Izložba ACTOPOLIS

Beograd

25. april – 20. maj 2017.

Muzej grada Beograda

Resavska 40b


Sadržaj Pozdravna reč: Goethe–Institut Beograd
3 Pozdravna reč: Goethe–Institut Beograd
5 Pozdravna reč: Goethe–Institut Atina
6 Predgovor umetničkih direktora Po dolaksu u Beograd svaki gost
8 Društvena dezorganizacija i samoorganizovana kulturna sigurno poželi da bolje upozna ovaj
grad, koji je tokom istorije toliko puta
produkcija u Beogradu razaran i obnavljan. Šta bi pod takvim
10 Prateći programi okolnostima bilo prirodnije od posete
12 Izložbena postavka Muzeju grada Beograda? Ali to je lakše
14 Uvod reći nego učiniti. Iako bi na osnovu
imena te kulturne institucije mnogi
16 Koncepti zaključili drugačije, jedan centralni
22 Teme gradski muzej ne postoji. Pod njegovim
33 Metode virtuelnim krovom umesto toga se
41 Konteksti nalazi desetak lokacija i zbirki, raspore-
đenih po čitavom gradu, od Muzeja Ive
47 Rečnik Andrića u samom centru, pa sve do
53 Projekti Banjičkog logora.
63 Impresum
A tu je i neobična zgrada nekadašnje
Vojne akademije iz 1899. godine u
Resavskoj 40b, koja od pre nekoliko go-
dina takođe pripada Muzeju grada
Beograda. Ona je još uvek prazna,
odnosno koristi se samo za privremene
izložbe i kulturne događaje. Beskrajni
hodnici, zidovi i prostorije visokih
plafona i ogoljenih zidova odišu
neobičnim mirom. Elegantno, dvokrilno
stepenište sa rukohvatima i stubovima
podseća na reprezentativnu arhitekturu
Habsburške monarhije, baš kao i
mnoge druge odlike ovog zdanja.
Zgrada spava kao začarana, poput
Trnove Ružice, i to u samom centru
metrpole, koji sav vri od života. Sa
stanovišta iskorišćenosti prostora ovo
je gotovo nezamisliva raskoš – istovre-
meno „siromašno i seksi”, kako je sebe
svojevremeno opisivao Berlin. To nije
čekanje na bolja vremena, već opipava-
nje pulsa stvarnosti, pomoću umetnosti
i arhitekture, akcija i ideja. Ukratko, ovo
je idealno mesto za razgovor o među-
sobnom uticaju grada i umetnosti.
Idealno mesto za izložbu. Idealno mesto
za „ACTOPOLIS | Umetnost akcije”.
 
ACTOPOLIS je veliki višegodišnji
projekat Goethe–Instituta u jugoistoč-
noj Evropi u saradnji sa kulturnom
institucijom „Urbane kinste Rur” iz
Rurske oblasti u Nemačkoj. Cilj mu je
razmena iskustava i zajednički razvoj
alatki za umetničko, urbanističko i
aktivističko delovanje. U formi laborato-
rije, koja je trenutno vrlo rasprostranje-
na, učesnici su razmatrali aktuelna
pitanja urbanog života, isprobavali
strategije delovanja, sprovodili inter-
vencije i podsticali kritičke refleksije.
Predstavnici različitih gradova razme-
njivali su projektne ideje još u fazi
oblikovanja, tokom 2015. godine, da bi
ih zatim (2016.) sproveli u delo, svako u
svom gradu – u Atini, Beogradu,
Bukureštu, Mardinu (Turska), Oberhau-
zenu, Sarajevu i Zagrebu. Ove, 2017.
godine, u Beogradu se održava zajed-
nička izložba, na kojoj će posetioci
moći da se upoznaju sa nekim od
rezultata projekta iz različitih gradova.
Težište dosadašnjih aktivnosti u okviru
srpskog izdanja projekta „Formalno
neformalna. Beogradska samoorgani-
zovana kulturna produkcija” bilo je u
maju i junu 2016. u Beogradu. Da
podsetimo: pod rukovodstvom kustosa
Mirjane Bobe Stojadinović učesnici su
uključivali i obrađivali specifične teme
iz Beograda i Srbije. Među njima su
mapa kulturnih događaja u Beogradu
koji je izradio Aleksandar Nikolić,
grupna izložba u stanu–prostoru
ACTOPOLIS–a koju su priredili Nikola
Radić Lucati, Mariela Cvetić i Umetnički
kolektiv U10, prilog Marijane Cvetković
iz Servisa za savremeni ples „Stanica”
o usponu i padu nezavisne kulturne
platforme „Druga scena”, projekat
„Proba” Irene Ristić, projekat „Studija
3
individualnog slučaja” Marije Radoš i
Miroslava Karića iz Galerije „Remont”,
ali i brojne druge izložbe, diskusije i
radionice sa udruženjima Gradska
Gerila i Urbani inkubator, kao i program
za gastronomsko međunarodno
umrežavanje „Delikatesni ponedeljak”
– da pomenemo samo neke od njih.
Zahvaljujući izložbi „ACTOPOLIS |
Umetnost akcije” projekat se sada
vraća u Beograd, i to upravo u zgradu
Muzeja grada Beograda u Resavskoj
40b. U ime Goethe–Insituta želim da
zahvalim Muzeju grada Beograda na
divnoj saradnji, kao i svim učesnicima
projekta, a izložbi želim mnogo uspeha
i što veći odjek.
Beograd, aprila 2017.
Frank Bauman
Direktor Goethe–Instituta u Beogradu
4 
Pozdravna reč: Goethe–Institut Atina
Ništa ne daje bolji primer za proučava-
nje dinamike globalnih promena od
urbanističkog razvoja. Ne samo da se
percepcija ovog pojma postupno
oslobađa svojih evrocentričnih okova
– drugim rečima, napuštamo tradicio-
nalnu ideju grada sa gradskom skupšti-
nom, pijacom i crkvom u centru – već i
same monstruozne brojke urbanog
rasta ukazuju na monumentalne
promene.
U devetnaestom veku, tek deset odsto
svetskog stanovništva živelo je u
gradovima. Na prelasku u dvadeset prvi
vek ova brojka je porasla na oko
pedeset odsto, a predviđa se da će
udeo gradskog stanovništva u ukupnoj
svetskoj populaciji dodatno porasti na
sedamdeset pet odsto do 2050. godine.
Gradovi stoga sve više postaju seizmo-
grafi društvenih promena, a kao glavni
centri diskursa oni utiču na društvo,
nauku i kulturu.
Goethe–Institut se već neko vreme
interesuje za vezu između kulture i
grada, te ju je učinio jednim od svojih
glavnih fokusa. Ogranci Goethe–Institu-
ta širom sveta inicirali su umetničke
projekte koji istražuju teme urbane
kulture, pa tako i u jugoistočnoj Evropi,
regionu koji svedoči o brzim procesima
promena. Moglo bi se čak reći da su
gradovi u jugoistočnoj Evropi u stanju
kontinuirane fizičke transformacije.
ACTOPOLIS je još 2014. godine počeo
sa nekim preliminarnim studijama.
Zagreb i Ankara, Bukurešt i Atina,
Sarajevo i Beograd, i na kraju Oberhau-
zen, postali su polazne tačke za
projekat koji uključuje više od sedam-
deset kustosa i umetnika iz sedam
gradova u sedam zemalja, koji su 2016.
 5
godine prešli u fazu produkcije.
Rezultati tog rada su prikazani ovde u
sažetom obliku.
Gradovi jugoistočne Evrope su pretrpe-
li političke, ekonomske i ekološke rane
otkada je podignuta Gvozdena zavesa.
Goruća pitanja koja su ovo pokrenula
danas su jednako relevantna kao i tada:
Kome grad pripada? Ko čini jedan
grad? Ko odlučuje kako se grad
organizuje i kako se njime upravlja? Ko
ima pristup njegovim resursima, ko ima
koristi od njih? Investitori? Građani? I
kako građani postaju proaktivni? Da li
svi oni imaju istu mogućnost pribega-
vanja umetnosti akcije u cilju da se čuje
i njihov glas i da steknu uticaj nad
SVOJIM gradom? Kako urbani kontekst
određuje oblik delovanja?
Ta pitanja su se postavljala čak i pre
nego što je projekat i počeo. Zbog toga
su bitni stavovi i principi koji određuju
smer ovog projekta, kao i mnogih
drugih projekata Goethe–Instituta. Oni
uključuju razmenu znanja i iskustava,
susrete, i upoznavanje u nepoznatom
okruženju partnerskih gradova. Zajed-
ničko eksperimentisanje s različitim
metodama na licu mesta. Doživljavanje
reakcija iz prve ruke. Saradnja preko
granica u vreme kada je putovanje
postalo gotovo nemoguće za mnoge
kreativce. Izgradnja zajednice mimo
granica.
Juliane Štegner i Matijas Makovski
Goethe–Institut, Atina
(Odlomak iz predgovora Goethe–Instituta u
katalogu ACTOPOLIS–a)
Predgovor umetničkih direktora
Ono što vidite ovde je privremeni
izveštaj. Projekat međunarodne sarad-
nje ACTOPOLIS | Umetnost akcije je još
uvek daleko od završetka. U mnogim
gradovima učesnici i dalje vredno
analiziraju rezultate svojih projekata.
Novi materijali će menjati izložbu kako
ona bude putovala, i mnoge studije bi
mogle biti preteknute od strane događa-
ja netom pre nego što je trebalo da
budu objavljene. Projekat kao što je
ACTOPOLIS, posvećen savremenim
strategijama za akciju u gradu, jeste
„work in progress”, u stalnoj izgradnji
– zapravo baš kao i sami gradovi. Čak i
na relativno nedavnim fotografijama
urbanih scena, dovoljno je izdvojiti
detalje poput dizajna automobila,
tehničku opremu i reklamne plakate, i
već možete odrediti vreme kada su
nastale. Pre i posle trenutka zabeleže-
nog na fotografiji, urbani razvoj se
nastavlja u jednom dinamičnom
procesu. I naša svest o tome da sam čin
snimanja nečega može promeniti to
nešto znači da je urbani život ponekad
upravo postavljen imajući u vidu neku
buduću publiku, udišući tako u materijal
još više slojeva neodređene složenosti.
Osim prihvatanja dinamične prirode
urbanog razvoja, još jedan neupitni
detalj za ACTOPOLIS od samog početka
bila je činjenica da su akcija u gradu i
posvećenost promenama u domenu
onih koji su godinama nepokolebljivo
radili na onome što je izgrađeno i u
društvenoj životnoj sredini u njihovom
gradu, te su na taj način doprineli – na
načine koji često nisu bili cenjeni
– njegovom razvoju. Za ACTOPOLIS, iz
ovoga proizlaze dve stvari: prvo,
koncept dizajniran tako da uzima u
obzir da je bilo koja akcija u urbanom
prostoru jedan zajednički,
6 
komunikativni i dugoročni proces, pa je
stoga i sam koncept morao biti orijenti-
san na proces; i drugo, odluka da se
uključe lokalni kustosi, koji u većini
slučajeva rade samostalno i čiji koncep-
ti pružaju osnovu za aktivnosti u
gradovima koji učestvuju. Na inicijativu
Julijane Štegner i na osnovu preliminar-
nog koncepta Angelike Fic, lokalni
ogranci Goethe–Instituta pozvali su Anu
Danu Beroš u Zagrebu, Štefana Genču-
leskua i Raluku Vojnu u Bukureštu,
Danijelu Dugandžić u Sarajevu, Elpidu
Karabu i Glikeriju Statopulu u Atini,
Pelin Tan u Ankari i Mardinu, i Bobu
Mirjanu Stojadinović u Beogradu da
preuzmu ovaj zadatak; njima se pridru-
žio gehajmagentur u Oberhauzenu,
koga je pozvao projektni partner Urbane
Künste Ruhr.
Naoružani konceptom i ljudima koji će
ga provesti, ACTOPOLIS Laboratorija u
Oberhauzenu pokrenula je projekat u
jesen 2015. godine, kombinujući lokalno
delovanje sa međunacionalnim dijalo-
gom. Laboratorija je stvorila forum na
kome su svi učesnici predstavili svoje
predloge projekata ostalima kako bi se
napravio sinopsis za zajedničke
diskusije već u ranoj fazi procesa. Brzo
je postalo jasno da će ACTOPOLIS
obuhvatiti koliko zajedničkih aspekata
toliko i specifičnih razlika. Kao dodatni
referentni okvir učesnici su kritički
sagledali organizacije koje sponzorišu
projekt: Goethe–Institut i Urbane Künste
Ruhr. Nametnulo se pitanje da li je
„asimetrija moći” već urođena u takvom
odnosu, odražavajući onaj tip asimetrije
koji je takođe karakterističan, ili je
možda čak i uzročnik, za savremene
urbane konflikte. Sami učesnici su
zaslužni za uspeh u iznalaženju produk-
tivnih puteva na ovom diskurzivno i
pragmatički izazovnom terenu. Mnogi
od dijaloga koji su začeti u ACTOPOLIS
Laboratoriji nastavili su se tokom
mikro–rezidencija, programa kratkih
uzajamnih poseta od strane učesnika
koje su se sprovodile tokom projekta.
Kustosi su organizovali ACTOPOLIS
koristeći isprobane timove koji su sa
sobom doneli različita iskustva. Naslovi
njihovih koncepata naglašavali su
interese učesnika da utiču na svoja
urbana društva kroz konkretne formate
akcije: tako su koncepti orijentisani na
istraživanje i analizu u Ankari / Mardinu
naglašavali potrebu za „urbanim
zajedničkim dobrima” (Urban Com-
mons) u vreme kada ova odredba za
mnoge stanovnike gradova ne predstav-
lja ništa više od Nevidljivog pripadanja
(Invisible Belonging), kako to prikladno
opisuje naziv projekta u Zagrebu. I
projekat Oberhauzena Gradimo novi
grad, i Bukurešta Sam izgradi svoj grad,
kao i ACTOPOLIS Lab Sarajevo,
fokusirali su se na konkretne intervenci-
je u urbanom prostoru i povezali su ovaj
pristup sa strategijama baziranim na
instalacijama. Pod naslovom Formalno
neformalna, projekti u Beogradu su za
temu uzeli značaj samoorganizacionih
procesa, dok je Privremena akademija
umetnosti (PAT) u Atini organizovala niz
predavanja Meke moći kako bi istražili
mogućnosti destabilizacije dominantnih
slika i narativa (koji često brendiraju
gradove kao „egzotične”) uz pomoć
kontranarativa.
Razumevanje za razlike je raslo, čime su
zajednički aspekti postajali još izraženi-
ji. Širom sveta, urbana društva se
suočavaju sa sličnim izazovima ili, da
budemo precizniji, u celom svetu se ti
članovi gradskih društava koji pokuša-
vaju da sačuvaju grad kao mesto života
u zajednici i zajedničkog iskustva u
vremenima ekonomske eksploatacije i
privatizacije suočavaju sa sličnim
izazovima. Uprkos svim lokalnim,
 7
istorijskim i političkim razlikama, u
mnogim mestima, paralelno sa global-
nim kretanjima prema koncentraciji i
standardizaciji, možemo da primetimo
slično motivisane, lokalno usidrene
konstelacije aktera koji kroz alternativne
načine života i delovanja pokušavaju da
se suprotstave nepodnošljivim politič-
kim i ekonomskim okolnostima. Urbani
aktivisti iz Bukurešta, filozofi iz Atine,
arhitekte iz Mardina, umetnici iz Zagre-
ba, kustosi iz Sarajeva, i urbani istraži-
vači iz Oberhauzena, svi oni se slažu po
tom pitanju, a njihove aktivnosti su
usmerene ka pronalaženju enklava u
kojima grad i urbano društvo još uvek
mogu da se oblikuju.
Više od dve godine od početka projekta
i šesnaest meseci nakon pokretanja
Laboratorije u Oberhauzenu, imamo
veliku kolekciju materijala iz svih
gradova učesnika. U periodu od aprila
do kraja jeseni 2016. godine ostvareno
je više od četrdeset pet projekata.
Aktivnosti koje su poduhvaćene donele
su toliko širok repertoar opcija za akciju
da se činilo smislenim da se pokuša da
se identifikuju teme i metode koje su
bile zajedničke različitim pristupima.
Rezultat ove analize – sprovedene
zajedno sa učesnicima – doveo je do
stvaranja Rečnika ACTOPOLIS–a, u
kojem su sažete glavne teme i metode
projekata. Ovi pojmovi i njihove otvore-
ne definicije od tada služe kao fleksibi-
lan predložak za komunikaciju o
projektima u svim različitim konteksti-
ma. Proces ispitivanja projekata iz
perspektive posmatrača otkrio je
nekoliko ključnih zajedničkih aspekata,
koji se ovde mogu samo sažeti. Za više
informacija, pogledajte detaljne refleksi-
je u tekstovima kustosa.
Katja Asman, Angelika Fic, Martin Fric
(Odlomak iz predgovora Goethe–Instituta u
katalogu ACTOPOLIS–a)
Društvena dezorganizacija i samoorganizovana kulturna
produkcija u Beogradu
Beogradsko izdanje ACTOPOLIS–a pod
nazivom „FORMALNO NEFORMALNA.
Beogradska samoorganizovana1 kul-
turna produkcija” orijentisano je prema
preispitivanju okolnosti u kojima se
danas nalazimo, dubinski sagledavajući
prakse profesionalaca u kulturi, njihove
uzajamne razlike i dostignuća, pokuša-
vajući da se izbegne predstava da smo
ujedinjeni i razumljivi jedni drugima.
Zato što nismo. Štaviše, što je svako od
nas posebniji i drugačiji – to je životnija
i izazovnija kulturna produkcija.
Urbana kulturna sfera u Srbiji, posebno
u Beogradu, drastično se promenila
u proteklih dvadeset pet godina. U
međuvremenu konteksti širom Evrop-
skog kontinenta su i sami bili zahva-
ćeni uskovitlanim procesima. Naznaka
opštih okolnosti kulturne produkcije
ne samo u Srbiji i Beogradu, već i
mnogo šire, pokazuje tzv. „društvenu
dezorganizaciju”: „stanje društva koje
karakteriše slom efektivne društvene
kontrole što ima za posledicu nedo-
statak funkcionalne integracije između
grupa, sukobljenih društvenih stavova,
i lična neprilagođenost”2.
U pokušaju da se bude u toku sa
tendencijama u zapadnom društvu,
posebno od dvehiljaditih naovamo,
većina društvenih i političkih moguć-
nosti i koncepata u Srbiji deluju kao da
su uveženi već ‘spremni za korišćenje’,
kritički neprovereni i lokalno nebažda-
1 Iako je pojam ‘samoorganizacije’
ambivalentan, on se ovde koristi kako bi održao
jezičku konzistenciju trogodišnjeg projekta, u okvirima
određene lepeze značenja, nekih afirmativnih, nekih
kritičkih. Ukoliko bi u nekom trenutku nakon završetka
projekta značenje koje trenutno podrazumevamo pod
‘samoorganizovanim’ našlo bolji termin, termin ‘sa-
moorganizovano’ bi svakako trebalo da se promeni.
2 http://www.merriam-webster.com/dictio-
nary/social%20disorganization
8 
reni, sa čudnim osećajem ‘kolektivnog
podbačaja mašte’. Pitanje kojim ćemo
se ovde baviti je: Kakva je urbana
kultura preživela ovu ujdurmu i kakav
sadržaj i značaj ona danas nosi?
Beogradsko izdanje projekta ACTO-
POLIS okuplja četrnaest umetnika,
umetničkih grupa, aktivista i onih koji
se bave kulturom veoma različitih
usmerenja, koji su prelomili i sagledali
svoju praksu u odnosu na pitanja šta,
kako i za koga se kritička urbana kul-
tura proizvodi u vremenu tekuće krize,
prelomljena kroz samoorganizaovane
metodologije. Šta označava ekonomiju
kulturne nezavisnosti u Srbiji petnaest
godina od početka veka i dvadeset pet
godina od društvenog rastakanja? Šta
je kritički potencijal samoorganizacije
u kulturnim praksama? U kojoj meri
samoorganizacija može da obezbedi
autonomiju u razmišljanju i delanju u
umetnosti? U kojoj je meri samoorga-
nizacija alternativa nefunkcionalnim
institucijama i kakvu ulogu u tome igra
neoliberalizam?
Goethe–Institut Beograd, kao koprodu-
cent ACTOPOLIS–a, istupio je sa dve
produkcione putanje: s jedne strane
Gradska Gerila/Goethe Gerila (GG) i
Urbani inkubator (UI) – koje je majstor-
ski koordinisala Zorica Milisavljević – i
s druge strane izbor koji sam ja kurirala
i koordinisala.
Učešće GG i UI u FORMALNO NEFOR-
MALNOJ bilo je usmereno na sagle-
davanje onoga što su do sada postigli
i na perspektive njihove produkcije
u budućnosti. Oni su takođe koristili
privremeni prostor ACTOPOLIS–a da
isprobaju njihove prakse u novom
okruženju koje je drugačije od Sava-
male, gde su izveli seriju performansa,
razgovora i predstavljanja tokom prve
dve nedelje maja.
Praveći odabir mojih projekata, namer-
no sam pozvala umetnike ili one koji se
bave kulturom koji se međusobno izra-
zito razlikuju i koji će u okviru projekta
izraziti veoma različite mikropolitike
kulturne produkcije, koja osvetljava
beogradske raznovrsne kulturne prakse
i njihov uticaj na aktuelne ekonom-
ske, društvene i političke pozicije: Da
li uopšte može da se stekne pregled
tekuće kulturne klime i njenih produk-
cija, ili će ona ostati samo maglovita
i usitnjena slika jednog turbulentnog
doba, koje je toliko trajno i iscrpljujuće
kao što je ovo u kome živimo? Kako se
nedostatak državne strategije u kulturi
i (ne)društvena pozicija u umetnostima
odražava u savremenoj kulturi?
Umesto da koristimo već ustanovljena
mesta za kulturu koja nose prepoznat-
ljivu auru njihovih osnivača, menadže-
ra, umetnika i publike, FORMALNO
NEFORMALNA se u toku maja 2016.
godine namerno odvijala (najviše)
u iznajmljenom prizemnom stanu u
urbanom kvartu Dorćola, koji trenutno
prolazi kroz proces džentrifikacije.
Nekoliko programa odvijalo se van
prostora stana, na javnim trgovima,
alternativnim–andergraund kulturnim
centrima kao što je Matrijaršija, do pri-
vatne kuće u Grockoj kao beogradskom
predgrađu. Drugi nezavisni beogradski
prostori koji su bili u direktnoj vezi sa
projektom bili su Magacin u Kraljevića
Marka, Galerija Remont, Umetnički pro-
stor U10, Oktobar, Kvaka 22, Kulturni
centar Grad, Centar za kulturnu de-
kontaminaciju, koji su rasuti po celom
gradu.
Odgovor pojedinačnih umetnika i akti-
vista bio je u opštoj temi FORMALNO
NEFORMALNE veoma različit, što je
i bila početna ideja. Neki učesnici su
 9
ukazali na sredstva koja iznalazimo u
suočavanju sa diskontinuitetom kulture
kakvu znamo, što istorijski, što trenut-
no (Ristić, Radić, Cvetković, Sekulić/
Đorđević, Nikolić), drugi su izveli svoje
prakse (Vučetić, Radoš/Karić, U10,
Cvetić), a treći su se aktivističkim
sredstvima suočili sa odnosima koji se
ustanovljavaju na spoljnim granicama
polja kulture (Milikić/Kurepa, KURS,
Ramujkić/Treister).
Pojam ‘samoorganizacije’ se često
prepoznaje kao neoliberalan pojam
otuđenja od države blagostanja i put ka
brutalističkoj jednosmernoj komerci-
jalizaciji umetnosti. Da li bi on mogao
da se promišlja sasvim drugačije – kao
dnevna praksa individua (ili još bolje –
‘mnoštva jedinstvenosti’3) otpora prema
tekućim procesima monopolizacije
umetnosti i kulture? Dilema sa kojom
se suočavamo definitivno ne sme da
bude: da li ću ja da eksploatišem sebe
ili da li neko drugi to treba da radi? Na
ovaj način samoorganizovana kulturna
produkcija završava sa iznuđenom me-
todologijom otpora okolnostima.
FORMALNO NEFORMALNA bila je
napor vaninstitucionalnih individua,
uglavnom profesionalaca u kulturi i
aktivista koji ne dobijaju zadovoljenje
radeći u (okvirima) sistema u kome se
nalaze, da artikulišu neodložnost da
se komunicira kroz kulturu i umetnost,
orijentisanu ka javnosti, odozdo ka
gore. Moglo bi da se kaže da ovi odnosi
svakodnevno produkuju nekomercijal-
nu kulturnu klimu samoosnaživanja.
Mirjana Boba Stojadinović
Kustoskinja beogradskog izdanja ACTOPOLIS–a
(Odlomak iz teksta u katalogu)
3 Među ostalim, ova razmišljanja crpe sna-
gu iz konceptualnih praksi sedamdesetih ili ‘umetnika
u prvom licu’, koje nose ranjivost i izloženost koje se
poistovećuju sa jedinstvenostima – kao što je Agam-
benova ‘kakvogod jedinstvenost’.
Prateći
Programi se odvijaju u zgradi Muzeju grada Utorak, 9. maj od 18h
Beograda, Resavska 40b
Čije su javne institucije
kulture?

pr�
Marijana Cvetković
Četvrtak, 27. april od 18h (razgovor)
SVOĐENJE ISKUSTVA Okrugli sto vodiće članovi Grupe za digitalni,
obrazovni i kulturni commons Studija zajedničkog,
ACTOPOLIS–a Marijana Cvetković, Marija Jakovljević, Miloš
(razgovor) Kovačević, Milica Gudović sa gostima.

Subota, 29. april od 18h Četvrtak, 11. maj od 18h

DATUM ISTEKA INICIJATIVA: Delatnost kulture i
poreska politika
Nestajanje kulturne institucije kao
funkcija investicionog ciklusa (razgovor)
(razgovor) Dragoslav Krnajski, Mirjana Denkov,
Nina Todorović i Anica Vučetić
Autor rada i moderator razgovora Nikola
Radić Lucati
Ponedeljak, 15. maj od 18:30

gra
Sreda, 3. maj od 18h GRADSKA GERILA: Neuspeh kao
praksa
U10 predstavlja:
Darko Dragičević i Gradska Gerila
Predstavljanje prakse kroz radove
Sofije Crnjanski i Martine Petrović (performans)
(razgovor)
Rad koji se predstavlja u okviru izložbe Sreda, 17. maj od 18h
ACTOPOLIS–a deo je obimne izložbe „A Light
Room” koja će trajati od 20. aprila do 6. maja u U10, INICIJATIVA: Kriza sistema
Kosovke devojke 3. vrednovanja u kulturi i moguća
rešenja
(razgovor)
Subota, 6. maj u 18h
Dragoslav Krnajski, Mirjana Denkov,
GRADSKA GERILA: Enciklopedija Nina Todorović i Anica Vučetić
savamalskih bića
Simon Marić (tekst) i Olga Jorgačević
Petak, 19. maj od 19h

m��
(ilustracije)
(izložba i prezentacija knjige) Gosti iz Atinskog ACTOPOLIS–a
Radni naziv:
Ponedeljak, 8. maj od 18h „Gavdos: Kuća
Miroslav Karić i Marija Radoš Predavanje meke moći”
predstavljaju: Eftimis Teu (Efthimis Theou), Elektra
STUDIJA SLUČAJA – performativno Angelopulu (Elektra Angelopoulou)
crtanje Gorana Stojčetovića (Performans je na engleskom,
(performativno crtanje) nemačkom i grčkom jeziku)

10   11
 IZL�ŽBENA�
��OS��AVKA�

M1 Opšte informacije R1 Aleksandra Sekulić / Ivica Đorđević, R9 Irena Ristić, PROBA

M2 Projekti LOW–FI VIDEO REMEMBERED,
Revitalizacija jednog arhiva Low–Fi videa
M3 Koncepti
(video kolekcija, dokumentacija)
M4 Teme
R2 Anica Vučetić, INICIJATIVE,
M5 Metode
Beogradska samoorganizovana kulturna
M6 Konteksti produkcija
(dokumentacija događaja)
A1 Video–dokumentacija R3 Aleksandar Nikolić, BGD ART, Mapa
A2 Javni prostor prostora vizuelnih umetnosti
A3 Sto sa publikacijama
(mesečno izdanje mape)
R4 KURS, Zidne novine
(istraživanje i štampan ilustrovan tekst)
R5 Marijana Cvetković, druga scena
– beogradska samoorganizovana scena
(istraživanje i štampan tekst)
R6 Marija Radoš/Miroslav Karić, STUDIJA
SLUČAJA (izložba crteža Gorana Stojčetovića)
R7 Mariela Cvetić, GAUDEAMUS IGITUR:
Samoorganizovani umetnik u stanju
odomaćene agorafobije
(umetnikova knjiga)
R8 Umetnički kolektiv U10,
Predstavljanje prakse kroz radove Sofije
Crnjanski i Martine Petrović (video–instalacija)
(istraživanje i zvučna instalacija)
R10 Vahida Ramujkić/Noa Treister,
Nedeljiva neotuđiva (istraživački javni
forum)
R11 Nebojša Milikić/Tadej Kurepa,
Kamendinamike, Šematski prikaz klasne
borbe u Kamendinu (istraživanje)
R12 GRADSKA GERILA: Simon Marić
(tekst) i Olga Jorgačević (ilustracije),
Enciklopedija savamalskih bića
(objekti i priče)
R13 GRADSKA GERILA / ŠKOLA
URBANIH PRAKSI: Moje parče Savamale –
„Preklapanje’’ (prostorna instalacija)
R14 GRADSKA GERILA i URBANI
INKUBATOR: Onlajn arhive
(onlajn arhiv)
R15 Nikola Radić Lucati, DATUM ISTEKA,
Nestajanje kulturne institucije kao funkcija
investicionog ciklusa (umetnički rad)
R16 GRADSKA GERILA: SINAPSA
(interaktivna instalacija)
uv�

„Globalno gledano, uglavnom se bavimo sličnim problemima u
urbanom prostoru i javnom prostoru. Stoga mislim da je važno da,
zajedno s kolegama, pronađemo sličnosti između gradova u
projektu ACTOPOLIS i da definišemo razlike.”
Video izjava → Pelin Tan → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #1 – 7

Tradicionalne demokratske institucije su u stanju krize, dok je

građansko urbano društvo skočilo u akciju, gde su nedavni

�od
primeri pokreti Okupiraj, Gezi park i Trg Sintagma. Pozivi za boljim
životom izvan politika štednje, za višeslojnim javnim životom
dostojnim tog imena, za zajednice koje se ne definišu izolacijom,
postaju glasniji i uporniji. U ovakvoj situaciji, ACTOPOLIS |
Umetnost akcije uspostavlja transnacionalnu platformu za
testiranje urbanih alternativa. Mnoga urbana društva su danas u
stanju neizvesnosti i nesigurnosti. Goethe–Institut, na
međunarodnom nivou, i Urbane Künste Ruhr, na regionalnom
nivou, odgovorili su na stanje fragmentacije uspostavljanjem

�
decentralizovanih mreža.
ACTOPOLIS okuplja umetnike, urbaniste i aktiviste iz metropola
jugoistočne Evrope i Rurske oblasti u laboratoriju zajedničke
proizvodnje, jer se pitanjima koja se odnose na budućnost
urbanog života više ne može baviti na čisto lokalnom nivou.
Najava programa → ACTOPOLIS

���
ACTOPOLIS predstavlja poziv na akciju i na zajedničko stvaranje
grada – preko raznih disciplina, državnih granica i kulturnih
razlika.
Najava programa → ACTOPOLIS

  15
Kon
LABORATORIJA 
„ACTOPOLIS Laboratorija u Oberhauzenu pokrenula je projekat u
jesen 2015. godine, kombinujući lokalno delovanje sa međunacio-
nalnim dijalogom. Laboratorija je stvorila forum na kojem su svi
učesnici predstavili svoje predloge projekata ostalima kako bi se
napravio sinopsis za zajedničke diskusije već u ranoj fazi procesa.
Brzo je postalo jasno da će ACTOPOLIS obuhvatiti jednak broj
zajedničkih aspekata koliko i specifičnih razlika. Kao dodatni

ce
referentni okvir učesnici su kritički sagledali organizacije koje
sponzorišu projekat. Nametnulo se pitanje da li je 'asimetrija moći'
već urođena u takvom odnosu, odražavajući onaj tip asimetrije
koji je takođe karakterističan, ili je možda čak i uzročnik aktuelnih
urbanih konflikata. Sami učesnici su zaslužni za uspeh u iznalaže-
nju produktivnih puteva na ovom diskurzivno i pragmatički izazov-
nom terenu”
Predgovor kataloga →  Katja Asman, Angelika Fic, Martin Fric →  ACTOPOLIS

ACTOPOLIS Laboratorija u Oberhauzenu bio je eksperiment otvorenog

p �
tipa. Umetnici, urbanisti i kustosi iz sedam gradova učesnika učinili su
svoje koncepte i ideje dostupnim jedni drugima u vrlo ranoj fazi
procesa. To je omogućilo zajedničko istraživanje kontradikcija i potenci-
jala njihovih koncepata, razmenu strategija i metoda, i razmišljanje o
zajedničkim, međugradskim projektima.
Najava programa →  ACTOPOLIS Laboratorija

Predavanja meke moći 

„Osvrćući se na institucije u smislu kritičkih praksi i rasprava na
polju umetnosti od devedesetih, kao što je tema 'institucija kao

ti
proces' i, konkretnije, ideja da se institucionalizacija takođe odvija
u samim subjektima i društvenim formacijama, Predavanja meke
moći zauzela su stanovište moći, umesto da se povlače u ulogu
sporednosti i moralisanja. Jug je zauzeo stav koji odgovara njego-
voj geopolitičkoj i biopolitičkoj lokaciji. Ali, Jug nije pojam koji
svojata regiju bilo kao autonomaška, separatistička celina, niti
– postavljajući se naspram globalne 'pretnje' – kao otpor Severu ili
bilo kojem drugom regionu. 'Jug' preispituje ideju da su svojatanja
neutralni kosmopolitski pojam, gde je glavni rizik to što se kosmo-
politizam može koristiti isključivo za opisivanje fleksibilnih ljudi sa

  17
pravim dokumentima – putujućih elita.”
Tekst u katalogu →  Elpida Karaba i Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina  →  #8 – 15
Izložba Predavanja meke moći – U svom šestom i konačnom
izdanju, Predavanja meke moći kulminirala su jednim polifonim događa-
jem na košarkaškom igralištu Univerziteta Panteon. Na manifestaciji
izložbe Predavanja meke moći predstavljeni su razni materijali, kao što
su knjige, video–materijali, predavanja, radovi i aparati umetnika
stvoreni u kontekstu Predavanja meke moći. Ovaj diskurzivni i varijabil-
ni materijal formira poseban narativ oko Juga i njegovih stanovnika, a
koji je u suprotnosti sa njegovim stereotipnim prikazom.
Izložba Predavanja meke moći → Predavanja meke moći → Atina → #15
Formalno neformalna 
„Dilema sa kojom se suočavamo definitivno ne sme da bude: da li
ću ja da eksploatišem sebe ili da li neko drugi to treba da radi? Na
ovaj način samoorganizovana kulturna produkcija završava sa
iznuđenom metodologijom otpora okolnostima.
Projekat FORMALNO NEFORMALNA nije razvijan kao neka vrsta
plana konsolidacije ili još manje akcionog plana za savremenu
kulturnu scenu. Suštinski, projekat FORMALNO NEFORMALNA
otvorio je polje za refleksiju koje je inače teško naći. Projekat je
preispitivao na koje načine može da se umetničkim ili aktivističkim
sredstvima nosi sa novoutemeljenim okolnostima koje dovode u
pitanje celokupni okvir koji potiskuje / deluje veoma nepovoljan za
spororazvijajuću (što nije samo po sebi loše) kulturnu produkciju
suštinski modernističkog nasleđa. Kakva je ekonomija današnjih
stvaralačkih, kritičkih i intelektualnih potreba i njihovih uslova
produkcije?”
Tekst u katalogu → Mirjana Boba Stojadinović → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29
Bgd Art – U cilju kreiranja nove ponude grada koja uvezuje više
različitih sektora i resora, BGD ART mapa nudi korisnicima aktuelne
informacije o svim trenutnim i stalnim postavkama i drugim pratećim
programima, otvara izlagačke prostore za novu publiku i kontekstuali-
zuje umetničku scenu.
Bgd Art → Formalno neformalna → Beograd → #16
18
Gradimo novi grad 
„Šta uraditi sa svom tom infrastrukturom nekada cvetajuće industri-
je čelika i uglja? Šta uraditi sa centrom grada u kojem je pola pro-
davnica prazno? I kako da se nosimo sa imidžom ili slikom o sebi
koji su definisani onime što je izgubljeno? Šta sa infrastrukturnim
nametanjima iz prošlosti? Tako smo počeli da se pitamo kako bi
grad izgledao da je izgrađen u skladu sa željama i zahtevima njego-
vih današnjih žitelja. Šta ako bismo mogli da izgradimo novi grad?
To je postao moto našeg predloga: 'Gradimo novi grad', Wir bauen
eine neue Stadt. Postoji jedna nemačka post–pank pesma sa tim na-
slovom (grupe Pale Šaumburg), što nam je verovatno i dalo ideju
– ali za nas je obećanje iza toga bio određeni beg, barem od zahteva
nametnutih našoj praksi da uvek iznova moramo da se bavimo
nečim što je već sjebano.”
Tekst u katalogu → gehajmagentur → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #33 – 38
Sve od sutra pa nadalje – Grupa We Are Visual istražuju i zamišljaju
probleme sutrašnjice, i tvrde da znaju šta učiniti i pre nego što se
problemi ispolje. Oni su domaćini radionice u futuristički dizajniranoj
prikolici koja služi i kao izložbeni prostor i laboratorija. U njoj dizajniraju i
proizvode alate i svakodnevne predmete koji mogu da se koriste za
pružanje stručnih rešenja za probleme sutrašnjice.
Od sutra pa nadalje → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #35
Actopolis LAB Sarajevo 
„Izgradnja, uništenje, konflikti i sama rekonstrukcija grada pred-
stavljaju raznolike polazne tačke za mnoge narative, ali isto tako
iziskuju i jedno savremeno sagledavanje i kreiranje zajedničke
vizije budućnosti. Grad je prepun neobičnih mesta/lokacija i ideja/
poimanja o njima. Ova razmišljanja su najčešće rasuta i nepoveza-
na. Stoga i glavno pitanje kako povezati ova mjesta i razmišljanja
o njima u jednu fleksibilnu mrežu? ACTOPOLIS Sarajevo stoga
teži uspostavljanju odnosa između rasutih znakova i značenja u
nadi da će tako kreirati prostore za nove urbane eksperimenate. U
takvoj vrsti djelovanja–u–gradu kroz kritičko propitivanje, saku-
pljanje, ponovno stvaranje i dijeljenje konstruiramo produktivan,
human, dinamičan, solidaran i velikodušan grad..”
Tekst u katalogu → Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41
  19
 Sarajevo Cloud – Sarajevo Cloud je multimedijalna instalacija koja
prikuplja individualne vizije parka Hastahana koristeći fizički prostor kao
oblik „proširene stvarnosti”. Skulptura Sarajevo Cloud, postavljena na
Zeleni paviljon, poziva stanovnike i posetioce grada da podele svoje
vizije s drugima putem aplikacije za pametne telefone Sarajevo Cloud.
Tekst u katalogu →  Danijela Dugandžić  →  ACTOPOLIS Lab Sarajevo  → Sarajevo →
#39 – 41
bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad 
„Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad bio je pre svega maštanje,
ali i lekcija iz realizma i poverenja, koju smo mi, kao tim na projek-
tu, naučili i kojom smo bili oduševljeni. Želeli smo da prevaziđemo
večite jadikovke o birokratiji, korupciji i nemogućnosti da budete
dobar građanin, jadikovke koje se protežu kilometrima u bilo
kojem odgovoru na pitanje: Kako vidite svoj grad, Bukurešt? Zato
smo odlučili da promenimo pitanje: Kako biste videli svoj grad da
ste u poziciji da donosite odluke o njemu? Naš projekat je partici-
pativan u smislu da se oslanjao na ljude koji su se uživeli u ulogu
koju smo im predložili, ali nije prodavao bilo kakva obećanja (o
zabavi, iskustvu, čudu) ili bilo koja od uobičajenih ulepšavanja sa
kojima participativni projekti dolaze.”
Tekst u katalogu  →  Raluka Vojna, Štefan Genčulesku →  Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad 
→  Bukurešt →  #30 – 32
Budi gradonačelnik na deset minuta – Privremeni paviljon
postavljen u tri javna prostora postaje biro gradonačelnika za imaginar-
ni grad, Bukurešt–jug, u trajanju od nekoliko dana. Ulaskom u prostor,
učesnici su pozvani da deluju, daju predloge i konsultuju se sa savetni-
cima. Oni preuzimaju moć odlučivanja. Paviljon je lagana, privremena
struktura koja se jednostavno prebacuje na različite lokacije.
Budi gradonačelnik na deset minuta →  Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad  →  Buku-
rešt  →  #30
Urbano zajedničko dobro 
„Ključni pojmovi koje smo definisali kao zajedničke u vezi s projek-
tom ACTOPOLIS su 'vanredno stanje / politika', 'viškovi / radnici',
'izbeglice / granice' i 'solidarnost / modaliteti'. Prostorne prakse u
konfliktnim urbanim prostorima su nagnale društvo da izmisli novi
kolektivni rečnik koji ne samo da će zadovoljiti ograničeno
20
okruženje nedavne društveno–političke i ekonomske krize, već će i
obnoviti kolektivnu svest koja se može poistovetiti sa našim suživo-
tom. Zajedničko dobro nije nešto što posedujemo, delimo ili proiz-
vodimo u smislu svojine, već je izgradnja kolektivnih društvenih
odnosa koji su usko povezani sa svakodnevnim životom.”
Tekst u katalogu   →  Pelin Tan  →  Urbano zajedničko dobro  →  Ankara / Mardin  →  #1 – 7
Teritorijalna ostrva – Istraživački projekat o borbenim zonama,
usmeren na stvaranje kolektivnog sećanja na ljude i radnje. Ovaj
projekat se fokusira na istraživanje kroz ispitivanje istorijskih karata,
teritorijalnih snaga, kao i arhitekture sigurnosti i otpora.
Teritorijalna ostrva  →  Urbano zajedničko dobro  →  Ankara / Mardin  →  #5
NEVIDLJIVO PRIPADANJE 
„U ulozi laboratorija društvenih promena, gradovi kontinuirano
redefinišu šta znači pripadati nekom mestu. Ako je lakše usvojiti i
identifikovati se sa pripadanjem gradu nego sa nacionalnim identi-
tetom, onda moramo iskoristiti ovu mogućnost kako bismo pod-
stakli stvaranje nove pripadnosti građana. Grupa interdisciplinar-
nih umetnika iz Zagreba koji rade na tački preseka umetnosti,
aktivizma, dizajna, tehnologije i urbanizma istražila je mogućnosti
savremenih koncepta 'urbanog državljanstva' u odnosu na nedav-
ni migracijski priliv u zemlje evropskog zapada. Ako se prepozna
kao proces, a ne status, 'urbano državljanstvo' može podstaći
građanske identitete na lokalnom nivou. Može promeniti značenje
čitavog odnosa građanstva prema prostoru, prema urbanoj hete-
rogenosti i kompleksnosti koje leže izvan kategorija nacionalne
države.”
Tekst u katalogu   →  Ana Dana Beroš  →  Nevidljivo pripadanje →  Zagreb  →  #42 – 46
Cesta pripadanja – U izbornoj 2009. godini buldožeri su bili vesnici
otvaranja gradilišta Podbrežje, novog projekta socijalnog stanovanja
koji se nalazi u nerazvijenom južnom području Novog Zagreba. Projekat
je počeo izgradnjom duge prilazne ceste i ogromnog parkinga. Ali,
stambeni blokovi nikada nisu izgrađeni. Projekat Cesta pripadanja je
svetlosno–krajobrazna intervencija koja se bavi osjećanjima pripadanja.
Smeštena na lokaciji uslojenih urbanih vizija, zaranja u memoriju mesta
koristeći pripadanje kao alat za prisvajanje javnog prostora. Na kruž-
nom toku na kraju slepe ulice nekad je postojao vrt s više od šezdeset
stabala, koja su sva uklonjena tokom građevinskih radova. Cilj projekta
je da rekonstruiše sećanje na vrt sadnjom mladoga oraha u središtu
kružnog toka.
  Cesta pripadanja →  Nevidljivo pripadanje  →  Zagreb  →  #46 21
��
obrazovanje 

„Nadamo se da će biljke penjačice rasti, bilo kao biljke u parku, bilo

kao metafora za ideje, baš kao u bajci gde stabljika pasulja raste
visoko ka nebu, samo bez destruktivnog diva urbanog vandalizma
ispunjenog mržnjom.”
Blog → Selma Karadza → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41

GAUDEAMUS IGITUR: Samoorganizovani umetnik u stanju

tΞ
odomaćene agorafobije – Projekat Gaudeamus igitur: samoorgani-
zovani umetnik u stanju odomaćene agorafobije čini umetnikova knjiga
nazvana Gaudeamus igitur štampana u ograničenom tiražu i predavački
performans. Knjiga se sastoji od fotografija podova postavljenih keramič-
kim pločicama, parketom, tapisonima svih (obrazovnih) institucija u
kojima se umetnica školovala u procesu postajanja 'samoorganizovane
individue' koja uspostavlja sopstvenu umetničku praksu. Projekat je,
tako, jedan od onih koji preispituje ulogu (školskih) institucija, u ovom
slučaju u vremenu samoorganizovanja u umetnosti.
Gaudeamus igitur → Formalno neformalna → Beograd → #20

NASLEĐE 

m�
„Grad je projekat očuvanja vremena.”
Video–izjava → Sarajevo Album → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #40

„Koncept kreativnog grada označava grad koji se oslanja na

privlačenje direktnih investicija i bogatih potrošača umesto na
materijalnu proizvodnju (primarni i sekundarni sektor) na teritoriji
kojoj pripada. Identifikujući gorepomenutu lokalnu kulturu kao
ekonomski resurs, ovi gradovi se takmiče za sredstva za organizo-
vanje karnevala (kao što je Evropska prestonica kulture), upuštaju

�
u spektakularizaciju istorijskog nasleđa, i podstiču procese džen-
trifikacije.”
Tekst → Iskra Krstić → Karneval mešu ruševinama → Formalno neformalna → Beograd → #28

LOW–FI VIDEO REMEMBERED – Pojam Low–Fi Video (1997‒2003.) odnosi

se na organizovanu i koordinisanu produkciju, distribuciju i prezentaciju
filma i videa, čiji su modeli produkcije i reprezentacije, u kontinuitetu sa
jugoslovenskim kino–amaterizmom i u saradnji sa međunarodnim
pokretom Mikrokino omogućili uključivanje samoorganizovane, amater-
ske, vernakularne produkcije zajedno sa umetničkom u stvaranje novog
jezika alternativne kulture u Srbiji.
Low–Fi Video Remembered → Formalno neformalna → Beograd → #25

  23
INFRASTRUKTURA 
„Ljudi nisu izabrali naučnofantastične gradove poznate iz obećanja
političara, već realna i potrebna rešenja koja zadovoljavaju potrebe
sadašnjice: svež vazduh, spokoj i poštovanje.”
Tekst u katalogu   →  Raluka Vojna, Štefan Genčulesku → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad →
Bukurešt → #30–32
MAGAREĆI RAD – Istraživački projekat se fokusira na upotrebu radnih
životinja u Mardinu. Od 2009. godine opština koristi magarce za prikuplja-
nje i prevoz otpada u pojedinim ulicama u starom gradu kroz koje velika
vozila ne mogu da prođu. Tretirajući životinje kao radne, ovaj istraživački
projekat nastoji da stvori uvid u odnos između ljudskih institucija i
životinja iz perspektive rada.
Magareći rad → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #2

PARCELA 1 – Vrt je posađen u sredini bivše gradske pešačke zone. Migracije 

Inicijalna faza uključuje stvaranje „oglednog vrta”, pri čemu je prome-
njena namena istaknutog dela urbanog prostora, stvarajući sučeljava- 1:59 Mi smo... možda...
nje javnog prikaza i privatnosti, starih i novih urbanih prostora. Ogledni 2:01 još uvek u starom gradu.
vrt mogu iznajmljivati stanari na neko vreme i može se koristiti za
organizovanje spontanih roštiljada ili jednostavno da se letnje popodne
2:04 Možda smo... .
provede opuštajući se u vrtu. 2:06 već u novom gradu.
Parcela 1 → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #37
2:08 Niko ne zna zasigurno.
2:09 Možda se preklapaju,
2:11 možda prožimaju jedan drugog.
RAD 
2:13 I kada pogledamo na put,
„Dilema sa kojom se suočavamo definitivno ne sme da bude: da li 2:15 treba imati na umu jednu stvar:
ću ja da eksploatišem sebe ili da li neko drugi to treba da radi?” 2:17 ovaj put
2:18 vodi do sledećeg okeana.
Mirjana Boba Stojadinović → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29
2:21 Ovaj put nas povezuje
„Ovde migrantima nije dobro: nema posla, nema para, a i jezik je 2:23 sa svim drugim mestima
drugačiji. Teško je da se ode u druge zemlje. Šverceri traže 1.800 2:25 i selima i velikim gradovima
do 2.000 evra. Nema posla. Živite ili u kampu ili na ulici. Vaš život 2:28 sve do obale mora,
polako nestaje. Videćete posle deset godina, nema ničega, vaš 2:30 i ja predlažem da
život je propao... Ovo je tako loše” 2:32 stavimo ruke na kolovoz
2:35 i da se povežemo sa Mardinom,
Intervju → Ostatak → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #6
2:38 da se povežemo sa Atinom,
„Moguće je da su gradu potrebni urbanistički kustosi sposobni da 2:40 da se povežemo sa Sarajevom,
razumeju kolektivnu dinamiku inicijativa koje idu odozdo prema 2:43 da se povežemo sa Beogradom,
gore u kontekstu širih ciljeva planiranja, kako bi se kombinovale 2:46 da se povežemo sa Zagrebom i Bukureštom.
energija i živahnost pokretača ovakvih inicijativa sa strogošću 2:50 Granice između svih ovih gradova su
urbanista i kako bi se pregovaralo o svakodnevnim potrebama 2:53 imaginarne,
ljudi i ukupnom prosperitetu grada.” 2:56 čisto percepcijske.
Tekst projekta → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32
2:58 Ovaj put nas vodi svuda.
Video–transkript → gehajmagentur → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #33 – 38

24   25
 DRUGA SCENA – Druga scena bila je među prvim samoorganizovanim
mrežama organizacija i pojedinaca koji su bili aktivni u oblasti savreme-
nih umetnosti. Njeno stvaranje bilo je odgovor na tada utemeljene
začetke kulturne politike post–miloševićevskih vlada i njihovu jasnu
liberalnu orijentaciju. Druga scena se u Beogradu okupljala oko
redovnih kritičkih debata o aktuelnim politikama i procesima, zalažući
se takođe za prostor za nezavisnu scenu.
Druga Scena → Formalno neformalna → Beograd → #18
 način, a ne neko ko utelovljuje određene kriterije. Gradovi moraju
„Dileme sa kojima se suočavamo svaki dan, pitanja opstanka i
prećutnog pristanka, vezana su za veću, tešku stvarnost rada i
složenih odnosa između servilnog i nematerijalnog, volonterskog
i plaćenog rada.”
Tekst u katalogu → Elpida Karaba, Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina →
#8 – 15
„I ja sam 2015. odlučio da pobegnem iz Sirije. Prvo sam otišao u
Jordan, a potom u Tursku... Ostao sam u Istanbulu, a zatim sam
prešao u Izmir. Odatle smo brodom otišli u Laros. Dobili smo
dokumenta i otputovali u Atinu. Kada smo stigli na granicu, bila je
zatvorena. Nakon toga sam došao u Solun. Boravim ovde u ovoj
punoj kući već četiri meseca. Planirao sam da idem u Nemačku jer
nisam želeo da ostanem u Grčkoj. Krenuo sam na put ka Nemač-
koj. Imam rodbinu tamo.”
Intervju → Ostatak → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #6
OSTATAK – Projekat video–istraživanja bavi se tragovima sirijskih
izbeglica koji su iz Mardina otputovali dalje kako bi izgradili novi život i
istražuje nove oblike borbe za zajedničko u gradovima koje su ostavili za
sobom.
Ostatak → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #6
Nacionalizam 
„Osman kaže da je solidarnost jedini način za bekstvo od isključe-
nja sa kojim su se suočili i od nestabilne i neizvesne situacije.”
Intervju → Ostatak → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #6
26
„Ako prihvatimo da je identitet pripadnosti nekom gradu fluidniji i
lakši za usvojiti nego nacionalni identitet, onda gradovi moraju
koristiti ovu prednost da podstaknu stvaranje novoga 'mi'. Kon-
cept 'urbanog državljanstva' nam dakle pruža mogućnosti za
izgradnju novih identiteta na lokalnom nivou. Osim toga, moramo
prepoznati 'urbano državljanstvo' kao proces, a ne status. Dobar
urbani građanin je neko ko učestvuje u gradskom životu na svoj
da nauče da koriste sve doprinose koje im njihovi stanovnici
mogu ponuditi.”
Preliminarni koncept → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

„Kao laboratorije za društvene promjene, gradovi kontinuirano
redefinišu šta znači pripadati nekom mjestu. Osim toga, sledeći
transformativne demografske promjene i migracijske tokove, grado-
vi moraju stalno iznova graditi svoj identitet.”
Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46
SPACES BETWEEN (LIVING) PLACES – Umetničko–istraživački projekat
pod nazivom Spaces Between (Living) Places ispituje fenomenologiju
migrirajućih i fluidnih identiteta, kao i kulturne i geografske međupro-
store za život koji su rezultat ekonomskih migracija. Koristeći sopstve-
no jednogodišnje iskustvo migranta između Hrvatske i Nemačke i niz
intervjua sa drugim akterima sličnih biografija, umetnica Tonka Maleko-
vić stvara zbirku zajedničkih iskustava ekonomskih migracija.
Spaces between (Living) Places → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #45
Datum isteka – Početna tačka ovog dokumentarno–analitičkog rada
jeste inherentna nestabilnost institucionalnog sećanja na slučaju
srpskih institucija kulture oči u oči sa državno organizovanim sklanja-
njem umetničkih radova sa teritorije Hrvatske 1991. godine i njihovim
diskretnim vraćanjem nakon rata.
Datum isteka → Formalno neformalna → Beograd → #19
Segregacija 
„Hoćemo li svjedočiti podjeli stanovnika na 'potpune'
građane i građane bez političkih prava?”
Početni koncept → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46
  27
 KAMENDINAMIKE – Ovo aktivističko istraživanje ispituje mogućnosti
realizacije murala na temu klasnih odnosa i klasne borbe u naselju
Kamendin u Zemun polju, gde je veliki broj siromašnih, posebno
romskih porodica, smešten u socijalne stanove. Istraživački i dokumen-
tarni pristup fokusiran je kako na odnos prema problemima klasnog
društva na kapitalističkoj periferiji tako i na komunalne i institucionalne
mogućnosti za realizaciju kritičkog umetničkog rada u javnom prostoru.
Kamendinamike → Formalno neformalna → Beograd → #24
samoorganizacija 
„Narativi savremenih urbanih centara kao 'energičnih' su uglav-
nom iskonstruisani i njima se trguje na tržištu simboličkog kapita-
la koji je u skladu sa regulatornim urbanističkim projektima i
korporativnim interesima. U tom kontekstu, ideje kao što su kolek-
tivitet, performativnost, 'inventivni' institucionalni modeli i alterna-
tivno zajedništvo gube svoj radikalni potencijal i bivaju ograničeni
na bezopasne teme ugrađene, u slučaju Atine, u mere štednje
neoliberalne politike.”
Despina Zefkili → Gde ideš posle ovog? → Predavanja meke moći → Atina → #11
„Samoorganizacija svakako nije recept za samodovoljni sistem.
Ona pre nudi određeno nepoverenje u mogućnosti koje mu nude
država ili korporacije (u poslednje vreme postaje sve teže da se
oni razluče) – zrnce našeg sopstvenog cinizma kao protivotrov
narastajućem cinizmu i nepoverenju koje nas okružuje na svakom
mogućem nivou, uključujući propagiranu masovnu samoorganiza-
ciju, koja deluje prekarno samoeksploatatorski.”
Tekst u katalogu → Mirjana Boba Stojadinović → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29
STUDIJA SLUČAJA – U privremenom, plutajućem prostoru ACTOPO-
LIS–a posvećenom temi samoorganizovanja u kulturi odabrali smo da
napravimo malu, simboličnu izložbu intimnih crteža. U spektru različitih,
mogućih aspekata razmatranja teme samoorganizovanja u lokalnim
uslovima želeli smo da kao višegodišnji akteri frankenštajnski sklepa-
nog prelaznog, kulturnog ne–sistema skrenemo pažnju na važnost
individualnog, ličnog, intimnog iskustva i time detektujemo mane loše
statike sistema.
Studija slučaja → Formalno neformalna → Beograd → #27
28

„U vremenu opipljive odomaćene agorafobije, projekat zauzima
stav da se prostor za zajedničke akcije i otpor i dalje smanjuje.”
Blog → Gaudeamus igitur → Formalno neformalna → Beograd → #20
„Koji resursi su realno dostupni i šta znači da se samoorganizuješ
ne bi li obezbedio umetničku autonomiju u razmišljanju i delanju?
Šta je institucionalni odgovor na samoorganizaciju? Kakvu pozici-
ju zauzimaju umetnici i profesionalci u oblasti kulture u odnosu na
te institucije i u odnosu na širu publiku?”
Najava programa → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29
društvena borba 
„Ko ima privilegiju razmišljati o gradu i odlučivati u javnom intere-
su ili o tome kakav javni prostor želimo ili trebamo danas? Trag do
odgovora na ovo pitanje može se naći u tvrdnji Džejn Džejkobs da
'gradovi imaju sposobnost da pruže nešto za svakoga, samo zato
što, i samo kada, su stvoreni od strane svih.' Očito je da u savre-
menim društvima, gdje je većina urbanih politika dizajnirana za, i
od strane klase bijelih, bogatih i zdravih muškaraca, to vrlo teško
postići. Ideja da sve oni/e koji žive, vole i rade u gradu, koji posje-
ćuju grad, koji ga koriste ili gaje osjećaje prema njemu, treba
pozvati da razmisle o ovom pitanju čini se veoma dalekom i može
se ostvariti jedino kada su dostupni odgovarajući prostor, vrijeme,
i resursi, ali i onda kada postoji politička volja koja te inicijative
podržava. Kada ne postoje ovakvi uslovi, koristimo druge taktike i
isprobavamo druge metode u pokušajima da nađemo odgovore.”
Tekst iz kataloga → Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41
NEDELJIVA NEOTUĐIVA – Društvena svojina je garant samoupravljanja
i zaštite zajedničke društvene brige, nasuprot samo–organizaciji koja je
vođena udruženim individualno/privatnim interesima. Normalizacija
privatne svojine u svim sferama društvenih odnosa i ljudske egzistenci-
je neprestano nas odvlači od mogućnosti da uopšte zamišljamo bilo
koji drugi koncept svojine. Kroz dva okrugla stola u javnom prostoru
bavili smo se temom društvene svojine u odnosu na znanje, fizički i
socijalni kapital i mogućnost samoorganizacije.
Nedeljiva neotuđiva → Formalno neformalna → Beograd → #22
  29
jug 
„Kao radikalni identitet koji je na neki način danas valorizovan kao
otpor kapitalu, Jug je kulturni konstrukt koji se koristi da se oprav-
daju rasna diskriminacija, geografski determinizam i stereotipi, a u
svrhu stvaranja nejednakih ili represivnih odnosa moći.”
ACTOPOLIS Rečnik → Elpida Karaba → Jug
Od sumraka do svitanja – Počinjući od prve scene Pesme o Indiji
autorke Margerit Diras, Konstantinos Hadzinikolau pokušava da
uspostavi vezu između filmova koje je izabrao i stalne zbirke Folklornog
muzeja Aharnesa, gde veče počinje sa obilaskom.
Od sumraka do svitanja → Predavanja meke moći → Atina → #13
JUG: Ideje bazirane na evropskoj geografiji gornjeg i
donjeg – Ako pokušamo da pronađemo konotacije za 'gore' i 'dole',
lako je videti da se 'gore' izjednačava isključivo sa znakom plus, a 'dole'
sa znakom minus. Sever je očigledno prirodno i neminovno iznad Juga
na svim nivoima. On uživa neospornu ekonomsku, socijalnu, kulturnu i
političku nadmoć, a iako je ta nadmoć pošteno osvojena, ona mu je i
poklonjena.
JUG: Ideje bazirane na evropskoj geografiji gornjeg i donjeg → Predavanja meke moći →
Atina → #14

„U ovom trenutku mi smo deo eksperimenta Novi jug, kao paradi-
gme 'kreativne održivosti'. Ovaj Novi jug se međutim temelji na
odnosima moći i stereotipima koji se ponavljaju, koji iznova
lokalizuju i iznova regionalizuju svet i njegove stanovnike kako bi
se na taj način održao minimum postojećeg statusa kvo.”
Tekst u katalogu → Elpida Karaba, Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina → #8 – 15
„Mesto po imenu Bukurešt–jug zvanično ne postoji. Bukurešt–jug
je samo stanje svesti, to je fenomen sveže i kreativne energije koji
može da se primeti samo kada se sve nezavisne inicijative u tom
području preklope. Nekome sa strane je prilično teško ili čak
nemoguće da pronađe mesta o kojima govorimo. Ovde su u po-
slednjih nekoliko godina nastala razna mesta – od prostora za
kulturne događaje ili scenu 'mejkers' pokreta, produkcijskih radio-
nica za socijalni dizajn, centara za savremenu umetnost, ples,
30
muziku i dizajn, ili radio stanice, pa do velike prirodne urbane
delte kojoj je potrebna zaštita.”
Druga mapa (južnog) Bukurešta → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → #31
ATINA – OBERHAUZEN: ENERGIJA DVA GRADA – Odakle dolazi
pretpostavka da kriza proizvodi kreativne subjekte i „kreativne grado-
ve”? Kako se stvaraju narativi savremenih urbanih centara kao „energi-
je”? Kako se ove energije mogu simbolično kapitalizovati u tržišnim
uslovima? Na koji način su oni u skladu sa regulativnom umetnošću i
urbanom igrom na pitanjima koja se odnose na grad, imigracije i rad?
Atina – Oberhauzen: Energija dva grada → Predavanja meke moći → Atina → #8
urbana geografija 
KOMANDUJUĆE VISINE – Projekat koji istražuje teritorijalne sporove,
arheologiju i militarizaciju javnog zemljišta fokusira se na drevni dvorac
Mardin, koji se nalazi na brdu iznad starog grada. Dvorac je zatvoren za
javnost već decenijama i koristi se za potrebe vojnog nadzora okolnih
pograničnih regija. Obnova dvorca i arheološka iskopavanja na ovoj
lokaciji bili su predmet spora jer su lokalne vlasti zahtevale zatvaranje
vojnih objekata, uključujući i radarsku stanicu NATO–a koja se tu nalazi.
Komandujuće visine → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #1

„Govorimo o 'lošem' delu grada, za razliku od severnog dela, gde
se naizgled sve dešava. Uprkos tome što sada ima velikih i napu-
štenih praznih prostora – i ponekad zbog osećaja napuštenosti i
segregacije, koji je održavao stanarine i cene pristupačnim – Jug
je trenutno najpopularnije mesto za nezavisne inicijative.”
Druga mapa (južnog) Bukurešta → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #31
URBANI BRANIOCI – Ovaj projekat se fokusira na vizuelne narative dve
generacije koje su doživele urbane sukobe početkom 2000. godine, kao
i od 2015. do sada. Generacija devedesetih, koja se suočila sa regional-
nim sukobom i iseljena je u stanju straha, sada u gradovima radije živi u
miru, iako politički pritisak i dalje postoji. Druga generacija je mlađa
generacija, a čine je potomci iseljenih porodica koje su iz sela došle u
gradove. Ova generacija ne može da uspostavi vezu s urbanim životom
usled nedostatka kulturnog, ekonomskog i društvenog kapitala.
Urbani branioci → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #7
  31
 �me
Urbano ratovanje 
„Prostorne prakse u konfliktnim urbanim prostorima podstakli su
društvo da izmisli nov zajednički rečnik ne samo da bi vodio brigu
o suženoj okolini nedavne sociopolitičke i ekonomske krize, već i
da ponovo izgradi zajedničku svest koja može da uspostavi odnos
sa našm zajedničkim suživotom.”
Preliminarni koncept → Pelin Tan → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #1–7

to
FUKOOVA PISAĆA MAŠINA – Inspiracija ovog projekta je kompletna
maketa istorijske četvrti Sur u Dijarbakiru čiji je autor automehaničar
Fesih Gindogar, a koji ju je ručno sastavljao deo po deo. Nakon dugog
perioda neprekidnog policijskog časa, veliki deo četvrti Sur je u
potpunosti uništen. Maketa Fesiha Gindogara, koja je bila izložena i u
zgradi opštine, takođe je oštećena tokom sukoba.
Fukoova pisaća mašina → Urbano zajedničko dobro → Ankara / Mardin → #3

JUŽNJAČKE PRIČE – Svaka od ovih priča dokumentuje jedno naselje

južnog Bukurešta, a preciznije rečeno, jedan specifičan aspekt tog
kraja. Priče su o mestima, ali uvek uključuju ljude – one su zapravo
priče o ljudima koji koriste, naseljavaju, i transformišu te prostore. Ja

Δe
živim u ovom delu grada. Ja ga i volim i mrzim, a kao arhitekta i pisac
verujem da mogu da razumem, a (ponekad) i da predvidim njegove
transformacije
Južnjačke priče → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #32

32 
���

Polaganje prava 
„Shvatli smo da odnosi uspostavljeni u umetničkim
kooperativnim sistemima ne moraju nužno biti suštinski
kolaborativni, već se mogu otvoriti i ka produktivnom konfliktu
kao sredstvu za autentično angažovanje kolektiva.”
Tekst u katalogu → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46
„Da citiram jednog građanina Sarajeva, 'borba za park, bolji vrtić i
školu, ulicu bez rupa, vodu bez kamenca, vazduh bez otrova, kao i
borba za slobodu, za jednakost, ne može početi drugačije nego
kao odlučan ulazak u sve procese u kojima se o nama odlučuje
bez nas: demokratija kao sposobnost samoupravljanja'.”
Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41
ZELENI PAVILJON SARAJEVO – Zeleni paviljon je simbolička galerija
koja raste u javnom prostoru parka Hastahana u centru Sarajeva.
Projekat Zeleni paviljon služi kao podsetnik na stari Umetnički paviljon
u Sarajevu, koji je nestao pod misterioznim okolnostima u kasnim
sedamdesetim. Cilj mu je da podstakne raspravu o urbanim prostorima
i njihovoj ulozi u umetnosti i kulturi.
Zeleni paviljon Sarajevo → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39
Saradnja 
„Većina ljudi koji su seli u stolice i uzeli titule privremenih
gradonačelnika opisali su grad sa pravednijom raspodelom
resursa, više socijalne pravde i obrazovanja, manje birokratije,
grad koji je zeleniji i prijateljskiji, a možda čak i manje krut u
smislu svojih društvenih normi (jedan od naših gradonačelnika
predložio je legalizaciju marihuane). Protivno očekivanjima
hranjenim od strane medija previše fokusiranih na kultivaciju
raznih oblika klasne i rasne mržnje, impresivan broj učesnika (od
kojih su mnogi bili deca) naglasio je potrebu za merama koje
pomažu beskućnicima i siromašnima.”
Tekst u katalogu → Raluka Vojna, Štefan Genčulesku → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad →
Bukurešt → #30 – 32
34
GRADSKA GERILA jeste kreativna laboratorija mladih umetnika i
aktivista koji prate principe samoorganizovane omladine, za vršnjačko i
alternativno obrazovanje, razmenu širokog spektra veština, znanja i
ideja. Sinergije između ovih različitih faktora podstiču proizvodnju
specifičnih kreativnih prostora u kojima različite ideje u oblasti
umetnosti i društvenog aktivizma mogu da se stave u praksu.
Gradska Gerila → Formalno neformalna → Beograd → #17
Sakupljanje 
„otišli smo u folklorni muzej aharnesa / i videli smo eksponate. /
videli smo plašt / videli smo venčanicu / videli smo pauna / videli
smo ikonu / videli smo krst. / pastirski plašt je ovde napravljen /
venčanica sa hiljadu očiju je ovde napravljena / paun potiče iz
šuma južne indije / sveti jovan krstitelj je došao iz etiopije / krst je
pronađen negde u parniti / i ja / razmišljam / i razmišljam / o
despini / koja odlazi samo sa velom na glavi / i skače pod suncem
/ jer to / mi pomaže / da ne zaboravim / da je sunce na istoku / isto
ono sunce kao i na zapadu.”
Odlomak → Konstantinos Hadzinikolau → Od sumraka do svitanja → Predavanja meke moći → Atina
→ #13
UMETNIČKI KOLEKTIV U10 – U okviru projekta ACTOPOLIS Umetnički
kolektiv U10 realizovaće sedam individualnih umetničkih radova na
temu samoorganizacije. Završeni radovi predstavljeni su na izložbi sa
diskusijom i predstavljanjem dosadašnjih iskustava umetničke grupe u
polju samoorganizovanja.
Umetnički kolekiv U10 → Formalno neformalna → Beograd → #29
Making 
„Verovatno kao i mnogi drugi ACTOPOLIS projekti, Bukurešt–jug
je centriran oko jedne instalacije, ali je u isto vreme postao
zajednica potprojekata s više ili manje autonomije. Namera nam je
da ih razvijamo i promovišemo kroz niz platformi. Oni su sada svi
u toku.”
Interno ažuriranje → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32
  35
 GRADSKI ARHEOLOŠKI MUZEJ – Kao posetilac Oberhauzena
neminovno ćete se suočiti sa industrijskom prošlošću grada. Prvi
muzej žvakaćih guma u Evropi oprašta se od prošlosti i priča priču
današnjice. Umesto da kopa dublje, on istražuje samo najviši „sloj”.
Međutim, muzej nije samo prostor za gledanje eksponata žvakaćih
guma. On poziva i na ideje i diskusije o ulozi muzeja i politici identiteta
u lokalnom kontekstu.
Gradski arheološki muzej → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #33
KAKO ORGANIZOVATI ORGANIZACIJU – U okviru projekta ACTOPOLIS
Beograd, udruženje Urbani inkubator u saradnji s Goethe–Institutom
razvilo je program za izgradnju kapaciteta zasnovan na generacijskim i
neformalnim metodama učenja. Ciljna grupa su mladi ljudi koji su već
aktivni u oblasti urbanog razvoja i unapređenja, koji aktivno rade sa
svojim vršnjacima koji vode ili će tek uspostaviti nove organizacije ili
neformalne grupe.
Kako organizovati organizaciju → Formalno neformalna → Beograd → #21
IGRANJE 
„Kao deo infrastrukture, čudovište ispunjava različite funkcije:
ono podseća stanovnike novog grada da na civilizovanoj površini
gradova postoje pukotine, i da strahote nikada nisu jako daleko.
Upravo s tim na umu Oberhauzen je zasnovao svoje čudovište
kako na zombijima koji dolaze da proganjaju tržni centar u Zori
živih mrtvaca Džorža A. Romera, tako i na Godzili, koju je stvorila
nuklearna katastrofa. U tradiciji King Konga, bez kojeg NJujork ne
bi bio ono što je danas, čudovište gradu daje određeni
kosmopolitski šarm.”
Lars Moritc → Čudovište → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #38
„Na drugi dan događaja u parku, koji su održani pod nazivom
Gradske igre u Hastahani, deca iz susedstva pozvana su da
uživaju u igrama stvaralaštva. Na ovaj način, igrajući se na zelenoj
površini jednog sunčanog popodneva, oni su postali budući
zagovornici živog stvaralaštva u javnom prostoru.”
Blog → Selma Karadza → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41
36
ČUDOVIŠTE – Čudovište živi u novom gradu. Ono liči na gigantskog
guštera, ali niko ne zna kojoj vrsti pripada. Ponekad se noću uspuže uz
Knappenhalde (hrpa šljake), a možda ćete naići na njega i u pešačkoj
zoni. Ljudi kažu da čudovište živi u bivšim rudarskim oknima i tunelima
grada. Ono utelovljuje ono neobjašnjivo, zlokobno, spremno da prasne
u bilo kojem trenutku. I upravo zbog toga je postalo jedna od glavnih
turističkih atrakcija novog grada. Rezervišite safari sa čudovištem ili
kupite popularne suvenire čudovišta u novom centru grada.
Čudovište → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #38
snimanje 
„Vizuelno snimanje je telesno iskustvo. Iako je subjektivnost
glavni protagonista, režim slika zavisi od akcije i slojeva
istraživanja, što dovodi do promene u ulozi subjekta (koji snima).
Vizuelno i zvučno snimanje u istraživanju se takođe odnosi na
forenziku, u kojoj snimanje služi kao slikovni čin forenzičkih
dokaza.”
ACTOPOLIS Rečnik → Pelin Tan → Snimanje
FULL RANGE SOCIETY – Full Range Society je „kompozicija u izradi”,
umetničko delo koje zagrebačka i međunarodna publika može da doživi
u dva čina: prvo, kao prostornu zvučnu instalaciju u galerijskom
prostoru, i drugo kao interaktivnu veb–platformu. Prvi čin, pod nazivom
Zvučne iskaznice, odvija se u izmišljenoj čekaonici unutar galerije
Greta, u centru Zagreba, gde publika učestvuje u anonimnom
popunjavanju izmišljenog anketnog formulara FRS.001. Drugi čin je
veb–proizvod na bazi virtuelne, demografske Zvučne mape Evrope.
Full Range Society → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #44
Istraživanje 
1:41 Prvo treba biti osnovano,
1:43 a za to smo želeli čuti
1:45 od građana Oberhauzena,
1:48 šta je potrebno njihovom novom gradu.
1:50 I dobili smo strašno mnogo predloga
1:54 o tome da ovaj grad treba da uspori
1:57 saobraćaj, pruži pristup vodi,
1:59 komunicira sa florom.
2:04 Takođe smo razgovarali o religiji,
  37
2:06 i da bi možda trebalo da postoji samo jedna religija,
2:08 a ne nekoliko njih.
2:11 I da bi pojedinac mogao slobodno izabrati ovu religiju
2:13 i zamisliti je onakvom kakvu želi da bude.
2:17 Zatim smo
2:20 osmislili nekoliko stvari
2:23 zajedno sa građanima Oberhauzena.
Transkript → We are visual u razgovoru sa Harisom Sahačićem, Radio Oberhauzen → Sve od sutra pa
nadalje → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #35
PROBA – U kontekstu „velikih podela” u kojima beogradska kulturna
scena reprodukuje postojeće društvene odnose, evidentna je njena
rasparčanost. Pitanje šta je to samoorganizovana kulturna scena nužno
se koriguje kondicionalom: šta bi ona mogla biti? Zbog čega bi
postojala, kako bi nastajala, na kakvim principima bi funkcionisala?
Možemo li je uopšte zamisliti? Kako bi bilo da probamo?
Proba → Formalno neformalna → Beograd → #26
DUHOVIDOBRENADE – Višekanalna, elektro–akustična zvučna
instalacija na napuštenim peronima 4 i 5 glavne železničke stanice
Oberhauzena. Instalacija je bazirana na terenskim snimcima kulture
odmora i zabave grada, dajući tako glas „duhovima” koji su potisnuli
kulturni i istorijski identitet Oberhauzena.
Duhovidobrenade → Gradimo novi grad → Oberhauzen → #36
Deljenje 
„Uz kritičko preispitivanje, sakupljanje, preradu i deljenje... mi
stvaramo produktivan, human, dinamičan i velikodušan grad koji
će demonstrirati solidarnost.”
Video izjava → Danijela Dugandžić → ACTOPOLIS Lab Sarajevo → Sarajevo → #39 – 41
„Bilo je važno da ova pažljivo osmišljena struktura ne bude
odbačena na kraju projekta, i nije. Poklonjena je udruženju
Arhipera, koje radi sa participatornim arhitektonskim projektima u
ruralnim područjima koja su pogođena ekstremnim siromaštvom.”
Tekst u katalogu → Raluka Vojna, Štefan Genčulesku → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad →
Bukurešt → #30 – 32
38
Zajednice skrbi – Zajednice skrbi je eksperimentalna radionica,
osmišljena za zajednice u susedstvima, osmišljena kao uzajaman
istraživački proces koji uključuje stanare naselja u propitivanje kako
misliti skrb iznova, skrbeći jedni o drugima, kad nam u procesima
institucionalizacije i privatizacije skrbi ona ostaje trajno uskraćena.
Zajednice skrbi → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42

„Koncept zajedničkog ima osetljiv položaj unutar bilo koje
zajednice ili javnosti, posebno u osporavanim teritorijama ili
gradovima koji su pod pretnjom neoliberalnog uništenja njihove
izgrađene sredine. Pregovaranje i rešavanje suprotstavljenih
vrednosti su ključni za takve prakse kolektivizacije. Prema
tvrdnjama Stavrosa Stavridesa, važnije od čina ili činjenice
deljenja je postojanje zajedničke osnove za pregovore.”
Tekst u katalogu → Pelin Tan → Urbano zajedničko dobro → Ankara/Mardin → #1 – 7
INTERVJUI – U iščekivanju dokumenata 14, lokalna umetnička scena je,
čini se, budna i puna očekivanja, te doživljava ne samo euforiju, već i
povišenu svest o egzoticizaciji grada i njegovih stanovnika. Privremena
akademija umetnosti (PAT) organizuje niz performativnih intervjua,
pozivajući razne „kreativne” subjekte koji uzimaju grad za svoju temu,
koji pričaju priču grada, zajedno s umetnicima i grupama aktivista koji
se nalaze u gradu, koji zauzimaju aktivna ili neaktivna mesta, koji
učestvuju u Bijenalu ili rade za dokumenta, kao i one koji ne učestvuju
ni u jednom od ovih događaja.
Intervjui → Predavanja meke moći → Atina → #9
PROJEKCIJE MEKE MOĆI: POGLED
Niz projekcija meke moći u Minhenu. Minhen upoznaje Atinu – ali ne
Minhen ili Atina sami po sebi, već kao gradovi koji predstavljaju centar i
periferiju, Zapad i Istok, Nemačku i Balkan/Grčku – i razmenjuju
nelagodne, okrivljujuće, zlovoljne, nevine, i agresivne poglede.
Projekcije meke moći: Pogled → Predavanja meke moći → Atina → #12
  39
 �ko
RazgovARANJE 

„Pričanje–izgovaranje, stvaranje diskursa – to je sistem stvaranja

značenja. To je i čin ućutkivanja kroz potiskivanje jednog narativa
drugim.”
ACTOPOLIS Rečnik→ Elpida Karaba → Razgovaranje (odlomak)

„Bilo je važno da se shvati da saradnja ponekad izranja iz

nte
antagonističke interakcije agenata, a ne iz njihovog dogovora u
okviru kolektivno izgrađene utopije. Sedenje za istim stolom i
koncipiranje kolektivnih akcija bez otpora više se ne smatraju
nečim što gradi zajednicu. 'Konfliktno učešće' treba priznati i kao
relevantan i produktivan koncept angažmana građana u
svakodnevnom životu grada.”
Tekst u katalogu → Ana Dana Beroš → Nevidljivo pripadanje → Zagreb → #42 – 46

INICIJATIVE – Jedna od bitnih karakteristika beogradske umetničke

k�S
scene je udruživanje. Kako bi se obezbedio bolji uvid u širu sliku
situacije u kulturi i dijagnozu stanja, uključila sam u istraživanje
izvestan broj bliskih kolega i saradnika na jednodnevnom skupu, na
kome bismo izneli svoja iskustva i zapažanja vezane za uslove rada i
funkcionisanje lokalne likovne scene (umetnici, publika, institucije,
zakoni, novac...)
Inicijative → Formalno neformalna → Beograd → #23

40 
ti�

Ankara Mardin 
„Kao istorijski grad, Mardin, koji je turistička atrakcija i čest
predmet pregovora s Uneskom, takođe ima sukobljen javni prostor
sa izmešanim etničkim zajednicama. Grad čiji je kurdski
gradonačelnik u pritvoru, suočen je sa političkim konfliktom koji
utiče na svakodnevni život, a koji se odlikuje visokim stepenom
nadzora i kontrole. Dvojaki identitet Mardina nudi različite
predmete za istraživanje i mogućnosti za umetničke intervencije.”
Tekst u katalogu  →  Pelin Tan  →  Urbano zajedničko dobro  →  Ankara / Mardin  →  #1 – 7
PROSTORI EGZODUSA – Sirijske izbeglice žive izvan kampova u
gradovima širom Turske, od kojih je većina neregistrovana i bez
pasoša. Ove izbeglice izvan kampova počinju improvizovani novi život
dok čekaju da se rat završi kamo bi se mogli vratiti u svoju domovinu.
Cilj projekta je da se ispitaju konflikti koji nastaju u lokalnoj sredini i da
se otkriju mesta na kojima izbeglice privremeno obitavaju.
Prostori egzodusa →  Urbano zajedničko dobro  →  Ankara / Mardin  →  #4
atina 
„Već nekoliko godina, Grčka i njen glavni grad Atina u centru su
pažnje, označeni kao paradigmatičan slučaj propasti i opstanka, s
jedne strane oskudni u resursima, s druge strane nabijeni
umetničkim očekivanjima koja dolaze kada ste na rubu. ... Ovo je
proizvelo osećaj anticipacije kao i svest o egzotizaciji grada i
njegovih stanovnika. U svakom slučaju, scena je već promenjena:
strani posetioci, zvanični i nezvanični, šetaju galerijama,
pomodnim mestima za izlaske, i zauzeli su mesta po gradu.
Investitori nekretninama Airbnb računaju da će Atina biti mesto na
kome će svi želeti da budu, fokus alternativnog turizma egzotike
katastrofe i preživaljanja.”
Tekst u katalogu → Elpida Karaba, Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → Atina → #8 – 15
GDE IDEŠ POSLE OVOG? – Atina je obeležena kao žarište otpora koje
može da obrazuje i predloži strategije preživljavanja i nove načine da se
umetnost stvara bez novca, kroz alternativnu ekonomiju i komunitarne
prakse. Koje probleme stvara ovakva slika, posmatrana kroz prizmu
evropskog krajolika nesigurnosti, rezova u finansiranju kulturnih i
humanističkih programa, kao i uspostavljanju umetnosti kao
neplaćenog hobija?
Gde ideš posle ovog? → Predavanja meke moći → Atina → #11
42
beograd 
„Urbana kulturna sfera u Srbiji, posebno u Beogradu, drastično se
promenila u proteklih dvadeset pet godina. Unutrašnje državno
uređenje i spoljašnje okolnosti promenile su se zbog nestanka
Jugoslavije (čiji je glavni grad bio Beograd), građanskih ratova,
potpunih međunarodnih sankcija, ogromnih demografskih
promena, građanskih protesta, bombardovanja, propasti jednog
političkog režima i njegova zamena drugim – pa još jednim, i još
jednim – teritorijalno rasparčavanje, opadanje životnih standarda,
ekonomska nestabilnost... ”
Tekst u katalogu → Mirjana Boba Stojadinović → Formalno neformalna → Beograd → #16 – 29
KARNEVAL USRED RUŠEVINA – Zidne novine su likovno–informativno
glasilo u kome se promišljaju različite društvene teme. Cilj je da se kroz
kratke i jasne tekstove i ilustracije dodatno poveća vidljivost sadržaja
koji kritički preispituju procese neoliberalnog kapitalizma. U okviru
beogradskog izdanja ACTOPOLIS–a, KURS je objavio jedan broj Zidnih
novina u saradnji sa Iskrom Krstić. Ovaj broj propituje kako kulturna
produkcija, konkretno kreativne industrije, koje podržavaju međunardne
fondacije, služe ciljevima kulturne privatizacije.
Karneval usred ruševina → Formalno neformalna → Beograd → #28
bukurešt 
Smešten na jugu zemlje, Bukurešt je izrastao na levoj (tj. severnoj)
obali reke Dambovice, odakle se njegove glavne rute organski šire
prema teritorijama na severu zemlje. Kao rezultat toga, južni deo
rumunskog glavnog grada je uvek zaostajao u smislu urbanog
razvoja. Nekada močvarna dolina Dambovice predstavljala je
prirodnu barijeru na jugu i sredinom devetnaestog veka
obuhvatala je tek nekoliko naselja. Tek u drugoj polovini XX veka
grad je konačno proširio svoje administrativne teritorije u prsten
utvrđenja – danas trasa spoljnog prstena – uključujući i današnje
područje Bukurešt–jug.
S obzirom na njegovu kratku istoriju i shodno tome njegov brzi i
pomalo nagli razvoj, danas se južni deo grada čini neprivlačnim,
nepristupačnim, i manje raznolikim od severnog dela. Kao rezultat
toga, to je područje koje se kod ljudi jedva i pojavljuje na
mentalnoj karti grada.
Tekst o projektu → Klaudiu Forgaci → Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad → Bukurešt → #30 – 32
  43
 Druga mapa (južnog) Bukurešta – U poslednjih nekoliko godina
razna mesta nastala su u području južno od centra grada – od prostora
za kulturne događaje ili mejker pokret, radionica za socijalni dizajn,
centara savremene umetnosti i radio stanica, pa do velike prirodne
urbane delte kojoj je potrebna zaštita. Mi istražujemo i mapiramo ove
energetske tačke.
Druga mapa (južnog) Bukurešta →  Bukurešt–jug: Sam izgradi svoj grad  →  
Bukurešt  →  #30 – 32
OberhauZen 
„Novi grad: Oberhauzen je izgrađen tek kada su se u ovo područje
u osamnaestom veku naselile industrije uglja i čelika.
Devedesetih, Oberhauzen je iznova osmišljen kao raj za šoping i
razonodu, kada je tržni centar zamišljen kao 'novi' centar grada,
što je odluka koju mnogi okrivljuju za prazninu i propadanje starog
centra grada Oberhauzena. Uz gubitak industrije koja je oblikovala
grad dugi niz godina, Oberhauzen je, čini se, izgubio svoju svrhu.
Šta znači za grad kada izgubi upravo ono na čijim je temeljima
nastao?”
Tekst u katalogu →  gehajmagentur  →  Gradimo novi grad  →  Oberhauzen  →  #33 – 38
Centar grada – gehajmagentur uspostavlja Gradski centar na
glavnoj železničkoj stanici Oberhauzena, zamišljen kao žarište i mesto
društvene interakcije sa svim stanovnicima i posetiocima novog grada.
Sve informacije koje se odnose na novi grad mogu se tu naći, a uz to i
program radionica, zabave, predstave i prezentacije. Možete da igrate
stoni tenis, da probate piće koje se tog dana služi, ili da iznajmite bicikl
za istraživanje novog grada.
Centar grada  →  Gradimo novi grad  →  Oberhauzen  →  #34
Sarajevo 
„Mitovi o Sarajevu kao mestu susreta kultura i religija, mestu s
puno krajeva i početaka, odličnoj domaćoj hrani i inspirativnim
ljudima, olimpijskoj istoriji i prekrasnoj prirodi koja ga okružuje
često stvara preterano romantizirani i lažan narativ o ovom gradu.
Ovaj grad je bojno polje. Njegove priče su pune sukoba i otpora, a
sećanja su uništena prevelikim brojem 'istina'.
Sarajevo je grad poznat po svojim teškim i stalno pulsirajućim
tragovima istorije i uništenja. Mnogi su, međutim, govorili o nekoj
44
posebnoj energiji koja rezonira na ovom mjestu. Danas je Sarajevo
glavni grad države koja se bori sa vlastitim podjelama, napušten i
zloupotrebljen od strane svojih vladara, uništen nemarom i ad–
hoc urbanističkim rješenjima.”
Preliminarni koncept →  Danijela Dugandžić  →  ACTOPOLIS Lab Sarajevo  →  Sarajevo  →  #39 – 41
Sarajevo Album – Sarajevo Album je kolektivni, digitalni album
grada koji spaja elemente pop kulture, alternativne i feminističke načine
razmišljanja o gradu, i različite prakse i ideje. Tokom meseca maja, juna
i jula 2016. godine, Sarajevo album je koristio instalaciju CRVENA kiosk
za prikupljanje i analizu sećanja i narativa građana o gradu. Projekat
kritički posmatra gradske prostore koji su ispunjeni dobrim ili lošim
uspomenama kroz lične slike, ideje i emocije.
Sarajevo Album  →  ACTOPOLIS Lab Sarajevo  →  Sarajevo  →  #40
Zagreb 
„Grad Zagreb – čijih 93,14 odsto stanovnika sačinjavaju Hrvati,
prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine – služi kao
savršena studija slučaja monoetničkog grada sa veoma
definisanim društvom prema evropskim limesima. Takva etnička
homogenost je posebno interesantna u svetlu današnje društvene
polarizacije autohtonih zajednica i zajednica novopridošlica na
samoj kapiji u Tvrđavu Evropu.”
Tekst u katalogu →  Ana Dana Beroš  →  Nevidljivo pripadanje  →  Zagreb  →  #42 – 46
POVEZIVANJE: instalacija i Seminar za hodače – Seminar za
hodače je platforma sa zadatkom stvaranja nove aktivističke grupe koja
će učestvovati u šetnjama gradom koje su otvorene za javnost s ciljem
upoznavanja sa urbanim prostorom u Zagrebu i prepoznavanja i
pokretanja inicijativa za njegovo poboljšanje. Povezivanje: U okviru
programa odvija se jedna intervencija koja demonstrira moguća
privremena poboljšanja javnog prostora kroz kreativna rešenja.
Napravljeno je privremeno stepenište kako bi se premostio zid koji deli
javni park i popularno šetalište u zagrebačkom istorijskom Gornjem
gradu.
Povezivanje: instalacija i Seminar za hodače →  Nevidljivo pripadanje  →  Zagreb  →  #43
  45
Mikro–Rezidencije 

reč
„Ideja povezivanja ― prvobitno na regionalnom nivou ― velike
oblasti sa toliko različitosti u pogledu njenih ekonomskih,
društvenih, radnih i političkih realnosti bila je metodološki izazov.
Mreža i praksa razmene koje je projekat ohrabrivao i podržavao
dali su nam mogućnost za susrete i razmenu naših ideja i resursa i
da pokrenemo naša zajednička pitanja i problematike kao i razlike
između subjektivnosti i uslova u kojima je nastajao svaki
projekat.”

�
Tekst u katalogu → Elpida Karaba, Glikerija Statopulu → Predavanja meke moći → ­Atina → #8 – 15

KOLIKO UŽIVAM DA SLUŠAM LJUDE U LIFTU DOK GOVORE

RUMUNSKI – U pokušaju da preispitam praktične i pragmatične aspekte
narativa gradova otpornih na krize i stvaralaštvo, Privremena akademija
umetnosti (PAT) organizuje paralelna predavanja i poziva saradnike iz
zemalja koje učestvuju u programu mikro–rezidencija u okviru projekta
ACTOPOLIS sa namerom da stvore mrežu i razmene znanja o načinima
na koje neko može da se bavi instrumentalizacijom simboličkog
umetničkog kapitala onako kako se on odnosi prema normalizaciji
savremenih gradova i preživljavanju radnika u kulturi.

�
Koliko uživam da slušam ljude u liftu dok govore rumunski →  Predavanja meke moći 
→  Atina  →  #10

46 
nik

TEME 
Obrazovanje
Obrazovanje je produkcija i reprodukci-
ja kulture i društva kroz legitimaciju
određenih znanja i narativa i poništenje
drugih. Ono predstavlja robu u global-
noj ekonomiji, neophodnu za produktiv-
ne odnose moći, kao i način da se
organizuje podela rada.
Obrazovanje takođe može biti i para–
akademsko – aparat koji će preispitivati
sile koje stvaraju kanon i koji će
zastupati sopstvena viđenja istorije,
umetnosti, roda i klase. To je alat koji
se može koristiti ne samo da istraži
svakodnevno funkcionisanje i efekte
odnosa moći ili oblika znanja, već i da
preispita određene narative, istovreme-
no stvarajući nove.
Elpida Karaba
Baština
Nezavisno od toga da li se radi o
prirodnoj, istorijskoj, nacionalnoj ili
kulturnoj baštini, ona se odnosi na
određenu vrednost ili značaj koji neka
grupa, država, ili društvo u celini
pripisuju prirodnim resursima, flori i
fauni, mestu, događaju, zgradi, artefak-
tu ili sećanju. Baština može biti materi-
jalno nasleđe, kao što su kuće, groblja,
fabrike i spomenici, ili nematerijalno,
odnosno živa kulturna baština koja
uključuje izvođačku umetnost, rituale,
društvene prakse, pojedinačne priče,
usmenu tradiciju i izraze, jezik, digital-
nu baštinu, tradicionalne zanate i druga
znanja i prakse. Od 1972. godine, kada
je uvedena Konvencija o svetskoj
baštini – koja je nastala iz dva odvojena
pokreta, od kojih je jedan fokusiran na
očuvanje kulturnih znamenitosti, a
drugi na očuvanje prirode – glavni cilj
48
baštinskog pokreta je da sačuva,
zaštiti, i prenese našu svetsku baštinu
budućim generacijama.
Danijela Dugandžić
Infrastruktura
Odluke o infrastrukturi stvaraju osnovu
za način na koji živimo u zajednici:
infrastruktura ne samo da omogućava
akcije, ona diktira potencijal za akciju.
Infrastruktura privileguje određene
namene i komplikuje druge. Infrastruk-
tura organizuje pristup i učestvovanje u
mnogim područjima društva. Zbog
svoje veličine i različitih (političkih i
ekonomskih) interesa u igri, infrastruk-
turne odluke često izmiču političkoj
kontroli. Štaviše, infrastruktura može
ometati uslove njihovog funkcionisanja.
Ili drugim rečima: pošto postoje kuće,
ljudi žive u njima; pošto postoje ulice,
prolaze automobili; pošto postoje
banke, postoje i pljačke banaka.
gehajmagentur
Rad
Čitav svet je napravljen od rada – ako
uzmemo u obzir globalni skup ljudskih
napora uloženih u proizvodnju roba i
usluga. Život u našim društvima se u
potpunosti vrti oko rada koji se prostire
i prožima kroz svaku ljudsku aktivnost.
Međutim, rad treba razlikovati od posla
i treba ga definisati kao proces koji se
ponavlja i nikada ne završava, u cilju
ispunjavanja potreba za potrošnjom.
S druge strane, posao se može odrediti
prema kategorijama sredstava i
krajnjeg cilja, kao proces koji iza sebe
ostavlja trajan objekat. U današnjem
svetu smo pod stalnim pritiskom da se
 
definišemo kroz posao kojim se Preispitivanje kontradiktornih perspek-
bavimo, da delujemo besprekorno u tiva o migrantima treba da donese novu
ispunjavanju potreba. Uzimajući ulogu istorijsku svest, jer ova naizgled
„onih koji rade neki posao”, mi interna- marginalna ličnost zaslužuje da se
lizujemo instrumentalno shvatanje u posmatra kao centralni politički agent
kome postaje normalno gledati na sve promena u našem vremenu.
kao na potencijalno sredstvo koje se Ana Dana Beroš
može koristiti za ispunjenje nekog cilja.
Ne samo da menjamo „korisnost” za
„vrednost” u ekonomskom diskursu, Nacionalizam
veći suštinske vrednosti – koje se
odnose na ljudske zahteve ili potrebe Nacionalizam se može izraziti kao
– bivaju napuštene. Prihvatanjem verovanje ili politička ideologija koja
uključuje osobe koje se identifikuju sa
takvog stanja, mi pristajemo da
svojom nacijom, često se karakterišući
postanemo motori u cikličnoj proizvod-
kroz isključivanje ili suprotstavljanje
nji „rada” i neprekidnoj (samo)eksploa-
drugima.
taciji kroz poslove koji su često
Neki tvrde da je ideja nacije izvorno
nesigurni i opasni. Na kraju krajeva,
nastala kao odgovor na kolonijalizam.
jesmo li mi radnici ili „radne životinje”?
Danas je ona ugrađena u temelje
Ana Dana Beroš
ustava većine zemalja u svetu, a
posebno demokratskih. Nacije u suštini
predstavljaju „izmišljene zajednice”.
Migracije
Mirjana Boba Stojadinović
U životinjskom svetu, migracija je
prilagođavanje ponašanja, kretanje na
velike razdaljine koje pomaže pojedinci- Segregacija
ma i grupama da prežive u novootkrive-
Od zabrana da sede na prednjim
nim zemljama, bez obzira na prirodne
sedištima autobusa, do toga da svoju
granice. Dominantni diskursi o ljudskim
decu moraju da odgajaju u školama bez
migracijama, međutim, prikazuju
grejanja, ljudi su u svakoj urbanoj
migrante kao ključne figure u podriva-
nju koncepta nacije–države i geopolitič- strukturi izloženi segregaciji, pri čemu
megalopolisi deluju kao utočišta za sve
kih granica zbog zahtevanja slobode
oblike geta, dok se manje verzije
kretanja kao osnovnog ljudskog prava.
segregiranih društava mogu naći čak i
Transnacionalne migracije u industrij-
u selima. Urbana segregacija se može
ski razvijene zemlje Zapada, kao oblik
manifestovati kroz (ponekad paradok-
postkolonijalne reakcije, još uvek nisu
salne) pojave, kao što su ljudi koji se
prepoznate kao regulatorni alat tržišta
zatvaraju iza visokih ograda usled
rada. Postoje razne vrste migranata
opsesije za sigurnošću i dobro plaće-
– nomadski, cirkulatorni, izbeglički,
nom privatnosti, čitave zajednice koje
naseljenički – i svi oni su, svojevoljno
žive bez pristupa osnovnim pogodno-
ili ne, deo lake pešadije globalnog
stima poput tekuće vode, favele koje
kapitalizma. Dvosmisleno stanje
imaju najbolji pogled sa obronaka
migranata se ogleda u njihovom
grada (Rio de Žaneiro), skoro pola
predstavljanju bilo kao simbolične
grada koji trpi loš životni standard
figure odgovorne za (ne)svesnu
(Bukurešt–jug), ljudi koji se bore za
proizvodnju straha kod drugih, ili kao
pravo na sunce (Norveška). Velikodušni
ljudskog bića kojem je potrebna nega.
49
javni prostori, pravedna raspodela
resursa, i inkluzivna arhitektura su
aspekti politike koji mogu sprečiti
segregaciju i njene efekte otuđenja.
Raluka Vojna
Samoorganizacija
Samoorganizacija je dnevna produkcija
neprofitne klime samoosnaživanja.
Vaninstitucionalni pojedinci koji deluju
na sopstveni pogon, rade samoorgani-
zovani. Oni ne dobijaju nikakvo
zadovoljenje u okviru postojećeg
sistema, ali i dalje naporno rade (kako
bi artikulisali potrebu) da se izraze kroz
umetnost i kulturu, usmerenu ka
javnosti odozdo ka gore.
Mirjana Boba Stojadinović
Društvena borba
Društvena borba je slojeviti agonizam
mreže klasa, nacionalnosti, religija i
zajednica koje su povezane jedne s
drugima u rizomatskim odnosima
društvenih procesa. Socijalna borba
čini jedan socio–prostorni ogranak.
Pelin Tan
Jug
Kao radikalni identitet koji je danas na
neki način valorizovan kao otpor
kapitalu, Jug je kulturni konstrukt koji
se koristi da se opravdaju rasne
diskriminacije, geografski determinizmi
i stereotipi, te za reprodukciju nejedna-
kih ili represivnih odnosa moći.
Elpida Karaba
50
Urbana geografija
Ovce pasu u industrijskoj pustoši.
Zemljotresi menjaju urbane mreže.
Rekama se menja tok. Pravci vetrova se
dovode u red. Povratak povrtnjaka u
gradove. Podzemne mreže. Zagađenje
svetlom. Divlje životinje se hrane iz
smeća. Tu su izduvni gasovi automobi-
la ali ne i pesticidi. Težina ljudi i njihove
tehnosfere.
Raluka Vojna
Urbano ratovanje
Gradovi u sukobu postaju prostori
izuzetaka, sigurnosnih zona, novih
ekonomija i područja militarizacije.
Zgrada ili master plan sam po sebi je
već pretvoren u oružje, bilo kroz rat ili
kao njegov rezultat. Urbano ratovanje je
savremeni vid obožavanja, gde su
urbani prostor, arhitektura i infrastruk-
turni dizajn instrumentalizovani, i služe
sukobu.
Pelin Tan
 
METODE 
ZAHTEVANJE
Zahtevanje je aktivan proces ili polaga-
nje prava na neko mesto, stanje ili okru-
ženje (bilo ono političko, društveno ili
prirodno). Možemo polagati pravo na
grad, javni prostor, tekuću vodu, čistu
okolinu, ili život dostojan čoveka.
Zahtevanje podrazumeva aktivnu ulogu
pojedinca/ke ili grupe u stalnom
podsećanju donosilaca/teljica odluka i
onih na pozicijama moći na javni
interes i zajedničko.
Danijela Dugandžić
Saradnja
Kada se različite osobe uključe u
proces zajedničkog rada kako bi
postigle zajedničke ciljeve, mi to
zovemo saradnjom. Sarađivati možemo
u stvarnom svetu ili online, možemo
sarađivati unutar iste kancelarije ili
raditi na samo jednoj inicijativi, može-
mo raditi na lokalnom nivou i transnaci-
onalno, sa hijerarhijom ili bez, ali ako
želimo uspešnu saradnju, moramo
raditi u motivirajućem, otvorenom, i
sinhronizovanom okruženju koje
omogućuje razmenu znanja i dozvolja-
va nam da se fokusiramo na isti cilj.
Saradnje nikada nisu lake, i ako želimo
da izgradimo kolektiv to će zahtevati
vreme, energiju, medijaciju i stalno
razmišljanje. One obično zahtevaju i
prijateljstvo i podršku, kao i puno
odlučnosti od svih uključenih. Ipak,
iskustvo pokazuje da rezultati kolektiv-
ne prakse mogu dovesti do izuzetno
zadovoljavajućih procesa, u kojima sva-
ko dobija više i koji daju rezultate koji
se nikada ne bi mogli ostvariti samo-
stalno.
Danijela Dugandžić
Sakupljanje
Urban Collectors je platforma za grafite
i uličnu umetnost u Bukureštu. Saku-
pljanje, za razliku od gomilanja (što je
opsesija koja se kod mnogih Rumuna
manifestovala nakon 1989. godine,
kada su se suočili sa neograničenim
brojem proizvoda koje su mogli da
konzumiraju), proističe iz potrebe da se
prisvoje stvari i da im se da smisao. To
je potreba za suočavanjem i osporava-
njem postojećih kategorija. Umetnici
mogu sakupljati smeće sa ulica i
stavljati ga između stranica knjige
(Danijel Knor); pisci mogu prikupljati
usmene istorije i legende (stalno
valorizujući ili redefinišući mesta u
gradu i njihovu reputaciju); načelnici
mogu prikupljati želje i ideje građana.
Raluka Vojna
Stvaranje
To je neizvesna nada u menjanje stvari
na materijalnom nivou: uraditi nešto
stvarno, nešto neposredno, možda čak
i sopstvenim rukama – kao ruka na
velikom Hornbahovom bilbordu koji
smo videli razvučenog preko pet
spratova na jednom objektu u Bukure-
štu. Koliko bi značilo kada bi ljudi znali
koliko vremena umetnici provode u
prodavnicama za majstore?
Ipak, i dalje želimo da stvaramo stvari,
da omogućimo da se nešto dogodi, da
postane stvarnost. Radi se o tome da
se stvari koje zamislimo zaista fizički
manifestuju, radi se o deljenju vremena
i prostora sa nečim što je ranije bilo
samo ideja.
gehajmagentur
51

Igra
Igranje se odnosi na dve stvari koje
volimo:
1. Zabavljanje.
2. Pretvaranje, glumljenje „kao da”
– „Kao da” je neki drugi svet moguć,
kao da možemo da izgradimo novi grad,
itd. – „kao da” bilo kojeg manifesta: kao
da je ovo realistično, kao da smo u
poziciji da nešto uradimo. I da onda
vidimo koliko će se to ostvariti. Reali-
zam je problem, a ne stvarnost.
Igranje: ulazak u vezu na daljinu sa
stvarnošću; a ponekad i – uzajamno
sastajanje na pola puta.
gehajmagentur
Snimanje
Vizuelno snimanje je telesno iskustvo.
Iako je subjektivnost glavni protagoni-
sta, režim slika zavisi od akcije i slojeva
istraživanja, što dovodi do promene u
ulozi subjekta (koji snima). Snimanje
slike i zvuka u istraživanju se takođe
odnose na forenziku, u kojoj snimanje
služi kao čin forenzičkih dokaza
zasnovan na slikama.
Pelin Tan
Istraživanje
Istraživanje znači slediti sopstvenu
radoznalost. To je proces ispitivanja
određene oblasti interesovanja,
podsećanja na stečena znanja i isku-
stva mimo vlastitih, čiji je cilj stvaranje
mosta između poznatih koncepata i
praksi, i onih koji su tek pred nama,
istovremeno utvrđujući značenje i
smisao.
Mirjana Boba Stojadinović
52
pro
Deljenje
„Sharing is caring” (kada deliš znači da
ti je stalo) je izraz u slengu koji se
obično koristi kada imate nešto, a vaš
prijatelj želi malo toga. Tako da delimo
ne samo hranu, cigarete, tramvajske
karte, i vožnje taksijem, već i, što je još
važnije, ideje i emocije. Deljenje je
praktičan koncept neraskidivo povezan
sa korenima solidarnosti i praktikova-
njem zajedničkih dobara. Ali, šta se
je�
dešava kada deljenje, roba ili usluga,
prestane da označava da vam je stalo?
U onome što se naziva „ekonomijom
deljenja”, „peer ekonomijom” ili
„kolaborativnom potrošnjom”, vlasnici
iznajmljuju nešto što ne koriste – auto
ili kuću – neznancima. Airbnb je primer
ekonomije deljenja, gde putnici mogu
iznajmiti sobu, celu kuću ili čak i
dvorac. Izvorno proizvod open–source
zajednice, danas pojam „ekonomija
deljenja” može dovesti u zabludu,
kti
pošto je većina peer–to–peer razmena
usluga prvenstveno vođena profitom.
Ana Dana Beroš
Pričanje
Pričanje – izgovaranje, proizvodnja
diskursa – predstavlja sistem stvaranja
značenja. To je i čin ućutkivanja kroz
istiskivanje jednog narativa drugim.
Ono može proizvesti određene subjek-
��
te, a druge učiniti zastarelim. Pričanje je
stoga mesto konflikta i teritorija koja se
osvaja.
Elpida Karaba
  53
ANKARA/MARDIN 
URBANO ZAJEDNIČKO
DOBRO
Kustoskinja: Pelin Tan
#1
KOMANDUJUĆE VISINE
Ova publikacija okuplja debate,
kontroverze, ideje fokusirane na dvorac
Mardin i istražuje pitanja „kulturne
baštine”, „militarizacije javnog
prostora” i mogućnosti stvaranja
dodatnih urbanih vrednosti.
Projekat: Sevgi Ortač (Sevgi Ortaç) → Format:
istraživanje, knjiga umetnika → 2016. → Mesto:
Mardin → Učesnici: Muzej Mardina, lokalne vlasti,
stanovnici Mardina
#2
Magareći rad
Istraživanje se fokusira na magarce
koje opština Mardin koristi za
sakupljanje otpada, posebno u uskim
uličicama Starog Mardina.
Projekat: Ender Ezengi (Önder Özengi) → Format:
video, istraživanje → Mesto: Mardin
#3
Fukoova pisaća mašina
Ovaj projekat se fokusira na duplu štetu
koja je nanesena i utiče kako na
stvarnost tako i na predstavljanje te
stvarnosti.
Projekat: Ahmet Egit (Ahmet Öğüt) → Format:
video, istraživanje
#4
Prostori egzodusa
Projekat se fokusira na ubrzanu
transformaciju rezidencijalnih formi i
društvenih obrazaca Mardina otkako je
grad označen kao prijemna tačka za
54
izbeglice iz Sirije.
Projekat: Eda Sojal (Eda Soyal) → Format:
istraživanje → Datumi: jun–septembar 2016. →
Mesto: Mardin → Učesnici: izbeglice
#5
Teritorijalna ostrva
Serija arhitektonskih crteža koji
tematizuju teritorijalno i urbano
ratovanje u kojem se tradicionalne
arhitektonske metode dovode u pitanje,
a na probu se stavljaju nove forme
izražavanja za izolovane teritorije u
vanrednom stanju.
Projekat: Jelta Kem (Yelta Köm) → Format:
istraživanje, crteži → Datumi: 2015–u toku →
Mesta: Mardin, Dijarbakir, Ankara
#6
Ostatak
Istraživački video projekat koji prati
tragove sirijskih izbeglica koji su
produžili dalje iz Mardina kako bi
izgradili nove živote i istražuje nove
forme borbe za zajednička dobra u
gradovima koje su ostavili iza sebe.
Projekat: Kolektiv Artikišler (Artikişler Collective)
→ Format: video, istraživanje → Datumi:
maj–oktobar 2016. → Mesta: Rojava, Mardin,
Ankara, Solun, Atina, Berlin, Zagreb → Učesnici:
Kolektiv Artikišler (Artikişler Collective: Ezge
Čelikaslan/Özge Çelikaslan, Alper Šen/Alper Şen),
Pelin Tan
#7
Urbani branioci
Vizuelni narativi urbanog otpora
Projekat: Sečkin Ajdin (Seçkin Aydın) → Format:
intervju, opservacije → Datumi: april–oktobar
2016. → Mesto: Mardin (Dijarbakir) → Učesnici:
meštani Sura
 
ATINA 
Predavanja meke moći
Kustoskinje: Elpida Karaba, Glikerija
Statopulu (Glykeria Stathopoulou)
#8
ATINA–OBERHAUZEN. ENERGIJA
DVA GRADA
Odakle dolazi pretpostavka da kriza
proizvodi kreativne subjekte i
„kreativne gradove”?
Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)
 #12
→ Format: predavanje, performans, instalacija,
video → Datum: 27. februar 2016. → Mesto: State
of Concept, Tousa Botsari 19, Atina → Učesnici:
Elpida Karaba (predavanje); Panos Sklavenitis,
Konstantinos Hadzinikolau (Constantinos
Hadzinikolaou), Anastasija Duka (Anastasia
Douka) (umetnički radovi)
#9
INTERVJUI
Energija grada se trenutno čini veoma
visokom. „Mladalačka” levičarska vlada
se poziva na promenu paradigme u
Evropi, dok istovremeno različiti
događaji ovu energiju katapultiraju do
neba.
Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)
→ Format: predavanje, intervjui → Datum: 18.
mart 2016. → Mesto: Café Bar, 42 Socratous
Street, Atina → Učesnici: Sepake Angiama,
Ksenija Kalpaktsoglu (Xenia Kalpaktsoglou) &
Poka Jio (Poka Yio), Fanis Kafantaris, Jelta Kem,
Petros Moris, Vasilis Zefkili (Vassilis Zefkili),
Panos Sklavenitis, Elpida Karaba, Glikerija
Statopulu
#10
KOLIKO UŽIVAM DA SLUŠAM
LJUDE U LIFTU DOK GOVORE
RUMUNSKI
Uvezivanje i razmena znanja
Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)

→ Format: predavanja, razgovori → Datum: 19.
mart 2016. → Mesto: Projektni prostor Likovne
škole u Atini, Notara 13 & Tositsa, Exarcheia,
Atina → Učesnici: Ana Dana Beroš, Jelta Kem,
Mirjana Utvić, Danijela Dugandžić (govornici);
Elpida Karaba (moderator)
#11
Gde ideš posle ovog?
Predavanje koje istražuje egzotični
pogled na Atinu kao južni eksperiment
kreativne održivosti u vreme krize.
Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)
→ Format: predavanje → Datum: 31. mart 2016. →
Mesto: Likovna škola u Atini, Piraeus Street, Atina
→ Učesnici: Despina Zefkili (predavanje)
PROJEKCIJE MEKE MOĆI:
POGLED
Montaža kinematografskih pogleda na
gradove u krizi, njihove stanovnike i
njihovo fizičko postojanje
Projekat: Sofija Dona (Sofia Dona) → Format:
projekcije → Filmovi: Oi voskoi (1967.), režiser
Nikos Papatakis; The Idlers of the Fertile Valley
(1978.), režiser Nikos Panajotopulos (Nikos
Panayotopoulos); Girls in the Sun (1968.), režiser
Vasilis Georgiadis – prikazan uz simultani prevod;
Katzelmacher (1969.), režiser Rajner Verner
Fasbinder (Rainer Werner Fassbinder) – prikazan
u Atini uz simultani prevod → Datumi: april/maj
2016. → Mesta: Oskar von Miller Forum, Minhen;
Das Kreativquartier, Minhen → Učesnici: studenti
arhitekture, umetnostii filma, pozvani umetnici i
arhitekte
#13
OD SUMRAKA DO SVITANJA
Predavanje o bioskopu bez
performansa
Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)
→ Format: predavanje, obilazak → Datum: 23.
april 2016.
 → Mesta: Folklorni muzej Aharnesa,
Centralni trg (Ag. Vlasios), Aharnes; Acharnes
Kallitechneio, A. Heiliou 16, Atina → Učesnici:
Konstantinos Hadzinikolau (Constantinos
Hadzinikolaou) (predavanje bez performansa)
55
#14
JUG: Ideje bazirane na evropskoj
geografiji gornjeg i donjeg
Mape — kako ih čitamo: sever na vrhu i
jug na dnu. OK. Hajde sada da
razmislimo šta bi to moglo da znači.
Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)

→ Format: predavanje → Datum: 12. maj
2016. →
Mesto: Panteion University, Katedra za
antropologiju → Učesnici: Panos Sklavenitis
(predavanje)
#15
IZLOŽBA Predavanja meke
moći
U svom šestom i finalnom izdanju,
Predavanja meke moći su kulminirala u
jedan polifoni događaj na košarkaškom
terenu Univerziteta Panteion.
Projekat: Privremena akademija umetnosti (PAT)
 Normalizacija privatnog vlasništva u
→ Format: izložba → Datum: 31. maj 2016. →
Mesto: Košarkaški teren, Univerzitet Panteion,
ulica Ipponaktos, Neos Kosmos, Atina →
Učesnici: Privremena akademija umetnosti (PAT)
(Elpida Karaba, Glikerija Statopulu, Sofija Dona,
Konstantinos Hadzinikolau, Panos Sklavenitis,
Despina Zefkili); Stefanija Ablianiti & Stavrula
Morakea, Angelos Kralis, Janis Papadopulos
(Yannis Papadopoulos), Talija Raftopulu (Thalia
Raftopoulou), Kostis Velonis (pozvani umetnici)
BEOGRAD 
FORMALNO NEFORMALNA
Beogradska samoorganizovana
kulturna produkcija
Kustoskinja: Mirjana Boba Stojadinović
#16
BGD ART
Mapa mesta vizuelne umetnosti
Beograda
Dvomesečna, dvojezična štampana
mapa sa ažuriranim programom
umetničkih lokacija Beograda
56
Projekat: Aleksandar Nikolić → Format:
publikacija → Datumi: maj–decembar 2016. →
Mesta: preko 50 galerija, muzeja i lokacija
umetničkih projekata širom Beograda → Hvala:
Mirjana Boba Stojadinović, Marija Radoš,
Virdžinija Deković, Darka Radosavljević, Mane
Radmanović, Đorđe Stanojević, Miroslav Karić,
Andrija Stojanović, Luka Knežević–Strika
#17
GRADSKA GERILA:
 (ilustracije), Milan Popović (kompozicija), Damjan
Samoorganizovana omladina u
urbanom okruženju
Gradska Gerila je nevladina
organizacija koja podržava mlade u
sticanju i razmeni veština i znanja
neophodnih za jačanje samoodrživosti i
samoorganizacije u urbanom
okruženju.
Projekat: Gradska Gerila → Format: izložbe,
intervencije, događaji, performansi, razgovori,
onlajn arhiva → Datumi: maj–decembar 2016. →
Mesto: ACTOPOLIS stan, Despota Stefana 36,
Beograd → Učesnici: Simon Marić, Mirjana Utvić,
Milica Nikolić, Arsenije Savić, Milan Stanimirović,
Stanislav Drca, Irena Ostojić, Katarina Kragović,
Ivana Andrejić, Olivera Petrović, Tamara Miletić,
Doroteja Rokvić, Marija Brdović, Olga Jorgačević,
Ivan Avdić (članovi Gradske gerile); Jelena
Vojvodić (voditeljka arhivske radionice); Lara
Calić, Tina Oparnica, Aleksej Nuc, Bojana
Vojnović, Vanja Žikić, Iva Milojković, Stefan
Malešević, Jovana Stevanović, Teodora Jelena
Stošić, Vladimir Ilić, Nemanja Stojanović
(Hepening DA:SEIN; Performans „Živa Otvorena
biblioteka”; foto–šetnja); Dragana Krtinić
(dizajner); Zorica Milisavljević, Goethe–Institut
Beograd (koordinatorka projekta Gradska Gerila)
→ Hvala: Andreja Rondović, Fakultet tehničkih
nauka, Univerzitet u Novom Sadu (DA:SEIN
happening); Jovan Stamatović–Karić, NK Studio
(GG dijalozi)
#18
DRUGA SCENA: Beogradska
samoorganizovana scena
Istraživački projekat koji istražuje
pozadinu brisanja Druge scene iz
javnog sećanja
Projekat: Marijana Cvetković → Formati:
publikacija, diskusija → Datum: 20. maj
2016. →
Mesto: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota
Stefana 36, Beograd → Učesnici: Jelena Vesić i
Miloš Miletić (gosti javne diskusije); Marijana
 
Cvetković (moderator diskusije); Katarina
Popović (dizajner) → Hvala: Dalija Aćin Telander,
Dragana Alfirević, Zoe Gudović, Vida Knežević,
Milan Marković Matis, Marko Miletić, Irena Ristić,
Mirjana Boba Stojadinović, Jelena Vesić, Ana
Vujanović˝ i ostale kolege iz Druges cene
#19
DATUM ISTEKA
Urođena nestabilnost institucionalnog
sećanja u slučaju institucija kulture u
Srbiji
Projekat: Nikola Radić Lucati → Format:
instalacija → Datumi: 18–29. maj 2016. → Mesto:
ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36,
Beograd
#20
GAUDEAMUS IGITUR:

Samoorganizovani umetnik u
stanju odomaćene agorafobije
Samoorganizovanje pojedinca –
umetnica u procesu uspostavljanja
sopstvene umetničke prakse: stanje
stvari
Projekat: Mariela Cvetić → Formati: umetnikova
knjiga, predavački performans, javna diskusija →
Datumi: 18–29. maj 2016. → Mesto: ACTOPOLIS
stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd →
Učesnici: Irena Ristić (dramaturgija) →
Saradnička organizacija: Arhitektonski fakultet
#21
Kako organizovati
organizaciju
Program za izgradnju kapaciteta za
samoorganizaciju namenjen mladim
ljudima aktivnim u oblasti urbanog
razvoja i unapređenja
Projekat: Urbani Inkubator: Kako organizovati
organizaciju → Formati: radionice, izložba,
prezentacija → Datumi: april – maj 2016. → Mesta:
Kraljevića Marka 8, Savamala, Beograd;
ACTOPOLIS stan, Despota Stefana 36, Beograd →
Učesnici – Kako organizovati organizaciju
(radionica): Ana Đorđević–Petrović, Ljubica
Slavković, Miloš Starčević, Andrija Vranić (Urbani
inkubator); Mirjana Utvić, Katarina Živković, Ivana
Andrejić, Milan Stanimirović, Ivan Avdić, Marija
Brdović, Irena Ostojić, Katarina Kragović, Nina
Vujašin, Olivera Petrović (članovi Gradske Gerile);
Marijana Cvetković, Marko Pejović (voditelji
radionice), Urbani inkubator u saradnji sa
Gradskom Gerilom; – „Retrospective Loops”
(izložba): Branislav Mihajlović, Galerija KM8,
Urbani inkubator (kustos); Sara Radonja, Ivan
Šuletić (umetnici); – „Our Belgrade Waterfront”
(Kamenzind Beograd video): Ana Đorđević–
Petrović, Kamenzind Beograd, Urbani inkubator, u
saradnji sa Katarinom Ćirilović–Popović, Lukom
Tilingerom, Ljubicom Slavković (autori projekta);
Ivica Vujadinović (saradnik), Luka Tilinger
Ćirilović i Maja Klisinski (zvuk), Kaspar Vejnberg
iz Gaspard Music (narator); – „Bike Kitchen
Belgrade” (radionica): Miloš Starčević (voditelj
radionice); Zorica Milisavljević, Goethe–Institut
Beograd (koordinator projekta)
#22
NEDELJIVA NEOTUĐIVA
Imovina u kontekstu produkcije znanja
svim sferama društvenih odnosa i
ljudskog postojanja sprečava nas da
zamislimo bilo kakav drugi koncept
vlasništva.
Projekat: Vahida Ramujkić i Noa
Treister →
Formati: diskusije u javnom prostoru → Datumi:
19. maj 2016,
21. jul 2016. → Mesta: Plato ispred
Filozofskog fakulteta, Čika Ljubina 18–20,
Beograd; Plato ispred mesnih zajednica „Stevan
Sinđelić" i „Vojvoda Putnik", Ustanička 194,
Beograd → Učesnici – Diskusija 1: Branko
Dimitrijević, Ognjen Dukić, Zoran Gajić, Branka
Ćurčić, Đokica Jovanović, Saša Kostić, Vladimir
Miladinović, Matija Medenica, Miloš Miletić,
Nebojša Milikić, Vladimir Novaković, Dragomir
Olujić Oluja, Milovan Pisari, Danilo Prnjat, Mirjana
Radovanović, Predrag Raljević; Vahida Ramujkić i
Noa Treister (moderatori); – Diskusija 2: Radmila
Gujaničić, Marko Jakovljev, Đokica Jovanović i
Saša Petrović, Ana Džokić, Ognjen Dukić,
Vladimir Novaković; Vahida Ramujkić i Noa
Treister (moderatori)
#23
INICIJATIVE
Jednodnevni sastanak kolega koji se
bave umetnošću i kulturom kako bi
razgovarali o uslovima rada i
funkcionisanju lokalne scene vizuelnih
umetnosti
57
Projekat: Anica Vučetić → Format: diskusija →
Datum: 29. maj 2016. → Mesto: privatna kuća u
beogradskom naselju Grocka → Učesnici:
Dragica Vuković, Svetlana Volić, Jasna Petrović,
Miško Petrović, Ana Srbinović, Gordana Baškot,
Olivera Parlić, Mirjana Denkov, Nina Todorović,
Dragoslav Krnajski, Predrag Blagojević, Radoš
Antonijević, Predrag Terzić, Milica Simonović,
Mirjana Boba Stojadinović (diskusija); Anica
Vučetić (moderatorka); Slobodan Stefanović
(asistent projekta); Svetlana Volić, Nina
Todorović, Mirjana Boba Stojadinović (foto
dokumentacija); Mirjana Boba Stojadinović (audio
dokumentacija)
#24
KAMENDINAMIKE:
Šematski
prikaz klasne borbe u Kamendinu
Kako kontekstualizovati i vizuelizovati
neke probleme koji se tiču projekta
socijalnog stanovanja u Zemun Polju
Projekat: Nebojša Milikić i Tadej Kurepa →
Format: aktivističko istraživanje, diskusija →
Datumi: februar–jun 2016, 29. maj 2016.
(diskusija) → Mesto: Naselje Kamendin;
ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36,
Beograd → Učesnici: Vahida Ramujkić (crteži);
Zorana Pavlović, Slobodan Mitrović, Đorđe
Popović, Milovan Pavlović (sagovornici)
#25
LOW–FI VIDEO REMEMBERED
– Revitalizacija jednog arhiva Low–Fi
videa
Istraživanje mogućih načina za
adekvatno uspostavljanje arhiva
Low–Fi video pokreta online, pažljivo
razvijenog kako bi dočarao određeni
kontinuitet „radikalnog amaterizma” u
SFRJ
Projekat: Ivica Đorđević, Aleksandra Sekulić
→
Format: izložba, arhiv, projekcije → Datumi: 29.
maj 2016, 3. jun 2016. → Mesta: Matrijaršija,
Đorđa Čutukovića 13; Centar urbane kulture
IMAGO, Dečanska 14 → Učesnici: Miroslav
Lakobrija (urednik Low–Fi video izložbe), Adam
Ranđelović (urednik muzičkog programa), Mileta
Mijatović (organizator Fijuka i kustos izložbe
Aleksandra Opačića u Matrijaršiji), Nikola Čakić
(tehnički koordinator), Igor Stanojević (volonter)
→ Saradnička organizacija: Fijuk, sajam malih i
nezavisnih izdavača → Hvala: The Cyclist
Conspiracy, The Red Step
58
#26
PROBA
Istraživanje mogućih vidova
samoorganizacije: superstrukcija i
modelovanje lokalne kulturne scene
kroz niz dijaloga i polimedijski rad.
Šta bi ona mogla? Zbog čega bi
postojala? Kako bi nastajala? Na
kakvim principima bi funkcionisala?
Projekat: Irena Ristić → Format: istraživanje,
zvučna instalacija, izveštaj sa javnom diskusijom
→ Datumi: 18–29. maj 2016. → Mesto:
ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota Stefana 36,
Beograd → Učesnici: Dragan Protić, Igor Koruga,
Mariela Cvetić, Vahida Ramujkić, Nikola Radić
Lucati, Tanja Marković, Boba Stojadinović,
Nebojša Milikic, Noa Treister, Vlada Novaković
(dijalozi); Milica Ivić (gost javne diskusije);
Dragan Novković (dizajner zvuka); Anđelka
Nikolić (saradnica) → Hvala: Sandra Stojanović,
za ZOOM → Saradničke organizacije/Partneri:
Hop.La!
#27
STUDIJA SLUČAJA
Izložba crteža sa publikacijom
Postoji potreba da se baci svetlo na
neodržive uslove kulturnih modela
kako bi ih redefinisali i pronašli način
da ih obnovimo kao organski deo
društvenog okruženja.
Projekat:
Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont
– Nezavisno udruženje umetnika) → Format:
istraživanje, izložba → Datumi: 26–29. maj 2016.
→ Mesto: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota
Stefana 36, Beograd → Učesnici: EmaEmaEma,
Mario Kolarić, Andrej Bunuševac, Goran
Stojčetović → Hvala: Marko Stojanović, Željko
Maksimović
#28
KARNEVAL MEĐU RUŠEVINAMA
– Zidne novine
Zidne novine koriste tekstove i
ilustracije kako bi promišljali o raznim
društvenim pitanjima i zauzeli kritički
odnos prema procesima neoliberalnog
kapitalizma.
Projekat: KURS (Miloš Miletić i Mirjana
 
Radovanović) → Format: publikacija i javna
diskusija → Datumi: maj 2016, 24. maj 2016. →
Mesta: ACTOPOLIS stan, Bulevar Despota
Stefana 36, Beograd; Društveni centar Oktobar,
Strahinjića bana 33, Beograd; CZKD – Centar za
kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21,
Beograd → Učesnici: Miloš Miletić i Mirjana
Radovanović (KURS) (uređivanje); KURS (Miloš
Miletić i Mirjana Radovanović) (ilustracije); Iskra
Krstić (tekst); Iskra Krstić, Danilo Prnjat, Selman
Trtovac (gosti javne diskusije); Miloš Miletić
(moderator diskusije)
#29
UMETNIČKI KOLEKTIV U10
Sedam umetnika predstavljaju svoja
dela i sebe kao organizatore, kustose i
članove umetničkog kolektiva kroz
grupnu izložbu.
Projekat: U10 Art Collective → Format: izložba →
Datumi: 18–29. maj 2016. → Mesto: ACTOPOLIS
stan, Bulevar Despota Stefana 36, Beograd →
Učesnici: Lidija Delić, Nina Ivanović, Sava
Knežević, Isidora Krstić, Iva Kuzmanović,
Nemanja Nikolić, Marija Šević (Umetnički kolektiv
U10)
BUKUREŠT 
Bukurešt–jug: Sam
izgradi svoj grad  Format: tekstovi i slike → Datumi: mart –
Kustosi: Štefan Genčulesku (Stefan
Ghenciulescu), Raluka Vojna (Raluca
Voinea)
#30
Budi gradonačelnik na deset
minuta
Privremeni paviljon postavljen na tri
javna mesta postaje biro
gradonačelnika za imaginarni grad
Bukurešt–jug tokom nekoliko dana.
Projekat: Štefan Genčulesku, Raluka Vojna,
Kozmina Goagea (Cosmina Goagea), Konstantin
Goagea (Constantin Goagea), Danijela Palimariu
(Daniela Palimariu), Mihai Dutesku (Mihai
Dutescu), Julijana Dumitru (Iuliana Dumitru) →
Format: intervencija u javnom prostoru →
Datumi: 23, 26, 28. maj 2016. → Mesta: ispred
bivšeg bioskopa „Flamura”, naspram parka
Flamura; ulaz u Sebastijanov park, na
Sebastijanovoj aveniji; Piata Sudului, ispred
prodavnice Big Berceni → Učesnici: Matej
Popesku (Matei Popescu), Sorina Dumitru
(konstrukcija paviljona); Dragoš Dragnea (Dragos
Dragnea) (dizajn); Florijana Genes (Floriana
Genes), Bogdan Stanesku (Bogdan Stanescu),
Sorin Popesku (Sorin Popescu) (operateri
instalacija)
#31
Druga mapa (južnog)
Bukurešta
Kulturno i društveno preduzetništvo,
uradi–sam i prostori za mejkere, kružna
ekonomija
Projekat: Kozmina Goagea (Cosmina Goagea) →
Format: štampana i onlajn publikacija, istraživanje
→ Datumi: 23–28. maj 2016. → Učesnici: Kozmina
Goagea (istraživanje, tekst i koordinacija), Marija
Aleksandresku (Maria Alexandrescu ) (crteži),
Marijus Veber (Marius Weber) (grafički dizajn),
Klaudiu Forgaci (Claudiu Forgaci) (saradnik na
istraživanju)
#32
JUŽNJAČKE Priče
Putovanje kroz jedan manje evropski
Bukurešt
novembar 2016. → Mesto: Bukurešt–jug →
Učesnici: Mihaj Dutesku (Mihai Dutescu) (tekstovi
– literarna reportaža); Andrej Margulesku (Andrei
Margulescu) (slike – fotoreportaža)
59
OBERHAUZEN 
gradimo novi grad
Kustos: gehajmagentur
(geheimagentur)
#33
Arheološki gradski muzej
Archeološki muzej za novi grad
Projekat: Zuzane Kudjelka i Kaspar Vimberli
(Susanne Kudielka, Kaspar Wimberley) → Format:
instalacija → Datumi: 1–11. septembar 2016. →
Mesto: Marktstraße 107, Oberhauzen
#34
Centar grada
Centar novog grada
Projekat: gehajmagentur → Format: instalacija →
Datumi: 1–11. septembar 2016. → Mesto:
Willy-Brandt-Platz 1, Oberhauzen
#35
Sve od sutra PA NADALJE
Rešenja za probleme sutrašnjice
Projekat: We Are Visual (Feliks Jung i Mark
Ajnzidl / Felix Jung, Marc Einsiedel) → Format:
instalacija, intervencija → Datumi: 1–11.
septembar 2016. → Mesta: Will-Quadflieg-Platz;
Altmarkt; predvorje stanice, Oberhauzen
#36
Duhovidobrenade
Multikanalna zvučna instalacija sa
audio snimcima starog grada
Projekat: Denize Riter (Denise Ritter) → Format:
zvučna instalacija → Datumi: 1–11. septembar
2016. → Mesto: Willy-Brandt-Platz 1, Železnička
stanica, Muzejske platforme 4 i 5, Oberhauzen
#37
Parcela 1
Baštensko zemljište u pešačkoj zoni
Projekat: Dirk Šlihting (Dirk Schlichting) →
Format: instalacija → Datumi: 1–11. septembar
60
2016. → Mesto: Marktstraße, kod broja 16,
Oberhauzen
#38
Čudovište
Čudovište novog grada
Projekat: Lars Moric (Lars Moritz) → Format:
intervencija, performans → Datumi: 1–11.
septembar 2016. → Mesto: Knappenhalde,
Oberhauzen
SARAJEVO 
actopolis lab sarajevo
Kustoskinja: Danijela Dugandžić
#39
Zeleni paviljon Sarajevo
Zeleni paviljon je simbolična galerija
koja niče iz javnog tla Hastahana parka,
smještenog u samom centru Sarajeva.
Napravljena od penjačica i biljaka, ova
zelena instalacija raste i oblikuje se u
sobu za sjećanje, ponovno zamišljanje i
stvaranje javnih prostora.
Projekat: Lana Čmajčanin, Bojan Stojčić
 →
Format: instalacija, intervencija → Datumi: 6. jun
– 30. septembar 2016. → Mesto: Park Hastahana,
Sarajevo
#40
SARAJEVO ALBUM
Kolektivni multimedijalni projekat o
savremenom Sarajevu koji povezuje
urbane slike i narative
Projekat: Armina Pilav; Haris Sahačić, Katarina
Bošnjak, Roberto Vertijeri, Mirza Spužić (koautori)
→ Format: radionice, istraživanje, intervencije →
Datumi: 6. jun – 30. septembar 2016. → Mesto:
Sarajevo → Učesnici: „Grad kao puzle”: Nardina
Zubanović, Kolektiv Kreaktiva; – „Gradske igre u
Hastahani”: Kolektiv Kreaktiva, Haris Fazlić,
multimedijalna domaćica Dre, Semra Kikić
 
#41
SARAJEVO CLOUD
Šta ako bismo mogli posmatrati
pojedinačna iskustva zajedničkog
javnog prostora?
Projekat: Asmir Mutevelić, Kenan Vatrenjak, Ibrica
Jašarević, Vedad Islambegović → Format:
intervencija, mobilna aplikacija → Datumi: 6.
jun– 30. septembar 2016. → Mesto: Park
Hastahana, Sarajevo
ZAGREB 
nevidljivo pripadanje
Kustoskinja: Ana Dana Beroš
#42
Zajednice skrbi
„Ti si ja, ja sam neko drugi”
Projekat: Selma Banich → Format: radionica u
zajednici, intervencija → Datumi: april–maj 2016.
→ Mesto: naselje Folka,
Zagreb → Učesnici:
Selma Banich, Marija Borovičkić, Mila Čuljak,
Ivana Rončević, Ana Vilenica (umetnice i kulturne
radnice); Ana Opalić (fotografija); Matija Kralj
(video); Luka Juras (dizajn); Ana Suntešić (odnosi
s javnošću)
#43
Povezivanje: instalacija
Seminar za hodače
Stvaranje boljeg grada šetanjem
Projekat: Saša Šimpraga → Format: instalacija,
seminar za šetače → Datumi: 2–11. april 2016. →
Mesto: Štrosmajerovo šetalište, Zagreb →
Saradnik: David Kabalin (arhitekta) → Učesnici:
Matija Kralj (video); Bojan Mrđenović (fotograf);
Luka Juras (dizajn); Ana Suntešić (odnosi s
javnošću)
#44
FULL RANGE SOCIETY
Koja je tvoja „Zvučna iskaznica”?
Projekat: Bojan Gagić i Miodrag Gladović
(Lightune.G) → Format: participatorna audio–
instalacija, izložba, veb–aplikacija → Datumi: 5.
–10. jul 2016. → Mesto: Galerija Greta, Ilica 92,
Zagreb → Učesnici: Ana Opalić (fotografija);
Matija Kralj (video); Draga Komparak (dizajn); Ana
Suntešić (odnosi s javnošću)
#45
Spaces Between (Living)
Places
Formiranje novog identiteta kroz
fenomenologiju „prostora između”
geografskih, ekonomskih i kulturnih
koordinata „Mesta življenja”
Projekat: Tonka Maleković → Format: izložba,
istraživanje → Datumi: 1–10. septembar 2016. →
Mesto: Galerija studentskog centra, Savska cesta
25 → Saradnici: Petra Kelemen, Matija Kralj →
Učesnici: Ana Opalić, Damir Žižić (fotografi);
Matija Kralj, Neven Petrović (video); Luka Juras
(dizajn); Ana Suntešić (odnosi s javnošću)
#46
Cesta pripadanja
Pripadanje kao emocionalni alat za
vraćanje urbanog prostora
Projekat: Nikola Bojić → Datum: otvaranje 8. juna
2016. → Mesto: Podbrežje, Radmanovačka ulica
10, Zagreb → Učesnici: Damir Prizmić (dizajn i
programiranje aplikacije); Ana Opalić, Dinko
Cepak (fotografi); Matija Kralj, Neven Petrović
(video); Luka Juras (dizajn); Ana Suntešić (odnosi
s javnošću)
61
 ACTOPOLIS | Umetnost akcije
Projekat Goethe–Instituta i Urbane Künste Ruhr

Koncept Carp)
Angelika Fic (Angelika Fitz)
Grafički dizajn izložbe
Direktor projekta NODE Berlin Oslo
Julijane Štegner (Juliane Stegner),
Goethe–Institut Atina Arhitektura izložbe
Stadelmann Schmutz Wössner
Umetnički direktori ­Architekten, Berlin
Katja Asman (Katja Aßmann), Angelika
Fic (Angelika Fitz), Martin Fric (Martin Prevod i lektura (Tekstovi za
Fritz) izložbu)
Tradukas GbR
Kustosi
Ana Dana Beroš, Danijela Dugandžić, Prevod na bosanski (Mini–vodič)
gehajmagentur (geheimagentur), Štefan Adnan Arnautlija
Genčulesku (Ștefan Ghenciulescu )/ 
Raluka Vojna (Raluca Voinea), Elpida Lektura
Karaba / Glikerija Statopulu (Glykeria Alma Dautbegović
Stathopoulou), Mirjana Boba
Stojadinović, Pelin Tan Lektura sa bosanskog na srpski
Nenad Tomović i Jelena Kostić–
Koordinator projekta Tomović
Natalia Sartori, Goethe–Institut Atina
Izložba će biti prikazana u
Projekt menadžeri sledećim gradovima:
Urbane Künste Ruhr Ankara, Atina, Beograd, Bukurešt,
Karola Keme (Carola Kemme), Danijel Istanbul, Izmir, Oberhauzen, Sarajevo,
Klem (Daniel Klemm), Kristina Danik Solun, Beč i Zagreb.
(Christina Danick)

Koprodukcija
Goethe–Institut Ankara (Thomas Lier;
Raimund Wördemann); Goethe–Institut
Athen (Juliane Stegner); Goethe–
Institut Belgrad (Matthias Müller–
Wieferig, Frank Baumann); Goethe–
Institut Bukarest (Beate Köhler; Evelin
Hust); Goethe–Institut Bosnien und
­Herzegowina (Charlotte Hermelink);
Goethe–Institut Kroatien (Katrin
Ostwald–Richter; Matthias Müller–­
Wieferig), Theater Oberhausen (Peter

62   63
 Intro–video
Nataša Pavlović, POGON

Koprodukcija Lokalni posmatrači

Goethe–Institut Belgrad Vesna Milosavljević, Snežana
Stamenković
Direktori
Matijas Miler–Viferih (Matthias Müller– Medijski sponzori
Wieferig) supervizuelna.com, SEECult.org,
Frank Bauman (Frank Baumann) designed.rs

Kustoskinja Prevod na engleski

Mirjana Boba Stojadinović Nenad Tomović

Umetnici/učesnici Prevod na nemački

Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić
i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena
Ristić, KURS, Mariela Cvetić, Marija
Radoš i Miroslav Karić (Remont),
Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i
Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati,
Umetnički kolektiv U10, Vahida
Ramujkić i Noa Treister, Gradska Gerila,
Urbani inkubator
Koordinator projekata Gradska
Gerila i Urbani inkubator
Zorica Milisavljević
Sekretarijat GI Beograd
Milica Lalić
Koordinator GI Beograd
Sunčica Šido, Zorica Milisavljević
Podrška GI Beograd
Biljana Pajić, Aleksandar Vlahović,
Vladimir Kovačević, Edi Kostić,
Bosanka Stamenković, Marija Ristić
Blog
Sandra Stojanović
PR
Ana Đokić
Fotograf
Marija Piroški
Video–dokumentarni film
SEEcult.org
Maja Matić
Prevod na srpski
Jelena Kostić–Tomović
Grafičko oblikovanje
Kristina Pavlak + Dragana Krtinić
Grafičko oblikovanje za Gradsku
Gerilu / Urbani inkubator
Dragana Krtinić
Prostor ACTOPOLIS stana
D–spot (Despota Stefana 36), Ružica
Sarić
Posebna tehnička pomoć
Gile Fragile
Galerijski asistenti
Jovan Ćurčić, Slavica Obradović
Hvala
Selmanu Trtovcu, Borutu Vildu, Katarini
Nini Antanasković (Cultural Innovators
Network), Magacinu u Kraljevića Marka
4, Muzeju savremene umetnosti
Beograd, Senki Ristivojević, Sajmonu
Kouperu (Simon Cowper)
Partneri
Muzej grada Beograda
МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА
BELGRADE CITY MUSEUM
Beogradska internacionalna nedelja
arhitekture

64 
 Izložba predstavlja primere projekata iz Ankare/Mardina,
Atine, Bukurešta, Beograda, Oberhauzena, Sarajeva i
Zagreba. Materijali iz više od četrdeset pet pojedinačnih
programa pokazuju bogati repertoar mogućnosti za akciju
da se oblikuju i menjaju gradovi u kojima živimo.