1.

ZAPISI I NATPISI
KARAKTERISTIKA I RAD SA OVIM IZVORIMA
Zapisi:
opte karakteristike

re je o belekama na belinama rukopisa i tampanih knjiga

predstavljaju zaokruenu, celovitu i dovrenu beleku
sauvano je oko 20 000 za period od XII do XIX veka
uglavnom su literatura turskog doba

kao istorijski izvor

svrstavamo ih u autobiografske izvore

autori su im po pravilu savremenici obino crkvena lica
prilikom ocene njihove vrednosti vae kriterijumi vezani za ostale
narativne izvore
esto su stvarani po klieima
sadre puno optih mesta
ima takoe kod njih pozivanja na Sveto pismo
dosta je monake frazeologije u njima
moraju se imati u vidu rukopisi na kojima su nastali

tipovi

najjednostavniji zapisi sadre ime pisara i vreme zavretka

rukopisa, emu su neretko dodavana imena velikaa, crkvenih
velikodostojnika i naruioca rukopisa
dosta zapisa poinje prizivanjem boga Gospode boe
pisari su sebe osklovljavali negativnim epitetima greni
suprotno od toga knjige su za njih - boanstvene
pisari su imali obiaj da se izvinjavaju za eventualne greke u
prepisima

kliei

dobrim delom su nekad i kao takve gotove formule preuzimane iz

grkih tekstova
omiljeni klie srpskih pisara bio je otaastvo

bolesti, napade indoplemenika, poare i druge nevolje su tumaili

kroz formulaciju greh radi naeg

raznovrsnost

pored svih nabrojanih karakteristika zapisi ipak mogu doneti

dosta zanimljivih podataka
obino su to opirniji zapisi koji sadre line ispovesti i vane
istorijske podatke
vredi izdvojiti zapise starca Isaije koji nam nadahnuto govori o
posledicama Marike bitke
jedan pisac kae da je prepisao sa zla izvoda
govore pisci i o svojim linim nevoljavama kao boravak u
tamnicama i gladovanje

zavrnenapomene

datirani su obino godinom od stvaranja sveta. Ovakvo datiranje

je obino pozdanije od oznaavanja indikta
vremenom su se pisci kod njih oslobaali obrazaca optih mesta i
biblijskih citata
niz od nekoliko zapisa ini zaetak letopisa naziva se
letopisakom belekom
nekada imaju funkciju bibliotekih inventara govorei o vrsti i
broju knjiga neke srednjevekovne biblioteke

Natpisi:
opte karakteristike

treba ih razlikovati od zapisa

re je o kratkim tekstovima ispisanim na tvrdom materijalu
sami se meusobno razlikuju po tome na kom su materijalu
napisani i ime su pisani
zbog ogranienog natpisnog polja po pravilu su krai od zapisa
pa je kod njih bilo manje prostora za knjievno oblikovanje
samim tim je i manje monake frazeologije kod njih nego kod
zapisa
opta mesta su ipak prilino prisutna kod natpisa
najbrojniji meu njima predstavljaju najstarije slovenske datirane
pisane spomenike

kao istorijski izvor

kod njih je zbog manjeg polja bilo manje prostora za tekstove

crkvenog sadraja
mesto nalaza spomenika samo je po sebi vaan podatak bez
obzira na njegov sadraj
natpisi se za razliku od zapisa po pravilu neposredno svedoenje
primarni izvori
esto su cele povelje pisane (natpis ih sadri)

tipovi

najbrojniji spomenici obino sadre kratke tekstove sa

osnovnim podacima o pokojniku (ime, vreme smrti, roake i
socijalne veze)
posebnu grupu ine steci, nadgrobni spomenici ogromnih
dimenzija kojih ima najvie u Bosni i Hercegovini (od 65 000
samo 300 ima natpis)
ktitorski natpisi su takoe tip natpisa koji su nastajali na kamenu:
slova su kao npr. u sluaju Smedereva i Ravanice ispisana od
opeke
postoje natpisi nastali na metalnim predmetima (posude, zvono,
prsten)
bilo ih je na drvenim predmetima poput ikona, krstovima,
dverima, ali i na tkanini (Jefimijina pohvala knezu Lazaru)

tipovi 2

izdvajaju se i oni raeni fresko tehnikom. Mogli su biti kratki uz

oslikane scene i ktitore, ali sadre tekstove itavih povelja (ika,
Graanika) ovaj obiaj pominje i Sveti Sava; nekada i natpisi sa
linim podacima mogu imati optiji znaaj (kao despota Jovana
Olivera u Lesnovu)
posebna grupa su natpisi na ikonama. Oni uz sliku svetitelja su
poput onih u fresko tehnici, dok su oni na poleini slini po
osobinama zapisima
retki su srednjevekovni natpisi na grkom jeziku
opta mesta su esta naroito na nadgrobnim spomenicima

zavrne napomene

datirani su kao i zapisi godine od stvaranja sveta, ree danom i

mesecom, vie od polovine epigrafskih spomenika nije datirano
moe u tom poslu pomoi paleografika analiza

ponavljanje teksta kod njih se ne moe uvek tumaiti ablonom

npr. da je pokojnik sahranjen na svojoj zemlji/batinu
za razliku od zapisa uglavnom nisu narativni izvori videli smo
da ima i itavih povelja
kod natpisa je vea verodostojnost podataka nego kod zapisa

Najbitnija izdanja zapisa i natpisa:

Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi I-VI, Beograd 1902-1926,

reprint Beograd 1982-1988.
B. ekularac,Tragovi prolosti Crne Gore. Srednjevekovni natpisi i
zapisi u Crnoj Gori, kraj VIII i poetak XVI vijeka, Cetinje 1994.
V. orovi, Stari srpski zapisi i natpisi, Beograd 1997 (rukopis
autorove zaostavtine, priredio R. Mihalji)
G. Tomovi, Morfologija irilikih natpisa na Balkanu, Beograd
1974.P. Momirovi

2. Srpske srednjevekovne povelje

Povelja Stefana Nemanje i Stefana Nemanjia za
manastir Hilandar
ta su povelje?

U pitnaju su pisana svedoanstva sastavljena u odreenom obliku o

nekom inu pravne prirode
Kod nastajanja povelje razlikujemo pravni in (actio) i njegovo
zapisivanje (conscriptio)
Takoe pravimo distinkciju izmeu izvrioca pravnom ina (auctor a) i
korisnika povelje (destinatarius a)
U Srbiji povelje najee su datirane godinom od stvaranja sveta i
indiktom, a nekada i mesecom i danom
Pisane su na pergamentu ili papiru, dok su neke ouvane u vidu
natpisa (ika, Graanika)
Nauna disciplina koja se bavi prouavanjem povelja zove se
diplomatika

Osnovna podela sadraja povelja

Protokol
Korpus (tekst)

Eshatokol

Sastavni delovi povelje

Invokacija zazivanje imena Boijeg; moe biti i verbalna i simbolika

Intitulacija titula vladara
Inskripcija kazuje kome se povelja upuuje
Salutacija pozdrav, koga pre svega sreemo u pismima
Arenga motivacija za izdavanje povelje, ali bez pravne vrednosti. Ima
literarnu vrednost, a moe sadrati i znaajne istorijske podatke
Promulgacija objavljivanje fakata koji se nalaze u povelji Da zna
svako i sl.
Peticija (intervencija) saoptava na iju molbu ili posredovanje je
izdata povelja
Ekspozicija (naracija) govori o konkretnoj motivaciji za izdavanje
povelje i svedoi o prilikama koje su tome prethodile
Dispozicija sadri pravne odredbe koje donosi ili utvruje izdava
povelje
Sankcija njen cilj je da obezbedi izvrenje i potovanje onoga to je u
povelji naznaeno. Sadri esto i zakletvu kao i pomen duhovnih i
materijalnih kazni za prekraje
Koroboracija re je o formuli kojom se potvruje ono to je u povelji
odreeno. Naznaava sredstva koja e povelji dati dokaznu snagu i
garantovati joj autentinost
Aperkacija zazivanje imena Boijeg na kraju povelje najee ,,Amin
Potpis ime, titula, Po milosti Boijoj
Datum - u srpskim poveljama od stvaranja sveta
Povelje i Srbiji sastavljali su dijaci, logoteti i notari (U gradovima),
(Deanska hrisovulja?)

Povelje kao istorijski izvor

Uglavnom su sauvane srpske povelje manastirima, dok je onih

batinskih malo
Povelje su znaajan izvor za prouavanje drutva, privrede i dravnih
ustanova
Za ova podruija veliku vanost imaju: ike (kraljeva Stefana
Prvovenanog i Radoslava), Bistrika povelja Kralja Vladislava(12341243), povelja kralja Milutina sv. oru kod Skoplja (1299/1300),
Svetostefanska hrisovulja (1313 1316), Graanika (1320/1321,
sadri Zakon stari Srbljem),Deanske hrisovulje kraljeva Stefana III i
Duana (1330 I 1343-1345) I Svetoarhanelska hrisovulja (1348-1353)

Zahvaljujui njima poznati su nam zakonski propisi koji se tiu obaveza

zavisnog stanovnitva te odredbe o kliru itd.
Bogata su riznica za prouavanje istorijske topografije
Sadre i brojne podatke o meama naselja
Manji je njihov znaaj za utrvivanje tadanjih dravnih granica
Prati se preko njih i dravno - pravna shvatanja tog vremena
Za politiku istoiju mogu pruiti samo fragmentirane podatke ali ne i
celovito osvetliti dogaaje
Neke povelje mogu posluiti I za demografska istraivanja
Mogu svedoiti I o odnosima sa susednim dravama ( u sluaju Srbije
sa Dubrovnikom)
Uvek se mora paziti na njihovu autentinost. Znaajno je imati u vidu
razlike koje se mogu javiti zbog poznijeg prepisivanja

Najvanije zbirke srpskih srednjevekovnih povelja

Ne postoji jedinsven korpus srpskih povelja (diplomatar)

Fr. Miklosich, Monumentra Serbica spectantia historiah Serbie, Bosnae,
Ragusii Vindobonae 1858. god.
M. Puci, Spomenici srpski I II, Beograd 1858 1862
S. Novakovi, Zakonski spomenici srpskih drava srednjeg veka,
Beograd, 1912. god.
A. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd 1926. god.
Lj. Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I 1,2, Beograd Sremski
Karlovci 1929 1934. god.
A. Solovjev V. Moin, Grke povelje srpskih vladara, Beograd 1936.
god.
Stari srpski arhiv 1 10, 2002 2011 (serija nije zakljuena)
A. Mladenovi, Povelje i pisma despota Stefana Lazarevia, Beograd
2007. god.

Osnivanje manastira Hilandar

Rastko je roen oko 1174. Godine kao najmlai sin Stefana Nemanje
Sa oko 15 godina dobio je na upravu Hum (oblast izmeu Dubrovnika i
reke Neretve)
Verovatno u jesen 1191. Bei iz zemlje i dolazi na Svetu Goru u ruski
manastir Sveti Pantelejmon
Ubrzo prelazi u Vatoped, gde se i zamonaio
Sava je zahvaljujui roditeljima izdano darivao Vatoped

Dolazak Simeona (Stefana Nemanje) na Svetu Goru

Odstupio je sa vlasti 25.3.1196. godine u korist srednjeg sina Stefana,

zeta cara Aleksija III (1195 1203)
Zamonaio se po povlaenju sa vlasti i preao u Studenicu
Simeon je krenuo na poziv sina 8. oktobra 1197. godine iz Srbije
Stigao je u Vatoped 2. 11. 1197. godine
Bogato su obdarili Vatoped, za koji su obnovili jedan manastir i proirili
manastirsku trpezariju.
Prilikom obilaska Svete Gore u jesen 1197. godine Primetili su zapusteli
i oronuli manastir Hilandar

Obnova Hilandara na raun Vatopeda

Stari Hilandar nalazio se na podruiju Mileje i bio je posveen

Vavedenju Bogorodiinom
Dobio je ime po svom osnivau Georgiju Hilandarisu i izgleda da je
podignut u 9. deceniji IX veka
Jedan iguman straog Hilandara posvedoen je jo 1169 godine
Car Aleksije III je usliio krajem 1197 ili poetkom 1198. Savinu molbu i
predao njemu i Simeonu, zlatopeatnim sigilijem Hilandar I brojne
druge monake ustanove da ih obnove u sastavu Vatopeda
Sava i Simeon tada ipak odluuju da osnuju jedan samostalan
manastir, poput carskih svetogorskih manastira negrkih naroda
Za takvu odluku dobili su i podrku Protata - svetogorske uprave

Osnivanje Hilandara kao srpskog manastira

Na molbu protatskog saveta, Save i Simeona, car Aleksije III je juna

1198. godine izdao novo zlatopeatno slovo
Ovim aktom ponitio je stari sigilij koji nije sauvan i stavio svetilita
Mileje pod upravu Save i Simeona da osnuju samostalan i samoupravni
manastir
Protatski savet je zatim predao monake ustanove Mileja (14) koje su
sve zajedno sabrane u jedan manastir Hilandar
Obnova je tekla brzo pa se ve polovinom 1198 Simeon i Sava
useljavaju u Hilandar
Obnovljena je glavna crkva, sazidana su tri pirga, trpezarija itd.
Negde u leto 1198 izdata je i Simeonova osnivaka povelja za manastir
Hilandar. Njome je poelo i zanivanje manastirskog vlastelinstva
Povelja je interensantna i zbog svoje arenge koja dosta govori o
tadanjoj ideologiji.

Simeonova smrt i zavretak zasnivanja srpskog Hilandara

Simeon umire 13 februara 1199. godine

Nakon toga manastir naputa jedan broj njegovih sledbenika, meu
kojima je bio i iguman Metodije
Sava je dosta radio na izdizanju manastira i za kratko vreme je okupio
90 monaha u njemu
Na Savinu molbu car Aleksije III je u prolee 1199. godine izdao
Hilandaru zlatopeatni sigilij jo jedanput reguliui njegov pravni
poloaj i poveavajui njegove privilegije
Konano, poveljom Stefana Nemanjia iz 1200/2 zavren je proces
osnivanja Hilandara koji je tada dobio i nove posede u Srbiji

Ustrojstvo Hilandara

Ustrojstvo manastira definisano je carskim aktima i Savinim

Hilandarskim tipikom iz 1199 godine
Pomenuti tipik Sava je sastavio po ugledu na tipik manastira
Bogorodice Evergeditske iz Carigrada
Uraen je kao slobodan carski manastir negrkog naroda
Uz igumana glavnim dostojanstvenici manastira bili su ekonom i
eklezijah
Iguman je biran bez ikakvog uticaja cara
Manastir je bio kinovijskog tipa - zj. Opteia
Takoe Sava je u Kareji osnovao keliju posveenu Sv. Savi Osveenom
predvienju za usamljeniki ivot.
Ova kelija je takoe ureena kao samostalna
Iguman i bratstvo Hilandara su birali onoga ko e iveti u toj keliji
, Stari srpski zapisi i natpisi iz Vojvodine I-III, Novi Sad 1992-1996.

3. POVELJE 2
MEUNARODNI UGOVORI SRBIJE I BOSNE SA
DUBROVNIKOM
Odnosi Srbije sa Dubrovnikom

malo znamo o odnosima srpskih kneevina i Dubrovnika

Konstantin VII Porfirogenit nam svedoi o plaanju dabina za
vinograde kneevima Zahumlja i Travunije
kasnije ova dabina je poznata po imenu mogori

Stefan Nemanja je zajedno sa braom Miroslavom i Stracimir opsedao

Dubrovnik, ratne opreracije 1184-1186.
dve strane su zakljuile mir 27. septembra 1186. (ugovor nalatinskom,
samo potpisi na irilici)
uvodnim delom ugovora velikog upanaStefana Nemanje sa
Dubrovnikom 1186. ... definiu se trgovaki odnosi izmeu dve
zemlje

Bosna u vreme bana Kulina

prvi put se pominje posle smrti cara Manojla I Komnina 1180. godine
iji je bio vazal
otrgao se ispod vizantijske vlasti ali zato mu je opasnost dolazila od
strane Ugarske
humski knez Miroslav bio je oenjen njegovom sestrom
izgleda da tokom njegove vladavine Bosna prostoje jedno od
prebeita jeretika
ban Kulin se vie ne pominje nakon sabora na Bilinom polju gde su uz
prisustvo papskog legata reavani problemi u bosanskoj crkvi

Ugovor bana Kulina sa Dubrovnikom iz 1189. godine

sklopljen je u formi zakletve bosanskog bana Dubrovniku

upravo pogodnosti koji su ovim ugovorom dobili Dubrovani bili su
osnova za legendu o blagostanju u Bosni za vreme bana Kulina ....
najstarija irilina povelja

Bosanska drava nakon bana Kulina

nailazimo nakon njega na bana Stefana iji je sin Sibislav bio knez
Usore u III deceniji 13. veka
krenuli su izgleda jo 20-tih godina XIII veka krstaki pohod protiv
Bosne
ban Matija Ninoslav se 1233. se prvi put javlja kao ban, tada je bio
ugarski vazal
ugarski kralj Andrija je 1235. itavu Bosnu daravao hercegu Kolomanu
tako je u opasnost dola samostalnost Bosne
ban je usled toga postao prtvnik Ugarske, te se pribliio jereticima
ponovo je pristao uz kralja Belu IV 1244. godine

Ban Mateja Ninoslav i Dubrovnik

poznato je da je ban izdao povelju Duborovniku, dve povelje 1234. i

1240.
obe su poput Kulinove imale formu zakletve
prvom iz 1234. praktino je obnovljen ugovor koji su Dubrovani
sklopili sa banom Kulinom dodavajui odredbu o sudskim sporovima
svoje prjateljstvo prema ovom gradu potvrdio je novom poveljom 1240.
kada se i sam nalazio u Dubrovniku, njome je ukinio desetinu i druge
namete i obavezao je ban da titi Dubrovane ako zarate sa rakim
kraljem

Ugovor Stefana Nemanjia iz 1215. sa Dubrovnikom je u formi zakletve

Dalji razvoj srpsko-dubrovakih odnosa

povelja Stefana Prvovenanog je poput Kulinove u formi zakletve, ali za

razliku od nje predvia da trgovci plaaju dabine
ona odrava jo uvek relativno nerazvijenu trgovaku delatnost u Srbiji
sa razvojem rudarstva trgovaki odnosi postaju intezivniji
otuda i ugovori a srpskih kraljevima postaju sve razueniji posebno oko
pitanja razreavanja sporova
najverovatnije od vremena kralja Uroa I Dubrovani isplauju
svetodimitarski dohodak srpskim kraljevima, zarad dobijanja prava
na slobodnu trgovinu
od vremena kralja Milutina ti ugovori su u formi milosti koje srpki
kralj daje Dubrovanima
... nastavak povelje Dubrovniku od 14. avgusta 1302. godine

Povelja kralja Vladislava manastiru Svete Bogoridice u Bistrici na

Limu

datum izdavanja povelje nije sauvan te nije mogue precizno utvrditi

kada je izdata
potrebno je napomenuti da je praktino re o povelji Stefana Nemanje i
Stefana Prvovenanog za isti manastir
re je o prvoj sauvanoj povelji koja nam svedoi o obavezama
zavisnog stanovnitva u Srbiji
zbog injenice da je re o potvrdi ranijih povelja mogue je da odrava
stanje jo iz vremena Stefana Nemanje te je znaajno za rekonstrukciju
zakona Svetog Simeona i Svetog Save

Obaveze zavisnog stanovnitva prema Bistrikoj povelji

iz povelje vidimo podelu stanovnika vlastelinstva na merophe i

sokalnike
obaveze sokalnika bila je da obradi 4,5 mata zemlje, a meropha 7,5
mata zemlje (1 mat=939, 18 m2)
meropsi su imali i brojne druge obnaveze prema manastiru poput one
da tri dana pleve i tri dana anju ito za raun manastira
od dodatnih obaveza sokalnika spominje se graenje trpezarije i
transportna sluba
smatra se da je realno optereenje ove dve kategorije ljudi bilo
podjednako
nastojao je zakonodavac da obezbedi vee prihode manastiru
razdvajanjem oeva od sinova
svi zavisni ljudi imali su davati maastiru deseti deo meda

Svetostefanska hrisovulja

izdata je izmeu 1313. i 1316. godine od strane kralja Milutina i kralja

Dragutina
pronaena je u sultanovoj riznici u Eksi-Seraju
njene zakonske odredbe grupisane su u etiri odeljka
1. zakon crkvenim ljudima
2. zakon Vlahom
3. zakon o crkvenim dohocima
4. oblast duhovna
manastiru su darovani mnogobrojni posedi

Zakon crkvenim ljudima

sadri odredbe o obavezama zavisnog stanovnitva koje su moderni

istraivai raspodelili u 44 lanka
ima miljenja da su slini propisi mogli vaiti i na drugim crkvenim
vlastelinstvima na tom podruju
meropsi su imali obavezu oranja 9 mati (mati bedbom), a sokalnici
ukupno 6 mati (jedan bedbom)
obaveza kopanja vinograda vaila je za sve, ukljuujui tu i popove i
dijake
imali su obavezu meropsi (po nekima i sokalnici) i donoenja hmelja
oito za spravljanje piva
sokalnici su imali obavezu u sluaju poara u manastiru da pomau u
opravkama crkava, trepaza i kraljevskih palata, a imali su za manastir
otpremati odreene koliine ita i vina

zakonodavac je strogo pazio da odri ravnoteu u brojnosti izmeu

odreenih kategorija stanovnitva
kao poseban sloj ovde se javljaju zanatlije, koje su imale obavezu da
obrade zemlje poput sokalnika

Zakon Vlahom

na ovom vlastelinstvu su Vlasi davali mali desetak po jednu ovcu sa

jagnjetom
svaki ovek imao je davati godinje po dva jagnjea krzna
imali su i obaveze i donoenja ita, vina i soli, te sira sa planina
davali su i okroje takoe
elatori su imali obavezu uvanja ovaca

Druge vane odredbe svetostefanske hrisovulje

manastir je dobio znaajna imunitetska prava

svaka sudska globa pripadala je njemu, a nije vlastelinstvo teretila
nikakva kraljeva rabota (soe, vojska)
predvia i tanu visinu sudske kazne u novcu za razne prekraje
posebno se predvia kazna za napad na vladaoca
kraa se kanjava sa est volova, a kazna konja sa est konja

4. ZAKONI SRPSKIH VLADARA

ZAKON SV. SIMEONA I SV. SAVE, VOJNIKI ZAKON, STARI
SRPSKI ZAKON

Zakon sv. Simeona i sv. Save

Zakljuke o njegovoj sadrini donosimo posrednim putem

Oito je predstavljao skup odredbi o zavisnom stanovnitu na posedima
manastira Studenice i Mileeve
Prvi njegov izriit pomen je u povelji kralja Milutina iz 1299. ili 1300. za
manastir sv. ora kod Skoplja
Re je o dva razliita zakona, koji su ime dobili ne po njihovim tvorcima, ve
prema vlastelinstvima gde su se primenjivali
Njihovu rekonstrukciju pokuao je da izvri Milo Blagojevi na osnovu
manastirskih povelja (Bistrika, sv. oru, Svetostefanska hrisovulja,
Svetoarhanelska hrisovulja)
Sadravao je odredbe o zavisnim zemljoradnicima, vlasima, vojnicima,
pastirima i popovima

Zakon ljudem crkvenim

Moda si odredbe o obavezama zavisnih zemljoradnika bile grupisane pod

ovim nazivom
U crkvene ljude su ubrajani meropsi, sokalnici, zanatlije, otroci, popovi, dijaci i
verovatno rataji
Prema ovom zakonu izgleda da su meropsi imali da obrade 9 mati zemljita, a
sokalnici i zanatlije za treinu manju povrinu
Meropsi su imali obavezu da tri dana anju i tri dana pleve manastirsko ito
Meropsi, sokalnici, otroci i zanatlije imali su pripremati manastirsko seno
Sve kateforije crkvenih ljudi imale su obavezu obraivanja vinograda i
pripremanja piva za manstir
Iste kategorije ljudi davale su pozob i obrok kao i pelinji desetak
Davala su zemljoradnika domainstva takoe jagnjea krzna, drva za ogrev i
lu za osvetljenje

Zakon Vlahom

Izvesno je takoe da su obaveze Vlaha bile regulisane u posebnom

odeljku
Za rekonstrukciju propisa o vlasima mogu posluiti i turski propisi o
ovoj kategoriji stanovnitva
Osnovna vlaka obaveza bila je davanje velikog ili malog desetka. U
prvu obavezu spadalo je davanje desetka od stoke, dva brava i neke
tkanine. Ona je vlahe oslobaala raznih drugih rabota
Mali desetak se sastojao od davanja dve ovce i dve jagnjee koe po
domainstvu uz davanje 15 dinara na svakih 50 domainstava
Od drugih rabtota naseljeni vlasi su imali i obavezu oranja, etve i
okopavanja vinograda i pripremanja sena
Transportna sluba je takoe teretila vlahe
Imali su jo obavezu davanja odevnih predmeta i tkanina, kao i uvanja
manastirskih ovaca i konja
Briga o manastirskoj stoci najee je padala na vlake katune
Pastiri su kao nagradu za svoju slubu dobijali meseinu, odeu, obuu
i beleg (jedno drebe ili jednu ovcu s jagnjetom)

Vojniki zakon

Pripada odredbama prvih Nemanjia, ali se prvi put javlja u povelji kralja
Milutina sv. oru kod Skoplja
Vojnici se kao kategorija ljudi prvi put javljaju u ikoj povelji i tada su se
nalazili izmeu vlastele i ubogih ljudi
Vremenom se ovaj sloj stanovnita izgubio
Vonici su ipak bili sliniji vlasteli, nego ubogima
Jedina pouzdano poznata odredba Vojnikom zakona kazuje da im se konj nije
smeo tovariti tj. optereivati transportnom slubom
Izgleda da je ova odredba bila i deo Zakona Sv. Simeona i sv. Save
Milo Blagojevi pak izjednaava vojnike sa vlasteliiim i odatle izvodi jo
neke propise vezane za njih kao obavezu vernosti, uvanja gradova, davanja
oruane pratnje igumanu i dunost glavnog konjuara

Zakon starim srbljem

Odredba 1 - Zakon stari Srbljem meropah da ore 9 mati, a sokalnih 6 i
zamancom bedbu pluga tri mata i da oru i tako da ga poseju, poanju,
povezu, povru i sipaju u rupu.
Odredba 2 Izdade i livad nadrebicom delei da kose bedbu naosicom, da
spalste i zdenu (seno).
Odredba 3 - Meropah da cedi slad tri puta u godini i da ga uhmelji. Ako bude
vie trebalo crkevi slada da ga popovi uhmelje.
Odredba 4 - I da nosi meropah ponos do kraljevog stana.
Odredba 5 - Ko ima konje na Roenje Hristovo svaki meropah da doveze po
voz drva.
Odredba 6 - I da nosi meropah do lua o Roenju Hristovom i prazniku Svete
Bogorodice.
Odredba 7 - I da love tri dana u godini zeeve zamanicom osim popova.
Odredba 8 - Posluh crkvi tri dinara, a ruka 6 dinara.
Odredba 9 - Gde god se parnili crkveni ovek na kraljevom sudu da crkvi idu
i globe posluha i ruke.
Odredba 10 - Ukoliko ovek pokrade prijateja sviga da crkva plati tri perpera.
Odredba 11 - Glavu udariti tri perpera.
Odredba 12 - Mehoskubina est dinara.
Odredba 13 - ovek koji krade crkvu i ulini vradu to ree gospodin kraljk.
Odredba 14 -Ko ima pelinjak da daje o prazniku Svete Bogorodice med. Ko
ne da a ima da uzme....
Re je o 17 odredbi koje su kao posebna celina unete u Graaniku
povelju kralja Milutina iz 1321. godine
Navodi inae kralj Milutin da su jo njegovi praroditelji i roditelji dali
hrisovulje hramu
Ovaj propis ureuje poloaj zavisnog stanovnitva na graanikom
vlastelinstvu
Niz odredbi ovog zakona je anahron sa vremenom Milutinove vladavine

Zato se smatra da je vremenski blizak ili ak i podudaran sa Zakonom

sv. Simeona i sv. Save
Jedan broj odredbi je pak svakako prilagoen dobu kralja Milutina tako
u ovom zakonu postoje novane kazne
Nije jasno da li je obaveza oranja tri mata bedbom bila dodatna ili je
samo bila deo obaveza od 9 mati oranja
Meropsi koji su posedovali konje imali su i obavezu donoenja drva
Definisane su i kazne za neke prekraje, a crkva je osloboena plaanja
carina.

5. ZAKONI SRPSKIH VLADARA 2

IKE POVELJE; NOMOKANON

iki natpisi (povelje)

Sauvane su nam samo u vidu natpisa na severnom i junom zidu

manastira ie
Severna povelja je najranije mogla nastati krajem 1219. godine
Juna je mlaa i datuje se u vreme izmeu 1224. i 1227. godine
iki natpisi su u obliku kako ih danas poznajemo ispisani verovatno
poetkom XIV veka u vreme kralja Milutina
Severni natpis ostavlja utisak nedovrenog teksta po spoljnoj formi i po
sadraju
Kao izdavai povelje javljaju se kralj Stefan Prvovenani i njegov sin
Radoslav
Postoji prema novijim istraivanjima i Trea ika povelja iz oko 1228.
godine

Odredbe ikih povelja

Povelje se razlikuju u gotovo svim delovima poevi od

intitulacije
Sadraj im se razlikuje i tamo gde govore o istom predmetu
Povelja na severnom zidu detaljno nabraja manastirska dobra
darovano je ii preko 50 sela i oko 220 Vlaha
Juni natpis nema nita od toga ve odmah daje vanu odredbu
da se svi budui kraljevi i crkveni velikodostojnici, imaju biti
krunusani, odnosno uvoeni u dunost u manastiru ii

Razlikuju se natpisi i po broju upa darovanih manastiru severni

navodi deset, a juni devet (jedan naziv uz to nije istovetan)
Prema prvoj povelji polovina prihoda od tih upa pripadala je ii,
a prema docnijoj pripadale su joj sve njihove dabine

Brano pravo

Odredbe branog prava nalaze se samo u sadraju junog

natpisa (povelje)
Predvia ovaj zakon najpre kazne za razdvajanje mua od ene
shodno drutvenom statusu prekrioca
Muu koji bi otpustio svoju enu zabranjeno je stupanje u drugi
brak
Predvien je i sluaj da ena napusti mua iz ovih odredbi se
vidi da je i ena u braku mogla imati svoje lino imanje
Ona pak koja ne bi imala imovinu potpadala je pod potpunu
disciplinsku vlast mua
Brak se mogao raskinuti samo u sluaju preljube, to je imalo
potanko da se ispita
Predviena je i kazna za mua koji uzme drugu enu
Najzad zabranjuje se da neko uzme svastiku za enu
Brigu o sprovoenju ovih odredbi imale su voditi episkopije

Pravna delatnost Svetog Save

Smatra se da Sava ustvari stoji iza sastavljanja Nemanjine povelje

Hilandaru iz 1198. godine
Sastavio je takoe kako je poznato Karejski tipik (1199), Hilandarski
tipik (1199) i Studeniki tipik (1208)
Ima naunika koji mu pripisuju uticaj i na sadrinu ikih povelja
Nakon dobijanja autokefalnosti za srpsku crkvu bilo je potrebno sainiti
jedan broj akata koji e urediti njeno delovanje i poloaj u drutvu

Nomokanon (Zakonopravilo)

Re je o zborniku pravnog karaktera koji sadri crkvena pravila i

graanske zakone koji se odnose na crkvu
Sastavljanje najstarijeg poznatog kanoninog zbornika pripisuje
se Stefanu Efeskom poetkom VI veka

Patrijarhu Jovanu III Sholastiku (565-577) pripisuje se stvaranje

Zbornika u pedeset naslova i Zbornika od 87 glava
Krajem VI veka patrijarh Jovan IV Posnik sastavio je zbornik
graanskih zakona koji se odnose na crkvu poznat kao Collectio
tripartita
Najpoznatiji je tzv. Fotijev Nomokanon u 14 naslova za koga je
ovaj patrijarh ustvari napisao samo opiran predgovor
Temelj opteprihvaenog kanoninog zbornika ine:

1. Pravila sveth apostola;

2. Pravila vaseljenskih sabora;
3. Pravila pomesnih sabora;
4. Pravila svetih otaca

Pretpostavlja se da je Metodije spremajui se za misionarski rad

preveo jedan zbornik pravnog karaktera
Smatra se da je posle 920. godine prevedena Fotijeva Sintagma
u Bugarskoj

Savin Nomokanon (Krmija)

Nije nam sauvan protograf ove kako se smatra osobene Savine

pravne kompilacije
Najstariji poznati prepis je Ilovaki iz 1262. sainjen za
budimljanskog episkopa Teofila. Ukupno je sauvano 12 prepisa
Pretpostavlja se da ga je Sava sastavio na Svetoj Gori i u Solunu
(manastiru Filokalu) tokom 1220. godine
On sadri sledee celine: Sinopsis Stefana Efeskog sa
tumaenjima Aristina; Kanonsku sintagmu s punim tekstom
kanona u tumaenjima Jovana Zonare, kome je inae data
prednost u odnosu na Aristina; Prohiron(Zakon gradski 870879); Zbornik 87 glava Jovana Sholastika (u celini); Collectio
trpartitia je ovde sporedan izvor
Mora se napomenuti da nije poznata nijedna pravna kompilacija
slina ovoj u vizantijskom svetu
U izboru komentara Aristina i Zonare umesto onih Teodora
Valsamona prisutno je jasno ideoloko opredeljenje
Usvojena je kroz ovakav stav zbornika ideja o simfoniji crkvene i
dravne vlasti, uz suprematiju kanonskog prava

Paljivo su takoe izostavljeni tekstovi u korist ,,Istonog

papizma,, kako ne bi bila osporena autokefalnost srpske crkve

Savin Sinodik pravoslavlja

Re je o nazivu specijalne crkvene slube koja se slui u prvu

nedelju velikog posta

Sastavljena je u Vizantiji u slavu pobede Pravoslavne crkve nad
ikonoborcima 843. godine
Smatra se da je Sava nainio prvi sprski prevod izmeu 1201. i
1204. godine, koji je revidiran za iki sabor 1221. godine
Ova prva redakcija nije sauvana u originalu ve u kasnije tri
redakcije u kojima se jasno naziru prerade
Tim aktom je utvrena ortodoksija srpske crkve izlaganjem
osnovnih dogmata vere i osudom raznih jeretikih uenja koja su
mogla biti aktuelna u vaseljenskoj ili srpskoj crkvi

6. ITIJA
ITIJE SVETOG SIMEONA I SVETOG SAVE

Nastanak itijinog anra-martirij

razvila su se itija iz martirija pisanih svedoanstava o prvim

gonjenjima hriana
izvori za pisanje martirija bili su prokonzulski fasti, registri o suenjima
hrianima
kompoziciono su bili sastavljeni od tri dela: dogaaji do muenja,
sasluanje i sudijina presuda zajedno sa odnosom do smrti
piscima ovih dela uzori su mogli biti sveti spisi, neki antiki spisi
kada se martirij ustalio kao knjievna vrsta stekao je stalnu kompoziciju
i opta mesta
tu kompoziciji inile su linosti (ne individualne, ve tipovi), sasluanje i
govori, muenja i uda

itija kao hagiografija

muenitva su se deavala i kasnije, ali martirija se nisu razlikovala od

retorski oblikovanih itija

helenistike biografije izvrile su uticaj na oblikovanje itija

naravno vrline junaka su praktino obrnute od onih u biografijama
naroiti uticaj je ova antika shema na dela Grigorija Bogolova (IV
vek) to se vidi u njegovom Pohvalnom itiju Vasilija Velikog
konaan oblik itiju kao knjievnoj vrsti dao je Atanasije Aleksandrijski
(295-373) svojim delom itije prepodobnog oca Antonija
kod njega se jasno istie pedagoko-moralna svrha, hronoloki red
pripovedanja i trodelni raspored materije (uvodna predistorija,
delatnost junaka koja jasno oznaava njegov karakter i kraj junaka sa
razliitim podacima)
od IV veka itija postaju obavezna lektira monakih bratstava

Dalji razvoj itijskog anra

od VI veka se piu itija monaha

itijina literatura se razvijala u dva pravca od muenikih akata ka
minologijama (sinaksarima) i od izreka i povesti svetih otaca pustinjaka
ka patericima (otanicima)
paterik je knjiga u kojoj se nalaze krae prie o ivotima monaha i
njihove pouke koje su davali posetiocima
minologij (mesenik) je knjiga u kojoj se za svaki mesec uz datum daju
kratka muenija i itija
Simeon Metafest je preradio veliki broj starijih itija (961-964) i sastavo
zbornik minologija (meseoslov) gde je za svaki dan dao po jedno
opirno itije
nezavisno do njega krajem ili poetkom XI veka nastaje Minologion
cara Vasilija II koji sadri oko 800 kraih itija i muenija
veliki razvoj itija su doivela u vreme ikonoborstva kada se javlja veliki
broj novih muenika
u vreme Komnina broj itija naglo opada, njihov sadraj sadri sve
manje istorijskih podataka

Odlike itija kao knjievne vrste

itije obino sledi jednu razgraenu kompoziciju odnosno shemu

u tu shemu obino spadaju zaglavlje (obino dan i mesec pomena
svetitelja), predgovor (pisac tu sa uniavanjem govori o sebi; neki
istiu i nain sakupljanja podataka), glavni deo (tu su odeljci o
roditeljima, domovini, imenu i posveenju budueg svetitelja te o
kolovanju, odnosu prema braku, podvinitvu, pouci na samrti, smrti i
udesima svetog) i zakljuak (esto sa pohvalom svetom)

naravno nisu se svi pisci doslovno drali navedene sheme, to je zavisilo

od okolnosti
istorijski deo nije sam po sebi istorijska celina ve je razbacan svuda po
itiju
pisci pored pisanih izvora istiu da su itija sastavljali na osnovu
usmenih svedoanstava

itija kao istorijski izvor

mora se imati u vidu da su itija potpuno kanonska literatura

ona su imala svoju kultnu i liturgijsku funkciju
njihova funkcija je pedagoka sveci su oni koji su stvarali ideal
realizovanog ivota te je glavna svrha pouka
hagiografije su na neki nain produetak Biblije, nastavak dela
Apostolski i otuda njihov stil, biblijki stil
to nisu prave biografije ve biografije tipa i zato je puno optih mesta
(ioc comunes) i biblijskih citata u njima
tako se od biografskih inilaca bila samo ono to se uklapa u
ostvarivanje sheme iz hrianskog doba
jasno je da namena i cilj pisanja itija ostavljaju malo mesta za
istorijsko kazivanje
kada se izdvoje konkretni istorijski podaci oni moraju proi kroz filter
kritike, a to vai i za druge narativne i autobiografske izvore

Srpska srednjevekovna itija

najstarija poznate slovenske hagiografije su itija Svetog irila

(ubrzo posle 869. godine) i itije Svetog Metodija (posle 875.
godine)
sauvana je i na srpskom redakcija Vasilijeva minologija, koju je
krajem I ili poetkom XII veka sainio Konstantin Mokisijski
postoji jo jedna redakcija sinaksara, sainjena izmeu 1143. i 1204.
sa po pravilu kratkim stihovima ispred svakog sastava
u letopisu popa Dukljanina sauvan je pomen o postojanju itija
Svetog Jovana Vladimira
u Srbiji su se takoe pisala kako kratka (sinakarska) itija tako i ona
opirna (obimna)
prvo nama poznato srpskog itija je itije Svetog Save posveeno
njegovom ocu koje je sainjavalo prvu glavu Studenikog tipika
potpuno itije Svetog Simeona sainio je 1216. godine Stefan
Nemanji

Odlike srpskih itija

meu naim hagiografijama treba izdvojiti ivotopise vladara i

crkvenih stareina
kod njih je vladarska ideologija spojena sa hagiografijom, istorinija
su od ostalih itija
bez obzira na to ne treba za njih koristiti naziv biografija, ve itija,
jer je re o delima sa vie knjievnog nego istorijskog sadraja
nikako ne treba zanemariti njihovu liturgijsku funkciju
kao posebno istorino treba izdvojiti itije despota Stefana koje je
sastavio Konstantin Filozof

itije Svetog Simeona kod Svetog Save

smatra se da je delo natalo oko 1208. godine

predstavlja prvu glavu Savinog Studenikog tipika
smatra se da su Savini osnovni izvori za ovo delo bili II hilandarska
povelja i podaci iz prvih glava hilandarskog tipika, te studenika
povelja koja nije sauvana
u prvom planu je Nemanjin monaki ivot, ali nije zapostavljena ni
njegova aktivnost kao vladara
Sava se trudio da iznese precizne hronoloke podatke u vezi
Nemanjinog (Simeonovog) ivota
govori se o njegovoj ktitorskoj delatnosti i vojnikim uspesima
gradi se tip Nemanje kao idealnog vladara poredi se sa
starozavetnim vladarima (David, Solomon)
kao glavni motivi Nemanje za odlazak na Svetu Goru navode se
elja za uzdizanje na vii duhovni stepen i da vidi sina Savu
posebno su emotivno opisani Nemanjini poslednji dani pre smrti
na kraju se opisuje Nemanjin prenos motiju

itije Svetog Simeona od Stefana Nemanjia

nastalo je iz potrebe da novi svetac dobije opirna itija

obino se smatra da je Stefan Nemanji pisao svoje delo u duem
vremenskom rasponu a da ga je zavrio 1216. godine
postoji samo jedan potpun rukopis ovog itija koji potie iz oko
1320. godine
postoje u delu mnogi strukturalni elementi karakteristini za itija
nije meutim zanemaren istorijsko-realni kontekst, tako iz dela
doznajemo o mnogim dogaajima vezanim za Nemanjin sukob sa
braom, progon bogumila itd.

gradi se u itiju lik Nemanje, lik vladara koji je po bojoj volji i koji e
postati svetac

itije Svetog Simeona od Stefana Nemanjia

pripisuju se neke ideje jo u Hilandarskoj povelji

nedae koje Stefan Nemanja i njegov sin proivljavaju predstavljaju
se kao iskuenja od strane avola
Nemanja deluje hitro kao vladar i kao svetac, njegov sin Stefan tu
osobinu preuzima od njega
vredi istai da veina opisanih uda govori o Simeonu kao zatitniku
srpske drave i njegovog sina kao vladara
Nemanja se poredi sa linostima starog zaveta, ali je kao sledbenik
uenja hrianskih apostola ispred njih

7. ITIJA SVETOG SIMEONA

KULT SVETOG SIMEONA

Geneza Savinog itija gospodina Simeona

Smatra se da je Sava ktitorsko itije gospodina Simeona napisao oko

1208. nakon prenosa Simeonovih motiju iz Hilandara u Studenicu
Centralno mesto u itiju imaju Nemanjino naputanje svetovnog ivota
i njegova smrt
Glavna ideja je o dvostrukosti Nemanjinog ivota (dva krtenja, dva
monaka ina,..)
Sava je u svoje delo uklopio tzv. Kratak nacrt za Nemanjinu biografiju iz
Hilandarskog tipika skoro itavu Drugu Hilandarsku povelju
Ve u prvoj Hilandarskoj povelji koja je autobiografskog tipa javila se
podela na vladarsku i moralnu autobiografiju
Autobiografski odeljci postoje i u Drugoj hilandarskoj povelji tu pre
svega govori Stefan o oevoj izuzetnoj ljubavi prema njemu i svojoj
ulozi u izgradnji Hilandara

Struktura itija gospodina Simeona

Tekst itija se po R. Marinkovi moe podeliti na pet celina

Prvu ini opis Nemanjine vladavine sainjen uglavnom na osnovu

Druge hilandarske povelje uz umetanje nekoliko interpolacija
Druga celina donosi opis sabora u Rasu na kome se Nemanja povukao
sa vlasti. Saveti koje ovde Nemanja daje sinovima o bratskoj ljubavi su
oigledno Savino aludiranje na rat meu braom (1202-1204/5)
Trea celina govori o Nemanjinom monakom ivotu od zamonaenja
do podizanja Hilandara. Dodaci u odnosu na Tipik i Drugu hilandarsku
povelju su retorikog i autobiografskog tipa
etvrti odeljak opisuje Simeonovo bolovanje i smrt u glavnim Savinim
izvorima naravno ne postoji takva scena
Peta glava izlae dogaaje nakon Nemanjine smrti sve do prenoenja
njegovih motiju u Studenicu. Na kraju sledi svojevrsna rekapitulacija
sa isticanjem motiva dvostrukosti u Nemanjinom ivotu.
R. Marinkovi smatra da je Savino delo nastajalo u tri etape od 1199.
(Izvetaj o Nemanjinoj smrti) do 1208. i dolaska Save u Srbiju

Odnos Savinog i Stefanovog dela o svetom Simeonu

U oba dela (raunajui i Hilandarske povelje) prisutna je ideja o Bogu

koji miluje pali ljudski rod, te da se sve odvija po njegovoj promisli
Vladimir orovi je utvrdio da se Stefan nije neposredno koristio
Savinim itijima za sastavljanje svog dela
Izvesnih pojedinosti koje se nalaze u Savinom delu (poput ponovnog
davanja blagoslova sinovima pred odlazak na Svetu Goru) ne postoje u
Stefanovom delu
Reeno, naravno ne znai da Stefan nije znao za Savino delo
Slinosti kod obojice su opta mesta hagiografske knjievnosti

Kult svetog Simeona

Svetiteljski kult u Istonoj crkvi graen postupno i svrhovito

Zbog specifinog politikog poloaja Srbije izabran je specifian put za
graenje Simeonovog kulta
Monaka smrt i sahrana svetog Simeona su prvi vaan trenutak na
putu njegovog poslavljanja
Naroit znaaj za nastanak kulta je svakako Hilandarski zapis o smrti
svetog Simeona
Sledea etapa bilo je podizanje Simeonovog tela iz hilandarskog groba,
koje je naeno nepovreeno. Domentijan i Teodosije istiu da se tada
dogodilo i mirotoenje

Simeonove moti donete su u Studenicu 9. februara 1207.

Verovatno naredne godine, na godinjicu smrti neosporno se dogodilo
mirotoenje iz Simeonovog groba, to je podstaklo zavrne oblike kulta
i sastavljanje neophodnih tekstova
Sava je ini se sastavio najpre ktitorsko itije za Simeona, a onda
izmu 1207. i 1213. i slubu za istog svetitelja
Konano se 1216. zavrava opirno Simeonovo itije

Struktura Simeonovog kulta

Uloga svetenstva u uspostavljanju Simeonovog kulta morala je biti

vana. Ono je imalo da kultu obezbedi liturgijski i javni oblik
Jezgro kulta ini i ideja o vladaru monahu svetitelju
Kao vladar Nemanja je uglavnom poreen sa starozavetnim linostima
Za graenje Simeonovog kulta korieni su ve poznati hagiografski
obraci
Simeonov kult graen je po ugledu na kult svetog Dimitrija
Razliito je to pak od Trnovske Bugatrske gde je preuzet sam kult
svetog Dimitrija kao zatitnika
Tri glavna Simeonova svojstva su otuda bila: muenik, mirotoac i
otaastvoljubac

Implikacije Simeonovog kulta

Simeon je bio muenik savesti onoga koji se podvizava u pustinji

Veina uda koje je Simeon inio bila su tzv. negativna i bila su u
funkciji odbrane otaestva slino kao i kod svetog Dimitrija
Tako je Simeon spasio Srbiju od Streza, po obrascu kako je sveti
Dimitrije odbranio Solun od bugarskog cara Kalojana
Stefan Nemanji je isticao Simeona kao idealnog, pravednog vladara i
nastavnika dobre vere
Moti postaju tvrdi grad oteestva a Studenica Vinji Jerusalim. Re
je o ideji da jedna drava postaje posveena, a njen narod izabran
tek ako se saobrazi sa idealnim prototipom Vinjim Jerusalimom
Postojanje sopstvenog svetitelja bio je jedan od nunih uslova za
prisustvovanje Srbije priznatoj i posveenoj zajednici naroda
Kanije e kod Domentijana jo vie biti razvijena ideja o Srbima kao
izabranom narodu

Dalja faza u razvoju Simeonovog kulta dogodila se u vreme kralja Uroa

I kada je stovrena ideja svete dinastije

8.
-

,
(1263- 1264)

.
(1233- 1235)

1242/3 1253/4.
I

1263/4
I

41

II
(1185- 1195) III (1222- 1254),
I (1214- 1230)

I (1186-1196), (11971207) II (1218- 1241)

- (1222- 1240),
, I

I,
.

.
,

,
.

(1222- 1240)

6722 (1213/1214) 6727 (1218/1219)

1218/1219 ,
8. 1220.

1316. 1348.

1348.

, .
r, .

XIV

. .

( , )

, .

, (1197- 1207)
(1207- 1218) 1207/1208.

, 1209.

1213. I

1214.

,
.

9.
( )

 II

1270.

. 1300.

II 1305.

1306/7
(1307
1310)
1311.
1313 1316
1317 1324
1324.
19. 1337.
II

II

II 5 ,
I I;

I I
1317.
1324.

I


. I


II I
( II, I)

,
II 1335 1340
( 1335. )

,


1375.


,
II , .
. 1340
1345

1413 1427

. .
1300.




.

( )

-


,

. . - ?

.

DOPUNA SVEGA TO NEMA U PREZENTACIJAMA

Zapisi: Najstariji rukopis srpske redakcije je Miroslavljevo jevanelje sastavljeno u crvki

svetok petra i pavla kod bijelog polja na limu. Niz od zapisa jeste zametak letopisa i
nazivamo ga letopisakom blekom - izvor drugog reda.
Natpisi: Vitovnica natpis na starosrpskom i jermenskom. Crkva svetog Jovana
Vladimira kod nedaleko od Elbasana podigao Karlo Topija, na grkom, srpskom i
latinskom. Negde sam naao da je najstarije neto iriliko vezano za njih knez Boris u
Preslavu.
Povelje: Pored savremenih domaih naziv za diplomatike isprade (pismo, pisanie, list,
knjiga, zapis) grkog porekla je Hrisovulja, zlatopeatno slovo. Prostagma je carska
naredba, a u srednjevekovnom prevodu povelenije. Logos formula se nije ustalila kod nas
za razlu od vizantije.
Prostagme: Carske povelje su prostagme, a sveani darovni akti su hrisovulje, koje su
upuene poverljivom licu ili carskom inovniku. Pisane su obino na hartiji i izdaje ih
iskljuivo car, tek je Mihajlo 8. Paleolog odluio da i njegov sin Andronik 2. dobije to
pravo. Nemaju carev peat ni potpis, a na kraju se nalazi menologem, sa mesecom i
indiktom. Duan prvi izdaje prostagme na grkom jeziku.
Hrisovulje: srpskih vladara takoe su oznaavane indiktom. Pisane su obino na
pergamentu.
Meropsi: Najbrojnija kateogrija zavisnih zemljoradnika. Obaveze prema crkvi, prema
vladaru i dravi i prema feudalnim gospodarima ili gospodarima vlastelinstava. Obaveze
prema crkvi bile su najmanje i svodile su se na bir duhovni. Nisu smeli da se ene u
vlahe.
Sokalnici: nita novo
Vlasi: ostaci romanizovanog stanovnitva koji su se nakon doseljavanja slovena odrali
kao stoari. esto se u poveljama bosanskih i srpskih vladara Dubrovani tako nazivaju
valjda zbog romanskog porekla. Oni su postepeno organizovali u okvir posebnih skupina
katuna. Poetkom XIV veka su posebna drutvena kategorija, i razlikuju se od Srba
zemljoranika. Na elu katuna nalazili su se stareine knezovi, elnici i primuari

poznazi iz Dubrovakih dokumenata kao katunari. Jedan katun se sastojao iz nekoliko

vlakim domainstava kletita.
Otroci: kategorija feudalnih podlonika nejasnog porekla. Neto se drvi o tome da otrok
znai dete. Po Duanovom zakoniku oni postaju nasledni. Po brojnosti odmah iza
meropha i vlaha. Re otrok se u grkom jeziku ne prevodi direktno na roba. ,,Znai,
uvalie nam neko pitanje da li su oni robovi, a sa zaokruivanjem neega drugog od
ovoga,,. Po hilandarskom i studenikom tipiku su ako sam dobro skapirao nekako sluge.
Vojnici: arhont se prevodi kao vlastel, knez i boljar. Vojnici su i zjednaeni su sa
boljarima Svetostefanskom hrisovuljom, tj sa vlastelom. Za vreme Milutina je uveden
vizantijski pronijarski sistem i od tad se drutvo deli na vlastelu, srednje ljude i sebre.
Vojnici se gube. Duanov zakonik: vlastela, vlastelinii i pronijari. Nema vojnika. U
vreme Prvovenanog stoje izmeu vlastele i ubogih.
Vojniki zakon: nita novo.
Zakon stari srbljem: kad se kae na zavisno stanovnitvo u nekoj zagradi (meropski i
sokalnici)Zakon srbljem: u povelji cara Duana manasturi Svetih arhanela kod Prizrena.
Zakon vlahom: obaveze se mogu iskazivati rabotama i podancima. Obaveeze po
kletitima zu zavisile od toga da li je neki pripadao kategoriji vojnika ili elatora, da li je
ubog ili poklonik. Mita je uo netoda se razlikuju prema obavezama (vojnici, elatori i
poklonici) ili prema imovini (uboge ili ine). Zakljuiemo te podele na osnovu toga
koliko crta bude bilo xD
Zakon sv. Simeona i sv. Save: nita novo
Nomokanon: Zbornik crkvenih pravila i graanskih zakona koji se odnose na crkvu. Srbi
su pojam krmija skontali od Rusa tek u 17. veku.
itija: Pripadaju knjievnom rodu hagiografija. Kratka, proloka itija (sinaksarska?) su
itana za vreme bogosluenja crkvi, a opirna u manastirskoj trpezariji za vreme obeda.
Mi valjda martirije nazivamo ,,muenija,,.