UVODNE NAPOMENE

Naziv predmeta: Anatomija

UVOD U ANATOMIJU ifra predmeta: M - 13
Rukovodilac predmeta: Prof. dr Rade ukuranovi
Status predmeta: Obavezan
SRENO! Godina studija: I; semestar: I i II
Broj ESPB: 9 + 15= 24
Uslovljenost drugim
predmetima na I godini: ne postoji
3.10.2016. Broj asova aktivne nastave: 270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)

UVODNE NAPOMENE UVODNE NAPOMENE

Cilj predmeta
Anatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreu studenti, SADRAJ PREDMETA
ima za cilj da ih upozna sa normalnom gradjom oveijeg tela, da
kroz praktian rad studenti steknu odredjena iskustva i da ovladaju TEORIJSKA koncipirana po topografskom principu i
anatomskom terminologijom. NASTAVA: obuhvata sve delove i strukture ovejeg tela,

Ishod predmeta PRAKTINA u potpunosti uskladjena sa teorijskom

Nakon poloenog ispita studenti medicine bie osposobljeni da NASTAVA: nastavom, te su programi identini.
definiu i opisuju normalnu gradju tela oveka, da je prostorno
sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da budu
pripremljeni za dalje praenje predklinikih, a posebno klinikih
predmeta iju osnovu ini Anatomija. (Sadraj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)

UVODNE NAPOMENE UVODNE NAPOMENE

Nastavnici koji predaju anatomiju na
Medicinskom fakultetu u Niu
Prof. dr Ljiljana Vasovi
Prof. dr Svetlana Anti U izvoenju praktine nastave uestvuju
Prof. dr Rade ukuranovi
Prof. dr Sneana Pavlovi Asist. dr Vladimir ivkovi
Prof. dr Stojanka Arsi
Prof. dr Slobodan Vlajkovi Asist. dr Milena Trandafilovi
Prof. dr Marija Dakovi Bjelakovi Sar. dr Jovana ukuranovi Kokoris
Prof. dr Ivan Jovanovi

Prof. dr Slaana Ugrenovi

Sar. dr Milorad Anti
Doc. dr Vesna Stojanovi
Doc. dr Miljana Pavlovi
Doc. dr Braca Kundali

1
 UVODNE NAPOMENE UVODNE NAPOMENE
PREPORUENI PREPORUENI
UDBENICI UDBENICI
za prvi semestar za drugi semestar

UVODNE NAPOMENE
Ukupno angaovanje studenata
ALTERNATIVNI AKTIVNA NASTAVA OBLICI: Predavanja;
(nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru, tj. Vebe;
UDBENICI 30 nedelja u kolskoj godini; zadnja nedelja je Seminari;
predviena za organizovanje predispitnih
konsultacija i vebi)
Konsultacije;
Mentorstvo;

Udbenici odgovarajuih poglavlja

autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji.
SAMOSTALNI RAD STUDENATA
(navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata
pripremu, saradnju i uee, podstiu ih na
stvaralaki nain razmiljanja i deduktivan nain
zakljuivanja, kao i primenu steenih znanja i
vetina u praktine svrhe)

PROVERA ZNANJA: Kolokvijumi;

Ispiti;
Izrade zavrnih radova;

UVODNE NAPOMENE UVODNE NAPOMENE

Predavanja Dostupnost predavanja
Tematske jedinice predavanja se moraju obraivati po redosledu koji je Nastavnici su u obavezi da studentima
predvien planom rada na predmetu, uz dozvoljeno odstupanje od oko
10%; nakon predavanja:
Sadraj predavanja mora da pokriva najmanje 80% gradiva predvienog
planom rada;
Sadraj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za Uine dostupnim ''HANDOUT'';
savladavanje gradiva i pripremu ispita;
Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu
Preko administratora akademske mree
individualnog ili timskog interaktivnog rada; predavanje stave na sajt fakulteta.
Osim tri predavanja u semestru tj. est u toku kolske godine sva ostala
proputena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre overe
semestra;
Kontinirano e se proveravati znanje studenata i evidentirae se njihovo
uee u interaktivnoj nastavi.

2
 UVODNE NAPOMENE
Vebe
Vebe se moraju izvoditi po redosledu koji je predvien Planom rada, uz
dozvoljeno odstupanje od 10%;
Sadraj vebe mora da pokriva 80% gradiva tematske jedinice
predviene Planom rada;
Glavni deo vebe (uenje na kadaverima ili pojedinim njihovim
organima) posveen je primeni znanja steenih na predavanjima i
itanju preporuene literature, uz obavezan interaktivni pristup;
Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata, identifikacijom
pojedinih elemenata na kadaveru ili organima, klasinim propitivanjem
ili testiranjem;
U posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo studenata
na vebama i unose zapaanja i ocene koje se odnose na njihovo
angaovanje i savladavanje gradiva; osim jedne vebe, sve ostale
izgubljene vebe se moraju uz kolokviranje nadoknaditi pre overe
semestra (jedna veba se moe sa svojom grupom nadoknaditi u toku
semestra).
UVODNE NAPOMENE
Konsultacije
Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u
semestru, u fiksnom terminu, svaki nastavnik i saradnik
treba da odredi vreme (jedan kolski za nastavnika i dva
za saradnika) predvieno za konsultacije sa studentima;
Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima ef
predmeta/katedre je obavezan da organizuje
svakodnevne predispitne konsultacije i vebe, koje e
omoguiti studentima da uspenije savladavaju ispitne
obaveze.
UVODNE NAPOMENE
Kolokvijum
Kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno procenjuje znanje iz obavljene
nastave u toku jednog semestra;
Poloeni ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita, priznaje se sve do uspeno
poloenog zavrnog ispita u istoj kolskoj godini;
Gradivo poloeno na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na zavrnom ispitu;
Kolokvijum se sastoji od pismenog, praktinog i zavrnog (usmenog) ispita;
Ocena na kolokvijumu formira se na osnovu veeg broja indikatora znanja i aktivnosti
studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi, ocena dobijenih u toku praktine
nastave i seminara, ocena na kontrolnim testovima, praktinom i usmenom delu
kolokvijuma);
Ako student poloi oba predviena kolokvijuma konana ocena se odreuje na bazi
ukupno ostvarenog kredita, shodno postojeem Pravilniku o formiranju konane ocene;
Ako student ne poloi prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni nain ispita i aktivira
ispit u celini;
Student koji nije zadovoljan konanom ocenom dobijenom kroz kolokvijume, aktivira
ispit u celini izvlaenjem ispitivaa istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum, a
najkasnije sledeeg dana. U tom sluaju student moe dobiti i manju ocenu na ispitu u
celini, ali ne manju od 6.
UVODNE NAPOMENE
Seminari
U toku dva semestra studenti su u obavezi da realizuju 4 seminara,
koji se odnose na pojedine delove opte anatomije
(osteologija, artrologija, miologija, angiologija i neurologija);
Nastavnici i saradnici su duni da studentima pomau u realizaciji
seminara, osmiljavanjem njihovih sadraja i davanjem
neophodnih objanjenja za razumevanje odgovarajuih metodskih
jedinica;
Provera znanja studenata iz odgovarajuih seminara vri se putem
testova, koje polau ili u predvieno vreme tokom trajanja
semestra ili kasnije u toku semestra.
Gradivo iz opte anatomije, obraeno putem seminara,
ne ulazi u sastav materije koja se polae na ispitu.
UVODNE NAPOMENE
Dodatna nastava
Studentima se na zahtev grupe, ne manje od 5 studenata,
mogu obezbediti dva asa dodatne nastave sedmino iz
oblasti za koje su zainteresovani.
UVODNE NAPOMENE
Ispit
Student polae ispit u celini u sledeim sluajevima:
Ako nije koristio kolokvijalni nain polaganja ispita;
Ako je pao na prvom kolokvijumu;
Ako je nezadovoljan konanom ocenom dobijenom kroz
kolokvijume;
Ispit se sastoji od pismenog, praktinog i zavrnog
(usmenog) ispita;
Ocena na ispitu formira se na osnovu veeg broja
indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i
aktivnosti na teorijskoj nastavi, rezultata ostvarenih u toku
praktine nastave i seminara, rezultata na kontrolnim
testovima, praktinom i usmenom delu ispita).
3
 UVODNE NAPOMENE PRAVILNIK O FORMIRANJU KONANE OCENE
Diplomski ispit IZ PREDMETA ANATOMIJA
ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA
Diplomski ispit se sastoji iz:
Konana ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata
a. izbora teme za diplomski rad, (rezultata kontinuiranog praenja, provere i procene znanja tokom
b. izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i nastave) i rezultata na zavrnom (usmenom) ispitu, shodno Pravilniku o
polaganju ispita i formiranju konane ocene na Medicinskom fakultetu
c. javne odbrane rada pred nadlenom komisijom. (l. 41-43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Niu).
Rad i uspeh studenata izraava se poenima. Maksimalan broj poena je
Diplomski rad student moe da brani kada poloi sve 100, 50 poena se moe ostvariti predispitnim aktivnostima, a 50 poena
ispite iz predmeta utvrenih Nastavnim planom. zavrnim ispitom. Na osnovnu ostvarenih poena formira se konana
ocena prema odgovarajuoj skali (v. kasnije).

Ocena sa diplomskog ispita ulazi u prosenu ocenu Ispit se moe polagati preko dva kolokvijuma (posle prvog i posle
drugog semestra) ili u celini (nakon drugog semestra).
studenta.

A. PARCIJALNO POLAGANJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA

Ispit se moe polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra, KONANA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU
a II kolokvijum gradivo drugog semestra.
Konana ocena na kolokvijumu formira se, kao i u sluaju ispita u celini, na osnovu rezultata BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA), KAO ZBIR POENA
predispitnih aktivnosti i rezultata zavrnog (usmenog) ispita. IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRNOG (USMENOG) ISPITA
1. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-1 poen 5. ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena I KREE SE U RASPONU OD 25,5-50 POENA
- do 3 odsustva: 1 poen *Uslov je za praktini ispit; njega su osloboeni studenti
koji su poloili testove iz gradiva u redovnim terminima.
(ZA STUDENTE KOJI SU POLOILI KOLOKVIJUM):
- > 3 odsudstva student gubi pravo na 1,0 poen, a proputena
predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri. - 45,5 - 50 poena odgovara oceni 10 (odlian)
2. VEBE*: 0,5 do 2 POENA 6. PRAKTINI ISPIT*: 6,5-10 poena - 40,5 - 45 poena odgovara oceni 9 (izuzetno dobar)
- 100% pozitivnih odgovora ................. 2,0 poena - ocena 10 ............................. 10 poena
- ocena 9 ............................. 9 poena - 35,5 - 40 poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar)
- preko 75% pozitivnih odgovora......... 1,5 poena
- preko 51% pozitivnih odgovora......... 1,0 poena - ocena 8 ............................. 8 poena - 30,5 - 35 poena odgovara oceni 7 (dobar)
- prisustvo vebama ..............................0,5 poena - ocena 7 ............................. 7 poena
- ocena 6 ............................. 6,5 poena - 25,5 - 30 poena odgovara oceni 6 (dovoljan)
* Uslov su za izlazak na ispit; jednu izgubljenu vebu student moe
nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra, * Uslov je za usmeni ispit.
sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi, takodje uz kolokviranje, Ukoliko student ostvari 50% poena iz jedne oblasti na
na kraju semestra pre njegove overe. praktinom delu ispita, smanjuje mu se ocena za 1,
ukoliko ima po 50% iz dve oblasti, smanjuje se za ocena
za 2 i tako dalje; minimalna ocena moe biti 6 (ukoliko KONANA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAE PREKO KOLOKVIJUMA
3. SEMINARI (dva u I i dva u II semestru: opta anatomija)*: iz svih oblasti ima po 50%, a iz jedne ima vie od 50%).
ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA.
1-2 poena
- test provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poena 7. ZAVRNI (USMENI) ISPIT: 12,5-25 poena FORMIRANJE KONANE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA
- test provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poen - ocena 10 ................................ 22,5-25 poena
*Uslov su za izlazak na ispit; odravaju se u terminima vebi. - ocena 9 ................................. 19,5-22 poena (KREDITA) VRI SE PREMA SLEDEOJ SKALI*:
4. TESTOVI IZ GRADIVA - ocena 8 ................................. 16,5-19 poena - ocena 10 (odlian) za ostvarenih ................... 91 100 poena
(Ruka i grudni ko; Trbuh i karlica u I semestru; - ocena 7 ................................. 13 -16 poena
- ocena 9 (izuzetno dobar) za ostvarenih .... 81 90,5 poena
Noga, glava i vrat; CNS sa ulima u II semestru)*: 6-10 poena- ocena 6 ................................. 10- 12,5 poena*
- prosean uspeh 91-100% ............... 10 poena *Ukoliko je student poloio usmeni ispit, a ima minimalan - ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih .............. 71 80,5 poena
brojpoena iz predispitnih aktivnosti, neophodno je dati
- prosean uspeh 81-90% .............. 9 poena mu potreban broj poena da bi ostvario ukupno najmanje - ocena 7 (dobar) za ostvarenih ..................... 61 70,5 poena
- prosean uspeh 71-80% ............... 8 poena 25,5 poena (dovoljno da bi odgovarali ukupnoj oceni 6)
- prosean uspeh 61-70% ............... 7 poena - ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ................. 51 60,5 poena
- prosean uspeh 51-60% ............... 6 poena
*Obavezni su; ukoliko se, pak, neki od njih ili svi ne poloe
u planiranim terminima tokom semestra polau se u okviru
obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.

B. P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I
Nastavnici i saradnici su duni da evidentiraju predispitne obaveze uzimajui
u obzir celu kolsku godinu, a ne jednostavnim sabiranjem kredita iz oba semestra.
DEFINICIJA ANATOMIJE
1. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-2 poena 5. ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena
Anatomija je deo biologije koji
- do 6 odsustva: 2 poena
- > 6 odsudstva student gubi pravo na 2,0 poena, a proputena
*Uslov je za praktini ispit; njega su osloboeni studenti
koji su poloili testove iz gradiva u redovnim terminima. U IREM SMISLU: predstavlja nauku o svim ivim
predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.
6. PRAKTINI ISPIT*: 13-20 poena
2. VEBE*: 1 do 4 POENA
- ocena 10 ............................... 20 poena
- ocena 9 ............................... 18 poena
biima, koji istrauje ne samo oblike
- 100% pozitivnih odgovora .................4,0 poena
- preko 75% pozitivnih odgovora......... 3,0 poena
- ocena 8 ............................... 16 poena
- ocena 7 ............................... 14 poena
tela ivih bia (morfologija) nego i
- preko 51% pozitivnih odgovora......... 2,0 poena
- prisustvo vebama .............................1,0 poena
- ocena 6 ............................... 13 poena
* Uslov je za usmeni ispit. njihove funkcije (fiziologija), njihov
* Uslov su za izlazak na ispit; jednu izgubljenu vebu student moe Ukoliko student ostvari 50% poena iz jedne oblasti na praktinom delu
nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra, ispita, smanjuje mu se ocena za 1, ukoliko ima po 50% iz dve oblasti, medjusobni odnos kao i odnos
sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi, takodje uz kolokviranje, smanjuje se za ocena za 2 i tako dalje; minimalna ocena moe biti 6
na kraju semestra pre njegove overe. (ukoliko iz svih oblasti ima po 50%, a iz jedne ima vie od 50%). prema okolini u kojoj ive.
3. SEMINARI (dva u I i dva u II semestru: 7. ZAVRNI (USMENI) ISPIT: 25-50 poena
opta anatomija)*: 2-4 poena - ocena 10 .................................. 45-50 poena antropotomija
- test provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poena - ocena 9 .................................. 39-44 poena
- test provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poena
*Uslov su za izlazak na ispit; odravaju se u terminima vebi.
- ocena 8 .................................. 33-38 poena
- ocena 7 .................................. 26-32 poena
zootomija
fitotomija
- ocena 6 .................................. 20-25 poena*
* Ukoliko je student poloio usmeni ispit, a ima minimalan broj poena
4. TESTOVI IZ GRADIVA iz predispitnih aktivnosti, neophodno je dati mu potreban broj poena
(Ruka i grudni ko; Trbuh i karlica u I semestru; Noga, da bi ostvario ukupno najmanje 51 poen (dovoljno za ukupnu ocenu 6) .
glava i vrat; CNS sa ulima u II semestru)*: 12-20 poena
- prosean uspeh 91-100% ............... 20 poena FORMIRANJE KONANE OCENE NA
- prosean uspeh 81-90% ............... 18 poena OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VRI
- prosean uspeh 71-80% ............... 16 poena SE PREMA SLEDEOJ SKALI*: U UEM SMISLU: Anatomija je nauka
- prosean uspeh 61-70% ............... 14 poena
- prosean uspeh 51-60% ............... 12 poena
- ocena 10 (odlian) za ostvarenih ............... 91 - 100 poena o grai oveijeg tela.
- ocena 9 (izuzetno dobar) za ostvarenih ... 81 - 90,5 poena
*Obavezni su; ukoliko se, pak, neki od njih ili svi ne poloe
u planiranim terminima tokom semestra polau se u okviru - ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih.............71 - 80,5 poena
obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo. - ocena 7 (dobar) za ostvarenih .................. 61 - 70,5 poena
- ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih .............. 51 - 60,5 poena

4
 "anatmnein" ISTORIJAT ANATOMIJE
Termin Anatomija vodi poreklo od grke
rei "anatmnein", koja znai sei Medicina drevnih naroda
odvojeno ili disekovati.
Praistorija
Nije dovoljno anatomiju smatrati
umetnou disekcije. Pre e biti da je Mesopotamija
Anatomija nauka, koja prouava grau i tradicionalna medicina Indije
oblikovanje tela oveka. Tradicionalna medicina Kine
Makroskopska anatomija se zasniva na Stari Egipat
prepoznavanju struktura golim okom.
Mikroskopska anatomija omoguuje
Medicina stare Grke
saznanja o mikro- relacijama unutar tela Medicina Grke i Rima
oveka. Njen glavni dodatak predstavlja
elektronska mikroskopija. Srednji vek i renesansa
Glavni zadatak anatomije je da prepozna Novi vek
meuzavisnost individualnih komponenti
unutar tela oveka.

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE

Medicina drevnih naroda Medicina drevnih naroda

Boanska jetra

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT

HIPOKRAT
Drevni Egipat balsamovanje ANATOMIJE
Stara Grka otac medicine
460 377pNE

Postavio medicinu na
pouzdane temelje iskustva
prirodne pojave treba tumaiti
prirodnim uzrocima, a
iskustvo je glavni uzrok
medicinskog saznanja.

5
 ISTORIJAT ISTORIJAT ANATOMIJE
ANATOMIJE Stara Grka
Stara Grka Grki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE)
Sekcirao leeve ivotinja i opisao: vidni ivac,
Uporedno sa grau oka, arterije, vene, traheju tvrdio da je
medicinom razvijala se mozak centar intelekta.
i anatomija kao njen
nerazdvojni i ARISTOTEL (384 322 pNE)
jedinstveni deo. Opisao aortu, dao prve podatke o uporednoj
anatomiji, sekcira leeve ivotinja.
Od medicine je
dobijala podsticaj, a i
mogunost za svoj rad. HIPOKRAT
otac medicine

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE

Aleksandrijska kola Aleksandrijska kola
Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji,
zapoinju sekciranje ljudskih leeva,
sa njima zapoinje dananja anatomija.
Herofil (300pNE): opisao mozak i kimenu modinu,
njihove ivce, venski sinusi lobanje, organe za varenje,
oko. Napisao delo ANATOMICA.

Erasistrat (310 250 pNE) opisao: srane zalistke,

jetru, une puteve, crevnu vaskularizaciju.

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT MEDICINE

Grko rimska kola - GALEN Srednji vek
Kornelije Celzo osam tomova
medicinskog saznanja
(na poetku nove ere) Arapi prevode stare pisce,
posebno Galena,
GALEN (130-200) grk iz a seciranje ljudskog tela je bilo
Pergama radi i ivi u Rimu zabranjeno verskim propisima
Povezuje morfologiju sa
funkcijom.
Osniva Galenske medicine
koja se zadrala do Novog
veka. Napisao je oko 400 dela.

6
 ISTORIJAT MEDICINE
Anatomija X veka
Medicinska kola u Salernu
(juna Italija)
Konstantin Afriki (1020-1087) -
na latinski jezik prevodio dela
sa arapskog jezika -
dela Hipokrata i Galena
ISTORIJAT MEDICINE
Anatomija u XII, XIII i XIV veku
Otvaraju se medicinske kole i fakulteti u:
ITALIJI Bolonja, Padova, Napulj
ENGLESKOJ Oxford, Cambridgeu
FRANCUSKOJ Mompelje, Pariz
PANIJI Valensija, Salamanki
(anatomija se predavala samo kao teoretsko-sholastiki)
Mondino de Luzzi 1314g. KOMPENDIJ ANATOMIJE
(na principima Galenske medicine) - na osnovu sekcije
ljudskih leeva - 200 godina glavni udbenik anatomije
Sve do sredine XVI veka vladaju dogmatski Galenovi
principi

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE

Od XVI veka do danas Od XVI veka do danas
Grade se anatomski
amfiteatri theatrum
Pape Siksto IV (1441-1484) i anatomicum
Klement VII (1523-1534): Sale za sekciranje
Anatomski institut
Anatomski muzej
Posebnom bulom odobrili da se anatomija Laboratorije
Biblioteke
moe uiti sekciranjem ljudskih leeva. Mrtvanica za konzerviranje
i uvanje leeva
Maceracija za spaljivanje
Od tada poinje ekspanzija u razvoju skeleta
anatomije i medicine. Retgneski odsek
Uionica za sluaoce sa
anatomskim preparatima

ISTORIJAT MEDICINE ISTORIJAT ANATOMIJE

Renesansa Od XVI veka do danas
Leonardo da Vinci Andreas Vesalius (1514-1564) -
(1452-1529)
bavio se anatomijom
reformator anatomije

Svi ostali veliki slikari

RENESANSE odlino
poznaju anatomiju
ljudskog tela

7
 ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE
Od XVI veka do danas Od XVI veka do danas
TABULAE
ANATOMICAE 1538. VESALA SLEDE:
(sledbenik Galenske
medicine i anatomije)
FALLOPIO, EUSTACCHIUS, HARVEY,
DE HUMANI MALPIGHI, LAEUWENHUEK, LOWER,
CORPORIS FABRICA BELLINI, BRUNER, KERKING, DOUGLAS,
LIBRI SEPTEM 1555.
VATER, MORGANJI, HALLER.......
(oslobodio se
dogmatizma Galena i
poeo istraivati grau
tela gledajui svojim
oima)

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE

Od XVI veka do danas Od XVI veka do danas
U XVIII i XIX veku:
ANATOMIJA U XIX i XX VEKU
GEORGE CUVIER 1769-1832.
(uporedna anatomija), svetlosna mikroskopija (XVII vek)
MECKEL, MILLER, WOLFF, RATHKE, elektronska mikroskopija
HISS, BAER, HERWING, rentgen (kontrastne metode)
ultra zvuk
K.F. Wolff (1733-1794) - osniva embriologije skener
magnentna rezonanca

SISTEMATSKA, DESKRIPTIVNA
PODELA ANATOMIJE ANATOMIJA
Ima zadatak da istrazuje organske sastave golim okom, lupom ili
mikroskopom (mikropskopska anatomija)
Histologija je poseban ogranak sistematske anatomije
SISTEMATSKA ANATOMIJA
TOPOGRAFSKA ANATOMIJA Zadatak sistematske
anatomije je da istrazuje ove
RENTGENSKA organske sisteme, svaki
posebno; otuda i njen naziv.
PLASTINA (slikarstvo, vajarstvo) Ona, prema tome ne
prikazuje delove tela, npr.
UPOREDNA ILI KOMPARATIVNA glavu, vrat, ruku kao celinu
nego sledi svaki put pojedini
KLINIKA - HIRURKA sistem, bez obzira na to gde
se nalaze organi koji mu
pripadaju.

8
 SISTEMATSKA ANATOMIJA
Podela
Systema sceletale
Systema articulare
Systema musculare
Systema cardiovasculare
Splanchnologia
TOPOGRAFSKA ANATOMIJA
Topografska (regionalna)
Splanchnologia - podela: anatomija opisuje sve organske
-Sy. digestorium
sisteme koji se nalaze u
-Sy. respiratorium
odreenom delu tela pri emu je
glavna panja usmerena na njihov
-Sy. urinarium
poloaj i odnos.
-Sy. genitalia
Topografska anatomija
-Sy. endocrinae
-Sy. nervosum omoguava doktoru da pri
-Organum sensum ispitivanju bolesnika poznaje
-Integumentum
raspored organa u telu i ako ih ne
communae - koa vidi kroz kou.

HIRURKA ANATOMIJA RENDGENSKA ANATOMIJA

To je deo topografske Mnogi organi mogu se
posmatrati na rendgenskom
anatomije koji slui aparatu ili na fotografskoj ploi u
potrebama hirurgije. obliku senke, kao projekcija.
Oblik tela uslovljen je Tkiva manje gustine proputaju
R- zrake lake. Vano je rei da
graom kostura sa se na ovaj nain mogu videti
zglobovima i rasporedom unutranji organi tokom njihovog
miinih masa, a zatim rada i tako ustanove sve promene
njihovog oblika pri radu (npr.
koom i potkonim masnim dijafragma, plua prilikom
tkivom. Raspored disanja, eludac i creva za vreme
potkonog masnog tkiva varenja). Pravi oblik eluca,
kakav je u ivom telu,
kojim upravljaju lezde sa ustanovljen je jedino putem R-
unutranjim luenjem jer nakon smrti isti je promenjen
razlikuje se zavisno od pola zbog poputanja svog miinog
zida.
i ivotnog doba.

KONTRASTNA RADIOGRAFIJA Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija

conventional
MRI shows
both nodes
3D
same
reconstruction
of node
metastatic red
nonmetastatic
green

MRI with
superpara-
magnetic
nanoparticles
signal
in normal
Gue graeni ili uplji organi (sudovi), ispunjeni nekim kontrastnim node

sredstvom, vie zadravaju R- zrake ( bacaju svoju senku). Anatomija je abdominal

CT fails to
decreased but
high in
unapreena ovim nainom istraivanja tela. Ona omoguuje gledanje differentiate
metastatic node

sakrivenih unutranjih organa, krvnih i limfnih sudova between

the 2 nodes
(lymphangiographia, npr.) i to gledanje na ivom oveku, ime se
ispravlja onaj nedostatak anatomije koji uglavnom opisuje grau mrtvog
tela.

9
 CT - ANATOMIA ULTRAZVUK

ANATOMIJA U UMETNOSTI I
KOMPARATIVNA ANATOMIJA
(Npr. Istraivanje krvotoka kod ribe, komparacija sa krvotokom kornjae,
UMETNOST U ANATOMIJI
krokodila, ptica i sisara) Leonardo da Vinci-a
Plastina anatomija je
u slubi likovne
umetnosti.
Ima zadatak da proui
sve to je bitno za
spoljni oblik tela i
njegove promene kao
i da na to upozori
lekara
(i umetnika).

ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ORIJENTACIJA U ANATOMIJI

Orijentacione linije i take
(prirodne i konvencionalne)

ANATOMSKI
STAV

10
 ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ORIJENTACIJA U ANATOMIJI
ANATOMSKE
RAVNI ANATOMSKI PRESECI
1. Plana frontalia s.
Frontalni presek
coronalia
2. Plana horizontalia
3. Plana sagittalia Horizontalni presek

3.1. Planum medianum Sagitalni presek

s. mediosagittalis

3.2. Plana paramediana

TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI
ANATOMSKA NOMENKLATURA
anatomska nomenklatura

5500 termina
Osnova je latinski,
a koriste se rei iz
grkog, hebrejskog
i arapskog jezika

TERMINOLOGIA ANATOMICA
ANATOMSKA NOMENKLATURA
(preko 5500 latinskih naziva)

BAZEL (1895) BNA

JENA (1935) JNA

PARIZ (1955) PNA vai i danas sa dopunama

(mi koristimo sa dopunama iz 1998).
May I please be excused? My brain is full!!
MOJ MOZAK JE PUN!

11
 Topografski delovi Topografski delovi
tela oveka gornjeg i donjeg
(partes corporis) ekstremiteta

Gornji ekstremitet
(membrum superius) - Regio deltoidea
topografska podela,
prednja strana
Regio brachialis anterior

Regio cubitalis anterior

Regio carpalis anterior Regio antebrachialis

anterior

Regio palmaris

Digiti manus

Gornji ekstremitet
(membrum superius) -
topografska podela, Regio deltoidea

zadnja strana
Regio brachialis
posterior

Regio cubitalis
posterior

Regio antebrachialis
posterior
Regio carpalis posterior
Regio dorsalis manus
Digiti manus

12
 OSTEOLOGIJA OPTA OSTEOLOGIJA
(nauka o kostnom sistemu) 206 kostiju
Osovinski skelet (skeleton axiale)
Strukture skeletnog sistema 80 kostiju
(systema skeletale) su: -lobanja (cranium)
kosti -kimeni stub (columna vertebralis)
zglobovi -grudna kost (sternum)
ligamenti -rebra (costae)
Pridrueni skelet (skeleton appendiculare) -
126 kostiju
-Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris)
-Kosti donjeg uda (ossa membri inferioris)

OBLIK KOSTIJU SPOLJNI IZGLED KOSTIJU

1. Duge kosti (ossa longa):
Ispupenja
epiphysis proximalis I Zglobna:
diaphysis glava (caput)
epiphysis distalis (humerus, ulna,
radius, femur, tibia i fibula) kolotur (trochlea)

2. Kratke kosti (ossa brevia): zglobna kvrga (condylus)

(ossa carpi, ossa tarsi)
3. Pljosnate kosti (ossa plana): II Nezglobna:
(os occipitale, os parietale, os frontale, 1. linearna:
os nasale, os lacrimale, linija (linea)
vomer, scapula, os coxae, greben (crista)
sternum, costae)
4. Nepravilne kosti (ossa irregularia) 2. okruglasta:
(viscerocranium, vertebrae) kvrica (tuberculum et epicondylus)
5. Pneumatine kosti (ossa pneumatica) kvrga (tuber, trochanter et protuberantia)
(cellulae mastoideae, sinus paranasales) 3. otra:
6. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea)
bodlja (spina)
(patella)
nastavak (processus)

SPOLJNI IZGLED KOSTIJU SPOLJNI IZGLED KOSTIJU

Udubljenja Otvori
I Zglobna: I Prolazni otvori:
zglobna aica (acetabulum et cavitas glenoidalis) foramen magnum

II Nezglobna:
utisnue (impressio) II Otvori za ishranu kostiju:
leb (sulcus) foramen nutricium
pukotina (fissura)
III Zglobna i nezglobna: III Kanal (canalis)
jamica (fovea)
jama (fossa) IV Kanal koji ulazi u kost
usek (incisura) ali ne prolazi kroz nju (meatus)
meatus acusticus internus

13
 GRAA KOSTIJU KRVNI SUDOVI KOSTIJU
I Pokosnica (periosteum) Arterije
povrni sloj (stratum fibrosum)

duboki sloj (stratum osteogeneticum) I Duge kosti:

II Kotano tkivo: 1-2 nutritivne dijafizne arterije

brojne male epifizne arterije

substantia compacta (90%)
ogranci periostalnih arterija
(povrni sloj kosti)
substantia spongiosa (10%)
II Kratke kosti:
(dublji delovi kosti) arterije periostalnog porekla
endosteum
III Nepravilne kosti:
III Kotana sr (medulla ossium):
nutritivne arterije (najmanje 2)
crvena (medulla ossium rubra)
periostalne arterije
*kimeni stub, grudna kost, IV Pljosnate kosti:
rebra, karlica, lobanja periostalne arterije
uta (medulla ossium flava) Vene
*posle 18. godine crvena kotana Pratilje nutritivnih arterija
sr u dugim kostima biva zamenjena utom Nezavisne emisarne vene
elatinozna (medulla ossium gelatinosa) u starosti

IVCI KOSTIJU OKOTAVANJE

(OSTEOGENESIS)

Najbrojniji su na zglobnim povrinama dugih kostiju,

kimenih prljenova, u veim pljosnatim kostima,

Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi), Osteogenesis membranacea

Bogato su zastupljeni u pokosnici, zajedno sa
periostalnim arterijama ulaze u kost,

Nedostaju u slunim koicama Osteogenesis cartilaginea

CENTRUM OSSIFICATONIS ANATOMSKE VARIJACIJE

PRIMARIUM ET SECUNDARIUM

Zavise od:
uzrasta
pola
fizikih osobina
zdravlja
dijete
Primarni centar okotavanja
rase
genetikih faktora
Sekundarni centar okotavanja endokrinih faktora

14
 RAZLIKE U ODNOSU NA POL UTVRIVANJE
I Lobanja odraslog mukarca u odnosu na lobanju ene je STAROSTI SKELETA
1. 10% vea
2. Tea
3. Pojedine kotane formacije su istaknutije
4. Gornja, donja vilica i zubi su vei Do 25. godine ivota unutar jedne godine:
5. Pneumatine upljine su vee
II Kosti udova odraslog mukarca 1. denticija
u odnosu na ene su: 2. osifikacija
1. Vee
2. Deblje
3. Tee Iznad 25. godine unutar pet godina:
III Karlica odraslog mukarca
u odnosu na karlicu ene je: 1. izgled lobanjskih avova
1. Ua i dublja progresivno zatvaranje koje poinje sa unutranje strane
2. Reljefi na njoj su bolje izraeni
3. Bedrene jame su ue i strmije 2. izgled lopatice, grudne kosti, rebarnihhrskavica i
4. Konveksitet krsne kosti je slabije izraen
5. Ugao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i ima kimenih prljenova
oblik otrog ugla
6. Sedalna ispupenja (tuber ischiadicum) blia su jedno drugom
7. Zaporni otvor (foramen obturatum) iri je i trouglastog oblika

RASNE RAZLIKE BIOLOKE REAKCIJE KOSTIJU

Razlike su u 85 -90% evidentne hipertrofija

bez merenja kod:
crnaca
atrofija
mongoloida
regeneracija
stanovnika Kavkaza

SYSTEMA SKELETALE
(ossa membri superioris)
FUNKCIJE Kosti ramenog pojasa
(cingulum pectorale s.
Rigidni okvir u telu koji obezbeuje zatitu vitalnim i cingulum membri superioris)
vulnerabilnim organima
Kljuna kost (clavicula)
Lopatica (scapula)
Dvokraka poluga skeletnim miiima
Kosti slobodnog dela
Rezervoar kalcijuma i fosfata; gornjeg ekstremiteta
(sekundarna) homeostatska regulacija nivoa (pars libera membri
kalcijuma u krvi superioris)
Ramena kost (humerus)
Formiranje krvnih elija Lakatna kost (ulna)
bica (radius)
Kosti ake (ossa manus)

15
 Kljuna kost (clavicula) -
Kljuna kost (clavicula) gornja strana, pripoji

Kljuna kost (clavicula) -

Kljuna kost (clavicula) -
donja strana
donja strana, pripoji

Lopatica (scapula) - Lopatica

zadnja strana (scapula)
zadnja strana,
pripoji

16
Lopatica Lopatica
(scapula) - (scapula)
prednja strana prednja strana,
pripoji

TEST PITANJA TEST PITANJA

1. Kljunica (clavicula) je primer:

a. kratkih kostiju
3. Lopatica (scapula) je kost:
b. dugih kostiju
a. ramenog pojasa (cingulum pectorale)
c. nepravilnih kostiju
b. slobodnog dela gornjeg uda (pars libera membri superioris)
c. pripada i jednom i drugom delu gornjeg uda

2. Kljunica (clavicula) spaja sledee kosti:

a. grudnu kost (sternum) i ramenicu (humerus) 4. Lopatica (scapula) ima sledee uglove:
b. lopaticu (scapula) i ramenicu (humerus) a. angulus superior / inferior / lateralis
c. grudnu kost (sternum) i lopaticu (scapula) b. angulus superior / inferior / medialis
c. angulus medialis / lateralis / inferior

17