PSIHOLOGIJA, 2003, Vol.

36 (2), 125-140

UDC 159.9.072:323.153

JEDAN POKUAJ KLASIFIKACIJE TEORIJSKIH

RAZMATRANJA NACIONALNOG IDENTITETA
Jasna Miloevi orevi1
Institut za politike studije

Nuno je da sloeni drutveni pojmovi budu razliito definisani i da se

njihovom prouavanju pristupa sa stanovita razliitih naunih disciplina.
Zato ih je teko jasno definisati bez vika znaenja i preklapanja sa drugim
slinim pojmovima. U ovom radu pokuali smo da klasifikujemo teorijske
prikaze nacionalnog identiteta, i da razgraniimo taj pojam u odnosu na druge
srodne pojmove (rasa, etnika grupa, nacija, nacionalna pripadnost,
autoritarnost, patrijarhalnost).
Teorijski prikazi su klasifikovani na one koji se bave prirodom
nacionalnog identiteta, i one koji navode jednu ili vie dimenzija nacionalnog
identiteta kljunih za njegovo odreenje. Nasuprot primordijalistikom
shvatanju nacionalnog identiteta koje ga opisuje kao sutinsko, duboko
ukorenjeno ovekovo obeleje, stoje brojni drugi savremeni teorijski pristupi
(instrumentalistiki, konstruktivistiki, funkacionalni) koji naglaavaju
promenjivu, fluidnu, instrumentalnu funkciju nacionalnog identiteta. Kljune
odrednice nacionalnog identiteta su: jezik, kulutura (muzika, narodna
predanja), dravna obeleja (teritorija, dravljanstvo), samokategorizacija,
religija, skup zajednikih osobina i vrednosti.
Kljune rei: nacionalni identitet, primordijalizam, etnika grupa, nacija
Pitanje nacija i nacionalnog identiteta zauzima znaajno mesto u mnogim
naunim disciplinama: psihologiji, sociologiji, politikologiji, antropologiji. Vodei
analitiari su neposredno nakon drugog svetskog rata predviali da e XX vek biti
vek bez nacija, vek u kome e se ukinuti nacionalni identiteti i nacije, u kojima e
vladati multinacionalna i multietnika drutva, a svet se i politiki i ekonomski
globalizovati. Realnost je meutim, pokazala upravo suprotno. Multietninost ili
pannacionalizam (Toomer, 1929; Gans, 1979; Connor, 1994; Brubaker, 1996; Smit,
1998; Cornell, Hartman, 1998; Burgoyne, 2000) kao ideal XX veka, nije zaiveo u
1

Adresa autora: mjasna@eunet.yu

Jasna Miloevi orevi

realnosti van naunih tekstova i istraivakih radova. Jedan od skorijih pokuaja

stvaranja naddrave (drava koja okljuplja brojne druge drave) je formiranje
Evropske Unije, koja ima zajednike institucije, monetu, i u nekim aspektima
politiku. Meutim, ak ni ova uspena politika tvorevina nije uspela da poniti
pojedinane nacionalne identitete svake od drava lanica. Nacija, nacionalizam ili
nacionalni identitet, bez obzira kako su definisani i ta se konkretno pod njima
podrazumeva nisu prevazieni fenomeni. Zato se to deava? ta to nacionalnom
identitetu daje primat nad ostalim kolektivnim identitetima? Zato se uporedo sa
jasnim ekonomskim procesima globalizacije, deava i suprotan proces, jaeg
vezivanja pojedinaca za sopstvenu naciju? Brojne teorije iz najrazliitijih naunih
oblasti pokuavaju da odgonetnu odgovore na ova pitanja. Prilikom prouavanja
pojma nacionalnog identiteta javljaju se tri kljune dileme.

DILEMA BROJ 1:
DA LI JE NACIONALNI IDENTITET NAUNI POJAM?
Dilema koja se javlja u savremenim prikazima nacije i nacionalnog identiteta
jeste da li je to fenomen koji zasluuje nauno izuavanje. Brubaker (Brubaker,
1996; Brubaker, Cooper, 2000) istie da je termin nacije i nacionalnog identiteta
proistekao iz politike teorije i dnevne politike i da se ne moe kao takav preuzeti u
sociolokim, politikolokim i psiholokim naunim analizama. Taj fenomen postoji
u svakodnevnom ivotu i dnevnoj politici, i ponekad predstavlja moni mobilizator
socijalnih i politikih promena. Pitanje je, meutim, da li se kao takav treba preuzeti
i analizirati u nauci, jer identitet moe da znai previe, premalo, ili uopte nita. U
ovom sluaju moda bi bilo bolje koristiti druge pojmove koji bi bili manje
ambiciozni, a korisniji, precizniji i konceptualno jasniji. Brojni autori istiu da je
vano odrediti ta znai nacionalni identitet za pojedinca i u kakvom je odnosu
prema drugim kolektivnim identitetima (Calhoun, 1994; Sollors, 1996; Billig, 1997;
Medrano, Gutierrez, 2001; Archiles, Marti, 2001; Roccas, Brewer, 2002;).
U dosadanjim analizama fenomena nacije, nacionalizma i nacionalnog
identiteta preovladale su analize intenziteta, rasprostranjenosti i uticaja na aktuelnu
politiku scenu, dok se zapravo tano ne zna ta oni znae. Bilo bi dobro poi od
analize znaenja, strukture nacionalnog identiteta za pojedinca, ispitivanja ta on
jeste u svojoj sutini, kako ga ljudi shvataju i doivljavaju (Brubaker, 1996).

DILEMA BROJ 2:
TA JE TO NACIONALNI IDENTITET?
Ako prihvatimo ideju da je nacionalni identitet jedan od legitimnih naunih
pojmova, onda je prvi problem sa kojim se susree osoba koja bi elela da se bavi
njegovim ispitivanjem nemogunost da se ovaj pojam definie i razgranii u odnosu
na druge srodne pojmove. Kako mnogi autori pravilno primeuju na ovom planu
126

Jedan pokuaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog identiteta

postoji prava konceptualna anarhija (Sigel, 2001) ili terminoloki haos (Connor,
1994). U razliitim teorijama i studijama o nacionalnom pitanju postoji irok spektar
pojmova i definicija. Prepliu se najrazliitija odreenja i termini meu kojima emo
pomenuti samo neke: nacija, nacionalna vezanost, nacionalni identitet,
nacionalizam, stav prema nacijama, etnocentrizam, patriotizam, pa i pojmovi kao to
su autoritarnost i patrijarhalnost, koji su vrlo esto nejasno razgranieni.

Nacija i nacionalni identitet

Za nastanak i znaenje nacije navode se razni aspekti: jezik (Kallen, 1996;
Benedikt, 1998), demografska eksplozija poetkom XX veka, irenje italake
publike (Gellner, 1997; Molnar, 1995), velika drutvena pokretljivost (Ili, Cveji,
1997), specifini drutveni karakter (Golubovi i sar., 1995), religijska pripadnost
(Kallen, 1996), nacionalna muzika kao jedno od osnovnih obeleja kulture (Wade,
2001). U raspravama o naciji ponekad se govori o politikim odrednicama, ponekad
su odrednice objektivine (jezik, religija, poreklo), a ponekad subjektivne (mitovi,
arhetipovi, potrebe, oseanja, ...). Neke od ovih odrednica ujedno predstavljaju i
kljune indikatore prilikom definisanja nacionalnog identiteta. Mnogi autori naciju i
nacionalni identitet diferenciraju po tome to prvu definiu objektivnim politikim
dimenzijama, a drugu subjektivnim dimenzijama.

Rasna i nacionalna pripadnost

Jo je Weber smatrao da se rasna pripadnost razlikuje od nacionalne po tome
to je rasna stvarno zasnovana na zajednikom poreklu, dok nacionalnu grupu ini
subjektivno verovanje u zajedniko poreklo (Weber, 1922). To subjektivno
verovanje u zajedniko poreklo je sutinska karakteristika, bez obzira da li je realno
ili nije. Nacije predstavljaju politiku dimenziju i to su uglavnom grupe koje dele
zajedniki jezik, obiaje, seanja, ali imaju i politiku mo. to je nacija politiki
monija to je veza izmeu nacije i drave vea.
U novijoj literaturi nacionalne grupe i rase se najee preutno razlikuju po
tome to rasne grupe nisu definisane sociokulturnim razlikama, nego razlikama
opaenim u fenotipu (Putinja, Stref Fenar, 1997), slino Weberovoj distinkciji. Rase
se razlikuju po objektivnim, a nacionalne grupe po subjektivnim karakteristikama,
dok je nacija politika kategorija. Meutim, razlikovanje rasa na biolokoj osnovi
(razlika u boji koe i ostalim fizikim karakteristikama) nije danas opte prihvaeno
(Toomer, 1929), jer je vrlo teko razdvojiti kulturoloke od biolokih faktora. Zato
se danas u javnosti, rasa pre shvata kao socioloka (ekonomska i politika), nego
kao bioloka kategorija.
Brojne su potvrde ovakvog shvatanja: sa rasnim predrasudama nismo roeni,
one se definiu i razvijaju tokom odrastanja; na rasne predrasude je mogue uticati
127

Jasna Miloevi orevi

obrazovanjem; sem razliitih fizikih karakteristika nema potvrde o razliitim

intelektualnim ili nekim drugim sposobnostima meu rasama; nemogue je potpuno
razdvojiti uticaj biolokih od sociolokih (kulturnih, ekonomskih i drugih) faktora.

Etnika grupa i nacionalna pripadnost

Etnika grupa se najee poistoveuje sa manjinama u jednoj dravi. Definie
se kao grupa sa zajednikom kulturnom tradicijom i zajednikim identitetom, a
postoji kao subgrupa u veem drutvu. Ovakva definicija etnike grupe dvostruko je
problematina: 1) etnika grupa ne mora biti manjinska grupa u jednoj dravi, 2)
postoji jako puno grupa slinih ili istih kulturnih obeleja, sa kojima se pojedinac
identifikuje, a da nisu etnike.
Warner i Lunt izjednaavaju etnicitet sa ostalim socio demografskim
kategorijama (Warner, Lunt, 1942; Sollors, 1996), kao to su pol, starost, klasna i
religijska pripadnost. Izmeu nacionalne i etnike pripadnosti obino stoji znak
jednakosti. Tako je nacionalnost ili etnika pripadnost postala nezaobilazna
varijabla, jedna od osnovnih demografskih karakteristika u kvantitativnim
istraivanjima, a ponekad i kljuni korelat socio psiholokih, sociolokih ili
politikolokih pojava.

Razlikovanje nacionalizma i nacionalnog identiteta

Kljuno pitanje u definisanju nacionalizma je da li on predstavlja izrazit
nacionalni identitet, i od njega se razlikuje samo u intenzitetu, ili su to dva razliita
fenomena koja se kvalitativno, a ne samo kvantitativno razlikuju (Kecmanovi,
1996). Nacionalizam se obino shvata kao izrazit nacionalni identitet, dakle razlike
su iskljuivo kvantitativne. Nacionalizam nastaje ukoliko procesom identifikacije,
nacija kao grupa postane previe znaajna za pojedinca, znaajnija od bilo koje
druge identifikacije.
Iz saetog prikaza razgranienja nacionalnog identiteta i drugih srodnih
pojmova vidi se da je teko potpuno jasno definisanje i razdvajanje ovih fenomena.
Nemogue ih je tretirati kao matematike ili fizike konstante koje bi se mogle
tano, precizno i jasno definisati i razgraniiti jedna od druge. Postoji mnogo
preklapanja i njih je nemogue izbei, zbog kompleksnosti i irine znaenja svakog
od njih. Pre se moe zakljuiti da ne postoji dobra ili loa definicija nacionalnog
identiteta, ve da postoje samo one koje su manje ili vie primerene odreenim
analizama.

128

Jedan pokuaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog identiteta

DILEMA BROJ 3:
KAKO KLASIFIKOVATI BROJNE I VEOMA DIFUZNE
TEORIJSKE KONCEPTE NACIONALNOG IDENTITETA
Nije mogue dati jedan kriterijum za klasifikaciju teorijskih koncepata
nacionalnog identiteta. Izdvojiemo tri grupe teorijskih prikaza, od kojih emo
detaljnije razmatrati prve dve.
a) Pitanje prirode nacionalnog identiteta - primordijalizam vs.
instrumentalizam, konstruktivizam, funkcionalizam
b) Kljune odrednice u definisanju nacionalnog identiteta
c) Povezanost politike i ekonomske moi sa nacionalnim identitetom2

a) Priroda nacionalnog identiteta - prinuda ili izbor (primordijalizam

vs. instrumentalizam)
Jedna od kljunih dilema u razmatranju ovog fenomena je - da li se nacionalni
identitet dobija roenjem ili se stie tokom odrastanja, pri emu pojedinac ima
mogunost izbora. Nasuprot primordijalizmu u kome se istie da je nacionalni
identitet dat roenjem, nepromenljiv, stoje brojni drugi pristupi (instrumentalizam,
konstruktivizam). Svaki ozbiljniji prikaz nacionalnog identiteta polazi od ove
dileme, iji su ektremi danas uglavnom prevazieni (Waters, 1990; Connor 1994;
Banks, 1996; Putinja, Stref-Fenar, 1997; Smit, 1998; Cornell, Hartman, 1998;
Oberschall, 2000; Huddy, 2001; Suboti, 2002).
Primordijalizam polazi od naela da je nacionalni identitet fiksan i trajan,
nepromenljiv u toku ivota. On je vrsta i osnovna, bazina ljudska kategorija, data
roenjem (Cornell, Hartman, 1998), vezuje ljude pradedovskim poreklom (Putinja,
oslin- Fenar, 1997), obojen iracionalnim, neizrecivim oseanjima. Nacionalna
oseanja nisu vezana za konkretne i racionalne injenice, ve su nezavisna od
stvarnih odnosa i potreba pojedinaca.
Primordijalistiki pristup je nastao nakon prvih istraivanja u SAD, vezanih za
ispitivanje nacionalnog identiteta doseljenika (poetkom prolog veka). Istraivai
su pratili razvoj i menjanje tj. asimilaciju nacionalnog identiteta manjinskih grupa u
jednu veu zajednicu (Parsons, prema Cornell, Hartman, 1998). Izuavane su faze
procesa integracije imigranata (kompeticiju, konflikt, adaptaciju i asimilaciju)
(Gans, 1979). Meutim, uprkos oekivanjima istraivaa, retko dolazi do njihove
potpune asimilacije. Etniki identiteti se odravaju i u treoj ili etvrtoj generaciji
imigranata.
2

Trea grupa teorijskih prikaza nee biti u ovom radu prouavana, obzirom da je ona u najveoj
meri predmet istraivanja politikologa i sociologa.

129

Jasna Miloevi orevi

Upravo su ova istraivanja podstakla istraivae na specifino tumaenje

nacionalnog identiteta kao nepromenjive i trajne dimenzije, kao unutranje oseanje
pojedinca da pripada nekoj lozi. Po primordijalistima nacionalni identitet je
fundamentalan iz dva razloga (Putinja, Stref- Fenar, 1997): to su fizike, religijske i
druge karakteristike koje pojedinac stie po roenju i koje ga sutinski odreuju; to
je identitet kroz koji se prenose emocije, instinkti, uspomene, na nain na koji
pojedinac ne moe sam da bira.
Kao svako ekstremno stanovite, primordijalizam se moe lako kritikovati.
Osnovni nedostaci primordijalnog pristupa su:
Ima sluajeva da pojedinci imaju dvojni identitet, tj. navode dva ili ak i
vie nacionalnih identiteta. Neko kome je majka polu Poljakinja polu Grkinja, a otac
Velanin, moe se identifikovati kao Grk meu prijateljima, kao Poljak na poslu, a
da se na popisu izjanjava kao Velanin (Waters, 1990).
Nacionalni identitet nije za svakoga najbitnija, najvanija i presudna
dimenzija, neko e ga moda i poricati, i deklarisati se kao stanovnik planete zemlje,
kao pripadnik ljudske rase. Poreklo i pripadanje nekoj lozi, nije uvek i za svakoga
kljuno oseanje.
Nacionalni identitet izgrauje se i menja u toku ivota, i zavisan je od ire
drutvene situacije.
Nisu retki ni sluajevi u kojima dolazi do menjanja nacionalnog identiteta u
toku ivota (ovek koji je poreklom Srbin ili je roen u Srbiji posle dueg boravka
napr. u SAD poinje da se deklarie kao Amerikanac). Neki autori (Waters, 1990)
navode da se identitet menja ponekad u toku ivota kao rezultat promenjenih
ivotnih okolnosti i odrastanja (switching ethnicities).
Iza iskaza o nacionalnom identitetu (Srbin, Crnogorac, Hrvat, Englez, ....)
stoji itav spektar najrazliitijih znaenja.
Kao reakcija na primordijalizam javlja se itav niz teorijskih koncepata koji
predstavljaju suprotnost ovom tumaenju nacionalnog identiteta. Pomenuemo etiri
takva pristupa: instrumentalistiki, konstruktivistiki, situacionistiki i funkcionalan.
Po instrumentalistikom shvatanju nacionalni identitet je promenjiv, fluidan i
vezan za posebne okolnosti. Ljudi e naglaavati nacionalnu pripadnost iskljuivo u
situacijama u kojima im to moe doneti neku korist. Nacionalna identifikacija nije
fiksna i nepromenjiva, ve je promenjiva i fluidna. Sa promenom situacije menjae
se i identifikacija pojedinca, ili e se bar promeniti njen intenzitet. Nacionalne grupe
su interesne, vetaki odravane i stvorene iskljuivo iz pragmatinih razloga.
Ipak, ovaj teorijski koncept ne iskljuuje iracionalnu i emotivnu komponentu
nacionalnog identiteta. U situacijama meugrupnih konflikta dolazi do preplitanja i
kombinovanja interesnih i afektivnih procesa kod pripadnika grupa. Zato nacionalni
konflikti i jesu dugotrajni i teko se prevazilaze, jer su isprepletani racionalni
interesi i afektivne veze. Postoji racionalna osnova, ali i zamrene iracionalne i
primordijalne emocije. Iz toga proizlazi i dvostruka funkcionalnost nacionalnog
identiteta (Smit, 1998): ekonomsko, teritorijalno, politika funkcionalnost- koja
dravi obezbeuje resurse, teritoriju i radnu snagu i koja se oslanja na racionalne

130

Jedan pokuaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog identiteta

procese, i intimna unutranja funkcionalnost koja pojedincu obezbeuje

samodefinisanje, samopotovanje, i percepciju sebe i drugih.
Tekoe u objanjavanju fenomena nacionalnog identiteta koje se ne mogu
prevazii ovim pristupom su:
Nacionalni identitet je postavljen van individue, a ipak ponekad predstavlja
duboku, sutinsku karakteristiku nekih ljudi;
Za mnoge pojedince i drutva u celini nacionalni identitet moe biti snaan
mobiliui faktor, to se ne moe objasniti ukoliko se prihvati samo njegova
instrumentalna funkcija;
Kompromis u tumaenju suprotnih koncepcija je mogu jedino ukoliko se one
ne
shvataju dihotomno, nego kao kontinuum na ijem jednom kraju je
primordijalistiki ekstrem, datosti i nepromenljivosti nacionalnog identiteta
(Horowitz, 2000). Na drugom kraju tog kontinuuma je instrumentalistiki ekstrem,
promenljivosti i fluidnosti nacionalnog identiteta (birth choice continuum).
Savremena istraivanja nacionalnog identiteta nemaju u osnovi jednu teoriju, niti
zastupaju jednu od ove dve krajnosti. Mahom su bazirana na kritikama
primordijalistikog pristupa, na naglaavanju dinamikih i relacionih odnosa meu
nacionalnim grupama.
Mnogi noviji pristupi kombinuju pojedine aspekte instrumentalistikog i
primordijalistikog objanjenja nacionalnog identiteta. Jedan od njih je i
konstruktivistiki pristup (Cornell, Hartman, 1998). Nacionalni identitet se
izgrauje, konstruie tokom ivota i stvar je izbora pojedinca, ali ponekad je
predstavljen dubokim neizrecivim i nepromenjivim vezama. Nacionalni identitet
ima dve bitne dimenzije, iji intenzitet varira kod pojedinaca. Obuhvatnost varira od
veoma jake (odreuje socijalni ivot pojedinca) do veoma slabe (ne odreuje u
velikoj meri socijalni ivot pojedinca). Druga dimenzija je dodeljivanje nacionalnog
identiteta od strane drugih. Sama injenica da nas drugi vide kao pripadnika
odreene nacionalne grupe je veoma vana. Nacionalni identitet se ne formira u
socijalnom vakumu, on se izgrauje u stalnoj interakciji pojedinca sa okolinom i
predstavlja konstrukciju obuhvatnosti i dodeljivanja.
Jo jedan teorijski pristup koji predstavlja suprotnost primordijalistikom je
situacionistiki pristup. On naglaava drutveni znaaj za definisanje i intenzitet
nacionalnog identiteta. Postoje odreene drutvene okolnosti koje potenciraju
razvijanje nacionalnog identiteta kod svakog pojedinca. U osiromaenoj, politikoj i
ekonomskoj izolaciji Srbije tokom protekle decenije, nalaze se najee najvaniji i
najmoniji razlozi za jaanje nacionalnog identiteta i njegovo prerastanje u
nacionalizam.
U grupu teorijskih pristupa koji predstavljaju antipod primordijalistikom
pristupu su i oni koji naglaavaju funkcionalnost nacionalnog identiteta. Jaka
vezanost za sopstvenu naciju se najee shvata kao rigidna i negativna, uproena i
netana percepcija, posledica konformizma (Vasovi, 1996). Kada nacionalni
identitet previe ojaa toliko da preplavi druge identitetet i ukine razlike izmeu
individua unutar grupa moemo govoriti o ekstremnom nacionalizmu koji je
negativan (Devereux, 1990). Ukidanje individiualnih razlika i poricanje vlastitog
131

Jasna Miloevi orevi

identiteta zarad nacije, pogubno je i za pojedinca i za drutvo u celini, i nema

pozitivnu funkciju. Meutim, nacionalni identitet moe biti i funkcionalan za
pojedinca, ukoliko mu se ne pridaje prevelika vanost i ukoliko ne ugroava ostale
identitete (Calhoun, 1994).
Ponekad se govorei o nacionalnom identitetu govori najpre o potrebama da se
pripada grupi (Medrano, Gutierez, 2001; Triandafyllidou, 1998). Horowitz smatra
da je nacionalni identitet jak i izaziva snane konflikte, zato to je njegovoj sutini
jaka ovekova potreba za bliskou i emocionalnom podrkom (Horowitz, 2000).
Takvi identiteti imaju razliite uloge. Sutina jednih je razlikovanje (sebe od
pripadnika drugih grupa), a drugih slinost (sa pripadnicima iste grupe) koje oveku
daje oseaj pripadanja (Wade, 2001). Izgleda kao da su potrebe ambivalentne, jer se
s jedne strane trai bliskost sa ljudima koji pripadaju istoj grupi, dok se s druge
strane pripadnici ostalih grupa suprotstavljaju sopstvenoj.
Osnovne funkcije nacionalnog identiteta su:

Politika funkcija: postavlja granice meu grupama, ukazuje na

zajednike interese i ponitavanje individualnih razlika, omoguava
kontrolu

Jaa self individue: u sluajevima nedovoljno jakih drugih identiteta

pojedinaca i neostvarenog razvoja (Hrnjica, 1996).

Zadovoljava bazinu ljudsku potrebu da se pripada grupi (Horowitz,

2000).
Sva navedena teorijska odreenja analiziraju prirodu, razvoj i promenjivost
nacionalnog identiteta. U brojnim drugim teorijskim pristupima govori se o jednom,
najbitnijem aspektu nacionalnog identiteta. Ti aspekti najee su kognitivne ili
emotivne prirode, i uzimaju se kao njegova kljuna odreenja. To ne znai da se
takve teorije ne mogu smestiti na kontinuum primordijalizam/ instrumentalizam.
One samo naglaavaju posebne aspekte koji mogu biti vani za odreenje
nacionalnog identiteta.

b) Odrednice nacionalnog identiteta

Brojni teorijski pristupi prilikom definisanja nacionalnog identiteta uzimaju
jedan indikator, odrednicu ili marker kao okosnicu sutinsko odreenje (Hannerz,
1976). Koji su to indikatori:
Objektivni- subjektivni
Neki teorijski pristupi naglaavaju objektivni, a neki subjektivni aspekt
nacionalnog identiteta. Tako Smit pravi razliku izmeu zapadnog i nezapadnog
modela nacije i nacionalnog identiteta (Smit, 1998). Ova dva koncepta donekle
odgovaraju dualizmu primordijalizam/ instrumentalizam. Pod zapadnim shvatanjem
se podrazumeva definisanje nacije po teritorijalnom principu, koji ukljuuje
132

Jedan pokuaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog identiteta

postojanje politike zajednice, zajednikih politikih institucija, i jednakost svih

graana. Dakle, teritorija i formalno dravljanstvo odreuje nacionalnu pripadnost i
samim tim i nacionalni identitet. Nezapadno shvatanje nacije, primarnost daje
subjektivnim oseanjima vezanosti za lozu i pradedove. Nacija se shvata kao
kolektivni identitet koji se prenosi kroz mitove, arhetipove, zajedniku istoriju,
kulturu i jezik. Objektivne definicije nastoje da u objektivnim drutvenim i
istorijskim kategorijama pronau odreenja nacije (jezik, dravnost, religijska
pripadnost, ...). Subjektivne definicije nacije insistiraju na individualno i kolektivno
psiholokoj dimenziji nacionalnog identiteta (Tadi, 1999).
Benedikt Anderson (Benedikt, 1998) u maternjem jeziku vidi inheretno i
sutinsko obeleje nacionalnog identiteta. Jezici su ukorenjeni dublje od bilo ega
drugog u dananjem drutvu, i predstavljaju okosnicu nacionalnih identiteta. Pri tom
je za nacionalni identitet vaan lokalni dijalekat i nain govora, mnogo vie od
nacionalnog jezika. Posmatrajui treu generaciju imigranata (u SAD) koji su
prestali da koriste i razumeju svoj maternji jezik, a ipak im je nacionalni identitet
veoma vaan, postavlja se pitanje ta pored maternjeg jezika predstavlja okosnicu
identiteta (Nahirny, Fishman, 1965). Benedikt odgovor trai u subjektivnom
zamiljanju da je nacija zajednica. Zamiljanju, zato to mnogi pripadnici nacije
nikada nee upoznati ostale lanove te nacije. Ipak, on veruje u njihovu neprestanu
prisutnost, bliskost i izvesno zajedniko delovanje za opte dobro.
Po nekim autorima nacionalni identitet moe biti definisan kontinuumom koji
polazi od vidljivih do nevidljivih indikatora (Horowitz, 2000). Vidljivi indikatori su
znaci dati roenjem i vidljivi golim okom kao to su: visina, fizionomija, boja
koe..... i bihejvioralni pokazatelji: oblaenje, spoljanji izgled. Nevidljivi indikatori
proizlaze iz jezika i kulture: akcenat, gramatika, imena, renik. to su indikatori
vidljiviji to su pouzdaniji i tee promenjivi. Drugi autori nabrajaju druge indikatore
(Tadi, 1999): postojanje drave, zajednikog istorijskog razvoja, religije, jezika,
duhovne i materijalne kulture u celini za obeleja etnike zajednice. Od svih
navedenih obeleja religija je najee odreenje nacije (Seul, 1999), mada se ovo
odreenje u savremenom svetu pokazalo nedovoljno distinktivno.
Kecmanovi (Kecmanovi, 1996) govori o kulturnom i politikom aspektu u
definisanju nacije i nacionalnosti. Definicije koje u sebi sadre kulturne apsekte
govore o zajednikom jeziku, obiajima, istoriji, religiji i drugim obelejima kulture
kao osnovnim aspektima nacije ili nacionalnosti. U politikim definicijama istog
pojma akcenat se stavlja na teritoriju i druga dravna obeleja nacije.
Waters navodi etiri kljuna faktora za nacionalno opredeljenje Amerikanaca
(Waters, 1990). To su znanje o poreklu, prezime, fiziki izgled, pozicioniranost
grupe. iber govori o tome da je nacija subjektivno, psiholoko stanje (iber, 1988).
Ona nije samo subjektivni fenomen, ali u sutini predstavlja oseanje pripadnosti,
zajednitva i sistem vrednosti prema sopstvenoj grupi. Dakle, primat se u ovoj
definiciji daje subjektivnim fenomenima. Hrnjica razlikuje nacionalni identitet kao
socijalni i kao psiholoki fenomen (Hrnjica, 1996). U zavisnosti koji je aspekt
dominantan zavisie i definicija nacionalnog identiteta.
Oigledno je nemogue generalizovati odrednice nacionalnog identiteta koje bi
vaile u svim okolnostima i za sve nacije, ve ih treba analizirati uvek u socijalnom,
politikom, ekonomskom i istorijskom kontekstu (Steinberg, 1989; Hannerz, 1996).
133

Jasna Miloevi orevi

Kategorizacija
Percepcija individue od strane drugih ljudi je bitna odrednica nacionalnog
identiteta u pristupu antropologa Barta (Bart, 1997). On naglaava znaaj povlaenja
granica i interakciju meu etnikim grupama. Razlikovanje nas od njih dovodi
do uvrivanja nacionalnog identiteta, koji ne nastaje u izolaciji niti je
nepromenljiv u toku ivota, ve je naprotiv u stalnom procesu menjanja, kroz
interakciju i povlaenje granice prema drugim grupama. Interakcija ne vodi
asimilaciji etnikih grupa, ve jo otrijem razvijanju nacionalnog identiteta. Bart
nacionalni identitet vidi kao bitnu odrednicu nacije. Po njemu je najvanija
karakteristika nacije postojanje skupa lanova koji sami sebe identifikuju, a i u
oima drugih bivaju identifikovani, kao kategorija koju je mogue razlikovati od
ostalih kategorija istoga reda (Bart, 1997, str 216). Dakle, za nacionalni identitet je
bitna kako subjektivna identifikacija pojedinaca sa odreenom grupom, tako i
identifikovanje date grupe od strane ne lanova.
Nijedan autor nee porei znaaj interakcije za formiranje nacionalnog
identiteta, ali je samo za neke autore to sutinska karakteristika (Triandafyllidou,
1998). Nacionalni identitet e se formirati samo u prisustvu i kontrastu prema
drugim nacijama, i u stalnom redefinisanju u zavisnosti od odnosa prema drugim
grupama. Kada znamo ko smo, delom to znamo i zbog toga to znamo ta nismo!
Pripadnici svake nacije imaju drugu znaajnu naciju u odnosu na koju formiraju svoj
nacionalni identitet (naprimer Grci prema Makedoncima po Triandafyllidou, 1998).
Procesi kategorizacije se navode i u teoriji socijalnih identifikacija (Hogg,
Abrams, 1988). Po ovoj teoriji nacionalni identitet je oblik grupnih identifikacija.
Proces kategorizacije sebe i drugih je osnov za nastanak svih socijalnih
identifikacija, koje su kljune za odreenje svakog oveka. Subjektivnim
svrstavanjem pojedinca u odreene grupe, kao i percepcija te grupe od strane drugih
ljudi, ini sutinu kolektivnih identiteta. Nacionalni identitet jeste jedna kategorija za
razvrstavanje ljudi i za svrstavanje pojedinca u date kategorije (Devereux, 1975),
jedna forma grupnog pripadanja (Kecmanovi, 1996).
Klasa
Postoji itava grupa objanjenja nacionalne pripadnosti, koje nacionalne
konflikte svode na klasne, ekonomske i politike konflikte (Steinberg, 1981;
Hannerz, 1996; Gelner, 1997; Putinja, Stref- Fenar, 1997; Horowitz, 2000). Po ovim
autorima nacija je lani fenomen savremenog sveta, kojim se objanjavaju ve
definisane nejednakosti meu grupama usled klasnih razlika.
Gelner (Gelner, 1997), polazi sa pozicija antiprimordijalizma, smatrajui da
nacionalna pripadnost nije nikakva datost. Nacionalna pripadnost nije prirodan, ve
retrogradan oblik klasifikacije ljudi i nema nikakvu objektivnu zasnovanost.
Posedovanje nacionalnosti nije inherentni ljudski atribut, iako na prvi pogled izgleda
kao da to jeste sutinska ljudska kategorija. Po Gelneru obrazovanje je kljuna
odrednica oveka, i njegova daleko najdragocenija investicija. Za savremenog
134

Jedan pokuaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog identiteta

oveka je od sredinjeg, centralnog znaaja pismenost, a ne pripadnost naciji.

Nacionalnu pripadnost izjednaava sa klasnom, jer je nacija u savremenom svetu
postala klasa.
I drugi autori u klasnim, socijalnim razlikama vide uzrok nacionalne i kulturne
razliitosti (Steinberg, 1981; Hannerz, 1976). Bioloka objanjenja nacionalnih
razlika zamenjena su kulturolokim objanjenjima. Steinberg navodi brojne
argumente po kojima se kulturoloke razlike mogu svesti na socijalne i klasne
razlike. Kultura i vrednosti u datoj kulturi u velikoj meri su zavisne od bogatstva
jednog drutva. Nije realno oekivati da e siromane grupe usvajati visoke
standarde i vrednosti u meusobnim odnosima, ve e izgraditi vrednosti koje su
primerene uslovima u kojima ive i njihovim ansama u ivotu. Znai nacionalne
razlike u svojoj sutini su kulturne razlike, koje se dalje mogu svesti na klasne. Mit o
nacionalnim razlikama jeste tvorevina savremenog sveta, u cilju opravdanja klasnih
i socijalnih razlika i zadravanja postojeeg poretka.
Psiholoke karakteristike nacionalnog identiteta
Meu istraivaima odavno postoji interesovanje za povezivanje odreenih
tipova linosti, socijalnih stavova i ponaanja. Istraivai esto pokuavaju da
odgovore na pitanje koji tip linosti prihvata odreene ideologije i podloniji je
socijalnom pritisku, kakve okolnosti utiu na ljude da lake prihvate odreene
ideologije (Kecmanovi, 1996), kako stres i pretnja utiu na intenzitet nacionalnog
identiteta (Roccas, Brewer, 2002).
U psiholokim pristupima, prilikom opisivanja nacije i nacionalne pripadnosti
polazi se od skupa odreenih psiholokih osobina, stavova ili sistema vrednosti koji
su karakteristini za pripadnike date grupe (Golubovi i sar., 1995). Vrlo se esto
skup psiholokih osobina karakteristinih za jednu naciju (Nahirny, Fishman, 1965)
navodi kao vaan element identiteta. U ovakvoj vrsti analize se dolazi do tipa
linosti karakteristinog za odreenu naciju (ethnic personality) i do specifinog
oblika ponaanja za tu naciju (Devereux, 1975). Navode se konkretne osobine
linosti (laljivi, hrabri, pametni, ponosni, .......) specifine za naciju, i opisuje se
prototip odnosno tipini predstavnik.
Waters (Waters, 1990) u opsenom kvalitativnom istraivanju znaenja
nacionalnog identiteta nalazi da on nije prazna kategorija za ispitanike, ve je
ispunjen znaenjem. Znaenje je dvojako: kulturno upranjavanje nacionalnog
identiteta (jezik, obiaji u ishrani, na svadbama i sahranama) i socijalno psiholoke
osobine pripadnika odreene nacije. Dakle, u laikim teorijama rasprostranjena je
stereotipna percepcija osobina pripadnika sopstvene i drugih nacija (Leyens et al.,
1994). Veina pripadnika jedne nacije ima veoma snane ideje o tipinim
karakteristikama i oblicima ponaanja pojedinih etnikih grupa. Ideje se crpe iz
medijske predstave o pojedinim etnikim grupama i iz linog iskustva.
Psiholoki pristupi omoguavaju predikciju ponaanja. Ukoliko znamo neiju
nacionalnu pripadnost, moemo predvideti kako se ta osoba ponaa i koje osobine
poseduje (obzirom da imamo generalizovanu sliku tipinog predstavnika te etnike
zajednice).
135

Jasna Miloevi orevi

Emocionalne komponente
Nacionalni identitet i predrasude nisu isto racionalne, ve emotivno zasiene
(Leyens, 2000; Vasovi, 1996). Primordijalizam naglaava upravo taj neizrecivi,
duboko ukorenjen sentiment (kao i Smit koji govori o mitovima, simbolima,
kolektivnim sudbinama), drugi pominju nostalginu odanost (Gans, 1979),
iracionalnost (Kecmanovi, 1996), oseanje zajednike pripadnosti i bliskost (Tadi,
1999). Za neke teorijske pristupe to je glavna odrednica koja naciju razlikuje od
klase (Sollors, 1996), ili je ini specifinom u odnosu na druge kolektivne identitete
(Scheff, 1994; Ross, 2001). Upravo je ta afektivna zasienost uzrok velike
pokretake moi nacionalnog identiteta. Ponos ili stid zbog pripadnosti jednoj naciji
je est aspekt nacionalnog identiteta i drutven pokreta.
Slinosti u navedenim teorijskim odreenjima

Teorijski pristupi imaju uprkos arolikosti i razliitosti i izvesne slinosti

(Sigel, 2001). Slinosti su u shvatanju da je nacionalni identitet:
1)
Dinamika dimenzija, koja se stalno konstruie i menja
2)
Ne nastaje u izolaciji, nego u meuodnosu i interakciji sa drugim
nacijama.
3)
Ukazuje ne samo na slinosti pripadnika jedne grupe, nego i na
njihovu razliitost u odnosu na druge.
4)
Jedan od mnogobrojnih kolektivnih identiteta u savremenom
drutvu. Od individue i drutva zavisi koliki e biti njegov znaaj
za pojedinca.
5)
Ne moe se svesti na jednu odrednicu, ve je zavisna od konteksta
Sporne take
1)
2)
3)
4)
5)

136

Da li je nacionalni identitet legitiman nauni pojam ili treba

pristupiti njegovom redefinisanju?
Da li nacionalnim identitetom preovlauju objektivne ili
subjektivne odrednice?
Da li je prilikom odreenja vanije definisati kognitivne, emotivne
odrednice, ili potrebe koje dovode do nacionalnog identiteta?
Da li se nacionalni identitet moe svesti na klasni i politiki
fenomen (kojom se u savremenom svetu racionalizuju konflikti
interesa)?
Da li je nacionalni identitet dat roenjem, ili je steen u toku ivota
socijalizacijom pojedinca u etniki podeljenom svetu?

Jedan pokuaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog identiteta

ZAKLJUAK
Jedna od osnovnih pretpostavki tradicionalne socijalne psihologije jeste da se
odreeni pojmovi i pojave mogu definitivno i tano opisati. Ukoliko se to primeni na
nacionalni identitet ignorisae se nekonzistentnost ljudskog ponaanja, njegova
zavisnost od brojnih socijalnih faktora, a pojedinac e se shvatati kao jedna
koherentna celina, manje ili vie nezavisna od drugih faktora.
Izgleda da se ne moe prihvatiti jedno tano definisano odreenje nacionalnog
identiteta. Definicije zavise od konteksta i naune discipline koja pokuava da
objasni fenomen. Razliiti pristupi ne bi trebalo da se tretiraju alternativno, ve
komplementarno, da se razmatraju kao take na nekom kontinuumu. Da li e
dominantno odreenje nacionalnog identiteta biti roenje ili dravljanstvo,
pripadnost lozi i emotivna vezanost za nju ili vezanost iz koristi i interesa, prinuda
ili izbor, zavisi od brojnih faktora razliitih u razliitim situacijama i vremenskim
periodima.

LITERATURA
Archiles, F., Marti M. (2001). Ethnicity, region and nation: Valencian identity and
the Spanish nation- state. Ethnic and Racial Studies, 24, 779-797.
Banks, M. (1996). Ethnicity: Anthropological Constructions. London & New York,
Routledge.
Bart F. (1997). Etnike grupe i njihove granice. U F. Putinja, . Stref-Fenar (Ed.)
Teorije o etnicitetu. Beograd, Biblioteka XX vek.
Benedikt, A. (1998). Nacija: zamiljena zajednica. Beograd, Biblioteka Episteme
Plato.
Billig, M. (1995). Banal Nationalism. London, Sage Publications.
Brubaker, R. (1996). Nationalism Reframed. Cambridge, Cambridge University
Press.
Brubaker, R., Cooper, F. (2000). Beyond Identity. Theory and Society, 29, 1 47.
Burgoyne, R. (2000). Ethnic Nationalism and Globalization. Rethinking History,
4:2, 157- 164.
Calhoun C. (1994). Nationalism and Sivil Society: Democracy, Diversity and SelfDetermination. U C. Calhoun (Ed.) Social Theory and the Politics of
Identity. Oxford, Blackwell.
Connor, W. (1994). Ethnonationalism, The quest for understanding. Princeton,
Princeton University Press.
Cornel S., Hartmann D. (1998). Ethnicity and Race, Making Identities in a
Changing World. London, Sage Publications.

137

Jasna Miloevi orevi

Devereux, G. (1990). Komplementaristika etnopsiho analiza. Zagreb, August

Cesarec.
Devereux, G. (1975). Ethnic Identity: Its Logical Foundations and its Disfunctions.
U W. Sollors (Ed.) Theories of Ethnicity. New York, New York University
Press.
Gans, H. (1979). Symbolic Ethnicity: The Future of Ethnic Groups and Cultures in
America. U W. Sollors (Ed.) Theories of Ethnicity. New York, New York
University Press.
Gelner, E. (1997). Nacije i nacionalizam. Novi Sad, Matica Srpska.
Golubovi, Z. i sar. (1995). Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu
nacionalnih sukoba. Beograd, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju.
Hannerz, U. (1996). Some Comments on the Anthropology of Ethnicity in the
United States. U W. Sollors (Ed.) Theories of Ethnicity. New York, New
York University Press.
Hogg, M., Abrams, D. (1988). Social Identifications. London and New York,
Routledge.
Horowitz, D. (2000). Ethnic Groups in Conflict. Berkley, University of California
Press.
Hrnjica, S. (1995). O nacionalnom identitetu. Dijalog, 1-2, 66-72.
Huddy, L. (2001). From Social to Political Identity: A Critical Examination of
Social Identity Theory. Political Psychology, 22, 127- 156.
Ili, V., Cveji, S. (1997). Nacionalizam u Vojvodini. Novi Sad, Matica srpska.
Kallen, H. (1915). Democracy versus the melting pot: A study of American
Nationality. U W. Sollors (Ed.) Theories of Ethnicity. New York, New York
University Press.
Kecmanovi, D. (1996). The Mass Psychology of Nationalism. New York &
London, Plenum Press.
Leyens, J. et al. (1994). Stereotypes and Social Cognition. London, Sage
Publication.
Leyens, J. et al. (2000). The Emotioanl Side of Prejudice: The Attribution of
Secondary Emotions to Ingroups and Outgroups. Personality and Social
Psychology Review, 4, 186-197.
Medrano, J., Gutierrez, P. (2001). Nested identities: national and European
identitites in Spain. Ethnic and Racial Studies, 24, 753- 778.
Molnar, A. (1997). Narod, nacija, rasa (Istorijska izvorita nacionalizma u Evropi).
Beograd, Beogradski krug i AKAPIT.
Nahirny, V., Fishman, J. (1965). American Immigrant Groups: Ethnic Identification
and the Problem of Generations. U W. Sollors (Ed.) Theories of Ethnicity.
New York, New York University Press.
Oberschall, A. (2000). The Manipulation of Ethnicity: from Ethnic Cooperation to
Violence and War in Yugoslavia. Ethnic and Racial Studies, 23, 982
1001.
Putinja F., Stref-Fenar . (1997). Teorije o etnicitetu. Beograd, Biblioteka XX vek.

138

Jedan pokuaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog identiteta

Rocass, S., Brewer, M. (2002). Social Identity Complexity. Personality and Social
Psychology Review, 6, 88-106.
Scheff T. (1994). Emotions and Identity: A Theory of Ethnic Nationalism. U C.
Calhoun (Ed.) Social Theory and the Politics of Identity. Oxford, Blackwell.
Seul, J. (1999). Ours is the Way of God: Religion, Identity, and Intergroup
Conflict. Journal of Peace Research, 36, 553-569.
Sigel, R. (2001). An Introduction to the Symposium on Social Identity. Political
Psychology, 22, 111- 114.
Sollors, W. (1996). Theories of Ethnicity. New York, New York University Press.
Smit, A. (1998). Nacionalni identitet. Beograd, Biblioteka XX vek.
Steinberg, S. (1981). The Ethnic Myth. Boston, Beacon Press.
Subiti, D. (2002). Dva obrasca nacionalnog i dravnog ideniteta- tradicionalni,
organski i moderni liberalni u politikoj kulturi Srbije. Politika revija, 1, 925.
Tadi, B (1999). Etnike zajednice i meuetniki sukobi. Podgorica, CID Podgorica.
Toomer, J. (1929). Race problems and Modern Society. U W. Sollors (Ed.) Theories
of Ethnicity. New York, New York University Press.
Triandafyllidou, A. (1998). National identity and the other. Ethnic and Racial
Studies, 21, 593-612.
Vasovi, M., Kuzmanovi, B. (1996). Nacionalna identifikacija i nacionalistiki
stavovi. Dijalog, 1-2, 73-78.
iber, I. (1988). Psiholoki aspekti meunacionalnih odnosa. Zagreb, Biblioteka
kulturnog radnika.
Wade, P. (2001). Racial identity and nationalism: a theoretical view from Latin
America. Ethnic and Racial Studies, 24, 845-865.
Warner, L., Lunt, P. (1942). Ethnicity. U W. Sollors (Ed.) Theories of Ethnicity.
New York, New York University Press.
Waters, M. (1990). Ethnic Options. Berkley, University of California Press.
Weber, M. (1922). Ethnic Groups. U W. Sollors (Ed.) Theories of Ethnicity. New
York, New York University Press.

139

Jasna Miloevi orevi

ABSTRACT
AN ATTEMPT OF CLASSIFICATION OF THEORETICAL
APPROACHES TO NATIONAL IDENTITY
Jasna Miloevi orevi
It is compulsory that complex social concepts should be defined in different
ways and approached from the perspective of different science disciplines.
Therefore, it is difficult to precisely define them without overlapping of meaning
with other similar concepts. This paper has made an attempt towards theoretical
classification of the national identity and differentiate that concept in comparison to
the other related concepts (race, ethnic group, nation, national background,
authoritativeness, patriarchy).
Theoretical assessments are classified into two groups: ones that are dealing
with nature of national identity and others that are stating one or more dimensions of
national identity, crucial for its determination. On the contrary to the primordialistic
concept of national identity, describing it as a fundamental, deeply rooted human
feature, there are many numerous contemporary theoretical approaches
(instrumentalist, constructivist, functionalistic), emphasizing changeable, fluid,
instrumentalist function of the national identity. Fundamental determinants of
national identity are: language, culture (music, traditional myths), state symbols
(territory, citizenship), self-categorization, religion, set of personal characteristics
and values.

140