STRUKTURA PRIKAZA NAUNOG LANKA

-uputsvto za predispitnu aktivnost na kursu

Eksperimentalna istraivanja u psihologiji1. Segment 1: Uvod u prikaz lanka. U uvodnom delu prikaza najpre
je potrebno ukratko (u jednoj do dve reenice) predstaviti iri teorijski
kontekst iz kog proizilazi istraivanje prikazano u lanku (npr. Ovo
istraivanje je jedno u nizu istraivanja koja se bave problemima
mentalne

reprezentacije

prostornih

odnosa...

ili

Istraivanje

prikazano u radu moe se okarakterisati kao razvojno-psiholoka

studija

afektivnog

istraivanja

(da

vezivanja...).
li

je

Trebalo

ono

bi

navesti

karakter

laboratorijsko/naturalistiko,

eksplorativno/replikativno/parametarsko/eksplanatorno)

namenu

istraivanja (fundamentalno/primenjeno).
Primeri (preuzeti iz prikaza knjiga)1:
Uvod u prikaz knjige KREATIVNOSTI U KOLI GDE SMO SADA I
KUDA DALJE?
Od humanistikih shvatanja o kreativnom individualizmu do danas,
diskursi o kreativnosti su se smenjivali i proimali, omoguavajui niz
razliitih naina da se opojmi kreativnost. Diskursi pedagogije, klinike
psihologije, psihologije inteligencije, ali i ekonomije, tokom vremena su
oblikovali obrazovne politike i odgovarajue drutvene prakse. U skladu
sa tim diskursima, kreativni subjekt mogao je da bude pozicioniran kao
poseban,

autentian,

produktivan

ili

inteligentan.

Tokom

poslednjih decenija XX veka u evropskoj obrazovnoj politici dominira

diskurs o drutvu znanja, u kome se znanje konceptualizuje kao, pre
svega, ekonomski resurs.

1 Prikazi knjiga donekle se razlikuju od prikaza lanaka, ali uvodi u prikaz imaju mnogo
slinosti. Informacije date u prikazu i njegovu sloenost treba prilagoditi formatu lanka,
odnosno sadraju konkretnog lanka koji se prikazuje.

Uvod u prikaz knjige THE CHILD`S RIGHT TO PLAY A Global

Approach
Jedno od osnovnih deijih prava po Konvenciji o pravima deteta
Ujedinjenih nacija jeste pravo na igru. Iako se ini kao neto emu ne
treba posvetiti previe panje (dovoljno je napraviti samo par igralita za
decu), knjiga koja je ovde predstavljena pokazuje svu kompleksnost ovog
problema. Sama knjiga nastala je kao rezultat meunarodne konferencije
odrane 2001. godine u Njujorku na kojoj su se okupili istraivai i
praktiari iz celog sveta. Svima njima bilo je zajedniko interesovanje za
deiju igru, ali na sasvim ozbiljan i struan nain.
Dakle, u uvodu u prikaz lanka potrebno je odgovoriti na sledea pitanja:
a) Kojoj oblasti (psiholokoj disciplini) pripada istraivanje koje se opisuje
u lanku?
b) Kako se, prema kriterijumima predstavljenim u udbeniku, moe
klasifikovati istraivanje? Treba odrediti vrstu istraivanja prema
stepenu kontrole, uslovima izvoenja, cilju i nameni.
2. Segment 2: Prikaz uvodnog dela lanka. U ovom delu, treba
formulisati osnovni problem istraivanja i navesti hipoteze, ukoliko ih
autori daju. Ukoliko autori nisu eksplicitno naveli hipoteze, ali se one
mogu naslutiti na osnovu problema i teorijskog konteksta, potrebno ih
je naznaiti. Trebalo bi predstaviti nain na koji autori argumentuju
vanost i vrednost problema istraivanja.
Vana stavka su osnovne teorijske postavke iz kojih proizilazi problem
istraivanja. Meutim, teorijske koncepcije ne treba suvie detaljno
prikazivati

niti

prosto

nabrajati

(dakle,

ne

treba

ih

detaljno

prepriavati), ve je potrebno predstaviti njihovu vezu sa problemom

istraivanja, odnosno logiki sled koji vodi od teorijskih postavki ka
konkretnom problemu.

Pitanja:
a) Problem istraivanja:
a. ta je osnovni problem istraivanja?
b. Da li je on jednostavan ili sloen (da li podrazumeva vie
specifinih problema istraivanja)?
c. Da li su se autori osvrnuli na teorijski i praktini znaaj problema
istraivanja?
b) Hipoteze:
a. Kako je autor formulisao hipoteze? (Da li postoje eksplicitno
formulisane hipoteze? Ako postoje da li su u formi nultih ili
alternativnih hipoteza?
b. Da li su nabrojane ili su navedene na drugaiji nain, i kako?
c. Ako autor nije jasno formulisao hipoteze, da li to predstavlja
nedostatak istraivanja odnosno, da li su ovakvom istraivanju
uopte potrebne hipoteze?
d. Ako hipoteze nisu eksplicitno formulisane, da li se moe naslutiti
ta autor pretpostavlja? Ukoliko smatrate da moe, pokuajte da
c)

sami formuliete hipoteze.)

Kako je autor organizovao uvodni deo? Da li je uvodni deo strukturisan

po principu levka, obrnutog levka, ili na neki trei nain (kako)?

d) Na kojim teorijskim postavkama se zasniva problem istraivanja?
(Odgovoriti to krae, ako je mogue u najvie 5 reenica).
e) Da li autor uverljivo prikazuje vezu izmeu teorijskih znanja, odnosno
f)

rezultata dosadanjih istraivanja, i problema istraivanja?

Mislite li da je autor u uvodnom delu izostavio neke vane informacije,
ili naveo neke suvine?

3. Segment 3: Prikaz odeljka Metod. Potrebno je navesti sve bitne

stavke odeljka Metod. Kada su u pitanju eksperimentalna istraivanja,
to su subjekti, stimulusi, nacrt i postupak, a kada je re o korelacionim
studijama uzorak, instrumenti, metodi obrade podataka i postupak (ili

drugaije, ukoliko su autori tako naveli2). Budui da neki od ovih

segmenata sadravaju mnotvo informacija koje bi oteale itljivost
prikaza, mogue ih je saeti, ali tako da se najvanije informacije
zadre. Na primer:
Na mapi Kraljeva odabrano je dva Na mapi Kraljeva odabrano je dva
puta po etiri ulice koje ine dva puta

po

etiri

ulice

koje

ine

trapeza, sa sledeim vrednostima trapeze nepravilne forme, a na

uglova = 90, = 90,

= 118, mapi

Kosovske

Mitrovice

etiri

= 62 (uglovi su na oba trapeza ulice koje ine trapez nepravilne

bili identini). Na mapi Kosovske forme

pet

ulica

koje

ine

obuhvaen

901

Mitrovice odabrane su etiri ulice nepravilan petougao.

koje ine trapez (sa uglovima =
78, = 92, = 101, = 89) i
pet ulica koje ine petougao (sa
uglovima

= 91, = 87, =

138, = 136, =88).

U
istraivanju
je

inicijalno Uzorkom

je

uestvovalo 939 ispitanika, ali je ispitanik (43,7 % mukaraca i 56,3

taj

broj,

nakon

iskljuenja % ena). Starost ispitanika bila je

neadekvatno popunjenih upitnika, izmeu

sveden

na

obuhvaena

901.

Uzorkom

394

(43,7

18

su prosenom
%) Polovi

su

65

godina,

vrednou
bili

sa

28,96.

ujednaeni

po

mukarca i 507 (56,3 %) ena. starosti.

Starost ispitanika kretala se u
rasponu od 18 do 65 godina, sa
modalnom vrednou 21, pri emu
je prosena starost iznosila 28,96

2 Odeljak postupak se u nekim korelacionim studijama ne javlja samostalno, ve u okviru

segmenta uzorak.

godina

(SD=

10,96).

Meu

polovima nema starosnih razlika

(AS= 29,67; S= 28,4; t= 1,73,
df = 899, p>0,05; Levinov F=
0,84, df= 901, p>0,1).
Pored kratkog prikaza segmenata odeljka Metod, treba odgovoriti na sledea
pitanja:
a) Da li su autori prikazali sve vane pojedinosti? Ima li informacija koje
nisu potrebne?
b) Da li struktura odeljka Metod odgovara konvencionalnoj strukturi
karakteristinoj za paradigmu kojoj ovo istraivanje pripada (preciznije
da li je struktura odeljka Metod karakteristina za eksperimentalna,
odnosno neeksperimentalna istraivanja)?
c) Da li postoje segmenti odeljka Metod ijom bi promenom istraivanje
bilo sprovedeno na adekvatniji nain? Ako postoje, obrazloite.
4. Segment 4: Prikaz odeljka Rezultati. Potrebno je prikazati
rezultate koji predstavljaju direktan odgovor na istraivako pitanje, a
deskriptivne pokazatelje ne treba uvrtavati u prikaz. Prikaz ne treba
da bude optereen numerikim pokazateljima; najbolje bi bilo da se
rezultati prepriaju, a ukoliko je neka brojana vrednost posebno
vana za razumevanje ishoda istraivanja, moe se navesti. Najvanije
je da rezultati budu opisani ili prikazani tako da odgovor na
istraivako pitanje bude jasan.3
Npr.:
Vremena reakcije standardizovana Nakon iskljuenja sluajeva koji su
su

za

svakog

subjekta

unutar odstupali od uobiajenih za svakog

svake situacije. Vremena reakcije ispitanika,

analiza

varijanse

je

3 Ukoliko vam je primenjeni statistiki postupak nepoznat, ili niste sigurni kako bi rezultati
trebalo da se tumae, konsultujte apstrakt rada, gde su rezultati obino kratko i pregledno dati. To
moe olakati praenje odeljka Rezultati u radu.

koja su se nalazila van opsega +/- pokazala znaajan efekat oblika

2 standardne devijacije zamenjena na vreme reakcije.
su prosenim vremenom reakcije
datog subjekta za datu situaciju.
Na ovaj nain zamenjeno je 3.4 %
odgovora koji su bili ravnomerno
raspore
eni po svim situacijama. Prosena
vremena reakcije za svaku od
situacija u eksperimentu data su
na

Slici

1.

Analiza

varijanse,

raena po subjektima, pokazuje

da je efekat oblika znaajan: F(5,
350)=5.56, p<0.01.
Pitanja:
a) Da li rezultati sadre i prikaz deskriptivne statistike, i prikaz rezultata
koji predstavljaju direktan odgovor na istraivako pitanje?
b) Ima li rezultata koje autori nisu komentarisali?
c) Da li je komentar rezultata u tekstu razumljiv?
d) Da li vam se statistika obrada podataka ini adekvatnom, suvie
sloenom ili suvie jednostavnom?
5. Segment 5: Prikaz odeljka Diskusija. U ovom delu, potrebno je
prikazati nain na koji su autori interpretirali rezultate, kvalitet
odgovora na istraivako pitanje (da li je istraivanje dalo odgovor na
pitanje sadrano u problemu), i istai nain na koji su autori rezultate
svog istraivanja integrisali u postojei sistem znanja u datoj oblasti.
Vano je ukazati na teorijski i praktini znaaj istraivanja. Dozvoljeno
je (i poeljno) imati izvesnu kritiku distancu prema prikazanom
istraivanju i njegovim implikacijama, ali samo uz odgovarajue
argumente, npr:

Pored neospornih vrednosti ove knjige mogue je uputiti i jednu zamerku, za

koju se nadamo da e biti predmet diskusije u nekom od narednih izdanja
knjige. ini se, naime, da su autori prevideli jedan vaan momenat. Rezultat
svake pojedinane Ra analize je skala ija nulta taka moe biti svojstvena
ba za datu analizu - iako odnos izmeu ajtema i ispitanika (njihovih
sposobnosti ili neke druge karakteristike ponaanja) ostaje nepromenjen.
Zbog ovakvih sluajeva bi bilo vano da autori neto vie kau o principima
vezanim za nalaenje sidrine take skale kako bi razlike izmeu ponovljenih
analiza mogle biti precizno otkrivene.
Uprkos iznesenoj zamerci eleli bismo da preporuimo ovu knjigu svima koji
se bave naunim radom i istraivanjima, bez obzira na oblast kojom se bave
(...)
Pitanja:
1. Da li su autori adekvatno odgovorili na istraivako pitanje?
2. Da li su rezultati adekvatno interpretirani (objanjeni)?
3. Da li su autori na zadovoljavajui nain doveli u vezu rezultate
svog istraivanja i ranije nalaze?
4. Ima li formalnih propusta poput ponovnog navoenja rezultata
(na nain na koji su ve navedeni), ili predstavljanja teorijskih
koncepcija koje nisu navedene u Uvodu?
5. Jesu li autori istakli teorijske i praktine implikacije svojih nalaza?

Dodatak: kritiki osvrt.

Jedno od vanih svojstava prikaznih radova jeste kritika distanca autora
koji prikazuje tui rad prema tom, originalnom, radu (tj. radu autora iji

lanak prikazujete). Kritiki osvrt obuhvata i pozitivne kritike (isticanje

prednosti rada) i negativne kritike (isticanje nedostataka rada). U idealnom
sluaju, dobar prikaz lanka obuhvata istovremeno i pozitivne i negativne
kritike.
S obzirom na to da ste studenti prve godine, od vas se ne oekuje da
kroz kritiki osvrt demonstrirate znanje i kompetentnost u kontekstu
kompleksne

metodologije

ili

teorijskih

znanja

iz

oblasti

vaeg

ueg

interesovanja (to vas eka na IV godini ). Sa druge strane, veoma je

poeljno da prepoznate potencijalno problematine segmente lanaka (na
osnovu znanja koja ste do sada usvojili) ili napredne i adekvatne istraivake
nacrte i probleme.
Kritiki osvrt ne treba da bude zaseban odeljak rada, ve treba da bude
implementiran u sklopu odgovarajuih odeljaka. Na primer, ukoliko uoite da
autori originalnog lanka nisu kontrolisali neki od relevantnih faktora, to
moete navesti u sklopu prikaza nacrta istraivanja.
UPUTSTVO ZA FORMATIRANJE PRIKAZA LANKA

Veliina papira
Margine
Font
Veliina karaktera
Spacing (i pre i posle)
Line spacing
Indentation (Left)
Indentation (Right)
Indentation (Special)

A4
Normalne (2.5cm sve etiri)
Times New Roman
12 (naslov 14)
0
1.5cm
0
0
First line; 1.25cm

Rad ne treba da ima posebnu naslovnu stranu. Naslov i svoje ime i prezime stavite na
poetku rada. Duina rada bi trebalo da bude izmeu dve i tri strane (oko 1000 rei). Pratite
strukturu prikaza naunog lanka obraivanu na vebama.
Rok za predaju prikaza lanaka je 9. januar. Za pitanja piite na milanoljaca@ff.uns.ac.rs.

P i MO