Vodic Kroz Dozvole Za Izgradnju PDF

USAID PROJEKAT
ZA BOLJE USLOVE POSLOVANJA
VODI KROZ DOZVOLE

ZA IZGRADNJU:
Od ideje do upotrebe objekta
Dragana uki
Duan Vasiljevi
Naslov:
Vodi kroz dozvole za izgradnju:
Od ideje do upotrebe objekta
Autori:
mr Dragana uki, dipl. in. gra.
mr Duan Vasiljevi, dipl. politik.
Izdava:
Predstavnitvo Cardno Emerging Markets USA Ltd, Francuska 6, 11000 Beograd
Za izdavaa:
Joe Lowther, direktor Predstavnitva Cardno Emerging Markets USA Ltd, koje sprovodi
USAID Projekat za bolje uslove poslovanja
Dizajn i priprema za tampu:

BlackBox
tampa:
Asterix i Obelix
Tira:
500 primeraka
ISBN: 978-86-919327-1-8
Izrada ovog vodia omoguena je uz pomo amerikog naroda preko Amerike agencije
za meunarodni razvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran za sadraj vodia, koji ne
mora nuno odraavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Amerikih Drava.
Ovaj vodi je informativnog karaktera i uzima u obzir stanje propisa od 1. januara 2016. godine. Korienje vodia ne oslobaa obaveze poznavanja propisa i postupanja u skladu sa
njima, i u tom smislu izdava i autori ne mogu snositi odgovornost za tetu koja bi mogla
nastati njegovim korienjem.
Vodi se ne bavi tehnikim pitanjima korienja Sistema za elektronsko podnoenje zahteva za izgradnju, budui da su detaljna uputstva za korienje sistema data u posebnim
materijalima na koje takoe ovaj Vodi upuuje.
Pripremu Vodia podrala je Stalna konferencija gradova i optina - Savez gradova i optina Srbije (SKGO) kroz projekat Institucionalna podrka SKGO - druga faza, koji sprovodi
SKGO, a finansira vajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).
PREDGOVOR
PROF. DR ZORANA MIHAJLOVI
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka
graevinarstva, saobraaja i infrastrukture
DO LAUTER
Direktor USAID Projekta
za bolje uslove poslovanja
Vodi za bolje razumevanje

investitora i uprave
Efikasnije izdavanje graevinskih dozvola

za vie investicija
Potovani investitori, kolege u lokalnim samoupravama, teritorijalnoj autonomiji, dravnim

organima i javnim preduzeima,
Pred vama je Vodi koji treba da olaka izdavanje dozvola za izgradnju. Namenjen je uesnicima ovog procesa sa obe strane altera, altera
koga elektronskim sistemom izdavanja dozvola
za izgradnju ukidamo kao omraeni simbol odnosa izmeu graana i uprave.
Ovaj Vodi pripremio je veliki broj kolega koji su bili
ukljueni u sve faze pripreme reforme propisa u
ovoj oblasti. Reforma je zapoeta izmenom Zakona o planiranju i izgradnji u decembru 2014. godine
i nastavljena izmenama i donoenjem novih sektorskih zakona, podzakonskih akata i uputstava
koji su nastavili da intenzivno prate iskustva u primeni reforme. Ovim Vodiem, oni su svoje znanje
velikoduno stavili na raspolaganje svima koji ele
da postupaju efikasno, a u skladu sa propisima.
Samo znajte, ovaj Vodi ne moe biti zamena za
itanje i poznavanje propisa, naroito profesionalnim uesnicima u procesima izgradnje. Ali
Vodi svakako moe znatno olakati snalaenje
u primeni propisa kako profesionalcima, tako i
onima koji u ivotu podnesu samo jedan zahtev
za graevinsku dozvolu.
Svim gradovima trebaju nove investicije, investitorima treba jo bolja, bra i organizovanija
administracija u lokalnim samoupravama. Sve
to dovodi do novih radnih mesta, veih plata i bolje budunosti za sve nae graane. To je i svrha
ovog Vodia.
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji su u javnosti iroko prepoznate kao mehanizam da se

ubrza izdavanje graevinskih dozvola da bi se
unapredio investicioni ambijent u Srbiji.
Smatramo da novi zakon obezbeuje brojne
pretpostavke da do toga i doe, ali i mnogo vie
od toga. On je usmeren na jaanje pravne sigurnosti, borbu protiv korupcije kroz ogroman
naglasak na transparentnosti, smanjenje para-fiskalnog optereenja investitora, ukidanje
diskrecionog postupanja dravnih organa... Na
kraju, ovaj zakon e najverovatnije biti zapamen po tome to je uveo objedinjenu proceduru u izdavanje graevinskih dozvola i predvideo
elektronsko izdavanje graevinskih dozvola.
Izdavanje ovog Vodia je, uz podrku funkcionisanju Call Centra, pripremu podzakonskih akata
itd. deo doprinosa USAID BEP-a naporima drave i privrede da se obezbedi optimalno sprovoenje reforme izdavanje graevinskih dozvola.
Znaemo da smo svi zajedno uspeli ako rezultat
i ovih napora bude vie kranova, gradilita i radnika na njima u gradovima i optinama Srbije.
ZAHVALNICA
Ovaj Vodi posveujemo svima koji su prethodnih godina, voljno ili nevoljno, akumulirali mnogo iskustva u vezi sa dozvolama za izgradnju i, sa koje god strane altera se
nalazili, uinili napor da deo tog iskustva podele sa nama, bilo kroz pisane priloge, ili
komentarima na seminarima.
Posebno se zahvaljujemo saradnicima na izradi Vodia: Tamari Borovanin, Danici Jolovi i Stefanu Nedeljkoviu.
Zahvalnost za korisne komentare dugujemo i oru Vukotiu, oru Miliu, Jeleni Jeki, Duanki Janjui, Jeleni Bojovi, Klari Danilovi i Milanu uriu.
Autori
SADRAJ
Spisak skraenica koje se koriste u vodiu kroz dozvole za izgradnju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

I Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
II Postupci u vezi sa izgradnjom objekata: odnos zpi sa drugim propisima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
III Objedinjena procedura - jednoalterski sistem za investitore u izgradnju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
IV Klasifikacija objekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
V Tehnika dokumentacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
VI Planska dokumentacija i ostvarivanje prava na izgradnju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
VI Osnovni koraci - od ideje do upotrebe objekta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
VII Utvrivanje uslova za graenje i izvoenje radova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
VIIA Informacija o lokaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
VIIB Idejno reenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
VIIC Lokacijski uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
VIII Pribavljanje akta kojim se odobrava graenje ili izvoenje radova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
VIII/I Pribavljanje graevinske dozvole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
VIII/IA generalni projekat i prethodna studija opravdanosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
VIII/IB idejni projekat i studija opravdanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
VIII/IC projekat za graevinsku dozvolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
VIII/ID tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
VIII/IE izvod iz projekta za graevinsku dozvolu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
VIII/IF imovinskopravni odnosi i ostvarivanje prava na izgradnju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
VIII/IG graenje na neopremljenim lokacijama: ta ako na parceli nedostaje
odreena infrastruktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
VIII/IH doprinos za ureivanje graevinskog zemljita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
VIII/II graevinska dozvola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
VIII/IJ izmena graevinske dozvole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
VIII/II pribavljanje reenja o odobrenju izvoenja radova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
VIII/IIA idejni projekat za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju . . . . . . . . . . . . . . 81
VIII/IIB reenje o odobrenju izvoenja radova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
VIII/III posebni sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
VIII/IIIA radovi koji se mogu vriti bez pribavljanja akata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
VIII/IIIB postavljanje i uklanjanje montanih privremenih objekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
VIII/IIIC izgradnja na osnovu privremene graevinske dozvole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
VIII/IIID uklanjanje objekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
IX Izvoenje radova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
IXA Projekat za izvoenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
IXB Pribavljanje saglasnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
IXC Prijava radova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
IXD Izvoenje radova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IXE Struni nadzor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
X Zavrni koraci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XA Prikljuenje objekta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XB Projekat izvedenog objekta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XC Tehniki pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XD Kruna vaih napora: upotrebna dozvola i upis prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XI Prilozi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XIA Spisak relevantnih propisa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XiB Vreme je novac: pregled rokova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XiC Kada nema drugog leka: pravni lekovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XID Korisni izvori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
105
110
113
113
114
116
122
127
127
133
140
144
SPISAK SKRAENICA KOJE SE KORISTE

U VODIU KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU

ZPI
ZZP
ZE
ZDPK
ZPUS
ULU
POP
PKO
PTD
PL
PJO
PGT
PVK
PTP

PSN

PPR

GP

IDR

IDP

PGD

PZI

PIO

PGR

PDR

UP
Centralna evidencija

CIS
MGSI
MUP
Zakon o planiranju i izgradnji

Zakon o zatiti od poara
Zakon o energetici
Zakon o dravnom premeru i katastru
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu
Uredba o lokacijskim uslovima
Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure elektronskim putem
Pravilnik o klasifikaciji objekata
Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike
dokumentacije prema klasi i nameni objekata
Pravilnik o nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje ispunjenosti
uslova za izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje
objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci
Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe zakona o
planiranju i izgradnji
Pravilnik o izgledu, sadrini i mestu postavljanja gradiline table
Pravilnik o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i
graevinske knjige
Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta, sastavu komisije,
sadrini predloga komisije o utvrivanju podobnosti objekta za upotrebu,
osmatranju tla i objekta u toku graenja i upotrebe i minimalnim garantnim
rokovima za pojedine vrste objekata
Pravilnik o sadrini i nainu voenja strunog nadzora
Pravilnik o optim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju
Generalni projekat
Idejno reenje
Idejni projekat
Projekat za graevinsku dozvolu
Projekat za izvoenje
Projekat izvedenog objekta
Plan generalne regulacije
Plan detaljne regulacije
Urbanistiki projekat
Centralna evidencija objedinjenih procedura
Centralni informacioni sistem za elektronsko postupanje u okviru objedinjene
procedure u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i
upotrebu objekata
Ministarstvo graevinarstva, saobraaja i infrastrukture
Ministarstvo unutranjih poslova
9
I UVOD
I UVOD
Udeo graevinske industrije u bruto domaem proizvodu u Srbiji je u 2014. godini bio za treinu manji u odnosu na zemlje lanice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Broj graevinskih
dozvola izdatih u 2014. godini je bio za 27% ispod nivoa iz 2008, i za samo 2% vei nego u 2013. godini.
Istraivanje USAID projekta za bolje uslove poslovanja iz 2014. godine pokazuje da bi se oko polovine
privrednika lake odluili na proirivanje svojih delatnosti, odnosno nova zapoljavanja, ako bi bilo lake
doi do graevinske dozvole. Ovi podaci su dobrim delom bili rezultat nefunkcionalnosti sistema izdavanja graevinskih dozvola i srodnih administrativnih akata.
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji donose brojne novine kojima se otvara mogunost za unapreenje naeg poslovnog okruenja, ali koje su u isto vreme i izazov za one koji taj zakon primenjuju.
Olakano
dobijanje dozvola
Vie
investicija
Nova
radna mesta
ta je pokazala analiza primene prethodnog zakona: Kljuni uzroci neefikasnosti sistema

Neureenost svojinsko-pravnih odnosa;
Nedovoljna pokrivenost planskim dokumentima i njihov kvalitet;
Fragmentiranost nadlenosti i odgovornosti drava, lokalna samouprava, javna preduzea, zavodi,
direkcije, itd.;
Nedostatak vrednovanja efikasnosti postupanja javnog sektora i sankcionisanja krenja rokova u postupanju;
Para-fiskalni karakter naknade za ureivanje graevinskog zemljita.
11
VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA
ta su ciljevi reforme?
Poveanje konkurentnosti i olakavanje investicija uz obezbeenje pogodnog poslovnog ambijenta u graevinarstvu;
Usklaivanje sa savremenim meunarodnim standardima i praksom, sa aspekta efikasne realizacije graevinskih projekata i primene profesionalnih i etikih standarda;
Obezbeenje mehanizma transparentnosti kroz jasno i nedvosmisleno utvrivanje procedura, odnosno kroz postupak objedinjene procedure;
Skraenje vremena i smanjenje trokova izdavanja upravnih akata;
Omoguavanje primene FIDIC i drugih savremenih modela ugovaranja u oblasti izgradnje objekata;
Uvoenje elektronske uprave u oblasti izgradnje objekata;
Redefinisanje procesa protoka informacija, od dobijanja poetnih uslova za projektovanje, preko
izrade projekata, ishodovanja graevinskih dozvola do dobijanja upotrebne dozvole;
Precizna klasifikacija objekata radi prilagoavanja obima kontrole stepenu rizika koji ti objekti
nose;
Jasna raspodela odgovornosti izmeu administracije i profesija;
Uvoenje obaveze osiguranja od profesionalne odgovornosti radi potenciranja odgovornosti svih
uesnika u procesu izgradnje.
Rezultati poetnog perioda primene izmenjenog i dopunjenog Zakona o planiranju i izgradnji
Broj dozvola u novembru 2015., poslednjem mesecu za koji imamo zvanine podatke u trenutku
zakljuenja ovog izdanja Vodia, je za 45% vei u odnosu na novembar 2014. godine.
U periodu od uspostavljanja objedinjene procedure 1. marta do kraja novembra 2015., broj graevinskih dozvola je za 30% vei od broja dozvola u istom periodu prole godine i 35% vei u odnosu
na prosek mart-novembar u prethodnih pet godina (2010-2014).
Predviena vrednost graevinskih radova u periodu januar-novembar 2015. je za 84% vea u odnosu na isti period prethodne godine.
U pogledu bruto drutvenog proizvoda, graevinski sektor belei u treem kvartalu 2015. godine
poveanje od 18% u odnosu na trei kvartal prethodne godine. Poreenja radi, rast u sektoru industrije, koja je prva sledee grana po rastu, je 8%, a ukupan rast BDP-a u treem kvartalu 2015te u odnosu na prethodnu godinu je 2,2%.
Vrednost izvedenih graevinskih radova u treem kvartalu 2015. je za 27% vea u odnosu na trei kvartal 2014. godine. Za prva tri kvartala 2015. poveanje u odnosu na isti period 2014. godine je 20%.
Za prva tri kvartala 2015. broj radnika na gradilitima u Srbiji je povean za 2,4% u odnosu na prva
tri kvartala 2014. godine, a broj radnih sati na gradilitima je uvean za 3.3% u odnosu na isti period 2014. godine.
Uee graevinskog sektora u BDP je sa 4,5% u 2014. godini poraslo na 5,1% u drugom kvartalu
2015. godine.
Rast graevinske industrije se preliva i u druge sektore, pa je tako statistika u drugom kvartalu
2015. zabeleila rast od 12,4% u odnosu na isti period prethodne godine.
12
I UVOD
Kljune novine u Zakonu o planiranju i izgradnji (ZPI)
1. Zakon sa misijom
Misija novog Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: ZPI) je da se u odnosu izmeu graanina (u ovom sluaju investitora) i javne uprave uspostavi jedan novi princip: da dokaze koji su u posedu
jednog dravnog organa, u postupcima koji se vode
pred drugim organom, ne pribavlja graanin, ve da
se dokumenti razmenjuju izmeu samih organa, po
slubenoj dunosti. Ovaj koncept se u meunarodnoj praksi naziva jedinstvenim alterom, a nai propisi ga nazivaju objedinjenom procedurom. U ovom
konceptu, podnosioci zahteva nisu kuriri za javni
sektor.
Izmene ZPI postuliraju jo jedan princip: rokovi su zakon, a staranje o njihovom potovanju je odgovornost,
sa zapreenim sankcijama, organa uprave. Sve druge
izmene, od kojih e neke znaajno olakati poloaj
investitora ili izmeniti nain postupanja javne uprave,
doprinose ovim dvema malim revolucijama.
Sledea, ne manja revolucija, je sprovedena 1. januara 2016. godine, od kada se celokupna razmena dokumenata izmeu podnosilaca zahteva i javne uprave, kao i unutar javne uprave, vri iskljuivo elektronskim putem. Ovaj sistem je zasnovan na modelu koji je razvijen u Singapuru, koji ima vrhunski pristup
e-Upravi, a potvren je i u praksi Makedonije. Zahvaljujui sistemu elektronskih graevinskih dozvola,
Makedonija ima jedan od najboljih rezultata u irem regionu u ovoj kategoriji na Doing Business listi
Svetske banke.
2. Redefinicija nadlenosti meu akterima
Druga vana, konceptualna novina koju donosi novi ZPI se odnosi na model zatite javnog interesa. Izmene ZPI su podstaknute namerom da se olaka i ubrza investiranje, ali je zatita javnog interesa tretirana kao prioritet. Novi pristup koji donose izmene ZPI se sastoji u redefinisanoj podeli nadlenosti
izmeu institucija javnog i privatnog sektora, na osnovu principa da kontrolu vre samo oni koji imaju
odgovarajue kompetencije. U praksi, to znai da se ne oslanjamo na organ uprave da vri kontrolu
tehnike dokumentacije, imajui u vidu da te projekte izrauju inenjeri sa razliitim licencama, a da zaposleni u organima uprave niti imaju odgovarajue licence, niti je mogue oekivati da imaju tako irok
raspon potrebnog znanja koji bi im omoguio da kvalitetno kontroliu najrazliitije vrste projekata. Zati-
13
ta javnog interesa, u smislu obezbeenja ispravnosti tehnike dokumentacije, je odgovornost institucija

privatnog sektora projektanata i vrilaca tehnike kontrole.
Uloga organa uprave u zatiti javnog interesa je trojaka:
a) Neposredna kontrola usklaenosti sa planskim dokumentom, odnosno kontrola urbanistikih parametara, da bi se osiguralo da se radi o vrsti objekta ija izgradnja je dozvoljena na predmetnoj parceli,
da su gabariti objekta i udaljenosti u dozvoljenim granicama i sl. Da bi se organima uprave olakalo
vrenje ove kljune kontrole, predviena je obaveza izrade izvoda iz projekta, koji sadri samo one
podatke iz tehnike dokumentacije koje kontrolie organ uprave.
b) Kontrola ispunjenosti formalnih uslova kojima se dokazuje da postoji odgovarajui pravni osnov, da je
tehnika dokumentacija izraena i overena od strane lica sa odgovarajuim ovlaenjima itd.
c) Vrenje inspekcijske kontrole tokom graenja. Prvi put su definisana dva obavezna inspekcijska nadzora: nakon zavretka temelja i nakon zavretka objekta u konstruktivnom smislu. Time izmene ZPI
omoguavaju i preraspodelu poslova unutar organa tako to e vee angaovanje zaposlenih biti na
terenskoj kontroli, a manje na kontroli tehnike dokumentacije.
3. Predvidljivost i transparentnost
Umesto da investitor neke bitne uslove za svoj projekat sazna tek nakon izdavanja graevinske dozvole
(kao to su uslovi i trokovi prikljuenja na mreu za snabdevanje elektrinom energijom), izmenama
ZPI je predvieno da sve informacije i uslovi koji su investitoru potrebni da bi sagradio objekat budu sadrani u lokacijskim uslovima.
Dalje, svi dokumenti koji se generiu u ovim procesima uslovi imalaca javnih ovlaenja, lokacijski
uslovi, graevinske i upotrebne dozvole itd. moraju biti objavljeni na sajtu organa koji ih donosi i na taj
nain se uiniti dostupnima. To omoguava da svako zainteresovano lice uporedi sadraj tih dokumenata, ime se podstie jednako postupanje organa uprave u istim ili slinim situacijama. Ovo je i mera
sa velikim anti-korupcijskim potencijalom. Pored toga, obaveza objavljivanja svih ovih dokumenata e
omoguiti pravovremeno obavetavanje svih zainteresovanih strana o objektima ije se graenje planira, to e unaprediti i zatitu susedskih prava.
Druge vanije novine koje donose izmene ZPI

Vie nije mogue na neogranieno vreme onemoguiti izgradnju u itavim urbanim zonama usvajanjem planova generalne regulacije (u daljem tekstu: PGR) u kojima se za te zone predvia zabrana
izgradnje do donoenja planova detaljne regulacije (u daljem tekstu: PDR). Ako se PDR ne donese
u roku od 12 meseci od donoenja PGR-a, postoji obaveza izdavanja graevinske dozvole na osnovu
PGR-a, ako za odreenu lokaciju postoji planom definisana regulacija.
14
I UVOD
Uvedena je detaljna klasifikacija objekata, da bi se obezbedilo da se zahtevnost procedure prilagodi

sloenosti objekta. Klase objekata se grupiu u kategorije, prema nivou rizika koji izgradnja i korienje tih objekata nose. Ovim je omogueno i detaljnije ureivanje sadrine tehnike dokumentacije u
skladu sa rizicima koji pojedine klase objekata nose, tako da npr. za najjednostavnije objekte kategorije A obaveza izrade projekta za izvoenje i ne postoji, kao i mnoge druge obaveze u procesu graenja koje vae za objekte vee sloenosti.
Lokacijska dozvola se izdavala investitoru koji je imao odgovarajue pravo svojine, dok se sada
lokacijski uslovi izdaju svakom pravnom ili fizikom licu koje je spremno da ih plati. Ova novina e
podstai trite nekretnina. Lokacijski uslovi se mogu izdati i za vie katastarskih parcela, u pojedinim sluajevima i za delove katastarskih parcela. To znai da se lokacijski uslovi mogu izdati za
parcelu kakvu investitor zamisli da e je pre podnoenje zahteva za izdavanje graevinske dozvole
posedovati.
Glavni projekat je eliminisan kao pojam, a uveden je projekat za graevinsku dozvolu. Sadraj projekta
za graevinsku dozvolu je sutinski pojednostavljen u odnosu na sadrinu ranijeg glavnog projekta.
Time se znaajno smanjuju ulaganja potrebna da bi se dolo do graevinske dozvole.
Umesto naknade za ureivanje graevinskog zemljita je uveden doprinos za ureivanje graevinskog
zemljita. Umesto ugovora o naknadi, koji se ranije zakljuivao sa direkcijama za izgradnju, svi bitni
elementi doprinosa se utvruju u reenju o graevinskoj dozvoli (potreba zakljuivanja ugovora sa
direkcijama ili drugim imaocima javnih ovlaenja e postojati samo u sluajevima kada je potrebno
dograditi infrastrukturu za potrebe objekta koji se gradi). Za proizvodne i neke druge objekte se doprinos vie ne naplauje, a za ostale je iznos ogranien; uvedeno je i zakonsko pravo za plaanje na rate
uz garantovanje prava na popust ako se plaanje vri jednokratno.
Prikljuenje objekata na infrastrukturne mree je takoe ukljueno u objedinjenu proceduru (osim za
mali broj izuzetaka), a jasno su definisani i rokovi za postupanje imalaca javnih ovlaenja, kao i sankcije za njihovo nepotovanje.
Tehniki pregled je sada obaveza investitora, a ne organa uprave. Komisiju za tehniki pregled ine
inenjeri sa odgovarajuim licencama, koje imenuje investitor. Samo za objekte od najveeg stepena
rizika sa stanovita zatite od poara, predvieno je uee predstavnika Ministarstva unutranjih poslova (u daljem tekstu: MUP) u vrenju tehnikog pregleda i izradi izvetaja o tehnikom pregledu.
Upis prava svojine se takoe sprovodi u objedinjenoj proceduri, tako da e slube za katastar vriti
upis tog prava po slubenoj dunosti, na zahtev organa uprave, po izdavanju upotrebne dozvole. Da bi
se obezbedila aurnost katastra podzemnih vodova, uvedena je obaveza dostavljanja elaborata geodetskih radova za instalacije uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
15
II POSTUPCI U VEZI SA IZGRADNJOM OBJEKATA: ODNOS ZPI SA DRUGIM PROPISIMA
II P
OSTUPCI U VEZI SA
IZGRADNJOM OBJEKATA:
ODNOS ZPI SA DRUGIM PROPISIMA
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine uvode novine u odnos izmeu tog zakona i drugih zakona i ostalih propisa kojima se ureuju odnosi u vezi sa izgradnjom objekata. Naime, u
samostalnim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, sada je predvieno sledee: Odredbe drugih zakona kojima se na drugaiji nain ureuju pitanja koja su predmet
ureivanja ovog zakona nee se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se ureuje zatita ivotne
sredine. Cilj ove odredbe je da se razree dileme koje su postojale u prethodnom periodu u vezi sa tim
koji zakoni su opti, a koji posebni, odnosno koji zakon se primenjuje u sluaju kolizija (kojih je bilo vei
broj) izmeu ZPI i zakona kojima se ureuju, na primer, vode, energetika, javni putevi itd.
Vaan izvor informacija za primenu objedinjene procedure i javnom sektoru i investitorima su i obavezujua uputstva nadlenih ministarstava. Za sada su izdata
tri takva uputstva:
Zajedniko uputstvo Ministarstva graevinarstva, saobraaja i infrastrukture i Ministarstva unutranjih poslova u pogledu mera zatite od poara;
Uputstvo o nainu postupanja nadlenih organa i imalaca javnih ovlaenja
koji sprovode objedinjenu proceduru u vezi sa prikluenjem na javni put;
Zajedniko uputstvo Ministarstva graevinarstva, saobraaja i infrastrukture
i Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine u vezi sa vodnim aktima.
Nakon izmena ZPI iz decembra 2014. godine, dolo je i do izmena nekih sektorskih zakona, kojima su
u velikoj meri eliminisane kolizione norme koje su ranije postojale. To se najpre desilo sa novim Zakonom o energetici (u daljem tekstu: ZE), a zatim i sa izmenama Zakona o zatiti od poara (u daljem
tekstu: ZZP) i Zakona o dravnom premeru i katastru (u daljem tekstu: ZDPK). U tim oblastima moemo
smatrati da je sadrina propisa kojima se ureuje izgradnja meusobno usklaena, pa se primenjuju
odredbe sva etiri navedena zakona. Tako je donoenjem novog ZE usklaen postupak prikljuenja na
elektro-energetsku i prenosnu mreu elektrine energije, izmenama ZZP je usklaen postupak utvrivanja bezbednosti objekata za upotrebu sa stanovita zatite od poara, a izmenama ZDPK su usaglaeni rokovi za postupanje u objedinjenoj proceduri u vezi sa upisom prava svojine na objektima, uz
definisanje odredaba o odgovornosti dravnih slubenika katastra u sluaju da se u premetima iz objedinjene procedure ne odlui u propisanim rokovima. Oekuje se da se slino usaglaavanje desi i u vezi sa
propisima u oblasti ivotne sredine, javnih puteva, eleznice, poljoprivrednog zemljita i voda. Do tada,
17
kako je napomenuto, u sluaju kolizija se primenjuju odredbe ZPI, sem kada se radi o propisima kojima
se ureuje zatita ivotne sredine, koji se primenjuju kao i pre izmena ZPI.
Zakonom o planiranju i izgradnji predvieno je i donoenje posebnog zakona kojim e se urediti pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine uz naknadu, dok je pravo pretvaranja
prava korienja u pravo svojine bez naknade regulisano odredbama ZPI. U julu 2015. godine Narodna
skuptina je usvojila Zakon o pretvaranju prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu
uz naknadu.
Investitori koji su korisnici prava korienja koje se na osnovu ZPI ne moe pretvoriti u pravo svojine bez
naknade, mogu sa vlasnikom graevinskog zemljita zakljuiti ugovor o zakupu graevinskog zemljita, koje predstavlja odgovarajue pravo na zemljitu u smislu podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole; alternativno, ti investitori mogu da ostvare pravo na graenje objekata na osnovu prava
korienja zemljita, do 28. jula 2016. godine.
Kao rezultat izmena ZPI iz decembra 2014. godine donet je vei broj novih podzakonskih akata. Spisak
tih novih podzakonskih akata je u Prilogu XI-A. U skladu sa samostalnim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja
iz tog zakona, primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu prethodno vaeeg Zakona o planiranju i izgradnji koji nisu u suprotnosti sa izmenama iz decembra 2014. godine. Spisak prethodno vaeih
podzakonskih akata koji se i dalje primenjuju je takoe dat u Prilogu XI-A.
18
III OBJEDINJENA PROCEDURA - JEDNOALTERSKI SISTEM ZA INVESTITORE U IZGRADNJU
III O
BJEDINJENA PROCEDURA JEDNOALTERSKI SISTEM
ZA INVESTITORE U IZGRADNJU
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 8-8.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure elektronskim putem (POP)
Smisao tzv. jednoalterskih sistema je da na
javnu administraciju (dravnu upravu, lokalnu
samoupravu i organizacije sa javnim ovlaenjima) prenesu deo tereta sloenih administrativnih procedura sa velikim brojem uesnika.
Jednoalterski sistemi su mehanizmi kojima
se postie funkcionalnija raspodela obaveza u
sprovoenju administrativnih procedura izmeu
graana i uprave.
ta je objedinjena procedura?
U svojoj sutini, objedinjena procedura je razmena dokument u posedu imlc javnih
ovlaenja bez posredovanja od strane graana, odnosno investitora.
Jednoalterski sistem nije alter u uobiajenom smislu te rei, sa iberom kroz koji alterski slubenik komunicira sa strankom, ve
komunikaciono vorite, kroz koje organ
nadlean za izdavanje graevinske dozvole pribavlja i distribuira akte u nadlenosti imalaca
javnih ovlaenja, u ime i za raun investitora.
Nadleni organi, kao i svi drugi imaoci javnih
ovlaenja, u sluaju bilo kakve nedoumice u
vezi sa normama koje se primenjuju u objedinjenoj proceduri, duni su da te norme primenjuju tako da postupe na nain koji je najbri,
T NIJE OBUHVENO OBJEDINJENOM

PROCEDUROM?
Izdvnje informcije o lokciji;
Izdavanje uslova za projektovanje i prikljuenje na distributivni, odnosno prenosni
sistem elektrine energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, za pojedine objekte, u skladu
sa zakonom kojim se ureuje energetika.
T JE OBUHVENO OBJEDINJENOM
PROCEDUROM?
Pribvljnje uslov z projektovnje,
odnosno prikljuenje objekt n infrstrukturnu mreu;
Izdvnje lokcijskih uslov;
Izdvnje grevinske dozvole;
Izmene lokacijskih uslova i graevinske
dozvole;
Prijva rdov;
Pribavljanje saglasnosti na projekat za izvoenje u pogledu mera zatite od poara;
Prijava zavretka temelja i zavretka
objekta u konstruktivnom smislu;
Distribuiranje informacija i akata (o graevinskoj dozvoli, prijavi radova, zavretku temelja i sl.);
Prikljuenje n infrstrukturnu mreu;
Izdvnje upotrebne dozvole;
Upis prv svojine n izgrenom objektu.
19
najjeftiniji i najefikasniji za stranku, a pribegavajui ciljnom tumaenju odredaba koje ureuju objedinjenu proceduru.
ta objedinjena procedura treba da donese?
1. Rastereenje investitora od obvljnj uloge kurira za dravnu upravu
Logina podela odgovornosti. U skladu sa principom da graanin ne sme imati obavezu da za potrebe
jednog organa pribavlja akte u posedu drugog organa:
Investitor je zaduen za akte u sferi privatnog sektora (izrada prethodnih studija, angaovanje
projektanata i vrioca tehnike kontrole, angaovanje izvoaa i vrilaca strunog nadzora i komisije za tehniki pregled, geodetske organizacije i sl.);
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole prosleuje akte koje mu dostavi investitor nadlenim imaocima javnih ovlaenja i obezbeuje dostavljanje akata imalaca javnih ovlaenja investitoru i drugim imaocima javnih ovlaenja i vri proveru ispunjenosti formalnih uslova i zahteva koji su utvreni planskim dokumentima i lokacijskim uslovima.
2. Instrument za staranje o potovanju rokova za postupanje imlc javnih ovlaenja:
Nadleni organ se stara o potovanju rokova.
Nadleni organ ima obavezu da pokrene prijavu za privredni prestup protiv imaoca javnih
ovlaenja koji u objedinjenoj proceduri ne postupa u propisanim rokovima, kao i prekrajnu
prijavu protiv odgovornog lica u tom pravnom
licu.
3. Veu pravnu sigurnost
Granice ovlaenja za manje diskrecionih ovlaenja. Objedinjena procedura podrazumeva
krajnju formalizovanost postupanja i svoenje
diskrecionih ovlaenja na najmanju meru. Ovo je
naroito sadrano u lanu 8. ZPI, koji utvruje da
nadleni organ iskljuivo vri proveru ispunjenosti
formalnih uslova za izgradnju i ne uputa se u ocenu tehnike dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri.
KLJUNI POJMOVI OBJEDINJENE

PROCEDURE
Organ nadlean za izdavanje graevinske
dozvole: ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, pokrajinski sekretarijat nadlean za poslove graevinarstva ili organ jedinice
lokalne samouprave nadlean za izdavanje
graevinske dozvole.
Nadlena sluba: posebna organizaciona celina, formirana u sastavu nadlenog organa,
nadlena za sprovoenje objedinjene procedure
(odsek, sluba, odeljenje, uprava i sl.); ako nije
odreena nadlena sluba, podrazumeva se da
nadleni organ sprovodi objedinjenu proceduru,
a za njeno sprovoenje u skladu sa zakonom,
odgovoran je rukovodilac nadlenog organa.
Imalac javnih ovlaenja - svaki subjekt javne
uprave koji vri javna ovlaenja u vezi sa izgradnjom objekata, osim nadlenog organa.
Objavljivanje svih relevantnih akata na internetu. Naglasak je i na transparentnosti objedinjene procedure, koja je ograniena jedino u meri koju diktiraju propisi koji ureuju zatitu podataka o linosti,
odnosno propisi o zatiti autorskih i srodnih prava. Registrator je duan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, graevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri
radna dana od dana njihovog izdavanja.
20
IV KLASIFIKACIJA OBJEKATA
IV KLASIFIKACIJA OBJEKATA
KLASIFIKACIJA OBJEKATA IMA VANU SVRHU DA SLOENOST POSTUPKA
PRIBAVLJANJA ODGOVARAJUIH DOZVOLA I VRSTU KONTROLE U TOM POSTUPKU
PRILAGODI RIZICIMA KOJE NOSI IZGRADNJA, ODNOSNO KORIENJE OBJEKATA.
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 2, stav 1, taka 22b

Pravilnik o klasifikaciji objekata (PKO)
ta su klase objekata i ta je osnov usvojene klasifikacije?

Klasifikacija objekata se oslanja na Klasifikaciju vrsta graevina Republikog zavoda za statistiku (u daljem tekstu: RZS) koja se, sa svoje strane, temelji na Klasifikaciji vrsta graevina Evropske zajednice
(Classification of Types of Construction CC, final version, Eurostat, 1997).
Osnovna podela objekata u ovim dokumentima izvrena je na zgrade i inenjerske (ostale) objekte.
U dokumentu RZS-a su preuzeti struktura i sadraj svih nivoa klasifikacije Evropske zajednice, ali su neki najnii
nivoi (klase) vie ralanjeni. Za potrebe PKO, dokument RZS-a je dodatno ralanjen u pojedinim delovima, uz
uvoenje dodatnih kriterijuma povrine, spratnosti i visine objekata, da bi se omoguilo pravljenje razlike prema
stepenu rizika koji nose razliiti objekti koji su u dokumentima Evropske zajednice i RZS-a grupisani u istu klasu.
Na primer, u Klasifikaciji RZS-a stambene zgrade su podeljene u samo 4 klase (stambene zgrade sa
jednim, dva i tri i vie stanova, kao i stambene zgrade za stanovanje zajednica), dok PKO uvodi i kriterijume povrine i spratnosti, tako da razlikuje 17 klasa zgrada za stanovanje. Ovo je bilo potrebno da bi se
izbegla mogunost zloupotreba tako to bi se kao objekti sa jednim stanom, pa prema tome i sa niskim
stepenom rizika, vodile i zgrade velike kvadrature ili spratnosti. Otuda i posebna klasa za izdvojene kue
sa jednim stanom povrine preko 2.000m2, to samo po sebi moe da izgleda bespredmetno.
Zahvaljujui klasifikaciji objekata omogueno je:
Propisivanje pribavljanja razliitih uslova za projektovanje i prikljuenje za razliite klase objekata
(Uredba o lokacijskim uslovima);
Oslobaanje od odreenih obaveza za pojedine klase objekata, odnosno za jednostavnije objekte,
zbog manjeg stepena rizika koji nose, kao to su: obaveze izvoaa radova, imenovanje odgovornog izvoaa, vrenje strunog nadzora i tehnikog pregleda itd. (Pravilnik o objektima na koje se
ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji).
21
ta su kategorije objekata i ta je osnov usvojene kategorizacije?

Kategorije objekata predstavljaju grupe objekata razliitih klasa, formirane prema stepenu sloenosti i
drugim osobenostima. Objekti su grupisani u etiri kategorije:
A
B
V
G
zgrade - nezahtevni objekti;

zgrade - manje zahtevni objekti;
zgrade - zahtevni objekti;
inenjersko-graevinski objekti.
Objekti se grupiu u kategorije prema stepenu rizika koji njihova izgradnja i korienje nose, a ne prema
srodnosti objekata. Tako su u istoj kategoriji (A) porodine kue povrine do 400m2 i garae i hangari do
600m2, ali su u razliitoj kategoriji stambene zgrade sa vie od tri stana sa P+4+Pk (PS) kategorija (B),
kao i ista takva zgrada sa est spratova kategorija (V).
Kategorizacija objekata omoguava propisivanje razliitog sadraja tehnike dokumentacije za razliite
kategorije (Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta). Tako na primer, za najmanje zahtevne objekte kategorije (A), projekat
za graevinsku dozvolu sadri samo projekat arhitekture, a izrada projekta za izvoenje nije obavezna.
Kako se vri klasifikacija i kategorizacija sloenih objekata?
U praksi e se esto javiti situacija da se jedan objekat sastoji iz delova koji spadaju u razliite klase
objekata. Kada je to sluaj, svakom delu odreuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenou u
ukupnoj povrini objekta.
Za zgrade koje se sastoje od vie delova razliite kategorije, odreuje se kategorija zgrade u celini, tako
da joj se dodeljuje kategorija vie zahtevnog dela.
Za objekte koji se sastoje od zgrade i inenjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se odreuje posebna kategorija.
Ko odreuje klasu i kategoriju objekta?
Prilikom podnoenja odgovarajueg zahteva, podnosilac unosi klasu(e) i kategoriju(e) objek(a)ta na koji
se odnosi zahtev. U postupku izdavanja lokacijskih uslova, nadleni organ ima obavezu da, na osnovu
podatka koji je projektant naveo u glavnoj svesci idejnog reenja, utvrdi konanu klasifikaciju, odnosno
kategorizaciju, i navodi ih u lokacijskim uslovima, odnosno drugom odgovarajuem aktu. U sluaju da
je podnosilac zahteva uneo pogrenu klasu, odnosno kategoriju, nadleni organ e uneti ispravnu klasu,
odnosno kategoriju, i nee na osnovu toga odbaciti, odnosno odbiti, podneti zahtev.
22
V TEHNIKA DOKUMENTACIJA
IZMENE U ZAKONU O PLANIRANJU I IZGRADNJI U POGLEDU IZRADE I KONTROLE
TEHNIKE DOKUMENTACIJE UVEDENE SU U CILJU JEDNOSTAVNIJEG I BREG
SAGLEDAVANJA OD STRANE NADLENIH SLUBI SVIH RELEVANTNIH PODATAKA
U VEZI OBJEKATA ILI RADOVA KOJI SE IZVODE, USKLAIVANJA SADRAJA
TEHNIKE DOKUMENTACIJE SA NJENOM NAMENOM, KAO I JASNE PODELE
ODGOVORNOSTI IZMEU UESNIKA U IZRADI TEHNIKE DOKUMENTACIJE.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD)
ta je tehnika dokumentacija i koja je njena sadrina?
Tehnika dokumentacija predstavlja ureeni skup projekata koji se sastoje od tekstualnih, numerikih i
grafikih priloga, kojima se obezbeuje usklaenost sa lokacijskim uslovima, vaeim propisima, standardima i normativima, a koji se izrauju u cilju:
Utvrivanja lokacijskih, funkcionalnih, tehnikih i oblikovnih karakteristika objekta;
Definisanja naina graenja objekta i izvoenja radova.
Sadrina tehnike dokumentacije, koja je definisana prema PTD, u ovom Vodiu je predstavljena na sledei nain:
Opta sadrina tehnike dokumentacije je prikazana u ovom poglavlju, na strani 29. ovog Vodia;
Detaljna sadrina po vrstama tehnike dokumentacije je prikazana u narednim poglavljima ovog
Vodia.
Koje su osnovne novine uvedene izmenama ZPI, u pogledu tehnike dokumentacije?
1. Sadrina tehnike dokumentacije je prilagoena nameni zbog koje se izrauje, pa je u skladu sa
tim definisano est vrsta tehnike dokumentacije
Cilj i namena pojedinih vrsta tehnike dokumentacije su prikazani na slici na strani 28. ovog
Vodia.
2. Najveu novinu predstavlja uvoenje projekta za graevinsku dozvolu (u daljem tekstu: PGD) i
projekta za izvoenje (u daljem tekstu: PZI), ime se ukidaju glavni projekat i izvoaki projekat
Sadrina PGD je prilagoena njegovoj osnovnoj nameni pribavljanju dozvole, tako da on obu-
23
hvata samo one elemente koje je neophodno definisati da bi se dokazala usklaenost sa lokacijskim uslovima i merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, to je osnovna razlika u odnosu na glavni projekat koji je definisao i sve detalje koji nisu relevantni za sam upravni postupak;
Sadrina PZI je prilagoena njegovoj osnovnoj nameni izvoenju radova. On predstavlja dalju
razradu PGD kroz definisanje detalja, koji su neophodni tek u fazi izvoenja radova.
3. Uveden je pojam osnovnih zahteva za objekat
Ova novina, uvedena kroz PTD, predstavlja usklaivanje sa evropskom regulativom koja se odnosi na graevinske radove i graevinske proizvode, CRP 305/2011/EU;
Prikaz osnovnih zahteva za objekat dat je u ovom poglavlju, na strani 27. ovog Vodia.
4. Uvedena je obavezna izrada elaborata i studija
Elaborati i studije se prilau tehnikoj dokumentaciji, ali ne ine njen sastavni deo;
Njihova osnovna namena je da propiu mere za obezbeenje osnovnih zahteva za objekat;
Obavezna izrada elaborata i studija propisana je za projekat za graevinsku dozvolu i za idejni
projekat za radove kojima se utie na osnovne zahteve za objekat.
5. Uvedena je obavezna izrada glavne sveske
Glavna sveska sadri podatke o projektu i uesnicima u izgradnji, kao i druge podatke i dokumenta koji su bitni za izdavanje lokacijskih uslova, utvrivanje usklaenosti reenja u projektu sa
lokacijskim uslovima i ispunjenja osnovnih zahteva za objekat;
Opta sadrina glavne sveske, koja je odreena u Prilogu 1 PTD, prikazana je u ovom poglavlju na
strani 29;
Glavna sveska, u zavisnosti od vrste tehnike dokumentacije sadri i razliite izjave odgovornih
lica, uesnika u procesu izrade i kontrole projekata, ije su forme sa uputstvima za popunjavanje
odreene prilozima PTD;
Sadrina glavne sveske po vrstama tehnike dokumentacije je prikazana u narednim poglavljima
ovog Vodia.
6. Tehnika kontrola vri se samo za projekat za graevinsku dozvolu
Cilj je da se na nivou ovog projekta koji definie sve bitne elemente objekta izvri kontrola usklaenosti sa lokacijskim uslovima i relevantnim propisima i pravilima struke, kao i kontrola sprovedenosti mera za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat;
Odgovornost za dalju razradu kroz projekat za izvoenje nose projektanti (glavni projektant i odgovorni projektanti).
Ko su odgovorni uesnici u procesu izrade tehnike dokumentacije, i kakva je podela odgovornosti
izmeu njih?
Odgovorni uesnici u procesu izrade tehnike dokumentacije su:
Odgovorni projektanti;
Glavni projektant;
24
KO I NA KOJI NAIN ODREUJE GLAVNOG PROJEKTANTA?

Glavni projektant i odgovorni projektanti ne moraju biti zaposleni u istom pravnom licu, niti glavni projektant mora biti zaposlen kod pravnog lica koje koje je
nosilac izrade tehnike dokumentacije.
Glavnog projektanta odreuje investitor i imenuje odlukom, pa to moe biti i
neko od odgovornih projektanata koji izrauju pojedine delove projekta, ali i
neko drugo lice zaposleno kod pravnog lica koje je nosilac izrade tehnike dokumentacije, kao i lice zaposleno kod investitora ili neko tree lice koje je investitor posebno angaovao, naravno pod uslovom da ispunjava uslove propisane
zakonom.
Ovlaena lica (koja izrauju elaborate i studije);

Vrioci tehnike kontrole.
Odgovorni uesnici izjavama potvruju usklaenosti i usaglaenosti tehnike dokumentacije u domenu
njihove odgovornosti. Njihova sadrina je propisana i forma data u prilozima PTD.
Odgovorni projektanti pojedinih delova projekta po oblastima izjavama potvruju:
Usklaenost dela projekta za graevinsku dozvolu sa izdatim lokacijskim uslovima;
Usklaenost dela projekta za izvoenje sa izdatom graevinskom dozvolom i odgovarajuim delom projekta za graevinsku dozvolu;
Usklaenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
Usklaenost dela projekta sa propisanim i utvrenim merama i preporukama za ispunjenje
osnovnih zahteva za objekat.
Glavni projektant tehnike dokumentacije izjavom potvruje:
Meusobnu usaglaenost delova projekta;
Usaglaenost podataka u glavnoj svesci sa sadrinom projekata;
Da su projektu priloeni ogovarajui elaborati i studije;
Usaglaenost podataka u Izvodu iz projekta sa sadrinom projekta za graevinsku dozvolu.
Ovlaena lica izjavom potvruju:
Da su elaborati i studije izraeni u svemu u skladu sa ZPI, zakonima, propisima, standardima i
normativima iz relevantne oblasti i pravilima struke;
Da elaborati i studije sadre propisane i utvrene mere i preporuke za ispunjenje odgovarajuih
25
Vrioci tehnike kontrole projekta za graevinsku dozvolu izjavom potvruju:

Da je projekat za graevinsku dozvolu uraen u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, zakonima i drugim propisima, tehnikim propisima, standardima i normativima koji se odnose na projektovanje i graenje te vrste i klase objekta;
Da projekat za graevinsku dozvolu ima sve neophodne delove utvrene odredbama PTD;
Da su u projektu za graevinsku dozvolu ispravno primenjeni rezultati svih prethodnih i istranih
radova izvrenih za potrebe projekta za graevinsku dozvolu, kao i da su u projektu sadrane sve
opte i posebne tehnike, tehnoloke i druge podloge i podaci;
Da su projektom za graevinsku dozvolu obezbeene tehnike mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.
26
OSNOVNI ZAHTEVI ZA OBJEKAT

NOSIVOST I
STABILNOST
ZATITA
OD POARA
HIGIJENA,
ZDRAVLJE I
IVOTNA SREDINA
Mere za ispunjenje ovog osnovnog zahteva treba da obezbede da dejstva kojima e objekat
biti izloen prilikom graenja i upotrebe ne prouzrokuju:
ruenje celog ili dela objekta
deformacije iznad dozvoljenog nivoa
oteenje drugih delova objekta, instalacija ili ugraene opreme, usled znaajnijih deformacija
nosee konstrukcije
oteenja usled dogaaja, u meri koja je nesrazmerno vea u odnosu na uzrok
Mere za ispunjenje ovog osnovnog zahteva treba da obezbede da se u sluaju dejstva poara:
sauva potrebna nosivost konstrukcije objekta u odreenom vremenskom periodu
sprei irenje vatre i dima u objektu
sprei irenje vatre na susedne objekte
omogui sigurna i bezbedna evakuacija ljudi, odnosno njihovo spasavanje
Mere za ispunjenje ovog osnovnog zahteva treba da obezbede da se tokom izgradnje, upotrebe
ili uklanjanja objekta ne ugroava higijena ili zdravlje i bezbednost radnika, korisnika ili suseda,
i sprei prekoraenje dozvoljenih graninih vrednosti uticaja na ivotnu sredinu ili klimu, koje
nastaju:
isputanjem otrovnih gasova
emisijom opasnih materija, isparljivih organskih jedinjenja, gasova sa efektom staklene bate
ili opasnih estica u vazduh unutar objekta ili okolinu
emitovanjem opasnih zraenja
isputanjem opasnih supstanci u podzemne vode, povrinske vode ili zemljite
isputanjem opasnih supstanci u vodu za pie ili supstanci koje imaju neki drugi negativan
uticaj na vodu za pie
pogrenim isputanjem otpadnih voda, emisijom dimnih gasova ili pogrenim odlaganjem
vrstog ili tenog otpada
prisustvom vlage u delovima objekta ili na povrinama unutar objekta
BEZBEDNOST I
PRISTUPANOST
PRILIKOM UPOTREBE
Mere za ispunjenje ovog osnovnog zahteva treba da obezbede da prilikom upotrebe objekta
ne doe do opasnosti od nezgoda ili oteenja pri radu ili upotrebi, kao to su klizanje, pad,
sudar, opekotine, strujni udari, povrede od eksplozija i provale, a naroito, da obezbede pristupanost i omogue korienje osobama osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
ZATITA
OD BUKE
Mere za ispunjenje ovog osnovnog zahteva treba da obezbede da buka kojoj su izloeni korisnici ili susedi bude na nivou koji ne ugroava njihovo zdravlje i koja im omoguava spavanje,
odmor i rad u odgovarajuim uslovima.
EKONOMINO
KORIENJE
ENERGIJE I
OUVANJE TOPLOTE
Mere za ispunjenje ovog osnovnog zahteva treba da, kroz odgovarajui izbor termike zatite,
instalacija grejanja, ventilacije, osvetljenja i pripreme tople vode, obezbede to je mogue nii
nivo potronje energije, vodei rauna o korisnicima i klimatskim uslovima lokacije.
Mere za energetsku efikasnost objekta treba da obezbede to je mogue nii nivo potronje
energije tokom graenja, upotrebe, odravanja i uklanjanja.
27
VRSTE TEHNIKE DOKUMENTACIJE

GP
z a potrebe izrade prethodne studije opravdanosti (lan. 113. ZPI) - podlee reviziji (strunoj
kontroli) projekta (lan 131. ZPI)
GENERALNI PROJEKAT ima za cilj sagledavanje resursnih i prostornih mogunosti i ogranienja
izgradnje objekata, sa zadatkom da se kroz postupke vrednovanja usvoji generalna koncepcija,
makrolokacija i prostorna dispozicija objekta, utvrde osnovne funkcionalne, tehnoloke i tehnike karakteristike objekta, etapnost gradnje, uslovi eksploatacije, odnos prema prostoru i ivotnoj sredini, kao i osnove za ekonomsku analizu. U sluaju da je u toku izrade generalnog projekta
analizirano vie varijantnih reenja, vri se izbor optimalne varijante na osnovu prirodnih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih, funkcionalnih, ekolokih i drugih uslova.
IDR
z a potrebe pribavljanja lokacijskih uslova (lan 53a. ZPI)

kao deo urbanistikog projekta za potrebe urbanistiko-arhitektonske razrade lokacije
(lan 117a. ZPI)
IDEJNO REENJE je prikaz planirane koncepcije objekta, sa prikazom i navoenjem svih podataka neophodnih za utvrivanje lokacijskih uslova.
IDP
za potrebe izrade studije opravdanosti (lan 114. ZPI) - podlee reviziji (strunoj kontroli)
projekta (lan 131. ZPI)
z a potrebe pribavljanja Reenja o odobrenju za izvoenje radova (lan 145. ZPI)
IDEJNI PROJEKAT je skup meusobno usaglaenih projekata kojima se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno
dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat.
PGD
z a potrebe pribavljanja graevinske dozvole (lan 118a. ZPI)

PROJEKAT ZA GRAEVINSKU DOZVOLU je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se definiu poloaj i kapacitet objekta na lokaciji, funkcionalnost sa stanovita tehnolokih i drugih zahteva, prostorno oblikovanje, izbor konstrukcijskog sistema, dimenzionisanje glavnih elemenata
konstrukcije, naelni izbor graevinskih materijala, instalacija i opreme, ime se obezbeuje ispunjenost lokacijskih uslova i osnovnih zahteva za objekat i dr.
PZI
z a potrebe graenja objekta i izvoenja radova

PROJEKAT ZA IZVOENJE je skup meusobno usaglaenih projekata neophodnih za izvoenje graevinskih, zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova, kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama,
tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta, investiciona vrednost objekta,
kao i uslovi odravanja objekta.
Projektom za izvoenje se razrauju detalji i tehnoloka reenja koji su odreeni projektom za
graevinsku dozvolu, kao i idejnim projektom za rekonstrukciju objekta.
Izrada PZI je obavezna za graenje objekata za koje je pribavljena graevinska dozvola i za izvoenje radova na rekonstrukciji, koji se vre na osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje tih
radova. (lan 145. ZPI), osim za objekte kategorije A, kao i u sluajevima za koje je predvieno
pribavljanje saglasnosti na PZI u skladu sa propisima koji ureuju zatitu od poara.
PIO
z a potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta

PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA predstavlja skup meusobno usaglaenih projekata sa prikazom svih detalja izgraenog objekta neophodnih za utvrivanje njegove podobnosti za upotrebu.
28
OPTA SADRINA TEHNIKE DOKUMENTACIJE

GLAVNA
SVESKA
GLAVNA
SVESKA
PROJEKTI
PROJEKTI
ELABORATI
I STUDIJE
obaveznu sadrinu glavne sveske ini formular koji treba popuniti podacima iz projekata,
Prilog 1 PTD
za razliite vrste tehnike dokumentacije, PTD propisuje i druge obavezne priloge glavnoj
svesci
osim propisane obavezne sadrine, glavnoj svesci se mogu priloiti i drugi podaci i dokumenti koji nisu deo obaveznog sadraja tehnike dokumentacije (projektni zadatak, kopija
lokacijskih uslova, kopija plana, overena katastarsko topografska podloga i dr.)
g
lavna sveska se u tehnikoj dokumentaciji oznaava oznakom 0
p rojekti se izrauju u delovima prema oblastima i sadraju

k
oje sve projekte po oblastima e sadrati tehnika dokumentacija, odreuje glavni projektant, u zavisnosti od vrste tehnike dokumentacije i klase i namene objekta
p rojekti su u tehnikoj dokumentaciji oznaeni rednim brojem i obavezno sloeni u sveske,
prema sledeem redosledu:
1- ARHITEKTURA
2- KONSTRUKCIJA I DRUGI GRAEVINSKI PROJEKTI
3- HIDROTEHNIKE INSTALACIJE
4- ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE
5- TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE
6- MAINSKE INSTALACIJE
7- TEHNOLOGIJA
8- SOBRAAJSAOBRAAJ I SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA
9- SPOLJNO UREENJE, PEJZANA ARHITEKURA I HORTIKULTURA
10- PRIPREMNI RADOVI
ELABORATI
I STUDIJE
sadre mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, druga tehnika uputstva i podatke
od znaaja za graenje objekta, odnosno izvoenje radova, kada je to potrebno, zbog posebnosti odreene vrste objekta ili lokacije na kojoj se objekat gradi ili ukoliko je to utvreno posebnim propisima
sadre tekstualne, numerike i grafike priloge i moraju biti potpisani i overeni od strane
ovlaenog lica
29
OPTA SADRINA DELOVA PROJEKATA PO OBLASTIMA

projekat prikljuka na javnu komunalnu infrastrukturu je deo projekta odgovarajue vrste instalacija
u tehnikoj dokumentaciji za inenjerske objekte, oznakom broj 1 oznaava se onaj projekat kojim se odreuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvruju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike
objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge; projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.)
u sluaju da tehnika dokumentacija ne sadri sve projekte, priloeni projekti ne menjaju redni broj projekta prema oblastima
za sadrinu projekta odgovoran je odgovorni projektant za predmetni projekat
u sluaju rekonstrukcije, odnosno dogradnje, postojeeg objekta ili u sluaju promene namene, tehnika dokumentacija sadri i arhivski projekat, ili snimak postojeeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji
projekti se sastoje iz sledeih delova:
OPTA
DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNA
DOKUMENTACIJA
NUMERIKA
DOKUMENTACIJA
GRAFIKA
DOKUMENTACIJA
30
n
aslovna strana na kojoj se navode:
n
aziv objekta sa lokacijom i brojem katastarske parcele i katastarskom optinom
n
aziv, odnosno ime investitora
v rsta tehnike dokumentacije (npr. projekat za graevinsku dozvolu PGD)
n
aziv i oznaka dela projekta (npr. 1 projekat arhitekture)
n
aziv preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni deo projekta
ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta
identifikaciona oznaka dela projekta iz evidencije preduzetnika odnosno privrednog
drutva koje je izradilo predmetni dela projekat
p odaci o mestu i datumu izrade dela projekta.
s adraj projekta
d rugi prilozi, u zavisnosti od vrste tehnike dokumentacje
z avisno od vrste tehnike dokumentacije, sadri tehniki opis, tehnike uslove za izvoenje
radova, podatke o ispunjenju osnovnih zahteva za objekat, rezultate prethodnih istraivanja, empirijske podatke, kao i druge tekstualne priloge od znaaja za graenje objekta, odnosno izvoenje radova
zavisno od vrste tehnike dokumentacije, sadri odgovarajue proraune, rezultate analiza i

prorauna, eme, specifikaciju materijala, predmer radova i dr.
sadri odgovarajue crtee i druge grafike prikaze, zavisno od vrste tehnike dokumentacije
r azmera u kojoj se prikazuje grafika dokumentacija treba da bude u skladu sa vrstom tehnike dokumentacije, odnosno sa nivoom detalja koji se ele prikazati, a na nain da budu
jasni, pregledni i itljivi
c rtei i grafiki prilozi iste vrste moraju biti izraeni u istoj razmeri
svaki crte, odnosno grafiki prikaz, u donjem desnom uglu, sadri tablicu maksimalne irine 18 cm, koja prikazuje:
n
aziv investitora
n
aziv objekta
n
aziv preduzetnika odnosno privrednog drutva koje je izradilo predmetni projekat
o
znaka vrste tehnike dokumentacije (IDR, IDP, PGD, PZI, PIO)
o
znaku i naziv dela projekta (npr. 1 projekat arhitekture)
n
aziv crtea ili grafikog prikaza (npr. osnova prizemlja, presek 1-1 i sl.)
r azmeru
ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta
b roj crtea
d atum izrade crtea
S
vaki crte osnove, koji prikazuje poloaj objekta u prostoru, mora da ima oznaku severa.
VI PLANSKA DOKUMENTACIJA I OSTVARIVANJE PRAVA NA IZGRADNJU
VI P
LANSKA DOKUMENTACIJA
I OSTVARIVANJE PRAVA
NA IZGRADNJU
REF: Z
akon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 10-28, 57. i 60-63.
Pravilnik o optim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (PPR)

Rokovi za donoenje prostornih planova jedinica lokalne samouprave i planova generalne regulacije
utvreni Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine su davno istekli, a da ti planovi u znaajnom
broju sluajeva nisu doneti. Druga vrsta izazova u ovoj oblasti tie se sadrine planova. Iako je ta sadrina bila propisana tako da se na osnovu njih mogu odmah izdati lokacijske dozvole, u praksi, planovi su,
tamo gde postoje, i dalje takvi da za ishodovanje odgovarajuih odobrenja esto zahtevaju dalju plansku
razradu (npr. donoenje planova detaljne regulacije - PDR), odnosno, ak i u sluajevima da je PDR donet, pribavljanje posebnih uslova imalaca javnih ovlaenja.
Osnovni planski akt za ostvarivanje prava na izgradnju je plan generalne regulacije (u daljem tekstu:
PGR). Ipak, kao to emo videti u nastavku, njegovo postojanje nekada nije neophodno, a nekada nije
dovoljno.
Izgradnja na podruju za koje je predviena dalja planska razrada
Kljuna izmena u regulativi planskog osnova za izdavanje graevinskih dozvola je ograniavanje perioda zabrane izgradnje, na podruju za koje je predviena dalja planska razrada, do donoenja tog
detaljnijeg plana. Na primer, plan ireg podruja PGR predvia donoenje detaljnijeg plana plana
detaljne regulacije (u daljem tekstu: PDR), i do njegovog donoenja nije mogua izgradnja. Dok je u
prethodnom periodu ta zabrana bila vremenski neograniena, sada vai onoliko dugo koliko se utvrdi
u odluci o izradi detaljnijeg plana (u naem primeru, u odluci o izradi PDR-a), a najdue 12 meseci od
Za planove ireg podruja koji su doneti pre 16. decembra 2014, a kojima je
predviena zabrana izgradnje na podruju za koje je predviena dalja planska
razrada, kao i za odluke o izradi urbanistikog plana koje su donete pre tog roka,
rok od 12 meseci tokom koga se primenjivala zabrana izgradnje do donoenja
planskog dokumenta kojim se vri dalja planska razrada, je istekao 16. decembra 2015. godine.
31
donoenja te odluke. Nakon isteka tog roka, nadleni organ ima obavezu da izda lokacijske uslove
na osnovu Pravilnika o optim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (PPR) i na osnovu postojeeg planskog dokumenta, ako on sadri regulacionu liniju (regulaciju). Takoe, ako je planskim
dokumentom ireg podruja predvieno donoenje detaljnijeg plana, zabrana izgradnje na tom podruju koja je eventualno sadrana u planu ireg podruja se ne moe primenjivati ukoliko nije doneta
odluka o izradi detaljnijeg plana.
Kada je planskim dokumentom ireg podruja predviena izrada PDR-a, taj planski dokument ireg podruja
mora da sadri pravila regulacije, parcelacije i graenja koja e se primenjivati prilikom izdavanja lokacijskih
uslova i sprovoenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donoenja plana detaljne regulacije.
Izgradnja na seoskom podruju
Za seoska podruja na kojima nije planirana izrada urbanistikih planova, mogue je doneti ureajne
osnove za selo sa nivoom detalja koji je potreban za izdavanje lokacijskih uslova. Ureajne osnove za
selo mogu se doneti pre, u sklopu ili posle donoenja prostornog plana jedinice lokalne samouprave.
Ukoliko se ne donose u okviru prostornog plana jedinice lokalne samouprave, donose se po postupku
odreenom za donoenje urbanistikog plana.
Planski osnov za izdavanje lokacijskih uslova
A. PGR postoji
a) PGR za datu parcelu ne predvia donoenje PDR-a niti UP-a: lokacijski uslovi e biti izdati na osnovu
PGR-a.
b) PGR za datu parcelu predvia donoenje PDR-a i ne utvruje zabranu izgradnje na tom podruju:
a. PGR sadri regulacionu liniju (regulaciju) za datu parcelu: lokacijski uslovi e biti izdati na osnovu
PGR-a i PPR;
b. PGR ne sadri regulacionu liniju (regulaciju) za datu parcelu: nije mogue izdati lokacijske uslove.
c) PGR za datu parcelu predvia donoenje PDR-a i utvruje zabranu izgradnje na tom podruju:
a. PDR je donet i ne predvia dalju razradu kroz urbanistiki projekat (u daljem tekstu: UP): lokacijski uslovi e biti izdati na osnovu PDR-a;
b. PDR je donet i predvia dalju razradu kroz UP: lokacijski uslovi se mogu izdati po potvrivanju
UP-a;
c. PDR nije donet:
i. Ako je prolo manje od 12 meseci od donoenja odluke o izradi PDR-a: nije mogue izdati
lokacijske uslove.
ii. Ako je prolo vie od 12 meseci od donoenja odluke o izradi PDR-a:
1. Ako PGR sadri regulacionu liniju: lokacijski uslovi e biti izdati na osnovu PPR-a i
PGR-a;
2. Ako postojei planski dokument ne sadri regulacionu liniju: nije mogue izdati lokacijske uslove.
32
VI PLANSKA DOKUMENTACIJA I OSTVARIVANJE PRAVA NA IZGRADNJU
d) PGR za datu parcelu predvia obaveznu izradu UP-a: lokacijski uslovi se mogu izdati po potvrivanju
UP-a.
A. PGR ne postoji:
a. Ako za podruje na kojoj je data parcela nije predvieno donoenje urbanistikog plana: lokacijski uslovi e se izdati na osnovu prostornog plana (podruja posebne namene ili jedinice lokalne
samouprave), odnosno ureajnih osnova za selo, ako se data parcela nalazi na podruju za koje
je izraena ureajna osnova za selo. Izuzetno do donoenja ureajne osnove za selo, lokacijski
uslovi se za objekte koji po svojoj nameni, veliini i kapacitetima ne menjaju namenu i izgled
prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno podruje (naroito za izgradnju novih objekata
u neposrednoj blizini postojeih ili sruenih objekata i rekonstrukciju postojeih objekata ili nove
izgradnje na istoj katastarskoj parceli), mogu izdati na osnovu optih pravila ureenja i graenja
u skladu sa PPR;
b. Ako je za podruje na kojoj je data parcela prostornim planom predvieno donoenje urbanistikog plana, ali nije doneta odluka o njegovoj izradi, lokacijski uslovi e se izdati na osnovu PPR-a i
na osnovu prostornog plana, ako on sadri regulacionu liniju (regulaciju).
c. Ako je za podruje na kojoj je data parcela prostornim planom predvieno donoenje urbanistikog plana, i doneta je odluka o njegovoj izradi sa zabranom izgradnje na tom podruju pre manje
od 12 meseci, nije mogue izdati lokacijske uslove.
d. Ako je za podruje na kojoj je data parcela prostornim planom predvieno donoenje urbanistikog plana, i doneta je odluka o njegovoj izradi pre vie od 12 meseci, lokacijski uslovi e se izdati
na osnovu PPR-a i na osnovu prostornog plana, ako on sadri regulacionu liniju (regulaciju). Ukoliko prostorni plan ne sadri regulacionu liniju (regulaciju), nije mogue izdati lokacijske uslove.
Za lokacije za koje postoji potvren urbanistiki projekat, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu urbanistikog projekta i planskog dokumenta na osnovu kog je on izraen.
Urbanistiki projekat se moe izraditi na zahtev investitora, koji
moe i finansirati njegovu izradu.
33
VI OSNOVNI KORACI OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA
VI O
SNOVNI KORACI OD IDEJE
DO UPOTREBE OBJEKTA
UTVRIVANJE USLOVA ZA GRAENJE I IZVOENJE RADOVA
A. Informacija o lokaciji
B. Idejno reenje
C. Lokacijski uslovi
PRIBAVLJANJE AKTA KOJIM SE ODOBRAVA GRAENJE ILI IZVOENJE RADOVA
I Pribavljanje graevinske dozvole
A. Generalni projekat i prethodna studija opravdanosti
B. Idejni projekat i studija opravdanosti
C. Projekat za graevinsku dozvolu
D. Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu
E. Izvod iz projekta za graevinsku dozvolu
F. Imovinsko-pravni odnosi i ostvarivanje prava na izgradnju
G. Graenje na neopremljenim lokacijama: ta ako na parceli nedostaje odreena infrastruktura
H. Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita
I. Graevinska dozvola
J. Izmena graevinske dozvole i reenja o odobrenju
II Pribavljanje reenja o odobrenju izvoenja radova
A. Idejni projekat za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju
B. Reenje o odobrenju izvoenja radova
III Posebni sluajevi
A. Objekti i radovi koji se mogu izvoditi bez akta
B. Postavljanje i uklanjanje montanih privremenih objekata
C. Izgradnja na osnovu privremene graevinske dozvole
D. Uklanjanje objekata
IZVOENJE RADOVA
A. Projekat za izvoenje
B. Pribavljanje saglasnosti
C. Prijava radova
D. Izvoenje radova
E. Struni nadzor
ZAVRNI KORACI
A. Prikljuenje objekta
B. Projekat izvedenog objekta
C. Tehniki pregled
D. Upotrebna dozvola i upis prava svojine
35
VRSTA OBJEKTA/
RADOVA
LAN
144.
ZPI
LAN
145.
ZPI
KATEGORIJA
Lokacijski uslovi
Idejni projekat
Reviziona komisija
Reenje o odobrenju
Projekat za graevinsku dozvolu
Tehnika kontrola
Doprinos za ureivanje2
Graevinska dozvola
Prijava radova
Projekat za izvoenje
/
1
obavezno samo kod

rekonstrukcije i u
sluaju pribavljanja
PP saglasnosti
Izvoa radova
REIM
Velika licenca
Odgovorni izvoa
Struni nadzor5
Broj obaveznih inspekcija

Tehniki pregled
Upotrebna dozvola
obavezno samo kod

rekonstrukcije, u
sluaju nadlenosti
Republike
obavezno samo kod

rekonstrukcije
0
mogunost
mogunost
KADA GRAEVINSKU KADA GRAEVINSKU

DOZVOLU IZDAJE
DOZVOLU IZDAJE
LOKALNA
MINISTARSTVO ILI
SAMOUPRAVA
AUTONOMNA POKRAJINA
A
B
V
G
A,B,V,G

2
6
Osim u sluajevima definisanim Uredbom o lokacijskim uslovima

Videti ZPI za izuzetke od pravila navedenih u tabeli
3
Videti PJO za izuzetke
4
5
6
Obavezna je samo potvrda ovlaenog lica da je objekat izveden u skladu sa graevinskom dozvolom i
da je prikljuen ili podoban da bude prikljuen na infrastrukturnu mreu, u skladu sa PJO
1
2
36
VII UTVRIVANJE USLOVA ZA GRAENJE I IZVOENJE RADOVA
VII U
TVRIVANJE USLOVA ZA
GRAENJE I IZVOENJE RADOVA
VIIA INFORMACIJA O LOKACIJI
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 53.
ta je informacija o lokaciji i emu slui?
Informacija o lokaciji je dokument informativnog karaktera koji zainteresovano lice moe pribaviti radi
prethodnog uvida u podatke o mogunostima i ogranienjima izgradnje na katastarskoj parceli, odnosno
vie katastarskih parcela.
Po pravilu, informacija o lokaciji sadri podatke o tome da li predmetna parcela, odnosno parcele, ispunjavaju uslov za graevinsku parcelu, podatke o osnovnim urbanistikim parametrima (maksimalni indeksi
izgraenosti i zauzetosti, minimalni procenat zelenila, namena, maksimalna visina ili spratnost, poloaj
regulacionih i graevinskih linija i sl.), podatke o postojeoj, odnosno planiranoj infrastrukturi i mogunostima prikljuenja na tu infrastrukturu, podatke o nainu sprovoenja (potreba izrade plana nieg reda ili
urbanistikog projekta) i sl., odnosno sve one podatke koji se mogu utvrditi uvidom u planski dokument.
Da li je obavezno pribaviti informaciju o lokaciji?
Ne.
Ko je nadleni organ koji izdaje informaciju o lokaciji i u kom roku?
Nadleni organ za izdavanje informacije o lokaciji je isti organ koji je nadlean za izdavanje lokacijskih
uslova, odnosno:
Ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, za objekte iz lana 133. ZPI;
Nadleni organ autonomne pokrajine, za objekte iz lana 134. ZPI;
JLS, za objekte koji nisu obuhvaeni lanovima 133. i 134. ZPI.
Informacija o lokaciji izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih
trokova izdavanja te informacije.
37
Kome moe biti izdata informacija o lokaciji i na osnovu koje dokumentacije?

Informacija o lokaciji moe biti izdata bilo kom zainteresovanom fizikom ili pravnom licu koje je podnelo zahtev, bez obaveze podnoenja dodatne dokumentacije. To lice ne mora biti vlasnik parcele, odnosno
parcela za koje se podnosi zahtev, niti mora imati bilo kakav ugovor sa vlasnikom parcele vezano za
korienje, vlasnitvo ili bilo koje drugo pravo na parceli.
Na osnovu ega se izdaje informacija o lokaciji?
Informacija o lokaciji se izdaje na osnovu uvida u postojei planski dokument.
VIIB IDEJNO REENJE

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 117a.
Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike
dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lan 15. i l. 35.-41.
Za koje potrebe se izrauje idejno reenje i ta se prikazuje idejnim reenjem?
Idejno reenje se izrauje:
Za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova (lan 53a. ZPI);
Kao deo urbanistikog projekta za potrebe urbanistiko-arhitektonske razrade lokacije (lan 117a. ZPI).
Idejnim reenjem se prikazuje planirana koncepcija objekta, sa prikazom i navoenjem svih podataka
neophodnih za utvrivanje lokacijskih uslova, u zavisnosti od klase i namene objekta.
Na osnovu ega se izrauje idejno reenje?
Idejno reenje se izrauje na osnovu podataka dobijenih iz informacije o lokaciji, ije pribavljanje nije
obavezno, ili na osnovu uvida u planski dokument i separat, tamo gde postoji.
Da li je idejno reenje sastavni deo lokacijskih uslova?
Da. To znai da je, ukoliko u toku dalje realizacije projekta doe do izmena projektovanog reenja,
ukoliko one prouzrokuju izmenu podataka definisanih lokacijskim uslovima (npr. promene gabarita ili
poloaja objekta, promene saobraajnog reenja, promene kapaciteta instalacija, promene namene,
promene broja funkcionalnih jedinica i sl.), potrebno pristupiti izmeni lokacijskih uslova, uz izradu novog - izmenjenog idejnog reenja. U sluaju odstupanja od idejnog reenja do kojih moe doi u toku
38
izrade projekta za graevinsku dozvolu, a koje ne prouzrokuju promenu navedenih podataka, odnosno koje nisu od znaaja za sadrinu lokacijskih uslova, nije potrebno pristupiti izmeni lokacijskih
uslova.
Da li je obavezno imenovanje glavnog i odgovornog projektanta idejnog reenja?
Glavni/odgovorni projektant (moe biti isto lice) obavezno overavaju idejno reenje, ali ne postoji obaveza da se uz zahtev dostavlja odluka/reenje o imenovanju glavnog/odgovornog projektanta.
Da li se, kao prilog idejnom reenju, prilau elaborati i studije?
Idejnom reenju se ne prilau elaborati i studije, osim hidroloke studije, kada je za potrebe pribavljanja
vodnih uslova propisano pribavljanje miljenje RHMZ, a koje pribavlja nadleni organ, u ime i za raun
investitora u objedinjenoj proceduri.
Da li se idejno reenje obavezno izrauje na overenim katastarsko-topografskim podlogama?
Ne. Idejno reenje se izrauje na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a koja
sadri topografski prikaz terena, sa ucrtanim granicama parcela.
39
SADRINA IDEJNOG REENJA

GLAVNA SVESKA
PROJEKTI
osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD
idejno reenje za zgrade obavezno sadri samo deo arhitekture

idejno reenje za inenjerske objekte sadri one delove koji su potrebni za izdavanje lokacijskih uslova, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajui idejnom reenju za
zgrade
posebni sadraji su definisani za sluaj prikljuenja na javni put, sluaj pribavljanja vodnih
uslova i za objekte sa zapaljivim i gorivim tenostima, gasovima i eksplozivnim materijama, prema Prilozima 10 i 11 PTD
svaki od delova idejnog reenja sadri:
OPTA
DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNA
DOKUMENTACIJA
NUMERIKA
DOKUMENTACIJA
GRAFIKA
DOKUMENTACIJA
opti podaci iz lana 28. PTD u formi datoj u Prilogu 9
tehniki opis projektovanog objekta, sa navoenjem potrebnih komunalnih kapaciteta

u sluaju da je za potrebe planirane izgradnje potrebno uklanjanje
postojeeg objekta na lokaciji, tehniki opis idejnog reenja sadri i
opis postojeeg stanja
prikaz povrina objekta sa namenama
broj funkcionalnih jedinica
kod inenjerskih objekata prikaz drugih numerikih podataka od
znaaja za utvrivanje lokacijskih uslova (stacionaa, kote, koordinate i sl)
za zgrade sadri:
situacioni plan sa poloajem objekta na lokaciji, prikazanim gabaritom, dimenzijama, karakteristinim visinskim kotama, udaljenosti
od susednih parcela i susednih objekata (1:10001:200);
osnove, karakteristine preseke i izglede objekta (1:5001:100).
za linijske infrastrukturne objekte sadri :
situacioni plan i poduni profil trase, sa prikazom karakteristinih
prelomnih taaka (1:25000-1:2500)
generalne dispozicije veih objekata
karakteristine popreni profile (1:100-1:25)
Grafiki prilozi IDR se izradjuju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja
omoguava pregledan prikaz, u zavisnosti od klase i namene objekta
Grafiki prilozi IDR se izrauju na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a koja sadri topografski prikaz terena, sa ucrtanim granicama parcela
40
VIIC LOKACIJSKI USLOVI

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 53a - 57.

Uredba o lokacijskim uslovima (ULU)
Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure elektronskim putem (POP), l.
6 - 15.
ta su lokacijski uslovi i emu slue?

Lokacijski uslovi predstavljaju javnu ispravu i pribavljaju se u cilju utvrivanja svih urbanistikih, tehnikih i
drugih uslova za izradu tehnike dokumentacije kojima se definiu mogunosti i ogranienja na predmetnoj lokaciji, za izgradnju, odnosno dogradnju objekta ili izvoenje radova predvienih u idejnom reenju.
Navoenjem da lokacijski uslovi predstavljaju javnu ispravu, naglaava se da se ne radi o upravnom aktu.
Kada je obavezno pribaviti lokacijske uslove?
Lokacijski uslovi se obavezno pribavljaju za potrebe izrade tehnike dokumentacije na osnovu koje se
vri graenje objekata, odnosno izvoenje radova, u svim osim sledeim sluajevima:
Izvoenje radova na investicionom odravanju;
Uklanjanje prepreka za osobe sa invaliditetom;
Radovi kojima se ne menja spoljni izgled, ne poveava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija;
Adaptacija;
Sanacija;
Graenje zidanih ograda;
Svi ostali sluajevi izvoenja radova kojima se ne vri prikljuenje na komunalnu infrastrukturu,
odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojeih prikljuaka na infrastrukturnu mreu,
osim kada je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.
Takoe, ako je imalac javnih ovlaenja i investitor radova na prikljuku na komunalnu i drugu infrastrukturu za koje se izdaje reenje o odobrenju (lan 145. ZPI), onda on nije obavezan da pribavi
lokacijske uslove, ukoliko bi, za taj prikljuak, bilo potrebno pribavljanje samo uslova za projektovanje i
prikljuenje iz njegove nadlenosti.
Osim toga, kada je imalac javnih ovlaenja i investitor radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojee infrastrukture, ili izgradnji prikljuaka na postojeu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mreu,
tipskih toplovodnih prikljuaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mree
od transformatorske stanice do mesta prikljuka na objektu kupca, za koje se izdaje reenje o odobrenju radova (lan 145. ZPI), tada imalac javnih ovlaenja nema obavezu da pribavlja lokacijske uslove,
41
u kom sluaju uz zahtev za izdavanje reenja mora priloiti uslove za ukrtanje i paralelno voenje od
svih upravljaa instalacija vodova na predmetnoj trasi, koje prethodno moe pribaviti van objedinjene
procedure.
Jo jedan poseban sluaj predstavlja izgradnja prikljuka na komunalnu i drugu infrastrukturu, koja se
vri na osnovu reenja o odobrenju (lan 145. ZPI), objekta za iju izgradnju su ve prethodno izdati lokacijski uslovi i koji se gradi na osnovu izdate graevinske dozvole. Ukoliko ti lokacijski uslovi za objekat
sadre i uslove za izvoenje predmetnog prikljuka, u tom sluaju se ne pribavljaju posebni uslovi za
sam prikljuak, ve se reenje o odobrenju za izgradnju prikljuka moe izdati na osnovu lokacijskih
uslova izdatih za objekat koji se prikljuuje.
Koji uslovi za projektovanje i prikljuenje se pribavljaju?
Nadleni organ izdaje, odnosno pribavlja od imaoca javnih ovlaenja samo one uslove koji su, prema klasi
i nameni objekta, relevantni za predmetnu izgradnju, odnosno izvoenje radova, u skladu sa ZPI i ULU.
Ako je podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova istovremeno i imalac javnih ovlaenja, u postupku izrade lokacijskih uslova ne pribavljaju se uslovi za projektovanje i prikljuenje iz njegove nadlenosti.
Uslove u pogledu mera zatite od poara i eksplozija, kada se radi o rekonstrukciji postojee infrastrukturne mree sa zapaljivim i gorivim tenostima, kao i o zapaljivim gasovima, odnosno izgradnji prikljuka na ove mree, imalac javnih ovlaenja koji je i investitor radova moe pribaviti i van objedinjene
procedure. Istu mogunosti ima podnosilac zahteva koji je i imalac javnih ovlaenja u pogledu uslova
za preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova za nepokretna kulturna dobra i dobra pod prethodnom zatitom za koje se izdaje reenje iz lana 145.
Ko je nadleni organ koji izdaje lokacijske uslove i u kom roku?
Nadleni organ za izdavanje lokacijskih uslova je:
Nadleni organ autonomne pokrajine, za objekte iz lana 134. ZPI;
Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od podnoenja zahteva, odnosno od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlaenja izda lokacijske uslove.
Koje uslove moraju ispunjavati katastarske parcele da bi se za njih mogli izdati lokacijski uslovi?
Lokacijski uslovi se izdaju za jednu ili vise katastarskih parcela koje zajedno ispunjavaju uslove za graevinsku parcelu, koje ne moraju biti spojene u jednu parcelu u trenutku izdavanja lokacijskih uslova,
ve investitor ima obavezu da izvri njihovo spajanje pre izdavanja upotrebne dozvole.
42
U sluaju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi se

mogu izdati za vise katastarskih parcela, kao i delova parcela, koji ne moraju biti spojeni u jednu parcelu
u trenutku izdavanja lokacijskih uslova, ve investitor ima obavezu da izvri njihovo spajanje pre izdavanja upotrebne dozvole.
Ukoliko je za predmetne parcele, u skladu sa planskim dokumentom, potrebno sprovoenje preparcelacije radi izdvajanja zemljita za izgradnju objekata javne namene ili javnih povrina, nadleni organ e
izdati lokacijske uslove, uz navoenje obaveze da se pre podnoenja zahteva za izdavanje graevinske
dozvole, odnosno reenja o odobrenju izvoenja radova, sprovede preparcelacija u skladu sa ZPI.
Kome mogu biti izdati lokacijski uslovi i na koga glase?
Lokacijski uslovi mogu biti izdati bilo kom zainteresovanom fizikom ili pravnom licu koje je podnelo
zahtev i dostavilo propisanu dokumentaciju i uplatilo propisane takse i naknade. To lice ne mora biti vlasnik parcele, odnosno parcela za koje se podnosi zahtev, niti mora imati bilo kakav ugovor sa vlasnikom
parcele vezano za korienje, vlasnitvo ili bilo koje drugo pravo na parceli.
Za jednu parcelu, za razliita idejna reenja, moe biti izdato vise razliitih lokacijskih uslova, odnosno
uslova za prikljuenje i projektovanje.
Lokacijski uslovi se izdaju za predmetnu lokaciju i izgradnju, odnosno radove predviene idejnim reenjem, oni ne glase na ime podnosioca zahteva, pa ih kasnije u postupku pribavljanja graevinske dozvole moe upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za izdavanje graevinske dozvole.
Na osnovu ega se izdaju lokacijski uslovi?
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu:
Prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana JLS, za one delove teritorije za
koje nije predviena izrada urbanistikog plana;
Plana generalne regulacije, za one delove teritorije za koje nije predviena izrada plana detaljne
regulacije;
Plana detaljne regulacije;
Planskog dokumenta i urbanistikog projekta, ukoliko je izrada urbanistikog projekta predviena
planskim dokumentom, ili ukoliko je urbanistiki projekat izraen po zahtevu investitora;
Planskog dokumenta koji sadri regulacionu liniju (regulaciju) i podzakonskog akta kojim se ureuju opta pravila parcelacije (PPR), ukoliko je za predmetno podruje predviena dalja planska
razrada kroz izradu planskog dokumenta nieg reda, ukoliko takav dokument nije izraen u zakonom propisanom roku (lan 27. ZPI);
Planskog dokumenta i separata o tehnikim uslovima izgradnje koji donose imaoci javnih ovlaenja, kada planski dokument ne sadri uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, a naroito kapacitete i mesta prikljuenja na komunalnu i drugu infrastrukturu prema klasama objekta, a koji su sadrani u separatu;
43
Faktikog stanja u regulaciji postojee saobraajnice ili druge javne povrine, do donoenja urbanistikog plana u skladu sa ZPI, u sluaju dogradnje postojee komunalne infrastrukture.
Detaljna objanjenje planskog osnova za izdavanje lokacijskih uslova predstavljeno je u poglavlju VI
ovog Vodia.
Ukoliko ni planski dokument ni separat ne sadre sve uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu
i ostalu infrastrukturu, kao i za klase objekata, odnosno podruja za koje je separatom utvrena potreba
pribavljanja uslova imaoca javnih ovlaenja, nadleni organ ih pribavlja od imaoca javnih ovlaenja po
slubenoj dunosti, o troku investitora.
Da li mogu biti izdati negativni lokacijski uslovi?
Ukoliko u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktikih uslova za traenu izgradnju objekta,
odnosno radove, odnosno ako se u uslovima za projektovanje i prikljuenje koje je izdao imalac javnih
ovlaenja konstatuje da se traena izgradnja ne moe realizovati bez izgradnje ili dogradnje komunalne
ili druge infrastrukture, odnosno bez dodatnog pripremanja ili opremanja graevinskog zemljita, izdaju
se lokacijski uslovi koji sadre sledee informacije:
Da za traenu izgradnju nema faktikih uslova;
Da je zakljuenje ugovora o izgradnji nedostajue infrastrukture sa odgovarajuim imaocem javnih ovlaenja prethodni uslov za izdavanje graevinske dozvole.
Ukoliko traena izgradnja, odnosno radovi, nisu u skladu sa vaeim planskim dokumentom, odnosno
separatom, kao i ako imaoci javnih ovlaenja izdaju uslove za projektovanje i prikljuenje kojima se
konstatuje da nije mogua traena izgradnja, odnosno radovi, izdaju se lokacijski uslovi koji sadre sledee informacije:
Da nije mogua izgradnja, odnosno radovi, u skladu sa podnetim zahtevom;
Koji su razlozi, odnosno neusklaenosti, zabrane i ogranienja zbog kojih nije mogua planirana
izgradnja, odnosno radovi.
Koliko dugo vae izdati lokacijski uslovi?
Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja, a ukoliko se na osnovu tih lokacijskih uslova u roku od
12 meseci izda graevinska dozvola, odnosno reenje o odobrenju izvoenja radova, vae do njihovog isteka.
Da li je mogue pristupiti izmeni lokacijskih uslova?
Nakon izdavanja lokacijskih uslova mogue je pristupiti izmeni jednog ili vise uslova obuhvaenih lokacijskim uslovima, u objedinjenoj proceduri, podnoenjem zahteva nadlenom organu i u proceduri koja
je ista kao i kod prvobitno pribavljenih lokacijskih uslova.
44
Kome se dostavljaju izdati lokacijski uslovi osim podnosiocu zahteva i da li se kapaciteti koji su
utvreni lokacijskim uslovima rezerviu za period vaenja lokacijskih uslova?
Nadleni organ ima obavezu da kroz CIS lokacijske uslove objavi u elektronskom obliku i prosledi ih
imaocima javnih ovlaenja radi informisanja i rezervacije kapaciteta.
Kada nadleni organ moe da odbaci zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, i kako se postupa u
sluaju odbacivanja?
Nadleni organ moe da odbaci podneti zahtev u sluaju da nisu ispunjeni formalni uslovi, odnosno ukoliko:
Organ kome je podnet zahtev nije nadlean za izdavanje lokacijskih uslova za koje je podnet zahtev;
Zahtev nije podnet u propisanoj formi i/ili ne sadri sve propisane podatke;
Uz zahtev nije priloeno idejno reenje;
Nije priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse.
Nadleni organ moe da odbaci zahtev i ako za predmetnu izgradnju ili izvoenje radova nije potrebno
pribavljanje lokacijskih uslova, ili ako lokacijske uslove ne moe da izda jer idejno reenje ne sadri sve
podatke potrebne za izdavanje lokacijskih uslova, ne uputajui se u ocenu tehnike dokumentacije (u
okvirima granica ovlaenja prema lanu 8 ZPI) .
Nadleni organ odbacuje zahtev zakljukom u kome mora navesti sve nedostatke zbog kojih je zahtev
odbaen.
Da li se na zakljuak o odbacivanju zahteva ili izdate lokacijske uslove moe aliti?
Protiv zakljuka o odbacivanju ili na izdate lokacijske uslove se moe izjaviti prigovor, preko nadlenog
organa, u roku od 3 dana od dana dostavljanja, i to:
Nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, ukoliko je zakljuak donela JLS;
Vladi Republike Srbije, ukoliko je zakljuak donelo ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine.
Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zakljuka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana
od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadlenog organa otkloni sve utvrene nedostatke i
podnese usaglaeni zahtev, nema obavezu da ponovo dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji
je odbaen, niti ponovo plaa taksu i naknadu. Ovo pravo podnosilac zahteva moe iskoristiti samo jednom.
45
POSTUPAK
Izdavanja lokacijskih uslova
Idejno reenje
Dokumentacija
neophodna za
izdavanje lokacijskih
uslova
Popunjen obrazac
zahteva kroz CIS
Nadleni organ ustanovljava da li

su ispunjeni formalni uslovi i da li
idejno reenje sadri sve potrebne
podatke
Dokaz o plaenoj
administrativnoj taksi
i naknadi za Centralnu
evidenciju
NE
Nadleni organ donosi

Zakljuak kojim se zahtev
odbacuje
ROK za prigovor: 3 dana od
dana dostavljanja
DA
Nadleni organ po slubenoj dunosti pribavlja kroz CIS:

1. Kopiju plana katastarske parcele/parcela navedenih u zahtevu, u digitalnoj formi
2. Izvod iz katastra vodova, u digitalnoj formi, osim za nadziivanje postojeeg objekta
3. Podatke o povrini parcele/parcela, uvidom u zvaninu elektronsku
bazu podataka katastra nepokretnosti, osim za linijske objekte i antenske stubove
Nadleni organ ustanovljava da li planski dokument ili separat sadre
sve neophodne uslove
ROK: 5
radnih dana
DA
NE
ROK: 5
radnih
dana
Nadleni organ izdaje lokacijske uslove

ROK za prigovor: 3 dana od dana dostavljanja
Izrada projekta za graevinsku dozvolu (VIII/I-C)
46
ROK: 5
radnih dana
Nadleni organ
dostavlja zahtev
i idejno reenje u
elektronskoj formi
imaocima javnih
ovlaenja koji treba
da daju nedostajue
uslove
ROK: 15
radnih dana
Imaoci javnih
ovlaenja izradjuju
uslove i dostavljaju ih
nadlenom organu
VIII PRIBAVLJANJE AKTA KOJIM SE ODOBRAVA GRAENJE ILI IZVOENJE RADOVA
VIII P
RIBAVLJANJE AKTA
KOJIM SE ODOBRAVA GRAENJE
ILI IZVOENJE RADOVA
VIII/I PRIBAVLJANJE GRAEVINSKE DOZVOLE
VIII/IA GENERALNI PROJEKAT I PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 111. - 115, 117, 131, 132.
Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lanovi 14. i 34.
Pravilnik o sadrini i obimu prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti
Kada i za koje potrebe se izrauju generalni projekat i prethodna studija opravdanosti?

Generalni projekat se izrauje:
Za potrebe izrade planskog dokumenta;
Za objekte iz lana 133. ZPI
Prethodna studija opravdanosti, iji je sastavni deo generalni projekat, izrauje se obavezno samo za
objekte koji se finansiraju sredstvima iz budeta.
Za graenje objekata iz lana 133. ZPI, za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati lokacijski
uslovi, ne izrauje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.
Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom (ili studija opravdanosti sa idejnim projektom)
izrauju se i za potrebe pribavljanja energetske dozvole, za objekte za koje je to propisano zakonom o
energetici.
47
Na osnovu ega se izrauju generalni projekat i prethodna studija opravdanosti?

Generalni projekat i prethodna studija opravdanosti se izrauju se na osnovu rezultata prethodnih radova, koji u zavisnosti od klase i karakteristika objekata obuhvataju:
Istraivanja i izradu analiza i projekata i drugih strunih materijala;
Pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju inenjerskogeoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski, seizmiki,
vodoprivredni i saobraajni uslovi;
Pribavljanje uslova zatite od poara i zatite ivotne sredine;
Pribavljanje drugih uslova od uticaja na izgradnju i korienje odreenog objekta.
Da li generalni projekat i prethodna studija opravdanosti podleu reviziji i ta ona predstavlja?
Da, generalni projekat i prethodna studija opravdanosti podleu reviziji, koja predstavlja postupak strune kontrole od strane komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva. Trokove
revizije snosi investitor.
Revizijom se proverava koncepcija objekta, naroito sa stanovita:
Pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta;
Uslova graenja objekta u pogledu primene mera zatite ivotne sredine;
Seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova;
Obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata;
Tehniko-tehnolokih karakteristika objekta;
Tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja za graenje objekta;
Savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnim programima u toj oblasti;
Drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
ta je cilj izrade generalnog projekta?
Generalni projekat ima za cilj:
Sagledavanje resursnih i prostornih mogunosti i ogranienja izgradnje objekata;
Usvajanje generalne koncepcije, makrolokacije i prostorne dispozicija objekta, kroz postupke
vrednovanja;
Utvrivanje osnovnih funkcionalnih, tehnolokih i tehnikih karakteristika objekta;
Definisanje etapnosti gradnje;
Utvrivanje uslova eksploatacije i odnosa prema prostoru i ivotnoj sredini;
Izbor optimalnog koridora, kod linijskih infrastrukturnih objekata;
Utvrivanje osnova za ekonomsku analizu.
U sluaju da je u toku izrade generalnog projekta analizirano vie varijantnih reenja, vri se izbor optimalne varijante na osnovu prirodnih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih, funkcionalnih, ekolokih i
drugih uslova.
48
ta je sadrina generalnog projekta?

Generalni projekat sadri naroito podatke o:
Makrolokaciji objekta;
Optoj dispoziciji objekta;
Tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta;
Nainu obezbeenja infrastrukture;
Moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor;
Prirodnim uslovima;
Proceni uticaja na ivotnu sredinu;
Inenjersko geolokim - geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne
koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta;
Istranim radovima za izradu idejnog projekta;
Zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara;
Funkcionalnosti i racionalnosti reenja.
Grafika dokumentacija generalnog projekta prikazuje se u razmeri koja omoguava kvalitetno predstavljanje i sagledavanje relevantnih podataka za konkretni objekat, to za linijske infrastrukturne
objekte uobiajeno podrazumeva razmeru 1:25000-1:10000, a za ostale objekte prigodnu razmeru, koju
odreuju projektanti, prema pravilima struke.
ta se utvruje prethodnom studijom opravdanosti?
Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito:
Prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije, za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument;
Odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti.
VIII/IB IDEJNI PROJEKAT I STUDIJA OPRAVDANOSTI

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 111. - 115, 118, 131, 132.
Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lanovi 16. i 42.
Pravilnik o sadrini i obimu prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti
Kada i za koje potrebe se izrauju idejni projekat i studija opravdanosti?
Idejni projekat se izrauje za potrebe izgradnje objekata iz lana 133. ZPI i na osnovu njega se izrauje
projekat za graevinsku dozvolu i projekat za izvoenje.
49
Studija opravdanosti, iji je sastavni deo idejni projekat, izrauje se obavezno samo za objekte koji se
finansiraju sredstvima iz budeta.
Studija opravdanosti sa idejnim projektom (ili prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom)
izrauju se i za potrebe pribavljanja energetske dozvole, za objekte za koje je to propisano zakonom o
energetici.
Na osnovu ega se izrauje idejni projekat?
Idejni projekat se izrauje na osnovu generalnog projekta i lokacijskih uslova i njime se vri razrada
koncepcije objekta utvrene generalnim projektom, odnosno lokacijskim uslovima.
Da li idejni projekat i studija opravdanosti podleu reviziji i ta ona predstavlja?
Da, idejni projekat i studija opravdanosti podleu reviziji, koja predstavlja postupak strune kontrole od strane
komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva. Trokove revizije snosi investitor.
Revizijom se proverava koncepcija objekta, naroito sa stanovita:
Pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta;
Uslova graenja objekta u pogledu primene mera zatite ivotne sredine;
Seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova;
Obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata;
Tehniko-tehnolokih karakteristika objekta;
Tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja za graenje objekta;
Savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnim programima u toj oblasti;
Drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
ta se odreuje idejnim projektom?
Idejni projekat je skup meusobno usaglaenih projekata kojima se odreuju:
Namena;
Poloaj, oblik i izgled;
Kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike;
Optimalne trase pri konkretnim uslovima i ogranienjima, sa svim prateim objektima, za linijske
infrastrukturne objekte;
Okvirno dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat.
Kako se odreuje sadrina idejnog projekta?
Idejni projekat, koji se izrauje za potrebe izrade studije opravdanosti i/ili revizije (strune kontrole) za
objekte iz lana 133. ZPI, sadri:
Projekat kojim se odreuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.);
Druge projekte po oblastima, koji su, zavisno od vrste i klase objekta, potrebni, ili su odreeni
posebnim propisima.
50
lavni projektant odreuje koje e sve projekte po oblastima sadrati idejni projekat, u zavisnosti od
G
klase i namene objekta.
ta se utvruje studijom opravdanosti?
Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, koji predstavlja njen
sastavni deo.
Na osnovu studije opravdanosti se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte koji se finansiraju
sredstvima iz budeta.
Da li se, kao prilog idejnom projektu, prilau elaborati i studije?
Ne. Idejnom projektu koji se izrauje za potrebe izrade studije opravdanosti i/ili revizije (strune kontrole) za objekte iz lana 133. ZPI ne prilau se elaborati i studije.
51
SADRINA IDEJNOG PROJEKTA

za objekte iz lana 133. ZPI
GLAVNA SVESKA
PROJEKTI
Osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD

Odluku o odreivanju glavnog projektanta potpisano od strane investitora, Prilog 8 PTD
Izjavu glavnog projektanta kojom se potvruje meusobna usaglaenost delova projekta,
Prilog 3 PTD
Saeti tehniki opis postojeeg i predvienog stanja, objekta, instalacija i opreme, potpisan
i overen peatom od strane glavnog projektanta
sadri sve projekte koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni, a obavezno
projekat kojim se odreuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.)
svaki od delova projekta sadri:
OPTA
DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNA
DOKUMENTACIJA
NUMERIKA
DOKUMENTACIJA
GRAFIKA
DOKUMENTACIJA
opti podaci iz lana 28. PTD u formi datoj u Prilogu 9

reenje o odreivanju odgovornog projektanta predmetnog dela
projekta Prilog 8 PTD
izjavu odgovornog projektanta o usklaenosti sa lokacijskim uslovima, propisima, merama za ispunjenje osnovnih zahteva Prilog
4 PTD
tehniki opis sa optim podacima o objektu, vrsti radova, izbor i
opis predvienih materijala, instalacija i opreme, popis predvienih
radova i dr.
tabelarni prikazi povrina objekta po prostorima i etaama, opti
prorauni konstrukcije, instalacija i opreme, procena potronje i dr.
u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200) na geodetskoj

podlozi, osnovu temelja, osnove svih etaa sa upisanim merama
i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristina,
meusobno upravna preseka i izglede objekta (1:200, 1:100);
u projektu konstrukcija i drugim graevinskim projektima: dispoziciju, konstruktivni sistem, plan pozicija i dimenzije kljunih konstruktivnih elemenata, osnove, karakteristine preseke.
u projektima instalacija: osnovne eme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove meusobne veze kao i prikaz
njihovog prikljuivanja na infrastrukturu.
Kod linijskih infrastrukturnih objekata grafiki prilozi se, po pravilu, izrauju u razmeri 1:2500 1:1000
Grafiki prilozi IDP se izrauju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja
Geodetsku podlogu IDP ini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz
katastra vodova, izraen od strane registrovane geodetsk e organizacije sa odgovarajuom licencom
52
VIII/IC PROJEKAT ZA GRAEVINSKU DOZVOLU
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 118a.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), l. 17, 50.-59.
ta je projekat za graevinsku dozvolu?
Projekat za graevinsku dozvolu je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se definiu:
Poloaj i kapacitet objekta na lokaciji;
Funkcionalnost sa stanovita tehnolokih i drugih zahteva;
Prostorno oblikovanje;
Izbor konstrukcijskog sistema i dimenzionisanje glavnih elemenata konstrukcije;
Naelni izbor graevinskih materijala, instalacija i opreme;
Drugi elementi od znaaja za utvrivanje usklaenosti sa lokacijskim uslovima i ispunjenost
Dodatno, za linijske infrastrukturne objekte, u projektu za graevinsku dozvolu jednoznano se u prostoru definie trasa objekta sa svim potrebnim elementima, koja moe imati samo mikropomeranja u
odnosu na trasu iz idejnog projekta (ukoliko se izrauje), u cilju optimizacije radova.
Za koje potrebe i na osnovu ega se izrauje projekat za graevinsku dozvolu?
Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje za potrebe pribavljanja graevinske dozvole.
Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje na osnovu izdatih lokacijskih uslova, propisa iz relevantne
oblasti, mera za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat utvrenih elaboratima i studijama (ukoliko se
izrauju) i pravila struke.
Za objekte iz lana 133. stav 2. ZPI, projektom za graevinsku dozvolu vri se dalja razrada reenja utvrenih idejnim projektom.
Od ega zavisi sadrina projekta za graevinsku dozvolu?
Sadrina projekta za graevinsku dozvolu pre svega zavisi od stepena sloenosti objekta, odnosno od
kategorije objekta utvrene Pravilnikom o klasifikaciji objekata (PKO), pa u zavisnosti od utvrene kategorije sadri:
Za objekte kategorije A: projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima
odgovarajuu nosivost i stabilnost;
Za objekte kategorije B: projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehniki opis
instalacija;
53
Za objekte kategorije V: projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija, kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje osnovnih zahteva za objekat;
Za objekte kategorije G: projekti odgovarajuih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i
ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.
Da li se u projektu za graevinsku dozvolu za objekte kategorije V i G obavezno izrauju svi
delovi navedeni u PTD?
U okviru projekta za graevinsku dozvolu izrauju se iskljuivo oni delovi projekta za kojima postoji potreba, odnosno iz onih oblasti koje obuhvataju radove koji e se izvoditi.
Tako na primer, projekat pripremnih radova se izrauje se samo u sluaju kada za to postoji potreba,
npr. u sluaju obezbeenja temeljne jame, projekat klimatizacije ili projekat stabilne instalacije za gaenje poara (sprinklera) e se izraivati ukoliko je takva instalacija predviena u objektu i sl.
Glavni projektant odreuje koji e se projekti izraivati u okviru projekta za graevinsku dozvolu i sadraj projekta navodi u glavnoj svesci projekta za graevinsku dozvolu.
Da li se vri tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu?
Da, vri se tehnika kontrola svih delova po oblastima projekata za graevinsku dozvolu. Kod objekata
kategorije B ne vri se tehnika kontrola tehnikih opisa instalacija koji su priloeni tekstualnoj dokumentaciji projekta arhitekture.
Tehnika kontrola elaborata i studija koji se prilau projektu za graevinsku dozvolu se ne vri, ve se
samo proverava sprovedenost mera za ispunjenje osnovnih zahteva u projektu za graevinsku dozvolu,
koje su tim elaboratima i studijama utvrene.
Da li se glavna sveska projekta za graevinsku dozvolu prilae i u izvodu iz projekta za graevinsku dozvolu?
Da. Projekat za graevinsku dozvolu sadri jednu, jedinstvenu glavnu svesku i ona se obavezno prilae
izvodu iz projekta za graevinsku dozvolu predmetnog objekta.
Kako se utvruje obim i sadraj projekta za graevinsku dozvolu za inenjerske objekte?
U sluaju inenjerskih objekata (kategorija G) obim i sadraj projekta za graevinsku dozvolu, odnosno njegovih delova, utvruje se prema pravilima struke, vodei rauna da se postigne nivo koji je odgovarajui projektu za graevinsku dozvolu za zgrade.
Da li je projekat za graevinsku dozvolu predmet posebnih saglasnosti?
Ne. Na projekat za graevinsku dozvolu nije potrebno pribaviti nijednu saglasnost.
54
SADRINA PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU

GLAVNA SVESKA
PROJEKTI

Prilog 3 PTD
Izjave ovlaenih lica, ukoliko se izrauju elaborati i studije, Prilog 6 PTD;
svaki od delova PGD po oblastima sadri:

OPTA
DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNA
DOKUMENTACIJA
Opti podaci iz lana 28. PTD, u formi datoj u Prilogu 9

Reenje o odreivanju Odgovornog projektanta predmetnog dela
projekta, Prilog 8 PTD
Izjavu odgovornog projektanta predmetnog projekta kojom se potvruje usklaenost sa lokacijskim uslovima, propisima, pravilima
struke i merama za obezbeenje ispunjenosti osnovnih zahteva za
objekat, propisanih elaboratima i studijama, Prilog 4 PTD
Za izradu tehnikih opisa instalacija u projektu za graevinsku dozvolu za objekte kategorije B, izdaje se reenje o imenovanju odgovornog projektanta instalacija i sa izjavom odgovornog projektanta
prilae optoj dokumentaciji projekta arhitekture
Tehniki opis sa: optim podacima o lokaciji objekta, opis klimatskih uslova i zona seizminosti i drugih uslova lokacije objekta,
opisom izvrenih prethodnih istraivanja, opisom usklaenosti sa
lokacijskim uslovima, oblikovnim, programskim i funkcionalnim
karakteristikama objekta, podacima o konstrukciji objekta, uslovima fundiranja i izborom konstruktivnog sistema, opisom predvienih materijala, podacima o projektovanim unutranjim i spoljanjim instalacijama i opremi, kao i definisanjem ukupne potronje,
opisom etapnosti i faznosti graenja, opisom mera za ispunjenje
osnovnih zahteva za objekat i dr.
U sluaju dogradnje objekta (ukljuujui i nadziivanje), tehniki opis izmeu ostalog sadri procenu stabilnosti i nosivosti konstrukcije postojeeg objekta, kojim se utvruje mogunost izvoenja projektovanih radova
Za objekte kategorije B, tehniki opis se prilae u tekstualnoj dokumentaciji Projekta arhitekture
Za objekte kategorije A, tehniki opis u Projektu arhitekture mora
da sadri i opis naina prikljuenja na komunalnu infrastrukturu,
odnosno, ukoliko objekat nije prikljuen na komunalnu infrastrukturu, nain snabdevanja vodom i nain evakuacije otpadnih voda,
kao nain snabdevanja elektrinom energijom
55
NUMERIKA
DOKUMENTACIJA
GRAFIKA
DOKUMENTACIJA
Tabelarni prikazi povrina objekta po prostorima i etaama, sa prikazom namena

Opti proraun konstrukcije kao i proraun glavnih noseih elemenata konstrukcije i fundamenata sa dimenzionisanjem
Prorauni sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta sa procenom potronje,
Procenjena vrednost projektovanih radova i dr.
Arhitektura: situacioni plan (1:5001:200) na geodetskoj podlozi,
osnovu temelja, osnove svih etaa sa upisanim merama i relativnim
visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristina, meusobno
upravna preseka i druge karakteristine preseke, izglede objekta
(1:200-1:100)
Konstrukcija i drugi graevinski projekti: dispozicija, konstruktivni
sistem, plan pozicija i dimenzije kljunih konstruktivnih elemenata,
osnove, karakteristine preseke, karakteristine detalje i eme
instalacije: osnovne eme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove meusobne veze kao i prikaz njihovog
prikljuivanja na infrastrukturu, sa mestom prikljuenja na objektu
i mestom prikljuenja na postojeu infrastrukturu, u okviru parcele
Tehnologija: dispozicioni prikazi sa elementima koji utiu na ispunjenje osnovnih zahteva za objekat
Spoljno ureenje: situaciono nivelacioni plan (1:5001:200), osnovu
ureenja zemljita i dva karakteristina, meusobno upravna preseka, kada je teren u nagibu
Za linijske infrastrukturne objekte crtei i grafiki prilozi se po pravilu izrauju u razmeri 1:1000-1:250
Grafiki prilozi PGD se izrauju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja
Geodetsku podlogu PGD ini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz
katastra vodova, izraen od strane registrovane geodetske organizacije sa odgovarajuom licencom
ELABORATI
56
Elaborat o geotehnikim uslovima izgradnje, izraen prema propisima o geolokim istraivanjima

Elaborat zatite od poara, kojim se utvruju mere za zatitu od poara, iji je sadraj odreen u Prilogu 11 PTD, koji se izrauje ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zatite od poara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvoenje, u skladu sa ZZP
Elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrivanje energetskih
svojstava, izraen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada
Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ukoliko je utvrena potreba procene uticaja na
ivotnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se ureuje ova oblast (Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada)
Projektu za graevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilau
i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izraeni u skladu sa propisima iz relevantne oblasti
VIII/ID TEHNIKA KONTROLA PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lanovi 129. i 129a.

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lan 4, l. 76.-83.
Za koje projekte se vri tehnika kontrola?

Tehnika kontrola se vri iskljuivo za projekat za graevinsku dozvolu, odnosno njegove delove po
oblastima.
Projekat za graevinsku dozvolu izraen po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli kojom
se proverava usklaenost te dokumentacije sa ZPI i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta, vaeim u Republici Srbiji, i vri se na primerku projekta koji je preveden na
srpski.
Tehnikoj kontroli ne podleu:
Tehniki opisi instalacija, priloeni tekstualnoj dokumentaciji projekta arhitekture za objekte kategorije B;
Elaborati i studije kojima se utvruju mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekata, a koji se
prilau uz projekat za graevinsku dozvolu.
Ko odreuje vrioce tehnike kontrole i ko moe da vri tehniku kontrolu?
Vrioce tehnike kontrole odreuje investitor.
Tehniku kontrolu moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju propisane uslove za izradu tehnike dokumentacije.
Tehniku kontrolu ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je investitor.
ta obuhvata tehnika kontrola?
Tehnika kontrola obuhvata proveru, naroito:
Da li je projekat za graevinsku dozvolu uraen u skladu sa lokacijskim uslovima;
Da li je projekat za graevinsku dozvolu usklaen sa zakonima i drugim propisima i da li je izraen u svemu prema tehnikim propisima, standardima i normativima koji se odnose na projektovanje i graenje te vrste i klase objekta;
Da li projekat za graevinsku dozvolu ima sve neophodne delove utvrene odredbama PTD;
57
Da li su u projektu za graevinsku dozvolu ispravno primenjeni rezultati svih prethodnih i istranih
radova izvrenih za potrebe izrade projekta za graevinsku dozvolu, kao i da li su u projektu sadrane sve opte i posebne tehnike, tehnoloke i druge podloge i podaci;
Da li su projektom za graevinsku dozvolu obezbeene tehnike mere za ispunjenje osnovnih
zahteva za predmetni objekat i dr.
Za objekte iz lana 133. ZPI, tehnika kontrola obuhvata i proveru da li je postupljeno po zahtevima komisije koja je izvrila strunu kontrolu generalnog i idejnog projekta (reviziona komisija).
Ako je reviziona komisija, iji se izvetaj o izvrenoj strunoj kontroli Idejnog projekta prilae uz projekat za graevinsku dozvolu, ukazala na odreene nedostatke u idejnom projektu i utvrdila zahteve po
kojima je projektant obavezan da postupi u projektu za graevinsku dozvolu, vrilac tehnike kontrole u
svom izvetaju, koji dostavlja investitoru, posebno konstatuje da li je postupljeno po zahtevima komisije.
Kako se postupa ukoliko se tehnikom kontrolom ustanovi da postoje nepravilnosti u projektu?
Ukoliko se ustanovi da postoje nepravilnosti u projektu za graevinsku dozvolu, vrioci tehnike kontrole investitoru dostavljaju izvetaj, sa zakljukom u kome se navode mere koje investitor treba da preduzme radi njihovog otklanjanja.
Na koji nain se potvruje da projekat nema nepravilnosti?
Po otklanjanju svih primedbi vrilaca tehnike kontrole, potvruje se da projekat nema nepravilnosti na
sledei nain:
Zastupnik pravnog lica koje je vrilo tehniku kontrolu, odnosno preduzetnik, sainjava konaan
izvetaj o izvrenoj kontroli u kojem se konstatuje da na projekat za graevinsku dozvolu nema
primedbi, odnosno da su u svim delovima projekta otklonjeni uoeni nedostaci;
Konani izvetaj o izvrenoj kontroli potpisuju vrioci tehnike kontrole pojedinih delova projekata, kao i zastupnik pravnog lica koje je vrilo tehniku kontrolu, odnosno preduzetnik;
Overeni konani izvetaj se dostavlja investitoru;
Rezime izvetaja o tehnikoj kontroli sa potvrdom o tehnikoj ispravnosti projektne dokumentacije prilae se u izvodu iz projekta za graevinsku dozvolu, kao sastavni deo izjave vrioca tehnike
kontrole, ija je forma data u Prilogu 5 PTD;
Vrilac tehnike kontrole pojedinog dela projekta za graevinsku dozvolu, potvruje ispravnost
tog dela na najmanje dva primerka, tako to se na poleini naslovne strane stavlja peat (nalepnica) koji sadri: Projekat se prihvata, sa navedenim podacima o pravnom licu, odnosno preduzetniku koje je izvrilo tehniku kontrolu, datumu vrenja tehnike kontrole i potpisom odgovarajueg vrioca tehnike kontrole, kao i zastupnika pravnog lica koje je vrilo tehniku kontrolu,
odnosno preduzetnika, overen peatom pravnog lica, odnosno preduzetnika, koje je nosilac tehnike kontrole.
58
VIII/IE IZVOD IZ PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU
REF: Zakon o planiranju i izgradnji, lanovi 8. i 135.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure elektronskim putem (POP),
lanovi 16. i 22.
Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), lan 33.
Za koje potrebe se izrauje izvod iz projekta?
Izvod iz projekta se izrauje za potrebe pribavljanja graevinske dozvole, kako bi se omoguilo nadlenom organu da efikasno i kvalitetno izvri proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, i izda
graevinsku dozvolu, bez uputanja u ocenu tehnike dokumentacije.
ta sadri izvod iz projekta?
Izvod iz projekta sadri osnovne podatke o objektu i uesnicima u izgradnji, lokacijske podatke i druga
dokumenta iz kojih se sagledava usklaenost projektovanog objekta sa izdatim lokacijskim uslovima,
ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i drugi podaci od vanosti za odluivanje u upravnom postupku,
kao to je prikazano u ovom poglavlju, na strani 60. ovog Vodia.
Ko je odgovoran za usklaenost podataka datih u izvodu iz projekta, sa sadrinom projekta za
graevinsku dozvolu?
Za usklaenost podataka datih u izvodu iz projekta sa sadrinom projekta za graevinsku dozvolu, ukljuujui i grafike priloge, odgovoran je glavni projektant, koji ga overava potpisom i peatom licence, u
izjavi iz glavne sveske i na naslovnoj strani izvoda iz projekta.
Grafiki prilozi izvoda iz projekta za zgrade se izrauju u razmeri koja omoguava

pregledan prikaz, u zavisnosti od klase i namene objekta
Grafiki prilozi izvoda iz projekta za inenjerske objekte izrauju se prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajui grafikim prilozima izvoda iz projekta za
zgrade, u odgovarajuoj razmeri zavisno od klase i namene objekta
Grafiki prilozi koji su sastavni deo izvoda iz projekta se izrauju na geodetskim
podlogama iz projekta za graevinsku dozvolu, koje se mogu koristiti u elektronskoj formi. Oni se ne overavaju od strane organa dravne uprave nadlenog za
poslove dravnog premera i katastra, niti ih je potrebno ucrtavati na kopijama koje
sadre overu, ve njihovu verodostojnost, odnosno usklaenost sa podacima iz
projekta za graevinsku dozvolu, potvruje glavni projektant
59
SADRINA IZVODA IZ PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU

NASLOVNA
STRANA
TEHNIKA
KONTROLA
GLAVNA SVESKA
PGD
GRAFIKI
PRILOZI
forma naslovne strane Izvoda je data u Prilogu 2 PTD

sadri i potpis i overu peatom glavnog projektanta kojom se potvruje usklaenost Izvoda
iz projekta sa podacima iz PGD
Izvodu se prilae izjava vrioca tehnike kontrole, sa rezimeom izvetaja tehnike kontrole
forma ove izjave data je u Prilogu 5 PTD
Sadri sledee priloge:

popunjeni formular obaveznog sadraja Glavne sveske, Prilog 1 PTD
odluku o odreivanju glavnog projektanta potpisano od strane investitora, Prilog 8 PTD
izjavu glavnog projektanta, Prilog 3 PTD
izjave ovlaenih lica, Prilog 6 PTD
saeti tehniki opis postojeeg i predvienog stanja, objekta, instalacija i opreme, potpisan i
overen peatom od strane glavnog projektanta
Zavisno od vrste i klase objekta sadre situacione planove u odgovarajuoj razmeri sa prikazanim poloajem i gabaritom objekta, koji sadre broj katastarske parcele na kojoj se objekat
nalazi i brojeve susednih katastarskih parcela, graevinske linije ili granice graenja, regulacione linije, dimenzije gabarita objekta, udaljenost od susednih parcela i susednih objekata,
karakteristine apsolutne i relativne visinske kote i to u formi sledeih prikaza (za zgrade):
SITUACIONI PLAN SA
OSNOVOM KROVA
prikaz mesta izlaska na krov:

podatak o spratnosti i visini objekta
apsolutne i relativne kote javne saobraajne povrine sa koje se pristupa objektu (peaki i
kolski pristup)
apsolutne i relativne kote koje definiu visine objekta zadate lokacijskim uslovima
SITUACION0-NIVELACIONI
PLAN SA OSNOVOM
PRIZEMLJA
prikaz veze objekta i terena (rampe, stepenita i sl.)

projekcije nadzemnih i podzemnih delova objekta
prikaz zelenih i ostalih slobodnih povrina
apsolutne i relativne kote javne saobraajne povrine sa koje se pristupa objektu (peaki i
kolski pristup), apsolutne i relativne kote nivelacije terena
apsolutne i relativne kote prizemlja, ulaza i pristupa ulazu u objekat
SITUACION0-NIVELACIONI
PLAN SA SAOBRAAJNIM
REENJEM
prikaz naina i tokova prikljuenja na javni put

prikaz povrina za mirujui saobraaj i interventni pristup
a psolutne i relativne kote javne saobraajne povrine sa koje se pristupa objektu (kolski pristup)
apsolutnu i relativnu kotu ulaska u garau (ukoliko garaa postoji)
SITUACIONI PLAN SA SINHRONPLANOM INSTALACIJA NA PARCELI
OSNOVA ETAE NA KOJOJ JE

OBEZBEEN PRISTUP SVETLARNIKU
prikljuaka na javnu komunalnu i drugu infrastrukturu uz navoenje kapaciteta, odnosno

dimenzija prikljuka
samo u sluaju da taj pristup nije obezbeen iz zajednikog prostora u prizemlju
Sadraji navedenih prikaza se mogu kombinovati i prikazati na manjem broju grafikih priloga, iskljuivo na nain koji
omoguava pregledan prikaz i sagledavanje svih navedenih sadraja.
60
VIII/IF IMOVINSKOPRAVNI ODNOSI I OSTVARIVANJE PRAVA NA IZGRADNJU
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 53, 69, 135. i 145.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure elektronskim putem (POP),
lan 16 i 19.
Izmene i dopune ZPI iz decembra 2014. donele su nekoliko sutinskih izmena i u sferi imovinsko-pravnih odnosa:
Pre izmena ZPI, bilo je potrebno obezbediti odgovarajue pravo na zemljitu, odnosno objektu,
pre podnoenja zahteva za lokacijsku dozvolu. Sada se lokacijski uslovi za bilo koju parcelu mogu
izdati svakom podnosiocu zahteva, a obaveza reavanja imovinsko-pravnih odnosa je pomerena
za fazu podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole;
Pravo korienja graevinskog zemljita kvalifikuje investitora da dobije graevinsku dozvolu, pri
emu je to donoenjem Zakona o pretvaranju prava korienja u pravo svojine na graevinskom
zemljitu uz naknadu ogranieno do 28. jula 2016. godine;
Uvodi se naelo jedinstva nepokretnosti radi objedinjavanja prava svojine na zemljitu i na objektu.
FORMIRANJE KATASTARSKE I GRAEVINSKE PARCELE

Lokacijski uslovi se izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu. Podnosilac moe zahtevati lokacijske uslove koji se odnose na vie katastarskih parcela (za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne
infrastrukture, kao i u sluaju da je za predmetne parcele, u skladu sa planskim dokumentom, potrebno sprovoenje preparcelacije radi izdvajanja zemljita za izgradnju
objekata javne namene ili javnih povrina, lokacijski uslovi se mogu zahtevati i za
delove katastarskih parcela). Pri tome, i dalje vai obaveza da se te parcele (odnosno
delovi parcela) objedine u jednu u sluaju da se na njima izgradi objekat.
Vana razlika u odnosnu na prethodni zakon je u tome da ta obaveza objedinjavanja
katastarskih parcela u jednu sada nastupa tek pred podnoenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole. Takoe, podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova
ne mora imati nikakvo pravo na tim parcelama, koje mogu biti i u vlasnitvu razliitih
lica, ali je pri podnoenju zahteva za izdavanje graevinske dozvole potrebno da podnosilac zahteva ima odgovarajue pravo na svim parcelama obuhvaenim zahtevom.
Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele tretirani su u lanu 69. ZPI, i to:
Objekti za koje se ne formira posebna graevinska parcela (st. 2, 4. i 10);
Objekti za koje graevinska parcela oblikom i povrinom moe odstupiti od
propisanih karakteristika (st. 1. i 6);
Formiranje graevinske parcele za tunele i druge objekte koji se sastoje iz
podzemnih i nadzemnih delova (stav 3);
Graenje objekata na poljoprivrednom zemljitu (stav 6).
61
Koja prava se priznaju pri podnoenju zahteva za izdavanje graevinske dozvole?

Prava na graevinskom zemljitu:
Pravo svojine;
Pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini;
Pravo zakupa steeno u skladu sa zakonom o pretvaranju prava korienja u pravo svojine
na graevinskom zemljitu uz naknadu;
Upisano pravo korienja na graevinskom zemljitu za nosioce prava korienja koji nemaju pravo na pretvaranje prava korienja u pravo svojine bez naknade, do 28. jula 2016.
godine;
Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata: pravnosnano ili konano reenje o eksproprijaciji, zakljuen ugovor o pravu slubenosti, zakljuen ugovor o zakupu na zemljitu
u privatnoj svojini;
Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mrea i ureaja, postavljanje stubnih transformatorskih
stanica 10/04 n i 20/04 kv, merno regulacionih stanica za gas kod potroaa, kao i drugih
objekata iz st. 1. i 2. lana 69. ZPI, moe se podneti i:
U
govor o ustanovljavanju prava slubenosti,
U
govor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita,
Ugovor o uspostavljanju prava slubenosti zakljuen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljita koji je imalac javnih ovlaenja.
Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih
i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, moe se dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloenim saglasnostima vlasnika,
odnosno korisnika zemljita;
Druga prava: za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, kao dokaz o odgovarajuem pravu prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako
se izvode radovi na nadziivanju ili pretvaranju zajednikih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, prilae se i dokaz o ureenju meusobnih odnosa sa vlasnikom, odnosno vlasnicima
posebnih delova objekata, u skladu sa zakonom kojim se ureuje odravanje stambenih zgrada.
POSEBNI SLUAJEVI KADA SE DOKAZ O REENIM

IMOVINSKO-PRAVNIM ODNOSIMA SE NE DOSTAVLJA
Izgradnja komunalne infrastrukture u regulaciji postojee saobraajnice, u
skladu sa faktikim stanjem na terenu;
Ostvarivanje prava prolaza ispod, odnosno preleta iznad zemljita, i to na
zemljitu iznad podzemnih delova komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih, elektroenergetskih i elektronskih objekata, komunikacionih
mrea i ureaja, odnosno objekata iz stava 1. lana 69. ZPI, kao i na zemljitu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina.
62
Nain dokazivanja postojanja imovinsko-pravnog osnova

Ako je odgovarajue pravo na zemljitu, odnosno objektu, upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole se ne podnosi dokaz o tom pravu.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu na kome je uspostavljeno pravo zakupa u
skladu sa zakonom o pretvaranju prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu uz naknadu, uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole podnosi se ugovor o zakupu iz lana 18. tog zakona.
Izuzetno, kada je kao nosilac prava korienja upisano lice koje nema pravo na pretvaranje prava korienja u pravo svojine bez naknade, do 28. jula 2016. godine, uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole moe se priloiti izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom korienja u korist podnosioca
zahteva, budui da u navedenom periodu pravo korienja predstavlja odgovarajue pravo na zemljitu
za izdavanje graevinske dozvole.
Napomene
Prava na zemljitu, odnosno objektu, koja su uslov za izdavanje Reenja o odobrenju izvoenja
radova iz lana 145. ZPI su ista ona prava koja su predviana u okviru naslova Koja prava se priznaju pri podnoenju zahteva za izdavanje graevinske dozvole?, odnosno koja su previena
u lanu 135. ZPI;
Pravo zakupa vie nije tipian imovinsko-pravni osnov za graenje na javnom zemljitu. Zemljite u svojini e se, po pravilu, pre izgradnje otuivati privatnim vlasnicima, umesto da im se daje
u dugoroan zakup. Izuzetno, vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe graevinsko
zemljite dati u zakup u sledeim sluajevima:
Radi izgradnje objekta za koji se izdaje privremena graevinska dozvola,
U sluaju realizacije projekata od znaaja za Republiku Srbiju,
U sluajevima davanja koncesije ili poveravanja komunalnih delatnosti i ostvarivanja javno-privatnog partnerstva;
Kada se kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu prilae ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljita, organ nadlean za
poslove dravnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno
saglasnost vlasnika, se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadlean za poslove dravnog
premera i katastra.
63
VIII/IG GRAENJE NA NEOPREMLJENIM LOKACIJAMA:

TA AKO NA PARCELI NEDOSTAJE ODREENA INFRASTRUKTURA?
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 2. stav 1. taka 43, l. 92, 135. i 135a.

Uredba o lokacijskim uslovima (ULU), l. 2. i 26.
16, 22, 28, 31. i 33.
Postupak u sluaju graenja na nepotpuno opremljenim lokacijama emo najbolje predstaviti na primeru sluaja kada za izgradnju i prikljuenje objekta, koji je predvien idejnim reenjem, nedostaje odreena infrastruktura, a investitor je spreman da uloi u njenu izgradnju.
Sadraj lokacijskih uslova u pogledu nedostajue infrastrukture
Primer: Investitor je za budui objekat u idejnom reenju predvideo pristup javnoj saobraajnici kao i to
da e se objekat prikljuiti na sistem daljinskog grejanja i distributivni sistem elektrine energije. Nadleni organ dostavlja zahtev za uslove za projektovanje i prikljuenje imaocima javnih ovlaenja. Budui
da javna saobraajna povrina na koju parcela ima pristup u skladu sa idejnim reenjem nije izvedena,
pretpostaviemo da e optinska direkcija za izgradnju izdati uslove za projektovanje i prikljuenje, koji
se odnose i na pristup javnoj saobraajnici i na prikljuenje na sistem daljinskog grejanja. Regionalno
preduzee za distribucije elektrine energije e izdati uslove za prikljuenje na elektro mreu. Pretpostaviemo i da je saobraajnica na koju predmetna parcela ima pristup predviena u planskom dokumentu,
ali u programu ureivanja graevinskog zemljita nije predvieno da bude izvedena do isteka roka za
zavretak radova na objektu za koji se trai graevinska dozvola; isto vai i za prikljuenje na sistem
toplotnog grejanja (nedostaje toplotna podstanica) i elektro mreu (nedostaje deo distributivne mree).
U ovom sluaju, u pogledu uslova koji se odnose na pristup javnoj saobraajnoj povrini, direkcija e u
uslovima za projektovanje i prikljuenje:
Konstatovati da predmetna parcela ima pristup na saobraajnicu koja nije izvedena, te da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktikih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim idejnim reenjem, odnosno da je zakljuenje ugovora o izgradnji nedostajue infrastrukture
sa odgovarajuim imaocem javnih ovlaenja prethodni uslov za izdavanje graevinske dozvole;
Navesti razloge zbog kojih se objekat za koji je podnet zahtev ne moe realizovati bez izgradnje ili
dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja graevinskog zemljita, kao i predvienu dinamiku realizacije nedostajue infrastrukture, u skladu sa
programom ureivanja graevinskog zemljita;
Dati okvirne uslove za zakljuenje ugovora o zajednikom pripremanju, odnosno opremanju graevinskog zemljita, u cilju dovoenja postojee infrastrukture na nivo neophodan za prikljuenje
objekta iz idejnog reenja;
Navesti alternativne naine obezbeivanja nedostajuih uslova, ako postoje.
64
Isti ovi elementi e biti sadrani u uslovima za projektovanje i prikljuenje koji se odnose na sistem daljinskog grejanja koje izdaje direkcija, kao i uslova za projektovanje i prikljuenje koje izrauje preduzee
za distribuciju elektrine energije.
U delu koji se odnosi na okvirne uslove za zakljuenje ugovora o zajednikom pripremanju, odnosno opremanju graevinskog zemljita, imalac javnih ovlaenja
moe dati procenu potrebnih sredstava, kao i procenu potrebnog uea investitora
u finansiranju tih radova i mogunosti investitora da stekne status finansijera. Ovo
vai samo ako se ti elementi mogu utvrditi u uslovima za projektovanje i prikljuenje, na primer, na osnovu akata jedinice lokalne samouprave koji se odnose na
pripremanje i ureivanje graevinskog zemljita kojim se definie da se, u sluaju prekoredne realizacije javnih saobraajnih povrina na zahtev fizikih ili pravnih
lica, trai njihovo uee od najmanje 50%. Imalac javnih ovlaenja nije u obavezi
da u uslovima da procenu trokova potrebnih radova, niti potrebni udeo investitora
u njhovom finansiranju, ako ta obaveza nije sadranu u odgovarajuem aktu.
Svi gore navedeni elementi uslova za projektovanje i prikljuenje e biti i sastavni deo lokacijskih uslova.
Scenario A nedostajua infrastruktura u nadlenosti lokalne samouprave
U pogledu alternativnih naina obezbeivanje nedostajuih uslova u nadlenosti jedinice lokalne samouprave, postoji bitna razlika izmeu obezbeivanja pristupa javnoj saobraajnoj povrini i drugih uslova
imalaca javnih ovlaenja, ukljuujui prikljuak na sistem daljinskog grejanja. Naime, investitor nema
mogunost da dobije graevinsku dozvolu ako sa imaocem javnih ovlaenja ne ugovori izgradnju javne saobraajnice kojom bi se njegovoj parceli obezbedio pristup javnom putu, ali u sluaju daljinskog
grejanja, investitor ima vie opcija. Nakon dobijanja lokacijskih uslova i eventualnih konsultacija sa direkcijom, investitor moe da zakljui da mu je od ulaganja u toplotnu podstanicu isplativije da predvidi
neki drugi vid grejanja za objekat. U tom sluaju, mogue je da e morati da pribavi izmenjene lokacijske
uslove, odnosno da preko nadlenog organa ishoduje nove uslove jednog ili vie imalaca javnih ovlaenja. To mogu biti uslovi preduzea koje obezbeuje snabdevanje prirodnim gasom od kojih uslovi
prvi put nisu ni traeni, ili uslovi elektrodistribucije, ako izmenjenim idejnim reenjem investitor predvidi
grejanje na elektrinu energiju, ime se menjaju i kapaciteti koje je potrebno obezbediti za tu namenu.
U sluaju da do sporazuma o zajednikom opremanju graevinskog zemljita doe, i da je tim ugovorom predvieno sufinansiranje radova od strane investitora, investitor ima pravo da mu za iznos njegovog uea u finansiranju opremanja graevinskog zemljita, koji se definie u ugovoru o zajednikom
pripremanju, odnosno opremanju, graevinskog zemljita, bude umanjena obaveza po osnovu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita.
65
Nadlenost i rokovi za postupanje

U sluaju da je zainteresovan za zajedniko opremanje graevinskog zemljita, investitor podnosi nadlenom organu predlog o finansiranju opremanja graevinskog zemljita. Nadleni organ kome se podnosi predlog je ili organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, ili organizacija nadlena za ureivanje graevinskog zemljita (najee lokalna direkcija za izgradnju).
Nadleni organ je duan da odgovori na taj predlog u roku od 15 dana od dana prijema predloga. Taj odgovor moe biti i kontrapredlog, kojim se praktino otvaraju pregovori izmeu jedinice lokalne samouprave i investitora. Nadleni organ, odnosno direkcija, nema obavezu da zakljui ugovor sa investitorom
o obezbeivanju nedostajue infrastrukture, a naroito ne pod uslovima za koje proceni da su za lokalnu
samoupravu nepovoljni. S druge strane, nadleni organ taj ugovor moe zakljuiti i bez znaajnijeg sufinansiranja od strane investitora, u sluajevima kada se radi o investiciji znaajnoj za lokalnu samoupravu i kada pomeranje opremanja graevinskog zemljita za ranije ima ekonomsko ili neko drugo
opravdanje.
Scenario B nedostajua infrastruktura u nadlenosti Republike ili pokrajine
Investitoru je potrebno da se izgradi nepostojei deo infrastrukture koja nije u nadlenosti lokalne samouprave (na primer elektrodistributivne mree) da bi prikljuio svoj objekat. U ovom sluaju, investitor
nije iskljuivo upuen na jedinicu lokalne samouprave. Ako optina nema resursa da se u datom trenutku pristupi toj investiciji, investitor se moe obratiti nadlenom preduzeu za distribuciju elektrine
energije sa predlogom za sufinansiranje izgradnje dela distributivne mree. U datom sluaju, na imaoca javnih ovlaenja se ne primenjuje lan 92.
ZPI (pripremanje i opremanje graevinskog
Investitor nema pravo na umanjenje iznosa doprinosa ako ugovor o zajednikom finansiranju
zemljita sredstvima fizikih ili pravnih lica) u
ne zakljui sa nadlenim organom jedinice losmislu roka za odgovor investitoru, jer se ne
kalne samouprave, odnosno pravnim licem koje
radi o imaocu ija je primarna nadlenost ureivanje graevinskog zemljita. Ipak, smatraje osnovano ili mu je povereno vrenje poslova
mo da bi shodna primena lana 92. i u ovom
obezbeivanja uslova za ureivanje, upotrebu,
sluaju bila odraz najbolje prakse. Eventualni
unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita
sporazum izmeu imaoca javnih ovlaenja i
(direkcijom) ve taj ugovor zakljui sa nekim
investitora se zakljuuje u formi ugovora o izdrugim imaocem javnih ovlaenja (elektrodistribucijom).
gradnji nedostajue infrastrukture.
U oba scenarija, u sluaju da investitor i imalac javnih ovlaenja zakljue ugovor o obezbeivanju
nedostajue infrastrukture, kojim se imalac javnih ovlaenja obavee da obezbedi nedostajuu infrastrukturu najkasnije do isteka roka za zavretak radova na objektu za koji se trai graevinska
dozvola, taj ugovor je jedan od dokaza koje investitor podnosi uz zahtev za izdavanje graevinske
dozvole.
66
Finansijer
Sporazumom o izgradnji nedostajue infrastrukture se licu koje gradi na parceli koja nije odgovarajue
opremljena moe dati status finansijera. Davanjem ovog statusa privatnom partneru na zajednikom
ureivanju graevinskog zemljita, imalac javnih ovlaenja na njega prenosi sva, ili neka od ovlaenja
koja ima investitor na zajednikom opremanju graevinskog zemljita, osim prava da stekne svojinu na
objektu koji se gradi na osnovu ugovora o finansiranju. Ovako se moe ugovoriti i pravo privatnog partnera da podnese zahtev za odgovarajue dozvole za opremanje graevinskog zemljita (i u javnoj svojini), da angauje izvoaa radova, nadzor tokom izgradnje itd. Takoe, ako je to predvieno ugovorom,
graevinska dozvola se, pored investitora (u ovom sluaju preduzee za distribuciju elektrine energije),
izdaje i na finansijera (investitora koji gradi na zemljitu koje nije odgovarajue opremljeno). Zbog irine
moguih ovlaenja finansijera, zakonom je predvieno da finansijer solidarno sa investitorom odgovara
za sve obaveze prema treim licima, koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlaenjima
koja su mu preneta ugovorom kojim je stekao taj status.
Mogunost zakljuivanja ugovora izmeu investitora i finansijera nije ograniena na odnose izmeu javnog i privatnog sektora u vezi sa izgradnjom nedostajue infrastrukture. Ista pravila u
pogledu statusa finansijera i pravima i obavezama koje iz tog statusa proizilaze vae i ako se ugovor o
finansiranju zakljuuje izmeu dva privatnopravna subjekta. Institut finansijera je uveden izmenama ZPI
i da bi se omoguilo da finansijske institucije, odnosno donatorske organizacije, mogu stei odreena
prava vezi sa graenjem objekta koja su do sada bila rezervisana za investitora, kao i da bi se olakalo
sklapanje ugovora o graenju u skladu sa meunarodno priznatim standardima (na primer uti FIDIC).
67
VIII/IH DOPRINOS ZA UREIVANJE GRAEVINSKOG ZEMLJITA

Uredba o utvrivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu, (Slubeni glasnik RS, broj 104/2014)
16, 22, 28, 31-33.
ta je doprinos za ureivanje graevinskog zemljita?

Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita (u daljem tekstu: doprinos) je najbolje posmatrati kao
porez koji se plaa za ostvarivanje prava na izgradnju, da bi se izbegle zabune oko toga ta plaanje doprinosa znai. Dakle, plaanje doprinosa ne obavezuje lokalnu samouprava da obezbedi investitoru
nikakvu nedostajuu infrastrukturu (za taj sluaj, videti naslov: Graenje na neopremljenim lokacijama: ta ako na parceli nedostaje odreena infrastruktura?). Doprinos se plaa da bi optine i gradovi
obezbedili deo potrebnih sredstava za pokrivanje trokova ranije izgraene komunalne infrastrukture,
kao i komunalne infrastrukture koja e se graditi u budunosti.
Ko i kada plaa doprinos?
Doprinos plaa investitor. U skladu sa ugovorom o finansiranju, ako takav postoji, obaveza plaanja doprinosa se moe preneti na finansijera.
Doprinos se plaa jednokratno, pre prijave radova, ili na rate, u kom sluaju se pre prijave radova plaa
prva rata, a prilikom prijave radova dostavlja sredstvo obezbeenja.
Kada se doprinos ne plaa?
Doprinos se ne plaa za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladine objekte, podzemne etae objekata visokogradnje (prostor namenjen za garairanje vozila, podstanice, trafo stanice, ostave, veernice i sl.), osim za delove podzemne etae koje
se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena deja igralita, otvorene sportske terene i atletske staze.
Ko i kako utvruje iznos doprinosa koji se plaa?
U sluajevima u kojima je predvieno plaanje doprinosa, sastavni deo zahteva za izdavanje graevinske dozvole je i izjanjenje investitora o nainu plaanja doprinosa. Ako se opredeli za plaanje doprinosa na rate, za objekte ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina prelazi 200 m, ili koji sadri vie
od dve stambene jedinice, investitor kao sastavni deo zahteva za izdavanje graevinske dozvole dostavlja izjanjenje o tome koje sredstvo obezbeenja plaanja namerava da dostavi.
68
Iznos doprinosa utvruje organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, u reenju o graevinskoj
dozvoli. Graevinskom dozvolom se utvruje i nain plaanja (jednokratno ili na rate, broj rata i sredstvo
obezbeenja, kao i pravo na umanjenje na osnovu ugovora sa imaocima javnih ovlaenja o ulaganju
u opremanje graevinskog zemljita). Obraun iznosa emo predstaviti na osnovu sledee formule i
konkretnih iznosa prosenih cena i koeficijenata koji su dati na primeru jednog grada iz zapadne Srbije:
D = ((Po Pr) * Pc * Kz * Kn * Ko) Ui
Pri emu je:
D: iznos doprinosa koji se utvruje u reenju o graevinskoj dozvoli;
Po: ukupna neto povrina objekta koji se gradi pretpostaviemo da se radi o objektu od 180m2;
Pr: povrina ranijeg objekta na istoj lokaciji koji se uklanja. Ovde je vano napomenuti dve stvari - mora
se raditi o legalnom objektu koji se uklanja i nije neophodno da se horizontalna projekcija objekta koji se
uklanja poklapa sa horizontalnom projekcijom budueg objekta, ve je potrebno da se oba objekta nalaze na istoj parceli. U naem sluaju, pretpostaviemo da je povrina objekta koji se uklanja 80m2, tako
da je efektivna povrina na koju se plaa doprinos 100m2.
Pc: prosena cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj optini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadlenog za poslove statistike. U sluaju
da za datu jedinicu lokalne samouprave ne postoje objavljeni podaci, kao Pc e se koristiti prosena
cena kvadratnog metra stanova novogradnje u svim jedinicama lokalne samouprave istog stepena razvijenosti. Ove podatke prema grupama jedinica lokalne samouprave objavljuje Republiki zavod za statistiku. U naem primeru, Pc iznosi 82,088 dinara. Da podaci o prosenoj ceni kvadratnog metra stanova
novogradnje za grad iz primera nisu objavljeni, koristili bi se podaci za drugu grupu razvijenosti u koju je
taj grad svrstan, prema kojima u ovom trenutku prosena cena u toj grupi iznosi 78.194 dinara.
Kz: koeficijent zone utvruje ga jedinica lokalne samouprave prema zonama koje takoe samostalno
utvruje. Ne moe biti vei od 0,1 i predstavlja kljuno ogranienje visine doprinosa. U naem primeru,
objekat se nalazi u treoj zoni, za koju je grad utvrdio koeficijent od 0,054.
Kn: koeficijent namene - predstavlja osnov za razlikovanje visine doprinosa izmeu razliitih namena
objekata (pre svega stambene, poslovne, proizvodne i druge). Ne moe biti vei od 1,5. U naem primeru
radi se o stambenom objektu za koji je grad utvrdio koeficijent od 1,2.
Ko: koeficijent opremljenosti se odnosi na pravo jedinice lokalne samouprave da utvrdi umanjenje iznosa doprinosa za izgradnju na parcelama koje nisu kompletno komunalno opremljene. U naem sluaju,
grad je za sluaj nemogunosti prikljuenja na kanalizacionu mreu predvideo umanjenje iznosa doprinosa od 15%, to se prevodi u koeficijent opremljenosti za nedostajuu kanalizaciju od 0,85. Ovaj koeficijent ne moe biti vei od 1.
69
Ui: ulaganje u infrastrukturu - predstavlja iznos ulaganja investitora u pripremanje i opremanje graevinskog zemljita sopstvenim sredstvima koji se utvruje ugovorom sa jedinicom lokalne samouprave,
u skladu sa lanom 92. ZPI, kao i iznos vrednosti zemljita koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata. Pretpostavimo da e u skladu sa ugovorom sa jedinicom
lokalne samouprave investitor uloiti 100.000 dinara u proirenje kanalizacione mree, da bi omoguio
prikljuenje svog objekta na tu mreu. Napominjemo da nije mogue da se iznos doprinosa umanji po
dva osnova za istu nedostajuu infrastrukturu i prema koeficijentu opremljenosti i po osnovu ulaganja
u opremanje graevinskog zemljita. Investitor koji ulae u nedostajuu infrastrukturu ima pravo da se
opredeli za umanjenje koje e mu biti obraunato. Budui da bi u navedenom sluaju iznos doprinosa
bez umanjenja iznosio 531.930, umanjenje na osnovu koeficijenta nedostajue kanalizacione mree od
15% bi iznosilo 79.790 dinara. To znai da se investitoru vie isplati da mu iznos doprinosa bude umanjen
za iznos ulaganja (100.000 dinara).
S tim umanjenjem, iznos doprinosa u ovom konkretnom sluaju je 431.930 dinara.
Obraun doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita na primeru jednog grada
Po
180 m2
Pr
80 m2
Pc
82.088 din.
Kz (3. zona)
Kn (stambena)
0,054
1,2
Iznos doprinosa pre umanjenja
531.930 din.
Iznos ulaganja u kanalizacionu mreu
100.000 din.
Iznos umanjenja na osnovu koeficijenta za ulaganja u nedostajuu kanalizaciju (-15%)
79.790 din.
Iznos doprinosa sa umanjenjem za nedostajuu kanalizaciju
431.930 din.
Jednokratno plaanje u roku od 15 dana od izdavanja graevinske dozvole (-40%)
259.158 din.
Jednokratno plaanje pre prijave radova (-30%)
302.351 din.
Iznos rate u sluaju plaanja na 36 rata
11.998 din
Koje olakice su dostupne investitorima?

Investitor koji plaa doprinos jednokratno, pre prijave radova, ima pravo na umanjenje u iznosu od 30%
iznosa doprinosa, tako da bi obaveza za plaanje iznosila 302,351 dinara. Ako bi se opredelio na plaanje na rate, investitor ima po zakonu pravo da se to plaanje izvri na najmanje 36 rata, tako da bi iznos
mesene rate bio 11.998 dinara. Preko ovih olakica koje garantuje zakon, jedinica lokalne samouprave
moe da propie dodatne olakice za investitora. Tako je grad iz naeg primera predvideo vee umanjenje (40%) za plaanje doprinosa u roku od 15 dana od izdavanja graevinske dozvole, u kom sluaju bi
iznos doprinosa 259.158 dinara.
70
Sredstvo obezbeenja u sluaju plaanja doprinosa na rate

Dostavlja se do momenta prijave radova. Nema obaveze dostavljanja sredstva obezbeenja za objekat
ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne prelazi 200 m i koji ne sadri vie od dve stambene
jedinice. Mogua sredstva obezbeenja:
Neopoziva bankarska garancija, naplativa na prvi poziv, bez prigovora, koja glasi na ukupan iznos
nedospelih rata i koja je izdata na rok koji mora biti dui tri meseca od dana dospea poslednje
rate;
Hipoteka na objektu koji vredi najmanje 30% vie od ukupnog iznosa nedospelih rata, u korist
jedinice lokalne samouprave.
Doprinos i prijava radova
Uz prijavu radova investitor podnosi i dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa, ako je reenjem
o graevinskoj dozvoli predvieno jednokratno plaanje te obaveze, odnosno dokaz o plaenoj prvoj rati
i sredstvo obezbeenja plaanja doprinosa, ako je reenjem o graevinskoj dozvoli predvieno plaanje
te obaveze na rate.
Ako je predvieno plaanje doprinosa na rate, po prijavi radova, nadleni organ bez odlaganja proverava
da li su uz prijavu podneti odgovarajue sredstvo obezbeenja za plaanje doprinosa i dokaz o uplati
prve rate. Ako podnosilac zahteva nije podneo odgovarajue sredstvo obezbeenja za plaanje doprinosa i dokaz o plaenoj prvoj rati, nadleni organ, bez odlaganja, obavetava podnosioca da nisu ispunjeni
uslovi za prijavu radova, odnosno izvoenje radova.
Naknadni i konani obraun doprinosa
Zbog mogunosti da objekat bude izveden sa obraunskom kvadraturom koja odstupa od one koja je
koriena prilikom obrauna doprinosa, sastavni deo reenja o upotrebnoj dozvoli je konani obraun
doprinosa. Iz istog razloga, kada nadleni organ po zahtevu investitora izda reenje o izmeni graevinske dozvole usled promena u toku graenja, sastavni deo tog reenja je novi obraun doprinosa. Takoe,
naknadni doprinos se plaa i kada se namena objekta, odnosno dela objekta, menja iz jedne namene u
drugu namenu za koju je propisan vei iznos doprinosa.
POP predvia mogunost i da se zahtev za izmenu graevinske dozvole podnese zbog promene naina
plaanja doprinosa na primer, u sluaju da se investitor najpre izjasnio da eli da plati u celosti, a nakon toga eli da se opredeli za plaanje doprinosa u ratama.
Plaanje doprinosa u sluaju izvoenja radova
na osnovu reenja o odobrenju izvoenja radova
U sluaju izvoenja radova iz lana 145. ZPI za koje je propisana obaveza plaanja doprinosa, kao i kod
graevinske dozvole, sastavni deo zahteva za odobrenje izvoenja radova je i izjanjenje podnosioca o
71
nainu plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, kao i sredstvima obezbeenja u sluaju
plaanja na rate. Nadleni organ e u reenju o odobrenju izvoenja radova utvrditi iznos i nain plaanja
doprinosa, sredstvo obezbeenja u sluaju plaanja na rate, kao i obavezu investitora da pre poetka
izvoenja radova izvri plaanje doprinosa u celosti, odnosno da u sluaju plaanja na rate dostavi sredstvo obezbeenja i uplati prvu ratu.
VIII/II GRAEVINSKA DOZVOLA

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 69, 135. 142.
16. do 27.
Ko je nadleni organ koji izdaje graevinsku dozvolu?

Nadleni organ za izdavanje graevinske dozvole je:
Nadleni organ autonomne pokrajine, za objekte iz lana 134. ZPI (objekti iz lana 133. koji se u
celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine);
Da li je potrebno izvriti preparcelaciju i formiranje graevinske parcele da bi se mogla izdati graevinska dozvola?
Ne. Graevinska dozvola se izdaje za objekat koji se nalazi na jednoj ili vie katastarskih parcela za
koje su izdati lokacijski uslovi, koje zajedno ispunjavaju uslove za graevinsku parcelu, a investitor ima
obavezu da izvri njeno formiranje pre izdavanja upotrebne dozvole, kroz projekat parcelacije, odnosno
preparcelacije.
Izuzetno, u sluajevima kada su lokacijski uslovi izdati za parcele za koje je (sve ili samo neke) potrebno
sprovoenje parcelacije radi izdvajanja zemljita za izgradnju objekata javne namene ili javnih povrina,
u skladu sa planskim dokumentom, preparcelacija mora biti za te parcele sprovedena pre podnoenja
zahteva za graevinsku dozvolu, odnosno reenja o odobrenju izvoenja radova, ali obaveza formiranja
graevinske parcele svakako dospeva pre izdavanja upotrebe dozvole.
Na ije ime se izdaje graevinska dozvola?
Graevinska dozvola se izdaje na ime investitora (odnosno svih suinvestitora ako ih ima vie), ali moe
biti izdata i na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priloen ugovor izmeu investi-
72
tora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio
da nosilac prava i obaveze iz graevinske dozvole bude i finansijer.
Da li lice koje podnosi zahtev za graevinsku dozvolu mora biti isto lice kome su izdati lokacijski
uslovi za predmetne katastarske parcele?
Ne. To moe biti bilo koje lice koje podnese zahtev i priloi odgovarajuu dokumentaciju, propisanu prema ZPI i POP, pri emu planirana izgradnja mora biti u potpunosti u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima i idejnim reenjem koje ini njihov sastavni deo.
Koja dokumentacija se podnosi uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole?
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole investitor obavezno dostavlja sledeu dokumentaciju, kroz
CIS:
Izvod iz projekta za graevinsku dozvolu, izraen u skladu sa pravilnikom kojim se ureuje sadrina tehnike dokumentacije (PTD);
Projekat za graevinsku dozvolu, izraen u skladu sa PTD, u elektronskoj formi;
Dokaz o uplaenoj administrativnoj taksi za podnoenje zahteva i donoenje reenja o graevinskoj dozvoli i naknadi za Centralnu evidenciju;
Dokaz o odgovarajuem pravu na zemljitu ili objektu u smislu ZPI, osim ako je to pravo upisano
u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je prema ZPI propisano da se taj dokaz
ne dostavlja.
U posebnim sluajevima, dostavlja se i sledea dokumentacija:
Ugovor izmeu investitora i finansijera, ako je zakljuen;
Ugovor izmeu investitora i imaoca javnih ovlaenja, odnosno drugi dokaz o obezbeivanju nedostajue infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje graevinske dozvole predvien lokacijskim
uslovima;
Izvetaj revizione komisije, za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine;
Energetsku dozvolu, izdatu u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za
koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole;
Saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u suvlasnitvu vie lica;
Dokaz o ureenju meusobnih odnosa sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova
objekta, u skladu sa zakonom kojim se ureuje odravanje stambenih zgrada, odnosno nadziivanje, odnosno pretvaranje zajednikih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, ako se vri
takva vrsta radova;
Uslovi za projektovanje i prikljuenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem elektrine
energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u
skladu sa zakonom kojim se ureuje energetika, a nisu sadrani u lokacijskim uslovima;
Dokaz da je plaena naknada za promenu namene zemljita iz poljoprivrednog, odnosno um-
73
skog zemljita, u graevinsko zemljite, ako se radi o zemljitu za koje je propisano plaanje ove
naknade pre izdavanja graevinske dozvole;
Geodetski snimak postojeeg stanja na katastarskoj podlozi, izraen od strane ovlaenog lica
upisanog u odgovarajui registar u skladu sa zakonom, u sluaju izgradnje komunalne infrastrukture u regulaciji postojee saobraajnice;
Izjanjenje podnosioca zahteva o nainu plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita,
kao i sredstvima obezbeenja u sluaju plaanja na rate, koje e dostaviti prilikom prijave radova.
Na osnovu ega se izdaje graevinska dozvola?
Graevinska dozvola se izdaje na osnovu podataka u vezi planirane izgradnje iz projekta za graevinsku
dozvolu, koji su dati u izvodu iz projekta za graevinsku dozvolu, a koji moraju biti u skladu sa prethodno
izdatim lokacijskim uslovima.
Da li nadleni organ proverava sadrinu dostavljenog projekta za graevinsku dozvolu?
Ne.
ta proverava nadleni organ?
Nadleni organ iskljuivo vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za izdavanje graevinske dozvole,
odnosno proverava:
Nadlenost za postupanje po zahtevu;
Da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ZPI moe biti investitor te vrste radova u skladu
sa ZPI;
Da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadri sve propisane podatke;
Da li je uz zahtev priloena sva dokumentacija propisana u ZPI i podzakonskim aktima donetim
na osnovu ZPI;
Da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane takse i naknade;
Da li su podaci navedeni u Izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje graevinske
dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.
Ukoliko nadleni organ utvrdi da su ispunjeni formalni uslovi, nadleni organ pristupa utvrivanju postojanja odgovarajueg prava na zemljitu, odnosno objektu, u skladu sa ZPI, uvidom u izvod iz lista
nepokretnosti, koji, bez odlaganja, pribavlja od organa nadlenog za poslove premera i katastra. Ukoliko
utvrdi da nema odgovarajueg prva na zemljitu, nadleni organ graevinsku dozvolu odbija reenjem.
Utvrivanje postojanja odgovarajueg prava se vri za katastarske parcele koje su predmet zahteva. Izuzetno, utvrivanje postojanja odgovarajueg prava se ne vri za parcele za koje prema ZPI to pravo nije
potrebno ostvariti (videti poglavlje VIII/I-F), odnosno za:
Parcele ispod kojih se grade podzemni delovi linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemni delovi komunalne infrastrukture;
74
Parcele iznad kojih se grade visokonaponski dalekovodi, odnosno iznad kojih e se nai elise vetroturbina koje se grade;
Parcele na kojima se gradi komunalna infrastruktura, ako se gradi u regulaciji postojee saobraajnice;
U drugim sluajevima u kojima je pravo graenja uspostavljeno zakonom, odnosno propisano u
ZPI, bez obaveze prethodnog ureenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.
Ko kontrolie i potvruje usklaenost podataka u izvodu iz projekta sa projektom za graevinsku
dozvolu, usklaenost sa propisima i izdatim lokacijskim uslovima?
Kontrolu vre i potvruju izjavama, koje su date u Prilozima PTD, odgovorni uesnici u procesu izrade
projekta za graevinsku dozvolu (glavni projektant-vrioci tehnike kontrole-odgovorni projektanti-ovlaena lica), u skladu sa podelom odgovornosti definisanom u poglavlju V ovog Vodia.
Rok za izdavanje graevinske dozvole
Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva.
Koliko dugo vai izdata graevinska dozvola?
Graevinska dozvola ima rok vaenja 2 godine od dana pravosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola.
Kome se sve dostavlja izdata graevinska dozvola osim podnosiocu zahteva?
Graevinska dozvola se dostavlja i:
Inspekciji koja vri nadzor nad izgradnjom objekta;
JLS na ijoj teritoriji se gradi objekat, ako je dozvolu izdalo ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, radi informisanja;
Imaocima javnih ovlaenja koji su izdali uslove za projektovanje, odnosno prikljuenje na infrastrukturu, radi informisanja.
Da li je mogue pristupiti izmeni graevinske dozvole?
Nakon izdavanja graevinske dozvole mogue je pristupiti njenoj izmeni, u objedinjenoj proceduri, kao
i kod prvobitno pribavljenog reenja, podnoenjem zahteva nadlenom organu. Izmeni graevinske dozvole se moe pristupiti usled:
Promene investitora;
Izmena usled odstupanja od izdate graevinske dozvole.
75
Kada nadleni organ odbacuje zahtev za izdavanje graevinske dozvole, i kako se postupa u sluaju
odbacivanja?
Nadleni organ odbacuje podneti zahtev u sluaju da nisu ispunjeni formalni uslovi, zakljukom u kome
mora navesti sve nedostatke zbog kojih je zahtev odbaen.
Podnosilac zahteva moe samo jednom iskoristiti pravo da otkloni sve utvrene nedostatke i podnese
nov, usaglaeni zahtev, bez obaveze ponovnog dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je
odbaen i ponovnog plaanja administrativne takse, odnosno naknade, i to u roku od 10 dana od prijema
zakljuka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadlenog organa.
Da li se na zakljuak o odbacivanju zahteva moe aliti?
Protiv zakljuka o odbacivanju zahteva moe se izjaviti:
Prigovor nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, preko nadlenog organa, u roku od 3
dana od dana dostavljanja;
Prigovor Vladi Republike Srbije, odnosno izvrnom organu autonomne pokrajine, ukoliko je zakljuak o odbacivanju zahteva donelo ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine.
Da li se na izdatu graevinsku dozvolu moe aliti?
Na izdato reenje o graevinskoj dozvoli se moe izjaviti alba, u roku od 8 dana od dana dostavljanja,
osim u sluaju kada je graevinsku dozvolu izdalo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada se ne moe izjaviti alba, ve se tubom moe pokrenuti upravni spor, u roku od
30 dana od dana dostavljanja reenja.
76
POSTUPAK
Izdavanja graevinske dozvole
Projekat za graevinsku
dozvolu (VIII/I-C)
Izvod iz projekta (VIII/I-E)
Dokaz o plaenoj taksi i

naknadi
Popunjen obrazac
zahteva kroz CIS
Dokumentacija neophodna
za izdavanje graevinske
dozvole
Druga dokumentacija
za posebne sluajeve
Nadleni organ ustanovljava

da li su ispunjeni formalni
uslovi
NE
ROK: 5
radnih dana
DA
Nadleni organ pribavlja
izvod iz lista nepokretnosti
kroz CIS i utvruje da li
postoji odgovarajue pravo
na zemljitu
ROK: 5
radnih dana
NE

zakljuak kojim se zahtev
odbacuje
ROK za prigovor: 3 dana
DA

reenje kojim se zahtev
odbija
ROK: 5
radnih dana
reenje o graevinskoj
dozvoli
ROK za albu: 8 dana

Prijava radova (IX-C)
77
VIII/IJ IZMENA GRAEVINSKE DOZVOLE
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 141. i 142.

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), l. 24.-27.
U kojim sluajevima i kada se moe pristupiti izmeni graevinske dozvole?
Izmeni graevinske dozvole se moe pristupiti:
U sluaju promene investitora;
U drugim sluajevima, kada je dolo do odstupanja u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu, koje
predstavljaju odstupanja od poloaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara
i uslova utvrenih u graevinskoj dozvoli i izvodu iz projekta za graevinsku dozvolu.
U sluaju promene investitora, novi investitor je duan da, u roku od 15 dana od nastanka promene, podnese nadlenom organu zahtev za izmenu.
U drugim sluajevima, izmeni graevinske dozvole se moe pristupiti bilo kada nakon njenog izdavanja,
a ukoliko je do odstupanja u projektu dolo u toku izvoenja radova investitor je duan da obustavi izvoenje radova i podnese zahtev za izmenu.
Koja dokumentacija se podnosi uz zahtev za izmenu graevinske dozvole?
U sluaju izmene usled promene investitora, uz zahtev za izmenu investitor prilae dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljitu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, u skladu
sa odredbama lana 141. ZPI.
U sluaju izmene usled odstupanja od izdate graevinske dozvole, investitor prilae novi projekat za graevinsku dozvolu, ili separat izmena projekta za graevinsku dozvolu.
Koji postupak se primenjuje u sluaju izmene graevinske dozvole?
U ovim sluajevima shodno se primenjuju odredbe POP koje se odnose na izdavanje graevinske dozvole.
Kako se postupa ukoliko predviene izmene nisu u skladu sa planskim dokumentom, separatom ili
izdatim lokacijskim uslovima?
Ukoliko izmene, odnosno podaci koji se navode u izvodu iz projekta koji je sastavni deo zahteva za izmenu graevinske dozvole, nisu u skladu sa planskim dokumentom, odnosno separatom, nadleni organ
78
e reenjem odbiti zahtev, uz navoenje zabrana i ogranienja sadranih u planskom dokumentu, odnosno separatu.
Ukoliko izmene, odnosno podaci koji se navode u izvodu iz projekta koji je sastavni deo zahteva za izmenu graevinske dozvole, nisu u skladu sa vaeim lokacijskim uslovima, nadleni organ e odbaciti
zahtev, a investitora uputiti da pribavi nove lokacijske uslove, pri emu se pribavljaju samo oni uslovi za
projektovanje i prikljuenje koji nisu u skladu sa traenom izmenom.
ta je sadrina tehnike dokumentacije u sluaju izmene graevinske dozvole?
U sluaju kada je nakon izdavanja graevinske dozvole dolo do izmena u projektu zbog kojih je potrebno pristupiti izmeni graevinske dozvole:
izrauje se novi - izmenjeni projekat za graevinsku dozvolu, ili se;
predviene izmene prikazuju u separatu izmena projekta za graevinsku dozvolu.
Glavna sveska separata izmena projekta za graevinsku dozvolu, osim sadraja koji su propisani za
projekat za graevinsku dozvolu, sadri i opis predvienih izmena, kao i navode listova pojedinih delova
projekta za graevinsku dozvolu koji se menjaju.
Separat izmena projekta za graevinsku dozvolu sadri tekstualnu, numeriku i grafiku dokumentaciju,
u skladu sa odredbama PTD za projekat za graevinsku dozvolu, ali se izrauju samo za predviene izmene u odnosu na projekat za graevinsku dozvolu.
I u sluaju izrade separata izmena projekta za graevinsku dozvolu, kao i u sluaju izmenjenog projekta
za graevinsku dozvolu:
Vri se overa peatom i potpisom glavnog i odgovornih projektanata;
Izrauje se izvod iz projekta, u skladu sa odredbama PTD.
79
VIII/II PRIBAVLJANJE REENJA O ODOBRENJU IZVOENJA RADOVA

VIII/IIA IDEJNI PROJEKAT ZA RADOVE KOJI SE VRE NA OSNOVU REENJA O ODOBRENJU

Uredba o lokacijskim uslovima (ULU), lan 2.
Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), l. 16. i 42.-49.
ta sadri idejni projekat za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju?

Idejni projekat je skup meusobno usaglaenih projekata kojima se odreuju: namena, poloaj, oblik,
kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat.
U sluaju rekonstrukcije, odnosno sanacije postojeeg objekta, ili u sluaju promene namene, idejni projekat sadri i arhivski projekat ili snimak postojeeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji.
Idejni projekat, odnosno delovi idejnog projekta za inenjerske objekte su sadraja i obima, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajui idejnom projektu za zgrade.
Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, idejnim projektom se prikazuje izabrana
optimalna trasa.
U sluaju investicionog odravanja, odnosno uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, ne vri se
izrada idejnog projekta, ve se samo izrauje tehniki opis i popis planiranih radova.
Na osnovu ega se izrauje idejni projekat za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju?
Idejni projekat se izrauje na osnovu prethodno pribavljenih lokacijskih uslova (ukoliko je za te radove
propisano njihovo pribavljanje), propisa i pravila struke, kao i projekata ili snimaka postojeeg stanja.
U kojim sluajevima se idejni projekat moe izraditi bez prethodno izdatih lokacijskih uslova?
U pojedinim sluajevima, u skladu sa Uredbom o lokacijskim uslovima (ULU), koji su navedeni u delu
VII/C ovog Vodia.
Da li se vri tehnika kontrola idejnog projekta za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju?
Ne, tehnika kontrola se vri iskljuivo za projekat za graevinsku dozvolu.
80
SADRINA IDEJNOG PROJEKTA

za radove koji se vre na osnovu reenja o odobrenju
GLAVNA SVESKA
PROJEKTI

Odluka o odreivanju glavnog projektanta potpisano od strane investitora, Prilog 8 PTD
Izjava glavnog projektanta kojom se potvruje meusobna usaglaenost delova projekta,
Prilog 3 PTD
Izjave ovlaenih lica, ukoliko se izradjuju elaborati, Prilog 6 PTD
sadri sve projekte koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni, a obavezno
projekat kojim se odreuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.)
svaki od delova projekta sadri:
OPTA
DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNA
DOKUMENTACIJA
NUMERIKA
DOKUMENTACIJA
opti podaci iz l. 28. PTD u formi datoj u Prilogu 9

reenje o odreivanju odgovornog projektanta predmetnog dela
projekta Prilog 8 PTD
izjava odgovornog projektanta o uskladjenosti sa lokacijskim uslovima, propisima, merama za ispunjenje osnovnih zahteva Prilog
4 PTD
tehniki opis sa optim podacima o objektu, vrsti radova, izbor i

opis predvienih materijala, instalacija i opreme, popis predvienih
radova i dr.
u sluaju rekonstrukcije, odnosno sanacije objekta, sadri i procenu stabilnosti i nosivosti konstrukcije postojeeg objekta, kojim se
utvruje mogunost izvoenja projektovanih radova.
tabelarni prikazi povrina objekta po prostorima i etaama, opti

prorauni konstrukcije, instalacija i opreme, procena potronje i dr.
81
GRAFIKA
DOKUMENTACIJA
u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200) na geodetskoj

podlozi, osnovu temelja, osnove svih etaa sa upisanim merama
i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristina,
meusobno upravna preseka i izglede objekta (1:200, 1:100);
u projektu konstrukcija i drugim graevinskim projektima: dispoziciju, konstruktivni sistem, plan pozicija i dimenzije kljunih konstruktivnih elemenata, osnove, karakteristine preseke.
u projektima instalacija: osnovne eme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove meusobne veze kao i prikaz
njihovog prikljuivanja na infrastrukturu.
u sluaju rekonstrukcije, odnosno adaptacije sadri crtee na kojima su uporedno prikazane promene na postojeem objektu i novoprojektovano stanje (rui se zida se)
Kod linijskih infrastrukturnih objekata, grafiki prilozi se, po pravilu,
izrauju u razmeri 1:2500-1:1000
Grafiki prilozi IDP se izradjuju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja
Geodetsku podlogu IDP ini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz
katastra vodova, izradjen od strane registrovane geodetske organizacije sa odgovarajuom licencom
ELABORATI
82
U sluaju da su na objektu predvieni radovi, kojima se utie na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrauju i odgovarajui elaborati kojima se propisuju
mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u sluaju energetske sanacije, kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti ili u sluaju rekonstrukcije kojom se utie na
osnovni zahtev zatita od poara, kada je neophodna izrada elaborata zatite od poara i
dr.).
VIII/IIB REENJE O ODOBRENJU IZVOENJA RADOVA

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), l. 28. i 29.
ta je reenje o odobrenju izvoenja radova i emu slui?

Ovim reenjem (u daljem tekstu: reenje o odobrenju) se odobrava izvoenje radova definisanih u lanu
145. ZPI, a koji su prikazani u dijagramu na strani 88 ovog Vodia.
Ko je nadleni organ koji izdaje reenje o odobrenju?
Nadleni organ za izdavanje reenja o odobrenju je organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole:
Ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, za objekte iz lana 133. ZPI (npr. u sluaju rekonstrukcije takvog objekta);
Nadleni organ autonomne pokrajine, za objekte iz lana 134. ZPI (npr. u sluaju rekonstrukcije
takvog objekta);
Izuzetno, JLS je nadleni organ i u sledeim sluajevima:
Izvoenje radova na izgradnji pomonih i ekonomskih objekata, radova na rekonstrukciji, adaptaciji i sanaciji objekata, kada se oni nalaze u granicama nacionalnog parka i u granicama zatite
zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja;
Izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u zatienoj okolini kulturnih
dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine.
Na osnovu ega se izdaje reenje o odobrenju?
Reenje o odobrenju se izdaje na osnovu idejnog projekta u kome su predstavljeni planirani radovi, a
koji mora biti usklaen sa prethodno izdatim lokacijskim uslovima (ako je postojala obaveza pribavljanja
lokacijskih uslova), to potvruju odgovorni projektanti.
U sluaju investicionog odravanja, odnosno uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, reenje o
odobrenju se izdaje na osnovu predatog tehnikog opis i popisa planiranih radova.
U sluaju izvoenja radova za koje je potrebno pribaviti uslove za projektovanje i prikljuenje od strane
imaoca javnih ovlaenja, pre podnoenja zahteva za izdavanje reenja o odobrenju, investitor podnosi
zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nadlenom organu. Izuzetak je kada se zahtev za reenje o odobrenju odnosi na prikljuenje objekta na infrastrukturu, a lokacijski uslovi izdati za objekat koji se prikljuuje sadre uslove za projektovanje tog prikljuka.
83
Da li je mogue pristupiti izmeni reenja o odobrenju?

Nakon izdavanja reenja o odobrenju mogue je pristupiti izmeni tog reenja, u objedinjenoj proceduri,
podnoenjem zahteva nadlenom organu i u postupku koji je isti kao i kod prvobitno pribavljenog reenja.
Koja dokumentacija se podnosi uz zahtev za izdavanje reenja o odobrenju?
Uz zahtev za izdavanje reenja o odobrenju investitor obavezno dostavlja sledeu dokumentaciju, kroz
CIS:
Idejni projekat, izraen u skladu sa PTD, u elektronskoj formi, odnosno tehniki opis i popis radova
za izvoenje radova na investicionom odravanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba
sa invaliditetom;
Dokaz o uplaenoj administrativnoj taksi za podnoenje zahteva i donoenje reenja i naknadi za
Centralnu evidenciju.
Dokaz o odgovarajuem pravu na zemljitu ili objektu u smislu ZPI, osim ako je to pravo upisano
u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je prema ZPI propisano da se taj dokaz
ne dostavlja.
U posebnim sluajevima, dostavlja se i sledea dokumentacija:
Ugovor izmeu investitora i finansijera, ako je zakljuen;
Ugovor izmeu investitora i imaoca javnih ovlaenja, odnosno drugi dokaz o obezbeivanju nedostajue infrastrukture, ako je to uslov predvien lokacijskim uslovima;
Saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u suvlasnitvu vie lica;
Dokaz o ureenju meusobnih odnosa sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova
objekta, u skladu sa zakonom kojim se ureuje odravanje stambenih zgrada, kada se vri pretvaranje ili pripajanje zajednikih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor;
Uslovi za projektovanje i prikljuenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem elektrine
energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u
skladu sa zakonom kojim se ureuje energetika, a nisu sadrani u lokacijskim uslovima;
Izjanjenje podnosioca o nainu plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, kao i sredstvima obezbeenja u sluaju plaanja na rate, koje e dostaviti prilikom prijave radova, u sluaju
izvoenja radova za koje je propisano plaanje doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita.
Da li nadleni organ proverava sadrinu dostavljenog idejnog projekta?
Da, za razliku od projekta za graevinsku dozvolu, nadleni organ vri uvid u idejni projekat.
Nadleni organ vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za izdavanje reenja o odobrenju, odnosno
proverava:
84

Da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ZPI moe biti investitor te vrste radova;
Da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li zahtev, odnosno idejni projekat podnet uz zahtev,
sadri sve propisane podatke;
Da li je za izvoenje predmetnih radova potrebno pribavljanje lokacijskih uslova i ukoliko jeste, da
li su lokacijski uslovi prethodno pribavljeni;
na osnovu ZPI;
Da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse.
Kada je to propisano zakonom, nadleni organ utvruje postojanje odgovarajueg prava na zemljitu,
odnosno objektu.
Nadleni organ proverava i sledee usklaenosti:
Usklaenost zahteva sa planskim dokumentom, odnosno separatom;
Usklaenost zahteva sa lokacijskim uslovima, u sluaju izvoenja radova za koje je potrebno pribaviti uslove za projektovanje i prikljuenje od strane imaoca javnih ovlaenja.
Koji je rok za izdavanje reenja o odobrenju?
Nadleni organ reenje o odobrenju izdaje u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva, ukoliko su ispunjeni svi prethodno navedeni uslovi.
Kada nadleni organ odbacuje zahtev za izdavanje reenja o odobrenju,
i kako se postupa u sluaju odbacivanja?
Nadleni organ odbacuje podneti zahtev u sluaju da nisu ispunjeni formalni uslovi, odnosno ako zahtev nije usklaen sa planskim dokumentom, separatom, odnosno lokacijskim uslovima, zakljukom u
kome mora navesti sve nedostatke zbog kojih je zahtev odbaen.
nov, usaglaeni zahtev, bez obaveze ponovnog dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je
odbaen i ponovnog plaanja administrativne takse, odnosno naknade, i to u roku od 10 dana od prijema
zakljuka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadlenog organa.
Prigovor Vladi Republike Srbije, odnosno izvrnom organu autonomne pokrajine, ukoliko je za-
85
kljuak o odbacivanju zahteva donelo ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine.
Kada nadleni organ odbija zahtev za izdavanje reenja o odobrenju,
i kako se postupa u sluaju odbijanja?
Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje graevinske dozvole, ili ukoliko utvrdi da ne postoji odgovarajue pravo na zemljitu, odnosno objektu.
Da li se na izdato reenje o odobrenju, ili reenje o odbijanju zahteva moe aliti?
Protiv izdatih reenja se moe izjaviti alba, u roku od 8 dana od dana dostavljanja, osim u sluaju kada
je reenje izdalo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada se ne moe
izjaviti alba, ve se tubom moe pokrenuti upravni spor.
86
RADOVI
koji se izvode na osnovu reenja o odobrenju
POMONI OBJEKTI
EKONOMSKI
OBJEKTI
REKONSTRUKCIJA
ADAPTACIJA
SANACIJA
INVESTICIONO
ODRAVANJE
Objekti koji su u funkciji glavnog objekta, a grade se na istoj parceli na kojoj jeste ili moe biti
sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave, septike jame,
bunari, cisterne za vodu i sl.)
Objekti za gajenje ivotinja, njihovi pratei objekti (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka, objekti za skladitenje osoke), objekti za skladitenje stone hrane,
za skladitenje poljoprivrednih proizvoda i drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu
(za maine i vozila, punice, suionice i sl.)
Izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utie
na stabilnost i sigurnost objekta i zatitu od poara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija sa poveanjem kapaciteta, a odnosi se i na rekonsrukciju linijskih infrastrukturnih objekata u zatitnom pojasu, kojima se moe promeniti gabarit, volumen, poloaj ili oprema
Izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vri promena organizacije
prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima
se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni
izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine
Izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme i zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni
izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine, zatitu prirodnog i
nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zatiene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji, a odnosi se i na sanaciju klizita, odnosno sve radove kojima se
vri saniranje klizita nastalih na graevinskom, umskom, poljoprivrednom, putnom ili drugoj
vrsti zemljita, ukljuujui raiavanje i otklanjanje nanosa nastalih kao posledica klizanja tla
Izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije
Izvoenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora

Promena namene objekta bez izvoenja graevinskih radova, kao i uz izvoenje graevinskih radova
Ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojei objekat
Uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom
Graenje zidanih ograda
Elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane
snage 50 kW
Postavljanje antenskih stubova
P
ostavljanje sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mree
Manje crpne stanice
Manji ski liftovi
Kompresorske jedinice za gas
Ureaji za isporuku gasa
Izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mrea komunalne infrastrukture u okviru postojee regulacije ulica
Ureenje saobraajnica u okviru postojee regulacije ulica
Prikljuci na izgraenu vodovodnu kanalizacionu, gasnu i sl. mreu
Tipski toplovodni prikljuci
Pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi
D
eo srednjenaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod,
Tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo
Deo elektrodistributivne mree od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04
kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta prikljuka na objektu kupca (1 kv)
10 kv i 20 kv razvodna postrojenja
87
POSTUPAK
Izdavanja reenja o odobrenju

naknada

naknadi
za izdavanje reenja o
odobrenju
Popunjen obrazac
zahteva kroz CIS
Druga dokumentacija
za posebne sluajeve
Nadleni organ ustanovljava da li

su ispunjeni formalni uslovi, kao i
usklaenost sa planskim dokumentom,
separatom i lokacijskim uslovima
DA
NE
ROK: 5
radnih dana
Zakljuak kojim se zahtev
odbacuje
Nadleni organ ustanovljava da

za radove navedene u zahtevu nije
potrebno izdavanje graevinske
dozvole, odnosno utvrdjuje postojanje
prava na zemljitu
DA
NE
ROK: 5 radnih dana
ROK: 8 dana

reenje kojim se odobrava
izvoenje radova

reenje kojim se zahtev
odbija
ROK za albu: 8 dana
Prijava radova (IX-C)
88
VIII/III POSEBNI SLUAJEVI

VIII/IIIA RADOVI KOJI SE MOGU VRITI BEZ PRIBAVLJANJA AKATA
U kojim sluajevima se radovi mogu izvoditi bez akta?

Za izgradnju najjednostavnijih objekata, uglavnom pomonih, odnosno izvoenje odreenih vrsta radova, koji se preteno odnose na tekue odravanje ili postavljanje opreme, a koji su predstavljeni u ovom
poglavlju, na strani 93, nije potrebno pribavljati graevinsku dozvolu, odnosno reenje o odobrenju, a
radovi se mogu vriti bez pribavljanja bilo kakvog akta i bez obavezne izrade tehnike dokumentacije.
Vano je napomenuti, da bez obzira to nije potrebno pribaviti bilo kakav akt za izvoenje radova, oni ne
smeju biti u suprotnosti sa planskim dokumentom (na primer, ako se postavlja ograda to ne sme biti zabranjeno planom). Takoe, podrazumeva se da se ovi radovi mogu izvoditi samo u skladu sa propisima,
tehnikim normativima i pravilima struke.
VIII/IIIB POSTAVLJANJE I UKLANJANJE MONTANIH PRIVREMENIH OBJEKATA

Koji objekti spadaju u ovu grupu i ko je nadlean da ureuje njihovo postavljanje i uklanjanje?
Pod montanim objektima privremenog karaktera smatraju se:
Manji montani objekti privremenog karaktera na javnim i drugim povrinama (kiosci, bate ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar);
Balon hale sportske namene;
Nadstrenica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu;
Objekti za deponovanje i separaciju renih agregata i ploveih postrojenja na vodnom zemljitu.
Njihovo postavljanje i uklanjanje obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave, a ukoliko se ovi
objekti nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra,
njihovo postavljanje se vri uz uslove nadlenog zavoda za zatitu spomenika kulture.
89
Izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeleja na povrinama javne namene obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeleja izvan povrina javne namene.
VIII/IIIC IZGRADNJA NA OSNOVU PRIVREMENE GRAEVINSKE DOZVOLE


Uredba o lokacijskim uslovima (ULU), lan 2.
Za izgradnju kojih objekata se izdaje privremena graevinska dozvola?

Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju:
Asfaltne baze;
Separacije agregata;
Fabrike betona;
Samostojeih, ankerisanih meteorolokih anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene;
Privremenih saobraajnica i prikljuaka;
Prikljuaka na komunalnu mreu za potrebe graenja ili eksploatacije objekata;
Izvoenja istranih radova na lokaciji, u cilju utvrivanja uslova za izradu projekta za izvoenje i za
izmetanje postojeih instalacija.
Koja procedura se primenjuje za izdavanje privremene graevinske dozvole?
Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu primenjuju se odredbe koje se
odnose na izdavanje reenja o odobrenju iz lana 145. ZPI.
Da li je za izdavanje privremene graevinske dozvole neophodno prethodno pribaviti lokacijske
uslove?
Da, osim za radove koji su toga osloboeni u skladu sa ULU.
Da li se privremena graevinska dozvola moe izdati za izvoenje radova na objektima u postupku
legalizacije?
Moe, ukoliko je investitor upisan kao vlasnik na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat sagraen, i to za izvoenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a
za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovoenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka
proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa.
90
Po zavretku radova na investicionom odravanju, adaptaciji, rekonstrukciji ili sanaciji, investitor je u

obavezi da organu nadlenom za poslove legalizacije dostavi tehniki opis i popis radova na investicionom odravanju, idejni projekat, odnosno projekat za izvoenje (ukoliko je propisana njegova izrada),
zavisno od radova koji se izvode.
Na koji rok se izdaje privremena graevinska dozvola?
Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi za tano odreeni
period u kome se objekat moe koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne moe biti dui od tri godine od
dana donoenja privremene graevinske dozvole.
Na zahtev investitora, reenje o privremenoj graevinskoj dozvoli moe se jednom produiti za jo tri
godine.
Nakon isteka roka, investitor ima obavezu da sam ukloni privremeni objekat, a ukoliko to ne uini, organ
koji je doneo privremenu graevinsku dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje.
alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.
91
RADOVI
koji se mogu vriti bez akta
Tekue odraavanje objekta
ili stana
Predstavlja izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja oteenja koja

nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih mera, odnosno svi radovi
kojima se obezbeuje odravanje objekta na zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju stana jesu kreenje, farbanje, zamena
obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slini radovi
Graenje jednostavnih
objekata koji se grade na
istoj katastarskoj parceli
na kojoj je sagraen glavni
objekat, a koji se izvode na
nain da ne ometaju redovno korienje susednih
objekata, kao to su:
vrtna senila do 15m osnove,

staze, platoi,
vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12m i dubine do 1m,
nadstrenice osnove do 10m,
deja igralita,
dvorini kamini povrine do 2m i visine do 3m,
kolski prilazi objektima irine 2,5-3m,
solarni kolektori koji se ne prikljuuju na elektrodistributivnu mreu
Postavljanje iane ili

drvene ograde
Ploe za obavetavanje povrine do 6m i druga oprema u zatienim prirodnim

dobrima (prema odluci
privrednog drutva, javnog
preduzea, odnosno drugog
pravnog lica koji upravlja
tim prirodnim dobrom)
92
Graenje objekata
protivgradne odbrane
Stone jame do 20 m2
u osnovi
Grobnice i spomenici
na groblju
k
ontejneri za smetaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme
i ureaja,
m
ikrorovovi za optike i druge kablove,
t ipski ormani za unutranju i spoljanju montau za smetaj opreme elektronske komunikacije i sl.
r adovi na odravanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana
koji se izvode bez graevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena odreenih ureaja i njihovih delova)
n
osai antena sa antenama na postojeim zgradama, putevima, infrastrukturi i
kontejnerima elektronskih komunikacija
t ipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima
s redstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mreama elektronskih komunikacija
k
ablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeu
linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija kablovsku kanalizaciju
s tubii katodne zatite za eline cevovode i stanice katodne zatite,
o
znake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda
i produktovoda.
VIII/IIID UKLANJANJE OBJEKATA
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 167. 171.

U kojim sluajevima se moe vriti uklanjanje objekta?

Uklanjanje objekata se moe vriti:
Radi budue izgradnje, za koju se pribavlja graevinska dozvola;
Po slubenoj dunosti, ili na zahtev zainteresovanog lica, kada se utvrdi da je usled dotrajalosti ili
veih oteenja ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
Koja procedura se primenjuje za odobrenje uklanjanja objekta?
Kada se uklanjanje objekta vri radi budue izgradnje, planirano ruenje objekta na parceli se prikazuje projektom
za graevinsku dozvolu, u okviru projekta pripremnih radova, i izvodi se na osnovu izdate graevinske dozvole.
Kada se uklanjanje objekta, ili njegovog dela, vri po slubenoj dunosti zbog dotrajalosti i oteenja,
ono se izvodi na osnovu reenja o uklanjanju objekta, koje izdaje nadleni organ, ukoliko je:
Graevinski inspektor prethodno doneo reenje o zabrani korienja, odnosno upotrebe objekta;
Ako su prethodno reena pitanja smetaja korisnika objekta (nuni smetaj), osim u sluaju kada
se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi.
Kada se uklanjanje objekta, ili njegovog dela, vri na zahtev vlasnika objekta, uklanjanje objekta se vri
na osnovu dozvole za uklanjanje objekta, koja se izdaje reenjem u roku od 8 dana od dana podnoenja
zahteva, uz koji se dostavlja sledea dokumentacija:
Projekat ruenja sa tehnikom kontrolom;
Dokaz o svojini na objektu;
Uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni interes (zatita postojee komunalne i druge infrastrukture, zatita kulturnog dobra, zatita ivotne sredine i sl.).
Da li se na izdato reenje o uklanjaju objekta ili dozvolu o uklanjanju objekta moe aliti?
Protiv izdatog reenja o uklanjanju objekta, kada se ono donosi po slubenoj dunosti, se moe izjaviti
alba, ali ona ne zadrava izvrenje.
Protiv reenja o dozvoli za uklanjanje objekta, se moe izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, osim u sluaju kada je dozvolu za uklanjanje objekta izdalo nadleno ministarstvo, odno-
93
sno nadleni organ autonomne pokrajine, kada se ne moe izjaviti alba, ve se tubom moe pokrenuti
upravni spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja.
Koja je procedura izvrenja reenja o uklanjanju objekta?
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, doneto na osnovu ZPI po slubenoj dunosti, izvrava republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinske inspekcije, prema sledeoj proceduri:
Nadlena graevinska inspekcija sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo
izvrenje;
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika;
Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela,
reenje e se izvriti na teret izvrenika, a do naplate trokovi padaju na teret budeta nadlenog
organa;
Ukoliko nadleni organ nema potrebna sredstva za izvrenje inspekcijskog reenja, trokove moe
obezbediti zainteresovana strana do naplate izvrenika;
Na zahtev nadlene graevinske inspekcije nadlena policijska uprava e pruiti policijsku pomo
radi omoguavanja izvrenja Reenja o uklanjanju;
Po izvrenom uklanjanju graevinski inspektor sainjava zapisnik, koji se dostavlja i organu nadlenom za poslove katastra.
Da li nadleni organ moe naloiti i rekonstrukciju objekta umesto ruenja?
Nadleni organ moe doneti i reenje o odobrenju rekonstrukcije objekta, ukoliko utvrdi da se neposredna opasnost za ivot i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela.
Ovim reenjem se utvruje rok za radove na rekonstrukciji, pa ukoliko vlasnik objekta ne izvri rekonstrukciju u predvienom roku, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, nadleni organ e
doneti reenje o uklanjanju objekta.
Ko moe vriti uklanjanje objekta?
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje vri uklanjanje objekta, kao i lice koje
rukovodi ovim radovima, moraju ispunjavati iste uslove koje u skladu sa ZPI ispunjavaju izvoa radova,
odnosno odgovorni izvoa radova.
ta sadri projekat ruenja objekta?
Sadrina projekta ruenja odreena je lanom 60. PTD. Projekat ruenja ne sadri glavnu svesku, niti se
za njega izrauje izvod iz projekta.
94
IX IZVOENJE RADOVA
IX IZVOENJE RADOVA
IXA PROJEKAT ZA IZVOENJE
Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), l. 18, 61.-69.
ta je projekat za izvoenje?
Projekat za izvoenje je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se utvruje sledee:
Graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama;
Tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta;
Investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta.
Projekat za izvoenje izrauje se za potrebe izvoenja graevinskih, zanatskih, instalaterskih radova i
drugih radova, odnosno za potrebe izgradnje objekta.
Kada je obavezna izrada projekta za izvoenje?
Izrada projekta za izvoenje je obavezna za:
Graenje objekata za koje je pribavljena graevinska dozvola, osim za objekte kategorije A;
Izvoenje radova na rekonstrukciji objekta, za koje je pribavljeno reenje o odobrenju, osim za
objekte kategorije A, kao i u sluajevima kada je predvieno pribavljanje saglasnosti na projekat
za izvoenje u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita od poara.
Na osnovu ega se izrauje projekat za izvoenje?
Projekat za izvoenje se izrauje na osnovu projekta za graevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta
za rekonstrukciju objekta, kao i propisa iz relevantnih oblasti i pravila struke.
ta sadri projekat za izvoenje?
Projekat za izvoenje sadri detaljnija tehnika reenja u kojima se razrauje projekat za graevinsku
dozvolu, odnosno idejni projekat za rekonstrukciju objekta.
U zavisnosti od vrste i klase objekta, projekat za izvoenje sadri i druge delove projekta koji nisu bili
predmet projekta za graevinsku dozvolu, a neophodni su za izvoenje radova.
95
Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, u projektu za izvoenje vri se razrada detalja
i tehnolokih reenja u granicama prostora za izgradnju, odreenih projektom za graevinsku dozvolu.
U projektima, odnosno delovima projekta za izvoenje po oblastima, koriste se elementi projekta za graevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta, kao to su crtei, prorauni, analize i sl, ili
se na njih samo poziva, u kom sluaju se oznaava u kom delu projekta se ti elementi nalaze.
Projekat za izvoenje moe sadrati i tehnoloke eme, kataloke i radionike crtee i sl. ukoliko je to potrebno za
izvoenje radova, ali ih mora verifikovati (potpisom i peatom) odgovorni projektant predmetnog dela projekta.
Da li se projekat za izvoenje moe izraivati u fazama?
Projekat za izvoenje se moe izraivati fazama, odnosno delovima, u skladu sa dinamikom graenja,
odnosno izvoenja radova.
U sluaju izvoenja radova u fazama, mogu se izvoditi samo radovi za onu fazu za koju je projekat za
izvoenje izraen i potvren od strane glavnog projektanta i odgovornog projektanta. Prilikom izvoenja
radova za odreenu fazu obavezno je da se na gradilitu nalazi primerak projekta za izvoenje za tu fazu.
Tako na primer, dok se izvode radovi na konstrukciji objekta, neophodno je da bude izraen projekat arhitekture i projekat konstrukcije, dok se projekti instalacija mogu izraivati do trenutka kada pone izvoenje
radova na ugradnji tih instalacija. Ili na primer, ukoliko se objekat sastoji iz vie lamela, ili deonica, mogue
je sukcesivno izraivati odgovarajue projekte za njih, u skladu sa dinamikom graenja.
Da li je potrebno predavati projekat za izvoenje nadlenom organu uprave prilikom prijave radova ?
Ne. Projekat za izvoenje se izrauje za potrebe izvoenja radova, ali nije ga potrebno predavati nadlenom organu prilikom prijave radova i nije potrebno pribaviti posebnu potvrdu od strane nadlenog organa uprave u vezi projekta za izvoenje.
Uvid u projekat za izvoenje, kao i kontrolu usklaenosti radova koji se izvode sa tim projektom i graevinskom dozvolom, odnosno projektom za graevinsku dozvolu vri graevinski inspektor na gradilitu,
prilikom redovnih i vanrednih obilazaka gradilita.
Da li je projekat za izvoenje predmet posebnih saglasnosti?
Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara (ZZP) pribavlja saglasnost
na tehniku dokumentaciju, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvoenje, koji mora biti u skladu sa glavnim projektom zatite od poara, ija je sadrina definisana u ZZP.
Da li se vri tehnika kontrola projekta za izvoenje?
96
IX IZVOENJE RADOVA
SADRINA PROJEKTA ZA IZVOENJE
GLAVNA SVESKA
PROJEKTI

Prilog 3 PTD
Situacioni plan sa elementima za obeleavanje objekta u odgovarajuoj razmeri
Sadri detaljnija tehnika reenja u kojima se razrauje projekat za graevinsku dozvolu,

odnosno idejni projekat za rekonstrukciju objekta, a u zavisnosti od vrste i klase objekta,
sadri i druge delove projekta koji nisu predmet projekta za graevinsku dozvolu, a neophodni su za izvoenje radova
Koriste se elementi (npr. crtei, prorauni, analize) projekta za graevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta, ili se na njih samo poziva, pri emu se
oznaava u kom delu projekta za graevinsku dozvolu se ovi elementi nalaze
Mogu se prilagati tehnoloke eme, kataloki i radioniki crtei., ako je to potrebno za izvoenje radova, ali ih u tom sluaju mora potpisati i overiti peatom odgovorni projektant
predmetnog projekta, pri emu se jasno oznaava kom projektu pripadaju
Projekat za izvoenje, odnosno delovi projekta za izvoenje za inenjerske objekte su sadraja i obima, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajui projektu za izvoenje
za zgrade
OPTA
DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNA
DOKUMENTACIJA
Opti podaci iz l. 28. PTD, u formi datoj u Prilogu 9

Reenje o odreivanju odgovornog projektanta predmetnog dela
projekta, Prilog 8 PTD
Izjava odgovornog projektanta predmetnog projekta kojom se
potvruje usklaenost sa graevinskom dozvolom, projektom
za graevinsku dozvolu, propisima, pravilima struke i merama za
obezbeenje ispunjenosti osnovnih zahteva za objekat, propisanih
elaboratima i studijama, Prilog 4 PTD
Tehniki opis sadri dodatne podatke u odnosu na one koji su ve definisani projektom za graevinsku dozvolu, a koji se odnose na:
tehnike karakteristike graevinskih materijala i opreme predvienih za ugradnju i zahteve u pogledu tih materijala i opreme
opis mesta i naina njihove ugradnje
opis izabranog konstruktivnog sistema
opis metodologija radova na izvoenju fundiranja i konstrukcije
opis neophodnih ispitivanja i merenja
druge neophodne podatke vezane za izvoenje radova
97
NUMERIKA
DOKUMENTACIJA
GRAFIKA
DOKUMENTACIJA
Za zgrade sadri: detalne proraune konstrukcije i konstrukcijskih

detala, dimenzionisanje i izbor instalacija i opreme sa definisanim
neophodnim karakteristikama i potronjom energije i dr.
U sluaju da projekat za izvoenje sadri i specifikacije materijala i
opreme, predmere radova i druge sline priloge, oni se prilau numerikoj dokumentaciji
Sadri crtee i detale neohodne za graenje objekta, odnosno izvoenje radova, kao to su:
crtei, eme i detali graevinskih, zanatskih i instalacionih radova;
zbirni crtei (sinhron-planovi) instalacija i opreme
crtei, eme i detali sa uputstvima za ugradnju elemenata i opreme
tehnoloke eme
crtei i detali tehnologije gradnje
crtei i detali temela i konstrukcije, sa detalima oplate i armature, detalima spojeva, dilatacija i oslonaca, detalima prodora kroz
konstruktivne elemente i dr.
crtei i detali izolacija
crtei i detali kojima se obezbeuju mere za ispunjenje osnovnih
zahteva za objekat
eme i prikazi faznosti gradnje
crtei i detali priklunih vodova
drugi potrebni crtei i prikazi
Grafika dokumentacija u projektu pripremnih radova sadri naroito
crtee povrina i zapremina iskopa sa prikazom mera obezbeenja
temelne jame
Grafika dokumentacija PZI se izrauje u razmeri koja je odgovarajua za izvoenje tih radova
ELABORATI
98
Izrauje se plan preventivnih mera, u skladu sa propisima kojim se ureuje bezbednost i

zdravle na radu na privremenim ili pokretnim gradilitima
IX IZVOENJE RADOVA
IXB PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI

31, 32, 37-39.

Zakon o zatiti od poara (ZZP), l. 31-35.

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (ZPUS)
Koje sve saglasnosti je potrebno pribaviti i na koju dokumentaciju se one pribavljaju?

U fazi nakon graevinske dozvole neophodno je pribaviti samo sledee saglasnosti:
Pre prijave radova saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrena propisom kojim se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu, odnosno odluka
da nije potrebna izrada studije ukoliko te obaveze nema;
Do pribavljanja upotrebne dozvole, odnosno do tehnikog pregleda objekta saglasnost na projekat za izvoenje u pogledu mera zatite od poara, ako je ta obaveza utvrena zakonom kojim se
ureuje zatita od poara.
Ne postoji obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zatite kulturnih dobara, ali ako se radi o
objektu iz lana 133. stav 2. taka 9) ZPI za koji su predviene mere zatite kulturnih dobara, u skladu
sa zakonom kojim se ureuje zatita nepokretnog kulturnog dobra, investitor ima obavezu dostavljanja
projekta za izvoenje nadlenom organu, najkasnije pre otpoinjanja izvoenja radova, u elektronskoj
formi, koji nadleni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadlenoj za zatitu nepokretnih kulturnih dobara.
Usklaivanje zakona o vodama sa ZPI nije jo uvek izvreno do izdavanja ovog Vodia, ali je u cilju pojanjenja u vezi sprovoenja odredbi ova dva zakona izdato zajedniko uputstvo nadlenih ministarstava
u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na izgradnju. Ovim uputstvom je precizirano
da vodna saglasnost na tehniku dokumentaciju ne predstavlja uslov kako za izdavanje graevinske
dozvole, tako ni za izdavanje upotrebne dozvole, a usklaenost tehnike dokumentacije sa vodnim uslovima, koji predstavljaju sastavni deo lokacijskih uslova, proverava i potvruje vrilac tehnike kontrole,
u skladu sa PTD.
Takoe je, u vezi sa prikljuenjem na javni put, MGSI izdalo uputstvo kojim je precizirano da se, u postupku izdavanja graevinske i upotrebne dozvole, ne pribavlja saglasnost imaoca javnih ovlaenja na
tehniku dokumentaciju.
Da li se saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu pribavlja u objedinjenoj proceduri?
Ne, ve se pribavlja u proceduri predvienoj zakonom koji ureuje ovu oblast (ZPUS).
99
Da li se saglasnost na projekat za izvoenje u pogledu mera zatite od poara pribavlja u objedinjenoj proceduri?
Da. Kada je, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara, utvrena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehniku dokumentaciju u pogledu mera zatite od poara, investitor dostavlja nadlenom
organu, kroz CIS:
Glavni projekat zatite od poara, izraen u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara
(ZZP);
Projekat za izvoenje, izraen u skladu sa PTD, u elektronskoj formi.
Nadleni organ, po prijemu dokumentacije, bez odlaganja, u ime i za raun investitora, podnosi organu
nadlenom za poslove zatite od poara zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvoenje.
Organ nadlean za poslove zatite od poara, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva nadlenom
organu, odnosno 30 dana u sluaju da se radi o objektu iz lana 133. ZPI, odluuje o zahtevu i pismeni
otpravak odluke, sa obavetenjem o visini naknade trokova izdavanja saglasnosti, dostavlja nadlenom organu, koji ga dostavlja investitoru po dostavljanju dokaza o uplati.
IXC PRIJAVA RADOVA

Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure elektronskim putem (POP), lanovi
31-33.
ta je prijava radova, kada i kome se ona podnosi?

Prijavom radova investitor obavetava nadleni organ, kroz CIS, o poetku, kao i roku zavretka izvoenja radova, najkasnije 8 dana pre poetka izvoenja radova.
Prijava radova je obavezna za sve radove za koje je izdata:
Graevinska dozvola;
Reenje o odobrenju izvoenja radova;
Privremena graevinska dozvola.
Prijava radova se podnosi nadlenom organu koji je prethodno izdao graevinsku dozvolu, odnosno reenje o odobrenju, odnosno privremenu graevinsku dozvolu. O podnetoj prijavi radova, nadleni organ
obavetava graevinsku inspekciju. Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave radova.
100
IX IZVOENJE RADOVA
Koja dokumentacija se dostavlja uz zahtev za prijavu radova?

Uz zahtev za prijavu radova podnosi se:
Dokaz o plaenoj administrativnoj taksi za podnoenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju;
Dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, ako je reenjem o graevinskoj dozvoli predvieno jednokratno plaanje te obaveze, odnosno sredstvo
obezbeenja plaanja doprinosa za ureenje graevinskog zemljita u skladu sa zakonom i dokaz
o uplati prve rate, ako je reenjem o graevinskoj dozvoli predvieno plaanje te obaveze na rate;
Saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrena propisom
kojim se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;
Akt ministarstva nadlenog za poslove finansija o uvoenju u posed nepokretnosti, u skladu sa
posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ZPI, ako je reenje o graevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konanog reenja
o eksproprijaciji.
ta proverava nadleni organ pri prijavi radova?
Nadleni organ vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za potvrdu prijave radova, odnosno proverava:
Nadlenost za postupanje po prijavi;
Da li je podnosilac prijave lice koje, u skladu sa ZPI, moe izvriti prijavu tih radova;
Da li prijava podneta u propisanoj formi i da li sadri sve propisane podatke;
Da li je prijava izvrena na osnovu izdate graevinske dozvole, odnosno reenja o odobrenju izvoenja radova ili privremene graevinske dozvole;
Da li je uz prijavu priloena sva dokumentacija propisana u ZPI i podzakonskim aktima donetim
na osnovu ZPI;
Da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane takse i naknade.
Ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni formalin uslovi, nadleni organ bez odlaganja obavetava podnosioca da
nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova.
Nadleni organ proverava i da li je uz prijavu podneto odgovarajue sredstvo obezbeenja za plaanje
doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita i dokaz o uplati prve rate, ako je predvieno plaanje na
rate, pa ukoliko jesu, nadleni organ, u roku od pet radnih dana od dana podnoenja prijave, potvruje
prijavu radova, a ukoliko nisu, nadleni organ obavetava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu
radova, odnosno izvoenje radova.
Koga nadleni organ obavetava o podnetoj prijavi radova?
O podnetoj prijavi radova nadleni organ bez odlaganja obavetava graevinsku inspekciju, a u sluaju
da se prijava odnosi na radove za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehniku dokumentaciju u pogledu mera zatite od poara, nadleni organ obavetava i organ nadlean za poslove
zatite od poara, u roku od tri radna dana od podnoenja prijave.
101
POSTUPAK
Prijave radova
Popunjen obrazac
zahteva kroz CIS

naknadi
Dokaz u pogledu doprinosa

za graevinsko zemljite
Saglasnost na studiju o
proceni uticaja na S ili
odluka da njena izrada
nije potrebna
za prijavu radova
Dokaz za linijske
infrastrukturne
objekte u sluaju
eksproprijacije
Nadleni organ ustanovljava

da li su ispunjeni formalni
uslovi
NE
ROK: bez
odlaganja
DA
Nadleni organ proverava
da li je uz prijavu podneto
odgovarajue sredstvo
obezbeenja za plaanje
doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita, ako
je predvieno plaanje na
rate
ROK: 5
radnih dana
DA
Nadleni organ potvruje

prijavu radova
Izvoenje radova (IX-D)
102
NE
Nadleni organ obavetava

podnosioca da nisu ispunjeni
uslovi za prijavu radova
IX IZVOENJE RADOVA
IXD IZVOENJE RADOVA

34.-36.
Pravilnik o nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za
izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za
koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o
uslovima za oduzimanje tih licenci (PL)

Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe zakona o planiranju i
izgradnji (PJO)

Pravilnik o izgledu, sadrini i mestu postavljanja gradiline table (PGT)
Pravilnik o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske knjige (PVK)
Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta, sastavu komisije, sadrini predloga komisije o utvrivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i
objekta u toku graenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste
objekata (PTP), l. 21.-30.
Na osnovu ega i kada se moe pristupiti izvoenje radova?

Izvoenje radova vri se na osnovu:
Graevinske dozvole, odnosno reenja o odobrenju izvoenja radova, odnosno privremene graevinske dozvole, odnosno reenja ili dozvole za uklanjanje objekta;
Projekta za graevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, odnosno projekta ruenja objekta;
Projekta za izvoenje obavezno za objekte koji se grade na osnovu graevinske dozvole i za radove na rekonstrukciji objekta koji se vre na osnovu reenja o odobrenju, osim za kategoriju A.
Izvoenju radova se moe pristupiti nakon prijave radova.
ta obuhvata obaveznu pripremu za graenje?
Pre poetka graenja investitor obezbeuje:
Obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova;
Obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom, ija je sadrina propisana prema PGT.
103
Ko moe biti izvoa radova?

Za objekte, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ZPI izvoa radova moe biti privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje:
Je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste
radova;
Ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate,
u skladu sa PL.
U svim ostalim sluajevima izvoa moe biti bilo koje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, ili
preduzetnik.
U posebnim sluajevima najjednostavnijih objekata i radova, navedenim u lanu 2 PJO, izvoa radova
moe biti i fiziko lice, odnosno investitor sam. Ovo vai u sledeim sluajevima:
Klase 111011, 112111, 112211, samo za objekte povrine do 200 m2 ;
Klasa 124220;
Klase, 127111, 127121, 127141, samo za objekte povrine do 200 m2 ;
Klasa 127230;
Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola, niti reenje o
odobrenju, navedenih u lanovima 144. i 146. ZPI;
Izgradnja objekata i izvoenje radova na pomonim i ekonomskim objektima (lan 2. take 24) i
24a) ZPI);
Radovi na investicionom odravanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom,
adaptacija, promena namene objekata bez izvoenja graevinskih radova, promena namene objekata uz izvoenje graevinskih radova i graenje zidanih ograda.
ta su obaveze izvoaa radova?
Izvoa radova je duan da:
Pre poetka radova potpie projekat za izvoenje;
Reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu koji rukovodi graenjem odnosno
izvoenjem radova;
Odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se
gradi objekat;
Obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima koji ureuju ovu oblast;
Da podnese nadlenom organu izjavu o zavretku temelja i o zavretku objekta u konstruktivnom
smislu;
Pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad primenom odredaba ZPI,
o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i nastupanju nepredvienih okolnosti koje su od uticaja
na izvoenje radova i primenu tehnike dokumentacije (promena tehnikih propisa, standarda i
normi kvaliteta posle izvrene tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita, aktiviranje klizita,
pojava podzemnih voda i sl.).
104
IX IZVOENJE RADOVA
U posebnim sluajevima najjednostavnijih objekata i radova iz lana 2. PJO, ako investitor obavlja poslove izvoaa radova, na njega se ne primenjuju odredbe ZPI u pogledu uslova i obaveza koje mora ispunjavati izvoa radova, osim to ima obavezu da obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u
skladu sa zakonom, kao i da podnese organu koji je izdao graevinsku dozvolu izjavu o zavretku izrade
temelja i o zavretku objekta u konstruktivnom smislu.
Koju fazu radova izvoa radova mora obavezno prijaviti nadlenom organu?
Izvoa radova, kroz CIS, obavezno podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu:
Izjavu o zavretku izrade temelja, odmah po zavretku njihove izgradnje, sa geodetskim snimkom
izgraenih temelja, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova;
Izjavu o zavretku objekta u konstruktivnom smislu, odmah po zavretku te faze izgradnje.
Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema predmetnih prijava, obavetava nadlenu graevinsku inspekciju, koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvri inspekcijski nadzor izgraenih temelja, odnosno izgraenog objekta u konstruktivnom smislu i da o rezultatima nadzora obavesti nadleni
organ.
Ukoliko u prijavi izvoa ne dostavi potrebnu dokumentaciju, ili ukoliko podaci iz prijave nisu u skladu sa
graevinskom dozvolom ili reenjem o odobrenju, smatrae se da nije izvrena uredna prijava, a nadleni organ e o tome obavestiti inspekciju.
Ko moe biti odgovorni izvoa radova?
Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili
sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne
strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog lana odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom za izvoenje radova.
Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave moe rukovoditi i
lice koje ima zavrene specijalistike strukovne studije, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen
struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom.
Graenjem jednostavnijih objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave i
izvoenjem odreenih radova moe rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog
stepena, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom, u sledeim sluajevima:
Objekti spratnosti PO+P+4+PK ija ukupna povrina ne prelazi 2.000 m2bruto povrine;
Objekti manje sloenih graevinskih konstrukcija raspona do 12 metara;
Lokalni i nekategorisani putevi i ulice;
105
Unutranjih instalacija vodovoda, kanalizacije, grejanja, klimatizacije, elektroinstalacija i gasnih

instalacija;
Izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena.
Odgovorni izvoa radova moe biti lice koje ima licencu izdatu od strane druge drave ali se ista mora
nostrifikovati u Republici Srbiji. Organ nadlean za nostrifikaciju jeste Inenjerska komora Srbije. Uslovi
za priznanje licence sadrani su u Odluci o izmenama i dopunama Odluke o uslovima i postupku za utvrivanje usklaenosti licence koju izdaju druge zemlje sa pravilima Inenjerske komore Srbije.
U sluaju jednostavnih objekata i radova, navedenih u lanu 3. PJO, koje ine: svi objekti kategorije A;
izgradnja objekata i izvoenje radova iz lana 2. ta. 24) i 24a) i l. 144. i 146. ZPI; radovi na investicionom odravanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom; adaptacija; promena namene
objekata bez izvoenja graevinskih radova; promena namene objekata uz izvoenje i graenje zidanih
ograda, odgovorni izvoa ne mora ispunjavati prethodno navedene uslove. Za najjednostavnije objekte i
radove (iz lana 2. PJO) on ne mora biti ni imenovan, u kom sluaju obaveze odgovornog izvoaa preuzima odgovorno lice izvoaa radova, ili sam investitor, ukoliko nije odredio izvoaa.
ta su obaveze Odgovornog izvoaa radova?
Odgovorni izvoa radova duan je da:
Izvodi radove prema projektu za graevinsku dozvolu, odnosno prema projektu za izvoenje, u
skladu sa propisima, standardima, ukljuujui standarde pristupanosti, tehnikim normativima i
standardima kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
Organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja;
Obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih objekata i saobraajnica);
Obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme;
Obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;
Na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na
gradilitu i projekat za izvoenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.
U sluaju jednostavnih objekata i radova iz lana 3. PJO odgovorni izvoa radova, odnosno lice koje je
preuzelo njegovu ulogu, nije u obavezi da na gradilitu obezbedi ugovor o graenju i reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova.
Koju dokumentaciju na gradilitu mora voditi odgovorni izvoa radova?
Odgovorni izvoa radova obavezno obezbeuje i vodi knjigu inspekcije i graevinski dnevnik, u skladu
sa PVK.
106
IX IZVOENJE RADOVA
Knjiga inspekcije i graevinski dnevnik vode se na gradilitima na kojima se izvode radovi za koje je propisana izrada projekta za graevinsku dozvolu i projekta za izvoenje, odnosno na kojima se:
Grade objekti za koje je propisano pribavljanje graevinske dozvole;
Izvode radovi na rekonstrukciji za koje je propisano pribavljanje reenja o odobrenju.
Knjiga inspekcije i graevinski dnevnik vode se od dana poetka izvoenja radova, do dana zavretka
izgradnje objekta, odnosno radova i predaje objekta investitoru.
Voenje knjige inspekcije i graevinskog dnevnika zakljuuje se danom izvrene primopredaje svih
objekata i radova izmeu izvoaa radova i investitora.
Graevinska knjiga se vodi samo ukoliko je to predvieno Ugovorom o izvoenju radova, odnosno ukoliko je predvien nain obrauna koji se vri na osnovu podataka o stvarno izvedenim koliinama radova
koje se odreuju na osnovu graevinske knjige.
preuzelo njegovu ulogu, nije u obavezi da vodi knjigu inspekcije i graevinski dnevnik.
Koju vrstu osmatranja obavezno obezbeuje odgovorni izvoa radova?
Izvoa radova obavezno obezbeuje osmatranja ponaanja objekta, tla na kome se objekat nalazi i tla u
sadejstvu sa objektom, u toku graenja, u skladu sa odredbama PTP.
Obavezno osmatranje tla poinje pre ili za vreme pripremnih radova, a obavezno osmatranje objekta u
toku izrade temelja, uz uporedo osmatranje klimatskih, hidrolokih, geolokih i drugih faktora u zoni
objekta, u skladu sa predvienim metodama i programom osmatranja.
Odgovorni izvoa radova utvruje predmet i koncepciju osmatranja, program kao i metode i obim
osmatranja tla i objekta.
Za objekte kategorije V i G, kao i u sluaju kada je to tehnikom dokumentacijom predvieno, odgovorni
izvoa obezbeuje izradu projekta osmatranja ponaanja tla i objekta, od strane lica sa odgovarajuom
licencom za projektovanje, odnosno izvoenje geodetskih radova, u skladu sa PTP.
Odgovorni izvoa radova duan je da vodi evidenciju o rezultatima predvienih geodetskih osmatranja
i tome saini izvetaj, koji po zavrenoj izgradnji objekta, ili njegovog dela koji ini tehniko tehnoloku
celinu, dostavlja Komisiji za tehniki pregled.
Uz izvetaj, odgovorni izvoa radova dostavlja i izjavu da su geodetska osmatranja ponaanja tla i
objekta u toku graenja vrena u skladu sa odredbama PTP, propisima i pravilima struke, kao i da su rezultati izvrenih osmatranja u okvirima dozvoljenih graninih vrednosti utvrenih tehnikom dokumentacijom na osnovu koje je objekat izgraen.
107
preuzelo njegovu ulogu, nije u obavezi da obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla.
Da li su propisani minimalni garantni rokovi koje izvoa obezbeuje investitoru?
Da, u zavisnosti od vrste objekata, propisani su minimalni garantni rokovi u skladu sa PTP, od 2 do 5
godina, koji ne iskljuuju garantni rok od 10 godina za solidnost gradnje prema zakonu kojim se ureuju
obligacioni odnosi.
IXE STRUNI NADZOR

Pravilnik o sadrini i nainu voenja strunog nadzora (PSN)

izgradnji (PJO)
Kada je obavezno vrenje strunog nadzora?

Vrenje strunog nadzora obavezno je od poetka graenja, odnosno izvoenja radova, do njihovog zavretka, za objekte za koje je izdata graevinska dozvola, odnosno izvoenje radova na rekonstrukciji, za
koje je izdato reenje o odobrenju.
U skladu sa PJO, od obaveze vrenja strunog nadzora izuzeti su pojedini objekti, u skladu lanom 4.
PJO, odnosno objekti kategorije A i objekti sledeih klasa:
Klasa 122011: poslovne zgrade, do 400 m2 i P+2;
Klasa 123001: zgrade za trgovinu na veliko i malo, do 400 m2 i P+1;
Klasa 125101: radionice povrine do 400 m2;
Klasa 125221: specijalizovana skladita, zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili pregradama
do 1.500 m2 i P+1;
Zidane ograde i pomone objekte koji nisu posebno navedeni u PKO.
Ko obezbeuje struni nadzor?
Investitor obezbeuje struni nadzor.
108
IX IZVOENJE RADOVA
Ko moe da vri struni nadzor?

Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ZPI za odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova, a odreuje se zavisno od vrste radova koji su predmet strunog nadzora.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica:
Koja su zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji
koje je izvoa radova na tom objektu;
Lica koja vre inspekcijski nadzor;
Lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje
graevinske dozvole.
ta obuhvata struni nadzor?
Struni nadzor obuhvata naroito:
Kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli ili reenju o odobrenju za rekonstrukciju, odnosno prema projektu za graevinsku dozvolu ili idejnom projektu za rekonstrukciju, kao i projektu za
izvoenje i blagovremeno preduzimanje mera u sluaju odstupanja izvoenja radova od tih projekata;
Kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih
normativa, ukljuujui i tehnike propise iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere i uslove kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom,
deci i starim osobama;
Kontrolu i overu koliina izvedenih radova (overa graevinskih knjiga, privremenih i okonanih
situacija, rauna za izvedene radove i dr.), ili stepena izvedenosti radova, ukoliko je to predvieno
ugovorom o vrenju strunog nadzora sa investitorom;
Proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrauju ili postavljaju u objekat i da li postoji dokumentacija kojom se dokazuje njihov kvalitet (atest, sertifikat,
izvetaj o ispitivanju i dr.);
Kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih radova koji se, prema prirodi i dinamici izgradnje objekta
ne mogu proveriti u kasnijim fazama izgradnje objekta (radovi na izvoenju temelja, armature,
oplate, izolacije i dr.);
Davanje potrebnih uputstava izvoau radova, naroito u sluaju odstupanja gradnje od projekta
za graevinsku dozvolu ili idejnog projekta za rekonstrukciju, odnosno projekta za izvoenje, kao
i u sluaju promene uslova gradnje objekta (promena vrste tla ili drugih parametara utvrenih
geomehanikim elaboratom i dr.);
Redovno praenje dinamike gradnje objekta i usklaenosti sa ugovorenim rokovima, ukoliko je to
predvieno ugovorom o vrenju strunog nadzora sa investitorom;
Saradnju sa projektantom radi obezbeenja pravilne realizacije projektantskog koncepta objekta,
kao i saradnja sa izvoaem radova pri izboru detalja tehnolokih i organizacionih reenja za izvoenje radova;
Saradnju sa izvoaem radova i projektantom u pripremi projekta izvedenog objekta
Reavanje i drugih pitanja koja se pojave u toku graenja, odnosno izvoenja radova.
109
ta su obaveze strunog nadzora?

Struni nadzor ima obavezu:
Da prati i kontrolie izvoenje radova na gradilitu, kao i na mestima gde se izvode drugi radovi za
potrebe graenja objekta;
Da sva zapaanja u toku vrenja strunog nadzora upisuje u graevinski dnevnik, potpisuje i overava peatom, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se ureuje sadrina i nain voenja graevinskog dnevnika.
Kako postupa struni nadzor u sluaju odstupanja od izdatog akta kojim se odobrava izvoenje
radova ili tehnike dokumentacije?
Struni nadzor ima obavezu da bez odlaganja obavesti investitora i izvoaa radova, ukoliko u toku vrenja strunog nadzora ustanovi da izvoa radova:
Odstupa od izdate graevinske dozvole, odnosno reenja o odobrenju, projekta za graevinsku
dozvolu, odnosno idejnog projekta, kao i projekta za izvoenje;
Odstupa od predvienog kvaliteta materijala i opreme koja se ugrauje u objekat;
Odstupa od drugih elemenata koji bi uticali na kvalitet radova, utvrenu vrednost objekta ili na
produenje rokova izgradnje.
Struni nadzor ima obavezu da bez odlaganja obavesti investitora, radi preduzimanja odgovarajuih
mera, ako u toku graenja nastupe okolnosti zbog kojih je neophodno odstupiti od projekta za graevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, kao i projekta za izvoenje.
Ukoliko u toku graenja nastupe okolnosti koje ne trpe odlaganje, struni nadzor ima obavezu da bez
odlaganja o tome obavesti i nadlenog graevinskog inspektora, radi preduzimanja potrebnih mera, kao
to su:
Izdavanje naloga izvoau radova za preduzimanje neophodnih mera za spreavanje i otklanjanje
tetnih posledica;
Obustavljanje radova u svim sluajevima kada doe do zakljuka da se pri izvoenju radova odstupa od tehnike dokumentacije i kada konkretna odstupanja mogu da budu od uticaja na nosivost,
trajnost i projektovanu koncepciju objekta ili mogu dovesti do materijalne tete, odnosno do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi i dr.
110
X ZAVRNI KORACI
X ZAVRNI KORACI
XA PRIKLJUENJE OBJEKTA
REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan (8, 8b, 8d, 160)
Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure (POP), l. 40-41.
Kako se pokree postupak prikljuenja objekta na infrastrukturu?
Postupak za prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokree se podnoenjem zahteva
nadlenom organu, kroz CIS.
Uz zahtev se prilae separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvoenje ako u toku
graenja nije odstupljeno od projekta za izvoenje, sa tehnikim opisom i grafikim prilozima, kojim se
prikazuje predmetni prikljuak i sinhron plan svih prikljuaka, kao i dokaz o uplati naknade za prikljuenje objekta na odgovarajuu infrastrukturu, ako je ta naknada plaena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima.
Ako investitor eli da naknadu za prikljuenje plati tek nakon prijema konanog obrauna, u skladu sa
separatom iz projekta izvedenog objekta, potrebno je da to posebno navede u zahtevu.
Nadleni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva, upuuje taj zahtev imaocu javnih
ovlaenja da izvri prikljuenje.
Kako postupaju imaoci javnih ovlaenja po zahtevu za prikljuenje objekta na infrastrukturu?
Ako je objekat izveden u skladu sa graevinskom dozvolom i projektom za izvoenje i ako je uz zahtev
dostavljen dokaz o uplati naknade za prikljuenje u iznosu utvrenom u lokacijskim uslovima, imalac
javnih ovlaenja je duan da izvri prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome
obavesti nadleni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za prikljuenje, uz dostavu fakture u
skladu sa konanim obraunom naknade za prikljuenje.
Ako iznos naknade za prikljuenje objekta na infrastrukturu nije naveden u uslovima za projektovanje i
prikljuenje tog objekta, imalac javnih ovlaenja prikljuuje objekt na infrastrukturu u roku od 15 dana
od dana prijema zahteva, bez obzira da li je konaan obraun naknade za prikljuenje objekta u meuvremenu dostavljen investitoru i da li je plaanje po tom obraunu izvreno.
111
Ako je investitor u zahtevu naveo da e plaanje naknade izvriti tek nakon to mu se dostavi konaan
obraun naknade za prikljuenje objekta na odgovarajuu infrastrukturu, rok od 15 dana za prikljuenje
poinje da tee narednog dana od dostavljanja dokaza o uplati te naknade kroz CIS.
Ako je lokacijskim uslovima predvieno ispunjenje dodatnih uslova za prikljuenje tog objekta na infrastrukturu, prikljuenje e se izvriti ako su ispunjeni ti uslovi.
Na primer, ukoliko je u lokacijskim uslovima bilo predvieno da je neophodno izgraditi nedostajuu infrastrukturu ili izmestiti postojeu, na primer izgraditi javnu saobraajnicu sa kanalizacionom, vodovodnom i toplovodnom mreom, na koju je prema urbanistikom planu predvieno prikljuenje objekta,
investitor je kao uslov za izdavanje graevinske dozvole morao zakljuiti ugovor u vezi sa dodatnim
pripremanjem i opremanjem zemljita.
Da bi se predmetni objekat prikljuio, neophodno je da ta infrastruktura bude izgraena pre samog prikljuenja
objekta, u svemu u skladu sa ZPI, odnosno za nju mora biti sproveden celokupan proces projektovanja, pribavljanja dozvola i saglasnosti i izgradnje zakljuno sa pribavljanjem upotrebne dozvole, to se moe realizovati i
uporedo sa projektovanjem, pribavljanjem dozvola i saglasnosti i izgradnjom objekta koji se prikljuuje.
XB PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA

Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nainu vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekta (PTD), l. 19, 70-74.
ta je projekat izvedenog objekta?

Projekat izvedenog objekta je skup meusobno usaglaenih projekata koji se izrauje za potrebe utvrivanja njegove podobnosti za upotrebu, odnosno pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i upotrebe
objekta, a predstavlja projekat za izvoenje sa unetim izmenama nastalim u toku graenja.
Kada je obavezna izrada projekta izvedenog objekta?
Izrada projekta izvedenog objekta je obavezna:
Za sve objekte koji se grade na osnovu prethodno izdate graevinske dozvole, osim za objekte
kategorije A, za koje se umesto projekta izvedenog objekta moe priloiti geodetski snimak
izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi;
U sluaju radova izvedenih na osnovu reenja o odobrenju izvoenja radova, ukoliko investitor eli
da pribavi upotrebnu dozvolu.
112
X ZAVRNI KORACI
ta sadri projekat izvedenog objekta ukoliko NIJE dolo do odstupanja od projekta za izvoenje?
U sluaju da prilikom graenja objekta, odnosno izvoenja radova, nije dolo do odstupanja od projekta
za izvoenje, investitor, vrilac strunog nadzora i izvoa radova overavaju, peatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvoenje, ime se potvruje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju, a projekat za izvoenje se smatra projektom izvedenog objekta.
U tom sluaju se ne izrauje glavna sveska projekta izvedenog objekta, ve se glavnoj svesci projekta za
izvoenje prilae izjava investitora, vrioca strunog nadzora i izvoaa radova, kojom se potvruje da je
izvedeno stanje jednako projektovanom stanju, data u Prilogu 7 PTD.
ta sadri projekat izvedenog objekta ukoliko JESTE dolo do odstupanja od projekta za izvoenje?
U sluaju da je prilikom graenja objekta, odnosno izvoenja radova, dolo do odstupanja od projekta za
izvoenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i graevinskom dozvolom, projekti, odnosno
delovi projekta izvedenog objekta se izrauje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvoenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je dolo tokom graenja.
Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od
projekta za izvoenje.
U tom sluaju se izrauje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadraja iz glavne
sveske projekta za izvoenje, sadri i detaljan opis svih nastalih izmena tokom graenja objekta.
Glavnoj svesci projekta izvedenog objekta se obavezno prilae i:
Obrazloenje usklaenosti izvedenog objekta sa izdatom graevinskom dozvolom;
Opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za graevinsku dozvolu, koji
sadri i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja
ne predstavljaju izmene koje iziskuju izmenu graevinske dozvole.
Da li se projekat izvedenog objekta moe izraivati u fazama?
Projekat izvedenog objekta se moe izraivati fazama, odnosno delovima, koji odgovaraju fazama, odnosno delovima objekta koji u skladu sa tehnikom dokumentacijom ili prema miljenju komisije za
tehniki pregled predstavljaju tehniko-tehnoloke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti, za
koje se utvruje podobnost za upotrebu, odnosno izdaje upotrebna dozvola.
Da li je projekat izvedenog objekta predmet posebnih saglasnosti?
Ne. Ukoliko izmene u toku graenja utiu na mere zatite od poara, a nastale su nakon pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zatite od poara na projekat za izvoenje, neophodno je pribaviti saglasnost
na izmene projekta za izvoenje, pa tek nakon toga pristupiti kompletiranju projekta izvedenog objekta.
113
Da li se vri tehnika kontrola projekta izvedenog objekta?

XC TEHNIKI PREGLED
objekata (PTP)
izgradnji (PJO)
ta je tehniki pregled objekta?

Tehnikim pregledom objekta se utvruje podobnost objekta za upotrebu, odnosno utvruje usklaenost
izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat
gradio, odnosno izvodili radovi, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine
vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.
Kada je obavezno vrenje tehnikog pregleda objekta?
Vrenje tehnikog pregleda objekta je obavezno u svim sluajevima kada se pristupa pribavljanju upotrebne dozvole:
Za sve objekte koji izgraeni na osnovu prethodno izdate graevinske dozvole, osim za objekte
kategorije A;
U sluaju radova izvedenih na osnovu reenja o odobrenju izvoenja radova, ukoliko investitor eli
da pribavi upotrebnu dozvolu.
U sluaju objekata kategorije A, kada se vrenje tehnikog pregleda nije obavezno, u skladu sa lanom
5. PJO, umesto izvetaja o tehnikom pregledu kojim se potvruje podobnost objekta za upotrebu, investitor pribavlja samo potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane prema ZPI za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata, o tome da je:
Izgradnja objekta zavrena i objekat izveden u skladu sa tehnikom dokumentacijom na osnovu
koje je izdata graevinska dozvola;
Objekat prikljuen ili je podoban da bude prikljuen na infrastrukturnu mreu, za prikljuke koji su
predvieni graevinskom dozvolom.
114
X ZAVRNI KORACI
Da li se tehniki pregled objekta moe vriti fazno, ili za delove objekta?

Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, faze ili dela objekta, za objekat za koji
je izdata graevinska dozvola, odnosno reenje o odobrenju, a investitor namerava da podnese zahtev
nadlenom organu za izdavanje upotrebne dozvole.
Tehniki pregled vri se i uporedo sa izvoenjem radova, a moe se vriti:
Za ceo objekat;
Po fazama izgradnje objekta, za objekte za koje je graevinskom dozvolom predviena fazna izgradnja;
Za delove objekta koji nisu graevinskom dozvolom predvieni kao posebne faze, a koji prema
miljenju komisije za tehniki pregled ili u skladu sa tehnikom dokumentacijom predstavljaju
tehniko-tehnoloke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.
ta obuhvata tehniki pregled objekta?
Tehniki pregled objekta obuhvata:
Proveru potpunosti tehnike i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvoenje radova;
Kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom, odnosno reenjem o odobrenju, tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, odnosno izvodili radovi, kao i sa
tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala,
opreme i instalacija.
Ko moe vriti tehniki pregled objekta?
Tehniki pregled objekta vri komisija ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova, a koje odreuje investitor.
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ZPI za odgovornog
projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata koje:
Moe, ali ne mora biti zaposleno u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu kome je
investitor poverio vrenje tehnikog pregleda;
Nije zaposleno u privrednom drutvu, odnosno, drugom pravnom licu koje je izradilo tehniku
dokumentaciju ili je bilo izvoa radova;
Nije uestvovalo u izradi tehnike dokumentacije i studije procene uticaja na ivotnu sredinu ili u
izvoenju radova;
Nije vrilo struni nadzor;
Ne vri inspekcijski nadzor, odnosno ne radi na poslovima izdavanja graevinske dozvole.
Kako se odreuje sastav komisije za tehniki pregled?
Sastav komisije za tehniki pregled se odreuje tako da njeni lanovi budu lica koja imaju licence koje
odgovaraju oblastima delova tehnike dokumentacije na osnovu koje se vrilo izvoenje radova.
115
U sluaju kada su za objekat, fazu ili deo objekta utvrene posebne mere zatite od poara, lan komisije koji utvruje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zatite od poara je i lice odreeno
u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje zatita od poara (ZZP), i to:
Lice koje poseduje odgovarajuu licencu prema propisima iz oblasti zatite od poara, za sve
objekte navedene u lanu 33. ZZP, osim za objekte navedene u lanu 36. ZZP;
Lice sa licencom zaposleno u organu dravne uprave nadlenom za poslove zatite od poara
ovlaeno za donoenje reenja u delokrugu rada, za sve objekte navedene u lanu 34. i 36. ZZP.
U sluaju kada je za objekat, fazu ili deo objekta utvrena obaveza procene uticaja na ivotnu sredinu,
lan komisije koji utvruje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera propisanih studijom o
proceni uticaja na ivotnu sredinu je i lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studije, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu (ZPUS).
Kako se imenuje komisija za tehniki pregled?
lanove komisije, kao i predsednika komisije, odlukom imenuje:
Ovlaeno lice privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica, kome je investitor poverio vrenje tehnikog pregleda;
Investitor, ukoliko su lanovi i predsednik komisije fizika lica.
Investitor sa lanovima komisije, odnosno privrednim drutvom ili drugim pravnim licem, zakljuuje
ugovor, iji sastavni deo je odluka o imenovanju.
Imenovanje lana komisije koje utvruje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera propisanih studijom
o proceni uticaja na ivotnu sredinu vri u skladu sa zakonom kojim se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu.
Imenovanje lana Komisije koje utvruje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zatite
od poara, ukoliko je to lice zaposleno u organu nadlenom za poslove zatite od poara, vri se na
osnovu akta o imenovanju donetog od strane tog nadlenog organa.
Kada se moe vriti probni rad?
Komisija za tehniki pregled moe da odobri putanje objekta u probni rad ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za zatitu
od poara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom dokumentacijom, odnosno graevinskom dozvolom ili reenjem o odobrenju izvoenja radova.
Putanje u probni rad moe se vriti i za faze, odnosno delove objekta koji predstavljaju tehniko-tehnoloke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.
Probni rad moe trajati najdue godinu dana.
116
X ZAVRNI KORACI
ta su zapisnik i izvetaj o tehnikom pregledu?

O izvrenom tehnikom pregledu se sainjava zapisnik, a komisija utvruje da li je objekat, faza ili deo
objekta, podoban za upotrebu ili nije. Ukoliko su na objektu utvreni nedostaci i nepravilnosti, ili ako postoji sumnja u kvalitet, odnosno ako u toku probnog rada nisu ispunjeni uslovi za izdavanje upotrebne
dozvole, komisija moe:
Dati miljenje da se moe odobriti upotreba objekta tek posle otklanjanja tih nedostataka i nepravilnosti, ili s obzirom na vrstu i prirodu nedostataka i nepravilnosti i pre njihovog otklanjanja, uz
preduzimanje potrebnih mera obezbeenja pri izvoenju naknadnih radova na otklanjanju uoenih
nedostataka i nepravilnosti;
Dati predlog da se objekat porui ili ukloni, ako je utvreno da se nedostaci i nepravilnosti na
objektu ne mogu otkloniti, ili da postoji neotklonjiva opasnost po stabilnost objekta, odnosno po
ivot ili zdravlje ljudi, saobraaj ili susedne objekte;
Predloiti ispitivanje kvaliteta materijala, instalacija i opreme.
Ako su utvreni bitni nedostaci i nepravilnosti na izvedenom objektu, predsednik komisije za tehniki
pregled objekta duan je da Inenjerskoj komori Srbije dostavi spisak utvrenih nepravilnosti i nedostataka sa podacima o odgovornom izvoau radova.
Komisija na osnovu utvrene podobnosti za upotrebu donosi predlog da se moe ili ne moe izdati upotrebna dozvola, u skladu sa Prilogom 2 PTP.
Zapisnik o tehnikom pregledu i predlog o podobnosti za upotrebu potpisuju svi lanovi komisije i predsednik komisije.
Ukoliko je lan komisije koji utvruje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zatite od
poara lice zaposleno u organu nadlenom za poslove zatite od poara, to lice ne potpisuje zapisnik o
tehnikom pregledu, niti predlog o podobnosti za upotrebu, ve to lice izdaje reenje, u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje zatita od poara, koje se prilae zapisniku o tehnikom pregledu i ini
njegov sastavni deo.
Zapisnik o tehnikom pregledu i predlog o podobnosti za upotrebu zajedno ine izvetaj komisije, koji
predstavlja sastavni deo dokumentacije koja se predaje nadlenom organu uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ukoliko se tehniki pregled vri uporedo sa izvoenjem radova, odnosno po fazama ili za delove objekta
koji prema miljenju komisije ili u skladu sa tehnikom dokumentacijom predstavljaju tehniko-tehnoloke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti, komisija moe izdati:
Delimini izvetaj za tu fazu, odnosno deo objekta, a po izgradnji celog objekta konani Izvetaj, za
ceo objekat, ukoliko se izdaje jedinstvena upotrebna dozvola za ceo objekat;
Konani izvetaj po zavretku tehnikog pregleda za svaku fazu, odnosno deo objekta, ukoliko se
za njih izdaju posebne upotrebne dozvole.
117
DOKUMENTACIJA
ZA TEHNIKI PREGLED
Graevinska dozvola, odnosno reenje o odobrenju izvoenja radova
Projekat za graevinsku dozvolu, odnosno idejni projekat ukoliko je za
objekat ili za izvoenje radova izdato reenje o odobrenju izvoenja radova
Projekat izvedenog objekta ili projekat za izvoenje potvren i overen od
strane investitora, lica koje vri struni nadzor i izvoaa radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju
Pojedinani sertifikati kojima se dokazuje kvalitet ugraenog materijala i
opreme (deklaracije proizvoaa), odnosno izvrenih radova (probne kocke,
provere kvaliteta nasutih podloga, izvetaji o ispitivanju instalacija i opreme
i dr.)
Posebni sertifikati koje izdaju specijalizovane ovlaene institucije, a odnose se na ispravnost odgovarajuih sistema instalacija i opreme (liftovi, uzemljenje instalacija, emisija buke i dr.)
Izvetaj o izvrenim geodetskim osmatranjima, sa izjavom odgovornog
izvoaa radova, u skladu sa PTP
Saglasnost organa nadlenog za poslove zatite od poara na projekat za
izvoenje, ako se radi o objektu za koji se utvruju posebne mere zatite od
poara, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara
Saglasnost nadlenog organa na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ukoliko je utvrena obaveza pribavljanja saglasnosti na procenu uticaja,
u skladu sa zakonom kojim se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu
Elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta
Elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije
Sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana
obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima
Graevinski dnevnik i druga gradilina dokumentacija koja je, u pojedinim
sluajevima, predviena ugovorom o graenju, kao i knjiga inspekcije
Ukoliko se tehniki pregled vri uporedo sa izvoenjem radova, odnosno po

fazama, ili za delove objekta koji prema miljenju komisije za tehniki pregled ili u skladu sa tehnikom dokumentacijom predstavljaju tehniko-tehnoloke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti, komisiji se za potrebe vrenja tehnikog pregleda potrebna dokumentacija dostavlja fazno, za tu
fazu, odnosno deo objekta.
118
X ZAVRNI KORACI
SADRINA ZAPISNIKA
O TEHNIKOM PREGLEDU
Datum obrazovanja komisije
Imena lanova i predsednika komisije, kao i odluka o njihovom imenovanju
Naziv investitora i izvoaa radova i imena njihovih predstavnika koji su
uestvovali u radu komisije, kao i imena drugih lica koja su uestvovala u
radu komisije ili prisustvovala njenom radu
Mesto, vreme i nain rada komisije
Predmet tehnikog pregleda
Spisak dokumentacije stavljene na raspolaganje komisiji
Opis izmena do kojih je dolo tokom izvoenja radova, odnosno izgradnje
objekta, ukoliko postoje, u odnosu na graevinsku dozvolu, odnosno projekat za izvoenje
Osnovni podaci o prikljucima objekta na infrastrukturu
Podaci o specifikaciji posebnih delova objekta, ako postoje (njihovo oznaenje, poloaj u objektu i povrina)
Konana obraunata vrednost izvedenih radova
Konstatacija da je objekat izveden skladu sa graevinskom dozvolom, odnosno reenjem o odobrenju izvoenja radova, prema projektu za izvoenje, odnosno projektu izvedenog objekta ili njihovim delovima ukoliko se
vri tehniki pregled faze ili dela objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti
Konstatacija da je objekat, faza ili deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti, podoban za
upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zatite od poara, ukoliko su za
objekat utvrene posebne mere zatite od poara
Konstatacija da je objekat, faza ili deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti, podoban za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera propisanih studijom o proceni uticaja
na ivotnu sredinu, ukoliko je za objekat utvrena obaveza izrade studije o
proceni uticaja na ivotnu sredinu
Miljenje i predlozi komisije, kao i izdvojena miljenja pojedinih lanova komisije, ukoliko postoje
Potvrda o odobrenju za putanje u probni rad, ukoliko je komisija, radi utvrivanja podobnosti objekta, faze ili dela objekta, za upotrebu, utvrdila potrebu vrenja probnog rada
ZAPISNIK O
TEHNIKOM
PREGLEDU
POTVRDA O
PODOBNOSTI
ZA UPOTREBU
IZVETAJ O
TEHNIKOM
PREGLEDU
119
XD KRUNA VAIH NAPORA: UPOTREBNA DOZVOLA I UPIS PRAVA SVOJINE


Zakon o dravnom premeru i katastru, l. 97. i 98.
42-49.
objekata (PTP)
izgradnji (PJO)
Za koje objekte i kada je potrebno pribaviti upotrebnu dozvolu?

Upotrebnu dozvolu je neophodno pribaviti pre upotrebe objekta, i to:
Za objekte koji su izgraeni na osnovu graevinske dozvole;
Na zahtev investitora, za objekte za koje je izdato reenje o odobrenju izvoenja radova (l. 145.
ZPI).
Koja dokumentacija se podnosi uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole?
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, koji se podnosi kroz CIS, obavezno se podnosi sledea dokumentacija:
Izvetaj komisije za tehniki pregled kojim se utvruje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se moe izdati upotrebna dozvola, u skladu sa PTP, osim za objekte kategorije A, za
koje se podnosi potvrda iz lana 5. PJO;
Projekat za izvoenje sa potvrdom i overom investitora, strunog nadzora i izvoaa radova da
je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju ili projekat izvedenog objekta, u skladu sa PTD,
osim za objekte kategorije A, za koje se umesto projekta izvedenog objekta moe priloiti geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi;
Elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
Elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije;
Sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.
Svu navedenu dokumentaciju, organu koji je izdao graevinsku dozvolu dostavlja investitor, jer se ne
radi o aktima koji su u posedu dravnih organa.
120
X ZAVRNI KORACI

Nadleni organ vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za izdavanje upotrebne dozvole, odnosno proverava:
Da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ZPI moe biti podnosilac zahteva;
Da li je zahtev podnet na u propisanoj formi i da li sadri sve propisane podatke;
na osnovu ZPI;
Da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse.
Ukoliko je graevinska dozvola izdata za vie katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih parcela u skladu sa
zakonom, nadleni organ pre izdavanja upotrebne dozvole, po slubenoj dunosti proverava kod organa
nadlenog za poslove dravnog premera i katastra da li je izvreno spajanje tih katastarskih parcela.
Ukoliko nadleni organ utvrdi da su ispunjeni formalni uslovi, nadleni organ izdaje reenjem upotrebnu
dozvolu, a ako formalni uslovi nisu ispunjeni, nadleni organ zahtev odbacuje zakljukom, u oba sluaja
u roku od pet radnih dana od podnoenja zahteva.
NAPOMENE U VEZI SA IZDAVANJEM UPOTREBNE DOZVOLE

U
potrebna dozvola se moe izdati i za deo objekta koji se moe samostalno koristiti;
Upotrebna dozvola sadri naroito:
podatke o investitoru, odnosno vlasniku objekta,
osnovne podatke o objektu, sa podacima o prikljucima tog objekta na infrastrukturu, kao i specifikaciju posebnih delova objekta, ako postoje, koji se
unose na osnovu elaborata geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne
delove objekta i elaborata geodetskih radova za podzemne instalacije,
podatke o katastarskoj parceli, odnosno parcelama na kojima je izgraen objekat,
podatke o dokumentaciji na osnovu koje se upotrebna dozvola izdaje,
propisane garantne rokove za objekat, odnosno pojedine vrste radova kada
je to utvreno posebnim propisom,
konani obraun doprinosa;
O
bjekat se moe koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet
radnih dana od dana podnoenja zahteva uz koji je priloen nalaz komisije za
tehniki pregled kojim se utvruje da je objekat podoban za upotrebu, nadleni
organ nije zakljukom odbacio izdavanje upotrebne dozvole;
N
adleni organ koji je izdao upotrebnu dozvolu je po slubnoj dunosti dostavlja
investitoru i finansijeru (ako i na njega glasi graevinska dozvola), kao i nadlenoj graevinskoj inspekciji, a radi informisanja i imaocima javnih ovlaenja.
121
nov, usaglaeni zahtev, bez obaveze ponovnog dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbaen i ponovnog plaanja takse i naknade, i to u roku od 10 dana od prijema zakljuka o odbacivanju, a
najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadlenog organa.
Prigovor Vladi Republike Srbije, odnosno izvrnom veu autonomne pokrajine, ukoliko je zakljuak o odbacivanju zahteva donelo ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine.
Ko podnosi zahtev za upis prava svojine?
Organ koji je izdao upotrebnu dozvolu. Nadleni organ, po slubenoj dunosti, u roku od pet radnih dana
po pravnosnanosti izdate upotrebne dozvole, dostavlja nadlenoj slubi za katastar kroz CIS:
Upotrebnu dozvolu;
Elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
Elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Po dostavljanju upotrebne dozvole, sluba za katastar, po slubenoj dunosti:
Donosi reenje o kunom broju (ako se upotrebna dozvola odnosi na novoizgraeni objekat) i
reenje kojim vri upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u roku od
sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole;
Dostavlja investitoru i nadlenom organu uprave doneta reenja o kunom broju i upisanom pravu
svojine, bez odlaganja;
Vri upis u katastar vodova, u roku od 30 dana od dostavljanja upotrebne dozvole.
UPIS NA OSNOVU REENJA O ODOBRENJU IZVOENJA RADOVA

Pravnosnano reenje za objekte za koje je izdato reenje o odobrenju izvoenja
radova (lan 145. ZPI) je dovoljan osnov za upis prava svojine, ako se radi o:
Objektu iz lana 145. ZPI koji se moe upisati u katastar nepokretnosti;
Promeni namene objekta, odnosno dela objekta, bez izvoenja radova.
Ako je za objekat za koji je izdato reenje o odobrenju izvoenja radova izdata i
upotrebna dozvola na zahtev investitora, osnov za upis prava svojine predstavljaju
pravnosnana reenja o odobrenju izvoenja radova i o upotrebnoj dozvoli.
122
X ZAVRNI KORACI
POSTUPAK
izdavanja upotrebne dozvole
Propisana dokumentacija
Popunjen obrazac
zahteva kroz CIS
Zahtev za izdavanje
upotrebne dozvole
Nadleni organ
ustanovljava da li su
ispunjeni formalni uslovi
ROK: 5
radnih dana
DA
Nadleni organ potvruje

prijavu radova

naknadi
NE
ROK: 5
radnih dana
zakljuak kojim se zahtev
odbacuje
123
POSTUPAK
upisa prava svojine objekta nakon
izdavanja upotrebne dozvole
Nadleni organ po
slubenoj slubenoj
dunosti vri dostavljanje
ROK za dostavu: 5 dana od

dana pravnosnanosti
ROK za dostavu: 3 dana

od dana donoenja
Katastru dostavlja:
Upotrebnu dozvolu dostavlja:
Upotrebnu dozvolu
Elaborat geodetskih radova za objekat
Elaborat geodetskih radova
za podzemne instalacije
Investitoru
F
inansijeru
G
raevinskoj inspekciji
Imaocima javnih ovlaenja
ROK: 7 dana od dana

dostavljanja upotrebne
dozvole
Katastar donosi, po slubenoj dunosti:
Reenje o kunom broju
Reenje o upisu prava svojine na objektu,
odnosno posebnim delovima objekta
ROK: bez odlaganja
Katastar vri dostavjanje izdatih reenja:

Investitoru
Nadlenom organu
124
Katastar vri upis u katastar

vodova
ROK: 30 dana od dana
dostavljanja upotrebne
dozvole
XI PRILOZI
XI PRILOZI
XIA SPISAK RELEVANTNIH PROPISA
2016. godina
Pravilnik o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti (Sl. glasnik RS, br. 7/2016)
2015. godina
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009 - ispr, 64/2010 - odluka US, 24/2011,
121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014)
1. Pravilnik o izgledu, sadrini i mestu postavljanja gradiline table (Sl. glasnik RS, br. 22/2015)
2. Pravilnik o klasifikaciji objekata (Sl. glasnik RS, br. 22/2015)
3. Pravilnik o legitimaciji i opremi urbanistikog i graevinskog inspektora (Sl. glasnik RS, br.
30/2015)
4. Pravilnik o nainu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se
dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom (Sl. glasnik RS, br. 113/2015)
5. Pravilnik o nainu zatvaranja i obeleavanju zatvorenog gradilita (Sl. glasnik RS, br.
22/2015)
6. Pravilnik o nainu i postupku za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko-arhitektonskog konkursa (Sl. glasnik RS, br. 31/2015)
7. Pravilnik o nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci (Sl. glasnik RS, br. 24/2015)
8. Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 85/2015)
9. Pravilnik o optim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (Sl. glasnik RS, br. 22/2015)
10. Pravilnik o polaganju strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade
tehnike dokumentacije, graenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence
za odgovornog urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgovornog planera (Sl. glasnik RS,
br. 27/2015 i 92/2015)
11. Pravilnik o postupku donoenja i sadrini programa uklanjanja objekata (Sl. glasnik RS, br.
27/2015)
12. Pravilnik o postupku sprovoenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik
125
RS, br. 113/2015)

13. Pravilnik o sadrini i nainu objavljivanja podataka registra inenjera Inenjerske komore Srbije (Sl. glasnik RS, br. 35/2015)
14. Pravilnik o sadrini i nainu voenja i odravanja centralnog registra planskih dokumenata,
informacionog sistema o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema i digitalnom formatu dostavljanja planskih dokumenata (Sl. glasnik RS, br. 33/2015)
15. Pravilnik o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske
knjige (Sl. glasnik RS, br. 22/2015)
16. Pravilnik o sadrini i nainu voenja strunog nadzora (Sl. glasnik RS, br. 22/2015)
17. Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta, sastavu komisije, sadrini
predloga komisije o utvrivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u
toku graenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (Sl.
glasnik RS, br. 27/2015)
18. Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja (Sl. glasnik RS, br. 64/2015)
19. Pravilnik o sadrini, nainu i postupku izrade i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije
prema klasi i nameni objekata (Sl. glasnik RS, br. 23/2015 i 77/2015)
20. Pravilnik o sadrini, nainu, postupku i rokovima izrade i objavljivanje separata (Sl. glasnik
RS, br. 33/2015)
21. Pravilnik o sadrini, postupku i nainu donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita
(Sl. glasnik RS, br. 27/2015)
22. Pravilnik o tehnikim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se
osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama (Sl.
23. Pravilnik o uslovima i kriterijumima za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (Sl. glasnik RS, br. 48/2015)
24. Pravilnik o uslovima i nainu rada komisije za strunu kontrolu planskih dokumenata, komisije za kontrolu usklaenosti planskih dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne samouprave (Sl. glasnik RS, br. 55/2015)
25. Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova (Sl. glasnik
RS, br. 58/2012, 74/2015 i 82/2015)
26. Pravilnik o uslovima osiguranja od profesionalne odgovornosti (Sl. glasnik RS, br. 40/2015)
27. Pravilnik o uslovima za postavljanje privremenih montanih objekata na povrinama javne
namene (Sl. list grada Paneva, br. 18/2015)
28. Uredba o lokacijskim uslovima (Sl. glasnik RS, br. 35/2015 i 114/2015)
29. Uredba o tehnikim i drugim zahtevima za konstrukcione hladnooblikovane zavarene uplje
profile od nelegiranih i sitnozrnih elika (Sl. glasnik RS, br. 93/2015)
30. Uredba o tehnikim i drugim zahtevima za pepeo, kao graevinski materijal namenjen za upotrebu u izgradnji, rekonstrukciji, sanaciji i odravanju infrastrukturnih objekata javne namene
31. Uredba o tehnikim i drugim zahtevima za elik za armiranje betona (Sl. glasnik RS, br.
35/2015)
126
XI PRILOZI
32. Uredba o uslovima, nainu i postupku pod kojima se graevinsko zemljite u javnoj svojini
moe otuiti ili dati u zakup po ceni manjoj od trine cene, odnosno zakupnine ili bez naknade, kao i uslove, nain i postupak razmene nepokretnosti (Sl. glasnik RS, br. 61/2015 i
88/2015)
2014
33. Pravilnik o kvalitetu cementa (Sl. glasnik RS, br. 34/2013 i 44/2014)
34. Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju (Sl. list SFRJ, br.
38/89 i Sl. glasnik RS, br. 118/2014)
35. Pravilnik o utvrivanju visine trokova strune kontrole tehnike dokumentacije (Sl. glasnik
RS, br. 137/2014)
2013
36. Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole (Sl. glasnik RS, br. 93/2011 i
103/2013 - odluka US)
2012
37. Pravilnik o metodologiji i proceduri realizacije projekata od znaaja za Republiku Srbiju (Sl.
38. Pravilnik o nainu rada, postupku, sastavu, nainu izbora i razreenja sudija Suda asti Inenjerske komore Srbije (Sl. glasnik RS, br. 16/2012)
39. Pravilnik o sadrini i obimu prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti (Sl. glasnik RS, br. 1/2012)
40. Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
2011
41. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada (Sl. glasnik RS, br. 61/2011)
42. Uredba o utvrivanju programa implementacije Prostornog plana Republike Srbije od 2010. do
2020. godine, za period od 2011. do 2015. godine (Sl. glasnik RS, br. 102/2011)
2010
43. Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole (Sl. glasnik RS, br.
3/2010)
44. Pravilnik o uslovima, nainu voenja i pristupa, kao i o sadrini registra investitora (Sl. glasnik
RS, br. 55/2010)
127
2009
45. Uredba o utvrivanju prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora Ni - granica Bugarske (Sl. glasnik RS, br. 86/2009)
46. Uredba o utvrivanju prostornog plana podruja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik (Sl. glasnik RS, br. 95/2009)
Zakon o pretvaranju prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu uz naknadu (Sl. glasnik RS, br. 64/2015)
Zakon o energetici (Sl. glasnik RS 145/2014)
Pravilnik o energetskoj dozvoli (Sl. glasnik RS, br. 15/2015)
Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja elektrinom energijom (Sl. glasnik RS, br. 63/2013)
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/2004 i 88/2010)
Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje
se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 114/2008)
Zakon o zatiti od poara (Sl. glasnik RS, br.111/2009i20/2015)
Pravilnik o nainu izrade i sadraju Plana zatite od poara autonomne pokrajine, jedinice lokalne
samouprave i subjekata razvrstanih u prvu i drugu kategoriju (Sl. glasnik RS, br. 73/2010)
Uredba o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljita u kategorije ugroenosti od poara (Sl. glasnik RS, br. 76/2010)
Pravilnik o organizovanju zatite od poara prema kategoriji ugroenosti od poara (Sl. glasnik
RS, br. 92/2011)
Strategija zatite od poara za period 2012-2017. Godine (Sl. glasnik RS, br. 21/2012)
Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 dr. zakon i 43/2011 - odluka US)
Uredba o odreivanju aktivnosti ije obavljanje utie na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br.
109/2009 i 8/2010)
Pravilnik o postupku obavetavanja, odnosno razmene podataka o seveso postrojenju, odnosno
kompleksu ije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograninim efektima (Sl. glasnik RS, br. 26/2013)
Zakon o javnim putevima (Sl. glasnik RS, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013)
Uredba o kategorizaciji dravnih puteva (Sl. glasnik RS, br. 105/2013, 119/2013 i 93/2015)
Pravilnik o osnovnim uslovima koje tunel na javnom putu mora da ispunjava sa gledita bezbednosti saobraaja i podobnosti puta za odvijanje saobraaja (Sl. glasnik RS, br. 121/2012)
Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br.30/2010i93/2012)
128
XI PRILOZI
Zakon o umama (Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012 i 89/2015)

Zakon o poljoprivrednom zemljitu (Sl. glasnik RS, br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i
112/2015)
Zakon o eleznici (Sl. glasnik RS, br. 45/2013 i 91/2015)
Uredba o kategorizaciji eleznikih pruga (Sl. glasnik RS, br. 115/2013)
Pravilnik o licencama za upravljanje eleznikom infrastrukturom (Sl. glasnik RS, br. 9/2014)
Pravilnik o elementima eleznike infrastrukture (Sl. glasnik RS, br. 10/2014)
Zakon o odravanju stambenih zgrada (Sl. glasnik RS, br. 44/95, 46/98, 1/2001 - odluka USRS,
101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011)
Zakon o stanovanju (Sl. glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011)
Zakon tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 36/2009)
Zakon o dravnom premeru i katastru (Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US i 96/2015)
Zakon o javnoj svojini (Sl. glasnik RS, br.72/2011,88/2013i105/2014)
Zakon o eksproprijaciji (Sl. glasnik RS, br. 53/95, Sl. list SRJ, br. 16/2001 - odluka SUS i (Sl. glasnik
RS, br. 20/2009 i 55/2013 - odluka US)
Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa (Sl. glasnik RS, br. 6/80 i 36/90, Sl. glasnik RS, br.
29/96 i Sl. glasnik RS, br. 115/2005 - dr. zakon)
Zakon o obligacionim odnosima (Sl. glasnik RS, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, Sl. list
SRJ, br. 31/93 i Sl. list SCG, br. 1/2003 - Ustavna povelja)
Zakon o prometu nepokretnosti (Sl. glasnik RS, br.93/2014,121/2014i6/2015)
Zakon o vraanju oduzete imovine i obeteenju, (Sl. glasnik RS, br.72/2011, 108/2013 i 142/2014.
Zakon o porezima na imovinu (Sl. glasnik RS, br. 26/2001, Sl. list SRJ, br. 42/2002 - odluka SUS i Sl.
glasnik RS, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011,
57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon)
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (Sl. glasnik RS, br. 88/2011)
129
Zakon o inspekcijskom nadzoru (Sl. glasnik RS, br. 36/2015)

Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl. glasnik RS, br. 88/2010)
Zakon o optem upravnom postupku (Sl. glasnik RS, br.33/97i 31/2001i Sl. glasnik RS, br.30/2010)
Zakon o dravnoj upravi (Sl. glasnik RS, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014)
Zakon o privrednim prestupima (Sl. list SFRJ, br. 4/77, 36/77 - ispr., 14/85, 10/86 (preien tekst),
74/87, 57/89 i 3/90 i Sl. list SRJ, br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001 i Sl.
glasnik RS, br. 101/2005 - dr. zakon)
Zakon o prekrajima (Sl. glasnik RS, br. 65/2013)
Krivini zakonik (Sl. glasnik RS, br.85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009,121/2012 (pogledaj i l. 45), 104/2013 i 108/2014)
Zakon o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS, br. 96/2015)
Zakon o republikim administrativnim taksama (Sl. glasnik RS, br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005,
101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklaeni din. izn., 55/2012 - usklaeni din.
izn., 93/2012, 47/2013 - usklaeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon, 57/2014 - usklaeni din. izn., 45/2015 usklaeni din. izn., 83/2015 i 112/2015)
Zakon o lokalnoj samoupravi (Sl. glasnik RS,br.129/2007. Vidi:l. 145. ta. 2)Zakona - 83/2014-22)
130
XI PRILOZI
XIB VREME JE NOVAC: PREGLED ROKOVA
Radnja
Nadlenost
Rok
Izdavanje lokacijskih uslova
Organ uprave
5 radnih dana od dana prijema

zahteva za izdavanje lokacijskih
uslova
Odbacivanje zahteva zakljukom uz

navoenje svih nedostataka, ako
nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje
postupanje po zahtevu.
Organ uprave
5 radnih dana od dana podnoenja

zahteva
Dostava nadlenom organu uslova za

projektovanje i prikljuenje, a koji su uslov
za izdavanje lokacijskih uslova i prikljuenje
na objekte infrastrukture
Imalac javnih
ovlaenja
15 dana od dana prijema

zahteva za izdavanje uslova za
projektovanje i prikljuenje
Dostava nadlenom organu uslova za

projektovanje i prikljuenje za objekte iz
lana 133. Zakona
Imalac javnih
ovlaenja
30 dana od dana prijema zahteva
Obavetenje podnosiocu zahteva o visini

stvarnih trokova za dostavljanje uslova
od imalaca javnih ovlaenja, ako je visina
tih stvarnih trokova poznata na osnovu
obavetenja koja su na odgovarajui nain
objavljena7
Organ uprave

zahteva
Prosleivanje imaocima javnih ovlaenja,

ije uslove treba da pribavi, zahtev za
izdavanje uslova za projektovanje i
prikljuenje iz njihove nadlenosti8
Organ uprave

zahteva
Dostavljanje obavetenja o stvarnim

trokovima izrade uslova za projektovanje i
prikljuenje nadlenom organu
Imalac javnih
ovlaenja
3 radna dana od dana prijema

zahteva od organa uprave
Dostavljanje obavetenja podnosiocu

zahteva o uslovima za projektovanje i
prikljuenje koji e se izdati bez naknade,
u sluaju da imalac javnih ovlaenja nije
dostavio obavetenje o iznosu stvarnih
trokova u propisanom roku
Nadleni organ
Bez odlaganja
131
Radnja
Nadlenost
Rok
30 kalendarskih dana od dana
prijema zahteva za objekte iz l.
133.
Dostavljanje uslova za projektovanje i

prikljuenje
Imalac javnih
ovlaenja
Objavljivanje akata kojima se ureuje visina

taksi, odnosno naknada
Nadleni organ
i imalac javnih
ovlaenja
30 dana od dana stupanja na

snagu Uredbe o lokacijskim
uslovima (Sl. glasnik RS, br.
35/2015 i 114/2015)
Zahtev imaocu javnih ovlaenja da izvri

prikljuenje
Organ uprave

zahteva za prikljuenje objekta
Prikljuenje objekta na komunalnu i drugu

infrastrukturu
Imalac javnih
ovlaenja

prijema zahteva
Objavljivanje lokacijskih uslova,

graevinske i upotrebne dozvole u
elektronskom obliku
Registrator
3 radna dana od dana njihovog

izdavanja
Registrator
3 radna dana od isteka

propisanog roka za postupanje od
strane imaoca javnih ovlaenja
Izdavanje lokacijskih uslova
Organ uprave
5 radnih dana od pribavljanja

svih uslova, isprava i drugih
dokumenata u skladu sa lanom
8b ovog zakona
Izdavanje graevinske dozvole
Organ uprave

zahteva za izdavanje graevinske
dozvole
Dostavljanje odbijajueg reenja po zahtevu

za graevinsku dozvolu
Organ uprave
bez odlaganja, a najkasnije u roku

od 3 dana od dana donoenja
reenja
Podnoenje prekrajne prijavu iz lana

211a ovog zakona, protiv imaoca javnih
ovlaenja i odgovornog lica imaoca javnih
ovlaenja

prijema zahteva za ostale objekte
bez odlaganja
Potvrda prijema prijave radova
132
Organ uprave
5 radnih dana ako se uz prijavu

radova podnosi sredstvo
obezbeenja iz lana 98. ovog
zakona
XI PRILOZI
Radnja
Nadlenost
Rok
Upuivanje zahteva za prikljuenje imaocu

javnih ovlaenja
Organ uprave
3 radna dana od dana podnoenja

zahteva
Izdavanje upotrebne dozvole
Organ uprave

zahteva za izdavanje upotrebne
dozvole
Dostavljanje reenja o upotrebnoj dozvoli

podnosiocu zahteva
Organ uprave
3 dana od dana donoenja reenja
Izdavanje reenja iz lana 145. Zakona o

planiranju i izgradnji
Organ uprave

zahteva
Reenje kojim odbija zahtev ako

nadleni organ, uvidom u dostavljenu
dokumentaciju, utvrdi da je za radove
navedene u zahtevu za izdavanje reenja
iz lana 145. Zakona potrebno pribaviti
graevinsku dozvolu.
Organ uprave
8 dana od dana podnoenja

zahteva
Informacija o lokaciji
Organ uprave

podnoenja zahteva
Uslovi za prikljuenje na komunalnu,

saobraajnu i ostalu infrastrukturu
Imaoci javnih
ovlaenja

prijema zahteva
Podnoenje prigovora na lokacijske uslove
Podnosilac
zahteva
3 kalendarska dana od dana

dostavljanja lokacijskih uslova
Podnoenje prigovora nadlenom

optinskom organu, odnosno gradskom
veu, preko nadlenog organa, na zakljuak
o odbacivanju (lokacijski uslovi)
Investitor
3 dana od dana dostavljanja

zakljuka
Dostavljanje urbanistikog projekta sa

svim primedbama i sugestijama komisiji za
planove
Organ uprave
3 kalendarska dana
Utvrivanje da li je urbanistiki projekat u

suprotnosti sa planom ireg podruja
Komisija za
planove

prijema
Potvrda ili odbijanje potvrivanja

urbanistikog projekta
Organ uprave

dobijanja predloga komisije
Objava potvrenog urbanistikog projekta

na internet stranici
Organ uprave

potvrivanja projekta
133
Radnja
Nadlenost
Rok
Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije
Organ jedinice
lokalne
samouprave
nadlean
za poslove
urbanizma
10 kalendarskih dana
Dostavljanje akta o promeni namene

poljoprivrednog u graevinsko zemljite
Organ nadlean
za donoenje
planskog
dokumenta

stupanja na snagu planskog
dokumenta
Zabeleba o obavezi plaanja naknade za

promenu namene zemljita
Organ nadlean
za poslove
dravnog
premera i
katastra
Dostavljanje akta koji sadri popis

katastarskih parcela kojima je promenjena
namena
Organ nadlean
za donoenje
plana
Utvrivanje osnovanosti zahteva za

komasaciju
Komisija za
komasaciju

podnoenja zahteva
Javni poziv za prijavljivanje i utvrivanje

potrebnih podataka za sprovoenje
komasacije
Organ nadlean
za poslove
urbanizma

stupanja na snagu odluke o
komasaciji
Javno izlaganje o preraspodeli

graevinskog zemljita
Komisija za
komasaciju

objavljivanja javnog poziva
Odluka o prigovoru
Komisija za
komasaciju

prijema prigovora
Dostavljanje izvetaja revizione komisije
Reviziona
komisija
Najvie 30 kalendarskih dana, od

dana podnoenja zahteva
Reenje o izmeni reenja o graevinskoj

dozvoli
Organ uprave

podnoenja zahteva
Donoenje reenja o izmeni graevinske

dozvole
Organ uprave

uredne dokumentacije
134
XI PRILOZI
Radnja
Nadlenost
Rok
Obavetenje nadlenom organu za poslove

zatite od poara o izvrenoj prijavi radova, u
sluaju da se prijava radova odnosi na radove
za koje je propisana obaveza pribavljanja
saglasnosti na tehniku dokumentaciju u
pogledu mera zatite od poara
Organ uprave
3 radna dana po prijavi radova
Potvrda prijave radova ako se doprinos za

ureivanje plaa na rate
Organ uprave

prijave
Reenje o odbijanju zahteva za izvoenje

radova
Organ uprave

zahteva
Reenje o odobravanju zahteva za izvoenje

radova
Organ uprave

podnoenja zahteva
Obavetavanje graevinske inspekcije o

zavretku izrade temelja
Organ uprave
3 kalendarska dana od dana

prijema izjave
Inspekcijski nadzor izgraenog objekta
Graevinska
inspekcija
3 dana od dana prijema izjave

izvoaa radova o zavretku
izrade objekta u konstruktivnom
smislu
Davanje saglasnosti na tehniku

dokumentaciju sa obavetenjem o visini
naknade trokova izdavanja saglasnosti
Organ nadlean
za poslove
zatite od
poara
15 dana od dana podnoenja

zahteva od strane investitora
nadlenom organu, odnosno u
roku od 30 dana u sluaju da se
pribavlja za objekte iz lana 133.
Zakona
Izdavanje upotrebne dozvole
Organ uprave

zahteva za izdavanje upotrebne
dozvole
Nadleni organ dostavlja organu nadlenom

za poslove dravnog premera i katastra
upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih
radova za izvedeni objekat i posebne delove
objekta, kao i elaborat geodetskih radova za
podzemne instalacije
Organ uprave
5 radnih dana po pravnosnanosti

izdate upotrebne dozvole
135
Radnja
Nadlenost
Rok
Reenje o kunom broju, ako je dostavljena

upotrebna dozvola za novo izgraeni
objekat
Organ nadlean
za poslove
dravnog
premera i
katastra
7 dana od dostavljanja upotrebne

dozvole
Reenje kojim vri upis prava svojine na

objektu, odnosno posebnim delovima
objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom
dozvolom
Organ nadlean
za poslove
dravnog
premera i
katastra
7 dana od dostavljanja upotrebne

dozvole
Upis u katastar vodova
Organ nadlean
za poslove
dravnog
premera i
katastra
30 dana od dostavljanja
upotrebne dozvole
Zahtev imaocu javnih ovlaenja da izvri

prikljuenje u skladu sa zahtevom za
prikljuenje objekta na komunalnu i drugu
infrastrukturu
Organ uprave

zahteva za prikljuenje objekta na
komunalnu i drugu infrastrukturu
Dozvola o uklanjanju objekta
Jedinica lokalne
samouprave
8 kalendarskih dana od
dana dostavljanja uredne
dokumentacije
Podnoenje prigovora nadlenom organu

na izdate lokacijske uslove, odnosno
urbanistiki projekat
Urbanistiki
inspektor
Najvie 30 kalendarskih dana

od dana izdavanja lokacijskih
uslova, odnosno potvrivanja
Pribavljanje, odnosno izmena graevinske

dozvole, ako se objekat ne gradi prema
graevinskoj dozvoli; nakon donoenja
reenja o obustavi radova
Graevinski
inspektor
Pribavljanje upotrebne dozvole ako se

objekat za koji je izdata graevinska
dozvola koristi bez upotrebne dozvole
Graevinski
inspektor
30 do 90 kalendarskih dana
Pribavljanje graevinske dozvole, odnosno

reenja iz lana 145. ako se objekat za koji
je izdata graevinska i upotrebna dozvola
koristi za namenu koja nije utvrena
graevinskom i upotrebnom dozvolom
Graevinski
inspektor
136
XI PRILOZI
Radnja
Nadlenost
Rok
Donoenje prostornog plana
Optina/grad
18 meseci od dana stupanja na

snagu ovog zakona
Odluka o izradi prostornog plana jedinice

lokalne samouprave
Jedinice lokalne
samouprave
3 meseca od dana stupanja na

snagu ovog zakona
Dostava uvanih elektronskih

dokumenata
Centralna
evidencija
objedinjenih
procedura
2 radna dana
Objavljivanje lokacijskih uslova,

graevinske i upotrebne dozvole i reenja
iz lana 145. Zakona kroz Centralni
informacioni sistem
Registrator
registra
objedinjenih
procedura
3 radna dana od dana izdavanja
137
XIC KADA NEMA DRUGOG LEKA: PRAVNI LEKOVI
Redni
broj
Akt
Pravni
lek
Organ nadlean
za odluivanje
Rok
lan ZPI
Reenje o ispunjenosti
uslova za izdavanje
sertifikata o energetskim
svojstvima objekta
Tuba Upravni
spor
Upravni sud
30 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 4.
stav 7.
Prigovor
Nadleno
optinsko,
odnosno gradsko
vee
3 dana od dana
dostavljanja
lokacijskih
uslova
lan 56.
stav 2.
Prigovor
Vlada Republike
Srbije
3 dana od dana
dostavljanja
lokacijskih
uslova
lan 56.
stav 2.
Prigovor
Optinsko,
odnosno gradsko
vee
3 dana od dana
dostavljanja
obavetenja
lan 63.
stav 7.
Prigovor
Optinsko,
odnosno gradsko
vee
3 dana od dana
dostavljanja
obavetenja
lan 65.
stav 6
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
15 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 66.
stav 5. i
lan 67.
stav 3.
Prigovor
Optinsko,
odnosno gradsko
vee
3 dana od dana
dostavljanja
obavetenja
lan 70.
stav 8.
Lokacijski uslovi
Lokacijski uslovi - kada

je lokacijske uslove izdalo
nadleno ministarstvo ili
nadleni organ autonomne
pokrajne
Obavetenje o potvrivanju
tj. odbijanju potvrivanja
Obavetenje da projekat
preparcelacije, odnosno
parcelacije nije uraen
u skladu sa vaeim
planskim dokumentom,
odnosno podzakonskim
aktom kojim se utvruju
opta pravila parcelacije,
regulacije i izgradnje
Reenje o formiranju
katastarske parcele
Obavetenje da nema
urbanistikih uslova
za izradu projekta
preparcelacije, odnosno
parcelacije
138
XI PRILOZI
Redni
broj
Akt
Reenje o utvrivanju
zemljita za redovnu
upotrebu i formiranju
graevinske parcele
Predloena reenja iz
projekta komasacije
10
Reenje o urbanoj
komasaciji
Pravni
lek
Organ nadlean
za odluivanje
Rok
lan ZPI
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
15 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 70.
stav 12.
Prigovor
Komisija za
komasaciju
30 dana od dana
isteka roka za
javni uvid
lan 108.
stav. 7.
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
urbanizma
15 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 108.
stav 11.
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 136.
stav 3.
11
Reenje o graevinskoj
dozvoli
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
12
Reenje o graevinskoj
dozvoli - za objekte za koje
graevinsku dozvolu izdaje
ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva
Tuba Upravni
spor
Upravni sud
30 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 136.
stav .4
13
Reenje o izmeni reenja o

graevinskoj dozvoli
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 141.
stav. 12.
14
Reenje o izmeni reenja

o graevinskoj dozvoli ako je donosilac reenja
Ministarstvo, odnosno
pokrajne
Tuba Upravni
spor
Upravni sud
30 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 141.
stav. 12.
15
Reenje o odobrenju
izvoenja radova na
objektima iz lana 2. taka
24) i 24a)
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 145.
stav 6.
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 158.
stav. 8.
16
Reenje o upotrebnoj
dozvoli
139
Redni
broj
Akt
Pravni
lek
Organ nadlean
za odluivanje
Rok
lan ZPI
17
Reenje o upotrebnoj
dozvoli - kada reenje
donosi ministarstvo
nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno
pokrajne
Tuba Upravni
spor
Upravni sud
30 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 158.
stav 9.
18
Reenje kojim se
dozvoljava uklanjanje
objekta - kada je donosilac
organ jedinice lokalne
samouprave
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
15 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 168.
stav 4.
19
Reenje kojim se
dozvoljava uklanjanje
objekta - kada je donosilac
reenja ministarstvo
odnosno nadleni organ
autonomne pokrajne
Tuba Upravni
spor
Upravni sud
30 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 168.
stav. 5
20
Reenje republikog
graevinskog inspektora
alba
Vlada Republike
Srbije
15 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 184.
stav 1.
Prigovor
Nadleni izvrni
organ grada
8 dana od dana
Beograda,
dostavljanja
autonomne
reenja
pokrajne,
odnosno Vlada RS
lan 184.
stav 3.
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 184.
stav 5.
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 184.
stav. 6.
21
Reenje urbanistikog
inspektora
22
Reenje jedinice lokalne

samouprave doneto u
postupku inspekcijskog
nadzora u oblasti izgradnje
objekata
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
23
Reenje doneto u postupku

inspekcijskog nadzora u
oblasti izgradnje objekata
koji se grade na teritoriji
autonomne pokrajne
alba
Autonomna
pokrajina
140
XI PRILOZI
Redni
broj
Akt
24
Reenje gradske uprave

doneto u postupku
inspekcijskog nadzora u
oblasti izgradnje objekata
koji se grade na teritoriji
grada Beograda
25
Zakljuak o odbacivanju
zahteva za izdavanje
lokacijskih uslova -
26
lokacijskih uslova kada
je zakljuak donelo
ministarstvo nadleno
za poslove urbanizma i
pokrajine
27
graevinske dozvole usled
neispunjenja formalnih
uslova
Pravni
lek
Organ nadlean
za odluivanje
Rok
lan ZPI
alba
Grad Beograd
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 184.
stav. 6.
Prigovor
Nadleno
optinsko,
odnosno gradsko
vee
3 dana od dana
dostavljanja
zakljuka
lan 8.
Stav 4.
3 dana od dana
dostavljanja
zakljuka
lan 8.
Stav 5.
3 dana od dana
dostavljanja
zakljuka
lan 18.
Stav 2.
3 dana od dana
dostavljanja
zakljuka
lan 18.
Stav 3.
Prigovor
Prigovor
graevinske dozvole usled
uslova 28
kada je zakljuak donelo

pokrajine
Prigovor
Vlada, odnosno
izvrni organ
autonomne
pokrajine
Nadleno
optinsko,
odnosno gradsko
vee
Vlada, odnosno
izvrni organ
autonomne
pokrajine
141
Redni
broj
Akt
29
Reenje o odobrenju
izvoenja radova ( l. 145.
Zakon)
30
Reenje o odobrenju
Zakon) - kada je donosilac
reenja ministarstvo
autonomne pokrajne
31
Reenje o odbijanju
reenja o odobrenju
Zakon)
32
Reenje o odbijanju
reenja o odobrenju
Zakon) - kada je donosilac
reenja ministarstvo
autonomne pokrajne
33
reenja o odobrenju
Zakon)
34
reenja o odobrenju
Zakon)- kada je zakljuak
donelo ministarstvo
autonomne pokrajne
142
Pravni
lek
Organ nadlean
za odluivanje
Rok
lan ZPI
alba
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 29.
Stav 8.
Upravni sud
30 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 29.
Stav 8.
Ministarstvo
nadleno
za poslove
graevinarstva
8 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 29.
Stav 8.
Upravni sud
30 dana od dana
dostavljanja
reenja
lan 29.
Stav 8.
Nadleno
optinsko,
odnosno gradsko
vee
3 dana od dana
dostavljanja
zakljuka
lan 29.
Stav 10.
3 dana od dana
dostavljanja
zakljuka
lan 29.
Stav 11.
TubaUpravni
spor
alba
TubaUpravni
spor
Prigovor
Prigovor
Vlada, odnosno
izvrni organ
autonomne
pokrajine
XI PRILOZI
Redni
broj
Akt
35
upotrebne dozvole usled
uslova
Pravni
lek
Organ nadlean
za odluivanje
Rok
lan ZPI
Prigovor
Nadleno
optinsko,
odnosno gradsko
vee
3 dana od dana
dostavljanja
zakljuka
lan 44.
Stav 2.
Prigovor
Vlada, odnosno
izvrni organ
autonomne
pokrajine
3 dana od dana
dostavljanja
zakljuka
lan 44.
Stav 3.
upotrebne dozvole usled
uslova 36
kada je zakljuak donelo

pokrajine
143
XID KORISNI IZVORI

Centralni registar planskih dokumenata
http://planskidokumenti.gov.rs/mapserver2015/cityGis/
Portal za elektronsko podnoenje zahteva za graenje
https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/
Internet stranica za primenu Zakona o planiranju i izgradnji:
http://gradjevinskedozvole.rs/
Ministarstvo graevinarstva, saobraaja i infrastrukture:
http://mgsi.gov.rs/cir
Republiki geodetski zavod:
http://www.rgz.gov.rs/
Agencija za privredne registre:
http://www.apr.gov.rs/
Republiki zavod za statistiku:
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
Za vie informacija, upuujemo vas na zvanine Internet stranice jedinice lokalne samouprave na kojoj
se nalazi parcela, koje esto imaju sopstvene vodie, odnosno posebne delove sajta, posveene izdavanju dozvola u oblasti gradnje sa korisnim informacijama: adresama i brojevima telefona, iznosima taksi
i naknada, brojevima uplatnih rauna i sl.
144

Vodic Kroz Dozvole Za Izgradnju PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Kroz Dozvole Za Izgradnju PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

USAID PROJEKAT

ZA BOLJE USLOVE POSLOVANJA

VODI KROZ DOZVOLE

Dizajn i priprema za tampu:

Vodi za bolje razumevanje

Efikasnije izdavanje graevinskih dozvola

Potovani investitori, kolege u lokalnim samoupravama, teritorijalnoj autonomiji, dravnim

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji su u javnosti iroko prepoznate kao mehanizam da se

Spisak skraenica koje se koriste u vodiu kroz dozvole za izgradnju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

IXD Izvoenje radova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SPISAK SKRAENICA KOJE SE KORISTE

Zakon o planiranju i izgradnji

ta je pokazala analiza primene prethodnog zakona: Kljuni uzroci neefikasnosti sistema

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

Kljune novine u Zakonu o planiranju i izgradnji (ZPI)

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

ta javnog interesa, u smislu obezbeenja ispravnosti tehnike dokumentacije, je odgovornost institucija

Druge vanije novine koje donose izmene ZPI

Uvedena je detaljna klasifikacija objekata, da bi se obezbedilo da se zahtevnost procedure prilagodi

II POSTUPCI U VEZI SA IZGRADNJOM OBJEKATA: ODNOS ZPI SA DRUGIM PROPISIMA

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

III OBJEDINJENA PROCEDURA - JEDNOALTERSKI SISTEM ZA INVESTITORE U IZGRADNJU

T NIJE OBUHVENO OBJEDINJENOM

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

KLJUNI POJMOVI OBJEDINJENE

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), lan 2, stav 1, taka 22b

ta su klase objekata i ta je osnov usvojene klasifikacije?

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

ta su kategorije objekata i ta je osnov usvojene kategorizacije?

zgrade - nezahtevni objekti;

REF: Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), l. 111-132.

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

KO I NA KOJI NAIN ODREUJE GLAVNOG PROJEKTANTA?

Ovlaena lica (koja izrauju elaborate i studije);

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

Vrioci tehnike kontrole projekta za graevinsku dozvolu izjavom potvruju:

OSNOVNI ZAHTEVI ZA OBJEKAT

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

VRSTE TEHNIKE DOKUMENTACIJE

z a potrebe pribavljanja lokacijskih uslova (lan 53a. ZPI)

z a potrebe pribavljanja graevinske dozvole (lan 118a. ZPI)

z a potrebe graenja objekta i izvoenja radova

z a potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta

OPTA SADRINA TEHNIKE DOKUMENTACIJE

p rojekti se izrauju u delovima prema oblastima i sadraju

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

OPTA SADRINA DELOVA PROJEKATA PO OBLASTIMA

zavisno od vrste tehnike dokumentacije, sadri odgovarajue proraune, rezultate analiza i

VI PLANSKA DOKUMENTACIJA I OSTVARIVANJE PRAVA NA IZGRADNJU

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

VI PLANSKA DOKUMENTACIJA I OSTVARIVANJE PRAVA NA IZGRADNJU

VI OSNOVNI KORACI OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

obavezno samo kod

Broj obaveznih inspekcija

obavezno samo kod

obavezno samo kod

KADA GRAEVINSKU KADA GRAEVINSKU

Osim u sluajevima definisanim Uredbom o lokacijskim uslovima

VII UTVRIVANJE USLOVA ZA GRAENJE I IZVOENJE RADOVA

VODI KROZ DOZVOLE ZA IZGRADNJU: OD IDEJE DO UPOTREBE OBJEKTA

Kome moe biti izdata informacija o lokaciji i na osnovu koje dokumentacije?

VIIB IDEJNO REENJE

z a potrebe pribavljanja lokacijskih uslova (lan 53a. ZPI)

z a potrebe pribavljanja graevinske dozvole (lan 118a. ZPI)

z a potrebe graenja objekta i izvoenja radova

z a potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta

p rojekti se izrauju u delovima prema oblastima i sadraju

zavisno od vrste tehnike dokumentacije, sadri odgovarajue proraune, rezultate analiza i

osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD

idejno reenje za zgrade obavezno sadri samo deo arhitekture

opti podaci iz lana 28. PTD u formi datoj u Prilogu 9

tehniki opis projektovanog objekta, sa navoenjem potrebnih komunalnih kapaciteta

Osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD

opti podaci iz lana 28. PTD u formi datoj u Prilogu 9

u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200) na geodetskoj

Osnovni sadraj - popunjeni formular iz Priloga 1 PTD

svaki od delova PGD po oblastima sadri:

Opti podaci iz lana 28. PTD, u formi datoj u Prilogu 9

Tabelarni prikazi povrina objekta po prostorima i etaama, sa prikazom namena

Elaborat o geotehnikim uslovima izgradnje, izraen prema propisima o geolokim istraivanjima

forma naslovne strane Izvoda je data u Prilogu 2 PTD

prikaz mesta izlaska na krov:

prikaz veze objekta i terena (rampe, stepenita i sl.)

prikaz naina i tokova prikljuenja na javni put

prikljuaka na javnu komunalnu i drugu infrastrukturu uz navoenje kapaciteta, odnosno