[ K a

rTi
c e ]
APRIL MAJ 2016.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

Actopolis Beograd
FORMALNO NEFORMALNA BEOGRADSKA
SAMOORGANIZOVANA KULTURNA PRODUKCIJA
Beogradsko izdanje projekta ACTOPOLIS okuplja umetnike, umetnike grupe i aktere u kulturi razliitih
usmerenja. Oni e u okviru projekta tragati za odgovorima na pitanja kako, zato i za koga se produkuje urbana
kultura u kriznim vremenima, koja u Srbiji traju ve preko 25 godina. Koji su kapaciteti i ta podrazumeva da se
samoorganizuje, ne bi li obezbedio autonomiju u miljenju i delanju? Kakav je odgovor institucija na pojavu
samoorganizovanja? Kako se umetnici i kulturni akteri pozicioniraju u odnosu na institucije, a kako u odnosu na
iru javnost?
Pored umetnikog istraivanja u razliitim medijima poput izlobi, radionica, urbanih intervencija i umetnikih
publikacija, u planu su i javne diskusije. Neke od FORMALNO NEFORMALNIH umetnikih produkcija odvijae se
u javnom prostoru, a neke u zatvorenim prostorijama beogradske alternativne umetnike scene, a neke u
prostoru osvojenom posebno za ovu priliku.
Gradska Gerila i Urbani inkubator, dva projekta koja su se razvila na inicijativu Goethe-Institut-a u Beogradu,
ve godinama nude svei pogled na inicijative mladih ljudi za razvoj gradskog prostora i gradskog ivota. Na
radionicama u sklopu projekta FORMALNO NEFORMALNA Gradska Gerila i Urbani inkubator analizirae svoj
dosadanji rad, ali i razraivati perspektive svog budueg samorganizovanja.
Umetnici i akteri u kulturi Aleksandar Nikoli, Aleksandra Sekuli / Ivica orevi, Anica Vueti, Irena
Risti, KURS, Mariela Cveti, Marija Rado / Miroslav Kari, Marijana Cvetkovi, Neboja Miliki / Tadej
Kurepa, Nikola Radi Lukati, Umetniki kolektiv U10, Vahida Ramujki / Noa Treister e iz svojih specifinih
pozicija da se dotaknu teme 'samoorganizacije'.
Konano, Beograd e posetiti gosti iz drugih gradova koji uestvuju u projektu ACTOPOLIS i pridruiti nam se.
Oni e doneti iskustva iz svojih gradova i time spojiti i preplesti ideje i pristupe u okviru ACTOPOLIS-a.
mr Mirjana Boba Stojadinovi
Kustoskinja ACTOPOLIS Beograd

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

BGD ART
Mapa prostora vizuenih umetnosti
Aleksandar Nikoli
tampana mapa sa podacima auriranim svakog meseca praena veb-sajtom sa proirenim informacijama.
Projekat BGD ART (mapa) u skladu sa savremenim trendovima i mogunostima promocije ima ulogu medijatora
meu preko devedeset umetnikih galerijskih/izlobenih prostora i publike redovne, nepublike i potencijalne
publike iz lokalne zajednice i ire. U cilju kreiranja nove ponude grada koja uvezuje vie razliitih sektora i
resora, BGD ART nudi korisnicima aktuelne informacije o svim trenutnim i stalnim postavkama i drugim prateim
programima, otvara izlagake prostore za novu publiku i kontekstualizuje umetniku scenu. Rezultat je depna
tampana mapa sa auriranim podacima svakog meseca i sajt sa proirenim informacijama.

Aleksandar Nikoli - Diplomirao na Biolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pri odseku Ekologija i zatita ivotne sredine. Neposredno pre
zavretka studija zapoinje dvogodinje stairanje u Privrednoj komori Srbije, Odboru za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj, tokom kojeg stie
istraivako iskustvo na projektima upravljanja otpadom. Prvo iskustvo u oblasti kulture stie radei na osmiljanju i realizaciji edukativnih tribina,
izlobi i radionica u okviru Zelene zone Mikser festivala, stupajui u kontakt i saraujui sa lanovima ekoloko-umetnike komune Porodica
bistrih potoka. Autor je i realizator pilot-projekta Izlobe u Beogradu, veb-sajta pokrenutog s ciljem ukazivanja na bogatstvo kulturne ponude
Beograda vie od 160 izlobi tokom samo jednog meseca, ukljuujui umetnike, kulturno-istorijske i nauno-tehnoloke programe.
Viegodinji je saradnik u realizaciji programa umetnikih prostora kao to su Remont nezavisna umetnika asocijacija i Ulina galerija, zatim
fotografskog kolektiva Belgrade Raw i nevladine organizacije Taka komunikacije. Jedan je od pokretaa otvorene platforme Akumulator
(www.akumulator.link), s ciljem unapreivanja i bolje vidljivosti umetnike scene u Srbiji, u okviru koje je ustanovljena i godinja nagrada Pohvala
(www.akumulator.link/pohvala), za lini doprinos razvoju i znaaju savremene vizuelne umetnike prakse u Srbiji.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

LOW-FI VIDEO REMEMBERED

Re-vitalizacija jednog arhiva Low-Fi videa
Aleksandra Sekuli i Ivica orevi
Istraivanje mogunosti internetskog arhiva pokreta Low-Fi videa, uz poseban akcenat na specifinom
kontinuitetu tradicije radikalnih amatera u SFRJ.
Pojam Low-Fi Video (19972003.) odnosi se na organizovanu i koordinisanu produkciju, distribuciju i prezentaciju
filma i videa, iji su modeli produkcije i reprezentacije, u kontinuitetu sa jugoslovenskim kino-amaterizmom i u
saradnji sa meunarodnim pokretom Microcinema omoguili ukljuivanje samoorganizovane, amaterske,
vernakularne produkcije zajedno sa umetnikom u stvaranje novog jezika alternativne kulture u Srbiji. Istraujui
mogunosti da se uspostavi adekvatan arhiv Low-Fi Videa na internetu, pokreta paljivo razvijenog da evocira
kontinuitet radikalnog amaterizma u SFR Jugoslaviji, ali koji je istovremenu intervenisao i u okviru alternativne
kulture devedesetih u Srbiji, proimajui se sa savremenim medijskim i politikim diskursom, internet platforma
Altarchive.org omoguila je akumulaciju izvesnog broja video radova pokreta i inicirala kontekstualizaciju pokreta,
pridruivanjem priloga grupa Medijska arheologija i Kosmoplovci. Sa ciljem da pokrene razvoj kapilarnog
menadmenta podataka arhiva Low-Fi Videa i evocira emancipacijske kino-modele koje je i taj pokret oiveo u
kontinuitetu sa kino-amaterizmom, tim Medijske arheologije organizovae dvodnevni dogaaj koji e okupiti
uesnike pokreta Low-Fi Video i umetnike i aktiviste koji mogu ponuditi savremeni odgovor na ideje ovog pokreta.

Aleksandra Sekuli Kandidatkinja doktorskih studija na Odseku za teoriju umetnosti i medija, Univerzitet umetnosti u Beogradu. Master studije
zavrila na Univerzitetu umetnosti sa tezom: Arhiviranje kao kulturna forma: stvaranje video-arhiva i baza podataka. Programska direktorka
Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beograd. lanica organizacije Medijska arheologija, Beograd, saradnica kolektiva Kosmoplovci.
Ivica orevi Video i filmski urednik, takoe autor brojnih kratkih filmova, od kojih su neki bili nagraivani. lan organizacije Medijska
arheologija i muzike grupe FBD. Bivi tehniki kordinator Alternativnog i Balkanima festivala u Beogradu. Urednik festivala Eksperimentalnog
filma Nepredvieni.
Aleksandra Sekuli i Ivica orevi u okviru platforme Medijske arheologije, zajedno sa timom kolega, realizovali su brojne programe i projekte,
meu kojima: Kultura mladih u Jugoslaviji, 2011. sa RTS; Glasaka maina sa BKV, 2011; Mogunost izbora, 2010, Memorijal Nadede Petrovi,
Medijska arheologija: Devedesete, 2008/2009.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

INICIJATIVE
Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija
Anica Vueti
Jednodnevni skup kolega, angaovanih u polju umetnosti i kulture, u okviru diskusije o uslovima rada i
funkcionisanju lokalne likovne scene.
Ono to je obeleilo nau realnost u Srbiji poslednjih decenija su: ratovi devedesetih u Jugoslaviji, tranzicija ka
neoliberalnom kapitalizmu, nepostojanje trita umetnosti i formiranje sive ekonomije, potiskivanje kulture u
zapeak (fokus je na kulturi, kao robi), poplava kia i primitivizma na svim nivoima (politika, mediji), zatvaranje
redakcija kulture u medijima, smanjivanje budeta za kulturu, ukidanje nadoknada za izlaganje likovnih umetnika
(bavljenje umetnou postaje hobi, i to skup), propadanje umetnikih udruenja, nemogunost umetnika da se
profesionalno organizuju u cilju zatite svojih prava i uslova rada
Jedna od bitnih karakteristika beogradske umetnike scene je udruivanje. Da bih obezbedila bolji uvid u iru
sliku situacije u kulturi i dijagnozu stanja, nameravam da u istraivanje ukljuim izvestan broj bliskih kolega i
saradnika na jednodnevnom skupu, na kome bismo izneli svoja iskustva i zapaanja vezane za uslove rada i
funkcionisanje lokalne likovne scene (umetnici, publika, institucije, zakoni, novac...) Rezultat naeg zajednikog
napora bie prikazan u formi mape, dokumentovan u foto i video-materijalu.

Anica Vueti roena 1962. u Beogradu, Jugoslavija, Srbija. Bavi se video-instalacijama i video-ambijentima. Obrazovanje: Univerzitet
umetnosti u Beogradu Fakultet likovnih umetnosti: diplomirala slikarstvo (1981/1986.); Postdiplomske studije Magistar slikarstva
(1986/1989.). Politikina nagrada, za najbolju izlobu u 2008. godini u Srbiji. Izbor samostalnih izlobi: Nostalgija (1995.), MAC USP Ibirapuera,
So Paulo, Brazil; Ambijentalni radovi (1999.) i Snovi o velikom talasu (2001.), Ludwig Forum za internacionalnu umetnost, Aachen, Nemaka;
Video-instalacije (2002.), Galeria 23 y 10, ICAIC, Havana, Kuba; Saimanje (2006.) i Uviranje (2009.), Galerija Kulturnog centra Beograda; Rez
(2008.), Umetnika galerija Nadeda Petrovi, aak; Dugo putovanje (2010.), Muzej savremene umetnosti Republike Srpske, Banja Luka,
Bosna i Herzegovina; Uviranje (2011.), Umetnostna galeria Maribor, Maribor, Slovenija; Veliki talas (1997.) i Pad (2013.), Salon Muzeja
savremene umetnosti u Beogradu; Dugo putovanje (2015.), Centar za savremenu umetnost Crne Gore, Podgorica.
http://anicavuc.wix.com/anicavucetic

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

Gradska Gerila
SAMOORGANIZOVANI MLADI LJUDI U URBANOJ SREDINI
lanovi Gradske Gerile
Mladi ljudi stiu i razmenjuju nova znanja i vetine neophodne za uvrivanje procesa samoodrivosti i
samostalnog organizovanja u urbanoj sredini.
U okviru projekta 'Actopolis', Gradska Gerila e u drugim krajevima grada primeniti i preneti iskustva steena u
Savamali tokom poslednjih est godina, pridruie se novim mreama samoorganizovane kulturne scene,
analizirati sopstvene rezultate i kritiki sagledati ono to je uraeno u ovih est godina tako to e svoju arhivu
predstaviti kroz radionice, javnu izlobu i veb-stranicu, to e pruiti smernice za njihov budui razvoj.

Gradska Gerila je kreativna laboratorija koja poiva na principima samoorganizovanja mladih, njihovog kreativnog udruivanja, vrnjake
edukacije i alternativnih vidova obrazovanja, razmene irokog spektra znanja, vetina i ideja. Sinergijom ovih razliitih inilaca nastaju specifini
kreativni prostori za realizaciju raznovrsnih ideja na polju umetnosti i drutvenog aktivizma.
Tokom est godina, koliko je trajao projekat, vie od stotinu mladih ljudi iz Beograda dobilo je priliku da svoje ideje sprovede u dela time to im je
omogueno da steknu iskustva kroz samoorganizovanje tokom realizovanja projekata na temu koju su sami odabrali: Pravo na grad
unapreenje sopstvenog urbanog okruenja. Izmeu 2010. i 2015. godine realizovan je veliki broj izlobi, instalacija, radionica (u saradnji sa
meunarodnim i lokalnim umetnicima), debata, predavanja, koncerata, kreativnih i ekolokih intervencija u javnom prostoru, istraivakih
projekata, regionalnih i meunarodnih susreta i radionica, a upriliena su i dva meunarodna radna susreta podrana od strane programa
Evropske Unije Mladi u akciji.
https://www.facebook.com/gradskagerila
https://cityguerilla.org

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

PROBA
Irena Risti
Istraivanje moguih vidova samoorganizacije: superstrukcija i modelovanje lokalne kulturne scene kroz niz
dijaloga i polimedijski rad.
U kontekstu velikih podela u kojima beogradska kulturna scena reprodukuje postojee drutvene odnose,
evidentna je njena rasparanost i fokus na razliitim, vie ili manje upadljivim pokuajima izdvojenih entiteta da
se odre i konsoliduju, bez obzira i moda ba usled slabljenja drugih. Tako indukovani odnosi rezultuju visokim
stepenom razjedinjenosti, koja je dovedena do krajnosti i odrava sistem iz kojeg je iznikla. U istrajavanju
mnogih samostalnih organizovanja stiemo do negacije samoorganizovanosti u polju. Stoga se pitanje ta je to
samoorganizovana kulturna scena nuno koriguje kondicionalom: ta bi ona mogla biti? Zbog ega bi postojala,
kako bi nastajala, na kakvim principima bi funkcionisala? Moemo li je uopte zamisliti? Kako bi bilo da
probamo? Predvieno je da vie umetnika/ca i radnika/ca u kulturi odgovori na niz pitanja usmerenih ka
artikulaciji novog konstrukta. Njihovi odgovori, uz pocrtavanje svih preklapanja i mimohoda, polazite su
polimedijskog rada u kome se ispituju potrebe ukljuenih aktera, kao i mogunosti modelovanja
samoorganizovane beogradske kulturne scene.

Irena Risti deluje u polju umetnosti i nauke. Pravi ogledne i participativne radove, mahom na granici vizuelnog i performativnog. Predaje
psihologiju i psihologiju umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Radovi ukljuuju: ta kae Irena Risti?, Paljivo
posmatranje, Obian jedan bioskop.Nepar (Rex, 20132015.), proces_K (KC Grad, 2011.) Apetit (DKC, 57. BFDKF, 2010.), Soba malih
strahova (Rex, 2009.), Saga (CZKD, 2006.), Obdukcija (MSUB, 2005.), On the way (Washerei P, Hal u Tirolu, 2003.), kao i vei broj
predstava u gradskim pozoritima u regionu. Empirijska istraivanja u polju psihologije umetnosti prikazana su na naunim skupovima u zemlji i
van nje, kao i u monografskim studijama: Poetak i kraj kreativnog procesa (2011.) i Psihologija kreativnosti (koautor 2013.).

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

ZIDNE NOVINE
Urednici KURS (Milo Mileti i Mirjana Radovanovi)
Zidne novine su likovno-informativno glasilo udruenja KURS u kome se promiljaju razliite drutvene teme.
Cilj je da se kroz kratke i jasne tekstove i ilustracije dodatno povea vidljivost sadraja koji kritiki preispituju
procese neoliberalnog kapitalizma. Formu zidnih novina smo videli kao jedan od naina delovanja u javnom
prostoru, kroz koji bi ostvarili veu vidljivost kod ire publike. Zidne novine su pokrenute 2013. godine u okviru
kampanje Kultura u protestu, koju je organizovala Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, i od tada se
produkuju i finansiraju kroz razliite projekte. U okviru projekta Actoplis objavie se jedan broj Zidnih novina na
kome e saraivati Iskra Krsti, doktorantkinja na katedri za Studije kulture i medija Fakulteta politikih nauka u
Beogradu.

KURS (osnovan 2010. godine) je udruenje koje se sredstvima umetnike produkcije osvre na ire drutvene probleme. KURS deluje kroz
razliite vizuelne forme, pre svega produkovanjem murala, ilustracija, zidnih novina i video reportaa.
Osnovni pravac rada udruenja je da proizvodi edukativni i informativni sadraj koji je obraen likovnim jezikom i predstavljen kroz neku od
umetnikih formi izraavanja. Iako je KURS primarno vezan za umetniku produkciju kao nain izraavanja i artikulacije, svojim radom tei da se
aktivno ukljui u politiku borbu i ostvari saradnju sa organizacijma leve orijentacije iz drugih drutvenih oblasti.
zidne.udruzenjekurs.org
udruzenjekurs.org

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

GAUDEAMUS IGITUR:
SAMOORGANIZOVANI UMETNIK U STANJU ODOMAENE AGORAFOBIJE
Mariela Cveti
Projekat Gaudeamus igitur: samoorganizovani umetnik u stanju odomaene agorafobije ini umetnikova knjiga
nazvana Gaudeamus igitur tampana u ogranienom tirau i predavanje na predstavljanju rada. Stranice
umetnikove knjige su fotografije podova (keramikih ploica, parketa, patosa) svih (obrazovnih) institucija u
kojima se umetnica kolovala u procesu postajanja 'samoorganizovane individue' koja uspostavlja sopstvenu
umetniku praksu. Tekst koji prati fotografije je tekst popularne akademske pesme Gaudeamus igitur koji se peva
na ceremonijama zavretka kolovanja. Projekat je, tako, jedan od onih koji preispituje ulogu kolskih institucija,
u ovom sluaju u vremenu samoorganizovanja u umetnosti.

Mariela Cveti je umetnica i teoretiarka umetnosti. Diplomirala je na Mainskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1989.) i na Fakultetu
likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo (1992.), gde je i magistrirala (1995.). Doktorirala je na Interdisciplinarnim
doktorskim studijama Teorije umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu sa temom doktorskog rada Psihoanalitike teorije prostora:
Frojdov pojam Das Unheimliche u vizuelnim umetnostima. U svojoj umetnikoj praksi i teoretskom radu istrauje odnos subjekta i prostora.
Autorka je velikog broja samostalnih i grupnih izlobi, u zemlji i inostranstvu, kao i izlobi studenata Arhitektonskog fakulteta. lan je tima koji je
reprezentovao Republiku Srbiju na 11. Venecijanskom bijenalu arhitekture 2008. godine. Objavila je knjige Das Unheimliche: psihoanalitike i
kulturalne teorije prostora (Beograd, 2011.), Umetnikova knjiga/The Artists Book (Beograd, 2014.), i vie poglavlja u monografijama. Uestvovala
u radu velikog broja konferencija.
www.marielacvetic.com

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

REMONT STUDIJA SLUAJA

Opis pozicije
Marija Rado / Miroslav Kari
Postoji potreba da se osvetle neodrive pozicije kulturnih modela kako bi se insistiralo na njihovom
preoblikovanju i ponovnom organskom integrisanju u druvene zajednice. Remont postoji od 1999. kao
nezavisna, samoorganizovana struktura. Vetina kojom je Remont osoblje ovladalo kroz svoju praksu je rad u
nestabilnom, promenjljivom i nedefinisanom okruenju, a da pri tom Remont istovremeno uspeva da ostane
stabilan servis i funkcionalna podrka za mnoge. Mnogo razliitih, spoljanjih faktora (geo-politiki, socijalni,
kulturni, globalni, lokalni, lini) dovodi do paradoksalnih svakodnevnih situacija koje zahtevaju fleksibilne
reakcije i samostalno donoenje odluka. Ovom prilikom pokuaemo da u nekoj vrsti otvorene literarne forme
opiemo bizarne, nejasne situacije iz naeg radnog iskustva.
Pretpostavke:
- Stari, plutajui kulturni modeli u novim konstelacijama su delimino ili potpuno disfunkcionalni
- Kulturne inicijative i publika moraju da pronau nain da prevaziu jednostrane,
dominirajue konzumeristike modele
- Poetni korak bi bio priznavanje i opisivanje problematinih (disfunkcionalnih) situacija
- Redefinisane potrebe i uloge su preduslov za uspostavljanje novih, funkcionalnih modela

Marija Rado (Beograd, 1977.) diplomirala je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine. Od 2005.
godine radi sa Remont nezavisnom umetnikom asocijacijom iz Beograda kao kulturni menader, organizator, PR i kustos. Saraivala je na
velikom broju lokalnih, regionalnih i internacionalnih projekata. Pored angamana unutar Remont asocijacije takoe je autor nekoliko kustoskih
koncepata, tekstova o radu savremenih umetnika, umetnikih selekcija i lan je vie umetnikih saveta Remont galerije, Block galerije, Likovne
galerije DOB, Proleni anale u aku
Miroslav Karic (1975.) diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2000.) a od 2001. godine radi kao
sekretar i kustos Remont nezavisne umetnike asocijacije. Bio je lan urednikog tima Remont Art Magazina i takoe, u periodu 20042010,
obavljao je funkciju urednika rubrike Izlobe mesenog vodia Yellow Cab Beograd. Tokom proteklih petnaest godina Kari je bio angaovan
kao kustos, koordinator/organizator i PR na razliitim kulturnim projektima. Neki od poslednjih angamana ukljuuju: Umetnost u Srbiji posle
2000. (Art in Serbia since 2000.), Donumenta festival, Regensburg; Exordinary, izloba/radionica sa kustosima i umetnicima iz regiona, Kanjia,
Beograd, Sarajevo, Podgorica; Sensing Realities (kustoski projekat sa Saom Janjiem), Galerie B-312, Montreal.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

druga scena beogradska samoorganizovana scena

Marijana Cvetkovi
druga scena bila je meu prvim samoorganizovanim mreama organizacija i pojedinaca koji su bili aktivni u
oblasti savremenih umetnosti. Njeno stvaranje bilo je odgovor na tada utemeljene zaetke kulturne politike
post-miloevievskih vlada i njihovu jasnu liberalnu orijentaciju.
druga scena se u Beogradu okupljala oko redovnih kritikih debata o aktuelnim politikama i procesima, zalaui
se takoe za prostor za nezavisnu scenu. Istraivanje e pokuati da otkrije razloge za brisanje druge scene iz
javnog seanja, a argumente za to potraiti u smeni ideologija sa poetka dvehiljaditih godina u Srbiji.

Marijana Cvetkovi Kulturna radnica i aktivistkinja. Koosnivaica Stanice Servisa za savremeni ples i Nomad Dance Academy, balkanske
platforme za razvoj savremenog plesa i izvoakih umetnosti. Predavaica na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Radi sa muzejima. Objavljuje
tekstove i ureuje knjige o plesu, izvoakim umetnostima, kulturnoj politici i muzejima. Njena interesovanja za oblasti nezavisne kulture,
savremenih izvoakih umetnosti, muzejskih studija i kulturne politike ispoljavaju se kroz prizmu kritiku teoriju i praksu, institucionalnu kritiku i
transdisciplinarni pristup.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

KAMENDINAMIKE
ematski prikaz klasne borbe u Kamendinu
Neboja Miliki i Tadej Kurepa
Kako kontekstualizovati i vizualizovati neke probleme projekta socijalnog stanovanja u Zemun Polju?
Ovo aktivistiko istraivanje ispituje mogunosti realizacije murala na temu klasnih odnosa i klasne borbe u
naselju Kamendin u Zemun polju, gde je veliki broj siromanih, posebno romskih porodica, smeten u socijalne
stanove. Istraivaki i dokumentarni pristup fokusiran je kako na odnos prema problemima klasnog drutva na
kapitalistikoj periferiji tako i na komunalne i institucionalne mogunosti za realizaciju kritikog umetnikog rada u
javnom prostoru. Idea e biti diskutovana sa stanovnicima Kamendina, lokalnim vlastima i institucijama
nadlenim za socijalno stanovanje.

Neboja Miliki Kulturni radnik, istraiva i aktivista. Ukljuen u organizacijsku, umetniku i kuratorsku praksu u vizuelnoj i
socijalno-angaovanoj umetnosti. Uestvuje u istraivakim projektima i aktivistikim kampanjama. Povremeno pie o kulturnoj i umetnikoj
produkciji. Radi u Kulturnom centru Reks u Beogradu, kao inicijator i koordinator debatnih programa.
Tadej Kurepa Novinar iz Beograda, koordinator Kulturnog centra Reks. Radi na projektima Ko gradi grad, Govorni programi i Corners of
Europe. Profesionalno zainteresovan za medije, izdavatvo, teoriju kulture i teoriju ideologije. Ue interesno podruje mu je politiki film i film
uopte, kao sredstvo politike komunikacije. http://politfilm.com

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

DATUM ISTEKA
Nestajanje kulturne institucije kao funkcija investicionog ciklusa
Nikola Radi Lucati
Poetna taka predloenog dokumentarno-analitikog rada jeste namera da sagleda inherentnu nestabilnost
institucionalnog seanja na sluaju srpskih institucija kulture.
Produkcija pojma seanja e biti trasirana preko dvoznanosti njene pozicije: Njenog nestajanja, u zavisnosti
od ne-permanentnih drutvenih struktura, nosilaca linog, generacijski strukturisanog seanja, te posledice
procesa ekonomskog i digitalnog raspadanja koje erodira pre-digitalne, pre-liberalne institucije kulture u Srbiji.
Druga pozicija, sa koje se kontekstualizuje nestalnost kulture jeste ulaganje u strukturisanje srpskog nacionalnog
narativa projekcijom dominantnih socio-ekonomskih narativa samih investitora nacionalnih i nad-nacionalnih
tela, pratei promene njihovog fokusa i ciljeva.

Nikola Radi Lucati izlae od 1994. godine, predavao je multimedijsku umetnost na Bezalel akademiji umetnosti u Jerusalimu, Kamera obskura
i Kalier koledima u Tel Avivu, kao i na Desau institutu arhitekture. Istrauje take preseka istorije, ljudskih prava i kulture kroz prizme
fotografije, teksta i instalacije. Fokus rada u novijem periodu je na pitanjima istorije Holokausta i politika seanja kao prava na samo-interpretaciju
i reprezentaciju manjina.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

UMETNIKI KOLEKTIV U10

GRUPNA IZLOBA SEDAM UMETNIKA
Umetniki kolektiv U10
(Lidija Deli, Marija evi, Iva Kuzmanovi, Isidora Krsti, Sava Kneevi, Nina Ivanovi, Nemanja Nikoli)
Grupa sedmoro umetnica i umetnika na kolektivnoj izlobi predstavljaju se kroz individualne umetnike prakse, i
takoe kroz kustosko-organizacioni angaman u voenju Umetnikog prostora U10. U okviru projekta Actopolis
Umetniki kolektiv U10 realizovae sedam individualnih umetnikih radova na temu samoorganizacije. Zavreni
radovi predstavie se na izlobi sa diskusijom i predstavljanjem dosadanjih iskustava umetnike grupe u polju
samoorganizovanja.

Umetniki kolektiv U10 Umetniki prostor U10 otvoren je 3. maja 2012. kao nezavisni izlobeni prostor. Prva izloba pod nazivom 10+1 otvorila
je prostor beogradskoj publici sa akcentom na novu i kvalitetnu savremenu umetnost. Samoorganizovan tim koji se okupio ovom prilikom
sastojao se od Isidore Krsti, Ive Kuzmanovi, Lidije Deli, Marije evi, Nine Ivanovi, Save Kneevia i Nemanje Nikolia, koji je takoe i
inicijator ovog projekta.
Osnovno teite umetnikog prostora jeste da promovie mlade umetnike na poetku njihove umetnike karijere, koji nisu imali mogunost da se
adekvatno predstave lokalnoj publici. Prisustvo svih oblika umetnikih medijuma je do sada stvorilo iv i dinamini program koji doputa prostoru
da se transformie u skladu sa aspektima umetnike prakse svakog pojedinanog umetnika. Do danas je odrano preko ezdeset samostalnih i
grupnih izlobi, kao i drugih deavanja kao to su javna voenja, debate i koncerti. Tokom 2015. godine U10 se predstavio kroz vie grupnih
izlobi, festivala i umetnikih sajmova: LISTE Art Fair Basel; Kolarac Take Over, Fondacija Kolarac, Beograd; Beyond Space, galerija Hanikah,
Sarajevski zimski festival; U10 na Parallel Vienna i U10 na Budapest Art Market.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

KAKO ORGANIZOVATI ORGANIZACIJU

lanovi Urbanog inkubatora u saradnji sa Gradskom Gerilom
Samoorganizacijski program izgradnje kapaciteta za mlade ljude aktivne na polju gradskog razvoja i urbanizma.
U okviru projekta 'Actopolis', Urbani inkubator e razviti program izgradnje kapaciteta zasnovan na metodama
generacijskog i neformalnog uenja kako bi pomogao mladim ljudima da poboljaju vetine samoorganizovanja,
liderstva, upravljanja i komunikacije. Ciljna grupa su mladi ljudi koji su aktivni na polju gradskog razvoja i
urbanizma, koji aktivno rade sa drugim mladim ljudima i ve vode neku organizaciju ili neformalnu grupu ili su na
putu da osnuju jednu takvu.
U saradnji sa Gradskom Gerilom.

Urbani inkubator je nezavisno, nevladino, i neprofitno udruenje orijentisano na urbani razvoj i unapreenje savremenih gradova, kao i na uenje,
istraivanje i razmenu ideja na polju arhitekture, urbanizma, projektovanja, kulture i umetnosti. Ciljevi udruenja su profesionalno istraivanje
savremenih gradova, edukacija arhitekata, urbanista, projektanata, umetnika i ostalih strunjaka, studenata i graana, izgradnja kapaciteta
udruenja koja se bave planiranjem i razvojem savremenih gradova, podizanje svesti o mogunostima za poboljanje grada kao i stvaranje takvih
mogunosti. Tokom prve dve godine rada ova nevladina organizacija je razvila i sprovela projekte koji su se bavili istraivanjem Savamale
(urbani, arhitektonski, istorijski, vizuelni, akustiki, drutveni i ostali specifini fenomeni ovog kraja), koji funkcioniu bar tri meseca i vidljivi su u
javnosti. Ovi projekti su omoguili razmenu znanja izmeu domaih i stranih strunjaka, odnosno strunjaka i graana, a osmiljeni su tako da
imaju dugoroan efekat.
www.facebook.com/urbanincubator
http://urbanincubator.org/

ACTOPOLIS | Umetnost akcije

Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

nedeljiva neotuiva
Vahida Ramujki i Noa Treister Uitelj neznalica
Drutvena svojina je garant samoupravljanja i zatite zajednike drutve brige, nasuprot samo-organizaciji koja
je voena udruenim individualno/privatnim interesima. Privatizacija se odnosi ne samo na materijalnu imovinu u
smislu opreme, nepokretnosti ili sredstava za rad kao to su fabrike i drutvene mree na Internetu, ve i na
vlasnitvo kapitala rada uporedo sa simbolikim kapitalom i sredstvima za proizvodnju istorijskih narativa ili
kulturnih vrednosti privatizovanih kroz autorstvo, ekspertizu i ekselenciju. Normalizacija privatne svojine u svim
sferama drutvenih odnosa i ljudske egzistencije neprestano nas odvlai od mogunosti da uopte zamiljamo
bilo koji drugi koncept svojine. Kroz dva okrugla stola u javnom prostoru baviemo se temom drutvene svojine u
odnosu na znanje, fiziki i socijalni kapital i mogunost samoorganizacije.

Vahida Ramujki umetnica i aktivistkinja, roena u Beogradu gde zavrava postiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti. Od 1998. do
2007. ivi u Barseloni gde suosniva kolektiv Rotor 2001. godine. Najznaajniji radovi iz tog perioda su: Poble NOW, Gira la barerra,
AutonomiAereA, engen bez muke, prikazivani u Despres de noticia, CCCB, Barcelona, Aire Incondicional, Zuric Scedhalle, Quorum, La Capella
del Antic Hospital, ROTORRRETRO, Dispari&Dispari, Reggio Emilia, Conflux Festival, Brooklyn, New York, itd. Sa povratkom u Beograd 2008.
teite svog rada prebacuje se na teme koje se odnose na mehanizme uposlene u generisanju kolektivnih identiteta naroito kroz mogunosti
naracije zajednikih istorija kao alatki drutvene i politike subjektivizacije. Najznaajniji radovi koji se razvijaju na ovoj liniji su Istorije u raspravi
biblioteka udbenika istorije sa jugoslovenskih prostora iz razliitih vremenskih perioda i razvoj metodolokog pristupa za koncipiranje
zajednikih istorija kroz kreativni rad, knjiga pria i video materijal Oluja i povratak kui, koji realizuje prilikom vie putovanja u rodno mesto svoje
bake u Kordunu i Dokumentarni vez tehnika koja se razvija i praktikuje zarad to vernijeg dokumentovanja kompleksnih drutvenih realnosti, a
promovie kao najefikasnija u ovom smislu jer proizvodi manje informacija tokom vie vremena. Rad Istorije u raspravi nagraen je glavnom
nagradom 52. Oktobarskog salona 2011. godine.
Noa Treister umetnica, kustoskinja i aktivistkinja iji rad je posveen artikulaciji razliitih mogunosti za uspostavljanje odnosa izmeu
umetnosti i politike i drutvenog rascepa. Diplomirala je na Bezalel Art and Design Academy u Jerusalemu, u Izraelu, a trenutno je na
postdiplomskom programu za medije i komunikaciju na European Graduate School. Od 2011. godine je osnivaki lan platforme za
samoedukaciju Uitelj neznalica i njegovi komiteti. U tom okviru autorka je i vodei lan projekta Imenovati TO ratom, koji se realizuje u saradnji
sa uesnicima rata i antiratnim aktivistima iz jugoslovenskih ratova devedesetih, a deo od projekta Pravna pomo radnicima i malim akcionarima,
koji se bavi zajednikom artikulacijom i pruanjem legalne pomoi radnikim grupama koje se bore za radnika prava i protiv privatizacije.
Selekcija prethodnih radova: Spacing 2011. Oktobarski salon, Beograd; Drutveni prostor vs. javni prostor 20122013, Radnici i politika
20142015, Umetnike intervencije: Povratak Gastarbajtera - Kuevo, 2007/ Poarevac, 20082010; Autorka i projekt menader enska
fabrika Majdanpek, 20082010; Umetnike intervencije: Seks u tranziciji seminar, radionica i izloba, Kuevo, 20082009; Umetnika
intervencija: Izmeu grada i sela, seminar, radionica i izloba, Majdanpek, 2006; Zapoljavanje, grupna izloba, 20032004, Prag, eka.

?im
pre
sum
ACTOPOLIS | Umetnost akcije
Projekat Goethe-Institut i Urbane Knste Ruhr
Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

Medijski sponzori:

ACTOPOLIS | ART OF ACTION

Project by Goethe-Institut and Urbane Knste Ruhr
Head of project: Juliane Stegner (Goethe-Institut Athens) Concept: Angelika Fitz Artistic directors:
Katja Amann; Angelika Fitz; Martin Fritz Project coordination: Natalia Sartori (Goethe-Institut Athens)
Project management / Urbane Knste Ruhr: Daniel Klemm Design NODE Berlin Oslo
Co-Production: Goethe-Institut Ankara: Thomas Lier / Raimund Wrdemann, Goethe-Institut Belgrad:
Matthias Mller-Wieferig, Goethe-Institut Bucharest: Beate Khler, Evelin Hust, Goethe-Institut Bosnia
and Herzegovina: Charlotte Hermelink, Goethe-Institut Croatia: Katrin Ostwald-Richter, Theater
Oberhausen: Peter Carp Curators: Ankara/Mardin: Pelin Tan, Athens: Elpida Karaba / Glykeria
Stathopoulou, Belgrade: Boba Mirjana Stojadinovi, Bucharest: Stefan Gheniciulescu / Raluca Voinea,
Oberhausen: geheimagentur, Sarajevo: Danijela Dugandi, Zagreb: Ana Dana Bero
ACTOPOLIS BELGRADE Co-Production: Goethe-Institut Belgrad Head of project: dr Matthias
Mller-Wieferig Curator: M.F.A. Boba Mirjana Stojadinovi City Guerilla and Urban Incubator project
coordinator: Zorica Milisavljevi Secretariat: Milica Lali Coordinator: Sunica ido Participants:
Aleksandar Nikoli, Aleksandra Sekuli & Ivica orevi, Anica Vueti, Irena Risti, KURS, Mariela
Cveti, Marija Rado & Miroslav Kari (Remont), Marijana Cvetkovi, Neboja Miliki & Tadej Kurepa,
Nikola Radi Lucati, U10 Art Collective, Vahida Ramujki & Noa Treister, City Guerilla, Urban Incubator
PR: Ana oki Blog contributions: Sandra Stojanovi Photographer: Marija Piroki Layout:
Kristina Pavlak

www.actopolis.net
https://www.facebook.com/actopolis/