Robert Pap

Robert Pap
Raunarski hardver
Skripta
Za prvi razred elektrotehnike kole (za obrazovni profil administrator raunarskih mrea) i drugi
razred elektrotehnike kole (za obrazovni profil elektrotehniar informacionih tehnologija)
2015
PREDGOVOR
Predgovor
Svet raunarskog hardvera je oblast izuzetne lepote, ali i kompleksnosti. Sama oblast nije
suvie stara, iz prostog razloga to ni svet samih raunara nije stara. Meutim, moe se smatrati da
je raunarski hardver za vreme ovog kratkog perioda toliko evoluirao, da zaista mali broj drugih
oblasti moe da se pohvali ovakvim rezultatima. Jednostavno reeno, svet raunara napreduje
takvom brzinom da neto, to bismo danas zvali najnovijom tehnologijom, za godinu ili dve e ve
biti okarakterisana kao prethodna tehnologija (mada ne treba ni preterivati, nee se rei da je re o
staroj tehnologiji). Zato napisati bilo ta iz sveta raunara (bilo da je re o hardveru ili softveru)
predstavlja izazov iz vie razloga. Pre svega, treba biti u toku sa dananjim deavanjima, ali svaku
novu tehnologiju treba gledati i sa dozom rezerve, budui da praktino svaka tehnologija ima svoju
konkurenciju. Kratko reeno, skoro niko ne eli da ita o ve prevazienim stvarima, ali ne eli da
ita ni o tim stvarima koje nikad nee zaiveti.
Nastavni predmet Raunarski hardver za prvi razred elektrotehnike kole za obrazovni
profil administrator raunarskih mrea, kao i za drugi razred elektrotehnike kole za obrazovni
profil elektrotehniar informacionih tehnologija, predstavlja jedan izuzetan pokuaj revidiranja
nastavnog gradiva u odnosu na prethodne nastavne predmete iz oblasti hardvera. Naime, umesto da
uenici srednjih kola ue (esto vrlo komplikovane) tehnike detalje o raunarskim
komponentama, fokus se sad stavlja na dobijanje jednog sveobuhvatnog znanja iz ove oblasti,
fokusirajui se na svakodnevne probleme. Ovo naravno ne znai da je gradivo lako, jednostavno je
fokus sad na drugim aspektima, a po linom miljenju autora, uenici srednjih kola e se u
realnosti pre suoiti sa problemima poput samostalne kupovine raunara (po komponentama) i
sklapanja tog raunara kao i sa odravanjem tog raunara, nego sa kompleksnim tehnikim
aspektima funkcionisanja raunara (procesora, glavne memorije, kea, itd.). Naravno, svi navedeni
problemi su vani, ali treba pratiti i neki redosled uenja.
Ova skripta predstavlja rezultat viegodinjeg iskustva i predavanja nastavnog predmeta
Raunarski hardver za prethodno pomenute obrazovne profile. Budui da ne postoji zvanini
udbenik iz ovog predmeta, a nastavno gradivo se dosta razlikuje u odnosu na starije predmete iz
ove oblasti, bilo je izuzetno vano da uenici imaju neto iz ega bi mogli da savladaju inae dosta
kompleksnu oblast. Iako postoji dosta obimna literatura iz ove oblasti (naroito na engleskom
jeziku), ove knjige najee i nisu ba za uenike, budui da esto zahtevaju ve solidno predznanje
iz ove oblasti i/ili su pisane za starije i iskusnije itaoce. Sve ovo se ne sme pretpostaviti kod aka
srednjih kola.
Sadraj same skripte dosta precizno prati nastavni plan i program ovog predmeta. Predmet
se prvi put pojavio kod obrazovnog profila administrator raunarskih mrea, na prvoj godini, sa
etiri asova nedeljno (znai, sa dosta obimnom gradivom). Kasnije se predmet pojavio i kod
obrazovnog profila elektrotehniar informacionih tehnologija, u drugoj godini, ali sa svega dva asa
nedeljno, tj. sa smanjenom koliinom gradiva. Praktino jedina razlika izmeu ova dva predmeta je
smanjena koliina gradiva zbog manjeg broja nastavnih asova. Meutim, skripta je napravljena
imajui u vidu vei broj asova (tj. etiri nedeljno), da bi bila odgovarajua kod oba profila.
Sama skripta je podeljena na tri poglavlja, i svako poglavlje sadri jedan modul iz nastavnog
plana i programa. Prvo poglavlje, Arhitektura raunara, se bavi osnovnim principima raunarstva i
raunarskog hardvera generalno. Drugo poglavlje, Sklapanje raunara, je najobimnija, i sadri
veliki broj detalja, koji su potrebni za solidno poznavanje raunara. Tree poglavlje, Testiranje
raunara, se bavi servisiranjem i odravanjem raunara. Nain upoznavanja uenika sa hardverskim
komponentama kroz poglavlja je takoe nekonvencionalan. Naime, uenici e vie puta imati
priliku da se upoznaju sa komponentama. Prvi put samo jako kratko, u obliku par reenica, jo u
ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA
prvom poglavlju. Meutim, kasnije jo nekoliko puta, i svaki put detaljnije i detaljnije. Svako novo
gradivo se ovako zasniva na poznavanju prethodnog gradiva, forsirajui itaoca da uvek bude
spreman da stavi prethodno steeno znanje u novi kontekst, ali da nikad ne bude prevelik zalogaj.
Na ovaj nain e uenici (i drugi itaoci) stei ba to sveobuhvatno znanje iz oblasti, to je i cilj.
to se tie koriene literature, najvei procenat gradiva se zasniva na izvanrednoj knjizi pod
nazivom Upgrading and Repairing PCs od autora Scott Mueller-a, ali su koriene i druge knjige,
kao i kompjuterski asopisi i stariji udbenici za elektrotehnike kole. Meutim, budui da je re o
jako popularnoj temi, ne treba da nas udi da se na internetu mogu nai zaista kvalitetni lanci o
bilo kojoj temi u sferi hardvera. Skripta sadri i ogroman broj slika, ilustracija, blok ema, itd. Poto
je re o skripti za srednjokolce, precizno i nauno navoenje referenci nije od presudnog znaaja,
pa zato je doneta odluka da se koriena literatura samo spomene na kraju skripte, a da se ne
spomenu kod slika, s tim da se kod slika sauva ig izvorne Web-stranice, ukoliko postoji.
U vezi ovog nastavnog predmeta postoje i neke zablude, i treba ih sa acima odmah na
poetku razjasniti. Naime, uenici jako esto imaju neke pogrene pretpostavke da e celi predmet
biti samo sklapanje raunara. Iako je i to izuzetno vano, to nije dovoljno. Uenici moraju da steknu
i veliku koliinu teorijskog znanja iz sveta hardvera, jednostavno zato to na primer bez toga nee
moi da sami izaberu raunarske komponente radi sklapanja. Moe se lako desiti da e ovek kupiti
procesor koji uopte nije kompatibilan sa leitem na matinoj ploi. Jednostavno, ideja je da
uenici naue da itaju specifikacije sa kutije raunarske komponente, da umeju da ih porede, da
znaju o emu priaju i da na osnovu tih da samostalno donose odluke. Meutim, ovo teorijsko
znanje nije niti suvo, niti suvino, nego zapravo predstavlja oblik pismenosti, to je potrebno kad
uenik razgovara sa ostalim acima ili sa odraslima o raunarima i raunarskim komponentama.
Naravno, treba nauiti i uvebati i sklapanje, odnosno rasklapanje raunara. Preporuuje se da se
odre dve vee sesije u kolskoj godini (po jednu sesiju u svakom polugoditu), gde e se praktino
uvebati do sad steeno gradivo. Prva sesija bi mogla da sadri stavljanje procesora u leite
matine ploe, montiranje hladnjaka za procesor, a zatim stavljanje matine ploe u kuite
raunara (naravno postupak nauiti u oba smera, tj. sklapanje/rasklapanje). Druga sesija bi mogla da
sadri sve ostalo: stavljanje RAM modula u slotove matine ploe, montiranje hard diskova i
optikih ureaja u kuite, ubacivanje diskretne grafike kartice odnosno drugih kartica, montiranje
napajanja, i konano povezivanje svih kablova na odgovarajua mesta (i za struju, i za podatke).
Naravno, i ovo treba znati uraditi u oba smera. Po potrebi se mogu ubaciti i manje praktine sesije.
Budui da ova skripta eli da bude sveobuhvatna, a neki uenici ipak sluaju ovaj predmet
sa dva asa nedeljno, bilo je potrebno da se na neki nain obelee oni delovi gradiva koji su
namenjeni onima koji predmet sluaju sa etiri asa nedeljno. Zato su neki delovi obeleeni sa
reima napredni nivo. Meutim, treba napomenuti da ovi delovi nisu nuno tako obeleeni zbog
teine tog gradiva, nego moda zato to po zvaninom nastavnom planu i programu i nije namenjen
uenicima sa smanjenim fondom asova, ili zato to je autor iz svog iskustva smatrao da
posmatrano gradivo nije od tolike vanosti. Naravno, to ne znai da ne mogu i oni da proitaju te
delove, ta vie, za dublje poznavanje oblasti je ak i potrebno da se i ti delovi proitaju. Nastavnik
moe ak i doneti odluku da e te delove ispriati na dodatnim asovima.
Glavni cilj skripte i samog autora je zapravo da se probudi trajno interesovanje za
komplikovan ali prelep svet raunarskog hardvera, ali ne samo u uionici ili kabinetu, nego i u
svakodnevnom ivotu, ostavljajui trajan trag i u kasnijem ivotu uenika.
Robert Pap, MSc
19. VI 2015.
Baka Topola, Subotica
PREDGOVOR
Sadraj
PREDGOVOR_________________________________________________________3
1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA__________________________________9
POJAM I PODELA RAUNARSKIH SISTEMA
FLYNN-OVA TAKSONOMIJA (NAPREDNI NIVO)
FAZE RAZVOJA RAUNARSKIH SISTEMA

INSTRUKCIJE I PROGRAM
ARHITEKTURA RAUNARSKOG SISTEMA
OSNOVNE KOMPONENTE RAUNARSKOG SISTEMA
POJAM HARDVERA I SOFTVERA
PRINCIP RADA RAUNARA
VON NEUMANN-OV MODEL RAUNARA

KOMPONENTE RAUNARA
KUITE
MATINA PLOA
MEMORIJA
TIPOVI OPERATIVNIH MEMORIJA
HIJERARHIJA MEMORIJA
DISK, JEDINICE DISKETA

OPTIKI UREAJI
PRINCIP REZANJA I ITANJA CD-ROM DISKOVA (NAPREDNI NIVO)
GRAFIKA KARTICA
TV KARTICA (NAPREDNI NIVO)
ZVUNA KARTICA
MODEM I MRENA KARTICA
MODEM
MRENA KARTICA
NAPAJANJE I UPS
NEPREKIDNO NAPAJANJE (UPS)
ULAZNO-IZLAZNI UREAJI
MONITOR
VELIINA EKRANA
REZOLUCIJA I ODNOS DIMENZIJA
PRINCIP RADA CRT MONITORA (NAPREDNI NIVO)
PRINCIP RADA LCD MONITORA (NAPREDNI NIVO)
TASTATURA
PRINCIP RADA TASTATURE (NAPREDNI NIVO)
MI
PRINCIP RADA MEHANIKIH MIEVA (NAPREDNI NIVO)
PRINCIP RADA OPTIKIH MIEVA
SKENER
GRAFIKI TABLET (NAPREDNI NIVO)
TAMPAI
9
13
14
18
19
21
23
23
24
26
26
28
32
33
34
35
37
37
38
40
40
42
43
43
44
45
47
47
47
47
49
50
52
53
53
53
54
55
56
56
MATRINI TAMPAI
INK-JET TAMPAI
LASERSKI TAMPAI
56
57
58
PLOTER (NAPREDNI NIVO)
59
CENTRALNA JEDINICA RAUNARA
60

BLOK EMA PROCESORA
BRZINA I IRINA PROCESORA
PROIZVOAI I GENERACIJE PROCESORA
PROIZVOAI RAUNARA
PROIZVOAI MATINIH PLOA
PROIZVOAI PROCESORA
PROIZVOAI RAM MEMORIJA
PROIZVOAI GRAFIKIH KARTICA
PROIZVOAI KUITA
PROIZVOAI NAPAJANJA
PROIZVOAI HARD DISKOVA
PROIZVOAI OPTIKIH UREAJA
PROIZVOAI ZVUNIH KARTICA
PROIZVOAI MONITORA
PROIZVOAI TASTATURA I MIEVA
PROIZVOAI TAMPAA I SKENERA
LAPTOP RAUNARI (NAPREDNI NIVO)

BLOK EMA LAPTOP RAUNARA (NAPREDNI NIVO)
PROSTORNA OGRANIENJA, PREDNOSTI I MANE LAPTOP RAUNARA (NAPREDNI NIVO)
60
61
62
64
64
64
64
65
65
65
66
67
67
67
67
68
69
70
71
2. POGLAVLJE: SKLAPANJE RAUNARA___________________________________75

KUITA
NAPAJANJA
POWER_GOOD SIGNAL (NAPREDNI NIVO)
PRIKLJUCI ZA NAPAJANJE
MODULARNA NAPAJANJA
UTEDA ENERGIJE KOD RAUNARA (NAPREDNI NIVO)
MATINE PLOE
DELOVI MATINE PLOE
IPOVI NA MATINOJ PLOI
BIOS MATINE PLOE
MAGISTRALE I SLOTOVI
ULAZNO-IZLAZNI PORTOVI
DIJAGNOSTIKA PROBLEMA VEZANIH ZA MATINU PLOU (NAPREDNI NIVO)
PROCESORI
REGISTRI PROCESORA (NAPREDNI NIVO)
IZVRAVANJE MAINSKE INSTRUKCIJE (NAPREDNI NIVO)
OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROCESORA
GENERACIJE PROCESORA
STANDARDI CPU SOCKET-A
ULOGA HLADNJAKA
DIJAGNOSTIKA RADA PROCESORA (NAPREDNI NIVO)
VRSTE PRENOSA PODATAKA

PRIKLJUCI DEFINISANI STANDARDOM
OPERATIVNE MEMORIJE
75
80
80
81
83
83
86
86
91
94
95
97
98
100
100
101
102
103
104
105
107
108
109
115
RAM (DRAM) MEMORIJA
115
TIPOVI DRAM-A
MEMORIJSKI MODULI
117
118
ROM MEMORIJA
KE (SRAM) MEMORIJA
VIRTUELNA MEMORIJA (NAPREDNI NIVO)
125
125
126
PREDGOVOR
SPOLJANJE MEMORIJE
PATA (ATA, IDE)
SATA
FLOPPY UREAJ (NAPREDNI NIVO)
HARD DISK (TVRDI DISK)
OPTIKI UREAJI (CD, DVD, BD)
FLASH I SSD UREAJI
ULAZNO-IZLAZNI PODSISTEM
BLOK EMA ULAZNO-IZLAZNOG PODSISTEMA (NAPREDNI NIVO)
ULAZNO-IZLAZNA MAGISTRALA (NAPREDNI NIVO)
ULAZNO-IZLAZNI INTERFEJS (NAPREDNI NIVO)
KONTROLERI (NAPREDNI NIVO)
NAIN KOMUNIKACIJE IZMEU ULAZNO-IZLAZNIH UREAJA I CENTRALNE JEDINICE (NAPREDNI
NIVO)
ULAZNE JEDINICE
POVEZIVANJE ULAZNIH JEDINICA SA CENTRALNOM JEDINICOM
POVEZIVANJE TASTATURE SA CENTRALNOM JEDINICOM
POVEZIVANJE MIA SA CENTRALNOM JEDINICOM
POVEZIVANJE SKENERA SA CENTRALNOM JEDINICOM
IZLAZNE JEDINICE VIDEO PODSISTEM

MONITOR
GRAFIKA KARTICA
DELOVI GRAFIKE KARTICE (NAPREDNI NIVO)
3D GRAFIKA AKCELERACIJA (NAPREDNI NIVO)
UPRAVLJAKI PROGRAMI (DRIVER-I) I API-JEVI
PROIZVOAI I MODELI GRAFIKIH KARTICA
HLAENJE GRAFIKIH KARTICA
IZLAZNE JEDINICE TAMPAI

POVEZIVANJE IZLAZNIH JEDINICA NA CENTRALNU JEDINICU
VEZA IZMEU GRAFIKE KARTICE I MATINE PLOE
VEZA IZMEU GRAFIKE KARTICE I MONITORA
POVEZIVANJE TAMPAA NA CENTRALNU JEDINICU
PRIPREMA HARD DISKA ZA INSTALIRANJE OPERATIVNOG SISTEMA (NAPREDNI NIVO)

FAJL SISTEM (NAPREDNI NIVO)
TIPOVI FAJL SISTEMA (NAPREDNI NIVO)
INSTALIRANJE OPERATIVNIH SISTEMA I DRAJVERA (NAPREDNI NIVO)

FORMATIRANJE I PARTICIONISANJE HARD DISKA (NAPREDNI NIVO)
INSTALACIJA OPERATIVNOG SISTEMA (NAPREDNI NIVO)
INSTALIRANJE DRAJVERA (NAPREDNI NIVO)
3.
128
128
132
135
135
138
139
143
143
143
143
144
145
145
145
145
148
150
150
151
151
152
153
155
157
160
161
162
162
163
165
166
167
168
171
171
176
178
SKIDANJE DRAJVERA ZA LAPTOP RAUNARE (NAPREDNI NIVO)

179
SKIDANJE DRAJVERA ZA IPSET MATINE PLOE (NAPREDNI NIVO)
180
SKIDANJE DRAJVERA ZA GRAFIKU KARTICU (NAPREDNI NIVO)
180
INSTALIRANJE DRAJVERA ZA MIEVE I TASTATURE (NAPREDNI NIVO)
180
INSTALIRANJE DRAJVERA ZA TAMPAE I SKENERE (NAPREDNI NIVO)
181
INSTALIRANJE NOVIJIH DRAJVERA (NAPREDNI NIVO)
181
POJEDNOSTAVLJENO INSTALIRANJE DRAJVERA (NAPREDNI NIVO)
181
POGLAVLJE: TESTIRANJE HARDVERA__________________________________183
METODE ODRAVANJA RAUNARA
183
AKTIVNO ZATITNO ODRAVANJE

PASIVNO ZATITNO ODRAVANJE
183
186
ALATI I INSTRUMENTI ZA ODRAVANJE RAUNARA

OSNOVNI ALATI
188
188

NAPREDNI ALATI (NAPREDNI NIVO)
KVAROVI KOD RAUNARA (NAPREDNI NIVO)

GREKE KOD PROCESORA (NAPREDNI NIVO)
GREKE KOD MATINE PLOE (NAPREDNI NIVO)
GREKE KOD RAM MEMORIJE (NAPREDNI NIVO)
GREKE KOD HARD DISKA (NAPREDNI NIVO)
GREKE KOD OPTIKIH ITAA I REZAA (NAPREDNI NIVO)
GREKE KOD GRAFIKIH KARTICA (NAPREDNI NIVO)
GREKE KOD ZVUNIH KARTICA (NAPREDNI NIVO)
GREKE KOD NAPAJANJA (NAPREDNI NIVO)
190
193
193
194
194
194
195
195
196
196
DIJAGNOSTIKI SOFTVER I TESTIRANJE RAUNARA
197
PROGRAMI ZA DETEKCIJU HARDVERA I SOFTVERA

PROGRAMI ZA TESTIRANJE SOFTVERA
198
200
PROGRAMI ZA OTKLANJANJE VIRUSA (ANTIVIRUSI)

PROGRAMI ZA OTKLANJANJE ZLONAMERNIH PROGRAMA (MALWARE-A) (NAPREDNI NIVO)
PROGRAMI ZA OPTIMIZOVANJE OPERATIVNOG SISTEMA (NAPREDNI NIVO)
PROGRAMI ZA TESTIRANJE HARDVERA (UKLJUUJUI I BENMARK)

PROGRAMI ZA TESTIRANJE RAM MEMORIJE
PROGRAMI ZA TESTIRANJE PROCESORA
PROGRAMI ZA TESTIRANJE GRAFIKE KARTICE
PROGRAMI ZA TESTIRANJE HARD DISKA
PROGRAMI ZA TESTIRANJE NAPAJANJA (NAPREDNI NIVO)
DIJAGNOSTIKA GREKE I ZAMENA NEISPRAVNIH KOMPONENTI

PRISTUP ZAMENE KOMPONENATA
BOOTSTRAP PRISTUP
PROCEDURA BOOTSTRAP PRISTUPA (NAPREDNI NIVO)
PRISTUP DIJAGNOSTIKE GREKE

KOJI PRISTUP KORISTITI?
200
203
203
205
206
207
209
213
216
217
218
218
219
220
220
NEKI TIPINI PROBLEMI SA RAUNARIMA I IDEJE KAKO IH OTKLONITI (NAPREDNI NIVO)

222
LITERATURA_______________________________________________________227
1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA
1. poglavlje: Arhitektura raunara

Cilj ovog poglavlja je da upozna itaoca sa pojmom i podelom raunarskog sistema, sa
fazama razvoja ovih sistema, da objasni, ta je mainska operacija, instrukcija i program, kako
izgleda opta struktura raunara, a ve po prvi put e biti spomenuti raunarske komponente
dodue vrlo kratko. Poglavlje se nastavlja sa principom rada raunara, sa Von Neumann-ovom
modelom raunara, a zatim prelazi na drugu rundu o raunarskim komponentama sad ve dosta
detaljnije. Poglavlje e se zavriti sa proizvoaima raunara i raunarskih komponenti i sa laptop
raunarima.
Pojam i podela raunarskih sistema

Def: Raunarski sistemi (ili kratko raunari) su elektronske maine koje obrauju ulazne
informacije (podatke ili naredbe) i od njih proizvode izlazne informacije (rezultate).
Raunari su preuzeli mesto ljudima kod poslova koje je potrebno obaviti velikom brzinom,
koji se stalno ponavljaju, i koji zahtevaju veliku preciznost, ali su ljudi jo uvek dominantni kod
poslova gde je potrebna kreativnost i kod poslova koji su uvek razliiti.
Raunari su na poetku bili korieni za sloena numerika raunanja, ali se ispostavilo da
je njihov najvei adut obrada podataka. Meutim, oni su i dalje maine bez inteligencije, jer rade
samo ono to im je zadato instrukcijama.
Raunari se mogu podeliti sa raznih aspekata. Mi emo raunare podeliti sa sledeih
aspekata: sa stanovita primene, sa stanovita korisnika koji istovremeno mogu da koriste isti
raunar (i ovu podelu emo razdeliti jo po mogunostima obrade), i konano, sa stanovita broja
naredbi koje izvravaju u jednom trenutku vremena.
Sa stanovita primene, raunari se dele na:
1. Raunare za opte namene mogu uitati razne programe ijim izvravanjem reavaju
razliite probleme.
2. Raunare za specijalne namene imaju ugraene programe za reavanje samo onih
problema za koje su namenjeni (igranje aha, automatski piloti, itd.).
Sa stanovita broja korisnika koji istovremeno mogu da koriste isti raunar, raunari se dele
na:
1. Jednokorisnike raunare (PC based) raunar se istovremeno koristi samo od strane
jednog korisnika.
2. Viekorisnike raunare (mainframe based) jedan glavni raunar opsluuje vie
korisnika.
Prema mogunostima obrade, jednokorisniki raunari se dalje dele na:
Desktop (personalne) raunare koriste se kod kue, ali i u firmama. Naziv desktop
koji u prevodu znai na stolu, u sutini oznaava prve male raunare za kunu upotrebu.
Kuite ovog raunara je stajalo horizontalno, tj. u leeem poloaju, a monitor smo stavili
na kuite. Ljudi su kuite sa monitorom stavili na sto (12. Slika), i odatle potie naziv
10

desktop, iako su kuita dananjice vertikalna (stojea, tzv. tower kuita), i uglavnom
se stave ispod stola, znai, na pod (1. Slika).
Radne stanice (eng. Workstations) one jako lie na obine desktop raunare (a najee i
izgledaju tako), s tim da su monije, budui da slue za neku specijalnu upotrebu, npr. za
animacije, modeliranje, editovanje, itd. Prema tome, ovi raunari imaju moniji procesor,
veu koliinu memorije, moniju grafiku karticu1, vie monitora, itd., u zavisnosti od
potreba (2. Slika).
1. Slika: Desktop raunar
2. Slika: Radna stanica
3. Slika: Laptop raunar
4. Slika: Tablet raunar
Laptopove ili notebook-ove manji i neto sporiji raunari, ali su portabilni (3. Slika).
Tablet raunare ne moraju imati tastaturu, meutim, njihov ekran je osetljiv na dodir (4.
Slika). U ovu kategoriju spada Apple-ov iPad, Amazon-ov Kindle Fire, Google-ov Nexus 7,
itd.
Ili ak specijalne, npr. umesto Radeon-a ili GeForce-a imaju FirePro ili Quadro.
11
PDA (eng. Personal Digital Assistant) raunare imaju veliinu mobilnog telefona (5.
Slika).
Pametne telefone (eng. Smartphones) oni su praktino PDA raunari sa mogunostima

mobilnih telefona (6. Slika), tj. sa mogunou telefoniranja, pisanja SMS-ova, itd. Budui
da dananji pametni telefoni imaju praktino iste mogunosti kao i PDA raunari, pravi PDA
raunari su uglavnom nestali.
5. Slika: PDA raunar
6. Slika: Pametni telefon
a raunari za organizacije (za vie korisnika) se dele na:
Mrene servere pruaju odreene usluge za vie korisnika (tj. raunara), npr. internet, email, baze podataka, itd. (7. Slika) Pretpostavimo da imamo nekoliko obinih desktop
raunara u nekoj firmi. Na ovim raunarima moe se raditi sve to je potrebno, meutim,
neki servisi, poput interneta, email-a, itd., nisu dostupni, nego samo preko ovih mrenih
servera.
Mainframe raunare centralni raunar opsluuje korisnike koji umesto standardnih

raunara koriste terminale, tzv. glupe raunare sa ekranom i tastaturom. U starim
vremenima kad nisu postojali desktop raunari ili su bili suvie spori ili skupi za
svakodnevnu upotrebu, ljudi su u firmama i institucijama kupili mainframe raunar
ogromni raunar koji je mogao da opslui vie korisnika (8. Slika). Korisnici su raunaru
pristupili preko prethodno spomenutih terminala koji su bili povezani na mainframe
raunar. Kad su desktop raunari postali dovoljno jeftini i brzi za svakodnevnu upotrebu,
mainframe raunari su uglavnom nestali, s tim da su danas jo korieni na nekim mestima,
npr. na aerodromima, gde je mogue kupiti karte i preko velikog broja terminala umesto
na alteru. Ovi terminali su ve neto pametniji u odnosu na prethodne terminale, jer
mogu imati centralnu jedinicu, ali su povezani na mainframe raunar koji opsluuje svakog
terminala.
Mini-raunare nalaze se izmeu desktop i mainframe raunara. Naime, nisu sve firme i
institucije imale novac da kupe veliki i skup mainframe raunar, i neke ak i nisu imale
potrebe za tako velike mogunosti. Inenjeri su za njih izmislili tzv. mini-raunare, koji
12

zapravo nisu bili tako mali (bili su otprilike veliine jednog ormana (9. Slika), dok su
mainframe raunari zauzeli kompletne prostorije), ali su mogli da opslue nekoliko
terminala. Po nekoj definiciji, mini-raunari su bili oni raunari koji su kotali manje od
25.000 dolara. Meutim, sa pojavom jeftinijih i brzih desktop raunara, mini-raunari su
nestali sa trita.
Super-raunare najjai raunari, mogu imati vie hiljade procesora. Slue za raunanje
kompleksnih problema, npr.: ljudski genom, vremenska prognoza, modeliranje, itd. Oni se
koriste i danas (10. Slika).
7. Slika: Mreni server
8. Slika: Mainframe raunar
9. Slika: Mini-raunar
10. Slika: Super-raunar
13
Flynn-ova taksonomija (napredni nivo)

Konano, sa stanovita broja naredbi koje izvravaju u jednom trenutku vremena (zove se
jo i kao Flynn-ova taksonomija), raunari se mogu podeliti na sledei nain:
1. Serijski (SISD, eng. Single Instruction Single Data) mogu da izvre u jednom trenutku
samo jednu naredbu nad jednim podatkom u memoriji. U ovu kategoriju spadaju npr. stariji
PC raunari.
2. Paralelni (SIMD, eng. Single Instruction Multiple Data) mogu u jednom trenutku da
izvre istu naredbu nad veim brojem podataka u memoriji, i idealni su za baratanje raznim
multimedijalnim sadrajima (grafikom, slikom, zvukom, animacijama, itd.). U ovu
kategoriju spadaju dananji grafiki procesori (GPU), tj. procesori na grafikim karticama,
ili neki skupovi instrukcija kod centralnog procesora (CPU), kao to su MMX, SSE (eng.
Streaming SIMD Extensions), 3DNow!, itd.
3. MISD (eng. Multiple Instruction Single Data) vie naredbi nad istim podatkom u
memoriji, retko se koristi.
4. MIMD (eng. Multiple Instruction Multiple Data) vie naredbi nad razliitim podacima.
Ove maine imaju vie procesora koji funkcioniu asinhrono i nezavisno.
14
Faze razvoja raunarskih sistema

Moda jedno od najvanijih ovekovih potreba je bilo raunanje, naroito kad su ljudi
poeli da se bave trgovinom. Ljudi su na poetku za raunanje koristili delove svog tela, npr. prste
na rukama, ali se ubrzo ispostavilo da ovo nije dovoljno, pa su ljudi poeli da izmisle razna
pomagala, npr. abakus (tapii sa kuglicama) koji je nastao pre 3000-4000 godina u Babiloniji ili
Kini. Na poetku su ga koristili za sabiranje i oduzimanje, ali su ga stalno unapredili, pa se i danas
koristi u nekim zemljama (u Rusiji, Kini, itd.).
Sledeu etapu predstavljaju kalkulatori, tj. maine za raunanje. Ovde se mora spomenuti
Blaise Pascal-ova Paskalina, Gottfried Wilhelm Leibnitz-ova raunska maina i Charles Xavier
Thomas-ov mehaniki kalkulator (1820).
Sledeu etapu predstavljaju automatske maine. Sve je poelo u Francuskoj, gde je Joseph
Marie Jacquard prikazao mainu za tkanje (1801). Ova maina je imala program tkanja na tzv.
metalnim buenim karticama. Francuska tekstilna industrija je procvetala zahvaljujui ovim
mainama, ali je prouzrokovalo pobune otputenih radnika.
Charles Babbage je u Engleskoj uvideo da se dugaka i komplikovana raunanja zapravo
mogu svesti na niz akcija koje se stalno ponavljaju. Zato je smatrao da mora da postoji nain da se
ovo automatizuje. Hteo je da napravi mainu koju je nazvao kao analitika maina i koja bi bila
raunar opte namene, sa buenim karticama i radila bi na paru. Meutim, zbog nedostatka
tehnolokih mogunosti, Babbage nikad nije uspeo da realizuje analitiku mainu.
Na drugoj strani sveta, u Americi, Herman Hollerith je prihvatio zadatak da rei jedan
gorui problem za Ameriku administraciju. Naime, u Americi su organizovali popis stanovnitva
svakih deset godina. Meutim, rezultati popisa 1880. godine su postali poznati tek posle 7 godina,
kada su ti rezultati ve bili zastareli. Jo gore, budui da se broj stanovnitva stalno poveava, oni su
izraunali da bi za popis stanovnitva u 1890. bilo potrebno 12 godina, odnosno, rezultati obrade ne
bi bili poznati ni do narednog popisa 1900. godine, to je bilo neprihvatljivo. Prema tome, umesto
runog brojanja popisnih lista, administracija je ispisala konkurs za neko bolje reenje i prihvatila
Hollerith-ov predlog. Naime, on je primetio da se najvei broj pitanja na popisnoj listi svodi na
odgovore da ili ne. Prema tome, moe se napraviti maina koja bi prihvatila buene kartice. Na
kartici bi se svaki odgovor da oznaavao rupicom. Napravljena maina je mogla obraditi oko sto
ovakvih kartica u minuti, i prvi privremeni rezultati obrade za 1890. godinu su ve bili poznati posle
mesec dana, a kompletni rezultat za dve i po godine. Budui da je Hollerith uspeno reio problem,
on je osnovao firmu Tabulating Machine Company, koja se kasnije udruila sa jo tri firme, i tako je
nastala firma koja je 1924. godine promenila naziv u International Business Machines (IBM).
Sledeu etapu predstavljaju elektromehaniki raunari. Tu se mora spomenuti raunar pod
imenom Harvard Mark I (1944) napravljen od strane Howard H. Aiken-a sa grupom naunika. Bila
je glomazna maina (17m dugaka), ali je mogla da radi sa 20-cifrenim brojevima. Prilikom jedne
demonstracije ona je prestala da radi zbog jedne bubavabe koja je ula u mainu (odatle potie
termin bug za greke).
15
11. Slika: ENIAC raunar
Sledeu etapu predstavljaju elektronski digitalni raunari. Ovde se moraju spomenuti dva
raunara:
ENIAC (1945) bio je prvi uspeni elektronski raunar opte namene (1000x bri od
Harvard Mark I), napravljen sa ciljem automatskog izraunanja balistikih podataka za nove
vrste artiljerijskih oruja za II svetski rat. Naime, ispostavilo se da ljudi nisu ni dovoljno
precizni, ni dovoljno brzi da rade ovaj posao, ali je postojalo miljenje da bi raunari bili
idealni za ove tipove posla. Programiranje ENIAC-a se svodilo na ukljuivanje i
iskljuivanje kablova i prekidaa, i koristio je buene kartice za podatke. Bio je ogroman
(11. Slika), imao je dimenzije 10x20m, a teio je 30t, a budui da je liio na gvouriju,
odatle su fiziki elementi raunara dobili naziv hardware. Pokvario se u proseku svakih 7
minuta i na njemu je stalno radio 6 tehniara. ENIAC-a su zavrili 1945., poto je rat ve
zavren. Na poetku su ga koristili za nuklearna i balistika raunanja, a zatim je postao prvi
raunar za raunanje vremenske prognoze.
EDVAC (1949) John von Neumann (Neumann Jnos, tj. Nojman Jano, 1903-1957) je
radei na ENIAC-u primetio da postoje mesta za unapreenja. Predloio je da se ne samo
podaci nego i program skladiti u memoriji u isto vreme. Na taj nain se program mogao
menjati podjednako lako i brzo kao i podaci. Neumann-ovi principi su zadrani do dananjih
dana, pa se moe rei da se svi dananji raunari zasnivaju na tzv. von Neumann-ovom
modelu ili arhitekturi. EDVAC je bio prvi raunar sa magnetnim diskovima.
16
Raunari proizvedeni posle ovog perioda se klasifikuju u generacije. Svaka generacija

raunara ukljuivala je neku novu tehnologiju, neka vea poboljanja. U ovom smislu, nova
tehnologija se uglavnom odnosila na realizaciju tzv. prekidaa. Naime, von Neumann je takoe
predloio da se brojevi predstave binarnim brojevima umesto decimalnih. Poznato je da kod
binarnih brojeva imamo samo dve cifre: 0 i 1. Ovo se moe svesti i na neki prekida, koji takoe
ima dva stanja: ukljueno i iskljueno. Prema tome, raunar se moe svesti na skup prekidaa, pa su
oni postali krucijalni za dalji razvoj raunara.
to se tie ovih generacija, oko definisanja prve tri generacije postignuta je opta saglasnost
meu naunicima, ali ovo se ne moe rei za etvrtu (petu, itd.) generaciju, pre svega zbog
nedostatka revolucionarnih tehnologija. Neki naunici smatraju da smo odavno preli kroz etvrtu i
petu generaciju, i trenutno nalazimo u estoj, dok drugi uporno tvrde da smo jo uvek u etvrtoj
generaciji. U svakom sluaju, ove generacije su:
1. Prva generacija (1946-1955) korienje vakumskih (elektronskih) cevi za realizaciju
prekidaa. Meutim, oni su troili puno elektrine energije, razvijali veliku toplotu i
uglavnom su se pokvarili svakih dva ili tri sata. Programiranje raunara je bilo realizovano
na mainskom jeziku, tj. na jeziku raunara. Raunari ove generacije su bile jako skupe i
ogromne, ali ipak, oni postanu komercijalni raunari.
2. Druga generacija (1956-1963) korienje tranzistora umesto vakumskih cevi za
realizaciju prekidaa. Tranzistori su bili jeftiniji, manji, bri u odnosu na vakumske cevi,
troili su manje struje i razvijali manje toplote. Pojavili su se prvi vii programski jezici
(Cobol, Fortran, Algol, Lisp). Raunari su postali jeftiniji.
3. Trea generacija (1964-1977) korienje integrisanih kola sa tranzistorima za realizaciju
prekidaa. Raunari su postali jo manji i jeftiniji, ali moda po prvi put, pouzdani.
4. etvrta generacija (1978-199x) jo vea minijaturizacija. Pojava mikroprocesora i
personalnih raunara.
Moraju se posebno spomenuti mikroprocesori. Prvi mikroprocesor je napravila kompanija
Intel, 1971. godine. Mikroprocesor se moe smatrati kao ip koji ima sve osobine centralnih
procesora, dakle, moe se rei da je raunar u ipu. Kad su mikroprocesori postali dovoljno jeftini
i popularni, dva mladia (Steve Jobs i Stephen Wozniak) su odluili da naprave personalni raunar
sa mikroprocesorom. Oni u Jobs-ovoj garai naprave Apple I, koji su prodavali za 666.66 dolara, i
ubrzo osnivaju i svoju firmu: Apple. Iako Apple I nije bio tako popularan raunar, njegov direktni
naslednik, Apple II, je postao veliki uspeh (milion prodatih raunara). Uvidevi uspeh raunara
Apple II, kompanija IBM je takoe reila da ue u biznis, i 1981. godine je predstavila svoj raunar
pod nazivom Personal Computer ili PC (12. Slika) koji postaje planetarni uspeh i standard. Sledei
PC sa Intel 286 procesorom je predstavljen ve godinu dana kasnije (1982). 1986. godine se
pojavljuje PC sa Intel 386 procesorom, 1989. godine se pojavljuje PC sa Intel 486 procesorom, i
konano, 1993. godine se pojavljuje PC sa Intel Pentium procesorima.
12. Slika: Prvi PC od firme IBM predstavljen 1981. godine
17
18
Instrukcije i program
Znamo, ta je raunarski sistem, i takoe znamo da je njegova najvanija uloga obrada
podataka. Meutim, postavlja se pitanje, kako se realizuje ova obrada na niem nivou? Ovde
dolaze do izraaja pojmovi kao to su mainska operacija, mainska instrukcija i mainski program.
Obrada podataka se vri od strane procesora. Procesor slui za upravljanje i obradu koji pod
programskim upravljanjem vri obradu podataka unutar raunara.
Raunar je konstruisan tako da moe direktno u procesoru izvravati odreeni broj prostih
operacija koje se nazivaju mainske operacije. Ove operacije mogu biti: aritmetike (sabiranje,
oduzimanje, mnoenje i deljenje), logike (uporeivanje dve vrednosti da bi se odredila vea, ili
utvrivanje da li je izraz taan ili netaan), prenos podataka iz jednog dela raunara u drugi,
uitavanje podataka iz okruenja, ili slanje podataka na periferiju. Na primer, pretpostavimo, da je
mainska operacija sabiranja predstavljena pomou izraza ADD (eng. Add, u prevodu sabiranje).
Izraz, koji odreuje mainsku operaciju zajedno sa operandima, tj. sa vrednostima ili
mestima na kojima se te vrednosti nalaze, naziva se mainska instrukcija ili naredba. Na primer,
ako je ADD mainska operacija sabiranja, onda ta operacija sa konkretnim operandima tj.
vrednostima (npr. 2 ADD 3) je ve mainska instrukcija.2
Niz (sekvenca) ovih mainskih instrukcija koje saoptavaju raunaru, korak po korak, kako
se reava neki problem, naziva se mainski program (ili samo program). Na primer, ako je 2 ADD
3 jedna mainska instrukcija, onda vei broj slinih instrukcija koje se redom izvravaju formiraju
zajedno jedan mainski program.
Kao to moemo primetiti, mainska operacija je beskorisna, nema svrhu, jer joj nismo pridruili konkretne
operande, tj. brojeve sa kojima bi trebala da radi. Tek kada operaciji pridruimo operande, operacija dobija smisao,
i tada se naziva kao mainska instrukcija.
19
Arhitektura raunarskog sistema

Poto znamo ta je mainski program, dolo je vreme i da se pozabavimo i time, kako
raunari funkcioniu.
Def: Arhitektura raunara se bavi problemima upotrebe i pravljenja raunara.
Upotreba raunara se svodi na njegovo programiranje, jer je namena raunara da izvrava
programe. Cilj pravljenja raunara je ostvarenje (implementacija) njegove arhitekture naredbi.
Ostvarenje arhitekture naredbi obuhvata organizaciju i izvedbu raunara. Organizacija raunara se
bavi komponentama raunara (njihovom namenom i funkcijom) kao i meusobnim odnosima ovih
komponenti. Izvedba raunara se bavi problemima proizvodnje pomenutih komponenti.
Kod organizacije raunarskih sistema, prvo to se mora spomenuti je opta struktura
raunara (13. Slika). Raunar se sastoji iz sledeih osnovnih komponenata (modula):
Centralni procesor,
Operativna memorija i
Ulazno-izlazni podsistem.
13. Slika: Blok ema raunara
Osnovni saobraaj unutar raunara se odvija preko magistrale (naziva se jo i kao spreni
sistem).
Def: Centralni procesor (ili kratko, procesor) je osnovni i najvaniji deo raunara. On
upravlja radom svih modula i u njemu se realizuje obrada podataka. Sastavni delovi procesora su
upravljaka jedinica, aritmetiko-logika jedinica i registri.
Upravljaka (kontrolna) jedinica je koordinator rada celokupnog raunarskog sistema, tj.
on upravlja radom svih modula raunara. On odreuje redosled mainskih instrukcija za izvrenje i
dekoduje ih (rastavlja ih na mainske operacije i operande).
20
Aritmetiko-logika jedinica je namenjena za obradu podataka. Tu se izvravaju operacije

nad podacima (aritmetike, logike, itd.).
Registri sadre podatke kao to su meurezultati obrade podataka, ali i druge podatke
potrebne za upravljanje. Registri su zapravo oblici memorije.
Def: Operativna memorija je deo raunara u kome se tokom rada nalaze programi koji se
izvravaju, podaci koji se obrauju, meurezultati i rezultati obrade.
Postavlja se pitanje, ako ve i registri procesora i operativna memorija sadre meurezultate,
ta je razlika izmeu ovih meurezultata. Kao to znamo, aritmetiko-logika jedinica izvrava
proste operacije nad podacima i ona uvek kreira neke jednostavne meurezultate koji se mogu
smestiti u registre. Meutim, nakon izvesnog broja ovih operacija, stiemo do dela programa koji
proizvodi neki sloeni meurezultat. Ovi meurezultati e biti pameni u operativnoj memoriji.
Def: Preko ulazno-izlaznih ureaja se ostvaruje komunikacija raunara sa ovekom ili sa
drugim sistemima (drugim reima, sa okruenjem raunara).
Ovo okruenje se deli na tri grupe: na periferne ureaje, spoljne memorije i na
komunikacione linije. Periferni ureaji mogu biti ulazni (tastatura, mi, skener, itd.), izlazni
(monitor, tampa, itd.) i ulazno-izlazni (multifunkcijski tampa, ekran osetljiv na dodir, joypad sa
vibracijom (force feedback), itd.). Ova podela (ulazni, izlazni i ulazno-izlazni) se odnosi na smer
protoka podataka, tj. da li podaci kreu od ureaja ka raunaru (npr. tastatura), iz raunara u ureaj
(npr. monitor), ili u oba smera. Spoljne memorije mogu biti: hard diskovi, diskete, optiki diskovi
(CD, DVD, BluRay), itd. Konano, komunikacione linije mogu biti modemi, mrene kartice, itd.
Zapravo, ulazno-izlazni ureaji slue da pretvore informacije iz oblika kojim se slui ovek
(ili drugi sistem) u oblik koji je pogodan za obradu u raunaru i obrnuto. Praktino svi ovi ureaji
imaju svoj kontroler koji ostvaruje vezu izmeu ovih ureaja i procesora, odnosno operativne
memorije. Kontroler ima skup registara i svoju upravljaku jedinicu.
21
Osnovne komponente raunarskog sistema

Sa stanovita hardvera, raunar se sastoji od tri osnovne celine:
1. Centralne jedinice (raunar u uem smislu),
2. Izlaznog ureaja (barem monitor) i
3. Ulaznog ureaja (barem tastatura).
Naravno, na raunar se mogu prikljuiti i razni drugi ureaji kao to su mi, tampa, skener,
itd.
Centralna jedinica sastoji se od kuita i od drugih raznih ureaja unutar kuita. U
najosnovnijem smislu, kuite kod savremenog raunara mora imati sledee komponente: procesor,
memoriju, matinu plou, hard disk, napajanje i grafiku karticu. Meutim, ovde se moraju
spomenuti dve napomene:
Ne mora da postoji zasebna (tzv. diskretna) grafika kartica. Naime, u starijim vremenima,
grafike kartice su uvek bile diskretne, tj. zasebne. Meutim, u dananje vreme, sve vie
raunara imaju integrisanu (ugraenu) grafiku karticu. Ranije su grafike kartice bile
integrisane na matinu plou, meutim, danas su one integrisane u sam procesor raunara
(tzv. APU jedinice, eng. Accelerated Processing Unit).
Ne mora da postoji hard disk. Zapravo, raunaru je dovoljno da uita neki operativni sistem.
Poznato je da se stari tekstualni DOS operativni sistem moe snimiti ak i na jednu floppy
disketu. Dalje, operativni sistem se moe uitati sa USB stick-a, ili sa nekog optikog diska
(CD-a, DVD-a). jedino je vano podesiti da se sistem pokree (boot-uje) sa odgovarajueg
medijuma. Prema tome, moe se zakljuiti, da je raunaru dovoljno da ima neku spoljnu
memoriju sa operativnim sistemom, to ne mora da bude hard disk.
U nastavku e biti par rei o osnovnim komponentama raunara:
Kuite u kuite se stave druge komponente centralne jedinice. Veliina kuita moe biti
razliita, kao i njihov poloaj (desktop, tower, itd.). to se tie njihove unutranjosti,
uglavnom se sve svodi na isti raspored, s tim je danas sve vei broj onih kuita, koja
napajanje stave u donji deo (umesto gornjeg dela, kako je bilo ranije).
Procesor koordinira rad celokupnog raunarskog sistema i vri obradu podataka. Kae se i
da procesor definie tip PC raunara (npr. Intel 486, Pentium, Pentium II, Pentium III,
Pentium 4, Core 2, Core i, itd., ili AMD Athlon, Duron, Sempron, Phenom, Phenom II, FX,
itd.). Procesor se opisuje pomou njegovih karakteristika, kao to su brzina prenosa, duina
procesorske rei (16-bitni, 32-bitni, 64-bitni), radni takt (meri se u hercovima (Hz)), itd.
Memorija slui za memorisanje podataka i meri se u bajtovima. Postoje razni tipovi

memorija, a najpoznatiji je RAM (eng. Random Access Memory) koji se moe itati, a
pisanje podataka je takoe omogueno.
Matina (osnovna) ploa slui za objedinjavanje i komunikaciju delova raunara (budui

da sadri magistralu pomou koje se vri komunikacija izmeu delova raunara), i
predstavlja najvaniju tampanu plou raunara. U ovu plou se stave procesor, RAM
memorija, a ima i nekoliko prikljuka (slotova) u koje se ubadaju druge tampane ploe
22

poput grafike, zvune, TV kartice, itd.). Matina ploa ima i skup drugih prikljuka,
takozvanih portova za spoljne ureaje poput tastature, mia, monitora, tampaa, itd.
Konano, matina ploa moe imati i ugraene kontrolere za neke ulazno-izlazne ureaje
(poput hard diska, floppy-ja i optikih itaa).
Hard disk i floppy disketa najei oblici spoljne masovne memorije. Zasnivaju se na
magnetnoj tehnologiji, a podaci se piu na jednu plou (kod floppy-ja) ili na vie ploa (kod
hard diska). Njihov kapacitet se meri u bajtovima.
Optiki ureaji slue za smetanje i itanje veih koliina podataka (mada manjih od
hard diska). Takoe se zasnivaju na ploama (tanije, diskovima), ali umesto magnetne
koriste lasersku tehnologiju. Ranije su CD diskovi bili najpopularniji, danas su DVD
diskovi, a u skoroj budunosti e biti BD (tj. BluRay) diskovi.
Grafika kartica ureaj koji generie raunarsku sliku (dvo- ili trodimenzionalnu) i
prenosi je pomou signala na izlazni ureaj (monitor). Ranije su grafike kartice bile uvek
odvojene tampane ploe koje su bile stavljene u odgovarajui slot na matinoj ploi (zovu
se i kao diskretne grafike kartice), ali su one danas sve ee integrisane na matinu plou,
a u poslednje vreme u sam procesor (APU).
Zvuna kartica ima zadatak da zvuk snimljen u digitalnom obliku pretvori u

odgovarajui analogni oblik (mada u dananje vreme to ne mora da bude sluaj) i da prenosi
ovaj signal u zvunike.
Napajanje obavezni deo svakog PC raunara, budui da obezbeuje elektrinu energiju

za napajanje svih komponenti unutar kuita. Slui za pretvaranje izvorne elektrine energije
u oblik koji odgovara raunaru.
Monitor glavni izlazni ureaj svakog raunara, daje na uvid korisniku ta raunar trenutno
radi. Kada korisnik unosi podatke, oni se vide na ekranu, kao i rezultati rada raunara.
Monitori se dele na katodne (CRT, eng. Cathode Ray Tube) i na ravne (eng. Flat), pri emu
su danas kod raunara najpopularniji ravni monitori sa LCD tehnologijom (eng. Liquid
Crystal Display).
Tastatura glavni ulazni ureaj svakog raunara. Koristi se za unoenje teksta i brojeva.
Mi ureaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu pomou tzv. kursora. Oni se dele na
mehanike (pomeranje se registruje pomou gumene kuglice unutar mia) i optike/laserske
(pomeranje se registruje pomou optikog ili laserskog zraka).
tampai izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i/ili grafikih papirnih dokumenata.

Oni se dele na matrine (iglice kroz traku, tzv. ribbon), laserske (laserski zrak) i ink jet
(mastilo kroz mlaznice).
Skener ulazni ureaj pomou kojeg se neka slika ili tekst sa papirnog oblika digitalizuje i
prenosi se u raunar.
23
Pojam hardvera i softvera

Imajui u vidu da je raunarski sistem samo maina koja radi po odreenom programu,
moe se rei da se raunarski sistem sastoji od dve osnovne komponente:
1. Hardvera (same maine) oznaava fizike ureaje raunara, odnosno sve one delove koji
se vide i mogu da se dotaknu: matina ploa, procesor, monitor, tastatura, itd. Ovaj izraz je
nastao zbog enormne veliine prvog raunara ENIAC (hardware u prevodu znai
gvourija).
2. Softvera (programa po kojima raunar radi) ovi programi omoguavaju da, s jedne strane,
hardver funkcionie pravilno i efikasno, a s druge, da radi neto korisno. Budui da je
raunar neupotrebljiv bez programa, ova druga komponenta je dobila naziv software kao
suprotnost od hardware-a. Softver se deli na dve velike grupe: sistemski softver i aplikativni
softver. Sistemski softver ine svi programi koji na neki nain pomau korisnicima da koriste
raunar. To su programi koji upravljaju radom raznih delova raunara i automatizuju proces
razvoja i korienje programa. U ovu grupu dakle spadaju prevodioci (kompajleri), drajveri,
a po mnogima i operativni sistem (neki pak stave operativni sistem u posebnu veliku grupu).
S druge strane, aplikativni softver obuhvata programe namenjene za reavanje konkretnih
problema korisnika (tj. omoguuju da raunar radi neto korisno). Npr. obrada teksta, rad sa
tabelama, crtanje, obrada slika, itd.
Drugim reima, moemo zakljuiti sledee:
Raunarski sistem = hardver + softver
Softver = sistemski softver + aplikativni softver
Princip rada raunara

Budui da smo definisali pojam hardvera i softvera, postavlja se pitanje, kako se kombinuje
softver sa hardverom. Moe se rei da u radu raunara mogu se izdvojiti sledee etape:
Unoenje (ulaz) podataka preko ulazne jedinice podaci za obradu se prenose u

operativnu memoriju, a zatim se skladite na spoljnoj memoriji u obliku datoteka (fajlova).
Pri izvrenju programa, ovi podaci se ponovo prebace u operativnu memoriju, obrauju, i
ponovo se skladite u fajlovima na disku ili se izdaju korisniku preko neke izlazne jedinice.
Unoenje i prevoenje programa napisan program se unosi u operativnu memoriju

pomou tzv. editora (okruenje gde se mogu pisati programi). Uneti program se zatim
pomou tzv. programskog prevodioca prevodi u mainski program u obliku tzv. objektnog
modula koji se smeta na spoljnu memoriju kao datoteka (fajl). Meutim, budui da dananji
programi koriste razne pomone programe i potprograme, potrebno je dobijen objektni
modul povezati sa njima. Ovo se radi pomou tzv. povezivaa (linker-a), a kao rezultat, iz
objektnog modula se dobija tzv. izvrni kod.
Izvrenje programa program se izvrava na sledei nain: kad korisnik startuje program,
raunar e celokupni program (ili samo deo tog programa) prebaciti u operativnu memoriju,
i odatle startovati njegovo izvrenje. to se tie podataka za obradu, program ih uzima ili sa
spoljne memorije ili sa neke ulazne jedinice (npr. sa tastature ili mia).
24
Von Neumann-ov model raunara

Prvi elektronski raunar, ENIAC, je, kako smo ve
spomenuli, koristio buene kartice za pohranjivanje raunara sa
podacima (koji e biti obraeni), a programiranje (tj. definisanje
programa) je raeno ukljuivanjem i iskljuivanjem kablova i
prekidaa. John von Neumann (Don fon Nojman, ili Neumann
Jnos, tj. Nojman Jano, 14. Slika, roen 1903. u Budimpeti,
umro 1957. u Vaingtonu, SAD) je radei na ENIAC-u zakljuio
da je programiranje raunara pomou velikog broja prekidaa i
kablova sporo i teko, i da je bolje program predstaviti u
digitalnom obliku u memoriji raunara. Drugim reima, raunar
bi trebao da u svojoj memoriji uva ne samo podatke nego i
program. Druga novina koju je predloio je da je bolje koristiti
binarnu aritmetiku umesto decimalne (ENIAC je jo radio sa
decimalnim brojevima). Von Neumann-ov model (ili arhitektura,
poznat i kao Fon Nojmanova maina), je tako postao opte
prihvaen, i predstavlja osnovu za sve raunare do dananjih
dana.
14. Slika: John von Neumann

(1903-1957)
15. Slika: Originalna von Neumann-ova maina
Originalna Fon Nojmanova maina je imala pet osnovnih delova (15. Slika): memoriju,
aritmetiko-logiku jedinicu, upravljaku jedinicu, ulaznu i izlaznu opremu. Unutar aritmetikologike jedinice je bio jedan specijalni unutranji registar nazvan akumulator. Tipine aritmetike
ili logike operacije unutar aritmetiko-logike jedinice su se izvravale korienjem ovog
akumulatora. Pri izvravanju te operacije (tanije, instrukcije), u akumulatoru se nalazio jedan od
operanada (podatak) a drugi recimo u operativnoj memoriji. Posle izvravanja operacije,
aritmetiko-logika jedinica je rezultat smestila u akumulator, briui njegov prethodni sadraj (tj.
prethodni ulazni operand). Ovaj podatak u akumulatoru je bio ponovo korien za sledeu mainsku
25
instrukciju, ili je bio premeten u operativnu memoriju. Naravno, redosled izvravanja mainskih
instrukcija unutar mainskog programa je kontrolisala upravljaka jedinica.
Drugim reima, osnovni koncepti von Neumann-ove arhitekture su sledei:
Mainske instrukcije (tj. program) i podaci se uvaju u istoj memoriji;
Svi podaci su predstavljeni u binarnom obliku (umesto decimalnog oblika);
Mainske instrukcije slede jedna za drugom u memoriji raunara;
Raunar razmenjuje podatke izmeu memorije i aritmetiko-logike jedinice preko

akumulatora;
Mainske instrukcije unutar mainskog programa se izvravaju jedna za drugom dok se

redosled eksplicitno ne promeni naredbom za skok.
26
Komponente raunara
Kod dela Osnovne komponente raunarskog sistema ve smo spomenuli par reenica o
komponentama raunara. Sad je dolo vreme, da ih predstavimo neto detaljnije. Prvo emo
pogledati kuite i komponente unutar kuita (procesor emo neto kasnije).
Kuite
Kao to je ve poznato, u kuite se stavljaju ostale komponente centralne jedinice, kao to
su matina ploa, procesor, memorija, hard disk, optiki ureaj, itd. to se tie veliine i oblika
kuita, tu ne postoji konsenzus, budui da meu strunjacima postoje razni termini i kolizije oko
znaenja ovih termina. U svakom sluaju, kuita se mogu podeliti na:
16. Slika: Desktop kuite u modernom izdanju
Desktop (vodoravna, horizontalna, leea) ova kuita stoje vodoravno (16. Slika).
Ranija kuita su bila ovakva, ali su danas skoro skroz potisnuta. Ljudi su ova kuita stavili
na sto, a monitor na kuite (odatle potie naziv desktop, tj. na stolu).
Tower (vertikalna, uspravna, stojea) ova kuita stoje vertikalno, kao toranj (eng.
Tower). Ljudi su ih ranije stavili na sto, pored monitora, ali danas se sve ee stave na pod,
znai ispod stola. Ova kuita se dalje mogu podeliti na microtower, minitower, miditower i
bigtower kuita, zavisno od veliine (17. Slika, 18. Slika, 19. Slika i 20. Slika,
respektivno). Veliina kuita zavisi od broja potrebnih ureaja (tzv. kapacitet kuita). Tako
na primer za serverske raunare se preporuuju velika kuita (bigtower), dok se za kune i
kancelarijske potrebe uglavnom koriste srednja i mala kuita (npr. miditower). Kapacitet
tower kuita (tj. koliko hard diskova moemo staviti u kuite, i koliko otvora imamo za
optike i floppy ureaje) se moe videti u tabeli, mada navedene vrednosti vie treba
shvatiti, kao neki orijentir, a ne kao pravilo. Treba napomenuti da veliina kuita odreuje i
maksimalnu veliinu matine ploe koja se moe ugraditi u kuite. Vie o tome bie u
sledeem odeljku.
27
Vrsta kuita
Optika (5.25 inch)
Hard Disk
Floppy (3.5 inch)
Microtower
1-2
Minitower
Miditower
3-4
2-4
Bigtower
5+
5+
17. Slika: Microtower kuite
18. Slika: Minitower kuite
19. Slika: Miditower kuite
20. Slika: Bigtower kuite
28
Barebone (multimedijalna) re je o specijalnom kuitu, budui da uglavnom slui za

razne multimedijalne potrebe, poput putanja filmova (HTPC, eng. Home Theater PC, tj.
PC za kuni bioskop). Ova kuita su uglavnom u obliku kocke (21. Slika), i imaju na
prednjoj strani razna dugmad.
21. Slika: Barebone kuite
Matina ploa
Kao to je ve poznato, matina ploa je najvanija tampana ploa (PCB, eng. Printed
Circuit Board) raunara, i slui za objedinjavanje i komunikaciju delova raunara. U ovu plou se
stave procesor, RAM memorija, a moe se jo proiriti drugim PCB ploama (kao to su grafika
kartica, itd.) koje se stave u tzv. slotove. Sa spoljnim ureajima (npr. tastatura, mi, tampa, itd.) se
povee pomou portova koji se nalaze na zadnjoj strani matine ploe. Takoe sadri kontroler za
diskove, diskete i optiku.
Postoji vie standarda matinih ploa koje pripisuju njihovi proizvoai. Standard
odreuje dimenzije matine ploe (22. Slika), vrstu napajanja, a takoe je vano napomenuti da i
kuite mora zadovoljiti ovaj standard. Danas su najpoznatiji standardi: ATX, microATX i mini-ITX.
Neki detalji u vezi ovih standarda se nalaze u tabeli.
Standard
Datum predstavljanja
Tipina veliina (mm)
Maksimalni broj slotova
ATX (Advanced
Technology eXtended)
1996 (Intel)
305x244
microATX (ATX, mATX)
1997 (Intel)
244x244
Mini-ITX
2001 (VIA)
170x170
29
ATX je danas najtipiniji standard, i veina matinih ploa je ove veliine. MicroATX je
zapravo manja varijanta ATX standarda (otprilike 25% krai), i kompatibilan je sa veinom ATX
kuita, ali ima manji broj slotova (videti tabelu). Od 2007. je sve popularniji, naroito kod HTPC
raunara, ali i tamo gde nema dovoljno mesta za smetanje ATX kuita. Mini-ITX je jo manji
standard, ali je u teoriji kompatibilan sa ATX standardom, pa se moe ugraditi i u ATX kuite (iako
nema puno smisla, budui da je kuite skoro dva puta vee od matine ploe). Koristi se uglavnom
kod tzv. set-top box raunara. Set-top box raunar je ureaj koji se sa jedne strane konektuje na TV,
a s druge strane na neki eksterni izvor signala (npr. kablovski, IPTV, itd.), pretvarajui izvorni signal
u oblik razumljiv TV-u).
22. Slika: Standardi matinih ploa, redom: ATX, micro-ATX, mini-ITX, nano-ITX i pico-ITX
Najvaniji vidljivi delovi matine ploe su (23. Slika):
Socket (leite za procesor) uglavnom se nalazi na gornjem delu matine ploe. Socket
ima ruicu koja se mora podii pre nego to se procesor stavi u leite, a zatim se ruica
mora ponovo spustiti.
Slotovi za RAM memoriju uglavnom dolaze u paru i nalaze se s desne strane socket-a za
procesor. Budui da je slot u vertikalnom poloaju, on ima drae sa obe strane slota da ne
bi memorija sluajno ispala. Imaju dra sa obe strane da ne bi memorija sluajno ispala.
Pre instalacije memorije, drai se prvo moraju otvoriti, a posle instalacije memorije
zatvoriti.
Slotovi za dodatne tampane (PCB) ploe (tj. kartice) nalaze se u donjem delu matine
ploe u horizontalnom poloaju. Imamo vie standarda ovih slotova, to odreuje njihov
oblik kao i duinu: ISA, PCI, AGP i PCIe. Ranije su najpopularniji slotovi bili ISA slotovi
(eng. Industry Standard Architecture), a onda su ih istiskali PCI slotovi (eng. Peripheral
Component Interconnect), koji se jo koriste i danas, iako postoji jo noviji standard, a to je
PCIe (PCI Express). Za obine dodatne kartice su ljudi koristili stari ISA, PCI i sad PCIe
slot, ali je pria drugaija za grafike kartice. Naime, za grafike kartice su ljudi prvo
koristili obini PCI, a kad se ispostavilo da ovaj slot vie ne moe zadovoljiti potrebe
modernih grafikih kartica, izmislili su tzv. AGP slot (eng. Accelerated Graphics Port) koji
je bio namenjen samo za grafike kartice. Meutim, kasnije su izmislili PCIe standard koji
je bio bolji i bri i od AGP-a, pa se dananje grafike kartice stavljaju u PCIe slot, zajedno
sa svim drugim karticama. Dananje moderne matine ploe uglavnom imaju PCIe i PCI
slotove.
30
23. Slika: Najvaniji vidljivi delovi jedne matine ploe...
Konektori za spoljne memorijske jedinice (hard diskove, floppy diskete i optike

ureaje) ranije su bili korieni IDE konektori (eng. Integrated Drive Electronics), ali se
danas koristi termin ATA (eng. Advanced Technology Attachment) ili PATA (eng. Parallel
ATA) za prikljuenje hard diskova, disketa i optikih ureaja, ali su danas ovu ulogu preuzeli
SATA (eng. Serial ATA) konektori. Postoji i poseban konektor za floppy jedinicu, koji jako
lii na stari IDE konektor. Mesto ovih konektora na matinoj ploi varira.
Portovi (konektori) nalaze se na zadnjoj strani matine ploe, pa se njima mogu pristupiti
bez otvaranja kuita. Tu se nalaze prikljuci za komunikaciju sa drugim ureajima van
kuita (24. Slika):
serijski port (RS-232) serijski tip, korien kod starih mieva.
paralelni port (LPT, eng. Line Print Terminal) paralelni tip, korien kod starih
tampaa.
PS/2 (eng. Personal System/2) serijski tip, danas se koristi za prikljuenje mia (zeleni)
i tastature (ljubiasti).
USB (eng. Universal Serial Bus) serijski tip, danas najpoznatija vrsta porta, slui za
prikljuenje skoro svih vrsta ureaja na raunar.
ostali portovi audio portovi, LAN port (za mreu), VGA port (za prikljuenje monitora,
ukoliko je grafika kartica integrisana), itd.
31
Razni ipovi potrebni za pravilno funkcionisanje matine ploe. Najvaniji ipovi na

svakoj matinoj ploi su svakako severni i juni most (eng. Northbridge i Southbridge,
respektivno), mada postoje i razni drugi ipovi, kao to su ipovi integrisanih komponenata,
itd. Vie rei o ovim ipovima bie u sledeem modulu.
24. Slika: i portovi sa njene zadnje strane
Matine ploe se proizvode od strane velikog broja proizvoaa. Lista izdvojenih

proizvoaa se nalazi u tabeli:
Proizvoa
ASUS
GIGABYTE
AsRock
MSI
Web-sajt
http://www.asus.com/
Najvei proizvoa matinih ploa
http://www.gigabyte.com/
Drugi najvei proizvoa matinih ploa
http://www.asrock.com/
Filijala Asus-a do 2002. godine, a danas trei najvei

proizvoa matinih ploa
http://www.msi.com/
Bio je trei najvei proizvoa sve dok ga nije prestigao

ASRock
Elitegroup (ECS) http://www.ecs.com.tw/

BIOSTAR
Intel
Foxconn
EVGA
Sapphire
ABIT
Komentar
Proizvoa jeftinijih (ali i manje kvalitetnih) matinih ploa
http://www.biostar.com.tw/
Njihove matine ploe su sve popularnije
http://www.intel.com/
Pored proizvodnje procesora, Intel pravi i matine ploe,

mada je firma najavila da e za par godina zavriti sa
njihovom pravljenjem
Ogroman proizvoa raznih komponenata, najee za
http://www.foxconnchannel.com/ druge kompanije (Apple, Samsung, itd.), ali pravi proizvode

(npr. matine ploe) i pod sopstvenim imenom
http://www.evga.com/
Proizvoa elitnih i skupih matinih ploa
http://www.sapphiretech.com/
Proizvoa elitnih i skupih matinih ploa
http://abit.ws/
Jedan od najpoznatijih proizvoaa, bankrotirao 2008.
25. Slika: Logo kompanije 26. Slika: Logo kompanije 27. Slika: Logo kompanije 28. Slika: Logo kompanije
AsRock
ASUS
MSI
GIGABYTE
32
29. Slika: Logo kompanije 30. Slika: Logo kompanije

Elitegroup
BIOSTAR
33. Slika: Logo kompanije EVGA
31. Slika: Logo

kompanije Intel
34. Slika: Logo kompanije Sapphire
32. Slika: Logo kompanije

Foxconn
35. Slika: Logo kompanije ABIT
Memorija
Najjednostavnije reeno, memorija slui za memorisanje podataka i meri se u bajtovima.
Memoriju ine ureaji koji obezbeuju zapisivanje binarnih podataka nezavisno od njihovog
sadraja. Memorija je namenjena za upis (unoenje), pamenje (skladitenje, uvanje) i izdavanje
(itanje) podataka i programa. Memorija raunara se deli na:
1. Operativnu (osnovnu, glavnu) memoriju namenjena je privremenom pamenju
podataka i programa. Pored podataka za obradu i instrukcija programa, u ovoj memoriji se
pamte i meurezultati i konani rezultati obrade. U ovu memoriju se ubrajaju RAM
memorija, ROM memorija (jedini izuzetak koji slui ne za privremeno nego za trajno
pamenje), ke memorija i registri procesora. Neto vie rei o njima bie malo kasnije.
2. Spoljnu (masovnu, sekundarnu) memoriju ima veliki kapacitet i slui za trajno
pamenje podataka velikog obima i njihovo arhiviranje za dui vremenski period, mada je
znatno sporija od operativne memorije. Tu se uvaju podaci i programi koji nisu potrebni
procesoru u datom vremenu, rezervne kopije, itd. U ovu grupu spadaju spoljni memorijski
ureaji poput hard diska, floppy diskete i optikog ureaja kojima se pristupa preko ulaznoizlaznog podsistema.
Memorija se moe klasifikovati prema razliitim kriterijumima. U nastavku emo navesti
nekoliko ovih klasifikacija.
Po fizikom principu zapisivanja, tj. fizikom svojstvu materijala koji se koristi za
pamenje podataka, memorija moe koristiti:
Elektronski princip koristi se kod poluprovodnikih memorija realizovanih bistabilnim

kolima, tj. ulazni upravljaki signal moe kolo postaviti u dva razliita stabilna stanja (0 i 1)
koja se zadravaju. Svi tipovi operativne memorije se zasnivaju na ovom principu.
Magnetni princip zasniva se na tzv. feromagnetizmu, koji predstavlja svojstvo nekih

materijala da zadre namagnetisanost (magnetizaciju) i kada nema delovanja spoljanjeg
polja. Hard diskovi i floppy diskete koriste ovaj princip.
Optiki princip upis i itanje podataka se vri pomou lasera. Optiki ureaji koriste ovaj
princip.
33
Konano, prema mogunosti zadravanja podataka po prestanku napajanja (nestanku

struje), memorija moe biti:
Postojana memorija podaci se pri nestanku struje zadravaju, to je sluaj kod hard
diskova, floppy disketa, optikih diskova i ROM memorije.
Nepostojana memorija po nestanku struje, sadraj u memoriji se zauvek gubi. Primer:

RAM memorija.
Jo jedna klasifikacija (napredni nivo)

Postoji jo jedna klasifikacija memorija, i to po metodu (nainu) pristupa zapamenim
podacima. Na osnovu ove podele, memorija moe koristiti:
Neposredni (proizvoljni) pristup memorija moe pristupiti bilo kojoj lokaciji na

osnovu adrese. Memorijski medijum po pravilu sadri skup jednakih memorijskih
elemenata, tzv. lokacija ili memorijskih elija, gde se uvaju memorijske rei. U ovom
sluaju, vreme pristupa podacima ne zavisi od mesta lokacije kojoj se pristupa. RAM
memorija spada u ovu kategoriju. Posebnu kategoriju memorija sa ovim pristupom ine
itake (ROM) memorije.
Direktni pristup u ovom sluaju, memorijski medijum (tj. disk) se na odreeni nain
kree (tj. rotira) u odnosu na sistem za itanje i upis, tako da se pristup nekom delu
nosioca radi itanja ili upisa cikliki ponavlja. Hard diskovi i floppy diskete spadaju u ovu
kategoriju. (Postoji i sekvencijalni pristup, koji lii na direktni, s tim da se ovde vri
sukcesivna provera delova medijuma sve dok traeni deo ne stigne do sistema za itanje i
upis. U ovu kategoriju spada danas ve retko koriena magnetna traka, tj. kaseta.)
Tipovi operativnih memorija

Kao to je poznato, operativna memorija se moe podeliti na RAM, ROM, ke memoriju i na
registre procesora. Budui da smo registre procesora opirnije predstavili u prethodnim delovima
gradiva, u nastavku emo objasniti samo RAM, ROM i ke memoriju.
36. Slika: RAM memorija, u ovom sluaju DDR3
34
RAM memorija (eng. Random Access Memory) predstavlja najvei deo operativne
memorije. Tu se nalaze podaci i programi sa kojima radi raunar (kao i meurezultati i konani
rezultati), ali se sadraj ove memorije gubi nestankom struje. RAM memorija nije sastavni deo
matine ploe, nego se mora posebno kupiti i staviti u odgovarajui slot na matinoj ploi. Danas se
jo koriste DDR3 memorijski moduli, ali su se ve pojaviti i DDR4 moduli (36. Slika).
ROM memorija (eng. Read Only Memory) predstavlja statiki deo memorije koji moe
samo da se ita. Njen sadraj se ne gubi nakon iskljuenja raunara. Svaki raunar poseduje bar
jednu ovakvu memoriju, npr. jedna ovakva memorija na matinoj ploi sadri program koji slui za
pokretanje (podizanje) raunara prilikom ukljuenja, i zove se BIOS (eng. Basic Input-Output
System, tj. osnovno ulazno-izlazni sistem), i deo je matine ploe. Operativni sistem ne moe da se
startuje sve dok BIOS nije uitan.
Konano, ke (fran. Cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi uglavnom u
samom procesoru ili uz njega. Ova memorija ima viestruko bre vreme pristupa od obine RAM
memorije, i zbog toga se u njoj dre podaci koji se esto koriste. Prilikom prvog zahteva za
podacima, oni se kopiraju iz glavne memorije (RAM) u ke. Kada se sledei put ukae potreba za
istim podacima, procesor ih prvo trai u ke memoriji. Ako su podaci u ke memoriji, procesor im
pristupa mnogo bre. Ako podaci vie nisu u ke memoriji, moraju se uzeti iz RAM memorije. Ako
se neki podaci iz kea ne koriste neko vreme, ili je ke memorija puna, nekorieni podaci se
vraaju u RAM.
Hijerarhija memorija
Kad priamo globalno o memoriji, moramo osvrnuti i na tzv. hijerarhiju memorija. Naime,
idealna memorija (koja je jeftina, brza i ima veliki kapacitet) ne postoji. Naravno, ako bismo imali
takvu idealnu memoriju, ne bismo imali potrebe za razne tipove memorija, ali poto takva memorija
ne postoji, potrebno je da u jednom raunaru imamo ne samo operativnu (koja je brza), nego i
spoljnu memoriju (koja je jeftina i ima veliki kapacitet). Pri tome se u operativnoj memoriji nalaze
podaci i programi koji su u datom trenutku korieni od strane procesora, a sve ostalo se uva na
spoljnoj memoriji i prenosi se u operativnu memoriju po potrebi. Na ovaj nain se nadoknauju
mane operativnih memorija, i obrnuto. Ovako stiemo do hijerarhije memorija. Naime, kljuni
kriterijumi za procenu neke memorije su njena brzina, kapacitet i cena po MB-u. Primeujemo da
izmeu cene i kapaciteta postoji obrnuta proporcija. Na primer, to je memorija bra, to vie kota
njena proizvodnja, to poveava njenu cenu, a da bi cena ove memorije bila na razumnom nivou,
smanjuje se njen kapacitet. Naravno, ovo vai i obrnuto: ako je jemorija spora, verovatno je jeftina
za proizvodnju, pa se moe poveati njen kapacitet. Znai, redosled raznih memorija po vremenu
pristupa je:
optiki diskovi (najsporiji) hard disk RAM memorija ke memorija
registri procesora (najbri)
Meutim, ako bi sad gledali cenu po MB-u, onda bi redosled bio obrnut, budui da je najskuplje
napraviti registarsku memoriju, a najjeftinije optike ureaje i hard disk.3
Iz liste su namerno izostavljeni noviji SSD (eng. Solid State Drive) ureaji, koji imaju ulogu hard diska. SSD
diskovi se po brzini i po kapacitetu nalaze izmeu hard diskova i RAM memorije. Vie rei o SSD ureajima bie u
sledeem modulu.
35
Disk, jedinice disketa

Tipian primer spoljne memorije predstavlja magnetni disk, koji se deli na hard disk i na
floppy diskete. Ovi ureaji se zasnivaju na magnetnoj tehnologiji, preciznije, na feromagnetizmu.
Feromagnetizam predstavlja svojstvo nekih materijala da zadre namagnetisanost (magnetizaciju)
i kada nema delovanja spoljanjeg polja.
37. Slika: Razne floppy diskete. Zanimljivo je da je najvea varijanta imala najmanji kapacitet, a najmanja
varijanta najvei.
Floppy disketa je zapravo okrugla

ploa od plastike premazana magnetnim
materijalom i ugraena u plastino kuite radi
zatite (37. Slika). Kada se stavi u disketnu
jedinicu, ploa e poeti da se vrti. Unutar
disketne jedinice se nalazi i upisno-itajua
glava koja se nalazi sa gornje i donje strane
diskete. Pomeranjem glave je mogue
zaobilaziti ne samo spoljanji deo diska, nego i
unutranji. Disk je podeljen na koncentrine
krugove, tj. krunice. Krunica diska iznad
koje se nalazi glava naziva se staza. Svaka
krunica, tj. staza je podeljena na tzv. sektore
veliine 512 bajta (38. Slika). Da bismo
pristupili nekom podatku na disketi, potrebno je
uraditi dve stvari: prvo je potrebno pomeriti
glavu nad stazu gde se nalazi eljeni podatak, a
zatim je potrebno disk rotirati (okrenuti) sve
dok ne stignemo do sektora u kojem se nalazi
eljeni podatak. Drugim reima, glava mora da
bude iznad sektora u kojem se nalazi podatak.
Pojam cilindra kod hard diskova

(napredni nivo)
Za svaki disk imamo po dve upisnoitajue glave (s gornje i s donje strane), s tim
da su sve glave fiziki povezane na jednu
ruku, znai, pomeranjem jedne glave
pomeraju se i sve ostale glave. Prema tome, sve
glave mogu istovremeno pristupiti nekoj stazi
na odgovarajuoj strani nekog diska. Drugim
reima, u jednom trenutku vremena moemo
pristupiti ne samo jednoj stazi, nego itavom
skupu staza (39. Slika). Iste staze s gornje i
donje strane svih ploa ine tzv. cilindar. Ako
pretpostavimo, da je prva glava na treoj stazi
gornje strane prvog diska, onda je druga glava
takoe na treoj stazi, ali sa donje strane prvog
diska, trea glava je na treoj stazi gornje strane
drugog diska, itd.
36
Hard disk (tvrdi disk) radi na analogni nain kao i disketa, s tim da se hard disk sastoji ne
od jedne nego od vie ploa, koje su smetene na istu osovinu, pa su na taj nain povezane (ako se
vrti jedna ploa, vrte se i druge). Hard disk je bri od floppy diskete, i ima mnogo vei kapacitet.
Takoe, ploe hard diska nisu od plastike, nego od metala, to poveava gustinu staza, i omoguava
veu brzinu vrtenja.
Glave hard diska su u kontaktu sa povrinom svakog diska, i lebde iznad povrine diska (tj.
ploe) na vazdunom jastuku, na rastojanju manjem od zrnca praine, dok se disk okree brzinom
od preko 100 km/h. Prema tome, ak i najmanje estice mogu dovesti do kontakta glave sa
povrinom diska, izazivajui oteenje diska i podataka na njemu. Zato je celi mehanizam (disk i
glave) zatvoren u metalno kuite. ak i ovako, sa hard diskom treba rukovati paljivo, i ne treba ga
pomerati dok radi, nego samo kad je iskljuen, jer su glave u tom sluaju pozicionirane u svoja
zatitna leita.
38. Slika: Staze i sektori na floppy

disketi...
39. Slika: ...odnosno staze, sektori i cilindri na hard disku
37
Optiki ureaji
Razvoj optike tehnologije ponudio je novi medijum za uvanje podataka optike
(kompaktne) diskove. U poetku su se optiki diskovi koristili kao pouzdani i kvalitetni nosioci
audio i video snimaka, prema tome, oni na poetku nisu ni bili korieni na raunarima, nego kod
zvunih linija, itd. Zato se oni mogu smatrati i kao multimedijalne jedinice. Meutim, posle nekog
vremena, diskovi su dobili novu ulogu uvanje podataka, i tako su optiki diskovi postali vrlo
popularni i za arhiviranje podataka i danas predstavljaju standardni deo svake raunarske opreme.
Ranije su CD (eng. Compact Disc) diskovi bili najpopularniji, koji su imali kapacitet od 640
MB-a, a zatim 700 MB-a. Onda su oni bili zamenjeni DVD diskovima (eng. Digital Versatile Disc,
tj. vienamenski digitalni disk), sa kapacitetom od 4.7 GB-a (kod jednoslojnih diskova) i 8.5 GB-a
(kod dvoslojnih). Meutim, pre par godina su se pojavili BD diskovi (eng. BluRay Disc), sa
kapacitetom od 25 GB-a (kod jednoslojnih) i 50 GB-a (kod dvoslojnih diskova). Bez obzira na tip
diska, standardna veliina diska je 12 cm-a (mada postoje i mini varijante), a visina otprilike 1.2
mm-a.
Optiki diskovi su dosta pouzdani i trajni, budui da
ako se uvaju na odgovarajui nain, mogu da izdre od 20 do
100 godina. Meutim, ovo vai samo kod skupih diskova, a
neki nekvalitetni diskovi mogu propasti ak i posle dve
godine. Bez obzira na kvalitet diskova, sa njima treba paljivo
rukovati, jer je donji deo diska nezatien, i osetljiv je na
ogrebotine.
Iako su optiki diskovi slini disketama, oni se
razlikuju po tehnologiji realizacije, jer umesto magnetne
tehnologije koriste lasersku. Optiki diskovi su zapravo vie
namenjeni za itanje podataka, a ne za pisanje, mada je
mogue i njihovo pisanje, ali je to zbog tehnologije tee
izvesti. Za razliku od magnetnih diskova, koji koriste
koncentrine krugove za zapisivanje podataka, optiki diskovi
koriste jednu spiralu (mada su diskovi u teoriji jo dalje
podeljeni na staze, 40. Slika). Ako bismo ovu spiralu
poravnali, dobili bismo du od skoro 5 km.
40. Slika: Spiralna struktura

optikog diska
Princip rezanja i itanja CD-ROM diskova (napredni nivo)

CD-ROM diskovi (eng. CD Read Only Memory) su ve narezani diskovi, i oni slue samo
za itanje podataka. CD-ROM diskovi se narezuju u fabrikama, presovanjem, a ne kod kue.
Postavlja se pitanje, kako se zapisuju (i oitavaju) binarne nule i jedinice na optikim diskovima.
Kod CD-ROM diskova su nule i jedinice predstavljene jamama (eng. Pit), mada ako se posmatraju
odozdo, bolje je rei ispupine (eng. Bumps). Deo staze koji ne sadri jame se naziva kao
polje (eng. Land).
CD-ROM disk ima sledeu strukturu (41. Slika): veinu diska iznosi providna plastika
(polikarbonat), na koju se presuju (urezuju) jame du spirale. Na ovu plastiku se onda presvlai
tanak sloj metala (npr. aluminijum) koji ima osobinu da reflektuje svetlost. Zatim se na
aluminijumski sloj stavlja akrilni sloj radi zatite, i na kraju sledi gornji sloj koji slui za
labelovanje diska.
38
Kad se disk stavlja u optiki ureaj, glava ureaja, koji se inae nalazi ispod diska, poinje
da emituje laserski zrak prema donjoj povrini diska. Zrak prelazi kroz providni polikarbonat, i
zahvaljujui reflektivnoj osobini aluminijuma, odbija se od aluminijumskog sloja i stie do itake
glave koja registruje jainu zraka (42. Slika). Kad laserski zrak prelazi kroz polje, veina zraka se
odbija i stie do glave. Ovo se registruje kao binarni 1. Meutim, kad zrak prelazi kroz jamu, neki
deo zraka e se odbiti pod razliitim uglom, i tako e samo manji deo zraka stii do itake glave,
koja e ovu promenu registrovati kao binarnu 0.
41. Slika: Struktura CD-ROM diska
42. Slika: Nain itanja podataka

pomou laserskog zraka
Zapravo, ove jame postoje samo kod CD-ROM diskova, koji se prave u fabrikama
presovanjem. Meutim, mogue je kupiti i prazne diskove koji se mogu rezati kod kue, na
raunaru, ali se oni zovu CD-R diskovi (eng. CD-Recordable). Obini rezai u raunarima zapravo
ne urezuju jame u polja, nego se koriste alternativna reenja, ali je rezultat isti: glava e ponekad
registrovati veinu reflektovanog zraka (i prevee ga kao binarni 1), a ponekad samo manji deo
(binarna 0). Meutim, CD-R diskovi se mogu narezati samo jednom, to je mana ovih diskova. Kao
reenje, pojavili su i CD-RW (eng. CD-Rewriteable) diskovi, koji se mogu narezati vie puta.
Grafika kartica
Kao to je ve poznato, grafika kartica je ureaj koji generie raunarsku sliku (dvo- ili
trodimenzionalnu) i prenosi je pomou signala na izlazni ureaj (monitor). Znai, povezivanje
raunara sa monitorom, kao izlaznom jedinicom, ostvaruje se preko grafike kartice. Ranije su sve
grafike kartice bile diskretne (tj. zasebne) koje su bile stavljene u odgovarajui slot na matinoj
ploi, meutim, u dananjim vremenima, grafike kartice mogu biti i integrisane, tj. ugraene u
druge delove raunara, umesto da postoje u obliku zasebne kartice. Ranije su one bile integrisane u
matinu plou, a danas su one integrisane u sam procesor. Ako procesor ima ugraenu grafiku
karticu, kae se da procesor ima APU jedinicu (eng. Accelerated Processing Unit).
Pre svega, grafika kartica moe imati dva naina (reima) rada: tekstualni i grafiki. U
grafikom reimu je mogue prikazivati tekst i slike na ekranu, dok se u tekstualnom reimu rada
mogu prikazivati samo karakteri (tj. tekst). Kod grafikog reima, u teoriji je mogue sliku dobiti na
dva naina:
Vektorski u memoriji se vektorska slika uva u obliku elemenata koji ine sliku: linije,
krive, itd. U ovom sluaju, svaki element na slici je predstavljen skupom osnovnih podataka:
poetnom takom, smerom, duinom i bojom elementa, itd. Kod vektorskih slika, zauzee
memorije zavisi od kompleksnosti crtea.
Rasterski kod rasterskih slika, ona je pomou horizontalnih i vertikalnih linija podeljena
na veliki broj malih kvadrata , tzv. piksela (eng. Pixel, Picture Element, 43. Slika). Svakom
pikselu su pridrueni neki atributi koji ga opisuju, a od njih, najvaniji atribut je boja
39
posmatranog piksela. Kod rasterskih slika, zauzee memorije ne zavisi od kompleksnosti

slike, nego od ukupnog broja piksela kao i od broja boja koje su na raspolaganju. Broj
piksela po duini i visini slike ini rezoluciju slike.
Svaki piksel se mora memorisati negde u raunaru, pri tome ne smemo zaboraviti da to su
dimenzije slike vee (tj. vea je rezolucija), to vie memorijskog prostora je potrebno za
memorisanje te slike. Sad se moe videti, zato je od presudnog znaaja da i grafika kartica ima
sopstvenu memoriju. Jednostavno, ako bismo za ovu svrhu troili memoriju raunara, to bi suvie
opteretilo ne samo RAM memoriju raunara, nego i celi sistem. Na ovo jo treba dodati da je
potrebno ovu sliku preneti ka monitoru barem 30 puta u sekundi da bi se stekao utisak da je slika na
ekranu nepomina (ako se na ekranu prikae statina slika) ili tena (ako je re o pokretnoj slici).
Meutim, 30 puta u sekundi nije dobro reenje za monitore, budui da oni zahtevaju bar 60
osveavanja u sekundi.
Grafike kartice imaju ne
samo posebnu memoriju nego i
poseban procesor, koji se zove
GPU (eng. Graphics Processing
Unit). Iako za dananje centralne
procesore prikazivanje 2D grafike
ne predstavlja problem, 3D grafika
ve jeste problematina. Glavni
zadatak
grafikog
procesora
(GPU) je da preuzme renderovanje
(stvaranje) slike od centralnog
procesora (CPU), budui da ovaj
43. Slika: Pikseli na slikama nisu vidljivi sve dok ne uveamo sliku
zadatak ume jako da optereuje
CPU. Ovaj zadatak je ranije bio
vaan samo kod video igara, ali dananji operativni sistemi (npr. Aero povrina kod Windows Vista i
7 sistema) takoe zahtevaju relativno moan GPU.
Pojam bitmapiranja (napredni nivo)

Budui da su ekrani koji se koriste za PC raunare rasterske jedinice, za prikazivanje slike na
ekranu koristi se tehnika poznata pod nazivom bitmapiranje (eng. Bit Mapping). Kod ove
tehnike, svakom pikselu na ekranu se pridruuje jedan ili vie bitova u memoriji. Tako je, npr. kod
monohromatskih monitora dovoljno svakom pikselu ekrana pridruiti jedan bit u kom se
memorie jedinica (ako je piksel osvetljen) ili nula (ako nije). Kod monitora u boji, broj bitova
koji se pridruuju jednom pikselu zavisi od broja boja koje se ele prikazati na ekranu. Ako se
jednom pikselu pridrui 8 bitova, on moe da prikae 2 8 = 256 razliitih boja. Sa pridruenih 16
bitova, jedan piksel moe da prikae 216 = 65.536 razliitih boja (16-bitna dubina boja se zove jo
i kao High Color). Sa pridruenih 24 bita jedan piksel moe da prikae 2 24 16.7 miliona
razliitih boja (zove se jo i kao True Color). Dananji raunari, meutim, rade sa 32-bitnom
grafikom, to daje 232 4.3 milijardi boja samo za jedan piksel (takoe se zove True Color). Na
osnovu rezolucije i broja bitova za boje (dubina boja), moe se izraunati potrebni memorijski
prostor za neku sliku. Na primer, ako pretpostavimo da je rezolucija 1280x720, a dubina boja 24
bita, bie potrebno 128072024=22118400bita , to je 22118400 /8=2764800 bajta , to
je 2764800 /1024=2700 kB , tj. 2700 /1024=2.6 MB .
40
TV kartica (napredni nivo)

TV kartica (ili kako se jo popularno zove, TV tuner, 44. Slika) omoguava prijem TV
programa na raunaru. Slino, kao i kod TV-a, TV kartica zahteva da se kabel sa izvornim TV
signalom povee sa odgovarajuim konektorom kartice. TV kartice mogu biti analogne i digitalne, u
zavisnosti od toga, da li prime analogni ili digitalni TV signal.
Novije TV kartice omoguavaju ne samo gledanje TV-a, nego i snimanje TV signala, tj.
emisija. Meutim, ne sme se zaboraviti da je re o vrlo zahtevnom procesu. Naime, kao to je ve
spomenuto, svaka slika zauzima odreenu koliinu memorije. Ako jedna slika zauzima 2 MB-a,
jedna sekunda video materijala (koji ima otprilike 23-25 frejmova, tj. slika u sekundi) bi zauzela bar
45 MB-a, a jedan minut itavih 2.7 GB-a! Ovo optereuje ne samo hard disk, nego i celu magistralu
raunara. Zato je kompresija video materijala od presudnog znaaja, ime se smanjuje potrebna
veliina memorijskog prostora. Ovu kompresiju moe da radi centralni procesor, ali je kod skupljih
TV kartica mogue ovaj zadatak prebaciti i na TV karticu, budui da ima sopstveni procesor za ovu
svrhu.
44. Slika: TV kartica
Zvuna kartica
Kao to je ve poznato, zvuna kartica ima zadatak da zvuk snimljen u digitalnom obliku
pretvori u odgovarajui analogni oblik (mada u dananje vreme to ne mora da bude sluaj) i da
prenosi ovaj signal u zvunike.
Iako je zvuk bio deo funkcionalnosti originalnog IBM PC raunara (1981), zvuk je kod
ranijih kompjutera bio korien pre svega za signalizaciju kvarova, a ne za kreativne zadatke. Taj
zvuk je imao glas pitanja, i koristi se i danas pri ukljuenju raunara. Prave zvune funkcionalnosti
su poele sa razvojem tek krajem 1980-ih godina, kad su prve firme specijalizovane za zvuk, poput
AdLib-a i Creative Labs-a poele sa proizvodnjom pravih zvunih kartica. Zahvaljujui
konkurenciji, zvune kartice su iz luksuzne kategorije prele u podrazumevajuu. Ranije su zvune
kartice bile uvek diskretne (tj. zasebne), meutim, 1999. godine su se pojavila i prva integrisana
reenja (od strane kompanije Intel), tj. zvune kartice ugraene na matinu plou. Ova integrisana
reenja su danas dovoljno kvalitetna da zadovolje veinu ljudskih potreba, ali ako ovo nije
dovoljno, i dalje postoje diskretne zvune kartice koje mogu imati ak i poseban audio procesor,
41
koji ima slian zadatak kao i grafiki procesor (GPU) kod grafikih kartica, tj. moe da preuzme
zadatke oko kreiranja i obrade zvuka, umesto da sa tim zadacima optereti centralni procesor (CPU).
45. Slika: Prva zvuna kartica iz 1987 (AdLib Music

Synthesizer Card)...
46. Slika: ...i jedna moderna kartica iz 2008 (Creative

Sound Baster X-Fi Titanium)
Prve zvune kartice, kao to su AdLib Music Synthesizer Card (45. Slika) i Creative Labs
Game Blaster, su bile koriene samo za raunarske igre, i kotale su preko 100 dolara. Creativeova sledea zvuna kartica (nakon Game Blaster-a), nazvana Sound Blaster (1989) je postala jako
popularna, a kompanija AdLib je 1992. godine proglasila bankrot.
Malo vie o Sound Blaster zvunim karticama (napredni nivo)

Danas se smatra da je Creative-ova Sound Blaster serija zvunih kartica standard na polju
raunarskog zvuka. Neke popularne serije Sound Blaster zvunih kartica (po hronolokom
redosledu): Sound Blaster 2, Sound Blaster Pro, Sound Blaster 16, Sound Blaster AWE32, Sound
Blaster AWE64, Sound Blaster Live!, Sound Blaster Audigy, Sound Blaster X-Fi (46. Slika),
Sound Blaster Recon3D, a najnovija serija je Sound Blaster Z. Pored generisanja digitalnog zvuka,
zvune kartice mogu simulirati i sintesajzer, to se naziva MIDI (eng. Musical Instrument Digital
Interface). Iako su proizvoai diskretnih zvunih kartica danas u loijoj situaciji zbog
integrisanih reenja, diskretne zvune kartice nude vie od integrisanih reenja. Pre svega, neki
proizvoai, poput Creative-a, promoviu svoje kartice za igrae, nudei 3D audio efekte, stvorei
utisak da je igra zaista u igri. Za ove svrhe, Creative je napravio svoj standard nazvan EAX
(eng. Environmental Audio eXtension). EAX je doiveo vie reinkarnacija, od EAX 1.0 i EAX 2.0,
do EAX HD 3.0, EAX HD 4.0 i trenutno EAX HD 5.0. S druge strane, neki drugi proizvoai,
poput Auzentech-a i Asus-a, promoviu svoje kartice za audiofile, audio profesionalce i muziare.
to se tie integrisanih zvunih kartica, sve je poelo 1997. godine, kad je Intel predstavio
AC'97, a prve matine ploe sa AC'97 podrkom su se pojavile 1999. Intel je 2004. predstavio noviji
standard tj. specifikaciju, pod nazivom HDA. Znai, matine ploe uglavnom implementiraju
sledee dve specifikacije (tj. standarda):
Intel AC'97 (eng. Audio Codec 97) predstavljen 1997. od strane Intel-a, AC'97 je prvi
pokuaj integrisanja zvune kartice na matinu plou. Zvuk je bio dosta nekvalitetan, ali je
reenje postalo popularno pre svega meu nezahtevnim korisnicima, zato to je eliminisalo
42

potrebu da se kupi posebna zvuna kartica. Doiveo je etiri reinkarnacije. Prva
reinkarnacija, AC'97 1.0, je podravala samo stereo zvuk (znai dva zvunika), a poslednja,
AC'97 2.3, izdata 2002. godine, je podravala viekanalni zvuk (do 6 zvunika).
Intel HDA (eng. High Definition Audio) predstavljen 2004. godine, Intel HDA je u svakom
pogledu unapreenje u odnosu na AC'97. Jedna znaajna novina je i tzv. auto-sensing
funkcija. Naime, jedan od goruih problema kod prikljuenja jeste nai odgovarajui otvor
na zadnjoj strani matine ploe, npr. nai odgovarajui otvor za mikrofon, itd.). HDA je
uveo novinu automatskog prepoznavanja, kad korisnik ubodi neto u bilo koji audio
konektor. Tada se otvori prozor u operativnom sistemu gde se moe izabrati ta je korisnik
stavio u taj konektor (npr. prednje zvunike, mikrofon, itd.), nakon ega HDA vri
remapiranje izabranog ureaja na izabrani konektor. Ovo efektno znai da uopte nije vano
da li je korisnik pogodio odgovarajui konektor ili ne, budui da HDA moe alocirati
izabranu funkciju (npr. funkciju mikrofona) na bilo koji audio konektor. Ovo ranije nije bilo
mogue, pa ako korisnik nije pogodio konektor za mikrofon, morao je da proba i sve druge
konektore sve dok nije pogodio pravi.4
Zanimljivo je da iako je HDA zvanini naziv ovog standarda, mnogi je zovu kao Azalia,
ak i danas. Ovaj naziv je zapravo bio kodni naziv ovog projekta pre nego to je Intel
preimenovao u HDA.
U svakom sluaju, Intel je samo izmislio ove specifikacije, ali se ona mora i implementirati.
Danas je najpoznatija firma koja se bavi proizvodnjom AC'97 i HDA ipova, firma Realtek.
AdLib
Creative
Realtek
Auzentech
Modem i mrena kartica

Kao to se ostvaruje veza raunara sa ulazno-izlaznim ureajima, tako je mogue ostvariti
vezu i meu vie raunara. Najjednostavnije je dva raunara povezati direktno pomou serijskog ili
paralelnog porta, ali se tada mogu povezati iskljuivo dva raunara, pa se danas ovaj nain
vezivanja ne primenjuje, budui da je cilj da se poveu vie od dva raunara. Ovo je dovelo do
razvoja sloenijih sistema za povezivanje raunara. Raunari su danas povezani uglavnom zbog
sledeih razloga: da bi zajedno koristili tj. podelili resurse (npr. koristiti tampa drugog raunara),
da bi meusobno razmenjivali datoteke, i moda ono to je najvanije, da pristupe internetu (ako je
jedan od povezanih raunara neki mreni server).
Generalno reeno, da bi raunar mogao da razmenjuje podatke s drugim raunarima, moraju
da budu ispunjeni tri uslova:
4
Mora se napomenuti da je auto-sensing funkcija u jednostavnijoj varijanti ve postojala i na poslednjoj reinkarnaciji

AC'97, tj. na AC'97 2.3.
43
1. Komunikacioni medijum slui za fiziko vezivanje dva raunara, drugim reima, re je o

fizikom kanalu koji se koristi za povezivanje dva ureaja. Mediji se klasifikuju kao
kablovski i kao beini.
2. Komunikacioni ureaj ureaj, koji realizuje komunikaciju izmeu dva raunara preko
komunikacionih medijuma. Najei oblici ovih ureaja su modemi i mrene kartice, itd.
3. Komunikacioni softver ine programi koji omoguavaju ovu komunikaciju korienjem
izabranog komunikacionog medijuma i komunikacionog ureaja.
Modem
Modem, kao komunikacioni ureaj, predstavlja raniji oblik povezivanja raunara sa
mreom, a kao medijum, koriste se telefonske linije. Modem je zapravo jedan ureaj, koji
konvertuje digitalne podatke koriene od strane kompjutera u analogne signale, budui da su
telefonske linije analogne, a s druge strane, prima analogne signale sa telefonske linije, i konvertuje
te signale nazad u digitalni oblik. Konverzija digitalnih signala u analogni se zove modulacija, a
obrnut postupak, tj. konverzija analognih signala u digitalni, se zove demodulacija, i odatle potie
naziv modem (MOdulator-DEModulator). Podrazumeva se da oba raunara koji komuniciraju
preko telefonske linije, moraju imati modem. Ovaj nain komunikacije omoguava brzine do 33.6
Kbps (kilobit u sekundi)5. Meutim, sa pojavom digitalnih telefonskih centara, stvorili su se uslovi i
za digitalni prenos podataka preko telefonske veze brzinom do 56 Kbps. Naime, u sluaju analognih
veza, sama konverzija digitalnog oblika u analogni i obrnuto, rezultuje gubitkom brzine. Meutim,
ako je re o digitalnim centralama, ovu konverziju izmeu analognog i digitalnog signala moemo
preskoiti, i tako se dolazi do ubrzanja do 56 Kbps.
Modem moe biti interni, tj. unutranji (koji se ugrauje u raunar, tj. stavlja se u
odgovarajui slot) i moe biti eksterni, tj. spoljni (koji se spolja prikljuuje na raunar).
Mrena kartica
Mrena kartica predstavlja moderniju vezu izmeu raunara. Pomou mrenih kartica,
drugih hardverskih ureaja i odgovarajuih komunikacionih medijuma (npr. pomou upredene
parice (UTP, eng. Unshielded Twisted Pair) koaksialnih ili optikih kablova), mogue je raunare
povezati u tzv. raunarsku mreu. Postoji vie vrsta raunarskih mrea, a najpoznatija je svakako
LAN (eng. Local Area Network, tj. lokalna raunarska mrea), koja povezuje raunare unutar jedne
zgrade ili grupe zgrada. Mrene kartice za realizaciju raunarskih mrea najee koriste tzv. UTP
kabl (eng. Unshielded Twisted Pair, u prevodu upredena parica, mada popularno se zove i kao
LAN kabl), koaksialni i optiki kabl.
Brzina prenosa preko mree se uglavnom meri u bitovima u sekundi, ne u bajtovima, tako imamo kbps (kilobita u
sekundi) i Mbps (megabita u sekundi). Da bismo dobili brzinu u megabajtovima, potrebno je broj megabita podeliti
sa 8.
44
Napajanje i UPS
Zadatak napajanja (PSU, eng. Power Supply Unit) je da naizmeninu struju (AC, eng.
Alternating Current) iz zidne utinice konvertuje u jednosmernu struju (DC, eng. Direct Currect).
Preciznije reeno, napajanje bi trebalo da izvornu naizmeninu struju od 240V i 50Hz konvertuje u
jednosmernu struju koja odgovara raunaru, a u ovom sluaju re je o naponima od +3.3V, +5V i
+12V. Zvanino, PC napajanje se moe opisati kao prekidaki izvor napajanja sa konstantnim
naponom. Konstantni napon u ovom sluaju znai da napajanje proizvodi i alje isti tj. konstantan
napon ka raunarskim komponentama bez obzira koliki je napon izvorne naizmenine struje ili
kolika je snaga samog napajanja. S druge strane, prekidaki izvor napajanja (eng. Switching Power
Supply) oznaava jedan tip napajanja. Jednostavno reeno, prekidaki izvor napajanja konvertuje
izvornu struju od 50Hz (ciklusa u sekundi) u struju jo vee frekvencije (tj. vie ciklusa u sekundi).
Ovo zauzvrat omoguava smanjivanje napona od 240V u mnogo manji (+3.3V, +5V i +12V), koji
ve odgovara raunaru. Prekidaki izvor napajanja takoe omoguava ispravljanje i filtriranje
struje, proizvodei konstantni napon otporan na razna variranja prisutnog kod izvorne struje. Ovo je
vano, budui da su raunarske komponente osetljive na razna odstupanja.
51. Slika: Napajanje se sastoji od metalne kutije i od skupa strujnih kablova koji izlaze iz nje
Svako napajanje ima svoju snagu koja se izraava u vatima (W). Sve je snaga napajanja
vea, toliko vie moemo napajanje opteretiti. Ovo u praksi znai da moemo u kuite raunara
ubaciti nove komponente (novi hard disk, itd.), ili moemo neku postojeu komponentu zameniti
jaom koja je uglavnom gladnija, tj. troi vie elektrine energije (npr. bolji procesor ili monija
grafika kartica). Za svaku komponentu unutar raunara se moe odrediti koliko troi, i na osnovu
45
ove informacije moemo izraunati koliko vati (W) e nam trebati za normalno funkcionisanje
raunara. Meutim, treba napomenuti da iskorienost napajanja nikad ne sme postii 100%, jer
moe biti izvor raznih nestabilnosti, a ivotni vek samog napajanja e se takoe drastino smanjiti.
Smatra se da je napajanje najvie zanemareni deo raunara od strane kupaca i korisnika
raunara, iako se mora znati da je najosetljiviji, i sklon je raznim kvarovima. Po nekim anketama,
najei izvor kvara raunara je pokvareno napajanje. Naalost, budui da napajanje titi sve ostale
komponente od raznih strujnih problema, nekvalitetno ili slabo napajanje ne samo da e se bre
pokvariti nego e moda rezultovati i kvarom drugih komponenti, budui da su raunarske
komponente osetljive i zahtevaju stabilan i konstantan napon. Zato je vano da raunari imaju
kvalitetno napajanje, iako ljudi uglavnom ele da utede upravo na ovoj komponenti.
Jedno napajanje se inae sastoji od metalne kutije i od skupa strujnih kablova koji izlaze iz
nje (51. Slika). Ovi kablovi se moraju prikljuiti na odgovarajue konektore na matinoj ploi i na
drugim hardverskim ureajima (kao to su hard diskovi, optiki ureaji, grafika kartica (po
potrebi), itd.). Strujni prikljuci su standardizovani, to onemoguava prikljuenje kablova na
pogrena mesta.
Napajanje tokom rada proizvodi toplotu, prema tome, ogromna veina napajanja ima
ugraen izduvni ventilator. Meutim, inenjeri starih PC-a su zamiljali ventilator napajanja i kao
izduvni ventilator celog kuita, i zato napajanje ima otvore kojima se protok vazduha napajanja
povee sa protokom vazduha kompjuterskog kuita, a napajanje se montira u gornji deo kuita.
Meutim, sa razvojem raunara, komponente raunara su poele da proizvode sve veu i veu
toplotu, pa je postalo nuno da se ugrade dodatni ventilatori u kuite.
Kod matinih ploa i kuita smo spomenuli standarde, kao to su ATX, microATX i miniITX. Vano je znati da i napajanje mora zadovoljiti ovaj standard, to se moe proitati sa etikete
napajanja. Ovaj standard odreuje broj i oblik strujnih kablova na napajanju, ali i dimenzije
(veliinu) kutije napajanja. Oba kriterijuma moraju biti zadovoljeni, pri emu prvi odreuje
kompatibilnost sa matinom ploom, a drugi kompatibilnost sa kuitem.
Neprekidno napajanje (UPS)

Kada iznenada nestane struje raunar prestaje da radi, pri emu njegovo iskljuivanje nije
izvedeno na odgovarajui nain, to moe dovesti do oteenja podataka na disku, a u nekim
sluajevima, do raznih kvarova raunarskih komponenti. Ukoliko distribucija elektrine energije
nije stabilna i esto dolazi do nestanka struje, preporuuje se kupovina dodatnog raunarskog
ureaja koji se zove neprekidno napajanje ili UPS (eng. Uninterruptible Power Supply, 52. Slika i
53. Slika). Tada se ovaj spoljni (eksterni) ureaj prikljuuje na elektrinu mreu umesto raunara, a
raunar se prikljuuje na UPS. Zadatak UPS-a je da produava napon raunara pomou baterija
koje su instalirane u UPS. Kada dolazi do nestanka struje, ureaj e poeti da piti, signalizirajui
da je ukljuio baterije. Zavisno od kapaciteta ureaja, raunar moe da radi jo neko vreme (od par
minuta do pola sata), to je dovoljno da korisnik zatvori otvorene datoteke i programe, i da zatim
iskljui raunar na odgovarajui nain.
46
52. Slika: Prednja...
53. Slika: ...i zadnja strana UPS-a
47
Ulazno-izlazni ureaji
U ovom delu emo malo detaljnije predstaviti ulazno-izlazne ureaje, kao to su monitor,
tastatura, mi i skener.
Monitor
Kao to je poznato, monitor je najvaniji izlazni ureaj raunara, i predstavlja najvaniji
oblik komunikacije izmeu raunara i oveka. Monitori po korienoj tehnologiji mogu biti katodne
(CRT) i ravne (LCD). Katodni (CRT, eng. Cathode Ray Tube) monitori su veliki, kockasti monitori
i lie na stare televizore. Oni su danas zamenjeni modernijim ravnim monitorima. LCD monitori
predstavljaju jednu tehnologiju ravnih monitora. Kod ravnih TV-a postoji jo jedna tehnologija (pod
nazivom plazma tehnologija), ali kod monitora nije zaivela. U nastavku emo prvo spomenuti
najvanije karakteristike monitora, a zatim emo prei na njihov princip rada.
Veliina ekrana
PC monitori se mogu dobiti u raznim veliinama, poev od 15 ina do 30. U 1990-im
godinama su bili popularni i monitori od 14 ina, a danas se ta veliina (kao i manje veliine) koristi
kod manjih laptop raunarima, kod tablet raunara i naravno kod mobilnih telefona. Danas su
najpopularniji monitori od 21-22 ina.
Veliina ekrana se meri dijagonalno, u inima (1 inch = 2.54 cm). Ovde se ne sme
zaboraviti da veliina ekrana nee nuno biti i veliina vidljive slike kad je monitor ukljuen. Kod
LCD ekrana ovakav problem ne postoji, meutim, kod starih katodnih (CRT) ekrana, veliina
vidljive slike moe biti manja od veliine ekrana i za jedan in.
Rezolucija i odnos dimenzija

Kao to smo ve spomenuli kod grafike kartice, veliki broj malih kvadrata (tzv. piksela) po
irini i visini slike ini rezoluciju slike. Odnos izmeu irine i visine je vaan pojam, i naziva se
odnos dimenzija ili razmera slike (eng. Aspect Ratio, AR). Aspect Ratio se moe izraziti na dva
naina: numeriki i proporcionalni. Numeriki se dobija deljenjem irine (duine) i visine ekrana, a
proporcionalni se dobija navoenjem proporcije u obliku x:y (itati kao x prema y), pri emu je
x irina, a y visina. Tako npr. rezolucija od 800x600 ima numeriki AR od 1.33 (poto 800 600 =
1.33) i proporcionalni AR od 4:3. Razmera slike moe biti standardna (eng. Standard, FullScreen) i moe biti iroka (eng. Widescreen), pri emu se svaki monitor sa AR-om od 1.50 i veim
smatra irokim. Raniji monitori (uglavnom CRT) su imali AR od 4:3, koji se poklopio sa AR-om
tadanjih televizora. Pojavom irokih AR-a, proizvoai (pre svega LCD) monitora su prvo preli na
AR od 16:10 i LCD monitori sa ovim AR-om spadaju u tzv. prvu generaciju LCD monitora.
Meutim, sa pojavom LCD i plazma televizora sa AR-om od 16:9, i proizvoai monitora su polako
preli na taj AR, a LCD monitori sa ovim AR-om spadaju u tzv. drugu generaciju. Danas su monitori
sa AR-om od 16:10 dosta retki.
Svaki monitor ima jednu rezoluciju, koja se preporuuje od strane proizvoaa, i naziva se
optimalna rezolucija (eng. Native Resolution). Naravno svaki monitor pored svoje optimalne
rezolucije podrava i nekoliko drugih rezolucija. Kod LCD monitora, optimalna rezolucija je u
jednom i maksimalna rezolucija monitora, to znai da su ostale podrane rezolucije manje od
optimalne. Meutim, kod LCD monitora, broj piksela monitora se poklapa sa brojem piksela
optimalne rezolucije, prema tome, sve ostale podrane rezolucije se dobijaju skaliranjem slike, pa je
48
njihov kvalitet loiji u odnosu na kvalitet slike na optimalnoj rezoluciji. Zato se ne preporuuje
korienje LCD monitora na drugim rezolucijama, nego samo na optimalnoj rezoluciji. S druge
strane, kod CRT monitora je situacija malo drugaija, budui da optimalna rezolucija kod ovih
monitora uglavnom nije i maksimalna, a korienje monitora na manjim rezolucijama je takoe
dozvoljeno.
Poto svaki monitor podrava samo nekoliko razliitih rezolucija sa razliitim AR-om,
grafike kartice moraju da podravaju velik broj rezolucija da bi ostale kompatibilne sa monitorima.
U tabeli se mogu videti najpopularnije rezolucije sa odgovarajuim AR-om i sa
preporuenom veliinom ekrana. Rezolucije su grupisane tako da su prvo prikazane rezolucije sa
standardnim AR-om, a nakon toga rezolucije sa irokim AR-om.
Aspect Ratio (AR)
Tip AR
Preporuena
veliina
ekrana
4:3
Standard (Full-Screen)
1.33
4:3
14 inch
XGA (eXtended GA)
1.33
4:3
15 / 17 inch
1280x1024
SXGA (Super XGA)
1.25
5:4
17 / 19 inch
1600x1200
UXGA (Ultra XGA)
1.33
4:3
20 inch
1280x720 HD 720 (High Definition 720)
1.78
16:9
Widescreen
15 inch
1280x800
WXGA (Wide XGA)
1.60
16:10
Widescreen
15 inch
1366x768
WXGA
1.78
16:9
Widescreen
15 / 16 inch
1440x900
WXGA+
1.60
16:10
Widescreen
19 / 20 inch
1680x1050
WSXGA+ (Wide SXGA+)
1.60
16:10
Widescreen
22 inch
1920x1080
HD 1080
1.78
16:9
Widescreen
24 inch
Rezolucija
Oznaka
640x480
VGA (Video Graphics Array)
1.33
800x600
SVGA (Super VGA)
1024x768
Numeri Proporcional
ki
ni
Odnos izmeu rezolucije i veliine ekrana

Pojam gustine piksela (napredni
odreuje i veliinu piksela. Podrazumeva se da to
nivo)
je rezolucija na nekom monitoru vea, to e tekst,
slike, itd. na istom monitoru biti manji. Razlog
Budui da su pikseli izuzetno mali,
ovome lei u injenici da su u tom sluaju i pikseli za merenje veliine piksela koristi se tzv.
manji. Prema tome, vano je da veliina piksela na gustina piksela (eng. Pixel Density), koja se
monitoru bude dovoljno velika da bismo mogli meri u ppi (eng. Pixel Per Inch) i odreuje
proitati tekst bez napora. U prethodno navedenoj broj piksela po inu. to je ovaj broj vei, to
tabeli, poslednja kolona daje neke preporuke u vezi je fizika veliina piksela manja, tj. to vie
veliine ekrana. Meutim, u dananje vreme se piksela moemo poreati po inu. Po nekoj
moe primetiti negativni trend da monitori imaju preporuci, gustina piksela ne bi smela da
optimalnu rezoluciju koja je vea od preporuene bude vea od 100 ppi.
za tu veliinu. Tako na primer, dananji monitori
od 21.5 ili 22 ina imaju optimalnu rezoluciju od
1920x1080, iako se tako velika rezolucija ne preporuuje na monitorima ispod 24 ina.
Broj slika koji se mogu iscrtati u jednoj sekundi se zove horizontalna frekvencija, ili broj
osveavanja (eng. Refresh Rate), i izraava se u hercima (Hz). Tako na primer osveavanje od 60
Hz-a oznaava 60 iscrtanih slika u sekundi. Ova informacija je vana, budui da kod CRT monitora
postoji jedna nuspojava koja se zove treperenje (eng. Flicker). Ako je broj osveavanja suvie
mali, dolazi do treperenja, tj. vibriranja slike na monitoru, to predstavlja est uzrok zamora oiju,
49
neugodnosti pa ak i glavobolja. Svaki CRT monitor u specifikaciji ima maksimalan broj

osveavanja za neku odreenu rezoluciju. Rezolucije sa brojem osveavanja od 60 Hz-a treba
izbegavati, 75 Hz-a se smatra apsolutnim minimumom, a preporuuje se 85 Hz-a ili ak 100 Hz-a.
Broj osveavanja se definie unutar operativnog sistema, i realizuje se pomou grafike kartice.
Meutim, ne treba zaboraviti ni to da vei broj osveavanja znai i vei teret za grafiku karticu,
budui da mora da alje vei broj slika u sekundi ka monitoru. S druge strane, kod LCD ekrana ne
postoji ova nuspojava, budui da se koriste tranzistori koji istovremeno aktiviraju sve piksele na
ekranu, a pozadinsko osvetljenje takoe ne treperi. Zato broj osveavanja kod LCD monitora nije
vaan, i vrednost od 60 Hz-a je sasvim dovoljna.
Princip rada CRT monitora (napredni nivo)

Najvaniji deo svakog CRT monitora je velika katodna cev kupastog oblika (Slike 54 i 55).
Na kraju ueg dela se nalazi elektronski top, a iri deo (tj. ekran) je prekriven fluorescentnim
slojem. Elektronski top bombarduje ekran sa elektronima, i kada se elektron udara u jednu taku
fluorescentnog sloja, ta taka e se osvetliti, ali samo na trenutak. Prema tome, potrebno je da
elektronski top stalno bombarduje take ekrana sa elektronima da bismo dobili stalnu sliku. Kod
kolor ekrana, elektronski top zapravo emituje tri mlaza elektrona, za svaku osnovnu boju posebno.
Fluorescentni sloj je u tom sluaju podeljen na kolor takice (crvene, zelene i plave). Meutim, top
moe osvetliti samo jedan piksel u nekom trenutku vremena. Prema tome, slika se iscrtava piksel po
piksel, tako to se prvo iscrtavaju pikseli prve linije (tj. prvog reda) slike, s leva na desno, zatim
pikseli druge linije (ponovo s leva na desno), sve do zadnje linije. Na ovaj nain se iscrtava jedna
slika na ekranu. Naravno, odmah posle toga, potrebno je poeti sa iscrtavanjem sledee slike, prema
tome, top e se ponovo usmeravati na poetak prve linije (tj. prvog reda), i tako e poeti
iscrtavanje sledee slike.
54. Slika: CRT monitor...
55. Slika: ...i njegov princip rada
50
Princip rada LCD monitora (napredni nivo)

Monitori sa tenim kristalom ili LCD (eng.
Liquid Crystal Display) monitori se zasnivaju na tzv.
tenim kristalima. Naime, neki materijali izmeu
kristalno-tvrdog i tenog stanja imaju i jo jedno stanje, a
to je teni kristal. Teni kristali su zapravo molekuli
dugakog, tapiastog oblika, koji se rasporeuju tako to
se prilagode okruenju. Tako na primer, ako se teni
kristali stavljaju izmeu dve staklene ploe sa brazdatom
(tj. grebenastom) povrinom, oni e se rasporediti, tj.
grupisati du tih brazdi. Meutim, ako jednu od staklenih
ploa zarotiramo za 90 stepeni, tako da su brazde jedne
ploe normalne u odnosu na brazde druge ploe, teni
kristali e se prilagoditi novoj situaciji, i oni e se polako
okrenuti da budu paralelni sa brazdama druge ploe (56.
Slika).
56. Slika: Nain rasporeivanja tenih

kristala ako zarotiramo jednu
brazdatu plou za 90 stepeni
Jo jedna vana osobina tenih kristala je da mogu promeniti (tj. zarotirati) polarizacioni
ravan svetla koje prolazi kroz njih. Polarizacija svetlosti je smer svetlosnih zraka koji se emituju
od svetlosnog izvora. Sunce na primer emituje nepolarizovano svetlo, tj. svetlosni zraci su usmereni
u raznim smerovima. Ljudsko oko zapravo ne moe primetiti razliku izmeu polarizovanog i
nepolarizovanog svetla, ali moe uoiti pojavu polarizacije u prirodi, npr. na glatkim povrinama
(kao to su povrina vode i staklo) u obliku jakog svetlucanja i blistanja. Profesionalni fotografi,
pecaroi, itd., zato koriste i polarizacioni filter na fotoaparatu ili na naoaru za sunce. Naime,
polarizacioni filter proputa samo polarizovano svetlo, i to samo svetlo ije je polarizacioni ravan
paralelan sa ravnom koji se definie u filteru. Znai, svi proputeni zraci kroz filter e imati isti
smer, tj. pravac, sve ostalo e se odbiti. Ovaj filter omoguava fotografima da svojim aparatima
slikaju u svim vremenskim prilikama, a pecaroima da vidu ispod povrine vode (ovo bi inae bilo
nemogue zbog jakog svetlucanja vodene povrine).
Prema tome, teni kristali izmeu dve brazdate
staklene ploe (pri emu je druga ploa zarotirana za 90
stepeni, a zajedno sa ploom i kristali) e zarotirati
polarizacioni ravan svetla za 90 stepeni. Molekuli tenog
kristala su takvi da je jedan njihov kraj malo pozitivno, a
drugi kraj malo negativno naelektrisano. Ako staklene ploe
stavimo pod malim naponom, molekuli e uzeti
odgovarajui poloaj (57. Slika), to znai da vie nee
promeniti polarizaciju svetlosti. Iskljuenjem napona, teni
kristali se vrate u prvobitni poloaj (56. Slika).
Kad se pravi ekran, prethodno spomenut panel (teni
kristal izmeu dve brazdate staklene ploe) se jo proiruje
sa prethodno spomenutim polarizacionim filterima. Svaki
filter je postavljen tako da polarizacioni ravan bude
paralelan sa brazdama staklene ploe, to znai da drugi
filter koji se nalazi kod druge staklene ploe, ima
polarizacioni ravan zarotiran za 90 stepeni u odnosu na prvi
filter. Kada se nepolarizovana svetlost puta kroz ovaj
panel, bie najpre polarizovan od strane prvog filtera
57. Slika: Nain rasporeivanja

tenih kristala ako ploe stavimo pod
naponom
51
(naziva se i kao vertikalni polarizacioni filter), zatim e teni kristali zarotirati polarizacioni ravan
svetlosti za 90 stepeni, a zatim e prei kroz drugi filter (naziva se i kao horizontalni polarizacioni
filter). Meutim, kad panel stavimo pod naponom, dolazi do promene poloaja tenih kristala, to
znai da polarizacija svetlosti vie nee biti zarotirana, i tako se nee moi da probije kroz drugi
filter, budui da je polarizacioni ravan sad normalan na ravan polarizacionog filtera. Kompletan
princip se moe videti i na Slici 58. Naravno, mogue je odrediti, koji delovi panela budu pod
naponom, i tako je mogue iscrtati razne karaktere i slike na ekranu.
58. Slika: Princip rada LCD monitora
Ovakvi LCD paneli se koriste skoro na svim elektronskim ureajima, poev od digitrona do
kompleksnih monitora. Naravno, digitroni mogu da prikau samo jednu boju crnu. Ako elimo na
ekranu imati i boje, potrebno je koristiti i jedan kolorni filter koji za svaki piksel na ekranu
dodeljuje tri elije, tzv. subpiksela crvenu, zelenu i plavu (znai tri osnovne boje, 59. Slika i 60.
Slika) i pomou tranzistora (koji se takoe ugrauju u panel, i to za svaki piksel posebno) je
mogue dobiti jedan piksel odreene boje. Ova tehnologija je poznata pod nazivom TFT (eng. Thin
Film Transistor).
Meutim, jo ostaje da se rei problem pozadinskog osvetljenja. Kod monitora se obino
koriste fluorescentne cevi, ali je ova tehnologija danas uglavnom zamenjena LED (eng. Light
Emitting Diode) pozadinskim osvetljenjem. Ova tehnologija koristi LED diode umesto cevi, to
smanjuje potronju elektrine energije za 50% i vie uva okolinu, jer ne sadri ivu.
59. Slika: Princip kreiranja boja na monitorima: kad se monitor gleda

sa daljine, boje su prirodno prikazane...
52
60. Slika: ...meutim, kad nagnemo jako blizu, primetiemo da se svaki piksel sastoji od tri dela (tzv. subpiksela) za svaku osnovnu boju (crvenu, zelenu i plavu). Menjanjem intenziteta osvetljenja ovih sub-piksela se
mogu dobiti razliite boje.
Tastatura
Tastatura je primarni ureaj za runo unoenje podataka i programa u raunar. Sastoji se od
niza tastera koji kada se pritisnu, proizvode u raunaru binarni kod pritisnutog znaka. Raspored
znakova na tastaturi je slian kao i kod pisae maine. Broj tastera zavisi od vrste tastature: na
poetku je broj tastera bio 101, da bi kasnije bio proiren sa tzv. Windows tasterima, pa danas iznosi
104 (za Ameriko) ili 105 tastera (za Evropsko trite). Meutim, dananje multimedijalne tastature
mogu imati i gomilu dodatnih, tzv. multimedijalnih tastera, pa broj tastera kod nekih modela moe
biti ak i 130. Na tastaturi se mogu uoiti barem pet grupa tastera (sa opcionom estom grupom):
1. Alfanumeriki sadre alfanumerike znakove (slova i brojeve iznad slova), znakove
interpunkcije (taka, zarez, itd.), i tastere Shift (za pisanje velikih slova).
2. Numeriki posebna grupa tastera sa desne strane tastature namenjena za brzo unoenje
numerikih podataka i znakova osnovnih aritmetikih operacija (+, -, *, /).
3. Tasteri za pomeranje kursora kursorski tasteri (, , , ).
53
4. Funkcijski tasteri nalaze se iznad alfanumerikih tastera, i imaju oznake od F1 do F12.

Njihova namena se uglavnom definie u konkretnom programu, ali po nekoj nepisanoj
preporuci, taster F1 bi trebalo da uvek bude taster za pruanje pomoi (Help).
5. Upravljaki (kontrolni) tasteri koriste se za pokretanje nekih aktivnosti raunara,
promenu naina rada, itd. U ovu grupu spadaju tasteri Esc, Ctrl, Alt, Pause, itd.
6. Multimedijalni tasteri predstavlja opcionu estu grupu tastera. Ovi tasteri omoguavaju
lake pokretanje omiljenih programa (pritiskom na taster), podeavanje jaine zvuka, lake
baratanje audio fajlovima (start, stop), itd.
Princip rada tastature (napredni nivo)

Rad tastature kontrolie mikroprocesor koji se nalazi unutar tastature. Ispod tastera se nalazi
reetka provodnika koja se naziva i kao matrica tastera (eng. Key Matrix). Svaki taster se nalazi
iznad preseka dva provodnika (jednog horizontalnog i jednog vertikalnog) i pritiskom na njega se
okree prekida, zatvorivi kolo, i uspostavlja se elektrini kontakt. Mikroprocesor tastature u
odreenim ciklusima (od npr. 900 mikrosekundi) vri proveru da li je neki taster pritisnut, tako to
proverava u kojoj koloni i u kom redu matrice je uspostavljen elektrini kontakt. Uvek kada se
taster pritisne ili otpusti, generie se kod koji jednoznano definie dirku i zove se kod skeniranja
(eng. Scan Code). Kod skeniranja za pritisnut taster se razlikuje od koda skeniranja za otputen
taster. Kod skeniranja je zapravo skup binarnih brojeva (nula i jedinica), i mora da se proveri sa
mapom karaktera (eng. Character Map) koja se nalazi unutar ROM memorije. Tek nakon ove
provere kod skeniranja dobija svoje znaenje, tj. konkretni karakter ili kontrolni znak.
Mi
Mi je ureaj koji direktno pretvara pomeranje ruke u pomeranje kursora na ekranu. Mi
moe biti mehaniki i optiki.
Princip rada mehanikih mieva (napredni nivo)

Mehaniki mi radi pomou gumene kuglice. Pomeranjem mia se okree i kuglica u
odgovarajuem smeru (61. Slika, taka [1]). Blizu kuglice se nalaze dva valjka koji dodiruju
povrinu kuglice ([2]). Jedan valjak registruje x-koordinatu pomeranja, a drugi y-koordinatu. Svaki
valjak je povezan sa po jednim diskom ([3]). Diskovi imaju male rupe. Sa jedne strane diska se
nalazi jedna infracrvena svetlea dioda (LED) ([4]), a s druge strane jedan svetlosni senzor ([5]),
tako da moe registrovati infracrveno svetlo samo kroz tih rupica na disku. Pomeranjem mia se
okree kuglica, sa kuglicom i oba valjka, a sa valjkom i odgovarajui disk. Pokreti mia se direktno
preslikavaju u prekide svetlosti u senzoru (treperenje) zahvaljujui tim rupicama na disku, pri emu
ako se ovi prekidi deavaju bre, to znai da se mi pomera veom brzinom, a ako se prekidi
deavaju sporije, znai da se i mi pomera sporije. Ako nema prekida svetlosti, to znai da je mi u
stanju mirovanja. Ovi podaci se onda pretvore u odgovarajue binarne podatke, i prenesu se u
raunar. Danas su mehaniki mievi skroz potisnuti zahvaljujui optikim mievima.
54
61. Slika: Princip rada mehanikog mia
Princip rada optikih mieva

Optiki mievi nemaju mehanike i pokretne delove. Zapravo, optiki mi se sastoji iz dva
vana dela: LED diode i senzora. Celi mehanizam funkcionie kao kamera koja snima preko hiljadu
slika u sekundi. Svetlost iz diode se odbija od povrine i stie do senzora. Ovaj senzor onda alje
svaku sliku u unutranji procesor mia na analizu. Ovaj procesor pomou algoritama analizira svaku
sliku i gleda razlike izmeu dve susedne slike. Ako su obe slike identine, to znai da mi nije u
pokretu, ali ako su slike razliite, onda treba pogledati koliko je nova slika razliita od prethodne.
Ovako se moe izraunati smer kretanja mia, kao i brzina kretanja. Optiki mievi su potisnuli
mehanike mieve pre svega zbog sledeih razloga:
Nema pokretnih i mehanikih delova, prema tome, optiki mievi su izdrljiviji i imaju dui
ivotni vek;
Nema potrebe da se isti unutranjost mia kao kod mehanikog, budui da je unutranjost
optikog mia zatvorena;
Optiki mievi su precizniji.
Danas su laserski mievi sve popularniji, koji zapravo predstavljaju optike mieve ali
umesto LED diode koriste laserski zrak. Ovi mievi su jo precizniji u odnosu na optiki mi i mogu
da rade skoro na svim povrinama.
55
Skener
Skener je ulazni ureaj koji digitalizuje papirni materijal i prenese u raunar u digitalnom
obliku. Skeneri mogu biti runi i stoni (automatski). Glavna razlika izmeu njih je u nainu kako
itaju dokument. Runi skeneri (62. Slika) su po konstrukciji jednostavniji, budui da nemaju
pokretne delove. Skeniranje dokumenta se odvija tako to se skenerom paljivo prelazi preko
dokumenta koji se ita. Zbog ovog razloga, ovi skeneri su dosta nepouzdani. Zato su danas stoni
(automatski) skeneri (63. Slika) mnogo popularniji. Ovi skeneri su dovoljno veliki da odjednom
skeniraju celi dokument. U ovom sluaju se papir stavlja na staklenu povrinu ureaja, zatvara se
poklopac, i zatim se pomou pokretnih delova skenira dokument.
62. Slika: Jedan noviji runi skener
63. Slika: i jedan stoni (automatski) skener
Princip rada skenera (napredni nivo)

Bez obzira na vrstu, najvaniji deo svakog skenera je glava skenera koja se sastoji od
nekoliko delova: od ogledala, soiva i senzora. Skeniranje se vri na sledei nain: izvor svetlosti
(najee fluorescentna lampa) osvetljava dokument, i svetlost se odbija od povrine dokumenta, a
zatim i od ogledala koje usmerava svetlost u soivo. Soivo zatim fokusira svetlost ka senzoru.
Senzor u skenerima je zapravo kolekcija jako malih elektroda (tj. dioda osetljivih na svetlost) koji
konvertuju fotone (tj. svetlosne zrake) u elektrone. Sve je svetlosni zrak svetliji, elektroda e se
vie naelektrisati. Na osnovu intenziteta naelektrisanja kod svake elektrode, moe se dobiti
digitalna reprezentacija take skeniranja. Meutim, jo ostaje da se vidi kako se mogu
reprodukovati boje. Koriste se kolorni filteri. Budui da imamo tri osnovne boje (crvenu, zelenu i
plavu), koriste se tri filtera. U ovom sluaju, soiva glave razdele svetlosne zrake na tri dela tj. tri
zraka. Svaki razdeljen zrak tada prolazi kroz odgovarajui kolorni filter, nakon ega stie u
senzor.
Pojam koji se jo esto spominje kod skenera je TWAIN. Naime, na raunaru, slino kao i
kod ostalih ureaja, je potrebno da se instalira driver. Ovaj driver kod skenera sadri i tzv. TWAIN
driver. Naime, veina skenera komunicira istim jezikom, prema tome, TWAIN je zapravo posrednik
izmeu skenera s jedne strane i aplikacije, s druge. Naravno, aplikacija mora da podrava TWAIN da
bi ovo funkcionisalo. TWAIN efektno omoguava da aplikacija koristi skener bez poznavanja detalja
o konkretnom ureaju. Interesantno je da TWAIN nije prava skraenica, nego dolazi od engleske
fraze never the twain shall meet, to znai njih dvojica nikad ne bi smeli da se sretnu (twain
znai grupa od dvoje), to oslikava poentu ovog driver-a da stoji izmeu skenera i aplikacije.
56
Meutim, poto su ljudi skloni da svaki naziv bude i skraenica, za TWAIN su izmislili sledee:
Technology Without An Interesing Name, tj. tehnologija bez interesantnog imena.
Grafiki tablet (napredni nivo)

Grafiki tablet je ulazni ureaj koji slui za digitalizovanje ljudskih pokreta. Koristi se od
strane usko specijalizovanih grupa ljudi, pre svega od strane grafikih dizajnera i animatora. Sastoji
se od dva dela: od table i od olovke (64. Slika). Korisnik tableta pomou olovke (zove se i kao
stajlus, eng. Stylus) crta na tablu, a crtana slika se odmah prikazuje na monitoru. Ovi ureaji su
korieni zato to ovek ipak ne ume precizno da crta ili pie pomou mia, nego pomou olovke.
Grafiki tableti zapravo rade pomou magneta. Naime, tabla generie magnetno polje, a isto
to vai i za olovku. Kad vrh olovke dodirne povrinu table, dolazi do kolizije ova dva magnetna
polja. Tabla pomou svog magnetnog polja primeuje magnetno polje olovke, i tako moe da
identifikuje ne samo poziciju olovke, nego i jainu pritiska olovke na tabli i brzinu pokreta.
Postoje i mnogo napredniji modeli koji umesto obine table imaju LCD ekran (65. Slika).
Tada korisnik ni ne treba da gleda monitor da bi video crte, nego je dovoljno da gleda tablu koja
zapravo prikazuje ekran monitora.
64. Slika: Obini grafiki tablet...
65. Slika: ...i jedan mnogo ozbiljni model sa LCD

ekranom
tampai
tampa je posle monitora najvaniji izlazni ureaj. Postoje vie vrsta tampaa, ali mi
emo spomenuti samo tri: matrine, ink-jet i laserske tampae.
Matrini tampai
Matrini tampai spadaju u najstariju grupu tampaa od prethodno navedenih tipova.
Njihov princip rada lii na rad pisae maine. Znai, glava tampaa sainjena od metalnih poluga
udara papir kroz traku natopljenu bojom (eng. Ribbon), i tako se ostavlja otisak na papiru.
Meutim, glava kod matrinih tampaa nije sainjena od metalnih poluga sa urezanim oblicima
(koji predstavljaju karaktere, tj. slova, brojeve, itd.). Umesto toga, glava sadri skup iglica. Glava se
pokree du jedne horizontalne linije na papiru, a zatim prelazi na tampanje sledee linije. Iglice se
na glavi tampaa pomeraju pomou elektromagneta. Svaki karakter se moe podeliti pomou
57
horizontalnih i vertikalnih linija na matricu karaktera, slino pikselima, s tim da se ovde pikseli
zamenjuju takama. Igle se pomou ove matrice rasporeuju u formacije, u zavisnosti od oblika
karaktera. Na ovaj nain je mogue praktino iscrtati bilo koji karakter. Naravno, kvalitet tampe
zavisi od broja iglica, znai, to je broj taaka od kojih se formiraju karakteri vei, to je i kvalitet
tampe vei. Matrini tampai su mogli da iscrtaju i slike, meutim, njihov kvalitet je bio jako lo.
Matrini tampai su bili dosta pouzdani, a cena odravanja je bila niska, meutim, bili su
dosta buni. Ipak, najvei problem je bio kvalitet tampe, prema tome, matrini tampai su
uglavnom nestali sa trita, mada se jo koriste u firmama i na alterima za overavanje uplatnica i
tampanje priznanica, pre svega zbog niske cene potronog materijala (to je u ovom sluaju
ribbon).
Ink-jet tampai
Mlazni ili tintni (eng. Ink-jet) tampai su se pojavili u drugoj polovini 80-ih godina i
danas predstavljaju najpopularniju vrstu tampaa. Ovi tampai se zasnivaju na mastilu koje se
nalazi unutar tampaa u specijalnim rezervoarima, tzv. kertridima (eng. Cartridge), a nanoenje
mastila na papir se vri pomou jako malih mlaznica (cevica). Broj kertrida u tampau varira:
neki imaju samo dva kertrida (crni i kolorni, pri emu je kolorni podeljen na tri manja rezervoara
za svaku osnovnu boju posebno), dok neki drugi imaju poseban kertrid za svaku osnovnu boju (tj.
tada postoji etiri kertrida, jedan za crni i po jedan za svaku osnovnu boju). Glava tampaa u
ovom sluaju sadri mlaznice, a najee i kertride. Slino kao i kod matrinih tampaa, glava se
pokree du jedne horizontalne linije na papiru, a zatim prelazi na sledeu liniju.
66. Slika: Termiki...
67. Slika: ...i piezoelektrini nain

ubrizgavanja mastila
Postavlja se pitanje, kako se vri ubrizgavanje mastila na papir. Postoje dva naina: termiki
i piezoelektrini. Termiki (eng. Bubble-Jet) koristi male grejae da bi zagrevali mastilo do take
vrenja, to dovodi do stvaranja mehuria (eng. Bubble) koji onda istiskuju mastilo kroz mlaznicu na
papir (66. Slika). S druge strane, piezoelektrini nain umesto grejaa koristi piezo kristale. Ovaj
piezo kristal se nalazi unutar mlaznice, i ima osobinu da ako dobija naelektrisanje, on pone da
vibrira, istiskajui mastilo kroz mlaznicu na papir (67. Slika).
Prednost ink-jet tampaa je ta da su jako jeftini i da ak i najjeftiniji modeli mogu da
tampaju skoro fotorealistine slike. Meutim, odravanje tampaa ve nije uopte jeftino, i
najee je skuplje ak i od cene kompletnog tampaa, zbog dva razloga: zbog visoke cene mastila
i zbog verovatnoe zapuavanja mlaznica zbog suenja mastila. Zbog ovog poslednjeg razloga, inkjet tampai se preporuuju samo onima koji svakodnevno tampaju.
58
Laserski tampai
Laserski tampai se zapravo zasnivaju na staroj tehnologiji, budui da je ona izmiljena
davne 1938. godine, a prvi put je implementirana 1971. godine. Meutim, oni su postali popularni
tek odnedavno, zahvaljujui padom cena. Ovi tampai umesto trake (ribbon-a) ili kertrida sa
mastilom koriste tonerski prah iz toner kasete. Kljuni element na kome se zasnivaju laserski
tampai uopte nije laserski zrak, nego statiki elektricitet.
Princip rada laserskih tampaa (napredni nivo)

itav mehanizam tampanja se sastoji iz valjaka izmeu kojih prolazi papir: od ovih
valjaka, najvaniji su tampajui (fotoosetljivi) valjak, elektriui valjak, tonerski valjak i valjak
za fiksiranje.
Celo tampanje se sastoji iz nekoliko koraka (68. Slika). Prvi korak je da se sadraj
dokumenta poalje ka tampau, i smesti u RAM tampaa. Vano je da cela stranica bude u ovom
RAM-u, budui da je laserski tampa tzv. stranini tampa, znai, papir kroz tampa prolazi
konstantnom brzinom, bez zaustavljanja (matrini i mlazni tampai nisu stranini tampai, jer
kod ovih tampaa papir prolazi kroz tampa postepeno red po red). Sledei korak je
naelektrisanje valjka za tampanje (fotoosetljivog valjka). Ovaj valjak je izraen od fotoosetljivog
materijala koji je u stanju da zadri naelektrisanje dok je u mraku. Ovo negativno naelektrisanje se
vri pomou posebnog tzv. elektriueg valjka. Zatim sledi ispisivanje: naelektrisani valjak se
selektivno osvetljava laserskim zrakom, pri emu se osvetljavaju samo oni delovi valjka koji
pripadaju belinama na papiru koji se tampa. Na ovim delovima valjka e nestati negativno
naelektrisanje. Laserski zrak se usmerava na odgovarajua mesta na valjku pomou rotirajueg
ogledala i soiva, formirajui pojedinane linije dokumenta. Ovako pripremljen valjak je spreman
za razvijanje slike. Razvijanje se sastoji u prenosu tonera iz tonerske kasete na tampajui valjak.
Toner je zapravo prah, i svako zrno (69. Slika) se sastoji iz dva dela: od tvrdog pigmenta (tj. boje)
i od smole ili plastike. Koristi se poseban tonerski valjak, koji zahvata prah iz tonerske kasete i
daje mu pozitivno naelektrisanje koje se zadrava zahvaljujui smoli ili plastici u prahu. Sa
tonerskog valjka, usled razliitog pola naelektrisanja, toner ravnomerno prelazi na tampajui
valjak, ali samo kod onih delova, gde je ostalo negativno naelektrisanje. U sledeem koraku,
valjak sa zalepljenim tonerom prelazi preko papira koji je ranije takoe postao naelektrisan isto
kao i tampajui valjak, ali veeg intenziteta. Budui da je papir intenzivnije naelektrisan u
odnosu na tampajui valjak, papir zgrabi tj. krade tonerski prah od valjka. tampajui valjak se
zatim razelektrie posebnim valjkom, ime valjak postaje spreman za ponovno naelektrisanje.
Meutim, jo uvek fali poslednji korak fiksiranje. Naime, prah nanesen na papir u prethodnom
koraku nije postojan (tj. stabilan), i moe se otkloniti sa papira obinim duvanjem. Prema tome,
papir prolazi kroz jo jedan valjak koji se zove valjak za fiksiranje. Ovaj valjak u sebi ima greja,
a njegova povrina je presvuena teflonom koji onemoguava zalepljivanje praha na povrinu
valjka. Greja zatapa smolu ili plastiku zajedno sa pigmentom, i tako nastaje otisak na papiru.
Danas postoje i laserski tampai u boji koji zapravo imaju etiri toner kasete za svaku
osnovnu boju posebno. Kod kolor modela, tampajui valjak se posebno naelektrie za svaku boju
i fiksiranjem svih etiri sloja tonera na papir se dobija kolor slika.
68. Slika: Princip rada laserskih tampaa
59
69. Slika: Jedno zrno tonerskog praha

pod mikroskopom
Prednost laserskih tampaa je da imaju izuzetan kvalitet crno-bele tampe i brzo rade.
Njihova cena je via u odnosu na ink-jet tampae, ali je njihova cena odravanja nia, to naroito
vai za crno-beli model. Ovi tampai su takoe jako pouzdani i nemaju problem sa suenjem,
prema tome, oni se ne moraju koristiti svakodnevno kao to je sluaj kod ink-jet tampaa.
Meutim, kvalitet kolor slika je jo uvek relativno nizak u odnosu na kvalitet slike na ink-jet
tampau.
Ploter (napredni nivo)

Ploteri su specijalni tampai. Znai, re je takoe o izlaznim ureajima, ali oni za razliku
od pravih tampaa tampaju mnogo kvalitetniju sliku. Po vrsti, oni mogu biti vektorski i rasterski.
Vektorski ploteri koriste pero tj. specijalizovanu olovku za crtanje linija i kriva na papir, a pero se
pokree pomou mehanikih ruka. Rasterski ploteri su ve mnogo sliniji obinim tampaima, jer
crtaju slike taku po taku, liniju po liniju. Ploteri su dosta skupi i namenjeni su pre svega za
kvalitetno tampanje na velikim papirnim formatima (A3 i vei).
60
Centralna jedinica raunara

Po svojim funkcijama, procesor predstavlja centralnu jedinicu raunara. Kao to je poznato,
procesor ili CPU (eng. Central Processing Unit) upravlja radom svih delova raunara i u njemu se
realizuje obrada podataka. Znai, procesor izvrava instrukcije programa, organizuje pristup
operativnoj memoriji, inicira rad perifernih ureaja, obrauje zahteve koji dolaze od drugih jedinica
raunara i iz okruenja, itd. Takoe je poznato, da se procesor sastoji iz tri osnovna dela:
aritmetiko-logike jedinice, upravljake jedinice i od registara.
Radi podseanja, svaki mainski program se sastoji iz mainskih instrukcija, a svaka
mainska instrukcija se sastoji iz mainskih operacija. to se tie izvravanju programa, program
se mora prebaciti u operativnu memoriju pre izvrenja. Izvravanje ovog programa se sastoji u
prenosu svake mainske instrukcije iz operativne memorije u upravljaku jedinicu procesora,
prenosu potrebnih podataka iz operativne memorije ili registara procesora u aritmetiko-logiku
jedinicu, izvravanju mainske operacije predviene tom instrukcijom i pamenju rezultata u
operativnoj memoriji ili registrima.
Blok ema procesora

Malo detaljnija blok ema procesora se nalazi na Slici 70. Prikazani su sledei moduli:
upravljaka jedinica, aritmetiko-logika jedinica, upravljaki registri, registri opte namene, modul
za upravljanje magistralom i modul za opsluivanje prekida. Pored ovih osnovnih delova, procesor
naravno moe jo imati i niz drugih delova, npr. ke memoriju, itd.
70. Slika: Blok ema procesora
Sve komponente procesora se povezuju magistralama. Magistrala ili sabirnica (eng. Bus)
predstavlja grupu provodnika (tj. linija) kroz koje se signalima prenose podaci izmeu delova
raunara. Svakom magistralom se mogu prenositi tri grupe signala: podaci, adrese i upravljaki
signali. Zato se esto ove magistrale nazivaju kao magistrala podataka, adresna magistrala i
61
upravljaka magistrala. Magistrale koje se koriste unutar procesora se nazivaju unutranje ili
interne magistrale, a one koje se koriste van procesora se nazivaju spoljne ili sistemske magistrale.
U aritmetikoj-logikoj jedinici (eng. Arithmetic-Logic Unit, ALU) se izvravaju
aritmetike i logike operacije nad podacima, tj. obrada podataka.
Upravljaka jedinica (eng. Control Unit, CU) generie upravljake signale za: izbor
redosleda instrukcija iz memorije, formiranje adresa operanada, pristup operativnoj memoriji i
prenos operanada u ALU, izvravanje mainske operacije u ALU predviene mainskom
instrukcijom, prenos dobijenog rezultata u operativnu memoriju, iniciranje ulazno-izlaznog prenosa,
reakciju procesora na spoljne zahteve, itd.
Upravljaki registri su namenjeni za privremeno uvanje informacija za upravljanje. Ovi
registri uestvuju u upravljanju procesom obrade: tu spadaju broja mainskih instrukcija, registar
instrukcija, itd. Postoje i registri opte namene. Programi mogu ovim registrima pristupiti pomou
adresa i njihova namena se moe u programu definisati. Programi esto koriste ove registre zato to
su mnogo bri od operativne memorije.
Modul za upravljanje magistralom organizuje razmenu podataka izmeu procesora i
operativne memorije i odrava vezu sa ulazno-izlaznim podsistemom, znai sa perifernim
ureajima, spoljnim memorijama, itd.
Modul za opsluivanje prekida realizuje mehanizam koji se naziva programski prekid.
Pomou ovog mehanizma, drugi moduli, pre svega ulazni i izlazni ureaji, spoljne memorije i
komunikacione linije (znai, delovi ulazno-izlaznog podsistema), mogu prekinuti normalno
izvravanje tekueg programa. Prekid je uveden da bi procesor mogao reagovati na odreene
zahteve i kao nain za poboljanje efikasnosti obrade. Naime, veina perifernih ureaja je mnogo
sporija od procesora. Zato pomou prekida procesor moe biti angaovan na izvravanju drugih
programa dok se odvija zahtevani ulazno-izlazni prenos.
Brzina i irina procesora

Procesori se mogu odrediti sa dva glavna merila: njihovom brzinom i irinom. Brzina
procesora (zove se jo i kao radni takt ili frekvencija) oznaava broj ciklusa u sekundi i izraava
se u hercima (Hz). Jedan ciklus je zapravo najmanja jedinica vremena za procesor. Jedan Hz znai
jedan ciklus u sekundi, a 1 Mhz znai milion ciklusa u sekundi. to je radni takt vei, to bolje. S
druge strane, irina procesora je komplikovaniji pojam, jer se irinom iskazuju tri osnovna podatka
o procesoru:
irina ulazno-izlazne magistrale podataka (eng. Data I/O Bus) odreuje broj bitova
podataka koji se mogu preneti u procesor ili iz njega u jednom ciklusu. Drugim reima,
odreuje veliinu jednog paketa podataka koji se moe preneti kroz magistralu. Ova irina je
ila od 8 bita pa sve do 64 bita.
irina adresne magistrale (eng. Address Bus) odreuje broj bitova kojim se mogu
predstaviti adrese u memoriji. Adresna magistrala nosi podatke o adresama, predviene za
opisivanje mesta u memoriji na koje je podatak poslat ili sa kojeg se uzima. to je broj
bitova vei, to vie adresnih lokacija moemo navesti. Veliina (tj. irina) adresne magistrale
zato odreuje teorijsku najveu veliinu RAM-a koja se moe adresirati. Kod prvih
procesora je ova irina bila 20 bita (to je omoguilo adresiranje 2 20 = 1048576 bita, tj. 1
MB-a podataka u memoriji), dok kod najnovijih iznosi 40 bita.
irina unutranjih registara (eng. Internal Registers) odreuje koliko podataka procesor
moe da obrauje istovremeno. Zapravo, veliina (tj. irina) registra odreuje veliinu
podataka koje procesor moe da obrauje. Veliina registara takoe odreuje i vrstu
62

softvera, tj. mainske instrukcije koje procesor moe da izvrava. Npr., procesori sa 64bitnom irinom unutranjih registara mogu da izvravaju 64-bitne instrukcije koje obrauju
64-bitne skupove podataka, dok procesori sa 32-bitnim registrima to ne mogu, jer su njihovi
registri premali za smetanje 64-bitnih podataka.
irina unutranjih registara je moda najvanija irina kod procesora, budui da kad
kupujemo procesor, prvo to proitamo u specifikaciji je broj bitova procesora, koji je
zapravo irina unutranjih registara. Prvi PC raunari su imali 16-bitne registre, a procesori
poev od Intel 386 su preli na 32-bitne registre. Meutim, AMD Athlon 64, kao i Intel
Pentium D i Core 2 procesori su ve imali 64-bitne registre, to se koristi i danas.
Meutim, prava (realna) brzina procesora se ne moe odrediti samo pomou radnog takta i
irine procesora. Optimizacija mainskih instrukcija je takoe od presudnog znaaja. Kao to
znamo, mainske instrukcije se sastoje iz mainskih operacija. Jedna mainska instrukcija ne mora
uopte da zavri izvravanje za jedan ciklus. Tako su npr. prvi procesori troili u proseku 12 ciklusa
za svaku instrukciju, Intel 486 procesor je ve troio svega dva ciklusa za jednu instrukciju, a
najnoviji modeli mogu da izvre ak i vie instrukcija po ciklusu. Zato nije ni udo da su Intel
Pentium procesori na 75 MHz-a bili bri od Intel 486 procesora na 120 MHz-a.
Zbog ovih razloga je teko proceniti pravu brzinu procesora, jer pored radnog takta moramo
uzeti u obzir i irinu, optimizaciju mainskih instrukcija, pa ak i veliinu ke memorije.
Proizvoai i generacije procesora

Danas su najpoznatiji proizvoai PC procesora Intel i AMD (Advanced Micro Devices). U
prolosti je postojao jo jedan popularni proizvoa, Cyrix, koji je, meutim, bankrotirao 1998.
godine.
Procesori (slino kao i raunari) se dele na generacije. U tabeli se mogu proitati procesori
od prve do este generacije. Sa kasnijim generacijama emo se upoznati u drugom poglavlju.
Generacija
Godina
Procesori
Radni takt (MHz)
Napomene
Prva
1979
Intel 8088
4.77 8
Intel je zapravo imao pored 8088 i model 8086 koji je,

meutim, bio skuplji, pa je IBM odluio da koristi
jeftiniji 8088, koji je tako postao prvi mikroprocesor za
PC. irina registra ovog procesora je bila 16 bita.
Druga
1982
Intel 286
6 20
Trea
1985
Intel 386;
AMD Am386
16 33
etvrta
1989
Intel 486;
AMD Am486,
Am5x86
25 120
Prva generacija procesora sa ke memorijom i sa

integrisanim koprocesorom.
Peta
1993
Intel Pentium;
AMD K5;
Cyrix 5x86
60 233
1995
Intel Pentium Pro,

Pentium II,
Pentium III;
AMD K6;
Cyrix 6x86
esta
Pentium Pro:
150 200;
Pentium III:
450 1200
Prva generacija procesora sa 32-bitnom irinom

unutrajih registara.
Radikalno drugaiji nain izvoenja instrukcija. Poto

su Pentium Pro procesori bili dosta skupi, Intel je
nastavio i sa starom Pentium linijom, sve dok nije
predstavio Pentium II, jeftiniju varijantu Pentium Pro
procesora.
S druge strane, razlike izmeu Pentium II i Pentium
III procesora su minorne, zato se Pentium III
procesori jo uvek spadaju u estu generaciju.
63
Pojam koprocesora zahteva dodatno objanjenje. Naime, stari Intel procesori su mogli da
rade samo sa celim brojevima. Ako je nekom trebalo raunanje i sa realnim brojevima, morao je da
kupi i koprocesor, tj. jedinicu sa pokretnim zarezom (eng. Floating-Point Unit, FPU). Matina ploa
je imala posebno leite za koprocesor. Meutim, Intel je odluio da ga integrie u sam procesor, a
prvi takav procesor je bio Intel 486.

Intel
72. Slika: Logo kompanije AMD
73. Slika: Logo kompanije Cyrix
64
Proizvoai raunara
Danas postoji zaista veliki broj proizvoaa raunara i raunarskih komponenata. Neki
proizvoai proizvode samo jednu vrstu komponente, ali veina proizvodi vie vrsta, npr. neki
proizvoai proizvode procesore, matine ploe i jo nekoliko drugih tipova ureaja. Neki
proizvoai proizvode i kompletne raunare, meutim, ovde treba napomenuti, da oni ne proizvode
sve delove raunara, nego samo neke, a ostale komponente dobavljaju od drugih kompanija. Zatim
sklapaju i prodaju gotov raunar (tj. kuite sa svim delovima) pod sopstvenim brendom.
Kompletna reenja kod nas nisu popularna, jer ljudi vie vole da sami sastave konfiguraciju
raunara, a domae firme za prodaju raunarskih komponenata ve imaju veliki broj gotovih
konfiguracija, to dodatno oteava proboj stranih proizvoaa kompletnih raunara na nae trite.
U nastavku emo navesti najpoznatije proizvoae raunarskih komponenata.
Proizvoai matinih ploa

Proizvoae matinih ploa smo ve ranije spomenuli, pa emo ih samo nabrojiti: ASUS,
GIGABYTE, AsRock, MSI, Elitegroup (ECS), BIOSTAR, Intel, Foxconn, EVGA, Sapphire i Abit
(ovaj poslednji je bankrotirao 2008. godine).
Proizvoai procesora
Proizvoae procesora smo ve takoe spomenuli: Intel, AMD (skraenica od Advanced
Micro Devices) i Cyrix (bankrotirao 1998. godine).
Proizvoai RAM memorija

Dva najpoznatija proizvoaa RAM memorija su Kingston i Transcend, ali postoje jo i neki
drugi: Apacer, Patriot, Corsair, Mushkin, Crucial, GeIL, Silicon Power, itd.
74. Slika: Logo kompanije Kingston

Transcend
76. Slika: Logo kompanije Apacer
77. Slika: Logo kompanije Patriot
78. Slika: Logo

kompanije Corsair
79. Slika: Logo kompanije Mushkin
81. Slika: Logo kompanije GeIL
80. Slika: Logo kompanije Crucial
65
82. Slika: Logo kompanije Silicon

Power
Proizvoai grafikih kartica

Dve kompanije dominiraju na tritu diskretnih grafikih kartica: Nvidia i AMD (originalno
ATI, ali je ovu kompaniju 2006. godine otkupila firma AMD). Ranije je postojala jo jedna firma,
3dfx, ali ju je 2000. godine otkupila firma Nvidia.
to se tie integrisanih grafikih kartica, tu dominira kompanija Intel, a na drugom mestu je
AMD.
Meutim, ove kompanije rade samo specifikacije grafikih kartica, a proizvodnja gotovih
kartica se vri u drugim firmama (tzv. partner-kompanije). Njihov broj je barem toliko velik kao kod
matinih ploa. Njih emo spomenuti u sledeem modulu.
83. Slika: Logo kompanije nVidia
84. Slika: Logo kompanije ATI, pre 85. Slika: Logo kompanije 3dfx, pre
nego to ju je otkupila firma AMD nego to ju je otkupila firma Nvidia
Proizvoai kuita
Broj proizvoaa kuita je zaista velik, pa emo spomenuti samo nekoliko od njih. Kod nas
su najpoznatiji Cooler Master, Chieftec, Blueberry i Frontier, ali su takoe popularni Thermaltake,
Lian Li, Corsair, Antec, NZXT, Xigmatek, Enermax, Silverstone, Fractal Design, itd., koji prave
zaista kvalitetna kuita.
Proizvoai napajanja
Treba napomenuti da veliki broj proizvoaa kuita proizvodi i napajanja, mada to ne mora
da bude sluaj. Kod nas su najpopularnija (mada i nekvalitetna) napajanja od kompanije Blueberry.
Firma LC Power pravi neto kvalitetnija napajanja, dok zaista kvalitetna napajanja dolaze od
sledeih proizvoaa: Cooler Master, Chieftec, Thermaltake, Corsair, Enermax, Lian Li, Seasonic,
Silverstone, Fractal Design, itd.
66
Xigmatek
Lian Li
Cooler Master
Thermaltake
LC Power
Enermax
Antec
Chieftec
Silverstone
NZXT
Seasonic
Fractal Design
Proizvoai hard diskova

Trite hard diskova je danas dosta monopolizovano, budui da postoje samo dva giganta:
WD (Western Digital) i Seagate, sa firmom Toshiba na treem mestu. Meutim, jo pre tri godine su
postojala jo dva ozbiljna proizvoaa hard diskova: Hitachi i Samsung, ali su njihove hard disk
divizije otkupile prethodno spomenute dve velike firme.

Western Digital
99. Slika: Logo kompanije Seagate

Toshiba
67
Proizvoai optikih ureaja

Najpoznatiji proizvoai optikih ureaja su Samsung, LG, Lite-On i Plextor, a stari, danas
ve neaktivni proizvoai su Pioneer, TEAC i Optiarc (ovaj poslednji je nastao kolaboracijom
izmeu kompanija Sony i NEC, ali su pre tri godine odustale od dalje proizvodnje).
101. Slika: Logo

kompanije Samsung
102. Slika: Logo

kompanije LG
103. Slika: Logo

kompanije Lite-On
104. Slika: Logo

kompanije Plextor
Proizvoai zvunih kartica

Ve smo spomenuli da je najpoznatiji proizvoa diskretnih zvunih kartica firma Creative,
ali su jo poznati i Auzentech, Asus i AdLib (koji je bankrotirao 1992. godine).
Kod integrisanih reenja dominira kompanija Intel, meutim, Intel pravi samo specifikacije,
dok implementaciju radi neka druga firma, a meu njima, najpoznatija je firma Realtek.
Proizvoai monitora
Najpoznatiji proizvoai monitora su Samsung, LG, ViewSonic, HP, Acer, Philips, Asus, itd.

ViewSonic
106. Slika: Logo kompanije Acer
107. Slika: Logo kompanije Philips
Proizvoai tastatura i mieva

Dva najpoznatija proizvoaa tastatura i mieva su Logitech i Genius. Naravno i drugi
proizvoai prave tastature, mieve ili oba ureaja: Razer, Steelseries, Microsoft, Roccat, Cooler
Master, a kod nas je popularna i kompanija A4Tech.
68

Logitech
109. Slika: Logo kompanije Genius
110. Slika: Logo kompanije Razer

Steelseries

Microsoft
113. Slika: Logo kompanije Roccat
114. Slika: Logo kompanije A4Tech
Proizvoai tampaa i skenera

Veina proizvoaa tampaa pravi i skenere. Najpoznatije firme su: HP (Hewlett-Packard),
Canon, Epson, Xerox i Lexmark, ali ima i drugih: Samsung, Brother, Konica-Minolta, itd.
115. Slika: Logo

kompanije HP

Lexmark
116. Slika: Logo

kompanije Canon
117. Slika: Logo

kompanije Epson
118. Slika: Logo

kompanije Xerox
120. Slika: Logo kompanije Brother 121. Slika: Logo kompanije KonicaMinolta
69
Laptop raunari (napredni nivo)

Prvi raunari su bili iskljuivo kuni raunari, popularno zvani kao desktop raunari. 6 Znai,
ako je bilo potrebno da korisnik koristi raunar na dva mesta, imao je dve opcije: da kupi drugi
raunar (i da podatke prenosi na floppy disketama) ili da nosi svoj kuni raunar sa sobom.
122. Slika: Prvi portabilni (tanije, "prtljani") raunar: IBM 5100
I proizvoai raunara su uvideli ovu problematiku, i tako su nastali portabilni, tj. prenosivi
raunari. Za razliku od kunih raunara, portabilni raunari su integrisali sve delove jednog kunog
raunara u jednu veliku kutiju, ukljuujui i monitor i tastaturu. Meutim, oni su na poetku bili
dosta razliiti u odnosu na dananje laptopove. Zapravo, razvoj prenosivih raunara moemo
podeliti na dve etape: na prtljane i na laptop raunare. Prvi prenosivi raunari su poznati kao
prtljani raunari (eng. Luggable Computers), poto su bili toliko veliki (kao ivae maine) i
toliko teki (10-25 kg), da je njihovo noenje bilo sve samo ne udobno. Njihova veliina i teina
(izmeu ostalog) proizilazi iz injenice da je kutija raunara integrisala u sebi i CRT monitor. Ovi
raunari su zapravo stariji od prvog PC-a, budui da je prvi takav
raunar, IBM 5100, predstavljen jo 1975. godine (122. Slika).
Pravim portabilnim tj. prenosivim raunarima se smatraju oni
kod kojih je CRT monitor zamenjen sa ravnim tj. flat (npr. LCD)
monitorom, jer su oni dovoljno mali i laki da se mogu udobno
prenositi. Ovi raunari su poznati kao laptop raunari, jer se mogu
staviti u krilo (umesto da se stave na sto, kao kod desktop raunara).
Laptop raunari su otprilike onoliko stari koliko i PC raunari.
Meutim, za razliku od nekih dizajna kod kojih se ne zna, ko ga je
izmislio ili je to pod znakom pitanja, kod laptop raunara se tano zna,
da ga je izmislio i dizajnirao Bill Moggridge (1943-2012, 123. Slika).
Moggridge je znai otac svih laptopova. Moggridge je izmislio prvi
laptop raunar, GRiD Compass 1100, jo 1979. godine, i predstavio ga
1982. kao GRiD Compass 1101 (124. i 125. Slika). Imao je Intel 8086
procesor na 8 MHz, flat monitor, ali za razliku od kasnijih laptopova,
6
123. Slika: Bill Moggridge

(1943-2012)
Pod desktop sad ne mislimo na vrstu kuita (tj. da postoje desktop i tower kuita), nego na personalni, kuni
raunar, onako kako smo definisali kod Podele raunarskih sistema. Desktop raunar je u tom smislu vrsta
jednokorisnikih raunara. Za razliku od desktop raunara, koji se nalaze na stolu, tj. oni su fiksirani, portabilni
raunari su prenosivi, znai nisu fiksirani.
70
jo nije imao ugraenu bateriju. Teio je 5 kg i kotao je 8150 dolara. Zbog visoke cene, glavni
kupac ovog raunara je bila amerika vlada i NASA.
124. Slika: GRiD Compass 1101 raunar sa prednje

strane
125. Slika: Boni pogled na isti raunar
Blok ema laptop raunara (napredni nivo)

Blok ema laptop raunara zavisi od hardvera koji se koristi u laptopu, a ponekad i sami
proizvoai vole da menjaju unutranjost. Tako se na primer blok ema laptop raunara bez
integrisane grafike kartice razlikuje od blok eme sa integrisanom karticom (npr. unutar
procesora). Zbog ovih razloga ne postoji uniformna blok ema za laptop raunare.
Budui da laptop raunar integrie sve komponente u kutiju raunara (mi, tastaturu,
monitor, itd.), blok ema laptop raunara treba konkretno da sadri i ove komponente.
Jedna generalna blok ema modernog laptop raunara se nalazi na Slici 126. Pretpostavimo
(radi jednostavnosti) da procesor ima ugraenu APU jedinicu, tj. integrisanu grafiku karticu. Ovo
smanjuje broj modula na blok emi za jedan ili dva, budui da nema potrebe da se crta posebni
element za diskretnu grafiku karticu i za severni most7.
Sve komponente laptop raunara su povezane magistralom. Kod mia (tzv. Touchpad) i
tastature je komunikacija jednosmerna, jer je re o ulaznim ureajima. Meutim, kod monitora je
ostala dvosmerna komunikacija, u sluaju da LCD ekran implementira i touchscreen funkcionalnost
(osetljivost na dodir).
Procesor (sa APU jedinicom) komunicira sa RAM memorijom, s jedne strane, i sa grafikom
memorijom8, s druge. Iako smo do sad rekli da procesor komunicira sa svim delovima raunara, ta
komunikacija nije uvek direktna, nego se odvija preko skupa ipova, tj. preko ipseta (eng.
Chipset). Kod PC raunara moemo razlikovati dve vrste ipseta: severni most (eng. Northbridge)
i juni most (eng. Southbridge). Severni most uglavnom vri komunikaciju sa vrlo brzim
komponentama (kao to je grafika kartica i operativna memorija), dok juni most vri
7
8
Severni most (eng. Northbridge) je vrsta ipseta. ipset emo malo spomenuti u sledeem pasusu, a detaljnije u
sledeem modulu.
Ve smo spomenuli, zato je vano da grafika kartica ima sopstvenu memoriju. ak iako je grafika kartica
integrisana, to ne znai da joj ta memorija ne treba. Ova memorija je kao to se moe videti na blok emi u
direktnoj vezi sa LCD ekranom laptop raunara. APU procesori kao svoju memoriju rezerviu deo glavne RAM
memorije, i ovaj deo e biti rezervisan samo za potrebe APU jedinice.
71
komunikaciju sa sporijim ureajima, kao to su hard diskovi, periferije (mi, tastatura),

komunikacione linije (npr. mrena kartica), itd. Budui da je grafika kartica (zajedno sa njenim
kontrolerom) u ovom sluaju integrisana u procesor (APU), a kontroler za komunikaciju sa
operativnom memorijom (RAM) se takoe moe integrisati u procesor, na taj nain vie ni nemamo
potrebu za severnim mostom. Zato ova blok ema ima samo juni most. Vie rei o ovim
ipsetovima bie u sledeem modulu, kod matinih ploa.
126. Slika: Blok ema laptop raunara
Prostorna ogranienja, prednosti i mane laptop raunara

(napredni nivo)
Kao to je poznato, cilj portabilnih raunara je da budu lako prenosivi, i da budu autonomni
u smislu elektrine energije, tj. da se koriste pomou ugraenih baterija. Budui da ovi raunari
moraju biti to manji tj. kompaktniji, sve ovo je dovelo do nekih posledica, tanije do nekih
prostornih ogranienja:
Prostorna ogranienja dovode do tzv. vlasnikih (eng. Proprietary) delova zgusnuti

celi PC u tako malu kutiju nije lak posao. Zbog toga veliki broj unutranjih delova nije skroz
standardizovan, i zato kod laptop raunara nije mogue uraditi neto to je sasvim normalno
kod desktop raunara: sam sklopiti konfiguraciju. Drugim reima, nije mogue kupiti prazno
laptop kuite i potrebne komponente, a kod kue sklopiti ovu konfiguraciju. Zato se
laptopovi mogu kupiti samo u gotovom, tj. sklopljenom obliku. ta vie, neki delovi
laptopova su unikatni, u smislu da se koriste samo kod jednog proizvoaa. Sve ovo ima za
posledicu da su pojedinani delovi laptopova skuplji, i da su rezervni delovi dostupni u
ogranienim koliinama. Zato je i cena kompletnih laptopova skuplja u odnosu na cenu
desktop raunara slinih sposobnosti.
Prostorna ogranienja ograniavaju mogunost nadogradnje desktop raunari imaju

dosta prostora unutar kuita, kao i slobodnih slotova na matinoj ploi, pa je nadogradnja
raunara novim karticama jednostavna. Meutim, situacija kod laptopova je kompleksnija.
Naime, kod laptopova jedino, to se moe proiriti je RAM memorija i hard disk. Menjanje
diskretne grafike kartice ili procesora je mogue samo kod nekih modela, ali se ne
72

preporuuje.9 Dodati nove kartice je takoe teko, jer ta kartica mora biti dizajnirana
eksplicitno za laptopove, to znai i veu cenu. Sve u svemu, kod kupovine laptopa treba
odmah izabrati onaj model koji zadovoljava sve zahteve korisnika (sem koliine RAM
memorije i kapaciteta hard diska).
Prostorna ogranienja znae veu kontrolu poto se laptop prodaje u gotovom,

sklopljenom stanju, proizvoa ima priliku da detaljno proveri rad i funkcionisanje svake
laptop konfiguracije, pre nego to ih lansira na trite. Zato proizvoai laptopova garantuju
da e njihov proizvod raditi ispravno i optimalno. Ovo nije uvek istina kod desktop
raunara, budui da je tamo zbog velikog izbora oko modela i proizvoaa kod svih
komponenata mogue napraviti praktino milion kombinacija, pri emu sigurno postoji
takva, koja nee raditi onako kako bi trebalo.10 Kod laptopova je ovo sve iztestirano, pa je
manja verovatnoa da e korisnik imati neki problem.
Dolo je vreme da se sumiraju prednosti i nedostaci laptop raunara u odnosu na desktop

raunare. Prednosti laptop raunara su:
Mogu se koristiti bilo gde, to poveava opcije korienja. Zato su laptop raunari idealni za
osobe koje rade na vie mesta ili su uvek na putu;
Oni su energetski efikasniji u odnosu na desktop raunare;
Oni su iztestirani zbog vee kontrole oko proizvodnje laptopova;
Zauzimaju manje mesta.

S druge strane, nedostaci laptopova su:
Mnogo su skuplji u odnosu na desktop raunare;
Verovatnoa da se laptop izgubi ili da se pokvari je mnogo vea nego kod desktop raunara
logino, dok je ovek na putu ili na terenu, mnogo ee se deavaju razni incidenti. Ovo
je kod desktop raunara mnogo ree, budui da su fiksirani na jednom mestu (kod kue).
Imaju manji ekran i tastaturu ovo moe biti problem ukoliko je produktivnost od
presudnog znaaja;
Sporiji su u odnosu na desktop raunare;
Njihova nadogradnja je tea.
Iako su proizvoai gotovih desktop raunara nepopularni kod nas, kod laptopova nemamo
izbora nego da kupimo gotovu konfiguraciju. Najpopularniji proizvoai laptopova su: HP, Acer,
Lenovo, Asus, Toshiba, MSI, Dell, Fujitsu, Samsung i Sony, a postoje i specijalizovani proizvoai
koji proizvode laptopove samo za odreen krug korisnika. Meu njima, moda najpopularnija
kompanija je Alienware koja proizvodi elitne laptopove ekskluzivno za igrae, tj. gamer-e.
9
ak iako bismo nali na tritu npr. neku jau diskretnu grafiku karticu, koja je kompatibilna sa posmatranim
laptopom (ima iste fizike dimenzije), dodatni problem moe predstaviti hlaenje. Naime, hlaenje kod laptopova
nije standardizovano, nego razlikuje se od modela do modela. Ako se posmatrana grafika kartica vie greje, tj.
proizvodi veu koliinu toplote, postoji velika verovatnoa da hlaenje unutar laptopa vie nee biti adekvatna za tu
karticu.
10 Npr. neki modeli matinih ploa rade udno sa nekim odreenim grafikim karticama, ili ne trpe neke proizvoae
RAM memorija, itd.
73
127. Slika: Logo kompanije Lenovo 128. Slika: Logo kompanije Fujitsu
130. Slika: Logo kompanije Dell
129. Slika: Logo kompanije Sony
131. Slika: Logo kompanije Alienware
2. POGLAVLJE: SKLAPANJE RAUNARA
75
2. poglavlje: Sklapanje raunara

U ovom poglavlju, koje je inae i najobimnije, akcenat se stavlja na sveobuhvatno
upoznavanje itaoca sa raunarskim komponentama. Moe se praktino rei da celo poglavlje
predstavlja jednu ogromnu rundu o raunarskim komponentama. U ovoj, ve treoj rundi
upoznavanja uenika sa raunarskim komponentama, prvo emo poeti sa kuitem i sa
napajanjem, a zatim prelazimo na matine ploe. Izlaganje nastavljamo sa procesorom, a zatim
prelazimo na operativne memorije. Nastavljamo sa spoljanjim memorijama, fokusirajui se na
naine povezivanja ovih memorijskih jedinica na raunar. Zatim emo jo na kratko spomenuti
optike ureaje, a onda dolazi neto novo: Flash i SSD ureaji. Posle ovog gradiva emo se ponovo
osvrnuti na ulazno-izlazni podsistem, ali emo akcenat staviti na naine povezivanja ovih ureaja na
raunar, kao i na video podsistem, a naroito na grafiku karticu.
Budui da ve ova koliina znanja dovoljna za sklapanje eljenog raunara, poglavlje emo
zavriti sa sledeim korakom nakon uspenog sklapanja raunara, a to je priprema hard diska radi
instaliranja operativnog sistema, a zatim i instaliranje operativnog sistema i drajvera.
Kuita
Namena kuita je da mehaniki nosi matinu plou a time i sve ostale delove raunara. S
druge strane, titi delove raunara od praine i od elektromagnetnih smetnji.
Ponuda kuita na tritu je zaista velika. Neki proizvoai imaju nekoliko desetina modela
koji se razlikuju ne samo po vrsti i veliini kuita, nego i po dizajnu i unutranjosti. Ve smo ranije
spomenuli vrste kuita, tj. da postoje desktop, tower i barebone kuita. Pre kupovine kuita uvek
treba razmisliti o tome, za ta e se koristiti raunar i gde bi korisnik hteo da ga dri. Desktop
kuita su danas vrlo retka, pa je preporuka da korisnik kupi tower ili barebone kuite. Meutim,
ovde treba napomenuti da su barebone (tj. multimedijalna) kuita specijalizovana, ne samo po
obliku (kockasti oblik) nego i po nameni. Prema tome, sem ako bi svrha raunara bila gledanje
filmova u dnevnoj sobi preko televizora ili sluanje muzike (tj. da se koristi raunar kao
multimedijalni), korisnik bi uvek trebalo da se opredeli za tower kuite. Meutim, i kod tower
kuita imamo etiri veliine: micro-, mini-, midi- i big-tower. Zato treba s jedne strane odluiti, gde
bi korisnik hteo da dri kuite raunara, i izmeriti veliinu prostora, a s druge, treba razmisliti o
tome, ta bi korisnik hteo da stavi u to kuite. Danas su midi-tower kuita najpopularnija za kunu
upotrebu. Big-tower kuita nemaju puno smisla u ovoj kategoriji, a to se tie micro- i mini-tower
kuita, preporuuje se da ih korisnik kupi samo ako postoje neka prostorna ogranienja. Razlog za
ovu preporuku je logian. Naime, ne treba zaboraviti, da ak iako bi se raunar koristio samo za
standardne, nezahtevne potrebe (to bi implicirao kupovinu manjeg kuita), treba malo razmisliti i
unapred, jer e moda taj isti korisnik za godinu dana hteti da nadogradi svoj raunar. Meutim, ako
nema dovoljno mesta u kuitu za proirenje, jedino reenje e biti kupovina novog, veeg kuita.
Zato je preporuljivo da se u kuitu nalazi vie mesta za proirenje. Vei prostor unutar kuita
znai i bolju cirkulaciju vazduha, tj. bolje hlaenje raunarskih komponenata.
Pre kupovine kuita takoe treba pogledati koji standardi veliine matinih ploa se mogu
u njega ugraditi. Ovo naroito vai ako se korisnik odlui za kupovinu barebone ili manjeg tower
kuita. U svakom sluaju, preporuuje se kupovina kuita sa ATX podrkom, jer veina matinih
ploa na tritu ima ATX veliinu. U nastavku emo podrazumevati da priamo o tower kuitima.
76
Unutranjost kuita uglavnom prati jedan dobro utaban put, pa veina kuita ima dosta
slinu unutranjost, ali su razlike uvek mogue. Pre svega, mesto za napajanje ne mora da bude
uvek u gornjem delu kuita (kao ranije), jer sve vei broj kuita koristi princip stavljanja
napajanja u donji deo kuita. Postoji debata o tome, koji princip je bolji, ali u svakom sluaju
moramo znati sledee:
ukoliko se napajanje stavi u gornji deo kuita (132. Slika), cirkulacija vazduha kuita se
povee sa cirkulacijom vazduha napajanja. Ovo je u skladu sa ranijim specifikacijama da
ventilator napajanja bude i ventilator celog kuita.
ukoliko se napajanje stavi u donji deo kuita (133. Slika), cirkulacija vazduha kuita se
razdvaja od cirkulacije vazduha napajanja, i tada korisnik mora sam da rei hlaenje
kuita.
132. Slika: Kad je napajanje u gornjem delu kuita,

topli vazduh iz kuita izlazi preko napajanja
133. Slika: Kad je napajanje u donjem delu kuita,

cirkulacija vazduha napajanja se razdvaja od
cirkulacije vazduha kuita
Uglavnom, smatra se da ako se kupuje jaa konfiguracija raunara (koja po pravilu

proizvodi vie toplote), onda se preporuuje kupovina kuita u kojem se napajanje montira u donji
deo, jer je tada dobro da razdvojimo cirkulaciju vazduha napajanja od cirkulacije vazduha kuita,
budui da protok ve ionako vrueg vazduha iz kuita kroz napajanje teti komponentama
napajanja. S druge strane, kod slabijih konfiguracija je u sutini svejedno koja vrsta se kupuje.
Vredi spomenuti da neto skuplja kuita imaju i tzv. tool-less dizajn, koji omoguava
montiranje unutranjih delova bez alata tj. ne zahtevaju rafove, niti odvija (rafciger) za
montiranje dodatnih PCB kartica, hard diskova i optikih ureaja (Slike 134 i 135). Naalost, ovi
tool-less mehanizmi su esto od jeftine plastike, i ne fiksiraju ureaje dovoljno pouzdano, zato
mnogi jo uvek preferiraju staromodni nain montiranja sa rafovima. Neki proizvoai zato
omoguuju skidanje tool-less mehanizma u sluaju da korisnik ipak eli koristiti stari nain
fiksiranja.
134. Slika: Uobiajen nain fiksiranja hard diskova i

optikih ureaja (pomou rafova)
77
135. Slika: Fiksiranje hard diskova i optikih ureaja

sa tool-less mehanizmom
136. Slika: Dobra ventilacija kuita podrazumeva bar jedan

uduvni i izduvni ventilator
Jedan vaan aspekt pri kupovini kuita je i broj dodatnih ventilatora (tj. kulera, eng.
Cooler) koji se mogu ugraditi u kuite za hlaenje, kao i njihovo mesto na kuitu. Dananji
raunari proizvode toliko toplote da se ne preporuuje korienje raunara bez montiranja dodatnih
ventilatora. Na specifikaciji kuita se moe proitati, koliko dodatnih ventilatora se mogu
montirati, kao i njihovo mesto. Mogua mesta su:
78
sa zadnje strane dostupno kod svakog kuita;
sa gornje strane iznad matine ploe;
sa bone strane za hlaenje dodatnih kartica, naroito grafike kartice;
sa prednje strane za hlaenje hard diskova;
sa donje strane retko se koristi, i samo kada kuite stoji na nogama.
Neki ventilatori dolaze ve ugraeni u kuite prilikom kupovine, a dodatni ventilatori se

kupuju posebno. Oni su dostupni u raznim standardizovanim veliinama: 80 mm, 90 mm, 120 mm,
140 mm, 200 mm, itd., pri emu su najpopularniji kuleri veliine 120 mm-a. Prilikom montiranja,
treba odluiti koji smer duvanja vazduha nam treba, tj. da li nam treba uduvni ili izduvni
ventilator. Iako korisnik sam odluuje na koja mesta e montirati ventilatore, kao i njihov smer
duvanja11, poenta cele prie je da se stvori cirkulacija vazduha, tj. protok sveeg vazduha iz okoline
u kuite, i izduvanje toplog vazduha iz kuita (136. Slika). Mogua su sledea scenarija:
Ako je napajanje montirano u gornji deo kuita, i ako se donosi odluka da se montira samo
jedan ventilator, onda taj ventilator treba po pravilu da bude uduvni, budui da je ventilator
napajanja uglavnom izduvni. Ako se montiraju dva ventilatora, onda bi jedan trebalo da
bude uduvni (npr. sa prednje ili sa bone strane), a drugi izduvni (npr. sa gornje ili sa zadnje
strane).
Ako je napajanje montirano u donji deo kuita, tada korisnik mora imati bar dva ventilatora
u kuitu: jedan uduvni i jedan izduvni, koji se mogu montirati slino kao i kod prethodnog
scenarija. Razlog za montiranje dva ventilatora je injenica da ventilator napajanja vie ne
pomae u cirkulaciji vazduha kuita.
Ne postoje posebni izduvni i uduvni ventilatori, nego se smer kretanja vazduha zavisi od
naina montiranja, znai koju stranu ventilatora emo montirati na zid kuita (137. Slika). Kod
veine kulera je nacrtana strelica sa bone strane za laku identifikaciju smera protoka vazduha
(138. Slika). U sluaju da nije nacrtana strelica, korisnik to mora sam da utvrdi. Sreom, ako je
ventilator montiran sa pogrenim smerom protoka vazduha, lako je promeniti smer duvanja, jer
treba samo promeniti poloaj ventilatora.
11 Iako korisnik sam odluuje smer duvanja vazduha, ipak bi trebalo po nekoj logici i po iskustvu pratiti sledee
preporuke: ako e se montirati kuler sa zadnje strane kuita, onda neka taj kuler bude izduvni; ako sa gornje
strane, onda izduvni; ako sa bone strane, onda je svejedno, mada je najee uduvni; ako sa prednje strane, onda je
svejedno, mada je najee uduvni; a ako sa donje strane, onda uvek uduvni.
79
137. Slika: Ventilatori se montiraju na zid kuita 138. Slika: Strelice na ventilatoru pokazuju smer kretanja
vazduha
pomou etiri rafa (rupice za rafove su na slici
oznaene strelicama). Smer kretanja vazduha zavisi
od toga, koju stranu ventilatora (crvene strelice ili
plave) emo fiksirati na zid kuita.
80
Napajanja
Ve smo spomenuli ulogu napajanja. Znai, re je o ureaju (139. Slika) koji konvertuje
naizmeninu struju iz zidne utinice u jednosmernu struju napona +3.3V, +5V i +12V. Iako u teoriji
napajanje proizvodi i struju sa naponima -5V i -12V, oni danas praktino niem ne slue, i ostali su
samo radi kompatibilnosti sa nekim jako starim standardima 12. +3.3V i +5V se koriste od strane
matine ploe, drugih PCB kartica i RAM memorije, dok je +12V korien za motore kod spoljnih
memorija (hard diskova i optikih ureaja), za procesor, a ponekad se koristi i kao dodatni napon za
grafiku karticu (ukoliko je re o monijoj kartici).
139. Slika: Standardno napajanje bez modularnih kablova
Power_Good signal (napredni nivo)

Konvertovanje naizmenine struje u jednosmernu, meutim, nije jedina uloga napajanja.
Druga primarna uloga napajanja je i potreba da proizvedeni naponi budu konstantni, budui da su
raunarske komponente vrlo osetljive na oscilacije, tj. na odstupanja. Zbog ovog razloga, napajanje
treba da proverava i ispituje napone pre nego to dopusti pokretanje raunara, i spreie njegovo
pokretanje ili nastavak rada raunara ako nisu ispunjeni svi potrebni uslovi. Ako su ispitivanja
uspena, napajanje alje matinoj ploi poseban signal koji se naziva Power_Good (zove se
ponekad i kao Power_OK, ili samo PWR_OK), to u prevodu znai napajanje ispravno.
Power_Good signal je zapravo jedan napon od +5V. Napajanje konstantno mora da alje
12 Tako je npr. napon od -5V bio potreban za ISA slot.
81
Power_Good signal ka matinoj ploi da bi raunar radio. Kada opadne vrednost naizmeninog
napona, ili napajanje postane preoptereeno ili pregrejano, Power_Good signal opada (tj. nestane),
to izaziva resetovanje sistema, titei komponente raunara. Sistem se iznova i iznova resetuje u
svakom procesorskom ciklusu, sve dok ne dobija ponovo Power_Good signal od napajanja. Ovo
spreava pokretanje ili nastavak rada raunara u nestabilnim uslovima.
Tokom ukljuenja raunara, kvalitetna napajanja odlau slanje ovog signala sve dok nisu svi
naponi konstantni. Nekvalitetna napajanja, s druge strane, esto varaju i poalju signal ranije, pre
nego to su uspostavljeni naponi, to oigledno predstavlja sigurnosni rizik. Jo gore, neka
napajanja ni nemaju ovaj signal, pa alju obian napon od +5V. Neke matine ploe su osetljive na
nekvalitetna napajanja, prema tome, ako ukljuimo raunar i nee da se startuje (a ventilatori rade),
jedan od moguih razloga moe biti i nekvalitetno napajanje.
Prikljuci za napajanje
Kao to smo ve rekli, kuite mora da bude kompatibilno sa napajanjem i sa matinom
ploom. Danas veina napajanja prati ATX standard. Ovaj standard odreuje ne samo fiziku
veliinu samog napajanja, nego i broj, kao i oblik kablova koji izlaze iz kutije napajanja. Ovaj
standard je doiveo vie verzija i promenio naziv kod napajanja na ATX12V. Prikljuci koji izlaze iz
jednog ATX/ATX12V napajanja se mogu videti u tabeli (takoe pogledati Slike 140, 141, 142 i 143).
Naziv
Broj pinova
(izvoda, iglica)
Prikljuuje se na
Napon
Napomene
Glavni prikljuak
ATX napajanja
20 (kod starijih),
24 (kod novih)
Matinu plou
Veina dananjih napajanja ima

opciju da se 20-pinski konektor
+3.3V, pretvori u 24-pinski prikljuenjem
+5V, dodatnih 4 pina. Ovako se
+12V omoguava korienje napajanja i na
novijim i na starijim matinim
ploama.
Prikljuak za
procesor
4 ili 8
Matinu plou
+12V
Prikljuak za
spoljne memorije
(molex konektor)
Spoljne memorije (hard

diskove, optike
ureaje);
ventilatore;
sve ostalo kome je
potrebno +12V ili +5V
Prikljuak za
floppy jedinicu
(mini konektor)
Floppy ureaje
Prikljuak za SATA
spoljne memorije
15
SATA hard diskove i

optike ureaje
Dodatni prikljuak
za PCIe grafike
kartice
6 ili 8
Grafiku karticu (po

potrebi)
Koristi se samo od strane procesora
Direktno se moe prikljuiti na PATA
+12V, spoljne memorije, ali se uz pomo

+5V adaptera mogu koristiti za napajanje
bilo kog ureaja unutar kuita.
+12V,
Manji od molex konektora
+5V
+3.3V,
Tanji od molex konektora, ima oblik
+5V, slova L
+12V
+12V
6-pinski obezbeuje jo dodatnih

75W, a 8-pinski jo 150W. Dananje
grafike kartice mogu zahtevati
najvie dva ovakva prikljuka, to
znai da grafike kartice mogu dobiti
maksimalnih 300W (pored onoga,
to se dobija od strane PCIe
magistale).
82
140. Slika: 24-pinski ATX prikljuak (glavni), 4-pinski prikljuak za procesore, mini konektor, molex
konektor i SATA konektor
141. Slika: Glavni ATX prikljuak i 142. Slika: SATA strujni prikljuak. 143. Slika: PCIe prikljuak (6- ili 8Primeujemo da unutranji deo
prikljuak za procesor.
pinski)
Primeujemo, da oba prikljuka
formira slovo L.
omoguuju oduzimanje 4 pina u
sluaju da je matina ploa starija.
83
Modularna napajanja
U poslednje vreme su sve popularnija tzv. modularna napajanja. Naime, poznato je da se
svako napajanje sastoji od metalne kutije i od kablova koji izlaze iz nje. Kod uobiajenih napajanja
su svi ovi kablovi fiksirani (139. Slika). Meutim, kod modularnih napajanja je mogue ove
kablove izvui iz kutije (144. Slika). Ovo omoguava da korisnik ukloni one kablove koji nisu u
upotrebi, to poveava prostor u kuitu i poboljava cirkulaciju vazduha.
Danas postoje dve kategorije ovih napajanja: skroz modularna i semi-modularna. Dok iz
skroz modularnih napajanja moemo izvui sve kablove, kod semi-modularnih (tj. polumodularnih) su neki kablovi ipak fiksirani, a uglavnom je re o glavnom ATX prikljuku i o
prikljuku za procesor, budui da su ovi kablovi uvek potrebni, i nikad ih neemo ukloniti. Mana
ovih napajanja je da je njihova cena jo uvek relativno visoka.
144. Slika: Modularno napajanje omoguava skidanje

nepotrebnih kablova. Na slici jedno skroz modularno napajanje
Uteda energije kod raunara (napredni nivo)

S vremenom, kako su raunari postali sve bri, i njihova potronja elektrine energije je
postala vea. tednja elektrine energije je danas aktuelna tematika. Ljudi svesno misle na svoju
okolinu, i kad god je to mogue, kupuju tzv. zelene (eng. Green) elektrine ureaje. Ni raunari nisu
izuzeci, a ovde veliku ulogu igra upravo napajanje. U nastavku emo spomenuti etiri naina utede
elektrine energije kod raunara: Energy Star, 80 Plus, APM i ACPI.
Energy Star inicijativa je nastala 1992. godine u Americi. Ideja je bila da svi elektrini
ureaji koji troe 20-30% manje struje dobiju Energy Star nalepnicu (145. Slika). Iako je na poetku
postojalo miljenje da ljudi nee biti zainteresovani za kupovinu ovih aparata (koji su zapravo
kotali neto vie u odnosu na uobiajene ureaje), Energy Star-sertifikovani ureaji su postali jako
popularni meu kupcima, i proizvoai su uvideli da ima svrhe uloiti novana sredstva u razvoj i
izradu energetsko-efikasnih ureaja. Na poetku su labelovani samo monitori i raunari, a danas su
skoro svi elektrini aparati ovakvi. Evropski pandan Energy Star-a je vedska Konfederacija
84
Profesionalnih Radnika, tj. TCO (skraenica od Tjnstemnnens Centralorganisation), koji se

koristi uglavnom kod monitora (146. Slika).
145. Slika: Logo Energy Star-a
146. Slika: Logo TCO-a
80 Plus inicijativa (147. Slika) je nastala 2004. godine, i koristi se

samo kod napajanja. Naime, PC napajanja nisu 100% efikasna, jer u
procesu konvertovanja naizmenine struje u jednosmernu, odreen
procenat energije se potroi na konverziju, ili se gubi, a ovaj efekat se
ispoljava kao toplota. Dananja napajanja su otprilike 70% efikasna ili
jo nie, to znai, da ako je raunaru potrebno 250W energije, napajanje
e iz zidne utinice uzeti 357W, to znai da se 107W izgubilo na
konverziju. Poenta 80 Plus sertifikata je da efikasnost napajanja bude
iznad 80% bez obzira na optereenje napajanja.
APM (skraenica od Advanced Power Management, u prevodu
napredno upravljanje napajanjem) je specifikacija razvijena od strane
147. Slika: Logo 80
Intel-a i Microsoft-a. Kad je aktiviran, APM moe raunar postaviti u pet
Plus-a
reima rada (tj. u pet stanja), u zavisnosti od trenutnih aktivnosti
sistema. Svako stanje predstavlja dalje smanjenje potronje energije, koje se postie prebacivanjem
nekorienih komponenti u reim male potronje. Ova stanja su:
1. Full On (potpuno ukljuen) sistem je spreman za rad, bez ikakvog upravljanja
napajanjem.
2. APM Enabled (APM ukljuen) sistem je spreman za rad, ali je APM ukljuen. Pojedini
ureaji raunara koji se ne koriste, su stavljeni u reim male potronje.
3. APM Standby (pripravnost) sistem nije spreman za rad. Veina ureaja je u reimu male
potronje, ukljuujui procesor, ali je operativna memorija i dalje aktivna, i uva sve
podatke koji su bili korieni u trenutku aktiviranja ovog reima. Kada se sistem probudi,
sistem je spreman za rad za svega nekoliko trenutaka.
4. APM Suspend (obustavljen) sistem nije spreman za rad. Veina ureaja je iskljuen, a
sadraj operativne memorije je prebaen na hard disk. Kada se sistem probudi, on se vraa
relativno sporo u reim spreman za rad.
5. Off (iskljuen) sistem nije spreman za rad. Raunar je iskljuen.
85
Da bi APM radio, potrebna je podrka i od strane hardvera i od strane softvera. Dalje, kod
operativnog sistema mora da postoji APM driver koji e komunicirati sa softverom, a kod hardvera
moramo imati BIOS koji podrava APM. APM driver i BIOS komuniciraju, i tako se ostvaruje
potrebna veza za realizaciju APM-a. Kad je potrebno prei u neko drugo stanje, operativni sistem
preko APM driver-a poalje zahtev ka BIOS-u, koji zatim alje zahteve ka hardverskim jedinicama.
Konano, ACPI (skraenica od Advanced Configuration and Power Interface, u prevodu
napredni interfejs za konfiguraciju i napajanje) je noviji standard upravljanja napajanjem. I dalje
je potrebno da BIOS podrava ACPI (kao i hardverski ureaji), ali je upravljanje napajanjem sad u
nadlenosti operativnog sistema, a ne BIOS-a.
86
Matine ploe
Kao to je poznato, matina ploa je najvanija tampana ploa (PCB) raunara, i slui za
objedinjavanje i komunikaciju delova raunara. Postoje razni standardi veliine za matine ploe,
(kao to je ATX), ali mi emo ih od sad zvati kao formati matinih ploa. Danas ATX format
predstavlja dominantnu veliinu matinih ploa, a sledi ga microATX format koji je popularan pre
svega kod HTPC raunara.
Ve smo spomenuli proizvoae matinih ploa. Svaka matina ploa pri kupovini dolazi sa
uputstvom za upotrebu (eng. User Manual), tj. sa dokumentacijom koja opisuje delove matine
ploe, nain montiranja, ubacivanje ili prikljuenje ostalih komponenata raunara na matinu plou,
opis nekih moguih problema vezanih za matinu plou, kao i njihovo reavanje, itd. Preporuuje se
korienje ove dokumentacije prilikom prve instalacije matine ploe, i da je korisnik dri blizu
raunara u sluaju da zatreba. Korisnik nikad ne bi trebalo da baci dokumentaciju matine ploe.
Ukoliko je korisnik ipak izgubi, ona se moe skinuti i u elektronskom (PDF) formatu sa zvaninog
web-sajta proizvoaa.
Delovi matine ploe

Ve smo ranije spomenuli delove matine ploe, a sad je dolo vreme da ih ponovo
navedemo, dodue malo detaljnije:
CPU socket (leite za procesor) ili CPU slot procesor kod prvog PC raunara (Intel
8088) je jo bio zalemljen na matinu plou. Meutim, sledea generacija matinih ploa (sa
Intel 286 procesorom) je ve imala socket (u prevodu leite) za procesor. Poev od ove
generacije, procesori su se ugradili u ovaj socket, sve do Pentium Pro procesora. Meutim,
Pentium II i ranije verzije Pentium III procesora su umesto socket-a zahtevali poseban slot
za ugradnju, u koji se ugradila procesorska kartica ili kaseta. Meutim, noviji Pentium III
procesori su se ponovo vratili na socket, a ova praksa je ostala sve do dananjih procesora.
148. Slika: CPU socket je ili pun rupica (i tada se

pinovi nalaze na samom procesoru)
149. Slika: Blii pogled na rupice CPU socket-a
150. Slika: ili pun pinova (iglica). Tada procesor

nema pinove, nego tzv. kontaktna polja.
87
151. Slika: Blii pogled na pinove na socket-u
152. Slika: Matina ploa sa CPU slotom
Socket se lako moe prepoznati na matinoj ploi, jer ima kvadratni oblik, a sam socket je ili
pun rupica (Slike 148 i 149) ili pinova tj. iglica (Slike 150 i 151), zavisno od modela. Pored
socket-a se nalazi jedna ruica koja se mora podii pre instalacije procesora, a posle
instalacije se ruica sputa, fiksirajui procesor. S druge strane, kod CPU slot-ova je
88

situacija bila neto drugaija. Tada se procesor ugraivao na karticu (kasetu), a karticu smo
morali da stavimo u poseban CPU slot (152. Slika).
U svakom sluaju, praktino svaka generacija, pa ak i podgeneracije procesora koriste
drugaiji standard socket-a, i zato je njihov broj dosta velik. O najpoznatijim standardima
socket-a emo detaljnije priati kod procesora.
ipsetovi (eng. Chipset, u prevodu skup ipova) ipsetove smo prvi put spomenuli
kod laptopova. Oni realizuju komunikaciju CPU-a sa ostalim delovima raunara, i zapravo
diktiraju kako e matina ploa komunicirati sa tim drugim delovima. ipset se moe fiziki
podeliti na dve grupe: na Severni most (eng. Northbridge) i na Juni most (eng.
Southbridge). Meutim, ovo ne mora da bude sluaj, jer postoje brojni ipsetovi koji se ne
dele na severni i juni most. O ipsetovima emo uskoro detaljnije priati.
Slotovi za RAM memoriju nalaze se uglavnom sa desne strane CPU socket-a (153.
Slika). Imaju drae sa gornje i donje strane, da ne bi memorijski modul sluajno ispao iz
slota. Matine ploe uglavnom imaju paran broj slota za memoriju, ali to ne mora da bude
sluaj. Budui da i RAM memorije imaju razne standarde, zato se i slotovi na matinoj ploi
razlikuju.
Slotovi za dodatne PCB kartice (slotovi za proirenje) njih smo ve takoe spomenuli:
re je o ISA, PCI, AGP i PCIe slotovima koji se nalaze sa donje strane matine ploe. U ove
slotove se stave grafike, zvune, mrene, TV kartice, itd.
Konektori za spoljne memorijske jedinice (hard diskovi, floppy jedinice, optiki

ureaji) kao to je poznato, ovi konektori omoguuju povezivanje raunara sa spoljnim
memorijskim jedinicama. Vredi spomenuti tri konektora: floppy konektor, IDE i SATA
konektor.
153. Slika: Slotovi za RAM
Floppy konektor (154. Slika) slui za povezivanje floppy ureaja na matinu plou.
Sam konektor je lako prepoznatljiv zbog njegove irine.
89
IDE (eng. Integrated Drive Electronics) konektor13 (154. Slika) predstavlja stariji nain
povezivanja hard diskova i optikih ureaja na matinu plou. IDE konektori jako lie
na floppy konektore, ali su malo iri od njih.
154. Slika: IDE (PATA) i floppy konektori. IDE konektor je malo iri od floppy konektora, jer ima vie pinova.
Konano, SATA (eng. Serial ATA) konektor (155. Slika) predstavlja noviji standard
povezivanja hard diskova i optikih ureaja na matinu plou i zamenjuje stare PATA
konektore. Ovi konektori uopte ne lie na floppy i PATA konektore: mnogo su manji, i
slino, kao kod strujnog prikljuka za SATA ureaje, formiraju slovo L.
155. Slika: SATA konektori. Primeujemo da imaju oblik slova

L.
Konektori za napajanje (156. Slika) kao to smo kod napajanja spomenuli, napajanje
ima dva kabla koji se moraju prikljuiti na matinu plou: glavni ATX prikljuak i prikljuak
za procesor. U zavisnosti od matine ploe, neke ploe zahtevaju 20, a neke 24-pinski ATX
13 Umesto naziva IDE, danas se vie koriste termini ATA (eng. Advanced Technology Attachment), ili PATA (eng.
Parallel ATA).
90

prikljuak, a to se tie prikljuka za procesor, neke ploe e zahtevati 4-pinski, a neke 8pinski prikljuak.
Portovi nalaze se na zadnjoj strani matine ploe, i njima moemo pristupiti bez otvaranja
kuita. Kao to smo ve spomenuli, najpoznatiji standardi portova su PS/2, USB, LPT, itd.
BIOS ip (157. Slika) ovaj ip je od sutinskog znaaja za svaki raunar. Re je zapravo o

ROM memoriji u koju se smeta BIOS raunara. BIOS je softver koji govori procesoru kako
da meusobno komunicira sa ostatkom hardvera.
CMOS baterija (157. Slika) datum, vreme i ostala podeavanja BIOS-a se stalno menjaju i
auriraju, zato se moraju posebno uvati, i oni se uvaju u tzv. CMOS RAM memoriji. Ova
memorija zahteva malo napajanje ak i kad je raunar iskljuen, zato se ugrauje baterija
nazvana CMOS baterija na matinu plou.
156. Slika: 20-pinski konektor za glavni ATX

prikljuak i 4-pinski konektor za CPU
prikljuak
157. Slika: CMOS baterija i BIOS ip
Jumper-i (u prevodu kratkospojnici, 158. Slika) i DIP prekidai (eng. Dual Inline
Package, u prevodu moduli sa dva reda izvoda, 159. Slika) slue za fiziko
konfigurisanje raznih hardverskih opcija na matinoj ploi bez potrebe da se ukljui raunar.
Oni se koriste npr. za podeavanje parametara procesora, ukljuivanje/iskljuivanje
integrisane zvune kartice, itd.14 Oni se sve ree i ree koriste na matinim ploama, budui
da je veliki procenat podeavanja preao u BIOS SETUP (o ovome uskoro opirnije).
14 Jumper (ili kratkospojnik) se koristi na sledei nain: na matinoj ploi smo pronali tri ili vie pina (iglica) sa
jumper-om. Pomou jumper-a se mogu spojiti dve iglice. Tako npr. ako se jumper stavlja na prvi i drugi pin,
ukljuuje se integrisana zvuna kartica, a ako se stavlja na drugi i trei pin, ona e biti iskljuena. Tano znaenje
ovih jumper-a se nalazi u dokumentaciji matine ploe.
158. Slika: Jumper
91
159. Slika: i DIP prekida
U nastavku emo neto detaljnije pogledati neke delove matine ploe.
ipovi na matinoj ploi
160. Slika: IBM-ova PC matina ploa iz 1981. godine jo nije imala ipset
92
Kao to ve znamo, ne moemo diskutovati o matinim ploama a da ne spominjemo ipset.

ipset (eng. Chipset, u prevodu skup ipova) objedinjava komunikaciju procesora sa skoro svim
drugim komponentama raunara. Drugim reima, ipset fiziki spaja procesor sa ostatkom sistema.
Ako bismo raunar poredili sa ivim biima, procesor bi bio mozak, a ipset kima i nervni sistem
tog bia. ipset takoe odreuje koje funkcije sistem moe da podri, npr. koje procesore moemo
koristiti, koliko memorije (i koje vrste) moemo ugraditi, na kojim brzinama maina moe da radi,
itd.
Kad je IBM predstavio PC, taj raunar jo nije imao ipset. Zapravo, matina ploa je tada
imala posebne ipove za sve funkcije raunara (preko 100 ipa na jednoj matinoj ploi, 160.
Slika). Meutim, 1986. godine je predstavljen prvi ipset za matinu plou sa Intel 286 procesorom.
Ova novina je bila prava revolucija, zato to smo broj ipa na matinoj ploi mogli da smanjimo na
svega nekoliko. Kao rezultat, matine ploe su postale jeftinije, ali i jednostavnije za dizajniranje i
proizvodnju.
161. Slika: Jedna matina ploa sa severnim i junim mostom. Kao to se moe
videti, severni most (P965) se uglavnom nalazi blizu CPU socket-a, a juni most
(ICH8) blizu slotova. Broj modela za ipsetove je dosta velik, pa njihovi nazivi
mogu biti razliiti.
93
Funkcije ipsetova se mogu podeliti u dve vee funkcionalne grupe nazvane severni most i
juni most (161. Slika):
Severni most (eng. Northbridge) njegov zadatak je upravljanje perifernom

komunikacijom velike brzine. Drugim reima, severni most je primarno odgovoran za
komunikaciju sa brim komponentama sistema: sa grafikom karticom (preko AGP ili PCIe
x16 magistrale) i sa memorijom.15 Budui da pored procesora i grafika kartica i RAM
zahteva vee brzine, jasno je da brzina severnog mosta umnogome odreuje i brzinu
celokupnog raunara.
Juni most (eng. Southbridge) primarno je odgovoran za komunikaciju sa sporijim

ureajima: sa portovima (USB, itd.), sa PCI slotovima preko PCI magistrale, sa sporijim
PCIe slotovima preko PCIe x1 magistrale, sa integrisanom mrenom i zvunom karticom, i
sa spoljnim memorijskim ureajima (preko floppy, PATA i SATA konektora). Juni most je
sa procesorom povezan preko severnog mosta.
Blok ema matine ploe sa ipsetovima (napredni nivo)

Tipina blok ema matine ploe sa ipsetovima u centru se nalazi na Slici 162.
162. Slika: Blok ema matine ploe sa ipsetovima
15 Severni most moe komunicirati i sa drugim ureajima koji se stave u PCIe x4 slot. Vie rei o raznim brzinama
PCIe slota (x1, x4, x16) i o magistrali bie neto kasnije.
94
Meutim, treba napomenuti da nije obavezno da matina ploa ima i severni i juni most.
Naime, u nekim sluajevima postoji samo jedan ipset. Ovo se deava na primer u onim
situacijama, kad neke funkcionalnosti severnog mosta prelaze u procesor. Tako na primer, neki
procesori (npr. noviji Intel-ovi procesori) imaju integrisan memorijski kontroler (umesto da se
nalazi na severnom mostu). Meutim, neki procesori integriu u sebi ne samo memorijski kontroler,
nego i kontroler za grafiku karticu (preko x16 PCIe magistrale). U ovom sluaju, budui da je
procesor preuzeo celokupnu funkcionalnost severnog mosta (tj. komunikaciju sa grafikom
karticom i sa memorijom), vie nema potrebe da postoji poseban severni most. Tada ostaje samo
juni most, koji e komunicirati direktno sa procesorom.
163. Slika: Logo nForce serije

ipsetova od firme nVidia
164. Slika: Logo kompanije VIA
165. Slika: Logo kompanije SiS
Danas je najpoznatiji i najvei proizvoa ipsetova kompanija Intel, a na drugom mestu je

ATI (danas AMD). Kao to se moe pretpostaviti, Intel proizvodi ipsetove za Intel procesore, a ATI
za AMD procesore. Naravno, ranije su i neki drugi proizvoai pravili ipsetove za Intel i AMD
procesore: nVidia, VIA, SiS, itd., ali su odustali zbog prevelike konkurencije.
Intel je posle nekog vremena bacio koncept severnog/junog mosta, i poeo da koristi samo
jedan ipset, dok AMD jo uvek koristi oba mosta. Vredi spomenuti da je nVidia sa poznatom
nForce serijom proizvela najbre ipsetove za AMD procesore. nVidia je takoe koristila i koncept
severnog/junog mosta, ali i koncept jednog ipseta.16
BIOS matine ploe

Sve matine ploe moraju da imaju jedan poseban ip koji sadri softver i koji se zove
BIOS. BIOS se uva u ROM memoriji, i sadri programe za pokretanje sistema, kao i upravljake
programe koji slue kao interfejs za osnovni hardver sistema. Ovaj niz programa se uitava u
raunar im ga ukljuimo, ak i pre operativnog sistema. BIOS ima etiri glavne funkcije:
POST (eng. Power-On Self Test, u prevodu samoispitivanje kod pokretanja) ispituje
glavne komponente sistema odmah kad ukljuimo raunar. POST testira procesor, memoriju,
ipset, grafiku karticu, kontrolere diskova, disk ureaje, tastaturu, itd.
16 Zanimljivo je da je nVidia, kad je prela na koncept jednog mosta, integrisala i memorijski kontroler i kontroler za
grafiku karticu na samo jedan most. Znai, nisu funkcionalnosti severnog mosta prele na procesor (kao to smo
prethodno spomenuli), nego je nVidia integrisala oba mosta u samo jedan most. Ovo je zapravo i logino, budui da
nVidia nije imala sopstveni procesor (kao Intel), nego je proizvela ipset za AMD procesore, a poto AMD u to
vreme jo nije integrisao funkcionalnosti severnog mosta u procesor, ni nVidia nije mogla da ih izbaci iz ipseta.
95
BIOS SETUP program za podeavanje sistema. Ovaj program, koji se pokree pritiskom
na odreen taster na tastaturi za vreme POST-a (uglavnom na taster Delete), sadri menije za
podeavanje parametara matine ploe, procesora i ipsetova, ali i za podeavanje datuma i
sata, lozinke, redosleda spoljnih memorija za uitavanje operativnog sistema, itd.
Bootstrap loader ita spoljne memorijske ureaje (hard diskove, floppy diskete, optike
diskove, USB stick-ove) traei na njima operativni sistem, tanije jedan specifian sektor.
Na osnovu tog sektora se moe odrediti da li ta memorijska jedinica ima operativni sistem ili
nema. Ako ima, nastavlja se itanje tog memorijskog ureaja radi uitavanja operativnog
sistema. Ako nema, prelazi na itanje sledee jedinice. Redosled itanja jedinica se definie
u SETUP programu.
BIOS (eng. Basic Input Output System, u prevodu osnovni ulazno-izlazni sistem) niz
upravljakih programa koji nakon podizanja sistema slue kao osnovni interfejs izmeu
operativnog sistema i hardvera.
BIOS se uva u nepromenljivoj ROM memoriji, pa se postavlja pitanje, kako moemo

snimiti i uvati podeavanja i parametre SETUP programa. Na matinoj ploi postoji jo jedan
memorijski ip pod nazivom NVRAM/RTC (eng. Non Volatile RAM / Real-Time Clock, u prevodu
trajna memorija / sat realnog vremena), mada se popularnije zove kao CMOS RAM, jer je
izraen u CMOS tehnologiji (eng. Complementary Metal-Oxide Semiconductor, u prevodu
komplementarni metal-oksidni poluprovodnik), to znai da moe da radi sa vrlo malo napajanja
(npr. iz baterije). Zato sve matine ploe imaju i tzv. CMOS bateriju. CMOS RAM znai uva
podeavanja BIOS-a (tj. konfiguraciju SETUP programa), datum, sat, redosled spoljnih memorijskih
jedinica za traenje operativnog sistema, itd. CMOS RAM se nalazi u junom mostu.
Magistrale i slotovi
Magistrale su integralni deo svake PCB tampane ploe, pa i matine ploe. Magistrala (ili
sabirnica, eng. Bus) je zapravo putanja po kojoj se podaci u raunaru mogu da kreu. Ta putanja se
koristi za povezivanje raznih komponenti na matinoj ploi. Magistrale su zapravo analogne
neuronima kod ivih bia. Svaki raunar ima skup razliitih magistrala. Veina raunara ima bar tri
razliitih magistrala, a neki imaju i etiri, ili vie. One su ureene po vanosti, tako da se svaka
sporija magistrala povezuje sa sledeom brom magistralom. Svaki ureaj u sistemu je preko
slotova i portova povezan sa jednom od magistrala, a ipsetovi slue kao most izmeu raznih
magistrala. Glavne magistrale su:
Procesorska magistrala ili FSB (eng. Front-Side Bus) najbra magistrala u sistemu.
Prvenstveno je koristi procesor za komunikaciju sa RAM memorijom, sa keom i sa
severnim mostom.
AGP magistrala (eng. Accelerated Graphics Port) posebno namenjena grafikoj kartici.
Povezuje se direktno sa severnim mostom. Matine ploe sa AGP magistralom imaju tano
jedan AGP slot (166. Slika) koji je uglavnom braon boje i ima istu irinu kao i PCI slot.
APG magistrala (i slot) je danas zamenjena modernijom PCIe magistralom.
96
166. Slika: Slotovi jedne starije matine ploe: jedan AGP slot (braon, sa gornje
strane), etiri PCI slota (beli, na sredini) i tri ISA slota (crni, sa donje strane)
167. Slika: Slotovi jedne modernije matine ploe, od gore: prvi PCIe x16 slot,
PCIe x1 slot, PCIe x4 slot, drugi PCIe x16 slot i na kraju 2 PCI slota
97
PCIe magistrala (eng. PCI Express) univerzalna magistrala koja se koristi kod modernih
PCIe slotova. Izmiljena je da zameni AGP i PCI magistralu (ali je uspela zameniti samo
AGP magistralu, PCI jo ne). Njihova brzina varira, a najvie koriene brzine su x1, x4, x8 i
x16, pri emu je x1 najsporija, a x16 najbra. PCIe slotovi se fiziki razlikuju, u zavisnosti
od brzine (167. Slika). Naime, sve je brzina vea, to je i irina slota vea. Najbra varijanta
(x16) se koristi kod grafikih kartica, i povezuje se sa severnim mostom. 17 irina PCIe x16
slota je malo vea od irine obinog PCI slota. S druge strane, PCB kartice koje ne
zahtevaju tako veliku brzinu (npr. zvune i mrene kartice) se mogu staviti u sporiji PCIe
slot (uglavnom x1) koji se uglavnom povezuje sa junim mostom. PCIe x1 slotovi su mnogo
ui od x16 slotova. Konano, PCIe x4 se po brzini i fizikoj irini slota nalazi negde izmeu
x1 i x16, ali je naravno mnogo blii x1. Iako u teoriji postoji i PCIe x8, u praksi nije
zaiveo.18
PCI magistrala (eng. Peripheral Component Interconnect) prvi put predstavljen kod Intel
486 raunara, PCI magistrala i slotovi su prisutni kod svakog raunara, sve do dananjeg
dana. PCI magistrala se moe povezati i sa severnim i sa junim mostom, ali danas se
uglavnom povezuje sa junim, budui da je sporija od PCIe magistrale. PCI slotovi (166.
Slika) su skoro uvek bele boje (mada na dananjim matinim ploama to ne mora da bude
sluaj, 167. Slika), i malo su ui od PCIe x16 slota.
ISA magistrala (eng. Industry Standard

Architecture) ova magistrala je onoliko
stara koliko i sam PC. Jako spora
magistrala, ali je u to vreme bila dovoljno
brza za modeme i zvune kartice. ISA
slotovi (166. Slika) su crne boje, i oni su
otprilike 50% iri od PCI slotova. ISA
magistrala se povezala sa junim mostom.
ISA slotovi su polako nestali, i zamenjeni
su PCI slotovima.
Druge magistrale (napredni nivo)

Naravno postoje jo i neke druge
magistrale. Neke od njih su vidljive, jer
imaju i odgovarajui slot, a neke nisu. Od
nevidljivih magistrala je moda najznaajnija
Hub Interface (kod Intel-ovih ipsetova) i
HyperTransport (kod AMD ipsetova), i
predstavljaju vrstu magistrale koje se koriste
izmeu severnog i junog mosta.
Ulazno-izlazni portovi
Matina ploa komunicira sa spoljanjim, eksternim ureajima, tj. onim ureajima koji se
nalaze van kuita, preko prikljuaka, tj. portova. Broj standarda za portove je dosta velik, ali mi
emo spomenuti samo tri: serijski, paralelni i USB.
Serijski prikljuak (168. Slika) alje podatke kroz icu bit po bit. Zove se serijski, zato to
se bitovi reaju u seriji kako se alju. S druge strane, kabl paralelnog prikljuka ima vie ica, pa
moe da alje vie bitova istovremeno, tj. paralelno, jedan bit po ici. Paralelni prikljuak uglavnom
alje 8, 16 ili vie bitova zajedno. Prema tome, lako se moe zakljuiti da je paralelni prikljuak bri
od serijskog, ali samo pod uslovom da prikljuci rade na istom radnom taktu. Meutim, mnogo
lake je poveati radni takt jedne serijske konekcije, nego radni takt paralelne. Naime, kod serijskog
17 Za razliku od AGP magistrale, koja omoguava da matina ploa ima tano jedan AGP slot, PCIe x16 magistrala
dozvoljava postojanje vie PCIe x16 slota. Drugim reima, dok su starije matine ploe sa AGP podrkom podrale
samo jednu grafiku karticu, modernije matine ploe mogu imati vie PCIe x16 slota, pa i vie grafikih kartica.
18 Iako u praksi PCIe x8 slot nije zaiveo, x8 brzina se koristi: npr. ako se koriste dve diskretne grafike kartice, onda
e se na velikom broju ipseta brzina drugog x16 slota smanjiti na x8 (ak i na x4), iako fiziki gledano, slot ima
istu irinu kao x16.
98
prikljuka ne postoji problem sinhronizacije. Kod paralelnog prikljuka, iako su bitovi poslati
istovremeno, to ne znai da e oni i stii do cilja istovremeno, to predstavlja problem. Zato su
paralelni prikljuci generalno reeno mnogo kompleksniji od serijskih. Takoe, cena izrade serijskih
kablova je jeftinija od izrade paralelnih. Danas su serijski prikljuci barem toliko brzi kao i paralelni
(ako ne i bri), jer je lako ubrzati njihov radni takt, za razliku od paralelnih. Na sve ovo jo treba
dodati da serijski prenos u teoriji omoguava prenos podataka kroz kabl duine 200 metara.
Meutim, dozvoljena duina kabla kod paralelnog prenosa se smanjuje na svega 5-10 metara, zbog
oiglednih razloga. Naime, kod paralelnog prenosa podataka je vano da bitovi budu
sinhronizovani, a to je duina kabla vea to e i vremenske razlike stizanja bitova do odredita biti
vee.
Poznat serijski prikljuak je RS-232, a poznat paralelni prikljuak je LPT (eng. Line Print
Terminal) uglavnom korien kod starijih tampaa. Meutim, oba standarda su danas ve zastareli.
168. Slika: Serijski i paralelni prikljuci se mogu zamisliti i kao kapije. Kod serijskog prikljuka (levo) je kapija
previe uska, pa samo jedan bit moe da pree kroz kapiju u jednom trenutku vremena. S druge strane,
paralelni (desno) ima dosta iroka vrata da bi svi bitovi mogli da preu kroz kapiju u istom trenutku.
USB (predstavljen 1996. godine) je danas najpoznatiji standard za portove. USB je serijski
port (eng. Universal Serial Bus, u prevodu univerzalna serijska magistrala) velike brzine. On je
za razliku od starijih standarda i univerzalan, budui da je cilj bio da po mogustvu svi spoljni
ureaji koriste isti tip prikljuka (tj. USB), bez obzira da li je re o memoriji (USB stick), tampau,
skeneru, miu, tastaturi, joypad-u, itd. USB je doiveo tri revizije: USB 1.1, zatim USB 2.0 i
konano USB 3.0. Prva revizija, USB 1.0 (koji je ubrzo zamenjen sa USB 1.1 koji je ispravio neke
gorue probleme) je jo bio relativno spor, ali je ve USB 2.0 doneo veliko ubrzanje. Nedavno je
izala i trea revizija (USB 3.0) ovog standarda.
Dijagnostika problema vezanih za matinu plou (napredni

nivo)
Svi korisnici raunara su prilikom sklapanja raunara ili tokom korienja raunara barem
jedanput naili na neki problem, meutim, teko je grupisati probleme jer su sve komponente
povezane. Dijagnostikovati probleme vezanih za matinu plou je jo tee, jer se veina problema
zapravo odnosi na neke druge ureaje. Ovde emo navesti neke mogue probleme generalno
vezanih za sistem:
Ako raunar nee da se ukljui, treba proveriti, da li je prekida na zadnjoj strani napajanja
ukljuen. Ako postoji prekida za izbor napona naizmenine struje, treba izabrati onaj koji
se koristi u zemlji u kojoj se nalazimo. Takoe, kao to smo kod napajanja spomenuli, neke
99
matine ploe zahtevaju kvalitetnije napajanje, pa treba proveriti matinu plou i sa drugim
napajanjem.
Proveriti da li su svi konektori napajanja prikljueni na odgovarajua mesta.
Svaka matina ploa ima jedan mali panel sa pinovima (esto se naziva kao Front Panel, u
prevodu prednji panel). Na ovaj panel je potrebno prikljuiti odgovarajue mini
prikljuke kuita. Ovi prikljuci su: dugme za ukljuenje raunara (eng. Power Switch),
dugme za resetovanje raunara (eng. Reset Switch), svetlee diode za signalizaciju da je
raunar ukljuen (eng. Power LED) i za signalizaciju rada hard diska (eng. HDD LED), i
unutranji zvunik (eng. Speaker). Treba obratiti panju na nain prikljuenja, jer veina
ovih kabla ima dve ice, jednu pozitivnu i jednu negativnu, a lako je pogreiti. Ako raunar
nee da se ukljui, ne radi dugme za resetovanje, ili svetlee diode ne rade onako kako bi
trebalo, postoji verovatnoa da smo neki kabl obrnuto prikljuili. Kao pomo se moe
spomenuti da bele i/ili crne ice uglavnom oznaavaju minus pol, a na plastici esto imaju
odtampano slovo G, dok je pozitivni pol na plastici esto oznaeno trouglom. Za pravilan
nain prikljuenja treba pogledati dokumentaciju matine ploe.
Ako raunar radi (tj. uje se rad ventilatora), ali nema slike na monitoru, treba proveriti da li
je monitor dobro prikljuen na grafiku karticu, i treba proveriti da li je grafika kartica
potpuno utisnuta u (AGP ili PCIe x16) slot matine ploe.
Ako dioda za rad hard diska neprestano svetli, verovatno smo obrnuto prikljuili kabl za
podatke. To je sasvim mogue kod floppy prikljuka, ali i kod starog IDE (ATA) prikljuka.
Kod novih PATA i SATA prikljuka, ovo je skoro nemogue uraditi, budui da prikljuak i
konektor nisu simetrini.
Zapravo, i POST program BIOS-a je jedan solidan nain testiranja ispravnosti raznih
ureaja. Ovaj program se izvrava svaki put nakon ukljuenja raunara. Ako je test proao
bez greaka, raunar ovo signalizira pomou jednog kratkog pitanja, tj. zvunog signala
(beep). Ako se uje vie ovih signala, POST je naiao na fatalnu greku. Znaenje ovih
signala zavisi od proizvoaa BIOS-a pa ak i od proizvoaa i modela matine ploe, zato
je vano da korisnik nikad ne baci dokumentaciju matine ploe. Veina uputstava sadri
tabelu sa spiskom ovih zvunih signala. Jedan mogui spisak korien na Gigabyte ploama
sa Award BIOS-om19 je sledei:
Jedan kratak: POST uspeno izvren
Jedan dugaak, tri kratka: greka sa tastaturom
Dva kratka: greka u postavljanju CMOS-a
Jedan dugaak, devet kratkih: greka u BIOS ROM-u
Jedan dugaak, jedan kratak: greka u memoriji ili u

radu matine ploe
Neprekidni dugaki: grafika kartica nije dobro utisnuta u

slot matine ploe
Jedan dugaak, dva kratka: greka u radu monitora ili u

radu grafike kartice
Neprekidni kratki: greka u napajanju
19 Award je jedan proizvoa BIOS-a. Drugi jako poznat proizvoa je AMI (skraenica od American Megatrends
Inc.).
100
Procesori
Po svojim funkcijama, procesor predstavlja centralnu jedinicu raunara. Kao to je poznato,
procesor ili CPU (eng. Central Processing Unit) upravlja radom svih delova raunara i u njemu se
realizuje obrada podataka. Budui da smo u prethodnom modulu ve naveli glavne delove
procesora, kao i njihovu ulogu, sad emo ih samo navesti radi podseanja. Znai, najvaniji delovi
procesora su aritmetiko-logika jedinica (ALU), upravljaka jedinica (CU), upravljaki registri,
registri opte namene, modul za opsluivanje prekida i modul za upravljanje magistralom.
Zapravo, za nas je sad interesantnije pogledati kako zapravo funkcionie procesor.
Registri procesora (napredni nivo)

Najvaniji registri procesora (ukljuujui upravljake registre i registre opte namene) su
prikazani na Slici 169. Znamo, da su registri male memorijske elije za smetanje bitova, tj.
podataka, mainskih instrukcija, itd.
169. Slika: Najvaniji registri procesora
Pre svega treba pogledati kako se moe proitati podatak iz operativne memorije, ili kako
se moe neki podatak upisati u tu memoriju. Ovde je vano spomenuti pojam adrese. Naime, svaka
memorijska lokacija u operativnoj memoriji mora imati svoju adresu. Bez adrese ne bismo mogli da
pronaemo memorijsku lokaciju, ba kao ni u realnom svetu ne bismo mogli uruiti poiljku bez
adrese stana ili kue. Prema tome, sadraj se iz memorije ita ili se upisuje u memoriju tako to se
prethodno adresa memorijske lokacije sa kojom se radi upisuje u poseban registar procesora koji se
naziva adresni registar memorije (AR). Znai, ovaj registar sadri adresu memorijske lokacije u
koju emo upisati neki podatak, ili iz koje emo proitati neki podatak. Svaki podatak, koji treba
upisati u memoriju (sa adresom u AR) se mora prvo smestiti u poseban registar procesora koji se
naziva prihvatni registar memorije (PR). Analogno, svaki podatak koji smo uitali iz memorije
(sa adrese u AR) se prvo smeta u PR, pre nego to se moe premestiti u bilo koji drugi registar
procesora.
S druge strane, u toku obavljanja neke obrade i mainski program koji njome upravlja se
mora nalaziti u operativnoj memoriji. Mainske instrukcije tog mainskog programa su smetene u
memorijskim lokacijama sa sukcesivnim (uzastopnim) adresama. Da bi upravljaka jedinica
101
procesora imala u svakom trenutku informaciju o adresi sledee instrukcije koja e se izvravati,
uvodi se poseban registar procesora pod nazivom broja instrukcija (BI).
Da bi mainska instrukcija mogla upravljati izvrenjem operacije, potrebno je da pri
izvrenju bude smetena negde u upravljakoj jedinici procesora. U ovu svrhu je uveden poseban
registar koji se naziva registar instrukcija (RI) i koji sadri kopiju mainske instrukcije koja se u
ovom trenutku izvrava.20
Sve aritmetike i logike operacije, ali i druge mainske operacije se izvravaju korienjem
posebnog registra procesora koji se naziva akumulator (AK). O akumulatoru smo ve priali kod
Von Neumann-ove maine. Znai, pri izvravanju neke operacije, u njemu se uvek nalazi jedan od
operanada, i u njega se uvek smeta rezultat dobijen po izvrenju te operacije. Pri tome se stari
sadraj akumulatora unitava (brie se).21
Procesori sadre i odreeni broj registara koji se mogu koristiti za vie razliitih namena.
Njihova namena se definie u programu (od strane programera), i zato se njihova namena razlikuje
od programa do programa. Neki programi e u ovim registrima uvati meurezultate aritmetikih
operacija, neki e ovde uvati podatke, a neki e ovde uvati neke adrese memorijskih lokacija. Ovi
registri su nazvani kao registri opte namene (R0, R1, ..., Rn).
Izvravanje mainske instrukcije (napredni nivo)

Kao to ve znamo, mainski program se sastoji od mainskih instrukcija, a mainska
instrukcija sadri neku mainsku operaciju. Jednostavno reeno, jedna mainska instrukcija sadri
kod mainske operacije (npr. saberi, pomnoi, itd.) i podatke (operande) nad kojim e se izvriti
ta operacija. Zapravo, ovi operandi su u veini sluajeva samo adrese ka memorijskim lokacijama u
kojima se nalaze pravi podaci.
Meutim, izvravanje mainske instrukcije se odvija u vie koraka. Zapravo, moemo
razlikovati dve faze: pribavi (eng. Fetch) i izvri (eng. Execute). Svaka faza se jo moe podeliti
na skup koraka. Jedan pojednostavljen scenario se nalazi u tabeli:
Iz memorije se ita sledea instrukcija i prenosi se u registar RI. Adresa te instrukcije se
1. korak nalazi u registru BI.

FETCH
Budui da bi BI trebalo po pravilu da sadri adresu sledee instrukcije, sadraj registra BI
2. korak se poveava za jedan i od sad sadri adresu koja pokazuje na instrukciju koja neposredno
sledi za instrukcijom koja je upravo proitana.
3. korak Dekodira se kod mainske operacije. Drugim reima, vri se razumevanje instrukcije.
EXECUTE
Izvravaju se serije operacija kojima se izvrava instrukcija. Ove operacije obuhvataju:
4. korak prenos podataka iz memorije ili u memoriju, prenos podataka u registre ili u ALU,
izvravanje elementarne operacije u ALU, prenos rezultata u neki registar (AK), itd.
20 Znai, moe se primetiti, da ono to je adresni registar (AR) i prihvatni registar (PR) za podatke, to je broja
instrukcija (BI) i registar instrukcija (RI) za programe (tj. mainske instrukcije).
21 Ovo ima smisla, jer raunar svaku operaciju (po potrebi) razbije na manje delove, i tada se svaki prethodno
izraunat rezultat ponovo upotrebljava za sledeu operaciju. Ako npr. pretpostavimo da raunar ne zna postupak
mnoenja, postupak se moe razbiti na niz mikro-operacija sa sabiranjem, npr. raunar operaciju 34 moe reiti
pomou sabiranja: 4+4=8, a zatim 8+4=12 (prethodni rezultat, broj 8, se ponovo koristi za sledee sabiranje kao
operand). Zbog ovog razloga, ako imamo postupak koji stalno koristi prethodni rezultat kao operand, onda kaemo
da akumuliramo rezultat.
102
Osnovne karakteristike procesora

Proizvoai procesora stalno uvode neke novine u svoje procesore, i ove novine se mogu
nazvati kao karakteristike procesora. Mi emo spomenuti samo tri: MMX, SSE i viejezgarnu
tehnologiju.
Intel MMX poznato je da svi procesori podravaju samo odreen skup mainskih
instrukcija. MMX je zapravo jedan dodatni skup instrukcija dodat u sam procesor. Intel je
MMX tehnologiju prvi put predstavio kod Pentium procesora (peta generacija). Re je o
instrukcijama koje poboljavaju i ubrzaju zadatke multimedijalne prirode: upravljanje
slikama, konvertovanje i putanje video zapisa, itd. Ovako su procesori zapravo dobili
SIMD mogunosti (jedna instrukcija, vie podataka)22. Intel tvrdi da MMX nije akronim, ali
su ljudi ipak smislili jedan: Multi-Media eXtensions, u prevodu multimedijska proirenja.
Intel SSE (eng. Streaming SIMD Extension, u prevodu proirenja SIMD za protok
podataka) poboljanje MMX-a, znai jo vie novih instrukcija za multimedijalne
potrebe. Prvi put predstavljen kod Pentium III procesora (esta generacija). Meutim,
potrebna je i softverska podrka da bi se osetila razlika u brzini. Naime, ako softver ne
poziva izriito ove instrukcije, one se nee aktivirati. SSE je doiveo vie revizija, od SSE 1
do SSE 4.2 i nekoliko meuverzija. Pandan MMX i SSE tehnologija je AMD-ov 3dNow! ali
je AMD posle nekog vremena odluio da umesto forsiranja ove tehnologije licencira Intel-ov
SSE. Naslednik Intel SSE tehnologije je Intel AVX (eng. Advanced Vector Extensions, u
prevodu napredna vektorska proirenja).
Viejezgarni ili multijezgarni procesori (eng. Multicore CPUs) ovi procesori sadre dva
ili vie procesorskih jezgara u jednom pakovanju (tj. procesoru). Ovi procesori omoguavaju
izvravanje dve ili vie mainskih instrukcija istovremeno. Drugim reima, ovi procesori
mogu izvriti dva ili vie programa istovremeno, to moe drastino poveati performanse
procesora.23 Sve je poelo sa Intel HT (eng. HyperThreading) tehnologijom koja je
omoguila da jedan procesor (sa jednim jezgrom) izvri dva programa istovremeno.
Operativni sistem je zapravo mislio da raunar ima dva jezgra, iako to fiziki nije bio sluaj.
Meutim, u tim vremenima jo nisu postojali viejezgarni procesori. Intel i AMD su prve
multijezgarne procesore predstavili 2005. godine (AMD Athlon 64 X2, a zatim Intel Pentium
Extreme Edition 840 i Pentium D). Danas su skoro svi moderni procesori viejezgarni.
Zapravo pravi razlog za predstavljanje viejezgarnih procesora je bio nemogunost daljeg
poveanja radnog takta kod obinih procesora sa jednim jezgrom, jer su inenjeri naili na
razne probleme. Umesto toga, bolje reenje je bilo integrisanje dva sporija jezgra u jedno
pakovanje (tj. procesor). Tako su nastali viejezgarni procesori.
22 Pogledati Flynn-ovu taksonomiju u prvom modulu.

23 Naime, procesori koji imaju samo jedno jezgro mogu u istom trenutku vremena izvriti samo jedan program, tj.
jednu instrukciju. Meutim, u Windows operativnom sistemu se stie utisak, da raunar izvrava vie programa
istovremeno (npr. surfujemo internetom i putamo muziku istovremeno, znai imamo dva programa u taskbar-u).
Zapravo, procesor ipak izvrava samo jedan program u jednom trenutku vremena. Znai, neko vreme se izvrava
prvi program, onda neko vreme drugi program, i tako redom. Meutim, radni takt, tj. ciklusi procesora su toliko
kratkotrajni, a procesor menja izvravanje programa toliko brzo, da ovek ima utisak da ovi programi rade
istovremeno, mada e primetiti da se performanse raunara smanjuju sa startovanjem veeg broja programa.
Za razliku od monojezgarnih procesora, viejezgarni procesori ve imaju mogunost izvravanja vie programa
istovremeno (onoliko, koliko im je broj jezgara).
103
Generacije procesora
U prethodnom modulu smo ve priali o generacijama procesora, ali smo tada naveli samo
prvih est generacija, iako danas postoji devet generacija. Meutim, radi kompletnosti, naveemo i
prvih est generacija sa osnovnim podacima. Reprezentativni predstavnici procesora svih devet
generacija se nalaze u tabeli. Meutim, treba napomenuti da ovi procesori predstavljaju samo deo
portfolija. Neke familije procesora sadre vie od deset modela.
Generacija Godina
Procesori
Radni takt (MHz

ili GHz)
Napomene
Intel je zapravo imao pored 8088 i model 8086 koji je,
meutim, bio skuplji, pa je IBM odluio da koristi
jeftiniji 8088, koji je tako postao prvi mikroprocesor za
PC. irina registra ovog procesora je bila 16 bita.
Prva
1979
Intel 8088
4.77 8
Druga
1982
Intel 286
6 20
Trea
1985
Intel 386;
AMD Am386
16 33
etvrta
1989
Intel 486;
AMD Am486,
Am5x86
25 120
Prva generacija procesora sa ke memorijom i sa

integrisanim koprocesorom.
Peta
1993
Intel Pentium;
AMD K5;
Cyrix 5x86
60 233
Intel Pentium Pro,

Pentium II,
Pentium III;
esta
Pentium Pro:
150 200;
1995
AMD K6;
Pentium III:
450 1200
Cyrix 6x86
AMD K7 Athlon,
Athlon XP;
Sedma
1999
Intel Pentium 4,
Pentium Extreme
Edition, Pentium D
Athlon:
0.5 1.67 GHz;
Pentium 4:
1.4 2.2
AMD K8 Athlon 64; Athlon 64: 1 3.2;

Osma
2003
Intel Core 2
Core 2: 1.06 3.5
Intel Core i3/i5/i7;

Deveta
2007
AMD K10 Phenom,

Athlon II, Phenom
II, FX, Fusion
(APU)
U jako velikom
intervalu
Prva generacija procesora sa 32-bitnom irinom

unutranjih registara.
Radikalno drugaiji nain izvoenja instrukcija. Poto

su Pentium Pro procesori bili dosta skupi, Intel je
nastavio i sa starom Pentium linijom, sve dok nije
predstavio Pentium II, jeftiniju varijantu Pentium Pro
procesora.
S druge strane, razlike izmeu Pentium II i Pentium
III procesora su minorne, zato se Pentium III
procesori jo uvek spadaju u treu generaciju.
AMD 1999. iznenada predstavlja novu, Athlon seriju
procesora koja je mnogo bra od Pentium III serije.
Odgovor stie ve 2000. godine Intel Pentium 4, i
predstavlja prvu ozbiljnu reviziju arhitekture posle
Pentium Pro. Meutim, ni Pentium 4 nije mogao da
parira AMD Athlon (a zatim Athlon XP) procesorima,
sem najskupljih reenja. Meutim, Intel je donekle
uspeo da uzvrati udarac sa Pentium D procesorima
(predstavljeni 2005.)
AMD Athlon 64 je prvi 64-bitni procesor (u smislu
irine registra) za desktop raunare, a Intel je bio
primoran da prati ovaj trend (sa nekim kasnijim
Pentium 4 modelima i posebno kod Pentium D
procesora). Meutim, Intel je shvatio da je napravio
neke loe poteze kod Pentium 4 procesora, i zato ovi
procesori nisu bili konkurentni. Bilo je jasno da Intel
ne moe da nastavi Pentium 4 liniju. Zato se Intel
vratio na staru dobru Pentium 3 liniju, poboljao je
dodavi nove tehnologije, i tako je nastala Core 2
serija procesora, koja je predstavljala pun pogodak.
Intel je ovako ponovo preuzeo poziciju boljeg
proizvoaa procesora od AMD-a, koju dri i danas.
Poetak integrisanja grafikih kartica u CPU (APU).
Intel stariju Core 2 seriju zamenjuje Core i serijom,
koju jo razbija na tri podserije: i3 je najjeftinija serija,
i5 je u sredini, dok i7 predstavlja najjau seriju. Intel
se dri Core i serije i danas, nastavivi unapreivanje
serije. Zato priamo o generacijama Core i serijala.
Trenutno se nalazimo u etvrtoj generaciji. Danas svi
Intel-ovi procesori imaju APU jedinicu, ak i Core i7
procesori.
S druge strane, AMD je neko vreme jo forsirao
104

Phenom, Athlon II i Phenom II procesore, dok nije
predstavio kompletnu zamenu ovih arhitektura,
predstavljajui FX i Fusion procesore. FX serija
procesora je namenjena elitnim korisnicima, dok
Fusion procesori sa integrisanom grafikom
predstavljaju jeftinija reenja. Zanimljivo je, da ovi
procesori danas zapravo ne nose naziv Fusion, nego
AMD APU, budui da je Fusion bio samo marketinki
naziv. Meutim, AMD i dalje jako zaostaje za Intel-om
u smislu brzine procesora, ali s druge strane nudi
mnogo jau integrisanu grafiku.
Kao to smo ve rekli, ovi procesori predstavljaju samo deo portfolija. Treba znati da i Intel
i AMD imaju jeftine procesore, koji se pre svega dobijaju smanjenjem koliine ke memorije na
procesoru. Kod Intel-a, jeftini procesori nose naziv Celeron, a kod AMD-a Duron i Sempron. Intel
je Celeron procesore prvi put predstavio kod Pentium II procesora, a svaka sledea familija
procesora je imala Celeron procesore. ak i danas, pored i3, i5 i i7 procesora Intel proizvodi i
Celeron procesore, koji se zasnivaju (uglavnom) na i3 procesorima, ali sa jo skromnijim
mogunostima. S druge strane, AMD je Duron procesore predstavio paralelno sa Athlon
procesorima. Meutim, kod Athlon XP procesora, AMD je bacio naziv Duron i zamenio ga nazivom
Sempron. AMD je 2011. godine izdao svoj poslednji Sempron procesor, a zatim je ukinuo seriju,
smatrajui da e AMD APU (tj. Fusion) serija zauzeti njeno mesto.
Standardi CPU socket-a

Ve smo spomenuli da se procesori stave u leite za procesor, tj. u CPU socket na matinoj
ploi. Meutim, proizvoai procesora su sa skoro svakom novom familijom procesora predstavili i
nove socket-e, zato je njihov broj dosta velik. Meutim, tokom kupovine novog raunara, jako je
vano znati u koji socket se stavlja izabrani procesor. Ako znamo ovaj podatak, moemo prei na
izbor matine ploe. Na zvaninim web-sajtovima proizvoaa matinih ploa, izbor odgovarajue
ploe se odvija u dva koraka: u prvom koraku se izabere CPU socket matine ploe, a u drugom
koraku se izabere neki od modela ipseta za izabrani socket. Drugim reima, ako znamo u koji
socket se stavlja na procesor, ve nije ni tako teko izabrati odgovarajuu matinu plou. Sledea
tabela prikazuje neke poznate socket-ove koji su korieni od Pentium III i Athlon procesora.24
Intel
CPU Socket
Procesori
Socket 370
Pentium III (kasniji modeli)
Socket 423 i Socket 478
Pentium 4
LGA 775
Pentium 4 (samo neki), Pentium Extreme Edition, Pentium D, Core 2
LGA 1366 i LGA 2011
Core i7
AMD
LGA 1156, LGA 1155, LGA 1150

Core i3/i5/i7
i LGA 1151
Socket A (Socket 462)
Athlon, Athlon XP
Socket 754 i Socket 939
Athlon 64
Socket AM2
Athlon 64, Phenom, Phenom II
Socket AM2+
Athlon 64, Phenom (viejezgarni)
Socket AM3
Athlon II, Phenom II
Socket AM3+
Athlon II, Phenom II, FX
Socket FM1 i FM2
AMD Fusion (APU) procesori
24 Radi jednostavnosti, CPU slot-ovi i socket-ovi koji su prethodili Pentium III procesorima nee biti spomenuti.
105
Kao to ve znamo, neka leita sadre rupice, a neka iglice. Ako socket sadri rupice, onda
su iglice na samom procesoru (170. Slika). Meutim, ako su iglice na leitu, u tom sluaju
procesor nema iglice, nego tzv. kontaktna polja (171. Slika). Kod AMD procesora, iglice su uvek na
procesoru, a kod Intel-a je situacija malo komplikovanija. Naime, kod starijih socket-ova, iglice su
bile na procesoru, sve do pojave leita sa prefiksom LGA (eng. Land Grid Array). Kod ovih socketa, iglice su na samom leitu.
170. Slika: Zadnja strana AMD Athlon 64 X2

procesora. Kao to se moe videti, iglice su kod ovog
procesora na samom procesoru (a leite sadri
rupice).
171. Slika: Zadnja strana jednog Intel Core i7

procesora. Kao to se moe videti, procesor ima samo
mala zlatna kontaktna polja, a iglice su na socket-u.
Uloga hladnjaka
Raunarske komponente se zagrevaju tokom rada, to se posebno odnosi na procesor i na
grafiku karticu. Zato na svakom savremenom procesoru mora da postoji jedan hladnjak (eng.
Cooler). Po pravilu, bri procesori troe vie energije i zbog toga stvaraju vie toplote. Hladnjak
slui da odvodi toplotu sa procesora. Sastoji se od metalne povrine sa rebrima, da bi povrina
hladnjaka bila to vea. Korien metal treba da bude dobar termiki provodnik. Postoje dve vrste
hladnjaka: aktivni i pasivni. Pasivni se sastoji samo od prethodno spomenute metalne povrine, a
aktivni na metalnu povrinu jo doda jedan (ili vie) ventilatora, tj. pokretni deo, za efikasnije
hlaenje. Meutim, treba napomenuti da hlaenje procesora zahteva i odgovarajuu ventilaciju u
kuitu. Ako kuite nema izduvni ventilator, efikasnost procesorskog kulera e se drastino
smanjiti.
Danas oba proizvoaa procesora isporuuje procesore sa kulerom25. Meutim, ovaj kuler
(koji se esto naziva i kao Stock Cooler, 172. Slika) u nekim sluajevima nije adekvatan za procesor
sa kojim se isporuuje, naroito ako je korisnik kupio moniji procesor, i tada se preporuuje
kupovina drugog, boljeg kulera (koji se esto naziva i kao Aftermarket Cooler, 173. Slika). Danas
postoji zaista velik broj proizvoaa kulera, a po pravilu, veina proizvoaa kuita pravi i
hladnjake za procesor (kao i kulere za kuite). Neki poznati proizvoai su: CoolerMaster, Antec,
Corsair, Silverstone, Thermaltake, Xigmatek, Noctua, Prolimatech, Scythe, Thermalright, Zalman,
Akasa, Arctic, Alpenfhn, itd.
25 Sem u nekim retkim sluajevima, npr. Intel svoje procesore na LGA 2011 socket-u isporuuje bez hladnjaka.
106
172. Slika: Intel-ov hladnjak koji se dobija

zajedno sa procesorom
174. Slika: Logo

kompanije Noctua
173. Slika: Napredniji hladnjak od

proizvoaa Noctua

Arctic

Alpenfhn

Akasa

Prolimatech

Scythe

Zalman

Thermalright
107
Dijagnostika rada procesora (napredni nivo)

Procesori su obino veoma pouzdani. Retko se via neispravan procesor, i ako je ispravno
stavljen u leite i ima odgovarajue hlaenje, njegov radni vek moe da bude vrlo dugaak. Prema
tome, ako korisnik uoi neki kvar, vea je verovatnoa da je izvor problema neka druga
komponenta raunara. Naravno, ako korisnik ipak sumnja u procesor, najbolje reenje je da ga
zameni sa rezervnim procesorom koji je provereno ispravan. Ako se problem ne ponavlja, onda je
prvi procesor neispravan. Ako problem i dalje postoji, kvar je verovatno negde drugde. Mana ovog
pristupa je, meutim, da korisnik najverovatnije nee imati rezervni procesor koji je kompatibilan
sa leitem matine ploe.
U nastavku e biti naveden neki uopteni i pojednostavljeni spisak kvarova i problema koji
se odnose na procesor:
Ako se pri ukljuenju raunara uje rad ventilatora u kuitu i svetlee diode takoe rade, ali
nema zvunih signala (od stane POST-a) i ne vidi se nita na ekranu, onda je velika
verovatnoa da je procesor nepravilno instaliran. Tada treba skinuti hladnjak, proveriti da li
je procesor ispravno stavljen u leite, skinuti staru pastu, a zatim staviti novu i ponovo
montirati hladnjak.
Ako se sistem zaustavlja za vreme POST-a ili odmah nakon njega, onda jedan od moguih
uzoraka moe biti neodgovarajue hlaenje procesora ili neodgovarajui radni takt
procesora. U prvom sluaju treba proveriti hlaenje, ponovo namazati novi sloj termalne
paste (staru pastu naravno treba skinuti), ili treba zameniti kompletan hladnjak (hladnjak
koji se dobija sa procesorom je uglavnom dovoljno dobar za taj procesor, ali ne uvek). U
drugom sluaju, radni takt procesora moe biti neodgovarajui ako smo ga podigli namerno.
Namerno podizanje radnog takta procesora radi poveanja performansi je postupak koji se
zove overklokovanje (eng. Overclocking). Novije i neto kvalitetnije matine ploe mogu
uoiti nepravilno podeen radni takt, i tada e ga resetovati u prvobitno stanje. Jo jedan
uzrok problema moe biti i neadekvatan napon koji se dobija od strane napajanja. Tada treba
proveriti da li je napajanje adekvatno, i po mogustvu poveati napon koji e dobiti procesor
u BIOS SETUP-u. Matina ploa najee moe automatski postaviti odgovarajui napon za
procesor.
Ako POST ne ume ispravno da identifikuje procesor, postoji verovatnoa da je BIOS

matine ploe suvie star. Tada treba sa web-sajta matine ploe skinuti najnoviju verziju
BIOS-a, i osveiti stari BIOS matine ploe sa tom novom verzijom.
Ako je korisnik zamenio procesor, i sistem vie nee da se startuje, treba proveriti sledee
stvari: da li je procesor ispravno instaliran u leite, da li BIOS matine ploe podrava
instaliran procesor, i da li matina ploa uopte podrava ovaj procesor.
Konano, u nekim situacijama e se sistem zaustaviti tek posle uitavanja operativnog

sistema. Meutim, uzroci su identini kao i kod prethodnih situacija: neadekvatno hlaenje,
neodgovarajui napon, nestabilan radni takt procesora (ukoliko smo ga overklokovali), itd.
Naravno, kod ovih simptoma, izvor kvara uopte ne mora da bude procesor, ali se ne moe
ni iskljuiti.
108
Vrste prenosa podataka

Prethodno smo ve spomenuli neke vrste prenosa podataka. Re je o portovima, tj. o
serijskim i paralelnim prenosu podataka. Naravno, kad priamo o vrstama prenosa podataka,
moramo znati da su i magistrale neke vrste prenosa podataka. Zaista, komunikacija izmeu delova
raunara unutar kuita, poput memorije, procesora i dodatnih PCB kartica preko slotova, se moe
predstaviti kao prenos nekih podataka. Budui da smo magistrale, slotove i ipsetove ve detaljno
predstavili, nedostaje jo da malo detaljnije predstavimo jo jednu vanu vrstu prenosa podataka, a
to je komunikacija sa spoljnim memorijskim ureajima, kao to su hard disk, optiki ureaji,
floppy jedinice, itd.
Kao to smo ve spomenuli, komunikacija
spoljnih memorijskih ureaja sa raunarom se
uglavnom vri pomou dva standarda, tj. interfejsa:
IDE (ATA, PATA) i SATA. U nastavku emo
detaljnije predstaviti oba standarda.
IDE (eng. Integrated Drive Electronics) je
jedan od najstarijih i najvanijih standarda vezanih
za PC hardver, koji definie nain prenosa
podataka izmeu raunara i hard diskova.
Predstavljen 1986. godine od strane kompanija
Western Digital i Compaq, ubrzo je postao
prihvaen i od strane drugih proizvoaa. U
tehnologiji proizvodnje diskova je postao poznat
kao ATA (eng. Advanced Technology Attachment)
specifikacija. Ova specifikacija je tako postala
univerzalan standard za komunikaciju izmeu hard
diska i raunara.
Malo vie o IDE standardu

(napredni nivo)
Najvanija inovacija koju je uveo
IDE je bila integracija kontrolera diska (tj.
komponente koja kontrolie i upravlja radom
hard diska) i samog hard diska u jednu
komponentu. Naime, ranije smo tako
spomenuli da se kontroler spoljnih
memorijskih jedinica nalazi na matinoj
ploi, to je bilo tano, sve do pojave IDE
interfejsa. Na ovaj nain je bilo omogueno
da se IDE jedinica spoji direktno na
sistemsku magistralu bez potrebe za
posebnim kontrolerom na magistrali, ime su
smanjeni trokovi.
1993. godine je Western Digital
predstavio poboljanje IDE standarda pod
nazivom EIDE (eng. Enhanced IDE, tj.
poboljan IDE) koji je omoguio vee
brzine prenosa podataka i vee kapacitete
diskova.
Meutim, IDE i ATA standard je originalno

omoguio samo povezivanje raunara sa hard
diskovima, ali ne i sa floppy i optikim jedinicama.
Naime, ovi ureaji zahtevaju i neke druge signale,
npr. kod optikih ureaja se mora prenositi podatak
da li je fioka ureaja otvorena ili zatvorena, kao i
signal za otvaranje i zatvaranje iste preko raunara. Zato je Western Digital definisao jo jednu
specifikaciju pod nazivom ATAPI (eng. ATA Packet Interface), kao proirenje ATA specifikacije,
ime je omogueno da se ATA koristi ne samo za hard diskove, nego i za floppy i optike jedinice.
Meutim, ATA standard je koristio paralelni prenos podataka, zato je patio od istih problema
kao i paralelni portovi. Pre svega, ureaji su polako dostigli maksimalnu brzinu protoka podataka, a
i kablovi korieni za povezivanje ureaja sa matinom ploom su bili jako iroki, ometajui protok
vazduha u kuitu. Tako su kompanije poput Intel-a, IBM-a i Seagate-a 2000. godine predstavile
novi standard sa ciljem da se zameni stari ATA. Ovaj standard je danas poznat pod nazivom SATA
(eng. Serial ATA). SATA ve koristi serijski prenos podataka, a kao rezultat, brzina protoka podataka
nadmauje brzinu ATA standarda. Naravno, promenjen je i oblik prikljuka i kabla: konektor i
prikljuak ima dobro poznat oblik slova L, a i sam kabl je mnogo ui. Da bi ljudi mogli lake da
razlikuju SATA od stare ATA specifikacije, stari ATA standard je preimenovan u PATA (eng. Parallel
ATA). SATA specifikacija je polako ali sigurno poslala staru ATA specifikaciju u penziju.
109
SATA je do sad doiveo tri revizije: SATA 2 je predstavljen 2004., a SATA 3 2009. godine.
Svaka revizija je donela duplo bre brzine u odnosu na prethodnu.
Prikljuci definisani standardom

Prethodno smo ve spomenuli i dosta detaljno analizirali interfejse i prikljuke na matinoj
ploi. Meutim, budui da su oni vrlo vani, ovde emo ih ponovo rezimirati, da budu na jednom
mestu. Prvo e biti navedeni slotovi za proirenje, a zatim i konektori za spoljne memorijske
ureaje. Slotovi za proirenje (tj. za druge PCB ploe) mogu biti:
ISA najstariji standard, star je onoliko koliko i sam PC. Ova magistrala i odgovarajui
slotovi su skroz nestali sa dananjih matinih ploa, ali se mogu lako uoiti na starijim
ploama. Naime, ISA slot je najiri i najdeblji u odnosu na sve druge slotove, i uglavnom
ima crnu boju (182. Slika). Takoe, moe se videti da jedan urez (recka) blizu centra deli
sam slot na dva dela. Naravno, postojale su razne vrste ISA slota, ali je ova bila
najpopularnija.
182. Slika: Jedna starija matina ploa: crni slotovi su ISA, a beli slotovi iznad crnih
su PCI slotovi. Vidi se da su ISA slotovi dosta iri u odnosu na PCI slotove.
PCI jedan noviji tip magistrale i

slota, koji je na kraju izbacio ISA
slotove iz upotrebe. PCI slotovi se
mogu pronai ak i na dananjim
matinim ploama. Oblik i boja
slota
moe
biti
razliita.
Uglavnom su PCI slotovi beli, a
to se tie oblika, definitivno je
najpopularniji 32-bitni 5 voltni,
koji se moe lako prepoznati, jer
je recka sa desne strane (blizu
kraja slota, 183. Slika).
Vie o PCI slotovima (napredni nivo)

Vredi spomenuti, da po specifikaciji, postoji i
64-bitni PCI slot (koji je dui od 32-bitnog) i da obe
varijante postoje ne samo u 5-voltnoj, nego i u 3.3
voltnoj varijanti. Recke se na drugim tipovima nalaze
na drugim mestima, to onemoguava stavljanje
nekompatibilnih PCI kartica u pogrean slot (184.
Slika).
110
183. Slika: 32-bitni 5-voltni PCI slotovi. Ostali tipovi PCI slota nisu u upotrebi.
184. Slika: Razni tipovi PCI slota. Najpopularniji je 32-bitni 5-voltni. Moemo primetiti da su recke kod ostalih
tipova na drugim mestima. Neke PCI kartice su univerzalne, to znai da imaju recku na oba mesta, pa se
mogu utisnuti i u 3.3-voltni i u 5-voltni PCI slot.
111
185. Slika: AGP slot (gornji slot na slici) se moe lako prepoznati: uglavnom je braon boje, pomeren je 2-3 cm
desno u odnosu na PCI slotove (nalaze se ispod AGP slota), i za razliku od drugih magistrala, matina ploa
moe imati tano jedan AGP slot. Ako paljivo pogledamo AGP slot, takoe emo primetiti da ima jednu ruicu
tj. polugu sa desne strane. Ova ruica slui za dodatno fiksiranje grafike kartice, budui da one mogu biti
dosta teke (zbog hladnjaka). Nije obavezno da AGP slot ima ovu ruicu, a i njihov oblik moe biti razliit.
AGP ova magistrala (i odgovarajui slot) se zapravo zasniva na PCI magistrali, ali je
posebno namenjena grafikim karticama. AGP slot je uglavnom braon boje, i pomeren je 2-3
cm desno u odnosu na PCI slot. Takoe ima recku sa desne strane (185. Slika). Vano je
znati, da su matine ploe sa AGP magistralom imale tano jedan AGP slot. AGP magistrala
je skroz nestala nakon predstavljanja PCIe standarda.
PCIe najmodernija magistrala. Ideja je bila da zameni i AGP i PCI magistralu, ali je na
kraju uspela da potisne samo AGP. PCIe slotovi imaju razne veliine u zavisnosti od brzine
magistrale. Prema tome, najui slot koristi x1 (jednobrzinsku) magistralu, zatim sledi x4, a
na kraju x16. Najbra varijanta (x16) ima otprilike istu irinu kao i PCI slot. Da bi bilo
onemogueno stavljanje PCI kartice u PCIe slot, recka se kod PCIe slotova nalazi sa leve
strane, a ne sa desne, kao kod PCI slotova. Iako u teoriji postoji i PCIe x8 slot, on se ne
koristi u praksi, a u dananje vreme se sve vie primeuje i odsustvo PCIe x4 slota, pa se
moe rei da su najpopularniji PCIe x16 i x1 slotovi. Ali se ne sme zaboraviti da iako se ne
koristi 8x slot, sama magistrala esto koristi x8 brzinu, naroito kada paralelno koristimo
vie diskretnih grafikih kartica. Tada e se, zbog ogranienja samog ipseta, brzina druge
112

grafike kartice (koja je utisnuta u drugi PCIe x16 slot) esto smanjiti na x8 (pa ak i na
x4).26
186. Slika: PCIe slotovi imaju razne irine, u zavisnosti od brzine. Budui da se
u PCIe x16 slot stavlja grafika kartica, zato i ovaj slot ima tu ruicu sa desne
strane za dodatno fiksiranje grafike kartice.
Postavlja se pitanje, kako se moe razlikovati PCI od PCIe x16 slota. Pre svega, na veini
matinih ploa pored slota pie i naziv tog slota (sa malim tampanim slovima). S druge
strane, i njihovi oblici se razlikuju. Naime, recka se kod PCI slota nalazi sa desne strane, a
kod PCIe slota sa leve (186. Slika). Konano, PCIe x16 slotovi najee imaju i ruicu sa
desne strane za dodatno fiksiranje grafike kartice.
Nije teko uoiti razliku ni izmeu PCIe x1 i x4 slotova. Ponovo, pored slota bi trebalo da
pie i naziv slota (sa brzinom), a i njihova irina je razliita: x4 PCIe slot je neto iri u
odnosu na x1 PCIe slot (Slike 186 i 187).
Kod novih i skupljih matinih ploa nije retkost da su zbog estetskih razloga svi slotovi
obojeni u istu boju. Tipian primer je prikazan na Slici 188.
Sad emo jo pogledati i konektore za spoljne memorijske ureaje (hard diskove, optike i
floppy ureaje):
IDE (ATA, PATA) konektor slui za povezivanje ATA hard diskova i optikih ureaja sa
raunarom. Budui da je re o paralelnom prenosu podataka, i konektor je iri. U konektoru
se nalaze iglice poreene u dva reda (20 iglica po redu, pogledati Sliku 154). Na starijim
matinim ploama (pre nego to su SATA konektori postali popularni), broj ATA konektora je
uvek bio dva, i svaki konektor je omoguio povezivanje dve memorijske jedinice sa
26 Iako u teoriji postoji PCIe x32 slot i brzina, dananje matine ploe nemaju odgovarajui slot, a ni ipsetovi ne
podravaju tu brzinu (za razliku od 8x brzine, koja se koristi).
113
matinom ploom. Meutim, novije ploe (koje ve naglasak stave na SATA) imaju samo
jedan ATA konektor (ili nemaju ni jedan).
187. Slika: Slotovi (od gore prema dole): PCIe x16 slot (sa ruicom sa desne strane), PCIe x1 slot,
PCIe x4 slot, PCIe x16 slot (za drugu grafiku karticu), i na kraju dva obina PCI slota.
Floppy konektor iako je re o ATA (preciznije reeno, ATAPI) specifikaciji, sam konektor
je neto drugaiji u odnosu na uobiajen PATA konektor, zato to floppy konektor jo koristi
stariju ATA specifikaciju, dok su PATA konektori preli na noviji standard. Slino kao i kod
PATA konektora, i floppy konektor ima iglice poreene u dva reda, ali u jednom redu imamo
samo 17 iglica, to znai da je konektor i fiziki malo ui (154. Slika).
SATA konektor slui za povezivanje SATA hard diskova i optikih ureaja sa raunarom.
Budui da je re o serijskom prenosu podataka, konektor je mnogo ui u odnosu na PATA, i
ima dobro poznat oblik slova L (155. Slika). Za razliku od PATA konektora koji
omoguavaju povezivanje dva ureaja po konektoru, kod SATA konektora je situacija jedan
prema jedan, tj. jedan konektor jedan ureaj. Dananje matine ploe imaju barem 4 ili
6 SATA konektora, a neke mogu imati ak 10.
114
188. Slika: Slotovi kod nekih matinih ploa su zbog estetskih razloga obojeni u
istu boju, npr. u crnu. Slotovi (od gore prema dole): PCIe x1 slot, PCIe x16 slot
(ima i ruicu sa desne strane), PCIe x1 slot, obian PCI slot, PCIe x16 slot (za
drugu grafiku karticu), obian PCI slot i PCIe x16 slot (za treu grafiku).
115
Operativne memorije
Kao to je ve poznato, memorije raunara se dele na dve velike grupe: na operativnu
memoriju i na spoljanju memoriju. Operativna ili glavna memorija je u sutini radni prostor
procesora sistema. Re je uglavnom o privremenom smetaju u koji se smetaju programi, podaci,
meu-rezultati i rezultati izvravanja. Takoe, veina operativne memorije je po zadravanju
podataka nepostojana, to znai da se podaci u njoj gube odmah im ostaje bez struje. Zato je vano
da pre iskljuenja raunara sve vane podatke iz ove memorije smestimo u trajnu memoriju (npr. na
hard disk).
Vano je zapamtiti da procesor ne moe direktno koristiti podatke ili izvriti programe dok
su na trajnim memorijskim jedinicama (npr. na hard disku). Da bi procesor mogao da izvrava
programe i da koristi podatke, potrebno je iz trajne memorije premestiti ih u operativnu memoriju, i
to prvo u RAM memoriju. Iz RAM memorije se programi i podaci smetaju u ke memoriju, a iz
kea se smetaju u registre procesora, naravno ne u celini, nego u deliima, samo ono to je trenutno
potrebno.
Danas je memorija vrlo jeftina, ali ranije nije bilo tako. Memorija je ranije bila jedan od
najskupljih delova raunara, odmah posle procesora, sa cenom od oko 40$ po MB-u27, to znai da
je memorijski modul od 16 MB-a kotao vie od 600$-a. Memorija je u to vreme bila toliko skupa
da je vredela vie od svoje teine u zlatu. Ovako visoke cene su privukle panju kriminalaca, pa su
proizvoai memorija bili rtve velikih oruanih pljaki. Meutim, 1996. godine, cena memorije je
poela da pada, a krajem 1996. je ve bila oko 4$-a po MB-u, to znai desetostruki pad cena za
godinu dana. Cena memorije je od tada u konstantnom padu.
Za operativnu memoriju esto kaemo da je RAM memorija, jer najvei deo ove memorije
zaista ini RAM. Re je zapravo o skraenici: RAM oznaava memoriju sa proizvoljnim pristupom
(eng. Random Access Memory), jer podacima pristupamo proizvoljno (a ne recimo direktno ili
sekvencijalno, kao npr. kod hard diskova, itd.). Meutim, u operativnu memoriju spadaju i drugi
tipovi memorije, prema tome, kad kaemo operativna memorija, mislimo na RAM, ROM, ke
memoriju, pa ak i na registre procesora. O svim ovim memorijama je ve bilo rei u prethodnom
modulu, ali emo ih sad detaljnije predstaviti.28
Kad korisnik kupi jedan raunar, uvek mora da posebno kupi i RAM memoriju, dok su ostali
tipovi ve ugraeni (ROM je na primer ugraen na matinu plou, a ke memorije su danas sastavni
delovi procesora).
RAM (DRAM) memorija

Fiziki gledano, RAM memorija se zapravo sastoji iz skupa memorijskih ipova ili modula
sa memorijskim ipovima koji su utaknuti u matinu plou. elije ovih memorijskih ipova se
sastoje od jednog kondenzatora i jednog tranzistora. Kondenzator zadrava naelektrisanje, i na taj
nain uva podatak veliine jednog bita (ako postoji naelektrisanje, onda to oznaava binarnu
jedinicu, a ako ne postoji, onda je re o binarnoj nuli), a tranzistor slui kao prekida koji ili
omoguava protok struje u kondenzator ili je onemoguava. Jedna karakteristika ovih elija je da su
one dinamike, tj. da uvaju podatke na dinamiki nain, to zapravo znai dve stvari:
27 U prvoj polovini 1990-ih godina.

28 Registre procesora ipak neemo detaljnije opisivati, budui da je o njima bilo dosta rei kod procesora.
116

1. Podaci mogu pisati u RAM memoriju neprekidno, bilo kad;
2. elije zahtevaju tzv. osveavanje, to u sutini oznaava ponovno upisivanje podataka u
elije. Naime, ovi kondenzatori u elijama mogu da zadre naelektrisanje na svega par
mikrosekundi, pre nego to se isprazne, i zato memorijski kontroler ima zadatak da u
odreenim vremenskim periodima izvri postupak osveavanja. Standardna brzina
osveavanja je na svakih 15 mikrosekundi.
Naalost, osveavanje memorije oduzima

procesorsko vreme od drugih poslova, to
usporava raunar.
Kod starijih
sistema,
osveavanje memorije je moglo da oduzme preko
10% od ukupnog procesorskog vremena. Ipak,
dananji raunari su toliko brzi da ovo osveavanje
praktino nema uticaja na brzinu (ispod 1%).
Budui da su memorijske elije kod ove
vrste operativne memorije dinamike, RAM
memorija se esto naziva i kao dinamiki RAM,
tj. DRAM memorija (eng. Dynamic RAM).
Pojam Soft Error-a (napredni nivo)

Neke matine ploe omoguavaju
podeavanje ovog parametra u BIOS
SETUP-u. Meutim, budui da kod
dananjih raunara nema smisla poveati
vrednost ovog parametra, runo podeavanje
ovog parametra se ne preporuuje, ta vie,
moe prouzrokovati jedan problem koji se
naziva Soft Error (u prevodu laka
greka). Re je o greci u podacima koju
nije prouzrokovao pokvareni ip. U ovom
sluaju, suvie smo poveali vremenski
period osveavanja, pa su kondenzatori u
elijama jednostavno izgubili naelektrisanje,
a uvani podaci su zauvek nestali.
Osnovne prednosti DRAM-a su velika

gustina, to znai da je mogue smestiti veliki broj
bitova u veoma mali ip, i veoma niska cena, koja
omoguava nabavku vee koliine memorije.
Meutim, DRAM je i spor (mnogo bri od hard
diska, ali i mnogo sporiji od procesora). Zato su izmiljeni drugi tipovi memorija, kao to je npr.
ke. Meutim, inenjeri i naunici neprekidno usavravaju i DRAM tehnologiju.
Nain pisanja podataka u memorijske elije (napredni nivo)

Fiziki, elije DRAM-a su rasporeene u obliku dvodimenzionalne matrice, tj. mree. Kao
to smo ve spomenuli, naelektrisanje unutar elije (tanije, u kondenzatoru) oznaava binarnu
jedinicu, a ako nema naelektrisanja, to oznaava binarnu nulu. Pisanje podataka unutar ovih elija
se moe zamisliti na vie naina, a jedan od njih je sledei. Budui da je re o matrici, svaka
kolona i vrsta (tj. red) se moe identifikovati pomou adrese. U preseku neke vrste i kolone se
nalazi jedna elija sa jedinstvenom memorijskom adresom, a sama elija sadri kondenzator i
tranzistor, i uva podatak veliine jednog bita. Pisanje se vri na sledei nain: izabere se jedna
kolona tako to se odgovarajui tranzistori stavljaju pod naponom. Ovi tranzistori zbog
naelektrisanja iz stanja zakljuano prelaze u stanje otvoreno, pa su sad sve elije u toj koloni
otvorene. Zatim se alje naelektrisanje kroz eljene vrste, ali prema kondenzatorima.
Kondenzatori otvorenih elija dobijaju naelektrisanje, ali samo otvorene elije. Poto su elije
drugih kolona sad zatvorene, kondenzatori tih elija nee dobiti naelektrisanje. Posle
naelektrisanja eljenih elija u koloni, te elije sad dre upisane podatke, a oduzimanjem napona
na koloni, tranzistori ponovo prelaze u stanje zakljuano, ime se zatvore elije.
itanje podataka iz elija se vri tako to se odreuje jaina naelektrisanja unutar

kondenzatora. Ako je nivo naelektrisanja unutar posmatranog kondenzatora barem 50%, onda se to
ita kao binarna jedinica, inae se ita kao binarna nula.
117
Tipovi DRAM-a
Iako postoji i ke memorija koja je znatno
bra od DRAM memorije, i DRAM se stalno
usavrava, to je potrebno budui da je ke
memorija jo uvek mnogo skuplja od DRAM-a.
Meutim, pre nego to preemo na tipove,
potrebno je navesti kako se meri brzina DRAM
memorije. Ranije su ljudi brzinu DRAM-a izrazili u
nanosekundima29, tj. ns, u smislu koliko vremena
je potrebno da se izvri jedan memorijski ciklus30,
ali je sad popularnije brzinu meriti u MHz, u
smislu koliko memorijskih ciklusa se mogu izvriti
u jednoj sekundi.
U nastavku emo predstaviti tipove DRAM-
O brzini DRAM-a (napredni nivo)

Meutim, slino kao i kod procesora,
radni takt nije dovoljno da se odredi prava
brzina, pa nije svejedno, koliko memorijskih
ciklusa je potrebno da se proita neki
podatak iz memorije ili da se upie u
memoriju. Meutim, i memorijski kontroler
ima svoju sopstvenu brzinu koja se takoe
izraava u MHz. Poenta je da brzina DRAMa bude identina sa brzinom memorijskog
kontrolera, ili barem slina. Meutim, kod
ranijih tipova memorija to nije bilo tako.
a:
FPM DRAM (eng. Fast Page Mode DRAM, u prevodu DRAM sa reimom brzog pristupa
strani) originalni oblik DRAM-a, popularan od 1987. sve do 1995. godine. Brzina se
merila u ns.
EDO RAM (eng. Extended Data Out RAM, u prevodu RAM sa produenim izlazom
podataka) predstavljen 1995. godine, i ubrzo zamenjuje FPM DRAM. Brzina se takoe
merila u ns. EDO RAM je bio popularan izmeu 1995. i 1998. godine.
Praistorijski tipovi DRAM-a (napredni nivo)

FPM DRAM je prvi put koristio postupak pod nazivom stranienje (eng. Paging) za
pristup podacima. Stranienje omoguava brz pristup svim podacima unutar jedne tzv. stranice.
Jedna stranica je zapravo skup sukcesivnih (uzastopnih) lokacija iste veliine. Stranienje
omoguava brz pristup svim podacima u odreenoj vrsti, time to zadrava istu adresu vrste i
menja samo adresu kolone. Odavde potie i naziv ovog DRAM-a.
Poenta EDO RAM memorije je bila u boljoj optimizaciji pristupa podacima. Naime,
memorijski kontroler moe da pone pristup podatku u sledeoj koloni (radi itanja), a dok jo
nije ni skroz zavrio itanje podatka iz prethodne kolone.
SDRAM (eng. Synchronous DRAM, u prevodu sinhroni DRAM) poenta ovog tipa
memorije je da radi sinhronizovano sa magistralom memorijskog kontrolera, a ne odvojeno
(kao raniji tipovi DRAM-a). Zato je SDRAM prva memorija ija brzina se meri u MHz,
umesto u ns. SDRAM je bio popularan od 1998. do 2002. godine.
DDR SDRAM (eng. Double Data Rate SDRAM, u prevodu SDRAM sa dvostrukom
brzinom podataka) re je zapravo o SDRAM-u, ali sa jednom bitnom razlikom: DDR
memorija prenosi podatke dva puta u jednom ciklusu: jednom na poetku ciklusa, a drugi
put na kraju. Ovako se brzina prenosa podataka praktino udvostruuje, dok radni takt
memorije ostaje isti. DDR memorija je bila popularna izmeu 2002. i 2005. godine.
29 1s = 1.000.000.000 ns (milijardi).
30 Memorijski ciklus nije isto to i procesorski ciklus, ali je slian. Takoe, procesorski ciklusi traju krae od
memorijskih, tj. u jednoj sekundi se izvravaju vie procesorskih ciklusa, nego memorijskih.
118
DDR2 SDRAM poboljanje DDR memorije. Sutina ove memorije je ista, ali troi manje
elektrine energije (zato generie manje toplote) i moe da radi na viem radnom taktu.
DDR2 memorija je bila popularna izmeu 2005. i 2008. godine.
DDR3 SDRAM sledea revizija DDR specifikacije. Troi jo manje u odnosu na DDR2.
Koristi se od 2008. godine do dananjih dana.
DDR4 SDRAM najnovija revizija DDR specifikacije. Iako su matine ploe sa DDR4
memorijom jo uvek dosta retke, oekuje se da e se njihov broj poveati tokom 2016.
godine.
O brzini SDRAM i DDR SDRAM memorija (napredni nivo)

Pored dodatnih optimizacija u polju pristupa podacima, SDRAM memorija je donela
dodatna ubrzanja i u radnom taktu. Tako pored SDRAM-a koji radi na 66 MHz (nazvan PC66)
postoje i moduli koji rade na 100 MHz (PC100) i 133 MHz (PC133).
DDR SDRAM memorija je postojala u sledeim brzinama: 100 MHz (nazvan DDR200, pri
emu broj 200 oznaava dvostruku brzinu, tj. 100 2 = 200.), 133 MHz (DDR266), 166 MHz
(DDR333) i 200 MHz (DDR400).
Brzine DDR2 SDRAM-a su: 200 MHz (nazvan kao DDR2-400), 266 MHz (DDR2-533, pri
emu se broj 533 dobija kao rezultat zaokruivanja, naime, re je zapravo o brzini od 266.66
MHz, a kad se ovaj broj pomnoi sa 2, dobija se 533.32, pa se posle zaokruivanja dobija vrednost
533), 333 MHz (DDR2-667), 400 MHz (DDR2-800) i 533 MHz (DDR2-1066).
Konano, DDR3 SDRAM je dostupna u sledeim brzinama: 400 MHz (nazvan kao DDR3800), 533 MHz (DDR3-1066), 667 MHz (DDR3-1333), 800 MHz (DDR3-1600), 933 MHz
(DDR3-1866) i 1066 MHz (DDR3-2133).
Memorijski moduli
ipset matine ploe i instaliran procesor odreuje ne samo tip i ukupnu koliinu memorije
koja se moe koristiti, nego i oblik memorijskog modula. Kod najranijih PC raunara, nisu postojali
memorijski moduli, nego tzv. memorijske kartice koja se stavila u odgovarajui slot matine ploe
(189. Slika). Ta memorijska kartica je imala posebna leita za svaki memorijski ip do 36 leita
na jednoj kartici. Meutim, ovi ipovi su esto izali iz svojih leita. 31 Jedno reenje je bilo
zalemiti ipove na karticu, ime se reio problem izlaska ipova iz svojih leita, ali je oteao
servisiranje raunara u sluaju da se pokvari neki memorijski ip. Bilo je potrebno nai reenje,
tanije neku vrstu kartice, koja s jedne strane sadri zalemljene memorijske ipove, a s druge, moe
se lako izvaditi i zameniti po potrebi. Tako je nastao memorijski modul. Sam modul sadri
zalemljene memorijske ipove, a modul se stavlja u memorijski slot matine ploe. Matine ploe
imaju vie ovih memorijskih slotova, pa se moduli mogu kombinovati, a ako se pokvari jedan
memorijski ip, zamenjuje se celi modul.
31 Kad radi raunar, proizvodi toplotu, a jedna posledica toplote je ekspanzija (proirenje, poveanje) materijala. S
druge strane, kad iskljuimo raunar, komponente se vie ne greju, pa dolazi do hlaenja materijala, to izaziva
kontrakciju (smanjenje) materijala. Stalno smenjivanje ova dva stanja (ekspanzije i kontrakcije) je dovelo do toga
da su ipovi polako poeli da izlaze iz svojih leita.
119
189. Slika: Jedna memorijska kartica za PC raunare. Ove kartice su bile u upotrebi sve do pojave prvih
memorijskih modula (SIMM, a zatim DIMM)
Prvo su bili popularni moduli sa jednim redom izvoda, tj. SIMM (eng. Single Inline
Memory Module). Ovo zapravo znai da su moduli imali kontakte (tj. pinove) samo sa jedne strane
modula.32 FPM i EDO RAM su ve koristili SIMM module. Uglavnom postoje dve vrste SIMM
modula: modul sa 30 pina tj. izvoda, kontakta (Slike 190 i 191) i modul sa 72 pina (192. Slika).
190. Slika: 30-pinski FPM DRAM SIMM
32 Zapravo, ako pogledamo neki SIMM modul, uoiemo kontakte sa obe strane modula, ali su kontakti sa druge
strane samo duplikati.
120
191. Slika: 30-pinski PFM DRAM SIMM memorijski slotovi na jednoj matinoj ploi
192. Slika: 72-pinski EDO RAM SIMM
Meutim, kod Pentium Pro procesora se pojavio nov tip memorijskog modula: modul sa
dva reda izvoda, tj. DIMM (eng. Dual Inline Memory Module). Razlika izmeu SIMM-a i DIMM-a
je da su kontakti kod SIMM-a samo sa jedne strane modula, dok kod DIMM-a sa obe strane. Postoji
DIMM sa 168, 184 i 240 pinova (Slike 193, 194 i 195). Poev od SDRAM-a, svi tipovi DRAM-a
koriste DIMM module.
193. Slika: 168-pinski SDRAM DIMM
121
194. Slika: DDR3 SDRAM DIMM modul sa pasivnim hladnjakom
195. Slika: 240-pinski DDR3 DIMM memorijski slotovi na jednoj matinoj ploi
Memorijski moduli kod laptop raunara (napredni nivo)

Treba napomenuti da kod laptop raunara, memorijski moduli nose naziv SODIMM (eng.
Small Outline DIMM) koji su fiziki manji od DIMM modula. Kod ovih modula, i broj izvoda se
neto razlikuje u odnosu na DIMM module.
Tip (naziv) memorije
Tip modula za desktop

raunare
Tip modula za laptop raunare
FPM DRAM
30/70-pin SIMM
EDO RAM
72-pin SIMM
SDRAM
168-pin DIMM
144-pin SODIMM
DDR SDRAM
184-pin DIMM
200-pin SODIMM
DDR2 SDRAM
240-pin DIMM
200-pin SODIMM
DDR3 SDRAM
240-pin DIMM
204-pin SODIMM
122
to se tie fizikog izgleda, neki moduli imaju memorijske ipove samo sa jedne strane
modula, a neki sa obe strane. Naravno, sa donje strane modula se nalaze kontakti (tj. izvodi, pinovi),
i zato se ova donja strana zove kao kontaktna strana. Meutim, vanije je znati da je njihov fiziki
oblik razliit, to onemoguava umetanje memorijskog modula u pogrean tip memorijskog slota
(npr. SDRAM modul u DDR1 memorijski slot). Moduli nisu simetrini, to onemoguava da
obrnuto stavimo modul u slot. Neke vane informacije vezane za module:
168-pinski SDRAM DIMM ima irinu oko

13 cm. Iako je od SIMM-a sa 72 izvoda iri
za samo 2 cm, ima dva puta vie izvoda (jer
su kontakti sa obe strane). Modul ima po
jedan urez sa leve i desne strane, a sa
kontaktne strane postoje dva ureza (193.
Slika).
Fiziki izgled FPM DRAM i EDO

RAM modula (napredni nivo)
30-pinski FPM DRAM SIMM je imao
irinu otprilike 9 cm (Slike 190 i 191).
72-pinski EDO RAM SIMM je imao
irinu otprilike 11 cm. Na kontaktnoj strani
imao je jedan urez (192. Slika).
184-pinski DDR DIMM ima istu irinu

kao i SDRAM (znai 13 cm), ali je broj i
mesto ureza razliit. Pre svega, sa leve i
desne strane ima po dva ureza, a kod kontakata postoji samo jedan, u sredini.
240-pinski DDR2 i DDR3 DIMM irina je ponovo 13 cm. Imaju po dva ureza sa leve i
desne strane, i jedan urez kod kontakata (Slike 194 i 195). Iako nam se ini da su DDR1,
DDR2 i DDR3 moduli identini, to ipak nije sluaj, jer su urezi sa kontaktne strane na
razliitim pozicijama (196. Slika), to onemoguava stavljanje recimo DDR1 modula u
DDR2 ili DDR3 slot, i obrnuto.
Fiziki izgled SODIMM modula (napredni nivo)

Kod DDR SODIMM modula (za laptopove) je situacija slina, kao i kod DDR DIMM
modula. DDR SODIMM moduli imaju irinu otprilike 7 cm, ali su urezi sa kontaktne strane na
razliitim mestima (197. Slika), to onemoguava stavljanje recimo DDR3 SODIMM modula u
DDR2 SODIMM slot.
Zanimljivo je spomenuti da kod starih raunara koji su jo koristili SIMM module, nije bilo
dozvoljeno instaliranje samo jednog modula na matinu plou. Npr. kod Pentium raunara je bilo
potrebno instalirati dva EDO RAM modula da bi raunar radio. Noviji raunari koji su ve koristili
DIMM module (poev od SDRAM-a) su omoguili instaliranje samo jednog modula. Meutim,
ubrzo se pojavila jedna tehnologija pod nazivom Dual-Channel (u prevodu dupli kanal), koja
omoguava vee brzine memorije ukoliko se instaliraju dva identina modula na matinu plou. U
meuvremenu su se pojavili i ipsetovi sa tzv. Triple-Channel tehnologijom (vee brzine memorije
ukoliko se instaliraju tri modula).
196. Slika: Iako su DDR, DDR2 i DDR3 moduli slini, ipak postoje razlike
123
124
197. Slika: Slino, kao i kod raznih DDR modula za desktop raunare,
razlike postoje i izmeu raznih DDR SODIMM modula
125
ROM memorija
Ve smo ranije priali o ROM memoriji. Znai, re je o vrsti memorije koja se moe samo
itati, zato se esto naziva i kao itaka memorija (ROM, eng. Read-Only Memory). Kad priamo
o ROM memoriji, najee priamo o postojanoj memoriji, tj. o memoriji koja ne gubi podatke kad
nestane struje. Zato je ROM memorija idealna za skladitenje inicijalnog programa koji startuje
raunar. Ovaj program se zove BIOS, i nalazi se u tzv. BIOS ipu na matinoj ploi. Vredi
spomenuti da nije matina ploa jedini deo raunara sa ROM memorijom. I druge PCB kartice
mogu imati svoju ROM memoriju, a najtipiniji primer je grafika kartica33. Uglavnom oni delovi
raunara moraju imati ROM memoriju, ija inicijalizacija je pri ukljuenju raunara od sutinskog
znaaja, a grafike kartice spadaju u ovu kategoriju (ve pri izvravanju POST-a se vidi slika na
ekranu).
ROM memorije su nazvane ovako zato to je u njima ili nemogue ili teko upisivati
podatke. Znai, nije ba tano, kad kaemo da podatke u ROM memoriji moemo samo itati, a ne i
pisati. Naime, i ROM memorije imaju nekoliko tipova. Zaista, postoje ROM memorije koje se mogu
pisati samo jednom: u fabrici, u procesu proizvodnje. Meutim, neke druge vrste omoguavaju i
pisanje novih podataka po potrebi. Npr. za BIOS ip se esto koristi tzv. EEPROM tehnologija
(eng. Electronically Erasable Programmable ROM, u prevodu programabilni ROM sa
mogunou elektronskog brisanja). Re je o vrsti ROM memorije koja se moe obrisati pod
kontrolom softvera. Ovo je i potrebno, zato to proizvoai matinih ploa stalno izdaju nove,
poboljane verzije BIOS-a. Iako je pisanje sadraja u EEPROM mogue, sam proces je dosta
otean, zbog dva razloga: pre pisanja, memorija se mora posebno staviti u reim pisanja, a brzina
pisanja novog sadraja je jako spora (pisanje jednog MB-a podatka moe da potraje i minut).
Dananje matine ploe za BIOS koriste malo unapreenu varijantu EEPROM tehnologije
pod nazivom Flash ROM, to omoguava veu brzinu itanja i pisanja. Flash tehnologiju emo
uskoro detaljnije predstaviti.
Ke (SRAM) memorija
Od prethodno navedena tri tipa operativnih memorija (RAM, ROM i ke) ostao je jo samo
ke. O ke memoriji smo ve priali, znai, re je o memoriji koja stoji izmeu procesora i RAM
memorije. Poboljava performanse raunara, budui da je mnogo bri od RAM memorije, pa kad
procesoru zatreba neki podatak ili program, prvo e uvek gledati u ke memoriji, a RAM memoriji
e pristupiti kad traeni podatak nije u ke memoriji.
Ke memorija je zapravo jedan tip RAM memorije, ali nije dinamiki (DRAM), nego statiki
RAM (tj. SRAM, eng. Static RAM). SRAM je dobio naziv po tome to mu nije potrebno redovno
osveavanje, za razliku od DRAM-a. Osim to ne zahteva osveavanje, SRAM je mnogo bri od
DRAM-a i moe sasvim dobro da dri korak sa dananjim procesorima. Za realizaciju jednog bita,
umesto para tranzistor-kondenzator, koriste se est tranzistora. Primena tranzistora umesto
kondenzatora uinila je osveavanje nepotrebnim, zato to nema vie kondenzatora koji vremenom
gube svoje naelektrisanje. Sve dok postoji napajanje, SRAM e pamtiti ono to je smeteno u njemu.
Postavlja se onda pitanje, zato se ne koristi SRAM umesto DRAM-a? Zato to je SRAM fiziki vei
u odnosu na DRAM, tj. ima manju gustinu u odnosu na DRAM. Drugi razlog je, meutim, jo
oigledniji: cena. SRAM je mnogo skuplji u odnosu na DRAM. Prema tome, zameniti itav DRAM
sa SRAM-om je gotovo nemogue, ali su inenjeri ipak uspeli da iskoriste SRAM na raunarima.
Naime, razlike u brzinama procesora i DRAM memorije su jako velike. Da ne bi DRAM memorija
33 Dodue, kod grafikih kartica se umesto BIOS-a koristi termin firmware.
126
nepotrebno usporila raunar, implementirana je mala ali efikasna SRAM memorija izmeu
procesora i DRAM memorije. Ova memorija se zove ke (fran. Cache) memorija.
Ve smo par puta spomenuli, kako ke funkcionie. Ono to je vano u implementaciji ke
memorije je predvianje ta e procesoru zatrebati sledee. Zato se uspenost ke memorije
izraava u koeficijentu ili razmeri pogodaka (eng. Hit Ratio), i predstavlja odnos izmeu dve
vrednosti: ke pogodaka i ke promaaja. Ke pogodak (eng. Cache Hit) se deava kad su podaci,
potrebni procesoru, unapred uitani iz DRAM memorije. S druge strane, ke promaaj (eng. Cache
Miss) se deava, kad ke kontroler nije predvideo traen podatak, pa sad procesor mora da ga
proita iz DRAM memorije.
Zato je optimizacija ke memorije od presudnog znaaja. No pored optimizacije, moda je
najsigurnije reenje poveati koliinu ke memorije. Zato je ke memorija kod savremenih
raunara podeljena na tzv. nivoe, tj. na stepene (eng. Level). Kod modernih raunara postoje tri
stepena kea:
1. L1 (ke prvog stepena; prvostepeni ke; primarni ke) moe se nazvati i kao
unutranji ke, jer je uvek integrisan u sam ip procesora. Ovo je najbri ke, ali ima i
najmanji kapacitet. Ako se seamo, prvi procesor sa L1 keom je bio Intel 486.
2. L2 (ke drugog stepena; drugostepeni ke; sekundarni ke) originalno je nosio naziv
spoljanji ke, jer nije bio deo procesora, nego matine ploe. Meutim, od 1999. godine,
i Intel i AMD su odluili da integriu ovaj ke u sam procesor, slino kao L1 ke. L2 ke je
neto sporiji u odnosu na L1, ali ima i neto vei kapacitet.
3. L3 (ke treeg stepena; treestepeni ke; tercijarni ke) iako se prvi L3 ke pojavio ve
2001. godine na elitnim, skupim procesorima, ubrzo je i nestao, budui da je dosta poveao
cenu procesora, a nije uspeo da povea performanse raunara (umesto toga su proizvoai
procesora poveali kapacitet L2 kea). Meutim, L3 se opet pojavljuje 2007. godine kod
viejezgarnih procesora, i od tada je deo svakog procesora sa dva ili vie jezgra. Namena L3
kea je da postoji jedan ke koji se moe zajedniko koristiti od strane svakog procesorskog
jezgra. Zato ponekad nosi i naziv podeljen ili erovan (eng. Shared) ke.
Virtuelna memorija (napredni nivo)

Kod ke memorije, ali i kod hijerarhije memorije smo ve spomenuli nain pristupa
podacima. Ako procesor ne moe nai podatak u ke memoriji, pogledae u RAM memoriji.
Meutim, ako traenog podatka nema ni u RAM memoriji, onda je potrebno pogledati spoljnu
memoriju, u ovom sluaju, hard disk. Logino je da kad ukljuimo raunar, svi potrebni programi i
podaci e se prvo uitati sa hard diska, jer za razliku od operativne memorije, hard disk je trajna
memorija. Meutim, operativne memorije nikada nema dovoljno. Npr., ako u operativnom sistemu
pokrenemo gomilu programa, jednom emo stii do situacije da su programi i podaci popunili
itavu RAM memoriju. Tada umesto da operativni sistem ispie poruku da nema dovoljno memorije,
zahtevajui da zatvorimo neke programe, operativni sistem e i dalje pustiti da se slobodno pokrenu
novi programi. Ovo je mogue zahvaljujui tzv. virtuelnoj memoriji.
Virtuelna memorija predstavlja specifian spoj RAM memorije i hard diska. Virtuelna
memorija je zapravo proirenje RAM memorije dodatnim memorijskim prostorom koji se zapravo
nalazi na hard disku. Dok se podacima iz RAM memorije pristupa pomou tzv. fizikih ili
primarnih adresa, podacima iz virtuelne memorije se pristupa pomou tzv. virtuelnih ili
127
sekundarnih adresa. Meutim, nain pristupa podacima je identian. Naime, stranice34 postoje
podjednako i kod RAM i kod virtuelne memorije.
Meutim, poznato je da je brzina hard diska mnogo sporija u odnosu na RAM memoriju, i
zato nije svejedno na koji nain se koristi virtuelna memorija. Po pravilu, pisanje i itanje podataka
i programa se vri na sledei nain. Pri prvom pristupu nekom podatku, on se kopira u RAM
memoriju. Kada se RAM memorija popunila ili se primeuje da se neki podaci ili programi ne
koriste ve due vreme (mada je program jo uvek otvoren), tada se taj program ili podatak
prebacuje u sporiju virtuelnu memoriju da bi bra RAM memorija imala prostora za vanije stvari.
Kad neaktivan podatak ili program odjednom ponovo zatreba procesoru, on se prebacuje nazad u
RAM memoriju radi breg pristupa.
Najbolje u virtuelnoj memoriji je to da je skroz automatizovan, pa korisnik ni ne primeuje
da ga zapravo koristi. Meutim, za korienje virtuelne memorije je potrebna podrka operativnog
sistema. Veina operativnih sistema podrava i preporuuje korienje ove memorije, pa tako i
Microsoft Windows.
34 Stranice smo spomenuli ranije, pogledati tipove DRAM-a.
128
Spoljanje memorije
Kad priamo o spoljanjim memorijskim ureajima, pre svega mislimo na hard disk, floppy
diskete i optike ureaje. Naravno, termin spoljanji moe izazvati neke zablude, jer ljudi
uglavnom misle na ureaje koji nisu deo kuita, tj. nalaze se izvan njega. Ovo je donekle i tano,
jer i pravi eksterni memorijski ureaji (npr. USB stick) spadaju u ovu grupu. Meutim, termin
spoljanji u ovom sluaju obuhvata one memorije koje nisu operativne, tj. osnovne. Poto su sve
operativne memorije ili na procesoru (registri, ke), na matinoj ploi (ROM) ili se stavlja direktno
na matinu plou (RAM), moe se rei da je re spoljanja tana dok se misli na matinu plou.
Dakle, svaka memorija koja nije na matinoj ploi i koja se ne stavlja na matinu plou, je
spoljanja. Ovo je tano i za hard diskove, i za optike ureaje i za floppy jedinice, budui da se
poveu sa matinom ploom pomou kablova. Drugi, alternativni nazivi za spoljanje memorije su
jo: masovna memorija, sekundarna memorija, itd. Vano je napomenuti i to da dok operativna
memorija slui samo za privremeno uvanje podataka i programa (sem ROM memorije), spoljanja
memorija slui iskljuivo za trajno uvanje podataka (ak i kad nestane struje).
Pre nego to preemo na pojedinano predstavljanje spoljanjih memorija, potrebno je prvo
pogledati kako se oni vezuju na matinu plou. Ve smo spomenuli IDE (ATA, PATA) i SATA
interfejs. Meutim, za prikljuenje ovih ureaja na ove prikljuke, potrebno je proiriti prethodno
znanje. Zato emo ih ponovo navesti.
PATA (ATA, IDE)

Predstavlja paralelni prenos podataka izmeu raunara i spoljanjih memorijskih ureaja.
ATA standard je preao dug put od njegovog predstavljanja 1986. godine, i doiveo je ak 8
revizija.35 Meutim, danas je dosta potisnut od strane novog SATA standarda, budui da danas
veina modernih matinih ploa uopte nema ATA prikljuke, iako je jo pre par godina bio
standardni deo svake matine ploe.
Da bismo povezali jedan spoljanji memorijski ureaj sa matinom ploom, potrebna su dva
kabla: jedan kabl za napajanje, i jedan drugi za prenos podataka. Naravno, podrazumeva se da i sam
memorijski ureaj mora biti kompatibilan sa ATA standardom, budui da SATA ureaji koriste neke
druge kablove. Kabl za napajanje kod ATA ureaja je obian 4-pinski molex konektor, a kabl za
prenos podataka je iroki ATA kabl. Konektor za ATA kabl (i na matinoj ploi, ali i na samom
ureaju) sadri pinove tj. iglice poreane u dva reda, 20 iglica po redu, tj. ukupno 40 iglica. I
konektor, ali i kabl esto ima tzv. voicu kako ne bismo mogli pogreno (obrnuto) prikljuiti kabl u
prikljuak. Ovo se postie na dva naina (Slike 198 i 199):
izvadi se jedna iglica na sredini prikljuka (a odgovarajua rupa na kablu se blokira), a drugi
nain je
stavljanje jednog ispupenja na vrh kabla (i odgovarajueg ureza na konektoru).
35 Ove revizije nose nazive ATA-1, ATA-2, do ATA-8. Mi ih neemo dalje opisivati, dovoljno je znati da je svaka
sledea revizija bila na neki nain bolja od prethodne.
129
198. Slika: Zadnja strana jednog ATA hard diska. Kod ATA konektora za prenos podataka, primeuju se tzv.
voice: jedna iglica na sredini fali, a sa gornje strane imamo i jedan urez.
199. Slika: Kraj ATA kabla (za prenos podataka) sa voicama: jedan pin na sredini je blokiran, a
na vrhu se nalazi jedno ispupenje
U upotrebi su dva tipa ATA kabla: 40-ini i 80-ini. 80-ini omoguava neto vee brzine
pri prenosu podataka, i koristi se kod novijih ATA standarda. Meutim, mogue je koristiti 80-ini
kabl i kod starijih ATA standarda, pa kad god je to mogue, uvek bi trebalo da koristimo 80-ini
ATA kabl. esto je prva ica na kablu obojena u neku boju (najee crvenu), to je zapravo jo
jedna voica za pravilno stavljanje kabla u konektor hard diska. Naime, jedna ica je kod molex
konektora takoe obojena u crveno. Kablove smo pravilno umetnuli, kad je rastojanje izmeu ovih
crvenih ica najmanje (200. Slika).
130
200. Slika: Ako dobro pogledamo, jedna ica je i kod ATA kabla i kod molex-a obojena u crveno.
Kablove smo dobro umetnuli, kad je rastojanje izmeu ovih crvenih ica najmanje.
Ve smo ranije spomenuli da jedan PATA prikljuak na matinoj ploi moe opsluiti do dva
ATA memorijska ureaja, tj. na jedan prikljuak moemo prikljuiti do dva ureaja (201. Slika,
donji kabl). Budui da na matinim ploama uglavnom postoje dva ATA prikljuka36, to znai da na
matinu plou moemo prikljuiti najvie etiri ATA ureaja. Prvi prikljuak se zove primarni (eng.
Primary) ATA prikljuak, a drugi se zove sekundarni (eng. Secondary).37
Meutim, iako je na jedan ATA prikljuak mogue prikljuiti do dva ureaja, to ne znai da
je mogu istovremeni protok podataka od strane oba ureaja. Zapravo, samo jedan od ovih ureaja
moe biti aktivan u jednom trenutku vremena. Kontroler na spoljanjem ureaju zato mora znati da
li je primljena naredba namenjena njemu ili drugom prikljuenom ureaju. Zato se svakom
spoljanjem ureaju dodeljuje jedna uloga: jedan od ureaja e se proglasiti glavnim tj. Master, a
drugi sporednim, tj. Slave. Postavlja se onda pitanje, ako imamo vie ureaja, koji ureaj da
proglasimo glavnim i koji sporednim? Dati odgovor na ovo pitanje je dosta teko, jer zavisi od broja
i tipa ureaja, ali sledee preporuke mogu pruiti pomo:
Ako na jednom ATA kablu imamo samo jedan ureaj, taj ureaj se obavezno mora proglasiti
glavnim (master), bez obzira da li je taj ureaj neki hard disk ili optiki ureaj.
Ako elimo na matinu plou prikljuiti dva ureaja, preporuuje se da svaki od njih
zauzme svoj prikljuak, tj. da na prvi prikljuak prikljuimo prvi ureaj, a na drugi
prikljuak drugi ureaj. Tada oba ureaja moraju biti master.
Hard disk sa operativnim sistemom bi trebalo da bude primarni master.
36 Kad su SATA ureaji poeli polako da potisnu PATA standard, proizvoai matinih ploa su prvo izbacili
sekundarni ATA prikljuak, a na kraju su izbacili oba.
37 Na matinim ploama se esto moe nai i naziv IDE1 (za primarni ATA) i IDE2 (za sekundarni ATA).
131
Neki strunjaci ne preporuuju kombinovanje hard diska i optikog ureaja na jedan

prikljuak, budui da je optiki ureaj sporiji od hard diska. Sporiji ureaj moe usporavati
bri ureaj ako su prikljueni na isti prikljuak.
Ako je ipak potrebno da se kombinuje hard disk sa optikih ureajem, hard disk mora da
bude master, a optiki ureaj slave.
Na osnovu ovih preporuka ve nije tako teko da ureajima dodelimo odgovarajuu ulogu.
Neka pretpostavimo da imamo sledee situacije:
1 ureaj (uglavnom hard disk sa operativnim sistemom) neka bude primary master.
2 ureaja (dva hard diska, ili hard disk plus optiki) hard disk sa operativnim
sistemom da bude primary master, drugi ureaj da bude secondary master.
3 ureaja (dva hard diska i jedan optiki) hard disk sa operativnim sistemom da bude
primary master, drugi hard disk da bude primary slave, a optiki ureaj da bude secondary
master.
3 ureaja (jedan hard disk i dva optikih) hard disk sa operativnim sistemom da bude
primary master, prvi optiki ureaj da bude secondary master, a drugi optiki ureaj da bude
secondary slave. Od dva optikih ureaja bri proglasiti master-om (npr. rezai su bri od
itaa).
4 ureaja (dva hard diska i dva optikih) hard disk sa operativnim sistemom da bude
primary master, drugi hard disk da bude primary slave, prvi (bri) optiki ureaj da bude
secondary master, a drugi (sporiji) optiki ureaj da bude secondary slave.
4 ureaja (tri hard diska i jedan optiki) hard disk sa operativnim sistemom da bude
primary master, a od preostalih dva hard diska bri da bude primary slave, a sporiji da bude
secondary master. Optiki ureaj da bude secondary slave.
Ostaje jo samo, kako narediti ureaju da bude glavni ili sporedni? Za ovu potrebu slue
jumper-i (kratkospojnici) na samom ureaju. Pomou njih, ureaj se moe staviti u tri stanja:
master, slave i tzv. CS (eng. Cable Select, u prevodu kablovski izbor). Prva dva stanja ne
zahtevaju dodatna objanjenja, a tree stanje (CS) omoguava raunaru da sam izabere ulogu na
osnovu kabla, tj. koji kraj kabla smo umetnuli u ureaj. Meutim, neki ATA kablovi nemaju ovu
funkcionalnost, a ako imaju, nemaju jasnu oznaku. Za oznaavanje se danas najee koriste boje.
Plavi (ili zeleni) prikljuak se stavlja u ATA konektor na matinoj ploi. Crni prikljuak se stavlja u
onaj ureaj koji e se proglasiti kao master. Sivi prikljuak se stavlja u onaj ureaj koji e se
proglasiti kao slave. Plavi (ili zeleni) prikljuak se nalazi na jednom kraju kabla, crni (master)
prikljuak se nalazi na drugom kraju kabla, a sivi (slave) prikljuak je na sredini. Meutim, ako na
prikljucima ne pie jasno da li su master ili slave, a nemaju ni kolornu oznaku, preporuuje se
runo stavljanje jumper-a u master ili slave stanje. Nain stavljanja jumper-a se razlikuje od
proizvoaa do proizvoaa, ali je jasno naznaen na samom ureaju, pa postavljanje jumper-a ne
bi trebalo da bude problem.38
38 Takoe je vano zapamtiti da ako se eli koristiti CS reim za automatski izbor uloga, oba ureaja na kablu moraju
biti u CS reimu.
132
201. Slika: Kao to se moe videti, veina ATA kabla (donji kabl) ima tri prikljuka, to omoguava prikljuenje
do dva ATA ureaja na jedan ATA prikljuak na matinoj ploi. Plavi (ili ponekad zeleni) prikljuak (sleva) se
prikljuuje na matinu plou. Crni prikljuak (zdesna) je rezervisan za master ureaj, a sivi (u sredini, pored
crnog prikljuka) za slave ureaj. Takoe se primeuje da je sivi prikljuak mnogo blii crnom prikljuku, nego
plavom.
Iznad ATA kabla se nalazi jedan SATA kabl, koji je, kako se moe videti, mnogo tanji i ui u odnosu na ATA kabl.
Naini prenosa podataka kod ATA standarda (napredni nivo)

Na kraju jo treba spomenuti da kod ATA standarda postoje dva naina prenosa podataka
izmeu raunara i spoljanjeg ureaja:
PIO (eng. Programmed I/O, u prevodu programirani ulaz/izlaz) kad se proita neki
podatak sa memorijskog ureaja, taj podatak se prvo prenosi u procesor koji ga prenosi
dalje u RAM. Postupak je isti i pri upisu podataka, samo u obrnutom smeru. Ovaj nain
prenosa podataka je nepraktian, jer je spor i nepotrebno optereuje procesor.
DMA (eng. Direct Memory Access, u prevodu direktan pristup memoriji) omoguava
direktni prenos podataka sa ureaja u RAM memoriju, bez angaovanja procesora. Ovaj
nain prenosa je bri i ne optereuje procesor. Postoji i unapreena varijanta DMA reima
pod nazivom UDMA (eng. Ultra DMA).
SATA
Predstavlja serijski prenos podataka
izmeu raunara i spoljanjih ureaja. Predstavljen
2003. godine, SATA standard je polako, ali sigurno
poeo da potiskuje stari ATA standard. Danas
veina modernih matinih ploa uopte nema
PATA podrku, a na tritu se sve tee mogu nai
PATA hard diskovi i optiki ureaji. SATA standard
Brzine kod SATA standarda

(napredni nivo)
SATA 1 se esto naziva i kao SATA150, jer omoguava prenos podataka
brzinom do 150 MB/s (150 MB u sekundi).
SATA 2 (ili SATA-300) moe da
prenosi podatke brzinom do 300 MB/s.
SATA 3 (tj. SATA-600) moe dostii
brzine do 600 MB/s.
133
je do sad doiveo tri revizije: SATA 1 (esto se zove i kao SATA-150), SATA 2 (ili SATA-300) i
SATA 3 (tj. SATA-600).
Kao to ve znamo, SATA
kablovi su skroz razliiti u odnosu na
PATA kablove. to se tie strujnog
kabla, koristi se standardizovan 15pinski SATA strujni kabl koji
formira slovo L. Raniji SATA hard
diskovi i optiki ureaji su imali na
sebi ne samo SATA strujni kabl, nego i
obini 4-pinski molex konektor radi
kompatibilnosti
sa
starijim
napajanjima koji jo nisu imali SATA
strujni kabl, ali noviji SATA ureaji
imaju iskljuivo SATA strujni
konektor. Iako deluje logino, ipak je 202. Slika: Adapter koji pretvara molex u SATA strujni prikljuak
vano napomenuti da kod onih SATA
ureaja koji jo imaju oba strujna
prikljuka, nikad se ne smeju upotrebiti oba, jer rizikujemo da emo unititi hard disk! Znai, uvek
bi trebalo da koristimo ili SATA strujni prikljuak, ili molex, ali nikad oba. Naravno, ovo su i
proizvoaci uvideli, pa su molex konektori relativno brzo nestali sa ovih hard diskova. Umesto toga,
ako napajanje nema odgovarajui SATA strujni prikljuak, mogu se kupiti adapteri, koji konvertuju
molex u SATA strujni prikljuak (202. Slika).
to se tie kabla za prenos podataka, koristi se 7-pinski SATA kabl za podatke (201. Slika,
gornji kabl) koji takoe formira slovo L (204. Slika). Prikljuak strujnog SATA kabla je skoro
duplo iri od SATA kabla za podatke, pa se lako razlikuju (203. Slika). Takoe, slovo L iskljuuje
simetrinost kablova, to onemoguava da obrnuto fiksiramo kabl.
203. Slika: Zadnja strana jednog SATA optikog ureaja
134
Kompatibilnost SATA standarda sa starim, AHCI i pojam Hotplugging-a

(napredni nivo)
SATA standard je pre svega zamiljen da zameni stari PATA standard, ali i da odri
kompatibilnost sa starijim ureajima. Naravno ovo se ne odnosi na fiziki izgled, nego na
unutranju emulaciju (tj. simulaciju). Naime, postoji verovatnoa da stariji operativni sistemi ne
prepoznaju SATA hard disk. Tada se u BIOS SETUP-u moe ukljuiti opcija za kompatibilnost
(esto je oznaena kao IDE ili kao Legacy), nakon ega e ureaj zapravo biti prepoznat kao
PATA ureaj sa UDMA reimom prenosa podataka. Ovo omoguava da se prepozna ureaj i od
strane starijih operativnih sistema.
Meutim, ideja je bila da se i proire funkcionalnosti SATA ureaja. Tako je SATA
specifikacija dobila jedan novi interfejs pod nazivom AHCI (eng. Advanced Host Controller
Interface), koji proiruje funkcije SATA ureaja sa nekim novim sposobnostima, kao to su uteda
energije ili tzv. Hotplugging. Hotplugging u sutini oznaava mogunost prikljuenja ili vaenja
SATA ureaja bez potrebe iskljuenja raunara. Za ovu svrhu je kreiran novi prikljuak pod
nazivom eSATA (eng. External SATA, u prevodu spoljanji SATA) koji se stavlja na zadnju ili
prednju stranu kuita. eSATA prikljuak zahteva i poseban eSATA kabl da bi funkcionisao (205.
Slika).
Za razliku od PATA standarda koji omoguava prikljuenje do dva ATA ureaja na jedan ATA
prikljuak na matinoj ploi, kod SATA standarda to nije dozvoljeno. Znai, na jedan SATA
prikljuak moemo prikljuiti tano jedan SATA ureaj. Ovo reava problem podeavanja
master/slave uloge kod ureaja, i zato veina SATA hard diska vie nema jumper-e za podeavanje
istih.39
204. Slika: SATA kabl...
205. Slika: ...i eSATA kabl
U sledeim delovima emo se malo detaljnije upoznati sa nekim spoljanjim ureajima.
39 Ipak, ovo ne mora da bude istina, jer neki SATA hard diskovi ipak imaju jumper. Naime, neki SATA 2 hard diskovi
nisu mogli da komuniciraju sa starijim SATA 1 matinim ploama, pa se esto desilo da raunar nee ni da se
ukljui, ili ako hoe, nije hteo da prepozna hard disk. Zato su ovi hard diskovi doli sa jumper-om za limitaciju. Bez
jumper-a su ovi hard diskovi radili po SATA 2 specifikaciji, a stavljanjem jumper-a po SATA 1 specifikaciji.
135
Floppy ureaj (napredni nivo)

Floppy diskete su ranije predstavljale pravi nain prenosa podataka izmeu raunara.
Meutim, danas ih skoro niko ne koristi, jer su njihovu ulogu preuzeli optiki diskovi, a odnedavno
i USB stick-ovi.
Princip rada floppy ureaja, dimenzije i kapacitet smo ve spomenuli u prvom modulu.
Danas se floppy ureaji koriste od strane servisera za dijagnostiku kvarova u sluaju da se ne moe
podii operativni sistem, budui da su floppy ureaji jako standardizovani kod starijih matinih
ploa.
Hard disk (tvrdi disk)

Hard disk je najpopularniji i najmasovnije korien spoljanji memorijski ureaj. Slino
floppy disketi, zasniva se na feromagnetizmu, ali umesto jedne ploe sad imamo vie, a ni ploe
nisu od plastike, nego od metala, to omoguava mnogo veu gustinu za smetanje podataka, ali i
mnogo veu brzinu za pristup podacima, budui da se i ploe vrte bre. Hard diskovi su preli
ogroman put od njihovog prvog pojavljivanja 1956. godine. Njihova cena je ranije bila jako visoka,
ali su danas dosta jeftini.
206. Slika: Jedan stari 5.25-inni hard disk sa jednim 2.5-innim hard diskom
Princip rada hard diska smo ve spomenuli u prvom modulu, pa ga sad neemo ponovo
navesti. Umesto toga, vie nas zanimaju specifikacije hard diska, jer ako elimo kupiti novi hard
disk, moramo znati, ta znae ti razni podaci u opisu modela. to se tie specifikacija, one su
sledee:
Kapacitet kad se pojavio prvi PC 1981. godine, ve su postojali hard diskovi kapaciteta 5
MB, a danas su uobiajeni diskovi kapaciteta 1.5 2 TB, ali se mogu kupiti i hard diskovi do
10 TB prostora.
136
Fizike dimenzije fizike dimenzije hard diskova su sreom standardizovane, to je

vano, jer inae ne bismo mogli da ih stavimo u kuite raunara. Veliine se mere u inima,
a umesto da se meri veliina samog hard diska, meri se veliina unutranje ploe. Kod prvih
PC raunara su u opticaju bili hard diskovi veliine 5.25 ina (13.3 cm), ali se danas vie ne
koriste (206. Slika). Neto kasnije su se pojavili 3.5 inni (8.9 cm) hard diskovi, koji danas
predstavljaju najpopularniju veliinu kod desktop raunara. 2.5 inni (6.3 cm) hard diskovi
su jo novijeg datuma, i zbog njihove male veliine, idealni su za laptopove, pa dananji
laptop raunari koriste ovakve hard diskove. Iako postoje i druge veliine, budui da nisu
popularne, nee biti navedene.
Performanse brzina hard diska uglavnom zavisi od brzine obrta diskova. Brzina obrta
diskova se meri u rpm (eng. Revolutions/Rotations Per Minute, u prevodu rotacija po
minuti). Hard diskovi su u 1990-im godinama uglavnom radili na 5400 rpm, danas je ta
brojka 7200 rpm, a kod
najbrih hard diskova moe
Malo detaljnije o performansama i
postii i 15000 rpm.
Pouzdanost
iako
proizvoai
vole
da
pouzdanost hard diska opiu
pomou MTBF (eng. Mean
Time Between Failures, u
prevodu proseno vreme
izmeu kvarova), moda bolji
nain procene pouzdanosti
hard diska je moda duina
garancije. Ranije su hard
diskovi bili mnogo pouzdaniji,
pa su proizvoai dali ak i 5
godina garancije, pa su
vremenom smanjili na 3, a
danas neki modeli dolaze sa
svega 2 godine garancije.
pouzdanosti hard diska (napredni nivo)
Ono to zapravo odreuje performanse hard

diska je brzina prenosa i proseno vreme pretraivanja.
Brzina prenosa (eng. Transfer Rate) predstavlja
prosenu brzinu itanja ili pisanja podataka od strane
hard diska, i meri se u MBps (to vei, to bolje). S druge
strane, proseno vreme pretraivanja (eng. Average
Seek Time) predstavlja proseno vreme potrebno da se
glave premeste sa jednog cilindra na bilo koji drugi
cilindar, i meri se u milisekundima ms (to manje, to
bolje).
A to se tie pouzdanosti, MTBF je ista
teorijska procena, pa na ovu brojku ne treba obratiti
panju.
Vredi spomenuti, da su u dananje vreme sve vie popularni i tzv. eksterni hard diskovi
(207. Slika). Ovi hard diskovi se sastoje od plastine ili metalne kutije i od samog hard diska koji se
nalazi unutar nje (koriste se hard diskovi veliine 3.5 ili 2.5 ina). Povezuju se sa raunarom
pomou USB ili eSATA kabla (zavisno od modela). Moemo ih smatrati i kao veliki USB stick-ovi
sa velikim kapacitetom. Eksterni hard diskovi su idealni za transportovanje velikih koliina
podataka izmeu dva fiziki udaljena raunara. Treba napomenuti da iako proizvoai ovih ureaja
mogu biti raznovrsni (kao to je Transcend na Slici 207), sam hard disk se dobavlja od nekog
proizvoaa hard diska (Western Digital, Seagate ili Toshiba).
Treba napomenuti da se eksterni hard diskovi mogu dobiti i bez hard diska, i tada nose naziv
rack ili docking stanica, zavisno od tipa. Rack (208. Slika) jako lii na pravi eksterni hard disk, ali
je sama kutija prazna, a hard disk (veliine 3.5 ili 2.5 ina) se mora posebno kupiti. Rack se koristi
vrlo jednostavno: prvo se otvara kutija, stavlja se odgovarajui hard disk, zatim se kutija zatvara, i
na kraju samo treba prikljuiti ureaj na raunar. S druge strane, docking stanica (eng. Docking
Station) izgleda neto drugaije (209. Slika). Naime, ova stanica najvie lii na neku stariju konzolu
sa rupom u koju se stavlja hard disk (poput kertrida), i time se prikljuuje na stanicu.
137
207. Slika: Pravi eksterni hard disk se sastoji od kutije i od samog

hard diska
208. Slika: Rack
209. Slika: i docking stanica za hard disk
138
Optiki ureaji (CD, DVD, BD)

Malo detaljnije o optikim diskovima (napredni nivo)
Optiki ureaji se zasnivaju na laserskoj tehnologiji, a ne na feromagnizmu, prema tome,
njihov princip rada je dosta razliit u odnosu na floppy diskete i hard diskove. Meutim, njihova
niska cena, rasprostranjenost i relativno dug vek trajanja ini ih popularnim. Princip rada CDROM diskova je ve poznat iz prvog modula. Iako CD-R i CD-RW diskovi rade neto drugaije u
odnosu na CD-ROM, sve se svodi na nain odbijanja laserskog zraka sa donje povrine diska,
ime se registruju binarne nule i jedinice. Poznate vrste optikih diskova su:
CD (eng. Compact Disc, u prevodu kompaktni disk) prva vrsta optikih diskova, CD,
je nastao 1978. godine od strane dve kompanije: Philips i Sony. Tipini kapacitet CD-a je
700 MB. Postoji u tri varijante:
CD-ROM (eng. CD-Read Only Memory) diskovi se narezaju u fabrikama,
presovanjem.
CD-R (eng. CD-Recordable) diskovi su prazni, a da bismo popunili sadrajem,
moramo ih staviti u ureaj za rezanje CD-a. Znai, oni se narezaju pomou laserskog
zraka. Meutim, na ove diskove moemo snimati samo jednom.
Ako elimo da disk ima i osobinu brisanja i ponovnog rezanja, potrebno je kupiti CDRW (eng. CD-Rewritable) disk.
DVD (eng. Digital Versatile Disc, u prevodu digitalni vienamenski disk) DVD je u
sutini poboljan CD sa veom gustinom, to omoguava skladitenje vee koliine
podataka. Kapacitet iznosi 4.7 GB za jednoslojni DVD, odnosno 8.5 GB za dvoslojni.
Nastao je od strane velikog konzorcijuma sa nekoliko desetina kompanija ukljuujui
Hitachi, Pioneer, Toshiba, Philips i Sony. Meutim, neke kompanije (pre svega Philips i
Sony) nisu bile saglasne sa nekim stavkama, pa su napustile forum, i napravile svoj format
pod nazivom DVD+. Tako danas imamo DVD i DVD+ format, ali su sreom oba formata
podrani od strane dananjih DVD-rezaa. Oba formata su dostupni u ROM, R i RW
varijantama, znai, postoje sledee varijante: DVD-ROM, DVD-R, DVD-RW, DVD+ROM,
DVD+R i DVD+RW.
BluRay ili BD (eng. BluRay Disc) predstavljen 2002. godine od strane kompanije Sony,
BD se donekle razlikuje od prethodnih tipova, jer za razliku od CD-a i DVD-a koji koriste
crveni laser, BD koristi plavi laser. Ovo omoguava jo veu gustinu, tj. jo vei kapacitet,
koji iznosi 25 GB za jednoslojni, odnosno 50 GB za dvoslojni. Slino, kao i kod
prethodnih tipova, BluRay diskovi su dostupni u BD-ROM i BD-R varijantama, meutim,
za oznaavanje BD diska sa mogunou ponovnog pisanja podataka, umesto sufiksa RW,
koristi se sufiks RE (eng. Recordable Erasable, u prevodu pisanje brisanje). Znai, BD
diskovi sa mogunou ponovnog pisanja podataka se oznaavaju sa BD-RE.
Zanimljivo je da je BD imao estoku konkurenciju: HD-DVD (eng. High
Definition/Density DVD). Tehnologiju su izmislili Toshiba i NEC, i iako je BD bio
superiorniji, HD-DVD je bio neto jeftiniji i kompatibilniji sa DVD tehnologijom.
Meutim, bitku je na kraju dobio Sony, tj. BD, pa su HD-DVD diskovi i ureaji nestali sa
trita. Kapacitet HD-DVD-a je bio 15 GB za jednoslojni, odnosno 30 GB za dvoslojni.
139
to se tie optikih ureaja, postoje itai i rezai diskova. itai omoguavaju samo itanje
odreenih vrsta diskova, dok rezai mogu da ih itaju i reu (tj. da piu podatke na disk). Ureaji su
uglavnom kompatibilni sa starijim tipovima diskova, tako npr. ako kupimo DVD-reza, on e itati i
rezati ne samo DVD i DVD+, nego i CD diskove. Meutim, to nije uvek sluaj sa BD-rezaima,
jer postoje takvi modeli, koji vie nemaju mogunost narezivanja CD, nego samo DVD diskova, pa
prilikom kupovine na ovo trebamo obratiti panju. Takoe postoje i tzv. combo ureaji, npr. DVDCombo ureaj. DVD-Combo ureaj omoguava itanje CD i DVD diskova, ali to se tie pisanja,
mogue je pisati samo na CD, ali ne i na DVD. Znai, DVD-Combo ureaj predstavlja kombinaciju
CD-rezaa i DVD-itaa. Slino je i sa BD-Combo ureajima, koji predstavljaju kombinaciju DVDrezaa i BD-itaa.
Vano je jo spomenuti brzinu itanja i rezanja. Brzina se meri u MBps, ali se kratko
oznaava sa tzv. x-brzinom, pa tako postoje brzine 1x, 2x, 4x, itd. Ovo se odnosi i na brzinu itanja
podataka sa diska, ali i na brzinu pisanja podataka na disk. Meutim, x-brzine se razlikuju od tipa
diska: x1 kod CD-a oznaava 150 KBps, kod DVD-a oznaava 1.32 MBps, a kod BD-a 4.5 MBps.
Iako se rezanje diskova na veim brzinama ini loginom odlukom, ne preporuuje se ukoliko je
pouzdanost diska od sutinskog znaaja (vee brzine smanjuju kvalitet pisanja). Prema tome,
preporuena brzina rezanja CD diskova je 24x, kod DVD-a 8x, a kod BD-a 2x ili eventualno 4x.
Optiki ureaji se povezuju sa matinom ploom preko PATA (tanije, ATAPI) ili SATA
standarda, pri emu danas dominiraju SATA-varijante.
Flash i SSD ureaji

Predstavljaju jedan nov nain skladitenja podataka koji je u poslednjim godinama sve
popularniji. Re je o memorijskim ureajima koji se zasnivaju na tzv. flash memorijskoj
tehnologiji. Ovu tehnologiju je izmislila kompanija Toshiba poetkom 1980-ih, ali u to vreme nije
uvidela njen znaaj, pa je Intel 1988. godine predstavio svoju alternativnu (ali efektivno istu)
tehnologiju, i tako je postao lider u ovom polju. Flash memorija je vrsta postojane memorije (tj.
memorije koja zadrava podatke nakon iskljuenja raunara), i najvie lii na EEPROM memoriju,
tj. ROM memoriju koja se moe brisati po potrebi. Moe se rei da je flash memorija negde izmeu
RAM i ROM memorije, znai, podaci se mogu i itati i pisati, ali se ne briu nakon iskljuenja
raunara, i zato se koristi za trajno skladitenje podataka, tj. spada u kategoriju spoljanjih, trajnih
memorija.
210. Slika: Memorijska kartica
211. Slika: USB stick
140
Fiziki gledano, flash memorija se sastoji od memorijskih ipa sa elijama, i sa

tranzistorima unutar ovih elija, a same elije su rasporeene u obliku dvodimenzionalne matrice tj.
mree, ba kao i kod RAM memorije.
Flash memorija se danas koristi za itav niz memorijskih ureaja. Prvi uspeni proizvodi
bazirani na ovoj tehnologiji su bili razne vrste memorijskih kartica za digitalne fotoaparate i
mobilne telefone (210. Slika). Zatim su stigli USB stick-ovi, mada njihov zvanini naziv je USB
Flash Drive, ili USB Pendrive (211. Slika), koji imaju istu ulogu kao floppy diskete ili optiki
diskovi. Znai, ideja je da se prikljue na slobodni USB port, snimimo na njih neke podatke, a zatim
da ih prenosimo, pri emu su pouzdaniji i nude vei kapacitet od floppy i optikih diskova. Na kraju
su stigli SSD ureaji.
SSD ureaj (eng. Solid-State Drive) oznaava ureaj sa funkcijom hard diska, ali sa flash,
tj. sa tzv. Solid-State tehnologijom, to oznaava memorijski ureaj bez mehanikih delova (a flash
ureaji zaista nemaju mehanike delove). U poslednje vreme su sve popularniji, pre svega zbog
njihove enormne brzine u odnosu na hard disk, ali i zbog toga to troe mnogo manje struje. Imaju
praktino isti spoljanji oblik i fizike dimenzije kao uobiajeni hard diskovi veliine 3.5 ili 2.5
ina (212. Slika).40 Prikljue se na SATA prikljuak.
Detaljnije o SSD tehnologiji (napredni nivo)

Za razliku od RAM-a, gde je mogue ponovno pisanje podataka uraditi direktno bez
brisanja, kod SSD-a je za ponovno pisanje podataka potrebno te podatke prvo obrisati pre pisanja
novih podataka.
Na osnovu naina povezivanja memorijskih elija, postoje dve tehnologije za izradu flash
memorija: NOR i NAND. NOR (eng. Not OR, u prevodu ne ILI) omoguava itanje i pisanje
podataka na nivou jednog bajta, dok NAND (eng. Not AND, u prevodu Ne I) ita i pie podatke
na nivou itavih stranica. Prema tome, NOR model funkcionie slino, kao DRAM tehnologija, pa
se koristi kao ROM za smetanje BIOS-a na matinim ploama, dok NAND vie odgovara za
skladitenje veih koliina podataka od strane korisnika. NAND tehnologija se moe izraditi na tri
naina (zapravo, re je o pod-tehnologijama): SLC, MLC i TLC. SLC (eng. Single-Level Cell, u
prevodu elija sa jednim nivoom) uva jedan bit u jednoj eliji, MLC (eng. Multi-Level Cell, u
prevodu elija sa vie nivoa) uva (uglavnom) dva bita, dok TLC (eng. Triple-Level Cell, u
prevodu elija sa tri nivoa) uva tri bita. Iako MLC i TLC poveavaju gustinu za smetanje
podataka i smanjuju trokove proizvodnje, sa sobom nose i sporije performanse i krai radni vek.
SSD ureaji se izrauju u SLC (skuplji) ili MLC (jeftiniji) tehnologiji, mada u poslednje vreme sve
vei broj modela (naroito od Samsung-a) sadri TLC-elije. USB stick-ovi se izrauju u MLC
(skuplji) ili TLC (jeftiniji) tehnologiji.
SSD ureaji nisu doivotni, i vremenom se istroe: SLC elije imaju do 100.000 W/E (eng.
Write/Erase, u prevodu pisanje/brisanje) ciklusa, MLC elije imaju do 10.000 W/E ciklusa, dok
TLC elije imaju do 5000 W/E ciklusa. Ovo moe biti problem, jer ako se SSD koristi kao hard
disk, operativni sistem e na nekim delovima ureaja esto upisivati podatke (esto korieni i
menjani fajlovi), dok e neki drugi delovi ostati praktino neiskorieni. Zato SSD ureaji moraju
implementirati algoritme za balansiranje iskorienosti elija. Ovi algoritmi praktino rotiraju
iskorienost elija, i tako se nee desiti da emo neke elije ee koristiti od drugih elija.
40 Ove fizike veliine su odrane radi kompatibilnosti sa standardom, ali SSD ureaji zapravo ne zahtevaju toliko
prostora (213. Slika).
212. Slika: Kao to se moe videti, SSD ureaji sa spolja jako lie na hard diskove
213. Slika: meutim, sa skidanjem spoljanje maske e svima

biti jasno, da je zapravo re o obinoj tampanoj ploi sa
ipovima. Nema mehanikih delova, kao kod hard diska, zato se i
zovu Solid State ureaji.
141
142
Iako USB stick-ovi polako, ali sigurno istiskuju optike diskove, SSD ureaji jo uvek nisu
tako popularni, zbog cene i kapaciteta. Naime, za cenu koliko kota jedan SSD kapaciteta 128 GB
ve moemo kupiti hard disk veliine 2 TB. Zato danas ljudi kupuju SSD u paru sa hard diskom: na
SSD smetaju operativni sistem, a za skladitenje i dalje koriste hard disk.
to se tie proizvoaa SSD diskova, najpoznatiji su: Intel, OCZ (bankrotirao 2014. godine,
ali je kompanija Toshiba otkupila i dozvolila da i dalje koristi sopstveni brend), Kingston,
Transcend, Corsair, Mushkin, Patriot, Samsung, SanDisk, Silicon Power i Verbatim.
214. Slika: Zvanini logo

kompanije OCZ

kompanije SanDisk

kompanije Silicon Power

kompanije Verbatim
143
Ulazno-izlazni podsistem
Ulaz i izlaz podataka predstavlja proces prenosa (transfera) podataka izmeu raunara41 i
ureaja van njega koji se nazivaju periferni ureaji ili periferije. Periferije predstavljaju
elektronske ili elektromehanike ureaje koji izvravaju funkcije ulaza, izlaza ili ulaza-izlaza
podataka. Ulaz i izlaz se realizuje pomou posebnog podsistema koji se naziva ulazno-izlazni
podsistem raunara ija je namena ostvarivanje veze izmeu raunara i spoljnjeg okruenja. Pod
ulazom (ulaznom aktivnou) podrazumeva se proces unoenja podataka sa perifernog ureaja u
operativnu memoriju ili centralni procesor (najee registre procesora). Pod izlazom (izlaznom
aktivnou) podrazumeva se proces slanja (izdavanja) podataka iz procesora (registre procesora)
ili operativne memorije na periferni ureaj.
Blok ema ulazno-izlaznog podsistema (napredni nivo)

Ulazno-izlazni podsistem je zapravo sloen sistem iz vie delova (218. Slika). Najvaniji
delovi su:
ulazno-izlazna magistrala,
ulazno-izlazni interfejs,
kontroleri i
sami periferni ureaji.
Stariji (uglavnom mainframe) raunari su imali i dodatni tzv. ulazno-izlazni procesor (eng.
Channel I/O, u prevodu ulazno-izlazni kanal), koji je imao zadatak da upravlja prenosom umesto
centralnog procesora, oslobodei ga od dodatnog optereivanja.
U nastavku emo detaljnije objasniti namenu ulazno-izlazne magistrale, interfejsa i
kontrolera.
Ulazno-izlazna magistrala (napredni nivo)

Periferni ureaji se poveu sa centralnim procesorom i sa operativnom memorijom preko
zajednike ulazno-izlazne magistrale. Na raunar se mogu istovremeno preko ulazno-izlazne
magistrale prikljuiti vie perifernih ureaja. Kao i druge magistrale, i ulazno-izlazna magistrala
moe da prenosi tri grupe signala: adrese, podatke i upravljake signale.
Ulazno-izlazni interfejs (napredni nivo)

Razmenjivanje podataka izmeu raunara i perifernog ureaja se odvija preko ulaznoizlaznog interfejsa. Interfejs omoguava perifernim ureajima da rade nezavisno, i da
komuniciraju sa drugim ureajima. Zapravo, jedan hardverski interfejs se uglavnom sastoji od
kablova sa kojima se povezuje ureaj sa raunarom, konektora u kojima se utaknu kablovi,
elektronskih kola sa namenom da poveu konektor sa magistralom i od skupa dogovora izmeu
ureaja i raunara. Znai, interfejs definie tip i fiziki oblik prikljuka, signale, brzinu prenosa i
nain prenosa upravljakih signala i podataka u oba smera. Radi to efikasnijeg povezivanja
mnogobrojnih komponenata raunarskog sistema formirani su standardi kojima se ove prethodne
41 Raunar je u ovom sluaju najee centralni procesor ili operativna memorija.
144
stavke definiu. Postoje dve vrste standardnih intefejsa: interfejs za serijski prenos (serijski
interfejs) i za paralelni prenos podataka (paralelni interfejs). Ve smo par puta spomenuli serijski i
paralelni prenos podataka. Serijski interfejs prenosi podatke bit po bit, a paralelni prenosi podatke
paralelno, tj. nekoliko bitova zajedno.
Pored hardverskog interfejsa postoji i softverski interfejs, koji u veini sluajeva oznaava
nain komunikacije izmeu oveka i raunara. U ovom sluaju ovek komunicira sa programskim
delom raunara, najee pomou mia i tastature. Ovaj interfejs se naziva kao grafiki korisniki
interfejs ili GUI (eng. Graphical User Interface).
218. Slika: Blok ema ulazno-izlaznog podsistema
Kontroleri (napredni nivo)

Svaki ureaj ima svoj kontroler. Kontroler je elektronski upravljaki blok koji upravlja
konkretnim perifernim ureajem, tj. upravlja mehanizmom ureaja i konvertuje podatke specifine
za dati ureaj. Tako npr. kontroler tampaa upravlja pomeranjem papira i glave tampaa, itd.
Kontroler dobija naredbe od centralnog procesora i izvrava ih.
145
Nain komunikacije izmeu ulazno-izlaznih ureaja i centralne jedinice

(napredni nivo)
Interfejs perifernog ureaja dekodira naredbe sa ulazno-izlazne magistrale, interpretira ih i
generie signale za kontroler. Osim toga, budui da su periferni ureaji mnogo sporiji od procesora,
interfejs sinhronizuje tok podataka i usaglaava brzinu prenosa izmeu perifernog ureaja i
raunara.
Sinhronizacija ulaza sastoji se u tome to interfejs dobija podatke brzinom koja odgovara
mogunostima periferije, a alje ih u centralni procesor po ulazno-izlaznoj magistrali znatno veom
brzinom. Za sinhronizaciju izlaza interfejs dobija podatke sa magistrale, a zatim se ovi podaci
prenose periferiji brzinom kojom ih ona moe prihvatiti.
Za razmenu podataka sa odreenim perifernim ureajem centralni procesor postavlja adresu
tog ureaja na adresnu magistralu. Interfejs svakog ureaja ima dekoder adrese koji stalno nagleda
adresnu magistralu. Pri otkrivanju svoje adrese, interfejs aktivira puteve od magistrale do kontrolera
periferije. Pri tome svi periferni ureaji ije adrese ne odgovaraju zadatoj adresi iskljueni su sa
magistrale. Istovremeno sa adresom, centralni procesor postavlja na upravljaku magistralu i tzv.
komandu. Selektovani interfejs dekodira ovaj kod i prelazi na njegovo izvrenje. Sam prenos
podataka se odvija preko magistrale podataka. Za prenos podataka se koristi ili programirani
ulaz-izlaz (PIO, eng. Programmed Input/Output) ili direktni pristup memoriji (DMA, eng. Direct
Memory Address).
Ulazne jedinice
Ulazni ureaji slue za unoenje podataka u raunar. Prema nainu unoenja podataka, svi
ulazni ureaji mogu se svrstati u dve grupe:
1. Ureaje za runo unoenje ovi ureaji, budui da koriste runi unos podataka (uglavnom
od strane oveka), su dosta spori, i koriste se kada obim podataka nije veliki, ali s druge
strane, nude veu fleksibilnost unosa. U ovu grupu ulaznih jedinica spadaju tastature, mievi
i dojstici.
2. Ureaje za automatsko unoenje bri su od ureaja za runo unoenje i generiu manji
broj greaka, ali nisu tako fleksibilni. Oni se nazivaju ovako, jer je unos podataka
automatizovan od strane samog ureaja. U ovu grupu spada npr. stoni (automatski) skener.
Povezivanje ulaznih jedinica sa centralnom jedinicom

U nastavku emo pogledati, na koje naine moemo povezati neku ulaznu jedinicu sa
raunarom.
Povezivanje tastature sa centralnom jedinicom

PC tastature koriste neki od sledeih konektora na raunaru da bi se povezale sa raunarom:
5-pinski DIN konektor (Slike 219 i 220) ovaj nain povezivanja je bio popularan do
sredine 1990-ih godina. DIN je inae skraenica od Deutsches Institut fr Normung (u
prevodu Nemaki institut za standardizaciju).
146
219. Slika: 5-pinski DIN utika
220. Slika: i rasporeivanje njegovih pinova
6-pinski mini-DIN konektor (ili PS/2, kako se popularno zove) neto manji od 5-pinskog
DIN konektora (Slike 221 i 222). Matine ploe sa ovim interfejsom imaju dva PS/2
konektora (223. Slika): jedan za tastaturu (ljubiasti) i jedan za mi (zeleni). Meutim, iako
oba konektora imaju isti oblik, oni nisu meusobno kompatibilni, i ako uteknemo tastaturu u
zeleni PS/2 port, tastatura nee raditi. Poto dananje tastature i mievi uglavnom koriste
USB, veliki broj modernih matinih ploa ima samo jedan univerzalni PS/2 port (224.
Slika).
ta je zapravo PS/2? (napredni nivo)

PS/2 nadimak dolazi od IBM-ovog Personal System/2 (ili skraeno PS/2) raunara
predstavljenog 1987. godine koji je prvi koristio 6-pinski mini-DIN konektor.
Zanimljivo je spomenuti da je PS/2 raunar zapravo predstavio IBM-ov pokuaj da vrati
kontrolu nad PC arhitekturom. Naime, IBM je, budui da nije oekivao veliki uspeh od PC-a,
ostavio arhitekturu PC-a otvorenom, dajui drugim kompanijama slobodu da je modifikuju po
potrebi. Meutim, PC je postao planetarni uspeh. Druge kompanije, pogotovo Intel (sa hardverske
strane) i Microsoft (sa softverske), su uloile mnogo u PC i relativno brzo su preuzele kontrolu
nad tritem PC raunara. IBM-ov PS/2 nije doiveo uspeh, budui da je bio skuplji od PC-a, a ni
proizvoai nisu bili ba zainteresovani da prave hardverske ureaje za PS/2, jer je IBM zahtevao
deo profita od svakog prodatog ureaja.
Meutim, PS/2 je ostavio bogato naslee, budui da su vie standarda preli i na PC. Ovde
ne mislimo samo na 6-pinski mini-DIN konektor, nego i na: 72-pinske SIMM modul, VGA video
interfejs (vie o tome kasnije) 1.44 MB 3.5-inni floppy diskete, itd.
147
221. Slika: Ljubiasti PS/2 (6-pinski mini-DIN) utika

jedne tastature
222. Slika: i rasporeivanje

njegovih pinova
223. Slika: Kod neto starijih matinih ploa smo jo

imali dva PS/2 prikljuka, budui da ljubiasti (za
tastaturu) i zeleni (za mi) konektor nisu bili
meusobno kompatibilni
224. Slika: meutim, kod novijih, uglavnom

imamo samo jedan PS/2 port, i moe se koristiti ili za
prikljuenje PS/2 mia ili za prikljuenje PS/2
tastature. Ovo se lepo prikazuje i na slici, budui da
je polovina konektora obojena u ljubiastu, a druga
polovina u zelenu.
USB konektor (Slike 225 i 226) najnoviji standard, danas se veina tastature povezuje sa
raunarom upravo pomou ovog konektora. Meutim, kompatibilnost sa starim matinim
ploama moe biti problematina. Naime, prve matine ploe sa USB podrkom nisu imale
odgovarajui driver za USB tastaturu u BIOS-u. Podrka od strane operativnog sistema je
takoe potrebna.
Kompatibilnost sa USB-om (napredni nivo)

Iako je podrka od strane operativnog sistema takoe potrebna za pravilan rad USB
tastatura i mia, postoji u BIOS SETUP-u jedna opcija pod nazivom USB Legacy, koja omoguava
korienje USB tastature i mia od strane operativnog sistema koji ne prepoznaje tastature i
mieve preko USB interfejsa. Drugim reima, da bismo koristili USB tastaturu, svi sledei uslovi
moraju biti zadovoljeni:
Postoji USB konektor na matinoj ploi;
Koristi se barem Windows 98 (starije verzije Windows-a nemaju podrku za USB

tastature);
Matina ploa (tanije, ipset i BIOS) podrava USB tastature.
148
225. Slika: USB postoji u raznim veliinama: na slici

standardni (najvei) i jedan manji USB utika
226. Slika: Razne veliine USB utikaa
Meutim, iako danas dominiraju USB tastature, dobri serviseri raunara uvek bi trebali da
imaju kod sebe i PS/2 tastaturu i mi. Naime, postoje situacije u kojima USB tastature ne rade (npr.
instaliranje nekih operativnih sistema, auriranje BIOS-a ili razni dijagnostiki programi). Sreom,
mogu se jo kupiti tastature sa USB / PS/2 adapterom, pa se mogu koristiti na oba naina.
Povezivanje mia sa centralnom jedinicom

PC mievi koriste neki od sledeih konektora na raunaru radi povezivanja sa raunarom:
Serijski interfejs (RS-232) uglavnom se koristilo DB-9 tip konektora sa 9 pinova (Slike
227 i 228), ali su jo stariji mievi koristili iroki DB-25 konektor sa 25 pinova. Slino, kao i
kod 5-pinskog DIN konektora, ovi naini povezivanja su bili popularni do sredine 1990-ih
godina.
227. Slika: Serijski utika (tip DB-9 sa 9 pina)...
228. Slika: ...i serijski port na matinoj ploi
6-pinski mini-DIN (PS/2) konektor kao to je ve reeno, matine ploe sa PS/2

podrkom imaju jedan zeleni PS/2 prikljuak za mi. Slino, kao i kod PS/2 tastatura, ovaj
149
port nije kompatibilan sa ljubiastim PS/2 portom. Ako se mi utekne u ljubiasti PS/2 port
(rezervisan za tastature), mi nee raditi.
USB konektor predstavlja danas najpopularniji nain povezivanja mia sa raunarom.

USB mievi su precizniji u odnosu na PS/2 mieve, a budui da je USB standard tzv. Hotswappable, to znai da se mi moe izvui iz USB prikljuka (ili se moe utaknuti) bez
gaenja raunara. Uglavnom sve, to smo rekli kod USB tastatura, vai i ovde.
229. Slika: Zeleni USB / PS/2 adapter za

mieve
230. Slika: Beini mi sa malim primopredajnikom
Slino, kao i kod tastatura, iako danas USB mievi dominiraju, PC-serviseri bi trebali da
imaju u rezervi i jedan PS/2 mi. Neki mievi dolaze sa USB / PS/2 adapterom, tj. sa mogunou
povezivanja na USB ili na PS/2 port (pomou adaptera, 229. Slika).
Treba istaknuti da i kod tastatura i kod mieva moemo razlikovati ini i beini prenos
podataka. Meutim, beini prenos zapravo podrazumeva korienje jednog postojeeg interfejsa
(najee, USB) u koji se mora utaknuti primopredajnik beine tastature ili mia. ta vie, postoje
beini tastatura-mi kompleti, koji imaju samo jedan primopredajnik, koji se koristi za oba ureaja.
Postoje tri tehnologije za beini prenos podataka: infracrveni (IR, eng. InfraRed, danas se vie ne
koristi), radio frekvencije (230. Slika) i Bluetooth (BT). Zanimljivo je, da Bluetooth ne zahteva
poseban primopredajnik, ako je BT-primopredajnik ugraen u sam raunar, i zato se esto koristi na
laptopovima.
150
Povezivanje skenera sa centralnom jedinicom

Skeneri su koristili veliki broj naina za povezivanje sa raunarom, a dva najpopularnija su:
25-pinski paralelni port (LPT, eng. Line Print Terminal) korien kod starijih skenera,
ovaj nain povezivanja je bio spor, ali i popularan (Slike 231 i 232).
USB port danas najpopularniji nain povezivanja.
231. Slika: LPT utika
232. Slika: i LPT port na matinoj ploi
Izlazne jedinice video podsistem

Izlazni ureaji uglavnom slue za saoptavanje ili prikazivanje krajnjih rezultata obrade
oveku, tj. korisniku. Krajnje rezultate obrade raunar saoptava oveku na dva naina: u
tampanom (trajnom) obliku i prikazom na monitoru u obliku teksta i/ili grafike. Inae, prikaz na
monitoru je zapravo deo GUI-ja, softverskog apstraktnog interfejsa koji slui za komunikaciju sa
korisnikom. U ovom delu emo se ponovo osvrnuti na video podsistem i na tampae, a zatim emo
pogledati nain povezivanja izlaznih ureaja na centralnu jedinicu.
Da bi raunar mogao da prikae bilo ta na monitoru, nije dovoljno da se prikljui monitor
na raunar. Potrebna je i neka komponenta koja e moi da mu alje odgovarajue podatke.
Zapravo, monitor je samo deo jednog podsistema raunara pod nazivom video podsistem. Sa
hardverskog aspekta, video podsistem se deli na dve komponente:
Grafika kartica generie elektrine signale koje alje monitoru;
Monitor kablom spojen na grafiku karticu preko nekog interfejsa.
Meutim, sa softverskog aspekta, video podsistem sadri jo jedan jako vaan element:
upravljaki program (eng. Driver) koji se koristi od strane operativnog sistema za kontrolu rada
grafike kartice. Prema tome, video podsistem sadri zapravo tri elementa: grafiku karticu,
monitor i driver. Pri tome su svi ovi elementi vani, i ako bilo koji od njih nije adekvatan, video
podsistem nee raditi onako kako treba.
U nastavku emo posebno osvrnuti na sve delove video podsistema.
151
Monitor
U prvom modulu smo ve dosta toga naveli o monitorima: pojam piksela, veliinu ekrana,
rezoluciju, odnos dimenzija, broj osveavanja, kao i princip rada CRT i LCD monitora. Zapravo,
ovo je u sutini dovoljno da se donese dobra odluka prilikom kupovine monitora, a nain
povezivanja monitora sa raunarom (tanije, sa grafikom karticom) e biti naveden kasnije.
Grafika kartica
Grafike kartice smo takoe detaljnije opisali u prvom modulu. Spomenuli smo tekstualni i
grafiki reim rada, tehniku bitmapiranja, a takoe smo osvrnuli na injenicu, zato treba grafika
kartica da ima sopstvenu RAM memoriju, i zato je takoe vano da ima i poseban procesor (koji se
zove GPU, eng. Graphics Processing Unit). Postoje dva tipa grafikih kartica:
1. Diskretne ili zasebne grafike kartice dolaze u obliku tampane ploe koja se umetne u
odgovarajui slot matine ploe (x16 PCIe kod dananjih grafikih kartica). Ranije, sve
grafike kartice su bile diskretne, a dananje mone grafike kartice takoe dolaze u ovom
obliku. Kod ovakvih kartica, video RAM memorija se nalazi na samoj kartici.42
2. Integrisane grafike kartice u integrisanom obliku, grafika kartica ne dolazi zasebno,
nego je ona integrisana u neku drugu komponentu raunara. U zavisnosti od toga, u koju
komponentu je kartica integrisana, moemo razlikovati:
Grafiku karticu integrisanu u ipset matine ploe delovi grafike kartice su
integrisani u ipset matine ploe. Ovaj nain integrisanja se koristio ranije, sve dok se
nije pojavila
Grafika kartica integrisana u centralni procesor kad CPU ima integrisanu
grafiku karticu, kae se da procesor ima APU (eng. Accelerated Processing Unit)
sposobnosti. Integrisanje grafike u procesor je danas u potpunosti zamenilo integrisanje
u ipset.
Bez obzira, u koju komponentu se integrie grafika kartica, ona u integrisanom obliku ne
dolazi sa posebnom RAM memorijom (kao diskretne grafike kartice). Zato integrisana
reenja moraju uzeti deo sistemske RAM memorije da bi funkcionisala. Integrisana reenja
su jeftina, ali su performanse mnogo sporije u odnosu na neke diskretne kartice. Meutim,
integrisane kartice, naroito one novije koje se integriu u procesor, se stalno unapreuju, i
tako su ve dostigle jeftinije varijante diskretnih kartica. Budui da one troe i mnogo manje
elektrine energije, one su idealne za laptop raunare, ali i za desktop raunare kod kojih
grafike performanse nisu od presudnog znaaja. Meutim, ako se pri kupovini desktop
raunara donese odluka da e se koristiti integrisano reenje, ipak bi trebalo izabrati matinu
plou koja ima i barem jedan x16 PCIe slot, to omoguava i korienje diskretne grafike
kartice (ukoliko se zakae potreba). Naime, integrisana grafika kartica se moe iskljuiti u
BIOS SETUP-u da bi se koristila diskretna (i mnogo monija) grafika kartica, ili se u nekim
sluajevima mogu obe kartice koristiti u paru.
42 Ovde postoje i izuzeci. Naime, neke diskretne grafike kartice nisu imale sopstveni RAM, nego su potrebnu
koliinu memorije krali od sistemskog RAM-a. Iako su ove kartice bile jeftine, nisu bile popularne zbog sporosti.
152
Delovi grafike kartice (napredni nivo)

Grafike kartice se uglavnom sastoje od sledeih hardverskih delova:
video-BIOS,
video-kontroler (ili video procesor),
video-memorija, tj. video-RAM,
digitalno-analogni konverter (DAC) i
prikljuak na sistemsku magistralu.
Video-BIOS (ili video firmware, kako se jo esto naziva) igra slinu ulogu kao i BIOS na
matinoj ploi, i nalazi se u posebnoj ROM memoriji na grafikoj kartici. Slui za inicijalizaciju
grafike kartice tokom ukljuenja raunara. Zapravo, grafika kartica se inicijalizuje odmah pri
ukljuenju raunara, budui da moemo itati tekst na monitoru ve tokom POST-a. Ova ROM
memorija se takoe moe obrisati i ponovo popuniti podacima, budui da i proizvoai grafikih
kartica mogu izdati svee verzije video-BIOS-a, mada ree u odnosu na BIOS matine ploe.
Srce svake grafike kartice je svakako video-kontroler, ili kako se danas zove, grafiki ili
video-procesor. Meutim, postoji razlika izmeu video-kontrolera i video-procesora. Videokontroler upravlja radom cele grafike kartice i obezbeuje sinhronizaciju raunara sa video
podsistemom. Radom ostalih delova upravlja preko sopstvene magistrale koja se prostire kroz celu
grafiku karticu. Meutim, iako video-kontroler ume da generie grafiku, on nije u stanju da je sam
generie, i zato uvek mora da se oslanja i na centralni procesor (CPU). Ako kontroleru dodamo i
nezavisno generisanje grafike, tj. obradu grafike, koja se zove kao grafika akceleracija, onda se
zapravo dobija jedan procesor, koji se naziva kao grafiki procesor, video procesor ili GPU (eng.
Graphics Processing Unit). GPU je danas moan procesor koji radi po drugaijem principu u
odnosu na CPU, ali se po sirovoj snazi moe porediti sa snagom CPU-a.
Pri kupovini grafike kartice, prvo to bi trebalo da proverimo je tip GPU-a, kao i njegove
osobine, jer GPU umnogome odreuje i ukupne performanse grafike kartice. Kao svaki procesor, i
GPU ima svoju brzinu koja se meri u MHz. Meutim, slino kao i kod CPU-a, realna brzina zavisi i
od optimizacije izvrenja zadataka, kao i od skupa instrukcija i drugih osobina. Prema tome, novija
kartica sa boljom optimizacijom i veim skupom podranih instrukcija moe biti bra u odnosu na
stariju karticu, koja moda radi na vie MHz-a.
Kao to smo ve ranije spomenuli, za svaku grafiku karticu je vano da ima posebnu RAM
memoriju, koja se zove kao video-memorija ili video-RAM. ak i ako je kartica integrisana, ona
mora da pozajmi, tj. da ukrade deo sistemske DRAM memorije. U video-memoriji se uva slika
koju monitor u datom trenutku treba da prikazuje. Centralni procesor poalje podatke GPU u smislu
ta treba prikazati, a GPU formira sliku koja treba da bude prikazana na monitoru i pohranjuje je u
video-memoriju. Ova slika se uva u obliku dvo-dimenzionalne matrice 43. Starije kartice su imale 1,
2 ili 4 MB-a video-memorije, meutim, dananje kartice imaju barem 512 MB-a, a esto se via i
kartica sa 1, 2 ili ak 4 GB-a video RAM-a.
Postavlja se pitanje, zato je bitno da grafike kartice imaju ovoliko memorije. Naime, za
uvanje slike koja e se prikazati na monitoru, ne treba ni blizu toliko prostora. Koliina potrebnog
prostora zavisi od rezolucije i od dubine boja za svaki piksel. ak iako se koristi 32-bitna dubina na
rezoluciji od 1920x1080, potrebna koliina video-memorije je svega 8 MB-a. Zapravo, ostatak
43 Pogledati pojam bitmapiranje iz prvog modula.
153
video-memorije se koristi od strane GPU-a za grafiku akceleraciju, naroito ako je grafika

trodimenzionalna. O tome vie rei neto kasnije.
Grafike kartice su koristile razne vrste RAM-a kao video-memoriju. Ranije su bili korieni
DRAM tipovi memorije, kao i na matinoj ploi, a onda se pojavio SGRAM (eng. Synchronous
Graphics RAM, u prevodu sinhroni grafiki RAM). Slino SDRAM-u, i SGRAM je doiveo razna
unapreenja: DDR SGRAM, zatim GDDR2 SGRAM (eng. Graphics DDR2 SGRAM), GDDR3
SGRAM, GDDR4 SGRAM, i konano, GDDR5 SGRAM. Naravno, i video-RAM ima svoju brzinu
koja se meri u MHz.
Znai, kad kupujemo grafiku karticu, trebamo obratiti panju i na njenu memoriju, pre
svega, na tip video-RAM-a, na koliinu RAM-a, na brzinu, ali i na jo jednu stavku, koja se naziva
kao irina magistrale video-memorije (eng. Video Memory Bus Width). Ova stavka predstavlja
irinu grafike magistrale izmeu GPU-a i video-RAM-a, i meri se u bitovima. Npr. 256 bita
oznaava da magistrala moe da prenosi 256 bita podataka istovremeno. Naravno, to je ovaj broj
vei, to bolje. Prema tome, pri kupovini kartice, treba obratiti panju i na ovu stavku. Spore kartice
danas koriste 64 ili 128 bita, kartice srednje klase koriste 192 ili 256 bita, a kartice elitne klase
koriste 368 ili ak 512 bita.
Digitalno-analogni konverter, tj. DAC ili RAMDAC (eng. Digital-to-Analog Converter) je
zaduen za konverziju digitalne slike iz video-RAM-a u signale koji su razumljivi monitoru (tj. u
analogni signal). Budui da konekcija izmeu raunara i dananjih monitora ne mora da bude
analogna (zavisi od korienog interfejsa44), grafika kartica ni ne mora da ima ovaj ip, ali mnogi
proizvoai i dalje koriste radi kompatibilnosti. DAC ip je ranije bio poseban ip na grafikoj
kartici, ali je ve neko vreme integrisan u GPU.45 I DAC ima svoju brzinu koja se meri u MHz, i
uglavnom iznosi 300-400 MHz. Sve je brzina vea, to vei broj osveavanja (eng. Refresh Rate,
meri se u Hz) se moe postii za neku odreenu rezoluciju.
Konano, grafika kartica je sa centralnom jedinicom povezana pomou prikljuka na
sistemsku magistralu, ime se povee sa sistemskom magistralom matine ploe. O ovom aspektu
e biti neto vie rei kasnije.
3D grafika akceleracija (napredni nivo)

Kao to smo ve spomenuli, ranije grafike kartice su imale samo video-kontroler, koji, iako
sposoban da generie sliku, nije imao mogunost obrade grafike, nego je sa obradom optereivao
centralni procesor (CPU). Krajem 1990-ih godina su se pojavili prvi grafiki akceleratori koji su
zapravo bili zasebne kartice, i bili su zavisni od grafike kartice. Drugim reima, grafiki
akceleratori nisu mogli da rade bez prave grafike kartice. Ljudi sa dubokim depom su pored
grafike kartice mogli da kupe i ove skupe akceleratore. Jedan od najpoznatijih akceleratora je bio
3dfx-ov Voodoo i Voodoo 2. Zatim je poela integracija akceleratora na samu grafiku karticu, i tako
je nastao pravi GPU, tj. video-kontroler sa akceleratorom. Danas su sve grafike kartice ujedno i
3D akceleratori.
3D akceleratori zapravo rade komplikovane matematike i geometrijske proraune da bi
prikazali raunarsku grafiku na ekranu. Animacija objekata se odvija tako to se definiu tzv. kljuni
kadrovi. Kljuni kadrovi su fiksirane, statine slike koje su na neki nain posebne. Npr. kod
animacije skakutanja lopte, kljuni kadrovi mogu biti kada se lopta nalazi gore u vazduhu, zatim na
zemlji, a zatim ponovo u vazduhu. Koristei ove kadrove kao polazne take, akcelerator moe da
44 O nainima povezivanja monitora sa grafikom karticom (interfejsi) bie vie rei neto kasnije.
45 Mada neki proizvoai jo uvek koriste posebni DAC ip u sluaju da se raunar eli povezati sa vie monitora
istovremeno.
154
stvori sve meu-slike izmeu kljunih kadrova. Na ovaj nain, stvara se utisak ravnomernog
skakutanja lopte.
233. Slika: Kao to se moe videti, iako su oba

objekta u potpunosti identini, Gouraud senenje
daje mnogo lepe rezultate u odnosu na ravno
senenje
234. Slika: Mapiranje teksturom je zapravo

upakovanje objekta sa teksturom, tj. bitmapom
Poto je sekvenca stvorena, akcelerator prelazi na popunjavanje objekta bojama. Najprostiji

postupak se naziva ravno senenje (eng. Flat Shading), kod kojeg se oblik jednostavno popunjava
punom bojom (233. Slika). Neto lepi nain je tzv. Gouraud senenje (eng. Gouraud Shading) kod
kojeg se raznim takama povrine dodeljuju boje, a zatim se take spajaju sa ravnomernim
gradiranjem boja izmeu njih.46 Ipak, najbolji utisak daje mapiranje teksturom (eng. Texture
Mapping, 234. Slika), koje povrine objekta popunjuje bitmapama, tj. sa slikama, kao da smo
upakovali poklon (tj. objekat) sa ukrasnim papirom (tj. sa bitmapom, teksturom).
Osnovni zadatak 3D softvera (bilo da je re o nekom programu ili o raunarskoj igri) jeste
pretvaranje apstrakcije slika u potpuno stvarne slike koja se moe prikazati na monitoru. Apstrakcije
slika obino se sastoje od sledeih elemenata:
Temena (eng. Vertices) oblik objekta u trodimenzionalnom prostoru se definie pomou

nevidljivih temena, koja se definiu pomou tri koordinate u prostoru: x (visina), y (irina) i
z (dubina).
Primitive (eng. Primitives) ono to moe biti udno, jeste injenica da su temena skroz
nevidljiva i ne postoji nain da njih poveemo pomou linija. Zapravo, 3D objekti se
definiu iskljuivo pomou temena. Meutim, pored temena, definiu se i neka pravila i tako
dolazimo do primitiva. Primitive su prosti geometrijski oblici koje se preslikavaju na
temena, i pomou kojih 3D objekat postane vidljiv. Primitiva moe biti taka, linija ili
trougao. Na ovaj nain se kreira tzv. iani model (eng. Wireframe Model, Slike 235 i 236).
Povrine ili teksture (eng. Textures) to su dvodimenzionalne povrine ili bitmapirane

slike (tzv. teksture) koje se preslikavaju na primitive. Ovako 3D iani model dobija vidljivu
povrinu. Ako je re o prostim povrinama, koristi se gore spomenuto ravno ili Gouraud
senenje, a ako je re o teksturama, koristi se mapiranje teksturom.
46 Ovaj postupak je dobio naziv po francuskom nauniku Henri Gouraud (itaj kao Ahri Goho).
235. Slika: iani model dobija smisao kad dobija

povrinu (pomou ravnog ili Gouraud senenja) ili
teksturu
155
236. Slika: Jedan iani model (automobil)
Kad GPU obrauje (tj. stvara) sliku, on mora sve koriene objekte kao i teksture da uita iz
trajne memorije (npr. sa hard diska) u svoju video-memoriju. Pri tome teksture mogu da zauzmu
dosta puno prostora. Sad je ve jasno, zato imaju dananje grafike kartice toliku koliinu videoRAM-a.
Sa ovim smo zavrili predstavljanje hardverskih delova video podsistema (monitor i
grafika kartica), i prelazimo na opisivanje softverskog dela: driver-a.
Upravljaki programi (driver-i) i API-jevi

Softverski aspekt video podsistema ini upravljaki program, tj. driver. Za veinu
aplikacija, driver prevodi ta aplikacija eli da prikae na ekranu u instrukcije koje su razumljive
grafikoj kartici. Nain kako driver vri ovo prevoenje je od sutinskog znaaja, i ako driver nije
kvalitetno napisan, ak ni mone grafike kartice nee biti iskoriene u potpunosti. Prema tome,
bez upravljakog programa, grafika kartica se ne moe efikasno koristiti. Windows i drugi
operativni sistemi imaju ugraen podrazumevani (tzv. default) driver za sve grafike kartice, ali ako
elimo iskoristiti pun potencijal nae kartice, potrebno je instalirati driver koji se isporuuje od
strane samog proizvoaa.
Grafiki driver zapravo komunicira sa grafikim hardverom preko tzv. API-ja (eng.
Application Programming Interface, u prevodu programski interfejs aplikacije). API omoguava
da grafiki driver komunicira sa grafikom karticom na direktan nain, a ne preko operativnog
sistema.
Danas postoje dve vodee API specifikacije za grafike kartice: Direct3D i OpenGL.
Direct3D je razvio Microsoft ekskluzivno za Windows operativni sistem. Direct3D (ili krae,
D3D) je zapravo deo dosta veeg API-ja pod nazivom DirectX (ili krae, DX, 237. Slika), koji slui
da obezbedi punu podrku za igre i programe ne samo u smislu grafike, nego i u smislu zvuka,
ulaznih ureaja (tastature, mia, joypad-a, itd.), itd. Vano je zapamtiti da grafiki upravljaki
programi donose podrku za neku verziju (ili neke verzije) DX-a, ali ne sadre sam DX. DirectX se
isporuuje sa Windows-om ili se mora posebno instalirati.
156
DirectX je doiveo vie revizija, poev od inicijalne verzije izdate 1995. godine, sve do
DirectX v11.2, koja je trenutno najnovija. DirectX v12 dolazi tokom leta 2015. zajedno sa Microsoft
Windows 10 operativnim sistemom. Vredi spomenuti da nove verzije DX-a uglavnom ne rade na
starijim Windows sistemima. Tako npr. DX11 ne radi na Windows XP sistemu, jer je ova verzija
Windows-a ograniena na DX9, dok Windows Vista i Windows 7 podravaju i DX10 i DX11. S druge
strane, DX 11.2 je za sad ogranien samo na Windows 8.1. Meutim, budui da je Windows XP jo
uvek jako popularan sistem, veina dananjih igara dolazi i sa DX9 i sa DX11 (ili eventualno DX10)
podrkom.
S druge strane, OpenGL (eng. Open
Graphics Library, u prevodu otvorena grafika
biblioteka, 238. Slika) je otvoren API za grafiku
izdat od strane Silicon Graphics, a danas se razvija
od strane Khronos Group konzorcijuma. OpenGL
nije limitiran samo na jedan operativni sistem,
prema tome, OpenGL radi ne samo na Windows,
Linux i OS X (Apple Macintosh) sistemima, nego i
na mobilnim telefonima (Android, iOS, itd.).
Grafiki driver takoe mora da podri
OpenGL da bi se mogao koristiti. Budui da je re
o rivalskoj specifikaciji, Windows se ne isporuuje
sa OpenGL bibliotekom (kao DX), ali ipak nije
potrebno da se posebno instalira, jer je kompletna
OpenGL biblioteka upakovana u grafiki driver.
OpenGL je stariji API, budui da se prva
verzija pojavila jo 1992. godine. Danas,
najsveija verzija OpenGL-a je v4.5.
Jo jedan API: Vulkan (napredni

nivo)
Tokom 2013. godine AMD je
uzdrmao relativno pospano trite
grafikih API-ja, najavivi svoj grafiki API
pod nazivom Mantle. Ovaj API se radikalno
razlikovao od DirectX v11 i OpenGL-a,
nudei vee performanse, ali je radio samo
sa grafikim karticama firme AMD.
Microsoft je kao odgovor odmah najavio
sledeu verziju DX-a (v12) koja bi koristila
sline principe kao i Mantle. Radi
popularizacije i standardizacije API-ja, AMD
je poetkom 2015. godine donirao celi API
Khronos Group konzorcijumu, i na taj nain
je nastao Vulkan. Ovaj API bi trebalo da
bude velika konkurencija DX12 specifikaciji,
nudei dobre performanse na svim
operativnim
sistemima
i
grafikim
karticama. Oekuje se da se Vulkan pojavi
krajem 2015. godine. Ostaje da se vidi ta e
biti sa starijom OpenGL specifikacijom.
Jako je vano zapamtiti, da korienje neke

odreene verzije DX-a i OpenGL-a zavisi i od
hardvera grafike kartice. Prema tome, prilikom
kupovine, moramo obratiti panju na to, koju
verziju DX-a i OpenGL-a ta kartica podrava. Ovo
moe biti vaan faktor, jer neke raunarske igre odbijaju da rade sa starijim verzijama API-ja.
237. Slika: Zvanini logo DirectX-a
238. Slika: Zvanini logo OpenGL-a
157
Proizvoai i modeli grafikih kartica

to se tie proizvoaa grafikih kartica, pre svega mislimo na firme Nvidia i AMD47, ali
najvei proizvoa je ipak Intel koji dri barem polovinu trita grafikih kartica. Meutim, Intel
pravi samo integrisana reenja, a kod diskretnih su zaista najpopularniji Nvidia i AMD, s tim da oba
proizvoaa imaju i integrisana reenja, naroito AMD48.
Zanimljivosti iz sveta proizvoaa grafikih kartica (napredni nivo)

Poznato je da je prvu grafiku karticu koja je bila integrisana u ipset matine ploe je
napravila firma SiS (Silicon Integrated Systems) jo 1996. godine, ali je celi dogaaj proao
relativno nezapaeno. Meutim, kad je 1999. godine Intel predstavio vrlo slinu integrisanu
karticu, ona je postala planetarni uspeh, i danas Intel dominira tritem integrisanih reenja. Vredi
spomenuti da, iako su Intel i AMD predstavili procesore sa integrisanom grafikom (APU) tek pre
par godina (2009-2010), prva kompanija koja je uspela da integrie grafiku u procesor je bila
firma Cyrix (jo davne 1997. godine).

Nvidia-e

ATI-ja pre nego to ga je
otkupio AMD

AMD-a, novog vlasnika
ATI-ja

Intel-a
I AMD i Nvidia imaju veliki opseg diskretnih grafikih kartica, ali su najpopularnije kartice
ipak one koje su namenjene za obine korisnike sa desktop raunarima (a ne workstation
raunarima). Re je o Nvidia GeForce i AMD Radeon seriji grafikih kartica.
243. Slika: Zvanini logo Nvidia

GeForce grafikih kartica
244. Slika: Zvanini logo AMD

Radeon grafikih kartica
47 Ranije poznat kao ATI, ali ga je kompanija AMD 2006. godine otkupila.
48 Nvidia danas nema integrisana reenja, jer nema PC-kompatibilan procesor u ponudi, ali je u prolosti integrisala
grafike kartice na matinu plou.
158
to se tie Nvidia GeForce (243. Slika) kartica, prva GeForce kartica se pojavila 1999.
godine (zamenivi stariju Nvidia TNT seriju), i od tada predstavlja najvaniji brend ovog
proizvoaa. Nova familija GeForce kartica uglavnom izlazi svake godine ili svake druge godine.
GeForce driver-i su ranije nosili naziv Detonator, zatim ForceWare, a danas GeForce Driver.
S druge strane, prva ATI Radeon (244. Slika) kartica se pojavila 2000. godine (zamenivi
stariju ATI Rage seriju), i od tada predstavlja jednog od najvanijih brendova ove kompanije (sad
ve AMD-a). Nova familija Radeon kartica izlazi skoro svake godine. ATI driver-i su poznati pod
nazivom Catalyst.
Zanimljivo je da nijedna od ovih kompanija ne proizvodi svoje diskretne kartice, nego
proizvodi samo specifikacije za GPU-a i za karticu. Izradu i prodaju samih kartica rade partneri
AMD-a i Nvidia-e. Danas postoji veliki broj ovih partnera, neki od njih proizvode kartice samo
jednog proizvoaa, a neki proizvode kartice oba proizvoaa. Partner-kompanije su izlistane u
tabeli u abecednom rasporedu.
Partner-proizvoa
Trenutno proizvodi
Asus
GeForce, Radeon
Club 3D
GeForce, Radeon
EVGA
GeForce
Gainward
GeForce (neko vreme i

Radeon)
GALAX
GeForce
Gigabyte
GeForce, Radeon
HIS
Radeon
Leadtek
GeForce
MSI
GeForce, Radeon
Palit
GeForce (ranije i Radeon)
Point of View
GeForce
Powercolor
Radeon
Sapphire
Radeon
XFX
Radeon (ranije i GeForce)
Zotac
GeForce

kompanije Asus
Napomena
Primarni i najvaniji partner Nvidia-e za GeForce kartice.

Bio je jako kvalitetan proizvoa, ali posle par godina kvalitet Gainward
proizvoda drastino opada.
Ranije poznat kao Galaxy.
Primarni i najvaniji partner AMD-a za Radeon kartice.

Ranije je bio elitni proizvoa GeForce kartica, ali kad je hteo da u svoj
portfolio ubaci i Radeon kartice, Nvidia ga je izbacila sa partner-liste.
Trenutno je elitni proizvoa Radeon kartica.

kompanije Club 3D

kompanije EVGA

kompanije Gainward
159

kompanije GALAX

kompanije Gigabyte

kompanije HIS

kompanije Leadtek

kompanije MSI

kompanije Palit
255. Slika:
Zvanini logo
kompanije Point of
View

kompanije PowerColor
257. Slika: Zvanini logo kompanije

Sapphire

kompanije XFX
259. Slika: Zvanini logo kompanije

Zotac
to se tie integrisanih grafikih kartica (APU jedinice), tu danas dominira Intel sa HD

Graphics serijom, a na drugom mestu je AMD sa Radeon serijom (AMD procesori sa APU
jedinicom su imali marketinki naziv Fusion).
Postavlja se pitanje, koji proizvoa je boji i bri. Kod diskretnih reenja je to teko rei.
Nvidia i AMD se stalno takmie oko trenutno najbre kartice, ali i generalno, kod sporijih kartica.
Kod nekih generacija je Nvidia pobednik, a ve u sledeoj AMD. Prema tome, pri kupovini
diskretne grafike kartice, korisnik bi trebalo da pogleda testove kartica aktuelne generacije, i da
donese izbor na osnovu njih. A to se tie integrisanih reenja, budui da je re o APU procesorima,
s jedne strane, treba obratiti panju na jainu procesora, a s druge, na jainu integrisane grafike
unutar tog procesora. Meutim, tu nema dileme: AMD APU jedinice imaju mnogo bolju i jau
integrisanu grafiku karticu od Intel-a. S druge strane, Intel ima jai CPU. Prema tome, odluka se
mora doneti u zavisnosti od potrebe korisnika: ako je vaniji da procesor bude jai, onda se
160
preporuuje kupovina Intel APU-a, a ako su i multimedijalne sposobnosti (npr. igre) dosta vane,
onda je AMD APU bolje reenje. Meutim, za sada ne postoji APU koji moe da parira diskretnim
grafikim karticama, pa ako su igre zaista od velikog znaaja, ipak bi trebalo kupiti diskretnu
karticu.
Hlaenje grafikih kartica

Slino centralnom procesoru (CPU), i GPU na diskretnoj grafikoj kartici proizvodi veliku
koliinu toplote tokom rada. Prema tome, danas se grafike kartice ni ne mogu da se zamisle bez
odgovarajueg hladnjaka. Hlaenje kartice je od presudnog znaaja, budui da ako se temperatura
skokne iznad neke dozvoljene granice, to moe rezultovati sledeim simptomima: greke prilikom
obrade grafike, pad sistema i pregrejavanje same kartice.
Korieno hlaenje zavisi od tipa GPU-a, i uglavnom, sve je GPU moniji, to ozbiljniji
hladnjak zahteva. U zavisnosti od toga, postoje pasivni i aktivni hladnjaci. Razlika izmeu njih je da
pasivno hlaenje (260. Slika) nema mehanikih delova (tj. nema ventilator), a aktivno hlaenje
(261. Slika) ima jedan ili vie ventilatora.
260. Slika: Diskretna grafika kartica sa pasivnim
261. Slika: i aktivnim hlaenjem
Neki proizvoai za entuzijaste nude i grafike kartice sa vodenim hlaenjem. U tom

sluaju, sama kartica uglavnom nema ventilator (mada postoje i izuzeci), nego samo vodeni blok, a
disipacija (rasipanje toplote) se vri pomou vodenih cevi koji toplotu dovode do nekog otvora na
kuitu radi izduvanja toplog vazduha pomou ventilatora (262. Slika).
A to se tie hlaenja integrisanih grafikih kartica, hlaenje je uglavnom reeno pomou
pasivnog ili aktivnog hlaenja na matinoj ploi (ukoliko je kartica integrisana na matinu plou) ili
pomou CPU hladnjaka (ako je re o APU jedinici).
Takoe vredi spomenuti da monije grafike kartice zahtevaju i vie napona. Meutim,
budui da x16 PCIe magistrala moe da isporui samo do 75 W struje, monije grafike kartice
mogu zahtevati dodatne PCIe strujne konektore. Ako napajanje nema odgovarajui PCIe strujni
konektor, moe se koristiti neki adapter koji e konvertovati 4-pinski molex u PCIe strujni konektor.
161
262. Slika: Grafika kartica sa vodenim hlaenjem
Izlazne jedinice tampai

O tampaima je ve takoe bilo dosta rei u prvom modulu: naveli smo tipove tampaa
(matrini, mlazni i laserski), njihov princip rada, kao i prednosti i mane za pojedinane tipove. Pri
kupovini tampaa, moda je odabir pravog tipa najtea odluka. Naime, moramo odgovoriti na
nekoliko pitanja: koliko esto emo tampati, da li je nam potrebna kolor tampa, i ako jeste, da li je
kvalitet kolor tampe od sutinskog znaaja. Ne smemo zaboraviti, jeftiniji laserski tampai su
monohromatski (crno-beli), a za kupovinu kolor laserskog tampaa treba platiti vie. Meutim,
velikom procentu ljudi, iako na prvi pogled ne bi mogli da zamisle ivot bez kolor tampaa,
zapravo ni ne zahtevaju takav tampa. Ako moemo sebi dozvoliti, moemo kupiti kolor laserski
tampa, ali kvalitet slike nee biti u istom rangu, kao na nekom ink-jet tampau. Meutim, iako su
ink-jet tampai jeftini, njihovo skupo odravanje, i obaveza da se esto tampa sa njima, moda e
za veinu ljudi biti vei problem od nemogunosti tampanja u boji.
Za kupovinu tampaa, meutim, pored tipa tampaa potrebno je obratiti panju i na neke
druge stavke. Tu je pre svega brzina tampe, koja se meri u ppm (eng. Paper per Minute), to znai
broj odtampanih papira u minuti. Naravno, to je ovaj broj vei, to e i brzina tampanja biti vea.
Takoe, trebamo obratiti panju na fizike dimenzije papira. Veini korisnika e A4 format biti
sasvim dovoljan, ali ako nekom treba tampanje na veim formatima (npr. A3), mogu se kupiti i
takvi. Konano, meseni obim tampe zapravo odreuje svrhu tampanja. to je ovaj broj vei, to je
fizika konstrukcija tampaa robusnija. Podrazumeva se da za kancelarijske potrebe treba kupiti
tampa sa veim obimom tampe.
162
Povezivanje izlaznih jedinica na centralnu jedinicu

Slino, kao i kod ulaznih jedinica, svaka izlazna jedinica koristi neki hardverski interfejs za
povezivanje sa centralnom jedinicom. Prvo emo razmatrati nain povezivanja video podsistema sa
raunarom, a zatim nain povezivanja tampaa.
to se tie video podsistema, nameu se dva pitanja. Budui da se video podsistem sastoji od
dva hardverska dela, grafike kartice i monitora, pri emu je grafika kartica zapravo unutranja
komponenta (nalazi se u kuitu raunara), treba razmatrati dve veze: vezu izmeu grafike kartice i
matine ploe, i vezu izmeu grafike kartice i monitora.
Veza izmeu grafike kartice i matine ploe

to se tie veze izmeu integrisane grafike kartice i matine ploe, konekcija je ve reena,
budui da je kartica integrisana na matinu plou ili u sam procesor.
to se tie veze izmeu diskretne grafike kartice i matine ploe, konekcija se ostvaruje
pomou odgovarajueg slota na matinoj ploi. Ovo je nam ve poznato, jer smo o slotovima na
matinoj ploi ve detaljno priali. Kao to smo spomenuli, grafike kartice su ranije koristile
obine PCI slotove, a zatim su inenjeri izmislili AGP slot, koji je bio namenjen ekskluzivno za
grafike kartice. Meutim, kad su 2004. godine Intel, i druge kompanije predstavile univerzalnu
PCIe magistralu, AGP je skroz nestao, jer ga je zamenio mnogo bri x16 PCIe slot. Prema tome,
dananje grafike kartice koriste iskljuivo x16 PCIe slot, mada polovno mogu da se jo nau i
AGP kartice.
263. Slika: Povezivanje dve grafike kartice pomou mosta omoguava direktnu vezu izmeu povezanih kartica
163
Povezivanje vie grafikih kartica (napredni nivo)

Ako je x16 PCIe slot (koji je fiziki najiri u odnosu na druge brzine) namenjen za
grafike kartice, postavlja se pitanje, zato se nalaze dva, tri ili ak etiri ovakvih slota na velikom
broju matinih ploa. Odgovor je jednostavan: PCIe magistrala omoguava korienje vie
grafikih kartica. Naime, ako se stave na primer dve grafike kartice u raunar, one e raditi
kombinovano, poveavajui performanse 3D-intenzivnih aplikacija i igara. Video podsistem tada
praktino razbija glomazan posao obrade grafike na vie manjih zadataka, i svaka grafika kartica
e izvriti svoj deo posla paralelno. Meutim, nije istina da e obrada grafike biti dva puta bra,
budui da mnogo zavisi i od same igre i od driver-a. Poto grafike kartice srednje i elitne klase
nisu jeftine, ovu mogunost koriste uglavnom entuzijasti.
I AMD i Nvidia imaju odgovarajuu tehnologiju, koja omoguava povezivanje dve, tri ili
ak etiri grafikih kartica. Budui da meusobna komunikacija i sinhronizacija preko matine
ploe moe da smanji performanse (umesto da poveava), oba proizvoaa koriste tzv. mostove,
koji fiziki i direktno spajaju ove kartice (263. Slika). Ovi mostovi se ili dobijaju sa grafikom
karticom i matinom ploom, ili se moraju posebno kupiti. Zanimljivo je da poslednja revizija
AMD-ove CrossFireX tehnologije vie ne zahteva korienje mostova. Umesto toga, kompletna
komunikacija izmeu kartica se vri kroz PCIe magistrale na matinoj ploi.
Kod Nvidia-e, ova tehnologija se naziva SLI (eng. Scalable Link Interface, 264. Slika), a
kod AMD-a se zove CrossFireX (265. Slika). Bez obzira na proizvoaa, nije dovoljno da samo
grafike kartice imaju ovu mogunost, nego je potrebno da je i matine ploa i ipset podrava.
Praktino sve matine ploe podravaju CrossFireX, ali samo one skupe podravaju SLI, poto je
licenca mnogo skuplja. Vano je istai da grafike kartice koje e se kombinovati, moraju biti iste,
mada mogu biti od razliitih partnera. Podrazumeva se da i grafiki driver, odnosno 3d aplikacija
ili igra mora da podrava ovu tehnologiju.

Nvidia SLI tehnologije
265. Slika: Zvanini logo AMD CrossFireX tehnologije
Veza izmeu grafike kartice i monitora

to se tie veze izmeu grafike kartice (bilo integrisane ili diskretne) i monitora, koristi se
neki od sledeih hardverskih interfejsa: VGA, DVI, HDMI ili DisplayPort. Odgovarajui konektori,
tj. portovi su ili na samoj grafikoj kartici (ako je re o diskretnoj kartici) ili na matinoj ploi (ako
je re o integrisanoj kartici). U nastavku emo spomenuti par rei o ovim konektorima.
164
VGA (eng. Video Graphics Array) je najstariji port od svih, budui da ga je predstavio IBM
jo davne 1987. godine na PS/2 raunaru (a zatim je preao i na PC). VGA je jedini analogni
interfejs, dok su ostali tipovi (DVI, HDMI i DisplayPort) digitalni. VGA konektor ima 15 pina
(Slike 266 i 267) koji su poreani u tri reda (pet iglica u svakom redu). Budui da je veza analogna,
DAC ip mora prvo da konvertuje digitalnu sliku iz video-RAM-a u analogni oblik.
DVI (eng. Digital Visual Interface) je prvi digitalni nain povezivanja izmeu grafike
kartice i monitora, ali se koristi i od strane drugih ureaja. Predstavljen 1999. godine, danas je drugi
najpopularniji interfejs za prenos slike na raunarima (posle VGA). Sam konektor je neto
glomazniji u odnosu na VGA, budui da ima i vie izvoda (pinova). Ovaj konektor ima 24 izvoda
(Slike 268 i 269) i jo nekoliko dodatnih, u zavisnosti od tipa DVI konekcije. Naime, postoje
nekoliko varijacija: DVI-D (eng. DVI-Digital) moe da prenosi samo digitalni signal, a postoji i
DVI-I (eng. DVI-Integrated) koji omoguava konvertovanje digitalnog signala u analogni. Ovo je
korisno, ako grafika kartica nema VGA port, a monitor nema DVI. Tada se konverzija vri pomou
malog adaptera koji se mora umetnuti u DVI-I port. Zanimljivo je da DVI-D ne omoguava
konvertovanje signala u analogni pomou adaptera.
266. Slika: VGA utika
267. Slika: i VGA port
268. Slika: DVI utika
269. Slika: i DVI port
HDMI (eng. High-Definition Multimedia Interface) je nastao 2002. godine, da bi se izbegli

dodatni kablovi izmeu multimedijalnih ureaja. Naime, DVI interfejs moe da prenosi samo sliku,
a za prenos zvuka se mora koristiti neki drugi interfejs, to znai vie kablova. HDMI reava ovaj
problem tako to omoguava prenos video i audio signala izmeu dva ureaja. Naravno, prilikom
165
izrade, ciljani ureaji su bili novi LCD televozori, digitalne kamere, kuni bioskopi, itd, ali se
interfejs odomaio i na PC raunarima. Sam port je mnogo manji u odnosu na DVI port i ima 19
izvoda (270. Slika), ali postoje i manje varijante koje se koriste kod manjih multimedijalnih ureaja.
Konano, DisplayPort se pojavio 2006. godine sa ciljem da zameni sva prethodna reenja,
znai, VGA, DVI i HDMI. Naime, problem sa HDMI standardom je ta da proizvoai ureaja sa
HDMI portom moraju da plate skupe licence da bi dobili dozvolu korienja. S druge strane,
DisplayPort interfejs je u potpunosti besplatan, to ga ini primamljivim za veinu proizvoaa.
Tako npr. veina grafikih kartica danas ve ima DisplayPort konektor umesto HDMI-a. Ovaj
interfejs takoe moe pored slike da alje i audio signale. Sa fizikog aspekta, DisplayPort poseduje
mali prikljuak sa 20 pinova (271. Slika) i otprilike ima istu irinu kao i USB. Slino HDMI-u,
dostupne su i manje varijante.
270. Slika: HDMI utika
271. Slika: DisplayPort utika
Danas su u upotrebi sva etiri interfejsa. VGA je podrazumevani interfejs kod CRT monitora,
meutim, posle pojave LCD monitora, bilo je jasno je e se pre ili kasnije morati da se zamenjuje
novijim prikljukom. Naime, LCD monitori su ve digitalni, to znai, da se digitalna slika pretvara
pomou DAC ipa u analogni oblik, prenosi se preko VGA kabla, a u LCD monitoru se ponovo
pretvara nazad u digitalni oblik. Krajnji rezultat duplog konvertovanja je zamuena, nekvalitetna
slika, naroito kod veih rezolucija (ve od 1680x1050). Iako su LCD monitori sa VGA interfejsom
jeftiniji, ipak se preporuuje da se kupi monitor koji ima i neki digitalni prikljuak (DVI, HDMI ili
DisplayPort).
Povezivanje tampaa na centralnu jedinicu

tampai danas koriste jedan od sledeih naina povezivanja:
Paralelni (LPT, eng. Line Print Terminal) koristi se iroki 25-pinski DB-25 konektor kao
paralelni port (Slike 14 i 15). Danas se retko koristi, meutim, ovaj port je bio deo
standardnih konektora na starijim matinim ploama.
USB moderan nain povezivanja tampaa na raunar.
166
Priprema hard diska za instaliranje operativnog sistema

(napredni nivo)
Kao to je poznato, svakom programu je potrebno da sauva neke informacije, podatke (ta
vie, potrebno je da negde uvamo i sam program, kad se ne izvrava). Ove informacije se mogu
uvati u operativnoj memoriji, ali ovo reenje ima niz nedostataka: manji kapacitet, a podaci se
gube zatvaranjem programa, ili iskljuenjem raunara. Zbog ovih nedostataka, postoji potreba da se
neki podaci uvaju u trajnoj memoriji u obliku fajlova. Trajne memorije nude vei kapacitet, kao i
mogunost uvanja podataka posle iskljuenja raunara. Meutim, postavlja se pitanje, kako se ovi
podaci uvaju na ovim memorijskim ureajima, a kako operativni sistem pristupa njima.
to se tie naina fizikog uvanja podataka na trajnim memorijskim ureajima, mi emo
predstaviti uvanje podataka na magnetnim jedinicama (na floppy diskovima i na hard disku). Kao
to je ve poznato iz prvog modula, kod ovih tipova ureaja se podaci uvaju na jednom disku
(floppy) ili na vie diskova (hard disk). Poznati su nam pojmovi, kao to su staze, sektori i cilindri.
Znai, povrina diska se deli na koncentrine krugove pod nazivom staze, a svaka staza se deli na
odreen broj sektora, pri emu svaki sektor ima fiksnu veliinu, koja na floppy disketama iznosi
512 bajta, a na hard diskovima moe biti i vei (danas je uglavnom 4 kB). Sektor znai predstavlja
osnovnu jedinicu (tj. koliinu memorije) koja se moe itati ili upisati na disk.
Sektori na floppy i na hard diskovima se dele na dve glavne grupe: na sektore za podatke i
na specijalne sektore. Sektori za podatke zauzimaju ogromnu veinu sektora, i tu se smetaju
podaci (tj. fajlovi). S druge strane, specijalni sektori mogu biti:
BOOT sektor kao to ve znamo, deo BIOS-a se naziva Bootstrap loader, sa zadatkom da
ita spoljne memorijske ureaje, traei na njima operativni sistem. Zapravo, Bootstrap
loader trai na ovim ureajima jedan specifian sektor, a to je BOOT sektor. Ovaj sektor se
nalazi na samom poetku, znai, prvi sektor prve staze je rezervisan za BOOT. Ovaj sektor
je rezervisan za BOOT sektor, bez obzira da li je ureaj butabilan (tj. ima operativni
sistem) ili ne. U zavisnosti od toga, kakvi podaci se nalaze u ovom sektoru, Bootstrap
loader odluuje da li je posmatran memorijski ureaj butabilan, ili nije.
DIR sektori ovi su sektori za foldere, tj. direktorijume, i uvaju informacije vezane za sve
foldere na ureaju. Uskoro e biti neto vie rei o folderima.
FAT sektori uvaju informacije u obliku tabele o tome, koji su sektori (za podatke)
dodeljeni fajlovima na ureaju, a koji su slobodni. FAT je skraenica od File Allocation
Table, u prevodu tabela rasporeivanja datoteka.
Od ovih specijalnih sektora, jedino je BOOT sektor obavezan. DIR i FAT sektori nisu
obavezni, ukoliko postoji neko drugo reenje za uvanje informacija o fajlovima i folderima.
Drugim reima, sve zavisi od izabranog fajl sistema.
167
Fajl sistem (napredni nivo)

Postavlja se pitanje, ta je fajl sistem. Kao to se moe primetiti, fizika predstava podataka
na trajnim memorijama je dosta komplikovana. Zato operativni sistem treba da korisnicima i
programima obezbedi apstraktniji pogled na ove podatke, bez potrebe da se vodi rauna o stazama,
sektorima, itd. Deo operativnog sistema koji je zaduen za rad sa fajlovima, zove se fajl sistem
(eng. File System). Fajl sistem sa korisnike take gledita definie dva vana pojma:
Fajlovi ili datoteke (eng. Files) predstavljaju apstrakciju podataka koji su vani nekom
programu ili korisniku, bez potrebe da se znaju detalji implementacije, zauzeti sektori, itd.
OS49 ima zadatak da obavi ovu apstrakciju, odnosno da sakrije detalje realizacije. Veina fajl
sistema uva fajlove u sektorima, pri emu se mora obratiti panja na sledee napomene:
prvu, ako je fajl vei od veliine jednog sektora, onda e se zauzeti onoliko sektora, koliko
je potrebno za smetanje posmatranog fajla; drugu, u jednom sektoru se ne mogu uvati dva
fajla, nego samo jedan; i treu, zauzeti sektori od strane nekog fajla uopte ne moraju da
budu susedni (uzastopni), nego mogu biti bilo gde. Tako na primer, ako imamo jedan fajl od
9 kB-a, a veliina sektora je 4 kB-a, onda e biti potrebno tri sektora da se smesti fajl,
ukupne veliine 12 kB-a. U poslednjem sektoru emo uvati samo 1 kB korisne informacije,
a ostalih 3 kB-a je izgubljeno, jer je celi sektor zauzet od strane posmatranog fajla (272.
Slika).
Veliina fajla 9 kB-a
Neiskorien prostor
4 kB
4 kB
Sektor 1
Sektor 2
1 kB
3 kB
Sektor 3
272. Slika: Ako je veliina fajla npr. 9 kB-a, a veliina sektora 4 kB-a, bie potrebno tri sektora, pri emu e
poslednji sektor imati 3 kB-a neiskorienog prostora. Primer ne uzima u obzir prethodno spomenutu treu
napomenu, jer zauzeti sektori od strane tog fajla ne moraju biti susedni, a u primeru jesu
Tu dolaze do izraaja prednosti i mane veliine sektora. Prednost veih sektora je brzina, a
nedostatak je loa iskorienost prostora diska. S druge strane, prednost malih sektora je
bolja iskorienost prostora, a mana je sporost, jer e fajlovi rezervisati vei broj sektora, a
za uitavanje fajla e biti potrebno uitavanje veeg broja sektora, to podrazumeva da
moramo vie puta pozicionirati glavu diska.50
Svaki fajl mora da ima svoje ime. Pravila imenovanja fajlova se razlikuje od OS do OS. Npr.
kod DOS sistema, ime fajla se deli na dva dela: ime fajla u uem smislu (do 8 karaktera) i
tip, tj. ekstenzija (do 3 karaktera). Kod Windows-a se ime fajla proiruje do 256 karaktera.
Svaki fajl pored imena i korisnog sadraja ima i niz drugih informacija pod nazivom
atributi (eng. File Attributes). Neki atributi su: read-only (da li je omoguena modifikacija
fajla); hidden (sakriven fajl), directory (da li je fajl zapravo folder), itd.
49 OS je skraenica od operativni sistem.
50 Neka ostanemo kod prethodnog primera (fajla veliine 9 kB-a). Ako je veliina sektora 4 kB-a, onda to znai, da e
biti potrebno tri sektora za smetanje fajla. Budui, da glava hard diska mora da se pozicionira tri puta (jer je
potrebno uitati tri sektora), itanje fajla je bra, ali je iskorienost slobodnog prostora loija, jer je u treem
sektoru ostao 3 kB-a prostora koji se nee koristiti ni za ta.
S druge strane, ako je veliina sektora 512 bajta, onda e biti potrebno 18 sektora za smetanje ovog fajla. S jedne
strane, manji sektori bolje iskoriavaju slobodni prostor, ali s druge, glava hard diska e se pozicionirati 18 puta,
to e smanjiti performanse.
168
Direktorijumi, folderi, fascikle ili mape (eng. Directories, Folders) slue za grupisanje
fajlova u obliku hijerarhije. Re je zapravo o specijalnim fajlovima koji sadre spisak
fajlova unutar tog direktorijuma (da li je fajl zapravo folder, se moe proitati iz atributa).
Jedan folder ne moe imati dva fajla sa istim imenom, ali dva fajla sa istim imenom mogu
da postoje ako su u razliitim folderima. Svaka hijerarhija, tj. struktura poinje od tzv.
korenskog (eng. Root) foldera, koji sadri sve ostale foldere i fajlove na ureaju. Svaki
folder se identifikuje uz pomo njegovog imena i pozicije u hijerarhiji, meutim, prvi folder
hijerarhije, tj. korenski folder, nema ime, i zato se esto navede samo kao root.
Budui da folderi definiu neku hijerarhiju, postavlja se pitanje, kako pristupiti nekom fajlu.
Svakom fajlu se moe pristupiti pomou putanje (eng. Path). Imamo dve mogunosti:
apsolutnu ili relativnu putanju. Kod apsolutne putanje, uvek kreemo od korenskog
direktorijuma i redom navodimo imena svih direktorijuma na putu do naeg fajla. Kod
relativne, uvek kreemo od tekueg foldera i navodimo put do foldera u kojem se nalazi
traeni fajl. Meutim, u ovom sluaju mora da postoji nain da pristupimo i roditeljskom
(nadreenom) folderu. Zato veina OS-a definie u svakom folderu i jedan specijalan fajl:
.. (dve take; predstavlja nadreeni direktorijum). Meutim, bez obzira koji tip putanje se
koristi, koristi se znak \ ili / za razdvajanje imena dva foldera (u zavisnosti od OS-a).
Jedan primer sa apsolutnom i relativnom putanjom se nalazi na Slici 273.
root
Pretpostavimo npr., da smo trenutno u folderu D,

i da elimo pristupiti fajlu pera.txt, koji se nalazi
u folderu F.
Apsolutna putanja: root\B\F\pera.txt

Relativna putanja: ..\..\F\pera.txt
E
273. Slika: Primer koji objanjava princip apsolutne i relativne putanje
Tipovi fajl sistema (napredni nivo)

Danas postoji velik broj fajl sistema. Oni sa take gledita korisnika nude slino iskustvo
(baratanje sa fajlovima i folderima), ali ispod haube oni mogu biti dosta razliiti, budui da
odreuju na koji nain e fajlovi i folderi biti implementirani na memorijskom ureaju. Najpoznatiji
fajl sistemi su FAT, NTFS i Ext. U nastavku emo ih malo detaljnije predstaviti:
FAT (eng. File Allocation Table, u prevodu tabela rasporeivanja datoteka) bio je
standardni fajl sistem za DOS i Windows 9x/Me. Meutim, ovaj fajl sistem se koristi i danas,
uglavnom na USB stick-ovima. Njegovo ime potie od indeksne tabele (tzv. FAT tabele)
koja sadri iskorienost svih sektora na ureaju. Ova FAT tabela se nalazi u prethodno
spomenutim FAT sektorima. U zavisnosti od toga, koliko cifara se mogu koristiti za
identifikaciju sektora, imamo 12-bitni, 16-bitni i 32-bitni FAT (koji se nazivaju FAT12,
FAT16 i FAT32, respektivno). Broj bitova odreuje koliko sektora moemo ukupno
169
adresirati51, tj. moe se definisati maksimalna veliina memorijskog ureaja, koja iznosi: 32
MB (za FAT12), 2 GB (za FAT16) i 2 TB (za FAT32). Maksimalna veliina jednog fajla kod
FAT sistema je 4 GB-a.
Kod FAT fajl sistema, svaki fajl pored korisnog sadraja (koji se nalazi u sektorima za
podatke), ima i tzv. opis. Opis fajla se nalazi u DIR sektorima, i sadri sledee informacije:
ime i ekstenzija fajla, atributi, vreme i datum kreiranja, datum poslednje modifikacije i
poslednjeg pristupa, veliina fajla i adresa prvog sektora, koja zapravo pokazuje na prvi
sektor od kojeg poinje fajl. Meutim, ako je posmatrani fajl vei od jednog sektora, tj.
zauzima vie sektora, otkud e se znati adresa sledeeg sektora? Naime, sledei sektor fajla
ne mora uopte biti susedni sektor (u fizikom smislu). Odgovor lei u prethodno
spomenutoj FAT tabeli, koja sadri onoliko elemenata koliko imamo sektora na ureaju. Ako
se u k-tom sektoru nalazi neki fajl, tada k-ti elemenat FAT tabele sadri adresu sledeeg
sektora koji taj fajl zauzima, ili nulu koja oznaava da je to poslednji sektor fajla. Ukoliko
sektor nije zauzet od strane nekog fajla, takoe se pie broj 0. Za bolje razumevanje ovog
principa, naveemo dva primera.
Primer 1. Pretpostavimo da imamo dva fajla: pera1.txt i pera2.txt. Ako znamo, da
fajl pera1.txt zauzima sektore 6, 3, 1, 7, a pera2.txt sektore 5 i 8, ispuniti FAT tabelu!
pera1.txt 6, 3, 1, 7
pera2.txt 5, 8
Adresa sektora
Sadraj
Primer 2. Situaciju moemo i obrnuti. Pretpostavimo da nam je FAT tabela poznata.

Navesti, koji sektori su zauzeti od strane fajlova pera1.txt i pera2.txt, ako znamo iz
njihovih opisa, da pera1.txt poinje od sektora 3, a pera2.txt od sektora 7!
Adresa
sektora
Sadraj
pera1.txt 3, 8, 2
pera2.txt 7, 1, 6, 4
51 Naime, svaki sektor mora imati jedinstvenu adresu pomou koje se identifikuje. Ako imamo vie cifara u adresi, to
znai i vie moguih adresa, znai moemo pristupiti veem broju sektora.
170
NTFS (eng. New Technology File System) moderniji fajl sistem. Predstavlja
podrazumevani fajl sistem na Windows 2000, Windows XP52, Vista, 7 i 8 sistemima,
zamenivi stari FAT32. Maksimalna veliina ureaja i fajla je mnogo vea od FAT32.
Ext (eng. Extended File System) podrazumevani fajl sistem na Linux operativnim
sistemima. Doiveo je etiri reinkarnacije: ext, ext2, ext3 i ext4. Dananji Linux sistemi
koriste ext4.
Bez obzira koji fajl sistem emo izabrati (uglavnom glavnu ulogu diktira operativni
sistem ), pre nego to ponemo da koristimo neki hard disk, taj disk se prvo mora pripremiti. Ova
priprema uglavnom obuhvata formatiranje hard diska. Formatiranje (eng. Formatting) je zapravo
proces pripreme spoljanjeg memorijskog ureaja za upotrebu. Obuhvata tri manja procesa:
53
1. Formatiranje niskog nivoa ili fiziko formatiranje (eng. Low-Level Formatting) u

ovom procesu se formiraju staze i sektori. Ovo se najee radi u fabrici, pre nego to se
hard disk isporui na trite.
2. Particionisanje (eng. Partitioning) ovaj proces slui da podeli ureaj na jednu veliku ili
vie manjih regija, tzv. particija (eng. Partition). Ovo se radi tako to se na hard disku
oznai poetak i kraj svake particije. Svaki hard disk mora da ima bar jednu particiju (ili
vie manjih). Particijama pristupamo kao zasebnim celinama. Operativni sistem particije
prikazuje kao zasebne diskove, iako su moda fiziki na istom hard disku. Svakoj particiji se
mora dodeliti jedno slovo iz abecede, inae operativni sistem nee moi da joj pristupi.
Floppy ureajima se dodeljuju slova A i B, a svim ostalim ureajima su dostupni slova
od C do Z, pri emu se operativnom sistemu mora dodeliti slovo C.54 Takoe, pored
slova, svaka particija moe imati i naziv tj. labelu.
Takoe je vano znati da postoje dve vrste particije: primarna i logika. Primarna particija
(eng. Primary Partition) uglavnom slui za smetanje operativnog sistema. Iako bismo
mislili da je mogue kreirati beskonaan broj particija, to zapravo nije sluaj. Na jednom
hard disku mogu da se naprave ukupno etiri primarnih particija. Meutim, ukoliko etiri
nije dovoljno, umesto zadnje primarne particije moe se kreirati jedna tzv. proirena
particija (eng. Extended Partition). Ova proirena particija (za razliku od primarne) moe
se podeliti na jo nekoliko tzv. logikih particija (eng. Logical Partition). Na logike
particije se ne instalira operativni sistem.
3. Formatiranje visokog nivoa (eng. High-Level Formatting) u ovom procesu se kreiraju
fajl sistemi (prazni) za svaku particiju diska. Naime, na jednom hard disku moemo imati
vie fajl sistema, tako to emo napraviti odgovarajue particije za svaki od njih. Kreiranje
fajl sistema na jednoj particiji podrazumeva pripremu specijalnih sektora (npr. DIR i FAT
sektora kod FAT fajl sistema, itd.), i kreiranje korenskog foldera. Posle formatiranja visokog
nivoa, particija je spremna za upotrebu (i prazna je).
Naravno, formatiranje diska se moe uraditi i nakon instalacije operativnog sistema u
sluaju da nam je potrebno resetovanje diska, npr. ako elimo instalirati sve operativni sistem.
Naime, resetovanje hard diska podrazumeva, da se svi podaci (fajlovi i folderi) briu sa njega, a po
elji se mogu unititi i particije.
52 Iako je podrazumevani fajl sistem na Windows XP sistemu NTFS, po potrebi se moe jo koristiti FAT32.
53 Tako npr. Windows 7 se moe instalirati samo na NTFS fajl sistemu, kod Windows XP-a postoji mogunost izbora
izmeu NTFS i FAT32, Windows 98 podrava samo FAT32, a Linux sistemi podravaju neku verziju Ext-a.
54 Ovo se odnosti na Windows, na Linux-u je situacija drugaija.
171
Instaliranje operativnih sistema i drajvera (napredni

nivo)
Instaliranje operativnih sistema i drajvera je, iako vie softverski, ipak vaan aspekt znanja
iz hardvera. Naime, serviseri nakon sklapanja raunara najee moraju da instaliraju i neki
operativni sistem (eng. Operating System, skraeno OS). Bez operativnog sistema, raunar je
neupotrebljiv. Meutim, posle instaliranja OS-a, za pravilnu upotrebu hardverskih komponenata i za
postizanje pravih performansi, moraju da se instaliraju i drajveri. Iako operativni sistem sadri
generike drajvere za neke komponente, u veini sluajeva se preporuuje da se instaliraju pravi
drajveri koji se isporuuju od strane proizvoaa.
U ovom delu emo prvo objasniti nain formatiranja i particionisanja hard diska (to spada u
pripremu hard diska za instaliranje operativnog sistema), nakon toga emo pogledati, kako se
instaliraju danas najpopularniji sistemi (Microsoft Windows XP i Windows 7), i konano, odakle se
mogu skinuti drajveri razliitih hardverskih komponenata i kako se instaliraju.
Formatiranje i particionisanje hard diska (napredni nivo)

Danas postoji veliki broj komercijalnih, ali i besplatnih (ak i otvorenih) programa za
particionisanje. Od komercijalnih programa najpoznatiji su:
Paragon Partition Manager Home

(http://www.paragon-software.com/home/pm-personal/);
Acronis Disk Director

(http://www.acronis.com/en-eu/personal/disk-manager/);
MiniTool Partition Wizard Pro

(http://www.partitionwizard.com/partition-magic-free.html);
EaseUS Partition Master Professional

(http://www.easeus.com/partition-manager/epm-pro.html) i
Symantec PartitionMagic (pre nekih 10 godina je bio najpoznatiji program ove vrste, ali se
vie ne odrava).
Neki komercijalni programi imaju i besplatne verzije, a razlika izmeu plaene i besplatne
verzije je ta, da plaena verzija sadri vie funkcija. Od gore navedenih programa, kod sledeih
programa postoji besplatna verzija:
MiniTool Partition Wizard Home Edition

(http://www.partitionwizard.com/free-partition-manager.html);
EaseUS Partition Master Free Edition

(http://www.partition-tool.com/personal.htm) i
Paragon Partition Manager Free Edition

(https://www.paragon-software.com/home/pm-express/).
Od besplatnih i otvorenih softvera, ubedljivo

(http://gparted.org) na Linux operativnim sistemima.
najpoznatija
je
GParted
172
Iako softver za particionisanje moe da se instalira na operativni sistem (kao i svi drugi
programi), kod ovakvih softvera je vano da postoji mogunost skidanja ili pravljenja butabilnog
CD-a ili USB stick-a. Naime, verzija koja se instalira na operativni sistem, iako moe da radi skoro
sve, ima i neka ogranienja:
ne moe pouzdano da radi sa C particijom koja sadri sam operativni sistem;
tokom rada, nikad se ne zna, kad e se pokvariti boot sektor, to moe hard disk uiniti
nebutabilnim;
ne moe se instalirati, ukoliko na sveem raunaru jo nije instaliran OS.
U ovakvim sluajevima je jako vano da imamo kod sebe i butabilni CD ili USB stick sa
softverom za particionisanje. Svi prethodno spomenuti komercijalni programi imaju ili posebnu
butabilnu verziju (koja se moe skinuti sa interneta), ili imaju mogunost njenog kreiranja (iz
programa), ali to nije uvek sluaj kod besplatnih verzija. Tako npr. programi EaseUS Partition
Master Free Edition ili Paragon Partition Manager Free Edition (besplatne verzije) nemaju
mogunost kreiranja butabilnog CD-a (niti se moe skinuti sa interneta), ali MiniTool obezbeuje i
besplatnu butabilnu verziju pod nazivom MiniTool Partition Wizard Bootable CD
(http://www.partitionwizard.com/partition-wizard-bootable-cd.html).
Bez obzira koji se koristi od spomenutih programa, svi izgledaju slino, i moe se zakljuiti
da kad ovek naui jedan od ovih programa, nauio je svaki od njih. Mi emo u nastavku nakratko
pogledati EaseUS Partition Master Free Edition (besplatnu verziju), a zatim GParted.
Nakon instaliranja programa EaseUS Partition Master Free Edition, softver se startuje na
uobiajen nain iz Start menija. Glavni prozor programa (274. Slika) se sastoji iz nekoliko delova,
pri emu su najvaniji:
Spisak diskova i particija sadri spisak hard diskova i njihovih particija. 55 Kod svake
particije postoje informacije o njenom kapacitetu, o fajl sistemu i o tipu particije (primarna
ili logika).
Operacije kad kliknemo na neki disk, na neku particiju ili na neparticionisan prostor,
aktivirae se odreene operacije koje se mogu izvriti. Operacijama moemo pristupiti iz
menija, iz levog panela samog prozora ili desnim klikom na disk, particiju ili neparticionisan
prostor. Neke tipine operacije su:
Kreiranje particije kreira particiju na prostoru koji jo nije particionisan.
Formatiranje particije brisanje podataka sa particije i kreiranje nove particije.
Prilikom formatiranja, mogue je izabrati i neki drugi fajl sistem.
Brisanje particije nakon brisanja, particija e nestati, i kreirae se neparticionisan
prostor (unallocated ili unpartitioned).
Promena slova ili naziva particije ukoliko postoji potreba, moe da se promeni naziv
(tj. labela) particije. Po potrebi se moe promeniti i slovo particije (sem particije C).
Programi za particionisanje sadre i neke napredne funkcije, pri emu su najpopularnije:
Promena veliine ili premetanje particije veliina particije se moe poveati
(ukoliko postoji neparticionisan prostor ispred ili iza particije) ili smanjiti (u zavisnosti
55 Ukoliko na disku postoji prostor koji jo nije particionisan (tzv. neparticionisan prostor), programi za
particionisanje e ove delove prikazati sa nazivom unallocated ili unpartitioned.
173
od toga, koliko slobodnog prostora imamo na particiji). Takoe, ukoliko postoji

neparticionisan prostor ispred ili iza particije, ona se moe premestiti. (275. Slika)
Spajanje particija mogu se spojiti dve particije u jednu veu koja bi uvala podatke
obe particije.
274. Slika: Glavni prozor programa EaseUS Partition Master Free Edition
Neizvreni zadaci nakon to izvrimo neku operaciju na disku, na particiji ili na

neparticionisanom prostoru, ona se zapravo nee odmah izvriti, nego e se pojaviti u obliku
neizvrenog zadatka (eng. Pending Operations, Tasks, u levom donjem delu prozora na Slici
274). Nakon toga, korisnik moe izvriti jo neke druge operacije, a kad je zavrio sa njima,
moe zahtevati pravo izvravanje ovih zadataka. Tada e program poeti sa stvarnim
izvrenjem zadataka (tj. operacija). Meutim, korisnik uvek mora da ima na umu sledee
stvari:
Ukoliko se koristi program unutar operativnog sistema, program moe zahtevati od
korisnika da restartuje raunar. Ovo se deava kad program ne moe pouzdano izvriti
neku operaciju u Windows okruenju. Tokom restartovanja, program e nastaviti sa
izvrenjem operacije pre (ili tokom) uitavanja OS-a.
Vreme trajanja nekih operacija moe biti i nekoliko sati, u zavisnosti od kompleksnosti
zadatka, od brzine samog hard diska i od veliine diska ili particije. Zadaci koji prirodno
traju jako dugo su premetanje particije i spajanje particija.
174
275. Slika: Operacija za promenu veliine i premetanje particije u programu

EaseUS Partition Master. Kao to se moe videti, promena veliine ili
premetanje se moe uraditi na dva naina: na vizuelni nain (miem se vue
particija, ili se promeni njena veliina), ili ispunjavanjem numerikih polja.
Posle svakog menjanja, u donjem delu prozora e se prikazati nova struktura
na hard disku.
Za razliku od prethodnog programa za particionisanje, GParted se startuje iz Linux

okruenja. Meutim, nije potrebno da se instalira neka Linux distribucija, budui da postoji i
butabilna verzija programa. Postoje barem tri naina da pokrenemo GParted bez instaliranja nekog
Linux-a:
GParted Live (http://gparted.org/livecd.php) zvanina butabilna verzija GParteda.
SystemRescueCd (http://www.sysresccd.org/) re je zapravo o kompletnom i

besplatnom mini operativnom sistemu koji slui za administriranje i oporavak posle pada
sistema, i koji pored GParted-a sadri i itav niz drugih programa, kao to je npr. alat za
kloniranje diska, internet brauzer, itd.
Parted Magic (http://partedmagic.com) slino programu SystemRescueCd, i Parted

Magic (Slika 276) je jedan kompletan mini operativni sistemi koji ak ima vie programa od
prethodnog i ima lepi vizuelni izgled.56
56 Parted Magic je ranije bio besplatan softver, ali se od avgusta 2013. naplauje. Starija (jo uvek besplatna) verzija
se jo moe isprobati na Ultimate Boot CD (UBCD) kompilaciji. UBCD emo detaljnije spomenuti u treem
modulu.
175
Slika 276: Glavni ekran Parted Magic-a
Bez obzira na izbor, butabilna verzija se uglavnom isporuuje u vidu fajla sa ekstenzijom
.ISO, koji se zatim mora narezati na CD pomou programa za rezanje.57 Zatim treba restartovati
raunar (naravno, CD mora biti unutar optikog ureaja), u BIOS Setup-u treba optiki ureaj staviti
na vrh liste ureaja za butovanje, a zatim saekati da se uita program sa CD-a.
Sam Gparted izgleda jako slino kao i ostali programi ove vrste (277. Slika). Pre svega treba
izabrati hard disk sa desne strane prozora, a zatim izabrati neku particiju ili neparticionisan prostor.
Ovde treba napomenuti, da Linux ne koristi ta standardna slova za particije (kao to je C, itd.).
Ako naiemo na problem identifikacije particija, najbolje reenje je njihovo imenovanje sa
labelama. Nakon izbora particije, mogu se izabrati operacije. Nakon izvrenja operacije, slino
prethodnom programu, u donjem delu prozora e se pojaviti lista sa neizvrenim zadacima, a
stvarno izvravanje e se startovati pritiskom na dugme Apply.
57 Kod veine butabilnih programa, pored kreiranja butabilnog CD-a ili DVD-a postoji mogunost kreiranja i
butabilnog USB stick-a. Meutim, kreiranje butabilnog USB stick-a nije uvek tako jednostavno, jer za razliku od
optikih diskova koji se mogu lako napraviti butabilnim, kod USB stick-ova je situacija komplikovanija.
176
277. Slika: Glavni prozor programa GParted
Instalacija operativnog sistema (napredni nivo)

Poznavanje instalacije OS-a je krucijalno za svakog servisera. Instaliranje OS-a u veini
sluajeva nije uopte teko i sadri sledee etape:
1. Ubacivanje instalacionog diska i butovanje sa tog diska na ovaj nain se startuje
instalacioni program OS-a.
2. Formatiranje i particionisanje diska instalacioni program OS-a esto sadri i neki
jednostavni alat za formatiranje i particionisanje diska, ali su mogunosti dosta skromne
(Slike 278 i 279). Zato mnogi particionisanje rade u nekom pravom programu za
particionisanje, pre nego to startuju instalacioni program OS-a. U tom sluaju se ova etapa
moe preskoiti.
3. Izbor particije na koju e se instalirati OS iako su dananji OS-i fleksibilniji, raniji
operativni sistemi su zahtevali da se uvek izabere prva particija na selektovanom disku.
4. Ostala podeavanja npr. izbor regije i zemlje, podeavanje vremenske zone, izbor jezika,
podeavanje interneta, korisnikih naloga, lozinke, itd.
5. Kopiranje sistemskih fajlova na particiju konfigurisanje instalacije i podeavanje boot
sektora ovo moe da potraje. Takoe, tokom instalacije, raunar moe vie puta da se
restartuje.
Meutim, ipak je vano napomenuti, da instalacija OS-a moe u najgorem sluaju unititi
stari operativni sistem, pa ak izbrisati sve particije (i podatke) sa hard diska. Iako je instalacija
jednog OS-a dosta jednostavna, ako nismo sigurni kako se radi instalacija, postupak se moe uraditi
virtuelno, unutar neke virtuelne maine. Re je o softveru, koji moe imitirati neki nezavisni (tj.
virtuelni) kompjuter, koji e raditi na naem pravom raunaru. Pri tome, virtuelna maina u
177
podrazumevanom stanju ne moe pristupiti hard disku fizikog raunara, pa je idealna za vebanje
instalacije nekog OS-a. Jedan od najpoznatijih (i besplatnih) softvera za ovu svrhu je Oracle VM
VirtualBox (https://www.virtualbox.org/).
Slika 278: Instalacija Microsoft Windows XP OS-a. Na slici: izbor particije.
Slika 279: Instalacija Microsoft Windows 7 OS-a. Na slici: izbor particije za instaliranje.
178
Instaliranje drajvera (napredni nivo)

Nakon uspenog instaliranja nekog operativnog sistema, potrebno je instalirati i upravljake
programe, tj. drajvere raunarskih komponenti. Ovo je vano, jer bez njih, komponente nee
funkcionisati. Sa operativnim sistemom esto dolaze neki podrazumevani drajveri za veliki opseg
raunarskih komponenata, ali u veini sluajeva, ovi drajveri su samo generiki. Cilj generikih
drajvera je da raunarska komponenta bude prepoznata i upotrebljiva sa njenim osnovnim
funkcijama. Meutim, ako elimo iz neke raunarske komponente izvui maksimum, i u smislu
funkcionalnosti, i u smislu brzine, tada se preporuuje instaliranje posebnog drajvera koji se
isporuuje direktno od proizvoaa komponente. U nastavku emo pogledati, kako se instaliraju
drajveri, odakle se mogu preuzeti, a po potrebi emo spomenuti i neke napomene.
to se tie instalacije, instalacija drajvera jako lii na instaliranje bilo kod programa. Znai,
mora se startovati odgovarajui .EXE ili .MSI fajl, nakon ega e se pojaviti arobnjak (eng.
Wizard) za instalaciju drajvera. Za uspenu instalaciju treba samo pratiti uputstva arobnjaka. U
nekim sluajevima, drajveri su dostupni ne samo na engleskom, nego i na drugim jezicima.
Naravno, pre nego to se instalira drajver, prvo se mora nabaviti. Sa skoro svim kupljenim
raunarskim komponentama, u kutiji emo nai i instalacioni CD ili DVD sa drajverom, a esto i sa
prateim programima. Ako nismo dobro upoznati sa kupljenom komponentom, preporuuje se
instalacija drajvera sa prateeg diska. Meutim, posle nekog vremena, proizvoa esto izda noviji
drajver za taj ureaj. Postavlja se pitanje, kako se moe prepoznati noviji drajver u odnosu na
stariji? Odgovor lei u verziji.
Verzioniranje (eng. Versioning) predstavlja nain markiranja softvera (programa i drajvera)
pomou kojeg se novija izdanja mogu razdvojiti od starijih. Verzija (eng. Version) najee poinje
sa slovom v (prvo slovo rei verzija), a zatim se piu neki brojevi, razdvojeni takama. Prvi
broj (odmah iza slova v) oznaava glavnu reviziju, a svi ostali brojevi (razdvojeni takama)
predstavljaju podrevizije. Tako npr. v1.500 oznaava prvu reviziju, a unutar te revizije .500
podreviziju. Ako proizvoa napravi velike promene, onda po obiaju, ta verzija dobija novu glavnu
reviziju, i tako, posle v1.500, proizvoa e ovu novu verziju oznaiti npr. sa v2.000. Ako posle
izdanja ove verzije, proizvoa ispravi neke sitne probleme, nema smisla poveati glavnu reviziju,
znai, nee ga oznaiti sa v3.000, nego e poveati samo podreviziju, pa e ovu verziju izdati kao
npr. v2.150. Prema tome, svaki noviji drajver se moe prepoznati tako to je verzija drajvera (barem
u podreviziji) vea u odnosu na stariju verziju.58
Instaliranje novijeg drajvera se skoro uvek toplo preporuuje. Ranije, dok ljudi nisu imali
brzu internet konekciju (ili moda nikakvu), novije drajvere su nabavili uglavnom sa prateih CD-a
raunarskih asopisa. Meutim, danas ljudi uglavnom sami skidaju drajvere sa interneta.
Pre nego to preemo dalje, treba napomenuti da u smislu naina skidanja drajvera sa
interneta, postoje razlike izmeu desktop i laptop raunara. Naime, kod desktop raunara (budui da
je svaka konfiguracija praktino jedinstvena) se oekuje da korisnik posebno skida drajvere za sve
komponente sa zvaninih web-sajtova proizvoaa. S druge strane, kod laptop raunara se drajveri
najee skidaju ne sa web-sajta proizvoaa pojedinanih komponenti, nego sa sajta proizvoaa
samog laptop raunara. Razlog ovome lei u injenici, da proizvoai laptop raunara esto menjaju
sam drajver, prilagodei ga pojedinanim laptop modelima.
58 Neke firme koriste neto drugaiji pristup za verzioniranje. Na primer ne koriste glavne, nego samo podrevizije,
dok neke druge firme koriste datum izdanja za oznaavanje, npr. godinu izdanja koriste kao glavnu reviziju, a
mesec kao podreviziju.
179
Skidanje drajvera za laptop raunare (napredni nivo)

Budui da je broj laptop proizvoaa dosta velik, pogledaemo nain skidanja drajvera za
Acer laptopove.59 Najpre treba pronai model laptop raunara, a zatim preuzeti drajvere za sve
komponente za taj model. Naalost, neki proizvoai laptopova menjaju proizvoa komponente
ak unutar istog modela, pa je realno, da e korisniku moda biti ponueno vie drajvera u okviru
izabranog modela. Tada je vano da korisnik zna, ta se nalazi u njegovom laptopu, i preuzima
samo odgovarajue drajvere.60
280. Slika: Acer-ov web-sajt za skidanje drajvera.

Napomena: ako proizvoa unutar jednog modela menja proizvoa unutranje komponente, lista e sadrati i
drajvere koji nam nisu potrebni. Tako npr. na slici se vidi, da u listi ima dva drajvera za Touchpad, iako laptop
ima samo jedan. Tada treba skinuti samo odgovarajui drajver.
59 Web-sajt za skidanje drajvera za Acer laptopove se nalazi na sledeoj adresi:

http://us.acer.com/ac/en/US/content/drivers (280. Slika). Adrese drugih proizvoaa moemo nai
pomou nekog pretraivaa, kao to je Google.
60 Neki proizvoai laptopova zato nude i mali pomoni program koji se moe preuzeti, i koji e nakon pokretanja
prikazati sve vane komponente unutar laptop raunara.
180
Skidanje drajvera za ipset matine ploe (napredni nivo)

to se tie desktop raunara, posle instalacije OS-a, na prvi zadatak bi trebalo da bude
instaliranje drajvera za ipset. Iako su dva najpoznatija proizvoaa ipsetova Intel i AMD,
preporuuje se da se drajver za ipset skida sa web-sajta proizvoaa matine ploe. Naravno,
potrebno je znati model matine ploe. Ako matina ploa ima jo bilo ta integrisano (npr. zvunu i
mrenu karticu), najbolje je da se i ti drajveri skidaju sa sajta matine ploe. Odavde se moe
skinuti i najnoviji BIOS za matinu plou. Sledea tabela sadri adrese dva najvea proizvoaa
matinih ploa. Adrese ostalih proizvoaa moemo nai pomou pretraivaa.
Proizvoa matine ploe
Asus
Gigabyte
Adresa
http://www.asus.com/Motherboards/
http://www.gigabyte.com/support-downloads/download-center.aspx
Skidanje drajvera za grafiku karticu (napredni nivo)

Kao to znamo, re je o tri proizvoaa: AMD, Nvidia i Intel. U zavisnosti od proizvoaa,
situacija je sledea:
AMD proizvodi ne samo diskretne, nego i integrisane (APU) kartice, plus kod diskretnih
postoje varijante za desktop i laptop raunare. Kartice za desktop i laptop raunare se mogu
lako razlikovati, jer se kod laptop modela esto stavlja sufiks M posle serije, tj. modela.
AMD izdaje jedan sveobuhvatni drajver za sve kartice (diskretne (desktop plus laptop) i
integrisane).
Kod Nvidia-e je situacija malo drugaija, budui da ona nema integrisane (APU) kartice, ali
proizvodi diskretne kartice i za desktop, i za laptop raunare (kod laptop modela se takoe
stavlja sufiks M posle serije, tj. modela). Nvidia izdaje posebne drajvere za desktop i
laptop raunare.
Konano, kod Intel-a postoje posebni drajveri za najnoviju generaciju APU procesora i za
starije generacije.
Proizvoa grafike kartice

AMD
Nvidia
Intel
Adresa
http://support.amd.com/en-us/download
http://www.geforce.com/drivers
https://downloadcenter.intel.com
Instaliranje drajvera za mieve i tastature (napredni nivo)

Mievi i tastature u veini sluajeva ne zahtevaju posebne drajvere (generiki drajver
instaliran od strane operativnog sistema najee moe zadovoljiti sve potrebe). Meutim, kod
skupih (tzv. gamer) mieva i tastatura je situacija malo drugaija. Naravno, instaliranje drajvera za
ove ureaje tee analogno, kao i kod ostalih prethodno spomenutih ureaja.
181
Instaliranje drajvera za tampae i skenere (napredni nivo)

Kod ovih ureaja, jedino na ta treba obratiti panju je da je ponekad vano da ureaj bude
iskljuen tokom startovanja instalacije drajvera 61, sve dok arobnjak ne naredi korisniku da ukljui
ureaj. Kod drugih situacija se zahteva, da ureaj budu ukljuen tokom cele instalacije.
Instaliranje novijih drajvera (napredni nivo)

Ako smo prethodno ve instalirali neki drajver, a sad ga elimo osveiti novijom verzijom,
preporuuje se da se prvo izbrie stari drajver. Postupak uklanjanja drajvera se zove deinstalacija
(eng. Uninstall). Postupak deinstalacije je isti, kao i kod drugih programa: treba ui u Control
Panel, i tamo nai naredbu za izlistanje programa koji se mogu obrisati. Posle deinstalacije,
preporuuje se restartovanje sistema, nakon ega moemo poeti sa instalacijom nove verzije
drajvera.
Pojednostavljeno instaliranje drajvera (napredni nivo)

Kao to smo primetili, instaliranje drajvera za desktop raunare moe oduzeti dosta
vremena. Ovo moe biti problem, ukoliko moramo u kratkom vremenskom periodu instalirati vie
sistema. Kao reenje, pojavili su se razni programi sa ciljem da pojednostave nain instaliranja
drajvera i da skrauju vreme potrebno za instaliranje. Ovi programi mogu pomoi i u situaciji da ne
moemo nai drajver za neku stariju komponentu raunara. Mi emo spomenuti dva besplatna
reenja:
DriverPack Solution (http://drp.su/) re je zapravo o velikoj bazi podataka drajvera.

Nakon pokretanja programa (281. Slika), on automatski analizira raunar, napravi spisak
komponenata kod kojih jo korisnik nije instalirao drajver, ili postoji novija verzija, i nakon
izbora startuje njihovu instalaciju. Program se isporuuje na tri naina. Lite verzija je
najmanja, i preporuuje se kad je raunar prikljuen na brz internet. Druga, DVD verzija je
zapravo .ISO fajl, koji se mora narezati na DVD. Ova verzija je mnogo vea, jer sadri i
kompletnu bazu podataka sa drajverima, pa je idealno kad raunar nije prikljuen na
internet, ili kad OS nema drajver za mrenu karticu (pa se mrena kartica ne moe koristiti).
Trea, Full verzija takoe sadri kompletnu bazu podataka drajvera, ali nije .ISO fajl, pa je
idealno reenje za USB stick. Bez obzira koja verzija e se koristiti, program ne zahteva
instalaciju, nego je dovoljno samo ga pokrenuti.
SlimDrivers (https://www.slimwareutilities.com/slimdrivers.php) takoe sadri

veliku bazu podataka, ali je sama baza na internetu (u oblaku, eng. Cloud). Za razliku od
prethodnog reenja, ovaj program se mora instalirati. Nakon instalacije, on e analizirati
raunar, i napravie spisak komponenata, kod kojih jo fali drajver ili postoji novija verzija.
Meutim, za razliku od prethodnog programa, SlimDrivers je tzv. rezidentni program (u
smislu da e raditi u pozadini, kao npr. antivirusi), i odmah im u bazu stignu novi drajveri,
obavestie korisnika.
61 est sluaj npr. kod HP tampaa.
182
281. Slika: Glavni prozor programa DriverPack Solution. Preporuuje se da kliknemo da Settings (u levom
panelu prozora), a zatim ekiramo opciju Expert mode. Ovo omoguava pregled spiska drajvera za instalaciju,
odnosno omoguava instalaciju samo odreenih drajvera sa spiska
3. POGLAVLJE: TESTIRANJE HARDVERA
183
3. poglavlje: Testiranje hardvera

Stigli smo do poslednjeg poglavlja, u kojem emo priati o testiranju hardvera. Naime,
nakon kupovine i sklapanja raunara, kao i instaliranja operativnog sistema i drajvera, taj raunar
treba pravilno i odravati, kao i servisirati u sluaju raznih kvarova. Izlaganje emo poeti sa
metodama odravanja raunara, ukljuujui aktivno i pasivno zatitno odravanje, kao i sa alatima
za odravanje i servisiranje. Posle ovog dela prelazimo na kvarove po komponentama. Zatim emo
predstaviti dijagnostiki softver i naine testiranja raunara po komponentama. Poglavlje emo
zavriti sa nekim tipinim problemima sa raunarima i idejama kako ih otkloniti.
Metode odravanja raunara

Ukoliko posle nekog vremena raunar poinje udno da se ponaa, ili postane skroz
neupotrebljiv, jedini nain da reimo problem jeste da ga servisiramo, tj. popravimo (ako je
mogue). Meutim, ako elimo produiti vremenski period izmeu servisiranja, potrebno je
redovno odravanje raunara. Ovo odravanje spada u kategoriju zatitnog odravanja. Zatitno
odravanje predstavlja kljuni nain za obezbeivanje viegodinjeg besprekornog rada raunara.
Zatitno odravanje se isplauje, jer smanjuje verovatnou pojavljivanja problema, gubitka
podataka, otkaza komponenti i generalno reeno, produava radni vek sistema. Takoe, ovako se
moe ostvariti bolja prodajna cena raunara, ukoliko vlasnik odlui da ga proda. Postoje dve vrste
postupaka za zatitno odravanje:
Aktivno zatitno odravanje obuhvata postupke iji je cilj dui vek raunara i ukljuuje
postupke koji prvenstveno podrazumevaju periodino ienje sistema i njegovih
komponenti, pravljenje sigurnosnih kopija za podatke, skeniranje fajlova za viruse, itd.
Pasivno zatitno odravanje obuhvata korake za poboljanje spoljanjeg okruenja

raunara, tj. stvaranje ambijenta bez negativnih uticaja na raunar.
U nastavku emo malo detaljnije predstaviti obe vrste zatitnog odravanja.
Aktivno zatitno odravanje

to se tie aktivnog zatitnog odravanja, uglavnom se misli na ienje raunara od
praine, meutim neke operacije su softverske prirode. Pre svega, moe se napraviti nedeljni i
meseni spisak sa nekim preporuenim zadacima. Jedan nedeljni spisak bi sadrao sledee
aktivnosti:
1. Kreirati rezervne kopije (eng. Backup) za vane fajlove;
2. Instalirati zakrpe za operativni sistem (kroz Windows Update);
3. Skenirati kompletan raunar za viruse (antivirus) i druge zlonamerne programe (eng.
Malware).
S druge strane, postoje zadaci koji nisu tako kritini da ih obavljamo svake nedelje, ali su
dovoljno vani da se obavljaju jednom meseno. Znai, meseni spisak bi sadrao sledee
aktivnosti:
184

1. Proveriti da li postoje nove verzije drajvera za komponente raunara;
2. Izvriti
optimizovanje
operativnog
sistema i hard diska optimizacija OS-a
oznaava brisanje nepotrebnih fajlova sa
raunara, uklanjanje konflikata izmeu
fajlova i generalnu optimizaciju OS-a. S
druge strane, optimizacija hard diska
zapravo znai njegovu defragmentaciju.
Rezultat defragmentacije su fajlovi sa
spoljenim tj. fiziko susednim sektorima.
Treba napomenuti da se SSD ureaji ne
smeju defragmentovati, jer nemaju
mehanike delove, pa defragmentacija nee
uiniti nita dobro za njih, tavie, moe
samo smanjiti njihov ivotni vek trajanja.
3. Proveriti da li su svi ventilatori unutar
kuita raunara ispravni.
282. Slika: Jedan jako pranjav raunar
Defragmentacija (napredni nivo)

Kao to smo spomenuli kod fajl
sistema, jedan fajl uopte ne mora da zauzme
susedne sektore, mada bi bilo idealno.
Tokom vremena, brisanjem postojeih
fajlova i snimanjem novih, verovatnoa
lomljenja tj. fragmentacije fajlova je sve
vea i vea. Ovo usporava performanse
tokom itanja fajlova, budui da glava hard
diska mora izvriti velike skokove da bi
pristupila svim potrebnim sektorima. Zato je
vano uraditi periodinu defragmentaciju
diska. Ova operacija ima za zadatak da
ponovo spoji delove fajla, tako to e
premestiti podatke unutar sektora u druge
sektore, a potom e aurirati i FAT tabelu.
283. Slika: Pranjav ventilator
to se tie fizikog ienja raunara, period ienja pre svega zavisi od okruenja sistema
i od kvaliteta njegovih komponenti. Ukoliko se sistem nalazi u relativno prljavom ili pranjavom
okruenju, ienje bi trebalo uraditi svaka tri meseca (Slike 282, 283, 284 i 285), dok u relativno
istom okruenju, ienje jedanput ili dvaput godinje je dovoljno. Iako ljudi uglavnom iste svoje
okruenje od praine zbog zdravlja ili jednostavno zato to je to runo, za elektronske komponente
poput raunara, praina moe predstaviti pravi problem. Pre svega, praina je toplotni izolator, koji
spreava pravilno hlaenje sistema, i tako skrauje njegov ivotni vek. Takoe, praina moe da
sadri i provodne elemente koji mogu da izazovu kratke spojeve, ili neke druge elemente koji mogu
ubrzati koroziju elektrinih kontakata.
284. Slika: Veliki sloj praine na grafikoj kartici
185
285. Slika: Sloj praine na napajanju
Za ienje, pre svega je potrebno da se raunar skroz iskljui iz struje, a zatim treba uzeti
standardni set alatki za rasklapanje sistema, jer je sasvim sigurno da emo morati skinuti poklopac
kuita, a po potrebi emo morati izvaditi i neke komponente raunara (neki ak izvade i matinu
plou). Nakon toga, ienje moe da pone. Kod velikog broja ljudi ienje podrazumeva
duvanje iz plua na komponente raunara, ali budui da postoji velika verovatnoa izduvanja
kapi pljuvake, ovaj metod se ne preporuuje. Umesto toga, trebalo bi koristiti neka druga
reenja:
Komprimovani vazduh u sprej boci kupuju se u

obliku sprej boce i na njima je jasno naznaeno, da slue
za ienje unutranjosti raunara. Pre korienja, treba
paljivo proitati uputstvo, a kod veine vai da sprej
bocu treba uvek drati uspravno, tako da iz mlaznice
izlazi samo gas (286. Slika).
Kompresor vazduha i usisiva oni nisu ba jeftini, ali

moda nude najkompletnije reenje za ienje.
Kompresor vazduha (287. Slika) je dovoljno jak da
izduva prainu ne samo iz unutranjosti kuita, nego i iz
napajanja (pri tome, napajanje se ne mora rasklopiti).
Usisivai (288. Slika), s druge strane, usisavaju prainu, i
danas postoje mali usisivai za elektronske komponente,
koji dok se koriste, statiki elektricitet svedu na
minimum. Ukoliko koristimo obini usisiva, glava
usisivaa ne bi smelo da dotakne tampane ploe
raunara, naroito kad je cev od metala.
286. Slika: Komprimovani vazduh u

sprej boci
Napomena u vezi korienja kompresora (napredni nivo)

Tokom korienja kompresora, trebamo obratiti panju na dve napomene: prvu,
kompresovani vazduh moe pokrenuti ventilatore kuita i tako stvoriti statiki elektricitet, i zato
mlaznicu nikad ne treba due vreme usmeriti ka jednoj komponenti; i drugu, nije preporuljivo da
postupak radimo u skroz zatvorenom okruenju, jer moe izazvati guenje zbog ogromne koliine
praine.
186
Male etke mogu se koristiti za uklanjanje velikih naslaga neistoe i praine u

unutranjosti kuita (ali ne i na tampanim ploama), na lopaticama ventilatora i sa
tastature.
287. Slika: Kompresor vazduha
288. Slika: Usisiva namenjen za elektronske

komponente
Hemikalije (napredni nivo)

Iako nisu obavezne, u nekim situacijama mogu biti korisne. One se dele na dve kategorije:
na standardna sredstva za ienje i na sredstva za ienje kontakata. U prvu grupu spadaju
sredstva na bazi istog izopropil alkohola ili acetona, ali na proizvodu mora jasno biti naznaeno
da je predvien za ienje raunara, jer inae moe da sadri neke pomone supstance koje mogu
otetiti raunar. Za ienje treba koristiti suneraste tampone ili tampone od sintetike koe
(specijalno za ienje elektronskih komponenata), i nikako ne pamune tampone (tj. vate), koji
za sobom ostavljaju vlakna. U drugu kategoriju spadaju sredstva za ienje kontakata. Ove
hemikalije su sline standardnim sredstvima, ali sadre i sredstva za podmazivanje, i tako, s jedne
strane, smanjuju silu koja je potrebna pri ukljuenju i iskljuenju kablova i prikljuaka, a s druge,
stvaraju zatitni sloj koji spreava koroziju prikljuaka.
Pasivno zatitno odravanje

Podrazumeva brigu o raunaru, tako to se stvara najbolje mogue okruenje za sistem i u
fizikom, i u elektrinom smislu. Briga u fizikom smislu odnosi se na temperaturu ambijenta,
zagaenje vazduha, itd. Briga u elektrinom smislu odnosi se na statiki elektricitet, ispravnost
elektrine instalacije, i radio interferencije. U nastavku emo malo osvrnuti na neke prethodno
spomenute stavke.
Pregled radnog okruenja ako je mogue, raunar bi trebalo da bude u to istijem

okruenju naroito je vano da smanjimo nivo praine u prostoriji. Meutim, pored
praine, postoji jo jedan veliki neprijatelj raunara: duvanski dim. Naime, duvanski dim
sadri i veliki broj drugih elemenata (tj. nusproizvoda) kod kojih neki mogu biti potencijalno
187
opasni za raunare. Tako npr. neki elementi ubrzavaju koroziju raunarskih komponenti.
Takoe, temperatura okruenja bi trebala da bude relativno stabilna, bez naglih promena.
Ciklusi napajanja raunara (tj. ukljuenje/iskljuenje raunara) prilikom ukljuenja

raunara, neke komponente raunara poinju naglo da se greju, to predstavlja stres za njih.
Ba kao i kod obine sijalice koja e due trajati, ukoliko se ne iskljui, slina je situacija i
kod raunara. Drugim reima, najbolje reenje je raunar ostaviti to due iskljuenim ili to
due ukljuenim. Meutim, ovo ne znai da bi raunar trebalo da radi 24 sata dnevno sedam
dana u nedelji. Naime, iako su raunari danas dosta bezbedni, kao i svi drugi elektrini
ureaji, oni ipak mogu izazvati poar, a s druge strane, nema potrebe ni da nepotrebno troe
elektrinu energiju. Zato je najbolje izabrati neku zlatnu sredinu: raunar ostaviti da radi dok
postoji verovatnoa da e nam zatrebati, a iskljuiti ga kad korisnik napusti stan, ili tokom
noi.
Elektrine instalacije i statiki elektricitet (napredni nivo)

Za raunar treba obezbediti odgovarajui izvor elektrine energije. Zato treba koristiti
uko konektor sa pravilnim uzemljenjem. uko konektor ili utinica je zapravo utinica sa
uzemljenjem. Fiziki gledano, uko konektor pored dve rupe (jedne sa leve i jedne sa desne
strane) ima i dva metalna kontakta sa gornje i donje strane (koji se zovu zatitni kontakti). Ovo e
omoguiti veu stabilnost sistema i bolju zatitu od statikog elektriciteta koji moe i trajno
otetiti raunarske komponente. Dodatni problem moe biti i um u napajanju. Ovde krivac
moe biti elektrodistributer, ali ne mora da bude. Naime, ukoliko se ista linija napajanja (na koju
je prikljuen raunar) koristi i za neke druge velike potroae (kao to su klima ureaji, maine za
kopiranje, grejalice, itd.), ukljuenje tih ureaja moe izazvati kratkotrajne naponske skokove, to
moe otetiti raunar. U ovom sluaju je preporuljivo velike potroae skinuti sa linije. Ako nita
ne pomae, moemo jo isprobati prikljuenje raunara na UPS.
188
Alati i instrumenti za odravanje raunara

Ukoliko je dolo do kvara u raunaru, najee je potrebno rasklopiti raunar. Za pravilno
otkrivanje i otklanjanje greaka i za popravku raunara potrebno nam je nekoliko osnovnih alatki.
Naravno, pored njih, postoje i neto naprednije alatke koje omoguavaju da daleko preciznije
odredimo probleme i da olakaju i ubrzaju rad.
Osnovni alati
Neke osnovne alatke su:
Jednostavne rune alatke za sklapanje i

rasklapanje raunara iako raunari
ta bismo jo mogli da stavimo u
koriste dosta standardizovane rafove,
set runih alata (napredni nivo)
razlike su ipak mogue. Kod nas se najvie
Podrazumeva se da u setu alata imamo ne
koriste krstasti, tzv. Philips rafovi,
samo odgovarajue odvijae za prethodno
meutim, u drugim zemljama su sve vie
spomenute rafove, nego i nekoliko
popularni heksagonalni i tzv. Torx rafovi
rezervnih rafova. Ako elimo sebi olakati
(289. Slika). Najjeftinija kuita, meutim,
posao, moemo koristiti i leptir zavrtnje
koriste ravne (tj. linijske) rafove, a
(eng. Thumbscrews, 290. Slika), koji su
budui da kod tih rafova tokom odvijanja
zapravo standardni rafovi samo sa veom
odvija moe lako da isklizne sa rafa i
glavom, pa se raf moe izvaditi ili urafiti
oteti komponente raunara, preporuuje se
sa prstima (tj. bez alata). Dalje, od pomoi
njihova zamena za Philips, heksagonalne ili
moe biti i odvija sa magnetskim vrhom,
Torx rafove. U set runih alata bi trebalo
a za automatizaciju se moe koristiti i
da stavimo i malu baterijsku lampu, zatim
elektrini odvija, mada sa njima treba
malu pincetu (za lake izvlaenje jumperraditi oprezno. Naime, odvija sa
a), par rezervnih jumper-a i distancera
magnetskim vrhom moe otetiti memorijske
(za matinu plou), jednu tubu sa pastom
ureaje (RAM, ROM, hard disk, a pogotovo
za procesor i jednu rezervnu CMOS
floppy diskete), a elektrini odvija moe da
bateriju. Za kraj, treba spomenuti da zbog
isklizne sa rafa.
statikog elektriciteta uvek treba sa sobom
nositi i zatitni komplet protiv statikog
elektriciteta (291. Slika) koji se sastoji od narukvice sa provodnikom za uzemljenje i od
posebne provodljive prostirke. Ukoliko ovaj komplet nam nije dostupan, pre servisiranja
raunara uvek treba da se razelektriemo dodirujui metal koji ima uzemljenje (npr.
radijator).
Dijagnostiki softver predstavlja skup programa sa kojima moemo testirati odreene

komponente raunara. Tako npr. postoji program za testiranje RAM-a, procesora, grafike
kartice, napajanja, itd. Vie rei o ovim programima bie u kasnijim odeljcima ovog
poglavlja.
Multimetar neki postupci za otkrivanje i otklanjanje greaka zahtevaju merenja napona i

otpornosti. Takva merenja se sprovode pomou multimetra. Najbolje je da multimetar bude
digitalni.
289. Slika: Razne vrste rafova:

(a) ravni, (b) Philips, (c) Torx i
(d) heksagonalni
189
290. Slika: Leptir raf ima veu glavu, pa se raf

moe izvaditi ili urafiti prstima
291. Slika: Zatitni komplet protiv statikog

elektriciteta
O korienju multimetra (napredni nivo)

Multimetar se sastoji od merne jedinice i od para provodnika koji se nazivaju sonde (292.
Slika). U zavisnosti od podeavanja, ureaj moe meriti elektrini otpor, jednosmerni i
naizmenini napon. Prilikom merenja jednosmernog napona, na multimetru treba izabrati
maksimalni opseg, a mogue opcije su uglavnom 200mV, 2V, 20V, 200V, itd. Kod raunara, opseg
bi trebalo staviti na 20V, budui da raunar radi sa +3.3V, +5V i +12V. Ako bismo opseg stavili na
manju vrednost, to bi mogao da oteti multimetar, a ako bismo stavili na veu vrednost,
multimetar bi radio, ali bi tada oitavanja bila suvie mala u odnosu na maksimum. Jako je vano
napomenuti da tokom korienja multimetra, za merenje treba koristiti samo jednu ruku, nikako
obe. Naime, ukoliko sonde drimo obema rukama i sluajno ih dodirnemo, moemo postati deo
kola, i strujni krug e se zatvoriti preko nas, a struja e ii direktno kroz srce.
190
Jo neki osnovni alati (napredni nivo)
Hemikalije i tamponi ili pamuni tapii (od vate) slue za ienje raunarskih
komponenti. U prethodnom odeljku (kod aktivnog zatitnog odravanja) smo detaljnije
priali o hemikalijama i tamponima. Iako se pamuni tapii od vate (tj. tapii za ui) ne
preporuuju za ienje, oni su zgodni za skidanje ostataka paste sa procesora i hladnjaka
(po potrebi, ponekad je potrebno koristiti nekoliko tapia). tapie treba umoiti u
industrijski alkohol (preko 90%) ili barem medicinski alkohol (70%), i tako skinuti stare
slojeve paste.
Vezice (traice) za povezivanje i ureivanje kablova mogu biti korisni za grupisanje

kablova unutar kuita (293. Slika). Ako smo veti, moemo ovako da ak poboljamo i
cirkulaciju vazduha.
292. Slika: Multimetar sa sondama
293. Slika: Vezice za povezivanje i ureivanje kablova
Napredni alati (napredni nivo)

A od naprednih alata, vredi spomenuti sledee:
Ureaji za ispitivanje mrene utinice budui da je broj domainstava sa nepravilnim

elektrinim instalacijama relativno velik, ovi jednostavni ureaji mogu biti korisni. Njihovo
korienje je jednostavno (294. Slika): treba samo utaknuti u strujnu utinicu, a LED diode
e pokazati da li je utinica pravilno instalirana (da li je faza, uzemljenje i nula pravilno
povezana).
Ureaji za ispitivanje RAM memorije (testeri memorije) radi se o malom ureaju (295.
Slika) koji moe da testira memorijske module (RAM). Meutim, postavlja se pitanje, zato
koristiti ovakav ureaj, kad je mogue memoriju testirati i pomou softvera. Razlog je
191
jednostavan: softver moe da uradi samo dve stvari: upisivanje i itanje podataka. S druge
strane, ureaj za ispitivanje memorije moe da testira mnogo vie, npr.: prepoznavanje vrste
i brzine memorije, testiranje na raznim brzinama, utvrivanje otkaza pojedinih bitova, itd.
Svi ovi problemi se ne mogu prepoznati, ukoliko je memorija unutar raunara. Tako npr.,
moe se desiti da jedan memorijski modul manje-vie radi u jednom raunaru, dok u
drugom ne. U veini sluajeva, re je o neispravnoj memoriji, ali neke matine ploe je ipak
prihvate, meutim, ovako se smanjuje stabilnost sistema. Znai, moe se zakljuiti da su
testeri memorija vrlo korisni, jedini problem je njihova cena, jer kotaju nekoliko hiljada
dolara.
294. Slika: Ureaj za ispitivanje mrene

utinice
295. Slika: Tester RAM memorije
Utikai za testiranje serijskih, paralelnih i USB portova za testiranje serijskih i

paralelnih portova se mogu kupiti tzv. povratni prikljuci (eng. Loopback, Wrap Plugs).
Ovi prikljuci su specijalni, budui da zaokrue, odnosno vrate signale, i omoguavaju da
serijski i paralelni prikljuci alju podatke sami sebi (296. Slika). Sa ovim prikljucima
dolazi i softver koji se mora instalirati. Utikai za testiranje USB portova su takoe dostupni
(297. Slika).
POST kartica iako matine ploe mogu tokom POST-a pitati ukoliko neto nije u redu, u
nekim situacijama to nije dovoljno (naroito kad matina ploa nee ni da piti). U tim
sluajevima se preporuuje korienje POST kartice. Re je o obinoj ISA, PCI ili PCIe
kartici (298. Slika) koja tano moe odrediti, kod kog koraka POST-a se deava problem.62
Ureaji za testiranje napajanja slue za testiranje i dijagnostiku problema unutar

napajanja (299. Slika). Jeftinije varijante mogu samo da ispituju osnovne stvari: napone,
Power_Good signal, abnormalnosti ili umove u naponima, itd. Skupi modeli, meutim,
mogu i opteretiti napajanja, i tako se moe testirati, da li napajanje radi stabilno na
deklarisanim optereenjima.63
62 Kao to se moe videti na Slici 298, neke POST kartice se mogu koristiti i na vie vrsta slota. Tako npr. kartica na
Slici ima kontakte sa dve strane: na jednoj strani je ISA, a na drugoj PCI.
192
296. Slika: Povratni prikljuak za paralelni

port
297. Slika: Utika za testiranje USB portova
Naravno, tokom servisiranja, preporuljivo je poneti i laptop, a po mogustvu i jedan rack

ili docking stanicu64 za hard disk u sluaju da treba spasiti podatke sa hard diska. Laptop se
moe koristiti i za traenje reenja na internetu, ili za skidanje drajvera za raunar koji se
servisira.
298. Slika: POST kartica
299. Slika: Ureaj za testiranja napajanja
63 Jeftine varijante ovih ureaja nisu pogodne za testiranje optereenja, i mogu se otetiti, ako ih ostavimo
prikljuenim na napajanje. Drugim reima, one se koriste tako, to se prikljue na napajanje, oitavaju se vrednosti,
a zatim se odmah iskljuuju.
64 Rack i docking stanicu smo spomenuli u prethodnom modulu.
193
Kvarovi kod raunara (napredni nivo)

Raunari, kao i svi drugi elektrini ureaji, se mogu pokvariti. U tom sluaju je potrebno
servisirati raunar, a moe se reiti tako, to e korisnik odneti raunar u neki raunarski servis.
Meutim, ako je korisnik dosta upuen u raunare, moe ak i sam reiti problem, to je ne samo
bre reenje, nego i jeftinije. Meutim, pre nego to ponemo sa nainima servisiranja raunara,
potrebno je znati, kakve greke se vezuju za pojedinane komponente raunara, kako se manifestuju
ti kvarovi i sa kojim karakteristikama.
Pre svega je vano znati, da postoje dve vrste greke kod raunara: hardverska i softverska.
Hardverska greka znai da je kvar u nekoj komponenti raunara. S druge strane, softverska
greka nije vezana za hardver, nego za softver. Ponekad nije tako jednostavno odrediti, da li je re o
hardverskoj ili softverskoj greci. Uzroci kod hardverskih greaka su najee neadekvatno
rukovanje sa raunarskim komponentama od strane korisnika (npr. fizika oteenja), oteenja
prouzrokovana okruenjem raunara (npr. oscilacije u napajanju sistema, strujni udar, grom, itd.) ili
standardna amortizacija raunarskih komponenti usled korienja (tzv. rok trajanja). S druge
strane, uzroci kod softverskih greaka mogu biti virusi ili drugi zlonamerni programi (koji mogu
otetiti fajlove instaliranih programa ili ak operativnog sistema, a u najgorem sluaju mogu se ak
uvui u RAM ili BOOT sektor hard diska), softverski konflikti (tj. programi koji se ne slau sa
nekim drugim programima, ukoliko su i oni instalirani), ili loe napisani programi ukljuujui
drajvere i operativni sistem (tzv. bug-ovi).
Za otklanjanje hardverskih greaka postoje razni dijagnostiki programi, a pomoni alati i
instrumenti (kao to su ureaji za testiranje napajanja, memorije, POST kartica, itd.) takoe mogu
biti od velike pomoi.
S druge strane, za otklanjanje softverskih greaka postoje razni antivirusni programi i
programi za lociranje i uklanjanje malware-a, onda programi za reavanje softverskih konflikata
(optimizatori OS-a65), a takoe je jako vano uvek imati najsveije verzije programa i drajvera. Vie
rei o otklanjanju softverskih greaka bie malo kasnije.
U nastavku emo malo detaljnije osvrnuti na razne hardverske greke prouzrokovane od
strane hardverskih komponenti.
Greke kod procesora (napredni nivo)

O nekim grekama kod procesora smo ve priali u prethodnom modulu. Kao to je poznato,
procesori su uglavnom vrlo pouzdani, pa je velika verovatnoa da greka nije prouzrokovana
procesorom. Tipini simptomi vezani za problem sa procesorom mogu biti:
Ukljuili smo raunar, LED diode i ventilatori rade, ali se ne vidi nita na ekranu, a nema ni
zvunih signala od strane POST-a;
Pad sistema za vreme POST-a ili odmah nakon njega;
Nemogunost identifikacije procesora od strane BIOS-a;
udno ponaanje raunara (resetovanje raunara ili druge greke) prilikom rada sa
procesorsko-intenzivnim programima.
65 Treba napomenuti, da programi za optimizovanje OS-a mogu da otklone samo neke konflikte izmeu fajlova unutar
OS-a, i esto ne mogu primetiti konflikte izmeu dva instalirana programa.
194
Greke kod matine ploe (napredni nivo)

Identifikovati greke kod matinih ploa je teko, budui da ova komponenta spaja sve
ostale komponente raunara, i po pravilu ima veliki broj integrisanih komponenti (integrisanu
mrenu i zvunu karticu, a ponekad i integrisanu grafiku karticu). O dijagnostici problema vezanih
za matinu plou smo ve takoe priali u prethodnom modulu, ali neki tipini simptomi mogu biti:
Nemogunost ukljuenja raunara, raunar se ponaa, kao da nema struje;
Zvuni signali tokom POST-a;
I naravno, ako mislimo da neki ureaj pravi problem, nikad ne smemo iskljuiti mogunost
da je zapravo matina ploa neispravna.
Greke kod RAM memorije (napredni nivo)

Ove greke se teko mogu nai, budui da se ponekad ispoljavaju u obliku softverske
greke. Sreom, postoje dosta dobri dijagnostiki programi za testiranje RAM memorije. Zapravo,
prvi program koji testira memoriju je POST unutar BIOS-a, meutim, uspeno izvravanje POST-a
jo ne znai da je memorija ispravna. Tada je preporuljivo da startujemo neki program za testiranje
memorije. Naravno, ukoliko imamo dovoljno novca, moemo kupiti i ureaj za testiranje memorije.
Ovi ureaji su skupi, ali mogu vrlo brzo da odrede, da li je memorijski modul ispravan ili ne. Neki
tipini simptomi vezani za RAM memoriju su:
POST greke prilikom ukljuenja raunara ili nemogunost prepoznavanja nekih

memorijskih modula66;
udne greke prilikom butovanja operativnog sistema;
udne greke prilikom rada u operativnom sistemu, poput poruke o oteenom programu
(eng. Corrupted Program), nevaeim podacima (eng. Invalid Data), ili o pokuaju raunara
da deli sa nulom;
Nemogunost startovanja programa sa udnim porukama;
Neispravno preuzeti fajlovi sa interneta.
Greke kod hard diska (napredni nivo)

Sreom, ove greke se mogu relativno lako identifikovati, pomou raznih dijagnostikih
programa, i itanjem tzv. S.M.A.R.T. atributa67. Uglavnom, tipini simptomi vezani za hard diskove
su:
Nemogunost identifikacije hard diska od strane matine ploe;
Greke prilikom kopiranja fajlova na hard disk, prilikom itanja napisanih podataka sa hard
diska, ili greke prilikom startovanja OS-a ili nekog programa sa hard diska;
udni zvukovi koji dolaze iz hard diska.
66 U sluaju da je korisnik instalirao vie modula na matinu plou.

67 Vie rei o S.M.A.R.T. atributima bie malo kasnije.
195
Greke kod optikih itaa i rezaa (napredni nivo)

Ove greke se mogu vrlo lako identifikovati, s tim da je u nekim situacijama izvor problema
u matinoj ploi, a ne u optikom ureaju. Takoe, vano je napomenuti da u nekim situacijama
izvor problema moe biti i neispravan optiki disk. Tipini simptomi vezani za optike ureaje su
tekoe prilikom itanja ili rezanja podataka na optiki disk, ili nemogunost itanja ili pisanja istih.
Greke kod grafikih kartica (napredni nivo)

Dijagnostika greaka kod grafikih kartica je dosta komplikovana, budui da esto ovi
problemi nemaju veze sa samom karticom, nego sa softverom. Naime, pisanje drajvera za grafike
kartice je jako komplikovan proces, ne samo zbog kompleksnosti samog hardvera, nego i zbog
velikog broja 3D-programa i igara (drajver mora imati podrku za svaku igru). Iako postojanje
odgovarajuih grafikih API-ja (Direct3D i OpenGL) olakavaju komunikaciju izmeu softvera i
hardvera, esto ni ovo nije dovoljno. Neki simptomi, koji mogu ukazati na problem sa grafikom
karticom, su:
300. Slika: Artefakti predstavljaju udne linije ili trouglove na ekranu tokom igranja 3D igara
Nema slike na ekranu, ak ni tokom POST-a;
udno ponaanje prilikom rada sa 3D-aplikacijama (naroito sa igrama) poruke sa

grekama, ili grafike anomalije na ekranu, npr. udne linije i trouglovi (tzv. artefakti, eng.
Artefacts, 300. Slika);
196
Grafike anomalije (linije i drugi artefakti) tokom POST-a;
Naglo zatvaranje 3D-aplikacije;
Resetovanje raunara.
Greke kod zvunih kartica (napredni nivo)

Budui da veina ljudi danas koristi integrisane zvune kartice, greka zvune kartice je u
tom sluaju greka u matinoj ploi. Tipini simptomi vezani za zvune kartice su ili da uopte
nema zvuka, ili ima, ali ne dolazi zvuk iz svakog zvunika.
Greke kod napajanja (napredni nivo)

Budui da nijedna komponenta raunara ne moe da radi bez struje, logino je rei da svi
ovi ureaji zavise od napajanja. Prema tome, identifikovati greke kod napajanja je bar toliko teko,
koliko kod matine ploe. Znai, sasvim je mogue da se pojavi neka greka koja je tipina za neku
komponentu raunara (npr. RAM), iako je izvor problema u stvari napajanje. Takoe, vredi
spomenuti, da po nekoj statistici, najvei izvor kvarova kod raunara je upravo napajanje, zbog dva
razloga:
Delovi napajanja su stalno pod stresom, budui da rade sa visokim naponom;
Budui da raunar nee biti bri sa skupljim napajanjem, ljudi uglavnom misle da nema
potrebe troiti novac na neto, to nee vidljivo poboljati performanse. Drugim reima,
ljudi uglavnom vide napajanje kao komponentu nad kojem se moe utedeti. Kao rezultat,
veliki broj raunara ima jako nekvalitetno i neadekvatno napajanje.
A to se tie spiska simptoma, koji se manifestuju sa neispravnim napajanjem, izgleda na

sledei nain:
Skroz mrtav sistem (kao da ne dobija struju, ne reaguje na ukljuenje);
Nemogunost butovanja raunara;
Resetovanje raunara tokom rada bez ikakvih razloga;
Resetovanje raunara tokom rada sa hardversko-intenzivnim programima (koji optereuju

procesor i/ili grafiku karticu);
Greke tokom rada koje ukazuju na problem sa RAM memorijom (npr. oteeni programi,
nevaei podaci, itd.);
Problemi koji se vezuju za hard disk;
Pregrevanje sistema zbog neadekvatnog rada kulera unutar kuita;
Strujni udar kad pipnemo kuite ili neki port na raunaru;
udno ponaanje ureaja prikljuenih na USB, itd.
197
Dijagnostiki softver i testiranje raunara

Danas postoji veliki broj programa koji slue za dijagnostiku problema. Ovi programi
spadaju u tri grupe:
1. Programi za detekciju hardvera i softvera;
2. Programi za testiranje softvera i
3. Programi za testiranje hardvera (ukljuujui benmark, tj. merenje brzine hardvera).
Pojam benmarka emo objasniti neto kasnije.
Kompilacije dijagnostikih programa (napredni nivo)

U nastavku emo detaljno predstaviti sve tri grupe, ali pre toga, treba napomenuti da zbog
velikog broja ovakvih softvera, danas postoje i kompilacije sa ciljem da grupiu sve vei broj
ovih programa na jednom mestu. Iako emo mi predstaviti dosta programa kojih nema na ovim
kompilacijama, svakako ih vredi spomenuti. Re je o butabilnim diskovima, koji, slino
programima SystemRecsueCd i Parted Magic (spomenuli smo ih kod particionisanja diska),
butuju sa CD-a (ili sa USB stick-a) i omoguavaju startovanje velikog broja programa unutar
jednog operativnog sistema. Danas postoje dve ovakve besplatne kompilacije:
Ultimate Boot CD (skraeno UBCD) ima minimalistiki GUI, i sadri dijagnostike

programe koji rade u DOS ili Linux okruenju (301. Slika). Kompilacija se preuzima u
obliku ISO fajla, koji se mora narezati na CD, a posle toga je potrebno butovati raunar sa
tog diska. Takoe postoji mogunost pravljenja butabilnog USB stick-a, ali je pravljenje
butabilnog CD-a svakako jednostavnije. U kompilaciji se moe nai i sam Parted Magic,
dodue neka starija verzija (kad je program jo bio besplatan). Link:
http://www.ultimatebootcd.com/ .
Ultimate Boot CD for Windows (skraeno UBCD4Win) re je zapravo o mini-Windows

XP sistemu, tj. ova kompilacija butuje neku osakaenu varijantu Windows XP OS-a. Zbog
ovog razloga, ova kompilacija je vie orijentisana na Windows programe. Meutim,
kreiranje samog butabilnog diska nije tako jednostavno, budui da ne postoji ISO fajl koji
se moe preuzeti sa web-stranice. Umesto toga, preuzima se izvrni EXE fajl koji je
zapravo program sa zadatkom da kreira pravi ISO fajl. Naime, zbog licencnih problema,
korisnik mora da ima instalacioni disk Windows XP-a (sa barem Service Pack 1) koji se
mora
ubaciti
u
optiki
ureaj
tokom
kreiranja
ISO
fajla.
Link:
http://www.ubcd4win.com/ .
U nastavku emo predstaviti gore navedene grupe, poevi sa programima za detekciju

hardvera i softvera.
198
301. Slika: Glavni prozor UBCD-a nakon butovanja
Programi za detekciju hardvera i softvera

Ovi programi slue za prepoznavanje hardvera unutar raunara, kao i za prepoznavanje OSa, verzije BIOS-a (na matinoj ploi), drajvera, itd. Najpoznatiji programi u ovoj grupi su:
FinalWire AIDA64 prethodno poznat pod nazivom Everest, predstavlja najomiljeniji

program za detekciju (302. Slika). Pored prepoznavanja raznih raunarskih komponenti,
moe i da testira procesor, RAM memoriju i hard disk, a moe i da meri temperaturu raznih
komponenti, kao i brzinu obrta hladnjaka. Naalost, re je o komercijalnom softveru, za
kunu upotrebu ne postoji besplatna verzija. Link: http://www.aida64.com/ .
SiSoftware SANDRA takoe jako poznati softver. Ima slian skup funkcionalnosti, kao i
AIDA64. Komercijalni softver, za kunu upotrebu ne postoji besplatna verzija. Link:
http://www.jaggedonline.com/ .
Piriform Speccy besplatan program za detekciju hardvera i softvera. Nije tako moan, kao
prethodno navedeni komercijalni proizvodi, tako npr. nema mogunost testiranja
komponenti, ali je za detekciju hardvera i softvera, kao za merenje temperature raznih
komponenti sasvim dovoljan (303. Slika). Link: http://www.piriform.com/speccy .
199
302. Slika: AIDA64 je sveobuhvatni program za detekciju hardvera i softvera. Na slici globalni pregled
raunara.
Gore navedeni programi su generalni i sveobuhvatni, u smislu da je njihova namena

detekcija svih komponenti unutar raunara, i imaju za cilj da prikau to kompletniju sliku o
celokupnom raunaru, i sa hardverskog i sa softverskog aspekta. Meutim, postoje programi koji se
specijalizuju za detekciju samo odreenog ureaja unutar raunara. Dva najpoznatija programa ove
vrste (koji su inae skroz besplatni) su:
CPUID CPU-Z slui za preciznu detekciju procesora unutar raunara. Pored toga,
program moe da detektuje i matinu plou, RAM memoriju i grafiku karticu. Link:
http://www.cpuid.com/softwares/cpu-z.html .
TechPowerUp GPU-Z slui za preciznu detekciju grafike kartice unutar raunara. Pored
toga, program moe da u realnom vremenu meri i temperaturu, radni takt i optereenje
grafike kartice. Link: http://www.techpowerup.com/gpuz/ .
200
303. Slika: Glavni prozor programa Speccy
Programi za testiranje softvera

U drugu grupu spadaju programi za testiranje softvera, koji slue za testiranje programa i
fajlova na memorijskim ureajima radi identifikovanja raznih problema u vezi sa njima. Kao to
smo ve ranije spomenuli, uzroci softverskih greaka mogu biti raunarski virusi i drugi zlonamerni
programi, konflikti i drugi problemi unutar operativnog sistema, ili razni bug-ovi unutar programa,
drajvera i operativnog sistema. Veliki broj programa postoje danas za reavanje ovih problema. Za
otklanjanje virusa, postoje razni antivirus softveri. Za otklanjanje drugih zlonamernih programa
(malware-a) takoe postoje programi. Konano, za otklanjanje raznih problema unutar operativnog
sistema (npr. konflikti izmeu fajlova, kontradikcije unutar OS-a, itd.) postoje programi za
optimizovanje operativnog sistema. U nastavku emo malo detaljnije predstaviti sve ove
podkategorije.
Programi za otklanjanje virusa (antivirusi)

Slue za pronalaenje i otklanjanje raunarskih virusa sa raunara. Virusi se mogu uvui
u fajlove na memorijskim ureajima, u BOOT sektor, pa ak i u RAM memoriju. Po koliini tete,
virusi mogu biti skoro neprimetni, a mogu biti i toliko zlonamerni da npr. izbriu sve pokrenute
programe, ili ak da formatiraju hard disk. Svaki virus, da bi preiveo, mora imati programski kod
koji slui za sopstvenu reprodukciju, pomou kojeg moe inficirati i druge raunare. Kao medij,
najei oblici prenosa su internet (ukljuujui e-mail, drutvene mree i programe za askanje i
internet telefoniju) i drugi prenosni memorijski mediji (USB stick, optiki disk, itd.).
201
Bez obzira na nivo njihove opasnosti, veina virusa je ipak zlonamerna, i zato se moraju
unititi. Ovo se radi pomou antivirus programa. Ovi programi skeniraju fajl sistem na svakom
memorijskom ureaju radi pronalaenja virusa, i ako postoji uzbuna, mogu ih i eliminisati. Takoe,
ogromna veina dananjih antivirusa sadri funkciju pod nazivom zatita u realnom vremenu
(eng. Real-Time Protection). Ova funkcija omoguava nadgledanje protoka podataka unutar
raunara, i moe primetiti potencijalno inficiranje raunara od strane virusa pre nego to zaista
napadne na raunar. Zato su dananji antivirusi tzv. rezidentni programi, u smislu da tiho rade u
pozadini dok mi radimo svakodnevne zadatke na raunaru. Odavde potie i njihova najvea mana:
iako su oni neophodni na skoro svakom raunaru, antivirusi zbog real-time zatite mogu usporiti
raunar.
Danas postoji veliki broj antivirus programa, kako komercijalnih, tako i besplatnih. U
nastavku emo navesti najpoznatije antivirus programe.
Komercijalni antivirusi nisu besplatni, i plaanje licence podrazumeva dozvolu legalnog
korienja programa za neki vremenski period (recimo, godinu dana). Najpoznatiji komercijalni
programi (koji nemaju besplatne verzije) su:
Kaspersky Anti-Virus link: http://www.kaspersky.com/anti-virus ;
F-Secure Antivirus link: http://www.f-secure.com/en/web/home_global/anti-virus ;
ESET NOD32 Antivirus link: http://www.eset.com/home/products/antivirus/ ;
Bitdefender Antivirus Plus link:

http://www.bitdefender.com/solutions/antivirus.html
McAfee Antivirus Plus link: http://home.mcafee.com/store/antivirus-plus i
Symantec Norton Antivirus link: http://us.norton.com/antivirus/ .
304. Slika: GUI besplatnog Avast! Antivirusa
202
Naravno, postoje i besplatni antivirusi. Svi ovi programi imaju i komercijalna reenja koja
uz kupljenu licencu nude veu zatitu, u smislu da imaju dodatne funkcionalnosti, kao to su:
zatitni zid (eng. Firewall) i zatita od malware-a. Meutim, za kunu upotrebu, besplatni antivirusi
su skroz dovoljni. Najpoznatiji su:
Avast! Free Antivirus (304. Slika) link: http://www.avast.com/index ;
Avira Free Antivirus link: http://www.avira.com/en/avira-free-antivirus i
AVG AntiVirus FREE link: http://free.avg.com/eu-en/homepage .
Postoje situacije, u kojima se neki virus toliko uvukao u raunar da ga ne moe ni antivirus
ukloniti.68 U tim sluajevima jedan butabilni antivirus moe biti od presudnog znaaja. Naime,
veina virusa je aktivan samo u Windows okruenju. Jedan ovakav butabilni antivirus je npr. AVG
Rescue CD, koji je dostupan besplatno sa http://www.avg.com/eu-en/avg-rescue-cd . Za
korienje treba samo skinuti ISO fajl (postoji verzija za optike diskove i za USB stick-ove),
narezati na CD (ili pratiti uputstva za kreiranje butabilnog USB stick-a), butovati sa njega, i
skenirati raunar (305. Slika).
305. Slika: Glavni prozor butabilnog AVG Rescue CD-a
68 Ovo se deava, kad npr. korisnik proba instalirati antivirus na ve inficiran raunar. Neki virusi tada blokiraju
instalaciju antivirus softvera. Ali postoje i takve situacije, kad je virus jednostavno pametniji od antivirusa.
203
306. Slika: Glavni prozor besplatnog Anti-Malware-a
Programi za otklanjanje zlonamernih programa (malware-a) (napredni

nivo)
Postoje programi, koji ne spadaju strogo u kategoriju virusa, ali su i dalje zlonamerni. Iako
pojam malware-a69 zapravo predstavlja generalniji pojam koji obuhvata sve zlonamerne programe
(ukljuujui i viruse), opte ponaanje programa koji nisu virusi se dosta razlikuje od ponaanja
pravih virusa. Zlonamerni programi su npr. spyware programi (pijuniranje korisnika) i adware
(nepoeljne reklame). Ovi programi su takoe tetni, ali ih antivirusi (naroito oni besplatni) ne
mogu uvek primetiti. Zato je potrebno instalirati softver koji se specijalizuje za lociranje i brisanje
upravo ovih zlonamernih programa. Od njih, ubedljivo najpoznatiji je besplatni Malwarebytes AntiMalware Free (link: https://www.malwarebytes.org/free/ ) (306. Slika).70
Programi za optimizovanje operativnog sistema (napredni nivo)

Programi za optimizovanje OS-a slue za pronalaenje i otklanjanje konflikata unutar OS-a,
brisanje nepotrebnih fajlova, itd. Ovi programi mogu malo poboljati i performanse OS-a. Meutim,
kad priamo o ovim programima, ne smemo izostaviti ni programe koji slue za optimizovanje hard
diska. Ovo optimizovanje je ustvari defragmentovanje hard diska. Danas postoji velik broj
programa koji rade optimizovanje OS-a, hard diska, ili oba. Neki su od njih komercijalni, ali postoje
69 Zapravo, pojam malware potie od kombinacije dve rei: malicious (zlonamerni, zloudni) i software.
70 Naravno postoji i Premium varijanta koja je komercijalna, i pored ostalog nudi skeniranje protiv malware-a u
realnom vremenu (besplatna Free varijanta nema ovu mogunost).
204
i besplatni programi. Mi emo spomenuti samo besplatne programe, budui da su oni skroz dovoljni
za kune raunare. Najpoznatiji besplatni programi za optimizovanje OS-a su:
Piriform CCleaner (307. Slika) link: http://www.piriform.com/ccleaner i
Glarysoft Glary Utilities link: http://www.glarysoft.com/glary-utilities/ .
S druge strane, za optimizovanje (defragmentovanje) hard diska, najjednostavniji program je

svakako Microsoft Disk Defragmenter, koji je sastavni deo svakog Windows OS-a, i tako ne
zahteva instalaciju, ali nudi i manji broj funkcionalnosti u poreenju sa drugim programima.
Najpoznatiji besplatni defragmenteri su:
Auslogics Disk Defrag Free (308. Slika) link:

http://www.auslogics.com/en/software/disk-defrag/ i
Piriform Defraggler link: http://www.piriform.com/defraggler .
Ono to svakako vredi napomenuti je injenica da SSD ureaji ne zahtevaju skoro nikakvu
defragmentaciju, budui da nemaju pokretne delove (ta vie, defragmentacija kod njih moe
skratiti ivotni vek samog ureaja). Prema tome, jedan dobar program za defragmentaciju mora
imati mogunost detekcije SSD ureaja u raunaru, i kod njih e se defragmenovanje automatski
preskoiti ili e se izvriti samo na nekom minimalnom nivou. Svi prethodno spomenuti programi
imaju mogunost detektovanja SSD-a (mada kod nekih se ova funkcija mora posebno ukljuiti u
prozoru za podeavanja).
307. Slika: Glavni prozor programa CCleaner
205
308. Slika: Glavni prozor programa Auslogics Disk Defrag posle analize particija. Crvenom
bojom su obojeni fragmentovani cluster-i. Primeujemo da je particija C na listi automatski
deselektovana, poto se nalazi na SSD ureaju.
Programi za testiranje hardvera (ukljuujui i benmark)

Ovi programi, kao to smo ve spomenuli, slue za testiranje hardverskih komponenata.
Ovo testiranje se moe odnositi na:
Testiranje ispravnosti odnosi se na proveru, da li je testirana raunarska komponenta

ispravna (npr. RAM memorija, hard disk, itd.).
Testiranje stabilnosti odnosi se na sirovo optereenje komponente (npr. napajanje,

grafika kartica, itd.).
Benmark (eng. Benchmark) odnosi se na merenje performansi raunarske komponente

(npr. CPU, GPU). Na kraju benmark testiranja, dobija se brojani rezultat, koji se zatim
moe porediti sa tuim rezultatima. Benmark programi su idealni za odreivanje generalne
brzine nekog procesora ili grafike kartice, i esto se konzultuju pre kupovine ovih
komponenata.
U nastavku emo detaljnije predstaviti programe koji slue za testiranje odreenih

hardverskih komponenata.
206
Programi za testiranje RAM memorije

Ovi programi na softverski nain testiraju ispravnost RAM memorije. Kao to smo ve
spomenuli, postoje i hardverski testeri za memoriju, meutim, budui da su vrlo skupi, veina
korisnika e se zadovoljiti i softverskim reenjima, iako nisu ni tako efikasni, niti precizni.
Ubedljivo najpoznatiji programi za testiranje RAM memorije su:
MemTest86 link: http://www.memtest86.com/ i
Memtest86+ link: http://www.memtest.org/ (309. Slika).
Oba programa potiu od istog izvora, pa su zbog toga vrlo slini.71 Oni rade tako to
popunjuju sve elije RAM memorije sa nekim podacima, a zatim ih proitaju, proverujui da li su
proitani podaci identini sa originalnim podacima.
309. Slika: Greke prilikom testiranja u MemTest86+ e biti markirane crvenom bojom
Testiranje se vri u tzv. prolazima (eng. Pass), i svaki prolaz se sastoji iz odreenog broja
zadataka. Nakon zavretka jednog prolaza, program automatski prelazi na sledei prolaz, i tako do
beskonanosti, sve dok korisnik ne zaustavi testiranje. Postavlja se pitanje, koliko dugo bi korisnik
trebao da pusti program da testira memoriju. Za jedno kompletno testiranje, potrebno je da korisnik
saeka da se zavri prvi prolaz, ali se ipak preporuuje da broj uspenih prolaza bude bar dva.
Vreme trajanja jednog prolaza zavisi od koliine i brzine memorije. Veliki broj korisnika uglavnom
71 Ovi programi postoje samo u butabilnim verzijama, ali ako ve imamo UBCD, nema potrebe da ih jo jednom
preuzmemo, budui da su sadrani unutar ove kompilacije (u kategoriji Memory).
207
ostavlja program da radi neprekidno preko noi (to znai barem 6 sati neprekidnog testiranja), i
ako ni nakon toga nema nijedne greke, moe se vrlo pouzdano rei da je memorija ispravna.
Ovi programi su vrlo pesimistiki, u smislu, da nijedna greka nije prihvatljiva. Drugim
reima, ako se desi i jedna jedina greka, to ve znai da je memorija neispravna, tj. da je memorija
pala na testu, i tada nema potrebe da nastavimo sa testiranjem. Ako se desila neka greka, onda je
vano locirati izvor greke. Tako npr. ako imamo vie RAM modula u raunaru, sad bi ih trebalo
testirati jedan po jedan, radi uspene izolacije pokvarenog modula. Meutim, vano je napomenuti
da greka u programu ne mora stopostotno da znai da je RAM memorija neispravna. Naime, budui
da je re o softverskom nainu testiranja, mogue je da je greka u procesoru, matinoj ploi
(magistrale, ipset, itd.), ili u napajanju.
Programi za testiranje procesora

Ovi programi na softverski nain testiraju procesor raunara. Oni testiraju ili stabilnost
procesora ili rade benmark. Zapravo, ve smo ranije predstavili dva ovakva programa. Naime,
AIDA64 i SANDRA, koji su zapravo programi za detekciju hardvera i softvera, imaju module koji
mogu benmark-testirati dati procesor, ili testirati njegovu stabilnost. Budui da ovi programi nisu
besplatni, mi emo predstaviti i jedan besplatan program za testiranje stabilnosti: IntelBurnTest
(link: http://www.softpedia.com/get/System/Benchmarks/IntelBurnTest.shtml ).72 Iako u
nazivu pie Intel, program moe bez problema da radi i na AMD procesorima. Program radi u
Windows okruenju.
Vano je zapamtiti, da kod programa koji testiraju stabilnost raunara, mora da postoji i
mogunost merenja temperature za testiranu komponentu, i to u realnom vremenu. Ovo je vano,
jer komponente tokom optereenja ponu naglo da se greju, a previsoke temperature mogu ih i
trajno otetiti (ili skratiti njihov ivotni vek). Ako znamo trenutnu temperaturu testirane
komponente, moemo zaustaviti test pre nego to temperatura popne do neke opasne granice. Neki
programi za testiranje imaju ugraen modul za merenje temperature u realnom vremenu, dok neki
drugi nemaju. Tada se preporuuje instaliranje nekog dodatnog programa koji slui za merenje
temperature raunarskih komponenti. Danas imamo solidan broj takvih programa. Iako AIDA64 i
SANDRA imaju module za merenje temperature, ovi programi nisu besplatni. Neki specijalizovani (i
besplatni) programi za merenje temperature i drugih senzora su:
CDUID Hardware Monitor dovoljno je ga samo pokrenuti. Moe da meri na samo

temperaturu hardverskih komponenti, nego i brzinu vrtenja kulera, itd. (310. Slika) Link:
http://www.cpuid.com/softwares/hwmonitor.html .
SpeedFan za pristup svim vrednostima temperature i vrtenja kulera, izabrati tab Exotics i
pritisnuti dugme Show the magic. Link: http://www.almico.com/speedfan.php .
Budui da prethodno spomenuti IntelBurnTest nema mogunost merenja temperature

procesora, mora se startovati i Hardware Monitor (ili SpeedFan) pre poetka testiranja. Meutim,
jo uvek ne znamo koja je maksimalna temperatura koju testirani CPU moe da izdri bez
posledica. Sreom, postoje dva web-sajta koji nam mogu pomoi:
http://ark.intel.com/ Intel-ov web-sajt koji grupie sve Intel procesore na jednom
mestu.
http://products.amd.com/en-us/ AMD-ova stranica koja grupie sve AMD procesore.
72 Naravno, i UBCD sadri gomilu programa za testiranje procesora (u kategoriji CPU).
208
Na ovim sajtovima je potrebno nai testirani procesor, a zatim pogledati u tabeli

maksimalnu temperaturu (koja je jo bezbedna), i zapamtiti. 73 Nakon toga, test stabilnosti u
IntelBurnTest-u moe da pone.
310. Slika: Glavni prozor programa Hardware Monitor
Kao to se moe videti, ovaj program takoe radi u prolazima, a broj prolaza se moe
namestiti u polju Times to run (podrazumevana vrednost je 10). Zatim treba izabrati nivo
optereenja (Stress Level)74, i konano, pritisnuti dugme Start. Za relevantne rezultate, broj prolaza
treba staviti na barem 5. Nakon svakog izvrenog prolaza, jedan red tabele se popunjava sa raznim
73 Na Intel-ovoj stranici, traena temperatura se uglavnom nalazi u tabeli Package Specifications, pod TCASE ili
TJUNCTION.
Na AMD-ovoj stranici, traena temperatura se uglavnom nalazi pod Max Temps (C). Naalost, zbog nekih razloga,
AMD je kod znaajnog broja procesora ovu stavku ostavio kao prazno.
74 Izabrati barem Standard, ali za jo vee optereenje izabrati High ili Very High. Broj nivoa optereenja zavisi i od
koliine RAM memorije.
209
podacima. Ono to je vano, da rezultati izvravanja prolaza (kolona Results) budu u svakom
prolazu identini (311. Slika). Tokom testiranja, mogui su sledei ishodi:
restartovanje sistema ili druge udne greke procesor nije stabilan;
rezultati u koloni Results nisu identini procesor nije stabilan;
previsoke temperature procesora tokom testiranja tada treba zaustaviti test pritiskom na
dugme Stop. Raunar nema adekvatno hlaenje za procesor, pa se preporuuje njegova
zamena za neki bolji kuler;
raunar je uspeno izdrio sve prolaze, rezultati u koloni Results su identini, a temperatura
procesora je ispod maksimalne procesor je stabilan.
311. Slika: IntelBurnTest posle 8 izvrenih prolaza (od 10). Kao to se

moe videti, rezultati izvravanja (u koloni Results) su identini.
Programi za testiranje grafike kartice

Ovi programi na softverski nain testiraju grafiku karticu raunara, i uglavnom testiraju
stabilnost GPU ili rade benmark. to se tie testiranja ispravnosti, nema puno smisla, budui da
se grafike anomalije (tzv. artefakti) lako primeuju na ekranu.
to se tie benmark-testiranja, najpoznatiji program je definitivno Futuremark 3DMark,
koji ve godinama slui za testiranje performansi GPU-a. Praktino ne postoji grafika kartica bez
adekvatnog testiranja na nekim generacijama 3DMark-a. Budui da se 3D tehnologija stalno
razvija, kompanija koja stoji iza ovog projekta, Futuremark75, redovno aurira ovaj program sa
novim verzijama. Program je do sad doiveo 11 revizija (tzv. generacija), a etiri poslednjih (koje
su danas u upotrebi76) su:
75 Ranije poznat pod imenom MadOnion.com.

76 Ovde treba napomenuti da 3DMark06 vie nije u listi podranih generacija, ali se jo uvek esto koristi, jer
predstavlja zvanino poslednju generaciju 3DMark-a koja radi na Windows XP operativnom sistemu.
210

Naziv 3DMark-a
Prva verzija izdata
Podrani OS-i
Podrana verzija DX-a
3DMark06
2006
Windows XP, Vista, 7 i 8
DirectX 9.0c
3DMark Vantage
2008
Windows Vista, 7 i 8
DirectX 10
3DMark 11
2010
Windows Vista, 7 i 8
DirectX11
3DMark
2013
Windows Vista, 7, 8,
Google Android, Apple iOS
DirectX11
3DMark radi tako to izvrava niz vrlo atraktivnih grafikih demonstracija, prilikom merei
FPS (eng. Frame Per Second, u prevodu broj izrenderovanih frame-ova u sekundi). Na osnovu
rezultata pojedinanih testova, formira se konani rezultat. Naravno, to je ovaj broj vei, to bolje.
Svaka generacija 3DMark-a sadri drugaiji niz demonstracija. Poslednja generacija programa,
izdata 2013. godine, koja jednostavno nosi ime 3DMark, moe da meri performanse ne samo PC
grafikih kartica, nego i integrisanih kartica na Android i Apple telefonima i tabletima.
3DMark u besplatnoj varijanti (koja nosi sufiks Basic Edition) podrava testiranje samo na
podrazumevanim podeavanjima, dok komercijalne varijante imaju vie mogunosti. Meutim, za
kunog korisnika je besplatna varijanta skroz dovoljna. Zvanina Web-stranica se nalazi na adresi
http://www.3dmark.com/ .
Iako 3DMark prilikom benmark-testiranja pre svega optereuje GPU, program je odlian i
za testiranje stabilnosti kompletnog raunara (jer optereuje i CPU). 3DMark optereuje GPU do
nekih realnih granica, to znai da ako GPU ne moe da ga izdri (bez artefakata, restartovanja
raunara i drugih greaka), onda taj raunar nee biti adekvatan za 3D-intenzivne aplikacije (igre,
itd.). Verovatno zbog ovih razloga nijedna generacija ne pokazuje temperature tokom testiranja, jer
se oekuje da e raunar moi da izdri optereenje do tih realnih granica.
312. Slika: Jedna slika iz programa 3DMark06
313. Slika: Jedna slika iz programa 3DMark Vantage
314. Slika: Jedna slika iz programa 3DMark 11
211
212
315. Slika: Jedna slika iz najzahtevnije DirectX 11 test-demonstracije iz programa 3DMark (2013)
Benmark za maksimalno optereenje grafike kartice (napredni nivo)

Naravno postoji i takav program koji maksimalno optereuje GPU tokom testiranja
stabilnosti,
mnogo
iznad
realnog
optereenja:
famozni
Furmark
(link:
http://www.ozone3d.net/benchmarks/fur/ ). Zbog ovog razloga, njegova upotreba se ne
preporuuje onima koji nemaju iskustva sa ovakvim programima. Sreom, program ima modul za
merenje temperature GPU, pa se test moe uvek zaustaviti pre nego to temperatura skokne iznad
dozvoljene granice (316. Slika). Naravno, pre testiranja je vano da saznamo maksimalnu
temperaturu za testiranu grafiku karticu. Slino, kao i kod procesora, postoje web-sajtovi koji
grupiu grafike kartice na jednom mestu:
http://www.geforce.com/hardware/desktop-gpus zvanina stranica kompanije
Nvidia, koja grupie GeForce kartice. Ovde, posle izbora grafike kartice, treba izabrati
Specifications, a zatim pogledati zadnju tabelu (Thermal and Power Specs). Maksimalna
temperatura se nalazi kod stavke Maximum GPU Temperature (in C). Treba napomenuti
da ovo vai samo za desktop grafike kartice, kod laptop kartica je ova stavka izostavljena.
http://products.amd.com/en-us/ stranica, koja grupie ne samo AMD procesore,
nego i Radeon kartice na jednom mestu. Naalost, na ovoj stranici nigde ne pie
maksimalnu temperaturu, ali sreom, kod novijih Radeon kartica nije ni potrebno, jer te
kartice imaju hardversko ugraenu zatitu protiv velikog optereenja.
Konano, vredi spomenuti da izvor greke na grafikoj kartici moe biti i neispravna
memorija na samoj kartici. Sreom postoji program, koji moe da testira memoriju grafike
kartice. Re je o programu OCCT, ali emo ga spomenuti kod testiranja napajanja.
213
316. Slika: Famozni program za maksimalno optereenje grafike kartice: FurMark
Programi za testiranje hard diska

Ovi programi na softverski nain testiraju hard diskove i SSD ureaje. Ovi programi
testiraju ili samo ispravnost ureaja, ili rade benmark, a neki mogu da rade oba. Za testiranje
ispravnosti se rade dve provere:
itanje S.M.A.R.T. vrednosti dananji hard diskovi uvaju u sebi i tzv. S.M.A.R.T.
vrednosti. S.M.A.R.T. je standard za prognozu otkazivanja diskova, i predstavlja skraenicu 77
od Self-Monitoring, Analysis and Reporting Technology, u prevodu tehnologija za
samopraenje, analizu i izvetavanje. S.M.A.R.T. tokom rada hard diska stalno prati
odreena svojstva koja mogu ukazati na budue probleme. Ukoliko je vrednost nekog
svojstva previsoka, postoji rizik da e se hard disk uskoro pokvariti, i korisnik tada moe jo
blagovremeno napraviti sigurnosne kopije za fajlove i da narui novi hard disk, ili da
obavesti prodavca u sluaju da je hard disk jo pod garancijom. S.M.A.R.T. ima puno
parametara koji se mogu proitati pomou programa za testiranje hard diska, i moe se
proceniti zdravlje diska.
Testiranje povrine ureaja (eng. Surface Test) u ovom testu se testiraju sektori hard
diska, tako to se upiu neki podaci u sektor, a zatim se proitaju. U veini programa postoje
77 Mada S.M.A.R.T. je i igra sa slovima, jer engleska re smart znai pametan.
214

dva nivoa ovog testa: brzi i temeljni, pri emu brzi samo proverava da li postoji pristup
svim sektorima, dok temeljni radi pravo testiranje i moe da traje satima, u zavisnosti od
brzine i kapaciteta hard diska. Mora se napomenuti da je veina temeljnih testiranja povrine
destruktivna, jer se sektori testiraju tako to se neki podaci upiu u sektore, a prethodni
sadraj se brie. Ukoliko je ovo neprihvatljivo, moe se izabrati test itanja, koji samo ita
podatke iz svakog sektora. Ovo testiranje je bezbedno za nae podatke.
317. Slika: HD Tune Pro prilikom temeljnog testiranja povrine hard diska
S druge strane, benmark-testiranje meri brzinu itanja i pisanja podataka na hard disk.
Testiranje se vri sa fajlovima raznih veliina: od nekoliko kB-a do nekoliko stotina MB-a.
Danas postoji solidan broj komercijalnih i besplatnih programa za testiranje hard diska. Od
komercijalnih, najpoznatiji su:
Hard Disk Sentinel moe da ita S.M.A.R.T. vrednosti i da testira povrinu ureaja, a
takoe moe da radi i benmark. Ne postoji besplatna varijanta. Link:
http://www.hdsentinel.com/ .
HD Tune Pro (317. Slika) ima sline mogunosti kao i Hard Disk Sentinel, s tim da ima
monije
testove
za
benmark.
Ne
postoji
besplatna
varijanta.
Link:
http://www.hdtune.com/ .
Od besplatnih programa, najpoznatiji su:
CrystalDiskInfo i CrystalDiskMark prvi program ita S.M.A.R.T. vrednosti, dok drugi

predstavlja jedan poznat benmark-test. Ovi programi nemaju nain testiranja povrine
215
ureaja.
Linkovi: http://crystalmark.info/software/CrystalDiskInfo/index-e.html (za
CrystalDiskInfo) i http://crystalmark.info/software/CrystalDiskMark/indexe.html (za CrystalDiskMark).
HDDScan besplatan program za kompletno testiranje ispravnosti hard diska, jer moe ne
samo da ita S.M.A.R.T. vrednosti, nego i da testira povrinu diska. Meutim, program nema
mogunost benmarka. Link: http://hddscan.com/ .
SpeedFan ovaj program smo ve spomenuli. Iako prvenstveno slui za podeavanje brzine
vrtenja kulera i merenje temperature, ima solidan ita S.M.A.R.T. vrednosti sa analizom
dobijenih vrednosti (318. Slika). Link: http://www.almico.com/speedfan.php .
318. Slika: SpeedFan ima solidan ita S.M.A.R.T. vrednosti (treba

kliknuti na S.M.A.R.T. tab, a zatim izabrati hard disk). Zdravlje hard
diska i generalne performanse se nalaze dole (Fitness i Performance,
respektivno).
216
Programi za testiranje napajanja (napredni nivo)

Ovi programi slue za softversko testiranje napajanja, pomou testiranja stabilnosti
kompletnog raunara. Cilj ovih programa je da to vie optereuju najvee potroae raunara
(uglavnom CPU i GPU), i ako napajanje moe da izdri ovaj stres, smatra se da je raunar stabilan i
na velikim optereenjima. Ve smo predstavili jedan program koji ima modul za testiranje celog
raunara: AIDA64. Meutim, najpoznatiji program u ovoj kategoriji je ipak OCCT (link:
http://www.ocbase.com/ ). Ideja iza ovog besplatnog programa je da kombinuje vie testova koji
e kao rezultat, opteretiti celi raunar. Moe da se optereuje samo procesor, samo grafika kartica,
ili oba (tj. napajanje, 319. Slika). Program takoe ima modul za nadgledanje temperature. Ako kod
GPU-a ekiramo i kutiju Error Check, onda program nee tako opteretiti GPU, ali e proveriti i
memoriju na grafikoj kartici.
319. Slika: Korisniki interfejs programa OCCT. Na slici podeavanje parametara za

testiranje napajanja.
217
Dijagnostika greke i zamena neispravnih komponenti

Popravka raunara u nekim situacijama moe biti mukotrpan posao, naroito ako nismo
opremljeni sa odgovarajuim hardverskim i softverskim alatima, ali ne mora da bude. Veina
problema se moe identifikovati i otkloniti dedukcijom i jednostavnim logikim razmiljanjem.
Dananji raunari su, s jedne strane, mnogo komplikovaniji u odnosu na stare raunare, ali s druge
strane i jednostavniji, budui da je broj ipova na tampanim ploama, a i broj raunarskih
komponenti drastino smanjen, pa je lake izolirati izvor problema.
Prvo pitanje, koje se postavlja prilikom servisiranja raunara je sledee: da li popraviti ili
zameniti? Odgovor je skoro u svim sluajevima: zamena. Prema tome, kad kaemo popraviti
raunar, mi u veini sluajeva mislimo na ponovo instalirati komponentu ili zameniti
pokvarene komponente.
Ponovno instaliranje raunarske komponente podrazumeva da emo izvaditi tu
komponentu, ponovo je staviti nazad, uraditi njenu konfiguraciju (ako je potrebno), i instalirati
drajvere. U ranijim vremenima, ovaj postupak je bio dosta teak, jer smo morali ne samo da
postavljamo razne jumper-e, nego smo morali da uradimo i mukotrpnu konfiguraciju ureaja u
BIOS Setup-u i u OS-u radi pravilne upotrebe tog ureaja od strane raunara. Ovo je danas skoro u
potpunosti automatizovan, ali to ne znai da uvek radi perfektno.
S druge strane, zamena pokvarene komponente podrazumeva upravo to zamenu
problematinog ureaja sa novim. Ovo radimo zato to, sa ekonomske take gledita, mnogo
jeftinije zameniti celu komponentu sa novom, nego je popraviti. Naime, dananja tehnologija je
toliko precizna, a tampane ploe toliko minijaturne, da ak iako bismo locirali pokvareni ip npr.
na matinoj ploi, kontaktni pinovi na ipovima su toliko mali da bismo morali da nabavimo
sofisticirane i skupe ureaje samo za lemljenje tog ipa na plou. A ak iako bismo imali potrebne
instrumente, postavlja se pitanje, odakle nabaviti novi ip? Oni se proizvedu u koliinama od
hiljade komada, prodaju se uglavnom partner-kompanijama, a uglavnom, posle isteka garancije se
vie ni ne proizvedu.
Jedino, to eventualno vredi popraviti su hladnjaci na komponentama (npr. unutar kuita,
na grafikoj kartici ili na ipsetu na matinoj ploi) i kondenzatori. ak ni ovo ne znai uvek
popravku, nego njihovu zamenu. Meutim, zamena jednog hladnjaka ili kondenzatora se ipak
razlikuje od zamene kompletnog ureaja, jer oznaava zamenu nekog dela te komponente, a ne
zamenu cele komponente. Tako npr. ako nam se pokvari hladnjak na inae ispravnoj grafikoj
kartici, prvo, to bismo mogli da probamo je zamena hladnjaka, tj. proceniti da li se isplati ta
zamena (i da li se uopte moe nabaviti). Meutim, hladnjaci se ne moraju uvek zameniti, budui da
u veini sluajeva zahtevaju samo ienje ventilatora od praine i podmazivanje.
to se tie popravke raunara, uglavnom postoje tri pristupa: zamena komponenata, tzv.
Bootstrap pristup i dijagnostika greke. Meutim, u praksi se ovi naini popravke raunara
meaju. U nastavku emo detaljnije osvrnuti na sva tri.
218
Pristup zamene komponenata

Ovaj pristup originalno ne zahteva nikakve dijagnostike, pa se koristi u sluaju da nemamo
dijagnostiki hardver, niti softver koji bi mogli da nam pomau.
U najjednostavnijem obliku, pristup zamene komponenata podrazumeva da imamo dva
identina raunara. Oni su skroz identini u smislu da imaju iste hardverske komponente, s tim da
prvi od njih radi perfektno, dok drugi ne. Problem moe biti nemogunost ukljuenja raunara,
butovanja OS-a, problemi prilikom korienja OS-a, itd. Na zadatak u ovom pristupu je prost: treba
zameniti raunarske komponente, tako to emo izvaditi identine komponente iz oba raunara, i
montirati ih ponovo, ali obrnuto. Tako npr., ako je re o grafikoj kartici, karticu prvog raunara
emo staviti u drugi raunar, a karticu drugog raunara u prvi. Posle svake zamene, treba testirati
oba raunara, i nastaviti sa zamenom drugih komponenata, sve dok ne dolazimo do scenarija, da je
problem sa drugog raunara preao na prvi raunar. Ovako smo identifikovali problematinu
komponentu.
Naravno, mala je verovatnoa da emo za neku neispravnu konfiguraciju nai identinu, ali
ispravnu konfiguraciju. Prema tome, primer naveden u prethodnom pasusu moe da zvui pomalo
idealistiki, ali to ne znai da je nemogue. 78 S druge strane, ako to ipak nije sluaj, moemo
koristiti neto realistiniju varijantu ovog principa. Naime, umesto da probamo da naemo
identinu konfiguraciju, kao serviseri, trebalo bi da imamo inventar raunarskih komponenata.
Ove komponente ne moraju biti ni nove, niti skupe, jedino je vano da budu 100% ispravne. Tako
npr., moemo imati neku rezervnu grafiku karticu, RAM, mi, tastaturu, optiki ureaj, hard disk,
itd. i jedno solidno (znai, kvalitetno) napajanje od barem 500W. Takoe, izvori problema mogu biti
i kablovi, pa je vano da imamo kod sebe i rezervni ATA/SATA kabl, VGA kabl, itd. Ovaj rezervni
inventar nije jeftin, ali kako smo ve spomenuli, komponente ne moraju da budu ni nove, niti skupe
(jedino kod napajanja vredi kupiti skuplji model). Situacija je neto sloenija sa matinom ploom i
procesorom, budui da bismo morali kupiti po jednu matinu plou za svaki danas korien socket
zajedno sa procesorom za taj socket, to nikako nije jeftino. Meutim, kupovinu moemo da
obavimo i postepeno, fokusirajui se prvo na najvanije komponente.
Bootstrap pristup
Ovaj pristup donekle lii na pristup zamene komponenata, sa jednom bitnom razlikom: nisu
potrebni rezervni delovi i komponente. Naime, poenta iza Bootstrap pristupa je da rasklopimo
raunar do nekog minimuma79, a zatim ga ponemo ponovo sklopiti, ali korak po korak, tj. jednu
komponentu u jednom koraku. Ako ova tzv. minimalna konfiguracija radi, onda iskljuimo
raunar, ubacimo jednu komponentu, pa ponovo testiramo. Ovo radimo sve dok ne stignemo
ponovo do problema. Ovo znai, da smo pronali problematinu komponentu, jer bez nje, raunar
radi bez problema, a ako ubacimo i tu komponentu, pojavljuju se greke. Kao to vidimo, ovaj
pristup ne zahteva rezervne komponente, niti dijagnostiki softver, ali zahteva rasklapanje sistema i
sistematski rad. Naime, tokom rasklapanja i ponovnog sklapanja raunara, preporuljivo je pratiti
neki odreen redosled koraka, koji se esto prikazuje u obliku blok dijagrama.
Veliki broj proizvoaa matinih ploa preporuuje upravo Bootstrap pristup, koji je moda
najbolji nain dijagnostike greke u sluaju da postoje problemi tokom ukljuenja raunara ili
butovanja u OS.
78 Npr. firme, institucije, itd. esto kupuju veu koliinu identinih raunarskih konfiguracija, pa u toj situaciji nije
teko nai identinu konfiguraciju
79 Minimum u ovom sluaju znai takvu konfiguraciju, koja ima samo neophodne elemente potrebne za ukljuenje
raunara. esto se naziva i kao minimalna konfiguracija. Uskoro emo saznati koje komponente ine ovu
minimalnu konfiguraciju.
219
Procedura Bootstrap pristupa (napredni nivo)

Gigabyte, jedan od najveih proizvoaa matinih ploa, preporuuje sledeu proceduru80:
1. Iskljuiti raunar. Izvui sve kablove iz raunara, ukljuujui strujni kabl i kablove
perifernih ureaja, zatim izvaditi trajne memorijske ureaje (hard diskove, optike
ureaje, floppy ureaj, itd.), i konano, izvaditi RAM memoriju i grafiku karticu.
2. Proveriti da li postoji kratki spoj izmeu matine ploe i kuita. Proveriti da li su svi
distanceri na mestu i da nismo sluajno ostavili neki distancer na nedozvoljenom mestu.
Broj distancera mora da bude isti sa brojem rupa na matinoj ploi. Ponekad je potrebno
izvaditi matinu plou iz kuita da bismo mogli ovo da proverimo. Naalost, ako je zaista
dolo do kratkog spoja, postoji verovatnoa da smo trajno otetili matinu plou, budui da
nemaju sve ploe odgovarajuu zatitu.
3. Proveriti da li je hladnjak procesora pravilno i stabilno fiksiran na socket matine ploe i
da je kabl ventilatora pravilno prikljuen na matinu plou.
4. Ubaciti RAM modul (ili RAM module, ukoliko imamo vie) u odgovarajui slot na
matinoj ploi, i fiksirati pomou malih draa. Proveriti da li je modul gurnut u slot kroz
celu svoju duinu.
5. Ubaciti grafiku karticu (ukoliko se koristi diskretna kartica)81 i fiksirati pomou draa.
Zatim prikljuiti iz napajanja sledee kablove: glavni ATX prikljuak, prikljuak za
procesor i PCI Express prikljuak (ako grafika kartica to zahteva). Sa ovim smo zapravo
napravili minimalnu konfiguraciju koja je dovoljna za ukljuenje raunara.
6. Proveriti jo jednom da li su svi kablovi dobro privreni, a komponente (RAM, GPU)
vrsto postavljene, a zatim ukljuiti raunar.
7. Proveriti da li radi ventilator na procesoru. Ako ne, proveriti da li su ti mali kablovi sa
kuita82 pravilno umetnuti u front panel matine ploe. Meutim, ako su ovi kablovi
pravilno prikljueni, postoji verovatnoa da je napajanje, procesor ili socket na matinoj
ploi neispravan.
8. Proveriti da li se prikazuje slika (ili barem tekst) na monitoru (naravno bez artefakata).
Ako ne, proveriti kabl izmeu grafike kartice i monitora. Ako ni tada nema slike, postoji
verovatnoa da je grafika kartica, monitor, ili slot na matinoj ploi pokvaren.
9. Iskljuiti raunar i prikljuiti tastaturu i mi.
10. Ukljuiti raunar, i proveriti da li tastatura radi pravilno. Ako ne, postoji verovatnoa
da je tastatura, ili odgovarajui port (USB ili PS/2) na matinoj ploi neispravan. Ukoliko ne
radi tastatura, iskljuiti raunar, i prikljuiti tastaturu na neki drugi port.
11. Pritisnuti taster Delete na tastaturi da bismo uli u BIOS Setup. Izabrati opciju Load FailSafe Defaults (ili Load Optimized Defaults u zavisnosti od matine ploe), snimiti promene,
a zatim izai iz BIOS Setup-a.83
80 Procedura je takva, da na sledei korak moemo prei tek ako smo uspeno izvrili prethodni korak, i ako su svi
postavljeni uslovi u prethodnom koraku ispunjeni.
81 Ako procesor raunara ima i APU jedinicu (tj. integrisanu grafiku karticu), nije jo potrebno ubaciti i diskretnu
karticu. Diskretni GPU moemo ubaciti i u nekom kasnijem koraku.
82 LED diode, dugme za ukljuenje i resetovanje, ugraen zvunik, itd.
83 Kad izabramo opciju Load Fail-Safe Defaults u BIOS Setup-u, podeavanja BIOS-a se resetuju i postave se na neke
bezbedne i optimalne vrednosti.
220

12. Iskljuiti raunar i prikljuiti IDE ili SATA hard disk sa operativnim sistemom (ako je
re o IDE ureaju, paziti na uloge). Ako imamo vie memorijskih ureaja, prikljuiti samo
onaj sa operativnim sistemom. Ukljuiti raunar, i proveriti da li raunar butuje OS. Ako
ne, ui u BIOS Setup, i tamo proveriti da li je hard disk uopte prepoznat. Ako jeste, onda je
verovatno BOOT sektor ubaenog hard diska pokvaren, i treba ga pomou odgovarajuih
softvera popraviti. Ako hard disk nije ni prepoznat u BIOS Setup-u, onda je hard disk,
IDE/SATA konektor na matinoj ploi ili IDE/SATA kabl neispravan. Vredi jo proveriti da li
moda hard disk radi ako ga prikljuimo na drugi strujni kabl (molex ili SATA strujni
konektor, u zavisnosti od hard diska). Ako tada hard disk proradi, onda je izvor problema u
napajanju.
13. Ukoliko imamo jo neke druge komponente, prikljuiti ih postepeno. Posle svakog koraka,
instalirati drajver u OS-u, i proveriti da li ureaj radi.
Kao to se moe videti, ovaj pristup najbolje funkcionie u sluaju da raunar ne moe ni da
se ukljui, ne moe uspeno izvriti POST, ili ne moe butovani OS. Poenta je u tome da prvo treba
napraviti jednu minimalnu konfiguraciju, jer ovako moemo iskljuiti nepotrebne promenljive iz
jednaine. Zvuni signali od strane POST-a takoe mogu biti od pomoi, zato je vano da uvek
imamo kod sebe i dokumentaciju matine ploe.
Postoje istinite prie o tome da su neki raunari posle gore navedene procedure poeli na
magian nain da rade bez ikakvih problema, iako su pre poetka bili problematini. Zapravo, nije
re o magiji, nego o koroziji prikljuaka ili kontakata, a prilikom rasklapanja i ponovnog sklapanja
raunara (koraci 1-5), stvaraju se novi kontakti izmeu komponenata. Prema tome, ako radimo sa
neto starijim raunarom, vredi izvaditi tu grafiku karticu ili RAM memoriju, i ponovo ih ubaciti,
ak iako smatramo da su pravilno umetnuti.
Pristup dijagnostike greke

Pristup dijagnostike greke podrazumeva da emo izvor problema locirati tako to emo
na raunaru izvriti odgovarajue dijagnostike programe. Preporuuje se, kada ne znamo, ne
moemo, ili ne smemo skinuti poklopac sa kuita raunara (to je neophodno kod prethodna dva
pristupa). Znai, cilj ovog pristupa je lociranje izvora problema bez zamene komponenata ili
rasklapanja raunara. Iako bismo mogli koristiti i hardverske ureaje za dijagnostiku (npr. tester za
RAM memoriju ili za napajanje), oni se ne mogu koristiti ukoliko nemamo pristup unutranjosti
kuita, i zato ovaj pristup uglavnom podrazumeva korienje samo dijagnostikog softvera, ne i
hardvera.
O ovom pristupu smo zapravo ve puno priali u prethodnom odeljku, gde smo detaljnije
predstavili programe za testiranje RAM memorije, procesora, hard diska, grafike kartice i
napajanja.
Koji pristup koristiti?

Jasno je da generalno reeno nijedan pristup nije bolji od drugog. Svi imaju svoje prednosti i
mane, i svi su dobri u nekim situacijama, dok u drugima nisu. Zato je najbolje reenje meanje ovih
pristupa u zavisnosti od toga, ta imamo na raspolaganju i kakav je tip problema. Tako npr. ako
raunar nee ni da se ukljui ili ne moe butovati OS, onda je jasno da su prva dva pristupa (tj.
pristup zamene komponenata i Bootstrap pristup) najbolji, ali ako imamo neki problem unutar OSa, onda je pristup dijagnostike greke vaniji od drugih. Meutim, meanjem ovih pristupa na
odreeni nain moemo sebi olakati posao. Tako npr., ako se problem javlja unutar OS-a, onda je
221
preporuljivo meati prvi i trei pristup, znai, uvek moemo kod sebe imati neke rezervne
komponente (prvi pristup), ali i dijagnostiki softver (trei pristup) za bre testiranje. S druge
strane, ako raunar nee ni butovati, onda je idealno meati prvi i drugi pristup.
222
Neki tipini problemi sa raunarima i ideje kako ih

otkloniti (napredni nivo)
Do sad smo priali o problemima pojedinanih komponenata, a sad emo obrnuti situaciju,
tj. pogledaemo neke tipine probleme koji se mogu javiti sa raunarima, i pogledati, ta moe biti
izvor kvara. Po nekoj statistici, najtipiniji problemi na kojih se vlasnici raunara ale su:
Kad ukljuim raunar, vidim da svetli LED dioda i ujem da radi ventilator, ali se nita
drugo ne deava.
injenica da LED diode i ventilatori rade oznaava da je napajanje bar delimino ispravno,
ali ne znai da je i u potpunosti ispravno. Budui da je po nekoj statistici najvei izvor
problema napajanje, odmah bi trebalo da uzmemo multimetar radi ispitivanja napona na
njemu. Moemo koristiti i ureaj za testiranje napajanja, a ako nita drugo, zamenimo ga sa
naim rezervnim napajanjem. Ako je napajanje ipak ispravno, onda koristei Bootstrap
pristup krenimo redom i proverimo kako se ponaa minimalna konfiguracija. Ako ova
konfiguracija ne pravi probleme, onda ubaciti redom i sve ostale komponente, sve dok ne
stignemo do problema.
Kad ukljuim raunar, nita se ne pojavljuje na ekranu, ali se uju neki zvuni signali.
Ovo znai da je POST unutar BIOS-a naao neku fatalnu greku. Treba zapamtiti zvuni
signal, i pronai ga u dokumentaciji matine ploe.
Vidim udne greke prilikom butovanja Windows-a (npr. STOP ERROR).

Ovo znai da je matina ploa uspeno poela sa butovanjem Windows-a, ali zbog nekih
razloga sam Windows ne moe da se podigne. Virusi, korumpirani fajlovi, konflikti sa
hardverom (uglavnom zbog drajvera) i neispravni hardverski ureaji su samo neki od
razloga za ovu greku.
Raunar nee da se iskljui iz Windows-a.

Ako raunar nikako nee da se iskljui iz Windows-a, trebalo bi pre svega skenirati raunar
protiv virusa i malware-a. Vredi takoe pogledati da li smo instalirali drajver za ipset, a ako
jesmo, treba proveriti da li moda postoji nova verzija. Takoe, pogledati da li postoji nova
verzija BIOS-a. Na kraju, proveriti da li smo instalirali najnovije zakrpe za Windows.
Raunar nee da se iskljui kad pritisnem dugme na kuitu, iako sam ga u Windows-u
namestio.
ATX standard podrazumeva da je dugme za ukljuenje i iskljuenje raunara povezano sa
matinom ploom, a ne sa napajanjem, to znai da iskljuenje raunara moemo
kontrolisati unutar OS-a. Prema tome, kad pritisnemo dugme na kuitu i ako smo u OS-u to
namestili, Windows e regularno iskljuiti raunar, kao da smo iz Start menija izabrali Shut
Down. Meutim, ako je Windows blokiran, onda u veini sluajeva nee moi da primi
komandu za iskljuenje raunara, pa ne moe ni da prosledi matinoj ploi. Sreom, na
veini kuita jo uvek postoji dugme za resetovanje, a ak iako ne postoji, moemo
pritisnuti dugme za ukljuenje i iskljuenje i drati nekoliko sekundi. Ovo e poruku
iskljuenja poslati direktno matinoj ploi.
223
Ne radi moja nova tastatura.

Kao to smo ve spomenuli u prethodnom modulu, USB port je tek neto kasnije dobio
mogunost prikljuenja tastature i mia. Prema tome, ako smo kupili USB tastaturu, a
raunar je star, postoji verovatnoa da matina ploa ili OS ne podrava USB tastature i
mieve. Zato prvo uvek treba proveriti da li postoji neki update za ipset i BIOS. Ako jo
uvek ne radi, ui u BIOS Setup i ukljuiti opciju USB Legacy Support koja e simulirati
USB tastaturu kao PS/2. Konano, isprobati tastaturu i na drugom raunaru. Meutim, ako je
re o PS/2 tastaturi, a ni naa rezervna PS/2 tastatura nee da radi na tom raunaru, onda je
verovatno PS/2 port pokvaren, to znai da je greka u matinoj ploi.
Ne ujem nita na zvunicima.

Pre svega, iako zvui banalno, proveriti da li su zvunici uopte ukljueni, da nisu moda
stavljeni na mute, da su ukljueni u odgovarajui port na matinoj ploi (ili na zvunoj
kartici), i da nije moda jaina zvuka unutar OS-a stavljena na minimum. Takoe proveriti
da li su zvunici ispravni, tako to emo ih prikljuiti na drugi raunar. Ako je re o pravoj
zvunoj kartici, vredi isprobati da je prebacimo u drugi slot na matinoj ploi. Ovaj
postupak se sastoji iz tri koraka: deinstalacija postojeih drajvera, prebacivanje kartice u
drugi slot (PCI ili PCIe 1x, u zavisnosti od kartice), i zatim ponovna instalacija drajvera (po
mogustvu, najsveijih). S druge strane, ako je re o integrisanoj kartici, proveriti u BIOS
Setup-u, da nije moda iskljuena, a ako nije, proveriti da li postoji novija verzija drajvera
na sajtu matine ploe. Ako ni ovo ne reava problem, iskljuiti integrisanu i ubaciti nau
rezervnu diskretnu zvunu karticu, i probati da li radi.
Slika na monitoru je neitljiva zbog artefakata i udnih linija.

Prvo to treba proveriti jeste da li je slika dobra i itljiva tokom POST-a ili unutar BIOS
Setup-a. Ako je odgovor potvrdan, onda su parametri slike unutar Windows-a postavljeni na
vrednosti koje nisu podrane od strane grafike kartice (npr. loa rezolucija ili osveavanje).
Tada treba ui u Windows-ov Safe reim rada (pritisnuti F8 pre nego to pone butovanje
OS-a), koji e koristiti standardizovanu rezoluciju i osveenje. Zatim ui u dijalog-prozor za
konfiguraciju rezolucije, namestiti parametre, i na kraju restartovati raunar. Meutim, ako
je slika loa ak i prilikom POST-a, onda je ili monitor, ili kabel ili grafika kartica
neispravna. Preporuljivo je koristiti neki rezervni monitor, kabel ili grafiku karticu da
bismo uspeno identifikovali izvor problema.
Kupio sam novi procesor za moj raunar, ali nee da radi.

Kao prvi korak, pre kupovine novog procesora treba obavezno proveriti da li matina ploa
podrava taj procesor. Naime, nije dovoljno da procesor fiziki uklapa u socket matine
ploe. Kod svakog modela matinih ploa na web-sajtu proizvoaa postoji tabela sa
podranim procesorima za taj model. Ako tog procesora nema ni u tabeli, onda je oigledno
ta je izvor problema. Meutim, postoje situacije u kojima matina ploa izlazi ranije od
procesora, ali ipset u teoriji ipak podrava taj procesor. U tom sluaju proizvoa matine
ploe treba da odlui da li e posmatrani model podravati ovaj noviji procesor ili ne. Ako
se proizvoa odlui da podrava i noviji procesor, onda mora da napravi noviju verziju
BIOS-a, koja se mora instalirati pre nego to se noviji procesor ubaci u socket. U tabeli
podranih procesora pie i od koje verzije BIOS-a je neki procesor podran. Znai, pre nego
to kupimo novi procesor, treba obavezno staviti najnoviji BIOS za matinu plou, jer u
suprotnom moemo doi u situaciju da raunar nee hteti ni da se ukljui, a tada je jedino
reenje da vratimo stari procesor, stavimo najnoviji BIOS, a zatim da ponovo instaliramo
novi procesor. Jedini problem predstavlja scenario kad kupimo ne samo novi procesor, nego
i novu matinu plou, i ispostavlja se je BIOS isporuene matine ploe suvie star i ne
224

podrava noviji procesor. Tada je jedini nain da reimo problem taj da naemo stariji
procesor koji se moe staviti u matinu plou, stavimo najnoviji BIOS, a zatim da vratimo
na procesor. Ako ne moemo pronai kompatibilan procesor, uvek moemo traiti pomo
od servisa, jer oni uglavnom imaju solidnu kolekciju procesora.
Raunar radi neko vreme, a onda se blokira.

Ovaj problem najee ukazuje na pregrejavanje nekih komponenata unutar raunara. Pre
svega, treba proveriti da li je procesor ili grafika kartica overclock-ovana, a ako jeste, onda
treba radne taktove vratiti na podrazumevane vrednosti. Takoe, vredi malo razmisliti, da li
smo moda menjali neke komponente raunara pre nego to je poeo ovako da se ponaa.
Ako da, obavezno treba proveriti ispravnost te komponente. Ako je odgovor ne, onda treba
pogledati pomou nekog programa temperature komponenata, i otvoriti kuite raunara i
proveriti da li svi kuleri rade, i da li moda isputaju udne zvukove (to moe ukazati da je
ventilator blizu da se pokvari). Na kraju proveriti da li je cirkulacija vazduha u kuitu
odgovarajua i da nisu moda neki otvori na kuitu blokirani (ljudi esto stave kuite
raunara odmah pored zida ili u orman, to moe blokirati otvore na kuitu.
Ponekad naiem na neke probleme sa hard diskom.

Izvor problema u ovom sluaju moe biti neispravan hard disk ili ATA/SATA kabl. Vredi
proveriti S.M.A.R.T. podatke i uraditi testiranje povrine hard diska pomou nekog
dijagnostikog softvera. Takoe vredi zameniti kablove, jer se mogu lako slomiti, a ako se
koristi jo stari 40-ini ATA kabl, treba ga zameniti u svakom sluaju na noviji 80-ini.
Vredi istaknuti, da neki SATA kablovi nemaju mehanizam za fiksiranje kabla na prikljuak,
pa mogu iskliznuti iz konektora. Ako ni ovo ne reava problem, treba isprobati, kako se
ponaa na rezervni hard disk. Ako problemi ostanu, onda je matina ploa pokvarena.
Raunar nee butovati, pie da ne moe da nae OS (Missing Operating System).

Kao to smo ve par puta spomenuli, za butovanje je potrebno da Bootstrap loader proita
prvi sektor na hard disku (koji se zove BOOT sektor). Meutim, budui da hard disk moe
imati vie particija, ovaj sektor mora da sadri informaciju o tome, koja particija je
butabilna. Nakon to Bootstrap loader zavri sa itanjem (i razumevanjem) BOOT sektora,
prelazi na itanje prvog sektora butabilne particije. Ovaj sektor sadri informacije o tome,
kako butovati sa ove particije, a ako su podaci u ovom sektoru neispravni, dobija se gore
navedena poruka. Ovaj problem moe ukazati na BOOT sektor viruse, na probleme u BIOSu ili na loe izvedeno formatiranje ili particionisanje. Zato je pre svega preporuljivo
skenirati raunar protiv BOOT virusa. Ako sumnjamo na BIOS, onda to moe biti znak da je
CMOS baterija problematina, pa je treba zameniti. Meutim, ako smo butovanje upropastili
zbog loeg formatiranja ili particionisanja, treba pokrenuti neki program koji moe ponovo
ispraviti BOOT sektor (na disku, ali i na particiji). Jedan ovakav program se nalazi i na
instalacionom disku Windows-a (Recovery Environment na Windows Vista i 7 sistemima).
Raunar ima probleme koji ukazuju na problem sa memorijom.

Odmah pokrenuti MemTest86 ili Memtest86+ i testirati memoriju. Ako smo nedavno kupili
(ili proirili) RAM, postoji velika verovatnoa da je memorija neispravna, da ne moe da radi
na deklarisanom radnom taktu, ili da moduli (ukoliko imamo vie) nemaju identine
fabrike parametre, to se moe desiti ako moduli nisu istog modela i/ili proizvoaa. Ako
imamo vie modula, i javljaju se greke u gore navedenim dijagnostikim programima, onda
ih treba testirati jedan po jedan. U veini sluajeva, jedan od modula e biti neispravan.
Meutim, ukoliko sad svi moduli rade (ali zajedno nee), problem je mnogo ozbiljniji, pa se
ne moe iskljuiti ni verovatnoa da je matina ploa ili napajanje neispravno. Zlatno
pravilo je da ukoliko koristimo vie modula, neka svi moduli budu od istog proizvoaa i
225
neka budu isti model. Zbog ovih razloga, neki proizvoai danas prodaju i tzv. kit (tj. paket
ili komplet) od po dva ili tri modula, tako garantujui da su svi moduli unutar kompleta
identini.
Raunar se esto blokira ili restartuje.

Izvor problema je u veini sluajeva napajanje: ili je napajanje pokvareno, ili je nekvalitetno
(i vara sa slanjem Power_Good signala), ili nema dovoljno snage da stabilno napaja raunar,
ili postoji problem u elektrinoj instalaciji. Za proveru ispravnosti (i stabilnosti) treba
koristiti multimetar ili ureaj za testiranje napajanja. Moemo u raunar ubaciti nae
rezervno napajanje i isprobati, kako radi sa njim. Ako sumnjamo na strujnu utinicu,
proveriti ispravnost pomou ureaja za testiranje mrene utinice, ili jednostavno ukljuiti
raunar u drugu utinicu. Takoe proveriti da li je strujni kabl ispravan. Naalost, pored
napajanja, ne smemo iskljuiti mogunost da je neki drugi ureaj neispravan (npr. procesor,
matina ploa, grafika kartica, itd.).
Moj raunar ne vidi celi kapacitet mog hard diska.

Matine ploe, BIOS i OS-i se stalno unapreuju da podravaju hard diskove veeg i veeg
kapaciteta. Prema tome, ako raunar ne moe da prepozna pravu veliinu hard diska, to se
esto deava kod starijih sistema, onda treba instalirati najnovije drajvere za matinu plou,
najnoviji BIOS, ili instalirati to noviji OS. Tako npr. Windows XP pre lansiranja Service
Pack 1 nije imao podrku za hard diskove preko 137 GB-a.
Kupio sam hard disk kapaciteta 3 ili 4 TB-a, a sad raunar nee ni da butuje Windows,
ili nee da prepozna njegov celi kapacitet.
Ovako veliki hard diskovi zahtevaju barem 64-bitnu Windows Vistu ili 7, odgovarajue
drajvere, i najnoviji BIOS na matinoj ploi84.
Instalirao sam 4 (ili 8, itd.) GB RAM-a, ali je Windows prepoznao samo 3 GB-a.
Ovo je tipian problem sa 32-bitnim OS-ima. Jednostavno treba instalirati 64-bitni Windows.
Svi dananji raunari mogu izdrati 8 GB-a RAM-a, ali ako elimo instalirati vie od toga,
treba prvo proveriti u dokumentaciji matine ploe maksimalni podrani kapacitet za RAM
memoriju.
Instalirao sam u raunar optiki ureaj, hard disk ili floppy jedinicu, i ne radi, ali LED
lampica na ureaju stalno svetli.
Ovo se deava jer je korisnik obrnuto umetnuo ATA kabl u ureaj. Iako dananji ATA ureaji
i kablovi imaju voice koje onemoguuju pogrene instalacije, kod starijih ureaja i kablova
jo nema voica, i zato treba obratiti panju na nain instaliranja.
Hteo sam da stavim novu verziju BIOS-a na matinu plou, ali je nestao struje tokom
procedure, a sad je raunar mrtav.
Skuplje matine ploe imaju dva BIOS-a, pri emu je drugi BIOS rezervni. Prema tome,
ukoliko se desilo neto prilikom osveavanja BIOS-a, matina ploa moe da koristi
rezervni BIOS. Takoe, neke matine ploe imaju neku rutinu koja omoguava uitavanje
BIOS-a sa hard diska ili floppy diskete. Znai, ako matina ploa podrava neku od ovih
funkcija, treba ih koristiti. Meutim, ako matina ploa nema ovakve mogunosti, onda je
jedini nain da oivimo tu matinu plou da je odnesemo u ovlaeni servis.
84 Koji se ve esto naziva kao EFI ili UEFI.
LITERATURA
227
Literatura
Mueller, S 2012, Upgrading and Repairing PCs, 20th Edition, QUE, Indianapolis
Toi, & Ranelovi, M 2008, Raunari za III razred elektrotehnike kole, Sedmo izdanje,
Zavod za udbenike, Beograd
Hajdukovi, M & ivanov, 2012, Arhitektura raunara (pregled principa i evolucije), elektronsko
izdanje, Novi Sad
Geller, Z 2003, Operativni sistemi, Beleke sa predavanja profesora Zorana Budimca, elektronsko
izdanje, UNS PMF, Novi Sad
Klem, N 2006, Raunarstvo i informatika za I razred srednje kole, Zavod za udbenike, Beograd
Svet kompjutera (asopis), <http://www.sk.rs/>
HowStuffWorks, <http://computer.howstuffworks.com/>
Prohardver!, <http://prohardver.hu/>
Norton, P 2008, Introduction to Computers, 6th Edition, Tata McGraw-Hill, New Delhi
Norton, P & Clark, SHA 2002, New Inside the PC, 1st Edition, Sams Publishing

Robert Pap - Racunarski Hardver - Skripta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Robert Pap - Racunarski Hardver - Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

FAZE RAZVOJA RAUNARSKIH SISTEMA

VON NEUMANN-OV MODEL RAUNARA

DISK, JEDINICE DISKETA

PLOTER (NAPREDNI NIVO)

CENTRALNA JEDINICA RAUNARA

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

LAPTOP RAUNARI (NAPREDNI NIVO)

2. POGLAVLJE: SKLAPANJE RAUNARA___________________________________75

VRSTE PRENOSA PODATAKA

RAM (DRAM) MEMORIJA

IZLAZNE JEDINICE VIDEO PODSISTEM

IZLAZNE JEDINICE TAMPAI

PRIPREMA HARD DISKA ZA INSTALIRANJE OPERATIVNOG SISTEMA (NAPREDNI NIVO)

INSTALIRANJE OPERATIVNIH SISTEMA I DRAJVERA (NAPREDNI NIVO)

SKIDANJE DRAJVERA ZA LAPTOP RAUNARE (NAPREDNI NIVO)

METODE ODRAVANJA RAUNARA

AKTIVNO ZATITNO ODRAVANJE

ALATI I INSTRUMENTI ZA ODRAVANJE RAUNARA

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

KVAROVI KOD RAUNARA (NAPREDNI NIVO)

DIJAGNOSTIKI SOFTVER I TESTIRANJE RAUNARA

PROGRAMI ZA DETEKCIJU HARDVERA I SOFTVERA

PROGRAMI ZA OTKLANJANJE VIRUSA (ANTIVIRUSI)

PROGRAMI ZA TESTIRANJE HARDVERA (UKLJUUJUI I BENMARK)

DIJAGNOSTIKA GREKE I ZAMENA NEISPRAVNIH KOMPONENTI

PRISTUP DIJAGNOSTIKE GREKE

NEKI TIPINI PROBLEMI SA RAUNARIMA I IDEJE KAKO IH OTKLONITI (NAPREDNI NIVO)

1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA

1. poglavlje: Arhitektura raunara

Pojam i podela raunarskih sistema

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

1. Slika: Desktop raunar

2. Slika: Radna stanica

3. Slika: Laptop raunar

4. Slika: Tablet raunar

1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA

Pametne telefone (eng. Smartphones) oni su praktino PDA raunari sa mogunostima

5. Slika: PDA raunar

6. Slika: Pametni telefon

a raunari za organizacije (za vie korisnika) se dele na:

Mainframe raunare centralni raunar opsluuje korisnike koji umesto standardnih

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

7. Slika: Mreni server

8. Slika: Mainframe raunar

10. Slika: Super-raunar

1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA

Flynn-ova taksonomija (napredni nivo)

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

Faze razvoja raunarskih sistema

1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA

11. Slika: ENIAC raunar

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

Raunari proizvedeni posle ovog perioda se klasifikuju u generacije. Svaka generacija

1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA

12. Slika: Prvi PC od firme IBM predstavljen 1981. godine

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA

Arhitektura raunarskog sistema

13. Slika: Blok ema raunara

ROBERT PAP: RAUNARSKI HARDVER SKRIPTA

Aritmetiko-logika jedinica je namenjena za obradu podataka. Tu se izvravaju operacije

1. POGLAVLJE: ARHITEKTURA RAUNARA