Обраћање Немаца у хришћанство

Христијанизирање Немаца почиње у VII. a

завршава у VIII. веку. У почетку овог периода
само је мало Немаца око горње Рајне и око
горњег Дунава биле хришћанске вере. У то
време франачки, бритски, шкотски и ирски
мисионари раде на обраћању Немаца.
Поред многих мисионара јавља се англосаски
монах Winfried 678. године и он узима главне
заслуге за обраћање Немаца. Wilfried 719.
године добија и име Bonifatius и постаје
апостол Немаца.
716. године Winfried почиње мисионарити
међу Фризима, али незнабожац Радбод
енергично одбија хришћанску веру. 719. године
папа Гргур II. Winfrieda поставља за мисионара
међу Немцима, а самим тим му појачава и
углед. После успешне мисије 723. године папа
Гргур II. га поставља за мисионарског епископа.
У Гајсмару Winfried уверава Немце о немоћи
њихових богова а моћи хришћанскога Бога.
Његови успеси су били тако велики да га папа
Гргур III. 732. године поставља за архиепископа
целе Немачке. Winfried оснива 10-13
епископија и једну архиепископију.

Winfried оснива веома чувен манастир у Фулди,

бори се против франачких, бритских, шкотских
и ирских мисионара који му стају на пут у
оснивању немачке цркве. Након враћања
епископије у Мајнцу, она припада у руке
Winfriedu (Bonifatius), након чега је немачка
архиепископија смештена тамо. Bonifatius
остаје 10 година у Мајнцу, међутим он одлучује
да се врати и да Фризе обрати у хришћанству.
За свога ученика поставља Lullus (Лула), а он
као старац опет иде да Фризе обрати у
хришћанство. Овај пут, то успева и крсти многе
незнабожце.
755. године очекујући да крсти и другу групу
незнабожаца, он мученички страда када га
убијају Фризи заједно са његовом пратњом од
52 човека. Он није давао никакав отпор у
страдању.
Обраћање Немаца у хришћанство које је у
главном извео Bonifatius, довршио је Карло
Велики на мало другачији начин, тачније
помоћу мача и пролијевања крви. Карло
Велики од 772-804. године води ратове са
Сасима који су мрзили хришћанство и
противили се франачкој власти. Међутим 785.
године њихове вође Албојин и Видуканд се
крстише под власти Карла Великог. Напослетку
они постадоше франачки поданици и уједно
хришћани.
Карло је покушао да прошири хришћанство чак
и преко граница Немачке оружјем у руци, и то међу
Словенима и Аварима, који су становали у
некадашњој Панонији. Словени примају његову
власти и хришћанство, док код Авара то и није било
од већег значаја пошто су они после тога били скоро
скроз уништени.