Naziv originala:

Steve Berry
THE AMBER ROOM
Copyright 2003 by Steve Berry
This translation published by arrangement with Ballantine Boks,
an imprint of Random House, a division of Random House LLC.
Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje Vulkan izdavatvo

ISBN 978-86-10-01214-9

Preveo Mirko Bii

Beograd, 2014.

Za mog oca, koji je, i ne znajui to, rasplamsao vatru

pre nekoliko decenija,
i moju majku,
koja me je nauila kako da odravam plamen.

Iz kog god da je razloga neka zemlja opustoena, treba da sauvamo

one graevine koje ine ast ljudskom drutvu, a ne doprinose
snazi neprijatelja kao to su hramovi, grobnice, javne zgrade, i
sva dela izuzetne lepote... Tako onaj koji zemlje razuzdano liava
ovih uda umetnosti sebe proglaava neprijateljem ljudskog roda.
Emerih de Vatel, Zakon nacija, 1758.
Detaljno sam prouio stanje istorijskih spomenika u Peterhofu,
Carskom selu i Pavlovsku, i u sva tri mesta sam se uverio u udovina skrnavljenja dostojanstva tih spomenika. tavie, prouzrokovana teta iji e potpuni spisak biti izuzetno teko dostaviti
jer je toliko opsean pokazuje znake predumiljaja.
Svedoenje Josifa Orbeljija, direktora Ermitaa, pred
Nirnberkim sudom, 22. februara 1946.

Prolog
Koncentracioni logor Mauthauzen, Austrija
10. april 1945.
Zatoenici su ga zvali Uho jer je bio jedini Rus u Baraci 8 koji je razumeo
nemaki. Niko ga nikada nije zvao po njegovom pravom imenu, Karol
Borja. Uho je bio njegov nadimak od prvog dana kada je stigao u logor,
pre vie od godinu dana. Bilo je to obeleje na koje je on gledao s ponosom, i dunost koju je ispunjavao svim srcem.
ta si uo?, apnuo mu je u tami jedan od zatoenika.
On se sklupao blizu prozora, naslonjen na ledeno staklo, isputajui
iz usta u suvi i zaguljivi vazduh paru tanku i providnu poput pauine.
Da li ele jo zabave?, upita drugi zatvorenik.
Pre dve noi uvari su doli po jednog Rusa u Baraku 8. On je bio
peadinac iz Rostova blizu Crnog mora, relativno nov u logoru. Njegovi
vrisci uli su se cele noi, i zavrili su se tek posle praska rafalne paljbe,
a njegovo krvavo telo obeeno je na glavnu kapiju, da ga ujutro svi vide.
Nakratko je skrenuo pogled sa prozora. Tiina. Teko mi je da ujem
zbog vetra.
Vakama izjedeni visei leaji bili su postavljeni jedni iznad drugih u
tri niza, a svakom zatvoreniku je bio dodeljen prostor manji od kvadratnog metra. Stotinu pari upalih oiju zurilo je u njega.
Svi ljudi su potovali njegovo nareenje. Niko se nije ni pomerio, njihov strah je odavno utopljen u uasu Mauthauzena. Iznenada se okrenuo
od prozora. Dolaze.
Sledeeg trenutka vrata se naglo otvorie. Ledeni noni vazduh ulete
unutra za narednikom Humerom, nadzornikom Barake 8.
Achtung!
Klaus Humer je bio Schutzstaffel, esesovac. Jo dvojica naoruanih esesovaca stajala su iza njega. Svi uvari u Mauthauzenu bili su pripadnici

Stiv Beri
SS-a. Humer nije nosio oruje. Nikada ga nije nosio. Visina od 185 centimetara i snani udovi bili su sva zatita koja mu je trebala.
Trae se dobrovoljci, ree Humer. Ti, ti, ti i ti.
Borja je bio poslednji meu prozvanim. Pitao se ta se deava. Zatvorenici su retko umirali nou. Komora smrti tada nije radila, a ovo vreme
je korieno za isputanje gasa i pranje ploica za sutranja pogubljenja.
uvari su uglavnom ostajali u svojoj kasarni, okupljeni oko gvozdenih
pei grejanih drvima tokom ije su see zatvorenici umirali. Takoe su
spavali i doktori i njihovi pomonici, spremajui se za jo jedan dan eksperimenata u kojima su zatvorenici redom i neselektivno korieni kao
laboratorijske ivotinje.
Humer pogleda pravo u Borju. Ti me razume, zar ne?
On ne ree nita, zurei pravo u crne uvarove oi. Godina dana uasa
nauila ga je vrednosti utanja.
Nema nita da kae?, upita Humer na nemakom. Odlino. Treba
da razume... i dri usta zatvorena.
Drugi uvar se progura napred, sa etiri vunena ogrtaa prebaena
preko ispruenih ruku.
Kaputi?, promrmlja jedan od Rusa.
Nijedan zatvorenik nije nosio kaput. Po dolasku su im izdavane prljava
koulja od grubog platna i odrpane pantalone, vie rite nego odea. Posle
smrti ona im je skidana da bi, smrdljiva i neoprana, bila izdata novopristiglom zatvoreniku. uvar baci kapute na pod.
Humer pokaza na njih. Mntel anziehen.
Borja prui ruku prema jednom od zelenih zamotuljaka. Narednik
kae da ih obuete, objasni on na ruskom.
Ostala trojica uinie isto to i on.
Vuna mu je grebla kou ali je taj oseaj bio dobar. Prolo je mnogo
vremena pre nego to je oseao bilo ta slino toploti.
Napolje, ree Humer.
Trojica Rusa pogledae Borju, a on mahnu rukom prema vratima. Svi
izaoe napolje u mrak.
Humer povede kratku kolonu preko leda i snega prema sredinjoj istini u logoru, dok je ledeni vetar zavijao izmeu redova niskih baraka.
Osamdeset hiljada ljudi bilo je nagurano u okolne graevine, vie nego
to ih je ivelo u itavoj Borjinoj rodnoj provinciji u Belorusiji. Poeo je
da misli kako vie nikada nee videti to mesto. Vreme je postalo skoro
10

Paklena odaja
beznaajno, ali radi sopstvenog zdravog razuma, pokuavao je da sauva
neki oseaj za njega. Bio je kraj marta. Ne. Poetak aprila. A jo je bio
mraz. Zato ne moe jednostavno da umre ili bude ubijen? Stotine njih
su svakog dana doivljavale tu sudbinu. Da li je njegova sudbina da preivi ovaj pakao?
Ali zbog ega?
Na sredinjoj istini Humer skrenu levo i izae na jo jedan otvoren
prostor. Sa jedne strane je stajalo jo zatvorenikih baraka. S druge strane
su bili logorska kuhinja, zatvor i ambulanta. Na daljem kraju je stajao valjak, tona elika je svakog dana vuena preko zamrznute zemlje. Borja se
nadao da njihov zadatak ne ukljuuje to muno rintanje.
Humer stade ispred etiri visoka drvena stuba.
Pre dva dana grupa zatvorenika je povedena u oblinju umu, a Borja
je i tada bio jedan od deset prozvanih. Oborili su tri jele, a jednom od
zatvorenika se od naprezanja slomila ruka i on je na licu mesta ustreljen.
Grane su odseene a stabla raseena na etiri dela i odvuena nazad u
logor, gde su stubovi visine oveka podignuti na sredinjoj istini. Goli
stubovi su stajali tu proteklih nekoliko dana. Sada su ih uvala dva naoruana straara. Elektrine svetiljke gorele su iznad njih, maglovito obasjavajui mrazni i suvi vazduh.
ekajte ovde, ree Humer.
Narednik se tekim korakom pope uz nisko stepenite i ue u zatvor.
Kroz pravougaonik otvorenih vrata sinu uta svetlost. Sledeeg trenutka
izvedoe etvoricu golih ljudi. Njihove plavokose glave nisu bile obrijane
kao kod ostalih, Rusa, Poljaka i Jevreja, koji su inili ogromnu veinu
zatvorenika u logoru. Niti su im miii bili slabi, ni pokreti spori. Nisu
imali bezizraajan pogled, niti su im oi bile duboko utonule u svoje duplje, niti je po njima bilo oteklina od prebijanja. Ovi ljudi su bili snani.
Vojnici. Nemci. I ranije ih je viao. Granitna lica, bez oseanja. Kameno
hladna, poput noi.
Ova etvorica su hodali uspravno i prkosno, s rukama pored bokova;
nijedan nije pokazivao da je svestan nepodnoljive hladnoe koju je njihova mlenobela koa sigurno oseala. Humer izae za njima iz zatvora
i pokaza na stubove. Tamo.
etvorica nagih Nemaca odmarirae onde kuda im je pokazano.
Humer prie i baci etiri namotaja konopca u sneg. Veite ih za stubove.
11

Stiv Beri
Borjina trojica pratilaca pogledae u njega. On se sagnu i podie sva
etiri smotka konopca, pa dodade po jedan svoj trojici ljudi i ree im ta
da rade. Svaki od njih prie po jednom od nagih Nemaca, koji su stajali
u stavu mirno ispred grubo otesanih jelovih trupaca. Kakav prekraj je
izazvao ovo ludilo? On obmota grubo ue oko grudi oveka ispred sebe
i pritegnu telo uz drvo.
vrsto, povika Humer.
Zavezao je vor na omi i vrsto zategnuo ue preko Nemevih golih
grudi. ovek nije ni trepnuo.
Humer pogleda ostalu trojicu. Borja iskoristi priliku da apne na nemakom: ta ste uradili?
Nije bilo odgovora.
On stegnu ue jo vre. Ovo ne rade ak ni nama.
ast je prkositi onome ko te dri u zarobljenitvu, apnu Nemac.
Da, pomisli on. Jeste.
Humer se okrenu. Borja veza vor na poslednjoj omi. Ovamo, ree
Humer.
On i ostala trojica Rusa zatrupkae preko sveeg snega, sklanjajui
se s puta. Da bi hladnou uinio podnoljivijom, gurnuo je ruke ispod
pazuha i premetao se s noge na nogu. Bio je divan oseaj imati na sebi
kaput. Bilo je to prvi put da je osetio toplotu otkako je doveden u logor.
Tada mu je njegov identitet potpuno oduzet i zamenjen brojem 10901
koji mu je istetoviran na desnoj podlaktici. Na levu stranu prsa njegove
otrcane koulje zaiven je trougao. Slovo R unutar trougla oznaavalo je
da je Rus. Boja je takoe bila vana. Crvena za politike zatvorenike. Zelena za kriminalce. uta Davidova zvezda za Jevreje. Crna i smea boja
za ratne zarobljenike.
Humer kao da je neto ekao.
Borja skrenu pogled ulevo.
Jo elektrinih svetiljki osvetljavalo je paradni poligon koji se prostirao
sve do glavne kapije. Put koji je od nje vodio do kamenoloma gubio se u
mraku. tapska komandna zgrada s druge strane ograde bila je neosvetljena. Gledao je kako se glavna kapija otvara i jedna samotna prilika ulazi
u logor. ovek je na sebi imao kaput dug do kolena. Ispod njegove ivice
videle su se svetle pantalone koje su padale preko crnih jahaih izama.
Na glavi je imao oficirsku kapu svetle boje. iroki bokovi i isturen velik
12

Paklena odaja
stomak trzali su se iznad krivih nogu koje su odluno koraale. Pod svetlou lampi video se njegov otar nos, bistre oi i prilino lepe crte lica.
Crte lica koje su se smesta mogle prepoznati.
Poslednji komandir eskadrona Rihthofen. Komandant nemakih vazdunih snaga, zastupnik nemakog parlamenta, pruski premijer, predsednik pruskog dravnog saveta, rajhmajster za lov i umarstvo, predsedavajui saveta za odbranu Rajha, rajhsmaral proirenog nemakog rajha.
Firerov naslednik koga je on lino odabrao.
Herman Gering.
Borja je ve jednom ranije video Geringa, 1939. godine u Rimu. Gering se tada pojavio u kicokom sivom odelu, sa svetlocrvenom kravatom
oko mesnatog vrata. Njegovi debeli prsti bili su ukraeni rubinima, a nacistiki orao optoen dijamantima bio mu je zakaen za levi rever. Odrao je suzdran govor u kome je traio mesto pod suncem za Nemaku,
postavljajui pitanje: Da li biste nam radije dali puke ili puter? Hoete li
uvoziti svinjsku mast ili metalnu rudu? Pripremljenost nas ini monim.
Puter nas ini samo debelim. Gering je na brzinu zavrio svoju govoranciju, obeavajui da e Nemaka i Italija marirati rame uz rame u borbi
koja predstoji. Borja se seao da je paljivo sluao i da govor nije ostavio
na njega neki naroit utisak.
Gospodo, verujem da vam je udobno, rekao je Gering mirnim glasom etvorici vezanih zatvorenika.
Nijedan nije odgovorio.
ta je rekao, Uho?, apnuo je jedan od Rusa.
Podsmeva im se.
Zavei, promrmlja Humer. Pazi ta radi ili e im se pridruiti.
Gering stade tano ispred etvorice golih ljudi. Pitam svakog od vas
ponovo. Imate li neto da kaete?
Odgovori mu samo vetar.
Gering polako prie jednom od uzdrhtalih Nemaca. Onome koga je
Borja vezao za stub.
Matijase, sigurno ne eli da umre ovako? Ti si vojnik, odani firerov sluga.
Firer... nema nikakve... veze sa ovim, promuca Nemac dok mu je telo
podrhtavalo u silovitim trzajima.
Ali sve to radimo, radimo njemu u ast.
Zbog ega sam ja... i odabrao da umrem.
13

Stiv Beri
Gering slegnu ramenima. Nemarnim pokretom, koji bi ovek napravio
kad odluuje da li da uzme jo jedan kola. Mahnuo je rukom Humeru.
Narednik dade znak dvojici uvara, koji dokotrljae veliku bavu prema
vezanim ljudima. Drugi uvar prie sa etiri kutlae i baci ih na sneg.
Humer pogleda Ruse. Napunite ih vodom, i stanite svaki pored jednog
od ovih ljudi.
Borja ree ostaloj trojici ta da rade i oni podigoe kutlae pa ih potopie u vodu.
Nemojte nimalo da prospete, upozori Humer.
Borja je pazio, ali vetar izbaci nekoliko kapi iz kutlae. Niko nije primetio. Vratio se do Nemca koga je vezao za kolac. Onoga po imenu Matijas.
Gering stade u sredinu, skidajui crne kone rukavice.
Vidi, Matijase, ree on, skidam rukavice da bih mogao da osetim
hladnou, kao to je ti osea na koi.
Borja je stajao dovoljno blizu da vidi teki srebrni prsten oko srednjeg
prsta na njegovoj desnoj ruci, sa ploicom u obliku stegnute pesnice na
njemu. Gering gurnu desnu ruku u dep pantalona i izvadi nekakav kamen. Bio je zlataste boje, kao med. Borja je prepoznao ta je to. ilibar.
Gering opipa predmet prstom i ree: Na svakih pet minuta e vas posipati vodom dok mi neko od vas ne kae ono to hou da znam, ili dok
ne umrete. Meni je svejedno ta e se od to dvoje dogoditi. Ali zapamtite,
onaj ko progovori e preiveti. Onda e jedan od ovih bednih Rusa zauzeti
njegovo mesto. On zatim moe ponovo da uzme svoj kaput i sipa vodu po
Rusu dok ne umre. Zamislite kako e to biti zabavno. Samo treba da mi
kaete ono to elim da znam. Dakle, imate li neto da kaete?
utanje.
Gering klimnu Humeru glavom.
Giee es, ree Humer. Sipajte.
Borja to i uradi, a ostala trojica Rusa za njim. Voda natopi Matijasovu
gustu plavu kosu, a zatim mu potee niz lice i grudi. Drhtaji su pratili curenje vode. Nemac ne ispusti ni zvuka, osim cvokotanja zuba.
Ima li neto da kae?, ponovo upita Gering.
Nita.
Pet minuta kasnije, postupak je ponovljen. Dvadeset minuta kasnije,
posle jo etiri posipanja, poela je da nastupa hipotermija. Gering je bezoseajno stajao, ravnomernim pokretima trljajui ilibar. Pred sam istek
sledeih pet minuta, prie Matijasu.
14

Paklena odaja
Ovo je besmisleno. Reci mi gde je das Bernsteinzimmer sakriven i
prekini svoje patnje. Nije vredno umreti zbog ovoga.
Uzdrhtali Nemac samo je zurio u njega, zadivljujue prkosno. Borja je
skoro mrzeo to to je Geringov pomaga u ubistvu ovog oveka.
Sie sind ein lgnerisches, diebisches Schwein, procedi Matijas u jednom dahu. Ti si laljiva, kradljiva svinja. Zatim Nemac pljunu.
Gering se zatetura unazad, s pljuvakom razmazanom po prednjem
delu svog zimskog kaputa. Raskopao je dugmad i otresao pljuvaku sa
tkanine, pa zadigao peeve kaputa, otkrivajui bisernosivu uniformu punu
odlikovanja. Ja sam tvoj Reichsmarschall. Drugi po redu, odmah iza firera. Niko ne nosi ovakvu uniformu osim mene. Kako se usuuje da misli da moe tek tako da je prlja. Rei e mi ono to elim da znam, Matijase, ili e se smrznuti nasmrt. Sporo. Vrlo sporo. To nee biti prijatno.
Nemac ponovo pljunu. Ovog puta na uniformu. Gering je stajao iznenaujue mirno.
Zadivljujue, Matijase. Tvoja odanost je primeena. Ali koliko jo
dugo moe da izdri? Pogledaj se samo. Zar ne bi voleo da se ugreje?
Priblii telo jakoj vatri, koe umotane u mekano vuneno ebe. Gering
iznenada prui ruku i povue Borju blizu vezanom Nemcu. Voda pljusnu
iz kutlae po snegu. Divno bi se oseao u ovom kaputu, zar ne, Matijase? Hoe li dopustiti ovom bednom kozaku da uiva u toploti dok se
ti smrzava?
Nemac nita ne ree. Samo zadrhta.
Gering odgurnu Borju. Kako bi bilo da oseti malo toplote, Matijase?
Reichsmarschall otkopa pantalone. Vreli urin prsnu u luku, isparavajui na mestu dodira sa golom koom i ostavljajui na njoj ute mrlje
koje su se sputale dole na sneg. Gering otrese ud da ga osui pa zakopa
pantalone. Osea li se bolje, Matijase?
Verrottet in der schweinshlle.
Borja se slagao sa tim. Truni u paklu, svinjo.
Gering jurnu napred i estoko oinu vojnika nadlanicom preko lica,
razderavi mu obraz svojim srebrnim prstenom. Krv poe da kaplje.
Sipaj!, vrisnu Gering.
Borja se vrati do bureta i ponovo napuni svoju kutlau.
Nemac po imenu Matijas poe da vie: Mein Fhrer. Mein Fhrer.
Mein Fhrer. Glas mu je postajao sve jai. Ostala trojica vezanih ljudi
mu se pridruie.
15

Stiv Beri
Voda pljusnu.
Gering je stajao i gledao, sada ve trljajui ilibar silovitim pokretima.
Dva sata kasnije, Matijas je umro, okovan ledom. U sledeih sat vremena
podlegla su i ostala trojica Nemaca. Niko nije pomenuo nita o das Bernsteinzimmer-u.
ilibarskoj sobi.

16

Deo prvi

Jedan
Atlanta, Dordija
Utorak, 6. maj, sadanje vreme, 10.35 pre podne
Sudija Rejel Katler pogleda preko svojih naoara s okvirom od kornjainog oklopa. Advokat je ponovo rekao istu stvar, a ovoga puta ona nee
dopustiti da to proe bez komentara. Samo trenutak, savetnie.
Rekao sam da optueni tvrdi da je sudski postupak pogreno voen.
Ne. Pre toga. ta ste rekli?
Rekao sam: Da, gospodine.
Ako niste primetili, ja nisam gospodin.
Upravo tako, asni sudijo. Izvinjavam se.
Rekli ste to jutros ve etiri puta. Svaki put sam zabeleila.
Advokat slegnu ramenima. To deluje kao veoma nevano pitanje.
Zato asni sudija gubi vreme na beleenje moje jednostavne greke u
govoru?
Drsko kopile se ak nasmeilo. Uspravila se u stolici i zagledala se u
njega, ali odmah je shvatila ta Markus T. Netls radi. Zato nije nita rekla.
Mom klijentu se sudi zbog napada s oteavajuim okolnostima, sudijo. A ipak je sudu izgleda vie stalo do toga kako vas oslovljavam nego
do policijskog prekraja koji je poinjen.
Ona pogleda prema poroti, zatim prema stolu drugog pravnog savetnika. Pomonica pravobranioca za okrug Fulton sedela je ne pokazujui
nikakva oseanja, naizgled zadovoljna to njen protivnik sam sebi kopa
jamu u koju e upasti. Mlada pravnica oigledno nije shvatila ta Netls
pokuava. Ali sudija je razumela. Apsolutno ste u pravu, savetnie. To
je nevano. Nastavite.
Zavalila se u svojoj stolici i primetila trenutni izraz ozlojeenosti na
Netlsovom licu. Izraz kakav bi mogao da ima lovac kada njegov hitac
promai metu.

Stiv Beri
ta je sa mojim predlogom o proglaavanju nepravilnog suenja?
Odbija se. Nastavite. Preite na zavrnu re.
Rejel je posmatrala glavnog porotnika dok je stajao i iznosio presudu da
je optueni kriv. Konsultacije su trajale samo dvadeset minuta.
asni sudijo, ree Netls, prilazei joj. Traim istragu koja e prethoditi donoenju presude.
Odbija se.
Traim da se donoenje presude odgodi.
Odbija se.
Netls je izgleda osetio kakvu je greku napravio ranije. Traim da se
sud povue iz postupka.
Na osnovu ega?
Predrasuda.
Prema kome ili emu?
Prema meni i mom klijentu.
Objasnite.
Sud je pokazao pristrasnost.
Kako?
Jutronjim primedbama na moje nenamerno korienje rei gospodine.
Koliko se seam, savetnie, ja sam priznala da je to nevano pitanje.
Da, jeste. Ali na razgovor se vodio u prisustvu porote, i teta je poinjena.
Ne seam se da se primedba ili tvrdnja da je suenje pogreno voeno
odnosila na taj razgovor.
Netls nita ne ree. Ona pogleda ka pomonici tuioca. Kakav je stav
drave?
Drava se protivi tom zahtevu. Sud je postupak vodio poteno.
Skoro da se osmehnula. Mlada pravnica je barem znala ispravan odgovor.
Zahtev za ponitavanje postupka je odbijen. Zagledala se u optuenog, mladog belca retke kose i roavog lica. Neka optueni ustane. On
to i uradi. Beri King, ustanovljeno je da ste krivi za zlodelo napada sa
oteavajuim okolnostima. Ovaj sud vas stoga alje u popravnu ustanovu
na period od dvadeset godina. Pomonik erifa e sprovesti optuenog
u zatvor.
20