon (ne isti Zenon iz predsokratovskog perioda).
Osnovna stoika ideja kae kako sreu moemo nai jedino ako odbacimo sve svoje
elje i afekte i ako je potraimo u sebi- to je ideja zatvaranja u unutranjost.
Umerenost i razboritost su najvee vrline.
Stoici kau da moramo prihvatiti ivot sa prirodom ( sa logikom tj. nunou). Moramo da
prihvatimo i zavolimo svoju sudbinu (AMOR FATI lat.-zavoli svoju sudbinu).
ivot u skladu sa vrlinom je jedini nain da dostignemo sreu (tu se vidi uticaj Platona i
Aristotela).
Verovali su da Bog nema nikakvog udela u svetu. Epikurejsku kolu je osnovao Epikur.
Njihova uenja su po mnogim takama slina stoikim, s tim to su za razliku od njih,
Epikurejci smatrali da je zadovoljstvo ono emu treba da teimo!
Treba da zadovoljimo sve svoje elje, ali, oni ne misle na obina fizika zadovoljstva, ve
na zadovoljstvo proisteklo iz filozofije i vrline!
45

DEKART (1596-1650)

Jedan od najveih mislilaca ne samo svog doba ve celokupne filozofske tradicije.

Smatra se zaetnikom novog pravca u filozofiji-racionalizma.
Bavio se metafizikom, religijom, matematikom (izmislio koordinatni sistem), etikom
ovek koji je bio olienje mudrosti i verovao da ovek tokom ivota treba da se bavi to
veim brojem stvari.
Roen je u Francuskoj a umro na dvoru vedske kraljice koju je poduavao filozofiju.
Jo u Antikoj predsokratovskoj filozofiji imamo ideju skepticizma (sumnja u svaku vrstu
spoznaje). S tim to je taj skepticizam pojedinaan tj. usmeren na konkretnu jednu stvar.
Sumnja se u ulo vida ili ulo oseaja, zapravo pokazuje se kako su naa ula pogreiva.
Za primer imamo tap koji uronimo u vodu, vidimo ga prelomljenog, to je optika varka
koja nam dokazuje kako uva mogu da nas prevara. Slina je situacija i sa oseajem
temperature. Ako bi jednu ruku drali u posudi sa toplom vodom a drugu u posudi sa
hladnom vodom, a zatim obe ruke stavili u posudu sa mlakom vodom, nama bi na jednoj ruci
bilo hladno a na drugoj toplo, to opet govori o varljivosti i relativnosti ula.
Kod Dekarta imamo jedan drugi, vei stepen sumnje (skepticizma). On ne sumnja u
pojedinana ula i ne razmatra pojedinane sluajeve, ve UNIVERZALIZUJE sumnju i
odluuje da SUMNJA U SVE DOK NE DOKAE SUPROTNO!
Njegova ideja je bila da uzdigne racio (razum) na filozofski tron. Filozofija treba da se bavi
samo racionalnim i onim to moemo da dokaemo logikim zakljuivanjem.
Reio je da ne prihvati nita kao istinito dok se kristalno jasno ne pokae da se u tu
istinu ne moe sumnjati! Odluio je da svo znanje koje imamo preispita i vidi ta je ono
to je potpuno izvesno i da na tome izgradi filozofiju sa vrstim, nepobitnim osnovama.
U svom uvenom delu Meditacije o prvoj filozofiji poinje i on od pogreivosti ula i
kae kako znanje dobijeno na osnovu njih moramo odbaciti. Zatim ispituje znanje dobijeno
na osnovu predanja nekog autoriteta. Postoji dobra ansa da je na primer, veina istorijskih
podataka zapravo potpuno pogrena a mi verujemo u njih. Zato i ovo moramo odbaciti kao
neto u ta ne moemo biti 100% sigurni.
Sledei nivo su istine matematike. Varala nas ula ili ne, 2 + 2 e biti uvek 4. Meutim, kae
Dekart, ta ako postoji neki demon koji nas vara ak i u pogledima istine matematike?! To je
zamislivo po njemu, tako da ak ni te istine nisu potpuno izvesne.

Ono to je jedino sasvim izvesno je injenica da mi sumnjamo tj. da mi mislimo! Mogu

da nas varaju ula, podaci, matematika, moemo ak da pretpostavimo da ne postoji
46

materijalni svet, nae teloali injenica da mislimo je nepobitna i izvesna! Odatle je

Dekart izveo svoju uvenu reenicu MISLIM, DAKLE POSTOJIM (Cogito Ergo Sum ).
Sumnja je in miljenja, a miljenje mora da ima nosioca tj. moje JA ma kakvo god ono
bilo! Egzistencija (postojanje) mislioca je najsigurnije znanje koje mi imamo. Drugim
reima, jedino sigurno moemo da znamo da postojimo!
Dekartova ideja je bila da celu filozofiju ponovo izgradi na ovom stavu ali to ba i nije bilo
jednostavno. Postavljajui sebi tako visok kriterijum za znanje Dekart je upao u problem iz
koga nije mogao da izae jer nije mogao da mrdne dalje od tog osnovnog znanja. Kako god
bi pokuao da ponovo izgradi znanje, upadao bi u sopstvene zamke.
Reenje je naao u Ad hoc hipotezi (hipoteza smiljena da bi se to pre reio problem, esto
ne ba najbolja opcija) o postojanju Boga koji je svedobar, svemudar i sveznajui. S obzirom
da je Bog svedobar tj. apsolutno dobar, on ne bi dozvolio nikakvom demonu da nas vara i ne
bi dozvolio da budemo u zabludi. Te kako ula UGLAVNOM NISU pogreiva mi ipak
moemo da kaemo kako imamo znanje.
Dekart je uveo metod analize u filozofiji. Svako znanje moramo podvrgnuti sumnji, zatim ga
analitiki razloiti na delove i analizirati deo po deo od prostijeg ka sloenom. I na kraju
celokupan rezultat proveriti (princip verifikacije).

Imanuel Kant 1724-1804.

47

Roen u Keninzbergu, tadanjoj Nemakoj (dananji Kalingrad-Rusija). Nikada nije napustio

svoj rodni grad.
Kant je jedan od rodonaelnika nemakog klasinog idealizma iji su jo predstavnici Fihte,
eling i Hegel.
Njegova najuvenija dela su Kritika istog uma, Kritika praktinog uma, Kritika moi
suenja, Zasnivanje metafizike morala
Kant se bavio preteno teorijom saznanja (epistemologijom), estetikom (nauka o lepoti)
i etikom. Bavio se i metafizikom, ali tako to je pokuavao da joj zada smrtni udarac tj. da
pokae kako je to neto ime vie nema potrebe da se bavimo jer nas nikuda ne vodi.
Da bi shvatili osnove filozofije moramo znati ta znai transcedentalno- to je neto to je
van domena naeg iskustva. Neto to nikako ne moemo spoznati ulima ve samo
razumom.
Kant u svojoj Kritici istog uma koristi re estetika ne u dananjem smislu kao nake o lepoti,
ve u izvornijem smislu gde ta re znai OPAAJ (gr. re aestheticos-opaaj).
Zato Kant kad govori o transcedentalnoj estetici zapravo govori o APRIORNIM
FORMAMA OPAANJA. ta je zapravo to? Apriorne forme opaanja su PROSTOR I
VREME. Naa sposobnost da odredimo gde su stvari u prostoru (na, uz, o, u , ispod,
iznad, levo , desno) i da rasporedimo vremenske segmenta (sada, pre..) je uroena
(apriorna)!
Prostor i vreme moemo zamisliti kao neki softver u koji mi ubacujemo sve stvari koje
opaamo. To je kalup u koji mi stavljamo svaki opaaj koji imamo. Svaki objekat koji
percipiramo (opaamo) stavljamo u kalup prostora i vremena.
Bez ove dve apriorne forme (apriorne su zato to postoje bez iskustva) sve nae
senzacije (sve one informacije koje primamo ulima) bi u naoj svesti bile zbrkane i
nejasne. Sve to naa ula opaaju, svest reinterpretira i obradi uz pomo svog softvera,
prostora i vremena.
Kant razlikuje FENOMENE i NOUMENE. Fenomeni su sve ono to opaamo, ona
informacija koju naa ula primaju a svest obrauje. Noumeni su zapravo sutine stvari
koje naa ula ne mogu da spoznaju. Noumeni su iza fenomena, oni su nosioci fenomena!
Noumen je transcedentalan u odnosu na iskustvo!
Noumenima se bavi metafizika. Ali poto o njima ne moemo nita da znamo, treba da
prestanemo da se bavimo tim pitanjima.
Kako mi saznajemo? Tako to naa ula prime neki opaaj, zatim ga alju u svest gde neto
to je Kant nazvao uobrazilja (deo svesti-razlikuje se od razuma) sintetie i sreuje te opaaje

48

da bi im onda na razum pripisao pojmove. Odatle njegova uvena reenica da su opaaji

bez pojmova slepi a pojmovi bez opaaja prazni. ta to znai?
Da nema razuma, skup naih opaaja bi bio potuno beskoristan i mi ne bismo mogli da
definiemo pojmove. S druge strane, da nema ula, razum ne bi imao emu da pripie
pojmove.
KANTOVA ETIKA
Kant je najvei predstavnik deontoloke etika (etika dunosti). Ideja mu je bila da
zasnuje moral bez pozivanja na religiju i Boga.
Cilj etike nije da se pitamo ta je to dobro ve ta treba da inim da bih bio dobar ovek?
Verovao je da postoji moral koji jeste izmislio ovek, ali je moral iznad oveka i razuma.
uveni citat Kantov zvezdano nebo nadamnom i moralni zakon u meni ima za cilj da kae
upravo to, kako je moral kao takav iznad svakog pojedinca.
Kant kae kako da bi bili moralno zapravo, na postupak ne sme da bude takav zato to se
plaimo kazne,Boga, karme ve zato to oseamo da je to ispravno i zato to nam je to
dunost!
On nam daje 3 zakona (maksime) po kojima moramo da ivimo bezpogovorno ako
hoemo da budemo moralni.
Prva maksima kae: Postupaj prema onoj maksimi za koju moe poeleti da bude opti
zakon- Ovde Kant eli da kae kako je osnovna karakteristika moralnosti zapravo
univerzalnost! MORAL DA BI BIO MORAL MORA DA VAI UVEK I SVUDA I DA
BUDE ISTI PREMA SVIMA.
Problem je to bi Kant rekao da ako ja ubijem teroristu koji je pokuao bombom da ubije 50
nevinih ljudi, to nije moralan herojski in, ve moralno loe bez obzira na okolnosti. Dakle
moral se mora uvek primenjivati!
Druga maksima kae: Postupaj prema sebi i drugima kao prema cilju a ne sredstvu.
Poruka ovde je jasna, neiskoriavati druge, ne lagati ih itd Problem opet postoji. Ako
u svakoj situaciji moramo da budemo moralni, ako nam udje lopov u kuu i pita gde su
pare, mi po Kantu ne smemo da ga slaemo.
Trea maksima kae: Postupaj prema onoj maksimi koju bi odredio da si moralni kralj.
Treba da radimo samo ono to mi elimo da nama rade, i da ne radimo drugima nita
to ne bi eleli da drugi nama rade.

ARTUR OPENHAUER 1788-1860

49

Roen u Berlinu gde nije mogao da stekne filozofsko ime zbog prejakog Hegelovog uticaja
iji je sam veliki kritiar bio.
Njegov ivot karakterie dosta pehova i problema. Bio je loeg finansijskog stanja, nije imao
svoju kuu, imao je jako lo odnos sa majkom koja ga je smatrala bezvrednim.
Njegovu filozofiju, za razliku od svih prethodnika, karakterie iracionalizam! Ne postoji
vie primat razuma i logike ve IRACIONALNE SLEPE VOLJE koja je u osnovi svega
i svakog naeg postupka. Za sve to radimo pokreta je slepa volja koja u svom
izvornom obliku nije usmerena prema bilo kakvom konkretnom cilju!
openhauerova filozofija je pesimistika-verovao je da je ovaj svet najgori od svih
moguih (pessimus-gr. za najgori). Verovao je da je svet ispunjen samo patnjom i
bolom i da u takvom surovom svetu nikako ne moemo da se zadovoljimo.
Volja je ontoloki princip, ona se nalazi iznad razuma ali i iznad morala!
Svako nae postupanje je po openhaueru proisteklo ili iz zlobe ili iz egoizma ili iz
saoseanja.
Jedino ovek nanosi bol drugom oveku iz iste zlobe. Takvih situacija nema ni kod jedne
ivotinje.
Jedina prava moralna kategorija za njega je saoseanje! Ona proizilazi iz svih ljudskih
patnji. Treba da teimo NIRVANI tj. odbacivanju svih elja koje imamo i asketskom
ivotu.
Na nae oi navuen je veo obmane koji nam ne dozovoljava da vidimo da je naa
indvividualnost prividna! Mi nismo jedinke izolovane jedne od drugih. Kad se oslobodimo
tog privida shvatiemo da smo svi mi duhovno povezani i da se zato saoseamo jedni sa
drugima jer u drugome prepoznajemo i svoj bol.
Slinos kao to su na Epikurejsku i Stoiku kolu delovali spoljasnji faktori, tako je i na
openhauerovu filozofiju delovao njegov ivotni peh.

FRIDRIH NIE
50

1844-1900.

Jedan je od najuticajnijih filozofa 19. veka. Roen u Nemakoj.

Bio je veliki kritiar zapadne filozofije i Hrianstva.
Bio je filozof, pesnik i filolog. Njegova filozofija je pisana poetski a ne analitiki.
Utemeljiva je filozofije ivota (pisao je o tome kako treba iveti).
Najuvenija dela su mu: Tako je govorio Zaratrustra, Volja za mo, Sumrak idola,
Antihrist, Ecce Homo
Veliki uticaj na njega je imao uveni kompozitor Rihard Vagner s kojim je esto raspravljao
o estetici. Pored Vagnera uticaj na Niea imali su Seren Kjerkegor i moda najvei Artur
openhauer.
Nie vie kao da samo nainje filozofske teme i vie izlae i saoptava ideje nego to ih
zapravo sistematski analizira i dokazuje. Nije voleo nain na koji su filozofirali Sokrat,
Platon i Aristotel, smatrao je da filozofija ne moe da bude tako hladna i neintuitivna.
Verovao je da je njihovo uenje pogreno, za sebe kae da on filozofira ekiem, on stvara
filozofiju, ne dokazuje je. Bio je emotivan, intuitivan, ponekad patetian i zbog toga
okarakterisan kao opojan i opasan, jer esto ostavlja po mnogima negativan uticaj na
razmisljanje ljudi, naroito maldjih.
openhauerov uticaj je jasno vidljiv kod Niea jer i on smatra da vlada iracionalizam a
ne racionalnost. U osnovi svakog naeg postupanja jeste volja ali ne slepa kao kod
openhauera ve je to VOLJA ZA MOI.
Odbacio je openhauerovski pesimizam i smatrao ba obrnuto kako ovek treba da ivi
sa herojskim optimizmom.
Treba da odbacimo APOLONSKI KULT- kult po kome su glavne vrednosti moral,
umerenost, racionalnost (Apolon je bio gr. bog mudrosti) i da prihvatimo
DIONIZIJSKI KULT (Dionis je bio gr. bog vina, uivanja, zadovoljstva) koji nas ui
da treba da ivimo punim pluima, da prihvatimo injenicu da je smrt konana ali da
ne patimo zbog nje, da se prepustimo uivanjima i da svetom treba da vlada zakon
jaeg a ne moral koji su zapravo izmislili slabi ljudi kako bi se zatitili od
NADOVEKA. Nie je verovao kako postoji uzviena rasa ljudi koji e zavladati
svetom i iveti onako kako je on propovedao, u skladu sa Dionizijskim kultom a ne
hrianskim asketizmom.

Nadovek se raa i moe da prepozna nadoveka u drugome nadoveku, samo kad odbaci
iluzije moralnosti i racionalnosti koje su mu nametnute.
51

Ovu ideju nadoveka je kasnije Adolf Hitler zloupotrebio kao opravdanje za holokaust i za
uzdizanje Arijevske rase koju je smatrao da predstavlja tu grupu nadljudi. Sam Nie nije
tvrdio da su nadljudi samo Arijevci.
Moe li se abortus moralno opravdati?
Pod abortusom se podrazumeva namerno izazivanje prekida trudnoe.
Njega treba razlikovati od spontanog pobaaja koji se deava nezavisno od enine volje.
Predmet moralne procene moe da bude samo in koji je izvren po slobodnoj volji!
Ovde neemo razmatrati pravni aspekt abortusa (pitanje da li je legalno izvriti abortus) jer to
zavisi od drave do drave, ve moralni! Pitanje da li je, iako je pravno dozvoljeno,
moralno izvriti abortus?
Ako posmatramo iz perspektive Hrianske religije, abortus je ubistvo, a svako ubistvo je
greh, jer nije nae da sudimo i uzimamo ivot jer ga mi nismo ni dali ve je to uinio Bog.
Ali ta ako odbacimo religiju i kaemo kako smo ateisti? Mnogi ljudi ne veruju u Boga ali i
dalje veruju i potuju moralne zakone.
Tu emo se podsetiti Hipokratove zakletve koja obavezuje svakog medicinskog radnika i
zahteva od njega apsolutno potovanje ivota od samog zaetka. Dakle i iz ove perspektive
nemoralno je vriti abortus.
Oba ova napada protiv abortusa lee na argumentu da ivot poinje od samog zaea,
od trenutka oploenja jajne elije! A svaki ovek ima prirodno pravo na ivot koje je iznad
svih drugih prava. Sa stanovita moralnog kodeksa zdravstvenih radnika, abortus je
moralno nedopustiva radnja ak i u zemljama gde je pravno dozvoljen.
Upravo ovaj argument napadaju oni koji su ZA abortus. Po njihovom stanovitu,
oplodjenu jajnu eliju nikako ne moemo nazvati ivotom i suditi o tome kao da sudimo
o ubistvu novorodjeneta.
Oni koji smatraju da abortus nije nemoralan kao argument izlau to da nikako ne moemo da
budemo sigurni u tom stadijumu da li e se trudnoa zavriti kako treba i da li e se uopte
formirati fetus stoga ne moemo rei da je to jo ivot.
Protivnici abortusa na to bi mogli da kau kako nam dananja tehnologija omoguava da u
prilinom procentu moemo da tvrdimo da e sve biti u redu, s druge strane i dalje postoji
mogunost greke!
Dilema nije gotova tu. ak ako dozvolimo da je abortus moralan u prva 3 meseca ili do
poetka stvaranja fetusa, imamo slian argument ZA abortus i u ovoj fazi. Da li je fetus
ovek? Ako nije jo, tako da kaemo, formiran ovek, da li onda ima prava kao ovek ili
njegova majka ima prava da odluuje o tome ta e sa njim?

52

Problem nastaje upravo u tom sporu koji je to momenat od zaea do trenutka roenja
u kome emo rei da je stvoren ivot koji ima svoja prava i koja ne smemo kriti?
Zastupnici abortusa e rei da postoji jedna jasna linija razgranienja, a to je samo roenje
deteta. Meutim, medicinski gledano, dan pre nego to se dete rodi, ono je ve potpuno
formirano i u istom stadijumu razvitka u kome e biti kada se rodi. Da li onda imamo
pravo da vrimo abortus?
Isti problem se javlja kad bi odluili bilo koji momenat da uzmemo kao tu liniju
razgranienja pre koje moe da se vri abortus. Ako kaemo, abortus ne moe da se vri kad
prodje 90 dana od zaetka trudnoe, svako moe da postavi pitanje a u emu je krupna razlika
izmeu 89. i 90. dana pa da 89. dana moe a 90. ne?
Ovo je stari filozofski paradoks koji se javlja u mnogim situacijama pa tako i u ovom sporu
oko abortusa.
Razmotriemo jo neke argumente oko abortusa.
esto se navodi kao opravdanje za abortus teka materijalna situacija ene ili sluaj u
kome je trudnoa posledica silovanja. Ljudi koji su protiv abortusa esto na ova 2 primera
(naroito drugom) upadaju u sopstvenu kontradiktornost.
esto se moe uti kako je neko generalno protiv abortusa ali ako je abortus posledica
silovanja, onda je opravdano! Ovo je prosto neodrivo stanovite. Zato? Zato to je
striktno gledano, sam in abortusa opet svirepo ubistvo nevinog deteta. Da li je to dete
koje treba da se rodi na bilo koji nain krivo za monstruozni zloin svoga oca?! Naravno
da ne!
Moemo uti opravdanja poput onoga da e majka celog ivota traiti lik svog silovatelja u
tom detetu i da e dete moda imati taj nasilniki gen. Ali hajde da uzmemo sledei primer.
Recimo da imamo dete od 10 godina iji otac u tom trenutku postaje silovatelj. Da li sad treba
da ubijemo to dete zbog puke mogunosti da e i on to uraditi?! Ili ako neko postane ubica da
ubijemo svu njegovu decu?!
Teko da se u ovoj situaciji abortus moralno moe opravdati ako ve prihvatimo
hipotezu da je stvoren ivot ve prvog dana trudnoe.
Primer gde je ena u tekoj materijalnoj situaciji gotovo da ne treba ni razmatrati. Uvek
moemo da zamislimo to ovako: Neka ena ostane bez posla i dobija minimalnu socijalnu
pomo sa kojom ne moe da izdrava sebe i svog sina od 5 godina. Da li to znai da treba da
ga ubije?!

Monstruozno naravno, ali ako prihvatimo pomenutu hipotezu, moramo ovako postaviti
stvari! S druge strane ako kaemo kako fetus jo uvek nema prava i nema status kao
ovek, imamo problem da odredimo koji je to trenutak kad dobija svoja prava?
53

Pitanje abortusa nema svoj finalni odgovor koji e nam rei da li je to moralno ili ne.
PROBLEM EUTANAZIJE
Eutanazija predstavlja svestan in izazivanja smrti upotrebom adekvatnih
medikamenata u cilju oslobaanja oveka koji je teko bolestan od nepodnoljivih
patnji i bolova.
Motiv eutanazije je saoseanje sa patnjom bolesnika i to je moralano, ali ovde se pitamo da
li je sam taj in moralan i prihvatljiv? Isto kao i kod problema abortusa, ovde se neemo
baviti pravnim ve moralnim pitanjem. Eutanazija je u nekim dravama dozvoljena
(Holandija i Oregon-SAD), u nekima nije, ali pitanje je, ak i da je svuda dozvoljena, da li je
moralna!
Eutanazijom se, po njenoj definiciji, ne smatra trenutak kada lekar prekida terapiju
bolesniku kome nema pomoi. Na primer, ako lekar iskljui aparate bez ije pomoi inae
ne bi mogle da se odravaju vitalne funkcije pacijenata. Smatra se da nije u redu da se
vetaki, nasilno, odrava ivot jer ovek ima pravo na prirodnu smrt.
Pod pojmom eutanazije podrazumeva se, dakle, samo in koji dovodi do smrti pacijenta
kome na trenutnom stadijumu razvoja medicine nema pomoi.
Gledajui problem iz Hrianske perspektive, naravno da eutanazija nikako nije
opravdana. Vernici i zastupnici hrianske etike zastupaju argument da su ljudski ivot i
smrt iskljuivo u Boijim rukama. Dakle, eutanazija bi predstavljala ubistvo i krenje Boje
zapovesti!
Naravno, moralnost ili nemoralnost eutanazije moramo dokazati i bez pozivanja na religiju
jer postoji mnotvo sluajeva gde ljudi jednostavno nisu religiozni to ne znai da ne potuju
moralne kodekse.
Gledajui iz perspektive medicinskog radnika, eutanaziju takoe ne moemo opravdati
jer Hipokratova zakletva obavezuje da se svakom oveku pomogne u odranju ivota,
kao i da se nikome ne sme nakoditi:
, ,
.
Meutim, sasvim legitimno se ovde moemo zapitati da li je Hipokratova zakleta u
ovom segmentu ispravna?
Ako je motiv eutanazije saoseanje, i u tome nema nieg loeg, ak se karakterie kao
moralno dobar in, zar ne bismo mogli da kaemo da je pravo saoseanje potovati
bolesnikove elje?
Nije li surovo ostaviti nekoga da se ko zna koliko dugo mui u uasnim bolovima kad znamo
da mu ne moemo pomoi? Protivnici eutanazije bi verovatno na ovom mestu rekli da se

54

esto deavaju medicinska uda i da zato ne bi trebali da dozvolimo eutanaziju, ali da li je

racionalno oslanjati se na uda?!
Eutanaziju svakako ne treba vriti na svim ljudima koji imaju teke i bolne bolesti koje e na
kraju imati smrtni ishod, ve samo na onima koji to ele! Postoji mogunost da neko
jednostavno ne eli vie da se bori i trpi, ve eli da okona svoj ivot. Zar bolesnikovu
elju ne treba potovati kao in saoseanja i zar to nije nain da mu se otkloni bol kad ve ne
postoji drugi?
Hipokratova zakletva kae kako medicinski radnik treba da tei odranju ivota, ali se moe
postaviti pitanje kvaliteta tog ivota!
Imajui na umu Kantovsku etiku, in ubistva je nemoralan, ali ini se da svi
zdravorazumski shvatamo da to nije isti in kao kada bi nekom smrtonosnom inekcijom ubili
zdravog oveka koji to nije eleo. Dakle, Kantovu etiku bi mogli da dopunimo
Aristotelovom tj. da pre nego to moralno osudimo neki in, uzmemo u obzir sve faktore
koji su doveli do tog ina.
Odgovor na problem eutanazije ponovo nemamo. Imamo jake argumente na obe strane
ali ini se da ovaj etiki spor i dalje ostaje otvoren!

55