https://doi.org/10.

2298/PKJIF2086051V
УДК 271.2:929 Петар Коришки, свети
821.163.41.09-97

О ЈЕДНОЈ КОМПОЗИЦИОНО-СТИЛСКОЈ
ОСОБЕНОСТИ ТЕОДОСИЈЕВОГ ЖИТИЈА
СВЕТОГ ПЕТРА КОРИШКОГ

У раду се разматра улога и вишеструки значај паралелизма – ре-

торске фигуре доминантне у старој блискоисточној поезији, нарочито
заступљене у Псалмима Давидовим – у уобличавању средишњег дêла Тео-
досијевог „Житија Светог Петра Коришког”. У овом опису непоштедне
аскетске борбе против злих сила, градацијски представљене кроз низ све
неиздржљивијих кушања, до подвижникове коначне победе и смирења, уз
бројна удвајања и понављања коришћен је често и антитетички (кон-
трастни) паралелизам. На тај начин Теодосије Хиландарац наставља да
негује принципе стварања укорењене на почецима српске књижевности.

На основу дуготрајног и разноврсног научног интересовања, бројних

и темељних изучавања, могло би се помислити да је Теодосијев живо-
топис пустиножитеља из околине Призрена, Светог Петра Коришког
(друга половина XII века), осветљен и проучен са готово свих аспеката.1
Специфичности овог житија, по много чему јединственог у старој српској
књижевности, побуђивале су различите анализе и интерпретације,2 а на-
рочита пажња је, између осталог, посвећивана његовој необичној компо-
зицији, која само донекле прати утврђену схему византијске и словенске
хагиографије.3 У овом раду покушаћемо да издвојимо и протумачимо
1
Српскословенски изворник први је издао Стојан Новаковић 1871. године (Гласник
СУД, XXIX, 308-346), а у новије време сачињена су још два издања: Т. Јовановић, Житије
Светог Петра Коришког, Књижевна историја, XII, 48, 1980, 635-681; И. Шпадијер,
Свети Петар Коришки у старој српској књижевности, Београд 2014, 301-353. Превод
Димитрија Богдановића, Житије и подвизи светога и преподобнога оца нашега Петра
у Коришкој гори испосника, објављен је у Летопису Матице српске 1970. године (књ.
406, св. 1, 383-422).
2
Најисцрпни преглед литературе о овом испоснику и свим делима њему посвећеним
доноси Ирена Шпадијер, Нав. дело, 227-244.
3
Композиционе особености житија јужнословенских пустињака уочио је још
Првош Сланкаменац, Легенде о јужнословенским анахоретима, Гласник Скопског научног
друштва, I, 1 – 2, 1926, 215-233. О композицији Житија светог Петра Коришког в. И.
Шпадиер, Об одном сербском анахоретском житии и особенностях его композиции.
52 Зорица Витић

нека Теодосијева изузетна композиционо-стилска решења која потврђују

да је Псалтир, како због својих ненадмашних поетских својстава, тако и
због чињенице да је, готово по правилу, чинио део свакодневног штива
наших средњовековних писаца, представљао главни извор њиховог не-
престаног надахнућа.4
Структура Житија Светог Петра Коришког условљена је давно
утврђеним принципима грађења анахоретских житија, те његова ком-
позиција прати основну схему овог типа хагиографије. То се нарочито
односи на почетне мотиве везане за детињство, младост и постепено
удаљавање будућег аскете од света. У тим сегментима пресудни су ути-
цаји традиције „отаца пустиње”, посебно Житија Светог Антонија,5
оличени у идентичним библијским цитатима који младог подвижника
побуђују на потпуно одрицање, те у истим фазама почетног подвига.6
Иако је поступност карактеристична и за искушења Светог Антонија, у
градацијском представљању демонских насртаја, који чине средишњи,
најузбудљивији део Петровог житија, Теодосије се, по свему судећи,
ипак више ослањао на атонску,7 могуће и на балканску еремитску
традицију.8
У овом житију приповедна перспектива мења се са врло јасном
уметничком сврхом – централни део приказан је из перспективе главног
јунака, што доприноси веродостојности казивања, завршни део обли-
кован је из перспективе инока-ученика, док почетак и крај обележавају
персонализована обраћања самог писца, чиме се затвара композициони
оквир житија. Исти троделни модел, како је приметила Ирена Шпадијер,
присутан је и у јасно омеђеним периодима Петровог живота: излазак из
света, суочавање с природом у себи и око себе, те краткотрајни повра-
так у свет, уобичајене су етапе у одшелниковом животу, код Теодосија
Библеистика. Славистика. Русистика, К 70-летию заведующезо кафедрой библеистики
профессора Анатолия Алексеевича Алексеева, Санкт-Петербург 2011, 370–383.
4
И. Шпадијер, Библијска мјеста у Житију Светог Петра Коришког Теодосија
Хиландарца, Српска књижевност и Свето писмо (26. међународни научни састанак слависта
у Вукове дане Београд – Манасија, 9–14. септембар 1996), Београд 1997, 251-256.
5
Најновије издање грчког текста: Athanase d’Alexandrie, Vie d’Antoine, Introduction,
texte critique, traduction, notes et index par G. J. M. Bartelink, Sources chrétiennes, vol. 400,
Paris 1994. Превод на српски језик: Атанасије Александријски, Житије Светог Антонија,
превод, предговор и коментари Д. Дојчиновић, Бања Лука 2014.
6
О постепеном удаљавању аскете и о утицајима Житија Светог Антонија уп. З.
Витић-Недељковић, Демонска искушења у Теодосијевом „Житију Св. Петра Коришког”,
Научни састанак слависта у Вукове дане, 28/1, 1999, 143-153; И. Шпадиер, Об одном
сербском анахоретском житии, 377-378.
7
З. Витић, Атонски узори Теодосијевих житиja, Српска славистика: колективна
монографија. Том 2, Књижевност, култура, фолклор. Питања славистике, Радови српске
делегације на XVI међународном конгресу слависта, Београд 2018, 67-75.
8
И. Шпадијер, Јужнословенски пустињаци X-XIII века у најстаријој литерарној
традицији, Старобългарска литература 47, 2013, 108-120.
 О једној композиционо-стилској особености Теодосијевог... 53

допуњене драматичним епизодама које илуструју физичка и духовна

својства јунака и савршенство његовог подвига.9
С друге стране, познато је да су, од почетака старе српске књижевно-
сти, лексички, граматички (најчешће синтаксички, али и морфолошки),
семантички и фонолошки паралелизми – бројна удвајања, понављања
и враћања (понекад су у питању читаве сцене) – усвојени као основни
стилски, па и композициони принцип, и то под недвосмисленим утицајем
Псалама.10 У Житију Светог Петра Коришког псалми чине готово две
трећине свих цитата, а писац их је, „на себи својствен начин, комби-
новао и њиховим редоследом створио такву градацију да они, и кад се
издвоје из Житија, представљају складну пјесничку целину за себе”.11
Као право „поетско ткиво” дела, као „облик најличније комуникације с
Богом”12 кроз који уобличава надљудску борбу и изузетни подвиг свог
јунака, Теодосију су псалми, поред тога што су у средишњој целини
житија искључиво они цитирани (тринаест пута у низу),13 послужили
и као инспирација за необичну организацију овог сегмента, омеђеног и
прожетог различитим „двострукостима”.
Паралелизми, према основној дефиницији давно формулисаној на
основу примера из старојеврејске поезије,14 представљају понављање
истог или сличног семантичког садржаја или граматичке структуре у бли-
ским реченичким деловима или читавим реченицама, а по типу се могу
разликовати синонимни, антитетички и синтетички. Могу се схватити и
као језички феномен који укључује лингвистичку еквиваленцију и/или
контраст на нивоу речи, реченице или већих делова текста.15
У житију коришког подвижника удвајањем сличних реторских или
наративних целина (плач напуштене сестре / искушавајући лажни демон-
ски плач; пишчево виђење савршеног аскетског подвига / обесмишљено
и изврнуто тумачење истих тих напора које износи „главни међу бесо-
вима”) јасно су обележени почетак и крај, па чак и етапе у искушавању
Светог Петра.
9
И. Шпадиер, Об одном сербском анахоретском житии, 381.
10
Ђ. Трифуновић, Удвајање и понављање као начело књижевног дела светога
Саве, Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, САНУ, Научни скупови, књ. VII,
уредник В. Ђурић, Београд 1979, 198-199.
11
И. Шпадијер, Библијска мјеста, 256.
12
Исто, 255.
13
Библијска места у житију утврђена су и побројана у књизи Теодосије, Житија,
приредио Д. Богдановић, Београд 1988, 369.
14
Англикански бискуп Роберт Лоут (1710–1787) објавио је у XVIII веку класичну
студију о паралелизмима у старојеврејској литератури: R. Lowth, De sacra poesi
Hebraeorum, Oxonia 1753, Repr. London 1835.
15
В. исцрпну одредницу Адел Берлин о историји проучавања паралелизма: А.
Berlin, ”Parallelism.” In D. N. Freedman (Ed.), The Anchor Yale Bible Dictionary, vol. 5,
New York 1992, 154-162.
54 Зорица Витић

Иако су, након почетних препрека, „туђиновање” започели заједно,

Петар може да се потпуно осами и проведе остатак живота у „тиховању”
и „безмолвију” једино уколико напусти и сестру,16 а њен дирљиви плач у
гори последње је људско обраћање пре него што демонске силе у житију
потпуно заузму позорницу на којој ће анахорета имати да се искључиво
са њима носи. Следи прво велико искушење савести, оптужујући вапај
бесова сестриним гласом (ЖПК, 319–320):17

brate brate imenemq zovou{e ego, izQdi g(ospod)i brate izQdi i prJimi me vx pe{erou,
da ne wt Zvyri sxnydena boudou tebe bw vx roditelei mysto imyhq. i teby vxsyhq ostaviv[i
poslydovahq. tQ /e me edinou ostavilq esi. se koliko vryme vx gorahq i{ou[i te zablou/da}.
gladem' /e i pla;em iznemog'[i pogQba}. tQ /e ]ko o tou/dei o mny nerade prybQvae[i.
kamenooutrobne nem(i)l(o)stivne, ne pom(i)loue[i li slxzi moe? prJimet' li te g(ospod)q za
moe ostavlEnJe?

Из прâвог сестриног тужења преузета је окосница (i tQ nem(i)l(o)-

stivno na poustQni edinou me ostavivq, bygomq wtbyglq esi, ЖПК 314), са по-
нављањем прилога nem(i)l(o)stivno у именичком облику nem(i)l(o)stivne,
још појачаним нарочито скованим придевом kamenooutrobne, те до читаоца
доспева као двоструки одјек који подсећа на страшно Петрово огрешење.
Сличан паралелизам постоји између идеалне слике подвижникове
свакодневице, високо на стени, у богосазданој пештери, дате на почетку,
и завршног демонског оспоравања и обесмишљавања аскетског пута
(ЖПК, 335):

;to bw Es(tq) tvoi /ivwtq, o nEm'/e ]ko nesxmQslqnq hvali[i se. ne sam' li ]ko
Zvyrq vx poustQni bQlJe grQze, glademq oubilq se esi? sl(q)ncemq oubw opal]em, vytrQ /e
i dx/dQ tomimq, vx kamennoi toi pe{ery pomrxza}{ou ti, istxnyv[ou tylM tvoemou.
nagoto} /e zemli wbrazno ko/i tvoei o;rqnyv[i, vx nEi/e ]ko vx vryti{i kosti tvoe ]-
ko syno isxh[e edva sxdrx/et se. i vx tolicy stradbQ bez ouma trxpe, svoe iznourae[i /i-
tJe. ;to oubw bolE wt sihq oskrxbimq, ili proklqnem' te.

Сатанин говор, којим, лукаво хвалећи Светог, покушава да подстакне

његову гордост, садржи низ понављања из Теодосијевог уводног описа
Петрових прегнућа: mrazomq oubw pomrxzaemq i sl(q)ncemq po/izaem, postnoe
sxvrx[aa[e stradanJe ... i ni;to/e vx pe{ery imQ tat'mi kradoma, razvy o;rqnyv[a
tyla, i na nEmq nou/dnQhq roubq vlasynQh ... pi{e} bo dovolqnq bQvaa[e, divJihq
16
У питању су важни ступњеви аскетског подвига дефинисани у Лествици, а у
XXVII поуци Свети Јован Лествичник закључује: „Безмолвник је онај човек који, не
желећи да се лиши сладости Божје, бежи од људи без мржње према људима, онако како
други трче у свет”. Уп. Свети Јован Лествичник, Лествица. Друго издање. Превод са
грчког, предговор и коментари Д. Богдановић. Увод М. Лазић, Београд 1988, 250.
17
Цитате из житија доносимо према најновијем издању: И. Шпадијер, Свети
Петар Коришки, 301-353.
 О једној композиционо-стилској особености Теодосијевог... 55

bQlJi lytoraslJi (ЖПК, 316). У питању су два по садржини и формулација-

ма готово идентична, а по тону потпуно опречна описа подвижништва
(дивљење, усхићење, неверица / ниподаштавање, презир, подсмех),
којима наш писац започиње и окончава главни део житија.18
После оваквог најподмуклијег кушања следи светитељев коначни
обрачун са бесима, а унутарња кулминација његовог завршног монолога
сачињена је од низа контрастних паралелизама (ЖПК, 336):

tylo /e moe a{e i istqnylo Estq ili i ist'nyvaet, nikoe /e mi pakosti tvoritq.
a{e bw vx istlyni sxtrpitq, vxstanet vx netlynJe.
a{e n(Q)n] ne;xstno, vxstanet vx slavou.
a{e n(Q)n] nemo{no i nagoto} o;rxnelo, vxstanetq vx silou i svytlost.
p%o&dobaet bo re;e istlynomou semou, obly{i se vx bezqistlynJe.
i mrqtqvnomou semou, obly{i se vx nemrqtvostq (1Кор 15, 42, 53).

Бирајући речи супротног значења, некада се служећи само негатив-

ним префиксима (vx istlyni / vx netlynJe / vx bezqistlynJe;19 mrqtqvnomou / vx
nemrqtvostq), а некада правим антонимима (ne;xstno / vx slavou; nemo{no / vx
silou; o;rxnelo / vx svytlost),20 Теодосије је успео да, у типично псаламском
ритму, искористи омиљено стилско средство библијске поезије, кон-
трастни паралелизам, како на лексичком, тако и на синтаксичком плану.
У наставку Петровог обраћања пораженим бесима (ЖПК, 337) стоји
и успела парафраза Псалма 84, 10 (Јер боље један дан у дворима твојим
од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима
безбожничким):21

str%a&danJe /e moe i nou/dnoe /itJe i/e zde ponose{e mi g(lago)lEte.22

18
О различитим врстама говора ликова у житију и о књижевној полифонији (М.
М. Бахтин) као могућности за тумачење овог демонског обраћања в. И. Шпадијер, Нав.
дело, 164-169.
19
Идентична контрастно постављена понављања корена речи „тљени/нетљени” на
више места су присутна и у Теодосијевим службама, уп. И. Брајовић, Стилско јединство
у службама Теодосија Хиландарца, Зборник Матице српске за књижевност и језик,
XXXII, 2 Нови Сад 1984, 260.
20
О паралелизму, па и о антонимима у словенском преводу Псалтира в. Е. М.
Верещагин, Прием параллелизма в Псалтыри и выявление смысловых связей между словами
первого литературного языка славян, Советское славяноведение, 2, Москва 1975, 60-72.
21
Нешто другачија варијанта овог стиха постоји и у Другој саборној посланици
светог апостола Петра 3,8: Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један
дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан.
22
Други део реченице (i/e zde ponose{e mi g(lago)lEte) Д. Богдановић превео је „што
их овде носим” (Теодосије, Житија, 281), разумевајући глагол ponositi у другом његовом
значењу „подносити”, „носити”, међутим, чини нам се да га ипак ваља превести према
првом значењу: „псовати”, „грдити”, „вређати”, „клеветати”, „хулити”, „ружити”,
„срамотити”, па и „ругати се”, „подсмевати се”. У том случају превод би могао гласити:
„А страдање моје и тешко живљење, које овде ругајући ми се помињете…”.
56 Зорица Витић

vxsa lyta /ivwta moego, nysoutq ni ponE sq edinq d(q)nq vy;nQe mMkQ,
]/e vasq i poslou[a}{ihq vasq o/idaetq.

Пролазност макар и најмукотрпнијег земаљског живота, с једне, и

бескрајне паклене патње, с друге стране, Теодосије је језгровито фор-
мулисао нешто модификујући познати библијски контраст (vxsa lyta /i-
vwta moego, nysoutq ni ponE sq edinq d(q)nq vy;nQe mMkQ).
Читав средишњи део житија представља смењивање напетих сукоба
саопштених полемичким дијалогом и смирења у монологу молитве,23
све до коначне победе, после које демони напуштају поприште борбе.
Последње њихово обраћање – за које Теодосије користи израз pohvala,
velehvalenJe (ЖПК, 341) – иако изречено у озлојеђености и бесу, чини, за-
право, срж онога због чега свети Петар заслужује да се назове угодником
Господњим: w nou/da wt tebe petre tvrqdoimenite. odoly kamenotrxpynemq tvoimq
odoly, i prypry (ЖПК, 337–338). И сам писац ће нешто доцније, након што
се вољом Божјом изузетни подвиг Светога објављује, а он, наслутивши
крај, иноцима приповеда о свом животу и припрема се за смрт, у житије
уградити складну похвалу светитељу који је tvrxdQi imenemq i ve{J}.24
Ваља поменути и две пустињакове победе којима су омеђене две фазе
кушања: прва, мала победа над ђавољим помагачем, лукавом змијом; и
завршна, велика победа над злим силама, након које преподобни живи у
још већем уздржању, али без пакости бесова. Такође, Божји изасланици
Петру у два маха указују помоћ: арханђел Михаило, наоружан мачем,
заједно са аскетом побеђује змију, а потом га неименовани анђео пред
пештером брани од најжешћег напада наоружане демонске војске.
Намеће се закључак да удвајања, понављања, али и антитетички
сачињени паралелизми у значајној мери обележавају Теодосијев умет-
нички израз, те да се у Житију Светог Петра Коришког могу пратити
на сасвим различитим нивоима – у оквиру већих приповедних целина,
на нивоу сцена, микрожанрова, као и на стилском плану. На тај начин
Теодосије Хиландарац, као изузетан познавалац пређашње књижевне
традиције, наставља да негује принципе стварања укорењене на самим
почецима српске књижевности.

Зорица Витић

Кључне речи: Теодосије Хиландарац, Житије Светог Петра Коришког, антитетички

паралелизам, Псалми

23
Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 19912, 173.
24
Осим у двема похвалама, поигравање значењем имена Петар присутно и другде
у житију.
 О једној композиционо-стилској особености Теодосијевог... 57

Zorica Vitić

ON ONE COMPOSITIONAL AND STYLISTIC FEATURE OF THEODOSIOS’

LIFE OF ST. PETER OF KORIŠA

The paper deals with some essential functions and the significance of the parallelism – the
most prominent rhetorical figure in ancient Near Eastern poetry, especially inherent to the Book
of Psalms – in the construction and shaping of the central part of Theodosios’ Life of St. Peter of
Koriša. In this vivid description of ascetic contests with demons, presented gradually in the form
of more and more fearful temptations, till Saints’ final triumph and conciliation, the antithetic
parallelism is used in several distinctive ways. Its broad presence in Theodosios’ work proves
that the principle of doubleness and repetition lies in the basis of Serbian medieval literature.