Prokleta avlija

UVOD
Zima je. Veliki sneg. Groblje se vidi sa prozora fra Petrove ćelije. Fra Petar je
preminuo pre tri dana i tu je sahranjen. U njegovoj ćelijij su fra Mijo Josić i mladji
fra Rastislav koji rade popis njegovih stvari. Soba je puna raznih alata i časovnika.
Fra Petar je obožavao da sakuplja stvari, i dosta je para trošio. Rastitalv je
predložio da upale peć jer je u sobi bilo hladno, ali ga je Mijo grdio. Rastislav ima
lepa sećanja na fra Petra. On mu je pričao puno priča. Pričao mu je o svom
boravku u truskom zatvoru kada je išao u Carigrad. Pre mnogo godina fratari su
poslali fra Tadiju Ostojića u Carigrad da reši poslove. Kako on nije umeo da čita i
piše truski, sa njime je poslat i fra Petar koji je umeo da čita. Po njihovom dolasku
policija pronalazi špijunsko pismo o stanju crkve u Albaniji, gde je pismonoša
uspeo da pobegne. Pismo poticalo iz istog kraja odakle su dva fra došli, policajci
hapse fra Petra. Dva meseca je bio u zatvoru. Niko nije hteo da ga sasluša. Fra
Petar je video mnogo stvari u zatvoru. Nakon što mu se boravak u zatvoru završio
bio je pun interesantih priča. Razni odlomci koji nisu išli hronološkim redom, često
bi ih ponavljao ili dopunjavao.

I GLAVA
Ispred Carigrada nalazi se veliki zatvor, čitava varošica od zatvorenika i stražara
koju Levantinci i mornari raznih narodnosti nazivaju Deposito, poznat kao Prokleta
avlija. Petnaestak malih zgrada kao i veliki zid kao izduženo dvorište.
Avlija=dvorište. Ispred zgrade u kojoj borave čuvari ima malo kaldrme, a sve
ostalo je gola zemlja. U sredini se nalaze tri jadna drveta sva oguljena. Iako je
odmah pored grada, iz zatvora se ne vdi ništa sem neba. Najgore je za one koji su
tu iz Carigrada. U ovaj zatvor se šalju svakakvi ljudi, uglavnom oni iz Carigrada, od
onih koji su krali, do ubica, narkomana kao i velikih prevaranata. Krivi, sumnjivi pa
čak i nevini. Neki od njih čekaju sudjenje, neki samo čekaju završetak kazne, drugi
progonostvo. Stavljaju i po njih 20 u jednu ćeliju. Noći su bučne, praćeni
hrkanjem, kricima, uzdisima. Ni van zatvora nije tišina, otvara se glomazna kapija
pri ulasku novih zatvorenika. Koji su odmah po dolasku u zatvor bačeni u ćelije.
Ujutru svi izlaze iz svojih ćelija u prostrano dvoiršte gde provode većinu svog
dana. Formirajju se različite grupe ljudi. Jedna grupa se stvara oko Zaima, malog
pognutog zatvorenika, koji je voleo da priča o sebi, a čije bi priče obično
preuveličavao. Kao i većina ovde, veruje da je nevin. Priča kako zna 4 zanata i kako
se ženio 11 puta. Imao je svoju radnju i dobru ženu, ali posle nekog vremena mu
je dosadila pa je našao drugu, koja je stvarala neprijatelje, zbog čega su ga ljudi
mrzeli. Kako bi se spasio ostavlja je i putuje svetom. Našao je udovicu kojom se
oženio, koja posle 4 godine umire. Nastavlja svoj put. Ženi se u Solunu, ali
porodica devojke ga je prevarila te je morao da ode. Osudjen je za falsifikovanje
novca, nije mu prvi put. Kada bi svojom pričom dosadio ljudima, pričao bi je
drugoj grupi ljudi. Kada bi neko spomenuo neku zemlju, Kinu, Zaim bi ga prekinuo
svojo pričom da je u toj zemlji imao ženu. Ljudi ga ismevaju. Kada bi dunuo južni
vetar doneo bi neprijatne mirise u avliju. Svuda se osećala jača nervoza i češće su
izbijale tučnjave koje ni čuvari nisu mogli da smire. Čuvari su izbegavali sukobe...
Sačekali bi da prodje par dana, da zaduva severni vetar. Upravnik jezive ustanove
je Latif-aga, njegov otac je bio ugledan nastavnik u vojnoj školi, izlgedalo da će sin
krenuti njegovim koracima. Kao mlad krenuo je lošim putem. Druži se sa
narkomanima, kockarima. Napušta školu, biva hapšen. Otac ga izbavlja iz zatvora.
Tadašnji upravnik je bio njegov školski drug., koji je želeo da pomogne Latifu i
njegovom ocu predlaže da Latifa ubaci u službu. Latif postaje policajac. Krenuo je
da lovi i stavlja u zatvor ljude is svog nekadašnjeg društva. Bio je uspešan u poslu,
a nakon 10 godina postavljen je za zamenika upravnika zatvora. Kada je stari
upravnik umro od srčane bolesti, on je jedini imao kvalifikacije da ga zameni.
Starog upravnika nisu zanimali pojedinci, na sve zatvorenike je gledao kao na
bolesnike kojima nema pomoći. Nije hteo da oni zaraze zdrav svet. Latif-aga je za
razliku od njega imao drugačiji način upravljanja. Dobio nadimak Karadjoz. U
potpunosti se prepustio avliji. Otac mu umire, nakon što je ovaj postao upravnik.
Prodaje kuću, i kupuje imanje iznad avlije. Nova kuća je gledala na drugu stranu
padine i bila zaštićena od južnih vetrova. U svakom trenutku je mogao iznenada
biti u avljij putem tajnih puteva za koje je samo on znao. Jedino što se kod njega
nikad nije videlo bio je osmeh. Njegovo levo oko bilo je skoro potpuno zatvoreno.
Za razliku od prethodnog upravnika, koji je na sve zatvorneike gledao isto,
Karadjoz bi na zatvorenike gledao kao na pojednice. Znao je kakav je ko, i zašto je
u zatvoru. Isto tako je poznavao i čuvare. Često bi prilazio zatvorenicima sa kojima
bi pričao. Nekada bi se zezali, a nekada bi pričao o njihovim prekršajima.
Nagradjivao bi one koji su saradjivali, skrativši im kaznu. Nije voleo ljude koji su
govori da su nevini, u to nije verovao. Ponavljao bi slog „phi“ u svom govoru. Kada
bi neko ko je poznavao zatvorenika govorio da su oni nevini i da bi Karadjoz
trebao da ih pusti on bi se zezao i odbijao da pusti zatvorenika. Žalbe na
Karadjoza. Veziri smatrali da ga smene, ali bi se na kraju uvek odlučili da ga
zadrže. Jedanput je neko iz državne kovačnice nestajao dragocen metal, sultan
naredio da se to odmah reši , u suprotnom će kazniti vezire. Svi tragovi su vodili ka
nekog bogatoj porodici. I jednom prilikom su uhapsili 8 muškaraca iz te porodice.
Kako su bili bogati i ugledni u njihovu ćeliju je donet skup nameštaj. Jedno jutra
Karadjoz prilazi glavi porodice, Kirkoru/Krkoru, koji je sedeo sam na klupi pored
zida. Karadjoz sede pored njega, rekao mu je da ima da kaže kako se u njihovim
kućama javila kuga, i vlast će ih oterati u bolnicu. Dok su njihovu kuće prazne ljudi
će ih pokrasti. Istovremeno u bolnici ima pola njih koji stvarno navuku neku
bolest. Kirkor ga je na kraju poslušao i priznaje zločin. Nakon nekoliko dana svi iz
porodice su pušteni, a dug je vraćen. Ovako je Karadjoz vrlo lako uspeo da reši
veliki slučaj. Fra Petar bi često pričao o Karadjozu. Trudio se da što boljim rečima
oslika to čudovište. Sada je Karadjoz već star i otišao je u penziju. Svoje poslednje
dane provodi u kući na lepšoj strani padina iznadd avlije.
II GLAVA
Prvi dani u zatvoru bili su najgori. Kada su fra Petra stavili u ćeliju on se smestio u
zabačen kutak ćelije ne bi li upao u sukob sa drugim zatvorenicima. Bila dva
Bugarina iz istog razloga. Bili su lepo odeveni, imućni ljudi za razliku od većine
zatvorneika. Primili su fra Ptera jer i on njima izgledao kao gradjanski čovek.
Pričaju kako su ovde jer su žrte pobune koja je izbila u njihovom kraju. Nakon par
dana u njihov kutak doalzi još jedan zatvorenik. Lepo odeven mladi čovek bledog
lica. Turčin po imenu Ćamil-efendi. Nosio kožnu torbu i krzneno ćebe. Fra Petar ga
je video kako čita knjigu, krenuli su polako da razgovaraju. Ćamil čitao nešto na
italijanskom. Ćamil nije ništa jeo. Njihovi razgovori postaju jednostrani. Fra Petar
priča, turčin ćuti. Taj danje bio jako lep, zatvorenici nisu hteli nazad u ćelije. Pa su
stražari morali silom da ih teraju. Uveče ulazi čuvar u ćeliju proziva Ćamila,
prebacuju ga u drugu ćeliju. Po izlazu pozdravlja fra Petra. Te noći, fra Petar je
dosta mislio o Ćamilu. Bilo mu je žao što je otišao. Sledećeg jutra, to prazno mesto
se već popunilo, došao je jervrejin, Hajm. Za razliku od Ćamila Hajm je bio
zapušten, mršav čovek, velikog nosa i krupnih očiju. Kaže da su ga opljačkli u
optužili za zatvor. Krenuo je da se druži sa fra Petrom. Dosadjivao mu je bogatim
porodicama iz Smirne. Hajm spominje Ćamila u tim pričama. Fra Petar
zainteresovan, Ćamilu dali posebnu sobu kraj kapije gde spavaju čuvari.
III GLAVA
Ćamilova majka bila je čuvena lepotica iz Smirne. Sa 17 godina se udala za grka
bogtaša. Sa njim je imala ćerku. Nakon 8 godina, njen muž umire. Njegovi rodjaci
su odmah hteli da otmu što više nejgovog bogatstva pa su pokušali da prevare
udovicu. Otputovala je u Atinu. Po povratku u Smirnu, njega ćerka se razbolela i
umrla na brodu. Bio je običaj da ako neko umre na brodu dase njegovo telo baci u
more. Ona je zahtevala da se njeno telo sačuva kako bi ga sahranila. Kapetan
broda je smislio varku. Uzeo je dva identična kovčega, leš devojke stavio u jedan i
taj su bacili u more. U drugi su stavili stvari kako bi bio težak. Majka je taj kovčeg
sahranila. Dugo je žalila svoje dete. Taman kako j nkrenula da zaboravlja nesreću,
tajna je iscurela preko žene jednog mornara, koja je to otkrila drugarici sa kojom
se kasnije posvadjala. Kada je majka saznala za to pala je u veliki očaj i htela je da
se ubije. Bila je prošena, ali je sve odbijala. Onda se zaljubila u jednog turčina koji
je bio duplostariji od nje. Tahir-paša, bogat i ugledan državni službenik. Udala se
za njega, rodila mu dvoje dece, ćerku i sina. U 5 godini devojčica je umrla, posle
dve godine i majka umire. Njen sin, Ćamil, je bio vrlo lep i pametan momak.
Posvetio se knjizi i nauci. Kada je starjij Tahir paša umro, nasledio je njegovo
ogromno bogatstvo. Nudili su mu posao u državnoj službi, koji je odbio. Jednog
leta se zaljubio u grkinju koju je hteo da zaprosi. Ona je htela da se uda za njega,
ali se njena porodica protivila. Sillom je udaju za nekgo Grka. Ćamila ovo
rastužuje, odlazi u Carigrad gde studira. Po svom povratku se oseća usamljenim.
Kreće da putuje svetom. Jednog dana u Smirni se okupilo mlado društvo koje je
pričalo o Ćamilu. Smatrali su de je prolupao od knjige. Jedan njegov stari drug
kaže da ovaj pručava život Džem sultana, i da je opsednut time. Dali mu nadimak
Džem sultan. To je brat Bajazita II sa kojim je vodio borbu oko prestola. Nakon što
je izgubio predao se hrišćanskim vlastima gde su ga iskorišćavali u borbi protiv
Bajazita. Ova priča dolazi do Izmirskog valije, on je bio jako nepoverljiv, i bolestan
čovek. Trenutni sultan isto ima brata koji se protivi vlasti, i koga drži u
zatočeništvu. Valija je nekako to povezao sa Ćamilovim izučavanjem Džem sultana
i pomislio daje to neka spona. Naročito je jer u skorije vreme stiglo pismo iz
Carigrada gde se valije upozoravaju da budu stroži prema svima koji na bilo koji
način prljaju sultanovo ime. Naredio je da se Ćamil uhapsi i pošalje u Carigrad.
Zaplenili su mu knjige. Mnogi ugledni ljudi iz Smirne su se uzbunili na vest o
hapšenju Ćamila, sam Kadije je otišao kod valije i pokušao da objasni da je u
pitanju nesporazum, ali valija nije popuštao. Kadija je onda poslao svog čoveka u
Carigrad da pokuša da objasni stvari. I tko je Ćamil premešten u bolju ćeliju.
IV GLAVA
Karadjoz nije voleo političke okrivljenike, kao što je Ćamil. Fra Petar nije video
Ćamila već dva dana od kako je prebačen u novu ćeliju. Haim mu je pričao kako
zatvorenike smatra da su špijuni. Postao je paranoičan. Jednog jutra fra Petar je
sedeo na kamenu, sa jedne strane se okupila grupa kockara koji su se svadjali, jer
neko neom duuje pare. Sa druge strane se napravila grupa gde se rasporavljalo o
ženama. Neki hapšenihi Softa je tvrdio da u Jermenke najlepše žene, dok je drugi
tvrdio da su najbolje ____. To je bio prisutan i Zaim. Fra Petra pozdravlja Ćamil.
Smršao je. U sledećih nekoliko dana oni su nastavili da se druže. Kao i ranije samo
je fra Petar pričao, a ovaj slušao. Jendom Ćamil upita da li je Petru poznato ime
Džem sultan.
V GLAVA
1481. godine iznenada je umro sultan Mehmed II Osvajač za vreme nekog
pohoda. Imao je dva sina, starijeg Bajazita 34, i Džema 24. Oba brata su htela
presto. Džem je bio okružen ljudima nauke, kao i pesnicima i muzičarima. Imao je
više pristalica, otac ga je više voleo i hteo da on bude naslednik. Ali Bajazit je bio
mudriji i bolje je poznavao očevu carevinu. Uspeo je da preuzme vlast. Obra brata
su se sastali kod grada Brusana. Džem govori kako ima veće pravo na presto jer je
Bajazit rodjen od majke ropkinje pr eneko što je otac bio sultan, dok je Džem
rodjen od majke neginje. Predložio je da carstvo podele na dva dela i zajedno
vladaju. Ali Bajazit kaže da sultan može biti samo jedan. Dolazi do bitke, Bajazit je
imao svog čoveka medju Džemovim savetnicima, i ponovo zahvaljujući lukavtsvu
pobedjue brata. Džem beži za Egipat. Egipatski sultan ga je podržao, dao mu je
vojsku i on je opet krenuo na brata Bajazite. Njegova majka, žena i troje dece,
ostale su u Egiptu. Opet gubi bitku, nemajući gde beži na ostrvo Rodos. Koje je
nejgov otac ranije neuspešno pokušavao da osvoji. Na Rodosu ga je dočekao, Pjer
Dobison, ugledni vitez, obećao mu je slobodu i podršku u ratu prtiv brata. Uputuo
ga je u Francusku da tamo prikuplja vojsku. Ali kada je Džem stigao u Francusku
bio je zarobljen. Lukavi Dobison je koristio ovog vernog roba za ucenjivanje raznih
vladara, za njega su se interesovali Egipatsku sultan, Rimski papa i evropski
vladari. I sam Bajazit je Dobison slao novac da ga ne bi prodao nikom drugom.
1489. godine, ova diplomatska bitka dostiže vrhunac. Bajazit je francuskom kralju
nudio bogatstvo kao i Jerusalim, ali je najviše od svih Džema hteo papa. Dobison
je na kraju savetovao francuskom kralja da Džema preda Rimu. Za uzvrat je dobio
titulu kardinala. Džem je prebačen u Rim. Molio je papu da ga oslobodi u Egipat.
Bajazit se dogovorio sa papom da mu plaća 40.000 dukata godišnje da bi ga ovaj
držao tu. Darove od brata je dobijao. Nakon nekog vremena pap je umro, i
nasledili su ga njegovi sinovi, sa kojima se Džem bio sprijateljiio. Novi zaplet se
dešava 1494, dolazi francuski kralj Karlo 8 i napda Italiju, želi da osvoji Napulj i
Tursku. Po njegovom ulasku u Rim papa je bio primoran da se preda, dogovrio se
da Karlu preda Džema, ali da ga vrati po završetku borbe sa Bajazitom. Na putu ka
Napolju Džem se razboleo i na kraju umro. Karlo je odustao od pohoda i vratio se
u Francusku. Telo ostalo kod Napuljskog kralja. 1499. godine kralj je sklopio
ugovor sa Bajazitom i predao mu telo. U Brusi sahranjen.
VI GLAVA
Suština priče je da postoje dva sveta izmedju kojih ne može biti sporazuma. Ćamil
bi ceo dan pričao fra Petru. Detaljno je pričao o Džemovom životu. Sve bi više
pričao u prvom licu. Fra Petar dobar deo toga nije razumeo. Nakon 6.dana Ćamil
se nije pojavio. Fra Petar ga je čekao. Haim mu ponov prilazi i priča mu priče iz
Smirne.
VII GLAVA
Ćamila nije bilo ni sledeća dva dana. Haim sluti da se sa njime desilo nešto loše.
Govori fra Petru ...kada se one poslednje večeri Ćamil povukao u ćeliju došla su
dva činovnika da ga ispituju. Neki momak iza njih je nosio fenjer. Ovaj debeli je
krneuo da govori. Slute da Ćamil želi da digne bunu protiv zakonitog sultana kao i
za koga je prikupljao podatke o Džem sulltanu. Na taj odgovor govori da je za
sebe. Pitali su ga zašto baš njega...Ćamil ćuti. Prete mu. Pozivaju se na njegove
tekstova iz Smirne. Ćamil poriče. Smatraju da ima neki cilj. Ćamil se poistovećuje
sa Džem sultanom, čovekom koji je nesrećan došao u klanac bez izlaza. Činovnici
su zbunjeni. Idalje veruju u postojeću zaveru. Ćamil odgurnu debelog, nastaje
tuča, Ćamil uspeo da savlada svu trojicu u svojoj ćeliji. Beži, ali su ga uhvatili....
Haim ne zna gde su ga odveli, veruje da su ga odveli u timarhanu, zatvor za
duševne bolesnike. Fra Petar je bio besan, ali i uplašen jer će možd i njega
ispitivati jer je Ćamil sve vreme provodio sa njim.
VIII GLAVA
Život u avliji se nastavio. Haim se držao špijunskih priča. Jhendog jutra fra Petar se
šetao i lsušao razgovore ljudi. U jednoj grupi bio je krupan čovek koji je pričao o
ženama. Haim je fra Peru pričao priču o tom krupnom čoveku koji je bio prvak u
rvanju, bio je i uspešan vlasnik kafana. Ali je istovremeno bio i kockar i pijanac.
Život u avliji se ne menja. Pitao je čuvara može li da radi zanat u avliji, ovaj odbija.
Posle nekog vremena puštaju ona dva Bugara ostavili mu prostirku kao poklon da
mu bude udobnije. Jednog jutra je sedeo na klupi i pušio, pojavio se Ćamil koji je
pričao sa njim. Ćamil veruje da nije bolestan. Shvatio je da Ćamil nije pred njim,
već halucinira. Kasnije tog dana dobija poruku, gde je pisalo da će uskoro biti
pušten. Pretpostavlja da je u pitanju fra Tadija. Sutradan mu čuvar govori da je
slobodan. Samo što nije poslat na slobodu već na progonstvo, koji iz Carigrada ide
u Akru, grad ge je zatvor u koji ga prebacuju. Bio je neki lik koji je glumio
Karadjoza. Ćamila nije bilo tamo. U Akri je proveo 8 meseci, nakon čega je
oslobodjen.