Lekcija 1.

1. Baze podataka su:

b. Organizovani skup logički povezanih podataka, koji se održava i koje koristi više korisnika ili programa

2. Šta je podatak?
a. Činjenica o nekom predmetu i/ili događaju koja se može zabeležiti i sačuvati na računaru

3. Šta je informacija?
d. Obrađeni podatak nakon čega se znanje osobe koja koristi podatak povećalo

4. U nestruktuirane podatke se svrstavaju:

a Dokumenti, mape, fotografije, zvuk, video zapisi

5. Šta su metapodaci
c. Podaci koji opisuju svojstva ili karakteristike podataka krajnjih korisnika i kontekst tih podataka

6. Šta je sistem za upravljanje bazama podataka

a. Softverski sistem koji se koristi za kreiranje, održavanje i manipulisanje podacima, kao i za kontrolu prava
pristupa bazi podataka

7. Sistem za upravljanje bazama podataka je:

c. Interfejs između korisnika (korisničkih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku

8. Registar korisnika određuje

a. Ko može da pristupi podacima, kojim podacima i šta može sa njima da radi

9. Ako se jedan podatak pojavljuje dva ili više puta u bazi podataka
a. To predstavlja nepoželjnu redudansu, što može dovesti do gubitka podataka i do nekonzistentnosti baze
podataka

10. Pogledi (views) na bazu podataka predstavljaju:

d. Način ograničavanja prava korisnika. Nad jedinstvenim podacima ograničava se pravo pristupa korisnicima
samo željenim podacima
11. Fizički dizajn baze podataka je bitan zbog:
a. Efikasnog izvršavanja upita

Lekcija 2.
12. Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
a. Programi moraju precizno da poznaju definiciju i zapis podataka na disku
13. Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
c. Velika redudansa podataka

14. Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
c. Ograničena mogućnost deljenja podataka između nezavisnh procesa
15. Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
b. Teško se mogu koristiti prethodna razvojna dostignuća, razvoj je uvek od početka

16. Karakteristika pristupa zasnovanog na bazama podataka

d. Nezavisnost između aplikacija i podataka

17. Kod baza podataka, u odnosu na klasične sisteme

b. Ne postoji (ili je minimalna) redudansa podataka u bazi
18. Kod baza podataka, u odnosu na klasične sisteme
d. Smanjena je potreba za održavanjem aplikacija

19. Karakteristika ličnih baza podataka

b. Mogu da unaprede produktivnost pojedinca

20. Baza podataka cele organizacije

a. Podržava sve procese organizacije i proces donošenja odluka

21. Baza podataka se putem Interneta može otvoriti ka kupcima. U tom slučaju:
a. Važno je obratiti pažnju na sigurnost i integritet podataka

22. Nastanak baza podataka – patent za automatsku obradu podataka, vezuje se za:
c. Herman Holerith

Lekcija 3.
23. Modelovanje procesa iz realnog sveta:
c. Predstavlja pojednostavljivanje problema iz realnog sveta i njegovo posmatranje samo sa stanovišta bitnih
za ciljeve analize

24. Šta je ENTITET u procesu modelovanja

b. Pod entitetom se podrazumeva sve što se može jednoznačno odrediti, identifikovati i razlikovati

25. ENTITET po svojoj prirodi predstavlja:

a. Deo okruženja, konkretan objekat, veza između objekata, apstraktni pojam, događaj, asocijacija

26. Šta je ATRIBUT

b. Atribut je zajednička osobina (svojstvo) koju poseduju svi entiteti jedne klase

27. U procesu modelovanja, objekat iz realnog sveta minimalno ima:

b. 1 (jedan) atribut

28. U procesu modelovanja, veza između objekata iz realnog sveta minimalno ima:
c. 2 (dva) atributa

29. DOMEN atributa predstavlja:

d. Skup dozvoljenih vrednosti koje može da poprimi jedan atribut

30. Ako se u procesu modelovanja uoči PREMALO atributa, to znači da je:

a. Model jednostavan, njegova verodostojnost mala, ograničena je upotrebljivost informacija

31. Ako se u procesu modelovanja uoči PREVIŠE atributa, to znači da je:

c. Verodostojnost modela je odlična, kompleksnost je velika, manipulacije su teške, dobijene informacije su
konfuzne

32. Obeležiti složen atribut:

b. DatumRođenja

33. Veza između entiteta STUDENT i PROFESOR je:

d. M : N (više prema više)
34. Veza između entiteta DEKAN i FAKULTET je:
a. 1 : 1 (jedan prema jedan)

35. Eksterni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:

a. Sloj kome se obraćaju aplikacije, tj. odgovarajući korisnički model baze

36. Konceptualni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:

b. Sloj koji obuhvata šeme modela podataka, sve relacije i ograničenja nad bazom

37. Interni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:

c. Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za čuvanje podataka.

38. Ako se baza podataka realizuje kao jedna tabela:

d. Jednostavan je model, postoji visoka redudansa podataka, javljaju se anomalije kod ažuriranja

39. U hijerarhijskom modelu podataka:

a. Jedan roditelj može da ima više naslednika

40. U hijerarhijskom modelu podataka ne mogu se predstaviti veze tipa:

d. M : N (više prema više)

41. U hijerarhijskom modelu podataka:

c. Ne može se dodati slog u tabelu naslednika dok se ne uključi u roditeljsku tabelu

42. Osnovna karakteristika mrežnog modela podataka je:

a. Visoka kompleksnost i težina upotrebe

43. U relacionom modelu podataka:

b. Minimalna je redudansa, i objekti i veze se predstavljaju tabelama, nema anomalija ažuriranja, u jednoj
tabeli ne postoje dva identična reda

44. Najefikasniji način za dobijanje podataka iz relacionih baza podataka je:

a. Postavljanje upita

45. Primarni ključ jedne relacije je:

a. Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli

46. Strani ključ jedne relacije je:

c. Ključ koji pokazuje na drugu relaciju i povezuje je sa njom

47. Primarni ključ jedne relacije:

a. Može da se sastoji iz više atributa

48. Da bi tabela bila relacija mora da važi sledeće:

c. Ne mogu se pojaviti dva ista reda u tabeli
Lekcija 4.
49. Šta je strukturna sistemska analiza (SSA):
a. Pristup u razvoju poslovnih informacionih sistema u kome se analiziraju tokovi podataka u sistemu,
određuju ključni entiteti i njihovi atributi, kao i entiteti izvan sistema s kojima on komunicira

50. Šta ne spada u strukturnu sistemsku analizu (SSA):

d. Izbor odgovarajućeg SUBP

51. Karakteristično za metodologija vodopada (waterfall) u izgradnji informacionog sistema je:

c. Segmentni pristup u analizi, dizajnu, testiranju, uvođenju i održavanju inf. sistema

52. Karakteristično za iterativni (ciklični, spiralni) pristup izgradnji informacionog sistema je:
c. Proces razvoja nije završen kada se IS uvede u upotrebu, već se nastavlja dodavanjem novih softverskih
modula, osavremenjavanjem postojećih funkcionalnosti.

53. Šta su Jackson-ovi dijagrami

a. Dijagrami funkcionalne dekompozicije jednog sistema od vrha na dole

54. Na vrhu funkcionalnog dijagrama obavezno se nalazi:

a. Naziv informacionog sistema koji se analizira

55. Funkcionalni dijagrami:

d. Ne bave se podacima koji postoje u sistemu, već samo ističu važnost i kompleksnost pojedinačnih poslovnih
funkcija

56. Dijagrami tokova podataka (DTP) opisuju:

a. Tokove podataka i informacija u sistemu

57. Šta ne spada u elemente dijagrama toka podataka (DTP)

d. Tabele

58. Šta su interfejsi kod dijagrama toka podataka (DTP)

b. Entiteti (objekti) iz realnog sveta koji okružuje sistem

59. Šta su procesi kod dijagrama toka podataka (DTP)

a. Predstavljaju specifičnu poslovnu aktivnost u jednoj organizaciji

60. Šta su skladišta podataka kod dijagrama toka podataka (DTP)

d. To su elementi sistema u kojima se podaci čuvaju

61. Šta je kontekstualni dijagram

c. To je dijagram tokova podataka (DTP) na kome je celokupan sistem prikazan kao jedan proces - crna kutija

62. Šta ne obuhvata rečnik podataka

d. Opis prava pojedinih korisnika

63. Predefinisani domen je:

a. CHAR{30}

64. Korisnički domen je:

d. IDENT
Lekcija 5.
65. Primitivni procesu su:
a. Procesi koji se dalje ne mogu dekomponovati. Dalja dekompozicija se svodi na instrukcije programa

66. Opis logike primitivnih procesa predstavlja:

d. Početak implementacije sistema

67. Opis logike primitivnih procesa se vrši u:

c. Govornom (prirodnom) jeziku, u pseudokodu, ili fragmentima nekog višeg programskog jezika

68. Opis logike primitivnih procesa počinje i završava:

c. Naredbama BEGIN i END između kojih se nalazi opis primitivnog procesa

69. Opis logike primitivnih procesa se radi

a. Nakon funkcionalne dekompozicije i definisanja tokova podataka i njihove strukture

70. U opisu logike primitivnih procesa:

a. Mogu se koristiti IF THEN ELSE, DO WHILE, FOR i slične strukture

Lekcija 6.
71. Model objekti-veze odnosi se na:
a. Uočavanje entiteta, atributa, ograničenja i njihovu grafičku predstavu

72. Dijagrami objekti-veze su važni za:

b. Celokupno i tačno modelovanje organizacije

73. Objekti u MOV modelima su:

c. Objekti iz realnog sveta, ali i apstraktni pojmovi

74. Jak objekata u MOV modelu je:

a. Objekat koji može da egzistira samostalno. Ne zavisi od drugih objekata.

75. Slab objekat u MOV modelu je:

c. Objekat koji ne postoji samostalno, a identifikuje ga jak objekat

76. Karakteristično za atribute kod DOV dijagrama je:

d. Broj atributa jednog objekta nije ograničen

77. Kardinalnost kod DOV dijagrama je:

d. Odnos broja objekata koji se povezuju

78. Veza između entiteta Dekan i Student je:

b. Jedan prema više (1:*)

79. Rekurzivna veza kod DOV dijagrama se odnosi na slučaj kada:

d. Jedan entitet učestvuje u vezi sa samim sobom

80. Specijalizacija kod DOV dijagrama je:

a. Predstavljanje specifičnih slučajeva jednog entiteta (konkretizacija)

81. Karakteristično za specijalizaciju kod DOV dijagrama je:

b. Objekat koji se specijalizuje prenosi svoje atribute na novonastale objekte
82. Generalizacija kod DOV dijagrama je:
b. Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup sličnih tipova objekata predstavlja opštim generičkim tipom ili
nadtipom

83. Agregacija kod DOV dijagrama je:

c. Klasa veza koja se ponaša kao klasa objekata i može da učestvuje u drugim vezama

Lekcija 7.
84. Teorijske osnove relacionog modela podataka postavio je 1970. godine:
a. Edgar Cood

85. Komponente relacionog modela podataka su:

c. Strukturna, integritetska i manipulativna

86. Šta sve čini komponente relacionog modela podataka:

a. Strukturna komponenta
d. Integritetska komponenta
e. Manipulativna komponenta

87. Obeležiti složen atribut:

c. Adresa (Ulica, Broj, Grad)

88. Obeležiti proste atribute:

b. BrojIndeksa (1, 2, do 250)
c. Boja (Crveno, Plavo, Žuto)
d. Godina studija (1, 2, 3, 4)

89. U šemi relacije STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, GodineStarosti, Adresa, Telefon) obeležiti loše izabran
atribut
d. GodineStarosti

90. Obeležiti karakteristike šeme relacije u RBP

b. Nazivi atributa moraju biti različiti
c. Šema relacije mora da sadrži bar jedan atribut

91. Relacija r definisana nad šemom relacije R

c. Može da ima 0 n-torki

92. Obeležiti šta je karakteristično za relaciju r definisanu nad šemom relacije R

c. N-torke moraju da budu unikatne
d. Redosled unosa n-torki nije bitan

93. Neka su zadati skupovi A={1,2,3,4} i B={4,6,8}. Nad ovim skupovima je definisana relacija r: A´ B={(a,b) |
a=b/2}. Sledi da je
c. r= { (2,4); (3,6); (4,8) }

94. Neka su zadati skupovi A={2,3} i B={1,2,3}. Nad ovim skupovima je definisana relacija r: A´ B={(a,b) |
a=b+1}. Sledi da je
b. r= { (2,1); (3,2) }
95. Stepen relacije r određuje
a. Broj domena nad kojima je definisana relacija

96. Kardinalnost relacije r određuje

b. Broj n-torki jedne relacije

97. Atribut može poprimiti NULL vrednost u sledećim slučajevima

c. Vrednost atributa nije poznata u trenutku unosa
d. Vrednost atributa nema smisla

98. U relaciji Službenik (JMBG, Ime, Adresa, Položaj, Medalja) karakteristično je sledeće
d. Javlja se veliki broj NULL vrednosti za atribut Medalja

99. Identifikacioni integritet definiše da:

b. Ne mogu da postoje dve identične n-torke u relaciji

100. Referencijalni integritet definiše da:

d. Strani ključ može da poprimi samo vrednost primarnog ključa u ciljnoj relaciji ili NULL vrednost

101. Super ključ jedne šeme relacije je:

a. Svaki podskup atributa te šeme koji jednoznačno odredjuje n-torke u relaciji

102. Kandidat ključ jedne šeme relacije je:

a. Svaki podskup atributa te šeme koji ima osobinu da jednoznačno odredjuje n-torke relacije, a da ni jedan
njegov pravi podskup nema tu osobinu

103. Primarni ključ jedne šeme relacije je:

a. Izabrani kandidat ključ

104. Primarni ključ jedne šeme relacije je:

c. Može da se satoji iz više atributa

105. Spoljni (strani) ključ jedne šeme relacije je:

b. Svaki podskup atributa te šeme koji je povezuje sa drugom relacijom

106. Šta je karakteristično za spoljni (strani) ključ jedne šeme relacije:

d. Može da bude u sastavu primarnog ključa iste relacije

107. Spoljni (strani) ključ jedne šeme relacije:

b. Može da poprimi vrednost primarnog ključa u ciljnoj relaciji
c. Može da poprimi NULL v rednost

108. Sledeće aktivnosti u ciljnoj relaciji mogu da naruše referencijalni integritet:

b. Brisanje (DELETE) postojećih n-torki
d. Izmena (UPDATE) postojećih n-torki

109. Sledeća specifikacija referencijalnog integriteta Radnik[SifNad] Í Radnik[SifR]ÈNULL za šemu

Radnik(SifR,Ime,Adresa,SifNad) obezbeđuje:
b. Da se za SifNad može uneti NULL vrenost
110. Obeležiti klauzule koje se javljaju kod dinamičke specifikacije referencijalnog integriteta :
a. CASCADES
d. RESTRICTED
f. NULLS