Marko Lopuina

KO JE OVEK ZVANI ARKAN

ZASTO JE LIKVIDIRAN ELJKO RANATOVI

O SEBI:
est meseci sam bio u zatvoru, osudjen sam na 20 meseci zatvora. Ja sam bio prvi
politiki zatvorenik u toj novoj Hrvatskoj. Gde su tada bile te poternice Interpola,
kada je SFRJ bila lanica Interpola? Postoji u Interpolu samo jedna poternica za
mnom, i to suda u Osijeku, zbog navodne pljake banke 1979. godine u Zagrebu.
U loim vremenima dizao sam kredite. Nisam bogat covek. Nemam novac u
novaniku, a ni u depu. Izdravam porodicu, 73 ranjenika i familije poginulih
vojnika. Moje tri firme rade po trinom principu. Podizao sam kredite u loe vreme,
sada imam dug od milion maraka. Kua koju imam podignuta je pre 13 godina.
Nisam je sada stekao. Svojim parama kupio sam 34 stana za moje vojnike. Nisam
bogat ovek. Nisam ratni profiter. Pitajte dopisnika Martina Bela da li je Garda
pljakala. Srpska dobrovoljaka garda bila je jedina disciplinovana vojska na ratitu.
Pljaka, ubistva civila i silovanja bila su strogo zabranjeni. Kako moze neko ko se
bori u prvoj liniji i da pljaka? Da usred bitke stavi frizider ili televizor na rame i
nosi. Nijedan litar nafte nisam dobio. To e potvrditi direktor iz Tenje. Ja lino morao
sam da kupujem naftu. Nisam nita profitirao u tom ratu, pa ja sam svog sina
Mihajla, koga volim kao oi svoje, vodio u rat da branimo srpski narod. Rizikovao
sam ivot svog sina.
Marko Lopuina
Postoji samo jedna poternica. Ako ja imam kriminalnu prolost, kakve to veze ima sa
Hagom? Ja sam 1990. godine uhapen u Hrvatskoj. eljka Ranatovia Arkana znao
je svaki ovek i svako dete u Jugoslaviji. I svima se inilo da ga zaista dobro
poznaju. O njemu se govorilo na dva naina - javno i kriom. Javno, bio je vlasnik
raskone vile u Ljutice Bogdana broj 3,
FK Obili, firmi SDG kompani, Ari kompani, Vizantin kompani, Zadruge Delije,
nekoliko poslastiarnica i pekara, kazina u hotelu Jugoslavija.
Imao je devetoro dece iz tri braka - Mihajla(22), Sofiju(19), Andjelu(17), Milenu(15),
Nikolu(14), Vojina(14), Masu(7), Veljka(2) i Anastasiju. Govorio je teno engleski,
francuski i italijanski, a sluio se nemakim i holandskim jezikom. Hobi mu bio
sakupljanje slika srpskih slikara i u svojoj vili posedovao je pozamanu kolekciju.
eljko Ranatovi nije puio, nije pio i ustajao je svaki dan u sedam sati ujutro.
Tajno, Arkan je bio borac u senci, ovek jake i nezgodne naravi, strah i trepet za

svoje neprijatelje. Odrastao je na Novom Beogradu, a kasnije se preselio u Ulicu 27.

marta.
Prema dostupnim zvaninim podacima, zavrio je srednju i Visu ugostiteljsku skolu,
a devedesetih je diplomirao i na Vioj trenerskoj u Novom Sadu na temu Priprema
igraa za utakmicu. Njegova ivotna pria je toliko orginalna da se moe nazvati
samo - arkanovska. Delija po slubenoj dunosti eljko Ranatovi Arkan bio je
miljenik masa od kada je postao vodja Delija i predsednik marketinske kompanije
Delije, koja je
tampala sve ambleme i suvenire koji nose ime FK Crvena zvezda.
Potom je bio i prvi ovek fudbalskog kluba Obili. Pre toga, tokom 1992. i 1993.
godine bio je predsednik prvoligaa Pristine.
Prialo se da je Arkan 1989. slubeno angaovan da organizuje navijae FK Crvena
zvezda kako bi pevali: "Delije, delije, u nama je spas, Slobodan Miloevi navija za
nas". Arkan je o tome govorio drugacije:
- Preuzeo sam vodjenje navijaa Crvene zvezde, kad se politika umesala u klub. Neki
navijai su otili kod Vuka, neki kod eelja, a neki kod
Djindjica... Odjednom se desilo da niko ne navija za tim, za fudbal. Pretila je
opasnost da ovi iznenadni "politiari" rasture Crvenu zvezdu, a sami su se bili
podelili na "stranke" - ultrai, zulu, zoo-grupa... Tada sam okupio sve navijae i
spasao klub. Rekao sam im da na stadionu ima mesta samo za sport, a ko hoe
politiku, moze da ide kod politiara i na mesta gde se politika vodi. Od tada, klub ima
jedinstveni sever, jednu armiju navijaa koji se od tog vremena zovu - Delije.
Od trenutka kada je eljko Ranatovi Arkan, vlasnik FK Obili, doao u posed
ampionske titule 1998. godine i poeo da ari i pali u jugoslovenskom fudbalu,
prekinuo je monopol nekada vodeih klubova, pre svega Partizana i Zvezde, za koju
je oduvek navijao.
- Rei cu jednu istinu. Jugoslovenski fudbal unitili su Crvena zvezda i Partizan.
Godinama su imali privilegije u sudjenju, jer su sudije pola Zvezdine, pola
Partizanove. Zna se da i jedni i drugi imaju para i da kupuju igrae koje ele.
Naravno da time slabe druge. Svi transferi ova dva mona kluba, a re je o ogromnim
parama, ostaju monima, drugi koliko se ogrebu. Runo je to imaju privilegiju kod
sudija - govorio je eljko Ranatovi. Arkan je imao klub, a nikada se nije aktivno
bavio sportom.
Hrvati su pisali da je Arkan srpski Bagzi Sigel, vodja tifoza, najbolji prijatelj svih
perspektivnih kriminalaca, zet "nacionale", uzor omladine, reinkarnacija srpskih
vojvoda iz Prvog svetskog rata, poslanik, ministar, i napokon mag fudbalske taktike
sa perspektivom da udje u sportske udbenike. Za Arkana kau da mu je sedenje na
klupi za rezervne igrae
Obilia u stvari zaokruzilo karijeru. Jer, od kada zna za sebe, bio je neka vrsta
"rezervnog igraa" za sve prilike. Specifinom ivotnom devizom sadrzanom u
prostoj logici - ili me sluaj ili u ti majku majinu - stvorio je praktinu formulu za
uspeh i strpljivo gradio harizmu ive legende beogradskog asflata. Jugoslovenski
drni momci su ga iz, kako su govorili,
samopotovanja, izmedju sebe zvali Glavonja.

Batine dobio zbog Tita

Arkan je bio dete nesrenog detinjstva. Prve batine dobio je od oca zbog Tita. Lomili
su jadac i on je viknuo: "Tata, umro je drug Tito!" Otac Veljko je skoio istrgnuo sinu
novine iz ruku, na ta mu je eljko rekao: "Jadac!" Pobegao je od kue sa devet
godina, pravo u Dubrovnik. Rodjen je 17. aprila 1952. godine u Breicama, gde je
njegov otac bio na slubi u tadasnjoj JNA, pa ga je uglavnom podizala majka Slavka.
Otac je majku upoznao u Pritini i sa njom izrodio tri kerke i sina eljka. Majka je
bila iz ugledne porodice Josifovi, a otac iz crnogorske porodice od ugleda Ranatovi. Kako mu je otac, kao pukovnik avijacije, preseljen na aerodrom Pleso,
eljko je est godina proiveo i u Zagrebu, a potom se seli u Beograd. Buntovan po
prirodi i bahat, Veljko Ranatovi je izgubio posao u armiji, a time i brak. Roditelji su
mu se razveli i neko vreme eljko je iveo sa majkom i sestrom. Od malena je bio
nestaan i valjda mu je zato prvi nadimak bio Hibrid. To nam je ispriao jedan
taksista koji je bio njegov drug, i dodao:
- eljko je tada imao krupnu glavu i sitno telo. Drugo ime, Arkan, uzeo je posle po
jednom liku - arobnjaku iz omiljenog stripa kojeg je itao u detinjstvu, ali mu se i
kasnije vraao.
Prvi sukob sa zakonom
eljko Ranatovi je sa 14 godina doao u sukob sa zakonom. Depario je
Beogradjane i kriom obijao trafike. Zbog kradje je 1969. godine osudjen na tri
godine maloletnikog zatvora. Izdrao ih je u Domu za maloletne prestupnike u
Novom Sadu. Upisali su ga zatim u Pomorsku kolu u Kotoru, ali je eljko sa
drutvom pobegao u Italiju. Tamo je vebao svoju laku ruku. Vratio se brzo u
Jugoslaviju i formirao prvi gang. Njegova grupa je na delu uhvaena u Zagrebu.
Epilog je bio: tri godine maloletnikog zatvora u Valjevu i est meseci u Pozarevcu.
Kasnije je u Jugoslaviji osudjivan i 1972. na est meseci, a 1982. na osam meseci
zatvora. Prva kazna ga je naterala da
pobegne iz zemlje, pravo u Englesku. Tamo je sreo siromanog Italijana koji se zvao
Djovani di Stefano i koga je kasnije, 1979. godine, u vedskoj izvadio iz zatvora.
Devet godina eljko nije dolazio kuci. Strana stampa je pisala da je tamo "proveravao
bogatstvo Evropljana". U inostranstvu, zbog
oruanih pljaki Ranatovi je juren, hapen i osudjivan u Belgiji, vedskoj i
Holandiji. Ove zemlje su za njim raspisale poternice, na osnovu kojih ga je i Interpol
trazio.

O sebi i drugima:
Moji vojnici nisu zloinci. Tvrdim da moji vojnici nisu poinili nijedan zloin. Poeli
smo u Tenji sa tri lovake puke, jednim "heklerom" i nekoliko pitolja. Prvi snajper
smo zarobili od Hrvata. Tek posle smo od TO Tenja dobili automatske puke. Nas
nije naoruavala ni JNA, ni Beograd. Zarobili smo sedam tenkova u borbama za
Kerestinovo. Njih smo menjali kod JNA za municiju i hranu. Mi tada nismo bili u
ljubavi sa JNA. Njihovi oficiri su bili komotni, zarozani, neobrijani, esto pijani. A
moji uvek obrijani, utegnuti. Alkohol im je bio najstroije zabranjen.
Bada je bio dobar ovek. Znao sam Radovana Stojiia Badu iz Erduta. Bio je
komandant Teritorijalne odbrane. Bio je dobar ovek, stareina i vojnik. Nismo
zajedno ratovali, jer je on bio u komandi, a ja na prvoj liniji. Ne znam razlog
generalove smrti. Ne vidim razlog. Nepristojno je, medjutim, ta novine o njemu
piu. O nekoj torbi. U njoj su bile dve banane, dva kivija. To mi je njegov brat rekao.
Erdut sam dobio od Gorana Hadica. Centar za okupljanje dobrovoljaca u Erdutu
dobio sam od Gorana Hadica, predsednika oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni
Srem. Kada je nastala Garda, mi smo u Tenji imali samo 24 vojnika. Nama je
komandovala Teritorijalna odbrana, koja nas je pozvala da po Ustavu SFRJ branimo
teritoriju Jugoslavije.
Olbrajtova preti srpskom narodu.
Zasto je CNN emitovao ovu emisiju u vreme posete Medlin Olbrajt Beogradu - ja
nemam komentar. CNN optuuje srpski narod i predsednika Srbije. Ova emisija nije
uperena protiv mene. To je pritisak na Vladu Srbije i na Slobodana Miloevia. Ovo
je pritisak da mi damo Kosovo. Oni su na to potroili etiri i po sata na CNN. etiri
dana su putali taj film. To je kampanja protiv srpskog naroda.
Miloevia nikad nisam upoznao. Ne poznajem, niti sam ikad upoznao, niti sam imao
kontakte sa Slobodanom Milosevicem. Bio sam na sahrani generala Radovana
Stojiia sedam metara iz Slobodana Miloevia, ali taj ko me je slikao napravio je
kao da stojim pored njega. Nikakva posla ja nisam imao sa Miloeviem.

ovek sa 17 imena
U medjuvremenu, otac je, pria se, nagovorio Staneta Dolanca da ga "uposli ne bi li
postao ovek". Od tada je, navodno, Arkan postao ovek od poverenja svoje
otadbine i jugoslovenske policije. To mu je dalo mo da opstane i ne boji se
konkurencije na evropskim ulicama. U Milanu Arkan nije priznavao cak ni
Dragomira Petrovia Drneta, proslavljenog kralja tamonjeg podzemlja. Drne je
osudjen na doivotnu robiju, a Arkan je izbegao da odgovara za masakr u milanskom
restoranu Kiko 1. februara 1974. godine, koji mu je pripisan. Tada je, navodno,
rekao: - Sinjore i sinjori, emu uzbudjenje! Ovo je samo obina pljaka. Za poslune
nema nikakve bojazni. Zato vas najljubaznije molim da budete tako dobri i dareljivi

i - otkupite svoj zivot! eljko Ranatovi je, po dosijeu Interpola, bio glavni vinovnik
pljake Lenor banke u Kungelveleu, a potom je 17. oktobra 1974. uleteo u Enselid
banku u Stokholmu i odneo 80.000 kruna.
Posle pljake zlatare u
Frankfurtu, od 1981. godine juri ga i nemaka policija. eljko Ranatovi je u dosijeu
Interpola bio zaveden pod imenima: eljko Ranjatovi, Roberto Betega, Paul
Betega, Marsel de Kok, Stefan Kartni, Bob Elis, Gojko D. Peno, Damian Peno,
Rodoljub
Kalianin, Marko Markovi, Miroslav Petrovi, Djordje Rolovi, Milko
Savi, Mario Valentini, Pol Karsenti, Marko Markoti, Mario Valentino.
Kada je
22. oktobra 1974. godine vedski biro Interpola zatraio od Generalnog sekretarijata
Interpola da objavi "crvenu poternicu" za Ranatoviem, beogradski biro Interpola
obavestio je druge zemlje da je u periodu 1970-1972. godine "ovo lice u Jugoslaviji
vie puta osudjivano prvo kao maloletnik, a zatim kao punoletno lice. Presude su
izricane zbog kradja, tekih kradja i oruanih pljaki". vedske vlasti raspisale su
medjunarodnu poternicu zato to je eljko Ranatovi izmedju 6. aprila i 31. avgusta
1974. godine u nekoliko vedskih gradova poinio 12 provala. I zato sto je 19. aprila
1974. i 17. maja 1974. u Getenburgu, a zatim 6. septembra 1974. u Kungelveleu
izvrio tri oruane pljake banaka. Ukupna teta koja je u ovim akcijama priinjena,
tvrdili su vedjani, iznosila je 206.000 vedskih kruna.
Poternica koja je
objavljena po zahtevu Interpola vedske vodi se pod brojem 784/74, kontrolni broj
A-237/1979. Ranatovi je ubrzo uhapen u
Belgiji. Posle oruanog napada na jednu banku u Briselu, uhvaen je 28. decembra
1974. godine, tako da je Interpol vedske 13. januara 1975. godine obustavio svoju
poternicu. Belgijski sud izrekao je Ranatoviu kaznu zatvora u trajanju od 15
godina. Novi medjunarodni nalog za hapenje objavile su jugoslovenske vlasti 1977.
godine, dok je Ranatovi jo bio u
belgijskom zatvoru. Interpolov biro u Beogradu je tom prilikom u stvari samo
proirio na medjunarodni nivo jedan nalog za hapenje koji je u Jugoslaviji izdat jos
3. oktobra 1975. godine, zbog oruane pljake izvrene u Jugoslaviji 18. decembra
1974. Ranatovi je 4. jula 1979. godine pobegao sa izdravanja kazne u belgijskom
zatvoru u Vervijeu. Vratio se u vedsku,
gde se smatra da je izvrio dve nove oruzane pljacke: 5. septembra 1979. godine u
Stokholmu i 21. septembra 1979. u Getenburgu. Zbog toga je Interpol Stokholm
ponovo raspisao "crvenu poternicu". Na osnovu nje, Ranatovi je zajedno sa jos dva
sauesnika uhapen u Holandiji, nakon jedne oruane pljake u Amsterdamu 24.
oktobra 1979. godine. Tokom
sasluanja uhapenih i na osnovu izjava svedoka ispostavilo se da su njih trojica
poinili jo jednu oruanu pljaku 22. oktobra 1979. u Hagu.
Sud u Amsterdamu izrekao je 7. maja 1980. godine eljku Ranatoviu kaznu
zatvora u trajanju od sedam godina. Tano godinu dana kasnije, 8. maja 1981. godine,
Raznatovic bei iz zatvora u Amsterdamu. U tome su mu pomogla dvojica Italijana
koji su mu dobacili oruje preko zatvorskog zida.
Sada se pria da je jedan od saradnika bio gospodin Djovani di Stefano, veliki
eljkov prijatelj. Novo hapenje eljka Ranatovia usledilo je 5. juna 1981. godine
u Nemakoj, posle oruane pljake koja je izvrena u Frankfurtu. Poto je tokom

izvrenja pljake ranjen, Ranatovi je smeten u bolnicu. Iz te bolnice je pobegao 9.

juna 1981. godine. Nemake vlasti su januara 1982. godine za njim raspisale novu
medjunarodnu poternicu, koja vie nije bila aktuelna, jer je na snazi ostao samo
bonski zahtev za hapenje Ranatovia u granicama Nemake.
Mene ne sme niko da hapsi
eljko je opet uhapen 15. februara 1983. godine u Bazelu, u vajcarskoj, prilikom
jedne rutinske kontrole. Iz vajcarskog zatvora u Torbergu pobegao je 27. aprila 1983.
godine. Uhapen je 19. marta 1986. godine u Beogradu, zbog tue i nanoenja
telesnih povreda. Jednom kad ga je amsterdamski policajac Teo Vals, ekspert za dziudzicu, video kako ukradenim biciklom bei nakon pljake zlatare, zavrnuo mu je
ruku, zgrabio ga za vrat i prebacio
preko ograde mosta, a Arkan mu je rekao: "Ti si veoma hrabar policajac. Mene ne
sme niko da uhapsi." Holandski novinar Frank Vesterman u svojoj knjizi "Most preko
Tare" objasnjava da je Arkan naroito voleo vedsku i Holandiju jer, kako je jednom
rekao "tamo policija manje bije kad vas hapsi". Evropske krimi akcije Arkan je, po
navodima Vestermena izvodio ovako: "U Geteborgu je prilikom pljacke, sa dva
prijatelja, prebio obezbedjenje banke i odneo 250.000 kruna! Onda su jednog
prijatelja Italijana uhapsili, a Arkan je sa kompanjonom uleteo u sudnicu, pucao u
vazduh i nestao kroz prozor sa osumnjienim."
Holandska novinska agencija ANP javila je 8. maja 1981, da je "29-godinji jugokriminalac Arkan pobegao iz zatvora Over Amstel tako to su mu dva prijatelja
prebacila revolver preko zida dok je etao, a on je zapretio straarima i preko ljudske
kule, koju su sainili zatvorenici, pobegao u
slobodu". Arkana su do jue mnoge zemlje sveta i sudnice teretile sa jo
18 godina zatvora. O tom periodu svog ivota, dok je bio delinkvent, sam Arkan je
novinarima uvek priao iskreno:
- Moram da kaem da su to sve neke mladalake gluposti. Ne mogu da priam sta
sam sve radio, ja se toga stidim. Ali, ipak mislim da sam ispravan ovek, ovek na
mestu... Mnogo sam poteniji nego mnogi politiari u ovoj zemlji i, uopte, drugi
ljudi. I asniji sam i poteniji, i to je jedan period iza
mene, debelo iza mene,
koji je prestao. Toga nema, ja ivim kao i svi drugi ljudi, ivim poteno, asno i mogu
svakom da pogledam u oi.

Reci, sine, sta si za Jugoslaviju radio napolju?

Po izvetaju sa jednog sudjenja, kada je u Ulici 27. marta pucao na dva policajca, u
generalijama eljka Ranatovia upisano je da je radnik Saveznog SUP. Posle se
prialo da je njegov otac Veljko tada vikao po sudnici: "Reci, eljko, reci svima sta si
radio za Jugoslaviju napolju, reci da svi uju!"
ta je "radio napolju", zasad su samo pretpostavke. Postoje misljenja vrlo
kompetentnih ljudi iz jugoslovenske i posebno hrvatske policije, koji tvrde da je
Arkan bio ukljuen u tzv. "crne operacije" jugoslovenske tajne policije. Kako je 1995.
godine pisao zagrebaki Globus, pozivajui se na nemake izvore, eljko Ranatovi
je, navodno, zajedno sa
Ivanom Radoem, zvanim Franjo, ubio Stjepana Djurekovia. A za organizatora ovog
posla Nemci i Globus prozvali su Ljubodraga Magaa iz Zemuna, poznatijeg kao
Ljuba Zemunac, legendu jugoslovenskog podzemlja u Frankfurtu. Arkanu se
pripisivala i likvidacija Miodraga Bokovia u Belgiji, pa i Bore Blagojevia. I ustae
Stanka Nizia,
portira iz vajcarske, nesudjenog atentatora na Tita prilikom njegove posete
Francuskoj sedamdesetih godina. Ranatovi je tada imao dvadesetak godina i te
ljude nije poznavao.
Pocelo je poljupcem sa Biljanom Plavsic
Istraiteljima Medjunarodnog suda za ratne zloine u Hagu bile su potrebne etiri
godine da bi prikupili materijal za optuznicu protiv eljka Ranatovia Arkana. Bili
su gonjeni politikim pritiskom kome je doprinela i medjunarodna poternica "zbog
genocida u Hrvatskoj i Bosni". Raspisao ju je Interpol Zagreba 1. aprila 1993. godine.
Ime Ranatovi je pred sudom u Hagu prvi put javno pomenuto 1995. godine. Uinio
je to dr Dems Gau, vetak tuilastva, govorei o delovanju Arkanovih "tigrova" - na
poetku rata u istonoj Bosni. Pred sudom je prikazan video-insert iz programa
Birmingemske televizije, snimljen 2. aprila 1992. u Bijeljini, u kojem se vidi Arkan
sa grupom oficira JNA i Biljanom Plavi, tadanjim lanom Predsednistva BiH.
Poljubac Biljane Plavi sa Arkanom je dr Gau interpretirao kao "estitku" na
uspeno obavljenom "poslu" u Bijeljini. Ime Ranatovi je, medjutim, ostalo u
sudskim spisima, te je dva puta pomenuto i u samoj presudi Duku Tadiu, u delu
koji govori o rasprostranjenom i sistematskom karakteru napada na civilno
stanovnistvo, uz uee JNA i paravojnih formacija. U septembru 1997. godine
tuilac Luiz Arbur podigla je optunicu protiv Arkana, koja ga je teretila za zloine
protiv covecnosti. U pocetku je optuznica bila tajna, a otpeaena je marta prole
godine kada je jugoslovenskim vlastima upuen nalog za hapenje Arkana. Arkan je
dospeo i na listu lica kojima je zabranjeno izdavanje viza, a time i putovanje u svet.
Nije bio na medjunarodnim meevima Obilia, pa je u mesto njega ila supruga Ceca.
To nije bilo dovoljno Amerikancima i Evropljanima, pa su zabranili i klubu Obili da
se takmii u inostranstvu. Da bi Obili ipak mogao da putuje u svet na takmicenja,
Ceca je dala ostavku na mesto predsednika kluba.

Politika karijera eljka Ranatovia bila je kratka, a patriotska duga, sve do smrti.
Na izborima 1992. godine u kosovskoj izbornoj jedinici sa grupom gradjana uao je u
Skuptinu Srbije kao poslanik. Godinu dana je bio poslanik i u medjuvremenu
osnovao Stranku srpskog jedinstva. Bio je ministar bez portfelja u Vladi Republike
Srpske Krajine. Prijatelji iz njegovog okruenja tvrde da ga je poraz srpske strane u
ratu definitivno spustio na zemlju. Stranku srpskog jedinstva je praktino ugasio, pa
se bacio na ist biznis i fudbal.
Kada je poela agresija NATO na SRJ, nije odoleo a da ne pokaze svoj patriotizam.
Lider Srpske dobrovoljake garde i Stranke srpskog jedinstva eljko Ranatovi
Arkan izjavio je da Jugoslavija nije iznenadjena napadom NATO na centar Beograda
i naglasio da e snage tog saveza platiti za bombardovanje. - Mi smo u ratu. Dakle, vi
radite va posao i znali smo da ete gadjati te zgrade. Dakle, nita se nije promenilo,
nita se nije promenilo. Jedino sto oseamo vei bes. Moete, ako hoete, da
bombardujete ceo Beograd, ali mi neemo odustati - rekao je Ranatovi u
telefonskom intervjuu za americku TV stanicu MSNBC. Na pitanje da objasni pretnju
da e jugoslovenske snage uzvratiti, on je rekao: - Ako dodjete sa kopnenim trupama,
uzvratiemo. Sada ne moemo da uzvratimo, jer nemamo krstaree rakete, nemamo
dovoljno borbenih aviona. Medjutim, imamo veliko srce da branimo nau zemlju. I
zato vam kaem, ako dodjete sa kopnenim trupama, napraviemo vam pakao naglasio je eljko Ranatovi. - Neemo pasti na kolena. Umreemo, ali uspraviemo
se i umreemo.
Ime eljka Ranatovia u vie navrata u stranoj i domaoj tampi vezivano je za
aktivnost SDB i SSUP, i to iz vie razloga. Jedan je njegovo posedovanje zvanine
legitimacije SSUP, a drugi njegove svojevremeno bliske veze sa ministrom federalne
policije Stanetom Dolancom. itava pria o Arkanu kao "slubeniku" SDB
Jugoslavije
lansirana je iz Zagreba 1992. godine, kada je eljko Ranatovi bio u hrvatskom
zatvoru. Naime, u noi izmedju 28. i 29. novembra, u Dvoru na Uni, uhapeni su
eljko Ranatovi Arkan, Zoran Stevanovi, Duan Bandi i Duan Cari, a tri
dana kasnije Milo Kneevi i Ljuban Dragosavljevi. I dok su kasnije u sudskom
procesu ostali odgovarali za direktno organizovanje pobune, to jest, prema tadanjem
jo vaeem Krivicnom zakonu SFRJ, za pripremu teroristickih akcija, Ranatovi i
Stevanovi su "osnovano sumnjiceni" za pomoc u pripremi navedenih radnji.
Lano svedoenje Nurifa Rizvanovia
Da bi svoju publiku, kojoj je veim delom i bilo namenjeno itavo hapenje i
naknadno
sudjenje, fascinirala linom visprenou i tudjim poganim namerama, policija je
novinarima prikazala i snimak hapenja, nainjen skrivenom kamerom, ali dala i
taan
popis arsenala oruja pronadjenog u iznajmljenom "micubisiju" beogradske
registracije: dva "heklera", pitolj, revolver, dve rune bombe, 300 metaka, sprej za

onesposobljavanje, punjenje suzavca, etnicki simboli i novac.Optueni su u zatvoru

u Rajtarievoj ulici proveli est meseci i 15 dana. Toj zagrebakoj prii o Arkanu, kao
"likvidatoru emigranata" svoje zaine, kako je pisano u beogradskoj tampi, davali su
i
pojedinci iz Arkanovog drutva, koji su svojevremeno shvatili da su "ubili
Djurekovia". Kako je pisala Duga, takvu priu pronosio je i Djordje Boovi Gika,
lino. Arkana je direktno u ovom listu pomenuo i Nurif Rizvanovi, nekadanji agent
SDB Jugoslavije i KOS- JNA, koji je po Nemackoj koristio tajna imenima eda,
Majonez i ifra 270. Kako je Rizvanovi radio i za nemaku tajnu sluzbu BND, vrlo
je verovatno da je na njen mig i sam pustio ovu lanu priu o eljku Ranatoviu
Arkanu. Naime, BND, ili u prevodu Nemaka federativna informativna agencija,
elela je i takvom optuzbom da kompromituje eljka Ranatovia, ne bi li ga, u
vreme kada je leao u zagrebakom
zatvoru pod optubom da kao etnik die ustanke u Krajini, dobila da mu sudi zbog
nedela poinjenih u SR Nemackoj. Hrvatska je, medjutim, zajedno sa SDB
Jugoslavije elela da sa sebe skine imid dravnog ubice i da ga prebaci na
uhapenog Ranatovia. Tom taktikom BND se i ranijih godina koristio, pa je 1982.
godine u Nemakoj, ali i u hrvatskoj tampi propustala informacije o tome kako je
navodno Arkan usmrtio
iptarske emigrante brau Jusufa i Bardoa Gervalu i njihovog prijatelja Zeku
Kadrija. O tome je u listu Danas tada pisao Boris Sua, radnik SSUP. Taj atentat je
plastino prepriavan u politickom podzemlju Nemacke. Nisam ubijao ni za Tita ni
za bilo koji drugi reim. Sam eljko Ranatovi je u mnogim intervjuima kroz alu
direktno demantovao sve prie o sebi kao saradniku policije, bilo koje na svetu:
- Posto kau da radim za DB, poto radim od 21. godine, trebalo bi da budem debelo
u penziji. Oni su u emisiji CNN rekli da sam ubica za Titov reim od svoje 21.
godine, da sam maina za ubijanje. Ja imam 45, znai radio sam to 24 godine. Ne
znam kako bi to bilo, takvi ljudi imaju dupli sta i trebalo bi da sam ve u penziji.
- Ja nikada nisam radio za DB. To moram opet da podvuem. I nikada nisam ubijao ni
za kakav reim, ni za Titov ni za bilo koji drugi. Ja sam jednostavno bio svoj ovek
od samog poetka do kraja, i ostau svoj. Kada biste pratili moj ivotni put pametno,
onako kako ga ja pratim, videli bi ste da je to gola neisitina. I to kad kau da je mene
DB poslao da idem u Hrvatsku, ili da me je DB poslao u Republiku Srpsku, to je sve
netano. Ja sam iao sam i mene niko ne moe nigde da poalje. Svuda sam iao sam,
znojio sam se i oseao da tamo kolju moj narod, da kolju te ene i tu decu. Ja imam
decu, iao sam da
branim tu decu, i branei tu decu branio sam svoju decu. Da ne bi oni dosli u Beograd
da kolju moju decu. Zato sam iao, iz istog patriotskog oseanja. Medjutim, ovaj
narod, koji je navikao da mnogo kalkulie, odnosno deo tog naroda - oni loi Srbi on je navikao da kalkulie i oni kau: zato bi on iao tamo, kakav interes on tamo
ima. Pa, nikakav interes. Iao sam da branim svoj narod. Poveo sam svog sina u
borbu, moj sin je
bio borac. Pa, ko bi rizikovao ivot svog deteta da bi tamo krao televizore ili
friidere. To su gluposti, to su takve gluposti, to je zlonamerno.

U Jugoslaviju se eljko Ranatovi definitivno vratio 1982, kada je zakupio

kockarnicu na Svetom Stefanu. Pojavio se kao vlasnik kockarnice i oenio sa
Natalijom Martinovi, diplomcem panskog jezika na Filozofskom fakultetu u
Beogradu. Na svadbeno putovanje otili su u Akapulko. Da bi izdravao porodicu,
eljko Ranatovi se zaposlio kao cuvar reda u diskoteci Amadeus. U leto 1986.
vidjen je na Crnogorskom primorju u drutvu visokih funkcionera republike
Dravne bezbednosti. Tih dana je Arkan na Budvanskom sajmu zakupio poslovni
prostor, jedan manji luna-park sa fliperima, levo od glavnog ulaza.
Osnivac Srpske dobrovoljacke garde
Sa grupom prijatelja 11. oktobra 1990. godine, u manastiru Pokajnica kod Velike
Plane, osnovao je prvu srpsku paravojnu formaciju, Srpsku dobrovoljaku gardu.
Mladji svet u Jugoslaviji upoznao je eljka Ranatovia kao srpskog borca, heroja i
ivu legendu, kao svog Obilia. Arkan je kao komandant Srpske dobrovoljake garde
prvi svim Srbima
obeao da vise nikad za Srbe nee biti Jasenovca: Kasnije je svoj lik eljko
Ranatovi gradio kao predsednik Stranke srpskog jedinstva. U bivoj kasarni pored
vinarije u Erdutu osnovao je i Centar za obuku SDG i sa svojim "tigrovima" od
avgusta 1991. godine prolazi ratni put od Nove Tenje, preko Borova, Bijeljine,
Zvornika, Brkog, Benkovca, Sanskog Mosta do Istone Slavonije, odakle se 1996.
godine povlaci nakon Erdutskog sporazuma.
Preko Pristine postao politicar
Za eljka Ranatovia Arkana, kau, da je svoju kriminalnu biografiju izgradio u
Beogradu i inostranstvu. Ratniku u Hrvatskoj i Bosni. Malo se, medjutim, zna da je
svoju politicku karijeru napravio na Kosovu, iako tamo nikada nije iveo, niti lino
ratovao. U politiku je, naime, na velika vrata uao preko Kosova. I to direktno sa
izbora za republiki parlament 1992. godine u poslanike klupe srpske skuptine. Na
majske izbore te 1992. godine izaao je u izbornoj jedinici Pritina. Predvodio je listu
pod nazivom "Arkan".Iako su ga svi smatrali autsajderom i na njega nisu obraali
panju, rezultati prebrojavanja glasova su pokazali da je on osvojio pet poslanikih
mesta za srpski parlament. Uinio je to tada sa skoro nevidljivom izbornom
kampanjom, jer su kosmetski Srbi glasali za njega kao za "heroja iz Hrvatske".
Medjutim, samo godinu i po kasnije, na izborima u decemru 1993, iako je imao
najveu, najglamurozniju, najskuplju i medijski najosmiljeniju kampanju, u istoj
izbornoj jedinici - Pritina, nije uspeo, a neki su kasnije tvrdili da mu nije dato ni
toliko glasova da osvoji bar jedno mesto i da, u medjuvremenu osnovana, njegova
Stranka srpskog jedinstva ostane parlamentarna. No, i posle toga Arkan se esto
vraao Kosovu i Metohiji. Najpre je preuzeo predsednikovanje fudbalskim
prvoligaem Pritinom, a zatim sve esce obilazio pojedine gradove po Kosovu u
pratnji svojih "tigrova". Ulazio je u albanske kafane, na pijace, razgovarao sa
zateenim Siptarima...
Srbima je obeavao "da e, ako zatreba, braniti i odbraniti Kosovo".
iptarski politicari, kad god bi im u posetu dolazili medjunarodni funkcioneri, da bi
prikazali navodnu ugroenost iptara obavezno su, uz druge, pominjali i pritisak koji

"trpe od Arkana" i navodni "genocid, kojim im on preti". Za vreme poslednjeg rata i

NATO agresije niko nije video da je Arkan lino ratovao na Kosovu. Medjutim, ve
od prvog dana kruile su prie o prisustvu "Arkanovih ljudi". Same prie bile su
dovoljne da uz teroriste te prostore napusta i obian svet.
Jednom ga je, kazu, bomba baena iz oblinjeg rova pogodila u glavu, drugi put je
ranjen u ruku, trei put su ga okruili, ali se izvukao. Njegove metode razlikovale su
se od drugih. Setio se da je, po njegovim reima, tradicionalni srpski obiaj da se
nedisciplinovani pred celim odredom ibaju 25 pet puta po turu, za ta je postojao
"panj srama". Svojim vojnicima delio je amare. Isto pravo imali su podredjeni
oficiri, pa je stvorio disciplinovanu jedinicu kojoj su zbog toga i neki strani oficiri
odali priznanje (general Rouz, recimo). U Sanskom Mostu je iao dezertere iz
Vojske RS na
nularicu, sto je inio i u Krajini, jer je bio ubedjen da ima "pobedniku ratnu
formulu" - "ii emo ako treba do Zagreba". Kao komandant Srpske dobrovoljacke
garde, prvo je bio Jugosloven, a potom veliki Srbin:
- Borimo se da povratimo granice bivse Jugoslavije, sve do Seane, jer su to srpske
granice, Slovenija ce opet biti Srpska Slovenija, Hrvatska - Srpska Hrvatska, Bosna Srpska Bosna, Makedonija - Srpska Makedonija. Slovenija je srpska zato sto sam ja u
njoj rodjen i zato sto su se Slovenci udruili sa nasim neprijateljima, ustaama, pa
emo morati da ih vojniki porazimo, a pobednik ima pravo da po svom efu kroji
granice i osvojenim teritorijama daje imena koja on hoe.
Velika potera za Arkanom
U Ranatoviev dosije novembra 1991. godine unet je podatak da nemake vlasti
procenjuju da bi mogao izvriti atentate na ministre inostranih poslova Nemake,
Italije i Francuske. Avgusta 1992. godine Interpol je preko Londona pronosio vest da
je "Ranatovic postao srpski lider, da koristi ,ratno ime" Arkan i da ga sredstva
informisanja u Srbiji prikazuju kao heroja u vezi sa gradjanskim ratom u Bosni".
eljko Ranatovi je u Hrvatskoj u odsustvu osudjen na 20 godina robije. Puten je,
naime, da se brani sa slobode, to je iskoristio da prebegne u Beograd. Operativci
SDB su tvrdili da je Ranatovi razmenjen za dr Vesnu Bosanac, koja je uhapena u
Vukovaru. Toj razmeni najvise je doprineo jedan visoki slubenik Uprave za
emigraciju savezne tajne slube,
koji je ilegalno ak pet puta bio u Zagrebu da ubedi svog biveg efa Zdravka
Mustaa, savetnika za bezbednost dr Franje Tudjmana, da pusti eljka Ranatovia.
U suprotnom, navodno, Arkan bi svetskoj javnosti ponudio kompletnu priu o svojoj
saradnji sa Stanetom Dolancom, Zdravkom Mustaom i SDB SFRJ, to Hrvatska
zbog obaveza prema Sloveniji i Stanetu Dolancu nije smela da dozvoli.
Jedan pukovnik KOS, medjutim, tvrdi da je eljko Ranatovi Arkan kidnapovao
Tudjmanovu kerku Nevenku Kouti, koja je ivela u Zemunu. Drao ju je,
navodno, u jednoj kui na Frukoj Gori i dr Franji Tudjmanu poslao video snimke
njegove kerke. To je bila, tvrdi pukovnik KOS, dovoljna opomena hrvatskom
predsedniku da e u sluaju da Arkan strada, stradati i njegova kerka Nevenka.
Navodna razmena je tajno

izvrena i eljko Ranatovi se naao na slobodi. Kada je nakon bekstva iz Zagreba u

Srbiji okupio svoju Srpsku dobrovoljacku gardu, koja se borila u Hrvatskoj i Bosni,
Amerikanci su kao muslimanski i ustaki saveznici odmah prozvali Komandanta,
kako su njegovi "tigrovi" zvali eljka Raznatovica.
Arkan se sa svojom grupom boraca prvi put pojavljuje kod Osijeka, oko Donjeg
Antunovca. Krajem 1991. fotografisan je u Erdutu sa Badom, tada komandantom
Specijalne brigade MUP Srbije i buduim zamenikom ministra unutranjih poslova
Srbije, generalom Radovanom Stojiiem. Italijanski dnevni list Il djorno objavio je
1993. godine, pozivajui se na obavetajne izvore, da Arkan sprema diverzantski
napad na glavnu bazu NATO u severnoj Italiji, aerodrom Avijano.
Heroj srpske Bosne
Iz Slavonije je sa "tigrovima" siao u Semberiju i oslobodio Bijeljinu. U centru grada
ekao ga je Ljubia Savic, zvani Mauzer, sa svojom milicijom - "panterima" .
Udrueni, oni su preuzeli kontrolu nad gradom. Treeg dana Arkan prepusta grad
lokalnim rukovodiocima SDS. Kontrola Bijeljine predstavljala je deo strategijskog
plana osvajanja severnog i istonog dela BiH. To naselje je, budui raskrsnica na
vratima Srbije,
kontrolisalo puteve u dolinama Drine i Save. Na drugom kraju BiH general Mladi,
na elu kninskog korpusa, zagospodario je Kuprekim platoom koji dominira
komunikacijama u itavoj zapadnoj Bosni.
Poetkom 1995. godine Ranatovi se oenio trei put, sada sa estradnom pevaicom
Svetlanom Velikovi, sa kojom je iveo u svojoj kui kod stadiona FK Crvena
zvezda. I u to vreme Interpol ga je jos drao na listi deset najtraenijih linosti. U
septembru 1995. Arkan sa "tigrovima" ve odlazi na ratite u zapadnu Bosnu. U
sukobima sa bosanskim snagama njegova garda pobedjuje i Zeljko Raznatovic
postaje heroj srpske Bosne.
Holbrukovo ogovaranje
Prvu javnu prozivku Arkana kao ratnog zloinca izvrio je lino ambasador Riard
Holbruk, preko novinarke Kristijan Amanpur i CNN u leto 1997. godine.
- Vie puta tokom dejtonskih pregovora upozoravao sam predsednika Miloevia da
je eljko Ranatovi ratni zloinac, kao i da odnosi koje on ima sa njim predstavljaju
izazov njegovom medjunarodnom kredibilitetu. Miloevi je odbijao razgovor na tu
temu... Arkan je ratni zloinac kome bi trebalo suditi u Hagu i nije mi jasno zasto
protiv njega jo nije podignuta optunica - izjavio je, pored ostalog, bivi americki
izaslanik za bivu Jugoslaviju Riard Holbruk u nedeljnoj dokumentarnoj emisiji
globalne mree CNN o ratnim zloinima u Hrvatskoj i Bosni komandanta Srpske
dobrovoljake
garde i njegovih "tigrova". Poluasovna emisija pod naslovom Arkan u SAD je
najavljivana kao "dramatino svedoanstvo CNN o jednoj nezavrsenoj epizodi rata na
Balkanu", tj. o eljku Ranatoviu koji se "nalazi medju 12 najtraenijih na listi
Interpola i ije su poternice evidentirane u policijskim centralama 177 zemalja". To je

bilo
dopunjeno i fotografijom Arkana i Miloevia na sahrani policijskog generala
Radovana Stojiia Bade, aprila 1997.godine.
CNN me osudio bez prava na odbranu
Ispisujui hroniku Arkanovog zivota, Kristijan Amanpur je objavila da je eljko
Raznatovic 1973. godine postao saradnik i plaeni ubica Titove tajne policije u
Beogradu, da je 1990. godine uhapen i osudjen u Hrvatskoj zbog terorizma u
Krajini, da je 1991. stao pod komandu Slobodana Miloevia i MUP Srbije, da je
formirao jedinicu za icenje "tigrovi" i poinio zloine protiv Hrvata u Vukovaru, da
je aprila 1992. harao po Bosni i izazvao etniko isenje muslimana i Hrvata, da je
oktobra 1992. Interpol protiv njega podigao sedam poternica, da je decembra 1992.
postao lan srpskog parlamenta
i da su 1996. Ujedinjene nacije povele istragu protiv Arkanovih aktivnosti u
Hrvatskoj 1991. godine. eljko Ranatovi, predsednik Stranke srpskog jedinstva,
odgovorio je CNN-u 4. juna 1997. na konferenciji za novinare u Medjunarodnom
pres centru. Doao je u pratnji sina Mihajla, tada oficira Srpske dobrovoljacke garde,
i Djovanija di Stefana, biznismena koji se predstavio kao portparol Stranke srpskog
jedinstva (SSJ) za inostranstvo. Kao dokaz svoje nevinosti, Ranatovi je podneo
faksimil pisma koje je dobio od Kristijana Santijea, portparola Tribunala, gde crno na
belo pie da protiv njega nije podignuta optuznica. Tom prilikom Raznatovic je,
izmedju ostalog, rekao:
- Optuen sam, ali istovremeno i osudjen od CNN za navodne zloine nad Hrvatima,
muslimanima, pa i Srbima, bez prava na odbranu. Ova emisija je uradjena amaterski,
po naredjenju, za kratko vreme. Pokazani su leevi stradalih od bombardovanja, a ne
od oruzja. Ilo se na to da me SAD optue preko CNN. Ja sam od Kristijana Santijea
iz OUN 27. maja dobio odgovor da se ime Ranatovi ne nalazi ni na jednoj listi
okrivljenih za ratne zloine. Kako sada CNN mene optuuje kad OUN i Hag pismeno
tvrde da mene nema na njihovoj listi? Ako CNN ima svoj zatvor, to me ne zatvore?
Ali da paze da Kristijan Amanpur ne bude slucajno sa mnom u zatvoru.

REAGOVANJA POVODOM ARKANOVE SMRTI

MIRKO BLAGOJEVIC, predsednik SRS RS
Zao mi je sto nece videti sudjenje zverima
Zao mi je sto Arkan nije doziveo dan kad ce se pred
medjunarodnim sudom naci zveri poput Medlin Olbrajt,
Sredera, Kuka, Siraka i ostalih tvoraca logora, genocida,
sankcija... Voleo bih da on gleda kako im se sudi.
PREDRAG LAZAREVIC, predsednik Srpske stranke za Krajinu i
Posavinu
Zivimo u svetu zapadnjackih trilera

Ovakva ubistva vidjao sam samo u zapadnjackim trilerima. To

sto se dogodilo logicna je posledica naseg otvaranja prema
Zapadu i kapitalistickom svetu u kome su to normalne pojave.
Mislim da je zapadna politika i diplomatija stvorena za
dresuru zivotinja i da je doslo do globalne animalizacije
sveta. Posmatrajuci slucaj Arkanovog ubistva, dosao sam do
zakljucka da je ta pojava postala sastavni deo i naseg
politickog zivota. Nikad nisam bio komunista, ali moram da
priznam da u komunizmu ovoga nije bilo. Usli smo u
kapitalizam, a to je drustvo u kom opstaju samo jaki, oni
koji su spremni na zrtve.
DRAGAN VESELINOV, predsednik koalicije Vojvodina
Mnogi bi mogli biti krivi za ubistvo
Podigao se na krvi, kricima i jaucima ljudi. Tako je i
otisao - u krvi i u jaucima. Arkanova smrt pokolebace mnoge
mlade ljude koji su do subote poslepodne verovali da se
bezakonjem i kriminalom moze postici uspeh i osigurati
bezbednost. Tesko je odrediti ko stoji iza njegovog ubistva.
Mnoge strane su mogle biti zainteresovane za to: i trgovci,
i politicari, i policija, i svi oni koji danas cine
mafijaski konglomerat Beograda i Srbije, cak i krugovi na
estradi mozda stoje iza toga, jer su i narodni pevaci pod
kontrolom kriminalaca. Arkanova smrt pokazuje da sto si
blizi rezimu, to ti se glava vise trese.
VELIMIR ILIC, predsednik Nove Srbije
Slede anarhija i rasulo
Svaka srpska glava treba da se stiti i cuva. Jasno je da
ovakvi vidovi presuda na ulici pokazuju da u drzavi nesto ne
stima. Sve ovo vodi u totalnu anarhiju i rasulo. Ljudi se
ubijaju kao kucici na ulici. Ako neko na dusi ima bilo
kakvih grehova i krivica, to se resava samo i jedino pravnim
putem.
SLOBODAN VUKSANOVIC, potpredsednik Demokratske stranke
Hitno rasvetliti sva nerazjasnjena ubistva
Serija ubistava poznatih licnosti u Srbiji u poslednjih
nekoliko godina izaziva uznemirenje javnosti i pokazuje da
pravna drzava ne funkcionise. Zbog uspostavljanja pravne
drzave i zbog bezbednosti svakog gradjanina, drzavni organi
morali bi da hitno rasvetle okolnosti svakog od ovih

ubistava.
VLADAN BATIC, predsednik Demohriscanske stranke
Beograd postao Cikago iz tridesetih godina ovog veka
Ovo je samo jos jedan dokaz da pravna drzava ne funkcionise.
Srbija je postala prva balkanska banana-republika koja ima
pandan u Kolumbiji i Latinskoj Americi, a Beograd sve vise
podseca na Bogotu i Medelin, s tendencijom da se eskalaija
kriminala nastavi, a prestonica pretvori u Cikago iz
tridesetih godina ovog veka. U ovoj zemlji, u kojoj se za
poslednjih nekoliko godina desilo vise od 500 nerasvetljenih
ubistava, jasno je da vise niko nije bezbedan.

Autor: Marko Lopuina