К њиж евност и ј език , LV l I/ 1- 2, Београд, 20 10.

10 9

У Д К : 821.163 .4 1.09
930.85(= 4 11.16)

ОЛ И В ЕРА РА Д УЛ О В И Ћ Оригиналии нау чни рад

Универзит ет у Н овом Саду П р имљен: 03 . 03. 20 10 .
Филозофски факултет П р ихваћен : 20. 04. 20 10.

ПРО ГО Н И ЈЕВ РЕЈА У СТВА РА ЛА Ш Т ВУ Д А НИЛА К И Ш А ,

А Л Е К СА Н Д РА Т И Ш М Е И Д А В И Д А А Л БА Х А РИ ЈА

Рад се бави проблемом страдања Јевреј а, њиховом историј ском и архет ипском суд-
бином у прозном стваралаштву српских писаца ј евреј ског порекла. Заснива се на примени
инт ертек сту алности у настави к ој а омогу ћава к ултуролошки присту п у контексту к њиж евне
и рели гиј ск е т рад ициј е. Полази се од тезе да су ј евреј ска култура и т ради циј а интеграт ивни
фактори у Средњој Европи, што говори о значај у присту па и могу ћности у клапања теме
у шири конт екст. Указуј е се на нек е поетичк е сродности анализираних писаца и на ст ва-
ралачке конст ант е засноване на к реативном односу према ј евреј ском архетипу, диј алогу
и полемиц и са т радициј ом (доминира типологиј а прогона, ж рт во вања, потопа, пот раге за
обећаним прост ором, оживљава апокалиптично иску ство разарања Јеру салима). Тор а и Тал-
му д се проналазе у подтексту дела кој а реинтерпретирај у свет е књиге и тако их стваралачк и
коментаришу. Отвара се и дебата између К иша, Тишме и А лбахариј а, преко лит ерарних и
т ранслитерарних цитата, нат ему у тицај а пишчеве биог рафиј е на књиж евност и могу ћности
њене белет ризац иј е.1

К љу ч ие речи : ј евреј ски архет ип, инт ер т екст у алпост , т радициј а, култ уролошки
пр ист у п, диј алог , полемика, Тор а, Талму д

Тамо где се спаљуј у књиг е и људимај е суђено да буду спаљени - написао ј е

песн ик и драмски писац Х ај нрих Хај не у свој ој траг едиј и Алманзор пророкуј ући
догађај е сто г одина пре него што су се збили : у ноћи између деветог и десетог
мај а 1933. к ада су нацисти и њихови симпатизери у улози инквизитора ј авно
спалили 20.000 нај вредниј их књига из берлинских и околних библиотека. Ло-
мача ј е горела испред Ху мболтовог у ниверзитета на тргу Бабел потпаљена ру -
кописима: Хај неа, Фрој да, М ана, Ремарка, Ај ншт ај на, Лондона, Жида, Кафке,
Пруста, Золе, Брехта... Гебелс ј е тада у триј у мфу лудила изј авио да ј е заврше-
на ера екст ремног ј евреј ског инт елект уализма - не знај у ћи да ј е зло моћно а

1Зо ан Константиновић
р у свој ој студиј и Инт ерт екст уат а компарат ист ика (Народна
књига, Алфа, Београд, 2002, ст р.13) препознај е интертекстуалну повезаност к роз две могу ћности,
синхрониј ску и диј ахрониј ску. У синхр ониј и видимо т екст ове као хор изонт алне пресеке диј алога у
дат ом т р ену т ку, а кроз диј ахр ониј у npamu.uo по временској вер т икали, кр оз дуж и пер иод, пром ене
у књиж евност и и култ ур и као одр аз оваквих диј алог а.
110 Радуловић О., Прогони Јсвреј а..., Књижевност и ј език, LVlI/ 1- 2, 2010, стр. 109- 126

к раткот рај но и да ће г а п обедит и потреба иску пљења кој а ће ој ачати позициј у

изабр аног нар ода у Европи. Само петнаестак год ина к асниј е, на истом месту ,
п одиг нут ј е споменик спаљеним к њиг ама. У равни тла налази се стаклена плоча
кој а пок рива малу собу са празним полицама за к њиге. Д у ж ност свих писаца, не
само ј евреј ских , ј е да пишу о Холокау сту или ономе што т ако дож ивљавај у - за-
бележ ио ј е Д авид А лбахари (Албахари 2004: 7 1) . Пишући по налогу савести кој у
у знеми равај у приче о логорима и у ништавању недуж них , ( ниј е ли д вадесети век ,
како ј е тврдио Д анило К иш, са свој им логорима општа ист ор иј а бешчашћа?) ,
писци више од пола века слаж у нове књиге на празне поли це берлинск их би-
блиотека, кој е су кенот афи, празни гробови написани у спомен шест милиона
страдалих Јевреј а у Д ру гом светском рату, чиј а почивала не постој е. Ф у нк циј а
књижевности ј е, како би то ефектно рекао Д анило К иш , дочаравање људског
пораза и стварање свести о његовој велич ини, што добиј а посебну теж ину када
се ради о ј евреј ском народу кој и ј е историј ска парадигма народа-ж ртве. Д анило
К иш ниј е прихватао одредницу ј евреј ски писац, ј ер се противио парцелизациј и
и националном одређењу, буду ћи да пишчев ду ховни завичај чине к њиге кој е
пише. Ја свој у домовину имам у лит ер ат ур и и ј а сам за ј едан гет еовск и пој ам
лит ер ат ур е, за ј едну Weltl i /eratur ; држ им да у мој им књигама пр облем Јевр еј а
ниј е инт елек т у ална школа, већ ст вар но ј едини садрж ај мог ж ивот а к ој иј е ли-
т ер ар ан (GTI 1991: 166) . Д авид Албахар и се одази ва на пр изи в свог у чит еља
уверењем да се пише да би се сачу вао разу м у махнитом вртлогу историј е у кој ој
писац подсећа на прогоњеног Јевреј ина (Албахари 2004: 8) .2Речј у књижевност
ј е не само опирање смрт и већ и њено превазилаж ење, ј ер дај е отменост људској
патњи. Без пр ису ст ва лит ер ат ур е смр т ј едног дет ет а нигде у свет у не би
им ала већи значај од смр т и ј едне ж ивот иње у кпаници. Историј а н иј е ни к аква
у читељица ж ивота него к р ик и бес и мрмљање идиот а. Лит ер ат ур а дај е смисао
смр т и, дај е љу дску т еж ину, и т им е ј е у блаж ава, ocMuuubyj e и, у далекој пер -
спект иви, побеђуј е (К иш 1974: 70) .

М етодолошко образлож ење т еме

Опредељење за тему Ст р адања Јевр еј а у делима Д анила К иша, Алексан-
dp a Тишме и Д авида Албахар иј а у словио ј е значај темат ике, вред ност ствара-
лаштва интерпретираних писаца и отежана рецепциј а њихових дела у школама
и на у ниверзитетима. Запажен ј е парциј алан и лек циј ашки однос према дели-
ма кој а напросто намећу контекстуални присту п ј ер су, како у поетичком до-
слу ху, т ак о и у проблемском, тематском сагласј у и вези преко док у ментарног,
хроничарск ог и дру г их пост у пака. Овакаво методолошк о опредељење пруж а
мог у ћност у к л апања ср пске књижевности у к онт ек ст средњоевропске, олак -
шава компарирање и синхрониј ско и диј ахрониј ско повезивање. Елаборациј а
проблематике захтева к ултуролошки захват и подразу мева у познавање са
2Ал зи а е сме ена на ве ење М а ине Цвета еве да е сваки песник Јев е ин.
у ј ј у р у р р ј ј рј
 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевност и ј език , LV M/ 1- 2, 20 10, ст р. 109- 126 111

ев
ј рј е ск ом р елиг иј ском и књижевном т рад и ц иј ом п реко Тор е и Талму да. Уоча-
ва се неадекватан избор текстова у школским прог рамима из интерпретираног
стваралачког опу са. Д анило К иш ј е прог рамск и представљен Раним ј адима и
Енциклопедиј ом мр т вих , што ј е недовољно за у вид у пишчеву поетику, али и
пр едставља оглу шење о ау то ров захтев д а се п ор одични ц ик лу с (Б ашт а, пе-
пео, Раниј ади и Пеш чаник ) чит а к ао т рилог иј а. Било би добро у врстити Башт у ,
neneo у прог р ам за т рећи разред средњих шк ола када се обрађуј е модерни зам,
од носно, П ешчаник у антологиј ски избор нај бољих књиж евних дела намењен
матурантима, будући да ј е реч о ремек делу светски признатог писца. Ст вара-
лаштво Александра Тишме предст ављено ј е само Упот р ебом човека у п рог раму
за матуранте и отеж ано се реципира ј ер ј е згу сну т и херметичан тек ст за чиј у
и нтерпретациј у недостај е одговарај ућа припрема, мотивациј а и време неопх одно
за темељну обраду. Оптимална мог ућн ост ј е да се у изборне програме за т рећи
разред сред ње шк оле у врсте Т ишмине приповет к е и К њига о Бламу , у з су гестиј у
н аставницима да се оп ределе, на основу интересовања и аналитичк их сп особ-
н ост и у ченика, шта ће у врстити у наставне садрж ај е. Д авид А лбахари ј е п ро-
г рамск и предст ављен само ј едном причом Ш ет ња пор ед р еке кој а, ист ргнута из
контекста збирке, мало говори о пишчевој поетици. Пропу штена ј е могу ћност
у вођења у наст аву његових к ратких прича (Пор одично вр еме и Onuc смр т и) кој е
воде до породичне тематике у романима (Ц инк и М ам ац) и романа Гец и Мај ер
са тематиком ст радања Јевреј а у беогр адском логору на Сај мишту, кој и се могу
применом адекват не методологиј е обрадити тако да наст ава добиј е динам ику и
нове квалитете к роз постмодерну читалачку диопт р иј у . П р оширење шк олск их
програма увођењем романа и приповедак а, кој и се у клапај у у проблематик у про-
гона и ст радања Јевреј а, значај но би обогатило тематски и проблемски комплекс
наставе и у чинило ј е занимљивиј ом. Важ ност от ворене т еме ј е антрополошка,
к улту ролошка, историј ска, и знад свег а к њижевне п рироде. Омог у ћава спонтано
повезивање са делима европск их писаца кој а се темеље на ј евреј ском архетипу
( на пр име П
р р оцес Ф ран ца К афке, избор из п оезиј е Мар ине Ц ветај еве) . Отва-
ра се могућност довођења у контекст и Сингеровог ствар алаштва к ој е се може
у врст ит и у изборне програме. Одабрани писци К иш, Ти шма и Албахари су у
интертекстуалном дослу ху и фу нк ционишу као поет ички конт рапу нкт. Талму ду
близак однос у читеља и у ченика препознај е се у диј алог у овог незаобилазног
трој ства у српској књиж евности чиј а дела су от ворена ј една према дру гима и
могу се ч итати као целина, т от ална к њига. К и ш, Тишма и Албахари тематск и
су везани за Х олокау ст, али су и у релациј ама према ј евреј ском културном и
књиж евном аехетипу, Тор и и Талму ду као ти полошком у зорку.
1
Интергек сту алност ј е актуелна у методологиј и изу чавања књижевности .
Пој ава ј е стара колико и књиж евност, али ј е нова свест о њој посебно ак ту али-
зована у доба авангар дне и пост модер не к њиж евност и. Реч ј е о ориј ентациј и

3Погледат и књиг Гвоздена Е о а Генет ички видови инт е лит е а ност и и одел.ак „ По ам
у р р р( р р ) ј
интертекста у књижевним студиј ама „ Отк ровење, Народна књига, Беог рад, 2002, 235- 274.
112 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 109- 126

тек ст а на друге текстове и ј език културе кој и конституишу њего ва значења

и омог у ћавај у размишљање у релациј ама. У том смислу ј е тачна т еза да свака
култура говори ј езиком свој е т радициј е. Ако писац кор ист и пост у пак цит ат -
ност и, ако алу зиј ама, асоциј ациј ам а и цит ат им а у влачи чит аоца у свој у кул-
т уру, онда он не пише сам , већ са свој ом култ ур ом. Онда ни т екст више ниј е
зат вор ена целина, већ ј е от вор ен, како пр ема чит аоцу , т ако и пр ема т екст о-
вима с к ој има ст у па у диј алог. Текст ј е ист овр ем ено и понављање делова пр е-
т екст а - речи су Д анила К иша кој и ј е написао Час анат ом иј е, 4ј едну од првих
и нај значај ниј их књига о интертексту алност и код нас. Индивиду алност писца
се и оформљуј е у односу на избор текстова кој е цитира, начин цитирања и тип
цитата као и природу и функ циј у диј алога у кој и ступа с цитираним текстом.5
Циљ интертексту алног приступа ј е свест о тоталној књизи, ј ер ј е новостворен
текст у век асимилациј а, ново уобличавање неког раниј ег текста кој и откривамо
у процесу његовог раслој авања. Честа у потреба цитата у литератур и знак ј е да
"
се књижевност „ храни књижевношћу и из ње расте. Цитатни диј алог имеђу
К иша, Тишме и А лбахариј а к роз њихово стваралаштво, а преко ј евреј ског арх е-
типа, производи експлозиј у значења и нуди нове могућности интерпретациј е у
контек ст у. К реативан однос према подтексту ј е и начин његовог освај ања, новог
читања и онеобичавања будући да ау тори заговарај у илу минативни тип цитатно-
сти. Зн ачај ан интегративни фактор у раду су метацитати из есеј истике, нау чних
студиј а, дневник а и писама кој и се баве проблемом у ништења Јевреј а у Средњој
Европи. Д вогласна р еч у к њижевним делима не поништава инд ивиду алност и н-
терпретираних писца нити слаби њихове компетенциј е, природа диј алога говори
о писцима, њиховој лектири и књижевној породи ци кој ој припадај у. Неопходно
ј е дати веће слободе читаоцу кој и, у процесу читања, ствара ново дело, раслој ава
палимпсест, отк рива ц ит ате без знакова навода и у њиховом контексту проналази
зачудна значења, кој а аутор ниј е и мао на у му, те т ако уч ествуј е у дописивању
текста. П исацј е р азмет ни син кој и се враћа свом очинском ог њишт у сам о da би
могао od њега поново от ићи (К иш 1974: 28) , ј ер ј е нег ациј а предуслов пишчеве
инициј ациј е. Однос између писца и читаоца често подсећа на однос оца и сина,
штој е омиљена фиг ура Д анила К иша и Д авида Албахариј а. К њиж евна дела живе
и кому ницирај у преко временски удаљених епоха размењуј ући знања и иску ства.
Понављање старог текста мож е сеј ављати у новом као алузиј а, реминисценциј а,
топос, палимпсест, парод иј а, или као н епосредни навод , односно цитат. Текст
остај е загонетка без отк ривања иитертекстуалних релациј а а тај однос може бит и
у знаку илу страциј е, т рансформациј е или превладавања узорног текст а. Ц итат
ј е и врста интертекста кој и нас води до поетичког ј езгра, а служ и к ао коментар
повезуј у ћи познато и непознато. Можемо констатовати да цитатна мотивациј а
интерпретираних писаца у век полази од основног текст а кој и се гради као
4Dani lo Kiš, Čas anatomij e, Beograd: BIGZ, 1995.
5Јо ван Д елић ce књизи Књиж евпи погледи Д анила Kuui a, П освета, Београд, 1995, у одељку
у р
Отва ање п облема " 19- 27.ст . и одељк П оза и док мент 114- 128. ст . бави еноменом ди-
„ р р , р у у р у , р ф
т ат н о с т и .
 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевност иј език, LVIl/ l - 2, 2010, стр. 109- 126 113

контрак њига тако што надмашуј е у зоран т екст. Свако књиж евно дело изн ова
настај е у процесу актуализациј е, а зависи од пишчеве намере али и читаочеве
културе и иску ст ва, подложно ј е променама у процесу читања. Отворити раз-
лич ите слој еве к њижевног дела, пронаћи р аст вар ачку р еч за његова загонетна
значења, отк рити у нивер залиј е кој е се, по Ингардену, криј у у мет афизичком слој у
текста високи су домет и инт ертексту алног присту па ( Eror 2002: 235- 274) .
Пр именити инт ерт екстуалност у настави, када ј е реч о изабраној теми ,
значи у нети нове к валит ет е и ист раж и вачке п роц есе у образовање. Наставна
пракса постај е п омало апатична, а ученици и студенти, заморени традиционал-
ним при сту пима к њиж евним делима, све су незаинтересованиј и за читање због
овешталих и формали сти чких програма. Била би к реативна промена сачини-
ти алтернативне школске прог раме кој и би подразу мевали мог у ћност избора.
Укључивање проблематик е страдања Јевреј а у наставу омогућило би натпро-
г р ам с к е и с к о р а к е , п ов ези вањ е н а р азл и ч и т и м н и во и м а и л ак ш е у к л ап ањ е у ш и р и
контекст европске књижевности. Већ дуго се говори о к ризи читања с кој ом
се боре предавач и . Примена акту елних методолошких опредељења у н астави
књиж евности знач ила би приближавање нау ке и стру ке као и коришћење добрих
могућности у смислу мотивациј е за читање и мењање у ст аљених методичких
модела и у глова посмат рања. П ри инт ер прет ациј и к њижевних дела неопх одно
ј е дати веће компетен ци е с
ј у јб ект у наст аве - младом читаоцу, пустити да на свој
н ачин ч итањем ож иви књиж евне творевин е развиј ањем слободн их асоциј ациј а
и трагањем за текстуалним сигнал има. Требало би охрабрит и ванпрограмске ис-
кораке наставник а и допу ст ити к реативност ј ер се свако робовање конвенц иј ама
противи уметничкој су штини књижевности. Поку шај реконстру к циј е књижевних
дела проналажењем њихових различитих слој ева, развиј ање инт ерт ек сту ал-
них релациј а, отк ривање архетек ста на к ом се темеље и изг рађуј у - значило
би стављање ученик а и студената у средиште креат ивне наставе и подстицање
истраживачких и ан алит ичк их процеса. Интертексту ални присту п олакш ао би
у свај ање нових сазнања, подстицао аналитичност и к ритичко мишљење, али и
у чинио озбиљниј им и занимљивиј им наставни процес. Тако би се оствар ило
истинско синхрониј ско и д иј ах рониј ско повезивање књижевних дела, сазнање
учинило трај ниј им, ј ер би свако ново аналитичко и истраживачко читање значи-
ло размишљање у релациј ама и доприносило освежавању сећања на прочитана
дела. Исто тако, олак шало би се у свај ање знања из теориј е књижевности и уоча-
вале књижевно- историј ске законитост и, доминантне теме, проблеми и ствара-
лачки посту пци . Интертек сту ална реконстру к циј а к њижевних дела пру жала би
мог ућност уочавања поетичких сродности писаца, чиј е се стваралаштво доводи
у исти контек ст, али и ист и цање разлика, пратила би се генеза и т рансформациј а
књиж евних ж анрова и конвен ционалних начела к њижевних п раваца, омог у ћило
би се су штинско разу мевање националне литературе у р елациј и према ј евреј ск ој
проблемати ци и њено у к лап ање у шири , европск и контекст. Тако би се свака
тематск а цели на везала у корелациј ско-интеграциј ске наст авне си стеме, обезбе-
114 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевносг иј език, LVIl / 1- 2, 2010, стр. 109- 126

д и л и п р и н ц и п и н ау ч н о ст и , с в е с н е ак т и в н о ст и , п о ст у п н о ст и , с и ст ем ат и ч н о с т и ,
крет ање од познатог к а непознатом, те пр инципи трај ности знања. Настава би
истински постала ист раживачка и отк р ивалачка. Неговање свести о ј езичкој и
књиж евној тр ади циј и омогу ћило би и нова читања старих текстова и ст ицање
свести о њих овом значај у за развој књижевности. М еђу собне везе, у словљавања,
преображавања значења и препознавања у зора, могли би тако да уоче сами у че-
ници и студенти кој и ће п ост ати истинск и к реатори овак ве наставе, у непрек ид-
ном дослу ху с књижевном традициј ом а пред изазовима савремености . Т ако би се
с р п ск а к њ и ж ев н о с т , п р и р о д н о , у к л ап ал а у ш и р и к о н т е к ст , а н ас т ав а п о п р и м и л а
нове квал ит ете, била и стовремено и свој еврсна систематизациј а на вишем нивоу
већ у свој ених и новоотк ривених анал итичк их нал аза. Трагање за типологиј ама
омог ућило би у виђање да су нај више цитирана библиј ска и талмудска традициј а
- извор европске књижевности кој а се темељи на ј удео-хришћанском миту, из
кој ег се, к ао из корена, гранај у националне књижевности, кој е ће се повезива-
г и п о с у п р о т н о ст и м а и с р о д н о с т и м а , п о р ед и т и и п о о д н о с у п р ем а п од т ек ст у .
К ритичк о п реиспит ивање свих канона у п оетичком, ж анровском и к њижевно-
историј ском контексту - императив ј е модерне књиж евности. Водити диј алог
с д а вн о н а п и са н и м д ел и м а , п ол е м и ч к и п р и ст у п и т и њ и х о в и м с т в а р ал ач к и м
оп р ед ељ ењ и м а, су м њ ат и и п о ст а вљ ат и п и т а њ а, од н о с и т и се к о н с т р у к т и в н о п р е-
ма тради циј и от к ривај у ћи ново у старом, бити у потрази за изазовним темама и
формама у кој е ће се заодену ти надрастај у ћи ј е, ј есу опредељења модер не прозе
кој а утичу на развиј ање к ритичког мишљења младих читалаца и учвршћивање
њихових читалач к их компет енциј а.

Д анило К иш и ј евреј ск а проблематик а

Д анило Киш, писац чиј и ј е отац био мађарски Јевреј ин, био ј е опседнут
Холокау стом, у споменама на ратно, гладно детињство, кој е ј е било у знаку
страховања и бежања од одмазде. Тема ј евреј ства има у његовом стваралашт ву
историј ску и судбинск у тежину. Бољеј е ако се налазимо међу пр огоњеним а него
међу пр ог онит ељима ј е реченица из Талму да цит ирана у епилогу Пешчаника
(Киш 1990: 349). Мој е књиге почињу запр аво 1942. године, т акозваним хладним
данима, масакр ом фашист ичке мађар ске армиј е над Јевр еј има и Ср бим а. Са
седам година већ сам видео лешеве, било ме ј е ст р ах, мој и дру гови из р азр еда
су у биј ани (GTl 1991, 274). Описуј ући време Дру гог свет ског рата, аутор г а на-
зива вр еменом ј ахача апокалипсе, у ком су ишчезли Јевреј и Средње Европе. То
ј е тематски и проблемски план породичне трилог иј е Рани ј ади ( 1969), Башт а,
neneo ( 1965) и Пешчаник ( 1972), али и новелистичк е фазе к ој а се бави на ширем
и обј ективном плану темом логора и свим облицима насиља. К иш ј е пор одични
цир ку с видео као романескну целину у кој ој ј е представљена развој на биографиј а
главног ј у нака и његовог писца. Истини за вољу, писац не пристај е на свођење
литературе на биографиј у наглашавај ући да ј е писање чежња за неким друг им
 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., К њижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 109- 126 115

живот ом и утак мица с Богом (GT I 199 1: 230) . Свој е књиге ј е ст авио у слу жбу
људске савести ј ер ј е узнемиравај у приче о логорима и страдањима недуж них
називај ући их кенотафима, празним гробовима подигнутим у спомен страдали-
ма. Историчност ј е одлика Кишове прозе кој а га везуј е за књиж евну традициј у,
од кој е се дистанцира мит ом вечне форме, односно иновантним стваралачк им
посту пцима, од кој их ј е карактеристична документарност. Однос према рату и
историј и ј е измењен са променом у гла гледања, ј ер његова дела пишу сведоци,
патници и неименоване ж ртве. Избегавај ући директно именовање, када ј е реч
о аутобиог рафским подацима, писац се слу жи метафоричним говором, митском
парадигмом, ироничном дист анцом кој а доприноси обј ективизациј и описаних
догађај а. Говорећи о свој ој књижевној традициј и помиње иј удео-хришћански мит
као корен европске књиж евности наглашавај ући да су Јевреј и били интегративни
фактор, кој и ј е спај ао културе Средње Европе и чинио их особеним. Присутност
документа у прози аутор илу струј е метафором Ној ева бар ка кој а води евиденциј у
о ивент ару, у смерава, сажима и економише стваралачким посту п цима везуј у ћи се
за ст арозаветни мит о потопу. К иш, међутим, не искљу чуј е фантазиј у код одзива
на историј ске теме, ј ер ј е фантастика у парадоксалној вези са реалношћу, већ на-
лаж е њено дисциплиновање цит ат има и док ументима (правим или фиктивним)
кој има се постиж е у верљивост. Истицао ј е да ј е подму кло деј ство биог рафиј е
пресудно утицало на опредељење да се бави литературом, ј ер ј е опседну т ис-
ку ством зла, кој е ј е триј умфовало у масакру Јевреј а и Срба у Н овом Саду 1942.
Д анило Киш у Гор ком т алогу иску ст ва, поглављу названом Живот , лит ер ат ур а
дај е реконструк циј у Новосадске рациј е, кој ај е врста извантекстовног коментара
породичног циклу са кој ом се постиж е обј ективизациј а проблематике и ир онич-
на дист анца кој а обезбеђуј е отклон од патетике: П анорама зсигеђеног Ду нава.
Kod градског ку палишт а, т амо где ст ој е др вене кабине, у леду ј е, као засечена у
ст аклену масу, пробиј ена велика рупа: преко ру пе пр ебаченај е даска т р ампули-
на. Наоколо вој ници: на бр ковима им се хват а слана, из ноздр ва им избиј а napa.
Из пр авца кабина пој ављуј е се одј едном ј една млада ж ена, гола: држ и за ру ку
девој чицу. И девој чица ј е гола. Кож а им ј е цр веномодр а од хладноће. Вој ници
их гур ај у на даску т р ампулине. Пу цај у им у т еме или их пр обадај у бај онет им а.
Жр т ве падај у у т амнозелену воду Ду нава. Један их цивил гур а чакљом nod лед.
Пр изор ј е снимљен из бож анск е пер спект иве апсолу т не обј ект ивност и сивог
зимског облака где гласови не допиру. Сада се обј ект ив шир и и видимо како
са оне ст р ане кабина ст ој и камер а кој а не дрхт и, не р азликуј емо лица; ј едва
р азазнај емо му шкар це, ж ене и децу. Видимој едино, негде np u кр ај у р еда, у гру пи
оних кој и су пр ист игли камионом међу последњима, ј едног човека са шешир ом и
наочар им а, у излизаном сивом капу т у , ј ер онај ко ј е см ест ио камеру у т е висине
(како би т име избегао напаст и demcuba, onuce голих т елеса, пр изор е пониж ења
- кад т ело р еагуј е на смр т ни ст р ах свој им сопст веним начином - како би избе-
гао сцене силовања, р азбиј ених лобања и кр ви на изгаж еном снегу , како би избе-
гао да се чуј у гласови, урлици,ј ауци, eanaj u, молбе, молит ве и пр еклињања, како
116 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевност иј език , LVIl/ l - 2, 2010, стр. 109- 126

би, дакле, пост игао бож анску обј ект ивност у т ом свет у без Бога) , т ај дакле, не
мож е да не издвој и, пр ист р асно, из т е гом иле оног кој иј е његов от ац.
Механички пр облем зачепљене ру пе у леду у неколико ј е у спор ио егзеку циј у.
Изгледа, међу т им , дај е вест о т им бар бар ским пост у пцима мађар ск е солдат е-
ске доспела до међу нар однеј авност и, и дај е на нечиј у инт ер венциј у м асакр био
бар пр ивр емено обу ст ављен. Мој от ац се вр ат ио ку ћи у касне поподневне сат е,
ор ону о, нагло ост ар ео, са оним ст р ашним погледом шт о га ј е имао у К овину
т р и године пр е т ога. Тај дан шт о гај е пр овео на Ду наву и т о чекање на p ed np ed
кабинама као у пр едворј у пакла (а ниј е могао да не чуј е пу цње и урлике и бу ћкање
воде) пот пу но су сру шили његово ионако начет о здр авље.{& Т\ 199 1: 195) .
Лик оца, Едуарда Сама,ј е доминантна фнг ура кој ај е сагледана у породичној
трилогиј и Д анила К иша к роз три перспективе - у Раним ј адима очима у плашеног
детета, у Башт и, пепелу реконстру исана ј е помоћу различитих т ачак а гледишт а
писца и д ечака, у Пешчанику фиг ур а оца ј е сликана обј ект ивним оком камер е:
наратор из приче нест ај е нудећи нарациј у чиј у ау тентичност доказуј е писмо н а
к рај у романа. Реч ј е о загонетној и противречној личности кој а се т ражи између
митских у зора ј евреј ск их вођа и пат риј арха, златоу стих беседник а и фиг уре гу -
бит ни к а, алкохоличара, ду шевног болесника, т ит анчића, како ј е иронич но на-
зван. Коментаришући пост упак обј ективизациј е у породичном циклу су, Д авид
А лбахари у есеј у Сан о у чит ељу , сведочи да ј е од К иша нау чио неке творачке
тај не: лепоту форме, ск лон ост промени и танану породичну ту гу. Роман Ба шт а,
neneo опчинио м еј е гу ст ином т кања, лелуј ањем у спом ена, пр ом енљивом шар ом
как ву на земљи или зиду ку ће ост авља сенка кр ошње др вет а. Али, пр ави нау к
дошао ј е т ек са Пешчаником. К аква моћ мимикр иј е, каква снага пр еобр аж ај а!
Чист а форма. Не говор и само ј едан глас, већ мношт во гласова, ист овр ем ених ,
р азличит их, пр от ивр ечних. А onem сам иза свега добр о чу о т ишину (А лбахари,
1997:10). Померање тачке гледишта у породичној трилогиј и омогућава да пра-
тимо пр еображај е очеве ау тор итативне фигуре, преко антиј у нак а до синовљевог
двој ник а изобличеног архетипским ст рахом лутај ућег Јевреј ина. Сведочећи о
смрт и оца у Ау швицу Д анило К иш ј е комент арисао: Пр огонио меј е њег ов нест а-
нак , и нест анак скор о целе његове пор одице. Мист ер иозни нест анци љу ди, кој и
чине ср ж мој е к њиж евност и, чине ср ж к њиж евност и 20. века (GTI 1991: 202).
Д оку мент арност К ишове прозе везана за механ изме нестај ања део ј е и његовог
траг ања за оцем и сопственим идентитетом. Издигнуто место у породичној
трилогиј и има роман Пешчаник, типолошки везан за Тору и причу о потопу, из
кога израња оч ево писмо Олг и , и повест о пост анк у света кој и ствара от ац, по-
пут Бога, док пише писмо као тест амент, трошни свет кој и ће убрзо у ништити
потоп на кој и подсећа ратна стихиј а. Присуст во библиј ске типологиј е свој еврсна
ј е мисти ика
ф ц ј и а овог ант рополошк о г роман а ко и
ј рекон ст ру ише ратом оп у ст о-
шен свет породице Едуарда Сама. Будући да ј е место догађања П анониј а, кој а
изазива асоциј ациј е на Панонско море, рат се доводи у везу са потопом, а фигура
Едуарда Сама са Ној ем, назире се под пламеном свеће, к ао у мраку Ној еве барке,
 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., К њижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 109- 126 117

тог п оследњег животног уточишт а. Радња романа т рај е само ј едну ноћ, коли-
ко ј е довољно да се реконстру ише ж ивот у т ренутку су очавања са смрћу. Тако
се к роз ј евреј ски архетип дај е трагичк а димензиј а страдању породице Д анила
К иша чиј и чланови пост ај у књижевни ј у наци. Творачк и поступци кој е отк рива-
мо у роману дож ивљавај у се к ао фазе Божј ег стварања: постепено расветљавање
у пу ћуј е на значај матерј алне и ду ховне култ уре нест алог света, у кој ој сваки до-
к у мент има вред ност археолошких ископин а. Ок осница романа ј е п исмо Еду ар-
да Сама кој е добиј а митске димензиј е, ал и предст авља модифик ациј у к ласичног
епистоларног посту пка, кој и ј е узорна форма у Библиј и. Стварање потопљеног
свет а почиње библиј ским мраком, наставља се у бљеску инспирациј е епист о-
л е са с т а вљ а ча и зав р ш ава к о н ач н и м р ас в ет љ е њ е м оч е в о г т р аг и ч н о г ж и в о т н о г
епилог а. Роман Пешчаник ј е уобличен не само као пот рага за оцем, већ и аутори-
т етом, Бог ом и стваралачк им у зором. Слика пешчаник а, транслитерарни цит ат
у роману, не само да су герише осећање тр ошност и ж ивот а него у пу ћуј е и на
архетип су срета лицем у лице оца и сина, Бога и човека, у читеља и у ченика.
Обј ективизирање стваралачког пост упка доводи у питање ауторске позиц иј е,
тако да Андреас Сам постај е коаутор, а сам роман простор препознавања сина у
фигу ри оца. Речј у Пешчаник ј е остварен идеј ом Оца, снагом Сина и ј единством
њих овог Д у ха. К оментаришу ћи К ишову новелистичк у фазу Д авид А лбах ари
ј е забележио: Ocehaj омамљеност и и спр емност и на пр иањање, замењен ј е
осећањем пошт овања онда када ј е К иш напу ст ио свој у велику пор одичну т ему.
У пот оњим књигама без пор одице, у важ авао сам мај ст ор ст во, али подр хт авао
од њихове хладноће (А лбах ари 1997: 11) .

3 Ст радања Јевреј а у прози А лександра Тишме

Романи А лек сандра Ти шме препознај у се као модернистички , у њиховој по-
з ад и н и т и њ а р ат и о т у д а с к л о н о ст к а д о к у м ен т а р н о м п о ст у п к у и п с и х ол о ш к и м
истраживањима. Пише их истинољу биви хроничар кој и изражава драматичну
садржину мирном стилизациј ом. Реч ј е о писцу кој и ј е везан за ду ховни простор
некад ашње А у строу г арск е, и по томе сродан К ишу и Конраду. Осећања ст репње
и тескобе, п рик ривање идентитета, преверавање, побуна или пасивно предавање
меланхолиј и, део су ј евреј ске проблематике кој а оку пира писца у настој ању да
дочара клонули дух Средње Европе. Однос према историј ској г рађи ј е хладан
и дистанциран , без патоса и осветничког ж ара. Интересуј е га рефлекс вели-
ких страдања у судбинама невољника и самотник а, кој и су к ако за време т ако
и после рат а израбљен и у пот ребљен свет. Упот р еба човека ниј е ратни него
к амерни, дру штвени, породични, роман лика. Т ишма веруј е да к њижевност ниј е
стварност, н его њено разобличавање и виши облик материј ал изациј е у нову
6
стварност. Његови поетички постаменти су у дослу ху с Албахариј евим у ци-
'' А лександа Тишма академско беседи Ненаписана п ича да е нац т сво е оманескне пое-
р у ј р ј р ј р
ти ке (Т ишма 1989, 15) .
118 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевност иј език, LVl l/ 1- 2, 2010, стр. 109- 126

тату : Умет ничко дело ниј е у пу ком пр есликавању ст вар ност и, већ ст вар ност
т р еба пр во р азгр адит и на euute елем енат а ил и фр агм енат а, па пот ом , у
њиховом пот пу но новом р аспор еду (дакле, после монт аж ног пр оцеса) , ст во-
р ит и дело кој е не пр ет ендуј е да ј ест е ст вар ност , већ ј е запр аво поигр авање
7
са елем ент им а ст вар ност и (Албахари, 2005a: 8) . Реч ј е о добром познаваоцу
људске псих е кој и се бави драмом човекове у ну трашњости. Иронична дистанца
од исприповеданих д огађај а, модерном сензибилношћу прож има његово дело,
кој е ј е свој еврсна митологиј а свакодневице. Свет Тишминих нај бољих романа,
К њига о Бламу ( 1972) , изашла исте год ине к ад и П ешчаник , и Упот р еба човека
( 197 6 и
), дз ата исте г од ине кад и Гр обница за Бор иса Д авидовича , чини апатич -
но г рађанство сагледавано к роз т р и временске перспективе предратне, ратне и
поратне. П озорница догађај а ј е Нови Сад, чиј у дру штвену х роник у, мозаички ,
ет
р р оспе кти вно , у на г овешт ај им а, ми но
р , хлад но и обј ективно исп исуј е на-
ат
р р о , кој и ве е п
руј у р у ич и к аракте ру развоју. Његови п р отаг онисти су сла-
би и незадовољни људи кој е ј е ж ивот поразио, а историј ски трену т ак у звисио
чинећи их изу зетним, у роњеним у свакодневи цу ; то су ж ивотне пр ич е о патњи ,
насиљу и к ривици , о неосмишљеним животима прогоњених . П ишем о м алом
свет у зат о шт о ми се чини да ж ивим у малом свет у и шт о м е т о дир а и копка.
Немам никак ве пот р ебе да пишем о победницима, мислим да ј е свака победа
лаж на. Само ј е пор аз ист инит , ј ер ј е ж ивот у кр ај њој консеквенци у век пор аз,
у колико ниј е од почет ка до к а
рј а обма на —рек ао ј е А лександар Тишма у ј едном
интервиј уу поводом Упот р ебе човека (Божовић 2005, стр.168). Проблем сужи-
вота људи различите националне, културне и религиј ске припадности кој и архе-
типсики оживљава су кобе далеких цивилизациј а тематски ј е близак европским
писцима на размеђи 19. и 20. века. Те расколе ј е описивао А ндрић у свој им ро-
манима, а ож ивео их Александар Тишма у српско- ј евреј ско-мађарској средини у
кој ој ј е живео, кој и су, према сведочењима аутора, пој ачани његовим генет ским
наслеђем и раск олом у личности. Белег изопштености Тишма ј е носио к ао бол
и ст ид због полуј евр еј ског пор екла и ст ид због свог ст ида (Тишма 200 1: 110) .
То осећање ј е писац у Д невнику повезао са новосадск ом рациј ом 1942. године
кој у ј е доживљавао као у дар ац маљем у главу . Сећај ући се баке кој а ј е на мину с
двадесет и пет степени, п опу т К ишовог оца, чекала, па ипак зак аснила да дође
на ред за ст рељање, Тишма комент арише да ј е масак р обу стављен зато што су
се гласине о покољу прошириле до ст раних новинара. На вест о зау ст ављању
егзеку циј е: р обље ј е одговор ило овациј ама и похрлило ку ћама (Тишма, 2001,
29). Ужас и слеђеност књижевног виђења, као и болан иронични отк лон, за-
пажа се у Тишминој белетризациј и историј ск их дог ађај а, што одг овара К ишо-
вом посту пк у обј ективизациј е и посматрања дог ађај а из птичиј е перспект иве,
обј ективним оком камере. Александар Тишма се постепено су оч авао са темом
ев
ј рј е ства, о сличн ом и ск ств
у у свед очи Албаха и ве
р у р ен да т р еба р асти д о све-
сти о властитом идентитету, ј ер бити Јевреј ин подразу мева иску ство ношења

7Цитат ма к и ала О.Р.

р р
 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Кшижевност иј език, LVII/ I- 2, 2010, стр. 109- 126 119

терет а. А лександар Тишма се у д невничким записима присећао п осет е А у ш вицу

к ада ј е и отк рио ду бину свог идентит ет а. То се поклопило са потребом пи сања
о логорима, људским посрнућима, у потребљеним женама, као што ј е логорска
ж ртва Вера К ронер . И ако постој и природан антагонизам између стварности и
литер атуре, п исац конст атуј е немогу ћност искорака из историј е и на док у мен -
т арности базира романе К њига о Бпаму и Упот р еба човека. Логорске приче и
иск у ства т амновања настављај у се у ж ивотима некадашњих ратних ж ртава чиј е
ј е утамничење судбинско. Запажа се тенденциј а да се обј ективност нарациј е
постигне приповедачком скепсом кој ом се дисциплинуј е приповедна грађа.
Ст арозаветна типолог иј а о прог онима Јевреј а и потрази за обећаном земљом
ож ивљава у овим романима где доминирај у сл ик е изопшт ености, ислу ж еност и
и ст ранствовања. У К њизи о Бламу релативизован ј е п роблем освете и одмаз -
де, а у Упот р еби човека представљен живот к роз осећања тескобе, стрепње и
посрну ћа, шт о ј е аехети п препознатљив у делима европск е књижевн ост и код пи-
саца ј евреј ског порекла, будући да се заснива на ј удеохришћанској филозофиј и
к риви це и г реха. М оже се рећи и овако : Тишмај е попу т К иша, добр о интег рисан
у ду ховни простор некадашње А устроу гарск е. Поет ичк и посмат рано строг ј е и
дисц иплинован занатлиј а, цинични хроничар у чиј ем делу нема стилских падова,
ј едан ј е од стваралаца к ој и ве е п ич ,
руј у р у р т ади ционалну рк а ак теризацију лик о-
ва кој е распоређуј е као на шаховској плочи обавезуј у ћи речи значењима. Ју наци
Тишминих романа су меланхолични , мали људи к ој и кор ачај у ситним к ораци ма,
не живе ж и вот већ г а у плашено к раду осећај у ћи се к ао странци савиј ени под те-
ретом мимик риј е, к ао и лик ови А лбах ар иј еве прозе, људи малог корак а и к ратког
даха. Њихова немоћ и пасивност, преверавање или агресивна компензациј а к роз
побу ну и освету - чини их блиским филозофиј и апсурда ј ер носе т рагично ис-
ку ство отуђености. Тишмина проза у поређена са К ишовом много ј е у здржаниј а,
мање ј е драматична, без породичне т ихе туге, поду пире судбине маргиналаца
и невољника, људи ск ромних биографиј а и замаха. Спознај а ну ж ности зла све
обесми шљава т е ј е свака прича у Упот р еби човека повест о дефинитивном по-
аз
р у . Ч овек се испољава као зве к
р р оз и сто и
р ју , и деолог ију, оби ч ај е, ч ак и к у л-
туру, веруј е ау тор, кој и Упот р ебу човека завр шава сликом помирености ј у нак а,
некадашњих лог ораша, у пасивној препу штености ж ивотној стихиј и.

4. Д авид А лбах ар и и ј евреј ски архетип

Иако ј е историј а ј евреј ског народа п овест ст р адања и изгнанст ва, она ј е
надасве, сведочанст во о ист р ај авању ј ер ј евр еј ск а т р ади ц иј а вековим а чу ва
ј евр еј ск и идент ит ет (А лбахари 2004: 73) . Бити Јевреј ин значило ј е не само
бити религ иозан него и савестан и одг оворан, извршавати дужности у складу
са заповестима кој е ј е Мој сиј е примио од Бог а на Синај у. Д оласком Х итлера на
власт от вор ила су се вр ат а пакла, догодила се кр ист ална ноћ и почео Холока-
у ст, ко и
ј ј е однео см
у р т шест милиона Јев е
рј а. Ов о масо вн о ж рт вовање п рет хо-
120 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Кљижевност иј език, LVIl/ 1- 2, 2010, стр. 109- 126

дило ј е оснивању државе Израел, после две хиљаде година безавичај ности. Д ва
значај на догађ ај а у сав ременој ј ев р еј ск ој истор иј и: Холок ау ст и оснивање
држ ав е Изр аел - нису ок онч ала, н ег о су п р одуж ил а у ништ авање изабр аног
народа и довела у питање ј евреј ск и идентит ет. Божј и народ ј е, у пркос свему,
у спео да опстане, док су велике цивилизациј е и к ултуре пропадале, захваљуј ући
прилагођавању дру гим к ултурама и нациј ама, у чиј ем ок ружењу ј е живео, очу -
вао ј е свој идентит ет.
Комплексно приповедачко и романескно стваралаштво Д авида Албахариј а у
знаку ј е ј евреј ског историј ског, културног и религ иј ског архетипа. Традициј а се за-
снива на цикличном обнављању сећања на иску ство изгнанства кој еј е горко, али по-
учно,ј ерј е везано за терет мимикр иј е. Због прош на и погромај евреј ски књижевници
се опиру одредницамај евр еј ски писац иј евр еј ска књиж евност . Уметник ј е вечити
изгнаник , као лутај ући Јевреј ин, кој и улази у свет знакова навода, оболева од ва-
вилонског синдр ома у окружењу дру гих култу ра и идентитета. Пост ој и т р ену т ак
када мор аш да бу деш неко дру ги да би могао да бу деш оно шт о ј еси (А лбахари
2004: 29). Међутим, пој авно одрицање од ј евреј ског идентитета, писање на дру гом
ј език у, саображ авање са другим култу рама, како сведочи Д авид Албахари у књизи
есеј а Тер ет , значи дубље и су штаствениј е приклањање верској , националној и
књиж евној традициј и кроз очу вањеј евр еј ске самосвест и. Ст вари мог у да н ест ану,
а да ипак наст аве да постој е. Последица овак вог стањај е осећање разапетости мо-
дерног Јевреј ина, кој и ј е изгнанство прихватио као стање мировања, због уверења
дај е истовремено исти и различит од средине у кој у се идеално у клопио. Трагај ући
за правим одређењем ј евреј ске к њиж евности Давид Албахари истиче да ј евреј ски
писци пишу на националном ј езику културе са кој ом се саображавај у, што ј е ствар
мимикриј ског избора - да би се избегла судбина другог. Јевр еј ску књиж евност би
т р ебало дефинисат и као ет ничку књиж евност , саст ављену од низа м алих ет нич-
к их књиж евност и, заснованих на ист ој т р адициј и, али међу собно р азличит их у
оној мер и у кој ој се међу собно р азликуј у ј евр еј ске зај еднице шир ом свет а (Алба-
хари 2004: 80). Иако се ј евреј ски писац креће између култура, постој и отвореност
ј ев р еј ск ог сл ој а зн ач ењ а у његовом делу .
Великај е разлик а између тадиционалне и савременеј евреј ск е к њижевности,
смат ра аутор . Пре рата ј е ј евреј ск и арх етип био предоминантан у делима
е
ј рјв е ских пи саца , да б и у савремено ј к њиже вности п остао ј ед ан од равно -
правних слој ева књиж евног тек ста. Усложњавај у се творачки поступци у дели-
ма писаца ј евреј ског порекла у послератној књижевности. Традициј а се освај а
к роз полемички диј алог и отк рива у посту пцима иронизирања и пародирања
- што запаж амо и у Сингеровој поетици, кој а ј е свој еврсно разарање традициј е.
Иако ј е ј аз између традиционал ног и модерног ј евреј ства ду бок - савремена
к њиж евност мири две к рај ности : писац зачудно коментарише архетипске приче
из Тор е и Талму да кој е историј а реинтерпретира.
Ду ж ност ев
ј рј е ског пис а
ц ј е da пише о ст р ахот ама Холо к ау ст а - запи-
сао ј е ау тор у књизи есеј а Тер ет , позивај ући за сведока Реј монда Ф едермана,
америчког романописца, кој и ј е преживео Холокау ст, дописуј ући реторско
 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 109- 126 12 1

пит ање: Н иј е ли т о дуж ност сваког писца: да nuuie о ст р ахот ама онога шт о
сагледава као коначни Холокау ст (Албахари 2004:71) . Констатуј у ћи да су т ра-
г ични догађај и у новиј ој ист ориј и пољуљали пит ање идентитета изабраног на-
рода, Д авид А лбах ари п арафразира Марину Цветај еву кој а веруј е да ј е сваки
песник Јевреј ин и у општава њен изричај : Бит и Јевр еј ин ј е ист о шт о и бит и
писац, ј ер писање бележ и иску ст во ношења т ер ет а. П исац се присећа свог а
детињства, кој е ј е било у знаку књиге као врховног ауторитет а, наглашавај ући
да ј е растао у з приче из ј евреј ске традициј е и песаме о М илошу Обилићу и
Танаску Рај ићу, кој и су слични њеним трагичним херој има. Архет ип пр о-
гона, изл аска , ж ртвовања, п от р аге за обећаним пр ост ор им а, повр ат к а у
Јеру салим , место преегзи стенц иј е и обећани рај , т р аг ања за оцем , м ај ком , ау -
т ор ит ет ом и у чит ељи цом т р ади ц иј е, заум ним ј езиком и у зор ном к њигом
кљ
у у ујч е изу чавано ст варал ашт во п ич о
у р у ј рј ев е ско с
ј у дб ини. Д авид Ал ба -
хари се, буду ћи заг овор ник ант итрад иционализма, на стваралачки начи н иг ра
арх етипск им слик ама кој е проналази у Библиј и, Талму ду , ј евреј ск им веровањима
и обичај има, дописуј е их , изоблич ава и тумачи на себи свој ствен н ачин , к рећу ћи
у век од пој единачног и особеног иск у ства ка митском и стварносном, отк рива
их у историј и тек к ада постане њен у чесник . Неретко при бегава ремитизациј и
зарад у клапања породичног мита у ј евреј ски архетип са жељом да га преина-
ч и чу вај у ћи ј евреј ску самосвест. Мит ј е схема пон ашања, забрана иск ак ања из
у обич ај еног - бележ и ау тор у есеј у Пу т овање с Кулм ер ом (А лбахари 199 7: 15) .
Стога удева сентенце из светих књига у пародиј ск и контекст или води диј алог с
њима не пристај у ћи на норме и каноне кој и се не могу довести у пит ање. А лба-
хари, попу т К иша, веруј е да се стварање одвиј а на неком вишем плану, да су све
књиге већ давн о написане, што не спречава ствараоца да их реинтерпретира и
тако освај а свој у културну и религиј ску тради циј у. К њижевни посленик ј е само
писар по вокациј и, приређивач т екста, Бож ј и архивар , кој и не преза да дода свој
коментар . Овладавши умећш калемљења он преиначуј е митску слику. П ост ој и
сам о ј едн а пр ича кој а м ож е да се испр ича. Све ост ало су сам о поку шај и да
се до ње доспе (А лбахари 2004: 83) . Зап аж а се богат ст во стваралачк их посту-
п ак а у прикази вању колективног и индивиду ал ног ст рад ања: ремит изац иј а,
демистификациј а, пародирање, деконст ру к циј а, разбиј ање на сегменте и зачуд-
на монтаж а трад иционалних наративних облик а, пр омена перспект иве и ствара-
лачк их посту пак а. Писма из лог ора су потресна сведочанства првог му жа ау то-
рове мај ке, недуж не ж ртве људског безу мља, обј ављена у целости у к њизи есеј а
Тер ет као док у мент и изван к њиж евни к омент ар из к ој их се глосирај у романи
Мамац и Ц инк , к ао инт ерпрет ациј а породичне митологиј е, и Г ец и Мај ер кој и
реконстру ише доку ментарним посту пком сцене колективног страдања Јевреј а
у лого ру на беог радском Са ј мишт у. Овак вим пост у пком се отвара текст и с у г е-
р ише немоћ к њиж евности д а опише љ дс
у у к патњ .
у Д авид А лбахари , поп т
у Д а-
нила К иша у Пешчанику , нуди читаоцима ау тентичан док у мент у виду писама,
да би показао сличности и разлике између историј е и њене и нт ерпретациј е у
књижевном т ексту. Писма из лог ора доводе у исти контек ст А лбах ариј ев поро-
122 Радуловић 0 ., Прогони Јевреј а..., Књижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 109- 126

дични циклу с и показуј у да погром чини од његовог дела т от алну књигу кој а
се доживљава и ту мачи као целина. Сведочи и о томе да ј е ј евреј ски идентитет
ствар избора кој и подразу мева сазревање у мет ника, к ао и да се до њега стиже
п о ст у п н о у п р о ц ес у д у х о в н о г у ц ел о вљ ењ а .
Пишу ћи о властитој породици писац ј е отк ри вао породичне тај не кој е
обј ашњавај у одсу ство родбине са очеве стране. Мој от ац сефар дски Јевр еј ин.
зар обљен ј е као вој ни лекар и одведен у логор у ком ј е пр овео чет ир и године.
У Нишу су му ост али ж ена и двој е деце; и они, и гот ово цела р одбина у биј ени
су т оком 1941/ 42. године док су Нем ци чист или Ср биј у од Ј евр еј а. За т о вр е-
ме, м ој а м ај ка - кој а ј е р ођена у Босни, а пр е р ат а ж ивела у Загр ебу , у бр аку
са ј едним ашк енаск им Јевр еј ином —скр ивала се са два сина по ср пским сели-
ма. Њеног му ж а су у Беогр аду, где су побегли пр ед у ст ашама и нацист има,
ст р ељали Нем ци. Д еца и она су у спели da пр еж иве р ат , а онда су ј ој , после
ослобођења, када ј е кр енула возом за Беогр ад, оба сина пог инула у ж елезничкој
неср ећи. После т ога у Беогр аду , ср ела се са мој им оцем и одлу чили су да наст а-
ве зај едно, да ист р ај у у пр кос т р агедиј и и у споменама (Пант ић 200 7: 65 —66) .
Д авид Албахари ј е писао о свој ој породи ци пост ај ући и сам ј у нак , део свој е
приче, тако што ј е мењао перспективу, дистанцирао се и саображавао са причом,
а
р рз а ао ц елину на фр агменте и у клапао их на различите н ачине у свој е т ексту ал -
но тк ање крећући се од пој единачног ка општем проблему.
Слож ен однос према ј евреј ској традициј и може се сагледати на примеру
двеј у старозаветних к њига чиј е су ј у наки ње жене. Реч ј е о књигама о Ест ер и и
Ру т и кој е се прозиру у подт ексту роману Мамац а препознај у се к ао фрагменти
у А лбахариј евом пор одичном циклу су . Д ве старозаветне хероине послу ж иле су
проду бљавању и мистификациј и лика мај ке, чу варк е ј евреј ског идентитета, чиј а
животна прича т ече и п осле њеног одласка са овог свет а. К њига о Ест ер и догађа
се у П ерсиј и, у време робовања израелског народа, кој ом ј е владао цар А хасфер.
Заплет наст ај е када влад арева ж ена Вашти одбиј а заповест су пру г а да се пој ави
на г озби међу пиј аним и раскалашним г остима. Ахасфер, по савету свој их вели-
каша, от пу шта жену плашећи се непокорност и у к раљевству и наређуј е да му се
пошаљу нај лепше девој к е како би одабрао нову царицу. У њег овом окружј у живи
међу Јевреј има Мордехај са лепом нећ аком Естером, познат по оданости цару,
ј ер ј е онемог ућио заверу кој а се против њега спремала. Естера ј е, као нај лепша,
била изабрана за царицу захваљуј ући томе што ј е, по савету уј ака, сакрила свој е
порекло буду ћи да су њени су народ ници били у вечитој немилости. Х аман, вели-
каш на персиј ском двору, ступа у конфликт с М ордехај ем и наређуј е да се убиј у
сви Јевреј и у царству. Естера ј е, после тродневног поста, мимо обичај а, позвала
цара на г озбу и измолила избављење свог народа отк ривши идентитет позивај ући
се на посведочену оданост. П разник Пур им свет куј е се и данас у знак сећања на
стамену Естеру, кој а доноси своме народу радост ослобођења из персиј ског роп-
ства. К њига о Ест ер и говори о животу Јевреј а у расеј ању кој и и ту, захваљуј у ћи
мудрости и дру гим врлинама, стичу привилегиј е. Ју нак иња старозаветне при че
симболизуј е спасење и представља префигурациј у Богородице. Мај кау Мам цу као
 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевност иј език, LV1I/ I- 2, 2010, етр. 109- 126 123

гр ом обр ан пор одице оличењеј е животне вит алности и постој аности, у читељица
е
ј ј и идиш -мама кој а ј е усмеравала Животе свој е деце. Пр иближ ила се идеалној
иг
ф ур уи чи т еља , поду чавала ј е не показуј у ћи и нај мањи т р аг поду чавања (А л-
бахари 1997: 80). Мај кај е метафора за снагу, билај е вечна ват ра, делатност, си-
ноним за епск у песму, отац ј е лирски принцип , слабост, к лонуће, прилази свему
као да улази у синагогу, синоним за поетски наглашену прозу8. Излазак из земље
и одлазак у К анаду - окосница романа Мам ац садржи алу зиј е на Тору ст ављај у ћи
наратора и ј у нака пред искушења дру ге културе и ј езика, доводи га у опасност
од асимилациј е. М ај чин глас са магнетофонске траке, у роману Мамац, као да
долази из мит ских слој ева колективне подсвести, опомиње на историј ско иск у-
ст во из времена Д ру гог светског рата. Занимљиво ј е да се у Албахариј евој прози
ј авља мај ка као активан принцип, у читељица живота, а не отац, чиј а се животна
мудрост примењуј е на поетичком плану, што ј е ј едан од начина да се успостави
противтежа Очевом ауторитету у библиј ском смислу. Он ниј е био у чит ељ. Има
т аквих љу ди: њихова умећа су беспрекор на, њихове врлинеузвишене, али о т оме
не умеј у да говор е (Албахари 2004: 66) . Успостављањем диј алога између му шког
и женског начела у пр ичама и романима, наглашенај е т ензичност и контрапу нкт,
али и веза са к абалом. А лбахариј у ј е близак диј алошки начин мишљења и стање
исконске запитаности, к ао и Д анилу К ишу, што ј е обележј е кому ник ациј е рабина
и веруј ућих у синагоги, а у анализираној прози начин алудирања на религиј ску
традициј у. Роман Мамац ј е огледало романа Цинк , као што ј е мај ка очев одраз.
Лик мај к е се к рист алише к роз архетип Естере спаситељке, и Ру те преобраћенице,
будући да ј е примила ј евреј ску веру иако ј е била хришћанка и од М ариј е поста-
ла Мирј ам. Старозаветнај у накиња чини гестове љубави и оданости му жевљевој
вери и породици због чега бива награђена у дру гом браку. Д авид Албахари на-
глашава парадоксалност архетипск е ситу ациј е у к ој ој се нашла мај ка Мариј а.
Умест о да дож иви Божј и благослов по аналогиј и са ст арозавет ном к њиг ом, она
не само да сама страда к роз пат њу ближ њих него и носи одговорност за ст радање
деце кој у ј е у вела у синагогу у време великог страдања Јевреј а. Су герисано ј е и
архет ипско осећање к ривице ј ер жена изневерава последњу жељу муж а страда-
лог у логору у жељи да се приближ и његовој родбини. И р абин меј е т о numao,
р еклај е, када сам от ииша код њега и зат р аж ила даме пр еведе нај евреј ску веру.
Зар не видит е шт а се догађа, у пит ао меј е, зар се не бој ит е? Хт ела сам да деца
напокон знај у шт а су и ко су, и хт ела сам да напокон ср ет ну деду и баку (Албаха-
ри 1997: 22) . Сведочанство о у нутрашњој драми и т ер ет у мимикр иј е налази се у
четвртом писму из логора кој еј е свој еврстан коментар навода из Мам ца: Знај да
м и ј е ж еља да ми синови бу ду одг ај ени као Ср би, а нипошт о као Јевр еј и. Ако се
више никада не видим о, молим Те, води о овомер ачу на (Албахари 2004: 108) .
Слагањек аменчићанагробумрлог древниј еј евреј ски обичај кој иманифестуј е
чеж њу за Јеру салимом и сећање на разорени ј евреј ски храм. Симболика каме-

" У окви кабалистичке симболике жена не п едставља особин нежиости, већ ст огог с да.
ру р у р у
Ш олем 2006 : 44 ) .
124 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Кшижевност и ј език, LVlI/1- 2, 2010, стр. 109- 126

на везана ј е и за култ предака и њихову грај ну присутноет где, према предању,

обитавај у њихове ду ше, Подизање надгробног к амена и слагање каменчића
на гроб фигуре су подсећања на завичај , везуј у се и за веровање, забележено у
От кр ивењу Јовановом, да ће Нови Јеру салим бити поново сазидан од чист ог злата
и драгог камена, шт о представља савршенство и постој аност новоствореног града
кој и ће сићи са неба. К аменчићи на гробовима подсећај у да су Јевреј и део ј едног
порушеног храма и да ново стварање њиховог г рада предстој и.
Мај ка, чиј и глас из другог света слу шамо у Мам цу, како приповеда свој у
траг ичну, ј евреј ску причу, кој у ј е преузела с колективним наслеђем кадај е у си-
нагоги с вером примила и ј евреј ску судбину, симболично дописуј е поетику новог
ро мана вођ ена начело м опст ан к а у живот у. Као и све у довице, одлазилај е на бео-
гр адско Јевр еј ско гр обље у р едовним р азмацима, бр исала пр ашину, пр ала спо-
м еник, чу пала т р аву и ост ављала к ам енчиће (Албахари 1997: 22) . Исти обичај
описан ј е у другом кадру, смештен у други контекст, да нагласи мај чина осећања
очај ања у самљености, и разапетости између ј евреј ских и српских обичај а, као и
да истакне због тога потиснуто осећање к ривице: Одлазила сам ј едном месечно
да обиђем гр обове свој е деце, и т ада, сама на ру бу гр обља, нисам знала uima
да р адим , ком богу да се молим , или да се т уж им , и да ли да палим свеће или
ст ављам кам енчиће н а њих ове спом енике (Албахари 1997: 63) .

Л И Т Е РА Т У РА И И ЗВ О Р И

Албахар и 1996: Давид А лбахари, Опис смр т и. Беог рад : Народна к њига -
Алфа.
Абахар и 1997: Д авид Албахари, Мамац, Беог рад : Стубови култу ре.
Албахар и 1997a: Д авид Албахари, Пр еписивање свет а, Вршац : К њижевна
о п ш т и н а.

А лбахар и 1998: Д авид Албахари, Гец и Мај ер , Београд : Сту бови култу ре.
Албахари 2004: Давид Албахари, Цинк. Беог рад: Стубови културе.
Албахари 2004a: Д авид Албахари, Тер ет , Београд: Ј1ИР БГ : Форум писаца.
Албахар и 2005: Д авид А лбахари: Умет ник ј е изгнаник , разговор Д авида
Албахариј а са Михај лом Пантићем, у : Гр адац, година 3 1, број 156.
Боровић 1991: Павле Боровић, Библиј ски приру чник 1. Нови Сад : Д обра вест.
Божовић 2005: Гој ко Божовић, Упот р еба човека или др ама без кат ар зе,
у : Повратак миру Александра Тишме, зборник , уредио Јован Д елић, Нови Сад,
М ати ца српска.
Ver ber 2002: Eugen Verber, Uvod u j evrej sku ver u. Beograd. Narodna knj i ga.
A l f a.
Голдберг 2003: Деј вид Голдберг, Јевреј и : ист ор иј а и религиј а. Београд : Клио.
 Радуловић О., Прогони Јевреј а..., Књижевност иј език, LVII/ l - 2, 2010, стр. 109- 126 12 5

GT I 1990: Gor ki talog iskustva. Pri redi la Mirj ana M iočinovi e, B eograd: BI GZ ,
Narodna knj i ga.
К ољеви ћ 2005, Светозар К ољевић, Слика ј евр еј ск их су дбина у Тииш ином
" "
р оману „ Упот р еба човека , у : „ Поврат ак миру Ал ек сандра Тишме , зборник ,
у редио Јован Д елић, Нови Сад : М атица српска.
Д анило К иш и змеђу Ц ет ињ а и п анонск ог потоп а 1993 : Д анило К иш
између Цет иња и панонског пот опа (зборник радова са нау чног ску па) , Цетиње:
"
Централна Народна библиотек а Репу блике Црне Горе „Ђурђе Црној евић .
Д ел ић 1995: Јован Д елић , К њиж евни погледи Д ан ила К и ша: ка поет ици
К ишове пр озе, Беог рад : П росвет а.
Д елић 1997: Јован Д елић , К р оз пр озу Д анила К иша. К а поет ици К ишове
пр озе, Беог рад : БИГ З.
Er or 2002 : Gvozden Eror, Genet ički vidovi (i nter) liter ar nosti , Beograd:
Otkr ov enj e: Narodna knj iga.
K i nder 1990: D erek K inder, Postanak, N ovi Sad: Dobra vest.
K iš 1972: D anil o K i š, Po-etika, Beograd: N olit.
K iš 1974: D anil o K iš, Po-etika. Knj . 2, Beograd: Predsedni štvo Konferencij e
Saveza studenata Jugoslav ij e.
K i š 1990: Dani lo K iš, Enciklop edij a mrtvih, B eograd: Prosv eta.
K iš 1990: Danilo K iš, Pescanik , Beogr ad: Prosveta.
Kiš 1995: Danilo Kiš, Čas anatomij e, Beograd: BIGZ.
К њиж ев не теор иј е XX век а 2004: К њиж евне т еор иј е XX века. Уредник
М илослав Ш у тић, Беог рад : Институт за књиж евност и у метност.
К њиж евнО дј ел о Д ан ил а К иш а 1996: К њиж евно дј ело Д анила К иша.
Зборник радова 2. Подгорица: Култу рно-просвј етна зај едница, Будва: Сред ња
"
школа „ Д анило К иш .
М ил ивој евић 2001: Ивана Миливој евић, Ф игур е ау т ор а, Беог рад : Чигој а
ш т ам п а .

О к ру гл и ст о о ст вар алашт ву Д анил а К иш а 1990 : „ Ок ру гли сто о ствара-

"
лаштву Д анила К иш а , у : К њиж евност , бр . 2- 3, Беог рад , 1990.
Палавест р а 2005: Предраг Палавестра, Јевр еј ска т ем а Ал ександр а Тиш-
"
ме, у : „ П оврат ак миру А лек сандра Тишме , збор ник , ур едио Јован Д елић, Н ови
Сад , М атица ср пска.
П антић 2002: Михај ло Пантић, Kuui , Београд : Филип Вишњић.
П ант ић 2007: М ихај ло Пантић, П исци говор е, Беог рад : Д ру штво за српски
ј език .
П иј ановнћ 1992: Петар Пиј ановић, Пр оза Д анила К иша, Приштина:
Једин ство, Горњи М илановац : Д ечј е новин е, Под гори ца: Октоих .
Tar anovski 1982: Kiril Taranovski , K nj iga o M andelj štamu, Beograd: Prosveta.
Т иш ма 1989: Александар Тишма, Ненаписана пр ича, Вој вођанск а акад емиј а
нау к а и у метности, Нови Сад .
Ти ш ма 2000: Александар Тишма, Упот р еба човека, Д раганић, Београд .
Fr aj 1985: N ortrop Fraj , Vel iki kod (eks) , Beograd: Prosveta.
126 Радуловић 0 ., Прогоми Јевреј а..., Књижевност и ј език, LVI I/ l - 2, 20 10, стр. 109- 126

Har ington 1977: Vilfr id Hari ngton, Uvocl u Biblij u - spomen obj ave, Zagreb:
Kršćanska sadašnj ost.
П ост ање : Пр ва књига Мој сиј ева, у : Свет о псимо Ст ар ога и Новога
завј ет а. Превели Ђуро Д аничић и Вук Караџић. Сток холм: Савет библиј ских
дру штава, 1945.
П салам: П салмиД авидови, у Свет о писмо Ст ар ога и Новога завј ет а. Преве-
ли Ђуро Д аничић и Ву к Караџић. Стокхолм : Савет библиј ских дру штава, 1945.
Fr enkel 2 008: A na Frankel , Judazam . Z bornik. N ovi Sad.
Ш олем 2006: Гершом Ш олем, Главни т окови ј евр еј ског мист ицизма, Ча-
чак : Б. Ку кић ; Београд : М ед иј ска књижара к ру г.

O l iv era Rad u l o v i ć

PER SEC U T ION OF JE W S IN T H E CREAT I V E W O RK O F D A N IL O K IS,

A L E K SA N D A R T I S M A A N D D A V I D A L B A H A R I

Summary

The paper deals with the problem of suf fering of the Jews, their historical and archety pal
fate in the prose by Serbian writers of Jewish origin. It is based on the i mplementation of in-
tertextuality in teaching that provides a broader cultural approach in the context of literary and
religious traditions. This work is based on the premise that the Jewish culture and t radition are
integrative factors in Central European literature. This indicates the importance of an adequate
approach and the possibi l ity of a broader context. The paper points out certain poetical similarity
of the analyzed w riters and also creative constants that are based on an inventive att itude towards
the Jewish archetype, dialogue and polemic with tradition (typology of persecution, sacrifi ce,
fl ood and search f or the promised land is dominant ; apocalyptic experience of destruction of
Jerusalem revives) . A poet ical debate is opened in between Kis, Tisma and Albahari concerning
the infl uence of a writ r '
e s biography on the creative work and possibil ities of its belletrisat ion.
К еу w ords: Jewi sh archetype, intertextuality, tradition, cultural approach, dialogue, po-
l emics, Tor ah and Talmud