BAKAR I NJEGOVE LEGURE

Bakar spada u teke metale. Njegova specifina teina je oko 8,93 kg/cm,a
temperatura topljenja 1083C. Bakar nema svojstva alotropskih
modifikacija.Mehanika svojstva bakra su jako zavisna od stanja odnosno eventualne
prethodne mehanike ili termike obrade. Bakar je veoma plastian materijal koji se
moe obraivati deformacijom,kako u hladnom tako i u toplom stanju. Za zavarivanje
bakar nije najpogodniji,jer stvara tekoe kod potrebnog brzog odvoenja toplote.Pri
gasnom zavarivanju,usljed velike sklonosti upijanja gasova,moe se pojaviti poveana
poroznost i krtost.
Bakar nije pogodan za obradu livenjem,kako zbog sklonosti za upijanje gasova,tako i
zbog nedovoljne livkosti. Prema atmosferskoj koroziji i u vodi,bakar je otporan. Zbog
odsustva svojstva alotropije bakar se moe termiki obraivati samo rekristalizacionim
arenjem,koje se izvodi poslije hladne obrade deformacijom. Bakar ima izuzetno dobru
elektrinu i toplotnu provodljivost. Oblici bakarnih polufabrikata mogu biti razliiti:
trake, limovi, cijevi, poluge itd.
Osnovna svojstva bakra
a) crvenkaste boje,
b) relativno velike zapreminske mase = 8,9 g/cm3
c) topi se na 10830 C
d) Odlian je provodnik elektrine struje, najbolji meu neplemenitim metalima, ali mu
primese znatno smanjuju provodljivost.
e) dobar toplotni provodnik.
f) Korozivno je otporan na vazduhu, jer mu se stvara po povrini patina zelene boje
(CuO3xCu(OH)2) koja je gusta i titi ga od dalje korozije.
g) Bakar je materijal slabe zatezne vrstoe i veoma je istegljiv.
h) Bakar ima kubnu povrinski centrirajuu reetku i strukturu oblika poliedarskih
kristala
iroka primena u elektrotehnici za izradu provodnika. ist bakar nema veliku upotrebu
u vazduhoplovnim konstrukcijama, ve se koriste njegove legure. Dobro se legira sa
cinkom, aluminijumom, olovom, kalajem i berilijumom. Legure bakra imaju mnogo
bolju zateznu vrstou nego ist bakar, ali su toliko slabi provodnici toplote da su vie
toplotni izolatori.
Hemijska svojstva
a) oksidira na istom, vlanom ili slanom vazduhu. Uz CO2 nastaje patina, koja se iri
do propadanja,
b) nagriza ga morska i obina voda, ali ne destilovana,
c) razara ga amonijak i sumpor, pa se ne sme direktno na njega postavljati gumena
izolacija,
d) rastvara se u azotnoj i sumpornoj kiselini

Legure bakra
Legure bakra mogu se klasifikovati prema: nainu izrade, nameni,broju glavnih
legirajuih elemenata, prirodi glavnih legirajuih elemenata.
a) Legure sa cinkom mesinzi:
- dvokomponente legure Cu-Zn (obini mesing):
- specijalne legure Cu-Zn specijalni masing
- trokomponentne legure Cu-Ni-Zn (novo srebro:)
- trokomponentne legure Cu-Zn-Sn (crveni liv). To su legure koje predstavljaju
prelaz od mesinga ka bronzama.
b) Legure bakra bez cinka bronze, su dvo, tro i slone Cu-legure:
- Kalajna bronza legure Cu-Sn
- Aluminijum bronza legure Cu-Al
- Niklova bronza legure Cu-Ni
- Olovna i olovnokalajna bronza legure Cu-Pb i Cu-Sn-Pb
- Silicijum bronza legure Cu-Si
- Berilijum bronza
- Manganova bronza
c) Legure bakra za lemljenje i zavarivanje:
- Mesingani lem
- Srebrni lem
Najpoznatije legure bakra su ipak one sa cinkom mesing i legure u ijem sastavu
cink nije glavni legirajui element (bronze).

kip slobode prirodna patina

Bronzani novi , Kina, razdoblje Han dinastije - oko 1. veka p.n.e., zelena patina.

bronzana medalja
Bronza

Pod bronzom se podrazumeva legura bakra i kalaja.Meutim,ire posmatrano,to ne

mora biti dvojna legura niti kalaj mora biti legirajui element(pa zbog toga pored
kalajne postoji i aluminijska,olovna,manganska i druge bronze. To je dvojna ili trojna
legura s najmanje 60 % bakra, a bez cinka kao glavnog dodatnog elementa.
U kalajnim bronzama najvei sadraj kalaja ne ide preko 20%.Prisustvo kalaja u leguri
utie na poveanje njene vrstoe i istovremeno opadanje plastinosti.Ovo opadanje
plastinosti nije posebno veliko do sadraja kalaja do 5%,ali je poslije toga znatno
bre. Zbog toga je kod bronzi za livenje sadraj kalaja vei nego kod bronzi za obradu
deformacijom.vrstoa raste sve do 15% kalaja,a zatim poine da opada.

Legure bakra sa aluminijumom i drugim prateim elementima(mangan,nikl,eljezo i

dr.) u praksi se nazivaju aluminijske bronze i u svom sastavu imaju najvie do 11,5%
aluminijuma. Poveanjem sadraja aluminijuma u leguri sistema Cu-Al raste zatezna
vrstoa,a pri sadraju oko 105 postie svojmaksimum.Meutim,sposobnost
deformacije sa poveanjem sadraja aluminijuma opada do 2%Al a zatim raste i
postie svok maksimum pri 8%Al.

Mesing (MS) je u osnovi dvokomponentna legura bakra (Cu) i cinka (Zn). Da bi se

poboljale osobine mesinga, npr. obradivost ili otpornost na koroziju dodaju se drugi
kemijski elementi, u manjim koliinama i to su takozvani specijalni
mesinzi.Dodavanjem cinka poveava se zatezna vrstoa mesinga, a smanjuje
elektrina i toplotna provodljivost, kao i otpornost na koroziju. Mesinzi koji sadre 70%,
68% i 65% bakra imaju odline osobine pri hladnoj deformaciji pa se koriste za duboko
izvlaenje ahura za municiju, dijelova za elektrine armature, itd. Toplo se tee
deformiraju jer su plastini samo u jednom uskom temperaturnom intervalu.

Novo srebro ili alpaka je legura bakra(60%), nikla(20%) i cinka(20%) ; dobro se

obrauje valjanjem, kovanjem i presovanjem u toplom stanju sa manjim sadrajem Cu,
odnosno u hladnom stanju sa veim sadrajem Cu
-

Dekorativni predmeti i upreciznoj mehanici i optici, za kljueve, opruge i dr