SVETENOMUENIK GRIGORIJE LEBEDEV

K SVETLOSTI JEVANELJA HRISTOVOG

(Duhovna razmiljanja nad Jevaneljem po Marku)

KRATKI IVOTOPIS NOVOMUENIKA I ISPOVEDNIKA

EPISKOPA GRIGORIJA LEBEDEVA
+++++
01-50
51-100
101-150
151-163

01-50

1. Poetak Jevanelja Isusa Hrista... Evo Ja aljem anela Svojega pred licem Tvojim... Glas
vapijueg u pustinji: Pripremite put Gospodnji (Mk. 1,1-3).

Tako u dui ovekovoj Hristovoj blagovesti prethodi savet anela: "Pripremi put Bogu". To je zov savesti. On se uje i kada je ivot besplodan. I samo u otvorenoj dui - kada su sruene
pregrade strasti, kada su poravnate provalije padova - samo u pripremljenoj dui, moe da
odjekne i da se zauje glas jevaneljske rei.
A za glasom Jevanelja, kad on bude primljen, dolazi Hristos. U suprotnom - ovekove oi su
zatvorene, zatvorene su i njegove ui, i srce je gnevno, i on nita ne uje.

2. A Jovan bee obuen u kamilju dlaku (Mk. 1,6).

Glas savesti je strog, surov... Nemoj ga zanemarivati, ma kako bio neprijatan... Posluaj ga!

3. Odgovori im Jovan govorei: ...meu vama stoji Neko, Koga vi ne znate. To je Onaj to dolazi
za mnom, Kojipreda mnom bi, Kome ja nisam dostojan odreiti remena naobui Njegovoj (Jn.
1,26-27).
Dolazi za mnom jai od mene... On e vas krstiti Duhom Svetim (Mk. 1,7-8) i ognjem. Njemu je
lopata u ruci pa e otrebiti gumno Svoje, i sakupie penicu Svoju u itnicu (Mt. 3,11-12).

I u istoj savesti prirodnog oveka, koji nije prosveen Hrianstvom, stoji "Neko", Koga savest
ne zna. To je - Bog. ovek se Bogu ee obraa posle spoljanjih utisaka i uticaja, no Bog je
ispred svega. On je najsilniji... Kada se dua prui ka Njemu, ona tad shvati da je to Onaj Kome
ona nije dostojna da odrei remen na obui. To je - Bog. Samo Bog moe u korenu da izmeni
ljudsko nitavilo. I ista dua to shvata. Samo Bog moe ognjem da istrebi ljudski smrad i da
strujanjem oiujue - tvorake sile Duha Svetoga udahne dah novog ivota. Takvo je krtenje
due: smrt u ognju, pogrebenje i ustajanje u vodi oienja, i obnovljenje u blagodati Duha
Svetoga.

4. A kada je izlazio Isus iz vode (Jordana). vide (Jovan) nebesa gde se otvaraju i Duh kao golub
silazi na Njega (Mk. 1,10). I kada se Isus krstio, dok se On moljae Bogu, otvori se nebo, i sie
na Njega Duh Sveti (Lk. 3,21-22).

Tako Duh Sveti blagodau poseuje oveka po oienju krtenjem pokajanja. Kada u krtenju
pokajanja bude pogreben "stari" ovek, ovek koji propada, tada se za oveka otvaraju nebesa i
daruje mu se strujanje blagodatnog Duha. Sveti Luka bogonadahnuto pridodaje seanje na
molitvu Hristovu po izlasku iz vode, i tim vie produbljuje misao o vremenu silaska Duha
Svetoga: Isus se po krtenju molio: tada se otvorilo nebo... I hrianska dua, koja je prola ispit
oiujueg pokajanja, sada treba da stupi u duhovni podvig ustremljenosti ka Bogu (podvig
molitve), i tada e joj se otvoriti nebo. Otuda zakljuak: ne uznemiravaj se, ne padaj u
malodunost, ne pouruj Boga da te primi u Svoje naruje. Duh Gospodnji ne dolazi im
pomisli: "Evo, poi u Hristu..." On e te posetiti onda kada u pokajanju pogrebe staroga
oveka u sebi, onoga koga si osudio, i pone duhovni podvig ustremljenosti ka Bogu.

5. I odmah (posle krtenja) ga Duh izvede u pustinju. I bi (Hristos) onde u pustinji dana
etrdeset, kuan od satane (Mk. 1,12-13).

Da, odmah... Tek to je dua stala na put ka Bogu, istoga asa, kao pustinjski vihor, navaljuju na
nju iskuenja. Pustinja - to je svet besplodnog ivota, to je zemaljski ivot. On se odmah

obruava na duu, jer izmeu njih nema srodnosti. Izmeu njih postoji borba. I Hrianin, tek to
je obznanio da je Boiji, odmah biva prinuen da stupi u ovu borbu sa svetom iskuenja. Ona je
neminovna. U suprotnom, on nije sin Duha, nego je sin zemlje. I ti budi spreman na satanina
iskuenja. Primi ih spokojno, da bi ih pripremljen za borbu odbio. Ne malaksavaj i ne padaj u
uninije. Borba sa grehom je za vojnika Boijeg neminovna; dakle, ako si vojnik, onda se bori, a
ne da skrta ruke u malodunosti. Borba e biti duga. Na etrdeset dana se (u Svetom Pismu)
ukazuje kao na najdui, krajnji rok podviga. Predstoji dugotrajna borba. Borba za ceo ivot.

6. I bi (Gospod u pustinji) sa zverinjem, i aneli mu sluahu (Mk. 1,13).

Kada se ovek, koji je poao ka Bogu, nae u pustinji ivota, na njega nasru zveri. Zveri - to su
ljudske strasti. One opkoljavaju duu i prete joj. Zar nisu krvoedne zveri? I zar ne donose patnje
hrianskoj dui? Budi hrabar, bori se... Tako treba da bude.
A zatim: ti nisi sam! Aneli mu sluahu. Evo tvoje nevidljive strae. Boija ruka te sada prati, i
tvoja odbrana je vrsta. Samo nemoj da izneveri Boga!

7. A hodei pokraj mora Galilejskog vide Simona i Andreja brata njegova gde bacaju mree u
more; jer bejahu ribari. I ree im Isus: hajdete za mnom, i uiniu vas da postanete lovci ljudi
(Mk. 1,16-17).

Ljudi ive uz more ivota, i svi su oni - ribari. Oni u more ivota bacaju mree due i pomou
njih love ili blago ili smee.
Poi ka Naalniku lova - Bogu - i kroz Njega hitni mree... I pre svega zadobie svoju duu,
koja je sada negde po strani, na dubokom, muljevitom dnu.

8. (Simon i Andrej) odmah, ostavivi mree svoje, pooe za Njim (Mk. 1,18). I ugleda Jakova
Zavedejeva, i Jovana brata njegova, i oni u lai krpljahu mree. I odmah ih pozva; i oni ostavivi
oca svojega... pooe za Njim (Mk. 1,19-20).

Ljudi su lovci i bacaju mree dua, ali mree su poderane i oni pokuavaju da ih poprave. A
Gospod poziva sve... Kako su se lako odazvale due prizvanih Apostola: poli su istoga asa;
poli su ostavivi sve: imanje (mree)... pa i vie od toga - poli su ostavivi oca svoga.

To je primer za lenju duu!

Koliko samo priziva proe kroz nju. A ona je tupa, gluva, neoseajna... Gospod je zove i zove.
Propast due dolazi usled njene nemarnosti.

9. I bejae u sinagogi njihovoj ovek sa duhom neistim i povika (kada je Gospod uao u
sinagogu) govorei: Proi se, ta hoe od nas, Isuse Nazareanine? Doao si da nas pogubi?...
I zapreti mu Isus govorei: Umukni i izai iz njega! I strese ga duh neisti, i povika iz glasa i
izae iz njega (Mk. 1,23-26).

Ovo je slika sukoba Hristovog sveta i zemaljskog sveta. Zemaljski svet ne podnosi svet Boiji, i
u dui koja je poela borbu za dobro on ogoreno istiskuje dobro: "Proi se, meni ovo
odgovara... A to nije za mene". I u prvim sukobima dobra sa zlom, kada u dui, pomaganoj silom
Boijom, pone da pobeuje svet dobra, zlo naputa svoje staro gnezdo, teko potresajui duu.
Zapamti to. Takva netrpeljivost zemaljskog sveta pritiska hriansku duu i sa strane, spolja,
kada dua doe u dodir sa svetom zemlje.

10. Dooe (Hristos i uenici njegovi) u dom Simonov... A tata Simonova leae u groznici; i
odmah mu kazae za nju. I pristupivi podie je uzevi je za ruku, i pusti je groznica i sluae im
(Mk. 1,29-31).

Simonova tata koja lei u groznici je slika oveka u svetu. Svaku duu u svetu satana trese kao
da je u groznici. Evo vas zaiska satana da vas vije kao penicu. Kao to se trese zrno koje se seje,
tako avo trese ljudske due.
Bilo je potrebno da Gospod uzme duu kao za ruku, i tada je ona poela da mu slui. U dui
postoji okrenutost Gospodu, postoji elja da slui Njemu, ali snage nema... svet pritiska duu, i
njeni napori su besplodni. Trai ruku Boiju - tada e se podii od bolesti sveta i poee da
slui Hristu.

11. A kad bi uvee, poto sunce zae, donoahu k Njemu sve bolesnike (Mk. 1,32).

Zato ljudi dolaze Hristu uvee, kad sunce njihovog ivota ve zalazi i kada ponu da oseaju
hladnou noi koja se primie? Zato oni odlau put ka Hristu do vremena kada vie nemaju
snage da idu, jer su slabi i izranjavljeni. Zato?

12. I (Gospod) ne doputae demonima da govore da znaju da je on Hristos (Mk. 1,34).

Konano, demoni znaju gde je Hristos, gde je Boije, gde je dobro, gde je zlo. Oni namerno dre
oveka u slepilu, u pomrini, da oveku ne bi zasijala Boanska Svetlost istine. A zbog svoga
slepila ovek ostaje u ropstvu avolu.

13. A ujutro pre zore ustavi izie (Gospod), i otide pa pusto mesto i onde se moljae Bogu (Mk.
1,35).

Uzor za tebe, duo! Budi hrabra, zatvori se u sebe, moli se, moli se bez kraja. Ako je molitva bila
potrebna bezgrenom Sinu Boijem, kako onda ti samouvereno hoe da se u ivotu dri bez
oslanjanja na nebo, na svog Nebeskog Oca? Jasno je da trpi rane i esto pada.

14. I doe k Njemu gubavac... govorei: Ako hoe, moe me oistiti. A Isus smilovavi se prui
ruku, pa dohvativi ga ree mu: Hou, oisti se... i oisti se. I zapretivi mu, odmah ga udalji
(Mk. 1,40-43).

Tako je u zemaljskom ivotu. (Hristu) prilazi ovek, sav pokriven gubom grehova, ali veoma
samouveren! On i pored svega jo razmilja o sebi, o svojoj snazi, o moi sveta... Bogu upuuje
pitanje koje predstavlja ili izraz samouverenosti ili pak ispit: "Ti zaista postoji, Gospode. I
milosrdan si. Zato mi ne pomogne?" A Gospod sve prata i strpljivo eka da se ovek ispravi On Svoju milost daje i za takvu polovinu veru.
"Ja za svakoga hou da bude ist". Gospod e samo strogo pogledati takvu bolesnu duu, znajui
da je Njegova milost ni ovoga puta nee obratiti, da ona nee posluati Boiji priziv, nego da e
iznova krenuti da se vue po svom grenom putu, kao to ni isceljeni gubavac nije posluao
Gospoda.

15. I dooe k Njemu sa uzetim... i prokopavi (krov od kue) spustie odar... a Isus, videvi veru
njihovu... (savrava udo) (Mk. 2,3-5).

Prvi uslov blagotvornog uticaja sile Boije na ljudski ivot je - prisustvo vere u krugu na koji se
prostire Boiji uticaj. Ako postoji vera za dostojno i svrsishodno primanje sile Boije - Gospod
savrava udo; ako vere nema - nema ni uda.
Ovako biva ne zbog nedostatka svemoi Boije, nego zato to sila Boija ne deluje mehaniki.
Ako ovek nema vere, i shodno tome ne moe da primi silu Boiju, onda e njeno dejstvo biti ili
mehaniko i nekako nasilno u odnosu na ovekovu slobodnu volju, ili e, pak, biti beskorisno i
rasplinue se. I jedno i drugo je sasvim nedostojno sile Boije kao Vrhovne razumne sile. Zato je
i reeno: "Ne bacajte bisere...", i drugi put: "On (Gospod) tamo nije uinio udo zbog njihovog
neverovanja".

16. Isus... ree uzetome: Sinko, oprataju ti se gresi TVOJI... Tebi govorim: Ustani i uzmi odar
svoj, i idi domu svome (Mk. 2,5, 11).
Evo gde je uzrok fizike raslabljenosti - gresi! Evo jednostavne i najtanije dijagnoze fizike
degeneracije ljudi - gresi! I to je sasvim jasno, jer greh je uvek i pre svega naruavanje norme,
iskrivljavanje prirode, te je zato praen rastrojstvom - boleu.

17. I prolazei vide (Hristos) Levija Alfejeva gde sedi na carini, i ree mu: hajde za mnom. I
ustavi otide za Njim (Mk. 2,14).

Kako jednostavno, kako odluno! Greni carinik Levi, tek to je uo Hristov poziv, bez
razmiljanja ostavlja sve to je imao, naputa svoj siguran poloaj i odlazi za Gospodom kao
dobrovoljni siromah. Kakva je to odlunost! Levi je ustao i poao...
A nae se due, najgrenije od najgrenijih, sada, budui prizvane, cenjkaju: "Evo, urediu svoj
ivot... a ta u da dobijem?" I poto daju re da e ii za Gospodom, postaju kao onaj sin koji je
Ocu, kada ga je poslao na rad, odgovorno: Hou, gospodaru, i nije otiao (Mt. 21, 28-30).

18. Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam doao da pozovem pravednike na pokajanje,
nego grenike (Mk. 2,14).
Ovde se vidi bezgraninost Gospodnjeg poziva! Nema bolesti, nema rane, nema greha, koji bi
grenike iskljuivali iz ovog poziva! Lekari ostavljaju neizleive bolesnike... Ljudi se okreu od
ozloglaenih zlotvora... A Hristos sve poziva: "Ja Sam radi vas doao".

19. Nego e doi dani kad e se oteti od njih enik (Hristos), i tada e postiti u one dane (Mk. 2,
20).

Da... kada se otme od due Bog, tad nastupaju mrak, alost i suze. Tad treba da pone podvig bez
kraja, post bez gledanja na to koji je dan, da bi Bog bio vraen dui.

20. Niko ne priiva nove zakrpe na staru haljinu; inae e odadreti nova zakrpa od staroga, i
gora e rupa biti. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inae novo vino razdere mehove (Mk.
2,21-22).

Kad bude gledao istroenu odeu svoje due, kad ti bude ao i kada bude hteo da je obnovi, ne
doteruj je zakrpama od blistavih tkanina. Odbaci kitnjaste, upadljive rite, i bolje obuci prostu,
nego novu odeu. U duhovnom ivotu ne treba poinjati sa ustrojavanjem novog od
prilagoavanja starom.
"Novo" - Boije, nespojivo je sa "starim" - ljudskim. Novom vinu sile Boije tesno je i neudobno
u starim mehovima. Tako e ono da podere neprikladnu spoljanjost starog... I bie tete i
dugotrajne alosti. Ne, nego odluno, bez samosaaljenja, kidaj stare krpe i oblai se u odeu
svetlosti. Teko? Bog je pomonik. On je - Savritelj ivota.

21. I govorae im (Gospod): Subota postade oveka radi, a ne ovek subote radi (Mk. 2,27).

Ne stavljajte ljudske obiaje iznad Boijih zahteva. Ljudski obiaj poziva dalje od hrama, tie se
porodinog i domaeg ivota, i u raskoraku je sa Boijim Zakonom. Odbacite njegov
despotizam... Neka se obiaj potini oveku radi Boga, a ne da gospodari nad ovekom,
udaljavajui ga od Hrista.

22. Navaljivahu na Njega koji imahu rane da ga se dotaknu (Mk. 3,10).

Ka Hristu treba "navaljivati", Njega se treba "dotai"... Tada e biti zdrav i rane e da zarastu. A
ii oko Hrista hladnoga uma i pribliavati mu se mlakim oseanjem - to js beskorisna stvar. Eto
zbog ega odlaze onakvi, kakvi su i doli!

23. I izie na goru i dozva one koje Sam htede, i dooe Mu. I postavi dvanaestoricu (Mk. 3,1314).

Ne trudi se da nanie podvige, ne bacaj se u sluenja radi Boga... Gospod Sam poziva sluge
koje su mu potrebne na veno sluenje vere i ljubavi. U sluenju budi to to jesi, na ta si i
prizvan. Imaj osetljivu savest i sluaj njen zov, kada ti Gospod poveri novi dug sluenja i
podviga... Svoje misli uvek proveravaj opitnim savetom sluge Gospodnjeg!

24. Kako moe satana satanu izgoniti? (Mk. 3,23).

Kako se moe u dobrom delu oslanjati na loe? Kako moe, borei se protiv prljavtine u sebi,
negovati neku drugu la? Zar e ti ta poslednja la, budui uvrivana, dozvoliti da izgna ono
to je srodno njoj? Zar satana (zlo) izgoni satanu (drugo zlo)?

25. Niko ne moe oteti pokustvo jakoga, uavi ukuu njegovu, ako najpre jakoga ne svee, i
onda e kuu njegovuopleniti (Mk. 3,27).

Tako je i u kui due. Ako se u njoj nastani tvoj moni neprijatelj, ako dovede tu svoje prijatelje i
stavi svoje pokustvo, onda ti vie nisi gospodar svojih elja i postupaka, nego si postao sluga
svoga ugnjetaa, i svoja prava moe da povrati samo ako provali u njegovu jazbinu, ako ga
svee i izbaci. A kada provali, hvataj glavnog neprijatelja...
I ne idi sa strahom oko glavnog zla due, ne znajui kako da mu pristupi, ne odsecaj malo,
tedei pri tome veliko, i tim pre, ne ulazi u kompromis sa glavnim muiteljem, nego se obuci u
"sve oruije Boije", prizovi pomo Boiju, i hrabro stupi u borbu.

26. Zaista vam kaem: svi gresi oprostie se sinovima oveijim, i huljenja na Boga, ma koliko
hulili; a koji pohuli na Duha Svetoga nema oprotenja va vek (Mk. 3,28-29).

Zato je tako? Zar Boije milosre nije svemogue, zar ne moe da oprosti sve? Duh Sveti je
Boanska Sila, koja savrava spasenje oveka. Znai, huljenje na Duha Svetoga jeste
odbacivanje spasenja. Kako moe da bude spasen ovek koji odbacuje sredstvo spasenja? Zato
nepriznavanje i neprimanje blagodatnih darova Duha Svetoga predstavlja neoprostivi greh.

27. Ko izvri volju Boiju onaj je brat moj i sestra moja i mati moja (Mk. 3,35).

Moe li biti vee i divnije blagonaklonosti? Ako izvrava volju Oca Nebeskog, onda u Ocu
Nebeskom postaje brat Sina Njegovog i, dakle, postaje sin Boiji po blagodati.
Gospode! Kako ovek to da ponese? Tvoja Boanska re ponese duh... Ona oveka vodi na
neiskazanu visinu. Ali takva visina ima i odgovarajuu strminu! "to je oveku nemogue, Bogu
je mogue".

28. Evo, izae seja da seje (Mk. 3,27).

Seme je re Boija (Lk. 8,11), a seja je - Gospod. On je izaao u svet da poseje seme Svoje
Boanske rei, seme ivota. On ga seje sve do sada i sejae ga do kraja veka.
Tako skriveni Gospod i danas ide po vaseljeni. On ide po putevima i bespuima, po gradovima i
selima, po kuama i meu beskunicima. Danju i nou On ide, spasavajui due ljudske. I
svakog oveka na stazi njegovog ivota Gospod sretne i zapljusne svojim dahom... Slatki
trenutak. I ujedno - o, kako straan trenutak! Zar se dua nee odazvati? Zar se nee okrenuti za
Boanskim prizivom? Zar e samo na tren da se prene, pa da se odmah rastane sa Hristom i opet
poe drugim, razvraenim putem?
Priziv Boiji uje se i u glasu savesti, u pozivima Crkve, u razliitim ivotnim okolnostima.
Dogaaju se i naroiti prizivi Boiji, kao oigledni susreti sa Hristom. Dua treba da se odazove,
treba da prepozna ovaj veliki trenutak i da se preda milosti Boijoj.
Koji su uslovi odaziva?

29. I kad sejae dogodi se da jedno seme pade pokraj puta, i dooe ptice i pozobae ga... A
pokraj puta, gde se seje re, jesu oni koji kad uju, odmah doe satana i uzme re posejanu u
srcima njihovim (Mk. 4.4,15).

Evo prvog uslova za odaziv: ne dri duu pokraj puta, gde prolaze neprijatelji, gde gaze noge
hiljada ljudi, gde duva vetar, gde se gomila smee. Taj put je ono "spoljanje" u ivotu. To je
zemaljsko bespue. Jer nad nama gospodari zlo, avo, a za njim i sa njim sva deca zla i razliite
sile pobedonosnog greha (surovost, bezdunost, nasilje, razvrat i jo mnogo drugog bez kraja), i
stalno smenjivanje svakojakih ivotnih okolnosti. I kako u takvim uslovima moe da raste seme
Boije?
Evo, po volji Boijoj, seme je palo na duu, i teke stope pobedonosnog zla su ga pogazile (Lk.
8,5), ptice (rasejanost) su ga pozobale, te je dua opet ostala prazna, vetar je iba, hladno joj je i
neprijatno... Ne dri duu pokraj puta! Dri je unutar ograde kojom ju je ogradio Otac Nebeski.

30. A drugo (seme) pade na kamen, i iznikavi osui se, jer nemae vlage (Lk. 8,6). Posejani na
kamenitim mestima jesu oni koji... nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad dou do
nevolje ili gonjenja zbog rei, odmah se sablazne (Mk. 4,16-17), ...za neko vreme veruju, a u
vreme iskuenja otpadnu (Lk. 8,13).

Evo i drugog uslova: postaraj se da u vrtu tvoje due bude plodno tle... postaraj se da u njoj bude
(zemlje) crnice - takva sredina je zasiena silom za dobro uspevanje plodova. Sakupljaj u dui
takvu silu! Ona je rezultat dobre misli i dobrog dela. Dakle, neka njihov trag bude dublji u tvojoj
dui. Kada je taloenje dobra slabo, tad seme Boije nema za ta da se primi, niti na emu da
ojaa. Tad Boije seme raste krljavo i beivotno, jer gotovo da nema korena u dui.
Zato, kad se pojavi iskuenje i patnja (a to je neizbeno), slabunjava mladica vene i propada... Jer
ona nema temelj, nema za ta da se privrsti u dui, i nema snanog korena, pa tako ega ivota i
teret ivotnih iskuenja unitavaju slabi izdanak dobra. Nema ni vlage koja ga podrava! Vlaga to je rosa blagodatne sile Boije koja donosi pomo. Konano, iz kamena vlaga i ne moe da se
pojavi... Rosa blagodati je obilna tamo gde je tlo zasieno vlagom dobrih dela.
Dakle, bori se protiv krevitosti i besplodnosti due. Za izdanke dobra pripremaj u sebi zemlju
dobrih dela. I rosa blagodati spustie se na njivu due... Tako e ojaati mladice dobrog useva i
njiva e se zaklasiti dragocenim zrnom.

31. A drugo (seme) pade u trnje; i naraste trnje i ugui ga, i ne donese roda... to su oni koji
sluaju re, ali brige ovoga veka i obmana bogatstva i poude za ostalim stvarima (i slastima
ovoga ivota - Lk. 8,14), uu i ugue re, i bez roda ostane (Mk. 4, 7,18-19).

Trei uslov za dobar rast semena Boijeg jeste - ne daj korovu da se rairi u tvojoj dui. Korov je
neizbean. ovek ivi u svetu zla, nemoan je i sklon grehu. Gospod nije unitio kukolj, nego ga
je pustio da raste do etve (Mt. 13, 30), Znai, korova e biti. To su te "brige ovoga veka,
obmane bogatstva i slasti ovoga ivota". I ako im se pusti na volju, one zagluuju sve dobro...
Zar ne zna kako brzo raste divlja trava, kako se razmnoava i kako potiskuje dobro seme?
Zato ne treba putati na volju unutarnjem trnju, koje obavija i davi duu, koje joj nita ne doputa
i ne dozvoljava dobru da se priblii. Kad trnje ispuni duu i opustoi je od dobra, tad nastupa
smrt due.
Ostaje pusto... samo pusto, nerazumnost ciljeva, uzaludnost napora i, kao rezultat - razoren
ivot. Kad zavlada korov... ne moe se iveti i ne moe disati!

32. I drugo pade na dobru zemlju... A oni na dobroj zemlji posejani, jesu oni koji sluaju re i
primaju, i donose rod (Mk. 4,8,20). A posejano na dobroj zemlji, to je koji slua re i razume,
koji, dakle, i rod raa (Mt. 13,23). A koje je na dobroj zemlji, to su oni koji uvi re, u dobrome
i istom srcu dre je, i rod donose u trpljenju (Lk. 8,15).

Ovde Gospod ukazuje na osnovne i istinske uslove za dobro uspevanje semena Boijeg. Prvi od
njih je - dobra zemlja. Dobra zemlja ima u sebi snagu da podie ono to je u njoj posaeno. I u
dui koja se sprema da postane dobra njiva za rei Boije, potrebno je okruenje koje ima snage
da primi i uzgaji dobro. Dobro se dobrim privlai. To, znai, mora da bude okruenje zasieno
silom dobra. Samo je takva dua u stanju da uzgaji dobro.
Gospod ukazuje na primanje i razumevanje rei Boije kao na drugi uslov. Za duu nije dovoljno
da uje poziv Boiji. Ona treba da ga sa velikom panjom uvede ("primi" - Mk.) u sebe. Ovome
treba posvetiti svu ljudsku sposobnost primanja istine, kako bi re Boija ulazila u duu kao
jedina istinska svetlost i kao jedini istinski ivot. Takvo pronicanje due u re Boiju Sveti
Jevanelist moe da oznai pojmom "razumevanje". Plodonosan je ("rod raa" - Mt.) onaj ko re
Boiju slua i razume.
Gospod ukazuje i na trei uslov za dobro napredovanje semena - dranje (uvanje) rei Boije.
Kao to zemljoradnik, kada baci seme u dobru zemlju, uva njivu da se ne zakorovi, ili da je
stoka ne izgazi, tako i onaj ko obrauje duu treba da uva njivu due, da se ne zakorovi zlom ili

da je avo nekako ne izgazi. Kao to je oko zemljoradnika stalno budno, tako i na njivi due
ovek treba da postavi stalno budnog straara - istu savest, isto srce.
Neka isto srce, kao ograda due, ne dopusti da se nanese teta njivi due, i tada e seme Boije
rasti pravilno. Rod donose... oni koji... u dobrome i istom srcu (re) dre... (Lk. 8,15). Ali,
Gospod i ovaj uslov ne smatra za poslednji.
Posle mnogo truda oko obrade zemlje due da bi ona bila dobra, posle saenja semena u zemlju
("primanja rei"), posle paljivog uvanja njive istim srcem, treba projaviti jo jednu osobinu trpljenje.
Zemljoradnik ulae mnogo truda, sadi seme, i dugo, dugo eka izdanke i plodove.
Tim pre, ne oekuj da e na duevnoj njivi seme istine i dobra brzo sazreti; seme ivota
napreduje u trpljenju, u bdenjima, u znoju, tokom mnogih, mnogih dana, meseci i godina.
Ovako veli Gospod: rod donose u trpljenju (Lk. 8,15). Takav je put odaziva na Boiji priziv za
dobro sazrevanje u Hristu. Spremi se za taj put sa Hristom i poi, podravan Njegovom blagom
rukom.

33. I davae rod koji napredovae i rastijae i donosae (seme) po trideset i po ezdeset i po sto
(Mk. 4,8).

Nemoj da misli da je Gospod pristrasan ili nepravedan, pa da nekome daje bolje seme a
drugome loije. Seme Boije napreduje beskrajno. Re je o tebi, o tvojoj dui... Koliko je ona
pripremljena i spremna da primi i odneguje Boije seme, toliko e i ploda da donese. Otuda i
razlika: jedna dua raa tridesetostruko, druga - ezdesetostruko, a trea i stostruko.

34. I ree im (uenicima): Vam je dano da znate tajne Carstva Boijega, a onima napolju sve u
priama biva. Da oima gledaju i da ne vide, i da uima sluaju i da ne razumeju; da se kako ne
obrate i da im se oproste gresi (Mk. 4,11-12).

Evo zaista radosnih i ujedno stranih rei! U odnosu prema Hristu jedni ljudi su - sluaoci. uli
su i otili... Drugi su - uenici i sledbenici. Oni su ostali da bi se ispunili reju Gospodnjom i da
bi je sledili. Prvi su - "oni napolju", a drugi su, oigledno, "svoji". Prvi gledaju i ne vide, sluaju i
ne razumeju. Drugi proniu u nevidljivo i otkrivene su im tajne Carstva Boijeg.

Pronikni, shvati! Pravi uenici imaju otvorene oi, oni vide tajne Carstva Boijeg. Oni gledaju i
znaju kuda idu, znaju da je put samo jedan... Oni su sreni, kreu se u svetlosti prema svome
jedinom cilju, jer im je u njihovom srcu otkrivena tajna. Ona ih vodi!
Gospode! Kako su blaeni oni koji vide! Kako su sreni oni koji hode u svetlosti! Njima su
otkrivene Tvoje tajne, i Tvoje Carstvo ih privlai. I kako su jadni oni koji ne vide! Oni lutaju u
pomrini... I uporno gamiu svojim zemaljskim putevima, da se kako ne obrate pa da im se
oproste gresi.
Tako je to u ivotu!
Jedan ovek veruje u Boga i ide u crkvu, a u njemu ipak nema ivota i vidi se da na njegovom
putu jo nema pravde. Njegov maleni ivot i njegove brige zaklanjaju mu sve. One su u prvom
planu, a Hristos je tu negde, ve prema sluaju. Takav ovek tapka u mestu i puzi... I opet - nita
ne vidi. Ne vidi ni svoj ivot... Iako slua re ivota, njegove su ui zapuene i do njegove due
nita ne dopire. Tako on kao i pre, bez koristi i radosti za sebe, tapka oko Hrista i oko crkvenih
zidova, dok mu se ivot otee u jednolinosti. Takvi su "oni napolju".
Drugi je, kao to e videti, usplamteo... Zaista, kao to je rekao Gospod, oveku kao da su se oi
otvorile. Da, oveku se zaista otvaraju oi, jer on sada poinje da sagledava jedan cilj ivota,
jedan put, i lako bira ono to je vano u ivotu, odbacujui nepotrebno, i tako sa duevnim
mirom, pomaui Bogu, vrsto, u svetlosti i radosti, on polazi svojim putem.
Tada mu se otkrivaju "tajne Boije", jer on i ide ka Carstvu Boijem! I to je blii svome cilju,
toj je on pristupaniji, jasniji i vidljiviji.

35. I govorae im (Hristos uenicima): Eda li se svetiljka donosi da se metne pod sud ili pod
odar? A ne da se na svenjak postavi? (Mk. 4,21)

Poli smo ka Hristu - znai, zapalili smo svetiljku. "Ja Sam svetlost svetu" (Jn. 9,5), i od te
jedinstvene Svetlosti mi smo zapalili oganj u svojoj dui. Zapalili smo zato da bismo u svetlosti
ili za Svetlou.
Zato mi priguujemo svoju svetlost? Upalimo - ugasimo, upalimo - ugasimo. Kao nerazumna
deca. I sami znamo da je to loa igra! Jer ostajui u tami stradamo i muimo se.
I ko e, kada upali lampu, da je stavi pod sud ili pod krevet? Svak e je staviti na postolje. I ti
podigni lampu due - Boansku Svetlost - u visinu, da se ne bi zaprljala, da bi njena svetlost
osvetljavala sve puteve srca, i da bi sve u tebi bilo neugasivo svetlo, isto i prijatno.
I zapamti: poao si za Hristom - znai, zapalio si svetiljku. Pokrivati tu svetiljku je potpuno
besmisleno, kao kada bi zapaljenu sveu stavio pod sud i tako sedeo u mranoj odaji.

Ne zaklanjaj Boansku Svetlost i ne skrivaj se od nje!

36. Jer nema nita tajno to nee biti javno; niti bi to sakriveno, a da ne izae na videlo (Mk.
4,22).

Ako ti svesno ili nesvesno gasi Svetlost Boiju koja se zapalila u tvojoj dui, i misli da se
povremeno moe iveti i bez nje, jer je teko i naporno svagda biti pod tom Svetlou, onda
duboko grei.
Ako krije u svojoj dui tajno mesto elja i ukorenjenih navika, mislei da se ono za neko vreme
moe sauvati, a da se odmah ne razotkrije, onda duboko grei. Kao to se, kad su ljudska dela u
pitanju, na dnevnoj svetlosti otkriva sve ono to je briljivo skriveno, i kao to izlaze na videlo i
postaju svima poznata dela obavljena u velikoj tajnosti, tako se, tim pre, nita ne moe sakriti od
Svetlosti Boije. Ona pronie u svako tajno mesto i prosveuje sve kutke due. I zato, da te kada
doe vreme ne bi bilo veoma, veoma sramota pred Gospodom, pred drugima, pa i pred samim
sobom, to si u dui sakrio svoju voljenu trule, najbolje je da je odmah otkrije.
A sa Svetlou Boijom postupi ovako: postavi je na vrh due. Neka osvetli svaki kutak kako bi
se pokazala sva neurednost i prljavtina due. Budi nemilosrdan prema sebi. To je korisnije. Na
svetlosti e se lake urediti. I nemoj povremeno da gasi svetlo. Jer kako spremati po mraku?
Samo e razneti blato i premestiti prljavtinu iz jednog ugla u drugi...
Upravo ovo i inimo onda, kada poemo korak napred u svetlosti, a potom se u pomrini vratimo
dva koraka unazad.
A dua se iscrpljuje i boluje od pustoi i nezadovoljstva.

37. I govorae im (Hristos uenicima): Pamtite to ujete: kakvom merom merite onakvom e
vam se meriti i dometnue se vama koji sluate. Jer ko ima, dae mu se; a koji nema, uzee mu se
i ono to ima (Mk. 4, 24-25).

Vapijua nepravda! Uzee se i poslednje od siromaha... I dae se onome, ko i bez toga ve ima
dovoljno.
Ne buni se krvi! Ovde je mudrost. Nije Hristos uzalud upozorio: Pamtite to ujete.
Ovde je nepokolebivi zakon duha. Duh Gospodnji je ivot i svetlost. ivot od Duha Boijeg je
napredovanje i rast. I svetlost baca svoje zrake posvuda. Tako biva u duhovnom ivotu.

Ako je seme Boije palo u tvoju duu i ti ga ne gui, ono e da raste kao grudva koja se kotrlja
po snegu, i ispunie svu duu. I to je grudva svetlosti silnija u dui, tim vie ona sve potinjava
sebi, raste i raste sve vie, proima i zahvata sve pore due i sve aspekte ivota.
U takvom stanju dua kao da se otvara i postaje nalik suneru. Kao to suner, skupljajui u sebe
okolnu vlagu, raste i iri se, tako i dua koja je okusila Boanski ivot i Boansku Svetlost, upija
sve ono nevidljivo Boansko, i tako se sama iri, izlazi i podie. Dui se u takvom stanju u
izobilju daje Boije, ne zato to je Bog nepravedan prema drugima, nego zato to ova dua
postaje sposobna da primi Boije. Njoj se u veoj meri otkrivaju tajne Boije i daje joj se sila
Boija, jer takva dua bolje prima Boije obraanje ka ljudima i Njegovu silu.
Odatle zakon: ako ima vie - vie e i dobiti. Eto zbog ega je reeno: ko ima, dae mu se. Iz
istog razloga: kakvom merom merite onakvom e vam se meriti!
Ako meri ivotom i svetlou - dobie ivotom i svetlou. Ako meri bogato - dobie
bogato... Ne, nije tako: dobie i bogatije, dobie neuporedivo vie, jer Bog Duha ne daje na
meru (Jn. 3, 34). Zato Hristos dodaje: i dometnue se vama koji sluate.
Ako si onaj koji slua i uje, to znai da su ti ui otvorene, te da nisi "onaj napolju", nego "svoj",
i tebi se otkrivaju tajne Boije (Mk. 4,11), a u njima - svetlost i ivot.
I, konano, svetlost i ivot se ne daju ljudskom merom. Reju "mera", onako kako je
upotrebljavaju ljudi, odreuje se tvoja sposobnost za primanje Duha i ivota, dok Gospod daje
bez mere i rauna. U poreenju sa onim to ti ima, Gospod, po Svojoj moi, daje obilno i
preizobilno. E, to je prema ljudskom raunanju izraeno reima: i dometnue se vama koji
sluate.
A ta je sa onim koji nema?
Prati misao Gospodnju i bie ti jasno. Kao to u odnosu prema onome koji ima, Gospod uopte
nije nepravedan, nego je u pitanju sposobnost ljudske due za duhovno uzrastanje, upravo tako je
i sa onim koji nema. Gospod je doao da spase onoga koji propada - moe li Mu se onda pripisati
da uzima i poslednje od onoga ko je slab?
Gospod obilno obasipa svetlou i ivotom. Onaj ko je u sebi vrsto ukorenio prve klice Boije
Svetlosti i ivota, taj zahvata zrake Boije svetlosti i sile, i usvaja ih, i raste pod Gospodnjim
uticajem. A ko je duhovno slab i nemaran za klice Boije, kao temelj due, taj, ako i zahvati od
semena ivota, ono e, ne nalazei dobro tlo u ljudskoj dui i ne imajui korena, brzo usahnuti i
propasti, kao da ga nije ni bilo. Seti se prie o sejau. Izlazi, da od onoga koji nema, i nema ta
da se uzme. Pa zar je on i imao neto? Uostalom, ne zove se on uzalud "onaj koji nema". Ovde
dobro doe staroslovenska redakcija teksta; ona kae da se od onoga koji nema uzima ono "jee
mnitsja imjeti", tj. uzima mu se ono to misli da ima, dok zapravo on nita i nema, niti mu se ita
uzima. Dakle, Gospodnja re: "uzee se", znai da e "ieznuti", "nestati bez traga" i "rasplinuti
se kao dim" ono, to je ovek smatrao za svoje duhovno bogatstvo.

Ne udi se! esto se dogaa da neko "misli da ima". To se moe rei za sva ona duevna stanja
koja apostol Pavle naziva "izgledom pobonosti", tj. kada se pobonost vidi spolja, a njene
unutarnje sile nema (2. Tim. 3,5).

38. I govorae im: Tako je Carstvo Boije kao ovek kad baci seme u zemlju; i spava i ustaje
nou i danju; i seme nie i raste, da on i ne zna. Jer zemlja sama od sebe donese najpre travu,
potom klas, pa onda ispuni penicu klasu (Mk. 4,26-28).

Carstvo Boije unutra je u vama (Lk. 17,21). A ako bi u smernoj veri poeleo da pronikne u
tajnu otkrivanja Carstva Boijeg u dui, onda ti Gospod navedenim reima daje odgovor. Gospod
kae da je za razumevanje Carstva Boijeg nemogue eleti vidljive stvari, jer ako je i kod
zemaljskih, vidljivih stvari, ljudskom umu otkriven samo spoljanji proces fizike pojave, a
zaklonjeno unutranje bie posmatrane stvari, kako onda moe ulno da bude opaeno
najskrivenije projavljivanje iste duhovnosti?
Eto, kad seme raste, ti zna sve o hemijskim jedinjenjima koja pomau njegov rast, ali to, kako
se odvija samo formiranje tkiva i kako ta tvoraka sila, pohranjena u semenu, kroz dugi i sloeni
proces obrazuje novi ivot, to je skriveno u prirodi. Isto tako, delovanje sile Boije skriveno je u
ljudskoj dui. Tu deluju Gospod i ovek. Tvorakom silom ivotvornog Duha, od elemenata
Carstva Boijeg, Gospod stvara obnovljenu ljudsku prirodu. A kako malo-pomalo raste seme
novog ivota, kako se silom Boijom podiu mladice, kako postepeno sazreva kolos due - to
ostaje skriveno.
Projavljivanje Carstva prihvati kao injenicu. Ono jeste. A sam se, sa najveom panjom, dri
onoga to se od tebe, kao uesnika ove tajne, trai.
Gospod ukazuje na to, da se, po analogiji sa zemljoradnikom koji seje seme, od oveka zahteva
uporna budnost u odnosu na svoju duu i na otkrivanje sile Boije u njoj.
Kao to zemljoradnik, kada poseje seme, stalno brine o njemu: da li je dobro pokriveno zemljom,
da li ima dovoljno vlage, nee li stoka da izgazi njivu... I kao to u stalnoj brizi odlazi na njivu
danju, tako je nemiran i nou, budi se, i gleda, i straari - tako i ti u sticanju sile Boije neumorno
budi io. I ti, koji brino neguje seme Boije u dui, nikad ne zaboravljaj na njega... Paljivo ga
uvaj!
Brini se o njemu danju... uvaj ga nou. Je li u dui dobra zemlja, da li ima dovoljno vlage
dobrih dela, nisu li se prikrali neprijatelji, nee li ga izgaziti. Neprestano posmatraj i bdi. uvaj
danju, ustani i zatiti duu nou. Kao besmrtni straar due, postavljen od Boga, kao uesnik u
tajni Boijoj, stoj bez umora, uvaj njivu, kada je Gospod obrauje. Budi dostojan Onoga Koji te
je prizvao i Koji ti je poverio uvanje dela Boijeg! A i u svemu ostalom prepusti se velikom
Tvorcu i Savritelju - Bogu.

Ti pazi - On dela.
I klas due zri i buja od sile Boije. Otkriva se Carstvo blagodati! A Savritelj novog ivota je Gospod.

39. A kad sazri rod, odmah poalje srp; jer nasta etva (Mk. 4,29).

"Srp" se alje odmah poto plod sazri. Znai, dokle traje rast, traje i ljudski ivot. Odatle
proizilaze sledei zakljuci (zapamti ih):
Prvi: tvoje obraivanje due treba da traje itav ivot. Zato ne posustaj, trudi se, usavravaj duu,
neumorno idi ka Onome Koji te poziva! Ako si iv, znai da se mera tvog duhovnog rasta jo
nije ispunila.
Drugi: ako Gospod uzme k Sebi dobru hriansku duu, znai da je ta dua dospela u onu meru
savrenstva, koju je sposobna da primi. Do ispunjavanja ove mere moe da doe i u poznom
uzrastu, i u zrelom, i u mladosti. A koliko je dua sposobna da primi, to je poznato samo
Gospodu. Eto zbog ega je NJegov sud o kraju ljudskog ivota pravedan.
I trei zakljuak: ako Gospod presee rav ivot, onda to znai da su prole godine Boijeg
oekivanja ploda od due i da je smokva beznadeno besplodna; tada se na njen koren puta
sekira. Evo tri godine kako dolazim i traim roda... i ne nalazim. Poseci je!... Gospodaru, ostavi
je i ove godine... Pa e moda roditi; ako li ne, posei e je docnije (Lk. 13,7-9).
I na drugom mestu: A ve i sekira kod korena drveu stoji; svako, dakle, drvo koje ne raa dobra
roda, see se i u oganj baca (Mt. 3,10).
Kao to se u ivotu pojedinog oveka srp alje onda, kada se zavri njegov duhovni rast i kada se
ispuni mera njegovog duhovnog uzrastanja, tako e i u ivotu vaseljene etva da nastupi onda,
kada oveanstvo iscrpi svoje duhovne sile (Ali Sin oveiji kada doe, hoe li nai veru na
zemlji? - Lk. 18, 8) i kada se pokau izabrani, koji e napuniti Carstvo Slave. Dokle e,
Gospodaru Sveti i Istiniti, odlagati da sudi i osveti krv nau na onima to ive na zemlji? pitaju sveti Gospoda - ...i reeno im bi da poinu jo malo vremena, dokle se napuni i broj
satrudnika njihovih i brae njihove, koji ima da budu pobijeni kao i oni (Otkr. 6,10-11).

40. I govorae (Hristos): Sa ime emo uporediti Carstvo Boije?... Ono je kao zrno goruiino
koje kad se poseje u zemlju manje je od sviju semena na zemlji; a kad se poseje, uzraste i bude
vee od svega povra, i pusti grane velike da mogu u njegovu hladu i ptice nebeske boraviti (Mk.
4, 30-32).

Klica Carstva Boijeg u ljudskoj dui uvek je malena, sasvim malena, siuna kao goruiino
seme. Ovo stoga to dua u svetu biva uznemiravana stihijama sveta, koje se razlikuju od sile
Boije - ona je sva zaguena svetskim stvarima, a seme Boije u njoj propada, malo je, siuno,
kao zrno goruice. Meutim, kada ojaa to malo seme, kada stane na strau pokraj njegove
mladice, Gospod e Svojom tvorakom silom nainiti u tebi obnovljenog oveka, i tada e malo
seme poeti naglo da raste, brzo e se razgranati i potisnue korov, obuhvatie sve prostranstvo itav svet due.
I eto, kad se dua ispuni gustim i krupnim granama blagodati Boije, na nju e se spustiti senka
raja. ega strasti vie nee isuivati dobro. U ivotvornoj hladovini blagodati, zadrava se i vidi
sve nebesko i duhovno, kao to se ptice nebeske rado sklanjaju u senku granja na drvetu.

41. Kazivae im (Gospod) re koliko mogahu sluati (Mk. 4,33).

Razumevanje rei Boije daje se po meri tvoje unutranje sposobnosti da primi ovu re, zato se
moli sa prorokom: Otvori oi moje (oi moje due), da bih video udesa (da bih shvatio svu
udesnu dubinu) zakona Tvojega (Ps. 118, 18).

42. A uenicima nasamo (Gospod) tumaae sve (Mk.4, 34).

I tebi e Gospod "nasamo" da otkrije Svoje tajne, onda kada se duom udalji od svetske buke,
kada duu istrgne iz obavijenosti zemaljskim delima, kada pobegne od povrne i lakomislene
gomile, kada pobegne od raslabljujueg uticaja ljudskog poroka i pohote, i pokida uze koje
vezuju tvoje noge.
Dakle, kad nasamo doe Gospodu, kad doe sa istom, slobodnom, nevezanom duom,
ostavivi sve iza sebe, tada e Gospod poeti da ti se otkriva u usamljenosti duboke molitve, u
paljivom itanju Svetog Pisma, u svetom razmiljanju o putevima Boijim.

43. I ree im (Gospod) u onaj dan uvee: preimo na onu stranu (Galilejskog mora) (Mk. 4, 35).

Dobro je svako vee odlaziti s one strane mora ivota. Odlaziti od uzburkanih talasa i opasnosti
mora, da ne bi bilo bezdana pod nogama. Dobro je u tiini stati na tvrdu zemlju zakona
Gospodnjeg. I tamo susresti Hrista. Jer je i On tamo plovio sa uenicima.

44. I oni (uenici)... uzee ga(Hrista) kao to bee u lai... I nastade velika bura od vetra; i valovi
tako zapljuskivahu lau da ona ve poe da tone. A On bee pa krmi spavajui na uzglavlju; i
probudie ga i rekoe mu: Uitelju, zar ti ne mari to propadamo? I ustavi On zapreti vetru... I
utoli vetar, i postade tiina velika. I ree im: Zato ste tako straljivi? Kako nemate vere? (Mk.
4,36-40)

Na moru obino ima talasa. Na moru bivaju i bure. Na moru dolazi i do "velike bure". I talasi
zapljuskuju lau. Kada ovekova laa plovi po moru ivota, ona neminovno biva izloena
talasima, ne moe da izbegne bure, a ponekad se dogaa da doivi i "veliku buru". Tada talasi
svakojakih napasti, nevolja, iskuenja i grehova netedimice biju ljudsku duu, probijaju unutra,
oteuju sakupljeno dobro koje lei u dubini due, udaraju je, bacaju gore-dole, i laa due se u
toj borbi predaje, poinje da tone, i odlazi sve dublje na puinu...
Tvoj ivot je laa koja plovi, a okolo je ustalasano more. Zato budi spreman! Na svoju teku
plovidbu Hrianin polazi sa Hristom: i oni (uenici)... uzee ga (Hrista),.. On je zauzeo mesto na
krmi. Uostalom, On je kormilar - kormilar ivota. Ali u svojoj lakomislenosti ovek stalno
zaboravlja na Predstojatelja ivota, i na to da plovi nad bezdanom. ovek sam upravlja svojim
ivotom, kao da sve zna i da ne moe sebi da nanese tetu.
Izlazi da Hristos samo prisustvuje ivotu oveka, ali ne igra nikakvu ulogu. On nije aktivan;
NJemu se ne doputa da upravlja ivotom; On kao da je nepokretan. Sveti Jevanelist ovu misao
slikovito izraava reima: On bee na krmi, spavajui na uzglavlju.
A kada se oveku dogodi nesrea, kada ga pritisnu iskuenja i on uvidi svoju nemo, tada se
hvata za Boga, i esto, veoma esto, upuuje Mu molbu, sa primesom prekora: Uitelju, zar ti ne
mari to propadamo?
Vi ne budite lakomisleni! Nego budite paljivi i kada plovite sa NJim, uvek Mu dajte kormilo.
Jer On je Kormilar! A u duhovnoj sanjivosti vera slabi... Gde je pak maloverje, tamo nastaje
pometnja, a gde je pometnja, javlja se strah.
Kad je kormilo ivota u NJegovoj svemoguoj ruci, ne plai se! Ako On i dopusti da se bura
pojavi, ipak, nikako nee dati da verna laa potone. Zato, ak i ako se bura sveta obruila na
tebe, im oseti da je za kormilom ivota On, Kormilar u Koga se nada, im oseti da je doao,
da stoji tu i da upravlja - u tvojoj e dui zavladati takva tiina, da e se buka svetske bure uti
samo kao udaljeni gluvi um nepokorne i zle stihije.
U tebi i oko tebe, bie samo spokojstvo i mir prisustva Boijeg.

45. Odmah ga (Hrista) srete iz grobova ovek s duhom neistim, koji boravljae u grobovima i
niko ga ne mogae svezati ni verigama; jer je mnogo puta bio svezivan u okove i verige, pa je
iskidao verige i okove izlomio; i niko ga ne mogae ukrotiti. I stalno i dan i no on bee u
grobovima i po gorama, viui i bijui sebe kamenjem (Mk. 5,2-5).

Ovo je slika oveka koji se nalazi u ropstvu zla, u rukama satane. Takav ovek ivi kao u
grobovima, jer njegov ivot je put smrti. Na visinama samoljublja, na strminama gordosti, na
hridinama egoistike usamljenosti (...ja sam bolji od drugih, pametniji od drugih... ko je autoritet
za mene?), u ponorima greha, u tesnacima nepravde i lai, u jamama smrtonosnih posrnua - to
su staze njegovog puta.
On boravljae u grobovima... On ivi po stenovitim vrletima... Tamo nema ivota: ni rastinja, ni
zveri... To je put smrti! Na njemu ovek ne trpi vie nita to takvom putu ne pristaje; sve drugo
on odbacuje i osuuje. Dua, porobljena zlom, kao da se predala svome gospodaru i dobrovoljno
radi za njega. Ona odbacuje, lomi i unitava sve to pokuava da je ispravi, sve to sadri makar i
nagovetaj drugog sveta, razliitog od sveta zla.
Sve ovo izaziva besnu mrnju, i ovek, kao bezumnik, kida sve veze dobrog ivota. On kida veze
asti, savesti, duga, kida porodine veze i, konano, dolazi do Boga, huli na NJega, i lomi svete
zapovesti zakona Boijeg, tvrde poput okova.
I ko moe da ga ukroti?
Ovaj gospodar, kome se on predao, to je zlo, avo. I samo avo ima vlast nad njim, i samo njemu
on slui.
Kakvo alosno stanje, kakvo uasno stanje!
Ti misli da je ovek srean zato to slui avolu? Evo njegove sree: "i stalno, dan i no, on je
vikao i udarao se kamenjem". Veni nemir, veno nezadovoljstvo, vena potera za onim to je
"neophodno za ivot", a neuhvatljivo. Beskonani krug nezadovoljstva, orsokaci, i svuda okolo
nekakva beskrajna pusto, uz sve napore da se ivot ispuni. I, konano, krik praznine... Krik bez
kraja, danononi, kao peat odbaenosti. Ubrzo zatim i okruenje postaje takvo, i ovek zla ivi
po gorama. Razumljivo, svud oko njega je goli kamen zla, i on se bije kamenjem do krvi, po
nogama, po rukama... Kamenje mu pritiska grudi. Na tom putu smrti on je sav u ranama.

46. A kad vide (besomunik) Isusa izdaleka, potra i pokloni mu se (Mk. 5,6).

Zadivljujue! Demon - bie otpalo od Boga - priznaje i potuje Boga. Izdaleka on je ugledao
Hrista i potrao da Mu se pokloni. O tome govori i Sveti apostol Jakov: I avoli veruju, i drhte
(Jak. 2,19). A drugi put grenik kao da postaje ljui i od samog satane - on bei od Hrista, i huli, i
mrzi ga.
Ali ovde je mogue i drugo objanjenje: kako u avolu, tako i u oveku-greniku, makar i u
najskrivenijem kutku njegove due, ipak postoji svest o tome da Svetlost i Dobro postoje, da su
iznad zla i da su dostojni poznanja.

47. I povikavi iz sveg glasa (besomunik) ree: ta hoe od mene, Isuse Sine Boga Vinjega?
Zaklinjem te Bogom, ne mui me! Jer mu (Isus) govorae: Izii, due neisti, iz oveka! (Mk.
5,7-8)

Evo novog svedoanstva o tome, da tama ne podnosi Svetlost i da zlo ne podnosi Dobro. Ne
mui me! Ko ga je muio? I samo prisustvo Svetlosti, za tamu je neizdrivo (upor. Mk. 1,23-24).
Tako, u dodiru sa dobrom, grenik pada u stanje razdraenosti ("povika iz sveg glasa"); on
upuuje izazove dobru: ta hoe od mene? Kad Svetlost pone da pobeuje tamu, i kad dobro,
jaajui, hoe da istisne zlo, tad se duevna kriza odvija veoma bolno.
avo nerado naputa mesto na koje se navikao. Za njega je bolno da se povlai sa poloaja. Ne
mui me! On se mui i, odlazei, mui svoju rtvu. Zapamti to! Duom ipak upravlja Gospod,
sve dok ona potpuno ne odstupi od zla. Konano, On jednim dahom usta Svojih izgoni satanu.

48. I molie ga (Isusa) mnogo (demoni) da ih ne alje iz onog kraja. A onde po bregu pasae
veliko krdo svinja. I molie ga svi demoni govorei: Poalji nas u svinje da u njih uemo. I
dopusti im Isus odmah. I izaavi duhovi neisti uoe u svinje: i navali krdo s brega u more; a
bee ih oko dve hiljade; i utopie se u moru (Mk. 5,10-13).

Demoni su ga molili da ih ne alje iz onog kraja. Zlo se, kao iva stihija, grupie; srodno se
srodnim privlai. Grupiui se, stihija dobija snagu...
Stvara se mona sredina, koja gospodari i guta sve oko sebe. Tako se slau jedan preko drugog
slojevi stihije zla. Jasno je da pobornicima zla ne prija razbijanje tih slojeva. U svojoj sredini oni
su jai, njihovo pogubno delovanje je lake i silnije. Eto zbog ega demoni mole da budu
ostavljeni u istom kraju. Tako biva i u ljudskom drutvu: zlo se, poput zaraze, iri, sputa se
poput crnih mrlja na ljude i ima tendenciju da potini sve oko sebe.

Zlo se naseljava u vidu semena... Postoje seme lai, seme lakomislenosti, seme bezdunosti,
seme gordosti i dr. Zlo zahvata porodicu, ostavlja trag na rodu, baca svoju senku na ceo narod.
To zlo se koncentrie po grupama; ljudi oznaavaju grupe nazivom "okolina" (drutvo), i kau:
"Okolina je kriva".
Dogaa se, da se zlo koncentrie po oblastima. Postoje oblasti okrutnosti, bezdunosti,
samoivosti; postoje oblasti lakomislenosti i razvrata; postoje oblasti obesti, drskosti, svakojakih
uvreda i sl. Poto Gospod u ovom svetu zlo ne unitava u potpunosti, On doputa da arita zla
postoje i trpi ih. Eto zbog ega demonima doputa da ostanu u istoj oblasti. Tako demoni odlaze
u svinje.
Svinje su slika poronog ljudskog roda. Znai, demoni odlaze u svoju sredinu, u veliku,
izgraenu, ukorenjenu sredinu (veliko krdo). Sveti Jevanelist dva puta istie da je to sredina zla.
Svinje su pasle po bregu, tj. po gori, dakle na mestu na kome je iveo besomunik - to su putevi
smrti i zla. I na drugom mestu: navali krdo s brega samoivosti i poroka. Na tom bregu je bio i
besomunik. To je sredina zla. Dakle, demoni odlaze u (krdo svinja kao u) svoju sredinu.
Ali njihov kraj je jedan - smrt. Svinje se dave u moru. Kraj puta smrti je - samo smrt, duhovna
smrt.

49. I izioe ljudi da vide ta se dogodilo (Mk. 5,14).

Evo slike ljudske gomile. Kako je samo ona povrna, malograanski uskogruda i sva obuzeta
spoljanjim utiskom! ini se da je nita, ba nita ne moe probuditi iz duhovnog sna.
Veliki Uitelj je tu. On savrava znamenja, razotkriva nepravde ivota, poziva na preporod.
Talasi njegovih rei ve zapljuskuju ljudske due. NJegova znamenja potresaju mesta u kojima
ljudi ive, a malograanin, sanjiv i bezvoljan, izaao je da vidi ta se dogodilo. Jevanelist
kratkim i jednostavnim reima daje izraajnu sliku ivota: Izioe da vide ta se dogodilo. Epsko
spokojstvo!
Nita ih ne moe pokrenuti, oni se i ne trude da shvate ta se dogaa, niti pokuavaju da se
uzdignu iznad uobiajene sitniavosti. Potpuno su obuzeti spoljanjou. Samo uskogruda,
sveprodirua radoznalost: ta se dogodilo? Jevanelist Luka (8, 35-37) kod Gadarinaca
primeuje samo oseanje straha pred dogaajem koji je za njih neshvatljiv, i koji im je priinio
materijalnu tetu.
Tako je bilo uvek! Talasi Boijih priziva zvonko udaraju u ljudske due. Znamenja potresaju
zidove ljudskih obitalita, a njihov stanovnik se samo kida od sitniavosti i lakomisleno vie: ta
se dogodilo?

50. I poee ga (Hrista) moliti (Gadarinci) da ide iz njihovih krajeva (Mk. 5, 17).

Ustaljivanje zla! Zlo je ulo u poredak ivota i ima sva prava graanstva. Svet sopstvenog ivota
u potpunosti je prihvatio "svoju" potinjenost zlu. ovek se svikao na atmosferu "svoga" sveta,
on ne misli na drugi i ne eli ga. Prodiranje drugog, onoga to je tue "sopstvenom" svetu,
donosi nespokojstvo i nemir. "emu neto novo, ak i ako je u njemu istina? Ovako je mirnije!"
A kada takvom ustaljivanju zla i uspostavljenoj ravnotei (otupelosti) u zlu preti potres sa strane,
kada uplitanje dobra donosi nespokojstvo (itelji onog kraja uplaili su se kada su doznali za
udo sa besomunikom), ili kada je izlazak iz naviknutosti na zlo povezan sa materijalnim
gubitkom (svinje su se utopile u moru), tada onaj ko se predao zlu u potpunosti odbacuje sve ono
to je naruilo njegovu zemaljsku sreu. On ovako razmilja: "Tako sam navikao... A Bog,
savest... moe ovek jo i neprijatnosti da navue...! Ne! Ta stvar nam nije potrebna".
Poee ga moliti da ide iz njihovih krajeva. I Gospod naputa ovakve ljude.

51-100
sadraj
51. Moljae ga (Hrista) onaj to je bio besomuan da bude s njim. A Isus mu ne dade, ve mu
ree: Idi kui svojoj k svojima i kai im ta ti je Gospod uinio, i kako te pomilovao (Mk. 5,1819).

Zato Hristos na drugom mestu zapoveda da se ostavi dom, i poziva za Sobom? Hajde za mnom
- rekao je mladiu (Lk. 18,22). I jo: Svaki koji je ostavio kuu... oca... mater... enu... imena
Moga radi... nasledie ivot veni (Mt. 19,29).
Postoji zapovest o ljubavi prema Bogu, i ona je prva i najvanija.
LJubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim... Ovo je prva i najvea zapovest (Mt. 22,3738). Postoji i zapovest o ljubavi prema blinjem, i ona je po svojoj vanosti jednaka prvoj: A
druga je kao i ova: LJubi blinjega svoga kao samoga sebe (Mt. 22,39).
Ispunjavanje prve zapovesti proverava se drugom: Ako ko ree: LJubim Boga, a mrzi brata
svojega, laa je (1. Jn. 4, 20). Zato Gospod, utvrujui isceljenog besomunika u ljubavi koju je
ovaj imao prema NJemu, alje ga na delo ljubavi prema blinjima: Idi kui svojima...
Na kraju, prvo delo, delo ljubavi prema svojima, prema srodnicima, otkriva ovima istinu ivota,
ako prebivaju u tami. Isceljenome je upravo i zapoveeno da poe nevernima i ispria im o

Gospodu i o udesnim delima NJegovog milosra. Kada je pak delo ljubavi ve izvreno (Sve
ovo sauvah od mladosti svoje - Mt. 19, 20), onda se ovek upuuje na svecelo predavanje sebe
Bogu, to je ve granica savrenstva. Ako hoe savren da bude... hajde za Mnom (Mt. 19, 21).
A kada se pri izvravanju dela ljubavi pokazalo da "blinji" ne pripada Hristovom svetu i da ne
eli da napusti svoj svet, tada, po rei Gospodnjoj, dolazi do rastavljanja oveka od oca njegovog
(Mt. 10, 35); radi Carstva Hristovog ovek ostavlja dom, oca, mati i enu, kako bi nasledio ivot
veni (Mt. 19, 29). Ovim Gospodnjim reima, upuenim isceljenome, ukazuje se na obavezu
vernoga da ne skriva milost Boiju koja se projavi oveku, da je prepriava svetu, naroito u
onim sluajevima kada je ljudima oko njega potrebno utvrivanje u veri. Kao to je Gospod u
ime duga ljubavi uputno besomunika njegovim blinjima da bi im ovaj otkrio istinu, tako je isto
na sveti dug, u ime ljubavi, da svojim blinjima koji hode u tami otkrijemo Istinu Hristovu i da
im pokaemo svoj ivot po toj Istini.

52. I on (isceljeni besomunik) otide i poe propovedati u Dekapolju ta mu uini Isus, i svi se
divljahu (Mk. 5,20).

Opet gomila - radoznala i ravnoduna, povodljiva za novinama i duhovno dremljiva. I svi se

divljahu... Oni shvataju novinu, obasipaju pitanjima, trae pojedinosti, prepriavaju jedan
drugome, sleu ramenima zbog neobinosti onoga to se dogodilo... ivnuli su, itav e dan
priati samo o tome... I svi se divljahu!
Zato ga nisu pozvali natrag? Zato nisu ispravili svoju grubost? Jer oni su izgnali Velikog
oveka Koji je uinio dobro! Zato nisu pali pred noge Uitelju? Zato im se due nisu prenule?
Zato nema kajanja? Oni, ak, nisu ni svesni toga o emu je re. Uznemireni su. Ili su im drae
svinje, a ljudska se dui lake navikava na zlo? U moru spoljanjeg, oni su se samo "divili". A
On je otiao... On se okrenuo od njih, moda zauvek!

53. I za NJim (Isusom) iae naroda mnogo, i pritenjavahu ga. I ena neka koja je dvanaest
godina bolovala od teenja krvi, i mnogo prepatila od mnogih lekara, i potroila sve to je
imala, i nita joj nije pomoglo, nego joj je jo gore bilo, kad je ula za Isusa, doe s narodom i
dotae se ostrag haljine NJegove. Jer govorae u sebi: Ako se samo dotaknem haljina NJegovih,
ozdraviu. I odmah presahnu izvor krvi njezine, i oseti u telu da ozdravi od bolesti. I odmah Isus
oseti u Sebi silu to izie iz NJega, i obazrevi se na narod ree: Ko se to dotae Mojih haljina? I
rekoe mu uenici NJegovi: Vidi gde te narod pritiska, i pita: ko se dotae Mene? (Mk. 5,2431).
A Isus ree: Neko me se dotae, jer Ja osetih silu koja izie iz Mene (Lk. 8,46).

A ena, uplaivi se i drhtei, znajui ta joj se dogodilo, doe i klee pred NJim, i kaza mu svu
istinu, a On joj ree: Keri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje!
(Mk. 5,33-34)

Ovo je jedna divna jevanelska pria. Ona je monolitna i ne moe se ralaniti. NJen sadraj je
jednostavan i toliko poznat, da vie gotovo i ne izaziva panju. ena strada dvanaest godina.
Nema joj pomoi od ljudi... Sa dubokom verom ona dotie Hristovu odeu i dobija isceljenje. I
to je sve. Prosto i jasno. Ali u ovoj divnoj prii ima i takvih bljetavih kristala iju svetlost
pogled ne moe da izdri, pred kojima duh biva ushien, i ija dubina dovodi u nedoumicu.
Hou li nai rei da ih opiem? Glavna misao ovde je - pokazivanje Boanske Sile.
Bog je Duh, Boanska Sila je najvia duhovna sila. Dakle, ona nije materijalna i prirodni zakoni
na nju se ne mogu primeniti. Govoriti o toj Sili koristei pri tome materijalistike pojmove, znai
- bogohuliti. To naravno nikako ne znai da Boanska Sila, zbog svoje najfinije duhovnosti, za
nas, koji smo materijalna bia, predstavlja istu fikciju, iluziju, gotovo samoobmanu. Takoe,
nemoj misliti da projavljivanje Boanske Sile u materijalnim stvarima - usled njene nesrodnosti
sa tim stvarima - predstavlja iluziju.
Ne! Budui da je ljudski duh (ne dua) udahnut od strane Boanskog Duha (i duhnu mu u nos
duh ivotni), i da u ljudskom duhu postoji atom srodnosti sa Boanskim Duhom -Boanska Sila
moe da bude opaena duhom oveka.
Jevanelska pria o krvotonoj eni potvruje ovu misao injenicom iz ivota. Ova injenica
pokazuje da je Boanska Sila - realnost. Ona je realnost, poput bilo koje vidljive fizike pojave.
Imajui u vidu uskost i ogranienost ljudske misli, navikle da se vue po svetu ogranienosti i da
sve meri neznatnom merom zemaljskih stvari i relativnih pojmova, Sam Gospod Isus Hristos je,
da bi zadovoljio ljude, u dogaaju sa bolesnom enom materijalizovao projavu Boanske Sile do
opipljivosti fizike pojave.
Jevanelje pria: u trenutku eninog dodira Isus oseti u Sebi silu to izie iz NJega, na ta i Sam
jasno ukazuje: Neko me se dotae, jer Ja osetih silu koja izie iz Mene (Lk. 8,46). Ova sila, kao
kakav materijalizovani tok fizike energije, izlazi pod uticajem fizikog podsticaja - dodira.
U momentu eninog dodira Hristos osea delovanje sile. To je dva puta naznaeno priom. Isus
(u trenutku dodira) oseti u Sebi silu to izie iz NJega; i drugi put: Neko me se dotae, jer Ja
osetih silu koja izie iz Mene. Konano, Boanska sila, kada izae, nije neuhvatljiva, ne iezava
bez traga, nego poput materijalne energije proizvodi odreeno fiziko delovanje. Bolesna ena,
itamo kod Jevaneliste, odmah je, u trenutku kada je dotakla Gospodnju odeu, "osetila"
Boansku silu i njeno delovanje. I odmah presahnu izvor krvi njezine i oseti u telu da ozdravi od
bolesti.

Pogledaj kako je Gospod snishodljiv prema ljudskim slabostima. On do razgovetnosti fizike

pojave dovodi Svoju Boansku Silu, da bi je pokazao ljudima. Uveri se. Znaj, veruj dublje.
Pokloni se Hristu!
Poimo dalje u analizi zadivljujueg, neponovljivog jevanelskog dogaaja.
Boanska Sila, kada je usmerena prema ljudima, sva je meu njima, sva im je obraena, sva je
usmerena ka njihovoj koristi i spasenju. Uostalom, Hristos se i javio na zemlji da bi ljudima
otkrio ovu Boansku Silu i da bi njome spasao ljudske due.
Hristos je sa Svojom Boanskom Silom sav na zemlji, i NJegova Sila otkrivena je za sluenje
ljudskom rodu. Neka doe ko god hoe, neka uzme i iskoristi! Sveti Jevanelist iskazuje upravo
ovu misao, kada naroito istie da je Gospod bio okruen narodom. Za NJim iae naroda
mnogo, i pritenjavahu ga. I uenici su mu rekli: Vidi gde te narod pritiska. Znai, Sila Boija je
ljudima otkrivena, dostupna. Uzmi, iskoristi! Ali potreban je kontakt, jer Boanska Sila ne deluje
mehaniki, ulazei sama u due.
Boanska sila nije slepa stihija, koja mehaniki proima svakoga ko spolja doe sa njom u dodir.
Jer oko Hrista se, dok je On iao u dom Jairov, guralo mnotvo naroda. Narod ga pritiska, znai,
bez sumnje, desetine ljudi su se makar i nehotice doticale NJega i NJegove odee; Hristovi
uenici na to i ukazuju: Kada je Gospod, kao da mu nije poznato da ga je dotakla ona ena,
upitao: Ko se to dotae Mojih haljina? - uenici sa poluprekorom primeuju: Vidi gde te narod
pritiska, i pita: ko se dotae Mene? Oigledno je da su mnogi mogli da dotaknu Hrista u vreme
dok je iao Jairu.
I oigledno je da su u tom mnotvu NJega doticali i bolesni, budui da je za Hristom, kao za
proslavljenim udotvorcem, ila gomila, i u njoj je, to se sa sigurnou moe rei, bilo i
bolesnika, koji su takoe mogli da Ga dotaknu. Tako su ga doticali mnogi, a iscelila se samo
jedna ena. To znai da nije iscelio sam mehaniki dodir sa Boanskom Silom, nego je tu igrao
ulogu jedan dodatni inilac - inilac koji je onu enu koja ga je dotakla i ukljuio u sferu
Boanske Sile.
Koji je to inilac? Otkud on?
Taj inilac nije od Hrista. I Sam Gospod naroito podvlai da taj inilac ne dolazi od NJega. U
prii o ovom udu kao da se istie pasivna uloga Hrista. On ne samo da nije nameravao da isceli
enu, nego se ini da, ak, i ne zna ko Ga je dotakao. On trai toga ko Ga je dotakao... (A kao
Bog, On je sigurno znao ko Ga je dotakao!)
Osim toga, sve okolnosti uda su takve, da izgleda kao da se delovanje Boanske Sile dogodilo
mimo znanja Boijeg i mimo volje Boije. Boanska Sila kao da je bila prinuena da se izlije
mimo volje Boga. I Spasitelj hoe da situacijom u kojoj se odigralo udo posebno istakne ovu
okolnost.
"Ja Sam u narodu. Ja Sam meu ljudima. Radi njih Sam doao, Moja Sila je spremna da se izlije
u bilo kom trenutku. Ali u njenom izlivanju ne delujem samo Ja, nego jo jedan, dopunski

faktor". Koji? Ako taj faktor nije u Gospodu, onda se oigledno nalazi na drugoj od dve strane
koje se sjedinjavaju, tj. u oveku.
Da, ovaj faktor je oigledno u eni. Ona sama kao da iznuuje izlivanje Sile Boije u sebe. A
sada nauimo od Gospoda: ime je ena prinudila Boansku silu da joj se otkrije i da je isceli?
Koji faktor sa strane oveka uspostavlja kontakt Boga sa ovekom?
ena je dotakla Hrista. Kroz dodir se u nju izliva Boanska Sila. Ali dodir je samo spoljanji in.
To je samo vidljivi znak Boijeg poseivanja oveka. Sam spoljanji akt, dodir sam po sebi, ne
obezbeuje otkrivanje Sile Boije. Mi smo videli da su Hrista dotakli mnogi, ali se iscelila samo
jedna ena. Istovremeno sa spoljanjim aktom - dodirom, ena pokazuje i unutranji - veru.
Keri, vera tvoja spasla te je.
No, malo je rei da ena pokazuje veru. Jer treba pretpostaviti da su mnogi od bolesnih, koji su
ili za Hristom, imali veru u NJega i da su Ga doticali. Nije samo prosta radoznalost podsticala
bolesnog oveka da se gura oko Hrista i da trpi izlina stradanja od umora, metea i guranja.
Bolesnici koji su se gurali oko Gospoda, verovali su da On moe da ih isceli. Pa ipak, ni spoljnji
dodir ni vera nisu obezbeivali Boansku pomo.
ena je pokazala izuzetnu silu vere. Tu je vera bila sve - volja, dua, ivot. Tu je vera obuhvatala
celoga oveka. ena je u trenu sva bila obuzeta plamenom verom. Taj plamen ona je unela u
dodir, kao da je unela samu sebe.
Evo inioca koji od strane oveka raa kontakt sa Bogom - ognjena sila vere, onda kada se
ljudsko sve podie ka Ocu Nebeskom kao da sagoreva.
Da, da. Takva vera. Gledaj kako Jevanelist podrobno opisuje tu veru. I zar Re Boija, kada
saoptava detalje o eni, ini to zato da bi udovoljila ljubopitljivosti? Ovo je uinjeno nama za
nauk.
Setimo se opisa ene. ena... dvanaest godina bolovala... mnogo prepatila od mnogih lekara, i
potroila sve to je imala, i nita joj nije pomoglo, nego joj je jo gore bilo... Takva je bila
ivotna situacija ene koja je dola Hristu. Dvanaest godina bolovala... Dvanaest je broj koji
oznaava punotu. Znai, stradala je dugo i mnogo. I stradajui, kao to to obino biva, grevito
se hvatala za zemlju... pomoi nije bilo... zadobijala je nove rane (mnogo prepatila od mnogih
lekara) i ipak se ponovo hvatala za zemlju...
Konano, sva zemaljska sredstva bila su iskoriena. Sve zemaljsko bilo je potroeno na
zemaljsko, tj. potroeno je i zdravlje, i sva materijalna sredstva - imovina, novac... Potroila sve
to je imala, a rezultata nije bilo! Nego joj je jo gore bilo.
Potpuni slom ivota! Napred je ostao jo grob sirotice. I eto, nekad irok, slobodan i siguran
ivot, suzio se do tog uskog cilja. A zidovi groba su rasli, i ve se polako oseao miris zemlje.
Svetlost ivota nazirala se jo samo kroz tu jednu preostalu pukotinu.

Kroz nju, kroz taj slabi, poslednji drhtaj ivota, ukazao se Nebeski Uitelj, Koji je, ne traei
nita za uzvrat, darovao sve darove ivota, vaskrsavajui u ivot. Zar je u eni bilo kolebanja?
Zar je bilo sumnje? Zar je to bila samo ljubopitljivost? Zar je to bila hladna poluvera? Za nju nije
bilo izbora.
Sva sila njenog preostalog ivota bila je uloena u taj jedinstveni traak svetlosti. Ili smrt ili "to".
Znai, za ivot je ostalo jo samo "to" - taj dodir... "I ja sam spasena!" Izbora nema. Tu je vera
bila - volja, tu je vera bila - sva dua, tu je vera bila - sav ivot.
Plamen vere ona je uloila u dodir, kao da je uloila sebe celu. Izgoreu, ali u se spasiti. Tako se
i spasla. Keri, vera tvoja spasla te je. I ta dodati reenome? Osvrni se, zar nisi i ti mnogo
pretrpeo u ivotu? Nisi li potroio bogatstvo due? Nisi li i ti zbog grevitog hvatanja za
zemaljsko dospeo u jo gori poloaj?
Moli se Uitelju da ti da smelost vere da se baci k NJemu bez ostatka, da privue na sebe
izlivanje Boanske sile i uje blagi glas Nebeskog Oca: "Vera tvoja spasla te je; idi s mirom, i
budi zdrav od bolesti svoje".

54. A Isus, im je uo re to kazae (o tome, da je Jairova ki, Koju je poao da isceli od bolesti,
ve umrla i da nema potrebe da se Uitelj trudi), ree stareini sinagoge: Ne boj se, samo veruj!
(Mk. 5,36).

Vera se razlikuje od znanja. To su dve sfere, i svaka ima svoje zakone. Znanje - to je zemlja, i
zakoni znanja su materijalni - zemaljski zakoni. Vera - to je duh, i zakoni vere, to su - zakoni
duha.
Kao to zemlja nije spojiva sa duhom, tako i znanje nije spojivo sa verom. I kao to znanje nije
spojivo sa verom, tako se ni zakoni zemlje ne mogu primeniti na pojave vere. Oni e pritisnuti
veru, sputae je i spreiti njene uzlete. Eto zbog ega svet vere ne treba da mea sa zemaljskim
svetom, i zbog ega za veru ne treba da trai oslonce na zemlji. To su - truli oslonci. Oni veru
samo vezuju, a vera treba da ima slobodan uzlet. Znai, ne primenjuj zemaljsku meru za dela
vere i dela vere ne stavljaj u zavisnost od zemaljskih dogaaja.
Na primer, ti zna da se tvoje bolesno dete ne oporavlja i da se bolest komplikuje. Prema
ljudskom rasuivanju i prema medicinskom znanju, vidi da se anse deteta smanjuju; pojavljuju
se bespomonost i strah... I ako se bude molio Hristu, a da istovremeno misli kako prema
zakonima medicine dete treba da umre, onda e, zbog ozbiljnosti situacije u kojoj se dete nalazi,
Hristova pomo izgledati gotovo neostvariva. Moda e tvoja molitva biti ak i duboka molitva
ljudske bespomonosti, ali tvoja vera je ve u ranama. NJu je slomilo znanje, fakt ivota koji te
je zatrovao. NJu je skrhao "strah", potpuno zakonit sa ljudske take gledita, sa take gledita
zemlje.

Zato, kada je vera u pitanju, odbaci zemlju. Hristos kae Jairu: Ne boj se, tj. izbaci iz glave vest
da ti je erka umrla, jer to je zemlja, i tamo, u tvojoj kui dogodilo se neto po zakonima zemlje.
Pusti, to je sasvim nevano... Uostalom, tebe je vera dovela k Meni. Samo veruj! Vera je - duh.
To je - druga sfera... Tamo postoje drugaiji zakoni i drugaiji ivot. On uopte ne zavisi od
onoga to se dogaa na zemlji. Nee valjda rei, da ako ima bolestan prst i pomoli se Hristu,
prst e da ozdravi, i Hristos e da te isceli, a ako doe do ozbiljne bolesti, onda treba jo
razmisliti o tome hoe li Hristos da te poseti. Kao da dejstvo Boije volje stoji u vezi sa tvojim
prstom ili tvojim unutranjim organima...
Jasno je da dejstvo Boije volje ne zavisi od toga koliko su male ili velike zemaljske stvari. Jasno
je da e Gospod jednako slobodno da prie oveku i onda kada je on posekao prst, i onda kada se
nalazi na ivici groba. Za Gospoda je jednako da uini udo milosra i u jednom i u drugom
sluaju. ak ni truljenje Lazarevog tela nije spreilo Gospoda da uini udo (Jn. 11,39). Dakle,
Gospod dolazi nezavisno od toga ta se dogaa po zakonima zemlje.
Pribliavanje Gospodu ne zavisi od zemlje i od toga ta se na zemlji dogaa, nego zavisi od
ljudskog duha i od onoga to se u tom duhu dogaa. Zato neka zemlja ne vezuje duh onda kada
on odlazi u nadzemaljsko. Nadzemaljsko za zemlju predstavlja neizvesnost, a neizvesnost uvek
ugnjetava ovekov um. Neizvesnost u umu raa kolebljivost i strah. Za duh, meutim,
nadzemaljsko - to je Bog i radost, i odlazak u nadzemaljsko samo jaa duh. Zato neka zemlja i
zemaljsko ne spreavaju duh da odlazi ka Ocu i da svom prostotom i silinom vere moli od NJega
ono to je potrebno. I Gospod e doi, ta god da ti se dogaalo na zemlji i koliko god sa ljudske
take gledita poseta od Boga izgledala neverovatna.
Ne boj se, samo veruj...

55. I ne dade (Gospod) da iko poe za NJim osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljeva. I
doe u kuu stareine sinagoge, i vide vrevu i one koji plau i leleu mnogo. I uavi ree im: ta
ste se uznemirili i plaete? Devojica nije umrla nego spava. I podsmevahu mu se. A On isteravi
sve uze oca i mater devojice i one koji behu s NJim (trojicu pomenutih uenika), i ue gde
leae devojica (Mk. 5, 37-40).

Boiji darovi se ne prosipaju bez prosuivanja, na svakom mestu i pred svaijim oima. Zar slepi
moe da vidi razliitost boja? I zar se usled loeg vida nee iskriviti pravi doivljaj boja?
Boiji darovi se otkrivaju u meri sposobnosti za njihovo primanje. Samo one koji mogu da
prime, Gospod udostojava da budu svedoci NJegovih tajni. Eto zbog ega za svedoke
vaskrsavanja Jairove keri Gospod uzima samo trojicu izabranih uenika i oca i majku umrle,
radi njihove vere i roditeljske vezanosti za nju. A ostali, oni koji e "suditi po telu" (Jn. 8, 15),
ostavljeni su napolju.
Ako hoe da bude sa izabranima, imaj veru, pa e videti i vie od ovoga.

56. I doe u kuu... i uavi ree im: ta ste se uznemirili i plaete? Devojica nije umrla nego
spava (Mk. 5,38-39).

Pokojnica spava. Budui da e Gospod, u poslednji dan ovoga sveta, na granici prelaska u veno
Carstvo Slave, iz obnovljenog (vaskrsnutog) ljudskog tela za besmrtnu duu da stvori novo telo
Carstva Slave, onda smrt tela i jeste san.
Eto zbog ega je Gospod i na drugom mestu za Svog umrlog prijatelja Lazara rekao: Lazar,
prijatelj na, zaspao je - i dalje: no idem da ga probudim (Jn. 11,11).
Tako ispoveda i Crkva Hristova.
Ona umrle naziva "usopim", tj. onima koji su usnuli, i moli se za njihovo blaeno uspenje, tj. za
miran san (crsl. uspenije - pogruenje u san).

57. I podsmevahu mu se (Gospodu, zato to je rekao da devojica, Jairova ki, spava) (Mk. 5,
40).

Evo od kada poinje podsmevanje Hristu. Razumljivo: "Ja nisam od sveta" i "oni (Hriani) nisu
od sveta". Hristos i svet - to su dva carstva. To je - duh i telo. to je vea podvojenost izmeu
njih, to je Hristos neshvatljiviji za svet, to su nedoumice sveta vee i njegovi podsmesi podliji.
Hristos i hrianski duh. A svet "sudi po telu" (Jn. 8,15).

58. I uzevi (Gospod) devojicu (umrlu ker Jairovu) za ruku, ree joj: Talita kumi, to znai:
Devojice, tebi govorim, ustani! (Mk. 5,41)

Pogledaj sa kakvom se lakoom savrava najvee udo. Gospod prilazi umrloj, uzima je za ruku,
mirno i odluno joj, kao da spava, kae: "Ustani". I devojica se podie.
Za Gospoda, za Boansku Silu, jednako je lako da uini i veliko i malo. A ovek treba da se
pobrine da ne bude prepreka projavi Boanske Sile i vrste vere, nego da je svu privue na sebe
(upor. Mk. 5, 25-29, 34, 36).

59. (Savrivi udo vaskrsavanja Jairove keri, Gospod) zapreti im vrlo (onima koji su
prisustvovali udu) da niko ne dozna za to (Mk. 5, 43).

Zato? A zbog ega isceljenom besomuniku zapoveda suprotno: Idi... i kai im ta ti je Gospod
uinio (Mk. 5,19).
Boije rei i Boija dela otkrivaju se ljudima u meri njihove sposobnosti da ih prime (upor. Mk.
4, 33 i 5, 378-40). Dakle, kada se u jednom sluaju okolina (ukuani besomunika) prihvati kao
sposobna da primi tajnu Boiju, tad Gospod trai da se pria o udu. U drugom sluaju, okolina
javno pokazuje tvrdou srca (podsmevahu mu se), i Gospod tajnu zatvara u krug izabranih. Radi
svetosti tajne On nee da iznosi biser pred nedostojne, kako oni, bogohulei, ne bi poeli nogama
svojim da gaze svetinju. Takvo razdvajanje onih koji su sposobni i onih koji su nesposobni da
prihvate tajne Boije, i razliit odnos prema njima, nikako nije predstavljao nepotrebnu strogost,
ili nekakav rigorizam Gospoda, niti pak govori o tome da Gospod ima blagonaklonost prema
jednima ljudima, dok se od drugih okree.
Razliit odnos Hrista prema raznim ljudima zavisio je iskljuivo od samih ljudi. Takav odnos
uvek se potvrivao, kako pokazuje Jevanelje, kroz dela Samog Hrista.
Evo sredine koja veruje, sa srcima obraenim Bogu. I Gospod javno savrava udo isceljenja
raslabljenog, kae mu da uzme postelju i kroz narod ide svojoj kui. Tako postupa zato to e to
da bude prihvaeno. I srca ljudi jo e se vie ispuniti verom. Zaista, Jevanelje pie: Svi...
slavljahu Boga (Mk. 2,12; Lk. 7, 16).
I meu onima koji ne veruju, ije je srce gnevno, i koji su nesposobni da prime udo, Gospod,
alei to su im srca okamenjena, savrava udo isceljenja oveka kome je ruka bila osuena
(Mk. 3, 5). ta je rezultat toga? Da li se sredina urazumila? Da li se spasila? Ne. U
okamenjenosti svojih srca sredina potpisuje sopstvenu osudu: Fariseji (koji su prisustvovali
udu) odmah uinie vee protiv NJega sa irodovcima kako bi ga pogubili (Mk. 3, 5).
Nije li Gospod bio u pravu kada je (u dva sluaja) skrivao udo od takve sredine? Za nju je udo
bilo beskorisno: ono je vodilo samo ka jo veem razgnevljivanju ljudi. LJudi su uvek eljni
uda, esto razmiljaju o njemu i trae ga, zaboravljajui da moda postoji i takvo ljudsko stanje
okoline, kada je udo - beskorisno. Oni zaboravljaju da moe da postoji, na primer, takvo stanje,
kada "ako bi neko i iz mrtvih vaskrsao", nita se u ivotu nevernih ne bi promenilo, nego bi
vaskrsenje objasnili po svome, ljudski, ili kvazi-nauno.

60. I ree (Gospod) da joj daju (vaskrsnutoj devojici) da jede (Mk. 5,43).

Kako potresna briga za dete! Gospod brine i o fizikom ivotu devojice. A ujedno, traei da joj
daju da jede, Gospod hoe da nas uveri da je to bilo pravo vaskrsavanje - potpuni povratak u
ivot (i povrati se duh njen - Lk. 8, 55).

61. I sablanjavahu se o NJega (Mk. 6, 3).

Za sve vekove ispunilo se predskazanje Simeona Bogoprimca: Ovaj lei da mnoge obori i
podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga e se govoriti (Lk. 2, 34). I za sve vekove
"sablaznili su se o NJega". Predmet sablazni bila je obinost NJegovog ljudskog ivota... Nije li
ovo drvodelja?
Kao da je Otac Nebeski u uslovima zemaljskog poretka, koji je blagoslovio, bio duan da u
Svome Sinu na zemlji projavi sve samo udo, da projavi samo neobinost. Kao da postojanje
neprekidnog uda ne bi odvojilo Sina Boijeg od zemlje, od ljudi, radi kojih je On i doao! A
potom su se sablaznili o NJega kroz Crkvu. Zar su NJegovi sluitelji bezgreni? Zar lanovi
Crkve ne ive u zemaljskim uslovima. I kao da je Bog na zemlji trebalo da stvori okolnosti
neprekidnog uda.

62. A Isus im ree: Nigde nije prorok bez asti do u postojbini svojoj i meu rodbinom i u domu
svome (Mk. 6, 4).

Ove rei se odnose i na ocenu ljudskog odnosa prema Hrianstvu. Za neverne, u Hrianstvu
"nema proroka", nema uda, nema Hrista kao Boga. Kao to ljudi imaju ogranien vidik kada je
u pitanju procena nekog njihovog, srodnika ili bliskog, jer su njihove oi zatrpane svakodnevnim
triarijama koje stoje u prvom planu, tako i kod procene Hrianstva i Crkve - ljudima smeta
odsustvo vidika i merila. LJudska misao se zaplie u najblie vidljive sitnice. Ona je zarobljena
njima i nije u stanju da se izbavi. A treba gledati ire...
Iza ljudi, iza njihove sujete, iza uskih interesa, iza borbe samoljublja i gordosti treba pronalaziti
Svemonu Ruku Boiju, koja rukovodi ivotom u celini i usmerava dogaaje ka njihovom kraju.
Tada e shvatiti nepostojanost dogaaja, nai e svoje mesto u njima i postae ti jasno ta
Gospod trai od tebe. Samo tada moe da bude jasnoe u ivotu i spokojstva u delima.

63.I ne mogae onde ni jednoga uda uiniti (Mk. 6,5) zbog neverja njihova (Mt. 13, 58).

Kakve rei! Ne mogae uiniti! Nije reno: "nije uinio", nego ne mogae uiniti, kao da je
Boija Svemo bila ograniena! Ovo je novo i zadivljujue svedoanstvo toga, da delovanje
Boanske Sile stoji u vezi sa ljudskom slabou (upor. Mk. 5, 25-34). Bog ne moe da spase
oveka bez oveka.
Boanska Sila je uvek spremna da se izlije na oveka... Ali od strane oveka trai se otvorenost
due, da bi tu Boansku Silu primio. Da upotrebimo analogiju: kod materijalnih stvari, da bi ovaj
ili onaj aparat uhvatio neke talase, on treba da poseduje prijemnik i da taj prijemnik radi (na
primer, kod radio aparata); upravo tako, da bi ljudska dua uspostavila kontakt sa Boanskom
Silom, treba da postoji i da radi prijemnik due. Tako e ovek da uhvati tokove blagodatne Sile.
Ako su due zatvorene, gluve, ako su nesposobne da prime Boiji dar, onda Gospod nee da
rasipa Svoju Boansku Silu. Tako se On zatvorio u Sebe. Upravo ovo saoptava Jevanelje kada
kae: ne mogae onde ni jednoga uda uiniti. Jer su due bile zatvorene. Niko nije pomiljao na
Boansku Silu, i niko nije bio okrenut ka njoj. Naravno, izraz "ne mogae uiniti" ne sadri u
sebi ni nagovetaj neega to bi ukazivalo na to da Gospod nije imao snage da savri udo, nego
sadri misao da Gospod, tugujui zbog zatvorenosti ljudskih srca, svesno u Svojoj domovini nije
savrio mnogo udesa. Sveti jevanelist Matej tako i pie: I ne uini onde udesa mnoga zbog
neverja njihova (Mt. 13,58).

64. I uae se (Gospod) neverju njihovome (Mk. 6, 6).

A kako i da se ne udi! Okolo su udesa, udesa na svakom koraku! I svi ih vide. A njihov sud o
tim udesima - zapravo sud o njihovoj sopstvenoj nepromiljenosti i duhovnom slepilu - je
sledei: Otkud ovome to?... Nije li ovo drvodelja? (Mk. 6, 2, 3) I uvek tako! Znamenja Boijih
ima u svakom ivotu. Ako si paljiv, ona su na svakom koraku, svud okolo... A sud o njima? "To
su sve besmislice". I tako ovek ostaje sa svojim "besmislicama". Ostaje zatvorenih oiju i
zapuenih uiju... A Gospod odlazi sa njegovog puta.

65. I ree im (Gospod uenicima): ...Ako vas koji ne prime i ne posluaju vas, izlazei odande
otresite prah sa nogu svojih za svedoanstvo njima. Zaista vam kaem: Lake e biti Sodomu i
Gomoru u dan Suda nego gradu onome (Mk. 6,10-11).

Kakva strana sudbina! Znaj da to nije samo sudbina palestinskih gradova i domova koji su u
ono vreme odbacili Hristovo uenje i NJegove uenike, nego sudbina svih koji odbacuju
jevanelsku istinu, u sva vremena i u svim narodima. Sodomu i Gomoru, gradovima koji su zbog
nemorala kanjeni tako to su spaljeni ognjem, bie lake u dan Suda nego onome gradu koji
odbaci vas, vesnike Rei Boije.

Gospod ovim reima ne brine za Apostole i ne obezbeuje njima srdaan prijem, nego tuguje
zbog gnevnih srca, zbog onih koji svesno odbacuju istinu, onda kada je ona poznata, kada se
propoveda. I Apostol je na drugom mestu napisao: Teko tebi, Horazine! Teko tebi, Vitsaido!
(Mt. 11, 21). Takva je strana sudbina onih koji su svesno odbacivali istinu. "Da nisam doao i
da im nisam govorio, oni ne bi imali greha, a sada nemaju opravdanje za svoje grehe".
Sada nemaju opravdanja, jer zanemariti Istinu - znai svesno osuditi sebe na potinjenost tami. A
za tamu - sudbina je tama. Jer to je pravedno. Ono to si sejao to e i ponjeti. Zar je mogue
omalovaavati Re ivota? Zar je mogue nekanjeno pred Venom Pravdom proi sa
podrugljivim osmehom, pored Rei Boanske Istine? Kakva mrnja, kakva glupost! Zar je
mogue nekanjeno Rei Vene Istine pretpostaviti izmiljotine ogranienog ljudskog uma?!
Evo i rezultata: ako vie voli umnu tamu - ostani u tami. Teko tebi, Horazine! Teko tebi,
Vitsaido! Lake e biti Sodomu i Gomoru u dan Suda, jer Sodom i Gomor nisu uli propoved
Istine. Jer da su u Sodomu bila udesa to su se u tebi dogodila (znai, da je bila propovedana
Istina), ostao bi do dana dananjega (Mt. 11,23). Tebe nije zainteresovala Re Istine? Odbacio si
Svetlost Istine? Ostao si gluv za pozive na spasenje? Jevanelske prie su za tebe - naivna
fantazija? Zar ti je drae oholo praznoslovlje ljudskog uma? Onda primi svoje - osudu odbaene
Istine!
Istina - veno Jevanelje koje si odbacio, tvoj je neumoljivi Sudija; Ko odbacuje Mene, i ne
prima rei Moje, ima sebi sudiju: re koju ja govorih, ona e mu suditi u poslednji Dan (Jn. 12,
48). I videh... anela koji leti posred neba, koji imae veno Jevanelje... i govorae snanim
glasom: Bojte se Boga... jer doe as suda NJegovog (Otk. 14, 6-7). I sud za odbaenu Istinu
bie samo istinit: Ninevljani e ustati na sud sa rodom ovim, i osudie ga; jer se pokajae
Joninim propovedanjem; a gle, ovde je vei od Jone (Mt. 12, 41).
Propoved proroka smekala je srca grenih Ninivljana, a ti si gluv i odbacuje propoved Samog
Sina Boijeg. Ti si gori od grenih Ninivljana! I oni e ustati na sud i svedoie protiv tebe! Tebi
nee pomoi ni priziv Samog Boga! Carica juna ustae na sud sa rodom ovim i osudie ga; jer
ona doe s kraja zemlje da slua premudrost Solomonovu; a gle, ovde je vei od Solomona (Mt.
12, 42).
Carica juna, tragajui za istinom, kada je ula za neobinu mudrost Solomonovu, dola je sa
kraja zemlje za reju o ivotu. Carica je prezrela sve opasnosti dalekog i neizvesnog puta. Ona je
prezrela ensku slabost... ide i trai ljudsku mudrost, kako bi nauila istinu ivota. A k tebi dolazi
sam Spasitelj!
On poziva, otkriva nebeske tajne i prua isceljenje svoj tvojoj nemoi, a ti si se lakomisleno i
gordo odvratio od NJega. Kako onda moe da se opravda za to to si ostao u tami i grehu?
Nikako! Teko tebi! Lake e biti Sodomu i Gomoru u dan Suda...

66. I ree im: Poite vi sami na usamljeno mesto, i otpoinite malo (Mk. 6,31).

Poinak due je u molitvenoj usamljenosti. Tad dua ostavlja raslabljujue spoljanje uticaje i
uspostavlja kontrolu nad svojim unutarnjim svetom, kako nita ne bi moglo da otme njeno
bogatstvo. Tad ona dolazi u dodir sa neiscrpnim izvorom svoje sile - Bogom, i tako jaa, iri se i
sazreva u savrenstvo!

67. Isus vide narod mnogi, i saali mu se na njih, jer behu kao ovce bez pastira; i poe ih uiti
mnogo (Mk. 6, 34).

Hristos je Pastir: Ja sam pastir dobri (Jn. 10, 11). Ovce nisu posluale Pastira i razile su se. A
poto su bile slepe, zalutale su i nastradale. I saali mu se na njih jer su bile slepe. I poe da
otvara due njihove, da bi oi srca njihovih progledale i da bi njihove ulne oi poele jasno da
vide. Poeo je da im otvara due kako bi poznali Svetlost istine i kako bi im zasijala istina ivota.
I poe ih uiti mnogo.

68. Pristupie k NJemu (Isusu) uenici NJegovi govorei: Pusto je mesto, a ve je dockan;
otpusti ih neka idu u okolna sela i naselja da kupe sebi hleba; Jer nemaju ta jesti. A On
odgovarajui ree im: Podajte im vi da jedu. I rekoe mu: Da idemo da kupimo hleba za dvesta
dinara i da im damo da jedu? A On im ree: Koliko hlebova imate? Idite vidite. I doznavi
rekoe: Pet hlebova i dve ribe. I zapovedi im da ih posade sve po grupama po zelenoj travi. I
posadie se red za redom po sto i po pedeset. I uzevi onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na
nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade uenicima da stave pred njih; i one dve ribe
razdeli svima. I jedoe svi, i nasitie se. I nakupie komada dvanaest punih kotarica, i od riba
(Mk. 6,35-43).

Otpusti ih... Ovo je - glas sveta. On deli ivot na dve oblasti: jedna je oblast kada Hriani idu u
crkvu, kar uju Sveto Pismo i ponekad uzdahnu zbog blagoestivog ivota Svetih; a druga oblast
- to je da stvarno ive, tj. da brinu o svom poslu, da zarauju, da se raduju, da odmaraju, da
odgajaju decu i dr. Zato, kada treba iveti, tada svet Hrianstvu kae: Otpusti ih - uli su re
Istine, i sad neka idu da ive. Oni su ljudi, treba i na ivot da misle. I tako, oko Hrianstva je
beivotno i pusto mesto. Hrianstvo je dobra teorija, ali se od toga ne moe iveti. Zato: Otpusti
ih...
Hristos nije otpustio narod. To to govori svet - zabluda je. Ja sam hleb ivota (Jn. 6, 48).
Nahranite i due i tela od Mene i oko Mene. Kad ste odlazili od Mene, da "ivite" i da se hranite
kao svet, kakve ste koristi od toga imali? Niste li umirali, ne samo duama, nego i telima? Oci

vai jedoe mannu u pustinji, i pomree (Jn. 6, 4U), a Ja u vam dati hleb... da koji od njega jede
ne umre (Jn. 6, 50). Gde da ih otpustim od Sebe? U smrt?
I On je zadrao narod oko Sebe. Zadrao ih je najpre da bi nahranili due, a potom i tela. Iako su
due ve bile site, On ipak kae uenicima: Podajte im vi da jedu. Kroz ovo On uenicima kae
da narod nahrane reju Istine, kako bi nahranili njihove due, jer je znao da uenici nemaju
materijalni hleb i nikako nisu mogli da nahrane pet hiljada ljudi. Dakle, reima: podajte im da
jedu, Gospod podsea da oni koji su poslani (Apostoli) treba pre svega da se potrude da duhovno
nahrane one koji su gladni pravde, jer je briga za duu najvanija. Duu treba da nahrani Hristos.
Druga briga je - za telo, za sav spoljanji ivot. Gospod zna da je takva briga prirodna i ukazuje
na to, da ona treba da bude zadovoljena oko NJega. Radi ovog cilja Gospod savrava veliko udo
hranjenja pet hiljada ljudi, ne raunajui ene i decu, sa pet hlebova i dve ribe (Mt. 14, 21).
Smisao uda hranjenja je taj, da Gospod treba da ustrojava i spoljanji ljudski ivot, onako kako
hrani i due: da ovek kroz ceo svoj ivot - u brigama, naporima, odmoru, radosti i alosti - treba
da ivi od NJega, kroz NJega i u NJemu. Da bi jasno saoptio ovu misao, Gospod savrava udo
u uslovima potpunog zemaljskog reda. On hoe da kae da su sve prirodne zemaljske potrebe
NJemu poznate, i da e ih zadovoljiti delovanjem Svoje sile. Kao dobar Domain, Gospod svima
odreuje mesta, po 50 i po 100 ljudi u jednom redu, sa razmacima meu redovima. Kao dobar
Domain, On zapoveda uenicima da ljudima koji sede raznose hranu i da im je dele, kako ne bi
bilo sujete i nereda. Konano, kao dobar Domain, Gospod zapoveda da se posle obeda sakupe
ostaci, kako se dar Boiji ne bi povlaio nepospremljen.
Zato su u jevanelskoj prii potrebne ove pojedinosti? Sve pojedinosti hranjenja naroda navode
se zato, da bi se pokazalo kako e Gospod, kao mudri Sazdatelj ivota, i u zemaljskom poretku
sve predvideti, te da e, kao Otac Koji ljubi, zadovoljiti i zemaljske potrebe ljudi.
Kako se odvija samo hranjenje? Kako e se ljudi nasititi? Umnoavanjem hleba, ili, drugaije
reeno - uveavanjem spoljanjih zemaljskih stvari? Nikako. Ni jedan Jevanelist, opisujui ovo
udo, ne kae da je Gospod od pet hlebova nainio pet stotina, i da su ih uenici razdelili, ni da je
od dve ribe nainio dve stotine.
Hranjenje se obavlja Boijim blagoslovom: pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove... I
poeli su da dele pet hlebova, tako da se komadima odlomljenim od ovih pet hlebova nasitilo pet
hiljada ljudi, pa je i preteklo. Ovde se razvija ista velika misao - da ustrojstvo zemaljskog poretka
ide od Hrista, i da se najbolje savrava NJegovim blagoslovom. Ni beskrajna briga za stvari, ni
kupovina, ni umnoavanje stvari, ni uobiajeno robovanje stvarima, ne obezbeuju
zadovoljavanje ivotnih potreba, nego blagoslov Boiji.
Kada se zemaljski ivot organizuje pod ovim monim blagoslovom, tada kao da se ponavlja
udo hranjenja: svega ima dovoljno, malo zadovoljava veliko, nema nereda, nema sramnog
robovanja stvarima, radi "ivota". Kada se pak ivot ustrojava bez Boijeg blagoslova,
egoistiki, tada se on pretvara u egipatsko ropstvo stvarima. ovek stie, a da ne moe da se
zasiti, i brine, a da se jaram briga ne umanjuje. Sav svoj vek ovek provodi u mukama i nemiru
da bi neto postigao, i nema kraja poslovima, niti moe da pronae spokojstvo i zadovoljstvo u

ivotu. ovek se stalno vrti u krug. Tri bez kraja i bez radosti... Ropstvo, podjarmljenost
stvarima... Tako je uvek kada se ivot ustrojava bez Boga.

69. I rastavi se sa njima (uenicima), otide (Gospod) na goru da se pomoli (Mk. 6, 46).

Odlazi na goru da se moli. "Na gori" je blie Ocu. Gospod se telom podie iz doline, kao da se
podie iznad zemaljskog ivota i da se odvaja od njega.
Ovo je uzor molitve Ocu. Takva treba da bude molitva Ocu Nebeskom. Neka dua ode na goru,
neka se odvoji od zemaljskog, neka se uzdigne nad njim, neka ga zaboravi, da je ne bi vezivala
teina zemaljskih razmiljanja, briga, interesa, da se ne bi provlaila kroz zemaljske pomisli, da
ne bi u rasejanosti ostajala bez krila, tumarajui po zemaljskim stvarima...
Nikad ne zaboravljaj odlaske na goru radi molitve.

70. I kad nasta vee, bejae laa (sa uenicima) nasred mora, a On (Hristos) sam na kopnu. I
vide ih kako se mue veslajui, jer im bee protivan vetar. I oko etvrte strae none doe k
njima idui po moru; i htede da ih mimoie. A oni, videvi ga gde ide po moru, miljahu da je
privienje i povikae; jer ga svi videe i prepadoe se. I odmah stade govoriti s njima, i ree im:
Ne bojte se, Ja Sam, ne plaite se! I ue k njima u lau, i vetar se utia; i behu prekomerno izvan
sebe i divljahu se. Jer ne shvatie dogaaj sa hlebovima; poto im bee srce okamenjeno (Mk.
6,47-52).

Opet ista slika (upor. Mk. 4,36-38): laa ljudskog ivota - sama za sebe; Gospod, Upravitelj
ivota - Sam za Sebe...
I jasno, laa je na puini. Tamo se nala u vreme kad nasta vee, tj. na izmaku ivota. Sve iluzije
zemlje su potroene, i ona vie nema pristanite, nema oslonac, nema tvrdu obalu. U suton
ivota, oteala laa najee plovi ka puini - mrak ivota se zgunjava oko nje, a pod njom je
bezdan mora.
I konano, laa je u nevolji! Vetar je bio protivan. Kako i da ne bude u nevolji, kada je sama i
bespomona? I protivan vetar takoe je neminovan u ivotu sveta.
Kada je nevolja dovoljno potrajala, kada su iluzije ve morale biti potroene, a ljudska
bespomonost jasno shvaena, tada Gospod, Koji veno bdije nad svetom, polazi putevima
nesrenih ljudskih ivota. On svagda hodi putevima ivota, ali ljudi Ga u svome nemaru ne vide.

Sada pak, u teke dane, kada je nevolja dola do vrhunca (oko etvrte strae none), On prolazi
tako blizu nevoljnika da bi ga oni videli.
Iako sastradava sa ovekom koji pati, Gospod ipak ne moe da ga spase nasilno, bez njegove
volje; eto zbog ega je Gospod hteo da proe pored uenika, da mu se oni nisu obratili za pomo.
Na to misli jevanelist Marko kada kae: I htede da ih mimoie. Da bi dobio pomo od Gospoda,
ovek treba da se obraa Hristu. Potrebno je da ovekova dua bude otvorena i da prima
Boanski uticaj.
Uenici su ugledali Hrista kako ide po moru, ali nisu reagovali obraanjem za pomo, nego
pometnjom, zbunjenou i strahom. NJih je uplaio hod po vodi, kao neto neobino - oni nisu
razumeli da je to ivi Bog, za Koga je, kao za Tvorca svega, sve mogue, nego su pomislili da
vide utvaru. Kada doivljavaju nevolje, ljudi obino bivaju savladani njima i privijaju se uz
zemlju. Ve u poetku nevolje, oni ljudi koji nisu izgubili veru u Boga, obraaju mu se molbom
sirotih uenika: Uitelju, zar Ti ne mari to propadamo?
Poto Gospod, ispitujui hrabrost i jaajui veru, dolazi tek oko etvrte strae u noi nevolje,
slaba vera se jo vie iscrpljuje, po dui se razlivaju bespomonost i pometenost, a sa njima i
klonulost. Kada se u takvom stanju potitenosti ljudska dua susretne sa Boanskim uticajem,
zateena, ona se sasvim gubi. Dodir sa nepoznatim i neobinim pojaava strah; maloverje
povlai misli po zemlji...Tada se daak udesnog mira, koji poziva ka Bogu, doivljava kao
"privienje", kao nerealno, kao ono to se "javilo". A kada prvi, nevoljni trepet due zbog dodira
sa nadzemaljskim proe, i kada se ovek vrati u uobiajeno stanje "vrste i jasne" svesti, tada se
minuli tren Boijeg prisustva posmatra kao iluzija, objanjava se uznemirenom uobraziljom,
nervozom, i pamti se kao manifestacija slabosti.
Gospod ipak, i pored pokazane malodunosti uenika, projavljuje Svoje milosre do kraja. Poto
je u uenicima poela da raste vera u to da Uitelj moe da ih spase, njihovo srce se i nevoljno
pokrenulo ka NJemu (I htedoe ga uzeti u lau - Jn. 6,21), te Gospod prekida nevolju. On
umiruje uenike, uveravajui ih da je to - On Sam, iv, njihov Uitelj, ija su udesa mnogo puta
videli. I, Gospod ulazi u lau...
im je Kormilar uao u lau ivota, nastupila je tiina... Protivni vetar kao da je nestao, i
plovidba ivota potekla je nepokolebivo i spokojno. Tako je vrsto NJegovo upravljanje i tako je
pouzdana NJegova zatita. Ne budi izvan sebe i ne divi se kao uenici zato to Gospod bdi, to je
milosre NJegovo veliko i to ide po putevima ivota i prua ruku, ak i onda kada si na ivici
oajanja!
Treba da bude spreman, a ne "okamenjena srca"; ne pokopavaj savest stalnim kompromisima i
prilagoavanjima zemaljskom poretku ivota, nego budi spreman da oseti Gospoda i NJegov
dolazak. Ne budi maloduan, plaei se i ustruavajui da primi Boansko, pokuavajui da
prilagodi NJegove projave zemaljskom i prirodnom, nego sa unutranjom toplotom i otvorenog
srca primi Hrista, pokloni Mu se sa strahom i ljubavlju, zablagodari Mu za NJegovo milosre to posetom udostojava tebe grenog, koji si Ga zaboravio - i tada e te Gospodnja ruka izvesti iz
nevolje, pa e uz njenu pomo da poe uspravnije i vre.

71. Odmah ga (Hrista) poznadoe (itelji zemlje Genisaretske), i optrae sav onaj kraj i poee
na posteljama donositi bolesne... i moljahu ga da se barem skuta od haljine NJegove dotaknu; i
koji god ga se doticahu, spasavahu se (Mk. 6, 54-56).

Sa kakvom Ga samo revnou trae!

I ti, kad oseti potrebu za Bogom, trai Ga sa revnou. Optri sav "kraj" ovekov, osmotri
puteve ljudskog ivota, sve kutke ljudske misli, i doi e do Hrista, doi e, ako Ga bude
istinski traio.
Kada doe na puteve Hristove, poloi pokraj njih svoju bolesnu duu, i moli Hrista da ti ulije
snage kako bi mogao da Ga "dotakne"... Jer Hrista treba da "dotakne" i da Ga "opipa" da bi
dobio NJegovu Boansku pomo (upor. Mk. 3, 10).

72. I ree im (Hristos, farisejima i knjievnicima): Lepo, ukidate zapovest Boiju da svoje
predanje sauvate (Mk. 7, 9).

U svetskom ivotu tako biva na svakom koraku, tj. na svakom koraku zapovest Boija se ukida
radi ljudskog predanja. Ovo ukidanje postalo je toliko uobiajeno, da to ljudi vie i ne primeuju.
Oni ele da se u svom ivotu rukovode sopstvenim razumom, a kada se ide za ljudskim
razumom, onda dolazi do neprimetne zamene Boijeg zakona ljudskim obiajem. LJudima se
ini da ive osmiljenim, razumnim ivotom i da su sasvim slobodni u izboru svojih postupaka.
Pusta zabluda!
LJudi su u svakom vremenu - sluge i papagaji. Oni su sluge i papagaji ne samo u svakodnevnom
ivotu, gde se sve ini "onako kako je prihvaeno", nego ak i u svetu ideja, jer pod uticajem i
pod pritiskom modernih idejnih tokova menjaju svoje ideje u skladu sa tim tokovima, i poinju
da se ponaaju onako kako diktira moda.
Hrianstvo, ova najuzvienija otkrivena Istina o ivotu, zaplie se u modu. Ono se ili sasvim
odbacuje, kao neupotrebljiva i preivela teorija ivota, ili pak ostaje samo spolja vezano za ivot,
kao stara beivotna tradicija.
Izlazi da je poslunost najvioj Istini ivota, poslunost Bogu, zamenjena robovanjem kloparanju
pustih egrtaljki vremena. Siroti slepi ovek ne vidi da zapravo lakrdijaki ponavlja tue rei,
poput papagaja. On je spokojan, ponekad i gord. On je "slobodan"... On je u prvom redu
savremenosti! On je nosilac ljudskog progresa!

Tako se okovi savremenosti, koji se menjaju gotovo u svakom pokolenju, nose mirno, i ovek ih
ne primeuje. Boije zapovesti o ivotu, zapovesti koje istinski ispravljaju ivot, nisu potrebne.
One predstavljaju starudiju, one su - lanci koji sputavaju ivot. Kakva alosna zabluda!
Okovi ogranienog ljudskog uma i ljudskog prenemaganja pretpostavljeni su Venoj Pravdi i
Svetlosti ivota! Glupost! Zato dolazi do toga?
Upravo zato to re Boija i voljno i nevoljno uznemiruje savest i svezuje u oveku stihiju zla.
Boiji Zakon je kao sudija u oveku. A ljudskoj pokvarenosti prijatnije je i primamljivije ono to
oslobaa i podstie stihiju najnieg poretka. Tako se uspostavlja tiranija ljudskog obiaja i rui se
zakon Boiji.

73. I dozvavi sav narod ree im: Posluajte me svi, i razumejte. Nita nema to bi oveka moglo
opoganiti od onoga to spolja ulazi u njega, nego to izlazi iz njega ono je to pogani oveka...
to god u oveka spolja ulazi ne moe ga opoganiti, jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh... to
izlazi iz oveka ono pogani oveka. Jer iznutra, iz srca ljudskoga, izlaze zle pomisli, preljube,
blud, ubistva, krae, lakomstva, pakosti, lukavstvo, razvrat, zlo oko, hula na Boga, gordost,
bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane oveka (Mk. 7, 14-15,18-23).

Srce je centar fizikog ivota ovekovog, a usled povezanosti duevnog delanja sa fizikim, ono,
kao mesto sjedinjavanja duevnih sposobnosti, predstavlja centar i duevne aktivnosti. Kao to
srce raznosi krv po organizmu i daje mu ili zdravlje ili loe struje, tako i u duevnom ivotu od
srca idu provodnici sila dobra ili zla. Samo srce, na taj nain, predstavlja rezervoar dobra ili zla:
iz njega, kao iz istog rezervoara, tee dobro, ili pak, kao iz zaraenog, tee zlo.
U tako ureenom duevnom ivotu i dobro i zlo dolaze iz srca, kao iz objedinitelja duevnih
sposobnosti. Tamo, u skrovitima ljudskog srca, pohranjuje se ili ovekov porok ili dobro
ovekovo. Spoljanji uticaji ovde igraju drugostepenu ulogu. Ako oni u sebi sadre elemente
dobra ili zla, onda e samo podsticati dobra ili zla stremljenja koja ipak dolaze iz ljudskog srca.
esto spoljanji utisak sam po sebi nije ni dobar ni zao, nego je neutralan. NJemu boju daje talas
opaaja koji mu dolazi u susret i koji ide iz srca. Ako u talasu koji ga susree bude elementa zla,
onda e i spoljanji utisak dobiti preovlaujuu nijansu zla. Ne bude li elementa zla, utisak e biti
primljen kao neutralan.
Evo primera. Za svakog mukarca prirodno je kada sretne enu da je pogleda. Pri pogledu na
enu formira se spoljanji utisak koji se alje umu i srcu. Taj utisak moe da bude sasvim
neutralan, i u njemu nee biti greha. Greha e biti onda, kada porono srce mukarca primi utisak
i prida mu poronu nijansu. Tako je rekao i Gospod, da nee sagreiti svako ko pogleda na enu,
nego samo onaj ko pogleda sa eljom za njom (Mt. 5, 28).
Dakle, ljudsko srce je riznica dobra i zla. Dobar ovek iz dobre riznice srca svojega iznosi dobro,
a zao ovek iz zle riznice srca svojega iznosi zlo (Lk. 6, 45). Srce postaje takvo u procesu

formiranja ovekove linosti, a kada je duevni ivot oveka formiran, tada srce, kao centar
svesnog duevnog ivota, samo postaje regulator dobra i zla, i u odnosu prema njemu spoljanje
dobro ili zlo nema samostalnu vodeu ulogu.
I tada, naroito, nikakvo spoljanje zlo ne moe da ue u oveka i da ga uprlja, osim ako ga pusti
prljavtina koja se unutra nakupila, no tada, opet, oveka prlja njegova sopstvena prljavtina,
koja se ugnezdila u njemu. Na citiranom mestu ukazano je na osnovu ljudskog duevnog ivota.
Ovde je u pitanju jedna velika istina. Eto zbog ega je Gospod rekao: Posluajte me svi, i
razumejte.
Obrati panju na istinu o dui u tvome seanju! Obrati panju na to da je tvoje srce klju dobra i
zla u tebi, i da si ti, shodno tome, odgovoran za svu unutarnju neistotu. A ako si potpuno
odgovoran za svoje srce, onda treba da bude i njegov potpuni gospodar, tj. tvoje srce treba da
bude provodnik samo dobra, a ne zla i greha; a kada se u spoljanjim uticajima nalazi element
greha, onda bi srce trebalo da ih proputa kroz sebe kao eludac hranu, ne prljajui se njima,
kako bi dobro iz srca teklo postojanim, irokim i slobodnim tokom.
Ti razmilja i govori o loim uticajima na tebe sa strane, i njima opravdava svoje zlo. Nije li
mnogo licemerja u takvim samoopravdanjima?
Kad ovek ne stoji na strai unutarnje istote i kada se u njemu razvija najprimitivnija stihija,
onda on lako prima sve to je protivno zakonu Boijem (upor. Mk. 7,9) i lako pristaje na
kompromise, a da bi umirio s vremena na vreme uznemirenu savest, poziva se na neotklonjivost
spoljanjeg zlog uticaja koji ga je prinudio na zlo i na greh.
Tu je lukavstvo!
Istina je takva, da uticaj sa strane treba da ostane samo uticaj, pa neka u njemu bude i element
greha... A to, to ti taj uticaj sa strane nisi propustio kroz sebe bez tete, to to si ga pridodao
svome zlu i to eli da prikrije svoju neistotu spoljanjim zlom, to je ve tvoja krivica za koju
snosi i odgovornost.
Nita to ulazi od spolja samo po sebi ne prlja oveka, nego ga prlja njegova sopstvena
prljavtina koja izlazi iz izopaenog srca. "Iz srca ljudskog izlaze zle pomisli.." Gospod nabraja
zlih pomisli koje izlaze iz srca, i stavlja ih po redu narastanja zla, u smislu zahvaenosti due
zlom i prodiranja zla u duu do potpunog istrebljenja svega zdravog i normalnog u njoj. Gospod
najpre ukazuje na zlo koje za osnov ima greno telo, i koje je usmereno na telo i na imovinu
oveka: preljuba, blud, ubistvo, kraa, lakomstvo (st. 21). Potom imenuje zlo koje se oslanja na
duevne kretnje: pakosti, lukavstvo, razvrat, zlo oko (st. 22). I zavrava oznaavanjem zla koje
proima svu duu do njene sri, zla koje preokree normalnu prirodu due: hula na Boga,
gordost, bezumlje (st. 22).
Hula na Boga ili odstupnitvo od vere jeste prva etapa istrebljenja due, kada joj se istrgne koren
koji je hrani - veza sa Bogom kao Istonikom ivota. Tad ovek pokuava da Boansku osnovu
ivota zameni usamljenou. ovek samoga sebe, svoj um i svoju volju ini regulatorom ivota,
i u centar ivota stavlja svoj egoizam. Ovo je - druga etapa istrebljenja.

Ali poto izopaena ljudska usamljenost predstavlja iluzorni oslonac ivota, onda je bankrotstvo
ivota na toj etapi neminovno, tako da ovek dospeva do tree i poslednje faze - bezumlja.
ovek zla zavrava u bezumlju. To je krajnja taka istrebljenja due, kada u njoj ne ostaje nieg
zdravog, kada "potamni nerazumno srce" ovekovo (Rimlj. 1, 21), kada sav ivot dobija peat
fizike i moralne pomraenosti i kada se ovek predaje "u pokvaren um, da ini to je neprilino"
(Rimlj. 1, 28).

74. Otide (Gospod) u krajeve tirske i sidonske, i uavi u kuu htede da to niko ne dozna; no nije
se mogao sakriti (Mk. 7,24).

Gospod ne pribegava spoljanjem pritisku na oveka da bi ga privukao Sebi. Gospod ne

pribegava udu kao spoljanjem mehanikom dokazu Svoje sile, kako bi njime izvrno pritisak
na ljudsku ogranienost. Gospodnja sila je na zemlji uvek prisutna, ali se ne izliva mehaniki.
Ona kao da je skrivena.
Upravo ovu misao slikovito iznosi Gospod kada ulazei u dom nee da ko sazna za NJega.
Meutim, za verujuu duu, za duu koja Ga trai, Gospod je otkriven i prisutan u svakom trenu:
za takvu duu, On se "nije mogao sakriti".

75. uvi za NJega (Hrista) ena u ijoj keri bee duh neisti, doe i pade k nogama NJegovim.
A ta ena bee neznabokinja... i moljae ga da istera demona iz keri njezine. A Isus joj ree:
Pusti da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima. A ona odgovori
i ree mu: Da, Gospode, ali i psi ispod trpeze jedu od mrva detinjih. I ree joj: Za ovu re, idi,
iziao je demon iz keri tvoje (Mk. 7 , 25-29).

Deca - to su oni koji potuju Oca i koji su se obratili Ocu Nebeskom. Oni jedu prvi ve i zato to
trae hranu od Oca i to su sposobni da je prime. Ipak, Otac ne odbacuje ni one koji nisu "deca" pusti da se najpre deca nahrane... Hranu od Nebeskog Oca dobie svi.
Oni koji nisu deca oznaeni su naizgled grubom reju (psi). Ovo stoga, to oni koji odbacuju re
Boiju i gaze je, postaju nalik nerazumnim ivotinjama.
Tako i na drugom mestu Gospod zapoveda: Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih
pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim (Mt. 7, 6). A kada oni koji nisu deca poele da uzmu
makar i mrve Boanske Pravde, mrve od hrane za decu, onda im Otac u trenu otkriva svu Svoju
ljubav i, za samo obraanje sa verom, daruje im Svoju blagodat: "Za ovu re, idi, ker tvoja je
zdrava".

Evo prekora za nerazumnu duu!

Ti si prva briga Oca. Za tebe je pripremljen prvi sto. I to takav sto da ak i mrve sa njega daju
ivot! A ti si, duo, ipak okorela i nemarna!

76. I dovedoe k NJemu (Hristu) gluha i mutava, i moljahu ga da metne na njega ruku. I uzevi
ga iz naroda nasamo, metnu prste Svoje na ui njegove, i pljunuvi dotae se jezika njegova; i
pogledavi na nebo uzdahnu i ree mu: "Efata", to jest, otvori se! I odmah mu se otvori sluh, i
razdrei se sveza jezika njegova, i govorae pravilno (Mk. 7,32-35).

Ovde je re o dui. Ona je gluva i nema. Gluva je zato to je bezoseajna i okorela, kao da su
zatvorene ui srca i da ne uje priziv Boiji. A nema je zato to joj nedostaje jezik da bi govorila
sa svojim Ocem, od Koga dolaze Svetlost, Premudrost i ivot.
Duu treba dovesti Hristu i treba Ga moliti da poloi Svoju ruku na nju. Treba moliti Hrista da
NJegova ruka nevidljivo oseni nau duu i da je povede ka Nebeskom Ocu, skinuvi sa nje
gluvou i razvezavi jezik srca.
Dovesti duu Hristu - znai pre svega izvesti je iz sveta, dalje od ljudskog greha. Kao to Gospod
savrava isceljenje gluvoga uzevi ga iz naroda nasamo, tako i otvaranje nae due moe da se
izvede samo izvan sveta greha, kad dua bude slobodna od svezujueg i razarajueg uticaja
zemlje, tj. od greha, i kad bude nasamo s Bogom.
Tada e se ona, kao slobodna, lake ustremiti ka nebu, i Gospod e se, kao prilikom uda
isceljenja, dotai due, "uzdahnuvi" Svojim Boanskim Dahom, te e uliti u nju od Svoje
Boanske Sile. On e nevidljivo metnuti prste u ui srca, dotai e jezik, pa e rei: "Otvori se!",
i otvorie se sluh due, spae njena okorelost, nestae njena bezoseajnost, i savest e postati
otra. Boiji prizivi povui e je za sobom. Otvoreno srce ispunie se ivim, trepetnim
oseanjem prema Ocu, i tada e molitva NJemu potei lako, slobodno i toplo.
Tako e Gospod "razdreiti svezu" jezika due, i ona e poeti da "govori pravilno".

77. Kad bejae (oko Gospoda) mnogo naroda i ne imaahu ta jesti, prizva Isus uenike Svoje i
ree im: ao mi je naroda, jer... nemaju ta da jedu. A ako ih otpustim gladne kuama njihovim,
malaksae na putu; jer su neki od njih doli izdaleka. I govorae mu uenici NJegovi: Otkud ih
moe neko nahraniti hlebom ovde u pustinji? I zapita ih (Gospod uenike): Koliko imate
hlebova? A oni rekoe: sedam. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevi onih sedam
hlebova i zablagodarivi, prelomi, pa dade uenicima Svojim da postave, i postavie narodu. I
imahu malo ribica; i blagoslovivi ih, ree da i njih postave. I jedoe, i nasitie se... A onih to su
jeli bee oko etiri hiljade; i otpusti ih (Mk. 8, 1-9).

Opet udo hranjenja. Oigledno, hranjenje dua i tela oko NJega od takvog je ivotnog znaaja
(upor. Mk. 6, 35-44), da Gospod, kako bi to vie uvrstio u ljudskim umovima i srcima misao o
NJemu, po drugi put savrava udo i produbljuje Svoju re i delo.
Opet je oko Hrista mnotvo naroda, i On je nahranio njihove due. Opet je narodu potrebno
fiziko potkrepljenje hranom. Opet dirljiva panja Uitelja prema potrebama naroda: ao mi je
naroda, jer... nemaju ta da jedu... malaksae na putu. Opet misao da Gospod ne moe da otpusti
narod od Sebe, tim pre to su neki od njih doli izdaleka, tj. bili su daleko od Boga i treba im
pomoi i udovoljiti svim njihovim potrebama... I tim pre, ako ih otpusti, oni e bez Boga da
"malaksaju" na putu ivota. Opet uenici kau da je oko Hrianstva "pustinja" i da hleb ne moe
da se nae.
A Gospod ne otputa narod. On, kao i prilikom prvog uda sa hranjenjem, pita za koliinu hleba
koju imaju, zapoveda narodu da poseda po zemlji, u "blagodarenju" Ocu nizvodi blagoslov neba
na zemaljske darove, lomi hlebove i predaje ih uenicima da bi ih oni razdelili narodu.
Iznova se blagoslovom Boijim savrava hranjenje: i jedoe i nasitie se. I tek kada su se nasitili,
kada su im bile zadovoljene i due i tela, Gospod ih je otpustio.

78. I izioe fariseji, i poee se raspravljati s NJim (s Hristom), i kuajui ga iskahu znak s
neba. I uzdahnuvi duhom Svojim ree: Zato rod ovaj znak ite? Zaista vam kaem: nee se dati
znak rodu ovome (Mk. 8,11-12).

Fariseji su - olienje lukave savesti. Takva savest ini jednu stvar: opravdava neist ivot i za
rukovodioca u ivotu, umesto Boga, postavlja izopaeno "ja" - razvraenu individuu.
Za opravdanje takvog ivota, savest ide na svakojake smicalice. Ne odbacujui Boije rei i
Boije zapovesti, lukava savest se dovija u svojim tumaenjima, izmilja izuzetke, opravdanja i
kompromise. Ona (savest) se beskonano vrti u krug: as joj je re Boija odvie stroga i
rigorozna, as je Hristos beskrajno milosrdan, as Jevanelje ograniava vremenom i
okolnostima, as lukavo tvrdi da je ono iroko i univerzalno. Sve u zavisnosti od toga ta joj
odgovara... Lukava savest se bez kraja dovija, izvre i osporava oigledne istine, ba kao to su
se fariseji sporili sa Hristom.
Tako je i u obinom ivotu - svakodnevno i svakoga minuta; mi ak i ne primeujemo lukavo
delo postojanog samoopravdavanja. Samoopravdanje dolazi do one take kada se lukavstvo,
lano se skrivajui iza vere, podie do najvieg stepena umiljene smelosti u veri, i trai od Boga
uda, a ponekad se u traenju uda oslanja i na tobonju revnost u veri.

No, tu i jeste obmana, i isto lukavo samoprikrivanje. Kada se postavlja zahtev za udom? Onda
kada okolnosti ivota raspre lukavstva savesti kao kulu od karata, i kada ovek uporno stoji pred
jasnim zapovestima Boijim, a nema duhovne hrabrosti da ih prihvati i da im se potini.
Lukavstvo se, ak, ni tada ne predaje i ne prekida svoje delovanje, nego pod prividom
povinovanja Bogu poinje toboe da i samo eli Boiji uticaj na ivot, i pod maskom prihvatanja
Boga, postavlja Bogu svoj zahtev za NJegovim opipljivim pokazivanjem, tj. zahtev za udom.
Lukava savest tad rasuuje ovako: "Gospod deluje na moj ivot... Pa dobro, prihvatiu Gospoda,
potiniu Mu se i odrei u se svog "egoizma" (ovo poslednje se naravno ne priznaje javno),
neka se samo Gospod javno pokae".
Zar traenje uda predstavlja izraz vere? Nikako. To je taj isti prikriveni egoizam... Izlazi da je to
iznueno odricanje od egoistike usamljenosti pod pritiskom okolnosti i lano povinovanje Bogu
iz rauna: "Moda se sila Boija nee ni projaviti, pa e, dakle, moj egoizam ostati gospodar
ivota".
Da li su potrebni primeri? Da. Uzmi za primer sve opomene u ivotu: nevolje, nesree, bolesti i
sve mogue smrtne opasnosti - sve one opomene kod kojih je ovek prinuen da prizna
neobinost onoga to se dogodilo. Da li se uvek u takvim prilikama ljudsko srce odmah i lako
potinjava Bogu, uz odricanje od egoizma? Zar se ne dogaa ee da, kada proe period
pometenosti, ljudsko lukavstvo objanjava ono to se dogodilo sluajnou, i iskrivljuje dogaaj
da bi ga uguralo u okvire prirodnog, i spokojno ga predaje zaboravu, ostavivi egoizam kao
gospodara ivota? A ako misao o neobinom suvie uporno pritiska svest, onda lukavstvo odmah
trai udo: "Ako bi Bog zaista hteo da mi pomogne, da me spase, onda zato ne uini to i to". I
iskazuje se elja za veim udom, a ono to se dogodilo, smatra se za isuvie malo da bi
svakodnevni egoizam ustupio svoje mesto Bogu.
Tako se manifestuje farisejstvo: stalnim lukavstvima i samoopravdanjima izravnava se nesklad
izmeu ivota i Boijih zapovesti, kako bi umesto smirenog i bespogovornog potinjavanja
Bogu, uz hoenje pred licem NJegovim, u ivotu preovladala samovolja, uz hoenje po
puteljcima lukavstva sopstvenog uma i pokvarenog srca. A kada Bog oigledno pokuca na vrata
ljudskog ivota, lukavo farisejstvo pita: "Jesi li to Ti, Gospode? Pa dobro, evo, potiniu se
Tebi... samo mi pokai Svoje Lice, tj. daj mi udo".
Egoizam svoje puteve smatra toliko ispravnim i znaajnim, da e ih napustiti i prii Bogu samo
zbog oiglednog uda, koje Bog treba da uini upravo radi njegovog linog, ponekad i sasvim
malog svakodnevnog interesa.
Gospod razobliava lukavo samoopravdanje ivota i farisejstvo. On je duboko uzdahnuo kada su
fariseji, sporei se sa NJim i iskuavajui ga, traili znamenje. Duboko je uzdahnuo zato to je u
potpunosti prozreo lukavstvo fariseja i zato to je tugovao zbog razvraenih srca, videi da oni ne
trae istinski, nego da jednostavno hoe da sauvaju la. Eto zato se (fariseji) mnogo spore, kao
da se toboe svojski bore za pravdu, dok se zapravo samo trude da pronau opravdanje za svoj
lani put. U samoopravdanju uvek biva tako, da najpre pokvareno srce podstie oveka na
nepravdu, a potom, na kraju, ovek poinje dugo i tvrdoglavo da se dovija kako bi svoju
nepravdu valjano teoretski osmislio.

E, u ravni tog samoprikrivanja fariseji trae znamenje s neba.

Zbog ega im je potrebno udo? Nepravda ivota se ustalila. Fariseji su se utvrdili u lanom
shvatanju Mojsijevog Zakona. Oni su tu gospodari. Oni i ne misle da se oslobode nepravde.
Znamenje sa neba potrebno im je samo zato da bi prikrili nepravdu lanim logikim sklopom, i
da bi umirili savest. Raunaju na to, da, u krajnjoj liniji, "nikakvog uda nee ni biti"... Dakle,
samopotvrivanje ivota ostae isto kao i pre, i nepravda e da vlada kao pravda.
Da farisejima istina uopte nije bila draga, nego da im je bilo potrebno samopotvrivanje u
njihovoj nepravdi, vidi se iz toga to oni, uvi da Gospod odbija da uini novo znamenje,
ukazujui im na to, da je znamenje ve bilo dato preko proroka Jone, ne pitaju kakvo je to
znamenje bilo i kako ga treba shvatiti, nego utke odlaze, postieni zbog razotkrivenog
lukavstva.
Dakle, zato se trai udo? Radi prikrivanja lai?
Gospod upravo tako ocenjuje molbu fariseja, i sa prekorom im upuuje pitanje: Zato rod ovaj
znak ite? A Sveti jevanelist Matej dodaje: rod zli i preljubotvorni (Mt. 16,4), tj. ukazuje na to
da farisejska prepredenost i razvraenost ni u traenju uda nije nita drugo, nego prikrivanje
nepravde koju su oni uspostavili (tj. prikrivanje neistinitosti shvatanja Mojsijevog Zakona).
I ta u takvom sluaju predstavlja traenje uda? Iskuavanje Boga. Tako kae i Jevanelje: I
kuajui ga iskahu znak s neba. Jer farisejsko traenje uda poiva ili na sumnji u mogunost
dogaanja uda, ili na konstataciji da je ono to je Bog ve pokazao nedovoljno da bi se ovek
uverio, pa se trai neko vee znamenje. U oba sluaja traenje uda je izazov Bogu, ili, to je
isto, iskuavanje Boga.
Da traenje uda predstavlja iskuavanje Boga, a nikako manifestaciju vee vere, odricanje od
egoizma i poziv Bogu da postane Gospodar ljudskog puta vidi se iz jevanelske prie
jevaneliste Mateja. U njoj je podrobno opisan Hristova beseda sa farisejima.
Kada su fariseji od Gospoda zatraili znamenje sa neba, On im je, kako predaje jevanelist
Matej, odgovorio: Uvee govorite: bie vedro, jer je nebo crveno. I jutru: danas e biti nepogoda
jer je nebo crveno i mutno. Licemeri, lice nebesko umete raspoznavati, a znake vremena ne
moete (Mt. 16,2-3).
Pojedinosti Hristove besede sa farisejima koje predaje jevanelist Matej zapravo pokazuju da je
traenje uda podstaknuto ne smirenom verom, nego lukavom eljom da se ograde od Boijih
zapovesti, da se naprave neveti, i da pod maskom nepovredivosti zakona Mojsijevog, ostave
svoj egoizam na mesto gospodara ivota.
"Vi ne shvatate zapovesti Boije" - kao da govori Hristos farisejima. "Vi ne shvatate Moje rei.
Vi neete da vidite uda koja tvorim na svakom koraku. Vi ne primeujete projavu sile Boije.
Vi nita ne shvatate, kao nerazumna deca. A hoete da vam Otac Nebeski da novo znamenje sa
neba. Licemeri, vidim vae lukavstvo. Vi se odlino razumete u ono to vam je potrebno i to
vam je ugodno. Tu vam je poznato ne samo zemaljsko, ono to vas okruuje, nego ste uzali na

nebo i razumete nebeske pojave; po izgledu nebeskog svoda pogaate ta e biti na zemlji. Tu
vam je sve poznato, zato to vam tako odgovara. Tu ste gospodari i vladate. A kada se od vas
zatrai da smireno prihvatite Boiju volju i da joj se priklonite, kada dogaaji u ivotu zahtevaju
odbacivanje ohole samouverenosti i traenje onoga to hoe Bog, onda nita ne shvatate, pravite
se nerazumni i, prikrivajui egoizam i neverovanje, licemerno traite: "Daj nam znamenje". Zar
niste videli udesa Boija, koja Sam tvorio na svakom koraku? Vama znamenje i nije potrebno,
nego hoete da ostanete u svome preanjem egoizmu, da se nigde od njega ne pomerite, a
traenjem uda samo maskirate svoju duhovnu okamenjenost. Zaklon vam je - Mojsijev Zakon".
Eto koji je smisao Gospodnjeg odgovora. Sutina odgovora farisejima nije odbijanje da utvrdi
njihovu veru, nego razobliavanje njihovog lukavstva i ogoljavanje njihovog bezverja.
Obrati panju na to kako se ista stvar dogaa i u ivotu!
ovek esto misli o udu i voli da trai uda: "Ah, kada bi Gospod uinio znamenje! Zato
Gospod ne pokae Svoju silu?". Takva pitanja izgledaju kao obraanje sa verom, kao revnost po
veri i elja za utvrivanjem sopstvene vere. A ako bolje razmisli, bie ti jasno svo njihovo
lukavstvo.
ovek postavlja takva pitanja u onim trenucima ivota, kada stoji pred projavom volje Boije i
kada se od njega zahteva da donese hrabro reenje, u saglasnosti sa voljom Boijom, tj. trai se
da osudi svoj dotadanji ivot, da promeni iz korena svoje ponaanje, da se odrekne privezanosti
za strasti itd., reju - onda kada se od njega zahteva da prepozna Boiji priziv i da ga sledi.
E, tada ovek projavljuje svoju detinju naivnost. On se gubi. Stie u orsokak. Odbija da shvati
ono to se dogaa. Ne vidi Boije zapovesti, ne shvata znake vremena. I tada - da mu se da udo!
Podozriva revnost kroz udo shvata volju Boiju i potinjava joj se!
Kroz itav svoj ivot ovek istie sebe: "Ja sam". A onda, odjednom, neodoljiva elja: "Neka
odlui Gospod". Kroz itav svoj ivot ovek je potpuni gospodar, i u sve se odlino razume.
Pokuaj da skrene oveka sa njegovog lanog puta. On e te zasuti desetinama dokaza za to da
on sve zna, da sve razume i da postupa ispravno. ovek smatra da je izuio ivot, i da ga
poznaje, i da razume sve to se oko njega dogaa, te da sam gospodari njime.
Pa i ne samo da razume ono to ga okruuje!
ovek je takoe samostalan i kada su krupne stvari u pitanju! On se ukopao u zemlju i stvara
njene zakone. On gospodari na nebu. I poto je ljudski um u dugim istraivanjima otkrio zakone
kretanja planeta i zna hod kometa i javljanje pomraenja, to mu je dalo za pravo da domainski
upravlja ne samo na zemlji i pod zemljom, nego i na nebu.
ovek utvruje zakone svemira, zakone ivota kontinenata i okeana, zakone ivota plemena i
naroda i uopte mu nije potrebna promiljajua volja Tvorca! Tako u celoj vaseljeni vlada um i
zakon. Um shvata i objanjava zakone ivota, i sve je jasno! I onda se postavlja pitanje ta e
oveku udo? I gde je uopte mesto udu pored ljudskog egoizma? No, kada se dogode potresi u

ivotu, onakvom kakvim ga je ovek zamislio, kada pritisnu ivotne okolnosti, kada se poremeti
"zakonita" ravnotea ivota, koji je dotle delovao tako vrst, tada bi, kako se ini, sveznajui i
samodovoljni ovek morao da pokae sve svoje znanje, da shvati gde se u ivotu nalazi i da
ispravi ono to je bilo njegova lina greka.
Taman posla!
Tako je teko oveku da se rastane sa egoizmom na koji je navikao; tako mu je teko da
pomakne tvravu "zakonitog", onako kako ju je podigao, pa ne eli ni prstom da mrdne da bi
preispitao celo to zdanje egoizma u kome ivi, i da vidi ta to Bog od njega hoe, kakva je Boija
volja kada je njegov ivot u pitanju.
ovek ostaje moralno bezoseajan, skriva se iza maske potpunog neshvatanja onoga to se
dogaa i, prikrivajui nedostatak elje da makar i prstom makne, da bi izvrio ono to se od
njega trai, sea se Boga, doziva Boga i zaklanja se iza volje Boije. "ta se to dogaa? Meni je
nejasna volja Boija! Gospode! Pa gde si Ti! Pokai Svoje lice! Daj znamenje! Projavi Svoju
silu!" Kao da Bog postoji zato da bi potvrivao poredak koji je izmislio egoizam, sa svom
njegovom ogrehovljenou!
ovek trai Boga i trai udo, ne elei da shvati jednostavnu zapovest Boiju, koja se ve
sasvim otkrila pred njegovim oima. ovek trai volju Boiju, a Boija volja je ve otkrivena,
jasna je i detetu!
Zar to nije lukavstvo? Zar to nije iskuavanje Boga? Nije li lukavstvo nita ne shvatati onda kada
su Boije zapovesti jasne? Nije li lukavstvo - uz takvo naivno neshvatanje, uz odsustvo elje da
se makar i prstom makne u smislu ispravljanja ivota - postavljati pitanje: "Gospode! Kai ta
hoe! Pokai udo!" Ne predstavlja li takvo lukavo traenje uda zapravo iskuavanje Boga?
Na ovo traenje odgovor je bio i ostaje jedan - odgovor iskazan uz duboki uzdah, odgovor Boije
skruenosti: Rod zli i preljubotvorni trai znak, i nee mu se dati znak.

79. I opominjae ih (Gospod uenike) govorei: Gledajte, uvajte se kvasca farisejskoga i kvasca
Irodova. I razmiljahu (uenici), jedan drugom govorei: To je to hleba nemamo. I razumevi
Isus ree im: Zato mislite da je to to hleba nemate? Zar jo ne shvatate niti razumete? Zar je
jo okamenjeno srce vae?... I ne pamtite li, kad onih pet hlebova razlomih na pet hiljada, koliko
punih kotarica komada nakupiste? Rekoe mu: dvanaest. A kad onih sedam na etiri hiljade,
koliko punih kotarica komada nakupiste? A oni rekoe: sedam. I ree im: Kako ne razumete?
(Mk. 8, 15-21).

uvajte se kvasca farisejskoga, tj. uvajte se lukavstva u ivotu, i uvajte se kvasca Irodova, tj.
istrebljivanja Hrianstva u sebi. Za prvim ide drugo, tj. za lukavim samoopravdanjem opustoenje hrianske due i nestanak Hrista iz nje.

Lukavo samoopravdanje poinje neprimetno, kao da je u pitanju neto nevano. ovek ponekad
kao da se odrie neeg sitnog, radi svega ostalog u ivotu ili radi sopstvenog uspeha, ali - to je
ipak vano. Pa ta, on je dobar ovek! Sve je po starom - on veruje u Boga i ide u crkvu! No,
razmisli malo, i videe, da svako, ak i sitno lukavstvo savesti, ak i mali kompromis u ivotu,
jeste vaan, jer je delo koje vodi u propast. Nije uzalud Hristos hteo da uenicima naroito na to
skrene panju: Gledajte, uvajte se; i ne prekoreva On uzalud uenike: Zar jo ne shvatate niti
razumete? Zar je jo okamenjeno srce vae?
Prema tome, ovo delo nikako nije nevano!
Zadatak samoopravdanja je jedan, kao to je vie i reeno (upor. Mk. 8,11-12) - da opravda krivu
savest, da je umiri i da ovekovu linu volju ostavi da gospodari ivotom; drugaije reeno,
zadatak lukavstva je da neprimetno zameni Boga samougaanjem.
Nema pogubnijeg dela od ovoga!
Bog ostaje, ali On je iskljuen iz ivota. I tako ovek, svesno ili nesvesno, ne "upuuje" Boga u
sve "sitnice". "Neupuivanje" Boga i poinje od sitnica: "Dobro, pa ta e tu Bog?" Lukavstvo
najpre prikriva male kompromise. Potom ono ide ve utrtom stazom bez Boga, i ne uznemiruje
savest zbog naruavanja zakona Boijeg.
Savest otupljuje. "Ja" sve silnije zavladava. Kompromisi (mada se oni vie i ne doivljavaju kao
kompromisi) prikriveni su razumnim rasuivanjem! Rasuuje se (svesno ili nesvesno) ovako:
"Dobro, na kraju krajeva, sam u sve da prosudim i da uredim. Zar da "na sreu" ivim?" Treba
sam sve da predvidi i da uredi, pa e tako sebi da zagarantuje uspeh u poslu. "Na sreu"
iveti nee. Postoji i poslovica: "Pomozi samome sebi, pa e ti i Bog pomoi".
Vidi kako je sve to blisko ivotu?
Rezultat opravdavanja je sve samo okolianje, sve samo "krivo" ponaanje, dok Boga u ivotu i
nema. To jest, On ostaje, ali za jedan poseban ivot. Evo, i ikona visi tu reda radi (makar i ta
mala).
Tako nastaju dve oblasti ivota: jedna oblast "ivi" (van Boga), dok se druga naziva
hrianskom, a obilazi Hrista. Poelo je od malog, a zavrava se istrebljenjem vere - kvascem
Irodovim.
I ovek misli, kao uenici: hleba nemamo, tj. treba da se snabdemo za ivot. Ko e mene da se
seti? Ko mi garantuje uspeh?
A Gospod prekoreva: Zar su vam zatvorene oi? Zar su vam zapuene ui? Jeste li zaboravili da
Sam Ja Tvorac i materijalnog ivota? (upor. Mk. 6,35-44). Jeste li zaboravili kako Sam
tvorakim inom sa pet i sedam hlebova nahranio pet i etiri hiljade ljudi (Otac Moj do sada dela
- Jn. 5,17)? Zar ne pamtite? Vae srce je od kamena!

Dakle, uvaj se malog, uvaj se lukavog samoopravdanja, uvaj se da ne zatakava pogreke i

da ne prikriva razilaenje izmeu ivota i zakona Gospodnjeg... uvaj se kvasca farisejskog!
Pomou toga kvasca, svojim sitnim batrganjem zamenie u ivotu Boga, NJegovu svetu volju,
za tebe, i neprimetno e se u tebi podii kvasac Irodov - istrebljenje ivoga Boga u tvome srcu.
uvaj se!
Pogledaj, ne okamenjuje li se i tvoje srce? Zar Bog nije promiljao o tebi onda kada si Mu bio
veran? Zar u tvome ivotu nije bilo dela Boijih? Zar nije bilo tvorakih dela "hranjenja"? Zar se
ne sea?
"Zar su vam zatvorene oi? Zar su vam zapuene ui?"

80. I doe (Gospod) u Vitsaidu; i dovedoe k NJemu slepa, i moljahu ga da ga se dotakne. I

uzevi za ruku slepoga, izvede ga izvan sela, i pljunuvi mu na oi, poloi ruke na njega, i zapita
ga vidi li ta. I on pogledavi ree: Vidim ljude da idu kao drvee. I potom opet metnu ruke na
oi, i uini da progleda: i isceli se i vide sve jasno (Mk. 8,22-25).

Ovo je slika progledavanja duhovno slepe ljudske due. Slepu duu "dovode" Hristu. Ona sama
se tako beznadeno izgubila u tami, tako je utaban i zamren put njenog ivota, tako se iskrivila
u lutanjima, tako je isprljana blatom, povreena koloteinama nepravde i naruena oiljcima
padova, da sama vie ne moe da se izvue. Ne moe da se izvue zato, to vie nema snage:
njena snaga je potroena u bespuu. I kako slep da se izvue?
I gde da poe? Oko njega - slepi. A slep e slepoga samo do jame da dovede (Mt. 15,14). Tako je
i u ivotu.
Dakle, slepu duu "dovode" Hristu. NJu dovode najee ivotne okolnosti. oveka, u njegovom
slepilu, ivotne okolnosti brzo oteraju u orsokak, i on vie nema kuda, jer je iskusno propast na
svim putevima. Ili pak ove okolnosti zaustavljaju oveka na pola puta do slepila, bivaju
prihvaene od strane ostatka zdrave ovekove svesti kao prizivi Boiji, i ovek njima biva
privuen ka Hristu.
Slepoj dui, dovedenoj Hristu, potrebno je da je Hristos dotakne. Neizostavno je potrebno da je
dotakne; dakle, treba sasvim da prie, a ne ume da hoda; onda dopuzi do nogu Spasiteljevih i
u trepetu zavapi: "Ne mogu vie ovako da ivim... Isceli me".
Dakle, nije potrebna hladna vera saznanja, nisu potrebni sumorni pokreti umornog i ravnodunog
srca, nije potrebno lenjo pokazivanje zraaka apatine volje, nego je potrebno bacanje prema
Hristu, bacanje u koje treba da se slije svo htenje uma i svo naprezanje volje.

Tada e se Hristos odazvati. On oveka uzima "za ruku". To znai da se progledavanje due
odigrava uz pomo Boiju i silom Boijom. Ali za projavljivanje Boanske sile potrebni su i
odreeni uslovi. Koji uslovi?
Gospod slepoga izvodi izvan sela. Ovo ukazuje na uslove uz koje je mogu uticaj Boanske sile
na duu. Dva su takva uslova: prvi - dua se odvodi u stranu od ljudi i ostaje nasamo s Bogom.
Dakle, prvi uslov da dua progleda, jeste tesno sjedinjenje sa Bogom, kad dua u molitvi, u
podvigu, u obraenosti, stoji naspram svoga Spasitelja.
Postoji i drugi uslov: Gospod izvodi slepoga napolje iz sela. Shodno tome, nije dovoljno biti
nasamo s Bogom. Treba duom pobei iz sveta greha, treba pokidati sveze greha, kako na dui
ne bi ostao teret koji je vue u stranu i gura na dole, da bi dua, osloboena od zemlje, tj. od
greha, lake mogla da primi i usvoji (uini svojim) nebesko i Oinsko.
Nakon to su naputeni putevi greha, Boanska sila ozaruje duu.
Prilikom uda isceljenja, Gospod je pre svega pljunuo na oi slepoga. Ni ovaj akt volje Boije
nije bez znaenja. Pljuvanje je znak prezira, poruge. Poto je bolest rezultat greha i ljudske
neistote, Gospod najpre skida ljudsku neistotu. On je skida slikovito - pljuvanjem na oi
slepoga, kao izraz prezira prema grehu, i osude greha i avola, oca njegovog. Tako se u poetku
uklanja izvor zla i uzrok bolesti...
Pljuvanje u datom udu isceljenja slepoga, razlikuje se od pljuvanja na zemlju koje je pratilo
udo isceljenja slepoga od roenja (Jn. 9, 6), gde ono nije imalo samostalni znaaj, nego je
predstavljalo samo deo tvorakog akta - meanja zemlje, pravljenja "blata" i pomazivanja oiju
njime.
A zato prilikom isceljenja slepoga od roenja Gospod nije pljunuo na oi bolesnika? Zato to
nije bilo potrebno ukloniti i osuditi greh kao uzrok slepila. Ovaj slepi bio je slep od roenja, i
Gospod Sam kae da greh nije uzrok njegove bolesti: Ne sagrei on (Jn. 9, 3).
Pljuvanje kod savravanja uda isceljenja vitsaidskog slepca, slino je pljuvanju prilikom
isceljenja gluvonemoga (vidi Mk. 7, 32-35), iako se u opisu ovog poslednjeg uda ne ukazuje na
to gde je Gospod pljunuo, i preutkuje se grenost bolesnoga kao uzrok bolesti, ali u oba sluaja
pljuvanje prethodi samom isceljenju i izraava uklanjanje ljudske neistote.
Poto je greh unien i poto su podseeni koreni bolesti, Gospod isceljuje i samu bolest.
Isto se trai i od slepe due. I ona, koja je ostala nasamo s Bogom i koja je raskinula sa svetom
zla, treba sa prezirom da osudi svet avola, da estoko osudi svoje krive puteve, da bespotedno
zamrzi svoju tamu i da se odluno odrekne slepih misli i dela. Tada e doi Gospod. On e doi i
poloiti ruke Svoje. Polaganje ruku oznaava to, da se progledavanje due ne savrava njenom
sopstvenom snagom, nego Boanskom silom, a takoe oznaava i to, da se Boanska sila daje
sada, posle odvraanja od greha, da ona preporaa oveka i da polae temelj spasenja.
Polaganje ruku je nova slika dubokog znaenja.

Isceljenje se ne savrava odmah. Nakon prvog polaganja ruku, bolesnik odgovara Hristu da vidi
ljude da idu kao drvee, a tek kada Gospod ponovo poloi Svoje ruke na bolesnika, on poinje da
vidi sve jasno.
Zato je to tako? Zar Boanska mo nije bila u stanju da uini da slepi progleda u jednom trenu?
Naravno, mogla je to da uini, kao to je u trenu uinila i vea udesa, na primer, vaskrsavanje
mrtvaca.
Ovo je slika toga, da se obnavljanje due ne savrava odjednom, odmah. Takav in predstavljao
bi mehaniko pretvaranje. Ovo je meutim - proces spasavanja oveka. On predstavlja
dugotrajnu, svesnu borbu, u kojoj je i sam ovek neizostavno aktivan. Onaj proces zapoinje
Sam Bog, Svojom Boanskom intervencijom, dajui oveku snage da zbaci ropstvo greha i da
uspeno krene u obraun sa zlom. Dalje ovek sam ulazi u nadmetanje, kako bi svesno menjao
svoje duevne sile i kako bi usvojio Boansko ozarenje. I jo dugo, dugo, slepilo nee ieznuti
bez traga... I jo e dugo, dugo, ovek videti ljude da idu kao drvee, tj. jo e dugo u njemu
prevlast imati svet stvari, dok e predmete duhovnog sveta doivljavati kao materijalne stvari.
Nee se oveku odmah otkriti obrisi istinskog ivota duha, nego e jo mnogo vremena morati da
se zadovoljava samo senkom istine. I samo njeni slabi, usamljeni odbljesci klizie pred njegovim
duhovnim oima, kao nejasne konture drvea koje se kree (kada ga vidi, na primer, kroz prozor
voza koji juri).
U tom procesu postepenog obnavljanja due, potrebni su nova dejstva Boanske pomoi. NJih e
biti mnogo, oni e doi svojim redom, kako ovek bude istrajavao u borbi.
Gospod po drugi put polae ruke na slepoga. Sada ih polae na njegove oi.
Ovde je re o ideji da Boanska pomo, a kao posledica nje i ljudsko prosvetljenje, isprva ide
linijom opteg podizanja duevnog ivota i njegovog oiavanja od blata i poroka, njegovog
opteg prosvetljenja, a potom ve, pod uticajem Boijim, usavravaju se pojedine sposobnosti, na
primer, sposobnost duhovnog gledanja.
I evo, kada se Boansko ozarenje spusti na duu, kada Boija svetlost iznutra obasja oveka, tad
Boija pravda zablista u dui kao smaragd.
Robovanja svetu - greha, koji zamagljuje pogled ili prua krivi odraz stvarnosti, kao da nije ni
bilo. Zanosna istina Boija nastanila se u dui kao svetlost, osvetlila je duu, i spolja prosijava i
osveuje, odgoni greh i skida lanu dekoraciju poroka. U ivotu vie nema tame, put je prav i
svetao... Dua sada sve vidi jasno.

81. Putem (za sela Kesrije Filipove) pitae (Gospod) uenike Svoje govorei im: ta govore ljudi,
ko Sam Ja? A oni odgovorie: Jovan Krstitelj; a drugi: Ilija; a drugi: Neki od proroka (Mk.
8,27-28).

Sve do danas ostaje ivotno to pitanje Gospoda o NJemu Samom: ta govore ljudi, ko Sam Ja?
Sve do danas - tokom dvadeset vekova - sudovi o Hristovoj linosti su aroliki, kao to su bila
arolika i miljenja NJegovih savremenika. Ovo ak nije toliko tano kada je u pitanju nauna
kritika, koliko kada je re o "malograanskom miljenju".
Svako ko je proitao dve-tri knjige i smatra da su njegova razmiljanja dovoljno utemeljena, te
da je sramota da se oslanja na autoritet, sprovodi tu toboe kritiku fantaziju i u delo, kroz svoju
veru, i Hrista doivljava onako kako mu se ini da je potrebno. Tad Hrista doivljavaju onako
kako je to prihvatljivo za maleni ljudski um i kako je ugodno za slabaki ljudski ivot. Takav
malograanski odnos prema najuzvienijem predmetu vere je nedopustiv.
Ti Hrista trai ne radi prilagoavanja svome razvratnom ivotu, ne trai Ga onakvog kakvog bi ti
hteo, nego onakvog kakav On zapravo jeste. Trai Ga asno! Istinu o NJemu trai u Svetom
Pismu. Gospod Sam ukazuje na ovaj izvor znanja o Sebi: Istraujte Pisma, jer vi mislite da u
njima imate ivot veni; a ba ona svedoe o Meni (Jn. 5, 39). Tu pronalazi odgovore na upite
svoje due... Pronai e da je Hristos - Bog, Sin Boiji! Shvatie da ti je Gospod potreban, da
je beskrajno dragocen ne kao uitelj, ne kao prorok, nego kao Bog, tvoj Spasitelj, tj. Spasitelj
tvoje due i ivota.

82. I poe ih uiti (Gospod uenike) da Sin oveiji treba mnogo da postrada, i da e ga
odbaciti stareine i prvosvetenici i knjievnici, i da e ga ubiti, i da e posle tri dana vaskrsnuti
(Mk. 8, 31).

Odmah za prvim ispovedanjem Hrista kao Boga (Mk. 8, 29-30), Gospod otkriva istinu o
nepomirljivosti sveta zla i greha sa Hristom. I ta istina za sve vekove ostaje zakon ivota.
Poe ih uiti da Sin oveiji treba mnogo da postrada...
U sve vekove, kada se Sin oveiji, u licu Svojih sledbenika, sukobljava sa svetom zla, zlo se
svim sredstvima obruava na NJega. Sredstva zla su bili i prvosvetenici i knjievnici. I oni su
pobeivali: "Sina oveijeg e ubiti". Ali, u krajnjoj liniji, istina ivota se ne moe iskoreniti.
I Sin oveiji e posle tri dana vaskrsnuti.

83. I ree im (Gospod) to (o Svome stradanju) otvoreno. I uze ga Petar nasamo i poe ga koriti.
A On, okrenuvi se i pogledavi uenike Svoje, zapreti Petru govorei: Idi od Mene, satano; jer ti
ne misli ono to je Boije nego to je ljudsko (Mk. 8,32-33).

Evo opet zaista velikih rei, i zaista dubokih istina! Zamisli otrinu pretnje! Zapanjujue...
Pokreni se srce! Petra Gospod naziva satanom i tera od Sebe. NJega, izabranog meu
izabranima, vrhovnog, koji tek to je ispovedio Gospoda kao Hrista, Sina Boijeg; njega, tu stenu
vere na kojoj se temelji Crkva; njega, koji je dobio kljueve Carstva, rasporeditelja neba Petra,
odmah nakon to ga je ovenao nazivom "blaeni" (Mt. 16,17), naziva avolom i tera od Sebe!
Zato to? Paljivo ispitaj iznesene misli i doi e do istine.
Gospod pita uenike ta misle o NJemu, za koga ga smatraju? Apostol Petar, odgovarajui u ime
drugih Apostola, ispoveda Hrista kao Sina Boijeg. Gospod potvruje tanost ispovedanja i
pohvaljuje Petra. I odmah potom ukazuje na osnovni zakon Svoga dela - zakon nepomirljivosti
Hrianstva sa svetom zla i greha. Eto zbog ega "Ja treba da postradam i da budem ubijen".
Apostol Petar sad ne shvata taj zakon... NJemu stradanje i ubistvo Hrista Gospodnjeg od strane
ljudi deluju protivreno. Iz ljubavi i potovanja prema Hristu, on ne prihvata NJegova stradanja:
Boe sauvaj, Gospode! To nee biti od Tebe (Mt. 16,22). Petar veruje u Hrista kao Boga, voli
Ga i ubrzo e govoriti o svojoj spremnosti da poloi i ivot za Uitelja i Gospoda, ali Petar ne
prihvata Hrianstvo stradanja, nego hoe nekakvo svoje Hrianstvo... Moda je iz njega jo
progovarala jevrejska nada u Mesiju kao Cara i Ustrojitelja slavnog zemaljskog carstva.
Tada se Hristos, Koga je Petar odveo u stranu, okrenuo prema uenicima - jezgru Svoje budue
Crkve, ukazujui im na njen put: "Idi od Mene - kae On Petru - sa svojim Hrianstvom, sa
svojim putem. Ti si avo, satana - Moj neprijatelj i protivnik, neprijatelj Moga dela..."
Ti si, sa svojim Hrianstvom, Moj neprijatelj, jer tvoje Hrianstvo je istrebljenje istinskog
Hrianstva, kao to i avo hoe da ga istrebi. Ti hoe da uniti Hrianstvo, nametnuvi mu
radovanje svetu, koje je nespojivo sa njim... Tebi su neprijatna stradanja, spreman si da se
pomiri sa zlom sveta i da ga prihvati.
Upravo to predstavlja unitavanje Mog dela - dela borbe sa svetom zla. Upravo to je unitavanje
unutarnje sutine Hrianstva, sve njegove snage i svog njegovog znaaja kao vere oslobaanja
od zla i ponovnog roenja u pravdi i svetosti. A ti hoe da puzi po zemlji sa njenim radostima.
Ne razmilja o onome to je Boansko, nebesko, nego o onome to je ljudsko, zemaljsko.
Odlazi od Mene... ti si avo.
On je ovo govorio i gledao na uenike - na Svoju buduu crkvu. To je bio zavet uenicima i
zavet Crkvi: ne dajte se u ropstvo svetu, ne razmiljajte o ljudskom, mislite na Boije.
Zato je taj zavet zaboravljen? Zato je strana pretnja Petru nestala iz seanja? Zar nije tako?
Pogledaj uenike i sledbenike. Meu njima ima onih koji misle i onih koji ne misle. Oni koji
misle, to su uglavnom ljudi koji imaju obrazovanje i koji su navikli da misle. Naviku da dolaze
do teorija po meri svoga razuma, oni prenose i na Hrianstvo - da bude onako kako izvoli
gospodin razum.

I tada nastaju "svoja" Hrianstva! To se ne ini sa zlom namerom, nego jednostavno prema
devizi: "svakome po meri".
oveku koji se nije oprobao u veri i hrianskom ivotu, ini se da ovu ili onu re Hrianstva
treba shvatiti tako da to bude blisko ivotu, i nikako drugaije. I svako prema svome uzrastu i
prema nivou svoga duhovnog ivota stvara sopstvenu hriansku teoriju. Tako se u ogromnoj
veini sluajeva duhovni ivot prilagoava naelima zemaljskog poretka, da bi se na kraju i
samo Hrianstvo tumailo u skladu sa tim poretkom.
I ta "Boansko" uopte moe da trai u takvim "svojim hrianstvima"? Tu je sve "od oveka".
A Hrianstvo? Hrianstvo je istrebljeno!
Oni pak koji ne misle, postupaju jednostavnije. Oni prosto naprosto sputaju Boansko do sebe!
Moe biti da se to esto ini i sa dobrom namerom - da se shvati Hrianstvo. Ali, nemajui
hriansku prosveenost i lieni su duhovnog vaspitanja, a ponekad i zbog razvraenosti srca, oni
potiskuju Boiju istinu na ravan zemlje, i vuku je po zemlji, naviknuti da sve shvataju samo iz
perspektive zemlje. Ovde takoe vidimo ono isto preovladavanje ljudskog, pri emu spajanje
ljudskog sa Boanskim postaje udovino. Zato se u toj grupi i sreu predstavnici Hrianstva
kod kojih se odlasci u crkvu sjedinjuju sa nepostojanjem unutarnjeg mira, i pobonost na reima
sjedinjuje se sa cinizmom izopaenosti, poev od uasavajueg praznoslovlja, klevete,
neprekidne lai, dvolinosti, obmane, samoljublja i svega ostalog, a zavravajui sa nezakonitim
vezama. I savest im je mirna! Mnogi iz te grupe, ak, sebe smatraju za "dobre hriane": i uzdiu,
i plau, i primaju Svete Tajne.
Zar tu nema svako "svoje hrianstvo"? I zar to nije cinino istrebljivanje Hrianstva? A
povlaenje Hrianstva po zemlji, kada svako sebi prilagoava uzvienu Boiju istinu i nanosi na
nju prljavtinu svoga zemaljskog shvatanja i oseanja - zar to ne razara Hristovo Hrianstvo ve
u zaetku?
Da to je razaranje Hrianstva.
Eto zbog ega je mnogomilosrdni Gospod izrekao Svoju otru re. Eto zbog ega nije potedeo,
ak, ni izabranog i ljubljenog. "Idi od Mene... Ti si avo... Hoe avolje delo - istrebljenje
Moga uenja..."
Misli li da je Boija pretnja izgubila snagu? Nikako. Samo to ljudi zatvorenih oiju prolaze
pored nje, jer su izgubili savest, jer su im srca i due okamenjene, i tako slue svojoj
izopaenosti, zamenjujui Boansko ljudskim. Oni ine stranu stvar, istrebljujui Hrista i
utvrujui avola pod izgovorom sluenja Hristu. I ne uju strane rei koje su im upuene: "Idi
od Mene... Ti si avo".
Bolje bi im bilo da odu, jer se radi njih ime Boije huli meu ljudima (Rimlj. 2, 24). Jer bolje bi
im bilo da ne poznae Put pravde, negoli kad ga poznae to se vratie od predate im svete
zapovesti (2. Petr. 2,21). Bolje bi im bilo da odu, jer se otkriva gnev Boiji s neba na svaku
bezbonost i nepravdu ljudi koji dre istinu u nepravdi (Rimlj. 1,18).

84. I dozvavi narod sa uenicima Svojim ree im (Gospod): Ko hoe za mnom da ide neka se
odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide. Jer ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga, a ko
izgubi ivot svoj Mene radi i Jevanelja onaj e ga sauvati (nai e ga - Mt. 16, 25). Jer kakva
je korist oveku ako zadobije sav svet a dui svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovek za duu
svoju? (Mk. 8, 34-37).

Sluaj! Ovo vai za sve, i ne moe se izbei! Obrati panju na to, da Gospod ove rei ini optim
zakonom i da naroito istie neminovnost toga zakona.
Petar je Gospoda pozvao u stranu od naroda, pa ak i od uenika, i poeo Ga koriti, ne shvatajui
Gospodnje predskazanje sopstvenih stradanja. Gospod se okree od Petra i gleda na uenike, te
izgovara Svoju pretnju Petru: Idi od Mene...
A sada sasvim ostavlja Petra, i vie ne samo da gleda, nego i poziva, i to ne samo uenike, nego i
narod. Nije li iz toga jasno da je izgovorena Boija re, upuena svima, i da je za sve obavezna i
neminovna? To kao prvo. A kao drugo, nije li jasno da se izgovara nekakva naroita re, ako je
Gospod izvoleo da prekine razgovor sa izabranim uenikom, i to otro, i da ga uz pretnju udalji,
te da odmah sve one koji su stajali podalje pozove k Sebi, i da im uputi Svoje rei?
Da, zaista su to bile naroite rei.
A zato je bilo potrebno oekivati naroite rei? Ve i zbog toga, to se, ni manje ni vie, vodio
razgovor o celom delu Gospodnjem.
Apostol Petar je ispovedio Hrista kao Sina Boijeg, i uenici su kao odgovor uli osnovni zakon
Hrianstva - zakon njegove nepomirljivosti sa svetom zla, i odatle zakon stradanja, zakon smrti
i zakon pobede i vaskrsenja. Petar ne shvata i ne prima zakon stradanja i hoe pomirenje sa
svetom zla: "Budi milosrdan prema Sebi, Gospode!"
Petar hoe prema ljudskoj meri da izokrene Hrianstvo. Gospod otrom pretnjom udaljuje od
Sebe izabranog uenika, okree se prema svima, i govori im.
O emu? Gospod tu ispravlja grubu greku Petrovu, zbog koje ga je nazvao "satanom", i jo
jednom autoritativno utvruje istinsku sutinu Svoga uenja i dela - da Hriani treba da
razmiljaju ne ljudski, nego Boanski.
Gospod sada vie ne govori o Sebi. On je Svojim uenicima ve rekao da e zakon
nepomirljivosti sa svetom zla, i odatle zakon stradanja, potvrditi Svojim linim primerom.
Sada se Hristos obraa kako uenicima tako i narodu, i govori im da je osnovni, i stoga opti i
neminovni zakon - da svako nuno mora proi putem kojim je proao On, Spasitelj, i da nema

drugog puta u hrianskom ivotu. Eto o kakvom e najvanijem predmetu Gospod da im govori.
Pogledaj Boije rei: Ko hoe za mnom da ide...
Tako se ukazuje put svima - svima bez izuzetka: i sveteniku, i mirjaninu, a ne samo monahu,
podviniku i otelniku. Svako ko hoe da ide za NJim, tj. da se nazove i da bude NJegov uenik,
nuno mora da ispuni to na ta je dalje ukazao Gospod - ko god ovek bio, gde god bio i ime
god se bavio.
Ko hoe za Mnom da ide neka se odrekne sebe.
"Odrekni se sebe"... To je neminovan put: odrei se sebe. Kako to? Odrei se neega - znai
osuditi to kao loe, odluno odbaciti, zanemariti i odgurnuti. Upravo tako treba postupiti sa
sobom: osuditi sebe u potpunosti, kao poslednjeg, kao loeg, odbaciti sebe bez i najmanjeg
saaljenja, s prezirom prei preko sebe i sa gnevom se odgurnuti na smetlite.
Gospode! Kako to?
Gospod nastavlja: ne traim Ja samo to od tebe. Ukazujem ti na jo vie: pogubi sebe, kao da se
ubije. Eto ta je potrebno. Onda si Moj uenik. Jer ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga.
Straan zakon! Velik zakon!
Odbaciti sebe na smetlite, pogubiti se. Pogubiti celoga sebe, onakvog kakav jesi, u celini, bez
ostatka, a odmah potom poi, i samo tada e postati NJegov uenik.
Tako se odluno uspostavlja zakon odricanja od sveta zla i greha za budue uenike. Zahteva se
da se zamrzi, i da pogubi starog, grenog, prirodnog sebe, onakvog kakav si po Adamu, kakav
si bez Hrista. Potrebno je da ti, koji si Adamov, postane kao mrtav. Krae: potrebno je da
umre. Ovo je zakon smrti.
Tako ga je na drugom mestu Hristos i predstavio, kada je rekao: Zaista, zaista vam kaem: ako
zrno penice padnuvi na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi (Jn.
12,24). Dakle, po rei Gospodnjoj, ako od Hrista trai plod istine i plod ivota, onda bi trebalo
da ti, koji si prirodan ovek, ovek sveta i greha, ide na sopstveno unitenje, pogibiju i smrt, kao
to umire penino zrno, i tada e doneti plod.
Sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima podrobno izlae ovaj neminovni zakon smrti
prirodnog oveka, onda kada je on poao za Hristom da bi dobio plod. Apostol upravo tako i pie
- da je stari ovek "umro", i ne samo umro, nego i "pogreben". Znajui ovo, da se stari na ovek
razape sa NJime, da bi se unitilo telo grehovno... umresmo sa Hristom... (Rimlj. 6, 3, 6, 8). I vi
ste "umrli", pie Apostol Hrianima. Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu (Rimlj. 6, 11). I
vi ste "pogrebeni". Tako se s NJim pogrebosmo kroz krtenje u smrt (Rimlj. 6, 4).
Tako se uspostavlja zakon smrti. Dalje u reima upuenim uenicima i narodu Gospod
objanjava ovaj veliki i strani zakon. Gospod tvrdi da za oveka, ako hoe da ivi, nema izbora:
on mora da uniti sebe.

Koliko god se ovek trudio da se sauva i da se odbrani, koliko god brinuo o svome telu i koliko
god panjom okruivao svoju duu, svejedno njegov kraj je jedan - smrt, ne samo fizika, nego i,
to je jo uasnije - duhovna smrt, tj. propast due jo za njenog fizikog ivota. I nigde se ne
moe sakriti od ovog unitenja smru.
Smrt je neminovna za prirodnog oveka zato to je njegova priroda - priroda greha, a greh je
bolest i otrov za duu i telo. ime se moe zavriti to sistematsko trovanje ivota, iz dana u dan,
iz asa u as, ako ne smru? Ovo je takoe sveopti zakon. O njemu, kao o neoborivom zakonu,
govori i Sveti Apostol: s grehom je u svet ula smrt, i postala je trajna "plata" kojom se plaa
siroti ovek. Apostol pita prirodnog oveka: Kakav dakle plod imadoste od svoga prirodnog
ivota? I odgovara: plod va bila su dela kojima je kraj - smrt (Rimlj. 6,21).
Tako je gubitak ivota - smrt, postala neoborivi zakon ivota; Jer ko hoe ivot svoj da sauva,
izgubie ga (Mk. 8, 35).
To je nepromenjivo u sve dane do kraja veka. To je zakon. Uveri se na primerima.
Pogledaj one koji ive van Hrista. Svi oni zavravaju smru, i to ogromna veina jo za svog
fizikog ivota. Smrt nastupa ili kao rezultat suavanja ivota na ivotne procese kod kojih
ovek postepeno atrofira i odumire, te se tako kree do svoje fizike smrti rukovoen ivotnim
instinktom i zlom, ili pak kao rezultat teko preivljenog i shvaenog duhovnog bankrotstva,
kada se ovek besplodno baca iz kraja u kraj traei opravdanje ivota, a opravdanja nema, kao
to nema ni mira, a srea i zadovoljstvo su neuhvatljivi. Zlo meutim nastupa, preplavljuje i gui
sve dobro - ono to jo pomalo tinja u prirodnom oveku.
Ovaj poslednji tip oveka, u krajnjoj liniji, moralno se nalazi iznad prvog, ali i njegov kraj je isti
- smrt due, kao njeno bankrotstvo, kao nemogunost ustrojavanja ivota po pravdi bez Hrista.
Tako vlada zakon ivota, prema kome "platu" za neminovni greh predstavlja neminovna smrt.
I ovek nema kud. On nema izbora, jer ko e se, osim ako je u potpunosti lien razuma, truditi
oko sticanja, znajui da po prirodi stvari kopa sebi grob, i to vie zalazi u svetske stvari, to je
njegov grob dublji.
Nema izbora za oveka, jer on ne moe da pronae neto to bi vredelo smrti due. I ime bi
ovek mogao da sebi nadoknadi smrt due? Kakav e otkup ovek dati za duu svoju? Nema
izbora! Eto zbog ega Gospod daje veliki zakon dobrovoljne smrti. To je izlaz. Kako?!
Zakon neminovne smrti, koja je plata za greh, svejedno vlada. I Gospod podsea na tu
neminovnost... On ljudima otvoreno objavljuje tu krajnju taku, tu slepu ulicu u koju ih uteruje
greh. Pokazavi svu bezizlaznost jadnog poloaja u kome se ovek nalazi budui da je preputen
grehu i smrti, Gospod na tom truleu, koji samo prividno predstavlja ivot, podie novi veliki
zakon - zakon dobrovoljnog unitenja sebe.
Zato? Zato to se na tom dobrovoljnom grobu seje seme novog ivota. Uklanja se staro oiuje se tlo za mlado; otkida se bolesno - i podie zdravo. Sahranjuje se mrtvo - ustaje

obnovljeno i veno ivo. Tako izlazi da onaj koji gubi - stie, i da onaj ko se rtvuje - nalazi
sebe. Penino zrno koje je palo na zemlju i istrulilo, donosi plod.
Ko izgubi ivot svoj Mene radi, nai e ga (Mt. 16, 25). Ovu misao o novom, ivom ivotu,
umesto trulog starog, Spasitelj je podrobnije razvio u Besedi sa Nikodimom (Jn. 3,1-12). Ova
beseda kao da predstavlja produetak besede o gubljenju ivota radi Gospoda. U njoj se dalje
otkriva misao o rastu novog ivota umesto izgubljenog i pogrebenog.
Gospod ukazuje Nikodimu na to da treba ponovo da se rodi za novi ivot, a kao odgovor na
Nikodimovu nedoumicu - kako e on, star ovek, ponovo da se rodi? - Spasitelj kae: Zaista,
zaista ti kaem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u Carstvo Boije (Jn. 3, 5). I
nastavlja: Ne udi se to ti rekoh: valja vam se roditi odozgo (Jn. 3, 7), a zatim objanjava kako
dolazi do novog roenja od Duha (Jn. 3, 8).
Znai, tamo je - gubljenje, a ovde - nalaenje. Tamo je - smrt, a ovde - novo roenje i ivot.
Sada vidi zato Hristos uspostavlja veliki zakon smrti: unitenje starog Adama nuno je zato da
bi se oistilo mesto za novog oveka. Pogubljenje grene due nuno je zato to na pepelu sveta,
greha i propadanja nie novi, veni ivot sveta nepropadljivosti i Carstva Slave.
I konano, Gospod Spasitelj u ovoj Svojoj rei uenicima i narodu ukazuje na put kojim e
nuno poi onaj ko odbaci sebe i ko se preporodi za novi ivot od Duha. On na taj put ukazuje
sasvim kratko, samo reju "Krst". "Odrekni se sebe i uzmi krst svoj i za mnom idi".
ime e taj put, biti put Krsta? Oigledno, on e biti potpuno suprotan onome koji je pogreben.
Ono je bio put sveta zla i greha - ovo e biti put odricanja od sveta greha, kroz pravednost u
Hristu. Ovaj put obuhvata svaki ivot, sve uzraste, sve oblike ivota, sve vrste ljudske delatnosti,
onda kada je ovek prestao da bude rob greha, nego vodi borbu protiv njega i hoe da bude sin
Svetlosti - istinski sin Nebeskog Oca. Onaj pogrebeni bio je put propasti, raspadanja i smrti ovaj e biti put obnavljanja ivota u venosti.
A zato je to put Krsta?
Gospod oigledno ukazuje na taj put primerom Svoga puta. I NJegov put bio je put borbe sa
grehom i zlom, krsni put, put stradanja, i zavrio se u doslovnom smislu rei na Krstu. Tako i put
Svoga uenika Gospod naziva putem Krsta, jer je to takoe put borbe sa grehom.
Zato je i reeno: "Poi za mnom", tj. poi bez straha, kao Moj uenik, putem kojim Sam Ja
proao... Idi sa Krstom na svoju Golgotu, i kroz nju ka svome vaskrsenju.
Ovaj neizbeni put, bio je, jeste, i zauvek e ostati - Krst, tj. put stradanja, zato to, kao prvo,
borba sa grehom e uvek biti podvig, prisila, tj. bie sjedinjena sa stradanjem; kao drugo, zato to
u svetu zla i greha, onaj ko ide putem pravednosti, nikada nee biti na svome, tj. na svakom e
koraku nailaziti na neprijateljstvo, svakoga e dana oseati nesrodnost sa onim to ga okruuje,
doivljavae konflikte, stradae, sve dok se ne "odvoji" od tela (dok ne umre) i dok ne bude sa
Hristom, tj. dok se konano ne oslobodi dodira sa svetom zla, kao to je to i Apostol eleo (Imam

elju umreti i sa Hristom biti - Fil. 1,23). Eto takav je zakon smrti i zakon Krsta i ustajanja.
Zapamti.
To je obavezan i nepromenjiv zakon. Pazi, nemoj da ga zamenjuje kompromisnim sudovima
"svoga hrianstva"!
To je zakon koji je i objavljen radi otklanjanja Petrovog ljudskog rasuivanja. Tamo smo imali
prihvatanje sveta i odricanje od stradanja i borbe sa zlom, a ovde imamo - odricanje od sveta i
prihvatanje stradanja i borbe sa zlom. Tako je Sam Hristos ispravio Petra. To je neoborivo kao
sama istina. To je sveto.
Zato bez saaljenja osudi i sahrani starog, grenog sebe... Poi putem Krsta, putem oiujuih
stradanja, za svojim Spasiteljem. Golgotom stradanja pobedi greh do kraja, i onda e se, kao
onaj ko je pobedio propadljivost, ovenati nepropadljivou. I Prvenac iz mrtvih, Hristos, uinie
te sudeonikom Svoga Vaskrsenja. Jer ako postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti NJegove (kroz
put Krsta), onda emo i sa vaskrsenjem (Rimlj. 6, 5).

85. Jer ko se postidi Mene i Mojih rei u rodu ovom preljubotvornom i grenom, i Sin e se
oveiji postideti njega kad doe u slavi Oca Svojega sa svetim anelima (Mk. 8,38).

Nemoj da nepaljivo proe pokraj ovih rei! One su - stroge. Tu se ne radi o otvorenom
odstupnitvu od Hrista, nego o neem naizgled sasvim malom i beznaajnom: o tome da se
ovek stidi Hrista i onoga to je Hristovo.
Tek to je izloio uenje o nepomirljivosti sa svetom greha, i, kao posledicu toga, uenje o putu
Krsta, Gospod zakljuke toga uenja primenjuje na ivot. Zakljuak je ovaj: Ima, Hrianine,
svoj put, i idi njime. Idi pravo, otvoreno, bez nelagodnosti! ta e omesti ivot i Svetlost ka
kojima ti ide?
Bie ti veoma teko, jer si okruen svetom greha. Ako radi olakavanja tekoa koje donosi ivot
okruen zlom, stane na put ublaavanja suprotnosti izmeu tebe i sveta zla, samo e izgubiti,
jer svaki kompromis predstavlja put istrebljenja Hrianstva (upor. 8, 32-33). Nee ni primetiti
kad se bude odricao Mene, i tada e Moje lice morati da se okrene od tebe.
Eto zbog ega svako, ak i naizgled malo, kompromisno udaljavanje od Hrista, pa i sam "stid"
zbog NJega pred licem sveta, predstavlja greh koji Gospod doekuje tako strogo, da e se On
takvog Hrianina postideti ("okrenue lice Svoje: ne poznajem vas...") kada doe u slavi Oevoj
sa anelima Svojim.

86. I ree im (Gospod, uenicima i narodu): Zaista vam kaem: ima neki meu ovima to stoje
ovde koji nee okusiti smrti dok ne vide Carstvo Boije da je dolo u sili (Mk. 9,1).

Dakle, oni koji su odbacili sebe, koji su uzeli krst i poli za NJim, za svojim Spasiteljem, nee
okusiti smrti.
Jer upravo je bilo reeno da e oni "sauvati ivot svoj" (Mk. 8, 35), i da e postati priasnici
neumirueg ivota. Oni su "preli iz smrti u ivot" (Jn. 5, 24).
Na kraju, oni e ugledati Carstvo Boije, koje je "unutra u nama", u naim srcima i duama. im
se rode od Duha, postaju sudeonici Carstva Duha, budui da to je roeno od Duha, duh je (Jn.
3, 6).
I Carstvo Boije objavie se u njima u sili. Ovo nee biti teorija, niti razumsko znanje, nego
ognjena stihija utisnuta u njihove due. To e biti sila ivota - nova sila novog ivota. Sasvim je
jasno da e to biti sila, jer "Duh oivljava". Telo ne koristi nita... Duh je ono to oivljava (Jn. 6,
63). On je - sila. Ovu e silu zadobiti sudeonici Carstva Boijeg.

87. I posle est dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na goru visoku posebno samo
njih (pope se na goru da se pomoli Bogu. I dok se moljae... - Lk. 9, 28-29); i preobrazi se pred
njima (i zasija se lice NJegovo kao sunce - Mt. 17, 2). I haljine NJegove postadoe sjajne, vrlo
bele kao sneg, kakve ne moe belilja ubeliti na zemlji. I ukaza im se Ilija sa Mojsijem i bejahu u
razgovoru sa Isusom (i govorahu o ishodu NJegovom koji je imao da se ispuni u Jerusalimu. A
Petar i oni s njim behu savladani snom; ali probudivi se videe slavu NJegovu - Lk. 9,31-32). I
Petar odgovarajui ree Isusu: Uitelju, dobro nam je ovde biti; da nainimo tri senice: Tebi
jednu, i Mojsiju jednu i Iliji jednu. Jer ne znaae ta da kae; jer bejahu uplaeni. I pojavi se
oblak te ih zakloni; i doe glas iz oblaka govorei: Ovo je Sin Moj ljubljeni, NJega posluajte. I
odjednom obazrevi se nikoga ne videe osim samoga Isusa pored sebe (Mk. 9, 2-8).

Preobraenje Gospodnje na Tavoru - to je slika preobraenja due koja je pola za Hristom. Kao
to je na Hristovom putu bilo ne samo trnje Krsta, nego i slava Tavora, tako e i na putu due
koja je uzela Krst, biti njen Tavor i sladost Tavorske Svetlosti.
Na Tavor odlaze posle est dana. est dana - to je radna nedelja na koju je ukazao Gospod: "est
dana radi". Znai, na Tavor uzlaze posle radne nedelje ivota, na kraju krsnog podviga ivota.
Na Tavor uzlaze samo izabrani. Gospod uzima sa Sobom samo izabranu trojicu: Petra, Jakova i
Jovana, kao da time eli da pokae da izabrane due prema Tavoru vode tri dobrodetelji: najtvra
vera, nepokolebiva nada i ognjena ljubav.

Dakle, na zavretku puta podvinike borbe sa grehom, kada je venac dobrodetelji koji ovenava
borca ispleten, Gospod duu udostojava Tavora.
Tavor - to je, pre svega, duhovni uzlet. To je - visoki uzlet, kao ekstaza. Ako za obino,
svakodnevno molitveno ozarenje, Gospod daje sliku ushoenja na goru, onda ovde, pripremajui
izabrane za tavorsko Preobraenje, On ih uzvodi na goru visoku.
Znai, Tavor - to je ve potpuna odvojenost od zemlje. To je - uzlet u visinu. To je - zanos,
ushienje.
NJegova sila ista je kao i kod svakog drugog duhovnog uzleta - molitva. Molitva je sila ugodna
Bogu. I ovde je prisutna ona. Ona daje krila, ona odvaja od zemlje. Jevanelist Luka nas
bogonadahnuto podsea na tu silu, kako je ne bismo zaboravili: ...I pope se na goru da se pomoli
Bogu. I dok se moljae postade izgled NJegovog lica drugaiji (Lk. 9,28-29).
U molitvenom ushienju sputa se Tavorska Svetlost. Tavorska Svetlost jeste Svetlost Boanstva
- to je Gospodnja, blagodatna Svetlost. Eto zbog ega Sveta Crkva ispoveda Hrista kao "Svetlost
od Svetlosti" (Simvol vere) i peva Mu: "Svetlost Tvoja svagdapostojea" (tropar Preobraenja),
tj. veno postojea, kao to si i Ti, kao i Tvoja priroda; a Boije otkrivanje (pokazivanje) ljudima
Crkva naziva davanjem Svetlosti: "Ti, Gospode, Svetlodave".
Pogledaj: u javljanjima Gospodnjim je ista ta sila Svetlosti. Kad Boanska Svetlost obasja duu,
ona se, sva usplamtela ognjem Boanstva, i sama razgori jae od sunca, i lice kao ogledalo due
zasija zanosnom Svetlou Boijom. I zasija lice NJegovo kao sunce.
Proeta Boanskim ozarenjem, menja se ak i materijalna priroda. Ona postaje finija, gubi svoju
telesnost i materijalnu grubost, preobraava se i ispunjava Tavorskom Svetlou. (Odatle
nepropadljivost tela svetih ugodnika Boijih i uda u vezi sa predmetima koje su oni
upotrebljavali).
Haljine NJegove postadoe sjajne, vrlo bele kao sneg.
Re Boija dodaje da ovo ozarenje telesne prirode nikako nije posledica nekakvih zemaljskih
uzroka, nekakvih zakona organskog ili neorganskog ivota, nego predstavlja duhovnu pojavu.
Ne pie Jevanelist bez razloga o preobraavanju Hristove odee - da je ona postala sjajna i bela
kao sneg, i da se tako ne moe odea ubeliti na zemlji - ukazujui ovom pojedinou na to, da
prirodu materije nije izmenio zemaljski, prirodni uzrok, nego je to uinila sila Tavora.
Kakav je sadraj Boanskog ozarenja? ime je ispunjen ivot due u blagodatnoj Tavorskoj
Svetlosti? Ispunjen je optenjem sa nebeskim svetom. I ukaza im se Ilija sa Mojsijem i bejahu u
razgovoru sa Isusom. Imenovana su dva predstavnika gornjeg sveta: jedan predstavlja zakon,
pravdu i veru - Mojsije, a drugi predstavlja ivot i revnost za dela pravde - Ilija. Ali Ilija, iako je
iveo posle Mojsija, imenovan je prvi, da bi se pokazalo da je vera bez dela mrtva, i da se na
nebu primaju dela, kao to je onamo uzaao i revnitelj, ivota, "aneo u telu" - Ilija.

Optenje sa svetom Neba ima za svoje sredite iskupljujue delo Hrista - spasenje oveka. A
sredite iskupiteljskog dela Hristovog jesu stradanja, smrt i Vaskrsenje. U Hristovom Krstu i
Vaskrsenju je sva divota Hrianstva. I sve tenje pravedne due okrenute su krsnom sledovanju
za NJim, i vaskrsenju sa NJim - sa svojim Spasiteljem.
U gornjem svetu, u stanju blaenog ushienja, dua sva biva zapljusnuta "tajnom iskupljenja". I
bejahu (Ilija i Mojsije) u razgovoru sa Isusom, i govorahu o ishodu NJegovom koji je imao da se
ispuni u Jerusalimu.
Druga polovina jevanelske prie o Preobraenju objanjava uticaj blagodatnog ozarenja na
ljudsku prirodu, kada ova poslednja dolazi u dodir sa silom Tavora. Tada se duhovna strana
oveka pokorava uzvienosti vienja i ljudski duh udi za silom neba, kao za eljenim oinskim
domom. Dua bi htela zauvek da ostane u divnoj atmosferi Carstva Boijeg! Uitelju, dobro nam
je ovde biti - govorio je Petar u svoje ime i u ime uenika, poraen Boanskim vienjem.
U isto vreme, telesna priroda oveka, kao gruba i zemaljska, oteava od jaine utiska koji na nju
ostavlja tako razliita sila, koja gui i pritiska telo kao neto strano. Osim toga, telesna priroda se
plai neobinosti vienja. Petar i oni s njim behu savladani snom; (uenici) bejahu uplaeni.
Opti rezultat dodira due sa Boanskim ozarenjem jeste pokornost due i njena udnja za
nebeskim svetom. Dua biva uzeta i voena od strane Gospoda, i vie joj nita nije vano, samo
sa Hristom da bude. Uenici vie nikoga ne videe osim Samoga Isusa pored sebe. Takvo je
ozarenje due podvinika koji je uzeo Krst i ide za Hristom. Takva je nagrada za podvig. Takvo
je ovekovo blaeno prisajedinjenje Tavorskoj Svetlosti.
"Neka i nama grenima zasija, Gospode, Svetlost Tvoja svagdapostojea".

88. I doavi (Gospod) uenicima Svojim vide narod mnogi oko njih i knjievnike gde
raspravljaju s njima... I upita knjievnike: ta to raspravljate s njima? I odgovarajui jedan iz
naroda ree: Uitelju, dovedoh Tebi sina svojega u kome je duh nemi. I kad ga god uhvati lomi
ga, i penu baca, i krgue zubima; i sui se. I rekoh uenicima Tvojim da ga isteraju; i ne
mogoe. A On odgovarajui ree: O rode neverni, dokle u s vama biti? Dokle u vas trpeti?
Dovedite ga k Meni. I dovedoe ga NJemu; i kad ga vide duh, odmah ga stade lomiti; i padnuvi
na zemlju valjae se bacajui penu. I upita oca njegova: Koliko ima vremena kako mu se to
dogodilo? A on ree: Od detinjstva. I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego
ako to moe, pomozi nam, smiluj se na nas. A Isus mu ree: Ako moe verovati, sve je mogue
onome koji veruje. I odmah povikavi otac deteta sa suzama govorae: Verujem, Gospode,
pomozi mojemu neverju! A Isus videvi da se stee narod zapreti duhu neistome govorei mu:
Due nemi i gluhi, Ja ti zapovedam, izii iz njega i vie ne ulazi u njega! I povikavi i izlomivi
ga vrlo, izie; i bi kao mrtav tako da mnogi govorahu: umrije. A Isus, uzevi ga za ruku, podie
ga; i ustade (Mk. 9, 14, 16-27).

Ovo je slika ljudskog roda i njegovog odnosa prema Hristu.

Gospod, ispunjen Boanskim ozarenjem, silazi sa Tavora, sa visine blagodatne Svetlosti, i pred
NJegovim nogama odvija se tipian prizor ljudskog ivota.
Velika gomila naroda je govorljiva, buna i ljubopitljiva, ona brzo prelazi sa utiska na utisak
(Mk. 9,15), povrna je, i, na kraju krajeva, ravnoduna. Na elu gomile stoje njeni predstavnici,
"oni koji za sebe misle da su mudri" (knjievnici). Oni sve znaju. Gomili je potrebno da oni sve
znaju. I oni priaju, priaju bez kraja, kao da su zaista sveznajui. Gospod te sveznalice pita o
emu raspravljaju.
Tad istupa jedan iz naroda. To je zajedniko ime. Ono obuhvata sve njih. Zato nije vana tanost,
nije vano ko je bio taj koji je istupio. On kae da je doveo Hristu sina svojega.
Opet zajedniko ime. Re je o sinu naroda, sinu gomile. Telo od tela i kost od kosti njene. Zato
nisu vani detalji - ta je bio taj sin, koliko mu je godina bilo i drugo. Svi su bili takvi. To je - sin
naroda.
ovek saoptava Hristu da se njegov sin nalazi u rukama zlog duha i da je gluvonem. To je
stanje tipinog sina naroda, kada je van Hrista: on je u rukama zla i bolestan je.
Gospod se ovekoljubivo zanima: Kada mu se pojavila bolest? Otac odgovara: od detinjstva.
Potinjavanje duhu zla i poinje od detinjstva ovekovog, a rezultat toga je bolest. Od detinjstva
ljudskog roda, od Kaina, postalo je uobiajena pojava da ljudi "ui imaju, a ne uju, i usta imaju,
a ne govore". Jasno je da zli ljudi "ne uju", i da njihova usta "ne govore" pravdu.
Dalje otac detaljno opisuje duevno stanje sina naroda:
Kad ga god uhvati (duh zla) lomi ga, i penu baca, i krgue zubima; i sui se. Duh ga baca u
vatru i u vodu da ga pogubi (Mk. 9, 22), i jedva se udalji od njega poto ga izlomi (Lk. 9, 39).
Otac opisuje tipino stanje ljudske due porobljene zlom. Zlo uhvati oveka, tj. u svakoj prilici
nasre na duu koju je porobilo, koristei i najmanji povod za to. Ono uhvati jadnu duu i igra se
njome kao poslunom igrakom.
Cilj zla je jedan - da obori duu na zemlju, da ukloni sve ljudsko iz nje, da je okalja, da je
pomea sa zemljom, kako bi robovanje zlu bilo potpuno, kako bi u oveku zakrljala svaka nada
u suprotstavljanje. Zato zlo vue oveka po svim stihijama zemlje (baca u vatru i u vodu).
Rezultat je poznat: ovek umire, njegov ivot se svodi na proste prirodne procese (penu baca, i
krgue zubima), a dua, svezana zlom, sui se.
Jevanelist dodaje jo jednu crtu, karakteristinu za stanje oveka zla: on ne podnosi svet dobra.
Svaki, ak i spoljanji dodir sa dobrom, sa onim to je Hristovo, poraa u njemu zlobu koja
dovodi do besnila. Zlo ne podnosi ono to ga, ve i samim svojim postojanjem, negira i pokazuje
u pravom svetlu. Eto zbog ega - kako pria Jevanelist - kad Ga (Hrista) vide duh, odmah ga
stade lomiti (mladia); i padnuvi na zemlju valjae se bacajui penu.

Iako ovek ne primeuje svoje robovanje zlu, ono je ipak muno. Ono je muno u svojoj sutini,
jer je druga strana gospodarenja zla - potpuna propast due. Otac tako i govori, da duh baca
oveka da ga pogubi. Otud i "lomljenje" oveka.
Ali ovek vie nema snage da se izvue iz tog zaaranog kruga zla. Zli duh poputa tek onda kad
dua na kraju ve postane umorna, slaba i nepovratno preputena njemu, kada postane poput
neupotrebljive krpe. Tad ova paralizovana robinja vie nije interesantna za zlo - i jedva se udalji
od njega poto ga izlomi (Lk. 9,39).
Kada ovek bude doveden do stanja potpune iscrpljenosti od strane zla, kada njegove fizike sile
posustanu, onda on, konano, dolazi k sebi i poinje da trai izlaz iz svojih slabosti. Tada e
obii svu zemlju i isprobati sva dostupna (materijalna) sredstva. Poto olakanje ipak ne pronae,
jer se duevno (zlo i greh) ne lei materijalnim, ovek se naposletku seti Hrista.
ovek sa seti Hrista i obrati se NJemu. Zato? Zar se u njemu probudila uspavana vera? Nikako.
On se u svome traganju obratio Hristu prosto kao jednoj mogunosti: "Ko zna, moda se neto i
dogodi? Uostalom, ta mogu da izgubim?"
I tako sinovi ovoga veka, kada ih pritisne nuda, traei sredstvo da se izbave, dolaze u Crkvu i
mole: "Ako ta moe pomozi nam... isceli". Jo je i dobro ako mole, jer neki drsko trae udo:
"Pa Ti si Bog, Tebi je sve mogue!"
I konano, Crkva nije u stanju da im pomogne. Uenici Gospodnji ne isceljuju besomunika.
Crkva njima moe da uputi rei Gospodnje upuene ocu besomunika: O rode neverni, dokle u
s vama biti? Dokle u vas trpeti? Rode neverni, ak ni u trenutku kada si, prolazei zemaljskim
putevima, svojom tvrdoglavou i sluenjem zlu sateran u orsokak, i kada pribegava Meni kao
poslednjem sredstvu, ak ni tada, u tom trenutku oajanja, u tebi nema vere. Ako to moe,
pomozi nam - zar je to molba sa verom? Vera ne moli tako... To je svedoanstvo unutranje
oronulosti.
Gospod ukorava bezvernog oca besomunikovog, da bi ga podstakao da se prene, da shvati svu
bezizlaznost svoga poloaja bez Hristove pomoi i da probudi u njemu iskru kajanja zbog svojih
zabluda i iskru vere u samo jedan izvor spasenja i isceljenja.
Razotkriveni i neverni ovek kao da se probudio iz bezoseajnosti. Prizvan na veru, u tom
trenutku otvorenog poziva Boijeg (Ako moe verovati, sve je mogue onome koji veruje), on
se osveuje i pokazuje ono to je potrebno za uspeno obraanje Bogu: priznanje greha i
sopstvene nemoi (Pomozi mojemu neverju), i vrstu veru kao jedini put spasenja (Verujem,
Gospode). im se pojavila vera, ljudska dua je postala spremna za pokazivanje Boije sile, tako
da se sila odmah pokazuje i dogaa se udo.
Koliko god za duha zla bilo teko da napusti svoje udobno gnezdo, koliko god bilo snano
njegovo lomljenje rtve u poslednjim trenucima vlasti nad njom (I povikavi i izlomivi ga vrlo,
izie), Gospod je, ipak, uvek bio i bie gospodar ljudskog ivota, i po NJegovoj zapovesti duh
zla izlazi iz bolesnika.

Dalje Sveti Jevanelist pokazuje vanu sliku. Isceljeni besomunik po izlasku zlog duha iz njega
bi kao mrtav tako da mnogi govorahu: umrije.
Ovde je re o tome, da isceljeni od zla kao da se iskljuuje iz sveta zla, i svet zla odbija da ga
smatra svojim. Svet zla ga smatra mrtvim, jer u njemu vie nema uobiajenog ivota sveta zla.
I to je normalno. Oslobodivi se duha zla, on raskida sa svetom zla i odbacuje taj svet zajedno sa
svim njegovim eljama. On zaista postaje tu tome svetu. U njemu poinje njegov lini ivot.
Strani su mu interesi sveta, njegovi nemiri, intrige, nadmetanja, jurenje za spoljanjim. Sve je to
u njemu odumrlo, i on je svetu tu, kao da je mrtav, budui da u sebi, sa take gledita sveta,
nema ivota. Svet ga naziva udakom, fanatikom, histerinim, pa uz to i nenormalnim, ludim.
No, Gospod odmah razbija takvo povrno suenje. A Isus, uzevi ga za ruku, podie ga; i ustade.
Gospod ovde pokazuje, da u onome ko se pomou Hristove ruke, pomou sile Boije, oslobodio
zla, poinje da damara takav ivot, da se dua, koja se do maloas vukla po zemlji i pokazivala
samo goli ivot, podie, i da e ustati, i poi, i poleteti.

89. Pitahu ga (Hrista) uenici NJegovi nasamo: zato ga mi ne mogosmo isterati (duha zla iz
gluvonemog) ? I ree im: Ovaj se rod niim ne moe isterati do molitvom i postom (Mk. 9, 2829).

Ovim reima Gospod uzakonjuje podvig za Hrianina. Podvig je nuan za uspenu borbu protiv
greha i zla. LJudi su skloni da umiruju svoju savest pozivanjem na Boansko milosre (da je
Gospod i bez podviga i dela oprostio razbojniku, bludnici, itd.) i da umanjuju sopstvenu
odgovornost za duhovnu neaktivnost.
Uzakonjenje podviga dogodilo se pod ovakvim okolnostima. Uenici Hristovi su od NJega dobili
dar isceljivanja bolesnih i isterivanja demona (i davae im vlast nad duhovima neistim - Mk. 6,
7), pa ipak ne mogu da isteraju duha zla iz gluvonemog. Zato? Zar je Boiji dar slab i zar je re
Boija uzaludna? Nikako. Bilo je potrebno pokazati da je svemo Boija u stanju da izvri svako
delo za oveka, ali da se od oveka ipak zahteva aktivnost.
LJudska aktivnost potrebna je iz dva razloga. Prvi je taj, to ljudska dua i sama treba da bude
pripremljena za primanje sile Boije, kada se ta sila pojavi u njoj. Ovo je nepromenjivi zahtev
koji iznosi Gospod (upor. Mk. 5, 34; 5, 36; 6, 5 i dr.). Ovim zahtevom uzakonjuje se podvig vere
od strane oveka.
Na njega Gospod ukazuje i u razmatranom sluaju nemoi uenika da iscele bolesnika. Ovo je
zapisao jevanelist Matej. Na pitanje uenika: Zato ga mi ne mogosmo izgnati? Gospod im je
odgovorno: Za neverovanje vae (Mt. 17,19-20), tj. Boija sila koja vam je potrebna za
savravanje uda spremna je da se izlije, ali vi ste pokazali da ste nesposobni da je primite.

Drugi razlog za ljudsku aktivnost na koji Gospod u datom sluaju ukazuje je u okolnostima koje
kao da su izvan oveka.
Za Hrianina koji je stupio na Hristov put, neminovno je odbacivanje greha, zla, i borba protiv
njega (upor. Mk. 8, 34-37). Svet zla nije fikcija, to je jasno odreena sila. Ta sila ima svoja
mnogobrojna i razliita orua (ovaj se rod niim ne moe isterati). Svet zla ne prata izdaju. On
e neizostavno otpoeti kontranapad na Hrianina. Napadi e krenuti kroz telo, kroz ljudske
strasti, kroz sredinu koja Hrianina okruuje. I tada, u toj borbi, da bi iz nje izaao kao
pobednik, Hrianin mora da se prihvati podviga.
Gospod ukazuje na neminovnost podviga molitve i posta. Sila Boija i pomo Boija ne
iskljuuju taj podvig.
Koja je uloga podviga? U emu je znaaj molitve i posta? Oigledno, molitva prebacuje ljudski
duh u sferu Boanske sile, dok post ono to je materijalno ini finijim i potpomae prebacivanje
u viu sferu.
Dakle, ako hoe uspeh na svom hrianskom putu, ako hoe pobedu, a ne poraz u borbi sa
zlom, ako hoe radost cilja, a ne da se oklizne na samom poetku, ako hoe svagda da osea
pomo Boiju, a ne alosnu beskorisnost i naputenost - onda se prihvati podviga. Podvigom
vere i podvizima molitve i posta porazie zlo, i sila Boija bie primetno s tobom.

90. I doe (Gospod) u Kapernaum, i kad bee u kui zapita ih (uenike): ta se prepiraste meu
sobom? A oni utahu: jer se putem prepirahu meu sobom ko je najvei.
I poto sede dozva Dvanaestoricu i ree im: Koji hoe da bude prvi neka bude poslednji od sviju
i svima sluga (Mk. 9, 33-35).

Kod Hrista je prvi onaj ko je sebe nainio poslednjim u svetu greha, onaj ko je sebe odbacio na
smetlite (upor. Mk. 8,34-35); poslednji u ovom svetu je ujedno i sluga svima. A kod Hrista, on
je - prvi.

91. I (Gospod) uzevi dete, metnu ga meu njih (meu uenike) i zagrlivi ga ree im: Ko jedno
od ovakve dece primi u ime Moje, Mene prima; a ko Mene primi, ne prima Mene nego Onoga
Koji je Mene poslao (Mk. 9, 36-37).

Zbog ega je Gospod tako neno voleo decu i tako neno se ophodio prema njima?

Zato to su deca slika onih koji su se ponovo rodili u Carstvu Boijem, slika onih koji su se rodili
od Duha... Zaista, zaista vam kaem: ako se ko ne rodi odozgo, ne moe videti Carstva Boijega
(Jn. 3 ,3).
Dete je slika oveka preporoenog za Carstvo Boije. NJegova dua je ista... Ona nije isprljana
zlom sveta. Eto zbog ega je Gospod na drugom mestu rekao da je takvih Carstvo Boije (Mk.
10,14), i: aneli njihovi na nebesima stalno gledaju Lice Oca Moga nebeskoga (Mt. 18,1 0).
Sveti jevanelist Matej, koji podrobno iznosi ovu besedu Hristovu, uz najveu doslednost u
poreenju sa drugim Jevanelistima, tano ponavlja rei Gospodnje.
Hristovi uenici se interesuju: ko je najvei u Carstvu Nebeskom? (Mk. 9, 34; Mt. 18, 1). Gospod
je na to jo ranije odgovorio: najvei je onaj ko se odrekao sebe, ko je odbacio sebe, ko je
sahranio starog i grenog sebe i ponovo se rodio (Mk. 8, 34-37; Jn. 3, 3-8).
Sada Gospod samo potvruje Svoju misao: uzima dete, grli ga, stavlja u sredinu i objanjava:
Zaista vam kaem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo Nebesko (Mt.
18, 3). I jo dodaje da bi bilo potpuno jasno: Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo (tj. ko u dui
postane dete), onaj je najvei u Carstvu Nebeskom (Mt. 18, 4).
Ova misao o detetu po dui kao onome ko zadobija Carstvo nebesko, toliko je nesporna, toliko je
vredna, toliko slika deteta treba da bude uzor i ivi ideal onih koji streme Carstvu Boijem, da
Gospod tu sliku kasnije jo jednom utvruje: Koji ne primi Carstva Boijega kao dete, nee ui u
njega (Mk. 10,15).
One koji prihvataju taj ideal, i dete uvaju kao sliku deteta Carstva Boijeg, Gospod nagrauje
utenim obeanjem - da u liku deteta primaju NJega Samog. Ko jedno od ovakve dece primi u
ime Moje, Mene prima.
Istinita je re Gospodnja. Ako se onaj ko primi pravednika ili proroka udostojava asti (udela)
pravednika i proroka, onda e se i onaj ko primi dete kao naslednika Carstva Boijeg i sam
prisajediniti udelu Gospodnjem, kao da Samog Hrista prima.

92. Jer ko vas napoji aom vode u ime Moje, zato to ste Hristovi, zaista vam kaem: nee
izgubiti platu svoju (Mk. 9,41).

aa vode data ueniku Hristovom oznaava svako dobro delo uinjeno u ime Boije.
Ideja je ovde ta, da i najobiniji postupak uinjen u ime Boga nee proi nezapaen, nego e otii
u venost kao besmrtni cvet, od koga e se za tebe isplesti besmrtni venac.

Ali, imaj u vidu i zauvek zapamti da se tu ne radi o ai vode, i da se tu zasluga ne sastoji od

injenja ove ili one usluge svome blinjem, nego se ak i najmanje dobro nagrauje samo onda,
kada je uinjeno u ime Moje, tj. u ime Hristovo.
Kada je sav ivot Hrianinov obraen Bogu i kada je svaki korak njegovog ivota ispunjen
eljom da se izvri volja Boija o sebi, i da se stane blie Nebeskom Ocu - kada se aa vode
prua sa trepetnom sveu: "Evo Otac mi je poslao Svoga sina i moga brata, i ja ga s ljubavlju
primam" - tada te ova voda, silom tvoje obraenosti Bogu i ljubavi, podie do visine neba i ini
sudeonikom dela Gospodnjeg.
Dakle, ako si svojim ivotom ustremljen ka Bogu i hoe da ue u udeo Gospodnji, onda, inei
i najmanje dobro sa Hristom i radi NJega, ti kroz NJega postaje sudeonik NJegovog Carstva.

94. A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u Mene, bolje bi mu bilo da mu se obesi
kamen vodenini o vrat i da se baci u more (Mk. 9, 42).

Neto ranije (Mk. 9, 34-37; upor. Mt. 183-4) Gospod za dete kae da predstavlja sliku onoga ko
je roen u Carstvu Nebeskom, naziva ga najveim u Carstvu Nebeskom, iako je dete malo po
fizikom uzrastu. Kroz sliku deteta Gospod saoptava da u Carstvo Nebesko ulaze oni koji su po
dui deca, koji su istog srca, i nisu pokvareni grehom. On decom ve direktno naziva one koji
istinski veruju u NJega. Oni su "mali" zato to su "poslednji", jer su se odrekli sveta (upor. Mk.
8, 34-37), i za to to su nezlobivi, smireni, isti, iskreni i posluni kao deca.
Ako se nagrauje onaj ko u ime Boije prima te "male", onda, naprotiv, tekoj kazni podlee
onaj ko sablazni dete ("maloga"") u Hristu, tj. ko ga skrene sa puta Carstva Boijeg.
Smisao Gospodnjih rei o potapanju sa kamenom oko vrata onoga ko donosi sablazan je taj, da
je za takvoga bolje da se nije ni rodio (kao to je rekao za Judu: Bolje bi mu bilo da se nije ni
rodio onaj ovek - Mk. 14, 21); bolje bi bilo da ne ivi, jer ako gurne svoga brata sa puta ivota
na put propasti, to znai da je njegov kraj samo jedan - smrt due i tela. Dakle, bolje bi mu bilo
da ga nema. Eto kako je za Gospoda vredna svaka dua koja se spasava, i kako je velika briga
Boija o njenom ouvanju za Carstvo Boije. Zato je tako teak greh svakoga ko donosi
sablazan, svakoga ko skree svoga brata sa puta Boijeg.

95. Ako te ruka tvoja sablanjava, odseci je... I ako te noga tvoja sablanjava, odseci je... I ako te
oko tvoje sablanjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ui u carstvo Boije, negoli s dva oka
da bude baen u pakao ognjeni, gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Mk. 9, 43, 45, 4748).

Ove rei Gospoda treba shvatati u neraskidivoj vezi sa NJegovim isticanjem odbacivanja celoga
sebe prilikom polaenja za NJim (upor. Mk. 8, 34-37). One proistiu iz zapovesti o
pogubljivanju sebe. Ako se tamo Hrianinu zapoveda da se u potpunosti odrekne sebe, da
pogubi svoj ivot i da celoga sebe odbaci na smetlite, onda, prirodno, ne treba aliti ni ruke,
noge, ili oi, kada se ispree na spasonosnom putu.
Zato, kao to bespotedno treba da sahrani celog grenog sebe, tako bespotedno treba da
odsee i sve ono to smeta tvome putu, kada si stao na njega i ide njime.
Drugim reima: to treba da odstrani i odsee jo surovije, jer ako si na poetku puta osudio i
sahranio u sebi staru zmiju, zato sada da uva tu malu guju? Zato bez kolebanja odseci u sebi
ono to te sablanjava i to te potiskuje sa puta.
Gospod imenuje tri izvora sablazni: ruku, nogu i oko, i time oznaava sablazni koje potiu od
razliitih pokreta tela (ruka - dodir, pohota), od razliitih oblika ljudske delatnosti (noga postupci), i od ljudske misli (oi - gledanje, misli).
Pri tome, Gospod ukazuje na izvore sablazni prema snazi koju oni imaju u ivotu. Najpre
imenuje one sablazni koje su najblie oveku, one koje kao da neposredno poniu u njemu, zatim
sablazni koje se svesno primaju i koje dolaze spolja, i na kraju, najprefinjenije sablazni - one
koje dolaze od ljudskih misli. Ali za sva tri izvora sablazni zajedniko je to, to povod za njihovo
pojavljivanje dolazi spolja, kroz spoljanje organe ula (ruka, noga, oi). Zato Gospod ukazuje
na jedan metod borbe sa onim to sablanjava: "odseci", "iskopaj", tj. ukazuje na metod
odbacivanja i suzbijanja spoljanjeg radi spasenja unutranjeg - due.
Gospod tako i kae, i tri puta ponavlja jedno isto, kao oiglednu istinu, da je bolje oveku da bez
ruke, noge ili oka ue u blaenu venost, nego sa dve ruke, dve noge, ili sa dva oka ostane u
mrtvilu, jer, zapravo, "kakav e otkup dati ovek za duu svoju?" (Mk. 8, 37).
I ti postupaj tako! Postavi sebi za ivotni zadatak - da sauva duu. Ako je dua iva - iv si i ti.
Ako je dua poginula - ni u tebi nee biti ivota. Zato nemilosrdno odsecaj sve to unitava duu,
odsecaj sablazan koja sa sobom nosi smrt due. Ako sablazan dolazi spolja i kroz spoljanje, ne
boj se, ne ali, odsecaj sve spoljanje. Bespotedno kidaj sve niti koje te vezuju za spoljanje, i
bez ustezanja ih bacaj.
Neka te ne optereuje to da e pokidati i vie nego to je potrebno. Nikada nee biti suvie.
Nee pogreiti ako odmah odsee sve to te sablanjava. Bez razmiljanja odsecaj i odbacuj
sve spoljanje, kako oko tebe ne bi bilo opasnosti, pa makar bilo i pusto. Jer nee biti pobeeni,
nego pobednik, i nita nee izgubiti, nego e nai, zato to si zadobio i sauvao svoju duu.
Uvek kad odseca spoljanje, kada kroz to (odsecanje) sauva svoju duu, ti samo dobija, jer
ako izgubi duu usled spoljanje sablazni, vie nita spoljanje, to si sauvao iz saaljenja
prema sebi, nee biti u stanju da ti nadoknadi taj gubitak.
"Kakav otkup", kakvu nadoknadu moe da dobije ovek kada izgubi duu svoju? Dakle, nemoj
da ali.

Iupaj i odbaci ono to te sablanjava. Neka oko tebe bude sve pusto. Neka ostane mala soba,
skromna odea i oskudna hrana. Ipak si bogat. Neka se ne uje provokativna muzika, neka nema
zanosnih prizora; budi daleko od bunog veselja. Nita nisi izgubio. ak si i dobio.
Dakle, ne tuguj to nee iveti spoljanjim ivotom i to e u sebi odsecati tetne tenje tela.
Nije li bolje da bude u skromnom odelu, bez utisaka koji donosi rasejanost, i da tako uz
odsecanje tetnih pokreta sauva ivot i duu, te da se njome ulije u blaenu venost, nego da
uz poslednji raskalani ples, u strasnom zanosu dospe do krajnjeg bezizlaza...
ta je bolje? ta je korisnije? "Kakav otkup" e ovek dati ako izgubi duu svoju?

96. Jer e se svaki ognjem posoliti, i svaka e se rtva solju posoliti. Dobra je so; ali ako so
postane neslana, ime e se osoliti? Imajte soli u sebi, i mir imajte meu sobom (Mk. 9,49-50).

Slikovitim izrazom "svaki e se ognjem posoliti" Gospod je nezaboravno istakao neminovnost

podviga.
Greh razlae telo i razlae itav ivot. Hrianin je objavio rat telu, zato treba da zaustavi
razlaganje ivota. Kao to se u materijalnom svetu razlaganje, tj. truljenje, zaustavlja delovanjem
snanih rastvora na materiju, na primer soli, tako i ti, da bi zaustavio unutranje razlaganje,
duhovno se posoli. Zatiti se od rastaueg uticaja greha... Podvrgni se delovanju monih
sredstava koja bi prekratila rastakanje due.
Ovo sredstvo, nalik na so, koje e da zatiti duu od greha i od rastakanja je - podvig. Podvig je oganj. On spaljuje bolesni splet strasti. On e istisnuti zaguljivi dim pohote. On e unititi truli
otpad strasti.
Podvig je - oganj. On e spaliti tvoje razjapljene rane, sprie neistotu poroka, unitie smrad
truljenja, prekalie te kao metal, postae kao zlato koje je prolo ienje, postae zlato koje
ra vie nee dotai.
Tako e podvig, kao oiujui oganj, postati tvoja so.
"Ognjem e se posoliti..." Teko? Strogo? Da, teko. Ali, neminovno. Pogledaj paljivije kako
Gospod govori o tome. Na neophodnost "soljenja ognjem" Gospod ukazuje odmah nakon to je
govorio o odstranjivanju oiju, ruku i nogu koje sablanjavaju. I ne samo to. Gospod ove dve
misli sjedinjuje uzronom vezom: I ako te oko tvoje sablanjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim
okom ui u Carstvo Boije, negoli s dva oka da bude baen u pakao ognjeni... Jer e se svaki
ognjem posoliti... (Mk. 9,47-49).
Dakle, Gospod ovde izraava misao, da ako si stao na put Hristov i odbacio sebe - da bi pronaao
sebe preporoenog - onda nema razloga da ali jedan ud koji smeta tvom duhovnom

uzrastanju. Nemilosrdno ga odseci. Ne boj se. Ne kolebaj se. To je neminovno! Ne treba

izbegavati nasilje nad sobom, sve do krvi, jer svako treba "ognjem da se posoli".
Svako, bez izuzetka, treba "ognjem da se posoli". Svako ko hoe da se oslobodi od smrada
raspadanja i da osoli sebe, neminovno mora da proe kroz oiujui podvig. Ovaj podvig moe
biti estok, kao oganj. I opet, ne uznemiruj se, idi i gori, jer kroz gorenje e se duhovno oistiti.
Postae ist kao prekaljeno srebro, i proces truljenja (raspadanja) prekinue se.
Zatim Gospod otkriva jo jednu stranu podviga osoljavanja - njegov ukus, ukus koji teke borbe
ini privlanim, a suze - suzama radosti, suzama sree, suzama koje su drae od smeha.
Gospod govori o portvovanosti podviga. On kae da e se "svaka rtva solju posoliti", tj. da se
svako ko prinosi rtvu stara o tome da ona bude ugodna - da bude mirisnija i ukusnija. Osnovni
zain koji daje ukus je - so. Zato je Gospod i rekao, da e se "svaka rtva solju posoliti", tj. da e
se uiniti mirisnom, prijatnom.
Tako i ti, na svoj trud radi due i radi Gospoda gledaj kao na rtvu, i zato podvig nosi sa radou.
Osoli ga ognjem borbe i oienja, kako bi tvoja rtva-podvig postala mirisna i prijatna, kao
osoljeni rtveni dar.
I tvoj podvig radi Boga bie takav, kad poe od srca, kao iskrena rtva Bogu. Tada e borbe,
koje se vode radi Boga, ispuniti svu duu i rairiti se po njoj kao blagosloveni tamjan... U dui e
se razviti sklonost prema borbi; a al za podvigom e je nagrizati, ako bi, makar i privremeno,
napustila borbu. Tada e se nakon stradanja pojaviti uteha, i nakon suza zablistae tiha radost...
Tada e zavoleti stradanja, i mila e ti biti tuga u Bogu.
Eto ta znai soljenje due, kada ona kroz podvig postaje miomirisna rtva Hristu.
Gospod tu misao jo produbljuje: Dobra je so; ali ako so postane neslana, ime e se osoliti?
To znai, da ako vae delanje radi Gospoda bude dosadno i bezukusno, ako vas samosaaljenje
bude vuklo po prizemnosti svakodnevice, ako u blatu padova budete mogli da se doepate samo
nesigurnog oslonca mahovinastih humki i ako se budete bojali otrog nasilja nad sobom, onda e
vae delanje izgubiti sva svojstva podviga, izvetrie i postae bezukusno, kao so koja je izgubila
silu.
I nita, ama ba nita ne moe vam pomoi da se vratite u stanje duhovne bodrosti i radosti u
Hristu, osim novog osoljavanja sebe, tj. vraanja na put ognjenog pritiska na sebe, na put napora
radi Hrista, kako bi se opet pojavio miomiris rtvenog plama, i kako bi se vratila snaga osoljene
due.
Konano, Gospod daje poslednji zakljuak: Imajte soli u sebi, i mir imajte meu sobom. Mi
nemamo ta da dodamo ovim Gospodnjim reima. NJih treba samo to dublje utisnuti na prvu
stranicu svoga srca.

Da, "imaj soli u sebi"! Dri se podviga, kao ognjenog oienja, kako bi dua ostala u njemu i
kako bi se time prekinulo raspadanje. Samo kroz podvig postae verni sin Nebeskog Oca. Samo
kroz podvig stei e mir Hristov - mir koji je On zapovedno i ostavio uenicima: (Hou) da u
Meni mir imate (Jn. 16, 33).
Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam (Jn. 14, 27). Samo kroz podvig pronai e ono to
odlikuje istinskog uenika Hristovog - ljubav: Po tome e svi poznati da ste Moji uenici ako
budete imali ljubav meu sobom (Jn. 13, 35). A sa mirom Hristovim u dui, sa ljubavlju u srcu,
ispunie i poslednji zavet: Mir imajte meu sobom.

97.Doe (Hristos) u krajeve Judejske... i stee se opet narod k NJemu: i kao to obiaj imae,
opet ih uae (Mk.10,1).

Ponovo slika uzajamnih odnosa due i Boga. Ponavljanjem rei "opet", Boansko Otkrivenje
istie postojanost i ustrajnost due koja trai Boga, i stalnu otkrivenost Gospoda za takvu duu.
Gospod nevidljivo hodi po vinogradima ljudskih dua. Dua treba da se odazove i da poe prema
Hristu. Da poe sa odlunou. Ako bi se dogodilo da se dua ukloni i udalji od svoga Uitelja i
Spasitelja, neka ne klone u vraanjima NJemu, i neka ne prestane da oko NJega sabira svoje
snage.
On, pak, Spasitelj, "po obiaju Svome" - po Svome milosru, svepratanju i ljubavi - nee se
umoriti, nee prestati da se odaziva takvoj dui, uvek e je "uiti" otvarajui joj oi srca,
privlaie je k Sebi i spasavati je, pruajui joj ivot i radost u optenju sa Sobom.

98.I pristupivi fariseji, kuajui (Hrista) upitae ga: Moe li mu otpustiti enu? A On odgovori i
rei im: ta vam zapoveda Mojsej? A oni rekoe: Mojsej dopusti da joj se dade otpusna knjiga i
da se otpusti. I odgovarajui Isus ree im: Zbog okorelosti srca vaega napisa vam on zapovest
ovu. A u poetku stvaranja Bog ih je stvorio kao mua i enu.
Zbog toga e ostaviti ovek oca svojega i mater i prilepie se eni svojoj, i bie dvoje jedno telo.
A to je Bog sastavio ovek da ne rastavi (Mk. 10, 2-9).

Fariseji hoe da ulove Hrista lukavim pitanjem o braku i razvodu. Oni hoe da ga optue za
razilaenje sa Mojsijevim zakonom i sa praksom ivota prema tome zakonu. Gospod razobliava
one koji ga kuaju. "Nije li dovoljan dokaz vaa praksa? Ona vas i optuuje, jer Mojsije je zbog
okorelosti srca vaih, tj. zbog vae duhovne ogrubelosti, bio prinuen da promeni ustanovljeni
poredak. Dakle, praksa vas optuuje kao duhovne grube, kao one koji imaju razvraeno srce".

Dalje Spasitelj u svoj istoti obnavlja istinu o braku, onako kako je ona bila zamiljena u
tvorakom inu Boga, Sazdatelja ivota. Ovu istinu Gospod ponovo uspostavlja kao obavezan
hrianski zakon i za vekove vekova utvruje veliku tajnu braka. Temelj braka tajanstveno
poiva na Boanskom blagoslovu sjedinjenja jednog mua sa jednom enom.
Gospod podsea na ono to je bilo u poetku, tj. na trenutak kada su tvorakim inom Boijim
bia prizvana u ivot i kada im je odreeno njihovo istinsko naznaenje. Podseajui na taj
trenutak, Hristos pojanjava da ih je "Bog stvorio kao mua i enu", tj. da je za mua - Adama,
bila stvorena jedna ena - Eva. I Bog je blagoslovio savez to dvoje, koji su bili stvoreni jedno za
drugo.
Pri tome, nije li u inu stvaranja Eve iz Adamovog rebra pohranjena najdublja misao o srodnosti
buduih mua i ene po dui i po telu, o onoj srodnosti koja ih vodi ka meusobnom sjedinjenju,
i, kada je zadovoljena, daje ivotu punotu i celovitost?
Hristos podsea na taj tvoraki in i time ustanovljava kao zakon da i u sve budue vekove Bog,
kao Promislitelj ivota, za jednoga mua tajanstveno stvara jednu enu. U njih, koji su prizvani u
ivot u razliitim porodicama i u razliitim mestima, Boanska volja polae atome srodnosti, i ti
atomi treba da se sjedine kako bi bila ispunjena volja Tvorca i kako bi zaivelo ono to je Tvorac
unapred odredio.
Kada se ivot odvija po blagoslovu Boijem, kada se putevi ivota prokruju pod NJegovom
nevidljivom rukom, onda dolazi do sjedinjenja srodnih elemenata, i razliiti ivoti slie se pod
Boijim blagoslovom da bi se uzajamno dopunili. Tada e jedan mu nai svoju "jednu" i
"jedinstvenu" enu, stvorenu samo za njega. Ovo e se dogoditi na tajanstven nain,
blagoslovom Boijim. Elementi srodnosti se tako silno privlae ka meusobnom sjedinjenju,
volja Boija tako neminovno oblikuje one koji su njome blagosloveni u ivotu, srodne due
buduih enika i neveste tako su voene ka uzajamnom nadopunjavanju, da se ini, kada bi im
vezali oi i postavili jednoga od njih kod vrata vaseljene kako bi celo oveanstvo u dugoj koloni
prolo pored njega, da bi se i tada, u uzajamnom traenju dua i tela, oni bacili jedno drugom u
zagrljaj; on jedan - njoj jednoj.
Eto zato Gospod potom donosi tako vrst zakljuak: Zbog toga e ostaviti ovek oca svojega i
mater...
Ko je blii od oca? Ko je drai od majke? Ali sada se ispunjava volja Boija, sada se dovrava
tvoraki in - stvaranje jednoga ivota pod blagoslovom Boijim. Prepreka nema, i najjae
zemaljske veze se kidaju kao istroene niti, zato to tu, u zbliavanju enika i neveste, postoji
neto to je vee od zemlje. Tu se ispunjava najuzvieniji zakon i tvori se najvia volja. A kada je
pronaeno ono to nedostaje, tada se ovek "prilepi" za svoju enu.
Obrati panju na izraz "prilepie se". To znai ui e u drugu duu i u drugi ivot kao u svoj,
stopie se i rastvoriti u njima. Tada e nastati jedan ivot - jedan celovit ivot. I bie dovren
tvoraki in - stvaranje mua i ene; jer, kako je i reeno u Otkrivenju, "stvorio ih je", tj. stvorio
ih je jedno za drugo, kao jedan ivot.

Ovu misao, o jedinstvu ivota kod enika i neveste koji se sjedinjuju, Gospod objanjava jo
plastinije. On ak to jedinstvo ne oznaava kao jedinstvo ivota, nego jedinstvo tela. I bie
dvoje jedno telo, tako da oni vie nisu dvoje, nego jedno, tj. ljudi su ak i fiziki prestali
odvojeno da postoje. Oni su fiziki postali jedno telo. Eto ta je uinilo ispunjenje volje Boije..
Ona ne samo da je nadopunila i rairila ljudske due u uzajamnom slivanju, nego je izmenila i
fiziku prirodu, i od dva fizika bia nainila je jedno celovito bie.
Takva je Tajna Braka. Objasnivi je, Gospod izvodi poslednji zakljuak koji predstavlja prekor
farisejima: "A ta vi hoete? ta vi pitate? Kako posle toga ovek da ostavi svoju enu? Pa to je
protivprirodno! Brak predstavlja uzajamno nadograivanje ivota! A vi hoete da Ja odobrim
ruenje onoga to je nadograeno?! Brak je tvoraki in - in Boga Koji stvara jedan ivot. Kako
vi traite da Ja razruim ivot koji je sazdao Bog? To je protivprirodno... I ne pomiljajte da
nasrnete na brak! to je Bog sastavio ovek da ne rastavlja.

99. I u kui opet zapitae ga (Hrista) o tome (o braku i razvodu) uenici NJegovi. I ree im: Koji
otpusti enu i oeni se drugom, ini preljubu sa njom. I ako ena odvojivi se od mua svojega
poe za drugoga, ini preljubu (Mk. 10,10-12).

Uenici Hristovi hoe dublje u sebi da zapeate pravilno shvatanje braka. Ovo je bilo tim
neophodnije, to Hristovi uenici u ovom sluaju opozivaju Mojsijev zakon. Eto zbog ega su
oni, kada su ostali nasamo sa Gospodom, postavili isto pitanje o braku i razvodu. Poto ovo nije
bilo pitanje iskuavanja, kao kod fariseja, niti radoznalosti, niti sporenja, nego pitanje nunog
znanja, i poto je ozbiljnost teme zahtevala tano razmatranje, Hristos ne osuuje uenike zbog
nerazumevanja ili nepoverenja prema NJegovim reima, nego mirno nastavlja izlaganje o braku,
koje maloas kao da je prekinuto.
Uenike je, u krajnjoj liniji, uznemiravala pomisao na izvravanje strogog Gospodnjeg uenja.
Jevanelist Matej to i ne krije (Mt. 19, 10).
Zaustavljajui uznemirenje uenika, Gospod je, zapravo, pokazao ostvarivost hrianskog uenja
o braku u ivotu, da bi u zakljuku potvrdno postojanost braka. Jevanelist Marko je i zabeleio
taj zakljuak, koji kao da iznova potvruje osnovnu misao Gospoda.
Izvrenje svake zapovesti podrazumeva vernost toj zapovesti od poetka do kraja. Vernost je
odsustvo i najmanjeg kompromisa. Kad ovek beskompromisno ide pravim putem, za njega je
sve i prostije, i jasnije, i, na kraju krajeva, uspenije.
Tako je i sa ispunjavanjem zapovesti o braku. Tekoa u ispunjavanju ove zapovesti nastaje onda
kad ovek zaboravi zakon Boiji i put ivota, i sa njih se spusti na kompromis, ovek misli da e
svojim razumom i svojom eljom da popravi i ispuni ivot, a zapravo zamagljuje istinu svoga
puta, stvara dvostruke ciljeve, posre, i konano - udaljava se od ivotne istine, grei u ivotu,
strada, i nezadovoljan je. Grekom zapoeto - grekom se i zavrava.

Prati ovo u ivotu. Pogledaj kako ovek, kada je brak u pitanju, prihvata kompromis. Prati sam
nastanak braka.
Zar u braku ljudi ispunjavaju volju Boiju? Zar se ovek, kada eli brak, preputa
promisliteljskoj ruci Boijoj i istim srcem trai njeno vostvo? Zar se celomudreno uva
devstvenost due i tela, i sa trepetom trai dopunjavanje srodnim biem po zapovesti Boijoj?
Zar se u neporonosti srca odbacuju lani nasrtaji pohote, kako bi se nezamagljenim oima due i
tela videla usmeravajua Desnica Boija? Prilikom stupanja u brak pojavila se greka i iskrivila
je Boiji put ivota.
ta je odreivalo brani izbor? U preovlaujuoj veini sluajeva brak je odreivan ulnou i
razvojem fizikog oseanja (zaljubljenou), finansijskim razlozima, klasnim ili grupnim
odabiranjem (na ovek), itd. Kada je sve to prilikom sklapanja braka izbilo u prvi plan, volja
Boija o ivotu se iskrivila, u sjedinjenje ljudi umeao se sluajni, nepotrebni faktor, te je brano
sjedinjenje postalo samo relativno vrsto.
U takvom braku vie nije bilo meusobne "prilepljenosti", jedinstva ivota, jedinstva tela, niti
pak "sastavljanja od Boga". Trebalo je samo da se u takvom zajednikom ivotu pojavi bilo
kakav strani inilac: nova zaljubljenost, nova raunica, ili jednostavno razuzdani hir, pa da se
brano zdanje, koje nije imalo garanciju vrste unutarnje pravde, uzdrma i razvali.
Tako se uvek potvrivala istina: to je nepravdom poelo - nepravdom se i zavrava. Kada se
takva ivotna greka ispoljila, i kada su ljudi poeli da stradaju od nje, onda su u kidanju branih
veza traili nain da se oslobode od bremena ivota. Zapravo, u takvim sluajevima brane veze
se nisu ni oseale. NJih nije ni bilo, zato to u stvari nije bilo ni braka, tj. nije bilo tajanstvenog
spajanja jednog mua sa jednom, "svojom", "jedinstvenom" enom - spajanja do koga je dolo
po volji Boijoj.
Eto zbog ega su ljudi sa svoga puta lako odbacivali takav, sluajno sastavljen, a ponekad i
prestupno i grehovno, spolja sklepan, zajedniki ivot.
A Gospod ima u vidu istinsko sjedinjenje dua i tela. Ono je neraskidivo, jer je raskid kod njega
protivprirodan (Mk. 10, 11). Zato je i reeno: Koji otpusti enu i oeni se drugom, ini preljubu
sa njom.
Sasvim je jasno zato ini preljubu. Zato to je tajanstveni savez mua i ene, koje je sjedinio
Bog - vean. Kada se mu sjedini sa drugom enom, a ve se nalazi u savezu sa "jednom" i
"jedinstvenom", onda se on u stvari izruguje nad venim savezom sa jednom enom, i postaje preljuboinac. NJegova "jedna" ena je iva i svezana, i bie veno svezana sa onim sa kojim se
sjedinila pred Bogom.
Eto zbog ega je zakon braka nepromenjiv. On ne doputa kompromise i tada garantuje
dostizanje istine ivota i sree. Ne posei na brak, jer je to posezanje na istinu ivota. to je Bog
sastavio ovek da ne rastavlja.

100. I donoahu mu decu da ih se dotakne, a uenici zabranjivahu onima to ih donoahu. A

videvi Isus uznegodova i ree im: Pustite decu neka dolaze Meni, i ne branite im; jer takvih je
Carstvo Boije (Mk. 10, 13-14).
Kada dua deteta, ili jednoga od ovih malih koji veruju u Mene (Mk. 9,42), tei ka Hristu, a neko
(rodbina, prijatelji) joj se isprei na putu, onda taj koji se ispreio svakako grei. Duu deteta
privlai srodno, a srodno je za nju - Bog i Carstvo Boije, jer dua deteta nije izopaena grehom.
Dakle, u optenju sa Bogom ista dua nalazi sebe, raste, i jae se utvruje u Istini.
Prepreka na putu ka Bogu je nasilje nad duom, kojim se ona liava najneophodnije hrane. NJoj
se zabranjuje da ide u srodnu sredinu. Takva zabrana i nasilno zadravanje due u sredini koja joj
nije srodna, naruava pravdu ivota, te zato i predstavlja izopaenje ivota i greh. Zato je Gospod
"uznegodovao" ak i protiv svojih uenika, kada su pokazali takvo neshvatanje istine ivota i
neshvatanje duboke pravednosti prirodne tenje deije due ka Bogu.
I ti otvori detetu prozori ka nebu, daj njegovoj dui da se nadie Boanskog ivota, jer to je
bolje od bilo kakve igrake, ili od ugaanja detetu hranom.

101-150
sadraj

101. Zaista vam kaem: Koji ne primi Carstva Boijega kao dete, nee ui u njega (Mk. 10,15).

Dete - to je slika ponovo roenog za Carstvo Nebesko (Mk. 9,36-37).

Ti treba da sahrani starog i grenog sebe, da se ponovo rodi za novi ivot duha, kao dete. Treba
da postane dete po dui i da usvoji sva svojstva deteta: istotu srca, nezlobivost, prostotu,
svepratanje, celomudrenost. I treba da se pokrene ka Carstvu Boijem, kao to se dete kree ka
srodnoj sredini: prosto, bez lukavstva, odluno i celom svojom duom.
Tada e i ti biti dete Carstva Boijeg. Konano, ono e pripadati i tebi.
Dakle, milujui decu, ne zaboravljaj da i ti po dui treba da bude nalik na njih.

102. I zagrlivi ih (Gospod decu), stavi ruke na njih te ih blagoslovi (Mk. 10,16).

Tako e Gospod da miluje i tebe kada bude kao dete. I tebe e Gospod da "zagrli" Duhom
Svetim, i da prui nad tobom Svoju nevidljivu, zatitniku, usmeravajuu i spasavajuu Ruku.
Pod blagoslovom te Ruke, bez opasnosti e proi putem ivota, i nai e mir u blaenoj obitelji
Nebeskog Oca Koji te ljubi.

103. I kad izie (Gospod) na put, pritra neko, i kleknuvi na kolena pred NJim, pitae Ga:
Uitelju blagi, ta mi treba initi da nasledim ivot veni? A Isus mu ree: to me zove blagim?
Niko nije blag osim jednoga Boga. Zapovesti zna: Ne ini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne
svedoi lano; ne ini nepravde nikome; potuj oca svojega i mater. A on odgovarajui ree mu:
Uitelju, sve sam ovo sauvao od mladosti svoje. A Isus pogledavi na nj, omilje mu, i ree mu:
Jo ti jedno nedostaje: idi prodaj sve to ima i podaj siromasima; i imae blago na nebu; i
doi, uzmi krst svoj i hajde za mnom. A on se snudi zbog ove rei, i otide alostan; jer bee vrlo
bogat.
I pogledavi oko Sebe Isus ree uenicima Svojim: Kako je teko bogatima ui u Carstvo Boije!
A uenici se zapanjie na rei NJegove. A Isus opet odgovarajui ree im: Deco, kako je teko
onima koji se uzdaju u bogatstvo ui u Carstvo Boije! Lake je kamili kroz iglene ui proi
negoli bogatome u Carstvo Boije ui.
A oni se veoma uahu govorei u sebi: pa ko se onda moe spasti? A Isus pogledavi na njih
ree: LJudima je to nemogue, ali Bogu nije; jer sve Je mogue Bogu (Mk. 10,17-27).

Ovo je klju za razumevanje sledovanja za Hristom, ovo je jedna od tajni Boijih.

Otvori oi srca i onda itaj! I pomoli se da tvoje duhovne oi ne bi bile zatvorene i tvoje duhovne
ui zapuene za primanje istine Boije. "Neko" prilazi Hristu. Jevanelist pridolicu oznaava na
tako opti nain, da bi ti ovde video ustvari tipsku sliku.
Pridolica je mladi, bogat mladi, ali ga Jevanelista ipak ne naziva tako. Osim Svetog Marka, i
jevanelist Matej ga na poetku svoje prie naziva "neko". I gle, neko pristupi i ree Mu (Mt.
19,16). Dakle, ovde je re o tipskom prikazivanju pridolice. On je mogao i da ne bude mladi,
nego zreo ovek. Mogao je i da ne bude bogat.
Koje tipske crte karakteriu pridolicu?
Jevanelist Marko pominje njegovu mladost, a i jevanelist Matej ga tokom cele svoje prie
zove - mladi (Mt. 19, 20, 22). Shodno tome, to je bio ovek mlade due. Ona nije otupela. Ona

ivi i die. Ona je energina do plahovitosti. Taj "neko" nije prosto "priao" Hristu, nego mu je
"pritrao".
Eto kakva je mladost i plahovitost due! Plahovitost due mladia koji je pritrao Gospodu
usmerena je na ono najvie to ovek moe da trai - na opravdanje sopstvenog ivota. "Neko" mladi - ne trai naslade, ne juri za sticanjem, ne tri za poastima, ne privlai ga slava. On hoe
da zna: ta je potrebno za opravdanje ivota. On hoe da naui kako da ustroji ivot, da bi imao
srean kraj - da bi dosegao blaenu venost.
Radi tog cilja, radi najuzvienijeg cilja u ljudskom ivotu, on trai i plahovito tri. Kada je naao
Uitelja istine, vatreno Ga moli da mu otkrije istinu ivota. Eto zbog ega je pao pred NJim na
kolena i iz sve due Ga moli: "Prosveti me. Naui me kako da dostojno ivim."
Uitelju blagi, ta mi treba initi da nasledim ivot veni?
Dakle, obrati panju na to, da je mlada, neiskvarena dua plameno ustremljena ka Hristu i da Ga
trai. Samo veno mlada dua, koja nije oronula od poroka, uporno trai istinu ivota i baca se
prema njoj. A kada naie Istonik svetlosti, onda ona ne tedi sebe, prostire se niice, i ini se da
je spremna da prui sve kako bi izmolila i pronala istinu.
Za takav poriv sposobna je samo ista, samo mlada dua, jer je ona sauvala oseaj za pravdu, i
snagu da se baci ka svetlosti, tamo gde se ona pojavi. A greh duu ini starom. On otupljuje
oseaj za pravdu, a sa njim i polet due. On podseca krila due i navaljuje na nju veno
optereujue breme. Tada dua vie nema izbora, niti moe slobodno da se vine; dua, pritisnuta
teinom greha, oronula od izjedajuih sokova nepravde, ropski se zaplie u svoje mrane niti, u
svoj orsokak bezizlaznosti, podstaknuta od strane svoga gospodara - greha.
A ta kae Hristos? Kako On odgovara na molbu za pouavanjem?
Na ushienje mlade due koja trai istinu ivota, Gospod odgovara naizgled hladno: to me
zove blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.
Ali, to ipak nije hladan odgovor. To je priziv na temeljitost, na vie svesti o samom obraanju.
Svojim odgovorom Hristos daje veu teinu pitanju i vei znaaj odgovoru. "Ti trai od Mene
istinu ivota i naziva me blagim. A beskonano blag je samo Bog. Dakle, ti se obraa Bogu.
Svet ti nije pruio istinu. I ti je trai od blagog Boga. Zapamti ovo. Ne treba se igrati istinom.
Odgovor primi kao najuzvieniju istinu, kao odgovor Boga. A on je obavezujui. I vie nee
moi da ga mimoie. On svezuje".
Oigledno je da u prirodnom ivotu, u ivotu van Hrista - pa makar to bio i bogat ivot, tj. i
moralno i fiziki ureen na najbolji nain - sree i zadovoljenja nema. Oni su neuhvatljivi. I zato,
kada je doao trenutak da dobri mladi ode od Hrista i da se vrati svome dobro ureenom ivotu,
on otide alostan, jer je znao da se vraa u ispunjenu pusto i da ostaje bez radosti.

U prirodnom ivotu, koliko god on bio idealan, nema ispunjenosti. I osetljiva dua, ona koja nije
ubijena grehom, trai dovretak ivota. On se, makar i nevoljno, trudi u traenju onoga, to treba
da se pojavi kako bi dalo punotu i sreu dovrenosti.
ta je to? ta? ta daje sreu dovrenosti?
Hristos odgovara. Udubi se, udubi se!
Hristos odgovara mladiu: Jo ti jedno nedostaje: idi prodaj sve to ima i podaj siromasima; i
imae blago na nebu; i doi, uzmi krst svoj i hajde za mnom (Mk. 10,21). Dakle, potrebno je
samo jedno! Kako je to jednostavno! Za celu ravnoteu ivota, celo njegovo opravdanje, za svu
punotu sree i zadovoljstva potrebno je samo jedno. Odbacuju se tomovi nagomilanih ljudskih
misli. Otklanjaju se, kao nepotrebni, svi uzaludni napori ljudskih traganja. Potrebno je samo
jedno! Kako jednostavna istina!
"Prodaj, razdeli, i poi za Mnom, uzevi krst svoj".
O emu se tu radi? Zar opravdanju ivota smeta mnogo novca, ili, uopte, spoljanjost sama po
sebi? Uenici Hristovi su u poetku tako i shvatili rei svoga Uitelja.
Kada je mladi otiao sa tugom, Gospod je, pogledavi okolo, kao da lovi misli prisutnih, Svojim
uenicima rekao: Kako je teko bogatima ui u Carstvo Boije! (Mk. 10,23). A uenici su se
"zapanjili" na NJegove rei. Oigledno da su uenici shvatili da Uitelj zahteva potpuno
odricanje, potpuno istrebljenje svega spoljanjeg, svega zemaljskog. Da, ali kako je to mogue za
zemaljske ljude? I, oni su se uasnuli!
Tad Gospod pojanjava njihove misli. S kakvom nenou, s kakvim snishoenjem prema
njihovoj misli koja se prostire po zemlji On to ini! Deco - kae On - kako je teko onima koji se
uzdaju u bogatstvo ui u Carstvo Boije! Gospod pojanjava da se tu ne radi samo o novcu ili o
spoljanjosti samoj po sebi. Zar moe biti greha u tome to e u sobi da lei zlato ili neka druga
stvar? Grena je ljudska slabost, koja hoe stvarima da ispuni ne samo sobu, ve i itav ivot,
koja hoe da se stvarima utvrdi u ivotu, i da se na stvarima utemelji, kao na vrstom osloncu.
Dakle, u tom momentu nastaje greka.
Greh se pojavljuje onda kada doe do izopaenog meanja vrednosti. Upravo zato, Gospod ba
na ovaj nain preciznije odreuje Svoju misao: teko je ui u Carstvo Boije onima koji nemaju
zlato, a uzdaju se u zlato, tj. onima koji zlatom i stvarima hoe da se utvrde i opravdaju u ivotu.
Ali, nakon to je ovako precizirao Svoju misao - da ulazak u Carstvo Boije nije teak za bogate,
nego za one koji se uzdaju u bogatstvo - Gospod se ipak, sa izvesnim insistiranjem, odmah vraa
na svoju prvobitnu formulaciju suda o bogatau: Lake je kamili kroz iglene ui proi negoli
bogatome u Carstvo Boije ui (Mk. 10, 25). Treba dodati da se kod jevanelista Mateja i Luke
predaje samo ta formulacija i da uopte nema preciziranja misli o tome da se spasti nee oni koji
se uzdaju u bogatstvo. Obojica Jevanelista, kada priaju o ovom dogaaju, navode samo
Gospodnje rei o tome da je teko bogatome ui u Carstvo Nebesko (Mt. 19, 23-24; Lk. 18, 2425).

Vidi se, osnovna misao Gospoda bila je ta, da je bogatima, tj. onima koji su potpuno obuzeti
spoljanjim, teko da uu u Carstvo Nebesko Oca.
Vidimo da Gospod kao da namerno ne razlikuje "bogatog" od onoga ko se "uzda u bogatstvo" i
da izmeu njih stavlja znak jednakosti. Kao da je preciziranje misli o onima koji se "uzdaju u
bogatstvo", bilo dato samo radi snishoenja ljudskom razmiljanju uenika, da bi ono bilo
usmereno na shvatanje istine, dok su pred licem Najvie Istine i Pravde ivota, oba stanja, tj.
stanje due u bogatstvu i njeno stanje uzdanja u bogatstvo, potpuno izjednaena.
Kako to shvatiti? O emu se radi?
Dakako, stvar sama po sebi ne moe biti grena, kao to nema greha ni u sveukupnosti stvari
samih no sebi, ak ni onda kada bi bile uzete sve stvari ovoga sveta. Ali greh i zlo, koji su prodrli
u ljudski ivot, ine stvari svojim oruem, i tada stvari postaju spoljanje okruenje zla. I svaki
ovek, kroz svoje stvari, srodne pomenutom okruenju zla, i protiv svoje volje biva uvuen u to
okruenje i nevoljno se srodi sa njim. Takvo zlo okruenje predstavlja, na primer, novac, odea i
slino. To kao prvo.
A kao drugo, stvari, bezgrene same po sebi, postaju izvor zla zbog slabosti prirode svakog
oveka. Kad se ovek okrui i zatrpa stvarima, tj. spoljanjim, zemaljskim, on neumitno postaje
njihov rob. Postupci, interesi, elje oveka, i nevoljno ga zatvaraju u skueni krug spoljanjeg;
tada dolazi do zamene vrednosti, ovek se beznadeno zaplie u ogranienu sredinu stvari i
postaje njihov sluga. Tako, na primer, biva u trgovini, ak i u umetnosti, i u drugim oblastima.
Na taj nain, posedovanje stvari neprimetno prelazi u robovanje stvarima - posedovanje stvari
neprimetno se pretvara u ivot kroz stvari i uzdanje u njih. Eto zbog ega Gospod izjednauje
posedovanje bogatstva i uzdanje u njega, i stavlja u istu ravan udaljenosti od Carstva Boijeg one
koji se uzdaju u bogatstvo i one koji bogatstvo poseduju. Gospod u istu grupu stavlja i bogate i
one koji se uzdaju u bogatstvo zato to unutarnje, duhovno gledano, oni stoje na jednoj liniji liniji koja odvaja od Carstva Boijeg.
Zato i odlazi bogati mladi. Za ovu mladu i unutarnje bogatu duu, nije bogatstvo samo po sebi
bilo prepreka u sledovanju za Hristom, nego bogatstvo kao put zemlje, put spoljanjeg, kada
neminovno dolazi do uzdanja u bogatstvo, do pokoravanja stvarima, do robovanja stvarima, kada
dolazi do neprimetnog upijanja u sistem vrednosti spoljanjeg, i kada se Boije postepeno i
neprimetno prebacuje u zemaljsko. Kada doe do ophrvanosti zemljom i kada se ovek itavim
svojim biem prepusti zemaljskom putu ivota, onda Boiji put postaje dalek i nekako nestvaran.
Ovim putem - putem robovanja stvarima - iao je mladi, i pokazalo se da je za njega nemogue
da poe za Hristom, poto svoj ivot nije mogao da zamisli izvan puta stvari. On jednostavno
nije mogao da se odrekne stvari, kako je to od njega traio Hristos.
Sada je jasno ta je to "jedno" to je mladiu nedostajalo. "Sve to si rekao o sebi - kao da mu
kae Gospod - dobro je. ist si pred zakonom, sauvao si zapovesti, i drag si mi, ali jedno ti
nedostaje da bi bio sa Mnom - da pree na Moj put. Ti ide putem stvari. A Moj put se razlikuje
od puta stvari. To je - put duha. Zato, da bi stao na Moj put, oslobodi se prvog puta, tj. oslobodi
se stvari - prodaj!... razdeli!"

Znai, da bi stao na Boiji put, treba iz due da izbaci svu zemlju, sve stvari. Potrebno je da
izmeu tvoje due i Boga ne bude nikakvog zaslona od zemlje, koji bi zaklanjao Boga.
Potrebno je da ak ni senka zemlje ne padne na duu. Neka svi prohtevi due, u svim njenim
najudaljenijim uglovima, budu izvaeni, pokazani, i okrenuti ka Ocu ivota i Svetlosti. I neka
niega ne bude u meu prostoru izmeu due i Boga, ne samo od stvari, nego ak ni senke stvari.
Gospod je odan. Pa ako hoe da ide za NJim i da Ga ljubi, onda idi i ljubi, i ljubi samo NJega,
bez ostatka.
Kada to uini, onda si preao na Boiji put, jer si ispunio ono prvo - "prodaj!... razdeli!", tj.
odbacio si stvari, i ispunio si ono drugo - imae blago na nebu, tj. teite si prebacio na veno, u
oblast duha; dakle: tvrdo si stao na put Boiji.
Sad moe spokojno da ide za Hristom. Ovo je put nepropadljivog, besmrtnog ivota i
beskonane venosti.
Eto ta je bilo reeno mladiu. Eto ta je klju spasonosnog puta. Eto ta zahteva put Hristov.
A uenici su se opet uasnuli ("zapanjili"). Uitelj je traio da iz due i ivota izbace sve
materijalno. Materijalni ovek ivi okruen stvarima (materijalnim), i, ini se, ne moe da izae
iz tog kruga.
Uenici nisu razmiljali o tom izlaenju, zato je za njih reeno da se zapanjie (Mk. 10,26). Sada
je, meutim, uenje Gospodnje i njima postalo jasno, ali ono je bilo tako kristalno i uzvieno, da
je ljudsko poznanje ustreptalo od njega.
Konanu jasnou ovim reima dalo je novo podseanje na krst: prodaj... podaj... imae blago
na nebu...doi, uzmi krst svoj i hajde za Mnom.
Podseanje na krst povezalo je ove rei Gospodnje sa NJegovim ranijim reima o odbacivanju
sebe i uzimanju krsta. Tamo je traeno odbacivanje sebe, pogubljenje sopstvenog ivota i
njegovo odbacivanje na smetlite. Sada se trai odricanje od stvari, od svega spoljanjeg - da se
za sebe i u sebi pogubi sav svet stvari i da se odbaci na isto mesto, u smee. Tamo mu je mesto.
Ovo je zvualo neverovatno. Ali bilo je upravo tako. I ne moe da bude nikako drugaije, ako
hoe da ide za Hristom Bogom i da Ga ljubi onako kako se zahteva, tj. svim srcem, svom
duom, celim svojim razumom, svom snagom tvojom, tj. svim silama ivota (Mk. 12, 30).
Sluaj! Sluaj!
Ovde nije re o istrebljenju stvari, niti o spoljanjem izvoenju oveka iz kruga stvari, jer to bi
bilo ubistvo zemlje, a zemlja je ipak tvorevina Boija. Ovde nije re o unitenju stvari, nego o
njihovom podinjavanju jedinom naelu ivota, a to je - Bog. Samo Gospod, samo Hristos, samo
ljubav prema NJemu i sledovanje za NJim, ostaju svakodnevni sveobuhvatni cilj ivota. Sve
ostalo je u slubi ovog glavnog i jedinstvenog cilja. Sva druga tvoja zanimanja, interesovanja,
stremljenja, pa ak i najbolja i najidealnija ljubav, ne treba da budu cilj sami po sebi, nego samo

orue, sredstvo kojim e ispunjavati volju Boiju o tebi i o ivotu u njima. Kroz njih e
posluiti jedinoj ljubavi prema Hristu i Bogu. Takva treba da bude uloga zemaljskog i
materijalnog.
Dakle, stvar moe da poseduje i na spoljanji nain moe da ivi sve dotle dok su sva tvoja
stremljenja posveena NJemu, na primer, u nauci, u umetnosti i u drugim oblastima; ali sve tvoje
materijalne tenje treba da imaju samo ulogu sluenja u tvome ivotu, tj. kroz njih treba da slui
jedinoj Istini ivota i kroz njih da opravda svoj ivot. Reju, slui ne njima samima po sebi,
nego u njima i kroz njih predaj svoje srce i sav svoj ivot samo Bogu.
Takav put zahteva da se na unutarnji nain izae iz kruga stvari, da im se ne pridaje nikakva
vrednost, da se dua na njima ni malo ne zadrava, a jo je bolje - okrenuti se od njih i izbaciti ih
iz sebe.
Poto je to bio poziv da se izae iz sveta stvari, uenici ga smatraju nemoguim za oveka (Pa ko
se onda moe spasti?).
Pa sam ovek je - stvar! ini se da je njemu nemogue da izae iz sveta stvari. Zapanjeni i sa
trepetom due, uenici su pitali jedan drugog: Pa ko se onda moe spasti, ako se pred onoga koji
se spasava postavlja takav zahtev?
Gospod odgovara na to: On se saglaava sa uenicima. Da, kae Gospod, ljudima je to
nemogue.
Ponovo obrati panju na Gospodnje rei. On nije rekao: "To je nemogue", tj. da NJegov zahtev
prevazilazi ljudske mogunosti, da predstavlja utopiju, i da je dakle - neostvariv. Nego kae:
LJudima je to nemogue, tj. On se slae sa uenicima u oceni ljudske slabosti i tvrdi da ljudi, u
kojima preovladava materijalno, nisu u stanju da ispune NJegovu zapovest.
U potpunosti razvijena, Gospodnja misao izgleda ovako: za ljudsku duu je sasvim mogue i ak
potrebno da izae iz kruga stvari, poto dua treba da bude duhovna i nematerijalna. Zato Sam Ja
i dao takvu zapovest. Ali grena dua nije u stanju da odatle izae, jer greh i jeste izdaja
duhovnosti due i njeno pogruavanje u materijalnost. A kada dua "pogubi" sebe grenu da bi se
nala preporoenom, onda ona, oiena, moe da izae iz kruga stvari, budui da e tada u njoj i
sa njom biti sila, Boija sila.
Jer Boija sila spasava oveka. Boija sila je svemogua. Sve je mogue Bogu (Mk. 10, 27).

104. A Petar mu (Hristu) poe govoriti: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom poosmo (ta e,
dakle, s nama biti? - Mt. 19, 27). A Isus odgovarajui ree: Zaista vam kaem (da ete vi koji
pooste za mnom, u novom ivotu, kad sedne Sin oveiji na presto slave Svoje, sesti i sami na
dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih - Mt. 19,2 8): nema nikoga ko je
ostavio kuu, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili decu, ili njive, Mene radi i

Jevanelja radi, a da nee primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kua, i brae, i sestara, i
oca, i mater, i decu, i njive, uz progonjenje, a u veku koji dolazi ivot veni (Mk. 10, 28-30).

Gospod tek to je izloio uenje o odbacivanju stvari i svega spoljanjeg kako bi za duu bio
oien put ka NJemu, kad plameni apostol Petar postavlja pitanje: "Evo, mi smo zanemarili sve
zemaljsko, sve stvari, da bismo bili samo sa Tobom, kako Ti i savetuje uenicima Svojim. ta
e dakle biti sa nama?" Nemoj da misli da je ovo pitanje praktinog oveka, koji hoe da zna
kakva e biti njegova nagrada i kolika e biti njegova dobit. Kakva dobit i kakva nagrada u
materijalnom smislu moe zanimati oveka koji je sve materijalno odbacio u smee. Ovo je pitanje vere. Ovo je - pitanje nepromenjivosti Gospodnjih obeanja.
Petar je bio ushien, zato to se njegovo naputanje materijalnog sveta, iz ljubavi prema Hristu,
poklopilo sa zahtevom Samog Hrista iznesenim pred ljubljenoga. Voen ljubavlju Petar hoe da
Onaj Koji ga ljubi jo jednom kae koliko e biti blizak onima koji su poli za NJim. Gospod je
svakako video da je to bilo pitanje vere i ljubavi. Eto zbog ega On ni u emu ne ispravlja Petra,
nego mu odgovara onim to je srce uenika i htelo da uje. "Iz ljubavi prema Meni vi ste ostavili
sve materijalno, da ni jedna stvar ne zakloni Mene od vaih dua, kako biste bili samo sa Mnom.
Tako e biti i u momentu nastupanja Carstva Moga, kada u doi da sudim zemlji i seu na
presto Svoj. Tada ete i vi, kao sudeonici Moje slave, sesti na dvanaest prestola, i svaki koji
pobedi dau da sedi sa Mnom na prestolu Mome (Otkr. 3, 21)".
Tako, kad budu pokazane sve "misli ljudskih srca", i kad sve zemaljsko bude "nago i obnaeno",
svima e se otkriti pravda Boija o zemlji i o ljudima, i bie sud Boiji po toj pravdi, zajedno sa
sudom Svetih Boijih. Kao uesnici suda Boijeg, Sveti Boiji e tada uzviknuti: Spasenje i
slava i ast i sila Bogu naemu; Jer su istiniti i pravedni sudovi NJegovi. (Otkr. 19,1-2).
Ali, Gospod, uz svoje najblie uenike i Apostole, Svojom milju i ljubavlju obuhvata i sav
bezbrojni zbor Svojih buduih uenika i sledbenika, i miluje ih Svojim Boanskim obeanjem. A
poto je Gospod video svu nemo ljudske prirode, i ujedno svu teinu zemaljskih krstova
NJegovih uenika, On objavljuje da Mu je bliska i zemaljska sudbina NJegovih uenika, te da se
On, kao i u udu hranjenja hlebovima, pobrinuo i za nju.
Na putu Krsta vladaju teka ostavljenost i usamljenost. Kad se u borbi sa svetom greha za svetost
due trae ljudske snage, kad je okolo pustinja, kad sa svih strana pritiskaju zveri i uje se
njihovo urlikanje, kad u najboljem sluaju pored tebe proe ravnodunost, i ti si sasvim sam u toj
velikoj, bunoj, metenoj i tuoj, pa uz to jo i neprijateljski raspoloenoj pustinji ivota, a tvoje
sile, meutim, presuuju, telo je ve iscrpljeno, a u duu se potkrada uninije, tad, uz svu tvoju
veru u istinitost sopstvenog puta, uz svu svest o tome da Gospod ne moe neprekidno da tvori
udesa kako bi te i na spoljanji nain podrao, ti e ipak potpuno da iznemogne usled te
ostavljenosti, odbaenosti i usamljenosti.
Pa zar nije i Sin Boiji, budui iznemogao po Svojoj ljudskoj prirodi usled nesnosnih stradanja,
vapio ka Svom Nebeskom Ocu: Boe Moj, Boe Moj, zato si me ostavio? (Mt. 27, 46).

Tako Gospod, znajui unapred teinu stradanja krsnog puta Svojih uenika, znajui unapred svu
nemo ljudskih sila, sada Svoje budue uenike i sledbenike venava obeanjem vrste
zemaljske podrke za njih, kako ne bi imali oseaj ostavljenosti i usamljenosti.
"Vi ste radi Mene i radi Nebeskog Carstva ostavili sve zemaljsko. Ja znam da e vam biti veoma
teko, ali, kao Otac Koji vas ljubi i Koji se stara i o vaem zemaljskom ivotu, Ja vam kaem: ne
bojte se, vaa nagrada je velika - ak i dok se nalazite na zemlji, neete osetiti da ste neto
izgubili ili da ste neega lieni. Ja u uiniti to, da ete i na zemlji biti stostruko nagraeni onim
"spoljanjim", to ste ostavili Mene radi. Zato vam istinu govorim: nema nikoga ko je ostavio
kuu, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili decu, ili njive, Mene radi i Jevanelja radi,
a da nee primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kua, i brae, i sestara, i oca, i mater, i decu, i
njive".
Zar je re Boija isprazna? Zar se iz ljubavi prema Hristu ne ustupaju sada stotine domova za
sluge NJegove; i zar se ne pojavljuju stotine brae i sestara u Hristu? I otaca, i majki, i dece u
Hristu?
Seaj se ovoga. I seaj se svoga duga hrianske ljubavi (koji se izvrava po rei NJegovoj: Po
tome e svi poznati da ste uenici Moji ako budete imali ljubav meu sobom - Jn. 13, 35) i duga
sluenja Hristu u liku svoje brae (koji se izvrava po rei NJegovoj: Zaista vam kaem: kad
uiniste - tj. kad nahraniste, napojiste, odenuste, primiste, posetiste bolesnog i zatoenog jednome od ove moje najmanje brae, Meni uiniste - Mt. 25, 40). Jo jae se utvruj milju, da
to ini po zavetu Boijem, radi uvrivanja Carstva Boijeg.
Odmah nakon to je, snishodei ljudskoj slabosti, uteio uenike obeanjem zemaljske podrke,
Gospod kazuje ono glavno - veno i nebesko: "I nema nikoga od onih koji su poli za Mnom, a
da nee primiti u veku koji dolazi ivot veni". Tako ne samo Apostoli Gospodnji, nego i svi oni
koji su ostavili zemaljsko i sa krstom poli za Hristom, postaju sudeonici NJegovog Carstva i
NJegove slave.
S NJim emo i carovati - ponavlja s Gospodom i Sveti Apostol (2. Tim. 2, 12).

105. Ali e mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi (Mk. 10, 31)

Opet slika suprotstavljenosti sveta zemlje, kao sveta greha, Carstvu Boijem, kao Carstvu
pravednosti. Ono to je vredno na zemlji - bezvredno je na nebu, a prvo na zemlji - poslednje je
na nebu. Zato je Gospod ranije i rekao: Koji hoe da bude prvi neka bude poslednji od sviju i
sluga svima (Mk. 9,35).

106. A kada uzlaahu (Hristos i uenici) putem u Jerusalim, Isus iae ispred njih, a oni se
uahu, i za NJim iahu sa strahom. I uzevi opet Dvanaestoricu, poe im kazivati ta e mu se
dogoditi: Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin oveiji bie predan prvosvetenicima i
knjievnicima, i osudie ga na smrt, i predae ga neznabocima; i narugae mu se, i ibae ga, i
pljuvae ga, i ubie ga, i trei dan vaskrsnue (Mk. 10, 32-34).

Prvi krstonosac - Hristos Gospod, "uzlazi" u Jerusalim, Jerusalim stradanja, venca i slave. Put ka
njemu je - put u goru. To je - put podviga. I Hristos "uzlazi" u Jerusalim.
Kao da je tajna Krsta potpuno ispunila Hrista, i On vie ne pripada Sebi. On se kree ka Golgoti.
To je tajanstvena, neshvatljiva, slatka i strana sila Boija. Eto zato se Hristos ve odvojio od
uenika. On je sam. I ide ka Krstu i Golgoti.
Ovo je velika Boija tajna i sila. Ona je - kao nesavladiva stihija. Ona je oveka Hrista ve
iznela i odvojila od zemlje, i On se podie ka Jerusalimu stradanja. Hristova figura postala je
divovska. NJu je primetno ovenala nadzemaljska sila.
Isus iae ispred njih. Eto zbog ega su srca uenika jae zakucala: dotakla ih je i zahvatila
neshvatljiva stihija. Oni su zatreptali, jer su osetili da je pred njima najdublja tajna, iako je oni i
ne shvataju.
NJihov krotki Uitelj uopte vie nije isti. On se odvojio od njih. Moe biti, da im je u
poslednjim zracima iezavajue svetlosti, idui ispred njih, On izgledao kao kolos. NJegova
usredsreena odvojenost od sveta govorila im je da On vie ne pripada Sebi, da je "privuen", i
da tu nevidljivo prisustvuje Sam Nebeski Otac i Sile Nebeske.
Ustreptalih srca, poraeni tajnom koja ih se dotakla, uenici su u molitvenoj tiini ili podalje za
NJim. A oni se uahu, i za NJim iahu sa strahom.
Gospod posveuje uenike u tajnu koja ih je zapljusnula. On poziva dvanaestoricu k Sebi, i
govori im da e u Jerusalimu biti predan, izloen poruzi, popljuvan, osuen na smrt i ubijen. Ali
neka uenici takoe znaju i to, da celo to unienje mora da se dogodi, jer je ovde, u NJegovom
Krstu - tajna NJegove slave, poto e treega dana po smrti da nastupi NJegova pobeda i
proslavljanje: On e vaskrsnuti.
I ti se pridrui uenicima, uasni se umom, ustrepti srcem, kako bi bio ovenan tajnom Krsta,
kako bi Gospod tu tajnu ulio i u tvoju duu, jer za uenika Hristovog neminovno je da poe
putem Krsta.
I tebi je na putu tvoga krsta neminovno da poe na goru, neminovno je da podvigom i borbom
uzie u Jerusalim tvojih stradanja i tvoje slave. Predoseajui teinu krsta, i ti e se, kao i
Apostoli, ispuniti uasom, i zadrhtae tvoje ljudsko srce. Zato se moli Hristu, da bi te On Sam
pratio, da bi ti darovao Svoju Boansku pomo, te da bi i ti bio privuen i zapljusnut NJegovom
monom silom. Moli se da bi bez straha uzaao za Hristom i sa NJim u Jerusalim tvojih

stradanja, da bi se podigao na oiujuu Golgotu, i kroz nju se prisajedinio Boanskom

Vaskrsenju, te da bi ustao i za venost uao u Carstvo Boga i Oca.

107. I dooe pred NJega Jakov i Jovan, sinovi Zavedejevi, govorei: Uitelju, hoemo da nam
uini to emo te moliti. A On im ree: ta hoete da vam uinim? A oni mu rekoe: Daj nam da
sednemo jedan s desne strane Tebi a drugi s leve, u slavi Tvojoj. A Isus im ree: Ne znate ta
itete; moete li piti au koju Ja pijem, i krstiti se krtenjem kojim se Ja krstim? A oni mu
rekoe: Moemo. A Isus im ree: au, dakle, koju Ja pijem ispiete; i krtenjem kojim se Ja
krstim krstiete se; Ali da sednete s desne strane Meni i s leve nije Moje da dam, nego e se dati
kojima je pripremljeno (Mk. 10, 35-40).

Opet molba ljubavi. I sasvim prirodna molba!

Pa ko nee da bude blie onome koga voli? Samo to uenici o bliskosti prema LJubljenom misle
po zemaljski. Oni misle da se bliskost po ljubavi daje kao spoljanja nagrada. Jednog stavi s
desne strane, a drugoga - s leve... Poto je, dakle, ovo bila molba ljubavi, a ne zahtev sujete,
Gospod tu molbu ne otklanja sa negodovanjem - kao to je sa negodovanjem odbacio Petrova
ljudska razmiljanja, koja su iskrivljavala NJegovo uenje (Mk. 8, 33) - nego sa trpeljivou
ispravlja pogreno shvatanje Svojih uenika.
Dakle, ovde se elja ljubavi, elja da se bude blie, ne otklanja, nego se zahtevu ljubavi ukazuje
na bolji i uzvieniji oblik i nain dostizanja traenog. Gospod pojanjava ta je to potrebno za
bliskost NJemu po ljubavi. Za ovo je potrebna unutarnja bliskost, a unutarnju bliskost stvara
jedinstvo puta uenika sa Hristovim putem.
Gospod potom ukazuje na svu neminovnost tog jedinstvenog puta za onoga ko Ga ljubi i ko je
poao za NJim. Hristov put je - put Krsta i stradanja, i kada uenik jednom poe tim putem, On
e se duom sliti sa Hristom.
Gospod i kae da je za Jakova i Jovana, ako pou NJegovim putem, neminovno da piju au koju
On pije, i da se krste krtenjem kojim se On krtava. au, dakle, koju Ja pijem ispiete
(neminovno i vi); i krtenjem kojim se Ja krstim krstiete se (neminovno i vi).
Konano, pod aom Hristos je podrazumevao au stradanja, a pod krtenjem - krtenje ognjem
podviga. Ti ve zna da su i jedno i drugo (i stradanje i podvig) neodvojivi od hrianskog puta
(upor. Mk. 8, 34; 9, 49); dakle, svako ko ide putem podviga i stradanja, ide za Hristom, i to
odlunije ide, to je blii Hristu, jer Hristos je na tome putu, i, shodno tome, takav kao da se
pribliava Hristu.
Tako, jedinstvo puta stvara unutarnju bliskost sa Hristom, a rast bliskosti odreuje se stepenom
napredovanja uenika prema Uitelju i Gospodu. Vie si proao na putu podviga, vie si
unutarnje usvojio Hrista, vie si Mu pribliio svoje srce - i, na kraju, On ti je blii.

Dakle, spoljanja nagrada i spoljanji dar ne obezbeuju prvo mesto kod Gospoda. ak ne daje
Gospod to mesto - zbog ega je i rekao: Ali da sednete s desne strane Meni i s leve nije Moje da
dam (Mk. 10, 40) - nego ono zavisi od oveka koji ide i koji se pribliava. Nelicemerni Sud
Boiji samo konstatuje njegov uspeh i stepen bliskosti. A poto su u predvenoj misli Oca
Nebeskog, po NJegovom Boanskom Predznanju, poznati svi podvinici na zemlji, koji na
popritu tre ka Carstvu Boijem, i poto Mu je poznat stepen njihovog duhovnog napretka, onda
su oni koji stiu "prvi" ve odreeni na Sudu Boijem, i ve kao da su se "pripremili", ak i ako
se jo nisu ni rodili.
Eto zbog ega je Gospod dodao: Ali, da sednete s desne strane Meni i s leve nije Moje da dam,
nego e se dati kojima je pripremljeno (Mk. 10,40).

108. I uvi to desetorica poee se srditi na Jakova i Jovana. A Isus dozvavi ih ree im: Znate
da oni koji se smatraju vladarima naroda gospodare nad njima, i velikai njihovi vladaju nad
njima. Ali meu vama da ne bude tako; nego koji hoe da bude meu vama veliki, neka vam
slui; i koji hoe meu vama da bude prvi, neka bude svima sluga. Jer Sin oveiji nije doao da
mu slue nego da slui, i da dade ivot Svoju otkup za mnoge (Mk. 10,41-45).

Zato i oni ne bi mogli da sednu sa desne i sa leve strane? Zar oni manje ljube?
Kada bi desetorica zaista shvatili da Jakov i Jovan ni sami ne znaju ta trae, pa kada bi
negodovali povodom neumesnosti molbe ove dvojice, onda Gospod ne bi morao da ispravlja i
njihovu pogrenu misao, nego bi trebalo da ih pohvali zato to su u pravu. Meutim, Gospod ih
doziva, i, objanjavajui njihove misli, svim uenicima jo jednom izlae uenje o neslinosti
Svoga Carstva sa zemaljskim carstvima i o razliitosti poredaka ta dva carstva.
U skladu sa onim to je ranije reeno o suprotstavljenosti sveta neba i sveta zemlje (upor. Mk.
10,31 i dalje), Gospod sada uenicima pojanjava da, dok oni koji su prvi na zemlji tee za tim
da zapovedaju i vladaju, prvi na nebu - to su oni koji su odbacili zemaljsku slavu, poasti i vlast,
kao kakvo smee. Prvi na nebu - to nisu oni koji vladaju silom, nego oni koji svima slue iz
ljubavi.
Poto se oni koji se pripremaju za Nebesko Carstvo i na zemlji rukovode Boijim zakonom, onda
se i njihovi zemaljski obiaji razlikuju od obiaja sinova zemlje. Odatle i na zemlji vai: Koji
hoe da bude meu vama veliki, neka vam slui; i koji hoe meu vama da bude prvi, neka bude
svima sluga.
Sada Gospod prua Svojim uenicima jo jedan motiv - da ne treba da se dre poretka zemlje,
nego da u ivot treba da sprovode Boiji poredak.

Taj motiv je - lini primer Hristov. Jer Sin oveiji nije doao da Mu slue nego da slui, i da
dade ivot Svoj u otkup za mnoge. A nije li On, Gospod, prvi za ljude i meu ljudima? On je
Spasitelj, ljudi, njihov Bog.
Pa ipak, shodno sutini Svoga dela i Carstva, shodno zakonu ljubavi, On nije doao zato da bi Ga
veliali, da bi Mu sluili i da bi Ga potovali, kako bi trebalo da bude po zemaljskom poretku,
nego je doao da Sam slui drugima i da ivot Svoj poloi u otkup za mnoge.

109. I kad izlaae iz Jerihona, On i uenici NJegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi
seae kraj puta prosei. I uvi da je to Isus Nazareanin, stade vikati i govoriti: Sine Davidov
Isuse, pomiluj me! I preahu mu mnogi da uuti, a on jo vema vikae: Sine Davidov, pomiluj
me! I zaustavivi se Isus ree: Pozovite ga! I zovnue slepoga govorei mu: Ne boj se, ustani,
zove te. A on, zbacivi sa sebe haljinu svoju, ustade i doe Isusu. I odgovarajui ree mu Isus:
ta hoe da ti uinim? A slepi mu ree: Uitelju, da progledam. A Isus mu ree: Idi, vera tvoja
spase te. I odmah progleda i otide putem za Isusom (Mk. 10, 46-52).

Put za Jerihon je - razbojniko mesto (vidi Lk. 10, 30). On predstavlja sliku puta greha.
Gospod sada naputa Jerihon, a kraj NJegovog puta, koji vodi iz Jerihona, sedi slepi i prosi
milostinju.
Ovde je sve u slikama. To je slika due koja je ostavila put greha i sedi pokraj Hristovog puta.
Jevanelska pria takvu duu predstavlja kao slepu. Ona ne moe slobodno da se kree putem.
Ona je nepokretno prikovana, sedi, moli milostinju i izdrava se milostinjom.
A to je dobra dua. Ona je napustila razorni put greha, i nalazi se pokraj Boijeg puta. Ipak, oi
njenog srca su zatvorene i ona je slepa. Boiji put joj ne prua nita. Ona ga i ne vidi. Okovana
unutarnjom tamom, ona kaska u mestu. Za nju se jo nije upalila Jevanelska Svetlost, i u njoj
nema radosti kretanja na putu ka Hristu. Ona je okovana u duhovnoj nepominosti svoje
unutarnje tame i bez koristi za sebe sedi kraj puta Hristovog.
A poto je svakoj dui potrebna hrana, ona prua ruku za milostinjom i hrani se sluajnim i
nevanim deliima ljudskih misli, oseanja i stvari. Konano, od ove milostinje kraj puta, nee
nestati njeno slepilo, niti e njen ivot postati ispunjen.
Mnogo je takvih dua!
Upravo takvoj dui Hristos otvara oi srca, kako bi se razgorela i poela da ivi, kako bi se
ozarila luezarnom Svetlou Hrista i NJegove istine, i kako bi u toj Svetlosti sa radou pola
putem Hristovim.

Kako dolazi do tog unutarnjeg ozarenja?

Dua, koja eli da se u njoj otkrije Svetlost Hristova, mnogo, mnogo moli Hrista za to. Ona Ga
doziva neprestano, uporno, do krika, kao to je Hrista dozivao i slepi Vartimej. Neka takvu duu,
koja trai otkrivanje Svetlosti Hristove u sebi, ne oslabe meseci, pa ak ni godine prividne
besplodnosti njenih napora da se rasplamsa ognjem Hristovim. Neka savlada umor, neka pogazi
tugu, neka doziva Hrista i vapije Mu sa neprestanom obraenou, bez kraja, kako bi On doao i
otvorio oi njenog srca.
Duu koja stremi ka Boanskom ozarenju zaustavljae svi koji je okruuju. NJu e zaustavljati i
snishodljivim osmesima, i rasuivanjima, i savetima, i podsmesima, i pretnjama... Govorie joj
da njen stav nije savremen i da e samo doneti tetu svima, da je nerazuman, da je to fanatizam,
ludost i jednostavno nenormalnost.
Tako su uutkivali i Vartimeja kada je dozivao Hrista. No dua neka i pored svega bude vatrena i
neka trai Hrista, da bi On doao i uselio se u nju.
Tada e se Gospod zaustaviti pored due i zapovedie da je pozovu, kako bi bila odmah pored
NJega.
Pazi na taj poziv!
On se esto uje u ivotu. Tad ne oklevaj. Podraavaj Vartimeja. On odmah po pozivu zbacuje
gornju odeu, ustaje i kree. I ti zbaci gornju odeu. Gornja odea, onako kako su je nosili u
starini, svezivala je udove tela i smetala potpunoj slobodi pokreta. Dakle, treba zbaciti i odsei
sve spoljanje, sve to svezuje za zemlju i liava duu slobode u kretanju ka Bogu.
Posle toga, oslobodivi se zemlje, treba da ustane i da poe Hristovim putem, u susret Hristu,
tj. treba i delima i ivotom da poe Hristovim putem, pa makar se spoticao i padao onako kako
se spotiu slepi.
Dakle, treba biti ne "uz put Hristov", ne "uz Crkvu", ne "uz Jevanelje", nego smelo i energino
treba poi tim putem, ii sa Crkvom kao njen ivi ud, ii sa Jevaneljem u srcu.
im na putu primeti Hrista, ti poni da Ga moli: "Uitelju, hou da progledam". A Gospod e
ti, po veri tvojoj i po smelosti vere, ispuniti molbu. Ti e unutarnje da progleda. Otkrie ti se
ljubav Hristova koja te poziva. Otkrie ti se NJegova istina. Otkrie ti se pravda i srea
NJegovog puta. I vie se nee odvojiti od Hrista, nego e sa radou poi za NJim po svetlom
putu spasenja, kao to je poao slepi kada je progledao.

110. I kad se pribliie Jerusalimu, Vitfagi i Vitaniji, kod gore Maslinske, posla dvojicu uenika
Svojih i ree im: Idite u selo to je prema vama, i odmah kada uete u njega nai ete magare
privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odreite ga i dovedite. I ako vam ko ree: ta to
inite? kaite: Gospodu je potrebno; i odmah e ga poslati amo... I dovedoe magare Isusu, i

metnue na njega haljine svoje; i usede na njega. A mnogi prostree haljine svoje po putu; a
drugi rezahu granje od drvea, i prostirahu po putu. A koji iahu pred NJim i za NJim vikahu
govorei: Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Blagosloveno Carstvo oca naega
Davida koje dolazi u ime Gospodnje. Osana na visini! (Mk. 11, 1-3, 7-10).

I neki od fariseja iz naroda rekoe Mu: Uitelju, zabrani uenicima Svojim. I odgovarajui ree
im: Kaem vam, ako oni uute, kamenje e povikati. I kad se priblii, videvi grad zaplaka nad
njim, govorei: Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono to je za mir tvoj! Ali, sad je skriveno
od oiju tvojih. Jer e doi na tebe dani, i okruie te neprijatelji tvoji opkopima, i opkolie te, i
stegnue te sa sviju strana; i sruie tebe i decu tvoju u tebi, i nee ostaviti u tebi ni kamena na
kamenu, zato to nisi poznao vreme u kojemu si pohoen (Lk. 19, 39-44).
I dooe opet u Jerusalim: i uavi Isus u hram stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u
hramu; i ispremeta stolove onih to menjahu novce, i sedita onih to prodavahu golubove. I ne
dozvoljavae da ko pronese kakav sud kroz hram. I uae govorei im: Nije li pisano: Dom Moj
nazvae se dom molitve svim narodima? A vi nainiste od njega peinu razbojniku (Mk. 11, 1517).
Dani stradanja, smrti i slave Gospodnje - to su nezaboravni obrasci za duu koja savrava svoj
podvig. U njima je sve veliko i zanosno! NJih treba primiti umom srca, jer rei obinog uma nisu
dovoljne da bi se ti dani opisali. A zatim opet: moli se u smirenju, kako bi se otvorile oi tvoga
srca, kako bi ono poznalo istinu Boiju i kako bi ona nepokolebivo ula unutra.
Stradanja Hristova savravaju se u Jerusalimu. Jerusalim postaje slikoviti prikaz kraja
podvinikog puta, zavretak stradanja i ovenavanje podviga carstvom Gospodnjim.
Ka Jerusalimu vodi gornji put, put koji se podie u vis... I Gospod ide gore u Jerusalim (vidi Mk.
10, 33 i dr.).
Dakle, ulaze u period podvinikih stradanja pripremajui se za to. Idu gornjim putem.
Ostavljaju iza sebe nizinu greha i padova. Penju se kamenitim putem: to je - nasilje nad sobom,
savladavanje tela, borba za ispunjenje zakona Boijeg. Podiu se iznad nizine padova, kako bi
oistili srce, kako bi im bilo lake da diu. Na visini je - ist vazduh.
Tako se dua na putu ka Jerusalimu priprema za podvig stradanja. Pripremanje je - veliko delo.
Dua ne moe odmah da stane pred kapiju Jerusalima.
I Gospod ne stupa odmah u Jerusalim stradanja. Kada su Ga neki od fariseja upozorili na to kako
Ga Irod trai da bi Ga ubio, Hristos im je rekao: Idite i kaite toj lisici: Evo izgonim demone i
vrim isceljenja danas i sutra, a trei dan zavriu (Lk. 13, 32).
Ovim reima Gospod je ukazao na to da jo nije kucnuo as NJegovog Jerusalima stradanja i
smrti. I nije na Irodu da odreuje kada e taj as da nastupi. On je u volji Oca. Stradanja e
nastupiti onda kada Otac pozove na as stradanja.

Dotle Sin tvori volju Oca i izvrava delo sluenja koje Mu je odreeno. Eto zbog ega se Gospod
i u drugim sluajevima kloni pretnje prevremenog prekidanja NJegovog sluenja (vidi Lk. 4 , 2930).
Tako i verujua dua ne trai sama na svakom koraku da se baci u ognjeni Jerusalim stradanja,
nego pre svega i vie od svega tei ka tome da ispuni volju Boiju o ivotu i o izvrenju zakona
Gospodnjeg, penjui se oiujuim kamenim putem koji iz doline greha vodi ka Jerusalimu. A
kada nastupi njen as, kada doe vreme da se izvri ono to je odredio Bog, onda dua stupa u
Jerusalim poslednjeg podviga, stradanja i venca.
Put u Jerusalim, kao ispunjenje volje Boije, ve i sam po sebi predstavlja predavanje sopstvenog
ivota Svemoguem, a na njegovom zavretku, kad se ve osea zov Jerusalima, dua doivljava
radost kraja, radost zavretka svih elja, i, makar i kroz suze i muke, radost sa Gospodom
zauvek.
Zato je ulazak u Jerusalim slavlje. To je - najvei praznik due. Gospod u Jerusalim stupa
velianstveno kao nikad. Gospod stupa kao Pobednik, kao Onaj Koji je ispunio volju Oca i ide
ka njenom ostvarenju, kao Car Koji treba da bude krunisan. Po NJegovom putu prostiru odeu, i
On to prihvata kao potrebno. NJegov put ukraavaju zelenilom, bacajui ga pred NJegove noge,
a On i to prihvata kao zaslueno.
Dakle, ulazak u Jerusalim poslednjeg podviga, stradanja i venca - praznik je due. I zato neka
slavi, ispunjena nakupljenom unutarnjom silom. Pa ona je ve pobednica! I neka se njenom
podvigu potini i pone da slui sve spoljanje (prostiranje odee), sve materijalno, prirodno,
zemaljsko (bacanje granica po putu).
Koje su osobine due koja se priprema da ue u Jerusalim?
Gospod odgovara na to pitanje svojim Boanskim ulaskom.
Svojim Boanskim ulaskom u Jerusalim, Gospod pre svega ukazuje na to da je On samo posluni
Izvritelj volje Oeve. Jerusalim stradanja je predvien. Sve se savrava po najvioj volji.
Neizbeno se savrava. Svi koji uestvuju u tome delu, bezmolvni su izvritelji Boanske volje.
NJoj se potinjava sve zemaljsko.
Gledaj kako se ispunjava ono to je predvieno. Gospod alje u selo dvojicu Svojih uenika. Na
ulazu u selo, oni nalaze magare - upravo onako kako im je Gospod i rekao. Odvezuju ga. Na
pitanje seljana: "ta to radite? Pa vi uzimate tue", uenici odgovaraju onako kako im je Hristos
rekao: "Gospodu je potrebno", i odvode magare. I "incident" je zavren. Uenici uopte nisu
uznemireni zato to uzimaju tue. Niti se vlasnici magareta bune to im na njihove oi nepoznati
ljudi odvode ivotinju.
Ovde se radi o onome to je predvieno. I jedni i drugi su izvritelji Najvie volje. I vie od toga.
Kad su fariseji rekli Gospodu da zabrani uenicima da Ga pozdravljaju uzvicima: Osana!
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! - Hristos im odgovara: Ako oni uute, kamenje e
povikati (Lk. 19, 39-40).

Ovim odgovorom Gospod jo jednom ukazuje na to, da je sa NJegovim ulaskom u Jerusalim

nastupio trenutak kada se ispunjava Najvia volja o NJemu, i da bi ak i nerazumna priroda,
prema traenju Nebeskog Oca, mogla da pone da objavljuje tu volju, ako bi ljudi zautali.
Tako je i za duu, koja ide u Jerusalim, pre svega potrebno potpuno predavanje sebe Bogu takvo bespogovorno svecelo predavanje Boanskoj volji, da bi na svakom koraku puta dua
videla Boanski Promisao, i da bi u svakom trenu ivota oseala nevidljivu rukovodeu Silu
Boiju.
Iz ovog prvog svojstva podvinike due - potpunog predavanja sebe volji Boijoj - neminovno
proistie i drugo: smirenje.
Gospod i Bog, Car Slave, Spasitelj cele vaseljene, Sudija itavog sveta, ide ka otkrivanju Svoga
slavnog Carstva. I to ide ne uz raskone dvorske ceremonije, niti u bljesku zlata i dragog
kamenja, ni u skupocenim kolima i uz zvuke timpana i razdraganu buku radosnih i ustalasanih
narodnih masa, nego na jadnom magaretu, u skromnoj odei i uz pratnju nekolicine uenika istih takvih siromaha, kakav je i Sam.
Tako smirena treba da bude i dua koja ide ka svome Jerusalimu. Ona je poznala sebe. Ona je
poznala svu beskonanu bedu prirodnog oveka, svu svoju unutarnju ubogost, i svu uzaludnost
svojih napora da se uzdigne iznad sopstvene ogranienosti. Ona je poznala ivot oko sebe, satkan
od borbe ljudskih egoizama, ili od bezvrednih ljudskih ogranienosti, usmerenih samo na
spoljanje.
Ona je poznala prirodnog oveka kao, u najboljem sluaju, areno obojeni grob, a u stvari - kao
smee. I ta je ostalo za nju kao jedina svetla taka, ako ne Bog? I ta je drugo put ivota, ako ne
odricanje od svega prirodno-ljudskog i od stvari, i bacanje sebe pred Bogom u prah, u nitavilo;
ta je drugo, ako ne bespogovorno, smireno predavanje sebe Bogu, kako bi On Svojom velikom
rukom, kroz oiujui podvig, kroz oiujui put ka Jerusalimu stradanja, priveo oveka ka
jedino dostojnom ivotu po "novom oveku", po "drugom Adamu" - Hristu.
Dakle, ovek ima jedan put - smireno odricanje od cele zemlje i od sebe, smireno unitavanje
sebe i sveta greha, i smireno predavanje celoga sebe, bez ostatka, volji Boijoj.
Neka bude blagoslovena NJegova svemogua volja. I neka se po volji NJegovoj dogodi
opravdanje moga ivota, makar i kroz oiujui i tuni put Jerusalima.
Gospod ukazuje i na tree svojstvo due podvinika na Jerusalimskom putu - potinjavanje ive
prirode duhu.
Prilikom ulaska u Jerusalim Gospod sedi na ivotinji, magarcu, i prisiljava je da Mu se potini.
ivotinja uvek predstavlja sliku ljudske telesnosti, primitivnosti i grehovne nerazumnosti.
Upravo ta ljudska telesnost, primitivnost i grehovna nerazumnost i treba kod putnika za
Jerusalim da budu potinjeni duhu. Duh treba da vlada, zapoveda i upravlja, dok telo, a sa njim i
sve spoljanje, zemaljsko, treba da bude ispod - osedlano, svezano i potpuno potinjeno. To su tri

svojstva due podvinika koji ulazi u Jerusalim. Dalji tok ulaska Gospodnjeg u Jerusalim
slikovito ukazuje na smisao ulaska u Jerusalim. Misao o tome najpre se razvija sa obratne strane,
tj. Gospod ukazuje na mranu sudbinu onih koji su odbacili put u Jerusalim.
itelji ondanjeg Jerusalima nisu prihvatili Gospoda. NJihove due su, i posle svega to su videli
i uli od Hrista, ostale zatvorene. Oni su vrsto ostajali u duhovnoj nezainteresovanosti - i kako
onda da se vinu do poznanja i prihvatanja podviga? Gospod je zaplakao zbog njih, gledajui na
bezoseajnost grada. Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono to je za mir tvoj! Ali sad je
skriveno od oiju tvojih.
Kroz suze Gospod otkriva zavesu budueg i pokazuje sliku propasti onih koji su duhovno mrtvi:
Jer e doi na tebe dani, i okruie te neprijatelji tvoji opkopima, i opkolie te, i stegnue te sa
sviju strana; i sruie tebe i decu tvoju u tebi, i nee ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato
to nisi poznao vreme u kojemu si pohoen (Lk. 19, 43-44).
Takva je sudbina due koja se okrenula od puta za Jerusalim, i koja u duhovnoj bezoseajnosti
nije primila Boiji poziv na podvig.
Poto je podvig u ivotu Hrianina neizbean (Mk. 8, 34), i poto oiujua stradanja za
Hrianina predstavljaju obavezni Hristov put (upor. Mk. 10, 39), onda e, shodno tome, poziv
na podvig i stradanja radi Hrista predstavljati posetu Boiju, kojom Gospod poziva za Sobom i
na Svoj put. Poziv na podvig i stradanja u ime Hrista bie pokazatelj Boije ljubavi prema
oveku, pokazatelj toga da ovek nije ostavljen od Boga - nego da je Gospod naroito blizak dui
- i brige Hristove za duu, ljubljenu i izabranu, da bi je osolio ognjem podviga i uinio je zlatom,
oienim u ognju stradanja (upor. Mk. 9, 49).
Dakle, podvig i stradanja su - Boija poseta. I zato, teko dui ako ne prepozna i ne prihvati svoj
podvig! Teko, teko! Jer ona se okrenula od Samog Hrista, Koji je doao za njom i povukao je
za ruku. Eto zbog ega je Gospod zaplakao nad duama koje nisu "poznale" dan NJegove posete.
Teko dui koja u stradanjima nije poznala Boiju posetu i poziv na podvig! Ona se sama
okrenula od Hrista. Nije shvatila ta je potrebno za njen ivot i za njen mir, zato to spava u
duhovnoj lenjosti, i zatvorene su oi njenog srca (Lk. 19, 42).
Gospod e otii od nje, moda i zauvek. Eto e vam se ostaviti kua vaa pusta. Jer vam kaem:
Neete me od sada videti dok ne reete: Blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje (Mt. 23, 3839).
Dom due koja se okrenula od Hrista ostaje pust. Nestaje njegova zatita, uzima se njegova
ograda. Tad nastupaju dani, kada e duu "okruiti neprijatelji opkopima, i opkolie je, i
stegnue je sa sviju strana". Tada e se greh, osloboen sveza, razviti i u visinu i u irinu, i
okruie duu svojim mreama kao opkopima. I obloie je lepljivom pauinom, te e ona, kao u
neprijateljskom ropstvu, biti izolovana od istote i slobode. I nastupie u dui takva skuenost od
zla ("stegnue te"), da nee moi disati ni iveti.

Tako e biti porobljena zlom dua koja se okrene od Boga. A posle toga e poginuti. Kao to i
sam organizam ivi od istog vazduha i svetlosti, tako i dua ivi svetlou pravde i vazduhom
istote. Liena dotoka i jednog i drugog, ona odumire.
Dakle, kada se u dui, oblepljenoj zlom i izolovanoj od pravde, prekine tok ivotnih sila, ona
umire. "Sruie te neprijatelji tvoji..." Oni (neprijatelji) e u tebi opustoiti i poslednje ostatke
ivota. "Sruie decu tvoju u tebi". Oni e unititi sve, ak i najslabije tragove svetlosti i dobra. I
nee ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato to nisi poznala vreme u kojemu si pohoena...
Oni e potresti sve temelje ivota u tebi, pa e pod krhotinama oslonaca ivota koji se rue
poginuti i sama, jer si ve i tako postala mrtva i trula, a jedino to te eka je - da se raspe u
prainu i pomea se sa prainom.
Ovo e se neizbeno dogoditi, jer si postala gluva do bezoseajnosti, nisi primila poziv na
podvig, udaljila si se, ili si pak oiujue stradanje smatrala besmislenim, te si tako iskljuila
sebe iz zdrave sredine optenja sa svetom ivota, sama si se okrenula od Hrista, ne poznavi i ne
primivi dan NJegove posete.
I ostao je pust dom due, postao je peina razbojnika, satrulili su njegovi oslonci i zatrpali te
svojom smradnom trulei.
Govorei o pogubnosti neprimanja podviga i stradanja, Boanska Re otkriva pozitivnu stranu
prihvatanja podvinikog puta. To prihvatanje je - primanje unutarnje sile vere u dui, i njena
smelost po veri.
Hristos, kao carski i ujedno smireni Izvritelj Oeve volje, svestan nepromenljivosti onoga to se
savrava, ulazi u Jerusalim. U Jerusalimu On ulazi u hram i tu projavljuje svu silu smelosti.
Obuzet revnou za svetost hrama i videi kako je on oskrnavljen, Gospod, kao Onaj Koji ima
vlast, izgoni iz hrama sve one koji prodaju i kupuju, premee stolove onih koji menjaju novac i
sedita onih koji prodaju golubove.
Sa odvanom silom Gospod ustaje u zatitu hrama koji je pretvoren u razbojniku peinu; On
odluno izgoni one koji sramote svetinju. I svi mu se mirno pokoravaju.
Takvom se silom smelosti ispunjava dua koja ide putem podviga. Boanska pomo, sila
unutarnje Svetlosti, sila unutarnje istote, daju joj nepokolebivu unutarnju postojanost. Gospod je
blizu srca. Boija pravda je njen ivot i disanje, i put pravde za nju je - zadovoljstvo i radost;
niko i nita nee je skrenuti sa toga puta.
Ako bi se ukazala prepreka, ona e unutarnjom silom smelosti odluno prei preko nje, i pri tome
ne samo da nee izgubiti silinu obraenosti ka Hristu, nego naprotiv - jo vie e se raspaliti
ljubavlju prema svome jedinom Spasitelju i Gospodu.
Predstavljajui rezultat podviga, sila smelosti, kao Boanski dar molitve i istote ivota,
priprema duu za jo vei podvig u ime Hrista - na podvig stradanja, Golgote, pa i same smrti. I
za Hrista se teki podviniki put u Jerusalim zavrio Golgotom i smru na Krstu.

Tako se podvig pretvara u silu da se ivi i da se strada. I to - da se strada bez uninija, hrabro, sa
verom, nadom i radou... Tako se podvig pretvara u praznik due. Kao to je Gospod ulazak u
Jerusalim stradanja pretvorio u najvee slavlje Svoga ivota, tako e neiscrpno biti velik i
praznik due, koja ide u svoj Jerusalim...
I neka ona - koju nevidljivo prate sva nebeska deca, ona, koju prate pogledi bezbrojnih Anela,
ona, koja je okruena molitvama Svetih cele vaseljene, ona, koju blagosiljaju uzdasi i suze
podvinika na zemlji, ona, pod ije je noge prostrt i kojoj se potinio sav zemaljski ivot
(prostrta odea), ona, koju pozdravlja osloboena priroda koja je iekuje (granice drvea po
putu) - uje na svome putu tajanstvenu i zadivljujuu huku neba i zemlje: "Blagoslovena je ona,
koja dolazi u ime Gospodnje!"
I neka njena usta u molitvenom zanosu neujno odgovaraju jednim i samo jednim najslaim
uzdahom: Blagosloveno Carstvo Oca naeg koje dolazi u ime Gospodnje (Mk. 11,10).

111. I sutradan kad izioe iz Vitanije, ogladne. I videvi izdaleka smokvu s liem, doe ne bi li
to naao na njoj; i doavi njoj nita ne nae osim lia; jer jo ne bee vreme smokava. I
progovorivi Isus ree joj: Od sada niko ne jeo sa tebe roda do veka! I sluahu uenici NJegovi...
A ujutru prolazei videe smokvu gde se osuila iz korena. I opomenuvi se Petar ree mu:
Uitelju, gle, smokva to si je prokleo osuila se (Mk. 11,12-14; 20-21).

Sasuena smokva - to je klasina slika duhovno besplodne due. Takva dua ima sav privid
ivota. Ona, kao smokva, zeleni i prekrivena je liem, tj. ima sva spoljna obeleja ivota:
sujetna je, doteruje se spolja, kao da e time neto postii, i ostalo.
No, kao to u besplodnoj smokvi nema sokova ivota i ona nije u stanju da donese plod, tako i u
besplodnoj dui, i pored uobiajene spoljanjosti ivota, nema sile ivota i nema plodova. Ona je
besplodna za sebe, zato to ne moe da raste niti moe da bude srena zbog napredovanja.
Besplodna je i za one koji je okruuju, jer nema nita u sebi. I ta ona moe da ostavi posle sebe?
Takva dua propada. I vie od toga - ona je prokleta. Uenici upravo tako, prokletstvom,
nazivaju pretnju Gospodnju upuenu smokvi. Pretnja pokazuje da smokva, liena plodova, biva
osuena na venu besplodnost, te u njoj zamire ivot i ona se sui.
Tako je i sa duom, koja je stvorena za cvetanje i donoenje plodova, a kada se okameni u
unutranjoj besplodnosti, onda se nad njom izrie presuda vene beivotnosti, presuda smrti. Ona
biva osuena i, konano, treba da propadne i pogine.
alosni kraj alosnog ivota. On je tragian zato, to je sa ivotne take gledita neoekivan, i
ak naizgled nezasluen i nepravedan.
Spolja se odvija sasvim normalan ljudski ivot. I sve je naizgled u redu. ivot ima sva spoljanja
obeleja koja ga odlikuju. On je spolja dopadljiv. Kao to je jevanelska smokva obeavala

zadovoljstvo, jer je bila pokrivena liem, bogata zelenilom i privlana, tako i ljudski ivot
naizgled protie u potpunom zadovoljstvu - spolja gledano on je dopadljiv i privlaan, obeava
zadovoljstvo i radost.
Odjednom, takvom ivotu pristupa nelicemerni Sudija i u trenu izrie presudu: "U tebi zapravo
ivota i nema, to je samo dekoracija, samo privid ivota; iako jo stoji, iznutra si ve mrtva.
Zato si besplodna. I tvoj je kraj samo jedan. Privid spada sa tebe, lie opada, i pokazuje se tvoja
sutina. Pokazuje se da pod liem zapravo nieg nije ni bilo, i da si mrtva. Poto si ivela lano i
obmanjivala druge, neka se tvoja la presee".
I tako iezava varljivi privid ivota. Dua biva osuena i umire, budui da nema hranljive
sokove ivota i plodove.
Zato Gospod izrie tako odlunu i bespogovornu presudu i osudu?
Takva presuda izrie se zbog besplodnosti. Besplodnost - to je stanje unutarnjeg mrtvila,
unutarnje nemoi, odsustva ivota. Pored unutarnjeg mrtvila, u oveku je iva i razvija se samo
ljuska postojanja, samo spoljni omota i privid ivota.
ovek se kree, uri. On je napet, stalno u poslu i brigama, bez predaha. ovek uporno podie
svoje spoljanje. ivot kao da mu je ispunjen. oveka zanima pokustvo, zanima ga odea.
oveka zanima hrana i tome posveuje ne malo sati. ovek misli kako da se zabavi, i razonodi
posveuje sve svoje slobodno vreme.
Ali zar je sav ovek u tome to je navedeno? To su samo spoljanji pokazatelji ivota. oveka tu
jo nema.
Smokva je takoe imala privid ivota. Imala je granje i imala je lie. A unutar nje nije bilo sile.
Meutim, sedite ivota je unutra - u ljudskom duhu.
ivot je - u unutarnjoj zasienosti silom, koja regulie i sve spoljanje procese. I to je ta sila
monija, to je sam ivot znaajniji. I to je ona ispravnija i pravednija, to je pravednije i
spoljanje ustrojstvo ivota. Jer u istinskom ivotu unutarnje i spoljanje su u tesnoj vezi, i prvo
odreuje drugo, jer i ovek treba da bude jedan.
Kada izmeu unutarnje sile i spoljanjeg procesa doe do raskida, ili kada je prvo - unutarnje sasvim odsutno, poto je ugueno ili iscrpljeno, onda vie nema ivota, i pojave ivota zapravo
nita ne pokazuju, jer u njihovoj osnovi i pod njima nema niega, samo pusto. Oni su postali
samo mehaniki odrazi onoga to ih okruuje, ili odrazi razliitih stanja organizma, kao kod
ivotinja.
Izlazi da tada manifestacije ivota postaju privienje ivota. One su postale samo senka ivota.
One su - iluzija ivota, njegova dekoracija. One za sobom ne pokazuju nikakvu silu ni istinu.
Na taj nain od ljudskog ivota ostaje samo privid, samo spoljanjost. ovek postaje automat. A
moe li biti ploda od automata? ta moe da rodi iluzija? Kakvu sadrinu ivotu moe da prui

obmana? Tako dolazi do besplodnosti due i ivota. Ona dolazi ili od guenja unutarnjeg,
duhovnog, ili usled odvajanja spoljanjeg od unutarnjeg. Besplodnost due karakteriu razvitak
samo spoljanjosti, kada ovek-Hrianin pokazuje spoljanji "lik pobonosti", a unutra nema
"sile" pobonosti. Kad nema unutarnje sile, onda nema ni duhovnog napredovanja, i unutar
oveka je - mrtvilo.
U takvom stanju iluzornog i varljivog ivota, u oveku zapravo ivi smrt. A smrt ne moe da
prui klice ivota, niti plodove. Plod smrti moe da bude samo smrt.
Tako i biva u iluzornim, varljivim, spoljnjim ivotima. Oni ne daju ploda! Evo otkud oseaj
odvojenosti, kaskanja u mestu, nezadovoljstva, uninija.
Po starom, u oveku ivi spoljanjost: on ide u crkvu, izvrava obred i moli se na spoljanji
nain, no tu nema due, nema oseaja rasta i napredovanja, nema radosti.
U celom spoljanjem ivotu ovekovom, takoe je neprekidna besplodnost, koju dobro opisuje
Sveti apostol Jakov: elite i nemate; ubijate i zavidite, i ne moete da dobijete; borite se i
vojujete, i nemate (Jakovlj. 4, 2), tj. svi vai napori da uredite ivot su besplodni, kad nemate
unutarnji regulator koji odreuje ta je vredno u ivotu i kakva treba da bude razumna
spoljanjost, zasnovana na sili ivota.
Karakteristino je to, da dua postaje svesna besplodnosti i unutarnje izgubljenosti ivota. Ona
ovo doivljava kao ispraznost ivota i kao tugu.
Tad ljudi poinju strastveno da ispunjavaju svoj ivot spoljanjim. U odsustvu unutarnjeg
temelja i regulatora ivota, nezadrivo raste potreba za spoljanjim utiscima. ovek ne moe da
ostane nasamo sa sobom. On ne zna ta da radi sa sobom, ime da ispuni ivot. Onda tri na
ulicu, za spoljanjim utiscima; i to je dua pustija, to joj se ulica ini ivljom.
Da bi oseaj ispraznosti bio uguen, nije dovoljno ispuniti ivot spoljanjom bujicom utisaka,
nego bujicu treba uiniti neprekidnom. A poto utisci vremenom dosade, potrebno je pojaavati
njihov intenzitet. Tako ljudi uz pusto due, uz nemogunost da ive neim veim, unutarnjim,
zanosnim i interesantnim, strastveno poinju da se bacaju iz utiska u utisak, sve dok je mogue
ispunjavati svest prividom ivota. Oni moraju da poveavaju dozu tih utisaka i njihov intenzitet.
To ine da ne bi imali vremena da misle o sebi, da bi utisci koji se smenjuju i pojaavaju davali
iluziju ivota, i da bi se tako prikrila pusto. Na taj se nain odrava "opijenost ivota", i puste
due ive u toj opijenosti.
A kada duu iz bezdana lako zapahne dah pustoi, i ona silom volje odkrine oi i shvati svu
uzaludnost svoga poloaja, kraj takvog ivota je jedan - faktika fizika smrt. Na ovo ukazuju
sposobni i najsnaniji pojedinci, tj. oni koji su sauvali zrnca bogatih sila due, kako bi imali
volje da odkrinu oi i razuma da shvate sav uas neopisivog kruenja kroz pusto. Kada kod
takvih ne bi bila iscrpljena sila ivota, oni bi nastavili da ive radi preusmeravanja svoga ivota
na razumnoj (duhovnoj) osnovi, no oni sasvim naputaju ivot, jer za njega razloga vie nema,
sile su potroene, kao to su i oni potroeni u beskonanom nizu onih koji pleu ples pustoi, a da
pri tome uopte i ne primeuju kako zapravo predstavljaju samo jadne marionete ivota.

Evo ta je besplodnost due i zato se ona osuuje. Besplodnost, to je unutarnje mrtvilo. A

osuuje se zato to za sobom neminovno nosi smrt. Ona sama po sebi i jeste smrt. Osuda
besplodnosti je samo konstatacija (svedoanstvo) odsustva ivota i prisustva privremeno
skrivene smrti.
Jevanelska pria o besplodnoj smokvi daje odgovor i na poslednje mogue pitanje: zato u
odnosu na smokvu nije projavljeno Boansko milosre? Zato se smokva osuuje na smrt? Zato
Gospod od nje vie ne oekuje ploda? Zar grena i besplodna dua ne moe da se nada
Boanskom milosru? Pa Gospod je mnogo puta projavljivao pratanje i milosre! Moda se
dua pokaje i donese plod dostojan pokajanja? Odgovarajui na to, Jevanelje kae da se Boija
odluka ne donosi odmah, niti neoekivano. Gospod mnogo i dugo trpi zabludelu duu. Gospod
na svaki nain i sve vreme uva duu, hoe da ispravi njen put i da joj udahne silu ivota. I
Boansko staranje sve vreme je nad duom. Jevanelje to slikovito opisuje reima: videvi
izdaleka smokvu... Izraz videvi izdaleka sadri misao o tome da Boansko staranje nadzire sve
ivote, kako god bili razliiti njihovi putevi i koliko god daleko oni bili od Boijeg puta ivota. A
ivote Gospod nadzire ne iz radoznalosti, nego da bi NJegova brina ruka u svakom trenu mogla
da se otkrije duama, im bi se one setile nje.
Dakle, Boija briga o smokvi je postojala. I ona je bila dugotrajna. Ona je ila do krajnjih granica
Boanskog milosra i trpljenja, u oekivanju ispravljanja ivota i plodova.
U drugoj prii o seenju smokve, Gospod jasno govori o dugotrajnoj Boanskoj brizi koja je
prethodila osudi:
Neko imaae smokvu posaenu u svome vinogradu, i doe da trai roda na njoj, i ne nae.
Onda ree vinogradaru: Evo tri godine kako dolazim i traim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim.
Poseci je! Zato i zemlju da slabi? A on odgovarajui ree mu: Gospodaru, ostavi je i ove godine
dok okopam oko nje i metnem ubrivo. Pa e moda roditi; ako li ne, posei e je docnije (Lk.
13, 6-9).
Ovde vidi kako se u odnosu na besplodnu smokvu i besplodnu duu projavljuje Boije milosre,
dugotrpljenje i briga, koja se izraava kroz Boije pozive i pomo u spasonosnim sredstvima.
Sve je to bilo projavljeno, i pri svemu tome smokva i dua ostale su besplodne. I tek tada se
izrie osuda.
Oigledno je da se ona izrie u trenutku kada na smokvu vie ne deluje nikakvo zalivanje, kada
unutarnje mrtvilo paralie sve Boije pozive i kada vie nema nade za oivljavanje i preporod
due. U tom trenutku Boija presuda vie ak nije ni sud, ni osuda, nego svedoanstvo oigledne
injenice da je smokva, tj. dua, mrtva, i, dakle, beznadeno besplodna.
I tada nastupa poslednji in: smokva se sui, ivot se preseca. Taj in predstavlja logiki
zavretak besplodnosti.
Poseci je! Zato i zemlju da slabi? Zato i kome je potreban takav lani ivot? Dua je odvojena
od hranljive sredine Svetlosti i Pravde, odvojena od Boga, liena bilo kakvog korena i potpore,
osuena na alosnu unutarnju nemo, i u sebi nosi elemente raspadanja i smrti. Kao nepotrebna,

ona se uzima iz ivota, jer u tvorakom procesu predstavlja negativnu veliinu - ona je smetnja
ivotu. Zato i zemlju da slabi? Poto ima samo varljivi privid ivota, ona predstavlja i tetnu la
- hvalie se svojom slinou sa ivotom i druge dovodi u zabludu. Zato se i osuuje na smrt.
Kao to je i reeno na drugom mestu Svetog Pisma: Svako, dakle, drvo koje ne raa dobra roda,
see se i u oganj baca (Mt. 3,10).
Tako se osuuju na unitenje beznadeno besplodne due.

112. I odgovarajui Isus ree (uenicima): Imajte veru u Boga. Jer zaista vam kaem: ako ko
ree gori ovoj: digni se i baci se u more, a ne posumnja u srcu svojemu, nego uzveruje da e biti
kao to govori, bie mu to god ree (Mk. 11, 22-23).

Krotke, ali velike rei! U njima Gospod otkriva tajnu Carstva Duha.
Gospod pre svega u njima otkriva glavni i jedinstveni uslov za sudelovanje u tom Carstvu, za
stupanje u njega. To je - potpuna vera u NJega, i, shodno toj veri, nepokolebivi odlazak u silu
toga Carstva.
Zato Gospod otkriva dve strane Carstva Duha:
a)njegovu potpunu razliitost od carstva zemlje i
b)potpunu potinjenost carstva zemlje, sa svim njegovim zakonima, Boanskom Carstvu Duha.
Imajte veru u Boga! - kae Gospod, kao da time eli da oznai neki vii stupanj vere, kada se ona
podie iz teoretskog, umnog znanja i ubeenja, i prelazi u "silu", i to u silu drugog sveta. To je
sila Duha i Boga. To je - vera Boija.
Ova sila drugog sveta i pokree ovekovu duu u posebni svet Boga. Dakle, da bi ovek postao
deo tog sveta, on treba verom-silom da napreduje, i da se pogruzi u njega. Poto je to sasvim
zaseban svet, razliit od sveta zemlje, potpuno pristupanje njemu moe se ostvariti samo onda,
kada je ljudska dua u stanju da sasvim raskine sa stranim svetom zemlje, i da se celim svojim
biem, u potpunosti - tj. svim svojim mislima, oseanjima, raspoloenjem, voljom i tenjama odvoji od vidljivog, od onoga to je okruuje, te da ue u nevidljivi svet kao u realan, da osea
njegov dah, da on za nju bude vie nego iv, i da ona u njemu bude kao svoja.
Stupanje due u silu Boijeg sveta, da bi postala deo njega, treba da bude potpun. I nita, ba
nita, ak ni slaba senka, poput misli koje dolaze od sveta zemlje, ne treba da promakne u duu u
tim trenucima, zato to e prekinuti stupanje due u ovu najfiniju duhovnu silu, jer e u duu
prodreti gruba zemaljska buka.

U Boiju silu treba stupiti celom duom, kao dete, bez ikakve uprljanosti zemaljskim, i sa eljom
deteta. Eto zbog ega Gospod na drugom mestu stavlja decu za prve itelje Carstva Boijeg, i
ukazuje na njih kao na primer koji treba podraavati, kako bi dua, ugledajui se na njih, postala
deo Carstva Boijeg. "Ako se ne obratite i ne budete kao deca (tj. ako svoje due ne pretvorite da
budu kao deije), neete ui u Carstvo Boije".
Tako i ti, uzimaj primer od dece - kako ona savreno ozbiljno i celim svojim biem ulaze u svet
fantazije, razgovaraju, spore se, bore se sa nevidljivim biima, i ive u tom svetu sa svom
realnou stvarnog ivota.

113. Zato vam kaem: Sve to itete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam. I kad
stojite na molitvi, pratajte ako ta imate protiv koga; da i Otac va Koji je na nebesima oprosti
vama sagreenja vaa. Ako li pak vi ne opratate, ni Otac va Koji je na nebesima nee oprostiti
vama sagreenja vaa (Mk. 11, 24-26).

Molitva, to je - odlazak Bogu, odlazak u NJegovo Carstvo i silu Boga. Ako hoe da tvoja
molitva bude delotvorna, onda dublje i potpunije ui u tu silu. Potpunost i dubina odlaska u
Carstvo Boije zadobijaju se svecelim odvajanjem due od zemaljskog, i njenim
ustremljavanjem kroz veru-silu u svet Boga, kao u ivi i realni svet. Tad dua prelazi u svet Duha
i tada poinju da deluju zakoni Duha, a po tim zakonima, sa ljudskom duom se dogaa sve ono
to ona trai i to eli, saglasno sa silom Duha. Dua, kao deo Duha, ulazei u svet Duha i
potinivi se njegovim zakonima, dobija sve, ba sve to se nalazi u svetu Duha, saglasno
njegovim zakonima, a to je njoj potrebno. To je logiki neminovno.
Zato je i reeno: "Verujte", tj. "poite" (upor. Mk. 11, 23 i dalje) u svet Boga. I tada, to god
budete traili na molitvi, ako to to traite bude u prirodi Duha, dobiete, jer ste postali
sudeonici, lanovi tog sveta; on je za vas otvoren i njegovi darovi i zakoni rasprostiru se i na vas.
Zatim, Gospod ustanovljuje pokazatelje mogue uspenosti tvoje molitve. Poto se uspenost
molitve odreuje stepenom tvog odlaska u svet Boga, vidi se i regulator tvoga odlaska u silu
Boiju. Kao takav regulator, Gospod ustanovljava pratanje svih uvreda koje su ti drugi naneli.
Pogledaj i bie ti jasno zato je Gospod ustanovio pratanje grehova koji su ti uinjeni kao glavni
pokazatelj stepena tvoga odlaska u svet Boga.
Da bi se to potpunije pogruzio u svet Boga, treba slobodnije da se odvaja od sebe i od
zemaljskog sveta u sebi. A lake je odvojiti se od sebe onda, kada si svestan sopstvene
ogranienosti, kada osudi sebe, i ne samo osudi, nego i odbaci, kao neto nepotrebno i
bezvredno. Tada e se sa lakoom ustremiti da pronae oslonac ivota u Bogu i da se dublje
ukljui u svet Boga.

Sam ovek ne moe da donese sud o svom samoodricanju. U ogranienoj ljudskoj svesti
samoodricanje se moe okrenuti u samonaslaivanje. Zato Gospod ustanovljava objektivniji sud
o samoodricanju, i zajedno s njim sud o stepenu odlaska u svet Boiji.
Ako si ponitio sebe, ako si odstranio sopstvenu ogranienost, onda isto tako duboko treba da
odstrani i ogranienost svojih blinjih; treba da shvati da su sve uvrede koje su ti oni naneli,
rezultat iste takve ljudske nepotrebnosti i ogranienosti, i da su, moda, one ak izazvane tvojom
sopstvenom ogranienou, pa, shodno tome, ako ve odbacuje izopaenost sopstvenog ivota,
priznaj je i kod drugih, i shvati njihove grehe kao to si shvatio sopstvenu ogranienost; odbaci i
njihove grehe na gomilu svoje ogranienosti, a ljude odvoji od tih grehova i sve im oprosti.
Prihvati injenicu da su oni isto tako jadni i slabi kao i ti, i, kao to si se saalio nad sobom i
vinuo se k Bogu za ivotom, tako se saali i nad njima i uzdahni, kako bi i oni poli za tobom.
Kada oprosti, kad se saali i uzdahne zbog svih, onda e to da znai da si zaista shvatio
siromatvo ovog ivota i da si zaista sposoban da trai drugo bogatstvo, da si sposoban da ode i
ue u silu neogranienog, svedovoljnog, svesavrenog - u silu Boga.
Zbog toga, radi tvoga samopoznanja, i ustanovljava se takav regulator kakav je - pratanje
drugima. Ako si u stanju da prata drugima i zaista im prata, onda to znai da si sve pravilno
izvagao i pravilno ocenio, da si se okrenuo, i da sada laka srca trai i ide za neprocenjivim.
Kad je prisutan jedan takav pokazatelj kao to je pratanje tuih pogreaka, onda su punota i
dubina tvoje ustremljenosti ka Bogu osigurani, za njih nema prepreka, i tada je obezbeen uspeh
tvoje molitve. Tad veruj da e "primiti sve to trai u svojoj molitvi, i bie ti".

114. I kad hoae (Hristos) po hramu dooe NJemu prvosvetenici i knjievnici i stareine, i
rekoe mu: Kakvom vlasti to ini, ili ko ti dade tu vlast da ovo ini? A Isus odgovarajui ree
im: I Ja u vas da upitam jednu re, i odgovorite mi, pa u vam kazati kakvom vlasti ovo inim.
Krtenje Jovanovo da li bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi. I pomiljahu u sebi govorei: Ako
reemo: s neba, rei e: zato mu, dakle, ne verovaste? A da reemo: od ljudi? - bojahu se
naroda: jer svi miljahu za Jovana da zaista prorok bee. I odgovarajui rekoe Isusu: Ne
znamo. A Isus odgovarajui ree im: Ni Ja vama neu kazati kakvom vlasti ovo inim (Mk.
11,27-33).

Opet pitanje iskuavanja i lukavstva (upor. Mk. 8,11-12): fariseji su dobro znali kakvom silom i
vlau deluje Hristos! I sami fariseji su ve priznali vlast Hristovu kada su bespogovorno
prihvatili isterivanje trgovaca iz hrama - oni tada nisu zaustavljali Hrista osporavajui NJegovu
vlast. utali su!
Fariseji dobro znaju kakvom vlau deluje Hristos! O NJegovoj vlasti gromko i otvoreno
svedoio je prorok i pretea Jovan, kada je Hrista nazivao: Onim "Koji odozgo dolazi", "Koji
dolazi s neba", "Koji je nad svima" (Jn. 3, 31), "Jagnjetom Boijim" (Jn. 1, 29) i, konano,

"Sinom Boijim" (Jn. 1, 34). Svedoanstvo Jovanovo imalo je autoritet i za fariseje, jer su
Jovana svi smatrali za proroka Boijeg.
I eto, zaobilazei najoevidnije svedoanstvo, zaobilazei najoevidnije injenice udesnih
pojava u ivotu Hristovom, fariseji, pravei se da su objektivni istraivai istine, postavljaju
Hristu pitanje: "Kakvom vlau Ti deluje?".
Zar to nije lukavstvo? Re je opet o loe prikrivenom ljudskom egoizmu, koji ne eli da se
povinuje Boijim naredbama u ivotu, nego lano trai nekakvu naroitu orijentaciju za sebe,
dok zapravo eli da ostane gospodar ljudskog ivota i da se ne pomera sa svog samoljubivog i
samougaakog puta.
Tako biva uvek. Lukava ljudska savest, koja se hrani individualizmom i egoizmom, nikako nee
da se rastane sa lanim putevima ivota, na kojima se uljuljkuje kao umna gospodarica ivota. Ni
kada se u ivotu pojave zapovesti Boije i potresu trule oslonce ivota, lukavstvo se tih oslonaca
ipak ne odrie, jer je na njih tako naviklo. Onda se zapovesti Boije zaobilaze, kao da ih i nema,
kao da su nerazumljive. Radi sopstvenog utvrivanja lukavstvo trai zaobilazni put: as skae na
stranu poricanja Boijeg uticaja u ivotu, as, naprotiv, trai za sebe vea i jasnija udesa, kako
bi toboe postalo posluno Bogu.
Gospod razobliava lukavstvo onih koji mu postavljaju pitanje, i ne pristaje da udovolji
njihovom lanom traenju, ba kao i u sluaju odbijanja molbe za "znak s neba" (Mk. 8,12).
Tako je i sa duom koja se oslanja na egoizam i pogreno interpretira zakone Boije koji se na
nju odnose. I ona takoe vie ne slua glas Boiji. "Ti si umna, ti si uvek u pravu i trai oslonac
u sebi, odbacujui Moj uticaj. Neka tako bude i nadalje... Ja vam nita neu rei..."
uvaj se! Boj se takve ostavljenosti.

115. I poe im govoriti (Gospod uenicima) u priama: Posadi ovek vinograd, i ogradi ga
plotom i iskopa pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, pa otide. I kad doe vreme,
posla vinogradarima slugu da primi od vinogradara roda vinogradarskoga. A oni ga uhvatie i
izbie i poslae praznih ruku. I opet posla im drugoga slugu: i onoga napadoe kamenjem, i
razbie mu glavu, i poslae ga osramoena. I opet posla drugoga, i njega ubie; i mnoge druge,
jedne izbie a druge pobie. A on imae jo jedinoga sina svoga, voljenoga, pa im najzad posla i
njega, govorei: postidee se sina mojega. A vinogradari rekoe: Ovo je naslednik, hodite da ga
ubijemo, i nae e biti nasledstvo. I uhvatie ga, i ubie, i izbacie ga napolje iz vinograda. ta
e, dakle, uiniti gospodar vinograda? Doi e i pogubie vinogradare, i dae vinograd
drugima. Zar niste itali u Pismu ovo: Kamen koji odbacie zidari, on postade glava od ugla; To
bi od Gospoda i divno je u oima naim (Mk. 12,1-11).

Pria o vinogradu je - istorija ljudske due.

"ovek" koji je posadio vinograd, to je na Nebeski Otac, Gospod i Bog. Na drugom mestu
Boanskog Otkrivenja Hristos NJega tako i naziva: Otac Moj je vinogradar (Jn. 15,1). I tako na
Nebeski Otac sadi u vaseljeni vinograd ivota. U tom ogromnom vinogradu ivota, kao osnovni
okot posaen je Sam Sin Boiji. Od tog okota ide beskonano mnotvo mladica. To su ljudske due. Ja Sam okot - i kae Hristos za Sebe - a vi loze (Jn. 15, 5).
Tako Boanski Otac kroz Boanskog Sina sadi vinograd ivota. I svaka ljudska dua je vrt
Boiji, koji je preko Sina zasadio Nebeski Otac. Dua se privija uz plodonosni okot, uz Hrista;
na plodnoj zemlji Crkve ona se hrani blagodatnim sokovima, i tako u njoj sazrevaju grozdovi
ivota. Pod blagodatnim Boanskim staranjem dua se uzdie, kao divni tajanstveni vrt, kao
cvee pod suncem ivota, sa iskriavim sposobnostima uma, sa mirisnim grozdovima
beskonano sjajnih oseanja, sa vrstinom volje, kao to je vrsta punokrvna sonost njegovih
plodova.
Tako se dua pod Boanskim blagoslovom ispunjava ivotom, mirie i iskri; i sama je puna
ivota, i od svoje punote daje svima oko sebe.
Da, zaista, ljudska dua je po prirodi Boanski vrt i najbolji vinograd zemlje. Gospod je ogradio
duu ogradom jevanelskog zakona, da nita tue ne bi moglo da se uvue u Boanski vrt i da ga
pohara. I postavio je Gospod u vrtu due straarsku kulu - savest, u kojoj hodi nepotkupivi i
stalno budni uvar istote, pravde i nepovredivosti due. Konano, duu je nainio uvarkom
svih plodova dobra i darova blagodati, kako bi ona bila riznica u koju se stiu oiujui tokovi
blagodati i gde se uva nepropadljivo blago (iskopa pivnicu).
Gospod je zasadio vrtove due i razdelio ih ljudima da bi ih oni obraivali: vladajte, ubirajte
plodove, radujte se... Samo znajte dve stvari.
Prvo - vrt due je Boiji, i svaki ovek je u ivotu due samo uvar, koji e pre ili kasnije, ali
neminovno, poloiti raun.
I drugo - obraivanje Boijeg vrta, rast due, donoenje plodova i njena srea, sve je to u Bogu,
jer tu je sve sila Boija, od Boga zasaena i od Boga hranjena, i izvan te sile za duu ostaje samo
rasipanje, propadanje, nezadovoljstvo i stradanje.
Gospod je razdelio vinograde due i "otiao". To ne znai da se nakon deljenja vrtova ivota
zavrava NJegovo promisliteljsko delo i da se Bog vie ne mea u ljudske ivote. Ne, naprotiv.
Trenutkom odlaska zavrava se tvorako delovanje Gospoda i poinje NJegovo promisliteljsko
staranje za duu, koje kao da dolazi spolja.
Odlazak Gospoda oznaava to, da ovek koji je dobio vrt ivota, sada ga gaji sam, i sam tvori
spasenje due. Zar Gospod ne bi mogao da po granama povea ve sazrele plodove? Kada bi
Gospod Sam u ljudsku duu polagao plodove spasenja, onda bi se spasenje due odvijalo
automatski, u njemu ne bi uestvovala slobodna ljudska volja i slobodni napor oveka, te bi ono
tako izgubilo svaki smisao.

Dakle, Bog iz daleka nadzire ivote i spreman je da u svakom trenu prui Svoju spasonosnu
pomo; samome oveku On preputa da svesno izabere bolje za sebe i da svesno trai i zadobije
svoje savrenstvo.
Ali to odsustvo svakodnevnog oiglednog uticaja Boijeg na ljudski ivot, ovek je snagom
svoje zle volje okrenuo na svoju tetu. Predajui se svakodnevno i svakoga asa stihiji zla,
jaajui je u sebi i pretvarajui se u njenog poslunog slugu, ovek je svakoga dana slabio svoju
vezu sa silom neba. Svojim mranim umom on je pomraivao vrednost ove sile, gubei oseanje
za ukus i sposobnost slobodnog hoenja pred licem Boijim. Umesto od Boga utvrenog cilja
ivota, on je sebi za cilj postavio ono to je pristupanije ljudskoj ogranienosti - sebe samog, tj.
utvrivanje egoizma. U njegovom ivotu dolo je do zamene Boga egoizmom. Ova zamena
savravala se tim lake, to je na nju uticalo zlo sveta (satana) i sopstveno unutarnje zlo, koje se
oslobaalo egoizmom i dobijalo razmah i zadovoljenje. ovek koji se prodao u ropstvo grehu,
stalno podstican zlom, nije doivljavao svakodnevne udarce od Boga i zato je uobrazio da je on
sam stvarni gospodar svoga ivota. Kao uvar koji je pobegao sa domainovim dragocenostima,
on je iveo bezbrino i veselo, inilo mu se ak i razumno. "Dua je moja, ivot je - moj.
Sposobnosti i sile ivota su - moje. Ja sam zamislio, ja sam ubeen, ja hou, ja inim, ja stremim,
ja postiem. Sve je od mene, sve je moje..." Beskonano kruenje egoizma.
Ogranieni umovi, maleni zadaci, sitni ciljevi - tako je zaokruen ljudski ivot. Ako se tome
doda i opijenost umiljenom veselou, onda je oveku naizgled sasvim dobro: i sito, i
razumljivo, i veselo. A ako je u ivotu bilo udaraca sudbine, pokuaja promisliteljske Ruke
Boije da zaustavi zalet egoiste i da ispravi njegov ivot, oni su oveka retko urazumljivali.
ee je on ivotne neuspehe shvatao kao sopstvene pogreke ili kao borbu sa drugim istim
takvim egoistima, i tako se jo vie utvrivao u stavu ograniene samoljubivosti.
Tako Bog postaje nepotreban u ivotu. Kada je ivot zasnovan na egoizmu, moe li u njemu biti
mesta za Boga, kao za Silu od koje je - sve, iz koje je - sve, i u kojoj je - sve? Naravno, ne! Za
Boga nema mesta!
Priroda onoga to jeste ne moe da se izmeni zbog zla koje se uvuklo u duu. Bog nee prestati
da bude Gospodar due. I dua nee prestati, makar i instinktivno, da osea kako je njena priroda
- u Istini i Svetosti, te da e pre ili kasnije morati da prui odgovor o saglasnosti svoga ivota sa
Istinom i Svetou... Ovakvu prirodu stvari ovek ne moe da izmeni svojim grehom. Ona e u
ljudskom ivotu na ovaj ili na onaj nain da se projavi, makar i sasvim retko, na trenutak. I
ovek, da bi se ogradio od tih njemu sasvim nepotrebnih "prosvetljenja" o svome istinskom biu,
da bi sebi obezbedio bezbrian ivot, mora nekako da istrebi u sebi ta nepotrebna i dosadna
podseanja na sopstveno naznaenje, jer ona ometaju njegovo spokojstvo.
Pria o vinogradu opisuje nekoliko etapa kroz koje dua prolazi u guenju svetlosti u sebi; to se
zavrava potpunim unitenjem sile Boije u sebi, potpunim svesnim odvajanjem od Boga i smru
due. Pria opisuje kako gospodar vinograda due - Bog, alje Svoje sluge po plodove due. Koje
su to sluge? Aneli Gospodnji. Oni su duhovi za sluenje, koji se alju da slue onima koji e
naslediti spasenje (Jevr. 1, 14), tj. oni, Aneli, po ovlaenju Gospoda, slue ljudima na
njihovom zemaljskom putu spasenja.

Oblici ovog sluenja su razliiti. Meu njima je i sabiranje dobrih dela onoga ko se spasava.
Otkrivenje Svetog Jovana Bogoslova govori o Anelima koji sabiraju podvige Svetih, kada kae
da pred prestolom Gospodnjim stoje Aneli sa aama koje su pune molitava Svetih.
Na koje sve naine Aneli trae ljudska dobra dela?
Do toga dolazi kroz razliite oblike uticaja na ljudski ivot, koji bude saznanje i svest i podseaju
oveka na to da on ivi loe, da se stalno vrti u krug, i to ne samo u pustoi, nego i u zlu, i da u
njegovom ivotu nema temelja - nema dobra. Svi ti oblici uticaja na ljudski ivot uoptavaju se u
glasu savesti koji se podie u oveku: "Nemoj tako da ivi... Popravi se...".
Ovde treba jo ukazati na okolnost da se, saglasno rei Boijoj, uticaj na ljudski ivot Anela
Boijeg, kao sluge promisliteljskog staranja Samoga Boga o ivotu, dogaa u najpovoljnijim
trenucima ovekovog ivota, kada se, kako izgleda, dua najlake odaziva na Boije podseanje i
promisliteljski uticaj na ivot ovekov. Pria ovu misao potvruje reima: I kada doe vreme,
posla (gospodar vinograda) vinogradarima slugu. Kada doe vreme, tj. U pogodnom,
najpovoljnijem trenutku.
I tako u duu, u kojoj se vrsto ugnezdio egoizam - zlo - i u kojoj je zaboravljen Bog kao
Domain ivota, poinje da prodire brino podseanje na njen dug. Ona isprva jednostavno
odbacuje takva neprijatna podseanja: as "ona nema vremena da se bavi takvim stvarima (da
razmilja o dobru, o svome dugu)", as kae "to je nepotrebno" i "preivee... i drugi tako ive",
as "potrudiu se kasnije... razmiljau o tome kad budem stariji..." Reju, ovek tera od sebe
svako dobro. Ono mu je zaista strano, dosadno i neprijatno. ovek se brani, spreman je ak i da
bije nezvanog gosta - Istinu. I istina se proteruje iz due praznih ruku. A oni ga uhvatie
(vinogradari slugu), izbie i poslae praznih ruku.
To je prva etapa unitavanja due. Za njom dolazi druga.
Uestalo izbegavanje Boijih poziva od strane due prelazi u gnev. Upozorenja savesti poinju
da ljute duu. Pod uticajem razdraenosti u odnosu na svetinju, ovek iz stanja odbacivanja
prelazi u napad na nju, da bi uguio u sebi svaki traak istine.
ovek sa gnevom nasre na ono to je bilo sveto, to ga je rukovodilo u ivotu, i "kamenjem ga
razbija". "Kamenjem", to znai grubim i tekim udarcima, koji dolaze od njegove ivotinjske
prirode, ovek razbija ono neno, veliko, to je bilo u dubini due, to je osvetavalo njegov ivot
i upravljalo njime. Tako ovek sa cinizmom gazi svetinju, sa cinizmom je skrnavi, kao da se sila
zla u njemu boji te svetinje i njene moi; on eli da je udari svojom ivotinjskom apom, kao da
se sveti za svoju niskost, za svoju unutarnju nitavnost i ropstvo.
Tako sluga u odsustvu gospodara udara na njegove stvari. Ispunjava se ono to je opisano u prii:
I opet im posla drugog slugu; i onoga napadoe kamenjem, i razbie mu glavu, i poslae ga
osramoena.
Posle toga dua prelazi na sledei stepen svoga unitenja. Pozivi savesti se uguuju. Onome to
je sveto, uopte se vie ne doputa pristup u duu. Ono je zgaeno i ubijeno. Poslednja svetlost je

utihla. U oveku je zavladalo i gospodari ono ivotinjsko, zversko, i sam ovek postao je samo
ivotinja i zver. Dolo je do potpunog duhovnog okotavanja.
Pria kratko opisuje ovu etapu propadanja due: I opet posla drugoga, i njega ubie.
Odmah potom pria imenuje sledei, dugaki period duhovnog ivota, kada se u dui, koja se
oslobodila straarske kule - savesti, odvija obesni, niim ne zadravani pir zla.
Zlo koje se zacarilo unutar oveka mora da se zadovolji. Ono preuzima svu kontrolu. ovek je
samo njegov jadni i posluni sluga. Kruei opijen i ne primeujui vie nita, ispunjen tamom i
mrakom propadanja, ovek (da li je to uopte jo ovek?) nezadrivo hrli u propast, ka svome
krajnjem cilju.
Ovo je period progresivnog unitavanja due. Slikoviti jezik prie ga kratko i izraajno prikazuje
reima: I mnoge druge, jedne izbie a druge pobie.
Konano, dolazi poslednja etapa - "etapa nestajanja". NJoj prethodi poslednji uticaj Promisla na
ljudsku duu. Dui koja propada Gospod poslednji put otkriva Svoja obeanja. Otkriva joj, da je
upravo radi nje zemlji dao ono najbolje, jedinstveno - Svoga Sina, i da je ljubav Boga Sina
prema palom oveku u stanju da pokrije sve njegove prestupe.
Kroz taj poslednji poziv upuen dui, Gospod kao da joj iznova radi njenih prestupa alje Svoga
Sina, da bi On oveku dao oprotaj i podigao ga. Kao odgovor na taj poziv ljubavi, dua, koja se
sada ve sasvim utopila u grehu, savrava poslednji in svoga pada - ubija Boga u sebi.
U tom trenutku ivota, zlo savetuje svoga slugu - oveka, da treba da stavi taku na netraeni
uticaj nekakve spoljanje sile, koja nastoji da igra rukovodeu ulogu u njegovom ivotu. "Sila
Boija? Nema nikakvog Boga! Hristos je - mit! Ko to gospodari mojim ivotom? Sve osim mene
samog su - bajke i obmane. Dole Bog!"
Poslednji juri razuzdanog uma i uprljanog srca objavljuje da Bog ne postoji i da ivot nije pod
NJegovom kontrolom. Bog se izbacuje ak i iz misli i svesti. I uhvatie ga (Sina), i ubie, i
izbacie ga napolje iz vinograda.
U tom asu, im su se zatvorila vrata vinograda, ivot je bio okonan. Sada je zlo u potpunosti
zavladalo duom. Sa zlom je zavladala tama, propadanje, propast i smrt. Boga nema u vinogradu,
istonik ivota je preseen, jer vinograd je Boiji, i sve je u njemu od Boga, i postoji kroz NJega.
Nema Boga - dakle, nema vie ni ivota u vinogradu. Ograda je sruena, sruena je i straarska
kula, pivnica je opustela, uprljana i propala.
U nekadanjem vrtu due, sada je - smrt. Zlo je izjelo korenje. Strasti su isuile zelenilo. Opalo je
lie i osea se zadah trulei. ivota nema. Samo smrt. Tako, kada je dua ostavila Boga, njena
smrt je neminovna. To je neporeciva logika.
Doi e (Gospodar i Domain) i pogubie vinogradare i dae vinograd drugima. Dae drugima jer tu sada vie nema vrta ivota. On je izgaen porokom i sasuio se. U dui je zavladala

potpuna pusto. U njoj ne samo da nema "Duha ivota", nego su se pogasile ak i prirodne
duevne sposobnosti. Gasi se razoren um. Oseanja su proterana na usku smrdljivu stazu poroka.
Slaba i oronula volja bespomono se vue po zemlji.
Vrt ivota bie zasaen u novim duama, koje su kraj (Boijeg) potoka, gde list (njihov) ne vene
(Ps. 1,3), gde je ivot od Boga, s NJim, u NJemu, prema NJemu, gde je rast obilan, cvetanje
bogato i "plod mnogi".
Gospod zavrava priu reima Svetog Pisma Starog Zaveta. One su upuene tebi. Dobro ih
zapamti! One predstavljaju opti zakljuak prie.
Zar niste itali u Pismu ovo? Zato ste zaboravili Istinu koja vam je otkrivena, da je kamen koji
odbacie zidari postao glava od ugla! Zato vi, nerazumnici, zaboravljate da je krajeugaoni
kamen ivota - Bog. I ta bez tog kamena? Jer itavo zdanje ivota se rui kad izvue temelj
ispod njega! Zar to nije jasno?
To bi od Gospoda. To je zakon ivota! To je neminovno.

116. A oni (fariseji) doavi (Hristu) rekoe mu: Uitelju, znamo da si istinit, i ne obazire se ni
na koga; jer ne gleda ko je ko, nego zaista putu Boijemu ui. Reci nam dakle, treba li esaru
davati porez ili ne? Da damo ili da ne damo? A on znajui njihovo licemerje ree im: to me
kuate? Donesite mi dinar, da vidim. A oni donesoe. I ree im: iji je ovo lik i natpis? A oni mu
rekoe: esarev. I odgovarajui Isus ree im: Podajte esarevo esaru, a Boije Bogu. I zadivie
mu se (Mk. 12,14-17).

Fariseji Hristu postavljaju pitanje o sukobu ljudskih obaveza u odnosu na zemaljski i na

Boanski poredak. Pozivajui se na to da Hristos "zaista ui putu Boijem", fariseji Ga mole da
im kae kako treba da ive i da postupaju, i kojem putu da daju prednost.
Poto je oigledno da je Boanski put uzvieniji i vaniji, iz toga proizilazi da bi zemaljski
poredak trebalo zanemariti i da mu se ne bi trebalo potinjavati, na primer, da ne bi trebalo
plaati poreze, to su fariseji i pitali. Gospod sa zadivljujuom jasnou odstranjuje lukavu
misao: uzima novac sa carevim likom i nateruje one koji Ga iskuavaju da priznaju da je novac
carev, pa izvodi zakljuak: "Novac je carev, vi ga koristite u okviru vaeg zemaljskog poretka,
zato sauvajte taj poredak. Ako on trai poreze, platite poreze. Uostalom, vi ete porez i platiti
carevim novcem. Tako dakle, dajte caru carevo. Na zemlji dajte zemaljsko".
A Moje Carstvo je drugaije. I Boiji put - to je put due i njenog spasenja. Tu je potrebno neto
drugaije, neto svoje. Ne pomiljajte na to, da ete na njemu da se ograujete zemaljskim
poretkom i da ete time sa sebe skidati odgovornost za nepridravanje toga puta. Ne, carevo
dajte caru. A Bogu podajte Boije. Boije se od vas uvek trai. A ispunjavanje zemaljskog ne
iskljuuje Boije."

Gospod razgraniava zemaljski poredak i Svoje Carstvo. ovek se telom nalazi u zemaljskom
poretku, i nuno mu je potinjen kako bi opskrbio svoje telo, dok se Boije tie due i njenog
spasenja: tu deluje zakon Boiji u svoj svojoj snazi, i njegova obaveznost se nikako ne moe
pokolebati zavisnou od zemaljskog zakona. Za oveka koji ivi u okviru zemaljskog poretka i
koji je potinjen tome poretku, ali gradi sopstveno spasenje, Boiji zakon je i dalje obavezan u
svakoj svojoj joti. Ono to predstavlja zakon na putu Boijem, ono to je Boije, to i izvravajte
radi Boga, i ne pravdajte se time - da to toboe nije u skladu sa zemaljskim poretkom.

117. I dooe mu (Hristu) sadukeji, koji kau da nema vaskrsenja, i zapitae ga govorei:
Uitelju, Mojsej nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi enu a dece ne ostavi, da brat njegov
uzme enu njegovu i da podigne seme bratu svojemu. Sedmoro brae bee: i prvi uze enu, i
umre bez poroda, I drugi je uze, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i trei. I uzee je sedmorica
i ne ostavie poroda. A posle sviju umre i ena. O vaskrsenju, dakle, kada vaskrsnu, kojega e od
njih biti ena? Jer su je svih sedam imali za enu. I odgovarajui Isus ree im: Ne varate li se
zato to ne znate Pisma ni sile Boije? Jer kad iz mrtvih vaskrsnu, niti se ene ni udaju, nego su
kao aneli na nebesima. A za mrtve da vaskrsavaju niste li itali u knjigama Mojsijevim kako mu
ree Bog kod kupine govorei: Ja Sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Bog nije
Bog mrtvih, nego ivih. Vi se, dakle, veoma varate (Mk. 12,18-27).

Kakav grub nain razmiljanja - o zakonima ivota duha suditi na osnovu ivota tela, i o
nebeskom poretku suditi na osnovu ogranienog a esto i grenog poretka zemlje!
Tako grubo razmiljaju i sadukeji, i misle da su u pravu, pa sa pakou pitaju Hrista: ija e po
vaskrsenju iz mrtvih biti ena koja je imala sedmoricu mueva?
A Hristos, pre nego to odgovori sadukejima, konstatuje neobinu grubost njihovih misli: "To
vam nije jasno?", tj. zar ne vidite i sami svu besmislenost svoje nedoumice?
No, takav je zakon due koji vai sve do danas. Misao nije samo kretanje nekakve nervne
energije (to kretanje je spoljna manifestacija misli, ali ne i sama misao). Ona je refleks due. Ako
je priroda due uzviena, onda e biti uzviena i ljudska misao, a ako se dua davi u telesnosti,
onda e i ljudska misao postati gruba i telesna. I ovek e, ni sam to ne primeujui, razmiljati
grubo i telesno.
Pogledaj kako se to u ivotu potvruje na svakom koraku - kako po meri duhovnog slabljenja
ovekovog slabi i postaje materijalna i njegova misao, i o svim dogaajima ivota on poinje da
razmilja grubo i vulgarno. Tako i mora da bude: misao je odraz due, i kada doe do pada due,
onda ovek poinje vulgarno da razmilja o duhovnim pojavama. A poto sa slabljenjem duha i
savest postaje gruba i okorela, vulgarnu misao sada prate jo i podsmeh i zloba upereni protiv
onoga to je sada iznad pale due, to joj ne odgovara i to joj je sasvim neshvatljivo.

Eto zbog ega je pitanje sadukeja tako grubo i zato oni sa podsmehom pitaju o buduem ivotu.
NJima je uzvienost due strana i neshvatljiva. Oni grubo izvru predstavu o buduem ivotu i
prilagoavaju je stepenu svoga duhovnoga stanja. Kao da se svete za gubitak sopstvene
uzvienosti i sposobnosti da je razumeju, oni postaju podsmeljivi i pakosni.
Ispravljajui sadukeje, Gospod ukazuje na to ta je potrebno za pravilno suenje o projavama
Duha uopte, a posebno za donoenje sudova o buduem ivotu, to je i bilo pitanje sadukeja.
Gospod kae da je za to, kao prvo, potrebno poznavanje Boanskog Otkrivenja (Pisma). U
Boanskom Otkrivenju oveku je saopteno ono neophodno, to iskustvo ne moe da mu otkrije,
ali to mu je nuno za razumevanje ivota.
Meutim, samo poznavanje Pisma nije dovoljno. Potrebno je, kao drugo, imati u sebi Silu
Boiju, koja bi otvorila oi due i omoguila da rei ivota budu shvaene i uinjene ivim.
LJudi sa niskom i zatvorenom duom, po rei Boijoj "oi imaju, ali ne vide, ui imaju, ali ne
uju".
Suditi o duhovnim pojavama, a pri tome ne biti prosveen Duhom, isto je kao kada bi nepismen
ovek poeo da objanjava najnovija dostignua u oblasti elektrike. Po prirodi, tako i biva kada
se u bogootkrivenu oblast meaju umovi koji nisu prosveeni silom Boijom. NJihovi sudovi su
po pravilu grubi, a umesto dokaza istiu se podsmeh i zloba. Tako je bilo i kod sadukeja.
Prva istina venosti sastoji se u tome da je ljudski duh besmrtan i vean, kao to je besmrtan i
vean Bog - Istonik svakog ivota, pa dakle i Istonik ljudske due. Kao to ivot ne umire, tako
e, oigledno, veno da bude iv i njegov Istonik, i sve to je on rodio i othranio. To je aksiom. A poto ljudska dua krije u sebi esticu tog venog istonika ivota, onda je kroz tu
esticu venosti i ona sama prisajedinjena venosti.
Gospod i kae: "Bog u Avraamu, u Isaku, u Jakovu". Bog ivota, Onaj Koji ne umire, On je u
njima, i oni nisu mrtvi. Bog nije smrt. Bog je - ivot; i gde je On, tamo je venost i besmrtni
ivot: Bog nije Bog mrtvih, nego ivih.
Dakle, neumiranje, tj. besmrtnost ljudske due - takoe je aksiom, sasvim razumljiv ak i
prirodnom saznanju: ako trulena, propadljiva i stalno nepostojana materija nije unitiva, kako
onda moe da bude uniten nepromenjivi i postojani duh?
Gospod je otkrio i drugu istinu venosti - istinu o tome da e budue Carstvo, osloboeno od
zemlje, tela i trulei, biti Carstvo istog besmrtnog duha, i da se kao takvo, ono sasvim razlikuje
od zemlje sa njenim poretkom; ono e biti nalik na Carstvo bestelesnih Anela.
Dakle, mi o tome Carstvu nita ne moemo da znamo, osim onoga to je otkriveno u Rei
Boijoj. Sve ljudske predstave o njemu, preuzete od zemaljskih pojava, neosnovane su, a drsko
pripisivanje Carstvu venosti usko ogranienih i nepostojanih predstava, obino je bogohuljenje.
Za verujuu duu, u buduem Carstvu, koje je otkrio Gospod, nalazi se sva punota: ako hoe da
bude sa Gospodom, uvaj u sebi esticu Boanskog Duha. Sa njom si besmrtan, i posle telesne

smrti otvorie ti se venost; u svetu Anela, koji je pripremljen za tebe, bie konano "blaen u
svemu", tj. okusie beskonanu sreu.

118. I pristupi (Hristu) jedan od knjievnika... i zapita ga: Koja je zapovest prva od sviju? A Isus
mu odgovori: Prva je zapovest od sviju: uj Izrailju, Gospod Bog na je Gospod jedini; i ljubi
Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim, i svom
snagom svojom. Ovo je prva zapovest. I druga je kao i ova: LJubi blinjega svojega kao samoga
sebe. Druge zapovesti vee od ovih nema. I ree mu knjievnik: Dobro, uitelju, pravo si kazao
da je Bog jedan, i nema drugoga osim NJega; i ljubiti NJega svim srcem svojim i svim razumom
i duom i svom snagom, i ljubiti blinjega kao samoga sebe, vee je od sviju paljenica i rtava. A
Isus videvi kako pametno odgovori ree mu: Nisi daleko od Carstva Boijega (Mk. 12, 28-34).

Ovde je Gospod ukazao na dva oslonca koji obuhvataju sav ljudski ivot. Jedan od njih daje
teoretsko (metafiziko) opravdanje ivota, dok drugi predstavlja praktini, ivotni dodatak prvog
oslonca. Oba u celini, kao dve kotve i dva stuba ivota, poivaju na nepokolebivom temelju i
podiu ivot od nitavila zemaljske praine do zanosne nebeske visine, dajui mu potpunu
ispunjenost, koja ide do punote njegovog dovravanja u venosti.
Evo teoretskog (metafizikog) opravdanja ivota: Bog je - Istonik ivota. Gospod Bog na je
Gospod jedini. I nema drugog (Istonika ivota) osim NJega. Sve je od NJega, i sve je u NJemu.
Konano, i ovek je od NJega... ovek e biti iv samo u NJemu... A potom e biti deo NJega
zauvek! I kao deo NJega, koji ivi samo NJime i u NJemu, ulij se u NJega celim svojim biem.
Zavoli Ga onoliko koliko smrtnik uopte moe da voli, do samozaborava. Ui u NJega svim
srcem, svim svojim razumom, svom snagom svojom. Predaj mu se u ljubavi do potpunog
unitenja sebe... Da tebe vie ne bude... Nego da ivi ti u NJemu i On u tebi.
To je prva kotva i utvrenje ivota. NJime se odreuje mesto ljudskog ivota u vaseljeni. Tvoj
ivot je deo Boanskog ivota. Opravdanje tvoga ivota, kao i opravdanje ivota itave
vaseljene, je u ustremljenosti prema Istoniku ivota - Bogu, u primanju od NJega sve punote
ivota i u zavretku ivota kroz slivanje sa NJim.
Gospod ukazuje na drugu kotvu ivota i njome odreuje kakvo treba da bude praktino
ustrojstvo ljudskog ivota. Ako svaki ivot predstavlja tvorevinu Boiju i ako je u ljudski duh
udahnuta estica Boanskog Duha, onda znai da nad ivotom koji okruuje oveka stoji
promisliteljska Ruka Boija, a ljudi, koji okruuju oveka, isto su tako nosioci estica Boanskog
ivota.
Dakle, ako Bog treba da bude svo ustremljenje ljudskog ivota i sva ljubav ovekova, onda gde
god i u emu god Bog bio prisutan, na to treba da bude usmerena i ovekova ljubav, tj. ovek
treba da svoju ljubav usmeri prema svim Boijim stvorenjima - on je duan da ljubi druge ljude,
one koji ga okruuju, blinje.

I vie od toga. Poto je Bog u Svojoj sutini nevidljiv za oveka, i poto mu se otkriva samo kroz
Svoja stvorenja, kao, na primer, kroz druge ljude, onda se i projavljivanje ovekove ljubavi
prema Bogu najbolje moe osetiti u ljubavi prema drugim ljudima. Eto zbog ega se, na drugom
mestu Boanskog Otkrivenja, ljubav prema blinjem istie ak u prvi plan ivota, i postaje
pokazatelj i mera i same ljubavi prema Bogu.
Boga niko nikada nije video - pie Sveti jevanelist Jovan - Ako ljubimo jedni druge, Bog u
nama prebiva... koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu. Ako ko ree: LJubim
Boga, a mrzi brata svojega, laa je; jer koji ne ljubi brata svojega kojega vidi, kako moe ljubiti
Boga, Kojega nije video? Apostol svoju pouku zavrava ponavljanjem Jevanelskih rei: I ovu
zapovest imamo od NJega (od Boga: Koji ljubi Boga, da ljubi i brata svojega (1. Jn. 4,12, 16, 20,
21).
Tako je ljubav prema blinjem objavljena kao drugi stub ivota. Iz praktinih razloga, ona
postaje merilo i same ljubavi prema Bogu. Obrazuje se zatvoreni krug. Boija ljubav se izliva u
svet i u ljudski duh. LJudski duh, roen od te ljubavi, sa svoje strane ushodi ka svome Istoniku Bogu, kroz zemaljske zrake Boije, koji su razasuti u ljudske due. Kroz svoju ljubav prema tim
duama i kroz Boanske zrake koji su u njima, ovek ushodi ka njihovom nebeskom centru Bogu.
Ukazavi na dva oslonca ivota, Re Boija odreuje uslove njihove delotvornosti; Ona odreuje
kako treba voleti Boga i blinje da bi ta ljubav donela plod. Zapoveeno je da Boga treba ljubiti
svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom.
Srce je centar duevnog ivota. Shodno tome, zahteva se da ustremljenost Bogu ne bude povrna,
nego da najvea dubina due bude okrenuta Istoniku ivota i ustremljena ka NJemu. Kada
obraenost Bogu doe iz dubine ovekove due, onda ona obuhvata svu duu i sve njene
sposobnosti, sav njen "um".
Ali re Gospodnja se ne zadovoljava ni ovakvim, reklo bi se iscrpnim odreenjem ljubavi prema
Bogu. Ona dodaje jo jednu karakteristinu crtu: ljubi Boga svom snagom svojom, tj. svu silu
ivota, pa ak i silu tela, svu fiziku silu ivota uloi u tu ljubav, kako ni jedan atom tvoga ivota
ne bi ostao nedelotvoran, nego da bi se sve ivo u tebi, sve bez ostatka, sjurilo u silu tvoje
punote, zadovoljstva i blaenstva. Eto tako treba da zavoli!
Ukazuje se i na uslov za delotvornost ljubavi prema blinjima.
LJubi blinjega svojega kao samoga sebe... U dodatku "kao samoga sebe" postavljeno je merilo
tvoje ljubavi. Da tvoja ljubav ne bi bila besplodna, mrtva, odvojena od ivota, da ne bi bila
konstrukcija za samougaanje, ti svako delo ljubavi proveri na sebi: da li bi ono bilo dobro za
tebe i radi tebe ili ne?
To je idealno merilo. Ono stoji u neraskidivoj vezi sa tvojim unutarnjim biem, potpuno mu
odgovara i odraava ga kao ogledalo. Uz to merilo, moralni nivo tvoga dela, obraenog blinjem,
opada ili raste zajedno sa tobom samim. I po meri tvoga duhovnog rasta, raste i tvoje delo
ljubavi.

Kada u svome unutarnjem rastu doe do savrene ljubavi prema sebi, a savrena ljubav prema
sebi u Hrianstvu je "odbacivanje sebe", onda zamrzi i pogubi sebe (Mk. 8, 34-35) - tada e i
drugoga moi savreno da zavoli, tj. do samoodricanja.
Eto zbog ega na drugom mestu Hristos kao granicu ljubavi stavlja - ljubav do smrti. Od ove
ljubavi niko nema vee, da ko ivot svoj poloi za prijatelje svoje (Jn. 15,13). Zapovest o ljubavi
do smrti nikako ne protivrei zapovesti o ljubavi prema blinjem kao prema samome sebi. U
njima je jedinstvo i zatvoren krug: ti e blinjega upoznati i zavoleti kroz sebe; i kada sebe
pozna do samoodbacivanja, tek onda e i drugoga moi da zavoli do samoodricanja.
Zatim se ukazuje na jo jedan uslov za delotvornost zapovesti, a to je da ih ovek uini stvarnim
opravdanjem ivota, tj. da ih istakne u prvi plan svoga ivota i da ne izmilja nikakve druge
oslonce ivota. U njima (ovim zapovestima) dato je sve. U njima su sav Zakon i svi Proroci. Ne
zatamnjuj ih niim i ne zagrauj ih nekakvom drugom lanom dekoracijom ivota! ak ni radi
samog sluenja Bogu ne izmiljaj nita to bi pomrailo i odgurnulo u stranu zapovesti ljubavi,
jer je ispunjavanje tih zapovesti vee od sviju paljenica i rtava.
Dakle, u sluenju Bogu na prvom mestu dri ljubav, obraenost i ustremljenost k NJemu svom
duom. Osim ljubavlju, nemoj da se pravda niim spoljanjim, tj. nikakvim "paljenicama". I u
praktinom ivotu, stalno imaj i dri pred sobom ljubav prema ocu i brai. Neka ta ljubav bude
prvi zadatak tvoga ivota - njegov temelj, stub i oslonac. Takoe, ne pomiljaj na to da nekim
drugim zadacima zameni ovaj, niti da podupre ivot drugim osloncima, koliko god ti se oni
inili razumnim i potrebnim, ak i ako bi ti izgledali kao "rtve". Takva zamena bila bi uzaludna
stvar. Svi tvoji oslonci, bez ove dve kotve, bie truli, i svako opravdanje ivota, bez njih,
predstavljae obmanu.
Takva obmana moe samo privremeno da se odri, pa ak (kao tvoja "rtva") i da te utei, ali pre
ili kasnije otkrie se pravo stanje stvari, lani oslonac e propasti, a varljiva dekoracija ivota e
se sruiti. I to stoga, to osim sile ljubavi nema drugog temelja ivota. A pokuaj da se taj temelj
zameni ili potisne, te da se postave drugi, toboe razumni oslonci ivota, predstavlja bezuspeno
naprezanje sa ciljem da se zdanje ivota podigne na vazduhu. Kloni s takvog nepotrebnog
poduhvata. Propae. Uguie i tebe samog.
Konano, Boanska re otkriva razlog zbog koga zapovesti o ljubavi prema Bogu i blinjem
predstavljaju temelj ivota.
uvanje ovih zapovesti obezbeuje opravdanje ivota. To je razlog!
Knjievnik koji je razgovarao sa Hristom prihvata ove zapovesti, i, kao to se vidi, spreman je da
ih sledi u ivotu. On potvruje Hristu da su, prema njegovom znanju, ove zapovesti centralna
taka zakona i ivota, i da su one iznad svega ostalog, iznad sviju paljenica i rtava. Na takav
stav Gospod odgovara knjievniku: Nisi daleko od Carstva Boijega. A knjievnik, ak, nije ni
bio Hristov uenik!
Eto gde je razlog to je ljubav toliko znaajna. Ona je put u Carstvo. Ona je put u Carstvo Boije
ak i za one koji u datom trenutku ne idu za Hristom.

I to je istina! Kada je ovek Boga uinio Istonikom celoga svoga ivota, kada je svu silu svoga
ivota usmerio ka Nebeskom Ocu, kada je Bogu upuen svaki uzdah i kada On usmerava svaki
korak, kada je u svetlosti takve obraenosti Ocu ovek i sebe i druge shvatio kao prizvanu decu
Boiju, kada se osvrnuo na sebe i uasnuo se sopstvene niskosti, onda e se on, sigurno, svim
srcem prilepiti uz Oca, sebe e odbaciti daleko, sve do mrnje prema sebi (zemaljskom) i
potpunog samounienja, pa e, makar i napipavajui, otpuzati ka Ocu. Kuda? Pa kuda bi ovek
mogao da se baci, kod takvog shvatanja ivota, osim ka svetlosti Oevoj. On e otpuzati u
svetlost Oevu, ka NJegovom Carstvu.
I kada pred njim - nemonim, slepim, zabludelim - zatreperi svetlost Hristova koja izvodi na
svetli put Carstva, tada e on svom svojom duom da prihvati ruku Spasiteljevu i onda e
neminovno ui u Carstvo Boije.

119.I odgovorivi Isus ree uei u hramu: kako govore knjievnici da je Hristos sin Davidov?
Jer sam David kaza Duhom Svetim: Ree Gospod Gospodu mojemu: sedi meni s desne strane,
dok poloim neprijatelje tvoje za podnoje nogama tvojim. Sam David, dakle, naziva ga
Gospodom, pa otkuda mu je sin? I mnogi narod sluae ga rado (Mk. 12,35-37).

U sve vekove "knjievnici" postavljaju pitanje o Hristu i reavaju ga u duhu jerusalimskih

knjievnika. U sve vekove malena misao malenih "knjievnika" dovijala se da "razumno",
kritiki prie Hristu, i da do kraja razotkrije "zagonetku" o NJemu. U sve vekove ogranieni
ljudski um trudio se da naini novu kulu od karata, koja bi u korenu unitila potovanje Hrista.
U svakoj epohi, "knjievnik", predstavnik te epohe, prilazio je zadatku ruenja Hrista kao Boga
po svojoj meri. To je bila uslovna, krajnje ograniena mera datog vremenskog perioda, mera
vladajuih pogleda i tenji, mera vladajueg pravca u nauci i filosofiji. U svakom sluaju, bila je
to "kriva mera" linog moralnog stanja "knjievnika".
I to je "knjievnik" bio neukiji i moralno nii, to je neuzdraniji i razuzdaniji bio njegov pristup
"razumnom" shvatanju Hrista. A svaki se "knjievnik" upinjao da ue meu velikane. Svaki od
njih je, kada bi se uhvatio za neku misao, stvarao itavu razornu teoriju, u kojoj bi se bezvredni
deo materijala o Hristu prilagoavao toj novoj, "genijalnoj" ideji, dok je vei deo injenica o
Hristu odbacivan pod izgovorom neautentinosti i neupotrebljivosti izvora.
Likujui, svaki od njih je sebe predstavljao kao nedostinog pobednika koji je razobliio sve
tajne i izlio na ljudski rod blagodatnu svetlost istine. Svaki od njih je o svome "otkriu" do
iznemoglosti ponavljao: "To je nauka. To je logika. I ta je ostalo od vaeg Hrista?"
Jadna ljudska misao! NJoj uopte nije jasno, da ako je kod najumnijih i najestitijih
"knjievnika" i bilo nekakve logike i istine, to je bila logika i istina miijeg ugla, logika nadute
abe i istina mrava, koji je dohvatio mrvicu i umislio da je postao bogat.

Jadna ljudska misao! Ona je nemona da se vine do vaseljenske logike i shvati istinu ivota.
Tako se zaplie u gomile svojih malih istina, ponekad fantastinih i izmiljenih, a ponekad i
sasvim primitivnih.
Hristos je dugotrpeljiv, i mnogo ta moe da istrpi veno Hrianstvo.
Kako Hrista i Hrianstvo sve nije klevetala ograniena ljudska misao tokom svog
mnogovekovnog lutanja. Hristos je as prorok, as humani moralni uitelj, as judejski
pobunjenik protiv rimske vlasti, i tako dalje, u varijacijama bez kraja, a kao zakljuak: u pitanju
je - mit. On nikada nije ni postojao. Kada je Hrianstvo u pitanju, iskrivljavana je svaka pojava i
svaki korak njegovog ivota, kako bi se prilagodilo ovoj ili onoj unapred prihvaenoj teoriji.
U Jevaneljima je izvrtana svaka re. Prezrivo su odvajali "pozajmljeno", podvlaili "kasnije
dodato", zaobilazili "sumnjivo". Zaplitali su se u onome to je prosto i jednostavno, tako da su na
kraju doli do tvrdnje koja zapravo predstavlja bankrot njihove misli: "Nema nieg
verodostojnog, i mi nita ne moemo da kaemo".
I eto, uz svu tu miiju buku, ostae iva i veno istinita jevanelska re koja prati priu o
uzaludnim naporima knjievnika da "razoblie" Hrista: I mnogi narod sluae Ga rado.
Tu je miija buka sa donkihotovskom samoumiljenou i "ruenjem temelja", no Hristos stoji
svagda uzvien, veno iv i ivotodavan, zanosan, upuujui poziv, uvek iznad sveta i blizak
srcu, spreman da svima oprosti i da sve prigrli.
Hristos nepomino stoji u svetu, kao veno besmrtni Istonik jedine istine i svetlosti. On stoji
kao izvor svakog ivota, kao Otac koji poziva i ljubi, i ujedno kao nelicemerni Sudija.
I do danas je istinita re: "sluahu ga rado". Do danas i veno On e privlaiti iste due. One e
se obraati NJemu i u radosti i u tuzi, jer zemlja ne moe da primi veliku radost, niti da utei
tugu.
Samo e On dati sreu i mir dui.
Tu je miija buka. No, Hristos stoji i stajae, veno besmrtan i privlaan.
Razmisli i sam. ta to znai? ta znai to, to i pored ruilakih naleta knjievnika, koji
Hrianstvo "pazbijaju u prah", Hristos velianstveno stoji, a iste due se privijaju uz NJega,
spremne da Ga sluaju, rado, za itavu bezgraninu venost?!

120. I govorae im u nauci Svojoj: uvajte se knjievnika koji vole da idu u dugakim haljinama,
i da ih pozdravljaju na ulicama, i ele prva mesta po sinagogama i zaelja na gozbama, Oni to
jedu kue udovike, i lano se mole dugo, bie jo vema osueni (Mk. 12, 38-40).

Gospod upozorava knjievnike, koji su bili uitelji zakona, i izrie im "najteu osudu". Zbog
ega? Zbog dugih odea? Zbog prvog mesta u sinagogama? Zbog prvih mesta na gozbama? Ne
zbog toga, samog po sebi, nego zbog licemerja. NJihova spoljanjost nije odgovarala
unutarnjem, kod njih je sve bilo samo za prikazivanje, ak i molitva: "dugo se mole da ih vide".
Dakle, duga odea, predsedavanje u sinagogama i na gozbama osueni su kao pokazatelji
licemerne sujete.
Da li osuda pogaa i Zakon iji su predstavnici bili knjievnici? Nikako. Zakon nita ne gubi od
svoje svetosti i vrednosti za ivot, bez obzira na to to su njegovi predstavnici na zemlji loi,
sujetni i licemerni. Zakon je jedno, a njegovi sluitelji su drugo. Zakon Boiji ostaje veno sveti
Zakon od Boga, a loi sluitelji Zakona ponee traginu osudu, kao sluge koje su znale volju
Gospodara, ali je nisu izvrile... Oni e biti "bijeni mnogo".
U Jevanelju po Mateju, gde je detaljno opisana beseda osude knjievnika, jasno se navode
Hristove rei, kojima On razdvaja uenje Zakona koje objavljuju knjievnici, od samih
knjievnika. Zakon je svet i on mora biti ispunjen, dok se loih propovednika Zakona treba
uvati. Na Mojsejevu stolicu sedoe knjievnici i fariseji. Sve, dakle, to vam kau da drite,
drite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte (Mt. 23,2-3).

121. I sede Isus prema hramovnoj blagajni i gledae kako narod mee novce u nju. I mnogi
bogati metahu mnogo. I doavi jedna siromana udovica metnu dve lepte, koje ine jedan
kodrant. I dozvavi uenike Svoje ree im: Zaista vam kaem: ova siromana udovica metnu vie
od sviju koji meu u hramovnu blagajnu. Jer svi metnue od suvika svojega: a ona od sirotinje
svoje metnu sve to imae, svu imovinu svoju (Mk. 12,38-40).

Slika siromane udovice koja je u hramovnu blagajnu poloila dve lepte, i koja je od Hrista bila
pohvaljena vie od svih drugih prilonika, predstavlja jo jednu klasinu sliku. Ona je
jednostavna i jasna. U njoj se pohvaljuje kvalitet dela vere i ljubavi, prema spoljnjoj
manifestaciji toga dela. No, delo udovice je znaajnije nego to se obino prikazuje, i rei
Hristove su dublje od proste pohvale dobrog dela.
Udovica je bila siromana, i u blagajnu hrama poloila je skromnu sumu. Ipak, Gospod je izdvaja
od svih drugih prilonika. Izdvajajui udovicu, Gospod veliinu njenog dara ne objanjava time
to je ona dala jedan kodrant od dva koja je, na primer, imala, niti time to je poloila dve lepte
od sveg srca, nego nju i njen dar pohvaljuje zbog toga to je poloila "sve to je imala, svu
imovinu svoju".
Zamisli to: "Poloila je sve to je imala, svu imovinu svoju".
Eto kakav dar se pohvaljuje! Eto kakav treba da bude kvalitet dara! Eto kakvo treba da bude
srce! Pohvaljuje se takva obraenost Bogu, takva vera u Gospoda, i takav dar vere, kod kojih

ovek sasvim zaboravlja na sebe. Poao je Bogu i sve je poneo NJemu, a za sebe ne zna ak ni
ta e sutra jesti, i hoe li uopte jesti, jer nema nita!
Poao je ovek Bogu, i za njega vie nita ne postoji. Ne postoji ak ni on sam. To je jevanelski
primer potpunog predavanja sebe Bogu, kad izmeu due i Boga nema ak ni senke zemlje. To je
primer vere i ljubavi do samoodbacivanja i samozaborava.
Jasno je da e, kod takve obraenosti i kod takve vere i ljubavi, svaki dar ljudske due, koliko
god bio mali prema merilu spoljanjosti, nadjaati sve druge, jer je tu na rtvu vere i ljubavi
prinesen sav ljudski ivot.
Eto o kakvoj veri, ljubavi i daru je re u prii o dve udoviine lepte! I ti, ako eli da izmeri
koliko su mali ili veliki tvoji darovi Bogu i radi Boga, izmeri ih stepenom predavanja sebe Bogu
iz vere i ljubavi prema NJemu, i stepenom odricanja od sebe - stepenom samozaborava u
sluenju Bogu.
Eto zbog ega na drugom mestu Gospod zapoveda da onaj ko je doneo dar u oltar i setio se da
njegov brat ima neto protiv njega, treba da ostavi dar kod oltara i da najpre poe da se izmiri sa
bratom, pa da tek onda prinese Gospodu svoj dar. Tako je zapoveeno da bi se onaj ko prinosi
dar oslobodio od svakog zemaljskog tereta, od svih "dugova" koji ga vezuju za zemlju, i kako bi,
na taj nain, sa svojim darom slobodno mogao da se odvoji od zemlje, pa ak i od sebe samog.
Sila dara je u odvojenosti due od zemlje i u njenoj usmerenosti ka Hristu, kada je ona spremna
da ne samo dar, nego i sebe samu, u svakom trenutku preda Hristu. Tako treba da shvati priu o
udovici.

122. I kad je izlazio (Hristos) iz hrama, ree mu jedan od uenika NJegovih: Uitelju, gle kakvo
kamenje, i kakve graevine! I odgovarajui Isus ree mu: Vidi li ove velike graevine? Ni
kamen na kamenu nee ovde ostati koji se nee razmetnuti (Mk. 13,1-2).

Trinaesta glava Jevanelja po Svetom Marku gotovo u celini predstavlja jednu vanu sliku. U
NJoj Gospod prorie blisku propast Jerusalima, i u slici te propasti daje sliku kraja sveta koji se
pribliava.
Uitelju, gle kakvo kamenje i kakve graevine! Uenici se dive i ushiuju pred velianstvenim
zidovima Jerusalimskog hrama. Tu se uje glas sinova zemlje, opijenih materijalnom kulturom
koju je stvorio ovek. Kakvo kamenje... kakve graevine! Kako je zadivljujue iskoriena
priroda i njene sile! Iskoriena je povrina zemlje, i njena nedra, i njen vazduh. I kamenje, i
metal, i tvrdo, i rasuto, i teno, i gasovito, i ono to raste, i ono to se kree, i ono to leti - sve je,
ini se, ovek iskoristio u svoje ciljeve. Kakve graevine! I kakve je samo graevine podigao
ovek! Izgleda da je itav zemaljski ar obavijen mreom ice i okovan gvoem. Izbrazdana je
povrina, dotaknute su dubine, uzdu i popreko su prokrstarene vode. Uskoro e i u vazduhu
postati tesno.

Sinovi zemlje su zadivljeni i ushieni. Spoljanost je zarobila ljudski pogled. Nagomilavanje

zemaljskog zaklonilo je i istisnulo sve drugo, nezemaljsko. Nagomilavanje kamena i gvoa
pritislo je ljudski um! "Pogledaj ta sam sve uradio! I zar onda nisam ja tvorac i upravlja svih
stvari na zemlji?"
I odgovarajui Isus, ree mu: Vidi li ove velike graevine? Ni kamen na kamenu nee ovde
ostati koji se nee razmetnuti.
Vidi li sve to pauinasto nagomilavanje spoljanje kulture koje obavija svu zemlju? Pauk dugo i
veto tka pauinu. I u jednom trenu sve e to biti uniteno, tako da od gordog podizanja zemlje
nee ostati ni kamena na kamenu!
Takva je sudbina onoga ime si se ogradio i sputao. Sve to tvoje nagomilavanje pretvorie se u
jadno nitavilo!

123. I kad seae (Gospod) na gori Maslinskoj prema hramu, pitahu ga nasamo Petar i Jakov i
Jovan i Andrej: Kai nam: kada e to biti? I kakav je znak kada e se to sve svriti? A Isus
odgovarajui poe im govoriti... (Mk. 13, 3-5).

O poslednjim vremenima Gospod govori samo izabranima. Jer to ne mogu da shvate svi. Ostali
su tako pometeni, tako su obavijeni pauinom, tako su se zatrpali varljivom dekoracijom ivota,
tako su zadivljeni veliinom i lepotom sazidanog kamenja da ne mogu da uvide svoje gmizanje u
zemaljskoj praini, niti da razumeju da je vreva u kojoj uestvuju nalik na vrevu meu mravima.
A izabrane On uzima sa Sobom na goru, i postavlja njihov um i njihovu duu iznad zemaljske
praine, da bi njihov vidokrug bio svetao i prostran, da bi se njihova dua uzdigla iznad gomila
kamenja i da bi njihove oi videle ire i dublje.
On je "nasamo" sa izabranima da ih ne bi uznemiravala lomljava pobedonosnog kamenja, buni
zveket gvoa, i urlikanje slugu gvoa i kamenja. NJima, izabranima, onima koji su sposobni
da shvate, On otkriva sudbinu nagomilanog kamenja.

124. I svima narodima treba najpre da se propoveda Jevanelje (Mk. 13, 10).

Nee biti opravdanja za ljudski rod koji se sablanjava novim bogovima, oholo isturenim napred
umesto smirenog Hrista Gospodnjeg. Otkrivena mu je Svetlost da ne bi skrenuo sa puta. Data mu
je Boanska Istina, da se ne bi obmanuo falsifikovanom istinom. Propoved veitog Jevanelja
proi e po celoj vaseljeni i kroz sve narode, da niko ne bi imao opravdanja kako nije bio

prosveen i da mu nije bila poznata Istina, te da je usled neznanja i nerazumevanja podlegao

sablazni. Bie uklonjena mogunost prikrivanja ovim lanim izgovorom pred Istinom Boijom.
Da nisam doao i govorio im, ne bi greha imali; a sad izgovora nemaju za greh svoj (Jn. 15, 22).

125. Bejahu jo dva dana do praznika Pashe i beskvasnih hlebova; i traahu prvosvetenici i
knjievnici kako bi ga na prevaru uhvatili i ubili (Mk. 14,1).

Boga je u dui mogue uhvatiti i ubiti samo lukavstvom. Kad je dua ista i kada njen ivot nije
uprljan, u njoj su svest o Bogu i oseanje Boga toliko prirodni, koliko su prirodni i svi normalni
procesi njenog ivota. Kao to deo tei ka celini, tako srodno stremi srodnome; kao to sin tei
ocu, tako dua ne moe da se odvoji od svesti o Bogu i od stremljenja ka NJemu. Zato, da bi Bog
bio uniten u dui, potrebno je prethodno uvesti u duu nekakvu obmanu i lukavstvo, koji bi
ispremetali sva prirodna stremljenja due, zameli tragove njenog istinskog bia i podmetnuli
dui nekakvu fiktivnu istinu o njoj samoj i o ivotu.
To i ine sve varljive konstrukcije ivota van Boga, a potpomae im greh koji prodire u duu,
umrtvljuje je i razvija u njoj stihiju zla umesto sile obraenosti Bogu i povezanosti sa Bogom.

***

"Slava Tebi Gospode, Koji si spasenje dua naih!" (Veliki Ponedeljak, jutarnja stihira).
14. i 15. glava svetog Jevanelja po Marku opisuju dogaaje poslednjeg dana zemaljskog ivota
Gospodnjeg - to kako su predali Hrista, o NJegovoj osudi, o stradanjima, krsnom putu, raspeu,
smrti i pogrebenju.
Ovi trenuci Velikog Petka toliko su silni i znaajni da je pred njihovom veliinom svaka ljudska
re beznaajna. Svi ti trenuci predstavljaju nedostino uzvieni obrazac najteih i nedunih
stradanja koja je Hristos podneo iz ljubavi prema ljudima. Taj obrazac je bio, jeste i bie velika
sila za one koji na zemlji stradaju radi Hrista!
Nije li taj obrazac ushiavao Apostole, davao snagu Muenicima i inio lakim podvige
Prepodobnih? Nije li on u sve vekove predstavljao poziv na podvig vere? Nije li krepio ruke
oslabele u borbi sa zlom i grehom u ivotu? Nije li teio svaku suzu? Slika stradajueg Hrista
ostae veni, nedostini ideal svakog hrianskog stradalnika. Zadivljujua sila te slike bliska je
svakoj hrianskoj dui. NJu podstie svaka re jevanelske prie i ona se duboko utiskuje u
srce. Sila te slike budi se jevanelskom priom i njenim direktnim istorijskim znaenjem.

Ovaj tekst se ne odnosi na istorijsku stranu prie o stradanjima i smrti Gospoda, i u izlaganju
koje sledi ne trai iscrpno tumaenje teksta 14. i 15. glave.
U skladu sa sadrajem "slika", ti si u istorijskom tekstu video samo tu stranu, no on istovremeno
i u prenosnom znaenju moe da bude nacrt podvinikog puta svakog zemaljskog podvinika.
Dakle, itaj sledea poglavlja imajui u vidu taj ogranieni zadatak. Ali prilikom itanja svakog
poglavlja, ono to je proitano treba da ispuni i nadahne predstavom celovitog Prvolika
Krstonosca Hrista, jer tu sliku daje jevanelski tekst u celini.

126. Ali govorahu (prvosvetenici i knjievnici): Ne (treba) o prazniku (uhvatiti Hrista na

prevaru), da se ne bi narod pobunio (Mk. 14, 2).

Svakako, Bog se u dui ne moe ubiti na praznik due, kada je u njoj svetlo i jasno i kada ona
praznino likuje u optenju i ivljenju sa Ocem i Bogom. Ubistvo Boga u dui dogaa se u
mranoj svakodnevici due, u koju je uteruju greh i pad.
U mranoj svakodnevici due - kada je prekinuta veza sa Svetlou, kada se gubi istinski put, a
zlo predlae laki i prijatniji put lai - jednostavnije je podmetnuti dui lani ivot, jer e on tada
bre biti prihvaen kao istinski.
"Prosveti odeu due moje, Svetlodave, i spasi me!" (Eksapostilar na jutrenju Velikog
Ponedeljka).

127. I kad On (Hristos) bee u Vitaniji u kui Simeona gubavoga i seae za trpezom, doe ena
sa sudom od alavastra, punim pravog skupocenog nardovog mirisa, i razbivi sud izli mu na
glavu. A bejahu neki koji negodovahu meu sobom govorei: Zato se taj miris prosipa tako? Jer
se mogae taj miris prodati za vie od trista dinara i dati siromasima. I vikahu na nju. A Isus
ree: Ostavite je; to joj smetate? Ona ini dobro delo na Meni. Jer siromahe imate svagda sa
sobom, i kad god hoete moete im dobro initi; a Mene nemate svagda. Ona je uinila to je
mogla; pomazala je unapred telo Moje za pogreb (Mk. 14, 3-8). Ponovo glas zemlje i ponovo
pokuaj da se Boansko zameni ljudskim! Ponovo se zemaljsko i vidljivo postavlja umesto
neopipljivog ali dragocenog.
ena po veri i ljubavi prema Hristu prinosi Mu rtveni dar. A zemlja rasuuje: "Je li to
praktino? emu takvo traenje mirisa?" I odmah se zemlja prikriva iza dobrog izgovora:
"siromasi". "Nije li bolje prodati miris i novac podeliti siromasima?"
Siromasi i dobroinstvo prema njima - to je u redu. Siromasi su oko vas, i vi uvek moete da im
uinite dobro. A da li je Bog uvek sa duom? Kada Boga ne bude sa duom, hoete li se osvrnuti

na siromahe? Dakle, je li pametna vaa briga za siromahe, kada svojom zemaljskom

praktinou i sluenjem zemaljskim ciljevima ruite temelj brige o dobru?
Zakljuak koji odatle sledi je jasan. Sve to se tie tvojih dela direktno obraenih Bogu i
uinjenih radi NJega i po NJegovom zakonu - kao to je: podvig, samoprisiljavanje, oienje
srca, molitve, post, rtve - savravaj pre svega ostalog i to ne sputavaj nikakvim zemaljskim
ciljevima, koliko god oni bili uzvieni i u saglasnosti sa zakonom Hristovim. I to stoga, to ti
podie Boanski temelj due, a kada on bude stabilan, na njemu e se ve lako podizati sve to
je potrebno, prikladno i to Boiji zakon zahteva.
Bez Boanskog temelja u dui, sva spoljanja graevina ivota (pa makar bila zasnovana na
razumnom i dobrom, na primer, upravo pomenuta pomo siromasima) visie u vazduhu,
preputena sluajnostima ljudskih shvatanja, tenji - ljudskog duevnog stanja.
Zato prinesi Samom Hristu dragoceni miris tvoje vere i ljubavi. Otvori vrednu posudu tvoje due
i izlij na NJega svu mirisnu tenost, zasienu ustremljenou ka Gospodu. Nemoj da meri
dubinu traenja. Nemoj da meri vrednost rtve! Jer si stekao dragoceno: Gospod je s tobom. To
je dragocenije od svega. Kad Hristos bude s tobom, lako e siromasima dati ono to je potrebno.
"Oisti, Gospode, prljavtinu due moje, i spasi me, kao ovekoljubac" (Veliki Utorak, jutarnja
stihira na hvalite).

128. A Juda Iskariotski, jedan od Dvanaestorice, otide prvosvetenicima da im ga izda. I oni

uvi obradovae se, i obeae mu dati novce (Mk. 14, 10-12).

Ovo je uobiajena ljudska pria - da se Hristos prodaje iz due "za novce". "Za novce", to znai
za materijalna dobra, za ugodnosti ivota, i zbog straha od liavanja. Bog se istiskuje iz due,
zato to ovek zbog sujete nee da se rastane od svoga egoizma.
Trgovina se ne obavlja kao otvorena pogodba (mada ima i toga), nego ee predstavlja dugi niz
kompromisa. Ali u osnovi svakog kompromisa uvek lei pretpostavljanje materijalnog ("novca")
duhovnom.
Zato prosudi: Zar nee svako neverstvo Bogu biti izdajstvo Boga?
"Slava snishoenju Tvome, ovekoljube!" (Veliki Petak, veernja stihira na stihovnje).

128. Teko onome oveku koji izda Sina oveijega: bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj
ovek (Mk. 14, 21).

Zaista, teko izdajniku... Teko svakome ko izdaje Hrista i predaje Ga iz svoje due, zato to
predaje "Izvor vode ive", opustouje zelenilo i ivot due i pretvara je u mrtvu pustinju.
Teko izdajniku! Teko nevernome! Bolje bi mu bilo da se nije ni rodio, jer je njegov kraj - zla
smrt. To je gore od nebia. Nebie je - nepostojanje, a smrt u zlu osuuje duu na venost u zlu,
ili, drugaije reeno - na veno stradanje. Za oveka zla bolje bi bilo da se nije ni rodio.
"Prema svima dobri Gospode, slava Tebi!" (tropar na jutrenju Velikog etvrtka).

130. I otpojavi hvalu, izioe na goru Maslinsku (Mk. 14, 26).

Maslinska gora - to je gora molitve i molitvenog nadahnua.

Gospod se sa uenicima na nju penje nakon to su "otpojali hvalu", tj. u duhovnoj bodrosti. Ta
gora za Gospoda postaje poetna taka linog krsnog puta.
Tu su dve poune slike podvinikog kraja.
Prva se sastoji u tome da krsni put poinje na gori. To znai da e Gospod na njega izvesti samo
izabrane, one koji su proli nizinu zemlje, one koji su zemlju ostavili iza sebe i podigli se iznad
nje, one koji su je pokorili i uzvisili se nad njom.
Druga se slika sastoji u tome da je put krsta neraskidiv sa molitvenim nadahnuem. Podvinik
stupa na taj put u molitvenoj ushienosti, "otpojavi hvalu", dakle ilo, radosno, praen
molitvenim pesmama.
"NJe (tj. radosti) me udostoji, Spase, zabludelog, radi velike milosti Tvoje!" (Veliki utorak,
jutarnja stihira na stihovnje). I ree im (uenicima) Isus: Svi ete se vi sablazniti o Mene ove
noi; jer je pisano: Udariu pastira i ovce e se razbei (Mk. 14, 27).
No je - vreme tame i svakojakih obmana. Nou ustaju utvare. Nou, kad nema svetlosti, ire se
dela tame.
Tako i u duhovnoj noi izdajstva i predaje Boga, tama prekriva ljudsku duu. I ljudskim ivotom
poinju da gospodare utvare i dela tame. Tada se ivotu oduzima oslonac, ovek osea da nema
postojanosti u njegovom ivotu, i u njemu se razvija malodunost pred nepoznatim i mranim. I
kako e ovek, u stanju takve malodunosti zbog gubljenja oslonca ivota, da se suprotstavi svim
sablaznima tame koje se nou na njega podiu?!

U oveku vie nema ni senke hrabrosti, i kada Svetlost i Bog budu zaklonjeni tamom, ovek je
nemoan da joj se suprotstavi, poto u njegovoj dui vie nema stabilnog oslonca. Tako
"sablazni" tame odnose laku pobedu i ovladavaju ovekom.
U ovoj noi izdajstva Boga, u noi tame i obmana, u noi u kojoj gospodare utvare, svi ete se vi
sablazniti o Mene.
I ispunie se proroka re: Udariu pastira i ovce e se razbei. U dui e biti udareno na Pastira i
Vou - na Boga, i ovca-dua e zalutati i poginuti na bespuima ivota.
"Vladiko, ovcama s desne strane me pridrui, ne gledajui na mnotvo mojih sagreenja" (Veliki
Utorak, 9. pesma kanona na jutrenju).

132. A Petar mu (Hristu) ree: Ako se i svi sablazne, ja neu. I ree mu Isus: Zaista ti kaem:
danas, ove noi, pre nego to petao dva puta zapeva, ti e me se tri puta odrei. A Petar jo
odlunije govorae: Ako bih morao i umreti s Tobom, neu te se odrei. Isto tako i svi govorahu
(Mk. 14,29-31).

Uenici ljube Gospoda. Petar gori ljubavlju prema NJemu.

Koliko je on puta pokazivao svoju ljubav? Zar oni nisu bili iskreni kada su govorili o tome da su
spremni da umru sa NJim? I, zar, zaista veina od njih ne bi dala za NJega svoje ivote? Ipak,
kao odgovor na ovakvu Petrovu izjavu, Gospod predskazuje njegovo odricanje! Tako se
pokazuje ispraznost ljudskog uzdanja u sebe.
Isto tako, na hrianskom putu ivota, snagu i istrajnost podviga ne garantuje ljudska elja, ma
kako ona bila velika i iskrena, nego Sila Boija, kojom podvinik ivi i deluje, i koja savrava
njegovo spasenje.
Naoruani Silom Boijom, Petar i drugi izabrani, zapeatili su svoj podvig smru za Gospoda.
"Blagosloven je Onaj Koji dolazi da Krstom spase sve!" (Cvetna Nedelja, 9. pesma kanona na
poveerju).

133. I ree mu Isus (Petru): Zaista ti kaem: danas, ove noi, pre nego to petao dva puta zapeva,
ti e me se tri puta odrei (Mk. 14, 30).

Povezivanje brojeva - dva puta i tri puta: trokratno odricanje uz dvokratno pevanje petla obrazac je malodunosti due koja naputa Hrista.
Kada je poinila svoje prvo izdajstvo, kada je stala na put odricanja, ona se vie ne zaustavlja na
klizavoj nizbrdici ivota. Sada ve i bez ikakvih spoljanjih podsticaja, kao da je progoni
sopstveno bankrotstvo, dua uri da posvedoi svoju vernost zlu; ona sama tri napred na putu
izdaje, prestiui bi progonitelja.
Za tako kratko vreme (pre nego to petao dva puta zapeva) ona se dokotrljala do svoga kraja, i
otpada od Boga.
"Potedi due nae, Hriste Boe, i spasi nas" (Velika Sreda, 9. pesma kanona na jutrenju).

134. I dooe na mesto koje se zove Getsimanija, i ree (Hristos) uenicima Svojim: Sedite ovde
dok Ja odem da se pomolim Bogu (Mk. 14, 32).

Put Krsta poinje molitvom. Put Krsta je - put Ocu. A molitva i jeste odlazak Ocu u NJegovu
silu. Dakle, kroz molitvu se dua sjedinjuje sa nebom, biva osenjena njegovim silama i dobija
snagu za podvig.
I Sam Gospod na poetku Svoga Krsnog puta odlazi Ocu kroz molitvu napregnutu do krvavog
znoja (Lk. 22, 44).
Obrati panju na to. Ako hoe da bude silan u podvigu, onda se moli, i molitvom odlazi Ocu.
"Gospode dugotrpeljivi, velika je Tvoja milost, slava Tebi!" (Veliki etvrtak, jutarnja stihira na
hvalite).

135. I uze sa Sobom Petra i Jakova i Jovana, i stade se vrlo alostiti i tugovati. I ree im:
alosna je dua Moja do smrti: ostanite ovde i bdite. I otiavi malo pade na zemlju, i moljae se
da bi ga mimoiao as, ako je mogue. I govorae: Ava, Oe, sve je mogue Tebi; pronesi ovu
au mimo Mene; ali opet ne kako Ja hou, nego kako Ti (Mk. 14,33-36).

Put Krsta je zapravo odricanje od zemlje, i jasno, zemlja se na svaki nain buni, a telo drhti zbog
predstojeih stradanja. Protest i uzdrhtalost tela naroito se pojaavaju uoi rtvenih trenutaka
podviga. Tad oni izazivaju vrtoglavicu, kao kakav nezadrivi kovitlac, podiu i ispunjavaju
oveka do krajeva zemaljskog ivota, proniu u sve pore, uvlae se i u samu duu i potresaju

njene dubine, tako da se ini da je sasvim porobljavaju i da joj prenose sav nesnosni uas i svu
tugu ivota.
Duu ispunjava tuga, poput predsmrtnih muka, sasvim je pritiska i kao da je unitava. U tom
asu predsmrtne tuge, koja je, zapravo, svojevrsni protest ljudske prirode protiv nasilja nad njom,
nita, ama ba nita ljudsko ne moe da ukrepi oborenu duu i da joj da snagu da se suoi sa
sobom. Zakljuci razuma, svo naprezanje volje, svest o odgovornosti i dugu - sve e to biti
prazne rei.
U tom trenutku, iz mrane alosti duu podie i uliva joj silu samo molitva. To e biti molitveni
vapaj Ocu za NJegovu Boansku pomo - molitva onoga ko pade na zemlju, molitva iz praha
zemaljskog za Vinju Silu, molitva odricanja od ljudske nemoi i same ustremljenosti ka Ocu. A
kao danak ljudskoj slabosti molitva e poeti od vapaja "da nas, ako je mogue, mimoie" ovaj
as tekih krsnih stradanja.
Kada ukrepljujua sila molitve ponovo uspostavi ravnoteu due, i kada se dua svecelo ulije u
silu Boiju, u kojoj je njen oslonac i ivot, tada e da potekne molitva samo za jedno - da dua ne
bude iskljuena iz optenja sa Bogom, i da ivotom rukovodi volja Boija, jer je u toj volji
oveku obezbeeno spasenje - srea.
Sa predavanjem u Ruku Boiju, koja osigurava ivot due, spoljanji poredak ivota gubi svaku
vrednost; i koliko god on bio teak, to e biti podnosivo, jer postoji svest da je ono glavno i
najvanije dostignuto - da je Gospod sa duom i da je ona u NJegovoj Ruci. Tada e potei
molitva za volju Boiju: "Od Tvoje je Ruke, Gospode, i u Tvojoj volji je moje spasenje! Neka
ostanem u volji Tvojoj zauvek. Samo Ti e me spasiti. Ja sam neu moi da se izbavim. Zato
neka ne bude kako ja hou, nego kako hoe Ti. Samo da budem sa Tobom. Neka bude volja
Tvoja".
Tako se i Sin Boiji obraao Ocu, predajui se NJegovoj svetoj, promisliteljskoj volji, u kojoj je
sve opravdanje ivota.
"ovekoljupe, Hriste Boe, daruj oprotaj sagreenja onima koji se sa verom klanjaju preistim
stradanjima Tvojim" (Veliki Ponedeljak, sjedalen po 3. katizmi na jutrenju).

136. I doe (Gospod k uenicima, posle molitve) i nae ih gde spavaju, i ree Petru: Simone, zar
spava? Zar ne mogaste jedan sat probdeti? Bdite i molite se da ne padnete u iskuenje; jer duh
je sran ali je telo slabo. I opet otide i pomoli se Bogu govorei iste one rei. I vrativi se nae ih
opet gde spavaju; jer im bejahu oi oteale; i ne znadijahu ta bi mu odgovorili. I doe trei put,
i ree im: Spavate, dakle, i poivate. Dosta je. Doe as, evo se predaje Sin oveiji u ruke
grenika (Mk. 14, 37-41).

Kakav izrazit primer ljudske slabosti! I to najjadnije slabosti, jer je projavljena u

najvelianstvenijem i najtraginijem momentu ivota. Slabost nije projavljena u nekakvim
poduhvatima ili naporima (makar i besplodnim), nego se projavljuje u, reklo bi se, najneznatnijoj
pojavi ljudske prirode - u snu. Doao je san, sve veliko je zaboravljeno, pokazala se nemo i to
da je ovek sputan svojom slabou. Zato zaboravi na hvalisanje. Silan si samo u Bogu.
Za Gospoda se pribliava trenutak izdaje i Krsta. Gospod o tome otvoreno govori uenicima. I
uenici iz Gospodnjih rei vide da je as iskuavanja blizu. Podstaknuti tom blizinom, oni su
posvedoili Hristu da su spremni da poloe ivot za NJega.
I pored svega toga, slabost, obina ljudska slabost, ne naputa Apostole.
I sada u Getsimaniji, izabrani meu izabranima, najvoljeniji meu voljenima, najbliskiji meu
bliskima, iznova su izdvojeni izmeu ostalih, kao i u drugim znaajnim trenucima Hristovog
ivota. Oni tek to su od Samog Hrista uli da je NJegova dua alosna do smrti. I evo, vide Ga u
najteoj borbi - u alosti i tuzi. On ih moli samo da bdiju zajedno sa NJim, malo se udaljava, i na
njihove oi baca se na zemlju, molei se do krvavog znoja...
A izabrani su sve to zaboravili. Bila je pono i san se spustio na oi Apostola, te su zaspali!
Ne pomau ni novi pozivi Hristovi na budnost. Ne pomau ni prekori - da ni jedan as nisu
mogli da se savladaju. Oni su pospani. I ne znaju ta da Mu odgovore. Tri puta ih budi Gospod.
Sve uzalud. Slabost ljudske prirode je nadvladala, i uenici su opet zaspali.
Eto primera ljudske nemoi. Nema ovek zbog ega da se dii svojim prirodnim silama!
Gospod ukazuje na dug oveka da savlada prirodnu nemo. To je dug stoga to se u stanju kada
prevladava nemo, oveku prikrada iskuenje koje vreba, i u pospanom telu napada pospanu
duu pritiskajui je grehom. Da bi bilo izbegnuto zaposedanje due od strane greha, treba
savladati prirodnu nemo, osloboditi duu od potinjenosti toj nemoi, i drati je u duhovnoj
budnosti. Bdite... jer duh Je sran (treba da bude sran), ali je telo slabo.
Sredstvo kojim se dua dri u budnom stanju je - molitva: Bdite i molite se. Molitva je odlazak
due u silu Boiju; kroz molitvu ljudska dua ulazi u svet Duha, i sile Duha prisajedinjuju se
ljudskoj dui, naoruavajui je i inei je sposobnom da se suprotstavi iskuenju.
Ako je budnost potrebna i radi svakodnevnog uzdizanja duhovnosti, onda je tim pre neminovna
na putu Krsta, kada se od due trai, kroz molitvu, takvo bogatstvo sile Duha, uz koje je telesno
sasvim zamrlo i kao da je otpalo. I Sam Sin Boiji ispituje zakon tela, njegovu nemo, i molei
se Ocu, uklanja nasrtaje.
"Opevamo Tvoja asna stradanja, Spase, i svi slavimo Tvoje krajnje snishoenje" (Veliki
Ponedeljak, sjedalen kanona na poveerju).

137. Ustanite, hajdemo! Evo se izdajnik Moj pribliio (Mk. 14, 42).

Evo rezultata molitve. Borba je ostala iza. Telesno je potinjeno Duhu. Neugnjetavan telom,
Boanski Duh caruje i carski upravlja. Sada je On uzvien i spokojan. On gospodari. On,
posluan volji Boijoj, Sam slobodno polazi na put Krsta. On e Sam i uzii na Krst. U slobodi i
sili podviga je i njegova vrednost.
Put Krsta - nije put sluge, koji je na taj put nevoljno nateran i bojaljivo gleda na njega. On nije
gorki udeo pobeenog. Put Krsta je - put pobednika. Na njega se polazi slobodnim pristankom
volje. Na njemu nema slugu. Po njemu idu "slobodni", "sinovi" i "deca".
Eto zbog ega Spokojni i Uzvieni, Onaj Koji ima vlast, kae: Ustanite, hajdemo (u susret)! Evo
se izdajnik Moj pribliio!
"Tvoja Boanska stradanja preuznosimo, Hriste, u sve vekove" (Veliki Utorak, 8. pesma kanona
na poveerju).

138. I odmah, dok On (Gospod) jo govorae, doe Juda, jedan od Dvanaestorice, i s njim ljudi
mnogi s noevima i s koljem, poslani od prvosvetenika i knjievnika i stareina... I odgovarajui
Isus ree im: Kao na razbojnika izali ste s noevima i koljem da me uhvatite. Svaki dan Sam bio
kod vas u hramu i uio, i ne uhvatiste me. Ali da se ispuni Pismo (Mk. 14, 43, 48-49).

Zlo uvek ustaje na podvinika spoljanjim pritiskom. Kao da nevoljno priznaje idejno unutarnje
prvenstvo dobra i nemogunost da se s njim nadmee oko istinitosti ivota, zlo je u dodiru sa
dobrom, i u nadmetanju s njim uvek spremno da pribegne kolju i maevima, tj. da spoljanjom
silom dokae svoju umiljenu premo. Na krsnom putu svet zla doekuje podvinika koljem
klevete, dosaivanjem, podsmesima, prekorima i maevima svakojakih spoljanjih ogranienja i
nasrtaja. I u takvom nasrtaju zla postoji jedna strana koju belei jevanelska pria o napadu na
Hrista.
Zlo kao jadni i maloduni sluga nevoljno priznaje nadmo gospodara - dobra, upotrebljavajui
mnogostruko veu spoljnu silu za savladavanje dobra, nego to to zahtevaju ivotne okolnosti.
Jer dobro je spolja nezatieno i bespomono, a zlo, kao da je u strahu, uznemireno je pred
svojim bespomonim protivnikom i ulae sve spoljne sile kako bi pregazilo sasvim nezatienog
"neprijatelja".
Tako je bilo i u Getsimaniji. Protiv samog Hrista, naoruanog samo molitvom, i protiv ake
NJegovih usnulih uenika, svet zla alje itavu gomilu (ljudi mnogi), naoruanu koljem i
maevima...

I kakvom samo razobliujuom tugom, koja pokazuje unutarnju nepravdu i nemo zla, odie
prekor Hristov: Kao na razbojnika izali ste s noevima i koljem da me uhvatite.
"Zato vapijemo Tebi prodanome, Koji si nas oslobodio, Gospode, slava Tebi" (Velika Sreda,
veernja stihira na "Gospodi vozvah").

139. A izdajnik NJegov dade im znak govorei: Koga celivam, Onaj je; uhvatite ga i odvedite
straarno. I doavi odmah mu pristupi i ree: Zdravo, Uitelju! I celiva ga. A oni stavie ruke
svoje na NJega i uhvatie ga (Mk. 14, 44-46).

Zlo u napadu, kao da eli da se osigura, ljubi i time pojaava izdajstvo.

Izdajstvo. Na krsnom putu to je neizdrljivo oteavanje stradanja i patnje. Jer izdajnik nije od
neprijatelja, on je koliko jue bio na, blizak, uenik, drug. Danas pak celivom, tim uzvienim
znakom ljubavi, izdaje Uitelja. Nije li to udarac noem u srce?
Tako se u podviniku istrebljuje sve ljudsko, da ne bi ostalo "prilepljenosti" ni za ta zemaljsko.
Uenik, drug, deo srca, deo due - i on je izdao. I to izdao celivajui, tj. izvrui ruglu ono
najvie u ivotu - ljubav. Ismejavanjem same ljubavi, predaje se podvinik ljubavi.
O, svete! O, sveunitavajuega zla!
Opisavi ovu spoljanju pobedu zla, Jevanelje odmah, jednom karakteristinom crtom,
oznaava sve preanje nitavilo pobedonosnog zla. Odnevi spoljanju pobedu, zlo nije postalo
jae. Postalo je poput malodunog sluge.
Nakon to je savrio izdajstvo, Juda slavi, poto je postigao cilj. Ali slavei on drhti. U slavlju,
osea jezu! On vidi velike opasnosti i obuzima ga strah. "Odvedite ga straarno" - kae on. Koga
se boji? Samoga sebe. Zaista, pobednosni strah!
A podvinik Krsta jaa u unutarnjoj sili. Spadaju zemaljske ljuske. NJegov oslonac je - samo u
Nebeskom Ocu.

140. I ostavivi ga (Hrista, u momentu izdajstva), pobegoe svi (Mk. 14, 50).

Odbacuju se i poslednji putevi zemlje. Podvinik Krsta ostaje sam. U asovima, danima,
mesecima i godinama duevnog nevremena, kada se kao gusta koprena nadvija unitavajue zlo,
kada se podigne neprijateljska podlost, kada je borba svud unaokolo, kada neizdrljivost napora

dostigne krajnje granice - tada nita, ali ba nita zemaljsko nee pruiti podrku dui u borbi. Ni
rodbina, ni prijatelji, pa ak ni sama ljubav, ne mogu da proniknu do dubine due, da se rastvore
u njoj i da uliju u nju mirisno ulje i vino bodrosti. Tada je dua podvinika sama. Tada nita
zemaljsko i ljudsko nije u stanju da joj prie i prui pomo.
Getsimanija se ponavlja: I ostavivi Ga, pobegoe svi.
Oigledno, to je neophodno. U borbi duha, u savladavanju zla, nije potrebna spoljanja podrka.
U tom trenu Sin Boiji odbija ak i pomo aneoskih sila: Zar mislite da ne mogu umoliti sad
Oca Svoga, da mi poalje vie od dvanaest legiona anela? (Mt. 26, 53). Oigledno, potrebno je
da ode sva zemlja, kao nepotrebna i nemona, i da ostane sam duh ovekov, nasamo sa svojim
Nebeskim Ocem. To je potrebno da izmeu duha krstonosca i Gospoda ne bi bilo nieg to bi ih
razdvajalo, i da bi Gospod ostao jedini ivot, jedina sila, jedina nada, jedino ustremljenje i jedina
radost. Potrebno je da otpadne sve zemaljsko, i da se sva sila due, nepodeljena, preda svome
Istoniku - Bogu.
Ostavljen od svih, sam sa Svojim Ocem, Gospod je u velianstvenom spokojstvu pobednika
poao ka Svome Krstu. Tako i podvinika dua, koja je ostavila zemaljsko i koja je ostavljena
od strane nemonog ljudskog, u najveem spokojstvu pobednice ide ka svome Krstu, jer je sa
njom njen Gospod i Nebeski Otac.

141. A prvosvetenici i sav Sinedrion traahu protiv Isusa svedoanstva da Ga ubiju; i ne

naoe. Jer mnogi svedoahu lano protiv NJega i svedoanstva ne behu jednaka (Mk. 14, 5556).

Budui da je put Krsta - put odbacivanja sveta i zemlje, a svet ne podnosi da ga se odriu, on se
obruava na podvinika. A poto je sila zla - la, onda svet najpre besno nasre na podvinika
svojim glavnim oruijem - laju. La postaje glavno oruije u borbi protiv podvinitva. Oko
svakog krsnog puta razliva se more kleveta. I to je uzvieniji put, to su klevete gue i zlobnije.
To je sasvim jasno, jer la je u prirodi zla, i zlo ne moe da kae istinu, budui da ono samo
predstavlja odricanje od istine; a i ta bi zlo moglo da kae protiv puta istine, osim neistine?
Tako je zlo klevetalo, ak, i na Sina Boijeg, Najistijeg meu istima, u Kome nije bilo ni
senke greha.

142. A On (Hristos) utae i nita ne odgovarae (Mk. 14,61).

ime podvinik dobra da odgovori na podvale zla? utanjem, trpljenjem. NJegov oslonac je Bog, i on ide u Carstvo Boije. Ako ga svet mrzi, onda je to znak da je on na pravom putu. Da je,
pak, od sveta, svet bi svoje ljubio (Jn. 15, 19). Svet koji je oklevetao istinu, sam za sebe svedoi
da su njegova dela zla.
I ta mu odgovoriti? Pravdati se i govoriti o istini? Ali, otkrivati istinu svetu, zar to ne znai
pokazivati mu da je njegova istina - la? I nee li razobliavanje zla izazvati jo vei bes sveta?
Zato je Hristos utao i nita nije odgovarao.

143. A oni ga svi osudie da je zasluio smrt. I poee neki pljuvati na NJega i pokrivati mu lice,
i udarati ga, i govoriti mu: Pogodi nam ko te udari! I sluge ga bijahu po obrazima (Mk. 14, 6465).

Odmah za klevetom svet usmerava na podvinika i svoje spoljanje oruije - fiziko nasilje u
raznim oblicima. Lake im je da delaju nego da tite svoju umiljenu istinu: "pokrivahu mu lice".
Udarcima bia pokai mu da si ti u pravu, jer je sila u tvojim rukama. I "sluge" sveta, tj. zla,
njegovi robovi, trude se oko spoljanjeg trijumfa nad Istinom.
Tako poinje put fizikih stradanja prvog Krstonosca - Gospoda.
"Gospode, Ti si amaran za rod ljudski, i nisi se prognevio, oslobodi od trulei ivot na, i spasi
nas" (Veliki etvrtak, tropar prorotva koji se ita na prvom asu).

144. Ali prvosvetenici podstakoe narod da je bolje da im pusti Varavu (Mk. 15,11).

Opravdala se re Gospodnja: "Svet je zavoleo svoje". Svet je razbojnika i ubicu pretpostavio

bezgrenom Stradalniku.
Prestupnik je blii... Prestupnik je svoj. I svet e prestupniku sve da oprosti: izdaje, ubistva reju: sve prestupe. Ne prata samo jedno - nepriznavanje sveta i odricanje od sveta, jer je u
odricanju od sveta svedoanstvo da su "njegova dela zla", i da je, shodno tome, on sam - zlo, kao
to se i drvo poznaje po svojim plodovima.
Tako svet pokriva svaki prestup, a podvinik Krsta se zarie na odbacivanje sveta.
"Slava Tebi, Gospode, Koji se sve dobrovoljno pretrpeo radi nas" (Veliki Petak, veernja stihira
na "Gospodi vozvah").

145. Pilat, elei ugoditi narodu, pusti im Varavu, a Isusa, ibavi, predade da Ga razapnu (Mk.
15, 15).

Presuda sveta nad podvinikom ne donosi se po sudu pravde, nego po sudu "ugaanja". To je
falsifikovana presuda kojom se podilazi elji razularenog sveta zla, koji ne podnosi prekore
Pravde i Svetlosti. Ona se donosi po merilima sveta zla, koji e aplaudirati toj presudi. Zato je
jasno da e to biti jednostrana presuda - presuda zla.
Podvinik Krsta ne moe za sebe da oekuje nita drugo.
Gospod je osuen na smrt: "Raspni Ga...". Ubij Pravdu, i biemo mirni.
"Slava Tebi, Gospode, Koji si postradao i sastradava sa ljudima" (Veliki Petak, 4. antifon na
jutrenju).

146. I obukoe Mu (vojnici Hristu) purpurni ogrta, i opletavi trnov venac stavie na NJega. I
stadoe Ga pozdravljati: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na
NJega, i padajui na kolena klanjahu Mu se. I kad mu se narugae, svukoe s NJega purpurni
ogrta. obukoe Ga u NJegove haljine i izvedoe da Ga razapnu (Mk. 15,17-20).

Kada konano postane jasno na ijoj je strani podvinik Krsta, i kada bude doneta presuda kojom
se ugaa svetu, onda svet podviniku odgovara poslednjom platom - "platom stradanja".
On obavija podvinika odeom krvi (purpurni ogrta), probada ga bodljama zla (trnov venac),
sve bieve usmerava na njega i podvrgava ga najteim poniavajuim oblicima poruge
(pljuvanje).
Poto e progon podvinika biti borba ideja, borba dva sveta koji se uzajamno iskljuuju, onda se
svet zla nee zadovoljiti samo spoljanjim progonom, nego e ga zlobno izloiti poruzi i
cininom podsmehu ("pozdravljali su Ga", "klanjali su Mu se"...).
Svet zla e se smiriti tek onda kada uniti nosioca Istine. Kao da mu podvinik, kao iva savest,
smeta da ivi. Zlo se u progonu Pravde nee zaustaviti na pola puta. Ono e teiti potpunom
unitenju Krstonosca.
Tako su Ga poveli da Ga razapnu.

"A On izvoli sve da pretrpi, hotei da nas spase od bezakonja naih, Svojom krvlju, kao
ovekoljubac" (Veliki Petak, 13, antifon na jutrenju).

147. I prolaznici huljahu na NJega maui glavama svojim i govorei: Ua! Ti to hram
razvaljuje i za tri dana sagrauje, spasi Samoga Sebe i sii s Krsta! Tako i prvosvetenici s
knjievnicima rugahu se, govorei jedan drugome: Druge spase, a Sebe ne moe da spase.
Hristos, Car Izrailjev, neka sie sada s Krsta da vidimo, pa emo Mu verovati (Mk. 15, 29-32).

Zlo ne ostavlja Pravdu na miru ak ni kada visi na Krstu. Eto kako je neunitiva mrnja prema
dobru! I sve zato, to je to sukob dva carstva - Svetlosti i tame.
Iako spoljanja tama dri vrh, ona i sama osea da e raspeta Pravda ipak ostati iznad nje.
Osveta tame kljua i na Golgoti i obruava se na Raspetoga - obruava se na oborenog i ve
sasvim bezopasnog protivnika. I ovde, pod Krstom, zlo trai samoopravdanje vinjeg autoriteta
Boga. Ono trai udo, kako bi, pozivanjem na odsustvo Boanskog uticaja i uda, prikrilo svoje
bezakonje.
Zloinstvo se sa podsmehom poziva na odsustvo uda. Ono zna da uda nee biti, jer se "rodu
lukavome i preljubotvornome" znak ne daje.
I zlo likuje. Podvinik iezava na spoljanji nain. Hristos ostaje na Krstu.
"Ti Koji si za nas postradao, i od stradanja nas oslobodio; i Koji si siao k nama ovekoljubljem i
podigao nas, svesilni Spase, pomiluj nas" (Veliki Petak, jutarnja stihira na hvalite).

148. I oni to behu s NJim (Hristom) razapeti vreahu Ga (Mk. 15, 32).

Da, zlo slavi. Ono slavi tako, da njegovu presudu odobravaju, ak, i lica koja su postradala od
njega, pa bi, ini se, ve i po tome, mogla da saoseaju sa stradalnikom. No, toga nema. Od
raspetog Podvinika okree se sva zemlja. ak i najtei zloinci Ga zlurado vreaju.
U zemaljskom svetu nema mesta za pravednost. I Hristos ostaje na Krstu.
"Razbojnika blagorazumnog, istoga dana udostojio si Raja, Gospode; i mene drvetom krsnim
prosvetli, i spasi me" (Veliki Petak, egsapostilar na jutrenju).

149. A kada nastade esti as, bi tama po svoj zemlji (Mk. 15, 33).

Kada se pravda podvinika razapinje na Krst, onda, oigledno, slavi nepravda, slavi zlo. A
slavlje nepravde je pobeda tame. Vladavina zla je isto to i mrak - istina je tada izgubljena,
izgubljen je put ivota, i ljudi lutaju u pomrini fragmenata istine, izmiljenih iluzija i otvorenih
zabluda, rukovoeni svojim poronim srcem i zamraenim umom.
Tama je obuzela grenu zemlju kada se na Krstu ugasio ivot Preistog Tela i kada je zalo
Sunce Pravde.
"Dostojno je veliati Tebe ivotodavca, Koji si na Krstu ruke rairio, i satro mo neprijatelja"
(Velika Subota, neporoni na jutrenju, druga statija).

150. I u deveti as povika Isus iz sveg glasa govorei: Eloi, Eloi, lima savahtani? to znai: Boe
Moj, Boe Moj, zato si Me ostavio? (Mk. 15,34).

Ovo je izraz neizdrivog bola zbog osramoene Pravde.

Podviniku Krsta ljudski je neizdriv taj momenat krsnog puta, kada slavlje zla na zemlji kao da
rui itavo delo pravde. Delo pravde je razbijeno, ugueno, pribijeno na krst. Kao da su uzalud
bili svi napori za savladavanje zla i besplodan sav podvig u ime pravde.
Zar je pravda tako nemona kada je okruena zlom? Zato takva uvreda i ponienje? Zato zlo
slavi potpunu pobedu? Nije li to teko iskuenje za malodune? Zato se vidi takva beda i
sramota pravde?
I uje se vapaj Ocu. Vapaj bola zbog oborene i raspete pravde. Boe Moj, Boe Moj, zato si Me
ostavio?
"Veliamo te, Isuse Care, i potujemo pogreb i stradanja Tvoja, kojima si nas spasao od propasti"
(Velika Subota, neporoni pa jutrenju, prva statija).

151-163
sadraj

151. I zavesa hramovna razdre se na dvoje odozgo do dole (Mk. 15, 38).

Svetinja je uzdrhtala obuzeta uasom pred raspetom Pravdom.

Svetinja se trese pred morem ljudskog zla. U mraku bezakone noi, ona okree svoje lice, kao da
ne moe da podnese slavlje zloinaca.
"Klanjam se stradanju, pevam Tvoj pogreb, veliam mo Tvoju, ovekoljube, kojima se
oslobodih od strasti ubitanih" (Velika Subota, neporoni na jutrenju, prva statija).

152. A kada vide kapetan koji stajae prema NJemu da tako uzviknuvi izdahnu, ree: Zaista
ovek ovaj Sin Boiji bee (Mk. 15,39).

Glas kapetana neznaboca svedoanstvo je zemaljske nepristrasnosti, kada ona, makar i povrno,
doe u dodir sa pravdom podvinika. Ukoliko nije bila uvuena u borbu protiv dobra, ukoliko u
njoj nije dolo do zacarenja zla koje dovodi do gneva, ak, i pri samom pogledu na dobro, onda
dodir sa podvigom izaziva u njoj i nevoljno priznanje, da se u Sinu Svetlosti nalazi najuzvienija
Pravda, i da je NJegov put - projava te Pravde.
Glas kapetana predstavlja objektivan sud prirodnog ljudskog razuma, onda kada on nije rob zla,
o putu podviga i Krsta.
Neznaboac-kapetan, koji nije znao za Hrista, ali nije bio ni obuzet zlom judejskog progona,
gleda na stvari spokojno i ocenjuje ih nepristrasno... Znaajna je nepristrasnost ocene: Zaista
ovek ovaj Sin Boiji bee.
"Hodite da sveteni pla otpevamo Hristu umrlom, kao nekad ene Mironosice, da sa njima i mi
ujemo: Raduj se" (Velika Subota, neporoni na jutrenju, druga statija).

153. A bejahu tu (kod Krsta) i ene gledajui izdaleka, meu kojima bee i Marija Magdalina i
Marija mati Jakova Maloga i Josije, i Salomija, koje i kad On bee u Galileji iahu za NJim i
sluahu mu; i mnoge druge i koje behu dole s NJim u Jerusalim ( Mk. 15,40-41).

U vrtlogu zla koji se kovitlao po zemlji, onda kada je dolo do izlaganja poruzi i raspea
Podvinika Pravde, onda kada se od NJega okree sva zemlja, kada Ga izdaju, ak, i ljubljeni i
izabrani, tada se ne koleba samo isto srce, puno nesebine predanosti i odlune ljubavi.
Takvo je bilo srce ovih ena. Takvo srce je poznalo podvig, poklonilo mu se i posluilo mu. I
nita spoljanje - ni stradanje, ni strah, ni stvarna opasnost - nije moglo da zaustavi isto i
predano srce u sluenju podvigu ljubavi.
Neka bude blagosloveno to srce! Ono je primalo uzdahe stradanja, zato mu se i daje prva radost
(Mt. 28, 5-10; Jn. 20, 17-18).
"Poklanjamo se stradanjima Tvojim, Hriste! Poklanjamo se stradanjima Tvojim, Hriste!
Poklanjamo se stradanjima Tvojim, Hriste. Pokai nam i slavno Tvoje Vaskrsenje" (Veliki Petak,
15. antifon na jutrenju).

154. I poto proe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Salomija kupie mirise da
dou da Ga pomau (Mk. 16, 1).

Po isteku teke sedmice, poto je prola subota - dan posveen Gospodu, kada si posluio
Gospodu, uzmi mirise dobrodetelji i poi u susret Hristu, kako bi Ga video i osetio svojom
duom, kako bi Ga primio u svoje srce, i dalje idi zajedno s NJim, pod NJegovom milujuom
rukom.
"Velia dua moja tridnevno Vaskrslog iz groba Hrista ivotodavca" (pripev 9. pesme pashalnog
kanona).

155. I vrlo rano u prvi dan nedelje dooe na grob oko izlaska sunca (Mk. 16, 2).

Potrudi se da poe Hristu vrlo rano. Odlazak NJemu pretpostavi svakom drugom delu tvoga
ivota.
Poi "sa izlaskom sunca", kada je dua odmorna, kada su sile tela jake, kada se mrak iluzija i
zabluda rasejao, i kada su iezle none senke greha.
Poi Hristu pre bilo kog drugog dela u tvome ivotu. Poi onda kada je dua obasjana sunevom
svetlou, pa e nai Vaskrslog Gospoda. Tako e i sam postati sudeonik Vaskrsenja.

"Marija Magdalina doe na grob, i Hrista videvi, kao vrtlara ga upita" (pripev 9. pesme
pashalnog kanona).

156. I govorahu meu sobom (ene mironosice, kada su dole na grob): Ko e nam odvaliti
kamen od vrata groba? I pogledavi videe da kamen bee odvaljen; a bee vrlo veliki (Mk.
16,3-4).

Svetlost Vaskrsenja zasijala je u peini. Judejci su se od nje ogradili zemaljskim kamenom. Tako
i u dui, kamen zemaljskog smeta prodiranju Svetlosti Boije. I veliki zemaljski kamen navaljen
je na duu, kamen zabava, strasti i svakojake nepravde. Kamen, kao gluva stena, zagradio je duu
i zaklonio od nje sve uzvieno i sveto. Ali zemaljsko je nemono pred nebeskom Rukom.
Boanska sila e odvaliti zemaljski kamen sa tvoje due i pae sve ono to je na nju nagomilao
svet, te e u duu da pronikne Boanska Svetlost Vaskrsenja.
Samo budi dostojan. Idi, trai Svetlost, stremi ka njoj. Sakupi "mirise" due, ponesi ih Hristu,
kao to su ponele mironosice da bi Ga pomazale. I spae veo zemaljskog, obasjae te Svetlost
Vaskrsenja, te e kroz nju da duhovno ustane sa Hristom, izii e iz peine groba i obnovie
se za besmrtnost i venost.
"Velia dua moja Onoga Koji je dobrovoljno stradao i pogreben i treega dana vaskrsao iz
groba" (pripev 9. pesme pashalnog kanona).

157. I uavi u grob videe mladia obuena u belu haljinu gde sedi s desne strane: i uplaie se.
A on im ree: Ne plaite se. Isusa traite, Nazareanina, raspetoga. Ustade, nije ovde (Mk. 16,
5-6).

Pojavi Vaskrslog Gospoda prethodi javljanje Anela. Tako blagodatna Boanska sila prethodi
podizanju due.
Ova sila daje dui prvu Svetlost, a dua, zatvorena u peini greha i smrti, i kao probuena
privlaeom Boanskom Svetlou, uasnuta je neobinou prizora i svojim mrakom...
Aneo Boiji je poziva i kae:
"Ta svetlost jo nije Bog, Boga nema u peini smrti. On je vaskrsao. Ustani i ti, izai iz peine i
sree Vaskrsloga".

"Blistajui aneo govorae enama: prestanite da plaete, jer je vaskrsao Hristos" (pripev 9.
pesme pashalnog kanona).

158. Nego idite i kaite uenicima NJegovim (Hristovim) i Petru, da e pred vama otii u
Galileju; tamo ete Ga videti, kao to vam ree (Mk. 16, 7).

Petar se odrekao Hrista, ali ni on nije zaboravljen. Izdvojen je od uenika i postavljen naizgled
izvan apostolskog zbora: "Idite i kaite uenicima i Petru".
O, najveeg snishoenja! O, bezgranine ljubavi! Neka se ak i on, koji se odrekao, ali je prolio
suze samoosuivanja, prisajedini prvoj radosti Vaskrsenja.
Vaskrsenje poziva sve - i iste i pale due, i zdrave i bolesne, i one koji su se trudili i lenje.
Svetlost Vaskrsenja i venosti spalie svu neistotu propadljivosti.
Izai iz peine smrti da bi te obasjala Boanska Svetlost i da bi okusio blaenu besmrtnost! I tebi
je upuen jevanelski poziv: "Duo! Hristos e pred tobom otii u Galileju". Hristos e te ekati.
On e te ekati i sigurno e te susresti. Ne oklevaj. Ti si bila sa Petrom, ali On e ipak "poi
ispred tebe"!
Gospod e te ekati, ne u Judeji robovanja zakonu, ne kao najamnika koji nevoljno nosi jaram,
nego u Galileji, "na gori" (Mt. 28, 16), gde e se sabrati svi oni koji "tre" slobodno - deca
Carstva Boijeg, slobodni sinovi blagodati (Jn. 20,4).
"Danas se svaka tvar veseli i raduje, jer Hristos vaskrse i ad je pobeen" (pripev 9. pesme
pashalnog kanona).

159. I iziavi (mironosice) pobegoe od groba, jer ih uhvati strah i trepet (Mk. 16, 8).

To su strah i trepet od iznenaenja. Tako zadrhti dua kada se dotakne Boanske Svetlosti. Ova
Svetlost ljudsku prirodu osvetli tako jako, da duu obuzima trepet. Nije li obuzet takvim
trepetom Apostol govorio Hristu: Izii od mene, Gospode, jer sam ovek grean (Lk. 5, 8)? Ali u
tom trepetu postoji uzvieni oseaj zadivljenosti, i ljudska dua vie ne moe da se odvoji od
Hrista.
Dakle, u tom trepetu postoje dve strane: na jednoj - uas zbog sebe, zbog starog, od ega se treba
udaljiti, sakriti i pobei, a na drugoj - radost poziva, pratanja, preporoda u Svetlosti i u umiljenju
ljubavi i usinovljenja.

Sveti jevanelist Matej primeuje obe strane duevnog stanja mironosica: I izaavi brzo iz
groba, sa strahom i radou velikom pohitae da jave uenicima NJegovim (Mt. 28, 8),
I ti ustrepti od Svetlosti Boije koja te poziva, uasni se zbog svoje otuenosti od nje i zbog
svoje tame, i zato bez razmiljanja, sa velikom radou, pohitaj na drugi put, na kome te On eka
i na kome e da te pronae.
"Hristos nova pasha, rtva iva, Jagnje Boije, Koje na Sebe uzima grehe sveta" (pripev 9.
pesme pashalnog kanona).

160. A Isus, vaskrsnuvi rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje bee
isterao sedam demona (Mk. 16, 9).

Tako se nagrauje ljubav! NJoj se daruje prva radost. Mironosice su, za ivota Hristovog i u
vreme stradanja i posle NJegove smrti, pokazale tako mnogo samoportvovane ljubavi prema
Gospodu, ljubavi koja prevazilazi i samu ljubav izabranih Apostola, da se Gospod posle Svoga
Vaskrsenja javlja prvo njima, stavljajui ih ispred svih uenika.
Tako su bliske Hristu due koje su Mu predane, i On ih tako ljubi! Blago Mariji! Blaene su i
one koje je slede!
"Raduj se Djevo, raduj se! Raduj se, Blagoslovena! Raduj se, Preproslavljena! Tvoj Sin vaskrese
treega dana iz groba" (pripev 9. pesme pashalnog kanona).

161. I ona otide te javi onima to su bili s NJim, koji plakahu i ridahu. A oni uvi da je iv i da
Ga je ona videla, ne verovae. A posle toga javi se na putu dvojici od njih u drugome obliju,
kad su ili u selo. I oni otiavi javie ostalima; ali ni njima ne verovae. Najposle javi se njima
Jedanaestorici kada bejahu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverovanje i okorelost srca, to
ne verovae onima koji Ga videe vaskrsloga (Mk. 16, 10-14).

Ovaj prekor Gospodnji upuen je i tebi, nerazumna duo! Zar se i tebi nije javio vaskrsli
Gospod? Usamljena i nemona u pustinji ivota, ti si plakala i ridala zbog bezizlaznosti poloaja
u kome se nalazi, i kada su ti govorili o NJemu, ivom i vaskrslom, oni koji su Ga videli, zato
im nisi poverovala? Konano, zar se Gospod nije javio i tebi samoj? U razliitim okolnostima
ivota, kada si Ga traila, pa ak i onda kada si, u svojoj malodunosti, padala u uninije, zar nisi
oseala njegovu promisliteljsku Ruku i NJegovu ljubav? Zato Mu nisi poverovala, o duo,
neverna i nemilosrdna?

A ako si poverovala, zato ne ide za Vaskrslim ka svome vaskrsenju - vaskrsenju koje ti je On

doneo?
"Aneo klicae Blagodatnoj: Raduj se ista Djevo! I opet velim: Raduj se! Jer tvoj Sin,
podigavi mrtve, tridnevan vaskrse iz groba; ljudi, veselite se!"" (pripev 9. pesme pashalnog
kanona).

162. A znaci onima koji veruju bie ovi: imenom Mojim izgonie demone; govorie novim
jezicima; uzimae zmije u ruke; ako i smrtno to popiju, nee im nauditi: na bolesnike polagae
ruke, i ozdravljae (Mk. 16,17-18).

Vera je sila. Verom-silom ovek se podie u novu sferu ivota po Bogu - u ivot Duha i Boga. U
verujueg se seje "seme Boije", on postaje "roen od Boga" i "Bogu njemu prebiva"" (1. Jn.
3,9; 4, 12).
A po ovome znamo da u NJemu prebivamo, i On u nama, to nam je dao od Duha Svojega
(1.Jn.4, 13).
Kada verujui nosi u sebi od Duha Boijeg, onda je on iznad sveta i njegovog konvencionalnog
poretka, iznad zakona zemlje, jer je vei Onaj Koji Je u vama negoli koji je u svetu (1. Jn. 4, 4).
Eto zbog ega sve to je roeno od Boga pobeuje svet (1. Jn. 5,4).
Prilikom ove pobede, roenoga od Boga, nad svetom zla, potpuno su prirodna "znamenja" koja
prate ivot verujueg. I to je vera ivlja i dublja, to je ovek odlunije ukljuen u silu Duha, to
su obaveznija "znamenja" koja prate njegov ivot.
Tako se ivot pravednika odvija u beskonanom krugu ovih "znamenja".
O Hriste, Pasho velika i svetena! O mudrosti, i Rei Boija, i silo! Daj nam da se prieujemo
Tobom u neveernjem danu Carstva Tvoga" (tropar 9. pesme pashalnog kanona).

163. A Gospod poto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane. A oni
otidoe i propovedae svuda, i Gospod im pomagae, i re potvrivae znacima koji su se potom
pokazivali. Amin. (Mk. 16, 19-20).

Vaznesenje Gospodnje na Nebo nije odlazak Boga, NJegovo naputanje zemlje. Ne, nikako.

Naprotiv, ono je utiskivanje Boanske prirode u zemaljsko i podizanje oveka do Boga. Jer
poslednji zadatak iskupljenja bio je potpuno unitenje ljudske propadljivosti, i usvajanje
besmrtnosti i venosti od strane ljudske prirode. Gospod, Koji se uzneo na nebo u ljudskom telu
koje je po Vaskrsenju bilo preobraeno, to i ini. Kao "novi Adam", On kroz Sebe uznosi ljudsku
prirodu na nebo i tamo je kao obnovljenu unosi u Carstvo Oca, tj. u Carstvo besmrtnosti i
venosti.
Vaznesenje Gospoda na taj nain predstavlja zavretak iskupiteljskog puta. Ono je zatvorilo krug
obnavljanja palog oveka i za vena vremena ostalo najvea potvrda da se i svaki verujui, koji
ide za svojim Iskupiteljem, priziva na sopstveno vaznesenje, na usinovljenje Ocu i sedenje s
desne strane NJemu. Zbog toga je Gospod rekao: I ako otidem i pripremim vam mesto, opet u
doi, i uzeu vas k Sebi da, gde sam Ja, budete i vi (Jn. 14,3). inom Vaznesenja obnovljene i
oboene ljudske prirode, zavrava se iskupljenje oveka. Ali, taj in nee progutati zemaljsko,
nee ga jednostavno zameniti nebeskim. On e da sjedini Nebo sa zemljom, podiui ono to je
zemno u nebesko oboenje, i nizvodei nebesko na zemlju radi obnovljenja zemlje. Eto zbog
ega Vaznesenje ne predstavlja prekid, nego zatvaranje kruga.
U Vaznesenju je Sila koja je obrazovala celovitost kruga Neba i zemlje i koja taj krug ini ivim
u svakoj njegovoj taki i ustremljenim ka svome kraju - oboenju oveka. To je sila ivotvornog
Duha Boijeg.
Duh daje ivot, a ivot se neprestano kree ka svome zavretku - ka venosti.
O toj ivotvornoj sili Duha govori Sam Hristos: Ako Ja ne odem, Uteitelj nee doi k vama; ako
li odem, poslau Ga k vama... A kad doe On, Duh istine, uvee vas u svu istinu... On e da
prebiva s vama vavek (Jn. 16, 7,13; 14, 16).
Upravo ta sila Duha, poslanog po Vaznesenju, i spojila je Nebo i zemlju u jedan krug; ona
oduhotvoruje svaku taku kruga, ili, drugaije, svaku taku spasonosnog puta. To je - sila
blagodati. Bez nje je nezamislivo ustajanje iz propadanja, kretanje napred i preporod due. O toj
usavravajuoj sili Duha Svetoga govori na kraju svoje povesti i Sveti Jevanelist.
To je ona usavravajua sila Duha Svetoga koja je u "pomoi Gospodnjoj", i koja kroz
beskonana "potvrivanja znamenjima" pomae delo Boije na zemlji.
Shodno tome, i jedno i drugo - i "pomo Gospodnja" i "potvrivanje znamenjima" - daruju se
onome koji veruje. I jedno i drugo predstavljaju nerazdvojnu kariku spasonosnog kruga; i jedno i
drugo spajaju zemlju sa Nebom.
Zar u tome nije najvea uteha za verujuu duu?! Neu vas ostaviti sirotne... (Jn. 14, 18).
Kroz dah Boanskog Duha Spasitelj naih dua je uvek sa nama - na svakom koraku naeg
ivota, u svakom dahu naih usta.
NJemu - Koji nas je zavoleo, ak, do stradanja, Krsta i smrti na Krstu; NJemu - Koji nas je
osvetao u Svetlom Vaskrsenju i Velikom Vaznesenju, zajedno sa milosrdnim Ocem NJegovim,

Koji nas od venosti poziva Sebi, i sa Savriteljem naeg oboenja - Duhom Svetim, neka je
slava, ast i poklonjenje od nas grenih, ali voljenih i prizivanih, sada i uvek i u beskonane
vekove. Amin. Istina.
"O Boanstvenoga, o ljubljenoga, o najslaega Tvoga glasa! Obeao si nelano da e sa nama
biti do skonanja veka, Hriste! Radujmo se, verni, jer NJega kao utvrenje nade imamo!" (tropar
9. pesme pashalnog kanona).
sadraj