PREDNOSTI I SLABOSTI

FORME UGOVORA PREMA

FIDIC YELLOW BOOK-U U
ODNOSU NA UGOVORE
PREMA RED BOOK-U
RASPODELA I BALANS RIZIKA I ODGOVORNOSTI IZMEĐU UGOVORNIH
STRANA, ADMINISTRACIJA UGOVORA U TOKU REALIZACIJE
PROJEKTA I NAČIN PLAĆANJA IZVOĐAČA RADOVA

SANJA LIČINA, GR 6/2017-OG

 Sadržaj:

1. Uvod
a. Rizici
b. Standardne forme ugovora
c. FIDIC
d. Klejm situacije
e. Sporovi u građevinarstvu
f. Izbegavanje klejmova
2. Raspodela i balans rizika i odgovornosti između ugovornih strana
a. Delovi FIDIC ugovora
b. FIDIC ugovorne forme
c. Koraci u upravljanju rizicima tokom realizacije projekta
d. Raspodela rizika između ugovornih strana
e. Klejmovi izvođača
f. Klejmovi investitora
3. Administracija ugovora u toku realizacije projekta
a. Procedure važne za administraciju ugovora
b. Tri načina administracije ugovora
4. Način plaćanja izvođača radova
a. Brige ugovarača
b. Osnovni sistemi ugovaranja
5. Zaključak
6. Literatura

1
 1. UVOD

Građevinarstvo je privredna grana koja obiluje rizicima, što je uglavnom posledica

kompleksnosti i konačnog proizvoda (objekta koji se gradi) i teško predvidivih okolnosti u
kojima se posao realizuje.11 Uspešno izvođenje građevinskog projekta koji se gradi zavisi od
brojnih faktora – terena, klimatskih uslova, pristupnih saobraćajnica gradilištu, pravovremene
predaje gradilišta, pristupa potrebnim informacijama za izvođenje radova, kompetentnosti
konsultanata, pogodnosti projektnih rešenja, kvaliteta zaštite na radu, snabdevanja energijom,
procesa dobijanja dozvola, kašnjenja u plaćanju, problema finansiranja, zakona, nejasnoća u
formulaciji ugovora i drugih.

Značaj rizika u realizaciji projekta je taj što rizici direktno utiču na proces izvođenja radova,
ometaju ih, utiču na brzinu izvođenja, menjaju njihovu cenu, itd. Sve ovo dovodi do formiranja
spornih situacija između ugovornih strana - (investitora, koji plaća za određenu uslugu) i
izvođača (koji realizuje uslugu u zamenu za plaćanje). Način da se ovakve sporne situacije
izbegnu ili da se bar njihov broj u određenoj meri smanji, kao i da se tačno odrede granice
odgovornosti ugovornih strana i definiše način rešavanja potencijalnih sporova je korišćenje
standardnih formi ugovora u građevinarstvu.

FIDIC (Federation Internationale Des Ingenieurs-Conseils) predstavlja najviše primenjivani set

standardnih formi ugovornih dokumenata i uslova ugovaranja koji se koristi u internacionalnom
graditeljstvu.2 Ovakve ugovorne forme teže da što detaljnije definišu odgovornosti ugovornih
strana pri pojavi rizika i da predvide što veći broj rizika koji se mogu javiti u toku izvođenja
projekta. Takođe, u ugovoru se unapred definišu procedure za njihovo rano uočavanje i
obaveštavanje, beleženje stvarnih efekata, kvantifikovanje finansijskih i vremenskih posledica
nakon prestanka dejstva rizika i što pravedniju raspodelu tih posledica.3

1
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 13
2
Zoran Cekić – „Internacionalno građevinarstvo”, str. 252
3
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 14

2
Ukoliko ipak dođe do kršenja jedne ili više stavki ugovora, a neminovno je da do toga dođe,
podnosi se odštetni zahtev ili „klejm“ (eng. claim), kojim se, na osnovu prava iz ugovora ili
zakona, potražuju dodatna finansijska sredstva ili se traži produženje roka završetka radova.

Ukoliko se klejm ne reši, problem se rešava putem spora u građevinarstvu, i to po unapred

dogovorenim procedurama i pravilima definisanih ugovorom o građenju. Metode za rešavanje
sporova su: medijacija, rana nepristrasna procena i odbor za rešavanje sporova (preliminarne
odluke) i sudski proces, arbitraža i odluka eksperta (obavezujuće odluke).

Međutim, rešavanje sporova u građevinarstvu je često skupo i dugo traje.4 Najčešća strategija za
efikasno rešavanje problema je izbegavanje klejmova. Teži se da se u fazi ugovaranja već uoče
potencijalni rizici na projektu i dodeli odgovornost za njihovu kontrolu, ali često je teško
predvideti sve rizike, pa u situaciji kada je posao već ugovoren i realizacija projekta započeta,
kontrola rizika se vrši profesionalnom administracijom ugovora tokom realizacije projekta i
upravljanjem rizicima tokom realizacije projekta.

4
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 15
3
 2. RASPODELA I BALANS RIZIKA I ODGOVORNOSTI IZMEĐU
UGOVORNIH STRANA

Dakle, kako je gore napomenuto, najbolji način za rešavanje spornih situacija koje bi mogle da
iskrsnu je korišćenje standardnih formi ugovora – FIDIC. Novi, dopunjeni skup standardnih
formi i uslova ugovaranja, dorađen 1999. godine, obuhvata sledeće vrste ugovora:

 Uslove ugovaranja za izvođenje objekata visokogradnje i niskogradnje projektovane od

strane investitora – „Ugovor o građenju“ (Conditions of Contract for Construction for
Building and Engineering Works Designed by the Employer: The Construction Contract)
– osavremenjuje i nastavlja postojeću „Crvenu knjigu“
 Uslovi ugovaranja za opremu, projektovanje i izvođenje radova za elektro i mašinska
postrojenja i objekte visokogradnje i niskogradnje projektovane od strane izvođača radova
– „Ugovor za opremu, projektovanje i izgradnju“ (Conditions of Contract for Plant and
Design-Build for Electrical and Mechanical Plant and for Building and Engineering
Works Designed by the Contractor: The Plant and Design-Build Contract) –
osavremenjuje i nastavlja „Žutu i Narandžastu knjigu“
 Uslovi ugovaranja za projekte tipa „ključ u ruke“ (Conditions of Contract for
EPC/Turnkey Projects: The EPC/Turnkey Contract)
 Kratka forma ugovora - „Kratka forma“ (Short Form of Contract – The Short Form)5

Ovde se fokusiramo na poređenje „Crvene“ i „Žute“ knjige.

„Crvena“ knjiga ili „Ugovor o građenju“ primenjuje se u slučaju tradicionalnog sistema

izgradnje, pri čemu odgovornost za izradu projektne dokumentacije leži na investitoru.6 Investitor
bira Inženjera kao svog zvaničnog zastupnika. Novina je što investitor takođe dobija mogućnost
podnošenja klejma, što u ranijim izdanjima ugovora nije bilo moguće.

„Žuta“ knjiga ili „Ugovor za projektovanje, opremu i izgradnju“ primenjuje se kod izgradnje
industrijskih objekata, isporuke elektro-mašinske opreme i za projektovanje i izgradnju objekata
visokogradnje i niskogradnje. Suština leži u obavezi izvođača da prouči zahteve investitora,
isprojektuje radove i izgradi (i eventualno opremi) objekat.7

5
Zoran Cekić – „Internacionalno građevinarstvo”, str. 253-4
6
Branislav Ivković, Željko Popović – „Upravljanje projektima u građevinarstvu“, str. 441
7
Branislav Ivković, Željko Popović – „Upravljanje projektima u građevinarstvu“, str. 442
4
Dakle, glavna razlika je u tome koja ugovorna strana ima veću odgovornost, da li je to investitor
(kao u „Crvenoj“ knjizi) ili izvođač (kao u „Žutoj“ knjizi). Samim tim, upravljanje rizicima, kao
najveći deo odgovornosti ugovorne strane, drugačije je raspoređeno u zavisnosti od odabranog
ugovora.

Prvo je potrebno osvrnuti se na detalje procesa upravljanja rizicima tokom realizacije projekta.

Po definiciji, rizik je neizvestan događaj ili stanje koji, ukoliko nastane, može imati pozitivan ili
negativan efekat na bar jedan od ciljeva projekta (obim posla, vreme, troškovi, kvalitet, itd.).8
Procedura koju preporučuje Project Management Institute (PMI) sastoji se iz sledećih šest
koraka:

 Planiranje upravljanja rizikom

 Identifikacija rizika
 Kvalitativna analiza rizika
 Kvantitativna analiza rizika
 Planiranje odgovora na rizik i
 Osmatranje i kontrola rizika.

Planiranje upravljanja rizicima treba započeti što ranije u projektu. Može se podeliti u
nekoliko glavnih faza: 1. metodologija – način identifikacije i predviđanja rizika, odabir alata
(programa) koji će se koristiti, odabir sredstava komunikacije; ova faza sastoji se iz sastanaka čija
je svrha priprema logističkih sredstava – registracije email adrese za komunikaciju, nabavljanje
programa za rad i dr; 2. ulazni podaci – pribavljanje ulaznih podataka i dokumenata za
upravljanje rizicima; ovi podaci obuhvataju: istorijske podatke, procedure vezane za firmu,
zvanični dokument odobrenja projekta, podaci vezani za sam projekat, kao što su vrsta i obim
posla, predviđena cena radova i budžet za njihovo izvođenje, sredstva i materijali koji će se
koristiti, kao i eventualna ograničenja; 3. odgovornost – određivanje ko organizuje sastanke, ko
učestvuje u njima i koja je uloga rukovodstva firme; rukovodstvo firme generalno treba da uoči
nekoliko glavnih rizika koji utiču na projekat i da na osnovu toga odredi potrebne mere za zaštitu
od rizika u toku izvođenja radova; učesnici u projektu su: project manager, direktor
projektovanja, direktor gradnje, investitor, finansijski i pravni konsultant, članovi tima na
gradilištu, predstavnici glavnog projektanta i izvođača; 4. budžet i vreme – vreme i novac

8
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 58
5
predviđeni za upravljanje rizicima, odnosno koliko će se radnih sati potrošiti na ovu fazu projekta
i koji je predviđeni fond za organizaciju sastanaka i angažovanje eksperata; 5. sistem ocenjivanja
i interpretacija – uspostavljanje skale za ocenjivanje rizika koja će se univerzalno primenjivati na
konkretnom projektu, zasnovane na verovatnoći pojave rizika i odnose se na posledice tih rizika;
obično su to skale 1-10; 6. pragovi – u suštini određivanje koliko kašnjenje usled posmatranog
rizika je dopustivo i neće značajno uticati na realizaciju projekta; 7. izveštavanje – određivanje
načina obaveštavanja druge strane o potencijalnim izmenama, odlukama ili problemima, interval
redovnog izveštavanja, rokovi za izveštavanje i upotreba email adrese za izveštavanje; 8.
istorijski podaci – koje podatke i koje obavljene analize treba sačuvati za buduće projekte, odabir
informacija koje bi mogle biti od koristi kasnije; 9. ugovorne preporuke – koje odredbe ugovora
treba dodati u upit, procedure za izvođače, odnosno uputstva i zahtevi koje izvođači treba da
ispune, a koji se odnose na upravljanje rizicima tokom realizacije projekta.

Identifikacija rizika – podrazumeva, kako samo ime kaže, prepoznavanje potencijalnih rizika u
što većem broju. Podrazumeva interakciju više različitih učesnika u projektu i njihovu saradnju
kako bi se došlo do što kreativnijih rešenja. Identifikacija rizika obavlja se uglavnom u vidu
sastanka, a za organizovanje i vođenje ovakvog sastanka potrebno je iskustvo. Važno je održati
sistematičnost u određivanju rizika, pa je preporučljivo koristiti sistem za klasifikaciju radova na
projektu – WBS (Work Breakdown Structure). Takođe, preporučljivo je da se rizici grupišu u
kategorije. Broj učesnika na sastanku identifikacije rizika potrebno je ograničiti na 6-10 učesnika
kako bi rad bio kreativan i efikasan. Iskustvo stručnjaka pokazuje da upotreba računara na
ovakvim sastancima utiče negativno na kreativno razmišljanje učesnika i smanjuje krajnji broj
identifikovanih rizika. Pri definisanju rizika naglasak treba staviti na uzroke i posledice rizika jer
to podiže svest o rizicima i značaju preciznosti njihovog određivanja. Svakom identifikovanom
riziku treba dodeliti osobu koja će biti odgovorna za praćenje tog rizika. Rizici se zavode u
dokumentaciju projekta zajedno sa datumom identifikovanja, a svaka dalja izmena zavodi se na
isti način.
Nisu svi rizici negativni, tj. ne utiču negativno na realizaciju projekta. Postoje i povoljni rizici i
njihovo identifikovanje treba ohrabriti. Na primer, kvalitetan pesak za plažu je skup materijal u
Zalivu (25-50 $/m3), uz duge rokove isporuke (često nekoliko meseci). Malo ulaganje u

6
istraživanje tla može da rezultira pronalaženjem upotrebljivog peska na lokaciji projekta, koji se
može privremeno akumulirati i koristiti za finalizaciju plaža. 9

Kvalitativna analiza rizika – Kvalitativna analiza rizika je jedan od najvažnijih koraka za

komercijalne investicione projekte. Njegov cilj je da se subjektivno proceni verovatnoća pojave i
posledice za svaki identifikovani rizik i formiraju liste prioriteta za konsultaciju sa
menadžmentom i dalju akciju. 10 Za kvalitativnu analizu rizika koriste se skale definisane u fazi
planiranja upravljanja rizicima, skale 1-10 zasnovane na verovatnoći da se određeni rizik dogodi,
a ocenjene prema očekivanim posledicama rizika na realizaciju projekta. Mogu se usvojiti i
različite skale, i to za vremenske i troškovne posledice i da se dodaju skale za posledice u
kvalitetu radova, ocenu sigurnosti tokom izvođenja i posledice po okolinu. Množenjem ocene
verovatnoće pojave rizika i ocene posledica dobija se rang rizika, i, prema rangu, prioritet rizika
(što je veći rang rizika, to je viši prioritet). Rizike treba inkorporirati u planove realizacije
projekta ukoliko je to moguće.

Kvantitativna analiza rizika – za razliku od kvalitativne analize, kvantitativna analiza nije

„obavezna“ i sprovodi se samo za rizike visokog prioriteta jer često ovakva analiza nije isplativa
– sredstva koja je potrebno uložiti u sprovođenje ove analize nadmašuju troškove koji bi se mogli
javiti ukoliko se ipak preskoči ova analiza i neke situacije ne predvide. Kvantitativna analiza se
sastoji iz procene posledica na vreme i troškove izvođenja, a njihova finansijska vrednost množi
se sa verovatnoćom pojave rizika; zbir očekivanih troškova rizika koristi se za određivanje
potrebne budžetske rezerve, a služi za opravdavanje potrebe povećanja budžetskih rezervi kako bi
one obuhvatile rizike. Deo sredstava se obično odvaja za upravljanje rizicima koji će biti
identifikovani u budućnosti – tzv. menadžment rezerva.

Planiranje odgovora na rizike – nadovezuje se na planiranje upravljanja rizicima tako što se

svakom izdvojenom riziku (izdvajaju se svi veći rizici) dodeljuje osoba za njihovo praćenje i
upravljanje. Plan odgovora na rizik može da obuhvata i okidače – situacije koje mogu nagovestiti
da će doći do ostvarenja rizika. Takođe, treba obratiti pažnju i na rizike koji ne nastaju unutar
projekta i postupati sa njima na sličan način kao sa ostalim rizicima. Za velike komercijalne
projekte posebno je važno da se koordiniraju tzv. programski rizici, kod kojih rezultati sa jednog

9
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 61
10
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 62
7
projekta mogu da utiču na ciljeve drugih projekata.11
U praktičnom pogledu, odgovor na rizike načelno se sastoji iz: prevencije ili izbegavanja
(eliminisanje rizika ili uzroka koji bi do njega doveo), aktiviranja unapred pripremljenog plana
ukoliko se rizik ipak dogodi (transferom rizika angažovanjem proizvođača ili kupovinom
osiguranja, umanjivanjem odnosno kontrolom posledica, prihvatanjem rizika ili kombinovanim
odgovorom) ili aktiviranja rezervnog plana, ukoliko prethodne mere nisu efikasne.
Što se pozitivnih rizika tiče, ali se njima upravlja na drugi način – iskorišćenjem, intenziviranjem
i/ili podelom koristi, jer njihove posledice utiču povoljno na realizaciju projekta. Svaki odgovor
na rizik utiče na vreme, način i troškove izvođenja radova.

Osmatranje i kontrola rizika – obuhvata: izmene u planu odgovora na rizike po potrebi,

modifikacije vezane za predviđeni vremenski okvir realizacije projekta, predviđanje novih
(dodatnih) rizika, kvalitativnu i kvantitativnu analizu, predviđanje rizika koji do tog trenutka nisu
bili dominantni ali bi, zbog nekih određenih izmena, mogli da postanu dominantni, kao i
osavremenjavanje baze istorijskih podataka.
Za dobro sprovođenje ove faze važno je da sve prethodne faze takođe budu dobro sprovedene,
jer, ako nisu, moraju se uvoditi neplanirana rešenja, što remeti pretpostavljene planove realizacije
projekta.
Važan faktor za praćenje rizika je indeks efikasnosti projekta, koji koristi metode zarađene
vrednosti. Indeks efikasnosti ukazuje na potencijalno nastajanje rizika, odnosno može poslužiti
kao okidač.
Veoma je dobra i korisna ideja da se rizične aktivnosti istaknu u vremenskom planu realizacije
projekta i da se o njima izveštava na sličan način kao o aktivnostima na kritičnom putu.
Gantogrami mogu da uključe dodatnu „rizik“ kolonu, koja će ukazati na tekući rang aktivnosti i
njen prioritet u vezi sa poslednjom analizom rizika.12
Praćenje statusa rizika treba obavljati na mesečnom sastancima.

Promene u količinama, odgovornost za projekat, varijacije, nepredviđene situacije, porast cena,

itd. su glavni rizici sa kojima se suočavamo u svim formama ugovora. U produžetku je data
analiza raspodele ovih rizika između ugovornih strana u „Crvenoj“ i „Žutoj“ FIDIC knjizi13:

11
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 64
12
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 67
13
https://www.academia.edu/11410276/Risk_Allocation_in_different_FIDIC_Contract_Forms?ends_sutd_reg_path
=true
8
  U „Crvenoj“ knjizi, meri se količina utrošenog materijala i plaćanje se vrši na osnovu
tih količina, dok se u „Žutoj“ knjizi plaćanje vrši na osnovu unapred dogovorenog
plana, koji se uklapa u ugovorenu paušalnu cenu radova.14 Ovakva raspodela je
adekvatna s obzirom na činjenicu da se „Crvena“ knjiga zasniva na projektu
investitora, a „Žuta“ na projektu izvođača koji treba da zadovolji zahteve investitora.
 U „Crvenoj“ knjizi rizici vezani za projektnu odgovornost leže na investitoru, dok su
oni izvođačeva obaveza u „Žutoj“ knjizi. U „Crvenoj“ knjizi, investitor je dužan da
pokrije troškove svih rizika osim onih koji su navedeni kao rizici izvođača.
 I u „Crvenoj“ i u „Žutoj“ knjizi, investitor nije odgovoran za posledice koje bi mogle
da se jave usled nepredviđenih fizičkih uslova i ostalih fizičkih prepreka kao što su
klimatski uslovi, i, ako dođe do kašnjenja usled nekog od ovih razloga, investitor ima
pravo na produžavanje roka. Logika je da je bolje da izvođač prihvati ovakve rizike
onda kada ni investitor sa iskustvom ne može da proceni verovatnoću da do njih dođe.
 Što se tiče odgovornosti za tačnost ulaznih podataka, ona pada na izvođača u obe
knjige.
 U obe knjige, obaveza izvođača je da zaštiti mesto izvođenja radova tokom zaustave
radova. Ovakva raspodela odgovornosti nije pravedna u slučajevima kada izvođač nije
još uvek plaćen. Mnogo bi opravdanije bilo da finansijska odgovornost u ovakvoj
situaciji pripadne investitoru barem u slučajevima kada uzrok privremene zaustave
radova nije izvođačeva greška i kada izvođač još uvek nije plaćen.

FIDIC standardni ugovori smatraju se dobro izbalansiranim kada govorimo o principima dodele
rizika. Raspodela rizika u obe knjige uglavnom je povoljna za obe ugovorne strane jer investitor
sklapa ugovor sa manjim ulaganjem, a izvođač nije dužan da pokriva troškove rizika za koje
verovatnoća događanja nije velika.15

FIDIC uslovi ugovora definišu i detaljno opisuju rizike na projektu koji ne spadaju u odgovornost
izvođača. Ostvarivanje nekog od tih rizika tokom realizacije projekta daje pravo izvođaču da

14
Branislav Ivković, Željko Popović – „Upravljanje projektima u građevinarstvu“, str. 442
15
https://www.academia.edu/11410276/Risk_Allocation_in_different_FIDIC_Contract_Forms?ends_sutd_reg_path
=true

9
podnese osnovan klejm.16 Isto važi i za investitora, ukoliko se ostvari neki rizik koji ne potpada
pod njegovu odgovornost.

Klejmovi izvođača imaju za cilj ili produžetak roka izgradnje ili novčanu naknadu zbog
nepredviđenih troškova. Procedura za klejm izvođača sastoji se iz obaveštavanja
investitora/inženjera, prikupljanja podataka, obrazlaganja i podnošenja, evaluacije i odlučivanja,
privremenog plaćanja, i eventualnog nezadovoljstva odlukom. Mogući klejmovi izvođača su:

 zakasneli crteži i instrukcije

 pravo pristupa gradilištu (kasna primopredaja gradilišta)
 geodetsko obeležavanje (greške prilikom određivanja referentnih tačaka)
 nepredvidivi fizički uslovi (na gradilištu; uslovi izvan gradilišta se po preporuci ne
razmatraju)
 fosili
 dodatna testiranja
 produžetak roka za završetak (nepovoljni vremenski uslovi, nedostatak radne snage,
kašnjenja investitora)
 kašnjenja zbog lokalnih vlasti
 posledice prekida radova usled grešaka izvođača
 primopredaja delova radova (rano preuzimanje i korišćenje dela radova od strane
investitora bez saglasnosti izvođača)
 uticaj na testove po završetku (sprečavanje ili ograničavanje izvođača da obavi testiranje)
 troškovi popravke defekata (koji nisu nastali usled grešaka izvođača)
 izvođač da istraži uzrok defekata u radovima (čak i kada nije odgovoran za njih)
 vrednovanje (neslaganje izvođača sa proračunom inženjera)
 umanjenja u obimu radova
 procedura za izmenu (neslaganja izvođača i inženjera u vezi sa evaluacijom izmene u
radovima)
 optimizacija
 usklađivanje ili izmene u regulativi (zakonske promene)

16
Dr Željko Popović – „Odštetni zahtevi u građevinarstvu”, str. 73
10
  kašnjenje u plaćanju (kompenzacija troškova zbog nepredviđenog sopstvenog
finansiranja)
 pravo investitora na raskid
 pravo izvođača da prekine rad (usled neplaćanja radova)
 plaćanje u slučaju raskida
 osiguranja (gubici, povrede, bolest, smrt, koji su posledica nebrige investitora)
 posledice rizika investitora (gubitak ili oštećenje radova zbog rizika koji je u nadležnosti
investitora)
 opšti zahtevi u vezi sa osiguranjima
 posledice više sile
 mogući raskid, plaćanje i oslobađanje (prolongirana sprečenost da se izvršavaju ugovorne
obaveze)
 zakonsko oslobađanje od obaveza (ako je izvođenje radova nemoguće ili u suprotnosti sa
zakonom)
 klejmovi izvođača17

Svi gore navedeni klejmovi zajednički su za „Crvenu“ i „Žutu“ knjigu, i većinom su dati zajedno
sa vremenskim rokom za obaveštavanje druge ugovorne strane.

Što se tiče klejmova investitora, oni nisu uopšte bili obuhvaćeni ni jednim od ugovora sve do
izdanja publikovanih 1999. Procedura za obaveštavanje druge ugovorne strane je generalno dosta
manje komplikovana nego u slučaju klejma izvođača. Procedura za klejm investitora sastoji se iz
poziva na član ugovora ključnog za taj klejm i proračun iznosa ili vremena koji se klejmuje, što je
primetno kraće i jednostavnije nego ranije navedena procedura za klejm izvođača. Mogući
klejmovi investitora su:

 klejmovi investitora
 garancija za dobro izvršenje posla
 električna energija, voda, gas (ako izvođač želi da koristi resurse investitora, treba da ih
plati u skladu sa cenama iz ugovora)
 oprema investitora i besplatni materijal
 dokazi o plaćanjima

17
Izvor: Željko Popović - „ Odštetni zahtevi u građevinarstvu“
11
 odbijanje (izvođač mora da ponovi testiranje radova koje je Inženjer odbio zbog grešaka
ili nedostataka)
 popravke (Inženjer može da izda nalog da izvođač ukloni opremu ili materijale koji nisu u
skladu sa ugovorom)
 stopa napredovanja
 odšteta zbog kašnjenja
 neuspešni testovi po završetku
 produžetak perioda za obaveštavanje o defektima
 neotklanjanje nedostataka
 dodatni testovi
 napuštanje gradilišta (neuklanjanje opreme, viška materijala ili otpadaka)
 usklađivanja ili izmene u regulativi
 procena stvarne vrednosti radova na dan raskida
 plaćanje posle raskida
 osiguranja
 opšti zahtevi u vezi sa osiguranjima
 osiguranje radova i opreme izvođača.

12
 3. ADMINISTRACIJA UGOVORA U TOKU REALIZACIJE
PROJEKTA

Administracija ugovora podrazumeva poštovanje i dokumentovanje procedura opisanih u

ugovoru, pri čemu naročito ističemo sledeće procedure18:

 Primopredaja gradilišta
 Obezbeđenje ugovornih garancija i osiguranja
 Priprema, odobravanje i izmene programa za realizaciju radova
 Privremeni obračun i plaćanje za izvršene radove
 Projektovanje, odobravanje i izmene u projektnoj dokumentaciji
 Najava klejma i formiranje detaljne dokumentacije o klejmu
 Testiranje materijala i izvršenih radova i otklanjanje defekata
 Primopredaja radova, itd.

Administracija ugovora sprovodi se na jedan od sledeća tri načina:

 Inženjer – izabran kao predstavnik Investitora; njegov zadatak je da nadgleda posao uz

dužnost da donese fer odluke u trenucima kada je to potrebno
 Investitor ili njegov predstavnik – direktna administracija ugovora od strane Investitora ili
njegovog izabranog predstavnika
 Šef gradilišta – postavljen od strane Investitora da koordinira sve potrebne poslove, bez
snošenja direktne odgovornosti za projekat i radove.19

Dobra administracija ugovora važna je i sa stanovišta da, ukoliko se primeni, mogu se

kontrolisati broj i posledice klejmova. Da bi se ostvarila dobra administracija, važno je:

 Dobro vođenje dokumentacije

 Jasna i dobro definisana podela rizika
 Redovno praćenje rizika – mesečni sastanci, kao i postavljanje kao odgovornog lica lica
sa iskustvom
 Dobar i efikasan sistem za komunikaciju, otvaranje email adrese koja će se koristiti u te
svrhe

18
Dr Željko Popović - „Odštetni zahtevi u građevinarstvu“, str. 57
19
http://3foldtraining.com/wp-content/uploads/2017/01/FIDIC-SEMINAR-PRESENTATION_ver-1.0.pdf
13
 Kao najvažnije, efikasan sistem za upravljanje projektnom dokumentacijom. Kao glavni
element ovakvog sistema je baza podataka u kojoj se nalaze svi dokumenti nastali u toku
rada na projektu. Ovakav sistem pruža potrebne dokaze za komunikaciju o klejmovima.

14
 4. NAČIN PLAĆANJA IZVOĐAČA RADOVA

Neki načini plaćanja i finansijskog rešavanja pomenutih situacija već su pominjani ranije u
tekstu. Ovde samo treba napomenuti još jednom ključne razlike između načina finansiranja u dve
posmatrane FIDIC knjige.

Osnovna briga ugovarača je poznavanje:

 Procesa ugovaranja i
 Standarda koji utiču na izvršenje ugovora.

Prihvatanje odgovarajuće forme ugovora i izbor tipa ugovora imaju ključnu ulogu u uspešnoj
realizaciji internacionalnog projekta (a isto tako i projekta na domaćem tržištu). (…) Tri osnovna
sistema ugovaranja su:

 Ugovor zasnovan na stvarno izvedenim količinama i fiksnim jediničnim cenama

 Ugovor sa fiksnom konačnom sumom
 Ugovor zasnovan na ukupnim ostvarenim troškovima uvećanim za honorar.20

Obračun i plaćanje radova u „Crvenoj“ knjizi vrši se na osnovu izmerenih količina i ugovorenih
jediničnih cena. Privremeno vrednovanje i plaćanje izvedenih radova u „Žutoj“ knjizi po pravilu
se vrši na osnovu unapred dogovorenog plana, koji se uklapa u ugovorenu paušalnu cenu
radova.21

Potrebno je još napomenuti još jednom da je pravilno vođenje dokumentacije o obračunu i

plaćanju za izvršene radove ključ za dobru administraciju ugovora i kontrolisanja broja i
posledica klejmova.

20
Zoran Cekić – „Internacionalno građevinarstvo“, str. 251
21
Branislav Ivković, Željko Popović – „Upravljanje projektima u građevinarstvu“, str. 441-442
15
 5. ZAKLJUČAK

Ovde se ne može govoriti o prostom poređenju FIDIC ugovora po „Crvenoj“ i po „Žutoj“ knjizi,
jer ove knjige, koliko god da su slične u formi, potpuno su različite u svojoj primeni. Izbor FIDIC
ugovora treba da zavisi isključivo od vrste projekta i načina vođenja projekta – da li će veća
odgovornost pripasti Investitoru ili Izvođaču, kao i željenog načina finansiranja.

Ono u čemu se obe knjige „slažu“ je činjenica da je Upravljanje rizicima možda i najvažniji
aspekt upravljanja projektima. Temeljno i donekle kreativno predviđanje rizika, njihovo praćenje,
dokumentacija i efikasna kontrola rizika ključna je za pravilno odvijanje projekta, jer, ukoliko se
ova faza ne sprovede pravilno, štete koje bi potencijalno nastale kao posledica mogle bi biti
velike i mogle bi dosta štetno uticati na projekat.

16
6. LITERATURA
 Dr Željko Popović - „Odštetni zahtevi u građevinarstvu“
 Zoran Cekić – „Internacionalno građevinarstvo“
 Branislav Ivković, Željko Popović – „Upravljanje projektima u
građevinarstvu“
 http://3foldtraining.com/wp-content/uploads/2017/01/FIDIC-SEMINAR-
PRESENTATION_ver-1.0.pdf
 https://www.academia.edu/11410276/Risk_Allocation_in_different_FIDIC_
Contract_Forms?ends_sutd_reg_path=true

17